pozori[ne novine broj 187 novembar 2012. godina xx … · pozori[ne novine broj 187 novembar 2012....

P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 8 7 N O V E M B A R 2 0 1 2 . G O D I N A X X C E N A 1 0 0 D I N A R A

JUBILEJ LUDUSAFragmenti se}anja: Svetlana Bojkovi}, Dejan \urovi}, Milan Mihailovi}Caci, Aleksandar Milosavljevi}, Vesna Pavlovi}, Gor~inStojanovi}Feliks Pa{i}: Kroz ratove, preko inflacije, do tranzicije(reprint)

UVODNIK:Ma{a Stoki}: Dok je krize, bi}e i Ludusa

TEMA: Samovolja i bezakonje:Smene i sukobi u institucijama i pozori{tima –hronologije i [email protected] Tomi}: FAQ Zakon o pozori{tu

POZORI[TE – UPRKOS SVEMU:Vranje, Subotica, Zaje~ar, Ni{...

FESTIVALI:[abac, Mladenovac, Kragujevac, Uìce, Subotica, MESS– Sarajevo, Bijenale Crnogorskog teatra, Edinburg...

20 GODINA KASNIJE – POGLED U BUDU]NOST

PROSLAVE:êtrdeset godina Pozori{ta lutaka Pinokio, desetirodjendan Pozori{ta za decu u Kragujevcu, Danpozori{ta u „Radovi}u“, Kraljeva~ko pozori{te opet namati~noj sceni

RAZGOVORI:Primo` Bebler, Ivana Vuji}, @an Pjer Tiboda, NihadKre{evljakovi}, Emilija Mrdakovi}

PREMIJERE:„Smrt trgova~kog putnika“ Beogradsko dramskopozori{te; „Samo neka bude lepo“ Jugoslovenskodramsko pozori{te, „Mali Geza“ Narodno pozori{tePirot...

PI[U:Du{ka Radosavljevi} – Susreti u Stratfordu na Ejvonu,Goran Jevti} – Pronadjeni u pr(ij)evodu, Milo{Kre~kovi} – Prevodjenje za pozori{te, Neboj{a Bradi} –Antika Fest, Boìdar Mandi} – [umes, Jovan ]irilov –Bosna na festivale ponosna

2LUDUS 187Lu

20 godina kasnije – jubilej Ludusa

Banalan naslov? Ipak... Sumornajesenja slika, spe~ena uzavrelimletom: u Ateljeu 212 glumci jo{~ekaju razre{enje sukoba sa upra -vnikom; u Narodnom pozori{tu smena,iako direktoru nije istekao mandat pokonkursu; sli~no i u Pozori{tu mladihu Novom Sadu – mada oni, novu upra -vu jo{ nisu dobili; Pozorje ~eka ista

pri~a; promene u Ni{u, Kraljevu, Uì ~anistrepe; Pozori{te u Vranju – zga ri{te;leskova~ko ne radi – rekonstrukcija nijezavr{ena po planu; teatar u Zaje~aruzatvorili vatrogasci; u Subotici se i daljezida; u Beogradu EPS tea trima-du` -nicima isklju~uje struju... Postoje}i Za -kon o kulturi, koji se, je l’ te, odnosi i napozori{te je ili neprimenjljiv (zbog usa -

gla{avanja sa drugim aktima) ili se nepo{tuje. Zakon o po zo ri{tu nije ni navidiku. Mra~no se {alim da, kakav jeodnos lokala (nisam si gurna da bi se tomoglo nazvati „pre stoni~kim“ stavom)prema beogradskim teatrima, sti~e seutisak da bi Osniva~ najsre}niji bio daista sru{i, izbetonira i napravi tenisketerene... ili bazene... po{to je kulturadefinitivno postala neisplativa, skupaigra~ka, od koje niko nema koristi.Naro~ito – oni koji nikada nisu nipoku{avali da je su{tinski razumeju,ve} im sluì ili „na polzu“ ili kao„nu`no civilizacijsko zlo“.

Slu{am samodeklarisane levi~arekako pri~aju o neophodnosti okretanjateatra ka trì{tu i liberalnom kapitali -zmu (sic!!); ~itam novinske napise u

DOK JE KRIZE – BI]E I LUDUSAUvodnik

HRONIKA BURNIH DE[AVANJA U TRIBEOGRADSKA TEATRAZakulisne radnje obeleìle su i po~etak novepozori{ne sezone u Beogradu – epilog burekoja od juna potresa Atelje 212 se o~ekuje;predstavnici nekoliko sindikata Pozori{ta naTerazijama po~etkom jula traìli su smenuuprave; po~etkom oktobra postavljen je noviupravnik Narodnog pozori{ta

Maša Stok i¯

Po~etkom leta, dok je atmosfera uAteljeu bila sve „uzavrelija“, od -jeknuo je glas sindikalaca Pozo -ri{ta na Terazijama. Predsednik Samo -stalnog sindikata Branislav Jovi} i pred -sednik sindikata muzi~kih umetnikaAleksandar Petkovi} izlaze u javnost(prenosi 6. jula Tanjug) jer „od novembrapro{le godine poku{avaju da re{e na -gomilane probleme u svojoj ku}i“ i isti~uda gradona~elnik nije odgovorio na nji -hova dva pisma. Na konferenciji za no -vinare, predstavnici dva sindikata javnosu pokazali na vi{e od dvadeset stranicapobrojane optu`be na ra~un uprave. Pre -ma njihovoj oceni rukovodstvo ne poslujedoma}inski, ulazi u dugove bespotrebno,a {tedi na svojim ljudima, ispla}uju sevisoki honorari spoljnim saradnicima, azaposleni nemaju ni osnovna sredstva zarad, muzi~ari sviraju na svojim instru-mentima... Upravniku zameraju {to je triputa reìrao predstavu Briljantin, odtoga dva puta kao direktor ku}e i {to jenapravio ugovor sa sobom, koji predvi|ai tantijeme od pet odsto bruto prihoda. Za

tre}u reìju ove predstave angaòvani supomo}nica reditelja, scenograf (hono ri -san sa pet hiljada evra), kao i koreograf-ski par iz Zagreba (sa devet i po hiljada).Naveli su kao primere nezakonitog po -slovanja projekte Glorija i Grk Zorba,koprodukcije sa Festivalom Grad teatarBudva.

Mihailo Vukobratovi} isti~e za „Ve -~ernje novosti“ (12. jul) da ni{ta neod-govorno, niti {tetno nije u~inio po Ku}u.„Nisam ni ’nesavesno tro{io novac pore -skih obveznika’, kako to oni kaù. Zaovih jedanaest godina koliko sam na ~eluku}e, nijedna nadle`na slu`ba koja jekontrolisala poslovanje pozori{ta, i pro -gramsko i finansijsko, nije imala pri -medbi na moj rad... Tu sam, nigde nebeìm, spreman za sve odgovore“, a njih}e poslati, kako je rekao, nadle`nima.„Ne slu~ajno, ova kampanja dobija za -mah pred kraj sezone, kada je veliki deoansambla na gostovanju, a ostali nemajuposla u Pozori{tu“, naveo je direktorPozori{ta na Terazijama. Da se bura ubeogradskim pozori{tima ne sti{ava,prenosi 20. jula B92 i navodi da je Sekre-tarijatu za kulturu Grada Beograda ume|uvremenu iz Pozori{ta na Terazija-ma stigao dopis sa osamdeset osam pot -pisa, kao spontana reakcija zaposlenih uovoj ku}i u kome pi{e i slede}e: „S ob -zirom da je pomenuti incident izazvaoveliku pa`nju javnosti, a da su na po me -nutoj konferenciji izneti podaci i infor-macije iza kojih ve}ina zaposlenih - stal-nih ili honorarnih saradnika, ne moè dastane, èlimo da se distanciramo od~itavog doga|aja i da svojim potpisompoku{amo da za{titimo kako li~ni tako iintegritet Pozori{ta na Terazijama.“ Sin -dikalci koji su zatraìli smenu upraveodmah su reagovali, ali zbog letnje pauzevrata Pozori{ta na Terazijama ubrzo suzatvorena, a medijska prepiska izme|u~lanova ove ku}e nije se nastavila.

Nakon pisma upu}enog Skup{tinigrada u kome 25 nezadovoljnih ~lanovagluma~kog ansambla Ateljea 212 traìsmenu upravnika Kokana Mladenovi}a,vi{e od mesec dana mediji su gotovosvakodnevno izve{tavali o „Slu~aju Ate -

lje“. Sezona je i zavr{ena u turbulentnojatmosferi. Usledila je pauza u burnoj ko -munikaciji, koju je prvog dana novesezone (17.09.) u Svetogorskoj prekinuojedno~asovni {trajk upozorenja nezado-voljnih ~lanova ansambla, okupljenih uFoajeu pre zakazanog po~etka predstaveRatna kuhinja. Kako odgovor gradskeuprave na zahtev za smenu Mladenovi}anisu dobili, odlu~ili su se na ovaj korak.„Od sutra }emo normalno nastaviti sarepertoarom do kraja meseca, ali ako nido tada ne dobijemo odgovor od osniva~aAteljea, Skup{tine Beograda, od 1. okto-bra sledi obustava rada“, rekla je GoricaPopovi}, ~lan UO ovog teatra. Smenuupravnika glumci traè „zbog poreme -}enih me|uljudskih odnosa, ugroàvanjali~nog i umetni~kog integriteta, nega-tivnog nalaza budètske inspekcije, kojaje utvrdila odre|ene nepravilnosti i pre -kr{aje u radu Ateljea. (...) Posebno è li -mo da skrenemo pa`nju javnosti na jed -no opasno podmetanje! Optuèni smo dasve ovo preduzimamo zbog predstave

„Ludus” nemoè bez

Ministarstvakulture,

informisanjai informa-

cionog dru{tvaRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone moè bez

„Ludusa”

rubrikama kulture u kojima Bebler po -staje ili Primu{ ili Primu`, al’ ni kakoda „potrefe“ umetnikovo ime – Primo`,a sarajevski MESS po njima je MESH;gledam priloge u informativnim emisi-jama gde jedna za drugom, vezano ublok, idu reportaè sa va{ara za seo skuZavetinu i gostovanja nekog teatra ulokalnom pozori{tu... I, najiskrenije,pitam se gde ìvim?

Pitala sam se isto to i pre 20 godinakada je, na ~elu sa Feliksom Pa {i }em,Ludus pokrenut. Tada su pozo ri{tniciimali status „dvorske lude“ ko joj suvlasti i firme njima bliske, ipak, udelji-vale poneku mrvicu, bili smo imzabavni. Za sve ostale, bili smo glasdru{tvene, kulturne tj umetni~ke sa ve -sti, jasnije politi~ke svesti. Pisali smo

oprezno, ali otvoreno o pojavama kojese nisu ticale samo teatra, ve} kultureìvljenja, razmi{ljanja, pona{anja.Bi lo je to, na àlost, kratkog daha.Samo reklamerstvo, samoljublje i sa -movolja oja~ali su ono {to teatru iljudima od teatra nikad nije biloimanentno – strah da se progovori osvemu {to boli, uniàva, uru{avajedno dru{tvo. Opet smo na po~etku.Mo`da ovoga puta – ne{to i pokre -nemo na duè staze. I to, ne samo napapiru, ve} i u formi novog mileniju-ma – elektronskom izdanju i prekodru{tvenih mreà, da bi svi do{li doinfomacija, pa tako i dobilipriliku da istupe.

rada, jer stari vi{e ne funkcioni{e. Napitanje o dokumentaciji koja je objavljenana sajtu Pi{taljka - da je kao upra v nikAteljea 212 potpisao autorski ugovor sasamim sobom kao rediteljem predstaveKosa, kojim je sebi odredio pro viziju odpet odsto od prodatih karata i na osnovutoga isplatio bruto 960.277,41 dinara,Mladenovi} odgovara: „Skup {tina grada ibudètska inspekcija koja je dolazila uAtelje pokazali su da ne po stoji nijedandinar koji je nenamenski potro{en. [to seti~e moje ‘bahatosti’ ve zane za dragiansambl, to apsolutno nije ta~no. Ja sam,naravno, i sam umetnik i po{tujem umet-ni~ku slobodu. U intervjuu za nedeljnik„Vreme“ 4. oktobara Mladenovi} iznosida su producentski tim Ate ljea i onnapravili podrobne analize postoje}egstanja u pozori{tu i do{li do „za pre -pa{}uju}ih rezultata“: „Bruto plata na{ihglumaca na godi{njem nivou je 38,5miliona dinara, a njihovi bruto honoraribi bili 18,8 miliona. Eto na jednom pri -meru gde je mogu}e na}i oko dvadesetmiliona dinara za produkciju predstava.Podse}am da smo za premijere za pro{lusezonu od Grada dobili ~etiri miliona.Analizom smo èleli da pokaèmo da

isklju~ivo primenom i dopunom postoje}ezakonske regulative”, a da su razgovorioko ovih tema, kao i pravljenja Zakona opozori{tu ve} zapo~eti sa nadle`nim mi -nistarstvom. „UDUS, kao reprezentativnoesnafsko udruènje, poku{a}e svimzakonskim sredstvima da za{titi svoje~lanove i sve dramske umetnike“, za -klju~uje Predsedni{tvo Udruènja.

Gradska uprava 24. septembra obja -vljuje vest da su nakon razgovora sa gra -dona~elnikom Draganom \ilasom glumciodlu~ili da 1. oktobra ne stupe u gene -ralni {trajk. Dogovoreno da }e po imeno-vanju gradskog Sekretara za kulturu bitiformirano radno telo sa zadatkom da dokraja oktobra uradi analizu stanja uPozori{tu i predloì re{enje.

Sa Trga Republike, pak, 4. oktobraosetio se (ne)o~ekivan potres - Dejan Sa -vi} imenovan je na sednici Vlade Srbije,bez detaljnog obrazloènja razloga sme -ne prethodnog, za novog upravnika Na -rodnog pozori{ta. Savi} je na ~elnoj pozi-ciji nacionalnog teatra ve} bio od 2005. do2007, od tada je na mestu direktoraOpere, da bi pre dve godine bio postavljenza {efa dirigenta pozori{ta. Njegovi prvikoraci, prenosi 6. oktobra Tanjug, bi}epodizanje organizacionog nivoa Naro-dnog pozori{ta do nivoa ozbiljnih firmi, aod konkretnih zadataka izdvojena jeobaveza ove ku}e koju }e imati u obe le -àvanju Milanskog edikta idu}e godine uNi{u.

Boìdar \urovi} je na mesto uprav -nika postavljen posle prijavljivanja najavni konkurs (po Zakonu o kulturi).„Narodno pozori{te ponekad moè da iz -gleda kao privatna pr}ija politi~ke stran -ke, Ministarstva kulture, ili upravnika,ali ono to nije i ne sme da bude. Narodnopozori{te je najuglednija pozori{na ku}au zemlji i najuglednija slika srpskognaroda i dràve“, ovako je 8. oktobra po -~eo obra}anje novinarima \urovi}, koji jeodlukom Vlade smenjen godinu dana preisteka mandata. „Kada sam do{ao,nacionalni teatar imao je sedamstoosamdeset osam zaposlenih i dvanaestmiliona zvani~nog duga, mada je ta cifrabila mnogo ve}a. Sada je sedamsto ~et r -deset i jedan zaposlen, a tih ~etrdeset se -dam nije dobilo otkaz, i dvadeset milionadinara na ra~unu od kojih je pet milionasuficit. U trenutku kada predajem svojmandat, ova ku}a nema nijedan sudskispor i karakteri{e je apsolutna zakoni-tost“, nastavio je \urovi} i dodao da ni -kada nije bio niti }e biti „partijsko ~e do“.Iza njegovog rada ostalo je, kako je na -veo, vi{e od ~etrdeset premijera i nekoli kovelikih investicija me|u kojima su MuzejNarodnog pozori{ta, adaptacija scene„Ra{a Plaovi}“, sanacija krova i sale zaprobe.

U nastavku sezone ostaje samo strahda pozori{te umesto da ismeva politiku,dozvoli da bude ismejano od strane lo {i jihglumaca koji se kriju iza zakulisnihigara.

Sonja [ulovi}

Zoran \in|i}. Apsolutno odbacujemoovakve tvrdnje kao neosnovane... Ne do -zvoljavamo da se Kokan Mladenovi} kri -je iza te predstave i da se prikazuje kaonekakav la`ni disident koji toboè branislobodu govora od nas glumaca!“ - navo-di se dalje i nagla{ava da se ne vodi poli-ti~ka akcija.

Tri dana kasnije, gostuju}i u emisijiRTVB92 „Ho}u da znam“, Kokan Mlade-novi} kaè da ne postoji nijedan razlogda podnese ostavku. „Ostavka se podnosiako ste za ne{to krivi i kada snosite od go -vornost za lo{e stanje u nekoj ku}i, a sviparametri govore da smo mi bili izuzetnouspe{ni“, isti~e Mladenovi}. Naveo je i dasukob unutar ku}e tinja jo{ od njegovogdolaska pre tri godine, a da je, izme|uostalog, nastao i zato {to inovira sistem

novca za kulturu ima, samo se neracio -nalno tro{i – na socijalni mir i ko lote -~inu. Sa mnom na ~elu Ateljea ili ne, sa -da{nji model funkcionisanja pozori{ta }ese promeniti u narednih godinu-dve ili }ese pozori{ta u Beogradu ugasiti“, naveoje Mladenovi}.

Glumci Ateljea 212 odgovaraju da jenjihov protest u odbranu od samovolje,ne dopustivog nemara prema kulturi, odvulgarnog tehnokratskog pristupa kojiodlu~uje o ìvotima ljudi, tretiraju}i gasamo kao puku statisti~ku ~injenicu“,stoji u tekstu koji je objavio „Blic“ (21.septembar). Udruènje dramskih umet-nika tako|e reaguje saop{tenjem u komese, izme|u ostalog navodi da se „sistemse ne moè menjati samovoljom pojedi-naca ili politi~kih partija na vlasti, ve}

LUDUS 1873


NI NA NEBU NI NA ZEMLJIHronologija novosadske, vru}e pozori{ne

jeseni

SMENA NA ÊLU STERIJINOG POZORJATalas smena se nastavlja u Novom Sadu

Umesto pitanja iz domena ciljazakona, organizacione struk-ture, na~ina finansiranja – na -{em esnafu su postavljena na prvommestu pitanja iz domena ~iste glupostiili metafizike (kod nas se i takve su -protnosti mogu na}i u jednoj pojavi).

Prvo je: ~emu zakon?A, drugo je: ~emu uop{te pozori{te?U takvoj duhovnoj klimi se reak-

tivira inicijativa o dono{enju Zakona opozori{tu. Jedan od mogu}ih odgovorana ova ~udesna pitanja jeste da seuhvati{ za glavu i zakuka{. Zar je mo -gu}e da se u dvadeset prvom veku ujednoj evropskoj zemlji uop{te o tomeraspravlja?! No, ako odolimo zamam-nom zovu samosaàljenja, ostaje namrealnost da se ovim pitanjima mi kaodru{tvo i kultura vra}amo u pret-prosvetiteljsku i pretpoliti~ku eru naro-da srpskog. [tavi{e, kao pozori{tnik iposmatra~ sveta mo`da sam i privile-govan {to mogu tu neman regresije daosmotrim iz bliza. Ba{ kao {to bi seznatièljni biolog obradovao postojanjuParka iz doba Jure. (Naravno u pro -

lazu, iz blindiranog dìpa – nikakokao stalno boravi{te.)

Tu smo gde smo. Rani devetnaestivek. Iza prvog pitanja (~emu Zakon?)zapravo stoje dve {kole mi{ljenja, ba{kao i za Milo{evog vakta. Jedna stièsa pozicija vlasti koja svaku zakonskunormu instinktivno doìvljava kaoograni~avanje apsolutne a od Bogadate vlasti. Druga je od skepti~ne i re -zignirane raje, koja sa dosta prava iargumenata ne veruje u mogu}nostpromene. Odatle je ova misao daljemu tirala u pasivnu poziciju iz kojeo~e kujemo da neko drugi van nassamih donese promenu.

Nakon toga vi{e ni ne ~udi {toneko iz mase vikne i ono drugo pitanje(~ emu pozori{te?) kad su obe kolonesuprotstavljene teatru - umetnosti pro -mene. Mi, zapravo, pri~amo o ure|i va -nju i normiranju pozori{ne umetnostiu najnepovoljnijem dru{tvenomkontekstu za to. I umetnost i zakonitostsu bile neupitne makar kao proklam-ovane vrednosti pre deset godina kadaje je dan nacrt Zakona napravljen. Iza turen u nekoj fijoci.

Zakon o pozori{tu je potreban, akoni{ta - a ono zato {to tamo gde nemazakona ima samo bezakonja. Nere -gulisana oblast, kako je zovu, je samoeufemizam. I, zatim, potreban je zato{to moramo Zakonom za{tititi op sta -nak umetnosti promene, koju je upravobezakonje dovelo na ivicu postojanja ismisla. To je potrebno ne samo zbognas koji se time bavimo. Potreban jezato {to u pozori{tu odnose treba daure|uju kreativne volje samih umetni-ka, a ne klimoglavi ve~itih partijskihko mesara.

Pre nego {to se do|e do rasprave okonkretnim zakonskim re{enjima,valjalo bi imati jasnu i nespornu pred-stavu o svrsi takvog akta – o onome {tose sasvim prigodno zove duh Zakona.[ta je ideja? Koje vrednosti se njimeafirmi{u i {tite? Prva me|u mnogimabi morala biti apsolutna sloboda iz ra -àvanja ili autonomija kulturnih su -bjekata, kako bi kulturni politi~ari tonazvali (ve} jesu u uvodnim paragra -fima Zakona o kulturi i ve} su dokaza-li da nemaju nameru da se pona{ajudruga~ije nego suprotno duhu Za ko -na). O~ito je da ova vrednost nije do -voljno zakonski branjena ~im su pozo -ri{ta i dalje predmet politi~ke jagme ibizarne borbe za uticaj po svaku sce -nu, do uni{tenja. Odbrana na~ela slo -bode i nezavisnosti pozori{ta su te melj -ni principi samog smisla ove umetno -sti. Ispod toga se ne moè i}i kako godda se odvija ovaj zakonodavni postu-pak. Jer ispod togane postoji ni{ta.

FAQ: ZAKON O POZORI[TU„Da se vidi da i mi u Srbijici teatra zapolzu imamo“, govorio je knjaz Milo{. Dali se i{ta promenilo?

¤anko Tomi¯

Ono {to je tokom prve polovine sep -tembra u Novom Sadu izgledalo kaokuloarska glasina gotovo iz SFdomena, u drugoj polovini meseca dobilaje svoju zvani~nu verziju u javnosti. Dra -gan Marinkovi} bi}e novi direktor Po -zori{ta mladih - glasila je vest, iako jeaktuelni Zoran \eri} bio ìv, zdrav i, pokonkursu koji propisuje Zakon o kulturi,prav... Ina~e, ta vest, koja se poput vica{irila gradom, kuvala se prethodno nede -ljama u kontekstu – jedni o’{li, drugi do -{li - postizbornih kalkulacija oli~enih usmenama direktora u gradskim instituci-jama Novog Sada... Ko je Dragan Ma rin -kovi} gotovo niko u pozori{nim krugovi-ma u prvi mah nije znao dok se njegovomimenu nije dodao nadimak Maca, po ko -jem je poznat u ovda{njem svetu zabave.

Nakon {to je vest dospela u novo -sadske medije, Gradski odbor SPO-a uNovom Sadu potvrdio da je Odborni~kagrupa ,,Svi za Novi Sad“ Skup{tini gradauputila predlog da se za v.d. direktoraPozori{ta mladih imenuje Dragan Marin -kovi}. Potvr|uju}i 20. septembra da jeprihvatio kandidaturu SPO, Marinkovi}je rekao: „Upravljanje ovom uglednominstitucijom kulture za mene kao glumcapredstavlja veliki profesionalni izazovkojem }u rado iza}i u susret ukoliko miSkup{tina grada ukaè poverenje. Veru-jem da }e brojni planovi i ideje koje imam,uz saradnju sa izvanrednim ansamblomPozori{ta mladih u mesecima koji su prednama, postati stvarnost. Od mojih sugra -|ana i javnosti Novog Sada ne traìmni{ta drugo osim da mi pruè fer {ansu dau roku od sto dana nakon eventualnogimenovanja te svoje ideje realizujem, aukoliko to iz bilo kog razloga ne uspem,sigurno se ne}u ni prijaviti na javni

konkurs za izbor upravnika“, stajalo je uizjavi, ustvrdiv{i da nije ~lan SPO-a.

Nakon ovoga usledio je protest, gotovohisterija na dru{tvenim mreàma, portal-ima, u komentarima... Uz argumente iprotivargumente na{lo se tu svakojakogsme}a: nedopustivog palana~kog - bezimena i prezimena - sramotnog proziva -nja porekla kandidata, pri~a o „ambicioz -nim do|o{ima“ koji „nam” uzmu sve...Ukratko, do{lo je, naàlost, do potpunezamene teza, jer u ~itavom slu~aju zapra-vo nije sporno ni poreklo, ni diploma, pani kompetencija za takvu funkciju. Iznadsvega, sporan je na~in na koji se kadruje,na koji se - bukvalno preko no}i - hteodovesti novi ~ovek na mesto direktora,~injenica da se kr{i zakon... Ipak, medi-jskim natpisima, reakcijom Udruènjadramskih umetnika, uz o{tro negodovan-je javnosti – sa skup{tinske sednice povu - ~en je predlog o Marinkovi}evoj kandida-turi.

Najozbiljnije zamerke upu}ene Ma -rinkovi}u odnose se, svakako, na to da ni -je na{ao za shodno da ponudi i kon kretneideje i poteze kojima bi mo`da, ako je isti -nita njegova èlja da doprinese kva litetuPozori{ta mladih, javnost okrenuo u svojukorist. Kako saznaje „Ludus”, me|u glu -mcima ovog teatra je jedan deo njih ~akpomislio da bi Marinkovi}ev dolazak mo -`da otvorio ovaj teatar i za neku druguvrstu publike. Ipak, kako isti~u oni, nika-da ni na jednoj predstavi do sada nisuvideli Dragana Marinkovi}a.

Svi su se posle nekoliko dana maloprimirili kada je u kasni ve~ernji sat 9.oktobra stigla vest da je novoizabrani UOPozori{ta mladih, na ~ijem je ~elu BrankoKoprivica (muzi~ar za koga se zna da jebio gitarista u bendu Vlade Georgieva),predloìo Skup{tini Novog Sada Ma rin -kovi}a za v. d. Pozori{ta mladih. Dotada{ -

nji direktor Zoran \eri}, koji je najpre od -bio da podnese ostavku, o ~emu su 8. okto-bra izvestili gotovo svi mediji, na kraju seipak predomislio, rekav{i da je to u~inio izli~nih razloga: „Nisam èleo da ulazim uneke dalje sukobe i polemike niti u medi-jima, niti sa novim UO, niti sa onima kojiodlu~uju u gradu, zato sam odlu~io da sepovu~em iz toga da bih za{titio i sebe isvoj integritet“, rekao je tada \eri}.

Usledio je novi silovit talas zgraànja,nezadovoljstva i osuda, opet gotovo isklju -~ivo preko dru{tvenih mreà. îtav slu~ajrezultirao je saop{tenjem neposredno uo~iSkup{tine grada 11. oktobra, na kojoj jeglumac trebalo da bude imenovan naspornu funkciju: „Predlog SPO-a da nafunkciju v.d. upravnika Pozori{ta mladihbude imenovan Dragan Marinkovi} Macapovu~en je na zahtev samog glumca. Kaorazlog navodi se reakcija javnosti nakonobjave ove informacije i zbog napisa kojisu se pojavili u medijima.“

Obja{njavaju}i za{to nakon svega {toje o njemu izre~eno ne èli da bude direk-tor Pozori{ta mladih, Marinkovi} je iz -javio: „Zahvaljujem odbornicima koji sume na to mesto predloìli, kao i UO oveugledne institucije kulture, jer su prepoz-nali moju iskrenu nameru da u radPozori{ta unesem novi kvalitet i energijukoja mu je preko potrebna.

Kao ~ovek kojem je Novi Sad u srcu,kome se dete ovde rodilo i grad koji samzavoleo ba{ zbog toga {to je otvoren za sveljude dobre volje, spreman sam da pruìmsvoj doprinos na svakom planu, a pona-jpre u oblasti koja predstavlja moj ìvotnipoziv, ali ne po cenu {ikane kojoj smo ja imoja porodica izloèni proteklih dana“,rekao je Marinkovi}.

„Nisam na mesto direktora Pozori{tamladih u Novom Sadu do{ao preko poli-tike. Izabran sam konkursom po drugiput“, izjavio je Zoran \eri}. „Imao sampodr{ku kolektiva, medija, javnosti uop -{te, i to mi se ~inilo kao dovoljno razlogada do najavljivane promene ne}e do}i. Doposlednjeg trenutka nisam bio siguran {tada radim i koja bi odluka bila najboljakako za mene, tako i za pozori{te. Na{ao

sam se u svojevrsnom tamnom vilajetu,samo {to sam unapred znao da }u se ka -jati bilo {ta da odlu~im, jer nisam mogaoni da pretpostavim {ta }e se sve de{avatiposle toga. Posle svih psihi~kih, pa i fi zi -~kih (zdravstvenih) pritisaka kada se nadnevnom redu UO Pozori{ta mladih, kojije na prvom sastanku tek konstituisan,pojavila kao prva ta~ka moja smena, od -lu~io sam se na o~ajni~ki potez da spasembarem ne{to u {ta sam verovao, tako dasam podneo ostavku. Ta odluka je izaz-vala iznena|enje i razo~aranje u kolek-tivu. Pretpostavljao sam da }e se to desiti.Svi su mislili da ona samo meni ide u ko -rist, a u stvari, ona je mnogo vi{e na moju{tetu nego da sam pustio da me jednos-tavno smene sa poloàja direktora. Po -sledice su iste – ostao sam bez posla, pre -stao mi je radni sta` od trenutka mog raz -re{enja, nemam pravo ni na kakvu nado -knadu. A kako moj zamenik u Pozori{tujo{ nije postavljen, i samo Pozori{te je za -palo u nepredvi|enu situaciju - nastao jetzv. pravni vakuum dok se ne imenujev.d. direktor. Nisam to èleo niti mogao dapredvidim i ne znam kako }e se to raz re -{iti.“

Pravni vakuum u kom ovo pozori{tenema ~ak ni v.d. direktora traje od tada(do zaklju~enja ovog broja to stanje jenepromenjeno). Najve}u - ako ne i jedinu- krivicu u svemu ovome snosi nova grad-ska vlast, koja se od po~etka ne pona{a nibolje ni gore od svojih prethodnika, a kojisu svojim pona{anjem - direktno - omo -gu}ili da se i desi „slu~aj Marinkovi}”,odnosno „slu~aj Pozori{te mladih”... Ve}sada se ~ini da }e tu biti mrtva trka okozasluga, tim pre ako znamo da se ceo slu -

~aj okon~ao tako {to je Marinkovi} kandi-daturu povukao, prema dobro obave {te -nim izvorima, na intervenciju samog pot -predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vu -~i}a.

Koga }e nakon svega UO predloìti namesto direktora u ovom trenutku jo{ nijepoznato.

Sneàna Mileti}

Jedan od pozori{nih preokreta u NovomSadu najavljen je i u Sterijinom pozor-ju. Naime, sada je ve} izvesno da }esada{njeg direktora Milivoja Mla|e -novi}a, koji je podneo ostavku, zamenitiknjièvnik Selimir Radulovi}. Nezva ni -~no saznajemo da je Mla|enovi}u po nu -|eno mesto umetni~kog direktora ({to jedo nedavno bila Ksenija Radulovi}, kojojje funkcija prestala isticanjem selektor -skog mandata).

U ovom trenutku se ne zna da li }eMla|enovi} ostati i na poziciji koselekto-ra, koju obavlja odskora zajedno sa izvr -{nim direktorom Pozorja Mikijem Rado -nji }em, kao neka vrsta desne ruke novo -

izabranom selektoru - dramskom piscuIgoru Bojovi}u.

Ostavku je Mladjenovi} podneo nasednici UO Pozorja sa novim ~lanovima,imenovanim tokom oktobra. PredsednikUO je knjièvnik Sava Damjanov, a ~la no -vi su: profesor Jovan Popov, glumica Gor -dana \ur|evi} Dimi}, Mirko @ari} i GoranIbrajter (iz reda zaposlenih).

Promena na ~elu Pozorja usledila jenakon promene gradske vlasti u NovomSadu. Milivoje Mla|enovi} imenovan jena mesto direktora25. oktobra 2010. godine.

S. N.

SAOP[TENJE UDUS-A

Predsedni{tvo Udruènja dram-skih umetnika Srbije, iznova, o{troosu|uje svako nepo{tovanje ili ma -nipulaciju postoje}ih zakona (Za ko -na o kulturi i Zakona o radu) vezanoza razre{enja i postavljenja direkto-ra svih javnih ustanova – institucijakulture i pozori{nih ku}a, bilo nalokalnom, bilo na republi~kom nivoui jo{ jednom ukazuje na neophodnost{to hitnijeg dono{enja Zakona opozori{tu.

Situacija u Beogradu, NovomSadu i jo{ nekim gradovima ukazujena ozbiljno kr{enje vaè}ih propisa,{to uz imenovanje li~nosti bez odgo-varaju}ih profesionalnih, moralnih,estetskih, ~ak i pravnih preporukapredstavlja uvod, isti~emo opet, u be -zakonje i dodatno uniàvanje kul tu -re ove zemlje.

Udruènje dramskih umetnikaSrbije }e u~itini sve u zakonskimokvirima da pomogne svojim ~la -novima i poziva sve dramske umet-nike na solidarnost.

10.10.2012.

4


LUDUS 187Lu

VIDANJE RANA

Problemi pred po~etak 126. sezoneNarodnog pozori{ta bili su veliki.Aleksandar Mihailovi}, prvakdrame ove ku}e, kaè da smo prethodnihgodina bili svedoci ranjivosti i krhkostidana{njeg teatra pred silom nepozori{nihljudi kojima je dopalo da njime upravlja-ju. „Na medijskim kulisama veli ~an stve -ni uspesi i istrgnuti komadi statistike zajednokratnu upotrebu, a ispred tih kulisapoluprazan parter. Ube|ivali su nas dasu trì{te i novinski hvalospevi ja~i odsadràja i zadovoljne publike. Tako smoostali razapeti izme|u estradnog ki~a ine~ega {to ni oni koji igraju ne razumeju,ali su oba kriti~ara o~arana.“ Novi up -ravnik je stigao, a Mihailovi} veruje da }eovo biti jo{ jedan po~etak ni{kog po zo -ri{ta: „@elim da verujem da }e nova up -rava uspeti da zaceli rane i vrati pozo -ri{te publici, koje smo se tako lako odrek-li.“

Pozori{ni reditelj Ivan Vukovi} zavr -{io je FDU u Beogradu u klasi NikoleJefti}a i Alise Stojanovi}. Reìrao je u po -zori{tima {irom Srbije, a za ni{ki teatarima ambiciozne planove. „Nameravamda u pozori{te vratim klasike - bez eks pe -rimentisanja, kao i dela nacionalne dra -me, koja su bila zapostavljena. Krenu -}emo sa Nu{i}evim Svetom u reìji MiliceKralj. Za slede}u godinu ima}emo pra -izvedbu drame Konstantin, koju pi{e po -znati ni{ki pisac Dejan Stojiljkovi} – ta

predstava bi}e direktno u vezi sa pro -slavom Milanskog edikta. @elim boljusaradnju sa drugim teatrima – bi}e punogostovanja i puno }emo gostovati. Malascena }e biti mnogo aktivnija. Name -ravam da pozori{te u Ni{u radi predstaveza svoj puk, ne za festivale. Ako Ni{lijebudu zadovoljne, verujem da }e to pre -poznati i publika u drugim sredinama.“

Istovremeno, Aleksandar Mihailovi}smatra da se u prethodnom periodu po -kazalo kako koncept performansa, neve -rbalnih ili visokoestetizovanih predstava,a bez jakog dramskog predlo{ka nije do -bro repertoarsko re{enje za Narodno po -zori{te. „Da li je ovo iskustvo dokaz datreba sa~uvati narodna pozori{ta od eks -perimentalnog i avangardnog teatra –da. Da li to zna~i da, konkretno, Ni{ za -sluùje novu scenu gde bi se to novo idruga~ije moglo videti – sigurno da“,zaklju~uje Mihailovi}.

I Pozori{te lutaka Ni{ ulazi u novusezonu sa novim direktorom. Dejan Goci},diplomirani glumac za lutkarstvo, zavr -{io je bugarsku dràvnu akademijuNATFIZ i u ovom teatru je ve} godinama,a sada se nalazi u novoj ulozi i sa novomvizijom. „U narednom periodu poku{a -}emo da zadrìmo visok nivo igre kojismo negovali svih ovih godina pune}isalu i osvajaju}i nagrade na festivalimau zemlji i inostranstvu. To moèmo samodobrom unutra{njom organizacijom, pre -

ispitivanjem dosada{nje repertoarske po -litike, vra}anjem kultnih predstava kojesu nepravedno „konzervirane“, ali i sa -radnjom sa svim institucijama kulture.Planirano je i povezivanje Pozori{ta luta-ka sa {kolama i medijima, posebne akcijei manifestacije, susreti glumaca sa decomu vrti}ima, {kolama, de~jim bolnicama,izvo|enja pozori{nih predstava u selimani{kih op{tina. Razvija}emo sve vidovesamofinansiranja radi ostvarivanja {tove}eg samostalnog dohotka. Trenutnostanje u Pozori{tu lutaka je zabrinjava-ju}e jer je usled socijalnog programa predve godine trideset posto radnika oti{lo,tako da radimo u oteànim uslovima -nedostaju nam glumci, osoblje u radioni-cama i scenski radnici. Uspeli smo da se -zonu ipak zapo~nemo premijerom pred-stave Silvesterovo blago Anèla Vegen -{tajna u reìji Rumena Ra~eva i Borjane

Georgijeve. Bi}e obnovljena i predstavaLepotica i zver u reìji Zorana Lozan~i}a,sa kojom }emo nastupiti na Reviji lut -karskih kazali{ta u Rijeci, a zatim nastu-pamo na 43. Susretima pro fesionalnihpozori{ta lutaka Srbije sa najnovijomprodukcijom. Uradi}emo i no vogodi{njupredstavu, a slede}e godine, kada seobeleàva 1700 godina Milanskog edikta,najmla|im sugra|anima }emo podaritiscenski spektakl Konstantin u reìjiZorana Lozan~i}a“, kaè Goci}.

Oba ni{ka teatra su u prethodnimsezonama imala repertoarskih problema(~itaj: proma{aja). Verujem da }e noviupravnici boljim predstavama pozori -{no/lutkarske iluzije podi}i na najvi{inivo!

@eljko Andjelkovi}

Teatri u Ni{u ulaze u novu sezonu sa novimupravama: u Narodnom pozori{tu zaupravnika je postavljen mladi reditelj IvanVukovi}, a u Pozori{tu lutaka Dejan Goci},~lan ansambla ove ku}e

NEIZVESNOST ZBOG PREVENCIJE

Verovatno da u svom dvodecenij -skom postojanju, Dani Zorana Rad -milovi}a, planirani od 9. do 17.novembra, nisu bili neizvesniji. Pri~a jeve}, verujem, poznata. Najkra}e re~eno:Protivpoàrna inspekcija Policijske up -ra ve u Zaje~aru MUP-a Srbije zatvorilaje po~etkom aprila zgradu Pozori{ta zarad sa publikom, nakon tragedije u di -skoteci „Kontrast“ u Novom Sadu u kojojje smrtno stradalo {estoro mladih ljudi.Lokalne vlasti su se potrudile da ovajproblem {to pre bude prevazi|en. Me |u -tim, ~itava procedura oko izbora projek-tantske ku}e, revizije projekata, jer je pr -vobitna suma koju je trebalo izdvojiti zanjihovu realizaciju prelazila dvadesetmiliona dinara, raspisivanja tenedera iodabira najboljeg ponu|a~a, jo{ uvek je utoku. Tako je Festival ozbiljno doveden upitanje, po{to njegovo izme{tanje nije mo -gu}e - Zaje~ar nema drugi adekvatanprostor.

Istovremeno, direkcija Dana ZoranaRadmilovi}a na ~elu sa upravnikom Po -zori{ta Vladimirom \uri~i}em, koji jeblago revoltiran {to inspekcije MUP-anisu po svemu sude}i imali isti ar{in kodsvih ovakvih ili sli~nih prostora u Srbijikada je protivpoàrna za{tita u pitanju,nije htela da Dane izme{ta van grada. „Toje pozori{na smotra koja je posve}enajednom Zaje~arcu, Zoranu Ramilovi}u, iodràvanje van grada u kojem je Zoranro|en ne bi bilo u skladu sa idejom od ko -je se krenulo 1992.“, kaè \uri~i}. Upu -}en je zahtev Odeljenju za vanredne situ -acije Policijske uprave u Zaje~aru za iz -davanje privremene dozvole. „Obezbe-

di}emo takve preventivne mere protiv-poàrne za{tite da nikakav incident ne}ebiti mogu}“, kaè upravnik Pozori{taTimo~ke krajine „Zoran Radmilovi}“.Odobrenje se i dalje ~eka.

Organizacioni odbor je usvojio pro -gram i novo vreme odràvanja Festivala,po{to su sve peripetije oko protivpoàrneza{tite odloìle ve} ustaljen termin. Takobi od 10. do 17. novembra publika trebaloda vidi sedam predstava u zvani~nojkonkurenciji, jednu van konkurencije ijednu na predfestivalskoj ve~eri. To su:Sunce tu|eg neba Milovana Mra~evi}aPuls teatra iz Lazarevca, Putuju}e pozo-ri{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a Pozo-ri{ta Timo~ke krajine „Zoran Radmilo-vi}“ (premijerno), Jedan ~ovek, dvojicagazda, Ri~arda Bina KST „Joakim Vuji}“iz Kragujevca, Tajna Grete Garbo MireGavrana Teatra Madlenianum iz Zemu-na, Kvet~ Stivena Berkofa u KoprodukcijiGDK Gavela i Kazali{ta Virovitica, Kumo-vi Du{ana Kova~evi}a Zvezdara teatra,Terapija Jordana Cvetanovi}a i ZbogomSFRJ Kokana Mladenovi}a Ateljea 212. U~ast nagra|enih, ansambl Zaje~arskogpozori{ta izve{}e jo{ jednu premijeru -komad @arka Jokanovi}a îja je mojakoà, {to je u ovim i ovakvim okolnosti-ma, kada je zgrada zatvorena za rad sapublikom i u ovolikoj besparici, vredanpodvig.

Pored toga u pripremi je i Pozori{nigodi{njak, a tako glasi i radni naslov~asopisa, ~iji }e prvi broj biti promovisanu vreme Festivala. „@elja nam je da tobude svojevrstan pregled zbivanja u tokujedne godine, ~ime }emo vremenom stvo-

riti arhivsku gra|u o tome {ta se de -{avalu u na{oj ku}i“, isti}e Vadimir \u ri -~i}. Pored nagrade Zoran Radmilovi} zanajboljeg glumca Fetivala po oceni stru -~nog ìrija, koja je uvedena 2002. godine(prvi dobitnik je Petar Kralj) i nagradeKrstomir Milovanovi} za vizuelni identi-tet, ove godine uvodi se i jedna nova na -grada - za ìvotno delo. O tome ko }e do -biti ovo priznanje jo{ uvek se }uti, ali ka -ko kaù u direkciji Dana nije te{ko pret-postaviti kome bi moglo da pripadne ovopriznanje, usko povezano sa Zoranom,njegovim mati~nim pozori{tem Ate ljeom212 i predstavama po kojima je Zoran u{iroj javnosti ostao upam}en.

Davor Maru{i}

Subotica, Vranje, Leskovac – samo su nekiod gradova u Srbiji u kojima pozori{ta nerade. Me|u njima je i Zaje~ar. Kao i ostali, ioni rade „uprkos svemu“

T I K E R

- U okviru projekta Mlada bal -kanska drama zavr{eni su konkursiza dramski tekst u organizaciji Na -rodnog pozori{ta u Beogradu i Teatramladih „Nikolaj Binev“ iz Sofije. @iriNacionalnog teatra iz Beograda, ve -}inom glasova je odlu~io da je prvo-nagra|ena drama Centar za prinud-no sletanje – Gorane Balan~evi}. @i riiz Sofije nagradio je tekst IvanaDimitrova Vremenska bolest. Pre -mijera pobedni~kog komada Konkur-sa koji sproveden u Beogradu bi}epo~etkom marta 2013. na sceni Tea -tra mladih „Nikolaj Binev“ u So fiji, apobednik konkursa sprovedenog uSofiji, praizvedbu komada ima}e dokraja marta slede}e godine na Sceni„Ra{a Plaovi}“.

- Beogradsko dramsko pozori{teu~estvovalo je na ovogodi{njoj mani-festaciji „Mesec srpske kulture“ uMa|arskoj, koja se odràva u perioduod 14.septembra do 12.oktobra. Pred-stava Harold i Mod Kolina Higinsa, ureìji Milana Karadì}a, izvedena je11.oktobra u pozori{tu Új Szinház uBudimpe{ti.

- 4. Revija predstava malih formiodràna je u Pirotu od 30. oktobra do7. novembra. Izvedene su predstave:Stevan Koprivica, Divan dan (reì ja:Slavenko Saletovi}); BranislavMarkovi}, Putovanje kroz gustogranje; Du{an Radovi}, @enskirazgovori (reìja: Neboj{a Dugali}),Pozori{te „Bora Stankovi}“ Vranje;Zijah Sokolovi}, CABAres CA BA rei;Jano{ Haj, Mali Geza (reìja: StevanBodroà), Narodno pozori{te Pirot.

- U okviru manifestacije „DaniNastasijevi}a“ koja se ve} tre}ugodinu odràva oktobra meseca uGornjem Milanovcu, pod pokro vi telj -stvom Ministarstva kulture Repub-like Srbije i Op{tine Gornji Mila -novac, odigrana je praizvedba koma-da Angelska sonata Zorice Si mo vi}.Igrali su: Du{ica Novakovi}, An drijaDani}i~ i Gordana Matijevi}.

- U Narodnom pozori{tu u Kikin-di po~ele probe komada Tri ukradenaromana po prozi Sa{e Radonji}a;reditelj je Filip Markovinovic, sce -nografiju i kostim potpisuje MarinaSremac; igraju, izmedju ostalih, Bra -nislav Kneèvi}, Dragan Ostoji}, Mi -ljan Davidovi}...

- Krajem oktobra u Ateljeu 212uru~ene su nagrade za gluma~kubravuru „Zoran Radmilovi}“ – glu -mici Hani Selimovi} za ulogu u pred-stavi predstavi Otac na slu`benomputu Ateljea 212 i za epizodnu ulo gu– Silviji Kriàn za ostvarenje uprojektu Mara Sad Novosadskogpozori{ta, odigranim na 57. Steriji-nom pozorju.

- Divna Mari} i Slobodan Lju bi -~i}, glumci Narodnog pozori{ta izUìca, dobitnici su Nagrade GradaUìca za doprinos kulturi i umetnos-ti, koja im je dodeljena povodom9.oktobra, Dana Grada. Uspe{na glu -ma~ka karijera Slobodana Lju bi ~i}atraje 35 godina, od kojih je dve i podecenije proveo u uì~kom teatru.Glumica Divna Mari} po~ela je glu -ma~ku karijeru pre 33 godine, od ko -jih tri decenije igra u uì~kom pozo -ri{tu.

Udruènje dramskih umetnika Srbije raspisuje

K O N K U R Sza dodelu Nagrade za ìvotno delo

D O B R I ^ I N P R S T E N u 2012. godiniNagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima) za

celokupno stvarala{tvo, za ìvotno delo. Pravo da budu nagra|eni imaju dram-ski umetnici koji najmanje 20 godina ostvaruju zna~ajne uloge.

Predlog za dodeljivanje nagrade daju umetnici, kulturni i javni radnici,gra|ani, kao i umetni~ke ustanove i udruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem poslati na adresu: Udruènje dramskih umetnika Srbije, 11.158 Beograd, Studentski trg 13/VI, ili e-mailom na adresu: [email protected], najkasnije do 30. novembra 2012. godine.U Beogradu, [email protected] DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE01.11.2012. g.

Kona~no je odleteo – Betmen ispred Narodnog pozori{ta Ni{

re{enja, pri ~emu je naro~ito poèljnaprimena novih tehni~kih i tehnolo{kihmogu}nosti. Ipak, pozori{te }e se pravitiparama. Najva`nije je da se u novembru,najkasnije u decembru, izvede konstruk-tivni sklop objekta, ono {to narod kaè –’da pokrijemo ku}u’. Sve ostalo zavisi odnovca, on je limitiraju}i faktor“.

Do sada je na ra~unu za obnovupozori{ta cirka {est i po milona dinara, stim {to se o~ekuje i uplata „Dunav osigu-ranja“ - oko trideset pet miliona. U za -datom roku stigla su dva idejna projekta.[ta dalje? „Odre|ena je deveto~lanakomisija“, kaè gra|evinski inènjerNata{a Trajkovi} ispred Odbora zadu -èna za staranje o realizaciji donetih za -klju~aka, „za izbor idejnog re{enja kojeide posle Odboru na usvajanje. Koordi-nacija izme|u Odbora, Zavoda i Pozo -ri{ta je dobra, ali zahteva vreme, jer suneke aktivnosti uslovljene jedna drugom- nije moglo da se radi paralelno. Ko -na~ni izbor idejnog re{enja nije uslovljenrokom ve} punim sastavom Komisije ikvalitetom projekta. Ina~e, po~eli su ra -dovi na izradi privremene konstrukcije,koja }e {tititi od atmosferskih uslova, iz -vr{ena je promena u katastru i od sada}e Pozori{tu imovinski-pravno pripadatisve ono {to je ono nekada koristilo, a {toje u jednom trenutku bilo otu|eno. Usko-ro o~ekujemo dobijanje lokacione do -zvole, {to je preduslov za po~etak izradeglavnog projekta, ~ije finansiranje jeobezbedio program EU Progres, pa ideproces javnih nabavki i dalje sve po za -konu. Znate, ponekad se u vanrednimsituacijama u hodu pojave neo~ekivaniproblemi, i onda morate da improvizu-jete“, kaè ona.

Dakle, ispostavlja se da je neko (slu -~ajno ili ne, ba{ u predizbornom ze ma -nu) nasumice postavio parametre obnovevranjskog Pozori{ta – i sredstva i rok.Ka’}e biti ne zna se, a do tada vranjskimpozori{nicima ostaje da kukajui da im provizuju.

Goran M. Anti}

LUDUS 1875


@RTVA PALJENICA BOGINJI TALIJIIspostavlja se da je neko (slu~ajno ili ne, ba{ upredizbornom zemanu) nasumice postavio pa -rametre obnove vranjskog Pozori{ta – i sredstvai rok; a ka’}e biti, ne zna se

POZORI[TE PONOVO RADI

Uno}i 2. jula u podmetnutom po -àru do temelja je izgorelo vra -njsko Pozori{te „Bora Stankovi}“.Upravo u godini kada slavi sto dvadesetgodina svog postojanja, otkako ga je1892. kao poklon Vranju izgradio veletr-govac Jan~a Jovanovi} Baldìja, a prvupredstavu u njemu, Njego{ev „Gorski vi -jenac“, reìrao Radoje Domanovi}, tadaprofesor vranjske gimnazije. Da cinizambude jo{ ve}i, Pozori{te je izgorelo kao„koletaralna {teta“ u obra~unu dva lo -

rekvizite, ve}i deo bogate dokumentacije.Odmah je obrazovan Odbor za obnovupozori{ta i, u optimisti~kom zamahu, ne -ko je pomenuo, kako su skeptici odmahprimetili, dva ~inioca koji se danas po -kazuju kao poprili~no nerealni: cifru oddvesta miliona dinara i rok – 31. januar2013, Dan Grada, dakle samo sedam me -seci da se iz pepela podigne ne neka obi -~na zgrada, ve} svojevrsni organizamkakav je pozori{te, sa svim sadràjimakoje ono podrazumeva.

izradu tehni~ke dokumentacije za revi-talizaciju vranjskog po zori{ta. Mediji suneumorno izve{tavali i apelovali najavnost da pomogne u ovoj nesre}i.Javnost se odazvala u onoj meri koliko sujoj to skromne ekonomske mo gu}nostidozvolile i tu od firmi treba izdvojitiTelekom i Uni Credit Bank, koje suizdvojile po milion dinara za obnovuPozori{ta. Komandant 4. brigade VJ,general Milosav Simovi} darivao je svojumese~nu platu u fond za revitalizacijuteatra, i ne samo to – prakti~no ~itav po -zori{ni ìvot Vranja trenutno se odvijapod krovom Doma Vojske, uklju~uju}i tui 32. Borine pozori{ne dane. Tako|e,pripadnici inènjerijske jedinice êtvrtebrigade izvr{ili su detaljno ~i{}enje i iz -no{enje {uta i gareì iz spaljenog Pozo -ri{ta, ~ime su stvoreni uslovi za po~etaknjegove obnove u gra|evinskom smislu.

Uprkos tragediji koja je sna{lateatar u Vranju, odràva se jedanod najreferentnijih srpskih pozo -ri{nih festivala, 32. „Borini pozo -ri{ni dani“, pod sloganom: „Daumetnost ne za}uti“. U Domu Voj -ske je izvedeno {est predstava uzbogat prate}i program. PredstavaNarodna drama u reìji SneàneTri{i}, po tekstu Olge Dimitrijevi},otvorila je 20. oktobra Festival, ko -ji je ovoga puta imao revijalnikarakter. Sav prihod od ulaznica,kao i honorari u~esnicima Festi-vala, kako je rekla nova upravni-ca Pozori{ta Radmila Djordjevi},bi}e upla}eni na ra~un za obnovuvranjskog Pozori{ta.

OBNOVIMO VRANJSKO POZORI[TEUplate mogu biti izvr{ene na dinarski ra~un 840-2696741-93ili Devizni ra~un 01-504105-100000322-000000-0000IBAN kod: RS35908504105000032221,ili SMS-om - treba otkucati tekst „obnovimo vranjsko pozori{te“i poruku poslati na broj 2141, koja kod sva tri operatera ko{taukupno 60 dinara.

kalna ganga, pa je loma~a bila namenje-na diskoteci koja je tik uz pozori{te, ali sevatra ra{irila u neèljenom pravcu. Di -skoteka iz koje turbo-folk terori{e ~itavgrad posle nekoliko dana nastavila je saradom, dok se obnova vranjskog Po zo -ri{ta odvija mu~no i te{ko, uprkos napo -rima koje lokalna zajednica, privredno ikulturno devastirana, ulaè u obnovuvranjskog àri{ta kulture i umetnosti.

Stihija je uni{tila skoro sve – po zo -ri{nu dvoranu, krov, foaje, scenu, dva po -zori{na kluba, funduse scenografije i

Oni koji su ovu (ne)mogu}u misijushvatili ozbiljno, odmah su prionuli narad: prvo sami pozori{nici – glumci supo~eli da izvode predstave na otvorenom,snimili petominutni film o tragediji vra -njskog Pozori{ta, odràli konferenciju zamedije u beogradskom Medija-centru,uprava je uputila javni apel svim prav -nim i fizi~kim licima za pomo} u obnoviteatra. Zavod za za{titu spo menika kul -ture u Ni{u podneo je preko svog arhitek-te u Vranju Miomira Sto ja novi}a Re{enjeo utvr|ivanju mera teh ni~ke za{tite za

Na drugu godi{njicu zemljotresa, 3.novembra Kraljeva~ko pozori{te –izvodjenjem na mati~noj scenipredstave radjene u koprodukciji sa uì -~kim Narodnim pozori{tem “Pri~a“ u re -ìji Aleksandra Luka~a, ponovo otvaravrata za posetioce. Posle dve godine „nato~kovima“, 160 odigranih predstava, 6premijera – ovaj teatar, ne bez „naknad-nih potresa“ polako staje na noge. Krajemseptembra, na konferenciji za novinare,na kojoj su pored novoimenovane vd.direktorke Biljane Konstatinovi}, govoriliarhitekta Rajko ûbri}, zaduèn za iz -vo|enje sanacije stati~kog pobolj{anjazgrade i Milo{ Mili{i}, predsednik Ko -misije za kontrolu sanacije pozori{tapoku{ano je javnosti da bude obja{njenoza{to sanacija toliko kasni. ArhitektaRajko ]ubri} iz Zavoda za za{titu spo -menika kulture, ispred tre}e komisijekoju je angaòvala lokalna samouprava

da proceni stanje objekta, rekao je da sustru~njaci sada prona{li obja{njenje za{topozori{te nije o{te}eno kao ugostiteljskideo u istom objektu koji pripada pre -duze}u „Srbija“ a.d. „Deo zgrade koji pri -pada pozori{tu obnovljen je 1983. godine,a me|uspratna ~eli~na konstrukcija ura -|ena 30-tih godina pro{log veka toliko jepouzdana da je i danas te{ko na}i takavkvalitet“, rekao je ûbri}. Mili{i} je, sadruge strane, rekao da je kraljeva~kajavnost dve godine obmanjivana da zgra-da Pozori{ta nije bezbedna i da se po -stavlja pitanje kako je potro{en novacdobijen za sanaciju u iznosu izme|u 22 i24 miliona dinara. Tvrdnjom da je `rtvaprogona zbog toga {to je odbio da }utkepodnese svoju nedavnu smenu, biv{i di -rektor Kraljeva~kog pozori{ta VladanSlavkovi} javno se stavio na raspolaga njeistra`nim organima, traè}i da se utvrdida li je kriv za navodne malverzacije oko

sanacije Pozori{ta posle zemljotresa.Ipak, lepa vest jeste da, uprkos {to maj -stori i dalje rade, a finalizacija rekon-strukcije se o~ekuje na prole}e, Kralje-

- Muzej pozori{ne umetnostiSrbije nedavno se uselio u prostorijenovog depoa, u neposrednoj bliziniobjekta u Jevremovoj ulici, u kojemina~e radi. „Napokon smo to pitanjere{ili, zahvaljuju}i i razumevanju JPPoslovni prostor Stari grad. Novi pro -stor je vrlo zna~ajan, jer }e umnogo -me olak{ati osnovnu muzeolo{kudelatnost. Pored ostalog, bi}emo uprilici da prihvatimo i muzeolo{kiobradimo ve}i broj zaostav{ina i dru -ge nove gra|e,“ kaè direktorka Mu -zeja pozori{ne umetnosti Srbije Kse -nija Radulovi}.

- Narodno pozori{te iz Somborapremijerno je izvelo novi komad Sa -loma reloaded Oskara Vajlda, uadaptaciji i reìji Predraga [trpca.Predstava je radjena u koprodukcijisa Srpskim narodnim pozori{tem uNovom Sadu. Uloge tuma~e: So nja Damjanovi}, Milan Kova~evi}, Du{anJovi}, Tatja na [anta Tor lakovi}, Ne -boj{a Savi}, Branislav Jerkovi}, Sa -nja Mikiti{in, Sr|an Aleksi}, Nema -nja Baki}, Marko Savi} i Lu}ija Tra -vi ~i}.

- Novu pozori{nu sezonu, Narod-no pozori{te Uìce, po~elo je premi-jerom predstave za decu TrnovaRuìca, po motivima [arla Peroa,Jakoba i Vilhelma Grima i ErdmanaPenera, u reìji Nemanje Rankovi}a.Sudbine likova iz poznate bajkedo~arali su Tijana Karai~i}, Bra ni -slav Ljubi~i}, Andrijana Simovi},Nevena Nedi}, Biljana Zdravkovi},Vahidin Preli}, Goran [maki}, Dra -gana Vranjanac Ljubojevi} i Igor Bo -rojevi}. Dramaturg je Spasoje @. Mi -lanovi}, scenski pokret i koreografijuje osmislio Ferid Karajica, sceno -grafiju Marijana Zorzi} Petrovi}, amuziku Sr|an Milivojevi}.

- Knjaèvsko srpski teatar izKragujevca sezonu je zapo~eo krajemseptembra, premijerom predstave Dogole koè u reìji gosta iz Nema~ke,Pjera Valtera Polica. Uloge tuma~e:Nikola Milojevi}, Vlada @ivkovi},êdomir [tajn, Aleksandar Milojevi}i drugi. Po~etkom novembra izvede-na je i premijera komada savre-menog {kotskog pisca Di Si DèksonaMoje biv{e, moji biv{i u reìji Sla -|ane Kilibarde. Igraju: Katarina Mi -trovi}, Isidora Rajkovi}, Milo{ Krs to -vi}, Du{an Staniki} i Nadja Mar{i~e -vi} .

- U Kru{evcu je krajem oktobraodràn sastanak Zajednice profesio -nalnih pozori{ta Srbije kome je pri -sustvovala ve}ina ~lanova. Jednogla -sno, za predsednika Udruènja unarednom dvogodi{njem periodu iza -bran je upravnik Kru{eva~kog pozo -ri{ta, Branislav Nedi}, a za zameni-ka Ivana Nedeljkovi}, direktorka La -zareva~kog pozori{ta.

U Kru{eva~kom pozori{tu po~et -kom sezone, premijerno je izvedenapredstava Mihaila Bulgakova Pur -purno ostrvo, u adaptaciji i reìji Ane\or|evi}. U predstavi igraju: DejanTon~i}, Toma Trifunovi}, Bran koJankovi}, Biljana Joci} Savi}, Ni kolaPantovi}, Marija Ga{i} Gaji}, MarijaVidakovi}, Neboj{a Vrani}, Bojan Ve -ljovi}, Milija Vukovi}, Milo{ \urovi},Nikola Raki}, Jovanka An dri},Dragan Marinkovi}, Sla|ana N e -storovi} Risti} i Du{an Dule Jova -novi}.

va~ko pozori{te najzad igra na mati~nojsceni – sa podjednakim elanom i entuzi-jazmom, namerom da ne dozvoleda teatar u ovoj sredini zamre.

Z.L.

Od ostalih kako ko – lokalni politi~aridonose zaklju~ke, a dràva je preko sa -vetnika za kulturu predsednika Repub-like, Radoslava Pavlovi}a, koji je bio uposeti zgari{tu, uputila poruku: „Ljudi,morate da kukate, da stalno visite uministarstvima, dok ne kaù – ej bre, ovimi se na vrh per~ina pope{e, daj da na -pravimo to vranjsko Pozori{te!“

Elem, dnevno stanje je slede}e: Odborza obnovu pozori{ta uputio je javni apelprojektantskim firmama, kao i svim ov -la{}enim fizi~kim i pravnim licima zau~estvovanje u akciji dobrovoljne pomo}iobnovi pozori{ta kroz izradu idejnogprojekta bez nov~ane nadoknade. Projek-tni zadatak postavio je Zavod za za{tituspomenika kulture u Ni{u: „To je amin zaprojektanta“, kaè Miomir Stojanovi}, vi{istru~ni sradnik u Zavodu. „ûva searhitektonska struktura i forma, ali je, uisto vreme, autorima dozvoljena punasloboda u projektovanju funkcionalnog

Pozori{te „Bora Stankovi}“ posle poàra

Pri~a, Kraljeva~ko pozori{te i NP Uìce

6


LUDUS 187Lu

Me|unarodni festival pozori{neklasike „Vr{a~ka pozori{na jesen“odrà}e se po dvadeseti put na sceniNarodnog pozori{ta Sterija od 27.oktobra i do 3. novembra pod slo -ganom „Sterija – nekad i sad“. Utakmi~arskom programu bi}e izvede-no pet predstava iz Srbije i RepublikeSrpske. Organizovan je i postfestival-ski program u okviru koga }e publikaimati priliku da vidi predstavu Du{kaPremovi}a Indigo u reìji BranislavaLe~i}a, ali i renesansnu komedijuMirandolina u reìji Fauda Tabu -dì}a. Selektor ovogodi{nje Vr{a~kepozori{ne jeseni je reditelj TiborVajda, a ~lanovi ìrija bi}e MilivojeMla|enovi}, Zoran Maksimovi} i Ste -fan Sabli}.

- Saradnja Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta sa Fakultetom dram-skih umetnosti u Beogradu u okviruSTUDIOFEST-a koji je u junu odrànu ovom teatru, rezultirala je potpisi-vanjem Protokola o saradnji sa FDU,a jedna od predstava koja je izvedenana Festivalu, od septembra se nalazina repertoaru Teatra „Bojan Stupi-ca“. Re~ je o Pokojniku BranislavaNu{ica u reìji Igora Vuka Torbice uprodukciji FDU.

- Konferencija “Pali an|eo Istori-je” odràna je 14. i 15. oktobra uJugoslovenskom dramskom pozori{tu,u vidu sastanka umetni~kih i kre -ativnih snaga Ujedinjenih pozori{taEvrope (UTE), sa ciljem da se razgo-vara o projektu koji }e, kasnije, pre -rasti u zajedni~ki pozori{ni doga|aj.Pribliàvaju}i se stogodi{njici Sara-jevskog atentata, doga|aju koji sim -boli~ki predstavlja zamajac kasnijemlancu de{avanja koji odre|uju savre-menu Evropu, pokrenuta je inicijati-va da se ponudi teatarski odgovor natemu budu}nosti kontinenta Pored~lanova UTE, na konferenciji sugovorili i Milica Delevi}, biv{a direk-torka Kancelarije za evropske inte-gracije i ~lan Parlamenta, DubravkaStojanovi}, istori~arka, Dino Mu sta -fi}, reditelj, Predrag Markovi}, isto -ri~ar... Organizaciju konferencijepomoglo Ministarstvo kulture Repub-like Srbije.

- Krajem septembra, beograd-skom premijerom mjuzikla Glavoluda, po tekstu i u reìji Nikole Bula-tovi}a otvorena je sezona u Pozori{tuna Terazijama. Koreograf je Neboj{aGromili}, aranèr i dirigent Ivan Ili},a uloge tuma~e Hadì Nenad Mari~i},Jelena Trkulja, Ljiljana Stjepanovi},Dragan Vuji} Vujke i drugi. Dugoo~ekivana premijera Zone Zam -firove“u adaptaciji i reìji KokanaMladenovi}a, sa Ivanom Bosilj~i}em iSlobodom Mi}alovi} izvedena je 9.novembra.

- Radovi na rekonstrukciji zgra -de leskova~kog Narodnog pozori{tapo~eli su pro{log leta. Rok za zavr -{etak radova bio je kraj marta ovegodine, me|utim, zbog finansijskihproblema, radovi su pre ~etiri i pomeseca obustavljeni. Iznos od skoro60 miliona dinara za potpunu obnovuzgrade nekada{njeg [kolskog domaiz tridesetih godina pro{log veka,zajedno finansiraju Grad i Ministarst-vo NIP-a. Zavr{eno je preko osamde-set odsto radova, ali, kako kaù, prob-lem je dug od osam miliona dinara,kao i nepredvi|en vi{ak radova, bezkojih nisu mogli da se zavr{avaju niugovoreni poslovi. Grad }e se ovihdana obratiti nadle`nom mini -starstvu, jer vi{ak radova ne moè daplati, a prema procenama izvo|a~a,

POZORI[TE BEZ STALNE ADRESETeatar ne ~ini zgrada, ve} glumci i predstave– smatra Olivera \or|evi}, reditelj i umet-ni~ki direktor Drame na srpskom jezikusuboti~kog Narodnog pozori{ta

BOLNE TA^KE DRU[TVENIH DOGA\ANJANovosa|ani pobednici kragujeva~kog Festi-vala angaòvanog teatra

Ansambl Drame na srpskom jezikuNarodnog pozori{ta u Subotici,iako bez adekvatnog prostora, po -{to je u toku izgradnja nove zgrade po -zori{ta (po svemu preti da postane„Skadar na Bojani“), proteklih par sezo-na beleì zapaène uspehe kako u zemlji,tako i u regionu.

„Na{ ansambl je u proteklih nekolikogodina izuzetni podmla|en, vaì za je -dan od najmla|ih u zemlji i pored togabeleì zapaène rezultate. Imamo stalnupraksu audicija za nove predstave takoda nam dolaze glumci sa zavr{nih godi-na studija i imaju priliku da dobijuuloge“, obja{njava „recept za uspeh“ Oli -vera \or|evi}. „Moram da istaknem dasmo u protekle ~etiri godine stalni u~e -snici Sterijinog pozorja, da u na{em te -atru gostuju reditelji poput Andra{aUrbana, koji je radio {ekspirovog JulijaCezara, Mihizovog Banovi} Strahinju,

tako|e, u Srbiji je Oliver Frlji} prvi putradio upravo kod nas - projekat Kuka-vi~luk“, nastavlja Olivera \or|evi}, ve -ruju}i da je smelost u repertoarskoj poli-tici odlu~uju}a.

„Pro{le sezone izdvojila se predstavapo drami Mom~ila Nastasijevi}a Zapis,jednoj od naj~udnijih u doma}oj knji -èvnosti, u reìji Nikole Zavi{i}a. Rad jebio, ako tako mogu da kaèm, nesvaki-da{nji poduhvat, po{to Nastasijevi} spa -da u red najzna~ajnijih srpskih pisacakoji je bio daleko ispred svoga vremena.Njegova dela se, me|utim, retko ili gotovonikada ne izvode na daskama koje ìvotzna~e. Iako je izgledalo kao ludost stavitije na repertoar, ona je nai{la na odli~anprijem kod publike. Nekako, od [ilerovihRazbojnika tako|e u reìji Nikole Za vi -{i}a, 2008. godine, trudimo se da nadgra -|ujemo ansambl kako novim glumcima,tako i ànrovski razli~itim predstavama.

I tada su nam postavljali pitanje za{to[iler i Razbojnici, ali glumci su svojomigrom i publika odzivom demantovali svesumnje“, smatra ona.

Prva premijera ove sezone je bilaûdo u Poskokovoj dragoj po romanuAnte Tomi}a, u reìji Sneàne Tri{i} i udramatizaciji Maje Pelevi}. „To je izuze-tno duhovita ansambl predstava, kojusmo prozvali {pageti - dalmatinski ves -tern i nailazi na odli~an prijem kod pu -blike“, pri~a Olivera \or|evi}. „Pravilismo i za ovu predstavu audiciju i ansam-blu su se priklju~ila dva mlada glumca:\orde Markovi} i Milo{ Mili}. Kostimo-graf je bila Mirna Ili}, scenograf LjubicaMilanovi}, kompozitor Irena Popovi}Dragovi} - dakle, u celosti ènska ekipa!Nadamo se gostovanju u regionu prven-stveno u Hrvatskoj.“ U planu je i mjuziklMala radnja horora, za koji su pripremeu toku. U pitanju je ameri~ki hit pokojem su ura|ena i dva filma. Reìju }epotpisati mladi ali iskusni Marko Manoj-lovi}. Premijera se planira krajem de -cembra. Olivera \or|evi} dodaje da Po -zori{te u drugom delu sezone o~ekujesaradnja sa Alisom Stojanovi}, reditelj-kom i profesorom na FDU.

„Moram da istaknem da nemamoadekvatne uslove. Sama zgrada u kojoj

igramo je adaptirana sala bioskopa, osta-la infrastruktura pozori{ta je sme{tena unapu{tenoj fabrici, tako da su svi primo-rani dok rade da {etaju sa jednog krajagrada na drugi... Ipak, dokazali smo dapozori{te ne ~ini samo zgrada nego glu mci i predstave“, zavr{ava u jednomda hu Olivera \or|evi}.

Ninoslav [}epanovi}

Na ovogodi{njem sedmom Me|u -narodnom pozori{nom festivalu„Joakiminterfest“, odrànom od 7.do 16. oktobra u Knjaèvsko-srpskomteatru u Kragujevcu, u~estvovalo je dva -naest predstava iz {est zemalja (jeda -naest u takmi~arskom delu): Srbije, Ma -kedonije, Bosne i Hercegovine, RepublikeSrpske, Hrvatske i Italije. Za najboljupredstavu u celini progla{ena je MarathThe Sade Újvidéki sínháza iz NovogSada, koja po mi{ljenju ìrija inventivan,hrabar teatarski iskorak.

Misija Festivala bila je povratak pu -blike u teatar, koji je po mi{ljenju selekto-ra Gorana Cvetkovi}a mogu} samo pri -kazivanjem i igranjem dobrih, slojevitih,razigranih, ma{tovitih, estetski razvi-jenih predstava koje se istovremeno bavezna ~ajnim javnim i dru{tvenim temama.Po toj koncepciji on je selekciju podelio utri kruga. Prvi, vezan za otpor premaraz novrsnim nepravdama u dru{tvu, presvega u poniàvaju}oj poziciji radnika unovom kapitalizmu (Radnici umiru pe -vaju}i Hartefakt fond/Bitef teatar Beo -grad, Radni~ka hronika Narodnog pozo -ri{ta Republike Srpske iz Banja Luke iZlatni zmaj Slovenskog stalnog gle da -li{~a iz Trsta). Drugi korpus predstavatematski odre|en protestom protiv zlou -potrebe pojedinca zbog ciljeva koje na -me}u vlastodr{ci, ~inile su: Po{to pa{te -ta? beogradskog Ateljea 212, Marath TheSade Újvidéki sínháza iz Novog Sada iPismo iz 1920. BNP-a iz Zenice. Tre}i,vezan za li~na nesnalaènja i perma-nentne bolesti dru{tva, zbog eksploataci-je i zloupotrebe mo}nika obuhvatio je:

êkaju}i Godoa Turskog teatra iz Skoplja,Ne mo’{ pobe}’ od nedelje zrenjaninskogNarodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}”,Terapiju zagreba~kog Teatra „Ruganti-no” i Krojcerovu sonatu Teatra Kabare izTuzle.

^lanovi ìrija 7. JoakimInterFestabili su glumica \ur|ija Cveti} i re diteljiMartin Ko~ovski i Primo` Bebler, avoditelj razgovora za okruglim stolomAleksandar Novakovi}, dramaturg i dra -mski pisac.

Po mi{ljenju Martina Ko~ovskog, beznamere da ikoga uvredi, selekcija ovogo-di{njeg InterFesta ubedljivo je najboljaod svih festivala koje je ove godine imaoprilike da vidi u regionu. „Ona ima kon -cept koji je, sa jedne strane, potpuno li -beralan i otvoren za nove sadràje, {to jeina~e karakteristi~no za ovaj Festival odnjegovih po~etaka, a, sa druge, on jestrog i veoma ~vrst i koncizan. O~igledno

je da je selektor znao {ta ho}e i programsa~inio tako da je sam koncept njegovogodabira, po meni, ravnopravan u~esnikFestivala i nosi sa sobom jak i upe~atljivautorski ’potpis’. To i publika razume iprihvata, po{to je selekcija ’aktivna’ iaktuelna i ba{ zbog toga na pravi na~inkomunicira sa gledaocima“, smatra Ko -~ovski.

Sa njim se sloìo i njegov kolegaPrimo` Bebler: „Dopada mi se to {to jeselektor odlu~io da posveti Festival an ga -òvanom teatru koji se bavi najbolnijimta~kama dru{tvenih doga|anja. Iz prika -zanog stvara se dosta ’crna’ i veoma mu -~na slika. Selekcija sastoji se od predsta-va, koje bih okarakterisao kao ’vru}e’,ba{ aktuelne, koje pobu|uju jake emocijei stimuli{u neku vrstu revolta, otpora. Nadrugoj strani su ’hladne’ predstave kojemu~nu sliku dana{njice ostavljaju kaone{to {to konstatujemo, primimo kao~injenicu i ne moèmo, barem {to se na -{ih emocija ti~e da idemo dalje od apatije.Meni je interesantno pitanje {ta u stvariod tih, ponu|enih ’toplih’ i ’hladnih’ ko -mada ima ve}i u~inak”, pita se Bebler.

\ur|ija Cveti} smatra da je selek-torska koncepcija sa dva toka, kako jeona to nazvala, u kojima su se smenji-vale dru{tveno angaòvane predstave ione malo intimnije, ali posve}ene „ve ~i -tim malim temama”, dobro funk cio nisalai komunicirala sa publikom.

„JoakimInterFest je ove godine po -slao nekoliko va`nih poruka iz Kragu-jevca. Prva je, svakako, upu}ena onimakoji su osporavali misiju Festivala. Potre-ba za njim, podr{ka kao i recepcija pro -grama, nedvosmisleno je potvrdila nje -gov me|unarodni kapacitet u poveziva -nju i pokretanju novih inicijativa. Drugavrsta poruka je usmerena na festivalskuzajednicu: pokazalo se jo{ jednom damanifestacija koja ima jasnu program-sku ideju, uspeva da uspostavi dijalog sasopstvenim vremenom i ukaè na goru}eprobleme epohe i dru{tva, na taj na~inizbegne sudbinu ’putuju}ih cirkusa’ kojiobilaze festivalske centre. Tre}a vrstaporuka je za one koji su u op{toj margin-alizaciji kulture posumnjali u njen smi -sao i vrednosti i prepustili se ’trendovi-ma’, komercijalizaciji i populisti~koj za -bavi. JoakimInterFest je privukao profe-sionalnu javnost i {iru publiku pred-stavama koje nisu pravile kompromis samra~nim vremenima, niti se ustru~avaleda ogole savremeni trenutak i ponude ne -

prijatne analize i istine. Angaòvanopozori{te je cvetalo ovog oktobra u Kra -gujevcu. Njegove plodove o~ekujemo ugodinama koje ce do}i“, smatra rediteljNeboj{a Bradi}, umetni~ki direktor kra -gujeva~kog Teatra.

Za pesnika Sa{u Mileni}a, predsed-nika Skup{tine grada Kragujevca, koji jei otvorio Festival, InterFest ima posebanzna~aj i misiju, kao i veoma va`no mestou „Oktobarskim sve~anostima grada” po -sve}enim emancipacijskoj ulozi mirov -nog aktivizma: „Kada bi ovaj poslednji,sedmi JoakimInterFest, morao da se opi -{e sa stanovi{ta naj{ireg javnog interesaKragujevca samo jednom re~i, ja bih seopredelio za re~ - ohrabrenje! Me|unaro-dni karakter JoakimInterFesta posebnopodcrtava ovu funkciju kulture. Ve} natematskom planu, spremnost savreme -nog pozori{ta da najdirektnije prezentu-je, tuma~i i kritikuje presnu dru{tvenustvarnost, bremenitu paradoksima, prob-lemima i konfliktima globalnog trenutka,imponuje politici mira. Mir nije prirodnostanje dru{tva i ~ovekovog sveta. Mir seu~i i gradi. Ovogodi{nji JoakimInterFestohrabruje gra|ane privrène vrednosti-ma tolerancije i povezivanja ljudi jasnomporukom da u svim aktuelnim napetosti-ma kultura jo{ uvek odgovara na bazi~nezahteve ~oveka da je osetljiva na nepre-vazi|ene i univerzalne jednostavnostikao sto su dostojanstvo, pravda i istina, teda je delotvoran alat humane perspektivei opstanka ~ove~anstva“,smatra Mileni}.

Zoran Mi{i}

@iri je lako i jednoglasno „po -delio” i nagrade na 7. kragujeva -~kom JoakimInterFestu: Na gra deza najbolju predstavu u celini ivizuelnost dobio je Ujvidéki szín-ház - Novosadsko pozori{te zaMarath The Sade Petera Vajsa, uadaptaciji i reìji Andra{a Ur -bana.; Nagrada za najbolju reìjudodeljena je Vladimiru Mil~inu zaêkaju}i Godoa u izvo|enju Tur -skog teatra iz Skoplja; gluma~keNagrade dobili su Maja Blagovi~ iRomeo Greben{ak za tuma~enje~itavog niza uloga u komadu Ro -landa [imelfeniga Zlatni zmajkojeg je u tr{}anskom Stalnomslovenskom gledali{~u reìraoJani{ Kica; Specijalna nagradadodeljena je Pismu iz 1920. koju jepo motivima pri~e Iva Andri}areìrao Oliver Frlji} u Bosanskomnarodnom pozori{tu iz Zenice.

U prate}em programu ovogo-di{njeg InterFesta promovisana jeautomonografija Bore Dra{kovi}a„Re~nik profesije” iz edicije „Joa -kimovi potomci”, posve}ene laure-atima nagrade Statueta „JoakimVuji}” koju kragujeva~ki Teatardodeljuje svake godine na Sretenjeza izuzetan doprinos razvoju po -zori{ne umetnosti u na{oj, a otvo -rena je i izlo`ba bosanskohercego-va~kog umetnika Nesima Tahi-rovi}a „Prastari simboli mira itolerancije” u pozori{noj galeriji„Joakim”.

Predstava Ujvidéki színháza „Marat The sade” progla{ena za najbolju predstavu u celinii nagra|ena za vizuelnost

Olivera \or|evi}

sve bi moglo da bude zavr{eno zanajvi{e dva meseca.

- Polovinom oktobra, na Novojsceni Zvezdara teatra premijerno jeizvedena predstava Marka Kameloti-ja Boing Boing u reìji Predraga Stoj-menovi}a, u produkciji agencije„Omladinka“.Uloge u popularnomfrancuskom vodvilju igraju VukKosti}, Viktor Savi}, Jelena Gavril o -vi}, Nada Macankovi}, Borka Tomo -vi}, Marina Vodeni~ar i JelisavetaOra{anin.

- Jesen je u Bitef teatru obeleènasa tri dramske premijere: DalekoTamare Bosak u reìji Nenada Pro -ki}a; te dve u koprodukciji sa Harte-fakt fondom - Grebanje ili kako seubila moja baka Tanje [ljivar, u reìjiSelme Spahi} (koproducent je bilo iBNP Zenica) i Izopa~eni Mar tina[ermana, koju je postavio An drejNosov.

- Princeza u zamku duhova potekstu i u reìji Aleksandre Milavi}Dejvis najnovija je predstava Pozo -ri{tanca Pu`, po ànru – kako kaù– „muzi~ko-scenska torta“. Ulogetuma~e: Iskra Brajovi}, BranislavZeremski, Branka [eli}, Lako Nikoli}i drugi.

- Kao svoju prvu premijeru usezoni 2012./2013. Pozori{te Bo{koBuha izvelo je po~etkom novembrarimejk ~uvene predstave Carev za -to~nik iz 1995. godine. Ova etnobajka pisca Miodraga Stanisavljevi}au reìji Milana Karadì}a bila jeveoma uspe{na kod publike, ali i kodstru~ne javnosti – osvojila je ~ak triSterijine nagrade. Zbog velikog uspe-ha i nesumnjivog umetni~kog kva -liteta, ova predstava se, u novoj po -deli, vra}a na redovan repertoar. Unjoj su Dejan Lutki}, AleksandarRadoji~i}, Vladan Dujovi}, Milo{Vlalukin, Jelena Trkulja, Ivana Lok -ner, a shodno svojoj dugo go di{ njojtradiciji i tek diplomirani glumci istudenti glume: Maja Luki}, MarkoPanteli} i Uro{ Jov ~i}.

- Tradicionalna nagrada „Poli-tike“ za najbolju reìju na Bitefu,uru~ena je 30. oktobra - 35. dobit-niku, mladom beogradskom rediteljuMilo{u Loli}u za predstavu Krvavesvadbe. Loli} je na 46. Bitefu u~e -stvovao sa predstavom koju je reìraokao gost u Folksteatru u Minhenu.

- Premijera predstave @enskiorkestar @ana Anuja, u adaptacijiIvane Dimi} i Juga Radivojevi}a, kojipotpisuje i reìju, izvedena je po~e t -kom novembra na sceni Ra{a Plaovi}Narodnog pozori{ta u Beogradu. Ulo -ge tuma~e: Nela Mihajlovi}, BojanaStefanovi}, Zlatija Ivanovi}, KalinaKova~evi~, Danijela Kuzmanovi} Pa -vlovi}, Jelena Helc Veskovi}, Vuk Ko -sti} i Branislav Toma{evi}.

Rubrika Tiker nastaje od vesti koje sa -radnici Ludusa prikupljaju i {alju. Ona jebaza podataka za elektronsko izdanje –Onli ne Ludus koje se nalazi na web adresiUDUS-a, a bi}e aùriran jedanput ne deljno.Ludus, tako|e, moète na}i i na Facebook--u, gde moète postavljati ko mentare, pred-loge za teme koje bi trebalo pokrenuti. Kra -tke tekstove (do 1500 karaktera sa ra zma -cima) i fotografije moète slati mail-om naadresu [email protected] sa nazna kom„za Tiker“

LUDUS 1877


IZVE[TAJ IZ JEFTINOG @IVOTANajbolje predstave iz oskudne sezone nauì~kom festivalu

TEATAR NA PRAVOM PUTUBogata jesen u [aba~kom pozori{tu

Festivalski ìri (SvetozarRapaji}, Neboj{a Rom~evi}, Radi-voje Dinulovi}, Azim Begagi} iAgata Juniku) dodeli}e na gradekoje nose naziv Ardalion, i to zanajbolju predstavu, reìju, ènskui mu{ku ulogu, epizodu, mladogglumca, scenografiju, ko stim imuziku. Osim stru~nog ì rijapredstave }e procenjivati i novi -nari akreditovani na Festivalu,izja{njava}e se i publika i to oce -nama od jedan do pet. Okrugle sto -love vode Marko Boti}, dra ma turgiz Rijeke, Bojan Munjin i Ne nadKova~evi}.

Sedamnaesti jugoslovenski pozori{nifestival - Festival bez prevoda, nakome }e, po oceni selektora BojanaMunjina i Zorana Stamatovi}a, biti pri -kazano sedam najboljih predstava iz pro -tekle sezone u regionu, odràva se od 8.do 15.novembra u Narodnom pozori{tuUìce. Festival, koji je koncipiran tako dase na njemu prikazuju samo najboljepredstave iz jednogodi{nje regionalneprodukcije bez obzira na pozori{ni ànr iporeklo autora, podràli su Ministsrtvokulture i Grad Uìce.

Selektori navode da su prilikom oda -bira predstava iz Crne Gore, Bosne i Her -cegovine, Hrvatske i Srbije i ove godinebili suo~eni sa oskudnom teatarskompro dukcijom, {to je posledica recesije, alida su i pored toga odabrali najbolje. Eko -nomska kriza uslovila je i to da, osim uo -bi~ajene izlo`be fotografija sa prethodnogfestivala uì~kog fotografa RadovanaVujovi}a Baje, ne}e biti prate}ih sa dr -àja. „Kriza i sve oko nje u~inili su svojei smanjena pozori{na produkcija u goto-vo svim sredinama regije bila je stvar -nost sa kojom smo se morali suo~iti. Utakvoj situaciji automatski je bilo teèodabrati predstave kakve zasluùje uì -~ki festival, ali vo|eni èljom da ni pokoju cenu ne smemo sniziti nivo kvalite-ta programa, verujem da kona~na listaodabranih izvedbi dostojno zasluùje dabude predstavljena uì~koj publici“,navodi u svom izve{taju Bojan Munjin,pozori{ni kriti~ar i koselektor.

Festival }e po~eti Ribarskim sva |a -ma (CNP Podgorica i Grad Tetar Budva,Karlo Goldoni/AnaVukoti}), potom slede:Sumnja (Kamerni teatar 55 Sarajevo iUdruènje Kontakt, Patrik [enli/ Selma

Spahi}), Zoran \in|i} (Atelje 212, tekst ireìja Oliver Frlji}), Bu|enje prole}a (NPUìce, Frank Vedekind/Martin Ko~ov -ski), Drama o Mirjani i ovima oko nje(JDP, Ivor Martini}/Iva Milo{evi}), S dru -ge strane (Zagreba~ko kazali{te mladih,autorski projekt Bobo Jel~i} i Nata{a Raj -kovi}) i Vi{njik ( JDP i Grad Tetar Budva,A.P.êhov/Dejan Mija~). U ~ast nagra |e -nih Kru{eva~ko pozori{te igra}e Put okosveta (Branislav Nu{i}/Jug Radivojevi}).

„Sve ove predstave se na razli~iteestetske na~ine bave ljudskom iscrplje no -{}u, sve ve}im egzistencijalnim, dru{tve -nim i politi~kim tegobama, pa bismo zao -kruèno tematsko polje iz kojeg izviruove izvedbe mogli s malo ironije i punosete nazvati izvje{tajem iz jeftinog ìvo -ta. Malo vi{e humora toj tegobnoj slicidaje predstava Ribarske sva|e, ali za -tamnjeni me|uljudski odnosi centralnasu neuralgi~na ta~ka koja ti{ti kako sa -vremena dru{tva, tako i pozori{te. Tomàri{tu usmerene su predstave Sumnja,koja teì{te traume vidi u institucional-nim hijerarhijama mo}i, odnosno, kao upredstavama Drama o Mirjani i S drugestrane – u porodici i oko nje. PredstaveBu|enje prole}a i Zoran \in|i} prekopolitike se obra~unavaju sa sveukup-no{}u me|uljudskih odnosa u kojima senikoga ne {tedi, a predstava Vi{njik naspreko ve} klasi~nog komada ponovnopodse}a na na{ slogan - neke ozbiljne,stare i trajne ljudske vrednosti danas suu opasnosti jednako kao i ljudi i njihovesudbine, koje su postale bagatelno jeftineu odnosu na agresivne bogove dana{njecivilizacije - novac i mo}“, obrazloìo jeMunjin.

„U estetskom smislu“, kako navodi,„ovogodi{nja ponuda nudi razli~ito po zo -ri{te - od klasi~nog, preko psiholo{kedrame na jednoj strani i komedije delarte na drugoj, do neke vrste dokumen-tarnog i postdramskog pozori{ta, kao ipoliti~kog teatra novog tipa.

Uz kvalitet ukupnog programa, kojiverujem da smo dosegli, izvedbena ra z -nolikost bi}e onaj specifi~ni detalj koji jeuvek krasio uì~ki festival, zbog ~ega senadamo da }e i publika uìvati“, poru~ioje Bojan Munjin.

Zoran Stamatovi}, koselektor i direk-tor Festivala i NP Uìce, u prvi plan kaoorgani~avaju}i faktor ovogodi{nje selek-cije isti~e smanjenu pozori{nu produkci-ju u regiinu. „Nikada ranije Festival nijebio tako odre|en vanpozori{nim faktori-ma kao ove godine, jer je produkcija naprostorima biv{e Jugoslavije, odakle namdolaze predstave, veoma smanjena. Na -dam se da }e se takvo stanje popravitiprvenstveno u regionalnim pozori{nimcentrima i da }e iz tog budu}eg kvantite-ta iznedriti pozori{ni kvalitet“, kazao jeStamatovi}, dodav{i da je sada{nje stanjenormalno jer je ceo region pogo|en eko -nomskom i finansijskom krizom. „[topre priznate da je kriza zahtavila sve oko

nas, pre }ete po~eti da pronalazite puteveza oporavak“, navodi Stamatovi}, kojiposebno isti~e da pozori{ne sve~anosti uUìcu ne bi bilo da nije dragocene po -dr{ke dràve. „Da nije bilo finansijskepodr{ke Ministarstva kulture, ove godineFestival bi prvi put od osnivanja bio do -veden u pitanje. Izuzetno smo zadovoljnii dinamikom i iznosom te po dr {ke“, ka -zao je direktor Stamatovi}.

Nenad Kova~evi}

Sezona je i ove godine zapo~ela revi-jom predstava „Teatar na pravomputu“, na kojoj su nastupili gosti izPri{tine, Beograda, Zrenjanina, In|ije iKragujevca. Za najbolju je progla{enapredstava Jedan ~ovek, dvojica gazdaRi~arda Bina, u reìji Neboj{e Bradi}a iizvo|enju Knjaèvsko-srpskog teatra izKragujevca. [ap~ani su svojoj publiciovom prilikom poklonili ~ak dve premi-jere: revija je 1. oktobra otvorena koma -dom Alena Ejkborna Skrivene stre pnje ureìji Primoà Beblera, a sedam danakasnije zatvorena premijerom ko medijeOtmica i vaznesenje Julijane K. @eljkaHuba~a u reìji autora.

Ovo je, ina~e, druga reìja dramskogpisca @eljka Huba~a u [aba~kom pozo -ri{tu, u kojem je pre dve sezone sa uspe-hom postavio svoj komad Bliì nebu.Ina~e, tekst Otmica i vaznesenje JulijaneK je autoru svojevremeno doneo Nagradu„Branislav Nu{i}“ na konkursu Udru ̀ e -nja dramskih pisaca Srbije. Praizvedbaovog komada je bila u Kru{eva~kom po -zori{tu u reìji Ljubosava Majere, saPredragom Ejdusom u glavnoj ulozi, aova produkcija je igrana u takmi~arskmprogramu Sterijinog pozorja. PostavkaJuga Radivojevi}a je, pod naslovom Ra -tko i Julijana, igrana u Narodnom po zo -ri{tu u Leskovcu i u~estvovala na Dani-ma komedije u Jagodini.

Pre po~etka predstave, na Maloj sce -ni [aba~kog teatra je promovisana knji-ga drama @eljka Huba~a Bizarno. Pet

autorovih drama uvr{teno je u ovo izdan-je Knjièvno izdava~ke zadruge Altera izBeograda i [aba~kog pozori{ta. Na pro -

CRVENI KLOVNPetru Kralju

Nasmejan, sulud crveni klovn,Na krov mi ku}e pao.Ja sam mu podlo plja~kao snove,A on mi du{u krao.Taj klovn je nekad bio beo,Dok be{e lutak drven,Pa nesmotreno postade ~ovek,Od svoje krvi crven.Iz krupnog, ludog klovnovskog oka,Dok je ismevao mene,Ispade suza, novoro|en~e,Kao iz ku~ke {tene.Baulja suza po nebu oka,Baulja, sklizne, pa puzi,A mi smo stegli mala srcaI smejali se suzi.

Ljubi{a Baja Ba~i}

SE]ANJE

Po ideji Du{ana Stojanovi}a naslilkao Milan Milosavljevi} Deroks

mociji su govorili Milivoje Mla|enovi},direktor Sterijinog pozorja i SvetislavJovanov, predsednik srpske sekcije Me -|unarodnog teatarskog instituta (ITI).Jovanov je i autor pogovora, u kojem iz -me|u ostalog kaè: „Povodom dosada -{njeg ostvarenog opusa @eljka Huba~amogu se izneti dve osnovne tvrdnje: prvo,

da je re~ o jednom od najprovokativnijihfenomena u savremenom srpskom pozo -ri{tu, i drugo, da se taj fenomen u odnosuna dominantne aktuelne tokove srpskedramaturgije pojavljuje kao atraktivan,ubedljiv i dobrodo{ao– izuzetak.“

Jelica Stevanovi}

Bu|enje prole}a, NP Uìce

8


LUDUS 187Lu

PROVOCIRANJE STVARNOSTIDezire central stej{n (Desire Central Station),najmla|i doma}i, me|unarodni, pozori{nifestival po tre}i put }e biti odràn u Subotici,uz premijeru novog projekta pozori{ta Ko -stolanji Deò

EKSTREMNO, ALI OBE]AVAJU]ETeatar u jednom dejstvu, Mladenovac 2012

Osnovano kao teatar na ma|arskomjeziku, Kostolanji Deò izlazi izokvira, uslovno re~eno, ku}e kojeneguje tradiciju i duh manjinske zajedni-ce. Ono postaje svojevrstan lider u pro -movisanju alternativnog, modernog po -zori{ta i pozori{nog izraza, kako krozsopstveni repertoar tako i kroz projekteDezire central stej{na, te samoga Dezirefestivala. Paradoksalno, samo na prvipogled, ovaj „manjinski“ teatar postajepravo srpsko pozori{te, jer tretira teme iprobleme sa kojima se suo~ava ~itavodru{tvo.

Najzna~ajniji poduhvat na komesada rade sufinansira Evropska unija uokviru IPA projekta, koji podrazumevame|ugrani~nu saradnju Ma|arske iSrbije. Partner iz Ma|arske je udruènje„MASK“ iz Segedina, a zvani~an nazivprojekta je Performans (The performan-ce). Sastoji se iz tri predstave Pass-portSubotica ili Grad demona, Pass-portSegedin ili Sam \avo i Pass-port Evropa.Za ta tri projekta stvoren je poseban an -sambl koji ~ine ~lanovi pozori{ta Kostola-nji, zatim dva glumca iz Ma|arske i dveglumice iz Drame na srpskom jezikuNarodnog pozori{ta iz Subotice. „Pola

ansambla je pravilo sociolo{ka istraì -vanja o ìvotu sa ove, a pola ansamblaisto to samo sa druge strane srpsko-ma -|arske granice“, pri~a Andra{ Urban,direktor Pozori{ta. „Predstava nije socio-lo{ka disertacija, ve} ima za cilj da govo-ri o postoje}im istinama ili neistinama,da isprovocira stvarnost na na~in kako toi prili~i umetnosti. Pass-port Subotica iliGrad demona govori o ìvotu na ovimprostorima, gde postoje razli~ite etni~ke ikulturolo{ke zajednice, o (ne)odnosimaizme|u njih. Mi stalno govorimo o Subo-tici kao o nekom divnom gradu gde mul -tikulturalnost postoji. Prema na{im is -traìvanjima, me|utim, ono veoma maloili nimalo ne postoji. (Ne)poznavanje jeveliko i zastra{uju}e pogotovo me|umladim ljudima“, obja{njava Urban.

„Dok smo radili na predstavama,poklopilo se da ~itava politi~ka elita govo-ri o toleranciji, ali kada ih posmatrate,zapaàte, zapravo, suprotno i jasna vamje neiskrenost i neistinost odre|enih poli-ti~kih koncepata. Ako u anketi postavitepitanje - Kako vidite ìvot za tridesetgodina? - i dobijete u devedeset postoslu~ajeva odgovor da }e da odu odavde,onda se zapitate u kakvom to dru{tvuìvite. Kada postavite pitanje - Za{to uovakvoj sredini Srbi ne u~e Ma|arski?-dobijete odgovor da je to zato {to ìve uSrbiji. Takav odgovor ne doprinosi multi-kulturalnosti, nego se kod druge stranestvara revolt i imate dve paralelne zajed-nice. Me|utim, o tome kako mogu da na -puste zemlju razmi{ljaju podjednako ijedni i drugi. Druga predstava Pass -portSegedin ili Sam \avo u fokusu ima odnos

Ma|ara sa jedne strane granice premaMa|arima sa druge strane granice. Bavise postoje}im stereotipima i poluistinamana jedan uzbudljiv, umetni~ki na~in.To jeprava evropska pri~a jer u njoj se ogleda-ju i svi problemi na{eg dru{tva. Tre}apredstava Pass-port Evropa je pri~a osvim na{im htenjima,strahovima, rado-stima vezanih za pojam Evrope. Po pla -

nu, na tre}em Dezire central stej{n festi-valu, koji po~inje 23. novembra, odi -gra}emo celu triologiju. Naravno, svakapredstava moè da se gleda zasebno, aliprvi put }emo je izvesti ba{ na Festivalukao triologiju“, najavljuje Urban dolaze}iFestival. „O~ekujemo da publika vidineka od najzna~ajnijih pozori{nih ostva-renja iz zemlje i regiona. [to se ti~e mate-rijalnih mogu}nosti, tu smo u veoma lo{ojsituaciji, ali nekako jo{ uspevamo da ra -dimo Festival, dokle - vide}emo“,zaklju ~uje Andra{ Urban.

Ninoslav [}epanovi}

Desiré Central Station 2012me|unarodni/regionalni festival savremenog pozori{ta

Subotica, 23-30. novembar 2012.

ApolitikaU~estvuju: Pozori{te Atelje 212 (Beograd), Oliver Frlji}: Zoran \in|i} (R.:

Oliver Frlji}); Gledali{~e Glej i Zavod Poza (Ljubljana), Jure Novak-KatarinaStegnar-Ur{ka Brodar: Zato sam sre}an; Slovensko Mladinsko Gledali{~e(Ljubljana), Najdèl Vilijams: Klasni neprijatelj (R.: Borut [eparovi}); Metano-ja Artopedija (Segedin), Klovnovi u Ulici alhemi~ara (meditativni objekat pododrednicom „kroja~ica od kartona”); Slovensko Mladinsko Gledali{~e (Ljub -ljana), Oliver Frlji}: Proklet bio izdajica svoje domovine (R.: Oliver Frlji});Dragana Bulut (Beograd): Pass It On; Kazali{te Hotel Buli} i Tvornica kulture(Zagreb), Antonen Arto: Svr{imo s Bo`jim sudom part one (Koncepcija: SenkaBuli} i Tomislav ]urkovi}): Pozori{te Joèf Katona (Budimpe{ta), Tadeu{Slobodànek: Na{ razred (R.: Gabor Mate); Pozori{te Jel, Georg Bihner: Vojcek iliskica vrtoglavice (K.: Joèf Na|); Pozori{te „Kosztolányi Dezs” (Subotica), Graddemona – Pass-port Subotica/Szabadka (R.: Andra{ Urban); SKC Novi Sad,Rajko \uri}-Zlatko Pakovi}: Ubiti Zorana \in|i}a (R.: Zlatko Pakovi});Pozori{te „Kosztolányi Dezs” (Subotica), Sam \avo – Pass-port Szeged/Segedini Pass-port Europe (R.: Andra{ Urban)

www.desirefestival.eu

Na sedmom po redu pozori{nom fe -stivalu Teatar u jednom dejstvu,odrànom pod sloganom „Ekstre-mi“, pobedila je predstava Henri VI Vili-jama [ekspira, u adaptaciji i reìji NikiteMilivojevi}a i produkciji Narodnog pozo -ri{ta u Beogradu, Fonda Laza Kosti} iGlob teatra iz Londona. Odluku o jedinojfestivalskoj nagradi za najbolju pred-stavu jednoglasno su doneli ~lanovi ìrijaVladimir Stamenkovi}, Ana Sofrenovi} iVladimir Arsi}.

„Svako suo~avanje sa nekim [ekspi -rovim delom nosi u sebi brojne izazove,jo{ i vi{e kada ovu scensku adaptacijuHenrija VI treba da vide i Englezi na ob -novljenoj sceni Glob teatra u sklopu me -|unarodnog projekta takozvane pozo ri -{ne olimpijade. Uprkos svim ograni~enji-ma, izgra|ena je prikladna pozori{napri~a o ve~noj, beskrupuloznoj borbi zavlast, mestimi~no potkrepljena i sumorn-im humorom. Ve{to svedena, ova predsta-va je, pokazuju}i nameru otvorenog, di -rektnog delovanja na gledaoce, uspela dademonstrira i svoj najvi{i kvalitet“, kaèse u obrazloènju ìrija. Predstava HenriVI, pra}ena dvema izlo`bama, podigla jezavese ovogodi{njeg Festivala, a komadistog reditelja \avolijada, ra|en po moti -vima proze Bulgakova, u izvo|enju [a -ba~kog pozori{ta, bila je poslednja u tak -mi~arskom nizu. Publika je od 5. do 10.oktobra na sceni Centra za kulturu Mla -denovac videla jo{ ~etiri predstave kojesu u selekciji @eljka Huba~a bile kandi-dati za nagradu: Po{to pa{teta Atelja 212u reìji Sneàne Tri{i}, Plodni dani Atel-

jea 212 i Kulturnog centra Pan~evo ureìji Borisa Lije{evi}a, Presre}ni ljudiSrpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada po konceptu Predraga [trpca i Ku -movi Zvezdara teatra u reìji Du{anaKova~evi}a.

Ovogodi{nja selekcija festivala Tea -tar u jednom dejstvu naslovom „Extremi“nagradila je produkciju do sada neizve-denih komada. Svih {est predstava iz go -di{njeg repertoara doma}ih pozori{ta supraizvedbe, a svaka je u Mladenovcu odi -grana na kartu vi{e. „Pozornica extremanije na{ izbor ve} na{ usud. U vremenuextremno male produkcije pravili smoFestival koji je posve}en praizvedbama.Extremno, ali i obe}avaju}e“, tvrdi selek-

tor @eljko Huba~, dok je dramaturg Gor -dana Smu|a kroz ciklus okruglih stolovasa autorima i publikom otvarala temu „Upotrazi za novim dramskim tekstom –ekstremi savremene produkcije“. U Cen -tru za kulturu izme|u dva festivalapo~eo je sa radom Dramski studio glu -mice Sanje Petrovi} Arlekino – burleska,~iji su se polaznici u prate}em programuFestivala predstavili komadom Anaje..Ana je ..Ana. Pratila ih je izlo`ba po -zori{nog kostima likovne radionice na -menjene deci starijeg osnovno{kolskoguzrasta, koju vodi Sandra Tagi}. Cilj jebio da se deca uklju~e u pozori{ni ìvotpreko upoznavanja sa razli~itim elemen-tima pozori{ta. Za stvaranja publike ni -kada nije kasno.

Marijana Terzin

Maj 2009. Pred probu u praznom bifeu pri~a mi Vlasta Velisavljevi} osvojim studentskim danima, o vremenu kada je igrao u Akademskompozori{tu, o svojoj klasi.

Malo je ìvih – kaè. Pomenu glumca Antonija Peji}a Dimbu, kogapamte retki osamdesetogodi{njaci. Kaè, igrali su u Pop ]iri i Pop Spiri ureìji Dimitrija Mite \urkovi}a. Pitam ga:

Vlasto, koga ste igrali u predstavi? – a on mi odgovara:Ja ne znam koji sam ja bio, al’ on je bio onaj drugi!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“VLASTA

Radmila Tomovi} i Vlasta Velisavljevi} na probi Proslave u reìji IveMilo{evi}, 2009.

Pass-port Subotica/Szabadka (Foto: Edvard Molnar)

Henri VI, NP Beograd

LUDUS 1879


[umes – 11. put

[email protected] FESTIVALA U [UMI

Novo se ne zasniva samo na sta -rom, ve} i na proizvodnji rizika.Umetnost traje u onoj meri kolikosu u njoj zastupljeni ekscesi. Porodicabistrih potoka, ve} jedanaesti put, uzpomo} Ministarstva kulure i op{tine Gor -nji Milanovac, realizuje [umske pozo -ri{ne susrete alternativnih trupa i pojed-inaca iz resora posve}enosti teatru. Jediniuslov je: predstave ne treba da nose op -tere}enje imitacije, mogu, jednostavno dakaèm, da ne li~e ni-na-{ta! To zna~i daje va`no da postoji autorski personalitet.Istraìvanje oslobo|eno autoriteta pret-hodnog. Zbog toga [umes postaje doga |ajkoji se – kako kaè Jovan ]irilov – odvi-

ja u dekoru napravljenom pre glu maca ipre gledaoca, a to je amalgam drevnog imodernog teatra.

Lazar Stojanovi} je napravio radio-niicu „Razgovarali{te“, Dragomir Zu -panc je prestavio film o Du{anu Makave-jevu Misterija Makavejev, sestre Bogavacsu kroz predstavu Rolerkoster ismejavalekapitalizam i korporacije, Sonja Kalaji}je odràla koncert na testeri i muziciralakeltske i renesansne pesme. Porodica bi -strih potoka je napravila dve predstaveHasid u {umi (Boìdar Mandi} i NelaAntonovi}) i Prati me, dok su AleksandarKonstatinovi} i Dòni igrali u Smirivanjustrasti. Dragana Jovanovi} je izvela Teo -

doru, vode}i publiku od biblioteke do klo -zeta, zatim do brda, a onda trk u kamenuku}u (biv{u {talu), gde svojim telom itekstom izgovara tekst o slastima vlastijedne carigradske carice, ali sada u mi -ljeu moderne ène. Ivana Koraksi} je odi -grala predstavu De~iji svet na }ilimu.Karolina Spaji} je predstavila svoj teatar„Zid“ iz Amsterdama i ispri~ala pri~u okomunitarnom pozori{tu, gde u~estvujugra|ani. Dule Stameni} i Milena Pavlo-vi} odigrali su Kap, dok je Jelena Ko va -~evi}, dramaturg Jugoslovenskog dram -skog pozori{ta, posmatrala i }utala. Sa -{ka Nikoli} lupila je glavom o drveni stonazna~avaju}i da predstava moè da tra -je i deset sekundi. U tri dana (Festival u{umi traje oko sto sati) u svom domu ovakomuna koja nastoji da ìvotom i umet-no{}u (eto, tu spada i teatar), dala je do -prinos novom kreativnom elanu. Naporkoji potpomaè da avangarda ne zamre.

Moto Festivala ove godine bio je: PO -ZORI[TE JE SLIKA KOJA POSTAVLJAPITANJA. On je implicirao mentalne i in -telektualne potencijale koje je nu`no ak -tivirati i dati doprinos novom uzbu|enjuumetni~kog doìvljaja. Odràna su i dvarazgovora na teme „Intelektualac i od -govornost“ i „[ta je to komuna“. Oba raz -govora su ukazivala na to da za la`naobe}anja nema opravdanja i da tendenci-je ka istini bivaju novi izazov i za umet-nost, i za umetnika i za publiku. Mani -pu lacije se toliko namnoìlo da nu`nostnjenog skidanja nije samo istorijski za -htev, nego i borba protiv konglomerizma.

[umes je pojava koja traje - zajedni -~ki se kuva, spava, dele senzabiliteti zapozori{te i stvara punonenadaju}e realnosti.

Bo¦ idar Mandi¯

ANTIKA FEST – projekat za bu|enje istorij -skih lokaliteta kroz razli~ite umetni~keprograme

[email protected]

Nebojša Brad i¯

Feliks Romulijana, jedini od arheo-lo{kih lokaliteta u Srbiji koji jeupisan na Listu svetske ba{tine,predstavlja jedinstven kompleks kasno -anti~ke palate sa prate}im objektima ijedna je od najzna~ajnijih celina izpoznorimskog perioda na teritoriji Ev -rope. Kao takav, pruìo je 25. avgustaovog leta gostoprimstvo prvom ANTIKAFESTU. Na programu Festivala pred-stavljena je bogata nematerijalna ba{tinaIsto~ne Srbije, premijerno izvedena pred-stava Eneida po Vergilijevom spevu, u

reìji Vlade Kero{evi}a i u produkcijiTeatra Kabare iz Tuzle, potom umetni~kiprogram Dobro do{li u Tebu u okviru ko -ga je promovisana knjiga Anti~ko pozo -ri{te Gvida Paduana, uz interpretacijuanti~kih tragedija i savremenih dramainspirisanih antikom. Ovaj spektaku-laran prikaz anti~ke kulture i njenihodjeka posle Feliks Romulijane pred-stavljen je u Kladovu, blizu ostatakaTrajanovog mosta, kao i u Beogradu, nakuli Neboj{a, koja je deo istorijskog jez -gra Beogradske tvr|ave.

Ideja ANTIKA FESTA jeste da ja~areputaciju civilizacijskog nasle|a Srbijekao mogu}eg prostora za razli~ite oblikestvarala{tva, a koje }e oìvljavati arheo-lo{ke lokalitete i pro{irivati kulturni tu -rizam. Istorijska ba{tina je „dodatkom“savremene umetnosti postala ìvo mestosusreta i dijaloga posmatra~a i u~esnika,a ANTIKA FEST je ponudio posebanose}aj i doìvljaj. Ovogodi{nji Festivalinicirala je i organizovala Kreativna Sr -bija u saradnji sa Narodnim muzejem izZaje~ara, Centrom za kulturu Kladovo,Etnografskim muzejom iz Beograda, JPBeogradska tvr|ava i pozori{nim umet-nicima iz Bosne i Srbije. Festival je izaz-vao veliko interesovanje stanovnika gra -dova i gostiju, o ~emu govore odjeci u me -dijima u zemlji i regionu.

Naredni ANTIKA FEST, ~ija je pri -prema ve} zapo~eta, doprine}e

pozori[ne novine broj 187 novembar 2012. godina xx … · pozori[ne novine broj 187 novembar 2012....

Documents

POZORI[NE NOVINE BROJ 168 DECEMBAR 2010. GODINA XVIII … · obi|e, upravo u momentu kad bumbari re{avaju da se dokopaju slobode. Pred-stava je veoma {armantna, duhovita i zabavna,

Potrošačka korpa novembar

O IZBORU ^LANOVA KOMISIJE ZA IZBOR I IMENOVANJA … · petak, 10. novembar 2006. g. slu@bene novine tuzlanskog kantona broj 11 - strana 1045 godina 13 • tuzla, petak, 10. novembar

Pozori{te voli nas onoliko

IZABRANO NOVO PREDSEDNI[TVO SDUS, PREDSEDNIK MILAN … · 2019. 11. 28. · pozori[ne novine broj 136 jun 2006. godina xiv cena 50 dinara izabrano novo predsedni[tvo sdus, predsednik

POZORI[TE - snp.org.rs

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI · POZORI[NE NOVINE BROJ 113 MART 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA JASNA \URI^I] O~aravaju}a donkihotkinja BRANISLAV JERINI] @eljan sam autoriteta

POZORI[NE NOVINE BROJ 187 NOVEMBAR 2012. GODINA XX … · slovanja projekte Glorija i Grk Zorba, koprodukcije sa Festivalom Grad teatar Budva. Mihailo Vukobratovi} isti~e za „Ve

INTERVJU: GORAN MARKOVI] REPRINT LUDUS: INTERVJU – … · O 42. BITEFU: KADA BEBE GLASAJU TEMA BROJA – POZORI[TE I MEDIJI: KO SE VOLI TAJ SE... LUDUS 147Lu 2 NOVEMBAR 1993. Na

udus.org.rs · POZORI[NE NOVINE TROBROJ 109/110/111 NOVEMBAR 2003-JANUAR 2004. GODINA XII CENA 100 DINARA NATA[A NINKOVI] Ne biti dosadan, sebi i drugima NE\O OSMAN Te{ko je biti

26. novembar/studeni2013. GORAŽDE novine BPK-aGoražde”– 40 … · ne novine Bosansko-podrinjskog kanto-na Goražde”, broj: 8/98, 10/00 i 5/03), članka 59. stavak 3. Okvirnog

POZORI[NE NOVINE BROJ 183–184 MAJ–JUN 2012. GODINA XIX ... 184_Ludus.pdf · meseca bilo je Nu{i}evo Sumnjivo lice u re`iji Jago{a Markovi}a, prikazana na velikoj sceni Jugoslovenskog

350 ZAKONvladatk.kim.ba/vlada/Dokumenti/sl_novine/2007/kanton11...Broj 11 - Strana 762 SLU@BENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA ^etvrtak, 8. novembar 2007. g. radni odnos policijskog slu‘benika

BROJ 150 POZORI[NE NOVINE BROJ 150 FEBRUAR 2009. … · Boris Milivojevi} Tema broja: Putevi i stranputice pozori{ne kritike Intervju: - Dejan Mija~ - A{hen Ataljanc - Nikola Ristanovski

POZORI[NE NOVINE BROJ 152 APRIL 2009. GODINA XVI CENA … · POZORI[NE NOVINE BROJ 152 APRIL 2009. GODINA XVI CENA 100 DINARA INTERVJU: Kokan Mladenovi} Ana \or|evi} Gordana \ur|evi}-Dimi}

Novembar Newsletter

Intermezzo Novembar 2011

U OVOM BROJU · pozori[ne novine broj 133 mart 2006. godina xiv cena 50 dinara u ovom broju: 27. mart, me\unarodni dan pozori[ta sini{a kova~evi}: drama je carica rodova

1.BH. BESPLATNE NOVINE Petak, 6. novembar 2009 / broj 74 ... · voda, struja, kanalizacija...). U kojoj mjeri vam pomažu kanto-nalne vlasti u poboljšanju infra-strukture? Nakon

POZORI[NE NOVINE BROJ 168 DECEMBAR 2010. GODINA XVIII … · 2019. 11. 28. · Nastasijevi}a u re`iji Irene Tot. Glavni lik Tako je govorio: Rade Marković O XX VEKU Moj život se

(Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}) · POZORI[NE NOVINE BROJ 173–174 MAJ 2011. GODINA XVIII CENA 100 DINARA INTERVJU-Slobodan Unkovski - Boris Komneni} - Olga Odanovi} - Zoran Eri}

PREMIJERE POZORI[NE NOVINE BROJ 142 FEBRUAR 2007. … · 16. i 20. godine, proveli u zemlji zahva}enoj ratom i posledicama koje je rat ostavio na njihove li~nosti. ‘Neko ih osudi

25 Novembar BIH

Novembar 2013

- NOVEMBAR 2020

313 UKAZ - vlada.tk.gov.bavlada.tk.gov.ba/Vlada/Dokumenti/sl_novine/1999/sl... · ^etvrtak, 11. novembar/studeni 1999. g. SLU@BENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Broj 15 - Strana 537 Godina

POZORIŠNE NOVINE BROJ 198–199 NOVEMBAR–DECEMBAR … · nu predstavu Ujedinjenje ili smrt 1918, u reži-ji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića. Uz tra-dicionalna jela, kačamak

INTERVJU - udus.org.rs · POZORI[NE NOVINE BROJ 164 JUN 2010. GODINA XVII CENA 100 DINARA Tema broja: Pozori{ta Srbije [ta mu~i teatre u Evropi EX YU pozori{ta INTERVJU:

4. novembar 2003

13subotickenovine.rs/izdanja/NOVE suboticke novine 88 komplet-compr… · NOVE Godina II • Broj 88 • 1. novembar 2018. • Cena: 40 dinara 9 772560 365004 ISSN 2560-3655 ISSN

GODINA 22 • TUZLA, PONEDJELJAK, 09. NOVEMBAR 2015. …...Broj 13 - Strana 1326 SLUŽBENE NOVINE TUZLANSKOG KANTONA Ponedjeljak, 09.11.2015. god. Član 3. Disciplinski postupci započeti

Novembar 2006.pub

SMISAO BAVLJENJA GLUMOM JE U ISTINI · 2011. 11. 29. · POZORI[NE NOVINE BROJ 113 MART 2004. GODINA XII CENA 50 DINARA JASNA \URI^I] O~aravaju}a donkihotkinja BRANISLAV JERINI] @eljan

arhiva.glassrpske.rsarhiva.glassrpske.rs/novine/2013/11/GlasSrpske20131118.pdf DNEVNI LIST REPUBLIKE SRPSKE, BAWALUKA Cijena 0.80 KM na{e je Ponedjeqak, 18. novembar 2013. Broj 13.286

NARODNO POZORI[TE U BEOGRADU – HRAM PATRIOTSKE