PRAKTIKLUM BOLESTI SVINJA

PRAKTIKLUM BOLESTI SVINJASaadraj1.Kontola zdravstvenog stanja prasadi u dojnom periodu

2.Kontrola zdravstvenog stanja krmaa u laktaciji3.Kontrola zdravstvenog stanja krmaa u graviditetu

4.Kontrola zdravstvenog stanja prasadi u odgoju

5.Kontrola zdravstvenog stanja priplodnih kategorija (nazimice, nerastovi, krmae)6.Organizacija zdravstvene zatite na farmi svinja industrijskog tipa7.Biosigurnosne mere na farmi svinja indusrtrijskog tipa

8.Dijetetika

9.Akuerstvo

10.Hirurgija

Uvod Industrijska proizvodnja svinja podrazumeva dranje velikog broja ivotinja na relativno malom prostoru uz visok nivo tehnooke organizovanosti procesa u svim fazama peoizvodnje. Preintenzivno iskoriavanje smetajnih kapaciteta,rano odbijanje prasadi, neadekvatni mikorklimatski uslovi, za veinu starosnih kategorija i nutritivne deficitarnosti uslovile su pojavu proizvodnih ili tehnolokih bolesti koje su specifine za samo ovaj vid prozivodnje.

Svaka svinjarska farma koja se bavi intenzivnom proizvodnjom ili njena pojedinana tehnoloka faza proizvodnje ima svoj program

Svinje poseduju dobro razvijen kapacitet individaulanog prepoznavanja i uspostavljanje dominatne hijerahije u grupi. Promene u socijalnim odonosima svinja bezuslovno modifikuju njihovo ponaanje,koje se ispoljava u vidu uestalih agresivnih interakcija. Gruposanje svinja sa razliitih farmi u objektima pre klanja predtavlja snaan stresor koji obino izaziva estoku borbu u trajannju od 3ominuta. Ova borba izaziva gubitak u telsenoj masi svinja i vie je izraena kada su u pitanju muke ivotinnje. Dokazano je da se u 40 posto svinjskih polutki u velikim klanicama oteti zbog medjusobne borbe svinja. Prenarpanost u objektima u duim periodama vremena ne poveava uestlost pojave gastrinih ulkusa u svinja, ali poveava ozbiljnost ovog oboljenja.Uestalost kardiovaskularnih oboljenja je vie povezana sa prolongiranim poremeajima normalnih bihevijoralnih odnosa nego sa gustinom poulacije. Odvojeno dranje prsadi u boksu izaziva promene u ponaanju nakon 2-3 nedelje u poreenju sa prasadima koje se dre zajedno sa majkom i sisaju, ali stopa prirasta i opte zdravstveno stanje jedne i druge grupe prasadi su slini. To dokazuje dsa se patoloke promene razvijaju samo posle prolonigiranog perioda promene ponaanja svinja koje nastaju kao rezultat kompleksnog delovanja nepovoljnog ambijenta. Svinje su agresivno i teritrorijalne ivotinje u smislu ouvanja sopstvenog boravita. esto se deava da sluajno ulaze u druge bokosove , a to dovodi i do smrti presdtupnika. U ovakvim sluajevima danas se koriste sedativi koji smanuju uticaj stresora u toku inicijalne faze uvoenja svinja u novim socijalnim smetajnim uslovima. Uestalo izlaganje gravidinih krmaa kvalitativno novim stimulusima (hvatanje i merenje) oteuje fetalnu sposobnost za ivot. Fizioloka stanja organizma u kojima su svinje predisponirane za nastajanje strtes- distresa su : poroaj, roenje, estrus, puerperijum, visoki graviditet i drugo.Najei stresori u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji nezavisano od njihove prirode su: socijalni, nutritivni, emocionalni, prenatrpanost, nagle promene mikorklimatskih uslova i drugo. Najei odogjivaki postupci koji mogu biti stresori su: seenje zuba i repa prasadi, intramuskulrane injekcije, odbijanje prasadi, premetanje i preterivanje, obeleavanje, mernje i drugo.

Veba 1Postupak pre ulaska u prasilite

a) deset dana pred ulazak u prasilite krmae treba osloboditti od ekto i endoprazita (upotreba Iverktim S)

b) Neposredno pred prebacivanje prasilite svaku krmau potrebno je okupati umereno toplom vodom,dobro oprati mamarni kompleks, i perigenitalnu regiju uz korenje sapuna i blagog dezinfijensa

c)Stresne faktore, kod prebacivanja krmaa u prasilite svesti na najmanju moguu meru.

d) Krmae prebaciti u prasilite najmanje 5-7 dana, pred termin praenja kako bi se eksponirali bakterijskoj flori koja vlada u praslilitu i na taj nain stekla iri spektar protektivnih antitela.

e) Krmae smestiti u suve dezinfikovane, oienje i zagrejane bokseve. Pri msmestaju krmaa izbegavati svako malteretiranje.

f) odmah po dolasku u prasiliste smanjuje se dnevna koliina hrane (redukcija oboroka), tako da na sam dan praenja osim vode ne dobiju nita.

g) U redukcione obroke stavljati dnevno u obrok po jednu kaiku gorke soli: U koliko postoje znaci koprostaze i posle parenja nastaviti sa davanjem laksantnih sredstava do nromalizacije stanja.

h) Sedam dana pred oekivano praenje i pet dana posle praenja koristiti aditive u oborke za ishranu zbog prevencije puerperalne patologije krmaa i pernatalnog oboljenja legla.Koji emo aditiv koristiti zavisi od prisutne inkriminisane bakterijske flore i jene ostljivosti prema medikamentima.

i) farma mora da ima dobru evidenciju o datumu pripusta stimn da se datum pripusta rauna kao nulti dan.

j) na dan praenja pratiti toki i duinu praenja. U sluaju da je duina praenja vea od 5 sati ainterval od jednog izbacivanja praseta dui od 30 minuta treba intervenisati sa oksi tocinom. Preporuka : aplikacija oksitocina sa pojavom prvog praseta i to najvie 5IJ kako bi se poroaj skratio a istovremeno se stimulie ejekcija mleka( kolostruma). U sluaju da je potrebno ista koliina oksitocina moe se ponoviti nakon 6 sati.

k)Prva tri dana posle praenja krmaama redovno meriti temperaturu. U sluaju da je temeratura prelazi 39,3C treba intervanisati sa antibioticima i kardijacima pareneralno. Obavezno uraditi aplikaciju mekimenata intrauterino.

l) Naredni dan po praenju postepeno poveavati obrok tako 5-6 dana posle praenja dostigne se do maksimalne koliine koncentrata kojukrmaa moe da konzumira po volji.

m) Dok krmaa doji prasad krmau hraniti po volji.Naime krmae polsepraenja imaju slab apetit i ako imse u prvoj nedelji posle praenja daje premnogo hrane mogu potpuno da izgube apetiti to za polsedicu ima agalkciju.

n) Dva dana pred zaluenje krmaama se hrana smanjuje na polovinu, a na dan zaluenja dobijaju samo vodu. (danas se smatra da je ovo nepotrebno).Sa fizilokog stanovita najefikasniji nain prekida luenja mleka je puna ishrana po volji posle odluenja. Prestankom sisanja nakuplja se mleko u mlenoj lezdi to dovodi do poveanja intramamarnog pritiska sa polsedinim brzim presatnkom luenja mleka.Ako se prihvati tehnologija restriktivne ishrane dva dana pred odluenje onda se naredni dan pa nadalje krmae hranew po volji, obilno da to pre udje u estrus.Na sam dan odluenja krmaama aplikovati vitamin ADE-S.U krmnu smeu prvopraskinja preproruuje se 250-300 grama eera jer ranije ulaze u estrus.Na dan odluenja krmae i leglo osloboditi od ektoparazita.kartirati sve krmae koje imaju manje od 8 funkcionalnih sisa, koje su bolovale od teih oblika mastitisa,teih oblika lokomotornog aparata.

Veba 2

Period sisanja

Praenje i prva nedelja posle praenja prerdstavljaju najkritinije trenutke u ivotu prasadi pa je u ovoj najkrinijoj fazi prsadima pruiti odgovarajuu panju.

a) svako prase posle praenja potrebno je prihvatiti i obrisati istom suvoim krpom, dezinfikovati pupak jodom a posle toga staviti ga ispod infra crvene lampe, odnosno u toplo gnezdo sa optimalnom temeraturom poto su prasad izuzetno ostljiva na hlasnou- nemaju razvijenu termoregulaciju a raaju se sa malom rezervom masnog tkiva.(1-3posto masnog tkiva).Kod prasadi na sisi koja se dre na temeraturi nioj od 25 C motorika creva je sisitirana, apasaa bakterija i zatitnih antitela kroz crevni lumen usporena to rezultira poveanom broju patogenih E.coli u interstinalnom sistemu i znatno teoj formi dijareje nego kod prasadi drane na 30 C.Seenje zuba vrtiti paljivo tako da se ne ledira okolna gingiva niti da se otvara pulpa zuba. I jedno i drugo(ozleda gingive i otvaranje pulpe) prerdtavljaju ulaz za streptokokne infekcije.

b) Posle praenjaprasadima treba omoguiti da to pre uzmu kolostrum.Pre sasmog tog ina potreebno je proverititi funkccionalnost svake sise i u leglu ostviti onoliko prasadi koliko ima funkcionalnih ispravnih sisa.

c) Obavezno pri prvom sisanju osmotriti reakciju majke,jer se desava da krmaca ne priomi svu svoju prasad.Vano je da prasad posisa kolostrum zbog sposobnosti da iz creva apsorbuje intaktne proteine. Mogunost za resorpciju intaktnih proteina kolostruma posledica je odsustva pepsina koji se u prvim danima ivoza ne lui kao i dokazanog prisustva tripsin inhibira u kolostrumu te otvorenosti crevnog epitela zamakromolekule.Osim toga epitelne elije creva u prvim asova ivota imaju receptore za Fc fraagment imunoglobuilina.Po vezivanju antitela za receptor dolazi do pinocitoze i prelaska molekula u cirkulaciju.Korist od kolstruma prasad imaju ako kolostrum konzumiraju posle praenja, jer spsobnost apsorbcije antitela iz kolostruma opada u proseku za 50% svaka 3 asa od momenta praenja.Razlog ovome je zamena epitelnih elija u tankim crevima mladuneta pri emu nova generacija elija ima smanjenu propustljivost za imunoglobuline. Kolostrum krmaa ima dvostruku ulogu .Prvo da obezbedi pasivnu zatitu to se postie antitleima IgG klase koji u kolostrumu ima u visokoj koncentraciji.Ova uloga kolostruma je od velikog znaaja jer je za prase ovo je jedini put da stekne specifinu pasivnu zatitu od mikrobnih antigena sa kojima je krmaa dola u dodir. Ovaj humoralni imunitet koji titi prasad zavisi od uzimanja kolostruma, po sisane koliine koncentracije antitela u kolostrumu i opteg fiziolokog stanja organa za varenje. Druga uloga kolostruma se ostvaruje pomou sIgA kojih ima kako u kolostrumu tako i u mleku u visokoj koncentraciji. Fizioloka uloga sIgA je da mladunetu obezbedi specifini sekretorni imunitet organa za varenje sve dok mladune samo ne bude sposobno da stvara sopstvene sIgA. Prase moe to da postigne tek nakon etvrete nedelje ivota.Sekretorni segment u nmolekulu IgA omoguuje antitelima ove klase da deluju u sredini u kojoj antitela drugih klasa brzo gube svoju aktivnost. Prisustvo sekretornog segmenta, sa druge sttrane titi antitela IgA klase IgA od enzimske razgradnje to je od velikog znaaja za njihovu funkciju u organima za varenje, a isto tako omoguava da se IgA antitela veu za povrinu sluznice.Vezivanjem IgA za povrinu sluzoikoe obrazuje se zatitna barijera koja titi sluzokou od svih antigena sakojima je jedinka ovim putem dolazila u kontakt. Osim imunoglobulina kolostrum sadri i druge antinfektivne materije meu kojima je laktoperoksidaza, laktoferini i lizozomi, koji osiguravaju nesepcifinu otpornost. Kolostrum stimulie prozivodnnju neutrofila u kosnoj sri i razvoj limfatinog tiva. Mleko krmaa sasdri oko 1,1mg/l gvoa. Prasad se raa sa malim depima gvoa , priblino 45-50 mg po prasetu to je nedovoljno da podmiri potrebe prasadi dok se hrane majinim mlekom.Potrebe prasadi u gvou u prvim nedelama ivota se kreu u rasponu od 7-15 mg dnevno a preko mleka mogu da obezbede deo neophodnih potreba(1mg dnevno) pa se mora osigurati dodatni izvor gvoa.Ako eove potebe ne nadoknade na bazi gvoa dekstrana razvie se za nekoliko dana(10-14) anemija i zakrljalost sa prolivom koji je uporan i ne moe se zaustaviti antibiotskom terapijom. Postoje sluajevi da nakon nekoliko sati od aplikovanja gvoa nastsanu smrtni sluajevi kod prasadi.Sledei razlolozi: Kontasminiranost preparata gvoa ili injekcionih igala i prica anaerobnim bakterijama ili kada prasad potiu od majke krmae koja je hranjena hranivom bogatim nezasienim masnim kiselinama uz deficit vitamina E. Pre aplikacije gvoa prasadima dati vitamin E.

d) Prihranjivanje prasadi na sisi treba poeti izmeu 8 i 10 dana uzrasta.Postepeno privikavanje .Postepeno privikavanje prasadi na konzumaciju suve hrane za vreme sisanja doprinosi razvoju enzimskog sistema i pripremi prasadi za odluenje,odnoson da se odluenje obavi sa to manje rizika,jer kasnije suva hrana predstavlja jedini izvor hranljivih materija za prase.Prihranjivanje prasadi treba vriti visoko-kvalitetnom smeom(predstarter) ija su hraniva(sirovine) visoke bioloke vrednosti i koja se efikasno koriste. U hranilice se stavlja manja kolliina a ee u toku dana, odnosno ishrana se sprovodi po sistemu malo a esto.Ova hrana ne sme dugo da stoji u hrnilici.Prtsadima treba obezbediti uvek sveu vodu po volji, pojilica ne treba da bude udaljena vie od 50 cm od hranilice.Kod pojave proliva intervenisati sa lekovima sa tim da se prasad i krmae tretiraju kao biloko jedinstvo.Obvezno uzeti rekatlne birseve i ekati (rezultat antbiograma) ako smo u mogunosti. U koliko je dolo do uginua leeve prasata obdukovati.

e) Nekoliko dana pred odluienje prasadima aplicarati vitamine B kompleksa i ADE .

f) Prvih sedam dana posle praenja i 14-21 dan ivota kada prasad imaju mali titar antitela,predstavljaju najosetljiviji period u odogju prasadi.

Bolesti koje se u ovom vremenu javljaju jesu gastrointestinalni poremeaji izazvani enterotoksinim sojevima E.coli, entroepitelotropnim virusima,protozoama i metaboltima plesni.

Veba 3 - Pregled bolesti koje su prisutne na farmama svinja industrijskog tipaNEKROTINI ENETERITIS PRASADI

Njegova karakterisitka je iroki dijapzon morbifditeta i mortaliteta. Uzronik je Cl.Perfringens tip C, koji ima dominatan alfa i beta toksin.Poznato je parlitno delovanje beta toksina u jejunumu i ileumu relativno za nastanak bolesti ,to je za naveu koncebtraciju uzronika u jejunumu i razlog da su makroskopske promene najintenzivnije u ovom seghmentu creva.Toksin je dokazan u sadraju creva , peritonelanom sadraaju amoe da izazove i poliencefalomalaciju, adrenokortikalnu nekrozu, nefrozu i puilmonalni edem.U ovom konkretnom sluaju

Treba se pposvetiti iomunoprfliaksi visokogravisdnih krmaa autohtonim ili komercijlanim vakcinama.

i)Od virusnih agenasa un etiologiji neonatalnih enteropatija znajni su korona virusi sa dva patoloka entiteta- transmislblini gasatroenteritis i epzootijska virusna dijareja.Oni imaju afinitet za crevni epitel it za enterocita, ija je posledica atrofija crevnih resica.TRANSMISIBLINI GASTROENTERITIS je visoko kontagiozno oboljenje virusne etiologije koje se karakterie primartnom afekcijom tankih creva ,kratkom inkubcijom, visokim morbiditetom u svih kategorija i 100 procentim mortaliltetom kod prasadi na sisi do sedmog dana starosti.Ova razlika u mortalitetu se objanjava se vremenom potrebnim ze regeneraciju crevnog epitela, tako da je kod siasadi potrebo 8-12 danima a kod odraslih 3-4 dana.Virus ulazi orgasnizam inficira cilindrine elije tankih creva. elije Liberkinijevih kripti ne omoguavaju rast virusa pa njihova osnovna funkcija obnove epitela nije naruena.Kiselu sredinu eludca kao rvu barijeru virus savlauje svojom osobinom daj stabilan na pH 3. Infekciju epitelnih elija virus postie svojom drugom osobinom, a to je otpornost na dejstvo tripsina. Pretpostavlja se da su prednje partije sluznice duodenuma bez patolokih alteracija zbog protektivnog delovanja ui. Posledica oteenja epitela je sistirana proizvodnjha enzima vanih za digestiju , a denaturisan epitel ne moe da resorbuje ni ono to je razgraeno te nastaje proliv.Varijanta crevnog virusa ima afinitet za pluno tkivo.Ova varijanta inficira epitelne elije respiratornog sistema i alveolarne makrofage a infekcija se oznaava kao PRCV (porcine respiratorna korona virusna infekcija). Svinje inficirane sa PRCV stvaraju antitela koja unakrsno neutraliziraju TGEV.Inkubacija je vrlo kratka 18 sati do 3 dana. Bolest se karkaterie uztotzeleninm ili zelenim prolivom, brzom dehidracijom i povaraanjem jednog broja ivotinja, hoipogalkcijom ili agalkcijom i apstinecijom od hrane kod dojnih krmaa te viskokim moratlitetom kod najmlae kategorije.Telsena temepratura je normalna ili neznatno poviena. Kod svinja u tovu feces je vodenast a gubici trelesne mase se kreu od 4-5 pa i do 10 kg po grlu.Bolest obino traje 3-7 dana,polse eka odrasla grla brzo vreaaju telesnu kondiciju.Prasad koja preboli TGE zakrljaju i nisu ekonomina za dalja dranje.Kod makroskopskog pregleda uginulih ivotinja eludac i tanka creva su skoro prazni , timpanini i transparentni:Nekada je eludac ispunjen ugrucima mleka.Krvni sudovi mezenterijuma i meninga mozga su injicirani.Postoje sluajevi kada se mogu nai krvni ekstravazati u leptomeningusu pa i u modanoj supstanci. Nekad kod prilokom obdukcije straijih grla mogu se ustanoviti crevne dislokacije to se pripisuje pojaanoj motorici creva.Kauzalana terapija ne postoji. Kao lekovi izbora preporuuju se Jonolaktat 2-3 puta dnevno u toku 2-3 dana(nadoknada izgubljene tenosti i minerala), Frugliksil i 10% Glukoza.Vakcinjacija krma je najuspenija i sigurna preventivna mera. Medjutim, na naim terenima nema vakcinacije protiv TGE.Mnogi danas primenuju vetaku infekciju odnosno provode sistem planirane infekcije ili programirane ekspozicije delovima infektivnog materijala(delovi creva prasadi) u zapatima krmaa 15 dana pred praenje.Krmae stiu imunitet a asntitela se preko kolosrtruma prenose na prasad.Smatra se da bi titar antitela trebao da bude 1:32 da bise postigla zatita prasadi. Ovaj metod zatite nosi sa sobom i druge opasnosti i stvara mogunost da seu zapat proire i drugi patogeni agensi.j)EPZOOTIJSKA VIRUSNA DIJAREJA dovodi do smnrtnosti prasadi na sisi ispod 30% , kod tovljenika teine izmeu 60 i 70kg i do 10%. Patogeneza alterativnih procesa na crevnom epitelu odogovara TGE stim to se kod ove afekcije oni sporije razvijaju. Ne postoje dopkazi o prisutnosti epizootijske virusne dijareje u naim zapatima svinja.

U nastnku neonatlnih enteropatija krptosporidije mogu imati znaajnu ulogu. Primarna lokalizacija parazita je ekstracitoplazmatska u mikrovilusnom sloju epitela, najee jejunuma i ileuma.Destrruiii mikrovile na mestu adhezije nastaje atrofija resica sa porenmeajem sekrecije i apsorpcije a dolazi i do smanjenbja laktozne aktivnoti.

Druge bolesti koje se njaee javljaju u periodu sisanja: stereptokokoza, hipgloikemija, anemija, eksudativni epidermitis, omphalophebitis, infekcije zbog nestrune i grube korekcije zuba.

Kako leiti neonatalne enteropatije ?

Lekovi izbora: Enbrocin, Gentamicin, Neomicin, Linkospen, Hemosul, Dihidrostreptomicin,Jonlaktat, vitamnini ADE.

Odgoj odluene prasadi

a)Prvih 7-10 dana po doluenju prasasd se eksponira brojnim stresogenim faktorima meu kojima su najvaniji:- Emocionalni stres koji nastaje odvajanjem od majke promenom boravka , meanjem prasadi iz drugih grupa i drugo.- Ne dobijanjem antitela iz mleka, -Nedovoljno razvijen ferementativni sistem.- Po drugi put u ivotu prasad se prilagoava ishrani i to onkakvoj kakva im se daje, bez mogunosti izbora i to u vreme neodovoljno razvijenog kapaciteta alimentarnnog tubusa i njegovog fermentog sistema.- Po drugi put u ivotu prasad se eksponira novim mirkooraginizmima iz okoline i hrane i to u vreme kada je kolostralna zatita stagnira.- ne shvatanje od srtrane praseta da metalna pojilica koja obezbeuje vodu treba da zamneni majinu sisu koja proizvodi mleko.-neizbalnsirani obroci-lo mikroklimat.

b) Po dolasku u odgajivalite (kaveze) u ishrani prasadi primenjuje se restriktivni sistem ishrane,odnosno prasad se hrane ispod apetita u periodu od 7-10 dana. Tako prvi dan ne dobijaju hranu, vea samo vodu, a narednih dana ghranu treba davati u nekoliko manjih oborka to obezbeuje potpunije natapanje ingesta eludanim sokom to je preduslov za uspeno varenje. U praksi se dobro pokazalo da prasad za period restriktivne ishrane treba da jedu smeu koju su uzimali u prasilitu (predstarter) i to ne u veoj kolinini od one koju su konzuimirala na kraju dojnog perioda. Najee se preporuuje da dnevna koliina hrane bude 100 do 120 grama podeljena na 3 do 4 dela.Neki preporuuju da zaluenoj prasadi za vreme restrikcije treba davati 25 grama hrane po kilogram telesne mase .Ova koliina se postepeno poveava tako da se posle 8-10 dana prelazi na ishranu po volji.Kod odluene prasadi (prvih 10 dana po odluenju) esto dolazi do nasatanka dijareje (E. Coli etiologije).esto dolazi do prederavanja sa posledinim hipoaciditetom eludanog sadraja i sistiranja crevne motorike kada patogena E.coli uspevaju da adheriraju za sluznicu tankog creva i lue endotoksine.Dijeta se nmenja od one koja je lako svarljiva na onu koja je nova za digestivne enzime ija je posledica stvaranje nesvarenog sadraja u lumen creva. Ingest dolazi do zadnjih partija digestivne cevi gde predstavlja odlian supstart za razvoj bakterijske flore, naroito E.coli. Kod prederavanja ivotinja digestivni enzimi se angauju u procesu digestije te ih nema u dovoljnoj koliini za inaktivaciju enterotoksina pa nastaje proliv.Vano je rei da inficiranje odluene prasadi ne nastaje unosom infektivnog agensa iz spoljanje sredine , nego umnoavanjem endogenih ETEC (enterotoksini E.coli). Namnoene E.coli proizvode i lue svoje toksine koji izazivaju posebne patoloke entitete: - coli gastroenteritis-proliv(enerotoksini); - E.coli entrotoksemija(edemska bolest-verotoksin); Endotoksin schock(endotoksin izaziva oslobaanje histamina).

Prolivi dovode do pojaanog gubitka vide i elektrolita iz organizma.Opravdana je primena elektrolita i vitamina u vodi za pie neposredno posle odluivanja.Poto prasad nema rezrve vitamina u organizmu ,posebno vitamina koji msu rastvorljivi u vodi asinteza interstinalne mikroflore gubi znaaj zbog dodavanja antibiotika u hrani . Preporurka iz prakse je da se prvih 3- 5 dana po odluenju preko vode za pie prasadima daje vitamini ABCDE. Medikametoznu profilaksu sporovesti preko vode za pie jer vodu piju i ona prasad koja posle odluenja jo nisu navikla da kozumiraju krmnu smeu. Najbolje sprovedena medikametozna profilaksa nije u stanju da sprei pojavu dijareje. Uverk se desi da jedan manji broj prasadi oboli od koligastroenteritisa. U prvih deset dana po odluenju preko hrane prasdima se dodaju Enrocin P, Linkospen 44, Neomicin 70, Hemosul P, Flumekvin. Preko vode za pie Linkospen 12,5% , Neomicin 245, Hemosul Sp. Na starter smeu se prelazi postepeno .Ovom smeom prasad se hrane do telesne mase od oko 15 kg, posle ega se prelazi na grover.Grover smea se koristi od 15-25 kg telsene mase. Sa aspekta zdravstvene zatite svinja u intezivnoj proizvodnji u ove smee se mogu (programski) dodavati medikamenti na osonvu inkriminsane bakterijske flore i njihove osetljivosti prema antimikorbnim supstancama,odnosno dominatnih proizvodnih bolesti koje atakuju zapat.

U ovoj tehnolokoj fazi-odgoj odluene prasadi- od znaaja su sledee bolesti: dizenterija, edemska bolest, salmoneloza, interstinalna adenomazoza,interstinalna spirohetoza,atrofini rinitis, mikoplazmastska pneumonija, aktinobacilusna pleuropneumonija i Gleserova bolest.DIZENTERIJA SVINJA predstavlja vrlo znaajan zdravstveni i ekonomski problem uzgoja svinja.Kliniki se manifestuje sluzavo-krvavim prolivom,smanjenje telesne teine, dehidracijom i uginuem ako se na vreme ne preuzmu adekvatne terapeutske mere.U etologiji diozenterije svinja primarna uloga pridaje se Brchyspira(Treponenma-Serpulina) hyodisentrerije, a pored nhje obligatno uestvuju Bacetrides fragilis,Bacetroides melaninogenicus, Bacteroides vulgatus, Camplobacter coli,Clostridium perfringens, Fuzobacterium necroforum i jo neki crevni komensali.U provokaciji i irenju oboljenja u zapatima od znaaja su brojni stesogeni faktori kao na primer loa higijena i neadekvatna ishrana. Brchyspira hyodisenrteriae ima afinitet prema crevnoj sluzi.Infekcija se prenosi per os. Patogeni mikroorganizmi se nalaze samo u debelom crevu, penetrirtju u kripte i peharste elije gde se umnoavaju i indukuju sekreciju, a gubitak tenosti je iskljuivo rezultat nemogunosti kolona da vri resporpciju ta vie nivo ciklinog cATP i ciklinog guanozin monofosfat(cGMP) u mukozi kolona je normalan,tako da se patogeneza dijareje kod dizenterije svinja ralikuje od dijareje koju izazivaju enterotokisni sojevi E.coli.Dizenterija svinja na farmama perzistoira u tipnom i atipnom obliku(zakasnela dizenterija, abortivna dizenterija i pogorana dizenterija) to je posledica loeg profilaktikog ili terapeutskog pristupa ovoj infekciji.Kako da uoimo bolest u zapatu? Bolest poinje laganim gubitkom apetita,gubitkom telesne teine i upalim slbinama.Od klikih simpotma najuljivija je pojava sluzavo-hemorginog proliva koji je posledica huiperprodukcije sluzi te zapljenja i nekroze sluznice.U pojedinim sluajevima prethodi obini proliv,poput vlanog cementa. Svinje postaju dalkavije slbine su im ulegnute a perinealna regija je uprljana smee crnim eksrementima.U nekim sluajevima moe da se detektuje lagano poveanje telesne temerature. Svinje mogu biti nosioci uzronika, a da se pri tome ne oitiju simptomi dizenterije. Ni jedna metoda do sada nije dala pouzdane rezultate prilkom detekcije asimpotmatskih nosliaca uzronika.U koliko uradimo obdukiciju na terenu zapapziemo difuznu i dikonituiranu hiperemiju kolona,koju pokriva sluzava masa aponekad uz primese krvi.Kod duzeg toka bolesti uoavaju se na mukozi kolona nekrotine naslage u formi slabo ili jae fiksiranih pseudomembrana.

Lenje dizenterije: kao lekovi izbora su Hemutin 2% Hemutin 45% Hemutin CTC, Linkospen44%,Linkospen 12,5%.Na farmama gde je prisutna dizenterija treba sprovoditi program eradikacije dizenterije. EDEMSKA BOLEST je akutna intokiskacija prasadi toksinima koje proizvode E.coli.Uglavnom obloli prasad 7-10 dana nakon odbijanja od sise nekada i starija prasad a retko prasad na sisi i tovljenici. Za prasad je karkteristino da pogaa kondiciono najbolju prsad.Inae bolst se karakterie izostajnjem inflamatornih promena,brza pojava kao i brzo nestajanje.Obino traje 1- 2 dana.Naime opte je poznato da toksini se resorbuju iz tankih creva uzrokujui oteenja pojedinih tkiva. Preobilna ishrana, suva hrana, bez dovoljno iste vode za pie i veliki broj stesogenih faktora pogoduju eoj pojavi bolesti jer potpomau naglo raznmnoavanje E.coli u limenu creva.Toksin edemske bolesti proizveden od napred spomenutih serotipova E.coli oslobaa se u lumenu creva i prenosi krvotokom u razliite delove tela gde uzrokuje oteenja krvnih sudova zahvatajui i CNS sa polsedinom pojavom nervnih simptoma i otoka u pojedinim tkivima.Uloga endotokisna u patogenezi bolesti nije potpuno jasna a vervatno izazaiva i neke promene u krvi i endokrinom sistemu.Bolest se pojavi izenada (perakutno). Obino se konstatuje da je jedno ili vie najnaprednije prasadi uginulo u prvoj nedelji posle odluenja.Kod akutnog toka prasad nevoljno hoda ili im je hod nesiguran.U pooddmakoom stadijumu bolesti javlja se podrhtavanje miia,parliza prednjeg, a zatim zadnjeg dela tela.ivotinja pada lei postrano i vesla nogama.Retko ivotinje imaju groznicu.Na podraaj ili spontano prasad skie. Na glavi, posebno na elu i kapcama vidi se otok(edemi). Moe da se pojavi i proliv.Smrt nastaje u toku 24-36 sati od pojave prvih klinkih simptoma. Hronni tok edemske bolesti javlja se retko i veinom se konstatuje kod starijih kategorija svinja.Kod perakutnog toka bolesti obino se na leu ne nalaze nikakve promene. Za akutni tok je veoma karkteristino otok onih kapaka i nazofrontalne regije.eludac je obino pun koncentrovane hrane a ispod sluzokoe du velike krivine elica ustnovljavaju se edemi(submukozni edem eluca).Zid eluca moe biti viestruko zadebljao. Edemi se vide i na kolinu s tim to je zahvaen i mezenterijum.U telsnim upljinama otkriva se prisustvo ukaaste tenosti.ivotinjama odmah oduzeti hranu a na raspolaganju im treba staviti dovoljno svee vode za pie.Post traje u proseku 2 dana. Preko vode za pie mogu se dati antibiotici. Preprouka je dsavanje acetilsalicine kiseline, glukokortikoide,anthistaminike.Lekovi izbora: Linkospen, Neomicin, Enrocin, Metilprednizolon.Na farmama u cilju preveniranja edemske bolesti preporuuje se postepen prelaz sa sise na koncentrovanu hranu, a najmanje sedam dana prasad treba hraniti restriktivno.U prve dve nedelje psle odluenja daje se hrana sa lekovima. Na primer , linkospen 44 u prvih 21 dan nakon odluenja.

PROLIFERATIVNE ENTEROPATIJE SVINJA, koja presdsatvlaju afekcije inestinalnoig tubusa i koje se makroskpski veoma razlikuju. Bolest je opisana kao porcina interstinalna adenomatoza(PIA),proliferativni ileus(PI), adenomatozna interstinalna hiperplazija(AIH),interstinalni adenom(IA). Danas ovi morfloki oblici udrueni su u jedan pojam poznat pod imenom Kompleks porcine interstinalne adenomatoze. Mogu da obole sve sarosne kategorije. Prasad posle odbijabijanja u uzrasta od 6-20 nedelja.Mogu da obole i tovljenici suprasne nazimice i krmae.Uzronik bolesti je Campylobacter sputorum ssp.mucosalis(Lawsonia intercellularis).Period inkubacije traje izmeu 3-6 nedelja:Klinike simpotme bolesti pokazuju oko 10% ivotinja. Prvi simpotmi bolesti su mala konzumacija hrane, depresija prirasta i gubitak teine. Dijareja je uglavnom umerena. U nekim sluajevima ivotinje povraaju i imaju feces boje bitumena, koji nije formiran.Neke ivotinje uginjavaju iznenada bez inicijalne fekalne obnormalnosti i pokazuju samo bledilo kao posledica iskrvarenja ili simptome peritonitisa nastalog usled endogene perforacije creva(nekrotini enteritis). Gravidne ivotinje mogu abortiraju u toku 6 dana od nastanaka akutnih klinkih simptoma.U cilju sprovoenja medkimetozne profilakse prerpuruke sa trena Linkospen, Neomicin, Tilozin, Hemutin.) INTERSTINALNA SPIROHETOZA odnosnoporcina spirohetoza ili spirohetozni kolitis znatno je raireno dijarejino oboljenje i to u zemljama sa razvijenom svinjarskom proizvodnjom. Nastaju ekonmoski gubici usled smanjenog prirasta kod odluene prasadi.Uzronik oboljenja jeste Barchyspira(Serpulina) piloscoli koja primarno inficira odluenu prasad izazivajui kolitis ili tiflo kolitis(typhlo-coltiis). Ovo oboljenje dovodi do varajbilnog prirasta dovodei do raslojavanja unutar grupe.Koinfekcije sa drugim enteropatogenima su este , a najre se susree Yersinia pseudotuberculosis i Lawsonia intracellularis.Prvi kliniki znak je dijareja (konzistencija vlanog cementa) sa primesom prozirne sluzi ili gue sluzi u obliku grudvi.ivotinje stoje sa ztgrbljenim leima , a dlani pokriva je pojaan.U preventive svrhe kao izbor moe da se primerniHemutin 2%,Hemutin 45%, Hemutin CTC, Likospen 12,5%.

ATROFINI RINITIS je prilino rasprostranjena hronina afekcija u intezivnim uzgojima svinja ija je glavna karakteristika dugotrajno klicontvo facijalna devijacija uz zaostajanje u proizvodnim osobinama,atrofija kostiju nosa,dilkoacija septuma nosa,sa asimetrijom, nosne pupljine, a u teim sluajevima razgradnja nosnih i gornjiovilinih kostiju. Kao osnovni uzronik ove bolesti je Boredella bronchiseptica. Zajedno sa Pasteurella multocida. Pretostvaka je da je u pitanju njihovo sinergino delovanje pri emu poseban znaaj imaju njihovi endo i egzotokisini.Nastajanjem distorfinih procesa gornjo vilinih kostiju i estog krivljenja zubala oteano je uzimanje hrane, as pojedina grla sa jaim deformitetima uopte nisu u stanju da uzimaju hranu.Akt mastikacije je takoe otean ija je posledica umanjena svarljivost . to rezutira i smanjenim prirastom. Nastaju este sekundarne infekcije uz plunom tkivu.U teim sluajevima atrofinog rinitisa javlaju se posledino mennigoencefalitis, koji nastaje irenjem upalnog procesa iz kaudalnih delova nosne upljine neurolimfogenim putem olfaktornih nerava, na olfaktorne bulbuse, meninge i mozak.Infekcija nastaje aerogenim putem od majke krmae koja je kliconoa na parasd to se deava u prvim danima ivota i tokom perioda sisanja. Krmaa dojilja prtedstavlja glavni izvor infekcije .Infekcija u potpunosti uspeva ako joj se eksponira prasad u prvim danima ivota,a najvie je projemiva do starosti 6-8 nedelja .Starenjem mogunost infekcije opada. Kasnije infekcija meu grlima u razvoju nastaje horizontalno tj kontaktom i kohabitacijom.Prvi klikli znaci javlja se kod prasadi nekada ve 10 dana ali najee 2ili 3nedelje posle roenja.U poetnoj fazi oboljenje potie u vidu povremenog kijanja,frktanja,pa i otresanja glavom.Nekada se javi nazalni pruritis pa prasad tare njukom o zidove boksa.Iscedak iz nosa je srozan, a kasnije se menja pa nastajemukopurulentan. Prisutna je i pojava suzenja i blagi konjuktivitis. Meutim svi ovi simptomi nisu kartakteristini kao to je deformacija rila, a javlja se u starosti od 5- 6 nedelja. Njuka moe da se iskrivi u stranu ili na gore.Koa na nosu poinje da se nabira .Ispod medijalnog onog ugla , zbog spreenog oticnja suza (deformisan i okluzan suzni kanal) pojavljuju se crne mrlje. Pri teem procesima dolazi do krivljenja zubala pa i do distrofinih procesa na zubima. Pri jaoj obostranoj atrofiji turbinalija mogu da nastanu bilateralni deformiteti sa mopastim izgledom glave i ugnutom profilnom linijom njuke.Postoji vei mera za suzbinjanje atrofinog rinita svinja, a njima treba da se smanji uestalost nazalne bordatelioze. Preporuka medikamentozni tretman krmaa tri sedmice pre praenja i jednu sedmicu posle praenja hranom u kojoj se nalazi HemosiulP. Prasad se 1,7, 14, 21 dana tretiraju parenteralno sa Hermosul S( lekovi izbora).AKTINOBACILUSNA PLEUROPNEUMONIJA pojavljuje se u perakutnom, akutnom i hroninom toku uglavnom sa letalnim ishodom. Njae oboljevaju prasad uzrata do 6 meseci i mogu da izazivu znaajne gubitke kada se prvi put pojave. Uzronik je Actinbacillus pleuropneumoniae. U zapat uzronik unosi se kupovinom inficiranih svinja koje u tom momentu ne pokazuiju klinike simptome bolesti. Mnogi nespecifini faktori koji naruavaju odbranmbenu spsobnost organizma olakavaju opstanak bolesti.Inae infkecija se prenosi aerogeno pri emu veliki znaaj ima strujanjhe vazduha. Inkubacija traje obino 3- 5 dana.Perakutni tok se javi iznenada i prtotie sa slikom sepse. Telesna temperatura ide do 42,5C. Oblele ivotinje odbijaju hranu, a mogu i da povraaju.Koa uiju nosa i abdomena je cijanotina .U zavrnoj fsazi bolesti disanje je ubrzano a iz nosnih otvora pojavljuje se penuavi iscedak.Od akutne forme bolesti oboli vei broj ivotinja. ivotinje su depresivne,odbijau hranu, i umereno su hipertermine.Simptomi oteanog disanja su evidentni .Hronini tok bolesti ima atipine simptome.U koliko uradimo obdukciju lea uoavamo da patomorfoloki suspstrat kakterie arina ili difuzna hemorsagina nekrotina pneumonja i adhezivni pleuritis. Hemoragona nekrotina podruja situirana su na dorzokaudalnim delovima jednog ili oba dijafragmatska lobulusa. Uzronik je Actinbacillus pleuropneumoniae je ostljiv na peniclin. Lekovi izbora Ampcilin, Hermutin CTC, Hemutin 2%,Hemutin 45% Linkospen 44, Linkospen 12,5%.Naime, opte je poznato da dugotrajna adminmistrsacija antibiotika u zaptima svinja stvara preduslov za pojavu, multiple rezistencije ovog uzronika. GLESEROVA BOLEST je akutna bolest koja se karsaterie fibrozni perikarditis, pleuritis i peritoniotis, a ponekad sa artitisom i meningitisom. Infekcija nastaje aerogeno.Predisponirajui faktori: transport, promena ambijenta, neadekvatni mirkroklimatski uslovi. Bolet ima perakutan i akutan tok.Poviena temepratura, apatija, anoreksija, cijanoza uiju, vrata i disajnih delova tela, zastim velanje nogama. Kao znaajan podsatak veliki broj autora isitie izostajanje inflamatornih promena u plunom tkuvu. Makroskopskim pregledom na seroznim ovojnicama nalze se sivoukaaste fibirnske niti , a ponekad u zglobovima i meningama.Ovo seve moemo dsa uimo u sluaaju da smo ursadili obdukciju lea. Kao lekovi izbora mogu da se koriste Linkospen, Hemutin, Tilozin, Enrocin, Nemicin.

Tov svinja

Uspeno i ekomino toviti svinje podrazumeva nastojanje svakog propizvoaa svinja da uz to manji utroak postigne maksimalan prirast u to kraem vremenskom periodu .naime opte je poznato da uspean tov zavisi od velikog broja faktora kao to su : gentski potencijal, izbalansiranost objekta, mikorkilmatksih ,odnosno zoohigijenskih uslova, zdravstvenog stanja i dr.Najee bolesti koje se javljaju u tehnolokoj fazi. MIKOPLAZMATSKA PNEUMONIJA (enzootska pneumonija) je sigurno najrasprostranjenije respiratorno oboljenje svinja,naroito u uslovima intenzivne proizvodnje.Naime re je o kontagioznom oboljenju plua i zazvano sa Mycolasma hyopneumoniae, a kliniki se karakterie kaljem,hroninim inflamatornim procesom napluima, krljavost, visokim mortalitetom.Infekcija nastaje horizontalnim i vertikalnim procesom. Uzronik penetrirta u epitelne elije traheje, bronha, bronhiola,pa i alveola. Pri tomne se remeti aktivnost ciljarnog aparata, dolazi do protruzoije epitelnih elija sa polsedinom inhibicijom ienja respiratorne sluzunice mukocilijarnbim aparatom.Zbog ovoga esto dolazi do bakterijske komplikacije sa pasterelama, boredtelama, klebsijelama. Mhyopnemuniae moe hematogenim putem da stigne do CNS. Razvoju bolesti pogoduju 1. velike aglomeracoije ivotinja na malom prostoru,to ima za posledicu inaktivnost ivotinje 2.loi klimatski uslovi e3. paratzitske infekcije,4. deficitarna ishrana.Pod uticajemnespecifinih faktora mikolazmatska pneumonija moe moe da poprimi masovni karakter. Leenje kao lekovi izbora Hemutin, Linkospen, Tilozin, Enrocin