P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 6 8 D E C E M B A R 2 0 1 0 . G O D I N A X V I I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

je Zmaj trapavko (Danilo Mihnjevi}),nesre}an zbog svoje neprilago|enosti, jernije kao svi zmajevi, nespretan je, kilav icmizdrav. Tu`an je zbog svoje razli ~i -tosti, a pri tome se zaljubio u princezuKunigundu (Tatjana Bara}) koja ga od -bija zato {to voli Princa Rigoberta (Kri -stian Kardo{) s kojim se Trapavko sprija-teljio. To je narativ pri~e koja govori osuo~avanju i prevazila`enju razlika, pri -jateljstvu, snazi ljubavi, ljubavi kao po -kreta~u prevazila`enja nesigurnosti,razli~itosti itd. Svi elementi predstave sukompaktno, koherentno uklopljeni –muzika koja fino utvr|uje ritam i emoci-je likova, atraktivna scenografija koja sebrzo tranformi{e, u zavisnosti od potrebescena, fizi~ki nagla{ena, duhovito teat -ralna gluma, govor u koji je uklju~enodosta slenga {to ima komi~ne efekte itd.Druga premijera u Zrenjaninu, naVe~ernjoj sceni, bila je predstava Zbogom`ohari prema drami Vladimira \ur |e -vi}a Pi{onja i @uga u re`iji Sla|ane Kili-barde. Inspirisana pesmama grupe „Za -branjeno pu{enje“, kroz melodramskiobojene pri~e o prijateljstvu i ljubavi, ovadrama s mnogo elemenata komedije, bavise uzrocima i posledicama ratova naprostoru biv{e Jugoslavije u poslednjojdeceniji pro{log veka. Ivan \or|evi} uulozi Pi{onje zaista je ubedljivo, nesvaki-da{nje energi~no oblikovao jednog odlikova, tinejd`era koji u vremenu po~etkarazvoja nacionalne netrpeljivosti, samo`ele videti more. Rediteljka je u predsta-vu uklju~ila niz poetskih elemenata kojisu uspe{no razgradili surovost koja du -binski defini{e radnju (niz scena fizi~kihobra~una, silovanja, ubistva).

U Pozori{tu mladih u Novom Sadupremijera Sabranih dela Vilijema[ekspira (ukratko), autorskog projektaIgora Pavlovi}a, Zoltana Molnara i \or|aSi mi}a (koprodukcija Pozori{ta mladih,Gradskog pozori{ta iz Be~eja i Udru`enjagra|ana Arteria). U Narodnom pozori{tuu Somboru premijera Okupacije LazeKosti}a u re`iji Du{ana Petrovi}a. U Kru -{eva~kom pozori{tu premijera Gvozdenedevice Rone Munro u re`iji VladimiraPopovi}a. Tako|e u Kru{evcu, neposre-dno posle toga i u Jagodini, a zatim i uBeogradu (na sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta), premijera komedije Bra -nislava Nu{i}a Puta oko sveta u re`iji Ju -ga Radivojevi}a, koprodukcije Kru {e va~ -kog pozori{ta i festivala Dani komedije uJagodini.

I u ovom periodu je odr`ano nekolikopozori{nih festivala – u U`icu 15. Jugo-slovenski pozori{ni festival, u Suboticidrugo izdanje „Desirea“, a u Beogradu,na Fakultetu dramskih umetnosti 6. Fe -stival internacionalnogstudentskog teatra.

2LUDUS 168Lu

Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji (15.10 – 30.11.2010)

RAZNOVRSTAN PREMIJERNI MENI

UBeogradu se sezona dinami~nonastavila nizom premijera. NaSceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnogpozori{ta bilo je ~ak dve. Prvo smo prati-li svetsku praizvedbu nove drame Rona-lda Harvuda Dr`avni slu`benici, kojatretira pitanja etike, morala, odgovorno-sti i ~asti u okvirima dru{tveno-poli -ti~kog sistema. Njen glavni lik je RejfVigrem (Vuk Kosti}), dr`avni slu`beniku Ministarstvu inostranih poslova uLondonu (radnja se de{ava tridesetihgodina pro{log veka). On odlu~uje da sepobuni protiv la`i i manipulacija sistemau kome radi, ne pristaju}i na inerciju}utanja i prihvatanja te{kih politi~kihprevara. Dvadesetak dana kasnije, nadan Narodnog pozori{ta, mogli smo pra -titi premijerno izvo|enje Prizora sa egze-kucije Hauarda Barkera u re`iji MarkaManojlovi}a. Predstava se bavi odnosomumetnosti i politike, li~nim ambicijama,dru{tvenom odgovorno{}u, kroz prikaz`ivota slikarke Galaktije (Gordana \ur -|evi}-Dimi}). Na Velikoj sceni Ateljea212 prva premijera u sezoni koja te~epod sloganom „Next YU“ – crna komedi-ja Ratna kuhinja prema tekstu StevanaKoprivice u re`iji Milana Karad`i}a.

Na sceni Zvezdara teatra premijeracrne komedije Malaksija Milo{a Rado-vi}a u re`iji Branimira Brstine. Tu smomogli da pratimo gorko-sme{nu pri~u o~etvoro~lanoj porodici, Branimir Brstinai Dara D`oki} igraju neven~ani par kojiima dve }erke – Suzana Luki} i JelenaPetrovi} – i `ive u totalnom siroma{tvuzbog ~ega otac, na samom po~etku pred-stave, smi{lja na~ine na koje }e se ubiti,{to je bogat izvor crnohumornih situacijaiz kojih proizlaze razne ma{tovite iduhovite dosetke. Tekst Milo{a Radovi}aima brojne vrednosti, u pogledu aktuel-nosti teme (muke s tranzicijom), kao iizbora njene obrade – crnohumorna sti -lizacija, koja se ovde ukazuje kao vidrastere}enja, izlaza kroz humor gor~ine.Glumci u predstavi veoma posve}eno isugestivno igraju (osim navedenih, na -stupaju i Isidora Mini}, Nenad Jezdi},Radoslav Milenkovi}), ali je {teta {topredstavu ipak nije re`irao iskusniji re -ditelj, sa osobitijim scenskim konceptom,koji bi ovu duhovitu i tematski aktuelnupredstavu u~inio jo{ vrednijom i zna -~ajnijom. Na sceni Bitef teatra premijerajo{ jedne crne komedije – Poslednji~ovek na zemlji u re`iji Nikole Zavi{i}a,inspirisane epizodama Zone sumrakaRoda Serlinga, filmovima Dejvida Lin~a,predstavom Mirisi cimeta (Bitef teatar),delima Karla Gustava Junga (dramatur-gija Maja Pelevi}). Predstava se, u vrloposebnoj formi, iskrivljenoj i psiho de -li~noj, inspirisanoj estetikom filmovaDejvida Lin~a (u pogledu vizuelnog pla -na, stila igre itd.), bavi snovima i fanta-zijama, `ivotu izvan pojavne stvarnosti.Izvo|a~i na sceni eksperimenti{u s teh -nolgijom, igraju se mogu}nostima direkt-nog video prenosa `ive igre, provocira-ju}i, pri tome i gledaoce, uvla~e}i ih di -rektnije u tok radnje (u predstavi igrajuAnastasia Mandi}, Ma{a Daki}, NevenaJovanovi}, Nikola Vujovi} i Nikola Toma -{evi}).

Na Novoj sceni Beogradskog dram-skog pozori{ta premijera duodramskog

tuma~enja Dervi{a i smrti u adaptaciji ire`iji Slobodana ]usti}a. Ahmeda Nuru-dina, glavnog junaka romana Me{e Seli-movi}a, tuma~i ]usti}, dok je lik Be}iraostvario Milo{ Lazi}. U Modernoj gara`ismo pratili premijeru komedije ^ik, setise pisca Branka Dimitrijevi}a u re`ijiDragoslava – [ilje Todorovi}a. Re~ je osavremenoj komediji koju igraju Ljiljana\uri} (Sonja) i Milenko Pavlov (Zare), u

hvalnosti, licemerju, pokvarenja{tvu.Radnja je postavljena u dana{nji kon -tekst, {to se zaklju~uje na osnovu izborakostima, uvo|enja songova itd. U tomokru`enju novac je pokreta~ svega. Ti -mon (Boris Isakovi}) je na po~etku na -ivni filantrop, dare`ljivi altruista koji se,kako se radnja razvija, nepovratno ra -zo~arava u ljude i odlu~uje da napustidru{tvo, odlaze}i u izolaciju. Naravno,njegova po~etna dare`ljivost nije rezultatdubinske promi{ljenosti, ili mudrosti, ve}sulude naivnosti, kao i `elje da mu ta{ -tina i ego budu nahranjeni, zadovoljenila`nim, iluzornim zahvalnostima. Ape -mant, koga pamtljivo, tiho, iz senke, aipak vrlo uverljivo, igra Nenad Pe}inar,od po~etka je Timonov antagonista, sves-

kog mra~nog, surovog naturalizma,specifi~an je po dramama s mo}nim igra-ma re~ima, poeziji koja izvire iz pot pu -nog mraka, otre`njuju}ih prikaza ljudisa dna, nali~ja `ivota. Tako i u dramiUbijanje naroda prikazuje dve potpunodisfunkcionalne porodice, ~iji su `ivotipovod za izra`avanje dosta pesimisti~nogstava o ljudskoj prirodi, slabostima ~o -veka, prose~nosti, mediokritetstvu. U Mi -litaruovom tuma~enju publika sedi nasceni, ~ime se uspe{no posti`e intimizaci-ja, tj. uvla~enje publike u igru, gledaocipostaju skoro deo radnje, redukuje senjihova pasivna uloga. Scenski prostor jeveoma zanimljivo re{en, centralni deopredstavlja dnevni boravak doma, a uuzdignutim, zasebnim, odvojenim pro -storijama nalazi se kupatilo, na drugojstrani kuhinja itd. Karakteristi~no je iprisustvo ogledala, koje izobli~ava odra -ze, ne samo aktera, ve} i nas, gledaoca.

Ana Tas i¯

Dr`avni slu`benici, Malaksija, Poslednji~ovek na zemlji, Izgubljeno ~ove~anstvo, ^ik,seti se...

ulogama bra~nih drugova, prosvetnihradnika u penziji koji se trude da dopuneku}ni bud`et, biraju}i ne ba{ pametneopcije – od preprodaje pregorelih sijalicado uzgajanja bumbara. Za to im je, iz -me|u ostalog, potreban internet, ali So -nja je sklona nezgodama na javnim me -stima (upada u {ahtove, ispada iz trolej-busa), dok je Zare sklon izbegavanjuobaveza, te dolazi do odugovla~enja ispu-njenja zadatka. Za to vreme, oni se se -}aju svojih biv{ih ljubavi, dok Zaretovkum, koga ovaj la`e o njihovom `ivot-nom standardu, kona~no uspeva da sa -vlada fobiju od mostova i do|e da ihobi|e, upravo u momentu kad bumbarire{avaju da se dokopaju slobode. Pred-stava je veoma {armantna, duhovita izabavna, pri tome jako jednostavna i ne -pretenciozna. U pozori{tu Slavija premi-jera muzi~ke komedije Radi mi sva{taprema tekstu Miroslava Pavi}evi}a ure`iji Vladimira Lazi}a, koja se bavimu{ko-`enskim odnosima, pitanjima po -verenja i manipulacija u braku. Za razli-ku od predstve ^ik, seti se, nedostaje joj{arma, suvi{e je nategnuta, op{ta, nanivou teme, a u pogledu igre/stila izvo -|enja, previ{e gruba. No, publika }e jeverovatno voleti.

U Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu sezona je po~ela premije-rom predstave Timon Atinjanin u re`ijiGor~ina Stojanovi}a. To je osavremenjenoi aktuelizovano tuma~enje [ekspirovetragedije o razo~aranju u ljude i mizan -tropiji, kao rezultatu dubinskog osve{ -}enja, saznanja o beznade`noj, neisko-renjivoj ljudskoj pohlepi, sujeti, neza -

tan njegove nepromi{ljenje naivnosti ibezrazlo`nog poverenja koje na po~etkuima prema ljudima, cini~an je i zavidan.Re`ija Gor~ina Stojanovi}a je karak-teri~na po stilskoj jednostavnosti kojaadekvatno izra`ava zna~aj i slo`enost[ekspirovog pogleda na svet, naro~ito udrugom delu predstave kada Timonnapusti dru{tvo i ode u samoizgnanstvo.Te scene su izuzetno uzbudljivo re{ene,vizuelno elegantno, minimalisti~ki, aefektno i vrlo senzualno, zahvaljuju}isna`noj, slojevitoj igri Borisa Isakovi}a,kao i impoznatno re{enom scenskomprostoru – sve se de{ava oko bazena svodom, ispred belog platna na koje seprojektuju refleksije vode, {to proizvodipoetski efekat. Upe~atljivosti atmosferedoprinosi i muzika koja se u`ivo izvodi –Vlada Jankovi} na elektri~noj gitari pra -ti, artikuli{e i nagla{ava Timonove pro -mene svesti i raspolo`enja tokom bolnogotkrivanja istina.

U Novosadskom pozori{tu (UjvidekiSzinhaz) premijera Izgubljeno ~ove~an -stvo (Ubijanje naroda) prema tekstu Ver -nera [vaba u re`iji gosta iz RumunijeSorina Militarua. Verner [vab je austri-jski dramski pisac, ~esto tretiran kaokontroverzni, pisao je devedesetih godinapro{log veka, bio alkoholi~ar, dru`io sesa muzi~arima iz benda „EinstürzendeNeubauten”, ~ija je muzika uticala nanjegovo pisanje. [vabov opus je dovo|enu vezu sa piscima druge polovine de -vedesetih godina ~iji se rad ozna~ava kao„novi brutalizam”, posebno nema~kimautorima, kao {to je Marijus fon Majen-burg. [vab je obnovio tradiciju nema~ -

Muzika je svedena, emotivno te{ka i sa -blasna, nagla{ava op{tu ko{marnost, do -prinosi ukupno tom prodorno mra~nomali i poeti~nom prikazu nali~ja ljudskog`ivota. Izvanredno bogata poezija re~i isugestivna, posve}ena igra glumaca Uj -videki sinhaza sna`no estetizuju taj su -rov, brutalan, mra~an prikaz sveta, ~i -ne}i ga nekako podno{ljivijim, sakralni-jim, metafori~nim, umetni~ki vrednouobli~enim.

U Narodnom pozori{tu „To{a Jovano-vi}“ u Zrenjaninu dve premijere. Prva jebila na Lutkarskoj sceni, jako {armantniTrapavi zmaj prema tekstu MiroslavaNastasijevi}a u re`iji Irene Tot. Glavni lik

Tako je govorio:Rade Marković

O XX VEKU

Moj život se poklapa sa XX vekom. A dvadesetivek je, čini mi se, najdramatičniji i, po svojimšpicevima, najneuravnoteženiji vek koji je čo ve -kov razvitak doveo do apsurda, do mo gućnostida čovek samog sebe uništi. Vek haosa, krajnjihprotivrečnosti, i u pozitivnom i u rušilačkom smi -slu. Da prste liže čovek koji se bavi dramom, kojitraži materijal u sebi za izražavanje vremena ukojem živi.

(Iz monografije „Rade Markovi}” objavljene povodomNagrade „Dobričin prsten”, priredio Zoran T. Jovanović)

Ludus citat

Trapavi zmaj, Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}” Zrenjanin

LUDUS 1683

Aktivnosti UDUS-a: intervju - Ljiljana \uri}

NEGDA[NJE UDRU@ENJE IMALO JE I SOPSTVENI PENZIONI FOND

[est meseci pro{lo je od kako je Lji -ljana \uri} reizabrana na mestopredsednika Udru`enja dramskihumetnika Srbije. Prema njenim re~ima,drugi mandat po~eo je prili~no burno i„nije bilo te{ko pretpostaviti da }e bitite`i od prvog“. Tokom leta zavr{ena jepreregistracija Udru`enja, predstoji re -vizija ~lanstva koja nije ra|ena posled-njih dvadeset godina i popisivanje kom -pletne arhivske gra|e, ali predsednica\uri} i dalje izdvaja – dobijanje statusareprezentativnosti i povra}aj imovinekoja je bila u vlasni{tvu jednog od najs-tarijih dramskih udru`enja u Evropi.

„Ostali su, na moju veliku `alost,neki nere{eni problemi, a pristigli su inovi. Dovijamo se na raznorazne na~ineda obezbedimo sredstva za redovan rad,ne mo`emo ispuniti sve obaveze premastarijim i bolesnim kolegama, a dove-dene su u pitanje i neke nagrade. Po -znato je da je Fond Filip i MadlenaZepter koji je punih deset godina biosponzor nagrade ’Dobri~in prsten’ prek-inuo dosada{nju sradnju ~ime je dove-deno u pitanje izdavanje monografije oslede}em dobitniku. Pozori{na umetnostje umetnost trenutka i ako ti trenuci nebudu na adekvatan na~in zabele`eni,ne}e izgubiti samo umetnik koji je na -gra|en najve}im teatarskim prizna -njem u zemlji, izgubi}e pozori{te u celi-ni, ali i na{a kultura“, po~inje razgovorza „Ludus“ Ljiljana \uri} i dodaje da jeUdru`enje dramskih umetnika Srbijeuklju~eno u akciju pomo}i Kraljeva~ -kom pozori{tu, i da su pozvani teatri dasredstva od jedne odigrane predstavedoniraju tom pozori{tu.

Kada je povra}aj imovine u pitanju,dokle se stiglo?

U Arhivu Beograda prona{li smo ikopirali planove zgrada, skloni{ta,dvori{nih zgrada, kao i tapije placeva~iji smo vlasnici bili do 1947. godine.Namera nam je da izvr{imo procenuvrednosti imovine koju potra`ujemo oddr`ave. U vezi s tim treba, tako|e, pre -duzeti korake da i sama dr`ava stane uza{titu imovine i svojih gra|ana i udru -`enja gra|ana. UDUS je imao imovinu

u Hrvatskoj i Sloveniji, o tome poseduje-mo pisana dokumenta. Na vol{ebanna~in tri placa u Novom Vinodolu uHrvatskoj uknji`ena su na privatna lica1965, dok se o sudbini tri placa u Ljubl-jani ni{ta ne zna. Ta imovina nije bilapredmet sukcesije iako smatramo da je ito trebalo uzeti u obzir, kao {to je i imov-ina pre duze}a uzimana u obzir. Posaooko pro cene imovine na teritoriji Beogra-da je pri kraju. Mla|i ~lanovi verovatnone znaju da je predratno Udru`enjeimalo svoj sopstveni penzioni fond, da jekao in vestitor gradilo stambene zgrade,rentiralo stanove, posedovalo vilu uVrnja~ koj banji za odmor svojih ~lano-va, posedovalo odmarali{te na moru,davalo po zajmice u vidu kredita za real-izaciju novih predstava onim ~lanovimakoji ni su imali potpisan ugovor s jednimod po zori{ta... To sve zvu~i kao nekabajka, s obzirom na ~injenicu da danasnemamo ba{ ni{ta.

Da li imate konkretne predlogekako bi se ovo pitanje re{ilo?

Odlu~ili smo da do kraja godineodr`imo konferenciju za {tampu i dajavnosti i predstavnicima vlasti predo -~imo nekoliko re{enja koja se mogu real-izovati i pre dono{enja zakona o restitu-ciji za koji dr`ava o~igledno nije zain-teresovana. Moramo ubediti predstav ni -ke vlasti da povra}aj imovine nije samou interesu Udru`enja ve} i dr`ave. Fi -nansijski samostalno Udru`enje moglobi nesmetano da radi, pa i da prihoduje.Time bi sredstva kojima dr`ava sadapoma`e rad Udru`enja ostajala u dr ̀ av -noj kasi, a osim toga dr`ava bi ostvari-vala vi{e prihoda – ubiranjem poreza idoprinosa na zarade Udru`enja i umet-nika. Za nas je pitanje povra}aja imo -vine pitanje opstanka. Ne samo zbogtoga {to smo podstanari koji se svakogtrenutka mogu na}i na ulici, ve} i zbog~injenice da finansiranje i rad Udru -`enja vi{e ne bi zavisili od dotacija izbud`eta ili sponzorstava. Sredstvimakojima raspola`e Udru`enje, kada biona bila vra}ena, mogli bismo pomagati~la nove koji ne rade, ali i one koji rade i,

„Me|u primarnim zadacima su nam dobi-janje statusa reprezentativnosti i povra}ajimovine koja je bila u vlasni{tvu Udru ̀ e -nja“, ka`e Ljiljana \uri}

Sonja Šu lov i¯

pre svega, finansirati samostalneprojekate.

Kada o~ekujete konkurs za statusreprezentativnosti koji je bio najavljenza septembar?

Komisija Ministarstva kulture koja}e odlu~ivati o statusu reprezentativnostitrebalo bi uskoro da bude formirana. Na -damo se da to, za po~etak, podrazumevaraspisivanje konkursa. Mi smo u pot pu -nosti spremni i ne postoji sumnja da }e -mo svoju reprezentativnost i dokazati.

A {ta je sa autorskim pravimadramskih umetnika?

Obave{teni smo da je PRAGUS izbri-san iz registra ~ime se ukazala potrebaza formiranjem agencije za za{titu au -torskih i izvo|a~kih prava dramskih ifilmskih umetnika. Predsedni{tvo je do -nelo odluku da zajedno sa Udru`enjemfilmskih glumaca Srbije oformi ovuagenciju i taj posao zapo~e}emo slede}egodine.

Da li se ne{to promenilo kada jepolo`aj samostalnih umetnika u pitanju?

Uprkos na{im nastojanjima, samo-stalni umetnici i dalje su o{te}eni. Ovogaputa Sekretarijat za kulturu grada Beo -grada do{ao je na ideju da na svoj na~intuma~i Zakon, naravno ponovo na {tetuumetnika. Naime, Poreska uprava igradski Sekretarijat za kulturu razli~itoobra~unavaju akontativne osnovice pa suumetnici u dogovanjima prema Poreskojupravi. Tra`ili smo zajedni~ki sastanak spredstavnicima Ministarstva kulture,gradskog Sekretarijata i Poreske uprave,ali bez uspeha. Na kraju smo od Poreskeuprave tra`ili da nas pismeno obavesti pokom ~lanu zakona se obra~unava akon-tativna minimalna osnovica doprinosaza PIO i zdravstveno osiguranje samo-stalnih umetnika i molili da taj odgovorbude upu}en i gradskom sekretaru, go -spo|i Av`ner. To {to umetnici tra`e nijehir ve} striktno po{tovanje zakona. Nasastanak nas gospo|a Av`ner nije pozva-la, ali je zato stigao odgovor na desetkucanih strana u kome jasno stoji da jeobra~un Poreske uprave ispravan, ali daje isto tako ispravan i obra~un Sekretari-jata za kulturu. Jedan banalan tehni~kiproblem ne mo`e da se re{i punu godinudana zato {to nekom sujeta ne dozvoljavada prizna gre{ku, a tragi~no je to {to se izpisma koje smo dobili vidi potpuno ne -poznavanje na~ina rada umetni~kihudru`enja.

Da li su umetnici o{te}eni i tim {tonije formiran Nacionalni savet za kultu-ru?

Svakako. Rok za predlaganje kandi-data bio je 8. februar i svi koji su imalipravo i obavezu, datu Zakonom o kulturi,da dostave imena svojih kandidata ura -dili su to na vreme osim Vlade Srbije.Znamo da je ova godina bila te{ka za svenas, pa i za dr`avne institucije, ali ceni-mo da je uz sve preko potrebne obaveze,Vlada ipak od februara pa do danas,mogla da na|e vreme da imenuje ~etirikandidata i tako omogu}i primenu zako-na. Zakon o kulturi stupio je na snagu11. marta ove godine, dodu{e samo napapiru. U Zakonu jasno stoji da je lokal-na samouprava obavezna da pla}a akon-tativno minimalnu osnovicu za doprinosesamostalnim umetnicima, a da istaknu-tim samostalnim umetnicima doprinosepla}a Republika. Status istaknutog sa -mostalnog umetnika, po novom zakonu,odre|uje Nacionalni savet za kulturu.Mislim da nije potrebno ni{ta vi{e re}i naovu temu.

Nedavno ste u Zagrebu bili gostgodi{nje skup{tine Evropske asocijacijeumetnika (ECA). Ho}e li Udru`enjedramskih umetnika Srbije zapravo po -stati ~lan EU?

Evropska asocijacija umetnika broji200 hiljada umetnika svih profila iz 25zemalja, a od biv{ih republika Jugoslavi-je ~lanice su samo Slovenija kao ~lanicaUnije i Hrvatska jer ima status kandida-ta. Nakon neformalnih razgovora s ume -tnicima iz dvadesetak zemalja, prosle -|ena nam je dokumentacija ECA. Mo -ram priznati da sam izrazila `elju zapristupanjem asocijaciji u ime svih srp -skih umetnika, ne samo u ime na{eg Ud -ru`enja, i o tome sam obavestila predsta-

vnike u Koordinacionom odboru umet -ni~kih udru`enja Srbije (KOO). Na{epredsedni{tvo je podr`alo ideju da sepridru`imo evropskim umetnicima, kao inekoliko drugih udru`enja. Ovih danao~ekujemo da se ostala udru`enja izja-sne. Za na{e Udru`enje bitna je ~injenicada nam je obe}ana podr{ka i pomo} ECAu nastojanjima da povratimo imovinu, alii to {to }emo imati mogu}nost da pri -stupimo evropskim fondovima za projek-te. Ne zaboravimo da ECA ima svojepredstavnike u Savetu Evrope i Unesku ida, direktno i indirektno, svojim delova-njem mo`e da uti~e na status umetnika.

Izdava~ka delatnost UDUS-a?U decembru iz {tampe izlazi jo{

jedna monografija iz Edicije posve}enedobitnicima nagrade za `ivotno delo„Dobri~in prsten“. Autor monografije oVoji Brajovi}u je Dragan Babi}.

Novina u na{oj izdava~koj delatnostije da smo suizdava~i opse`ne studije drBore Majdanca o pozori{nom `ivotu uSrbiji za vreme Drugog svetskog ratakoja }e iza}i do kraja godine i time }e serasvetliti jedan period o pozori{nom `i -votu kod nas o kome se malo ili gotovoni{ta zna.

Kao glumica imali ste 30. oktobrapremijeru predstave ^ik seti se BrankaDimitrijevi}a u re`iji Dragoslava – [iljeTodorovi}a u Modernoj gara`i.

To je u, na neki na~in, nastavak pret-hodne duodrame Samo da zna{ koliko tevolim koja se pokazala kao vrlo uspe{na.I u jednoj i drugoj predstavi igramo Mi -lenko Pavlov i ja. I ako nam i ova drugapredstava bude upola uspe{nakao ona prva, bi}u zadovoljna.

Ljiljana \uri} (Foto: \or|e Tomi})

SEKA SABLI] DOBITNIK NAGRADE „DOBRI^IN PRSTEN”

Presti`na gluma~ka godi{nja nagrada „Dobri~in prsten”, koju dodeljujeUdru`enje dramskih umetnika Srbije za `ivotno delo, za 2010. godinu odlukom`irija pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Jelisaveti – Seki Sabli}, koja jedvadset {esti laureat ovog visokog priznanja.

@iri je odluku doneo 9. decembra 2010, a radio je u sastavu (po azbu~nomredu prezimena): glumci Svetlana Bojkovi} i Vojislav Brajovi} (predsednik) kaodosada{nji dobitnici „Dobri~inog prstena“, glumica Nata{a Ninkovi}, rediteljEgon Savin, teatrolog Jelica Stevanovi}, dramaturg Jovan ]irilov (zamenik pred-sednika) i glumica Nada [argin.

U jednom od prvih reagovanja na vest o nagradi Seka Sabli} je rekla: „Radu-jem se, naravno da se radujem... Ali kad ~ovek do|e u neke godine onda nekakosmirenije gleda na stvari. Nekako nije primerena euforija, niti ~ovek ose}a potre-bu za tim. Posebno mi je va`no i drago jer je to nagrada o kojoj odlu~uju kolege.Hvala im {to sam je dobila i hvala meni {to sam `iva i zdrava i {to }u je sa sve{}u,save{}u i rado{}u primiti.”

Osim dobitnice Jelisavete – Seke Sabli}, kandidati za Nagradu bili su i glum-ci Milena Dravi}, Miodrag – Mrgud Radovanovi} i Ru`ica Soki}.

Podr{ku dodeli Nagrade dalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije iSekretarijat za kulturu grada Beograda.

4

Teatar u raljama Zakona o zabrani pu{enja

LUDUS 168Lu

UKINIMO POZORI[TE DA BISMO PU[ILI!Ne znam da li su poslanici koji su izglasaliZakon o zabrani pu{enja obave{teni da jeidenti~an zakon bio me|u prvima usvojenimu Nema~koj po Hitlerovom dolasku na vlast.Njime, antipu{a~kim zakonom, nacionalso-cijalisti su nameravali da za{tite zdravljenema~ke nacije. Istorija }e pokazati da li suu tome uspeli

Kada se zavesa Slovenskog narod-nog gledali{~a u Mariboru podiglada bi bila izvedena jo{ jedna pred-stava u takmi~arskom delu festivala„Bor{tnikovo sre~anje“ 2008. godine,ovog puta u produkciji SNG Drama izLjubljane, na sceni smo videli dvojicuCankarevih dramskih junaka iz komadaRomanti~ne du{e, nastalog u najranijojfazi Cankarovog dramskog spisateljstva,daleke 1897. godine, no prvi put objavlje-nog nakon pi{~eve smrti 1922. godine.Sedeli su, }utali i – pu{ili.

Ne znam da li je prvobitna reditelj-ska instrukcija Sebastijana Horvata dvo -jici glumaca glasila da ova uvodna scenatraje celih pet minuta, tokom kojih onimoraju da, jednu za drugom, popu{e ba -rem po tri cigarete, ili je mo`e biti ova ne -ma i naporna „pu{a~ka scena“ docnijemodifikovana u znak revolta zbog anti-pu{a~kog zakona koji je u ono vremepogodio Sloveniju. Tek, siguran sam daglumci u sceni nimalo nisu u`ivali. Nai -me, o{tar i nesnosan zadah cigareta kojesu konzumirali dopirao je sve do petogreda u kom sam sedeo, a sami akteri sumi kasnije priznali da je ukus cigreta –nesnosan. Jer, kako sam informisan, na -re~ene cigarete nisu bile punjene duva-nom nego posebnom vrstom trave. Namoje pitanje – ~ini se sasvim logi~no – okakvoj se zapravo travi radi, slovena~kiglumci su smesta odgovorili da po sredinije „ona“ trava, ve} neka vrsta slame iliko-bi-ga-znao-~ega {to ogavno zaudra,pe~e usta, jezik i grlo pu{a~a, smradomkadi publiku, no zato nikoga ne truje du -vanom.

I glumci su tako sedeli pu{e}i sve dokse u dvorani nije nakupila dovoljnakoli~ina dima koji je aktivirao protiv-po`arni alarm. O{tar, zavijaju}i zvuk

alarma po~eo je da se~e debele naslagedima i u ~asu nisam bio siguran {ta }eme pre o{amutiti – smrad gustog dima{to pe~e o~i, ili piskavo iritantni ton jav -lja~a po`ara. Disciplinovani Slovenci su,me|utim, mirno sedeli u sedi{tima zakoja su pazarili ulaznice i ova agonija bisvakako potrajala do u nedogled da TonePartlji~, poznati dramski pisac i predsed-nik Saveta „Bor{tnikovog sre~anja“, nijeljutit ustao i oti{ao da isklju~i alarm.Predstava je, potom, odigrana bez ika -kvih problema.

Godinu dana docnije, kada je Srpskonarodno pozori{te gostovalo na istomfestivalu s Brodom za lutke, uredno samLidiji Koren, zadu`enoj za re{enje sva -kog festivalskog problema, prijavio da una{oj predstavi glumci imaju zadatak dapu{e, te je zamolio da nam obezbedi ne -koliko komada onih sa specijalnim pu -njenjem. Uzmuvala se Lidija, nekud ne -tragom nestala na deset minuta, a kadase vratila rekla je: „Ma, pu{ite cigaretekoje imate“. Tako smo mi, s Lidijinimblagoslovom, prekr{ili jedan od va`nihzakona Evropske unije.

Mora biti, naime, da je va`an jer suga sve ~lanice Unije prihvatile, no neznam da li su poslanici koji su ga izgla-sali obave{teni da je identi~an zakon biome|u prvima usvojenim u Nema~koj poHitlerovom dolasku na vlast. Njime, anti-pu{a~kim zakonom, nacionalsocijalistisu nameravali da za{tite zdravlje ne -ma~ke nacije. Istorija }e pokazati da li suu tome uspeli.

Koncem XIX stole}a Cankaru, me -|utim, na pamet nije padalo da svojimdramatis personama ukine mogu}nost dapu{e. Naprotiv, on je – kao i drugi dram-ski stvaraoci njegove i drugih epoha(zapravo svih nakon {to je duvan iz

Amerike dopremljen u Evropu) – pu{enjekoristio kao jedan od elemenata karakte-rizacije dramskih likova i kao preciznijeodre|enje njihovih odnosa ili kao na~indefinisnja dramskih situacija. Ako muve} nije olak{avalo privatne spisateljskemuke.

Sada je kucnuo ~as da i mi, pu{a~i uSrbiji, platimo danak ulaska u Evropu. Ito je u redu. Ako }e ta na{a `rtva ubrzatievropske integracione procese i olak{atiposao onima koji budu odgovarali nafamoznih nekoliko hiljada pitanja izUpitnika koji nam je uru~ila EU, onda }enam – a meni svakako – biti lak{e nadu{i. Izdr`a}u da ne pu{im na radnommestu, odole}u isku{enju da se prepo -znam kao ordinarni magarac jer u polu-

kra}eno umetnicima – sve dok reditelji,koreografi ili dirigenti ne odrede pauzu.A tada }e se zagrejani baletski igra~inavrat-nanos obla~iti da bi povukli pone-ki dim cigarete, ~lanovi orkestra i hora }ese tiskati, pu{e~i, na malenom parkinguispred slu`benog ulaza u SNP, dok }eglumci ubijati prirodnu nervozu i spu -{ta}e blagotvorni adrenalin, neophodanza gra|enje likova, na neki drugi na~in.

Tako je i u ostatku Evrope, re}i }eneko. Jeste, ali tamo umetnici ne moraju,usred proba, da izlaze na ulicu da bi pu -{ili, ve} za te svrhe imaju odgovaraju}eprostorije u kojima mogu da se pre pu -{taju svom poroku a da pri tom ne smeta-ju nepu{a~ima.

incident, a odgovaraju}im inspektorimane ostaje ni{ta drugo nego da napi{u pri -jave protiv pozori{ta, upravnika i pre -kr{ioca. Upravnika ne}e spasiti ni to {toje blagovremeno preduzeo sve {to Zakonpredvi|a kao neophodne mere kojima jeobznanjena zabrana pu{enja u teatru.

Ovde se, me|utim, postavlja pitanjeko je zapravo u ovom slu~aju prekr{ilac:glumac koji je pu{io cigaretu ili lik u ~ijeime je glumac zapalio cigaretu? Pitanjeje, tako|e, i da li }e pred zakonom odgo-varati pisac dela (ako je `iv) ili reditelj –kao podstreka~i?

Ovda{nji zakonodavac, na crti kodnas odve} dobro poznate pri~e o onimakoji su vazda namerni da budu ve}i kato-lici od pape, prevideo je specifi~nosti poje-dinih profesija i poslova, zaboravio jepozori{ne delatnike i teatarske poslove,smetnuo je s uma kompletan niz situaci-ja koje se svakodnevno, iz ve~eri u ve~e,ponavljaju u svim pozori{nim institucija-ma u Srbiji.

Mo`da nadle`nom ministru (zdrav-lja), kada do|e na neku pozori{nu premi-jeru, naprasno sine pred o~ima s kakvimproblemom su suo~eni teatarski stvarao-ci, pod uslovom da prethodno ne izbijeskandal zbog prijave nekog revnosnoggledaoca. Mo`da pak re{enje problemabude prona|eno u interventnom uvozu„slamnatih cigareta“ iz Slovenije, no topodrazumeva primenu tenderske proce-dure koja }e, s obzirom na zakonimapredvi|ene vremske rokove, provociratiprekid pozori{ne sezone. A mo`da svojimteatarskim kolegama pomogne ministarkulture, jer je svojevremeno i sâm re`iraopredstave u kojima su glumci pu{ili.

S druge strane, ako re{enje ovog pro -blema bude zavisilo od solidarnosti pozo-ri{nih delatnika, onda treba o~ekivati svemasovniju reviziju dramske literature izkoje }e postepeno biti brisane scenepu{enja, pa }e na{e pozori{ne predstave,kako to sugeri{e knji`evnik RadoslavPetkovi}, sve vi{e nali~iti ~uvenim foto-grafijama sovjetskog ili kineskog po lit -biroa iz „olovnih vremena“, kada bi ~la -novi naju`eg rukovodstva, jedan po je -dan, preko no}i nestajali s fotografija na -kon svake redovne partijske ~istke. Uo -stalom, kao {to iz iskustva znamo, revizi-je istorije nimalo nam nisu strane i nepadaju nam te{ko ni kada su po sredimnogo ozbiljnije stvari no {to je po{tova-nje dramskog pisca.

Na koncu, nije isklju~eno ni da, uslu~aju ne{to `ilavijeg otpora pozo ri{t -nika rigoroznoj primeni antipu{a~kogzakona, spasonosno re{enje bude pro na -|eno u kona~nom dekretskom ukidanjupozori{ne delatnosti. U dr`avnom bu d`e -tu bi tako bio sa~uvan novac koji ina~enepovratno odlazi u neprofitnu zabavukakvu simboli{e ozbiljan teatar. Premdasumnjam da bi na taj na~in dobijenasredstva mogla da budu istinski relevan-tan doprinos re{enju na{e ekonomskekrize, udru`ena s parama koje Dr`avadobija od proizvodnje i legalne prodajeduvana, ona bi ve} predstavljala solidnuosnovu za svekoliki ekonomski prosperi-tet srbijanske privrede.

Brodvejski mjuzikli i drugi oblici ko -mercijalnog pozori{ta, razume se, ne bibili dovedeni u pitanje ovim ukidanjem,jer u njima je odavno plasirana ideja sva -kovrsne politi~ke i druge korektnosti, pazato akteri takvih predstava na sceni{mr~u kokain, u vene ubrizgavaju heroinili duvaju „travu“ – {to na planu scen-skog konzumiranja ne ugro`ava zdravljenacije poput duvanskogdima.

Piše: A leksandar Mi losav l jev i¯

praznoj kafani ipak moram da ~ekam nared dok se ne isprazni sto u delu rezervi-sanom za pu{a~e, ina~e vazda krcatomljudima, ne}u se buniti ni {to pojediniosnovno{kolci vi{e ne}e mo}i da pu{e}ibla`e nervozu dok se cenkaju s dilerimakupuju}i drogu, ne}e mi smetati ni {to seve} sada, svaki put kada poku{am dau|em u neku od javnih institucija, probi-jam kroz kordone zaposlenih slu`benikakoji izgleda kompletno svoje radno vremeprovode pu{e}i ispred zgrada u kojimarade, pa ni kada u pauzama izme|u ~i -nova s ostalom pozori{nom publikom mo -ram da izlazim na vetrometinu, ki{u,sneg i poledicu da bih se prepustio pu -{a~kom poroku...

Sve su to `rtve koje mogu da podne-sem, ali ne znam kako da se nosim s izri -~itom zabranom koju predvi|a aktuelniZakon o zabrani pu{enja u zatvorenomradnom i javnom prostoru, a ti~e se rigid-nog stava prema konzumiranju duvanau institucijama kulture, zdravstva i pro -svete. Pomenutim institucijama je, nai -me, zabranjeno da organizuju posebnesobe namenjene pu{a~ima, opremljeneaspiratorima za odvod duvanskog dima,specijalnim pepeljarama i sl.

To }e re}i da }e slu`benici zaposleniu ovda{njim teatrima, pa i Srpskom na -rodnom pozori{tu, naveliko izlaziti naulicu da bi pu{ili, ali }e to isto biti us -

Slepilo i nefleksibilnost zakonodavcanisu pogodili jedino pozori{ta kao institu-cije kulture. U Novom Sadu, na primer, urestoranu „Staro zdanje“, zabranjeno jeorganizovanje pu{a~kog dela sale, iako jepo dimenzijama i rasporedu restoranskihsala to mogu}e, zato {to je nare~eni ugo -stiteljski objekat deo {kolske ustanove, teotuda pripada kategoriji prosvetnih insti-tucija.

Isto tako, od hirurga u ovda{njimurgentnim centrima se o~ekuje da nakonte{kih, komplikovanih, iscrpljuju}ih ivi{e~asovnih operacija, pro{etaju i po ki -lometar-dva do prvog „slobodnog“ pro -stora gde je dovoljeno zapaliti cigaretu,cigaru, cigarilos ili, ne dao bog, tompusili lulu.

Poseban problem i teatarski specifi-kum }e, me|utim, predstavljati pozori{nigledaoci suo~eni sa takozvanim „scen-skim pu{enjem“, dakle sa situacijama ukojima su pisci dramskih dela ili rediteljipredstava predvideli da dramatis personena pozornici – pu{e.

Drugim re~ima, svaki gledalac imapravo da na osnovu postoje}eg Zakona ozabrani pu{enja u zatvorenom radnom ijavnom prostoru prekine predstavu ~imuo~i umetnika koji na sceni zapali ciga-retu punjenu duvanom. [tavi{e, ako sebesmatra ispravnim gra|aninom Republi-ke Srbije, njegova je du`nost da prijavi

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evra

Devizni `iro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potra`iti u

Udru`enju dramskih umetnika Srbije

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1685

Intervju: Paulina Manov

„Shvatila sam vremenom da mi{ljenjedrugih uglavnom ne mo`emo da menjamo.Mo`da jedino svojom igrom mo`emo dauti~emo na neke duboko, duboko skriveneose}aje kod ljudi“, ka`e Paulina Manov

Vedekindova drama Bu|enje pro le -}a, koja govori o zbunjuju}em i ve -oma va`nom periodu ~ovekovog`ivota, adolescentskom dobu, i danas jeprovokativna za konzervativni na~in mi -{ljenja, malogra|anski moral i dru{tvenenorme koje sputavaju ~ovekovu iskonskustrast. Takva tema, napisana jo{ krajem19.veka, svakako je jasnija ovovremenimgeneracijama dece i roditelja. Za mjuziklBu|enje prole}a u Beogradskom dram-skom pozori{tu reditelj Neboj{a Bradi}dobio je autorska prava mnogo pre nego{to je postao ministar.

Dobar gluma~ko-peva~ki ansambl,odli~an bend koji u`ivo prati de{avanjena sceni... pank, rok, pop balade, mla -dala~ki bunt protiv svega {to sputava sjedne strane. Na drugoj su odrasli – ro di -telji bez razumevanja za svoje potomke,{kola u kojoj bezrazlo`no ka`njavaju iusamljena deca koja pate i nemaju oslo -nac tamo gde im je najpotrebniji. I tra -gedije koje idu uz to. Muzika je tu da selak{e podnese i razume jedna takva uvekaktuelna i bolna tema. Glumica PaulinaManov u predstavi glumi i peva `ivot,dileme, probleme i tragediju devoj~iceVendle.

Kakvo ste iskustvo stekli igraju}i umjuziklu Bu|enje prole}a?

Poznato je da mjuzikl va`i za najte`ipozori{ni `anr, naro~ito kada se radi kaoozbiljnom dramskom delu. Dakle, najpretreba osvojiti dramu, pa jo{ na to dodatinimalo jednostavnu koordinaciju pevan-ja, pokreta i emocija. To mi je i bilo naj -te`e, da se jedno ne suprotstavi drugom,ve} da sva tri zadatka ostvarujem zajed-no i bez napora. Kako bi postigla lako}uigranja uve`bavala sam songove prekoleta, a na jesen kada su po~ele probe ve` -bali smo svakodnevno i po 8 sati. Dru -ga~ije, veliko i zna~ajno iskustvo steklasam igraju}i tako.

no roditelja da se u potpunosti posvetesvojim kompanijama, da im one postanuporodica. Pod tim strahovitim pritiskomroditelji se vra}aju ku }i svojoj deciumorni, iscrpljeni i mrzovoljni. Po{tonemaju snage i energije da im se posvete,makar sat vremena dnev no, onipribegavaju kupovini. Tako se gubikontakt i ve} za koju godinu pitamo se kosu na{a deca i kako je mogu}e da suuradili i postali to {to jesu.

Kakav je va{ odnos prema potom-stvu? Koliko je i na koji na~in dete pro -menilo va{ `ivot?

Dono{enje na svet novog `ivota, ne -{to je najuzbudljivije {to mi se dogodilo.To malo stvorenje u~inilo me je strpljivi-jom, stalo`enijom, pa`ljivijom, ne`ni -jom... i ko zna {ta sve jo{. Period koji jeprethodio njenom dolasku na svet bio jeobele`en gubicima, a onda je otpo~eo pe -riod u kome je `ivot zamenio smrt, a tuguneizmerna radost.

[to se ti~e vaspitanja, trudim se da imoja okolina i ja budemo jedinstveni ustavovima. Svesna sam koliko vremebrzo prolazi i trudim se da ga iskoristimmaksimalno. Moj `ivot i obaveze su upotpunosti promenjene. Uglavnom smi -{ljam kakvu bismo akciju Mina i ja mo -gle da izvedemo, gde da idemo, ~ega dase igramo. Trudim se da kroz igru spro -vedem i u~enje. Iako sam popustljiva ma -ma, imam jasno odre|ene granice odkojih ne odustajem. Mislim da je to va`noi da deca vole da znaju dokle mogu da

idu. To je na neki na~in i priprema zasvet u kome va`e neka druga, a ne ma -mina pravila.

Kakav je va{ pozori{ni ukus? Kakvepredstave, koji naslovi, koji autori...?

Parafrazira}u jednog dramaturga:„Uzbudljive predstave su bolje od dosad-nih zato {to su uzbudljivije od dosadnih.“

Bila jednom jedna predstava u Po -zori{tu „Bo{ko Buha“, toliko ~arobna dame je oma|ijala i odvela u svet iza scene.Ta predstava zvala se San letnje no}iVilijema Sekspira u re`iji Jago{a Mar -kovi}a. Posle nje su se pojavile Pozori{neiluzije i Bure baruta (JDP), Murlin Mur -lo, Kate Kapuralica (Somborsko po zo -ri{te)... S dana{njeg repertoara izdvojilabih drame ]eif i Eling (BDP), ^ekaonica iMu{ka stvar (Atelje 212), Hadersfild(JDP), Svinjski otac (Kru{evacko pozo -ri{te)...

Kako razmi{ljate o mestu koje glum-ci imaju u na{oj sredini?

^ini mi se da je polo`aj glumaca ta -kav da je glumac bitan isklju~ivo u pred -izbornoj kampanji. Partije se prosto utr -kuju ko }e ih u svom taboru sakupitivi{e. Posle toga, kada se reflektori Arenei Sava centra ugase, a predstava za naro-dne mase zavr{i otvaranjem {ampanjcau centrali pobedni~ke stranke, porezi naautorske honorare se pove}avaju, bud`etiza kulturu se smanjuju, a glumci se ose -}aju prevarenim i odba~enim.Do slede}ih izbora.

Ol ivera Mi lošev i¯

KOBNI SVET ODRASLIH

U Novom Sadu odr`an Drugi Nov.ples

TELO U POKRETU JE TELO KOJE MISLI

Telo u pokretu je telo koje misli, ilijednostavno misaono plesno pozo -ri{te, to je ono {to smo po~etkomnovembra videli u Novom Sadu, na Dru -gom festivalu savremenog plesa Nov.plesu organizaciji asocijacije Per. art. „Lu -dus“ pi{e o dve intimisti~ke plesne mini-jature u kojima su dva umetnika, kroztelesno, istra`ivala emotivno, intelektu-alno, socijalno a na neki na~in i svoje –gotovo – vantelesno bi}e.

Performans 50/ 50 danske plesa~icei koreografkinje Mete Ingvartsen(www.aisikl.net/mette), pomalo je karne-valsko prebiranje po onome {to je ~ovekdanas, ogoljen do sr`i, bespomo}an upoku{aju da proizvede ili oseti nekuemociju koje se gr~evito samo menjajuna licu umetnice, vi{e kao neka vrstaafekta, nego emocije, dakle ne procesa,nego finala jednog mogu}eg procesa. Tinemi afekti uveliko su podse}ali na ko -lektivno katarzi~no dranje na nekom rokkoncertu a na momente i na ta~ke cirku-skih umetnika. Ingvartsenova na po -~etku i na kraju performansa na sebi

ima jedino narand`astu klovnovskuperiku kao neku vrstu komen tara/pod -smevanja – sebi, (ne)mo}i umetnosti isvetu nemo}nom u svojoj mo}i.

Njen performans je u tom smisluzaista duhovito i hrabro redefinisanje„umetni~ke virtuoznosti, izra`ajnosti,slo`enosti, konceptualizacije iskustava,afekata, senzacija, `ivahnosti, materijal-nosti telesne prakse“, koje sama pominjeu svom Manifestu DA iz 2004. godinekoji je reakcija na ~uveni Manifest NEIvon Rajner iz 1965. kojim je uspostav-ljena strategija za demistifikaciju plesa.

Odmah nakon njene izvedbe ({to jeodli~an potez direkcije Festivala, i nesamo zato {to ova dva performansa naneki na~in korespondiraju) gledali smo~uvenog konceptualistu Gzavijea Le Roa(www.xavierleroy.com) i njegov perfor-mans iz 1989. Self Unfinished, rad kojije, ka`u, imao najve}eg uticaja na razvojkonceptualnog plesa i koji je, iako je dosada {irom sveta izveden preko 100 puta,i dalje jedna od najtra`enijih predstava u

centrima savremene umetnosti i naplesnim festivalima.

Le Roa na po~etku predstave sediopu{teno, gotovo non{alantno i nezainte-resovano za stolom, zapravo starinskom{kolskom klupom, koja istovremeno mo -`e biti i radni sto u nekoj radionici, izanjega je beli zid, pod njim beli pod, neon-sko belo svetlo upereno je u njega. Neda-leko od njega, na desetak koraka jedva,nalazi se kasetofon, umetnik do njega, upravilnim razmacima, dolazi nekolikoputa u toku ovog svog istra`iva~kog radada bi pustio muziku a nje – muzike –nema. U po~etku Le Roa simulira radma{ine, {to neobi~no asocira na dana -{njeg ~oveka, njegov mehani~ki `ivot irutinu koju sledi, i koja preti da gajednom i pretvori u kloniranu ma{inu,nedugo zatim, telo umetnika, sada ve}bez ijedne krpice na sebi, pretvara se une{to `ivo a nije ljudsko bi}e, neku vrstuobjekta, suborganizma, mikroorganiz-ma. Do kraja predstave, taj mikroorgani-zam vrati}e se u svoje telo, u telo ~ovekakoji je ma{ina i koji na koncu jo{ jednompoku{ava da na|e spas u lepoti, u muzi-ci koja se na kraju najzad i za~uje s

kasetofona. Uz zvuke ~uvenog hita Upsi-de down Dajane Ros umetnik napu{tascenu, ostavljaju}i osmeh na licima gle -dalaca, ne ostavljaju}i im pak i mogu} -nost da ga jo{ jednom vide dok mu aplau-diraju. U ovom radu zadivljuje sve, ta~anritam, tempo, trajanje izvedbe, ma{tovi-tost, jasno}a ideje, duhovitost kojom ovaizvedba zra~i. Naravno, pre svega samaideja a ona nije do{la tek tako, sve jemnogo jasnije kada se sazna podatak daje Gzavije Le Roa (doktor molekularnebiologije (www.xavierleroy.com)!

I na kraju, ali ne i manje bitno, Fe -stival novog plesa bio je izuzetno pose -}en, pohodili su ga ne samo stru~na

javnost iz Novog Sada i Beograda, nego idramski umetnici, mnogo mladih ljudi`eljnih druga~ijeg na sceni. I prava je{teta {to Novi Sad ima samo „savremenuplesnu publiku“ a ne i ozbiljnu savreme-nu plesnu scenu. Nakon devedesetih, ka -da su se sporadi~no pojavljivala mogu}ezanimljiva imena na novosadskoj plesnojsceni, ako izuzmemo izuzetnog perfor-mera Sa{u Asenti}a i istra`iva~ki radForuma za novi ples, danas je Novi Sad,mora se to glasno re}i, tek jedan „savre-meni plesni Bermudskitrougao“.Sne`ana Mileti}

Kako ste razumeli tu dramu, {ta jeona dobila s muzikom i songovima? Dali je ne{to zbog toga izgubila?

Za mene ovo je komad o `elji zaiskustvom, o odrastanju. Vendla Berg -man je devoj~ica „na zrnu gra{ka“, pre -za{ti}ena, odrasla „pod staklenim zvo -nom“. Ona `eli da vidi, tj. oseti {ta je vantog u{u{kanog sveta. Na tom putu na}i }ese prepreke i ona postaje `rtva malo-gra|anske okoline i roditeljskog licemer-ja. Pored ove teme komad se bavi i seksu-alnim zlostavljanjem dece od strane ro -ditelja, odnosom dru{tva prema mladi-ma, kao i mnogim drugim temama ve -zanim za ulazak dece u svet odraslih.

Songovi u ovom komadu imaju fun -kciju unutra{njih monologa ili onoga {tobi akteri voleli da se desi. Muzika je veo -ma ve{to osmi{ljena i uklopljena, a sama~injenica da se sve izvodi u`ivo s bendomdonosi jedno novo uzbu|enje kako za nasu~esnike tako i za, ~ini mi se, publiku.Mislim da je raznolikost songova, melo-di~nost i utisak da je to hit na prvo slu -{anje, ono {to publici ostavlja posebanutisak.

Bu|enje prole}a je i provokacija zakonzervativni na~in mi{ljenja i malo-gra|anski moral...

Mislim da na{ zadatak i jeste daprovociramo. Konzervativci i malogra -|anski moralisti su u tom smislu „naj -sla|a“ publika. Privatno izbegavam tuvrstu ljudi. Shvatila sam vremenom dami{ljenje drugih uglavnom ne mo`emoda menjamo. Mo`da jedino svojom igrommo`emo da uti~emo na neke duboko, du -boko skrivene ose}aje kod njih i na tajna~in u~inimo da se njihova „konzerva“bar malkice od{krine.

Ovde postoji mit o istoimenoj pred-stavi koju je osamdesetih godina pro{logveka igrala jedna izuzetna generacijaglumaca u Jugoslovenskom dramskom,pomeraju}i granice pozori{ne umetnosti.

[ta vi znate o toj predstavi, da li ste s ne -kim od njih razgovarali? Vladica Milo -savljevi} je tada igrala lik koji vi sadatuma~ite...

O toj predstavi sam samo slu{alautiske onih koji su je gledali, kao i onihkoji su u~estvovali u njoj. Ka`u da je tobila eteri~na, poeti~na predstava s fanta -sti~nim glumcima na ~elu sa ~arobnomVladicom Milosavljevi}.

Brodvejsko Bu|enje prole}a jemnogo vi{e u skladu s dana{njimvremenom. Scene su napisane jednos-tavno i jasno, a muzika donosi bu|enje iakciju.

Da li ste u~estvovali na tribini kojaje u Beogradskom dramskom organizo-vana povodom predstave Bu|enjeprole}a? O ~emu je tu bilo re~i?

Odr`ana je tribina na temu problemamladih i odrastanja. Moj stav je da jenemogu}e nekoga vaspitavati kada ve}u|e u pubertet. Deci se treba posvetiti doksu jo{ sasvim mala. Uspostavljatikontakt i poverenje ~im se rode. Neprepu{tati ih vaspitanju TV stanica isumnjivih de~jih i bebi kanala. Kadadete ostavite ispred TV-a i zadovoljni stejer je „mirno“, ni ne slutite da stenapravili „medve|u uslu gu“ i njemu isebi. Nadra`aj koji dete prima s TV-anemogu}e je na}i u prirodi, tj. kadajednom ipak isklju~iteTV prijemnik detetada postaje „hiperaktivno“ ka ko sedanas moderno ka`e. Dana{nje dru{tvoglobalno gledano zahteva od ljudi, odnos-

Paulina Manov, Bu|enje prole}a, BDP

Gzavije Le Roa

6

Tema broja: Dr`ava i kultura

LUDUS 168Lu

Zakoni kojih nema, sistem vrednosti koji nije

uspostavljen...

PRIMITIVNIJI SMO NEGO IKAD

Odgovor na pitanje kakav je odnosdr`ave prema pozori{tu i kulturiuop{te (razume se – danas i ovde),trebalo bi da znaju dva sagovornika:dr`ava i oni koji stvaraju njeno pozori{tei kulturu. Njihove ocene su, osim u zane-marljivo malom broju slu~ajeva, dijame-tralno suprotne.

DR@AVA: „Ministarstvo kulture uvekstoji uz svoje institucije, bilo da se radi odavanju stru~ne, finansijske ili drugevrste pomo}i“, izjavio je 30. septembraagenciji Tanjug ministar kulture Neboj{aBradi}. I to je bez ikakve sumnje – ta~no.Isto se pona{aju i lokalne vlasti premaustanovama kultre na svojim teritorija-ma. Niko ne mo`e da ka`e da Ministar-stvo, ili neka skup{tina grada ili op{tinezanemaruje svoje institucije ili ne izmi-ruje obaveze prema njima.

Sude}i po sajtu Ministarstva kultureSrbije, dr`ava brine o svojoj kulturi nanajbolji mogu}i na~in. Na svakoj straniciove prezentacije su sve sami uspesi: Beo -grad }e idu}e godine biti doma}in Samita{efova dr`ava jugoisto~ne Evrope o kul -turnom nasle|u, bud`et za kinematogra-fiju }e idu}e godine biti ve}i nego ove,Ministarstvo je podr`alo otvaranje Muze-ja i Baletskog studija Narodnog pozori{ta,Ministarstvo kulture }e obezbediti doda-tna sredstva za rekonstrukciju manastira@i~a, Ministarstvo }e biti sufinansijerBeogradskog festivala igre, rekonstrukci-ja Narodne biblioteke Srbije bi}e zavr { e -na zahvaljuju}i dr`avnom novcu, dr ̀ a vapriprema nastup srpskih izdava~a nafrankfurtskom sajmu knjiga idu}e godi-ne, Ministarstvo je otklonilo problemezbog kojih ni posle sedam godina nijepo~ela rekonstrukcija Narodnog muzeja inajavljuje njegovo otvaranje za 2013.godinu, projekat „Godina knjige“ uspe{nose odvija... I da ne nabrajamo vi{e kadzaista nema potrebe zato {to su sude}i,ponavljamo po sajtu Ministarstva kultu-re, svuda, na svakom koraku kulture, sve

sami uspesi i dobri potezi dr`ave. Akone{to nekad i nije onako kako je planira-no, Ministarstvo se pravda te{kom eko -nomskom situacijom svuda u zemlji isve tu, zbog koje se ne mo`e onoliko koli-ko se ho}e. [ta onda ne valja, za{to stva-raoci ~ini se svakodnevno, i to javno, umedijima, govore da dr`ava ne postupaonako kako se to od dr`ave o~ekuje?

STVARAOCI U POZORI[TIMA: Dr -`ava, odnosno grad, dotira predstave, go -stovanja, u~e{}a ne festivalima, projektepozori{ta. Da li pozori{ta o~ekuju da imdr`ava u celosti finansira predstave? Bezobzira {to sigurno ne bi imala ni{taprotiv da je tako, ipak – ne. Pozori{ta seodavno pona{aju i tr`i{no, odavno reali-zuju re pertoar jednim delom od takozva-nih sponzorskih para i od prodatih ulaz-nica. Novac, dakle, nije najve}i razlog nipovod za{to su nezadovoljni odnosom kojidr`a va ima prema njima. Sada{nji ~elni-ci Na rodnog pozori{ta ~ak isti~u da imMinistarstvo kulture finansijski poma`e.Na primer, verovatno su sva dnevnaglasila prenela da je upravnik ove ku}eBo`idar \urovi}, juna pro{le godine nakraju 140. sezone, ocenio da je „Narodnopozori{te imalo veoma dobru saradnju sdr`avom“, {to je obrazlo`io ~injenicomda je „finan siranje bilo odli~no i pravo-vremeno“ na ~emu se zahvaljuje repu-bli~kom Ministarstvu kulture. KatarinaJovanovi}, direktorka beogradske Opereisti~e da „Narodno pozori{te nema dugo-va“ zato {to mu dr`ava „redovno {aljenovac“, kod njih zaposleni redovnoprimaju platu a saradnici honorare.Ka`e da sada i Me tropoliten i sva pozo-ri{ta na svetu moraju da prilagode svojeposlovanje vladaju}oj ekonomskoj situa-ciji, ali, problem je „odsustvo validneumetni~ke ideje i mo ralnog stanovi{ta“ udru{tvu.

To bi ujedno bile i glavne zamerkekoje ljudi iz pozori{ta do`ivljavaju kaoosnovnu smetnju valjanom stavu dr`ave

prema kulturi. Kao ilustraciju navodimore~i upravnika Ateljea 212 Kokana Mla -denovi}a: „Moj generalni stav je da sejako malo promenio sistem vrednosti uodnosu na Milo{evi}evo doba. Ako pro -movi{ete nasilje, a Farma na TV-u jenajbolji primer za to, onda ne treba nikogda iznena|uje divljanje po ulicama Beo -grada 10. oktobra. Za poslednjih desetgodina dr`ava nije uspela da uspostavipravilan sistem vrednosti {to uklju~uje iodnos prema kulturi. Koliko ima prostorana televizijskim programima i ostalimmedijima za ozbiljnu kulturu? Mi smone`eljena deca, dr`ava ne zna {ta da radis nama.

„Ministarstvo kulture i ministarBradi} nisu ni{ta uradili, iako im je tozakonska obaveza, da donesu podzakon-ska akta neophodna za sprovo|enje Za -kona o kulturi pa vi niste u situaciji daprimenjujete pozitivne odredbe Zakona,ne mo`ete, na primer, da primenjujeteugovor o radu koji bi dao bolju osnovicuza poslovanje. U ozbiljnim zemljama, tobi bilo skandalozno. Ukratko, da postojisvest o va`nosti pozori{ta, lepe knji`ev -nosti... takve stvari se ne bi de{avale.

„Gde je onaj narod Crnjanskog, An -dri}a, Isidore, Anice Rebac? Mi smo pri -mitivniji nego {to smo to ikad bili, i tajproblem se gura pod tepih ru`ne me {a -vine visoke politike i estrade.“

I UOP[TE U KULTURI: U drugimsektorima kulture pri~aju isto: da nemaodgovaraju}ih zakona i da se dr`ava po -na{a prema kulturi kao da joj nije bitna.Filmad`ije ~ekaju Zakon o kinematogra-fiji, izdava~i Zakon o izdava{tvu.

Taman se ~inilo da }e kinematografi-ja kona~no postati zakonski ure|enaoblast, a onda letos kao da je sve stalo na -kon nesuglasica na jednom sastankuUpravnog odbora Filmskog centra Srbije.Goran Paskaljevi}, filmski reditelj veomapoznat i u svetu, jedan od ~lanova timakoji poku{ava da Srbija dobije Zakon okinematografiji, ka`e da je „srpski film uusponu, postoji mlada generacija, veomatalentovana i obrazovana, i treba jojomogu}iti da radi. Oni koji su protivniciZakona, stalno pri~aju pri~u da filmmnogo ko{ta, da filmad`ije mnogo tro{e.

Ta~no je da film vi{e ko{ta nego jednaslika ili jedna knjiga. Ali zar zbog togane treba da ga bude? Odnosno, ako dr -`ava misli da joj film tro{i novac, da imavi{e {tete nego koristi od njega, nekaka`e da ga ne}e! Kako film da zaradi kadnema bioskopa ni tr`i{ta zato {to svakifilm mo`ete da kupite na ulici iza }o{ka?[ta je dr`ava uradila protiv piraterije? Utakvoj situaciji o kakvom odnosu dr`aveprema filmu mi mo`emo da pri~amo?Potrebni su nam zakonski ure |eni usloviza strana ulaganja u srpski film. Strancisu posle mnogo godina opet po~eli dasnimaju svoje filmove u Srbiji. Okolnedr`ave, kod kojih su tako|e po~eli dadolaze znato pre nego kod nas, privla~eih raznim pogodnostima pa i poreskimolak{icama. Mi imamo sve {to treba stra-nim produkcijama, ~ak smo i jeftiniji odokolnih zemalja, ali nemamo te poreskeolak{ice koje su njima bitne. Potrebno jeda ih dr`ava oslobodi pla}anja PDV-a, toje recimo 15 do 20 odsto od nov ca koji oniostave u zemlji. Mi smo predlo`ili da petodsto od tog dela ode u bud`et za srpskifilm. Tako bismo re{ili dve stvari: privu-kli bismo strane producente i pomoglibismo doma}em filmu. Ali, o tome se }uti.Eto, to je pri~a o odnosu dr ̀ ave premakulturi.“

Muzeji kojih imamo a nemamo da v -na su i toliko puta otvarana tema. Od 37umetni~kih, kulturno-istorijskih, memo-rijalnih, tehni~kih i prirodno-istorijskihmuzeja i legata, koliko ih je pobrojano nasajtu Skup{tine grada Beograda, odnosno44 koliko ih je zajedno sa arhivima nave-deno u „Vodi~u kroz muzeje“ Turisti~keorganizacije Beograd, mnogi ne rade. Utoj grupi je nekoliko najve}ih beograd-skih muzeja. Narodni muzej je najve}i inajstariji muzej u dr`avi, pa ipak, stalnupostavku prakti~no nema od 1. juna2003. zato {to su zaposleni odlu ~ili da sueksponati bezbedniji u depoima nego uizlo`benom prostoru. Dr`ava se slo`ilada je zgradu Narodnog muzeja neopho-dno rekonstruisati i uprili~iti je po savre-menim muzeolo{kim standardima, inajavila njeno otvaranje za 2010. godinu.Svi znamo da se to nije desilo, s tim {tosad ipak imamo ura|en novi projekatrekonstrukcije, a zavr{etak obnove iotvaranje nacionalnog muzeja najavljenoje za 2013. godine. Slede}i veliki muzejkoji ne radi u punom obimu je Muzejsavremene umetnosti na U{}u. Kada je

17. jula 2008. zatvoren zbog rekonstruk-cije zgrade, najavljeno je da }e biti otvo-ren do kraja ove godine. Ove godine smosvedoci da je gradili{te mesecima bilo bezradnika, da bi krajem novembra bilojavljeno da je odobren kredit kojim }eidu}e godine biti zavr{ena rekonstrukci-ja. Muzej grada Beograda, dakle mestogde se nalaze dokazi o `ivotu na tluprestonice od kad se prvi put pojavio nanjenoj dana{njoj teritoriji pa do danas,nema stalnu postavku od kako postoji.Vrlo je verovatno da je zahvaljuju}i tomeBeograd jedina prestonica Evrope ~iju jeistoriju nemogu}e sagledati u muzeju. Stotrideset dve hiljade dokumenata oBeogradu nalazi se po sanducima i kuti-jama u kancelarijama i hodnicima Mu -zeja u Zmaj Jovinoj ulici. Pre pet godina~inilo se da }e Muzej grada dobiti vojnuzgradu u Resavskoj 40b, govorilo se da }ese useliti za tri godine, ali se ni{ta nijedesilo. Na toj adresi je odr`an ovogodi{njiOktobarski salon – namerno, ne bi li setime ubrzalo re{avanje zgrade Muzejagrada. Vide}emo.

Kad ve} pri~amo o va`nim instituci-jama koje ne rade – Narodna bibliotekaSrbije zatvorena je za posetioce od okto-bra 2007. zbog rekonstrukcije zgrade.Prvobitni plan, da }e radovi biti zavr{enido jula slede}e godine vi{e puta je me -njan. Najnovija najava glasi 28. fe bruar.Na jednoj od tribina ovogodi{njeg Sajmaknjiga u Beogradu ~ulo se da je petinaSrbije bez javnih biblioteka. Ova godinaje, da li treba podse}ati, Godina knjige ijezika. Ba{ u takvoj godini, kao {to je ve}re~eno, Srbija nema zakone o knjizi: za -kone o izdava{tvu, o obaveznom primer-ku publikacija, o bibliote~ko-informativ-noj delatnosti. U~esnici poslednje javnerasprave su imali nesuglasice oko re -{avanja na~ina finansiranja Centra zaknjigu. Jedan od zadatih ciljeva Godineknjige je dono{enje Zakona o izdava{tvu i{irenje bibliote~ke mre`e. Vide}emo, Godi-na knjige traje do aprila idu}e 2011.

Naveli smo samo nekoliko najuo~ lji -vijih argumenata za{to stvaraoci imajuose}aj da dr`avi nije stalo do kulture. Nasvu sre}u, u svakom od ovih primera jenaznaka napretka, istina sporog, ali ipaknapretka i promene ka re{enju dostojnomkulture. I to }emovideti.

Sonja ¬ i r i¯

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 1687

Intervju: Jelena Kajgo, upravnik Bitefa

POZORI[TE JE OTVOREN PROSTOR„Za Bitef teatar je, vi{e nego i za jednodrugo beogradsko pozori{te, va`no da buderepertoarski jasno profilisano“, ka`e JelenaKajgo

Sonja ¬ i r i¯

Jelena Kajgo, od pre godinu i po danadirektorka Bitef teatra i Bitef festiva-la, atraktivnom i uspe{nom sezonom„Bitef u pokretu“ iscrtala je kroki novogprofila teatra na Skveru Mire Trailovi}.Njenu dosada{nju karijeru markantnoobele`avaju ~injenice da je autor dramaFantomi i Intimus (igrane u Ateljeu 212 iNarodnom pozori{tu), baletske kritikekoje je pisala, pedago{ki rad u oblastisavremene igre u {koli „Luj Davi~o“...

Dolaskom u Bitef teatar uveli sterepertoarsku promenu. U javnosti je tava{a odluka prokomentarisana da prevas niko nije poku{ao da ostvari idejuzbog koje je osnovan taj teatar, dakle dau doma}im pozori{tima direktno i na -merno primenjuje i {iri uticaj Bitef festi-vala...

Od osnivanja Bitef teatra o~ekivalose da to pozori{te bude mesto odjeka onihtendencija koje vidimo na Bitef festivalu.Naravno, ne u smislu direktnih uticajaili jo{ gore kopiranja nekih trendova ilirediteljskih rukopisa, ve} u smislu ose -}anja {irine i slobode u do`ivljavanju te -atra. Na primer, na na~in na koji smovideli da kod Gebelsa teatar mo`e bitiuzbudljiv i bez izvo|a~a, ili da izvo|a~i,kao kod Rimini protokola, mogu biti ljudikoji se ne bave pozori{tem, ili se ne bavenjime u izvo|a~kom smislu. Dakle, to jemisija Bitef teatra, da dokazuje da jepozori{te otvoren prostor koji stalno trebaiznova istra`ivati i preispitivati. ^ini seda se vremenom ta veza Bitef teatra iBitef festivala negde izgubila. Zato sam,da bih je u~vrstila, uvela praksu dasvake godine u Bitef teatru gostuje jedanod autora koji su bili u glavnoj selekcijifestivala. Za sada to dobro funkcioni{e,pro{le godine to su bili Gaj Vajcman iRoni Haver (ali i Bojan \or|ev i DalijaA}in), ove sezone to je Matja` Fari~, idu -

}e Edvard Klug (ali i dobitnik BitefovogGran prija Milo{ Loli}).

Za{to ste izabrali ba{ predstave, ka -ko ste ih nazvali, „grani~nih oblasti“?

Zato {to je jedan deo teatarske slobo-de i `anrovska sloboda. Ali na prvommestu zato {to je kod nas plesni i fizi~kiteatar vrlo zapu{ten i zapostavljen. Za -tim, tu je i muzi~ki teatar – zbog svojeakustike Bitef teatar je idealan prostor zatakvu vrstu pozori{ta. Onda, mislim da jeza Bitef teatar, vi{e nego i za jedno drugobeogradsko pozori{te, va`no da bude re -pertoarski jasno profilisan. Jer sva drugapozori{ta se kre}u, manje ili vi{e, u dra -mskom i postdramskom izrazu. A ovo jeprostor koji ima za cilj da motivi{e redi-telje da rade predstave u pokretu, ili dakoriste `ivu muziku, ili da se poput Dali-je A}in bave plesom koji izvode pisci ireditelji.

Pre nego {to ste do{li u Bitef teatarizjavili ste da samo pozori{ta koja su nabud`etu mogu da igraju nepopularnekomade i da eksperimenti{u. Da li novi-teti u repertoaru zna~e da bud`et Bitefteatra dopu{ta eksperiment?

Na{ bud`et je veoma skroman, ali miimamo mogu}nost da rizikujemo, ba{zato {to nismo optere}eni u prevelikojmeri ostvarenom dobiti na blagajni. Onogtrenutka kada zavisite od novca u post-produkciji predstave, vi ste prinu|eni darazmi{ljate tr`i{no, {to je za umetnost ipozori{te pogubno. Naravno, to ne zna~ida treba praviti autisti~ne i napornepredstave koje su same sebi svrha, da -pa~e, mi smo recimo stavili na repertoarplesnu predstavu Otelo u koreografijiZorana Markovi}a i Ma{e Kolar jer je todobra prilika da se spoji klasi~an, poznattekst i potpuno novo ~itanje koje publicipribli`ava plesni teatar. Tako }emo reci-mo negovati u Bitef teatru i ne{to {to je

blisko `anru stand up komedije, koja jevrlo popularna u svetu. To je doskora bilapredstava Fejk porno, a sada u januaruima}emo nastavak – Fejkbuk u re`ijiJelene Bogavac.

Na{i fakulteti podu~avaju samo oklasi~nim formama, klasi~nim izvedba-ma, klasi~nim idejama... Da li je pro -blem na}i ljude koji mogu da u~estvujuu va{im projektima? Da li ste zbog togaosnovali „Bitef dens kompaniju“?

Ta~no je da je na{e obrazovanje do -sta klasi~no, ili moglo bi se ~ak re}i kon -zervativno. Ali opet, to je baza koja semora nadogra|ivati. Zato je Bitef od veli-kog zna~aja za na{u sredinu. S drugestrane, u Baletskoj {koli sada imamo od -sek za savremenu igru, {to je jako va`no,i tu smo dosta napredovali. A {to se ti~e„Bitef dens kompanije“, bilo je zaistakrajnje vreme da Beograd dobije profe-sionalnu, elitnu plesnu trupu vezanu zajednu instituciju kulture. S jedne straneimate nacionalni teatar ~iji Balet negujeklasi~an i neoklasi~an stil igre, i Pozo-ri{te na Terazijama koje neguje formumjuzikla. A savremena plesna scena jegodinama bila neorganizovana i razu -|ena. Igra~i i koreografi koji su `eleli dase bave savremenim plesnim stilovimabili su prepu{teni sami sebi. Radili su odprojekta do projekta bez redovnog trenin-ga i bez mogu}nosti kontinuiteta u radukoji jedini u plesu mo`e da garantujekvalitet. Zato me jako raduje {to je prvasezona „Bitef dens kompanije“ bila uspe -{na. Imamo ~etiri vrlo kvalitetene plesneprodukcije, koje su gostovali u Srbiji iregionu, a upravo su po~ele probe na no -voj predstavi koju rade slovena~ki koreo-grafi Branko Poto~an i Matja` Fari~.Paralelno s tim, igra~i rade i s reditelji-ma, kao {to je bio slu~aj na nedavnoj pre -mijeri predstave Poslednji ~ovek nazemlji Nikole Zavi{i}a.

Iako su uslovi za rad daleko od ide -alnih (Bitef teatar je jedino pozori{te uBeogradu koje nema probnu salu), Kom -panija odli~no napreduje. Ve`be i probese odvijaju u prostoru De~jeg kulturnogcentra „Majdan“ bez ~ije pomo}i bismote{ko opstali. Za plesne projekte dobijamoi pomo} Ministarstva kulture, tako da senadam da }e vremenom situacija bitibolja.

Od va{eg dolaska pro{lo je godinu ipo dana, mogu}e dovoljno za eventualneprve pokazatelje da li je ta nova koncep-cija prihva}ena u javnosti. Kakav je va{utisak? Da li }e mo`da jedan od rezulta-ta predstava Bitef teatra biti i neka novapublika, publika koja }e razumeti pokreti fizi~ki teatar?

Apsolutno. Na moju veliku radostna{e plesne predstave su pune, a reakci-je publike odli~ne. Kritike su tako|eodli~ne, kako kod nas, tako i svuda gdesmo do sada gostovali. A {to se ti~e novepublike ba{ pripremamo prezentacije za{kole u kojima }emo poku{ati da mladimljudima pribli`imo plesni teatar i da ihmotivi{emo da redovno idu u pozori{te.Kada do|u na predstave oni su odu {ev -ljeni, samo je potreban taj mali pod sticajkoji dolazi i od nas i na{eg marketinga, iod njihovih profesora. Beogradski festi-val igre je dosta pomogao da se u Beogra-du formira publika koja voli plesni tea -tar. Sada je na nama da u~inimo da i do -ma}a produkcija bude vrhunskog kvali-teta. Mislim da smo tu zaista na dobromputu.

Na Bitef festivalu odavno gledamopredstave u kojima dominira pokret. Dali je to rezultat izbora selektora ili zastu-pljenosti takve vrste teatra u svetu?

Fizi~ki teatar je izuzetno zastupljenu svetu. Od pojave Pine Bau{ stvari uteatru su se zaista promenile. I jako jeva`no da je publika Bitefa mogla da vidijednog Mersa Kaningema, Pinu Bau{,Sa{u Valc, DV8... Sada selektori izbega-vaju ~isto plesne predstave jer imamo ifestival igre, ali neke redikalnije postav-ke fizi~kog teatra }emo uvek mo}i davidimo na Bitefu.

Koliko od vas, kao direktora, zavisikvalitet Bitef festivala?

Zavisi najvi{e u organizacionomsmislu. A {to se ti~e selekcije, s Jovanomi Anjom imam zaista dobar odnos. Unjihovom promi{ljanju budu}nosti Bite-fa, koji se kao `ivi organizam menja irazvija, puno razgovaramo i savetujemose. U tom smislu, nadam se da im neka-da neka moja sugestija ili mi{ljenje buduod koristi. I drago mi je {to su na Bitefu,paralelno s glavnom selekcijom, veomarazvijeni i kvalitetni prate}i programi –tribine, izlo`be, seminari, „[oukejs“,„Bitef polifonija“...

Kakav je rezultat akcije „NedeljaBitefa u...“? Da li je decentralizacijaostvariva?

Svakako, i jako je va`na. Pogotovo uoblasti savremenog plesa, koji je zastu-pljen samo u Beogradu i Novom Sadu. Tuo~ekujemo ve}u podr{ku Ministarstvakulture, jer je to segment koji direknopotpada pod njihovu delatnost. Dakle, nesmemo ~ekati da nas pozori{ta u unu -tra{njosti pozovu, ve} moramo doprineti isami da se plesni teatar predstavi u celojSrbiji, a to zna~i da moramo velikim de -lom finansirati taj projekat, {to smo pro -{le sezone i ~inili.

Kraj je godine, kako biste ocenilimesto Bitef teatra u o~ima gradskevlade? Da li vas podr`avaju?

Imam podr{ku za novi koncept i zanovu repertoarsku orijentaciju {to je jakova`no. S druge strane, bud`et je smanjenu meri u kojoj je to jedva izdr`ivo. Alinaravno, svi smo svesni te{ke ekonom-ske situacije i svakako bi bilo mnogo la -k{e kada bi se bud`eti svih pozori{ta {topre vratili u pre|a{nje okvire. Tako|e, zaumetnost bi bilo jako va`no {to pre done-ti zakone kojima se sponzori u kulturi

osloba|aju obaveze pla}anja poreza. Utrenutnoj klimi jako je te{ko na}i donato-re za kulturne projekte. To se mora pro -meniti. Dr`ava od nas tra`i da na|emo ialternativna finansijska sredstva, alinije prethodno stvorila ambijent u komebi to bilo lak{e ostvarivo.

Pisali ste kritike baletskih predsta-va. Kako, sa tog stanovi{ta, vidite pisa-nje o predstavama Bitef teatra?

Kolege koje to rade pi{u odli~no. Alito je jako mali broj kriti~ara. Mi tu oblastmoramo razvijati, iako je, priznajem, iznekog razloga te{ko motivisati mlade lju -de da se bave plesnom kritikom. To je vr -lo te{ka, a ne preterano popularna pozi-cija. Me|utim, va`no je da kriti~ari shva-te da je taj posao veoma odgovoran i da jeneophodno da prikazi budu izuzetno do -bro argumentovani, a s druge strane,va`no je da umetnici nau~e da prihvata-ju kritiku kao ne{to {to je dobronamernoi korisno za njihov dalji rad. Naravno, tobi bila idealna situacija u kojoj bi svi bilina dobitku, uklju~uju}i i publiku koja sekroz kritike edukuje i tako|e razvijajedan novi, dublji do`ivljaj pozori{ta.

Pi{ete li novu dramu?Pi{em roman. S mojom poslednjom

dramom Realisti je jednostavno zapelo inemam vi{e `ivaca da se bavim njenimplasmanom. Dok je ~ekala na red prome-nila su se tri direktora Drame u Narod-nom pozori{tu. Taman kad bi do{lo vre -me da se radi, usledila bi smena, i opet sesve vra}alo na po~etak. A nacionalniteatar bi morao vi{e da igra doma}episce. Na deset tekstova imate jedan tekstdoma}eg, `ivog pisca. Kako onda da serazvija nacionalna drama? U Ateljeusada imaju tematske sezone, a u nekomdrugom pozori{tu recimo ne dobijete pogodinu dana odgovor da li je tekst pro ~i -tan ili nije. To je u svetu nezamislivo.Kao {to je nezamislivo da recimo u Na -cionalnom teatru u Londonu igraju sveosim engleskih pisaca. Tamo je upravoobrnuta situacija. Ne znam kako je sromanima, urednicima i izdava~kim ku -}ama, ali znam da dramskimpiscima u Srbiji nije lako.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :

U knji`arama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”,Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U pozori{tima (na mestima gde se prodajuprogrami predstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta(Pozori{ni trg 1) i u knji`ari „Solaris“(Sutjeska 2).

Jelena Kajgo

8

Intervju: Du{an Petrovi}

LUDUS 168Lu

ZABORAVLJENI KOMAD LAZE KOSTI]A

Anton i ja ¸ota

„Verujem da u svakoj komediji mo`e da seprona|e veoma ozbiljna tema i da se nesmanjuje ozbiljnost poruke koli~inom smehakoji komad izazove“, ka`e Du{an Petrovi}

SAMO DA SE ZNA TKO JE CIVILIZIRANIJI

Piše: Branko Dimi t r i jev i¯

Narodno pozori{te Sombor je ovegodine na poseban na~in obele`iloDan pozori{ta (25. novembar) i128 godina pozori{nog `ivota gradaSombora – u znaku Laze Kosti}a. Ovegodine navr{ava se 170 godina od ro -|enja i 100 godina od smrti ovog istaknu-tog srpskog pisca, pesnika, novinara ipubliciste koji je zna~ajan deo svog stva-rala~kog `ivota proveo upravo u Sombo-ru. U pozori{tu su odlu~ili odu`iti se LaziKosti}u i tako su se priklju~ili velikomprojektu Obele`avanja godi{njica LazeKosti}a ~iji pokrovitelj je Pokrajinskisekretarijat za kulturu Vlade AP Vojvo-dine.

Na scenu je postavljeno manje po -znato i nedovr{eno njegovo dramsko deloOkupacija ~iju re`iju i adaptaciju potpi-suje Du{an Petrovi} {to je bio povod zarazgovor sa njim. A umetni~ku ekipupredstave ~ine i glumci: Miljan Prljeta,Pero Stojan~evi}, Milijana Makevi},Marko Markovi}, Ninoslav \or|evi}, Da -vid Tasi} Daf, Bogomir \or|evi}, Brani-slav Jerkovi}, Ivana V. Jovanovi}, Sa{aTorlakovi}, Biljana Keskenovi} i @ivoradIli}. Scenograf je Marija Kalabi} a kosti-mograf Dragica Lau{evi}.

Dramskim komadom Okupacija, na -pisanim 1878. godine na nema~komjeziku, Laza Kosti} hteo je be~koj publiciili svetu da uka`e na doga|anja na ta -da{njoj politi~koj sceni. [ta je to {to jeDu{an Petrovi}, reditelj i dramatrug, `elida poru~i publici danas kroz ovaj dram-ski tekst?

Laza zapravo pi{e klasi~ni vodvilj sljubavnim zapletom ~ija je radnja sme -{tena u tada{nji Be~. Jedino politi~ko utom komadu su osvrti na situaciju u Av -ganistanu, gde se engleska kolonijalnaarmija zaglavila, i povremene aluzije nasituaciju u Bosni i uop{te na Balkanu

koje zapravo nemaju nikakvu ulogu usamom zapletu komada i koje pomalonapadno zvu~e. Tada je politi~ki aktuel-na bila tema okupacije Bosne od straneaustrougarske vojske, ali u komadu Lazare~ okupacija zapravo koristi kao zame-nu za re~ veridba. Jedan od glavnih liko-va komada – kockar i prevarant baronTri{inski za svoju veoma bogatu vereni-cu vi{e puta ka`e da je okupirana kaoBosna. Bez te i jo{ nekoliko sli~nih repli-ka komad bi i dalje funkcionisao kaoobi~an vodvilj. Ali ja sam odlu~io da kre -nem u suprotnom pravcu. Laza Kosti} te1978-79. zapravo `ivi u Be~u i najvi{eradi kao ratni izve{ta~ za mnogobrojnenema~ke i ruske novine i pi{e brojne~lanke o okupaciji Bosne. Sve to vremeon vodi i intezivnu prepisku s prijatelji-ma i s redakcijama. Upravo ti tekstovi sumi poslu`ili za pravljenje adaptacije ovogvodvilja i oni unose ozbiljnu notu u samsadr`aj komada. Da podsetim, to je vremekada su se krojile nove granice na Balka-nu, kada Srbija nije znala ni kuda trebada ide ni ko su joj saveznici, kada su na{iistaknuti pojedinci poput Laze Kosti}a`iveli ra{trkani po belom svetu ~esto naivici egzistencije, kada Srbi iz Bosne nisuni smeli da pomisle na prisajedinjenje smaticom. Takva je bila situacija krajemdevetnaestog veka...

Da li je Okupacija potvrda da ozbilj-ne poruke kroz komiku nalaze najboljiput do publike?

Verujem da u svakoj komediji mo`eda se prona|e veoma ozbiljna tema i dase ne smanjuje ozbiljnost poruke koli~i -nom smeha koji komad izazove.

Dramski tekst Okupacija gotovo jenepoznat i upravo njegovim izborom vipotvr|ujete da Laza Kosti} – pisac iDu{an Petrovi} – reditelj nije slu~ajno

opredeljenje za postavljanje ove dramena scenu?

Obele`avanje godi{njice ro|enja ismrti Laze Kosti}a bio je povod da se nekikomad postavi na scenu. Sombor je gradkoji je autor izabrao za svoje kona~noodredi{te posle mnogo lutanja po svetu.Somborci i danas prepri~avaju anegdoteiz tog vremena. I ja sam slu{ao neke ka -da sam bio mali. Sada je trebalo prona}i ipravi sadr`aj da sve to dobije i neki dru -gi, aktuelniji smisao...

Za mene je ovo pre svega bio izazovda postavim komad koji do sada nijeimao svoju scensku potvrdu pred publi-kom. Po{to je odbijen dva puta u Burg-teatru u Be~u, Laza Kosti} je i sam zabo-

ravio na taj komad i on je gotovo slu~ajnoprona|en sto godina kasnije, tek sedam-desetih godina pro{log veka. Ali ni tadanije izazvao naro~ito interesovanje jerkoliko znam samo je jednom izveden i tou Sarajevu po~etkom osamdesetih. To jepomalo ~udno jer je na{a dramska ba -{tina prili~no siroma{na, naro~ito periodizme|u Sterijinog opusa i ranih Nu{i -}evih komada. U vreme nastajanja ovekomedije ve} je i Kosta Trifkovi} premi-nuo, a njegovo delo je svakako uticalo nanastajanje ovog vodvilja iz savremenog`ivota.

Kako je postavkom Okupacije an -sambl Somborskog pozori{ta odgovoriorediteljskom konceptu i poetici Lazinogkomada?

Somborsko pozori{te je po mnogo~emu moja druga ku}a. Rastao sam unjemu dok su moji roditelji tu bili zapo-sleni i to je teatar u kome sam otpo~eosvoju profesionalnu karijeru po~ev{i oddiplomske predstave. Ovo mi je devetare`ija u Somboru i zato mogu re}i da jesaradnja sa ovim ansamblom mnogo vi{eod obi~nog posla.

Za ve{tog reditelja svet politike i svetljubavi nadilazi vodviljske note! Da li jeOkupacija vi{e politi~ko pitanje, a manjepitanje smisla i bliskosti?

Te{ko je u `ivotu razdvojiti te stvari.Nekada nas trivijalna pitanja mnogo vi{eti{te od velikih sveop{tih problema. Usvojoj adaptaciji sam uveo samog LazuKosti}a kao lik u sadr`aj njegovog koma-

da. On u komunikaciji s likovima koje jenapisao brine neke druge brige, koje seti~u srpskog naroda i okupacije Bosne, ire{ava svoje egzistencijalne probleme.Ali u nekom trenutku i sam shvata da seoko njega zapravo de{avanekakav vodvilj.

Gledam pre neki dan jednu predsta-vu, u ~ijem sam stvaranju vrlomalo u~estvovao, kad u redu izamene ~ujem {apat da je to mogu}e samokod nas. U na{em okru`enju, tvrdila jeelegantna gospo|a, tekst koji lo{e govori osvom narodu ne bi mogao da ugleda svet-la pozornice. Morao sam u sebi da se slo -`im da je elegantna gospo|a u pravu, alisu onda ona i njena, isto tako elegantnaprijateljica krenule da naru{avaju mojukoncentraciju i koncentraciju okolnihgledalaca kratkom diskusijom na temuda li je gorepomenuta ~injenica znakna{e ve}e civilizovanosti ili na{e gluposti.

Nisam mogao da im pomognem okote dileme, jer sam bio zbunjen, ja samnaime uvek mislio da se mi svojim nedo-statkom civilizovanih manira ponosimo.Za{to bi ina~e neko veselo i glasno ob -znanjivao na javnom mestu verovatnoistinitu anegdotu o „na{em gastosu koji udanskom gradu Arhusu stane na ulici,raskre~i noge, pritisne prstom jednunozdrvu, da bi skroz na suprotni trotoar

mogao da lansira iz druge nozdrvesadr`aj iste, na prili~nu nevericu prisut-nih Danaca koji trotoare peru {ampo-nom“.

A kad se ka`e „na{ gastos“, to podra-zumeva osobu koja transcendira svojeusko geografsko poreklo, jer je op{te po -znato da su gostuju}i radnici govorilinekom vrstom jugoesperanta. Svi su oni iizme|u sebe i za doma}ine bili „jugosi“,a jedan drugog su zvali „zemo“, skra }e -no od zemlja~e i naizmeni~no su se ljubi-li i bratimili i udarali pivskim fla{ama poglavama u bifeima pored `elezni~kihstanica.

U zemlji u kojoj sam bio dok je ovdeme|u na{im narodima i narodnostimapucala tikva, doma}ini na televiziju po -zovu ugledne profesore s Harvarda iPrin stona da poku{aju da objasne gleda-teljstvu uzroke krize u Jugoslaviji. Profe-sori ugla|eni, svetski ljudi a na{i, jednodva minuta su se dr`ali tako da se nijeznalo ko je iz kog dela biv{e nam zemlje.A onda sevnu ni iz ~ega prva varnica i

posle trideset sekundi pena je izbila nausne, `ile su isko~ile na vratove, kretepri~a o civilizovanosti odre|enih namstanovnika te biv{e zemlje koji su blizusvetskih centara kulture, krete pri~a otome ko je kada imao ustav i kraljeve,gde se jelo vilju{kama, ko je kome sme -stio, a ko kome o glavi radio, zaboravi{eprofesori da se duplo v u engleskom izgo-vara kao u, a ne kao v, zaboravi{e dastavljaju jezik me|u zube kad izgovarajuodre|eni ~lan, a da nije u o|rednom tre -nutku najavljeno da je vreme reklama,~ini mi se da bi do{lo i do fizi~kog obra -~una.

A u teatru ovde i danas ~ujem kakoneko (tko li je taj netko) poku{ava da po -novo vaspostavi jugoslovenski teatarskiprostor i da tome treba stati na put. Pre -ma tome digresija.

Taman {to se na ahiret preselila oso -ba koja je bila istovremeno i najve}i sinna{ih naroda i otac nacije, mene izaberuza selektora BRAMS-a, festivala koji je uDomu omladine svakog maja prikazivaone{to avangardnije predstave student-skih i amaterskih pozori{ta iz tada{njeJuge. Brzo sam shvatio da ne do~ekujusvuda selektora isto. [to sam vi{e i{ao najugoistok, to su vi{e pored mene na kok -

telu aran`irali prpo{ne dramske umetni-ce, a tu odmah se vrtelo i neko jagnje, dokmi ~a{a nikad nije bila prazna. Usput mije izme|u rebara uvek bio ne~iji lakat,dok se vlasnik tog lakta raspitivao da lida ka`e ansamblu da se spremaju za putu Beograd.

Na ve} tada veoma otu|enom severo-zapadu, upravnik pozori{ta je sa mnomodsedeo dok smo popili po jedno jedinopivo, a onda je pozvao nimalo prpo{nukonobaricu, platio svoje pivo i stavio {e{irs percetom na glavu, pa oti{ao. Nikakvo`ivin~e nije platilo glavom posetu uva -`enog selektora, a odluku da su pozvaniu Beograd saznali su telefonom, kad jenapravljen kona~ni izbor.

Bilo je jasno da zemlja u kojoj na tomva`nom planu postoje tolike razlike nemo`e opstati kao celina!

Ali oni koji se pribojavaju uspostav-ljanja YU kulturnog prostora, u ovomslu~aju na podru~ju teatra, kao i oni kojito mo`da potajno pri`eljkuju, zaboravlja-ju na zakon entropije u fizici koji glasi:svaki sistem ostavljen sam sebi }e se pro -meniti na taj na~in da postigne ravno-te`u. To zna~i da pozori{ni radnici, akoih politika ostavi na miru, ima da uspo-stave onoliko saradnje i onoliko biv{egYU prostora za koliko objektivno postojipotreba. I nekada je u onolikoj zemljiposle Stupice i JDP-a prvi put me|urepu-bli~ka saradnja za`ivela oko Lju{e i

Radeta, ali je sigurno i to nekima bilomnogo.

A danas se saradnja me|u neka-da{njim republikama zajedni~ke dr`aveu pozori{noj praksi odigrava na dvanivoa. Jednu uspostavljaju pre`iveli stva-raoci iz onog vremena, drugu generacijastvaralaca koji su i suvi{e mladi da znajupojmove iz leksikona YU mitologije, paim je povezivanje ~isto strukovno i prag-mati~no. Povezuju se sa onima koji su imgeografski najbli`i i s kojima se uglav-nom verbalno razumeju.

Naravno da ako reditelj iz Zagrebaradi predstavu ili u Rejkjaviku ili u Beo -gradu i u jednom i u drugom slu~aju radise o inostranstvu i o me|unarodnoj sura-dnji. No ~ak i pod uvjetom da napraviidenti~nu predstavu, ona }e se dru ga~ije~itati. Na stranu to {to }e na Islandu samplatiti svoje pivo. I na stranu to {to Islan -|anima ni{ta ne}e zna~iti diskusija poslenekoliko piva o tome tko je bli`i Be~u iRimu, niti }e Islan|ani na to odgovaratipodse}anjem u kom se stole}u na dvorunjihovih kraljeva jelo vilju{kama. Istotako sigurno je {to, posle jo{ piva, njegovdoma}in ne}e {apatom, dok mu o~i pono-sno svetlucaju, po~eti pri~u: „a jednom tise na{em ~oveku na privremenom raduprijela janjetina, a tamo se to ne prodaje,neg samo ov~etina, te ti on prona|e oglasda se prodaju jaganjci kaoku}ni ljubimci...“

SOMBORSKOPOZORISTE

Predstava @enidba koju je Na -rodno pozori{te Sombor premijernoizvelo 24. septembra nastupila jena Festivalu pozori{ne klasike uVr{cu i odnela {est nagrada. Ana\or|evi} nagra|ena je za re`iju,Vesna [trbac dobila je specijalnunagradu za scenografiju, MiljanPrljeta i Milijana Makevi} za glu -mu, a cela predstava progla{ena jenajboljom predstavom u celini. Kul -tna Kate Kapuralica izvedena je nazatvaranju 15. Jugoslovenskog po -zori{nog festivala u Vr{cu, a nove-mabar u somborskom teatru u zna -ku je trostrukog jubileja. Dan pozo-ri{ta i 128. godi{njicu teatra Narod -no pozori{te Sombor obele`ilo jepremijerom Okupacije Laze Kosti}au adaptaciji i re`iji Du{ana Petro-vi}a.

Du{an Petrovi}

Okupacija, Narodno pozori{te Sombor

Umetni~ka ekipa mjuzikla Me -la Bruksa i Tomasa Mihena Produ-centi: prevod Slobodan Obradovi},reditelj Jug Radivojevi}, mu zi~kiaran`er Ivan Ili}, koreograf IgorBarberi}, dirigent Milan Ne delj -kovi}, scenograf Aleksandar Deni},kostimograf Marina Medenica, lek -tor Radovan Kne ̀ evi}, in s picijentLjiljana Golubovi}, organizatorMirjana Zalo`nik, su fler Go ran To -mi}. U predstavi igraju: Dra ganVuji} Vujke, Slobodan Stefanovi},Andrija Milo{evi}, Milan Antoni},Jelena Jovi~i}, Miroljub Turajlija,kao i hor, balet i orkestar Pozori{tana Terazijama.

LUDUS 1689

ZAIGRA]E I ZAPEVATI „PRODUCENTI“„Svojevrsna osobenost sezone pred namasastoji se u ~injenici da }emo insistirati nabrodvejskim naslovima“, ka`e @eljko Jo va -novi}, umetni~ki direktor Pozori{ta na Te -razijama

PREDSTAVA IZRASLA IZ ISKRENOSTI Maja Izetbegovi} o „Elijahovoj stolici“

Premijera predstave Producenti Me -la Bruksa i Tomasa Mihena, novoglicencnog brodvejskog mju zikla ure`iji Juga Radivojevi}a, na sceni Pozo-ri{ta na Terazijama o~ekuje se sredinomfebruara. Sezonu koja je pred jedinimmuzi~kim teatrom u Srbiji obele`i}e jo{dva nova naslova.

„Svojevrsna osobenost sezone prednama sastoji se u ~injenici da }emo insi-stirati na brodvejskim naslovima. Svedo-ci smo da popularnost mjuzikla raste, teda su druga pozori{ta, iako im fali infra-struktura i {to bi rekli Englezi ’pedesetgodina {i{anja trave’, po~ela da igraju tuvrstu teatra. Mi verujemo da smo zna -~ajno doprineli rastu popularnosti i inter-sovanju publike za mjuzikl preko svojih

predstava koje su ura|ene prema svimstandardima proizvodnje mjuzikla“, ka -`e @eljko Jovanovi}, umetni~ki direktorPozori{ta na Terazijama.

U slede}oj fiskalnoj godini, kako sevreme u pozori{tu ra~una dvojako, posezoni i prema bud`etu, u Pozori{tu naTerazijama planiraju tri nova naslova.

„Put od po~etka pregovora za dobija-nje prava od vlasnika pa do njihovogzavr{etka prepun je iznena|enja i krivi-na. Ovaj proces je dug i zato je neozibilj-no navesti bilo koji naslov u vezi s kojimnije zavr{en dogovor. U ovom ~asu Pozo-ri{te na Terazijama sa sigurno{}u najav-ljuje novi licencni brodvejski mjuziklProducenti Mela Bruksa ~ija se premije-ra o~ekuje polovinom ili krajem februara

2011. godine. Predstavu re`ira Jug Radi-vojevi}, aran`mane i orkestraciju radiIvan Ili}, a koreografiju Igor Barberi}.Prevod teksta i prepev songova poverenisu starom saradniku Pozori{ta u tomdomenu Slobodanu Pavlovi}u“, ka`e Jo -vanovi} i dodaje da predstoji podela ulogai posao formiranja kompletnog au torskogtima.

Prema njegovim re~ima, drugi na -slov tako|e proisti~e iz osnovnog oprede-ljenja ovog teatra kao ku}e u kojoj serade samo mjuzikli i muzi~ke predstave.

„@elimo da i na{ drugi naslov budelicencni brodvejski mjuzikl. Znamo ta~no{ta bismo hteli, ali to umnogome ne zavi-si od nas. Kada smo pre ~etiri godinetra`ili prava za mjuzikl Mama mia odbi-li su nas tako direktno da smo bili zbu -njeni. Tra`ili su da sa~ekamo pet godina,da potom obezbedimo bud`et od dvamiliona dolara i onda im se javimo. Tekkasnije smo tokom razvoja doga|aja kojisu usledili shvatili u ~emu je bio {tos.Tra`ili smo prava ne zanju}i da su u tomtrenutku u toku pripreme za snimanjeistoimenog filma koji }e kasnije, kao {to

znamo, biti prikazivan {irom sveta. Akoznamo da je mjuzikl Mama mia do poja-ve filma zaradio celu milijardu dolara,bilo je logi~no da ne}e dopustiti nikomeda se ume{a u taj posao. ^ak ni jednomudaljenom pozori{tu u jo{ udaljenijojzemlji. Kako je dalje tekla prodaja ovognajisplativijeg proizvoda koji je potekao sVest Enda? U Beogradu smo gledali jed -nu fantasti~nu od verovatno pet podelakoliko ih izvodi mjuzikl Mama mia naturneji po svetu koja traje cele godine,potom sledi prodaja prava velikim svet-skim centrima, a sve vreme predstava’ide’ na Brodveju i Vest Endu. Ako je tosve tako, onda Pozori{te na Terazijama uodnosu na Brodvej izgleda kao sitniprodavac mleka u konkurenciji s kompa-nijom ’Delta’. Odbijeni smo i za Veberovmjuzikl Ma~ke, kojim smo hteli da usko -~imo u slede}i nivo produkcije budu}i dasmo, po na{em mi{ljenju, savladali fosi-jevski stil igre“, obja{njava Jovanovi}.

Tre}a premijera o kojoj se u Pozo ri -{tu na Terazijama razmi{lja, povezana jes Budvom i saradnjom na predstavi Glo -rija. „Nakon uspe{enog koprodukcijskograda na Gloriji Ranka Marinkvi}a, kojaje premijerno izvedena u Budvi, a potomna na{oj sceni u Beogradu gde se i sada

izvodi, postoji obostrani interes da pono-vimo saradnju. U ovom trenutku ne zna -mo {ta }e to biti, ali se vrtimo oko nekoli-ko naslova koji u osnovi imaju Medite-ran“, dodaje Jovanovi}.Sonja Šulovi}

Usredi{tu romana Elijahova stolicaIgora [tiksa su dve velike teme:holokaust i Sarajevo. Prate ih nemanje va`na ljudska pitanja o identitetu,individualnosti, odgovornosti, otu|enostii dru{tvenom anga`manu. Sve to je veo -ma bolno i uznemiruju}e. Zato je, be ̀ e}i

od ilustrativnosti i patetike, ekipa okup -ljena oko predstave Elijahova stolica, u~ijoj osnovi stoji istoimeni roman, gradilapri~u o ljudima i njihovim sudbinama. Upozadini je istorija koja nekada posred-no, nekad neposredno uti~e na `ivoteobi~nih i neobi~nih ljudi.

U pro{lom broju „Ludusa” rediteljBoris Lije{evi} je govorio o radu na tojpredstavi, koja je osvojila i publiku ikritiku. U me|uvremenu je Elijahovastolica zaigrala i na MESSU: „Toje bilojedno veliko uzbu|enje za sve nas. Samonekoliko dana nakon beogradske premi-jere igrali smo u Sarajevu, na izvori{tuove pri~e, na mestu doga|aja. Utoliko je iodgovornost bila ve}a. Da na sceni negovorimo tako da na{e re~i nekoga uda -re, nego tako da je razume. Bila je velikaemocija koja je preplavila i nas na sceni ijedno od nezaboravnih iskustava“, ka`eLije{evi}.

A Sarajevo je u ovoj predstavi me -tafora za ljudsku tragediju, kao i holo -kaust. Prate}i pri~u glavnog junaka Ri -harda Rihetera koji otkriva da je porek-lom ne Nemac ve} Jevrejin iz Sarajeva injegovu potragu za ocem u opkoljenomgradu, reditelj i glumci publici diskretnootkrivaju su{tinu pri~e. U gr~koj tragedi-ju do katarze je vodila surova kazna bo -gova koja susti`e ljudske grehe. Ovasarajevska je samo ljudska, govori o tomekako ~ovek ne mo`e da uti~e na svojusudbinu. Suptilan, istra`iva~ki rediteljs-ki postupak je na gotovo praznoj sceni odglumaca izvukao ono najbolje. ^itavupredstavu Elijahova stolica uvreljivo nosipetoro glumaca. Svetozar Cvetkovi} kak -vog davno nismo videli u pozori{tu. Mo -deran, jednostavan, pomalo cini~an i ra -

cionalan pedesetogodi{njak. \uza Stojilj -kovi} igra dve uloge, dva razli~ita ~ovekaod krvi i mesa, obi~ne, jednostavne ljudekojima verujete, zatim divna RenataUlmanski u maloj ali zna~ajnoj ulozi zaovu pri~u, pa Bane Jevti}, kao da je ju~edo{ao iz Sarajeva, a tamo nikad ranijenije bio, i izuzetna sarajevska glumicaMaja Izetbegovi} koja ~itavoj pri~i dajeposebnu autenti~nost boju.

„Tu knjigu sam ~itala kao student iostala je nekako pohranjena u mojojmemoriji. Bila sam odu{evljena roma-nom“, ka`e Maja Izetbegovi} i dodaje:„Kada su me pozvali u podelu prvo ni -sam mogla da verujem da su me pozvali,a pogotovo da igram lik Alme Filipovi}.Tako se, verujem ne slu~ajno poklopilo toda sam iz Sarajeva, da sam glumica i dau predstavi tuma~im lik glumice iz Sara-jeva. Nekoliko meseci pre po~etka radaose}ala sam nelagodnost, nikada se ni -sam srela s tim glumcima, ni sa redite-ljom. Bile su tu neke nama{tacije u mojojglavi kako }e sve to da izgleda. Ali, ispa-lo je onako kako mi ni u jednom trenutkunije palo na pamet. Izuzetno uspe{no.Sam rad na predstavi bio mi je veomadragoceno iskustvo, ja sam na po~etkukarijere i ovakav proces mi je doneo jed -nu emociju. Li~nu, jer bila sam dete kadase rat de{avao i nije mi sve to bilo najja-snije. Nakon ovog rada sam sve to neka-ko racionalizovala, u~inila da sve to ne

ostane samo na nivou emocija. Uspelasam sve to da obuhvatim i posla`em koc -kice u svojoj glavi, da budem svesna toga{ta mi je taj rad odneo, a {ta doneo.“

Po njenim re~ima, reakcije publikegovore i o tome da su se ljudi nekako po -mirili sa emocijama koje je doneo rat, danisu od njih be`ali, nego su imali potrebuda se s njima suo~e: „Mislim da je ova -kva predstava nastala iz na{eg odnosakoji smo uspostavili na probama. Svi smonekako stekli poverenje jedni u druge. Izna{e me|usobne iskrenosti izrasla jeovakva predstava.“

Maja Izetbegovi} ka`e i da su je ~estopitali kakav je njen odnos prema tome {tose takvom temom bavimo u Beogradu.Na to pitanje odgovara da je tu rat okol-nost, a da je to u su{tini pri~a o sudbininekoliko ljudi. „Ta pri~a se mo`e pri~atisvuda, u Beogradu, Parizu, Ljubljani... isvuda i uvek ima}e istu va`nost i proiz-vesti istu emociju. Bilo mi je veomazanimljivo otkrivanje Beograda, mogu} -nost da sre}em mnoge ljude s kojima dosada nisam radila...“, ka`e mlada glumi-ca i dodaje da Elijahova stolica osetljive ibolne teme istra`uje iskreno, jednostavnoi otvoreno. I istinskinas se ti~e.Olivera Milo{evi}

Proba Producenata u Pozori{tu na Terazijama

Maja Izetbegovi} u Elijahovoj stolici (Foto: Emma Szabo)

10

Intervju: Ljubica Ristovski

LUDUS 168Lu

„Pru`amo osnovna znanja o pozori{tu ipozori{noj predstavi, kao i neke specifi~nostigledanja teatarske izvedbe. Ve}ina polaz