PRAVILNA ISHRANA DECE OD 2 – 7 GODINE ŽIVOTA

Ishrana prilagođena optimalnim energetskim potrebama predstavlja osnovu za zdravo odrastanje. Poštovanje principa pravilne ishrane od najranijeg detinjstva, osim što obezbeđuje odgovarajući rast, razvoj i ishranjenost, pomaže da se steknu odgovarajuće navike koje, u najvećem broju slučajeva, ostaju trajne. Ovako formirane navike imaju ključni značaj, ne samo za zdrav, kvalitetan i dug život nego i za prevenciju gojaznosti i brojnih drugih oboljenja .

Pravilna ishrana podrazumeva optimalan unos svih neophodnih činilaca koji se s aspekta zastupljenosti dele na: makronurtijente i mikronutrijente.

Makronutrijenti

U makronutrijente spadaju belančevine, masti, ugljeni hidrati i voda, a u mikronutrijenete elektroliti, mikroelementi i vitamini.

Belančevine: Belančevine su primarno gradivne materije i treba da čine 10-15% ukupne kalorijske vrednosti hrane. Ove hranljive materije, odnosno aminokiseline kao produkt njihove hidrolize, ulaze u sastav različitih strukturnih i funkcionalnih proteina organizma i katobolišu se samo u stanjima ekstremnog gladovanja.

Belančevinama se unosi 20 različitih aminokiselina koje se dele na esencijalne i neesencijalne. Jedini izvor esencijalnih aminokiselina je hrana, dok se neesencijalne sintetišu u jetri.

Proteini životinjskog porekla (meso, jaja, riba, mleko) zbog visokog sadržaja i dobrog odnosa esencijalnih aminokiselina smatraju se proteinima visoke biološke vrednosti u poređenju sa proteinima biljnog porekla (žitarice, povrće, voće).

Leguminoze (mahunarke), soja i koštunjavo voće takođe sadrže esencijalne aminokiseline u dovoljnoj količini, pa se smatraju analozima mesa.

Različite vrste mesa, ribe sadrže oko 20 g proteina na 100 g. Posna mesa sadrže više proteina nego ista količina masnog mesa.

Hrana biljnog porekla sadrži 7-12 g proteina na 100 g. Sagorevanjem 1 g proteina oslobađa se 4,1 kcal.

Masti: Služe primarno kao izvor energije. Optimalne dnevne potrebe deteta date su Tabeli 1. Masti su važne i kao strukturni i funkcionalni činioci organizma. U prve 2-3 godine po rođenu masti treba da čine 40-50% ukupne kalorijske vrednosti hrane a potom do 30%.

Preko 98% masti u ishrani čoveka čine trigliceridi a ostatak fosfolipidi, holesterol, monogliceridi, trigliceridi i dr.

Najviše 10% ukupnih kalorija koje se unose hranom treba da pripada zasićenim masnim kiselinama a preostali deo nezasićenim (Tabela 2).

Grupi nezasićenih masnih kiselina pripadaju i esencijalne masne kiseline (linolna i alfa-linolenska) koje prvenstveno služe za sintezu dugolančanih višestruko nezasićenih masnih kiselina. Prema aktuelnim preporukama esencijalne masne kiseline u optimalnoj ishrani treba da čine 3-10% ukupnog kalorijskog unosa.

Izvori masti životinjskog porekla su svinjska mast, loj, mleko i mlečni proizvodi, žumance, a biljnog porekla ulje od suncokreta, kukuruza, masline i soje.

Povrće sadrži malo masti kao i voće osim oraha, lešnika i badema. Sagorevanjem 1.g masti oslobađa se 9,3 kcal.

Tabela 1. Optimalne dnevne energetske potrebe u detinjstvu pri lakoj ili umerenoj fizičkoj aktivnosti.

ASDE0Uzrast (god.) kCal/kg

0,0-0,5 1080,5-1,0 98

1-3 1024-6 907-10 70

Ugljeni hidrati: U prve 2-3 godine po rođenju ugljeni hidrati treba da čine 40-50% ukupne kalorijske vrednosti hrane a potom oko 55%. Pored energetskog značaja, ugljeni hidrati su izuzetno važni za održavanje metaboličke ravnoteže u organizmu. Ishrana sa manje od 10% kalorija ugljenohidratnog porekla dovodi do pojačanog razgrađivanja tkivnih proteina i dehidrataciju praćenu ketozom.

Osnovni ugljeni hidrat u ishrani odojčeta je laktoza, a u kasnijem uzrastu polisaharidi koji i inače imaju prioritet u pravilnoj ishrani .

Polisaharidi se nalaze u žitaricama, krompiru i povrću. Sporo se resorbuju iz digestivnog trakta i dovode do sporijeg porasta koncentracije glukoze u krvi, te se smatraju hranljivim materijama niskog glikemijskog indeksa i zato treba da imaju prednost u ishrani.

Sagorevanjem 1 g ugljenih hidrata oslobađa se 4,1 kcal.

Tabela 2. Osnove pravilne ishrane deteta uzrasta ≥ 2-3 godine

Belančevine 10-15% kalorijaIzvor esencijalnih aminokiselina

Masti Ukupne masti:30% kalorijaZasićene masne kiseline <10% kalorija

Ugljeni hidrati Ukupno 55% kalorijaPrimarno polisaharidiDovoljno vlakana

Soli Nizak unos soli

Dijetna vlakna: Dijetna vlakna su heterogena grupa organskih spojeva, pretežno biljnog porekla, koja ne podležu procesu varenja u digestivnom traktu. Tu spadaju celuloza, hemiceluloza, pektini β-glukani, gume i lignin. Kapacitet vezivanja vode je osobina dijetnih vlakana da bubrenjem povećavaju zapreminu i ubrzavajući crevnu peristaltiku deluju preventivno na opstipaciju. Glavni izvor dijetnih vlakana su žitarice – pšenica, raž, ovas, ječam, kukuruz i pirinač.

Mikronutrijenti

Vitamini:

U grupu hidrosolubilnih vitamina (rastvorljivih u vodi) spadaju vitamin B1 (tijamin),vitamin B2 (riboflavin), nijacin, vitamin B6 (piridoksin), folna kiselina, pantotenska kiselina i vitamin C.

Vitamin B1 učestvuje kao koenzim kod nekoliko enzimskih sistema uključenih u

metabolizam ugljenih hidrata i masti.glavni izvori ovog vitamina su integralne žitarice i meso, uključujući i prerađevine od mesa. Nedostatak ovog vitamina se ispoljava simptomoma bolesti srca i nervnog sistema.

Vitamin B2 zauzima centralno mesto u metaboličkim procesima stvaranja energije.Glavni nutritivni izvori ovog vitamina su zeleno lisnato povrće, integralne žitarice, meso i mesne prerađevine, riba i jaja. Nedostatak vitamina B2 se ispoljava promenama na koži, sluzokožama usne duplje i jezika, malokrvnošću i poremećajima funkcije mozga.

Nijacin učestvuje u brojnim biohemijskim reakcijama tokom sinteze mast, proteina i hormona. Kvasac, meso, iznutrice, žitarice i leguminoze su bogati izvori nijacina. Kliničke manifestacije nedostatka nijacina su promene na koži i sluzokožama, proliv i gubitak pamćenja.

Vitamin B6 učestvuje u sintezi neurotransmitera i nukleinskih kiselina, a izolovani nedostatak ovog vitamina je redak.

Vitamin B12 učestvuje u sazrevanju crvenih krvnih zrnaca i mijelinizaciji nervnih vlakana.Nutritivni izvori ovog vitamina su iznutrice, meso, riba i jaja.Nedostatak ovog vitamina posebno pogađa vegetarijance koji moraju uzimati ovaj vitamin u obliku suplemenata.Karakterističan oblik anemije i nervno propadanje su posledice nedostatka ovog vitamina.

Folna kiselina učestvuje u sintezi esencijalnih aminokiselina i nukleinskih kiselina. Bogati izvori ovog vitamina su jetra, iznutrice, zeleno lisnato povrće, jetra i kvasac. Nedostatak ovog vitamina ispoljava se slično kao i nedostatak vitamina B12.

Vitamin C kao koenzim učestvuje u stvaranju vezivnog tkiva i pojedinih hormona. Ovaj vitamin ima centralnu ulogu u odbrani organizma. Takođe, poboljšava apsorpciju gvožđa iz creva što se koristi u lečenju malokrvnosti. Voće (jagode, pomorandža, lubenica, grejfrut, kivi) i povrća (paprika, paradajz, brokoli, kupus, karfiol, kelj) bogati su izvori vitamina C, čija količina u namernicama zavisi od sezone, transportnih uslova, dužine i načina čuvanja i kulinarske obrade. Nedostatak ovog vitamina ispoljava se u krvarenjima u koži i sluzokoži.

U grupu liposolubilnih vitamina (rastvorljivih u mastima) spadaju vitamin A

(akseroftol), vitamin D (kalciferol), vitamin E (tokoferol) i vitamin K.Za razilku od vitamina rastvorljivih u vodi vitamini rastvorljivi u mastima imaju toksična dejstva ako se uzima količina koja višestruko prevazilazi dnevne potrebe.

Vitamin A neophodan je za funkcionisanje čula vida i ćelijsku diferencijaciju. U namirnicama životinjskog porekla prisutan je kao retinol, a najviše ga ima u jetri, mleku i mlečnim proizvodima i ribi. Karotenoidi su karakteristični za namernice biljnog porekla, a ima ih u šargarepi, bundevi, kukuruzu, zelenom lisnstom povrću i paradajzu. Nedostatak vitamina A se ispoljava promenama na očima, slabovidošću i noćnom slepilu.

Vitamin D ima ključnu ulogu u metabolizmu kalcijuma, održavajući njegovu koncentraciju u plazmi uticajem na resorpciju u crevima i resorpciju iz kostiju. Ima ulogu u ćelijskoj proliferaciji i sazrevanju, naročito na koži. Ribe severnih mora (haringa, tuna , losos) bogate su ovim vitaminom. Ima ga i u jajima, govedini, buteru i biljnim uljima.Kod dece i odraslih nedostatak vitamina D se ispoljava promenama na kostima.

Vitamin E primarni je činilac u antioksidantnom odbrambenom sistemu i direkto štiti ćelijsku membranu.Ima važnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema i prevenciji ateroskleroze.Najznačajniji nutritivni izvori vitamina E su masti i ulja, riba, žitarice i koštunjavo voće. Nedostatak ovog vitamina je redak.

Vitamin K učestvuje u procesu zgrušavanja krvi. Zeleno lisnato povrće, naročito tamnije prebojeno sadrži veću količinu ovog vitamina. Dobri izvori vitamina K su biljna ulja, kao i kravlje mleko.

Minerali

a) U esencijalne makroelemente koji su prisutni u koncentraciji većoj od 0.005% spadaju: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, hlor i sumpor. Uglavnom su u dovoljnoj količini zastupljeni u hrani, tako da njihov deficit nastupa u patološkim stanjima (prolivi, povraćanje, jako znojenje). Minerali imaju različite uloge u organizmu, čine neophodne strukturne komponente (Ca,P,Mg), učestvuju u različitim enzimskim sistemima (Ca,P,Mg), u ravnoteži tečnosti (Na,K), u celularnoj funkciji (Ca,Na,K) i neurotransmisiji (Ca, Mg,K).

Natrijum je glavni katjon ekstracelularne tečnosti. Višak soli u ishrani dovodi se u vezu sa nastankom hipertenzije, te se u cilju prevencije ovog oboljenja savetuje roditeljima da značajno ne dosoljavaju hranu.

Kalijum je glavni katjon intracelularne tečnosti. Osnovni depo kalijuma u organizmu su mišići, gde ima važnu ulogu u mišićnoj i nervnoj provodljivosti.Najbolji izvori kalijuma su meso, voće i povrće, pasulj, krompir, karfiol i spanać.

Kalcijum, fosfor i magnezijum čine strukturnu komponentu kostiju. Kalcijum je važan za održavanje stabilnosti membrane, ima ulogu i kolaguaciji, a zajedno sa magnezijumom ima ulogu u neurotransmisiji i mišićnoj kontraktibilnosti. Fosfor je sastavni deo fosfolipida i nukleinske kiseline. Kalcijum se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, leguminozama, zelenom lisnatom povrću, ribi - naročito sardini. Povećani unos može da ometa apsorpciju gvožđa i cinka i da izazove opstipaciju. Magnezijuma ima u leguminozama i koštunjavom voću - naročito orasima, a fosfora ima u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, ribi, džigerici, jajima i žitaricima.

b) Esencijalni elementi koji su u organizmu zastupljeni u koncentraciji manjoj od 0.005 procenata telesne težine su gvožđe, jod, bakar, cink, kobalt, molibden, selen, fluor, nikl. Oligoelementi u organizmu imaju brojne ulge i to strukturne (fluor), regulatorne u funkciji hormona (Zn,Mg,Cr), kao sastavni deo enzima i u mnogim metaboličkim procesima (Fe, Zn, Cu, Mn, Mo, Se). Oligoelementi su prisutni u normalnoj ishrani u dovoljnoj količini te se deficitarna stanja retko javljaju, uglavnom u toku parenteralne ishrane i hronične dijalize. Izuzetak mogu biti gvožđe i jod.

Gvožđe se u ljudskom organizmu najvećim delom nalazi u hemoglobinu. Ima ga u hrani biljnog i životinjskog porekla ali se bolje iskorišćava iz hrane životinjskog porekla. Ima ga u mesu, džigerici, žumancetu, leguminozama, spanaću, blitvi, koprivi, pasulju. Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa dok fitati i oksalati iz biljne hrane, tanini iz čaja ometaju apsorpciju. Nedostatak gvožđa ispoljava se kao malokrvnost (sideropenijska anemija).

Jod je oligoelemenat neophodan za normalan rast i razvoj tkiva kod ploda i odojčeta, a njegova ključna uloga je u sintezi hormona štitaste žlezde. Sadržaj joda u namirnicama zavisi od sredine (zemljišta) u kojoj rastu i žive, od primene veštačkih đubriva i načina prerade. Glavni izvor joda su hrana poreklom iz mora (ribe i školjke), ali najjednostavniji način da se obezbedi dovoljno joda je jodiranje kuhinjske soli. Nedostatak joda izaziva brojne poremećaje u organizmu među kojima su najznačajniji gušavost i kretenizam.Težina poremećaja zavisi od razvojne faze u kojoj nastaje deficit joda. Deca koja hranom ne dobijaju dovoljno joda pokazuju slabiji uspeh u školi.

Potrebe za vodom su individualne i zavise od aktivnosti, načina ishrane i klimatskih uslova. Od ukupne TM deteta, voda čini oko 70%, više od odraslih i dete može brzo da dehidrira. Sa povećanjem mišićne mase smanjuje se procenat telesne vode na račun ekstraćelijske, dok se intraćelijska smanjuje. Detetu treba ponuditi vodu nekoliko puta dnevno jer „zaborave“ da piju vodu. Evropski institut za hidratacijuda deca treba dnevno da unose od 6-8 čaša vode - tečnosti na dan. U tečnosti spadaju: sokovi, čajevi, bujoni, kuvana jela, mleko, kiselo-mlečni napici, sirovo voće i povrće bogato vodom. Sve to doprinosi hidrataciji. Oko 80% se unosi tečnostima,a 20% hranom. Loša hidratacija ima negativan uticaj na mentalne funkcije i sposobnost učenja deteta. Simptomi blage dehidratacije su umor, glavobolja, smanjena koncentracija, usporenost, nervoza.

Piramida ishrane – vodič za pravilan dnevni izbor hrane

2005.godine napravljena je modifikacija piramide ishrane koja je nazvana Moja piramida (My pyramid). Za razliku od prethodne ova piramida je trodimenzionalna i sa jedne njene strane su stepenice što treba da naglasi koliki je značaj fizičke aktivnosti za zdrav život.Namirnice su raspoređene u trouglove različitih širina, što treba da označi proporciju njihovog unosa.

Piramida ishranePreuzeto sa sajta Dijabetes Zaječar, dostupno na:http://www.diabetes.rs/ishrana07.htm

Žitarice: Hleb, žitarice, pirinač, krompir, testenina 6-11 porcijaJedna porcija: jedno parče hleba (30 g), 1/2 šolje kuvanog pirinča ili testenine, 1/2 šolje kuvanih žitarica, 30 grama žitarica gotovih za jelo.

Povrće: 3- 5 porcijaJedna porcija: 1/2 šolje iseckanog sirovog ili kuvanog povrća, 1 šolja lisnatog svežeg povrća.

Voće: 2-4 porcijeJedna porcija: 1 voćka ili kriška bostana, 3/4 šolje voća, 1/2 šolje voća iz konzerve, 1/2 šolje sušenog voća.

Mleko: Mleko, jogurt, sir 2 - 3 porcijeJedna porcija: 1 šolja mleka ili jogurta, 45-60 g sira.

Meso, riba, jaja: Meso, riba, jaje, leguminoze, koštunjavo voće 2 - 3 porcije. Jedna porcija: 75-90 g kuvanog nemasmog mesa ili ribe, 1/2 šolje kuvanih leguminoza ili jedno jaje.

Mast i ulja:: Masti, ulja i slatkiše koristiti retko i u malim količinama.

Opšte preporuke za pravilnu ishranu:

Žitarice Polovina dnevno unetih žitarica trebalo bi da bude od celog zrna.Voće Treba jesti različito voće i piti slabije voćne sokoveMleko Uzimati hranu bogatu kalcijumom (mleko, jogurt, sir)Meso i mahunarke Jesti mršavo meso koje je bogato proteinima.Jesti više ribe,

mahunarki (pasulj i grašak),orašaste plodove i zrnevlja.Ulja i masti Umereno,preko hrane,termički neobrađenoFizička aktivnost Neophodno je biti fizički aktivan najmanje 30 minuta dnevno.

Moja piramida za decu Preuzeto sa sajta Zavod za javno zdravlje Pančevo, dostupno

na:http://www.zjzpa.org.rs/joomla/index.php/en/150-svetski-dan-hrane

Enegetske potrebe

Energetske potrebe određene su energetskom potrošnjom tj. količinom energije koja se utroši za potrebe bazalnog metabolizma, fizičku aktivnost, specifično dinamičko dejstvo hrane i rasta.

Tabela 3. Energetske dnevne potrebe dece obračunate u odnosu na uzrast i telesnu masu (preuzeto iz Pravilnika o normativu društvene ishrane dece u ustanovama za decu)

uzrast Medijala telesne mase (kg)

Energetske potrebepo kg/tel.masekcal/kg KJ/kg

Dnevne energetske potrebeKcal/dan KJ/dan

2-5 16.5 95 39 1600 66945-7 20.5 90 m 377 m

85 ž 356 ž1900 m 7950 m1800 ž 7531 ž

m – dečaciž-devojčice

Predlog mera

Opšte preporuke za ishranu dece su:

uravnotežena ishrana uz redovnu fizičku aktivnost.Uravnotežena ishrana zahteva unos hrane iz svake osnovne grupe namernica tokom dana. Redovna fizička aktivnost podrazumeva igru ili bavljenje sportom umerenog intenziteta jedan sat dnevno. Gledanje televizije i sedenje za kompjuterom treba ograničiti na dva sata dnevno;

treba uskladiti energetski unos sa energetskom potrošnjom.U cilju prevencije pothranjenosti i gojaznosti neophodno je da unos hrane bude u srazmeri sa fizičkim aktivnostima;

povrće i voće treba unositi svakodnevno, a ograničiti unos voćnih sokova. Povrće i voće omogućavaju adekvatan unos vitamina, minerala i dijetnih vlakana. Dijetna vlakna iz povrća i voća kojih nema u voćnim sokovima daju osećaj sitosti i utiču na uravnoteženu koncentraciju šećera u krvi;

treba upotrebljavati mast, biljna ulja, maslac. Zasićene masne kiseline i nezasićene masne kiseline trans konfiguracije iz maslaca i čvrstih margarina deluju štetno na krvne sudove uzrokujući aterosklerozu. Nezasićene masne kiseline cis konfiguracije iz biljnih ulja i mekih margarina su izvor esencijalnih masnih kiselina neophodnih za rast, razvoj i funkcionisanje organizma, a deluju zaštitno na krvne sudove;

treba dati prednost hlebu i žitaricama od celog zrna žita (integralnim žitaricama) a izbegavati rafinisane proizvode od žita.Integralne žitarice su bogat izvor belančevina, vitamina B grupe i vitamina E, minerala i dijetnih vlakana;

treba smanjiti unos hrane i napitaka zaslađenih šećerom. Hrana i napici zaslađeni šećerom imaju visoku energetsku, a malu hranljivu vrednost.Ne treba ih unositi u velikim količinama i u cilju prevencije gojaznosti;

treba koristiti mleko i mlečne proizvode .Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvor

kalcijuma u ishrani . treba pripremati živinsko i mršava mesa bez kožice i vidljivih masnoća.

Meso je glavni izvor belančevina visoke biološke vrednosti i minerala, a ukljanjanjem kože i vidljivih masnoća, uz izbegavanje pripreme obroka prženjem, pohovanjem ili dinstanjem na ulju unosi se manja količina kalorija, holesterola i zasićenih masnih kiselina;

ribu pripremljenu kuvanjem ili pečenjem treba servirati dva puta nedeljno. Riba je izvor belančevina visoke biološke vrednosti i masti koje sadrže esencijalne masne kiseline;

meso treba povremeno zameniti mahunarkama i proizvodima od soje. Mahunarke i proizvodi od soje sadrže više dijetnih vlakana od mesa, a sadrže belančevine visoke biološke vrednosti;

treba smanjiti unos soli i i slane konzervisane hrane.U cilju prevencije povišenog krvnog pritiska ne dosoljavati obroke i izbegavati slanu konzervisanu hranu i prerađevine od mesa;

pažljivo treba čitati etikete na prozvodima gotove i polupripremljene hrane i birati one sa manje šećera i soli a više vlakana;

ukupnu dnevnu količinu hrane treba rasporediti u pet obroka, tri glavna i dve užine. Obroke treba servirati u približno isto vreme svakog dana. Ako su obroci neredovni, organizam je sklon stvaranju rezervi enegije u vidu masnog tkiva.Između obroka treba unositi samo vodu ili umereno zaslađenje čajeve.

Literatura:

1. A., Lakić. „Porodica i gojazno dete.“ Medicinski glasnik br. 44, 2012

2. Banićević M.,Zdravković D.,Sedlecki K.,i dr. Zdravstveno vaspitanje. Beograd: Zavod

za udžbenike, 2009.3. Mesihović Senka i saradnici. Pedijatrija za studente medicine. Sarajevo: Savart, 20054. Zlatibor: Specijalna bolnica Čigota, 2007.5. Zdravković D.,Banićević M.,Bogdanović M. i dr; ibid