pravilnik o rezimu ps

UNIVERZITET U KRAGUJEVCUMAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

P R A V I L N I K

O REIMUPOSLEDIPLOMSKIH STUDIJANA MAINSKOM FAKULTETU

U KRAGUJEVCU

Kragujevac, februar 2003.

S A D R A J

1.0 OPTE ODREDBE 3

2.0 NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI 4

3.0 UPIS STUDENATA NA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE 6

3.1 Status studnta i uslovi studiranja na poslediplomskimstudijama

7

3.1.1 Ispiti i ocenjivanje na poslediplomskim studijama 7 3.2 Specijalistike studije i specijalistiki rad 8 3.3 Magistarske studije i magistarska teza 9 3.4 Doktorske studije i doktorska disertacije 11

3.5 Poasni doktorat 13

4.0 ZAVRNE ODREDBE 14

PRILOG 1 15 PRILOG 2 23 PRILOG 3 25 PRILOG 4 27 PRILOG 5 29 PRILOG 6 31 PRILOG 7 33


Pravilnik o reimu poslediplomskih studijana Mainskom fakultetu u Kragujevcu

uradila Komisija za poslediplomske studije Mainskog fakulteta u Kragujevcu u sastavu:

1. Prodekan za nastavu

Dr Vera Nikoli-Stanojevi, red prof., predsednik Komisije

2. lanovi Komisije:

1. Dr Danica Josifovi, red. prof.2. Dr Branko Obrovi, red. prof.3. Dr Rajko Radonji, red. prof.4. Dr Slavko Arsovski, red. prof.5. Dr Milorad Boji, red. prof.

Kragujevac, februar 2003.Na osnovu Zakona o Univerzitetu (Slubeni glasnik republikeSrbije, broj 21. 2002) i Statuta Mainskog fakulteta u Kragujevcu, Nastavno nauno veeMainskog fakulteta (u daljem tekstu Vee fakulteta) u Kragujevcu na svojoj sedniciodranoj 20. februara 2003. donelo je:

P R AV I L N I KO REIMU POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA

NA MAINSKOM FAKULTETU U KRAGUJEVCU

1.0 OPTE ODREDBElan 1.

Poslediplomske studije na Mainskom fakultetu u Kragujevcu organizuju se sa ciljemunapreenja naunog, naunoistraivakog i strunog rada, podizanja naunog podmlatkai inoviranja znanja u oblastima koje se izuavaju na Mainskom fakultetu.

lan 2.Nastava na poslediplomskim studijama se izvodi prema nastavnom planu koji jeutvren ovim Pravilnikom (taka 2.0) mogu da se izvode kao:

Grupne Mentorske

lan 3.Predloge za organizovanje bilo kog oblika poslediplomskih studija daju obrazovnismerovi, grupa nastavno naunih radnika ili vanfakultetske institucije. Predlozi sepodnose Komisiji za poslediplomske studije Mainskog fakulteta u Kragujevcu.Komisija razmatra podnete predloge i formira predlog za Vee fakulteta.Vee fakulteta razmatra podnete predloge Komisije o osnivanju (ili neosnivanju) novihkurseva poslediplomskih studija i donosi odgovarajuu odluku.

lan 4.Komisija za poslediplomske studije sastavljena je od 6 lanova i to: prodekan za nastavui 5 lanova iz reda nastavnika ( sa svake Katedre po jedan lan).Mandat lanova komisije za poslediplomske studije je dve godine.Predsednik Komisije, po funkciji, je prodekan za nastavu.Komisija razmatra sva pitanja u vezi sa organizovanjem, izvoenjem nastave, nastavnimplanovima i programima, uslovima studiranja i ostalim pitanjima koja su u vezi saposlediplomskim studijama.Komisija razmatra i pitanja finansiranja poslediplomskih studija i dajeodgovarajue predloge Veu i Savetu fakulteta.Za svoj rad Komisija odgovara Veu fakulteta.

lan 5.

Pod poslediplomskim studijama podrazumevaju se: specijalistike, magistarske idoktorske studije.

Specijalistike studije se organizuju u cilju obrazovanja visokostrunih specijalistaza pojedine oblasti mainstva.

Magistarske studije se organizuju sa ciljem formiranja nastavnog, strunog iistraivakog kadra.

Doktorske studije se organizuju u cilju formiranja naunog, nastavnog inaunoistraivakog kadra.

lan 6.Fakultet moe organizovati zajednike poslediplomske studije, interdisciplinarnog imultidisciplinarnog karaktera, u saradnji sa drugim fakultetima, odnosnouniverzitetima.

Odluku o ueu fakulteta u organizaciji studija iz prethodnog stava dodnosi Veefakulteta na predlog nadlene katedre i Komisije za poslediplomske studije.

Nastavni program predmeta sa kojima je Fakultet zastupljen, na ovim studijama,razmatra Vee fakulteta.

lan 7.Poslediplomske studije se organizuju po semestrima:Specijalistike studije traju jednu godinu, odnosno dva semestra.Magistarske studije traju dve godine, odnosno etiri semestra.Doktorske studije traju tri godine, odnosno est semestara.Zimski semestar traje od 1. novembra tekue godine do 28. februara naredne godine.Letnji semestar traje od 1. marta do 30. oktobra tekue godine.

2.0 NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

lan 8.Nastavne planove specijalistikih studija, na predlog nadlenih katedri i Komisije zaposlediplomske studije, donosi Vee Fakulteta.

Nastavne planove magistarskih i doktorskih studija, na predlog nadlenih katedri iKomisije za poslediplomske studije, donosi Vee Fakulteta, uz saglasnost Univerziteta.

lan 9.Nastavne programe specijalistikih, magistarskih i doktorskih studija, na predlognadlenih katedri i Komisije za poslediplomske studije, donosi Vee Fakulteta.

Nastavni programi svih predmeta iz stava 1. ovog lana utvruju njihov sadraj, nainizvoenja nastave i nain provere znanja studenata.Nastavni programi obuhvataju:

Teorijsko strune i ue strune programske sadraje i praktini struni radkod specijalistikih studija.

Teorijsko metodoloke sadraje i naunoistraivaki rad kod magistarskih idoktorskih studija.

lan 10.Fakultet ostvaruje poslediplomske studije za sticanje strunog naziva specijalistetehnikih nauka, akademskog naziva magistra tehnikih nauka i naunog stepenadoktora tehnikih nauka, izvoenjem nastave na srpskom i engleskom jeziku nasledeim smerovima:

1. Proizvodno mainstvo2. Mainske konstrukcije i mehanizacija3. Motorna vozila i motori4. Energetika i procesna tehnika5. Primenjena mehanika6. Automatika7. Industrijski inenjering8. Informatika u inenjerstvu9. Drumski saobraaj10. Opte mainstvo(mechanical engineering) -nastava se izvodi na

engleskom jeziku.U okviru savkog smera postoji niz usmerenja (PRILOG 1 ).

lan 11.Predmeti koji se sluaju na studijama grupisani su po obrazovnim smerovima u: optepredmete (A), strune predmete (B) i ue strune predmete (C), (PRILOG 1).

lan 12.Izabrana poglavlja iz predmeta navedenih u PRILOGU 1. ovog Pravilnika sluaju se usledeem obimu:

opti predmeti (grupa predmeta oznaena sa A) u obimu od po 15 kolskihasova po predmetu i semestru,

struni predmeti (grupa predmeta oznaena sa B) u obimu od 30 kolskihasova po predmetu i semestru,

ue struni predmeti (grupa predmeta oznaena sa C) u obimu od 40 kolskihasova po predmetu i semestru.

lan 13.Student bira smer i oblast usmeravanja, a uz konsultacije sa mentorom bira predmeteiz spiska predmeta datog u PRILOGU 1 ovog Pravilnika.U dogovoru sa mentorom student ima pravo da bira po jedan predmet iz grupapredmeta B i C iz drugih obrazovnih smerova i oblasti usmeravanja, ukoliko takav izborvie odgovara aktuelnoj problematici koju obradjuje u svojoj magistarskoj tezi ilidoktorskoj disertaciji.

Plan posdiplomskih studija studija za svakog studenta utvrdjuje, na predlog mentora,Komisija za posledipolomske studije.

Student moe izabrati najvie dva predmeta, iz svih grupa predmeta, kod istognastavnika.

lan 14

Student specijalistikih studija duan je da u toku studija poloi 4 (etiri) ispita izspiska predmeta navedenih u PRILOGU 1. ovog Pravilnika, i to:

jedan ispit iz grupe predmeta A., jedan ispit iz grupe predmeta B, dva ispita iz grupe predmeta C,

Student magistarskih studija duan je da u toku studija poloi 9 (devet) ispita iz spiskapredmeta navedenih PRILOGU 1 ovog Pravilnika i to:

dva ispita iz grupe A.1, dva ispita iz grupe A.2, jedan ispit iz grupe A.3, dva ispita iz grupe B, dva ispita iz grupe C,

Student doktorskih studija duan je da u troku studija poloi 12 (dvanaest) ispita izspiska predmeta navedenih PRILOGU 1. ovog Pravilnika, i to:

dva ispita iz grupa A.1, tri ispita iz grupe A.2, jedan ispit iz grupe A.3, tri ispita iz grupe B, tri ispita iz grupe C.

U toku 2. (druge) i 3 (tree) godine doktorskih studija student je duan da poredpohadjanja nastave obavlja svoja istraivanja na Fakultetu u punom radnom vremenu i daobjavi najmanje dva nauna rada, po pravilu eksperimetalnog karaktera u domaim iliinostranim asopisima.

lan 15.Predmeti navedeni u PRILOGU 1. ovog Pravilnika koji se sluaju na specijalitikimstudijama rasporedjeni su po semstrima na sledei nain:

u I semestru sluaju se predmeti grupe A (15 asova nastave) i grupe B (30asova nastave),

u II semestru sluaju se predmeti grupe C (2 x 40 = 80 asova nastave), ukupno optereenje studenta u toku studija je 125 asova nastave.

Predmeti navedeni u . PRILOGU 1 ovog Pravilnika koji se sluaju na magistarskimstudijama rasporedjeni su po smestrima na sledei nain:

u I semestru sluaju se predmeti grupe A (5x15 = 75 asova nastave), u II semestru sluaju se predmeti grupe B (2x 30 = 60 asova nastave), u III i IV semestru sluaju se predmeti grupe C ( 2 x 40 = 80 asova nastave ukupno optereenje studenta u toku studija je 215 asova nastave.

Predmeti navedeni u PRILOGU 1.ovog Pravilnika koji se sluaju na doktorskimstudijama rasporedjeni su po semstrima na sledei nain:

u I semestru sluaju se predmeti grupe A.I i A.3 (3 x 15 = 45 asova nastave), u II semestru sluaju se predmeti grupe A.2 (3 x15 = 45 asova nastave),

u III i IV semestru sluaju se predmeti grupe B (3 x 30 = 90 asova nastave), u V i VI semestru sluaju se predmeti grupe C (3 x 40 = 120 asova nastave) ukupno optereenje studenta u toku studija je 300 asova nastave.

Konsultacije sa mentorom vezane za izradu specijalistikog rada, magistarske teze ilidoktorske disertacije obavljaju se od njihovog odobravanja i formalno optereujuposlednji semestar sa dodatnih 20 nastavnih asova.

3.0 UPIS STUDENATA NA POSLEDIPLOMSKE STUDIJElan 16.

U prvu godinu specijalistikih studija moe se upisati lice koje ima zavren mainski ilidrugi srodni tehniki fakultet.Na magistarske studije mogu da se upiu lica koja su zavrila mainski ili drugi srodnitehniki fakultet, ukoliko su ostvarila prosenu ocenu najmanje 8 (osam) u toku osnovnihstudija.Na magistarske studije moe se upisati i lice koje je steklo struni naziv specijaliste unaunoj oblasti za koje je Fakultet matian.Lice koje ima opti uspeh manji od 8 (osam) na osnovnim studijama moe se upisatina magistarske studije po zavrenim osnovnim studijama, ako poloi kvalifikacioni ispitiz nastavnih predmeta definisanih odlukom Vea Fakulteta sa ocenom najmanje 8(osam),po pravilima osnovnih studija.Lice koje ima opti uspeh manji od 8 (osam) na osnovnim studijama, a ima najmanjetri rada objavljena u nacionalnim asopisima ili saoptena na naunim skupovima uzemlji ili inostranstvu. moe se upisati na magistarske studije bez polaganjakvalifikacionog ispita ako Komisija za poslediplomske studije proceni da pomenutiradovi mogu biti ekvivalent klasifikacionom ispitu.Spisak nastavnih predmeta iz stava 4 ovog lana dat je u PRILOGU 2 ovog Pravilnika.Na doktorske studije mogu da se upiu lica koja su zavrila mainski ili drugi srodnitehniki fakultet ukoliko su ostvarila prosenu ocenu najmanje 9 (devet) na osnovnimstudijama.Konkursni rok za upis na poslediplomske studije traje od 1. do 25. oktobra tekuegodine.Konkursom se blie preciziraju uslovi upis (broj studenata koji se koluje na teretbudeta, broj studenata koji plaaju kolarinu (odnosno koji se koluju uz finansiranjeiz drugih izvora i dr.).Ukoliko, iz bilo kojih razloga, nadleno Ministarstvo ne uplati iznos kolarine za studentekoji se koluju na teret budeta, kandidati su duni da kolarinu naknadno uplate sami.Student iz stava 4 i 5 ovog lana se upisuju u statusu studenta koji obavezno plaakolarinu.

lan 17.Na poslediplomske studije na Fakultetu mogu da se upiu lica koja su zapoelaposlediplomske studije na drugom mainskom ili srodnom tehnikom Fakultetu, akoispunjavaju uslove nevedene u l. 16. ovog Pravilnika.

Student iz stava 1 ovog lana moe prei sa jedne vrste poslediplomskih studija nadrugu vrstu poslediplomskih studija na Mainskom fakultetu, ako ispuni uslove navedeneu l. 16. ovog Pravilnika.Na predlog prodekana za nastavu i Komisije za poslediplomske studije, Dekan Fakultetautvruje u koju godinu poslediplomskih studija lice iz stava 1. i 2. moe da se upie i kojimu se ispiti priznaju.

lan 18.Za upis na prvu godinu magistarskih studija koje se realizuju na engleskom jeziku moekonkurisati lice, koje pored uslova iz lana 16 ovog Pravilnika vlada znanjem engleskogjezika.Komisiju za proveru znanja engleskog jezika formira Dekan Fakulteta, na predlogprodekana za nastavu.

lan 19.Strani dravljanin moe konkurisati za upis na prvu godinu magistarskih studija koje seizvode na srpskom ili engleskom jeziku pod istim uslovima kao i jugoslovenskidravljanin, pod uslovom da vlada srpskim, odnosno engleskim jezikom.

Strani dravljanin pri konkurisanju mora imati nostrifikovanu diplomu i mora bitizdravstveno osiguran pre upisa na Fakultet.

Komisiju za proveru znanja srpskog odnosno engleskog jezika formira Dekan Fakulteta,na predlog prodekana za nastavu.

Studenti iz stava 1. ovog lana se mogu upisati na poslediplomske studije u svojstvustudenata koji plaaju kolarinu.

3.1 Status studenta i uslovi studiranja na poslediplomskim studijamalan 20.

Status studenta poslediplomskih studija stie lice koje se upie na specijalistike,magistarske, doktorske studije ili lice koje prijavi, a Fakultet mu prihvati, doktorskudisertaciju.

Status studenta poslediplomskih studija prestaje: uspenom odbranom specijalistikog rada, magistarske teze ili doktorske

disertacije, ispisom sa Fakulteta i iskljuenjem sa Fakulteta.

lan 21.Student je duan da od momenta upisa poslediplomskih studija najdalje za dve godine(u sluaju specijalistikih studija), pet godina (u sluaju magistarskih studija) odnosnoest godina (u sluaju doktorskih studija) poloi sve ispite predviene nastavnim planomposlediplomskih studija. U protivnom upisuje ponovo studije i snosi sve trokove zanastavak studija.Semestri na poslediplomskim studijama mogu se upisati samo jedanput.

U izuzetnim sluajevima (bolest, smrtni sluaj najuih lanova u porodici, promenaastavnog plana studija i dr.) Komisija za poslediplomske studije moe odobriti ponovniupis istog semestra.

3.1.1 Ispiti i ocenjivanje na poslediplomskim studijama

lan 22.Provera znanja kandidata na poslediplomskim studijama obavlja se kroz ispite,seminarske radove, projekte i kolokvijume.

lan 23.Ukoliko kandidat izuzetno uspeno uradi seminarske radove, projekte i poloi svekolokvijume, nastavnik ima pravo da mu prizna ispit iz tog predmeta. Nastavnik je duanda o tome u pisanom obliku obavesti Komisiju za poslediplomske studije.

lan 24.Ispiti se polau: usmeno, pismeno ili pismeno i usmeno.Ispitni rokovi su: januarski, junski, septembarski.Student moe polagati ispite i u drugim rokovima uz nadoknadu trokova ispita.

lan 25.Ocene na poloenim ispitima su od 6(est) do 10(deset). Negativna ocena je 5(pet) i neupisuje u indeks.

3.2 Specijalistike studije i specijalistiki radlan 26.

Vee Fakulteta najkasnije do 1. novembra tekue godine, donosi odluku na kojim e sesmerovima ostvarivati specijalistike studije u narednoj kolskoj godini, a optim aktomutvruje visinu kolarine koju student plaa.Nastavni programi iz pojedinih disciplina se mogu, na predlog nadlenih katedri,usaglaavati sa potrebama privrede.

lan 27.Za izvoenje nastave angauju se univerzitetski nastavnici, a za izvoenje vebi mogubiti angaovani i asistenti.U okviru svakog predmeta deo sadraja moe biti povereno istaknutim strunjacimaizvan Univerziteta, na pisani predlog Komisije za poslediplomske studije ili grupenastavnih radnika. Ovi predlozi moraju biti prihvaeni od strane Vea fakulteta.U izvoenju dela nastave i nastave pojedinih predmeta mogu uestvovati po pozivuuniverzitetski profesori iz inostranstva.Na poetku svake kolske godine donosi se plan angaovanja nastavnika i saradnika.

lan 28.Pravo da pristupi izradi specijalistikog rada ima lice koje je poloilo sve ispitautvrene nastavnim planom specijalistikih studija.

lan 29.

Prijavu teme specijalistikog rada, student sa biografijom i spiskom nauno-strunihradova, podnosi nadlenoj katedri. Predlog teme obavezno sadri: predmet i struni ciljrada, osnovne hipoteze od kojih se polazi i metode koje e se u radu primeniti (videtiPRILOG 3).Predlog nadlene katedre se razmatra na Komisiji za poslediplomske studije i donosi sezakljuak o ispunjenosti uslova za prijavu specijalistikog rada.Na predlog Komisije za poslediplomske studije, Vee Fakulteta, konano, utvrujeispunjenost uslova za odobrenje teme specijalistikog rada, odobrava temu i odreujestudentu mentora iz reda nastavnika fakulteta.

lan 30.Student moe braniti specijalistiki rad u roku od dve godine od dana odobravanja temespecijalistikog rada. Za odobreni specijalistiki rad koji nije odbranjen u roku od dvegodine, student podnosi zahtev za odobravanje produetka rada na istom ili obnavljazahtev za odobrenje rada na novoj temi.Vee Fakulteta donosi odluku o produenju roka iz stava 2. ovog lana, na predlogmentora i nadlene katedre. Rok za produenje specijalistikog rada ne moe bitidui od jedne godine.

lan 31.Kandidat predaje Slubi za studentska pitanja, po pravilu, sedam (7) istovetnih primerakauraenogspecijalistikog rada.Vee Fakulteta, na predlog nadlene katedre i stava Komisije za poslediplomske studije,formira Komisiju za ocenu pisanog dela i odbranu specijalistikog rada. Komisija sesastoji od najmanje tri lana iz reda nastavnika i istraivaa u odgovarajuem naunomzvanju, od kojih najmanje jedan nije u radnom odnosu na Mainskom Fakultetu uKragujevcu. Pri formiranju komisije vodi se rauna o naunim oblastima lanovaKomisije.Referat o oceni pisanog dela specijalistikog rada (videti PRILOG 5) Komisija podnosiVeu fakulteta, najkasnije 45 dana od dana odreivanja iste. Konanu odluku o podnetomizvetaju donosi Vee Fakulteta, na predlog Komisije za poslediplomske studije. Ukolikoje odluka pozitivna, Vee Fakulteta, na predlog nadlene katedre, odreuje Komisiju zaodbranu i datum odbrane specijalistikog rada.

lan 32.Na odbrani specijalistikog rada student treba da pokae da vlada materijom iz oblasti nakoju se odnosi radad, i da obrazloi zakljuke do kojih je doao u svom radu.Odbrana rada je javna.Specijalistiki rad koji nije odbranjen ne moe ponovo da se brani.Posle odbrane specijalistikog rada, Komisija utvruje ocenu "odbraniospecijalistiki rad" ili "nije odbranio specijalistiki rad".

lan 33.Posle uspeno odbranjenog specijalistikog rada, na osnovu odluke Vea Fakulteta,lice stie struni naziv specijaliste tehnikih nauka.

lan 34.

Uruenje diplome o steenom strunom nazivu specijalista tehnikih nauka obavljase na Fakultetu.

3.3. Magistarske studije i magistarska tezalan 35.

Za izvoenje nastave na magistarskim studijama angauju se univerzitetski nastavnici, aza izvoenje vebi mogu biti angaovani i asistenti.U okviru svakog predmeta deo sadraja moe biti povereno istaknutim strunjacimaizvan Univerziteta, na pisani predlog Komisije za poslediplomske studije ili grupenastavnih radnika. Ovi predlozi moraju biti prihvaeni od strane Vea fakulteta.U izvoenju dela nastave i nastave pojedinih predmeta mogu uestvovati po pozivuuniverzitetski profesori iz zemlje i inostranstva.Na poetku svake kolske godine donosi se plan angaovanja nastavnika i saradnika.

lan 36.Magistarska teza je rezultat samostalnog naunoistraivakog rada studenta, kojim sesistematizuju postojea nauna znanja i daje doprinos novim naunim saznanjima.

lan 37.Tematske oblasti za magistarske teze utvruje Vee Fakulteta, za oblasti za koje jeFakultet matian i koje se neguju na Fakultetu, a na osnovu potreba razvoja nauke, kao iprioriteta naunog i tehnolokog razvoja zemlje.Na osnovu utvrenih tematskih oblasti iz stava 1. ovog lana, student predlae VeuFakulteta temu magistarske teze.

lan 38.Studenti magistarskih studija stiu pravo da prijave magistarsku tezu kada poloe svihpet (5) ispita iz grupe optih predmeta.

lan 39.Prijava magistarske teze sadri predlog teme magistarske teze, autobiografiju i spisaknauno-strunih radova kandidata. Predlog teme magistarske teze obavezno sadripredmet i prikaz problema sa odgovarajuom literaturom, nauni cilj rada, osnovnehipoteze od kojih se polazi, metode koje e se primenjivati u istraivanju, mogunostprimene rezultata i okvirni sadraj rada (videti PRILOG 3).Predlog kandidata se razmatra na Komisiji za poslediplomske studije i donosi sezakljuak o ispunjenosti uslova za prijavu magistarske teze.Predlog Komisije za poslediplomske studije upuuje se nadlenoj Katedri.Katedra razmatra prijavu kandidata i miljenje Komisije za poslediplomske studije ipredlae komisiju za ocenu podobnosti teme i kandidata.

Predlog Katedre se ponovo razmatra na Komisiji za poslediplomske studije i istiupiuje Veu Fakulteta, koje konano, utvruje ispunjenost uslova za odobrenje tememagistarske teze i formira Komisiju za ocenu podobnosti teme i kandidata, u roku od30 dana od dana podnoenja prijave.

Komisija se sastoji od najmanje tri lana iz reda nastavnika i istraivaa uodgovarajuem naunom zvanju, iz naune oblasti iz koje je tema, pri emu najmanjejedan lan Komisije nije u radnom odnosu na Mainskom fakultetu u Kragujevcu.

Komisija ocenjuje naunu zasnovanost teme i ispunjenost uslova od strane kandidata zadobijanje magistarske teze. Komisija je duna da saini odgovarajui referat za ocenupodobnosti teme i kandidata (videti PRILOG 4 ) u roku od 30 dana od dana formiranja.Na osnovu referata Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata, Vee Fakultetakonano ocenjuje naunu zasnovanost predloene magistarske teze i ako je prihvati,odluku o tome dostavlja kandidatu.

lan 40.Za odobrenu magistarsku tezu, Vee Fakulteta odreuje studentu mentora iz redanastavnika Fakulteta iz naune oblasti iz koje se magistarska teza priprema. VeeFakulteta moe istog mentora odrediti za najvie tri magistarske teze u jednoj kolskojgodini.Student moe braniti magistarsku tezu u roku od tri godine od dana odobravanja tememagistarske teze. Za odobrenu magistarsku tezu koja nije odbranjena u roku od trigodine, student obnavlja zahtev za odobravanje produetka rada na tezi ili podnosi zahtevza odobravanje nove teme magistarske teze.Vee Fakulteta donosi odluku o produenju roka iz stava 2. ovog lana, na predlogmentora i nadlene katedre. Rok za produenje magistarske teze ne moe biti duiod dve godine.

lan 41.Pre predaje magistarske teze kandidat treba da ima dva nauna rada objavljena uasopisima ili saoptena na naunim skupovima u zemlji ili inostranstvu, a koja se odnosena naunu oblast magistarske teze.Kandidat predaje uraenu magistarsku tezu, po pravilu, u 8 primeraka.Vee Fakulteta, na predlog nadlene katedre i stava Komisije za poslediplomske studije,najkasnije u roku od 30 dana od predaje pisanog dela magistarske teze formira Komisijuza ocenu i odbranu magistarske teze, koja se sastoji od najmanje tri lana iz redanastavnika i istraivaa u odgovarajuem naunom zvanju, iz naune oblasti iz koje jetema, od kojih je jedan mentor rada, a najmanje jedan lan Komisije nije u radnomodnosu na Mainskom fakultetu u Kragujevcu.Komisija pregleda i ocenjuje predatu magistarsku tezu (videti PRILOG 5) i podnosiVeu Fakulteta referat sa miljenjem o magistarskoj tezi. Referat se podnosi u roku od 45dana od dana formiranja Komisije za magistarsku tezu.Magistarska teza i referat sa miljenjem Komisije dostupni su javnosti u BiblioteciFakulteta 30 dana, o emu Fakultet, na pogodan nain, obavetava javnost.

lan 42.Posle najvie 60 dana od dana objavljivanja obavetenja iz stava 4. lana 41. ovogPravilnika struna Komisija razmatra eventualno dobijene primedbe na rad i referat oradu i svoje miljenje dostavlja nadlenoj Katedri.Nadlena katedra podnosi predlog Veu fakulteta za konano usvajanje referata o radukao i predlog o odobravanju javne odbrane magistarske teze i terminu odbrane iste.Vee Fakulteta razmatra referat Komisije sa miljenjem i dobijenim primedbama istavom Komisije za poslediplomske studije i odluuje o odobravanju javne odbranemagistarske teze.

Vee Fakulteta moe odluiti da odbije referat o uraenoj magistarskoj tezi, vrati nadoradu ili da se pristupi javnoj odbrani teze.Vee Fakulteta utvruje termin odbrane magistarske teze.

lan 43.Na odbrani magistarske teze kandidat treba da pokae da vlada materijom iz oblasti ukojoj brani magistarsku tezu i da odbrani naune i strune zakljuke do kojih je doao usvom radu.Komisija posle odbrane magistarske teze podnosi Veu fakulteta izvetaj (videtiPRILOG 6) u kome utvruje ocenu: "kandidat je odbranio magistarsku tezu" ili"kandidat nije odbranio magistarsku tezu".Magistarska teza koja nije odbranjena ne moe ponovo da se brani.

lan 44.Licu koje je odbranilo magistarsku tezu Fakultet, na osnovu odluke Vea, izdaje diplomuo steenom akademskom nazivu magistra tehnikih nauka.

lan 45.Promocija kandidata i uruenje diploma o steenom akademskom nazivu magistratehnikih nauka obavlja se na Fakultetu.

3.4. Doktorske studije i doktorska disertacijalan 46.

Za izvoenje nastave na doktorskim studijama angauju se univerzitetski nastavnici, aza izvoenje vebi mogu biti angaovani i asistenti.U okviru svakog predmeta deo sadraja moe biti povereno istaknutim strunjacimaizvan Univerziteta, na pisani predlog Komisije za poslediplomske studije ili grupenastavnih radnika. Ovi predlozi moraju biti prihvaeni od strane Vea fakulteta.U izvoenju dela nastave i nastave pojedinih predmeta mogu uestvovati po pozivuuniverzitetski profesori iz zemlje i inostranstva.Na poetku svake kolske godine donosi se plan angaovanja nastavnika i saradnika.

lan 47.Doktorsku disertaciju na Fakultetu mogu da prijave studenti doktorskih studija ilica koja imaju akademski naziv magistra nauka u naunoj oblasti za koju jeFakultet matian.Studenti doktorskih studija stiu pravo da prijave doktorsku disertaciju posle svihpoloenih ispita iz nastavnog plana Fakulteta i uraenog i uspeno odbranjenogpristupnog rada.Sadraj pristupnog rada utvruje Vee Fakulteta na predlog nadlene Katedre i na osnovustava Komisije za poslediplomske studije.Pristupni rad brani se pred Komisijom, koju na predlog nadlene katedre imenuje VeeFakulteta.

lan 48.Tematske oblasti za doktorske disertacije utvruje Vee Fakulteta iz oblasti za koje jeFakultet matian i koje se neguju na Fakultetu, a na osnovu potreba razvoja nauke, kao iprioriteta naunog i tehnolokog razvoja.

Na osnovu utvrenih tematskih oblasti iz stava 1 ovog lana doktorant predlae VeuFakulteta temu doktorske disertacije.

Prijava doktorske disertacije sadri predlog teme doktorske disertacije, autobiografiju ispisak nauno-strunih radova kandidata. Predlog teme doktorske disertacije, obaveznosadri predmet i prikaz problema sa odgovarajuom literaturom, nauni cilj rada, osnovnehipoteze od kojih se polazi, metode koje e se primenjivati u istraivanju, mogunostprimene rezultata i okvirni sadraj rada (videti PRILOG 3).Predlog kandidata se razmatra na Komisiji za poslediplomske studije i donosi sezakljuak o ispunjenosti uslova za prijavu doktorske disertacije.Predlog Komisije za poslediplomske studije upuuje se nadlenoj Katedri.Katedra razmatra prijavu kandidata i miljenje Komisije za poslediplomske studije ipredlae komisiju za ocenu podobnosti teme i kandidata.

Predlog Katedre se ponovo razmatra na Komisiji za poslediplomske studije i istiupiuje Veu Fakulteta, koje konano, na osnovu izvetaja Komisije za poslediplomskestudije, utvruje ispunjenost uslova za odobrenje teme doktorske disertacije i formiraKomisiju za ocenu podobnosti teme i kandidata, u roku od 30 dana od dana podnoenjaprijave.

Komisija se sastoji od najmanje tri lana iz reda nastavnika i istraivaa uodgovarajuem naunom zvanju, iz naune oblasti iz koje je tema, pri emu najmanjejedan lan Komisije nije u radnom odnosu na Mainskom fakultetu u Kragujevcu.Komisija ocenjuje naunu zasnovanost teme i ispunjenost uslova od strane kandidata zadobijanje teme doktorske disertacije. Komisija je duna da saini odgovarajui referat ooceni podobnosti kandidata i teme (videti PRILOG 4).u roku od 30 dana od danaformiranja.

Na osnovu referata Komisije za ocenu podobnosti teme i kandidata i stava Komisijeza poslediplomske studije, Vee Fakulteta konano ocenjuje naunu zasnovanostpredloene doktorske disertacije i ako je prihvati, odluku o tome dostavljaUniverzitetu na saglasnost.

lan 49.Doktorska disertacija je rezultat originalnog naunog rada doktoranta uodgovarajuoj naunoj oblasti.

lan 50.Ako Univerzitet oceni da je predloena tema doktorske disertacije u okviru matinostiFakulteta i u skladu sa potrebama razvoja nauke i sa prioritetima naunog i tehnolokograzvoja, Vee Fakulteta odobrava rad na doktorskoj disertaciji.

Za odobrenu doktorsku disertaciju, Vee Fakulteta odreuje doktorantu mentora izreda nastavnika Fakulteta iz naune oblasti iz koje se doktorska disertacija priprema.Vee Fakulteta moe istog mentora odrediti za najvie dve doktorske disertacije u jednojkolskoj godini.

Kandidat moe braniti doktorsku disertaciju u roku od pet godina, a najranije, popravilu,dve godine od dana odobravanja teme doktorske disertacije.

Za odobrenu doktorsku disertaciju koja nije odbranjena u roku od pet godina, doktorantobnavlja zahtev za odobravanje produenja rada na toj disertaciji ili podnosi zahtev zaodobravanje teme nove disertacije..

Vee Fakulteta donosi odluku o produenju roka iz stava 3. ovog lana, na predlogmentora i nadlene katedre. Rok produenja doktorske disertacije ne moe biti duiod dve godine.

lan 51.Pre predaje doktorske disertacije kandidat treba da ima tri rada objavljena uasopisima ili saoptena na naunim skupovima u zemlji ili inostranstvu. Za doktorantesa magistraturom pomenuti radovi se odnose na period posle odbrane magistarske teze.

Kandidat predaje uraenu doktorsku disertaciju, po pravilu, u 12 primeraka.Vee Fakulteta, na predlog nadlene katedre, najkasnije u roku od 30 dana od predajepisanog dela doktorske disertacije, formira Komisiju za ocenu pisanog dela i odbranudoktorske disertacije, koja se sastoji od najmanje tri lana iz reda nastavnika iistraivaa u odgovarajuem naunom zvanju iz naune oblasti iz koje je tema, od kojihje jedan mentor rada, a najmanje jedan nije u radnom odnosu na Mainskom fakultetu uKragujevcu.

Komisija pregleda i ocenjuje predatu disertaciju i podnosi Veu Fakulteta referat samiljenjem o doktorskoj disertaciji (videti PRILOG 5). Referat se podnosi u roku od 60dana od dana formiranja Komisije za doktorsku disertaciju.

Doktorska disertacija i referat sa miljenjem Komisije dostupni su javnosti u BiblioteciFakulteta 30 dana, o emu Fakultet, na pogodan nain, obavetava javnost.

lan 52.Posle najvie 60 dana od dana objavljivanja obavetenja iz stava 5. lana 50. ovogPravilnika struna Komisija razmatra eventualno dobijene primedbe na rad i referat oradu i svoje miljenje dostavlja nadlenoj Katedri.

Nadlena katedra podnosi predlog Veu fakulteta za konano usvajanje referata o radukao i predlog o odobravanju javne odbrane doktorske disertacije i terminu odbrane iste.

Vee Fakulteta razmatra referat Komisije sa miljenjem i eventualno dobijenimprimedbama i stavom Komisije za posledipomske studije i odluuje oprihvatanju/neprihvatanju istog.

Posle dobijenog miljenja na referat o uraenoj doktorskoj disertaciji od strane KomisijeUniverziteta, Vee Fakulteta moe odluiti da odbije, vrati na doradu, ili da se pristupijavnoj odbrani doktorske disertacije.

Vee Fakulteta utvruje termin odbrane doktorske disertacije.

lan 53.Na odbrani doktorske disertacije doktorant treba da pokae da vlada materijom iz oblastiu kojoj brani doktorsku disertaciju i da odbrani naune zakljuke do kojih je doao usvom radu.

Komisija posle odbrane doktorske disertacije podnosi Veu fakulteta izvetaj (videtiPRILOG 7) iutvruje ocenu: "kandidat je odbranio doktorsku disertaciju" ili"kandidat nije odbranio doktorsku disertaciju".Doktorska disertacija koja nije odbranjena ne moe ponovo da se brani.

lan 54.Kandidatu koje odbrani doktorsku disertaciju Univerzitet u Kragujevcu izdajediplomu o steenom naunom stepenu doktora tehnikih nauka, na osnovu odlukeVea Fakulteta.

lan 55.Uruenje diploma i promociju doktora tehnikih nauka obavlja rektor Univerziteta uKragujevcu po postupku utvrenom Statutom Univerziteta.

3.5 Poasni doktoratlan 56.

Vee Fakulteta moe, u skladu sa Zakonom o Univerzitetu, na osnovu predloganadlene katedre, uputiti predlog Veu Univerziteta za dodelu poasnog doktoratatehnikih nauka istaknutom naunom radniku koji je naroito zasluan zaunapreenje naune misli u oblasti mainstva.

4.0 ZAVRNE ODREDBElan 57.

Komisija za poslediplomske studije reava sluajeve koji nisu obuhvaeni ovimpravilnikom.Komisija za poslediplomske studije ne moe doneti odluku koja je u suprotnosti sa ovimPravilnikom, Statutom Mainskog fakulteta u Kragujevcu i Zakonom o univerzitetu.

lan 58.Kandidati koji su se upisali na posledipomske studije pre stupanja na snagu ovogPravilnika mogu da zavre studije po tada vaeem nastavnom planu i programu u rokuod dve godine. Posle ovog perioda, primenjuju se odredbe ovog Pravilnika.

lan 59.Student koji je mnogo ranije zapoeo poslediplomske studije, moe iste da nastavi uzobavezu prilagoavanja novim nastavnim planovima i programima.Studenti iz prethodnog stava ponovo plaaju kolarinu.

lan 60.Nastavnik, koji je odreen za mentora specijalistikog rada, magistarske teze ilidoktorske disertacije, moe nastaviti zapoete aktivnosti mentora i posle odlaska upenziju.

lan 61.Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana usvajanja na Veu Mainskogfakulteta u Kragujevcu.

lan 62.Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da vai prethodni Pravilnik o reimuposlediplomskih studija (1988.) i drugi normativni akti koji se odnose na poslediplomskestudije na Mainskom fakultetu u Kragujevcu.

P R I L O G 1NASTAVNI PLANOVI POSLEDIPLOMSKIH

STUDIJAFakultet, prema lanu 10. ovog Pravilnika, ostvaruje poslediplomske studije za sticanjestrunog naziva specijaliste tehnikih nauka, akademskog naziva magistra tehnikihnauka i naunog stepena doktora tehnikih nauka, izvoenjem nastave na srpskom iengleskom jeziku na sledeim smerovima:

11. Proizvodno mainstvo12. Mainske konstrukcije i mehanizacija13. Motorna vozila i motori14. Energetika i procesna tehnika15. Primenjena mehanika16. Automatika17. Industrijski inenjering18. Informatika u inenjerstvu19. Drumski saobraaj20. Opte mainstvo(mechanical engineering) -nastava se izvodi na

engleskom jeziku.

Usmerenja u okviru smerova::1. Proizvodno mainstvo

1.1. Razvoj maina, alata i pribora1.2. Upravljanje proizvodnim procesima1.3. Upravljanje kvalitetom1.4. Upravljanje odravanjem sredstava rada

2. Mainske konstrukcije:nema oblasti usmeravanja

3. Motorna vozila i motori2.1. Motorna vozila2.2. Motori SUS2.3. Eksploatacija motornih vozila

4. Energetska i procesna tehnika4.1. Energetske maine i postrojenja4.2. Procesna tehnika4.3. Industrijaka hidraulika i pneumatika4.4. Termotehnika

5. Primenjena mehanika5.1. Proraun konstrukcija primenom kompjutera5.2. Primena kompozitnih materijala5.3. Neelastine konstrukcije

5.4. Primenjena mehanika fluida

6. Automatika6.1. Robotika6.2. Adaptivno upravljanje6.3.Optimalni i stohastiki sistemi AU

7. Industrijski inenjering 7.1. Inenjerska ekonomija 7.2. Inenjering odravanja 7.3. Informacioni inenjering 7.4. Industrijski menadment8. Informatika u inenjerstvu

8.1. Napredne metode programiranja 8.2. Elektronsko poslovanje 8.3. Informatika u inenjerstu9. Drumski saobraaj (nema oblasti usmeravanja)Predmeti koji se sluaju na studijama grupisani su po obrazovnim smerovima u: optepredmete(A), strune predmete (B) i ue strune predmete (C).

A. OPTI PREDMETIA.1. Matematika

1. Matematika analiza2. Verovatnoa i statistika3. Numerika analiza4. Specijalne funkcije5. Tenzorski raun

A.2. Mehanika1. Mehanika kontinuuma2. Teorija oscilacija3. Teorija sistema4. Elastodinamika5. Teoprija elastinosti6. Primenjena teorija plastinosti7. Mehanika loma8. Dinamika fluida9. Numerike metode u mainstvu10. Termodinamika

A.3. Metode naunoistraivakog radaB. STRUNI PREDMETI

B.1. Smer za Proizvodno mainstvo1. Obrada metala rezanjem2. Obrada metala deformisanjem3. Obrada metala zavarivanjem4. Nekonvencionalni postupci obrade

5. Tribologija6. Optimizacija proizvodnih procesa7. Eksperimentalne metode

B.2. Smer za Mainske konstrukcije1. Metode konstruisanja2. Mehaniki prenosnici3. Metode ispitivanja mainskih sistema,4. Tankozidne konstrukcije5. Proraun mainskih konstrukcija6. Teorija i tehnika merenja.

B.3. Smer za Motorna vozila i motore1. Dinamika motornih vozila2. Metode ispitivanja motornih vozila3. Radni procesi motora SUS4. Metode ispitivanja motora5. Tehnika kibernetika6. Teorija tehnikog opsluivanja i opravke vozila

B.4. Smer za Energetiku i procesnu tehniku 1. Termotehnika 2. Hidrauline i pneumatske maine 3. Hidromehaniki prenosnici snage

4. Procesni aparati i postrojenja 5. Hidraulini i pneumatski pogoni 6. Eksperimentalne metode u procesnoj tehnici

7. Prenos toplote i mase

B.5. Smer za Primenjenu mehaniku 1. Metode konanih elemenata I (linerani problemi)

2. Metode konanih elemenata II (nelinearni problemi) 3. Primena aproksimativnih metoda u mehanici 4. Mehanika anizotropinih materijala 5. Teorija i tehnika merenja 6. Termoelastinost 7. Dinamika gasova

8. Viefazna i viekomponentna strujanja.

B.6. Smer za Automatiku 1. Sistemi automatskog upravljanja

2. Teorija i tehnika merenja 3. Signali i sistemi 4. Nelinearni sistemi

B.7. Smer za Industrijski inenjering

1. Inenjering proizvodnje

2. Inenjerska ekonomija3. Upravljanje projektima4. Modeliranje i simuliranje u proizvodnim sistemima5. Operaciona istraivanja6. Inenjering odravanja

B.8. Smer za Informatiku u inenjerstvu

1. Napredne metode programiranja2. Softverski inenjering

3. Arhitektura raunarskih sistema 4. Informacioni sistemi i baze podataka

5. Kompjuterska grafika 6. Pralelno procesiranje

B.9. Smer za Drumski saobraaj 1. Bezbednost saobraaja

2. Pogonski materijali drumskih vozila3. Odravanje drumskih vozila4. Eksperimentalne metode5. Ekologija vozila6. Saobraajnice i regulisanje saobraajnih tokova7. Integralni transport8. Teorija tehnikog opsluivanja i opravke MVM

C. UE STRUNI PREDMETIC.1. Smer za Proizvodno mainstvo

C.1.1 Usmerenje: Razvoj maina, alata i pribora1. Fleksibilni obradni sistemi2. Dinamika obradnih sistema3. Projektovanje pomou raunara CAD4. Metoda konanih elemenata5. Pouzdanost obradnih sistema6. Projektovanje maina alatki7. Pneumatski i hidraulini elementi u obradnim sistemima8. Projektovanje alata i pribora9. Projektovanje automatskih kontrolnih sistema.

C.1.2. Usmerenje: Upravljanje proizvodnim procesima1. Fleksibilni proizvodni sistemi2. Projektovanje i upravljanje procesima pomou raunara

CAM

3. Automatizacija procesa4. Industrijska robotika5. Tehnologija povrina6. Poslovni sistemi i upravljanje razvojem industrijskih

sistema7. Tehnika kibernetika8. Priprema i odluivanje o investicijama.

C.1.3. Usmerenje: Upravljanje kvalitetom1. Kvalitet i integralna kontrola kvaliteta2. Metode statistike kontrole3. Automatizacija merenja i kontrola kvaliteta4. Metode upravljanja kvalitetom5. NU koordinatne merne maine

C.1.4. Usmerenje: Upravljanje i odravanje sredstava za rad1. Pouzdanost obradnih sistema2. Metode dijagnostike obradnih sistema3. Upravljanje odravanjem u industrijskim sistemima4. Projektovanje tehnologije odravanja5. Tribometrija

C.2. Smera za Mainske konstrukcije

C.2.1. Ue struni predmeti 1. Pouzdanost konstrukcija

2. Metode optimizacije konstrukcija 3. Projektovanje lakih konstrukcija 4. Projektovanje i ispitivanje zupastih prenosnika

5. Tribologija mainskih konstrukcija 6. Projektovanje prostornih mehanizama

C.3. Smer za Motorna vozila i motore

C.3.1. Usmerenje: Motorna vozila 1. Teorija kretanja vozila

2. Optimalno projektovanje elemenata i sklopova motornihvozila

3. Bezbenost vozila u saobraaju 4. Sistem upravljanja i oslanjanja 5. Biodinamiki sistemi i ergonomija 6. Teorija pneumatika i stabilnost 7. Kibernetski sistemi voza-vozilo-okruenje

8. Sistemi prenosa snage 9. Sistemi koenja 10. Aerodinamika automobila (projektovanje noseih struktura) 11. Dinamike karakteristike vozila

C.3.2. Usmerenje: Motori SUS

1. Modeliranje procesa u motorima 2. Dinamike i upotrebne karakteristike motora 3. Projektovanje motora SUS 4. Nove tehnologije u razvoju i proizvodnji motora SUS 5. Sistemi za obrazovanje smee u OTO motorima 6. Sistemi za ubrizgavnje dizel motora 7. Elektronika motora 8. Izvori energije

C.3.3. Usmerenje: Eksploatacija motornih vozila

1. Metode dijagnostike 2. Pouzdanost motornih vozila 3. Projektovanje tehnologije odravanja MV 4. Eksploataciono tehnike karakteristike vozila i propisi

C.4. Smer za Energetiku i procesnu tehniku

C.4.1. Usmerenje: Energetske maine i postrojenja 1. Hidrauline maine 2. Toplotne maine 3. Hidroenergetska postrojenja 4. Termoenergetska postrojenja 5. Strujanje kroz profilne reetke 6. Automatske transmisije

C.4.2. Usmerenje: Procesna tehnika 1. Aparati za mehanike i hidromehanike operacije 2. Toplotni i difuzni aparati 3. Industrijske pei lakirnica 4. Hidraulini i pneumatski transport5. Hemijska termodinamika i sagorevanje 6. Kompjuterske metode prorauna u procesnoj tehnici 7. Hidraulike i pneumatske komponente procesne automatike

C.4.3. Usmerenje: Industrijska hidraulika i pneumatika 1. Hidraulike i elektrohidraulike komponente 2. Pneumatske i elektropneumatske komponente 3. Hidrostatiki prenosnici snage

4. Hidrologike i pneumologike komponenteC.4.4. Usmerenje: Termotehnika

1. Racionalan rad sa toplotom 2. Toplotni generatori i energane 3. Grejanje i klimatizacija 4. Tehnika hladjenja 5. Alternativni izvori toplote6. Toplotne tehnologije i procesi

C.5. Smera za Primenjenu mehanikuC.5.1. Usmerenje: Prorauni konstrukcija primenom kompjutera 1. Tankozidne nosee konstrukcije

2. Termomehanka analiza konstrukcija 3. Nelinearna analiza konstrukcija 4. Proraun i optimizacija konstrukcija

C.5.2. Usmerenje: Primena kompozitnih materijala1. Mehanika kompozitnih materijala2. Primena kompozitnih materijala u konstrukcijama3. Optimizacija karakteristika kompozita4. Fizika i viskoelastinost polimernih kompozita5. Ispitivanje kompozitnih konstrukcija6. Ispitivanje dinamikih sistema

C.5.3. Usmerenje: Neelastne konstrukcije1. Neelastinost materijala i struktura2. Eksperimentalna naponska analiza3. Viskoplastinost pri konanim deformacijama4. Viskoplastinost oteenih materijala

C.5.4. Usmerenje: Primenjena mehanike fluida1. Specijalna poglavlja iz mehanike fluida2. Teorija graninog sloja3. Specijalna poglavlja iz transporta fluida4. Transport vrstih materijala fluidom

C.6. Smer za AutomatikuC.6.1. Usmerenje: Robotika

1. Industrijska robotika2. Kompjuterska vizija3. Elementi vetake inteligencije4. Senzori industrijskih robota

C.6.2. Usmerenje: Adaptivno upravljanje1.Identifikacija sistema

2.Adaptivni sistemi automatskog upravljanja3. Procesni raunari4. Projektovanje adaptivnih sistema AU

C.6.3. Usmerenje: Optimalni i stohastiki sistemi AU 1. Optimalni sistemi

2. Stohastiki sistemi 3. Upravljanje velikim sistemima 4. Primena adaptivnog upravljanja na objektima i procesima

C.7. Smer za Industrijski inenjering

C.7.1. Usmerenje: Inenjerska ekonomija1. Upravljanje trokovima2. Upravljanje investicijama3. Menadment ekonomikom kvaliteta4. Menadment ekonomikom zatite ivotne sredine

C.7.2. Usmerenje: Inenjering odravanja

1. Inenjering odravanja tehnikih sistema2. Tehnika dijagnostika3. Eksploataciona pouzdanost tehnikih sistema4. Tribodizajn

C.7.3. Usmerenje: Informacioni inenjering

1. Poslovni informacioni sistemi2. Softverski inenjering3. Reinenjering informacionih sistema4. Ekspertni sistemi i vetaka inteligencija5. Sistemi za podrku odluivanju6. Elektronsko poslovanje

C.7.4. Usmerenje: Industrijski menadment

1. Menadment tehnologijama2. Integrisani sistemi menadmenta3. Proizvodni menadment4. Upravljanje lancima snabdevanja5. Reinenjering poslovnih procesa

C.8. Smer za Informatiku u inenjerstvu

C.8.1. Usmerenje: Napredne metode programiranja1. Objektno orijentisano programiranje

2. Napredno programiranje u Java-u3. Razvoj distributivnih informacionih sistema4. Napredne metode razvoja baza podataka

C.8.2. Usmerenje: Elektronsko poslovanje1. Internet tehnologije2. Razvoj baza podataka u Internet okruenju3. Sigurnost podataka na Internet-u4. Internet i obrazovanje

C.8.3. Usmerenje: Informatika u inenjerstu1. Modeliranje i simulacija napredne tehnike

2. Metode razvoja sftvera za kompjuterske metode prorauna u inenejerstvu

3. Algoritmi optimizacije u inenjerstvu 4. Odabrani algoritmi i softverska reenja

C.9. Smer za Drumski saobraaj1. Garae i servisi2. Informacioni sistemi u drumskom saobraaju3. Autonomna elektrina vozila4. Fleksibilni servisni sistemi OBD5. Psiholoki aspekti kibernetskog sistema voza-vozilo-okruenje6. Dinamiki parametri vozila i njihova degradacija u eksploataciji7. Metode rekonstrukcije saobraajne nezgode8. Matematiko modeliranje saobraaja9. Dijagnostika MVM10. Pouzdanost MVM11. Tehnologije odravanja MVM12. Eksploataciono tehnike karakteristike vozila13. Sistemi odravanja MVM

P R I L O G 2

SPISAK PREDMETA KOJI SE POLAU NAKVALIFIKACIONOM ISPITU

1. Proizvodno mainstvo Proizvodne tehnologije II Proizvodne tehnologije I (obrada deformisanjem) Projektovanje tehnolokih procesa

2. Mainske konstrukcije Otpornost materijala II Mainski elementi Osnovi konstruisanja

3. Motorna vozila i motori Motorna vozila Motori SUS Eksploatacija motornih vozila

4. Energetika i procesna tehnika Termodinamika HIP maine Automatsko upravljanje

5. Primenjena mehanika Dinamika Otpornost materijala II Mehanika fluida

6. Automatika Sistemi automatskog upravljanja Elektrotehnika Hidrauline i pneumatske komponente SAU

PRILOG 3UNIVERZITET U KRAGUJEVCUMAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

NASTAVNO NAUNOM VEU

Predmet: Prijava teme za magistarsku tezu (ili specijalistiki rad) ili doktorskudisertaciju

Ako kandidat prijavljuje temu za magistarsku tezu ili za specijalistiki rad treba danapie:

Na poslediplomske studija na Mainskom fakultetu u Kragujevcu upisao (upisala) sam sekolske ______________ godine i do sada sam poloio (poloila) sve potrebne ispite izgrupe A . itd.(navesti broj i drugih poloenih ispita iz grupe B I C) i time sam,prema Statutu i prema Pravilniku o reimu poslediplomskih studija Mainskog fakultetau Kragujevcu, ispunio (ispunila) uslov za prijavu teme za magistarsku tezu (ilispecijalistiki rad).

Ako kandidat prijavljuje temu za doktorsku disertaciju treba da napie:

Na poslediplomske studija upisao (upisala) sam se kolske ______________ godine iodbranio magistarsku tezu pod naslovom ____________ dana ___(navesti datum)na (navesti Fakultet na kome je odbranjena teza );

ako je student bio na doktorskim studijama treba da navede podatke kada je upisaodoktorske studije, naslov pristupnog rada i datum odbrane istog. prema Statutu i premaPravilniku o reimu poslediplomskih studija Mainskog fakulteta u Kragujevcu, ispunio(ispunila) sam uslov za prijavu teme za doktorsku disertaciju.

Molim Nastavno nauno vee da mi odobri izradu (magistarske teze ili specijalistikograda ili doktorske disertacije) pod naslovom:

(____navesti naslov_____________)

Pri formulaciji teme (magistarske teze ili specijalistikog rada ili doktorske disertacije)obavljene su konsultacije sa (ovo nije obavezno da se navede u prijavai):

1. (navesti podatke: titula, ime i prezime, zvanje, radna organizacija i dr.)2. ____________________________________3. ____________________________________ itd.

U nadi da e mi predloena tema za magistarske tezu (ili specijalistiki rad ili doktorskudisertaciju) biti prihvaena, unapred se zahvaljujem.

S potovanjem,(datum, mesto) Podnosilac prijave___________ (ime i prezime,adresa,telefon i dr)

Prilozi:- Biografija,- Predlog teme magistarske teze (ili specijalis. rada ili doktorske disertacije),- Spisak poloenih ispita (kog prijave mag. teze ili specij. rada) ili kopija

diplome o odbrani mag. rada ili pristupnog rada (u sluaju prijave doktorskedisertacije).

Dostavljeno:- Komisiji za poslediplomske studije- Katedri za - Arhuvi

(0vo poeti na drugoj strani)

Predlog teme magistarske teze (ili specijalis. rada ili doktorske disertacije)

U okviru predloga teme treba dati: Naslov magistarske teze (ili specijalis. rada ili doktorske disertacije):

"______________________________________________"(dati naslov)

(U narednim takama treba istai naunu zasnovanost predloene teme i detaljnoobjasniti):

Predmet rada.................................................................................................................. Prikaz problema sa odgovarajuom literaturom...................................................................................................................... Nauni cilj rada /struni cilj rada (u sluaju specijalistikog rada)............................................................................................................................... Osnove hipoteze od kojih se polazi

...........................................

...........................................

............................................ Metode koje e se koristiti u istraivanju............................................................................................................................. Oekivane rezultate

...........................................

...........................................

............................................ Okvirni sadraj rada................................................................................................................................. itd........................................

(datum, mesto) Podnosilacpredloga

( titula, ime iprezime)

PRILOG 4

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU KATEDRAMAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU ____________________

NASTAVNO NAUNOM VEU

Predmet: Referat Komisije o podobnosti kandidata i teme za magistarsku tezu(doktorsku disertaciju, specijalistiki rad)

Odlukom Nastavno - naunog vea Mainskog fakulteta u Kragujevcu br.____________imenovani smo za lanove Komisije za ocenu podobnosti kandidata__________________ i teme za ____________________ pod naslovom :

'' (navesti naslov) ''

Na osnovu uvida u priloenu dokumentaciju, Komisija podnosi Nastavno naunom veusledei

R E F E R A T1.0. Biografski podaci o kandidatu(Ovde navesti sve podatke koji su od znaaja za kandidata i na osnovu kojih seprocenjuje ispunjenost uslova od strane kandidata za dobijanje teme za specijalistiki rad,magistarsku tezu ili doktorsku disertaciju, podatake razvrstati na a), b) i c),..... kao to jedalje navedeno)

a) Lini podaci(Navesti mesto, datum, rodjenja, osnovno i srednje obrazovanje, diplome i priznanja,datum upisivanja i zavretka fakulteta, temu i ocenu diplomskog rada, srednju ocenu utoku studija, datum upisa na poslediplomske studije i smer na koji je kandidat upisan,podatke o poloenim ispitima na poslediplomskim studijama, podatke o stipendijama,angaovanje na nekim znaajnim poslovima, kretanje u slubi, znanje jezika i dr)

b) Nauno istraivaki radb.1) Objavljeni radovi(Ovde navesti objavljene naune i strune radove, dati naslov rada, naziv skupova nakojima su radovi saoptavani ili naziv asopisa u kojima su radovi objavljeni, broj strana(od....do...str.), godina i dr.)

b.2) Uee na projektima

(Dati nazive projekta, nain finansiranja projekata, vreme trajanja, ime rukovodiocaprojekta i dr.)

b.3) Publikovane knjige, udbenici, prirunici, skripte i dr.itd.

2.0. Podaci o predloenoj temi

(Ovde treba oceniti naunu zasnovanost predloene teme i detaljno objasniti): Predmet rada Prikaz problema sa odgovarajuom literaturom Nauni cilj rada /struni cilj rada (u sluaju specijalistikog rada) sOsnove hipoteze od kojih se polazi Metode koje e se koristiti u istraivanju Oekivane rezultate Okvirni sadraj rada itd.

3.0. Zakljuak i predlog Komisije

Na osnovu podataka prezentiranih u takama 1 i 2 ovog referata Komisija donosi sledei

ZAKLJUAK

(Ovde dati opte zakljuke na osnovu podataka iznetih u takama 1 i 2, ispunjenostuslova (podobnost) kandidata za dobijanje teme, predlog Komisije Nastavno naunomveu o prihvatanju (neprihvatanju) predloene teme, predlog, eventualnih izmena unaslovu teme i dr.)

4.0. Predlog mentora

(Komisija predlae mentora iz reda nastavnika Fakulteta iz naune oblasti prijavljeneteme).

(Datum, mesto)

LANOVI KOMISIJE

1. _____________________________(Nauna obast.........................)

2. _____________________________(Nauna oblast.......................)

itd.

PRILOG 5UNIVERZITET U KRAGUJEVCUKATEDRAMAINSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

_____________________

NASTAVNO NAUNOM VEU

Predmet: Referat Komisije za pregled, ocenu iodbranu magistarske teze(doktorske disertacije, specijalistikog rada) kandidata ___________

Odlukom Nastavno - naunog vea Mainskog fakulteta u Kragujevcu br.________ od_________ imenovani smo za lanove Komisije za pregled i ocenu pisanog delamagistarske teze (doktorske disertacije, specijalistikog rada) kandidata______________________________ pod naslovom :

'' (navesti naslov) ''

Na osnovu uvida u priloenu dokumentaciju, Komisija podnosi Nastavno naunom veusledei

R E F E R A TMagistarska teza (doktorska disertacija, specijalistiki rad) kandidata________________________pod naslovom____________________________________________________________________izloena je na ______ strana. Rad je ilustrovan sa _________ slika (ili crtea) i sadri_______ tabela. U toku izrade magistarske teze (doktorske disertacije, specijalistikograda) kandidat je koristio domau i stranu literaturu od koje je navedeno _______bibliografska naslova.

Magistarska teza (doktorska disertacija, specijalistiki rad) sadri sledee celine: Rezime,Sadraj, Spisak upotrebljenih oznaka, 1. 0 (dati naziv)_, 2.0 _____ , ..........

U Rezimeu magistarske teze ( doktorske disertacije, specijalistikog rada) kandidat je jasnoistakao predmet i cilj istraivanja ....... ( ... treba opisati).

U prvom poglavlju pod nazivom ________ (......... dati prikaz)....................

U drugom poglavlju pod nazivom _____________ prikazana je ..............................

Na osnovu uvida u rezultate istraivanja prezentiranih u magistarskoj tezi (doktorskoj disertaciji,specijalistikom radu), Komisija donosi sledei

ZAKLJUAK (ovde treba jasno navesti: tema odgovara naslovu prilikom prijave, samostalnost u radu,znaaj rada, doprinose u radu, primenljivost dobijenih rezultata i dr.)Na osnovu prethodnoiznetog sa zadovoljstvom predlaemo Nastavno-naunom veu Mainskog fakulteta uKragujevcu da prihvati magistarsku tezu (doktorsku disertaciju, specijalistiki rad) kandidata______________ pod naslovom

''______________________________________________________________________________''kao uspeno uraen rad i da kandidata pozove na javnu usmenu odbranu istog

LANOVI KOMISIJE1. .................2. .................3. ..........................

PRILOG 6


Z A P I S N I KO ODBRANI MAGISTARSKE TEZE

(SPECIJALISTIKOG RADA)

Magistarska teza: (dati naslov)

Kandidat : ______________ (ime i prezime,......)

Komisija: 1. __(ime i prezime)____Nauna oblast:2. ____________________

Nauna oblast:

3. ____________________Nauna oblast:

...................................................

...................................................

Kragujevac, __(datum)_____

NASTAVNO NAUNOM VEU MAINSKOG FAKULTETA UKRAGUJEVCU

Predmet: Izvetaj Komisije za odbranu magistarske teze kandidata ____(ime i prezime.....__)

Odlukom Nastavno naunog vea Mainskog fakulteta u Kragujevcu br.________ od_________

Zakazana je javna odbrana magistarske teze (specijalistikog rada) kandidata_____________,

pod naslovom:

____________________________________________________________''Pre poetka odbrane Komisija je konstatovala da je kandidat _______________________ispunio sve obaveze predviene nastavnim planom i programom poslediplomskih studijana smeru ________________ i time stekao uslov da pristupi odbrani magistarske teze(specijalistikog rada).

Pregledom i ocenom pisanog dela magistarske teze (specijalistikog rada), kao i naosnovu sasluane javne odbrane i odgovora kandidata na postavljena pitanja, Komisija jejednoglasno zakljuila da magistarsku tezu i odbranu u celosti prihvati.

Na osnovu izloenog Komisija predlae Nastavno naunom veu Mainskog fakulteta uKragujevcu da kandidatu ______________ prizna akademski naziv MAGISTRATEHNIKIH NAUKA i pravo da bude promovisan/a u navedeni akademski naziv.

KOMISIJA ZA ODBRANU

1. (ime i prezime.......___)______Nauna oblast:

2. __________________________Nauna oblast:

3. ___________________________ Nauna oblast:

..................................... .......................................

U Kragujevcu __________

PRILOG 7


Z A P I S N I K O ODBRANI DOKTORSKE DISERTACIJE

Doktorskadisertacija:

(dati naslov)____

Kandidat: (ime i prezime kandidata).

Komisija: 1. (ime i prezime .......)____ Nauna oblast:

2. ____________________ Nauna oblast

3. ____________________ Nauna oblast:

...................................................

........................................................

Kragujevac, __(datum)_____

Nastavno naunom veuMainskog fakulteta u Kragujevcu

Predmet: Izvetaj Komisije za usmenu odbranu doktorske disertacije kandidata __________

Odlukom Nastavno naunog Vea Mainskog fakulteta, broj: 01-692 od 14. 11. 2002.,zakazana je javna odbrana doktorske disertacije kandidata ______________ podnaaslovom:

" _______________________________________---"

Na osnovu pregleda i ocene pisanog dela doktorske disertacije, sasluane javne odbrane iodgovora kandidata na postavljena pitanja, Komisija je jednoglasno zakljuila dadoktorsku disertaciju i odbranu u celosti prihvati.

Na osnovu izloenog Komisija predlae Nastavno naunom veu Mainskog fakulteta uKragujevcu da mr Vesni Mandi, dipl.ma. ing. prizna nauni stepen DOKTORATEHNIKIH NAUKA.

U Kragujevcu6.12.2002.godine

KOMISIJA ZA ODBRANU

1. (ime i prezime.......___)______Nauna oblast:

2. __________________________Nauna oblast:

3. ___________________________ Nauna oblast:

..................................... .......................................

U Kragujevcu __________

P R I L O G 1

SPISAK PREDMETA KOJI SE POLAU NAKVALIFIKACIONOM ISPITU

1. Proizvodno mainstvo Proizvodne tehnologije II Proizvodne tehnologije I (obrada deformisanjem) Projektovanje tehnolokih procesa

2. Mainske konstrukcije Otpornost materijala II Mainski elementi Osnovi konstruisanja

3. Motorna vozila i motori Motorna vozila Motori SUS Eksploatacija motornih vozila

4. Energetika i procesna tehnika Termodinamika HIP maine Automatsko upravljanje

5. Primenjena mehanika Dinamika Otpornost materijala II Primenjena mehanika fluida

6. Automatika Sistemi automatskog upravljanja Elektrotehnika Hidrauline i pneumatske komponente SAU

pravilnik o rezimu ps

Documents