pozori{te voli nas onoliko

PONEDELJAK, 27. MART 2017.

WO

RLD

TH

EATR

E D

AYSv

etsk

i dan

poz

ori{t

a 27

. mar

t

International Theatre Institute ITIWorld Organisation for the Performing Arts

56PORUKA2017

Evo, dakle, ve} 55 godina dase svake godine u prole}e odràvaSvetski dan pozori{ta. Jedan dan,odnosno 24 sata koji po~injutamo negde u pozori{tu NO iBunraku, zatim prolaze krozPekin{ku operu i Kathakali,zadràvaju se izme|u Gr~ke iSkandinavije, od Eshila do Ibzena,od Sofokla do Strindberga,izme|u Engleske i Italije, od SareKejn do Pirandela, i Francuske,izme|u ostalih, u kojoj senalazimo i u kojoj je Pariz ipaksvetski grad koji prima najvi{estranih ansambala. Potom nasna{ih 24 sata vode od Francuske uRusiju, od Rasina i Molijera doêhova, onda prelaze Atlantik dabi zavr{ili u nekom kalifornijskomkampusu gde mladi ljudi mo`daponovo izmi{ljaju pozori{te. Jerpozori{te se uvek ponovo ra|a izsvog pepela. Ono je samokonvencija koju neumorno trebaru{iti. Tako ono ostaje ìvo.Pozori{te ima bujan ìvot kojiizaziva prostor i vreme,najsavremeniji komadi hrane sepro{lim vekovima, najklasi~nijirepertoari postaju moderni svakiput kad se ponovo postave.

Svetski dan pozori{ta svakakonije dan u obi~nom smislu na{ihsvakodnevnih ivota. On ponovooìvljava jedan ogroman prostor-vreme, a da bi se govorilo oprostor-vremenu, htela bih daprizovem jednog francuskogdramaturga, toliko genijalnogkoliko diskretnog, @ana Tardjea.[to se ti~e prostora, on pita „koji jenajduì put od jedne ta~ke dodruge...“ [to se ti~e vremena, onsugeri{e „da se u desetinkamaizmeri vreme koje je potrebno dase izgovori re~ ve~nost“. Zaprostor-vreme on kaè i ovo:„Odredite u svom duhu, pre nego{to zaspite, bilo koje dve ta~ke u

prostoru i izra~unajte vreme kojeje potrebno, u snu, da odete odjedne do druge“. Zadrà}u re~ usnu. Reklo bi se da su se @an Tardjei Bob Vilson sreli. Na{ Svetski danpozori{ta moèmo tako|e darezimiramo se}aju}i se SemjuelaBeketa ~ija Vini u svom ustromstilu kaè: „?h, kakav bi ovo lep danbio“. Razmi{ljaju}i o poruci kojuimam ~ast da izgovorim, setila samse svih tih snova iz svih tih scena.Stoga, ja ne dolazim sama u ovusalu UNESCO, svi likovi koje samglumila na sceni prate me, ulogeza koje se ~ini da ih napu{tamokad se zavr{i predstava ali kojevode u vama neki podzemni ivot,spremne da pomognu ili uni{teuloge koje dolaze za njima: Fedra,Araminta, Orlando, Heda Gabler,Medeja, Mertej, Blan{ Diboa...Prate me i svi likovi koje sam volelai kojima sam aplaudirala kaogledateljka. I tu pripadam celomsvetu. Ja sam Grkinja, Afrikanka,Sirijka, Venecijanka, Ruskinja,Brazilka, Persijka, Rumunka,Japanka, Marseljka, Njujor~anka,Filipinka, Argentinka, Norveànka,Korejka, Nemica, Austrijanka,Engleskinja, zaista ceo svet. Pravamondijalizacija je u tome.

Godine 1964. povodom ovogDana pozori{ta, Lorens Olivijenajavio je da je, posle vi{e odjednog veka borbe, u Engleskojkona~no stvoreno nacionalnopozori{te za koje je on èleo dabude i me|unarodno pozori{te,bar po svom repertoaru. Vrlodobro je znao da [ekspir pripadasvima na svetu.

Bilo mi je drago kad sam saznalada je prva poruka za Svetski danpozori{ta 1962. bila poverena @anuKoktou, s punim pravom, budu}i daje on, zar ne, autor jednogputovanja oko sveta za 80 dana. Jasam svet obi{la druga~ije, u~inilasam to kroz 80 predstava ili 80filmova. Kaèm i filmova, jer nepravim nikakvu razlikuizme|u igranja u pozori{tu iigranja na filmu, {to iznenadi

svaki put kad to kaèm, ali ta~no je,tako je. Nikakva razlika.

Govore}i ovde, ja nisam ja, janisam glumica, ja sam samo jednaod brojnih li~nosti zahvaljuju}ikojima pozori{te nastavlja dapostoji. To je pomalo na{a du`nost.I na{a potreba. Kako da kaèm: Nepostoji pozori{te zbog nas, pre }ebiti da mi postojimo zahvaljuju}injemu. Pozori{te je vrlo sna`no,otporno, ono preìvljava sve,ratove, cenzure, manjak novca.Dovoljno je re}i „dekor je praznascena neke neodre|ene epohe“ ipustiti glumca da u|e. Ili glumicu.[ta }e on u~initi? [ta }e ona re}i?Ho}e li oni razgovarati? Publika~eka, sazna}e, publika bez kojenema pozori{ta, nemojmo tonikada zaboraviti. Jednaosoba u publici je publika.Ali ipak ne previ{e praznihsedi{ta! Osim kodJoneska... Na krajuStarica kaè: „Da, da,umrimo u punojslavi... Umrimo dabismo u{li ulegendu... Bar}emo imati ulicukoja }e nositina{e ime...“

IZABEL IPER:Pozori{te volinas onolikokoliko mivolimo njega

Izabel Iper, proslavljena francuska glumica ro|ena je 16. marta 1955. u Parizu, kao

najmla|a k}erka majke Anike, profesorke engleskog jezika i oca Rejmonda, inènjera.

Od 1971. do danas igrala je u stotinak filmova i televizijskih ostvarenja. Glumica je sa najvi{e

prikazivanih filmova u zvani~noj selekciji Kanskog festivala. U Kanu je dva puta dobila nagradu, za ulogeu filmovima Violeta Nozijer, 1978. godine i Profesorka klavira, 2001. godine, a bila je i predsednica ìrija tog

festivala. Osvojila je, tako|e, nagradu Cezar, za ulogu u filmu Ceremonija. Za rolu u istom filmu nagra|ena je i na

Venecijanskom festivalu, na kojem je dobila priznanje i za ulogu u filmu @enska posla.

Sara|ivala je sa ~uvenim svetskim rediteljima, poput Bertolu~i-ja, Tavernijea, ]imina, Godara, Vajde, [abrola... U filmskoj ekrani-

zaciji romana Milo{a Crnjanskog Seobe, koju je reìrao AleksandarSa{a Petrovi}, tuma~ila je lik Dafine Isakovi~, sa o~ima boje zimskog

neba. Pre pet godina bila je go{}a festivala Kustendorf na Me}avniku.Zapaène uloge imala je u brojnim filmovima, kao {to su Gabrijela,

Ukus mo}i, Osam èna, Hvala za ~okoladu, Gospo|a Bovari... Odlikovanaje u rodnoj dràvi Legijom ~asti. U pozori{tu je, izme|u ostalog, do~arala

lik Ibzenove tragi~ne junakinje Hede Gabler, a glumila je i u anti~kim tragedijama. Svojevremeno je snimila album sa francuskim muzi~arem

@an-Lujom Muratom. Pojavila se i u jednoj epizodi ameri~ke TV serije Red izakon. U braku sa scenaristom, producentom i reìserom Ronaldom

[amoom, koji traje od 1982, dobila je troje dece.M. S.

Kanska rekorderka

Budu}i da sam u Parizu, i topred skora{njepredsedni~keizbore, predlaèmonima kojiizgleda èle danama vladaju da paze nanezamislivedobrobiti kojedonosi pozori{te.Samo bez hajke

Foto:

Chris

tophe

Petit

Tesso

n / EP

A

Strana 2

Svi autori porukaJean COCTEAU (1962); Arthur MILLER (1963); Laurence OLIVIER,Jean-Louis BARRAULT (1964); Anonymous/Anonimus (1965);1966 René MAHEU, generalni direktor UNESCO (1966); HéléneWEIGEL (1967); Miguel Angel ASTURIAS (1968); Peter BROOK(1969); Dimitri CHOSTAKOVITCH (1970); Pablo NERUDA (1971);Maurice BEJART (1972); Luchino VISCONTI (1973); RichardBURTON (1974); Ellen STEWART (1975); Eugéne IONESCO (1976);Radu BELIGAN (1977); national messages/nacionalne poruke(1978); national messages/nacionalne poruke (1979); JanuszWARMINSKI (1980); national messages/nacionalne poruke(1981); Lars af MALMBORG (1982); Amadou Mahtar M’BOW,generalni direktor UNESCO (1983); Mikhaïl TSAREV (1984);André-Louis PERINETTI (1985); Wole SOYINKA (1986); AntonioGALA (1987); Peter BROOK (1988); Martin ESSLIN (1989); KirillLAVROV (1990); Federico MAYOR, generalni direktorUNESCO(1991); Jorge LAVELLI, Arturo USLAR PIETRI (1992);Edward ALBEE (1993); Vaclav HAVEL (1994); Humberto ORSINI(1995); Saadalla WANNOUS (1996); Jeong Ok KIM (1997); 50thAnniversary of ITI – Special Message/specijalna poruka za 50.godini{njicu (1998); Vigdís FINNBOGADÓTTIR (1999); MichelTREMBLAY (2000); Iakovos KAMPANELLIS (2001); Girish KARNAD(2002); ankred DORST (2003); Fathia EL ASSAL (2004); ArianeMNOUCHKINE (2005); Victor Hugo RASCON BANDA (2006);Sultan bin Mohammed AL QASIMI (2007); Robert LEPAGE(2008); Augusto BOAL (2009); Judi DENCH (2010); Jessica A.KAAHWA (2011); John MALKOVICH (2012); Dario FO (2013);Brett BAILEY (2014); Krzysztof WARLIKOWSKI (2015); AnatolyVASILIEV (2016); Isabelle Huppert (2017).

DANAS | PONEDELJAK, 27. MART 2017. 3Svetski dan pozori{taPONEDELJAK, 27. MART 2017. | DANASWorld Theatre Day2

S amo dan nakon{to se obeleàva Svetski

dan pozori{ta, Srpskonarodno pozori{te

obeleàva svoj dan. Ovaustanova kulture od

posebnog zna~aja, za datumobeleàvanja svog dana

izabrala je 28. mart, jer su na tajdan 1861. Jovan Jovanovi} i

Stevan Branova~ki uputili poziv zapriloge koji bi pomogli otvaranje

narodnog pozori{ta. Na Dan SNPsumiraju se dostignu}a iz prethodne

godine i nagra|uju zaslu`ni.Najpresti`nija nagrada koja se tada

dodeljuje nosi ime Jovana \or|evi}a.Sutra }e, u 12 sati, na sceni Pera Dobrinovi}

po~eti sve~anost na kojoj }e svoju beseduizgovoriti dr Zoran \eri}, v.d. upravnik SNP,

knjièvnik, prevodilac i teatrolog. Tim povodom\eri} govori za Danas.

Da li moète da kaète o ~emu }ete govoritisutra u svojoj besedi? Da li ste se opredelili zapodse}anje na dugu tradiciju SNP ilipromi{ljanje o tome {ta je pozori{te danas?

– Pozori{te poput SNP, koje ima 156 godina,moglo bi da posvedo~i o mnogo ~emu. Ne samoo svojim po~ecima, nego i o srpskimrevolucijama, ustancima, ratovima koji su pratili20. vek. Postojanje SNP u Srpskoj Vojvodini, panjegov ìvot u Kraljevini SHS, potom KraljeviniJugoslaviji, odnosno u DemokratskojFederativnoj Jugoslaviji, FNRJ, i SFRJ, pa u SRJ,Srbiji i Crnoj Gori, i kona~no u Srbiji i AP Vojvodini,u Novom Sadu, pre svega, ukazuje na sloènedru{tveno-politi~ke odnose, koji su se,neminovno, odrazili i na kulturni, a naro~ito napozori{ni ìvot. Istorija SNP je i istorija srpskognaroda, srpske kulture i umetnosti. O njoj suispisane brojne stranice. Ali treba povremeno, asve~anost poput ove je prava prilika, podsetiti sena neke od njenih va`nih segmenata. Nije tosamo zbog kontinuiteta istorije, pozori{nihdoga|anja, ve} i zbog kontinuiteta srpske kulture,knjièvnosti i umetnosti, scenske, operske idramske umetnosti.

Pozori{te nije samo svedok,ono je ponekad najavljivalo ono{to }e se tek desiti u dru{tvenom,politi~kom, pa i u svakodnevnomìvotu. Naj~e{}e su uticaji dolazilisa strane – iz politi~kog,socijalnog okruènja. Pozori{nikomadi su pisani o doga|ajimakoji su menjali ne samogeografske, dràvne granice, ve} ina{e sudbine. Ali, ovog puta,ne}u govoriti o toj vrsti pozori{ta,ve} o krizama koje dolaze iznutra,iz samog pozori{ta, a njih pokre}esvojevrsni pozori{ni mehanizam,u kome su podjednako bitni svi~inioci – najpre oni umetni~ki:pisci (dramski pisci, operski ibaletski libretisti) i dramskiumetnici (glumci, baletskiumetnici, operski umetnici,kompozitori, reditelji, koreografi, scenografi,kostimografi, autori muzike, svetla...) a potom i svidrugi, od tehnike i administracije do marketinga iuprave pozori{ta.

Osniva~ SNP je Pokrajinska vlada koja vas jei imenovala na mesto upravnika krajem julapro{le godine. Tada ste izjavili da je to za vasizuzetna ~ast, ali da znate da }ete se susresti sabrojnim problemima. Moète da rezimirateovaj prvi period od kada ste na ~elu ovepozori{ne institucije?

– O tome }u se osvrnuti i u svojoj besedi, ali ne}ugovoriti o problemima, nego o krizama kojepovremeno zahvataju pozori{te, a mogu seprepoznati kroz krize u kojima stradaju svi oni kojipredstavljaju pozori{nu umetnost. To se moèprepoznati i kao kriza pojedinca u kolektivu,kompleksnom, nesumnjivo, koji ~ine pozori{te i sveoko njega. Ima vi{e vrsta kriza i razloga za krize, ne}u,ovom prilikom, da govorim o onim spolja{nje prirode,koji poti~u od dru{tva, osniva~a, a odnose se nazabranu zapo{ljavanja, limitirane finansije i drugeoteàvaju}e okolnosti za optimalno funkcionisanjepozori{ta. Ukaza}u samo na krizu unutra{nje prirode,jer je ona najpogubnija za pozori{te, za umetnostuop{te, a ona se odnosi na sistem vrednosti.

Koliko ste zadovoljni finansijskim sredstvimakoje osniva~ opredeljuje za rad SNP u kojem jezaposleno vi{e od 550 ljudi i da li sredstva zamaterijalne tro{kove uti~e na smanjenje sredstavaza program ili ne?

– U pitanju su velika sredstva, jer je i SNP velikikolektiv, ve}ina sredstava odlazi na plate i odràvanjezgrade, a manji deo, vrlo skroman kada je u pitanjuinstitucija poput ove, ostaje za produkciju. Zato smoprinu|eni da se snalazimo na razne na~ine, krozkoprodukcije i u~e{}e na konkursima. Ceo repriznirepertoar finansiramo sopstvenim sredstvima, kao ideo premijernog programa. Zna~i, bio bih i bili bismo

zadovoljniji da ima vi{e para, jer bii produkcija bila adekvatnijana{im ambicijama,mogu}nostima i potrebama.

Bili ste najavili da }e SNPkonkurisati za programe nakonkursima, ali to je prili~noneizvesno. Koliko je te{ko raditii kreirati repertoar u neizvesnimuslovima?

– Deo odgovora je ve} uprethodnom. Konkurisali smo zaprograme na republi~kom igradskom nivou. O~ekujemo da}emo dobiti bar deo sredstavakoja su nam neophodna zadramsku, opersku i baletskuprodukciju do kraja godine.Logi~no su pote{ko}e nedostatkasredstava, odnosno neizvesnosti uo~ekivanju, jer one mogu da uti~una kontinuitet u radu, u

pripremama i realizacijama novih predstava.Planiranje je, dakle, optere}eno tom uslovno{}u, pa jepuno novih naslova pod znakom pitanja, a autoritraè precizne odgovore, kao i novinari, kadnajavljujemo na{e premijerne èlje i o~ekivanja.Uslovnost nije dobra, jer stvara napetost, nervozu, amoè da uti~e i na kvalitet budu}e produkcije.

Pitala sam vas to jer je evidentno da su i glumci,kao i ostali zaposleni isticali veoma te{ke uslove zarad, naro~ito kreativan rad, sa malim platama. Isami ste najavljivali da imate obe}anja od

ZORAN \ERI]: Umetnost je u energiji

koja isijava na sceni

Umetnost, pa i pozori{te, trebalo bi dakreira na{u stvarnost:Zoran \eri}

Foto:

Bran

ko Lu

~i}

Sve~anostpovodom Dana SNPPromocijom knjige An|elka Erdeljanina Prolaz Mi-lo{a Hadì}a, u Donjem foajeu scene Pera Dobrino-vi}, sutra u 11 sati po~inje proslava Dana SNP. Pro-mocija na kojoj }e govoriti Mileta Radovanovi}, De-jan Pen~i} Poljanski i autor, odràva se u ambijen-tu izlo`be fotografija Gluma~ki na{i roditelji.Sve~anu akademiju na sceni Pera Dobrinovi}, u 12sati otvori}e prof. Miroslav [tatki}, pokrajinski se-kretar za kulturu, javno informisanje i odnose s ver-skim zajednicama, a besedu govori dr Zoran \eri},v.d. upravnika SNP.Na sve~anosti }e biti uprili~en i umetni~ki program,kao i uru~enje priznanja povodom Dana SNP.

Svetski dan pozori{ta postoji55 godina. Za 55 godina ja samosma èna koju su zamolili daizgovori poruku, kona~no, neznam da li je re~ porukaodgovaraju}a. Moji prethodnici(mu{ki rod se name}e!) govore opozori{tu ma{te, slobode,porekla, govorili su omultikulturnom, lepoti,pitanjima bez odgovora...

Godine 2013, dakle samo pre~etiri godine, Dario Fo kaè:„Jedino re{enje za krizu jestenada da }e se protiv nas, a presvega protiv mladih koji èle daprigrle umetnost pozori{ta,organizovati velika hajka: i da }ejedan novi nara{taj glumaca, izovako nametnutih okolnosti,izvu}i nezamislivu dobrobit zajedno novo pozori{te“.

Nezamisliva dobrobit je lepaformulacija dostojna da se na|eu nekom politi~kom programu,ne? Budu}i da sam u Parizu, i topred skora{nje predsedni~keizbore, predlaèm onima kojiizgleda èle da nama vladaju dapaze na nezamislive dobrobitikoje donosi pozori{te. Samo bezhajke!

Pozori{te je za mene drugi,

ono je dijalog, odsustvo mr`nje.Prijateljstvo me|u narodima, neznam ta~no {ta to zna~i aliverujem u zajednicu, uprijateljstvo gledalaca i glumaca,u zajedni{tvo svih onih kojepozori{te okuplja, onih koji gapi{u, onih koji ga prevode, onihkoji ga osvetljavaju, obla~e,dekori{u, onih koji ga tuma~e,onih koji se njime bave, onih koji

u njega idu. Pozori{te nas {titi,pruà nam zaklon... Verujem danas voli... onoliko koliko mivolimo njega... Se}am se jednogreditelja starog kova koji je prepodizanja zavese, iza kulisa,svako ve~e govorio ~vrstimglasom: Mesta za pozori{te! Bi}eto re~ za kraj. Hvala.

Sa francuskog jezika prevelaKristina Kopriv{ek

IZABEL IPER:

Pozori{te voli nasonoliko koliko mivolimo njegaNastavak sa 1. strane

osniva~a da }e se ta situacija pobolj{ati. Da li sepobolj{ala?

– Bez obzira na besparicu prvih meseci ugodini, mi smo radili i realizovali dosad ~ak ~etiripremijere: dve dramske i dve operske.Zahvaljuju}i podr{ci osniva~a, mi smo prvi kojimaje usvojen plan rada i finansijski plan za 2017, iprvi koji su dobili sredstva za rad u ovoj godini.Tako da smo pokrili tro{kove premijera, kao igostuju}ih baletskih umetnika i baletskogpedagoga. Plate su se pove}ale za 5 odsto, ali tonije slu~aj samo kod nas, ve} u celoj Srbiji. To,naravno, nije mnogo. Verujem da }e se situacijatokom godine pobolj{ati. Ali to ne sme da uti~ena rad u pozori{tu, na kreativnost, {tavi{e, moèda bude podsticajno u traènju re{enja, pre svegau sopstvenim mogu}nostima, umetni~kih re{enjaa ne finansijskih u kreiranju onog {to je na sceni.Nije umetnost u rasko{nim kostimima iscenografiji, ve} u energiji koja isijava na sceni, aona isijava, kako ste se mogli uveriti gledaju}ina{e predstave, kako premijerne, tako i repriznaizvo|enja, drame, baleta i opere.

Odmah na po~etku svog mandata stenajavili da }ete davati prednost doma}imautorima. Nedavno je, spomenuli ste, odrànonekoliko premijera – Andra{ Urban je reìrao„âs anatomije“ po motivima Ki{ovih dela, na

Kamernoj sceni je Filip Markovinovi} reìrao„Tri lica samo}e“ @eljka Jovanovi}a, a nedavnoje objavljeno da je i „Na Drini }uprija“ u reìjiKokana Mladenovi}a u zvani~noj konkurencijina predstoje}em Sterijinom pozorju. Kolikoste zadovoljni ukupnim dramskimrepertoarom ku}e?

– Predstava Na Drini }uprija pozvana je na vi{efestivala – Festival profesionalnih pozori{taVojvodine, Prole}ni festival u [apcu, na festivale uZenici, Rijeci... prethodno je bila na festivalu uVr{cu, {to svedo~i o tome da je re~ o predstavikoja intrigira razli~ite selektore, umetni~kedirektore i pozori{ne kriti~are, ali to je predstavakoja privla~i i brojnu publiku. Svaka predstava seigra pred punom salom. îm iza|e mese~nirepertoar, predstava se rasproda. Sve tripomenute predstave, uz Ve~itog mladoènju, poromanu Ja{e Ignjatovi}a i u reìji DarijanaMihailovi}a, na neki na~in, nasledio sam odprethodne uprave, tako da ne bi bilo primerenoda ovde iznosim neke svoje primedbe, pa niumetni~ke utiske. Svaka od pomenutih predstavaima svoje kvalitete, razli~ite su koncepcijski,rediteljski, gluma~ki. Svedo~e, pre svega, oizuzetnoj gluma~kom potencijalu SNP. Bezenergije glumaca, koja prosto isijava sa scene, nebi bilo tih predstava, a to prepoznaje i publikakoja dolazi da ih gleda. Ja sam zadovoljan zbogtoga. Ali jo{ nije bilo mogu}nosti da predo~im irealizujem program koji bih èleo. Mo`da }e se todesiti po~etkom slede}e sezone.

Opera i Balet?– Realizovali smo dve operske premijere

po~etkom ove godine, u januaru i u martu. Mada jeopera Stevana Divjakovi}a, Vladimir i Kosara imala

samo koncertnu verziju, prijatno je iznena|enje.Tematski, ljubavna pri~a i tragedija u borbi za vlast,zasnovana na legendi i istoriji, privla~na je operskojpublici. Muzi~ki ona predstavlja sintezu razli~itihstilova i uticaja, a meni se ~ini i krunukompozitorskog stvarala{tva Stevana Divjakovi}a.Verujem da }emo imati mogu}nost da jerealizujemo i scenski, jer ona to zasluùje. [to sebaleta ti~e, kao {to je poznato, obnovili smo GrkaZorbu. To je balet koji je 20 godina punio sale, a ~inito i sada, sa novom podelom i vrsnim baletskimigra~ima. U toku su pripreme baleta RudolfaBru~ija, Katarina Izmajlova, s kojim smo se uklju~iliu program obeleàvanja 100. godi{njice odro|enja velikog vojvo|anskog kompozitora.Premijera je planirana za maj. Obnovili smo i vi{eklasi~nih predstava, kako operskih, tako i baletskih,u njima, povremeno, kad finansijske mogu}nostidopuste, gostuju strani i doma}i reditelji, odnosnodirigenti, solisti... Nastojimo da na{a publika uvekima mogu}nost izbora i priliku da uìva urepertoaru SNP.

[ta biste vi li~no voleli da ostvarite tokomsvog mandata, {ta biste smatrali svojim li~nimuspehom?

– Promene u pozori{nom poslovanju ne iduuvek sa promenama u dru{tvu, o~igledno kasne,zato je neophodno da se unapredi postoje}i model

pozori{ta, da se o~uvaju njegove pozitivne strane idalje razvijaju. Ne treba zaboraviti da smo u drugojdeceniji 21. veka, a nasledili smo modele izprethodnog, ~ak i iz 19. veka. Mnogo toga je prostopregazilo vreme. Ako bih uspeo da doprinesem dase na{e pozori{te osavremeni, uklju~i u aktualnepozori{ne tokove u svetu, ali i da sa~uva ono {to bise moglo prepoznati kao tradicija, bio bihzadovoljan. Mo`da deluje kontradiktorno, tradicija imodernost, pod jednim krovom, ali to jeneophodno, jer se sada{njost defini{e kroz odnosprema pro{losti i pogledima na budu}nost.

[ta je po vama danas osnovna ulogapozori{ta?

– Ono {to je oduvek i bila da pro~isti ioplemeni kako gledaoce, tako i u~esnike upozori{nom ~inu. Pozori{te nije i ne moè da sedoìvljava samo kao posao, kad su u pitanjuzaposleni u njemu, ono ima i uzvi{ene ciljeve, kojemoèmo prepoznavati kao umetni~ke domete udrami, operi i baletu, kroz tekst, muziku, igru,harmoniju sfera, kako bi to nazvao Laza Kosti},jedan od osniva~a SNP, prvi pozori{ni kriti~ar kodnas, ali i glumac, dramski pisac, veliki pesniksrpskog romantizma i autor ponovo aktuelneljubavne himne Santa Maria della salute. Gledamoseriju, a prethodio je film na ovu temu. ZoranSuboti~ki autor je projekta Od raja do beznjenice,sa kojim ve} duè od godinu dana odu{evljavapozori{ne sladokusce. Osnovna uloga pozori{ta,dakle, nije se menjala hiljadama godina, mo`da jedanas izrazitija nego ikada, jer ìvimo uvremenima koja su katarzi~na, ali se ne slaèm saAristotelom da umetnost, pa i pozori{te, treba dapodraàva, ono bi trebalo da kreira na{ustvarnost.

Gordana Nonin

DAN SNP âs anatomije u SNP

I pored velikih problema ~iji jeosnovni uzrok manjak novca, a{to nije ekskluzivitet Uìca, Narod-no pozori{te u tom gradu ne odu-staje od pozori{nog kvaliteta iuspeva da sa malo para i sa veli-kim entuzijazmom skre}e pa`njui publike i stru~ne javnosti. To do-kazuju i nagrade kojima je taj an-sambl nagra|en i to za predstavuHromi ideali (Milutin Uskokovi}/Zlatko Sviben) na 52. Festivalu Jo-akim Vuji} i na 61. Sterijinom po-zorju. Na Malom Joakimu, za ulo-gu u de~joj predstavi U cara Tojana kozje u{i (Ljubi-voje R{umovi}/ Boris Todorovi}) nagra|en je glu-mac Nikola Penezi}, ali i pisac teksta. Komad Odumi-ranje me|eda (Branko ]opi}/ Nemanja Rankovi})progla{en je za najbolji na 21. Me|unarodnim festi-valu malih scena i monodrame u Sarajevu. Na kraju,toj pozori{noj ku}i je pripala i Izuzetna Vukova na-grada za 2016, koju dodeljuje KPZ Srbije i to za „izu-zetan doprinos razvoju kulture u Srbiji i svesrpskomkulturnom prostoru“.

Ipak, za programe tog pozori{ta, ~iji je osniva~Grad Uìce, u budètu za ovu godinu je planiran iz-nos od ~etiri miliona dinara, {to, kako navodi ZoranStamatovi}, direktor NP Uìce, nije dovoljno.

– Realno je da repertoarsko pozori{te, kao {to jena{e, ima najmanje ~etiri premijere koje bi trebaloda se finansiraju novcem iz budèta, pod uslovomda nemamo ograni~enja u zapo{ljavanju {to je je-dan od najve}ih problema te ustanove, kaè.

– Broj stalno zaposlenih se smanjuje, a zbog za-brane zapo{ljavanja ne moèmo da angaùjemo vi-{e od deset odsto od ukupnog broja zaposlenih. Tazabrana ne bi trebalo da se odnosi na ustanove kul-ture, jer Romea i Juliju ne moè da igra neko sa 50godina i ne moè da se igra ansambl predstava satri glumca – obja{njava Stamatovi} i dodaje u Uì~-kom pozori{tu godinama nije zaposlen glumac.

U toj ustanovi od 46 zaposlenih, kako kaè, 16 jeglumaca, dok su ostali tehni~ko i pomo}no osobljei administrativni radnici, a prose~na neto plata je43.890 dinara.

Na pitanje na koji na~in, u takvim uslovima, po-zori{te moè da odigra svoju ulogu, Stamatovi} ka-è da se, osim budètskog novca, koriste drugi re-sursi i entuzijazam, za koji kaè da ne moè da trajebeskona~no dugo.

– Sli~na situacija je u ve}ini doma}ih pozori{ta.Me|utim, povremeno mi je nelagodno da govorimo tome, jer sam se uverio da ljudi rade i u lo{ijimuslovima – kazao je sagovornik Danasa.

On je dodao da su osnovni ciljevi tog pozori-{ta u ovoj godini da se odrì programski kvali-

tet, unapredi Ju-goslovenski pozo-

ri{ni festival, kojiokuplja najbolje

predstave iz regiona,ali i kvalitet dva de~ja

festivala, koja se organi-zuju u prole}e i na jesen.

Osim toga, kako kaè, po-trebna su ulaganja u pozori-

{nu zgradu, kako bi ona po-stala energetski efikasnija, po-

{to i dalje koristi kotlarnicu namazut.

Za organizaciju Jugosloven-skog pozori{nog festivala lokalna

samouprava izdvaja 4.150.000 dina-ra, a podr{ka se o~ekuje i od Ministar-

stva kulture. S druge strane, de~ije po-zori{ne festivale, ~iji je cilj da se edukuje i

stvori nova publika, Uì~ko pozori{te sa-mostalno finansira razmenom predstava,

bez podr{ke grada.– Znam da moèmo vi{e i imamo èlju da

to bude i vi{e i bolje. Nadam se da }e se to desi-ti, jer nas na to obavezuju publika i nagrade koje

smo dobili ne samo pro{le godine, nego i ranijihgodina i decenija – poru~io je Stamatovi}.

Ansambl predstavase ne moè igrati

sa tri glumcaNenad Kova~evi}

U@I^KO POZORI[TE

Znam da moèmo vi{e i imamo èlju da tobude i vi{e i bolje: Zoran Stamatovi}

PremijereTokom ove godine uì~ki ansambl pripremi}etri premijere: Svedobro Stevana Vrane{a, koju}e reìrati Nemanja Rankovi}, umetni~ki di-rektor NP Uìce, Kad sam bio garav MilivojaMla|enovi}a, koju bi trebalo da reìra MarkoTorlakovi} i Sterijin put u Srbe Milovana Vite-zovi}a, u reìji Bogdana Jankovi}a.

Foto:

Nen

ad Ko

va~e

vi}

Zgrada NP u Uìcu

PONEDELJAK, 27. MART 2017. | DANAS 5World Theatre Day / Svetski dan pozori{ta4

S lede}e,2018, Narodno

pozori{te u Beograduobeleàva 150 godina

rada. Osnovano je 1868.kad je Beograd, prema

tada{njim popisima, imao25 hiljada stanovnika i 3.444

ku}e, a o uslovima u kojima}e raditi, pre svega o

namenskoj teatarskoj zgradi, odstarta su brinuli Vlada Kneèvine

Srbije i sam knez AleksandarKara|or|evi}, koji je za izgradnju

pozori{ne zgrade priloìo hiljadudukata i 80 kubnih hvati kamena.

Nacionalni teatar, pod ~ijim su krovomdanas tri stalna ansambla – Drama,

Opera i Balet, ima status republi~keustanove kulture od nacionalnog zna~aja, ?

njen upravnik Dejan Savi} za Danas tvrdida je ova umetni~ka ku}a „najve}i brend u

srpskoj kulturi“.– Prema novoj sistematizaciji radnih mesta u

NP ima 676 stalno zaposlenih u sva tri ansambla.Zbog racionalizacije u okviru programa VladeSrbije o reduciranju radnih mesta u javnimpreduze}ima, 111 mesta je ukinuto. Odlu~ili smose za socijalni model, kojim smo zadràli mir u ku}ii, {to je najva`nije, najvi{i umetni~ki nivo i obimproizvodnje od dve predstave dnevno, vikendomi po tri, ~etiri, ali zato nemamo popunjeneansamble – Balet, Orkestar i Hor. To je sada najve}iproblem NP, koji mora da se re{i, jer ovo nijeprirodno stanje. Istovremeno to je i razlog {to je uodnosu na prethodni period pove}an brojhonorarnih saradnika, bez kojih ne moèmo daradimo – obja{njava Savi}.

Da li ste, kao {to ste najavili, o sistematizacijiradnih mesta razgovarali sa Ministarstvom

kulture, jer u pozori{tu postojipuno specifi~nih zanimanja za kojese ljudi spremaju samo krozpozori{nu praksu?

– Imali smo obavezu da uskladimo iprimanja i zanimanja sa novimkatalogom zanimanja koji je vladanapravila, kao i sa Uredbom starom 20godina koja je, naàlost, jo{ na snazi, akoja mora da se promeni.Pretpostavljam da je ve} minut do 12da se pre|e na platne razrede o kojimase razgovara tako dugo i zbog toga sene prave nikakvi zahvati sa tomfamoznom Uredbom, koja neprepoznaje savremene tehnologije, nisektore i zanimanja, pogotovo koja seti~u evropskih i pristupnih fondova, a posebno {tone poznaje ni neka od tradicionalnih starihpozori{nih zanimanja koja postoje samo u teatru iza koja se ne moè ste}i odgovaraju}a stru~nasprema na svakom }o{ku. Mnogo toga treba da se

promeni {to je tema o kojoj }emo razgovarati saministarstvima kulture, finansija i drugima koji }ebiti uklju~ena u taj razgovor. Svakako }emopotraìti saveznike u Srpskom narodnom pozori{tuiz Novog Sada, koje ve} ima svoj plan i predlogzakona o nacionalnim pozori{tima koji bi trebaloda proistekne iz Zakona o kulturi, a koji mora daprepoznaje specifikum tri nacionalna ansambla ujednoj ku}i.

Koliko okvirno ko{ta sezona u pozori{tu satri stalna ansambla, uklju~uju}i i premijere?

– Godinama u nazad dobijamo ne{to vi{e od90 miliona dinara za novu produkciju. Odràvanjerepertoara spada u ono za{ta smo redovnopla}eni i primamo plate. Tu i tamo imamotro{kove koje pokrivamo kad treba da se ne{toobnovi, ali i to se namenski budètira. Tomnogima zvu~i mnogo, ali do skoro je u svetujedna produkcija ko{tala ovoliko. Da nepominjem produkcije tipa Zefirelijeve Aide kojako{ta izme|u 20 i 25 miliona evra...

Da li davanja iz dràvnog budèta pokrivajupotrebe NP, izdvajanja za kulturu su svemanja?

– Procenat je sve manji, ali dok god imamosistem sa umetnicima koji su stalno zaposleni, tove} predstavlja ozbiljno investiranje dràve ukulturu. Mi smo u kulturi navikli da se prostiremoprema guberu. Ako zacrtamo dva prioriteta –najvi{i umetni~ki nivo i obim proizvodnje, {to kaomantru ponavljam stalno, onog momenta kad nebudemo imali para za pet odli~nih predstava uDrami, mi }emo napraviti ~etiri. U Operi i Baletu ve}smo na nekom istorijskom minimumu sa dvepremijere godi{nje. Ispod toga se ne moè i sigurnoda ne}emo i}i. Ali, mi u Operi, Baletu i Drami imamoogroman kapital u vidu svojih naslova. Opera imavi{e od 30 aktivnih naslova, Balet takore}i sav

klasi~an i moderan repertoar, o Drami da ne pri~am. Kadse to sve sabere, mi zapravo raspolaèmo ogromnimpotencijalom u ku}i. To je ne{to {to se godinama talo ilokao posledica sistema u kome radimo, prilago|enomvelikom gradu, velikim teatrima, kao i ustavno-pravnomsistemu u kome svi ivimo. Mislim da bi na to trebaloobratiti pa`nju kad se kaè da se ne izdvaja za kulturu.

Koliko prodaja karata u~estvuje u budètupozori{ta?

– Najnovije podatke nemam, ali recimo 2004, kadsam prvi put do{ao na mesto upravnika, imali smosopstvene prihode na nivou 18 miliona dinaragodi{nje. Ve} slede}e godine taj prihod podigli smo na60 miliona. To je bilo vreme kad smo imali sponzore ikad smo posle 2000. bili u finansijskom i ekonomskomnaletu koji je i{ao u dobrom pravcu. Posle toga do{loje ovo krizno vreme, mada mi i dalje imamo ozbiljne izna~ajne prihode na blagajni – sale su uglavnompune, predstave su uglavnom rasprodate i to je ono{to nas odràva u ivotu. Zato skre}em pa`nju da ideja,koja se tu i tamo stidljivo prome}e, da }e se ubudu}e –od nekog 1. januara neke godine, i sopstveni prihodivra}ati u budèt, iz kog }e posle institucije traìti tasredstava, nikako nije dobra. To je krajnjedestimuli{u}a mera koja budèt usre}iti ne}e, ali }eupropastiti institucije koje uz pomo} sopstvenogprihoda mnoge stvari re{avaju, mere, vrednuju.

Da li postoje jo{ i drugi na~ini za zaradu –iznajmljivanje kostima, scenografije, saradnja sadrugim ku}ama?

– Manje, vi{e, jo{ to nije zaìvelo. Imamo nekolikoponuda koje nisu neinteresantne i koje bi namotvorile novu mogu}nost za prihodovanje. Miizdajemo i dvoranu, ali nemamo slobodne dane ilitako ne{to. Kad ne bi tu dvoranu izdavali taj dan, mi bismo igrali na{u predstavu.

îja su briga odràvanje zgrade, unapre|enjetehnike... – pozori{ta ili dràve?

– To je briga dràve. Ima nekoliko klju~nih stvari kojemoramo da re{imo u narednom periodu. Jedna od njihje prelazak sa ekolo{ki neispravnog na~ina grejanjamazutom na ekolo{ki prihvatljivije na~ine. To }e bitivelika investicija koju }e dràva morati da u~ini premaNP. Osim toga vreme je da se fasada uredi.Iskoristi}emo okolnosti da nam je 2018/2019. jubilarna150. sezona i da se, makar ono {to je dostupno o~imajavnosti (fasada, obe sale, sedi{ta, toaleti), uredi i dotera.

Kakva je situacija sa platama i honorarima u NP?– Znate da nije pristojno govoriti o parama, ali mogu

da kaèm da su plate, kao rasponi izme|u plataskandalozno mali. Od najvi{e do najni e plate rasponkod nas je od tri do 3.5, ~etiri najvi{e, a imamomogu}nosti da bude i do osam. Rasponi su mali zato {tosmo gledali da te najmanje plate budu dovoljne da sepre ivi. Moram da ukaèm na ono o ~emu sam govorio ina Nacionalnom savetu za kulturu, da svaki put kad sekaè da su mala izdvajanja, da je procenat iz budèta zakulturu mali, niko ne pominje plate. Svi tra imo vi{esredstava radi boljih projekata, njihovog ve}eg broja, aplate ne pominjemo kao osnovni problem.

DEJAN SAVI]: Prostiranje prema guberu

Mnogo toga treba da sepromeni, {to je tema okojoj }emo razgovaratisa ministarstvimakulture, finansija idrugima koji }e bitiuklju~ena u taj razgovor: Dejan Savi}

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

Ex-yu „odmeravanje“Kad je re~ o ulaganjima i platama, mislim da smo na za~elju liste sli~nih po-zori{ta na ex-yu prostoru, ali kad se govori o umetni~kim dostignu}ima si-guran sam da zauzimamo prvo mesto – kaè Savi}. – U Zagrebu su pro-menili sistem – kaè – imaju ~etiri do sedam operskih naslova, osam kadne{to obnove godi{nje. Publika je nezadovoljna. U Ljubljani su pre{li na ne-ki sta|one, polusta|one sistem. Sarajevo ima po jednu, dve operske pred-stave mese~no, ni toliko. Podgorica nema operu. Makedonija, kao i CrnaGora izdvaja za kulturu 3.5 odsto iz budèta, ali dosta sredstava ide na tenjihove spomenike. I pored toga, Makedonci su obnovili dramski teatar,napravili novu zgradu Makedonske filharmonije, odvojili su Operu i Balet odDrame – svako ima svoj teatar, imaju velike letnje festivale sa ozbiljnim ho-norarima i ozbiljnim umetnicima koji na njih dolaze – konstatuje Savi}.

Jelena Tasi}

NACIONALNI TEATAR

Ne{to drugo

Sva pozori{ta imaju svoje planove, premijere manjih ive}ih komada, zna~ajnih i sasvim bezna~ajnih. Ovomprilikom, istakla bih ne{to {to druga pozori{ta nemaju,tj. ne ~ine, kako bi to bila neka od glavnih karakteristikaprethodnog i slede}eg perioda.

Naime, kada smo pokrenuli na{ operski de~jiprogram, stavili smo u repertoar nekoliko opera zadecu, za mlade i de~jih opera povezuju}i na taj na~inedukaciju i umetnost, ele}i da deca na~ine svoj prvikorak u operu na proverenim delima svetskogrepertoara.

U me|uvremenu, na~inili smo korak vi{e isagledavaju}i ogromno interesovanje dece koje nijebilo pra}eno i njihovim mogu}nostima pla}anja karata.Gospo|a Zepter odlu~ila je, da u sklopu svojedonatorske misije, donira deci ove predstave tako da seone sada igraju besplatno. Ne treba ni re}i da su saleprepune i da je to prava publika.

I u tim predstavama nastupaju mladi peva~i koji suna po~ecima svojih karijera, a radi se o velikim ulogamau Mocartovoj arobnoj fruli, u DonicetijevomLjubavnom napitku, kao i u Iberovoj Anèliki.

Kako bi se tematski krug pro{irio i na te{ke teme,obnovi}emo u oktobru mesecu Anu Frank, monooperukoju je maestralno izvodila nedavno preminula Suzana[uvakovi} Savi}. Bi}e to i njoj u po~ast, ali i da se decaupute u sve strahote holokausta i da ne{to nau~e ooperi.

Me|utim lak{e note otkri}e i pokriti mjuzikl ra|en po~uvenom filmu Ljubav i moda, ~ija se premijera o~ekujekrajem aprila.

Tako|e, u vreme Operskih dana ove godine, koji seodvijaju u celoj Evropi od 5. do 14. maja, u nizuradionica sa najmla|ima, ali i starijima radi}e se najednom velikom operskom delu, u poku{aju da seiznutra saznaju i sagledaju svi sadràji jedne opere.

Na{a saradnja sa mnogobrojnim organizacijamakoje se bave decom sa posebnim potrebama rezultira}ejo{ jednom predstavom institucije Svitac, tako|e uokviru Operskih dana. Saradnja sa muzi~kim {kolama,ovoga puta }e dovesti mlade u~enike solo pevanje izM[ Kosta Manojlovi} koji }e iz dve klase, profesoraNenada Neni}a i Svetlane Vrani} izvesti programoperskih arija.

Da ne bismo repertoar uslovili samo operskimsadràjima, ovoga puta smo se potrudili da jedan odna{ih najpopularnijih baleta, Krvava svadba – Bolero,tako|e priredimo tokom Operskih dana, kako bi ibaletska umetnost ravnopravno u~estvovala saoperskom na na{oj sceni.

Veliko gostovanje Opere iz Sankt Peterburga sa dvepotpuno nepoznate opere u na{oj sredini ruskihautora, Prokofjeva i Rodiona [~edrina, zavr{i}e iuokviri}e muzi~ki deo ove sezone.

Dramski repertoar, pored kultnih predstava koje suna stalnom repertoaru kao {to su Ana Karenjina, VelikiGetsbi, Crnjanski... koje se odvijaju na Velikoj sceni, imajednu izuzetnu priliku da posebno obeleì stotoizvo|enje Fride Kalo, dramu Sanje Domazet u reìjiIvane Vuji}, predstave koja uspe{no ivi na na{oj Malojsceni od 2006.

U martu mesecu odràna je nova premijera komadaTvoja ruka u mojoj ruci na na{oj Maloj sceni (reìjaNeboj{a Dugali}), koja je dobila vrlo dobre kritike.

Autorka je generalna direktorka Opere i teatra Madlenianum

Branka Radovi}EDUKACIJA I UMETNOST

Prva predstava Novosadskog pozori{ta/ Újvidéki Színház prikazana je 1974,a jedanaest godina kasnije, trupa se preselila u prostorije nekada{nje Ka-merne scene teatra Ben Akiba i od tada je ovo postalo njeno stalno sedi{te.Za svoj rad oven~avno je nagradama na Sterijinom pozorju, Bitefu, Festiva-lu profesionalnih pozori{ta Vojvodine, sarajevskom MESS, te festivalima uUìcu, Ki{vardi, Pe~uju, Segedinu... Ono ìvi ve} 43 godine, a njen dana{njiupravnik je Valentin Vencel. Nakon dve decenije ìvota i rada u Ma|arskoj,Vencel je od 2013. upravnik Novosadskog pozori{ta ~iji je deo ansambla, kaoglumac sa diplomom novosadske Akademije umetnosti, bio u periodu od1978. do 1991. godine.

Ve} su u Novosadskom pozori{tu odigrane premijere „Laka mala“Radoslava Milenkovi}a, „Fama o biciklistima“ Roberta Lenarda, „Crni“@anka Tomi}a i Grupna slika Gabriele Crnkovi}. Koje su premijere osta-le do kraja sezone i koliko ovogodi{nji budèt uti~e na njihov broj?

– Projekat Grupna slika Gabriele Crnkovi} nije deo oficijalnog repertoa-ra Novosadskog pozori{ta, ve} individualna inicijativa ove umetnice. Pozo-ri{te je ina~e pored realizacije usvojenog plana i programa otvoreno i pre-ma pojedina~nim predlozima ~lanova ansambla, a primamo i projekte spo-lja. Do kraja sezone izlazimo sa komadom ma|arskog savremenog piscaCsabe Ki{a Ku~ka. U aprilu sledi premijera po motivima Petera Esterhazijapod naslovom Mala ma|arska pornografija, nakon koje sezonu zatvaramosa projektom Danila Ki{a Grobnica sa Borisa Davidovi}a. Ina~e, nismo se jo{odrekli i jednog iznena|ena. Sezona 2016/17. se po volumenu ne}e razli-kovati od prethodne sezone u teku}em repertoaru, sa tim da je pozori{tenosilac jednog zna~ajnog me|unarodnog festivala Synergy#WTF u okto-bru ove godine, ali to je ve} naredna sezona.

Koji su to prioriteti kojima se vodite kada pripremate pozori{nu se-zonu i kako odràvate konstantnim visok kvalitet ansambla?

– Prvi kriterijum nam je tematizacija sezone. Na primer, sezonu 2016/17. smotematizovali kao srpsko-ma|arsko sezonu, i na platformi konflikata usred sli~no-sti. Jako je va`na doslednost u realizaciji tematike. Vodimo ra~una o ravnomer-noj uposlenosti umetnika pozori{ta kao i o pojedina~nom i kolektivnom razvo-ju glumaca i ostalih saradnika. Gostuju}i umetnici su bez ostatka stvaraoci kojiimaju {ta re}i o svetu koji nas okruùje, ljudima u njemu, o dru{tvenim procesi-ma, ali i o skrivenim povr{inama ljudske du{e. Tajna uspeha ili odràvanja kon-stantno visokog kvaliteta je nedoku~iv problem, jer da se zna obrazac ovome,svi bi bili podjednako uspe{ni. Poseban motiv umetnika u Novosadskom pozo-ri{tumo`da jeste u ograni~enim mogu}nostima rada van svog teatra, pa se on-da sve energije usmeravaju na rad u svojoj ku}i. I to je dobro.

Vi ste deo umetni~kog saveta EPK Novi Sad 2021. Kako se to reflek-tuje na Novosadsko pozori{te? Da li ve} sada osmi{ljavate posebanprogram?

– U okviru EPK programa Novosadsko pozori{te }e biti mesto mnogim ma-nifestacijama, programima, projektima. Dakle pored na{eg redovnog radao~ekuju nas vrlo dinami~na vremena. Kao ~lan umetni~kog saveta, iniciraosam da se u aplikaciju za Evropsku prestonicu kulture 2021 unese i od Gradave} usvojen plan za odràvanje me|unarodnog festivala manjinskih pozo-ri{ta. Dakle, ova ideja je kao gradski program u{la u konkursni materijal EPK.Novosadsko pozori{te je organizator i nosilac me|unarodnog festivalaSynergy#WTF na kome }e u~estvovati teatri koji stvaraju na jezicima usvoje-nim evropskom kartom manjinskih jezika. Festival }e se odràvati od 3. do

7. oktobra ove godine. Kontaktirali smo oko 20 pozori{ta i an-sambala. Nalazimo se pred potpisivanjem ugovora o gosto-vanju sa Ruskim teatrom Maksim Gorkij iz Astane (Kazah-stan), Turskim teatrom iz Skopja, baskijskim teatrom Le Pe-tit Théâtre du Pain iz Francuske, teatrom Jidi{ iz Bukure-{ta, Srpskim manjinskim pozori{tem iz Budimpe{te, a tuje i Theatre Gu Léor iz [kotske, na gejli jeziku. U prego-vorima smo sa kolegama iz Var{ave i sa pozori{temSami iz Norve{ke. Kao prate}a manifestacija festi-vala planira se jedna stru~na ras-prava, o mestu i ulozi manjinskihinstitucija kulture, problematicimultikulturalnosti, interkultural-nosti i stvarala~kog suìvota. Za-vr{nica }e se krunisati rezultatomzajedni~ke radionice u~esnika izsvih ansambala.

Pozori{ni festival jezi~kihmanjina sveta Sinergy#WTF(World Theater Festival) svaka-ko je jedinstven projekat uEvropi i planirano je bude revi-jalnog karaktera, sa odràva-njem svake godine u okto-bru. Pored njega, Novosad-sko pozori{te je i ~lan Za-jednice profesionalnihpozori{ta Vojvodine(ZPPV), a 67. Festivalpo~inje 3. aprila. Sakakvim izazovima stese kao predsednikZPPV i upravnik po-zori{ta susreli?

– Pripreme za 67. Festival profesionalnih po-zori{ta Vojvodine krenule su ve} novembra mese-

ca pro{le godine. Najve}i izazov je ono {to bi mogloda bude i najve}i kvalitet. Ovaj Festival organizuje

ZPPV, a nosioci Festivala su ~etiri pozori{ta, za razliku oddrugih gradova Vojvodine, gde je nosilac projekta uvek

bio samo jedan teatar. Praksa jedan grad, jedno pozori{te jei utvrdila na{u organizacionu paradigmu koja se sada susre-

}e sa druga~ijim pristupom. Zna~i, prvi izazov je kako tretira-ti institucije kao jedinstvene nosioce Festivala, a drugi izazov

je u velikom broju festivalskih manifestacija koja se odràvaju uNovom Sadu, samim tim i u budètskoj optere}enosti grada.

Osim finansijskih, da li postoje jo{ neki izazovi sa kojimase suo~avaju pozori{ta u Vojvodini?

– Pored novca, nedostaje i svest o sopstvenom istorijskom zna-~aju. Na~in funkcionisanja pozori{ta u Srbiji je kako-tako regulisan

1970-ih godina, a od onda se na promeni metode rada u teatrima ni-{ta nije uradilo. Boljeg ivota u pozori{tima ne}e biti dok se ne pobolj-{a ìvot u celom dru{tvu, a kvalitet se ne}e menjati dok ne budemospremni da u~inimo kvalitetne pomake u sferi rada i sopstvene odgo-vornosti. Paradigma koliko novaca, toliko muzike se uvek obila o glavu,i umetniku, i instituciji, pa ipak imamo pozori{ta koja nekad u jednojsezoni urade jednu predstavu ili ni jednu. Kreativna kriza je prisutnakod svih nas, kako u sadràjnom, tako i po pitanju formalnih re{enja.Optere}eni smo time kako biti kriti~an i opredeljen. Dru{tvena i politi~-ka kriti~nost su nam ~esto jedina spona sa publikom i tada ne prime}u-jemo da sa ovom jednodimenzionalno{}u redukujemo i sebe, i gleda-oce. Pozori{te je mo}nije od politike samo tada ako ne opona{a politi-ku. Ako ostaje umetni~ki a ne politi~ki ~in.

Tamara Kopestinskij

NOVOSADSKO POZORI[TE

O malimsredstvimaiz budètaOdgovaraju}i na pitanja o radu ove in-stitucije kulture, prvenstveno u odnosuna izdvojena budètska sredstva, Ven-cel isti~e da je Novosadsko pozori{te, od2013. sigurno, svaki put ostvarilo svojplanirani plan i program. Nekad ga je iprekora~io. „Po pitanju odnosa premaiznosu budètskih sredstava polazimouvek od ~injenice da je Srbija jedna siro-ma{na zemlja sa malim izdvajanjem –ne samo za kulturu. Pro{le godine na fe-stivalu u Skoplju asistentica TomasaOstermajera prepoznala je u na{em pro-jektu OFF da se radi o stvarala~kim iljudskim problemima glumaca usledsmanjenog budèta, i sa dubokom em-patijom izjavila da nas potpuno razum.„I nama su, kazala je, u Berlinu, smanji-li budèt pa smo morali raditi sa jedva{est miliona evra...“

Festival profesionalnihpozori{ta Vojvodine Jo{ od 1947. Zajednica profesionalnih pozori{ta Vojvodine organizuje Susret profesionalnih po-zori{ta Vojvodine, koji je 2002. prerastao u festival, kao najzna~ajniju, a s obzirom na godinuutemeljenja, i najstariju pozori{nu manifestaciju te vrste u zemlji, koja, na osnovu mi{ljenjaselektora, predstavlja izbor najboljih pozori{nih ostvarenja nastalih u Vojvodini tokom minu-le sezone. Ovogodi{nji, 67. Festival profesionalnih pozori{ta Vojvodine, voljom i saglasno{}usvih ~lanica Zajednice, bi}e odràn u Novom Sadu, od 3. do 9. aprila. Posle Subotice, Kikinde iVr{ca, od 2005. do 2011, Zrenjaninsko pozori{te bilo je doma}in i suorganizator Festivala. Sle-de}a dva festivala, 2012. i 2013. odràna su u Kikindi, dok je festival 2014. odràn u Subotici.Godine 2015. doma}in je ponovo bila Kikinda, a 2016. Sombor.

VALENTINVENCEL:Teatar jemo}niji od politike

DANAS | PONEDELJAK, 27. MART 2017. 7PONEDELJAK, 27. MART 2017. | DANASWorld Theatre Day6

Pozori{ta danas ive u ekonomskom i poslovnomsmislu po modelu koji je formiran jo{ pre 60, 70 go-dina. Pitanje je da li taj model odgovara dana{njemokruènju – kaè za Danas Svetislav Gonci}, uprav-nik Ustanova kulture Vuk Stefanovi} Karadì}.

„Moram priznati da nisam siguran da li je taj mo-del adekvatan. Mislim da je zastareo i da ne odgova-ra onome {to se danas de{ava u dru{tvu. Ne ulaze}iu nekakve ocene koje bi politizovale i na tom dnev-no politi~kom nivou definisale status ili problem po-zori{ta, ali pozori{ta kao deo ekonomskog sistemadele sudbinu svih ostalih preduze}a i kompletnogokruènja. U tom smislu ih treba i posmatrati. Pozo-ri{ta su deo kulturnih potreba gra|ana i ne mogu dase posmatraju izolovano. Koncept koji sada postojitrebalo bi ozbiljno prou~iti jer, koliko ja znam, u Grad-skom sekretarijatu za kulturu se mu~e da ga odrè.Naporno je sve izvesti kako treba i omogu}iti ljudi-ma uslove i za rad i za ivot“, kaè Gonci}.

Sagovornik Danasa, u tom kontekstu, smatrada su promene neophodne. „Postoji nekolikomodela koje moèmo primeniti. Ali moramo dapratimo sve {to se ti~e ekonomije. Ne mogu po-zori{ta da budu nezavisna od ostalih oblasti, dabudu van svih sistema. Pozori{te prati ìvot ze-mlje u kojoj se nalazi. Pozori{ta bi mogla da ima-ju samo administrativni deo i tehni~ki sektor kaostalno zaposlene, a da umetnici budu angaòva-ni preko ugovora. Ili svi da budu na ugovor. Nemoè se dati jednostavan odgovor dok se celaekonomska slika ne postavi. Me|utim, klju~no jeda mi i dalje infiltriramo jedan model, kako soci-jalni, tako i ekonomski, jednog vremena koje jepro{li. I to bi trebalo menjati“, misli Gonci}.

Prema njegovim re~ima, UK Vuk Stefanovi} Kara-d i} mlada je ustanova formirana pre dve godine, iima pet stalno zaposlenih i nekoliko stalnih saradni-ka. „Mi smo gradska ustanova. Novac dobijamo izgradskog budèta prema planu i programu koji do-stavljamo po~etkom godine. Imamo isti tretmankao i ostale ustanove ~ij je osniva~ Grad Beograd.Naravno, skromniji su na{i budèti. Ve}e ustanovesa ve}im brojem zaposlenih i dugogodi{njim ra-dom imaju mnogo ve}a sredstva“, precizira Gonci}.

Naravno da repertoar zavisi od budèta, kaè on.„Ali to je ve} deo koncepta i poslovne politike pozori-{ta. Mi smo konkretno okrenuti ka doma}em tekstu.Dosad smo ve} otkupili osam tekstova mladih doma-}ih pisaca sa katedre za dramaturgiju. Sara|ujemo samladim ljudima. Napravili smo dva festivala, radimorazne manifestacije posve}ene mladima. U odnosuna plan i tematsko opredeljenje – {to je kod nas do-ma}i tekst i ena, to defini{e i {ta }e se raditi. Pa u od-nosu na raspolo ivi budèt, formiramo repertoar. Toje u principu struktura“, obja{njava Gonci}.

On smatra da novac ne bi trebalo da budeproblem za pozori{ta. „Gradski sekretarijat za kul-turu je kao osniva~ maksimalno odgovoran. Mo-ète da projektujete rashodne projekcije naogromne iznose, ali zna se {ta je realno. Svaka odtih ustanova ima ista sredstva kao {to ih je imalai pre. Mo`da su jedne godine malo vi{a, a slede-}e malo nià, ali u principu je to isto poslovanje.Ali, pitanje boljeg funkcionisanja pozori{ta veza-no je za op{te okolnosti u dru{tvu. Jednog eko-nomskog koncepta koji je po~eo 5. oktobra ali senije dogodio na pravi na~in do danas. Pokrenulismo promene u dru{tvu jer smo smatrali da trebada ra{~istimo sa starim sistemom. Pitanje i daljestoji – da li ho}emo da se to i dogodi i to u do-gledno vreme“, napominje upravnik UK Vuk.

Gonci} isti~e da je ova ustanova svojim reperto-arom usmerena na rad s mladim umetnicima, ali ida su nedavno imali premijeru komada jednog odnajpoznatijih savremenih pisaca, Ivana Viripaeva ure iji Tanje Mandi} Rigonat. „Sam sadràj defini{e ipubliku. Mi smo pre dve godine morali da ra{~isti-mo sa jednim konceptom koji je bio ad hoc, gde supredstave formirane bez plana. Sada imamo jasanplan i u tom smislu imamo uglavnom mla|u publi-ku. Spremni smo da se upustimo u rizik i neizve-snost koju mladost nosi jer u UK Vuk smatramo danema kreativnosti bez rizika. Naravno da dajemo isadràj za starije, za penzionere, i kao dru{tveno-odgovorna firma radimo sa osobama sa posebnimpotrebama, prihvatili{tem za decu... Mislimo da je ito deo kulture. I onoga {to bi ovakvo mesto mora-lo da pru i“, zaklju~uje Gonci}.

Zvezdara teatar otvoren je 8. oktobra 1984. predsta-vom Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, u reìjiDejana Mija~a. Jo{ uvek trajemo. Sve drugo je istori-ja – stoji na sajtu ovog pozori{ta, koje je ìvot zapo-~elo po, u to doba novom organizacionom mode-lu, sa umetni~ko-komercijalnim principima u okviruDoma kulture Vuk Karadì}. Od 1990. posluje kao za-sebna ustanova kulture, ~iji je osniva~ Grad Beo-grad. – I dalje smo koncipirani na umetni~ko-komer-cijalnim principima poku{avaju}i da dokaèmo daje upravo ta kombinacija – dobitna za ovakav profilpozori{ta. Nastavi}emo da radimo najbolje {to ume-mo po{tuju}i vrednosti koje su ve} stvorene na na-{oj sceni i koje su ostale trajno zabeleène u pozori-{noj ba{tini i se}anju generacija na{e publike, kao ida istraùjemo neke nove vrednosti i navike savre-menih gledalaca dodiruju}i njihov senzibilitet no-vim predstavama – kaè za Danas Jasna Novakov,izvr{na direktorka Zvezadara teatra.

– Na{a li~na karta su pre svega, s jedne strane na-{e predstave i s druge strane, organizacioni modelpo kome poslujemo. Zvezdara teatar trenutno imaosamnaest stalno zaposlenih i izme|u sto dvadeseti sto pedeset honorarnih saradnika na mese~nomnivou. Ovaj broj obuhvata umetnike angaòvane napripremi i izvo|enju predstava, saradnike na tehni~-

kim poslovima, poslovima prodaje i marketinga iposlovima do~eka i ispra}aja publike. Odsustvo stal-nog gluma~kog ansambla uvek omogu}ava izbornajbolje raspoloìve podele za odre|enu predsta-vu. Na na to gledamo kao na ogromnu prednost iprivilegiju i trudimo se da se na{e predstave pamtepo najboljim srpskim glumcima. Kao osniva~, GradBeograd finansira hladni pogon pozori{ta – plate za-poslenih, tro{kove komunalnih usluga, jedan deoprogramskih tro{kova i deo tro{kova redovnog odr-àvanja. Novac za honorare, druge tro{kove izvo|e-nja predstava i ostale tro{kove obezbe|ujemo izsopstvenih sredstava, koja je iz godine u godinusve teè zaraditi, kaè Novakov.

Da li Zvezdara teatar moè da ìvi od proda-je ulaznica i ili, poput nekih drugih ku}a, iz-najmljuje prostor, scenografiju, kostime...

– Na àlost, kvalitet predstava nije jediniparametar koji odre|uje cenu ulaznica. Pla-te`na mo} publike je mnogo zna~ajniji,~ak presudni parametar. Cene ulaznicasu za publiku visoke, a za nas preniskeda bismo komotno poslovali samo odprometa blagajne. Na osnovu togamoèmo lako zaklju~iti da nije mo-gu}e ìveti isklju~ivo od prodajeulaznica. Dodatni prihodi se

ostvaruju, pored ostalog i gostovanjima, u~e{}emna konkursima, posebnim akcijama, ali i sponzor-skim sredstvima koja je tako|e sve teè obezbediti.U na{em pozori{tu ne negujemo praksu iznajmlji-vanja kostima ili scenografije kao ni praksu iznajm-ljivanja sale, osim ako je u pitanju programska sarad-nja, komentari{e Novakov.

– U Zvezdara teatru ne postoje fiksni honorari, ve}se obra~unavaju prema pripadaju}em procentu odbruto prihoda na blagajni, drugim re~ima, visina ho-norara je proporcionalna ostvarenom prihodu pred-stave na blagajni od premijere do poslednjeg izvo|e-nja. Po{to honorari u Zvezdara teatru direktno zaviseod prihoda sa blagajne, odnosno od cene ulaznica,moèmo samo zaklju~iti da su na granici prihvatljivo-sti i da vi{e nisu toliko stimulativni za glumce i drugesaradnike koliko su nekada bili. [to se ti~e plata stalnozaposlenih dovoljno je re}i da primamo plate iz bu-dèta te da delimo sudbinu svih zaposlenih u kulturii javnom sektoru. Prema zvani~no objavljenim stati-stikama na{e plate su daleko ispod prosekaneto plata u Republici, a pogotovo u Beogra-du, kaè sagovornica Danasa.

– Mi nismo klasi~no repertoarsko po-zori{te velike produkcije, izvodimo sve-ga dve do tri premijere godi{nje i nikad

Pionir novog organizacionog

modelaJelena Tasi}

ZVEZDARA TEATAR

Stvaranje nove publikeNajve}i izazov je stvaranje nove publike. Konstantno iuporno radimo na osmi{ljavanju novih na~ina anima-cije i edukacije mladih i podsti~emo ih da do|u u pozo-ri{te. Te{ko}e sa kojima se suo~avamo u ovom nasto-janju su vi{estruke i nalazimo ih u sistemu vrednosti,sistemu obrazovanja, ekonomskoj (ne)mo}i, medij-skim sadràjima... Kad uprkos svemu tome uspete dau pozori{te dovedete novu publiku, ispunili ste i svojcilj i svoju misiju. Svoju publiku {irimo i tako {to pre-vazilazimo prepreke koje spre~avaju jedan deo popu-lacije da uìva u na{oj umetnosti. To smo pokazali krozakciju Da ~ujemo pozori{te, tokom koje ve} dve sezonebar jednom mese~no simultano prevodimo predstavena srpski znakovni jezik. Akciju smo realizovali uz po-dr{ku kompanije Japan tobako interne{enel, Gradskeorganizacije gluvih Beograda, Asocijacije tuma~a srp-skog znakovnog jezika i Grada Beograda. Tu je i nego-vanje publike, {to je veoma delikatan, ali posebno zna-~ajan posao, od koga zavisi budu}nost pozori{ta. Pa-`ljivo oslu{kivati potrebe publike, informisati je na vre-me, omogu}iti i olak{ati joj da izabere predstavu i ku-pi ulaznice, to je deo na{eg svakodnevnog posla – ka-è Jasna Novakov.

nemamo previ{e naslova na teku}emrepertoaru. Trudimo se da na reperto-ar stavljamo predstave koje svojimkvalitetom, ali i komunikacijom sa pu-blikom, ostavljaju prostora nadi da }ese igrati mnogo i dugo. Upravo takvepredstave su na{a li~na karta. Kaduzmemo u obzir mali broj zaposlenih irelativno mali broj novih premijera, aliu odnosu na to veliki broj izvo|enja,moèmo zaklju~iti da je model Zvezda-ra teatra najekonimi~niji model pozo-ri{ta za potro{nju novca poreskih ob-veznika. I pored toga, smatramo da suna{oj kulturi potrebni i klasi~ni modelipozori{ta i da kultura, pa samim tim ipozori{te, nikako ne smeju biti prepu-{teni isklju~ivo zakonima trì{ta, obja{-njava Novakov.

– Kad se godinama suo~avate sauvek nedovoljnim budètom i nedo-statkom sredstava, odràvanje zgrade itehni~ke opreme koja danas zastarevabrzinom svetlosti, postaje vi{e negoozbiljan problem. Ako ne investirate uodràvanje objekta odmah kad se po-treba pojavi, posle vam stigne vi{estru-ka naplata a nabavka jo{ ve}ih sredsta-va postane jo{ manje izvesna. Na tajna~in ulazimo u zatvoreni krug. Kaodobri doma}ini redovno planira-mo i ulaèmo manja sredstva zasitnije popravke iz sopstvenihprihoda i dela budètskihsredstava. Grad Beograd jevlasnik, a Pozori{te korisnikobjekta Zvezdara teatra,koji u ovom momentuzahteva veoma ozbilj-nu i skoro neodlo`nurekonstrukciju, zavr-{ava sagovornicaDanasa.

Klaustrofobi~nakomedija

Zvezdara teatra

SVETISLAV GONCI]:Ho}emo li da ra{~istimo sa

starim sistemom?

Svetski dan pozori{ta

Foto:

Alek

sand

ar Le

vajko

vi} / F

oNet

Marija Krtini}

UK „VUK“

PONEDELJAK, 27. MART 2017. | DANASWorld Theatre Day8

World Theatre Day / Svetski dan pozori{ta – 27 mart / Posebno izdanje lista Danas / Urednik Dragan Sto{i}; marketing Vesna La}arak; korektura Marjana Stevanovi}; prelom Zoran Spahi}.

pozori{te voli nas onoliko

Documents