1

Loši zakoni su najgora

vrsta tiranije

Burke

OBAVEZNA NAPOMENA

OBRAZLOŽENJE PREDLOGA ZAKONA

Kao čovek koji se čitav radni vek bavi poslovima bezbednosti, kako praktično tako i teorijski, a uvidevši da u oblasti privatne bezbednosti vlada pravi haos, uzeo sam sebi slobodu da Vam predložim ovaj tekst kao osnovu za donošenje Zakona o privatnoj bezbednosti. Nisam se u tome rukovodio ličnim, već opštim i stručnim razlozima.

S obzirom da predloženi tekst sadrži suštinske novine i radikalno nova rešenja, koja su daleko ispred svega onog što je do sada sa raznih strana predloženo, smatrao sam da je potrebno da Vam ukratko iznesem osnovna objašenja suštine i sadržaja najvažnijih odredbi i kategorija. Kao doktor nauka bezbednosti, svestrano sam proučio literaturu koja o ovoj problematici postoji u svetu i kod nas i zaključio da je ona nedovoljna i da najvećem broju ljudi nije bila dostupna. Isto tako, kao savetnik za bezbednost uspešnih privatnih kompanija koje se godinama bave pružanjem najsloženijih misija,bezbednosti kako Evropskih tako i Svetskih, na osnovu iskustva iz prakse predložio sam kako najbolje da se urede ključni poslovi i obaveze u ovoj oblasti, na društveno prihvatljiv i efikasan način, prvenstveno vodeći računa o očuvanju srpskih nacionalnih i državnih interesa.

Veoma je bitno da osobe koje učestvuju u donošenju zakona imaju uvid kako u probleme sa kojima se svakodnevno suočavamo tako i u bazna saznanja i svetska iskustva za razumevanje prirode i značaja predloženih rešenja. Ovo naročito zbog činjenice da strane obaveštajne strukture već četiri-pet godina, putem uvođenja licenci, a koristeći različite nevladine organizacije kao i zavrbovane pojedince, pokušavaju da stave pod kontrolu privatne službe bezbednosti ili kupe iste, a time sebi olakšaju vršenje svojih misija na našim prostorima.

Dokaza za to ima mnogo, o čemu svedoči i četiri - pet predloga zakona koje su do sada pripremili razni domaći eksperti za bezbednost a nisu našli za shodno da predlog prilagode našem jeziku pa recimo jedna od odredaba glasi (citiram): BOJOVNICI UČESNICI DOMOVINSKOG RATA IMAJU PRIORITET PRILIKOM

2

ZAPOŠLJAVANJA.... Svi oni liče jedan na drugi i svi u oko 70% odsto odredbi govore samo o licencama, koje bi izdavala neka posebna institucija a nikako MUP

Poslednji trenutak je da ovu oblast uredimo na odgovoran način koji će doneti kvalitetno rešenje kako za zaposlene, tako i za državu Srbiju, a pre svega omogućiti da se očuva nacionalna bezbednost, politička nezavisnost i teritrorijalni integitet naše zemlje. Ovaj predlog zakona je rađen po uzoru na Evropske zemlje sa sličnom stopom kriminaliteta. Pretežno su korišćeni važeći zakoni i uredbe Francuske i Nemačke, njihova praktična iskustva, kao i najbolja evropska i međunarodna praksa u ovoj oblasti. Predlog se ujedno nadovezuje odnosno oslanja na DOBROVOLJNE PRINCIPE BEZBEDNOSTI I LJUDSKIH PRAVA kao i OSNOVNE PRINCIPE UJEDINJENIH NACIJA o upotrebi sredstava prinude od strane pripadnika službi bezbednosti.

Zakon koji predlažem mogao bi biti ne samo od izuzetnog značaja za Srbiju, već poslužiti i kao uzor svim zemljama u jugistočnoj Evropi. Na kraju ovaj predlog zakona će se razmatrati u najvećim strukovnim i sindikalnim Evropskim udruženjima jedinica i formacija pa je razlog više da ga pažljivo razmotrimo.

1. Ovim zakonom se preciznije određuju uslovi i način vršenja misija FTO:

- utvrđuje se ko sve vrši nadzor nad obavljanjem misija;

- utvrđuje se sankcionisanje svih relevantnih učesnika u misijama FTO (kako davaoca tako i korisnika usluga, osiguravajućih zavoda i nadležnih opštinskih i ostalih državnih organa).

2. Vraća se dostojanstvo i ugled jedinica i formacija FTO kao i zaposlenih u istim.

3. Vraća se ekonomsko dostojanstvo zaposlenih, čime se direktno postiže kvalitet bezbednosti.

4. Definiše se status zaposlenih i štite njihova ustavna i zakonska prava.

5. Služi kao direktan i najveći oslonac javnoj bezbednosti.

6. Sa ovakvim zakonom privatna bezbednost sa ostalim službama bezbednosti čini jaku i stabilnu nacionalnu bezbednost.

7. Rasterećuje se državni budžet.

8. Definiše preciznije učešće vozila formacija FTO u javnom saobraćaju.

9. Definiše nazive misija FTO međunarodnom terminologijom.

3

10. Definiše upotrebu sredstava prinude.

11. Definiše uslove koje jedinice ili formacije moraju da ispune da bi dobile licencu određene kategorije bezbednosti.

12. Definiše kako opšte tako i posebne uslove za sticanje licence pripadnika misija FTO.

13. Definiše kategorije lica koja po automatizmu stiču prava na određenu licencu misija FTO.

14. Definiše osnovne preduslove za sprečavanje podrivanja nacionalnih interesa kao i nacionalne bezbednosti.

15. Ovakav predlog sadrži i napomene zbog sticanja baznog znanja ove, za državu, veoma bitne delatnosti, kako za lica koja se bave ovim zanimanjima tako i za članove skupštine da bi dali sve od sebe da se usvoji baš ovakav predlog ili najpribližniji ovom.

Napomena :

KOLIKA JE ULOGA PRIVATNE BEZBEDNOSTI I OD KAKVOG INTERESA ZA BEZBEDNOST JEDNE ZEMLJE možemo videti na primeru Francuske (koja je po obliku i stepenu kriminaliteta najpribližnija našoj zemlji). Odnosno, stopa kriminaliteta kod nas sa Kosovom daleko je najveća u Evropi (u odnosu na broj stanovnika), mada u nešto blažem obliku u odnosu na Španiju, deo Italije i Francuske (ako tretiramo smrtne posledice) izazvane terorističkim aktivnostima. Stoga bi trebalo koristiti sva evropska, kako dobra tako i loša iskustva i na njima graditi našu doktrinu bezbednosti. Ako uzmemo u obzir da je Francuska zemlja sa najkompleksnijim sistemom bezbednosti u Evropi onda je jasno zašto bi njihov model bezbednosti bio najprimereniji našim prostorima. Bez obzira na kvalitet njihovih zakona o privatnoj bezbednosti pre 2000. godine desila su se dva nemila događaja u razmaku od nedelju dana. Jedan u Grenoblu, jedan u Nanteru prilikom čega je jedan agent bezbednosti ubijen a dva agenta bezbednosti ranjena. To je rezultiralo najvećim štrajkom privatne bezbednosti u istoriji Evrope, koji je trajao od 9. do 24. maja 2000. godine. Koliki značaj su Francuzi dali ovom problemu, čime su ujedno pokazali i koliko je ova delatnost bitna za jednu državu, govori podatak da su se čelni ljudi Francuske:

- premijer Francuske Jacques Chirac,

- ministar policije Nicolas Sarkozy (sadašnji predsednik),

- ministar odbrane Michele Allioti, Mane,

- ministar zapošljavanja i socijalne zaštite Jean Louis Borioo,

4

- ministar inostranih poslova Francois Baron

hitno sastali i na predlog sindikata grupacija FTO (38 sindikata u Parizu) promenili čitavu zakonsku regulativu u vezi privatnih službi bezbednosti i poslali je u kancelariju Senata sa prioritetom hitnosti za usvajanje novih mera u vezi srednjeg i visokog oblika bezbednosti. Vlada je odlučila da se ovaj posebno osetljiv i značajan zakonski projekat pod hitno razmatra i usvoji u obe skupštine. Najbitnije odredbe tog zakona su :

1. Davanje (vraćanje) ovlašćenja formacijama srednjeg i visokog oblika bezbednosti odnosno vraćanje kontrola koje su obavljale javne snage bezbednosti, stvaranje veće transparentnosti i profesionalizaciju najvažnijeg osoblja.

2. Mogućnost odlaska u penziju sa 20 godina radnog staža ili 55 godina starosti, licima koja se bave poslovima srednjeg i visokog oblika bezbednosti, kao i ograničenje broja radnih sati na mesečnom nivou.

3. Uvođenje minimalnih bezbednosnih normi za sve vidove srednjeg i visokog nivoa bezbednosti ŠTO JE KASNIJE DIREKTNO UTICALO NA DRASTIČNO SMANJENJE TEŠKIH KRIVIČNIH DELA.

4. Uvođenje kaznenih mera za učesnike misija FTO, kako davaoca tako i korisnika usluga, osiguravajućih zavoda, predsednika opština itd, što je rezultiralo, skoro u potpunosti, primenom zakona (odnosno minimalnih bezbednosnih normi).

5. Usvajanje minimalnog ekonomskog koeficijenta je automatski dovelo do progresivnog povećanja kvalitetnijih kadrova u MISIJAMA FTO a takođe i sprečilo osipanje kvalitetnih kadrova (što je inače veliki problem kod nas kao i na prostorima ex Jugoslavije i cele jugoistočne Evrope).

KAKVA I KOLIKA JE ULOGA PRIVATNE BEZBEDNOSTI NA STABILNOST REGIONA možemo videti na primeru „ Sarajevskog procesa“ gde su, između ostalih, učestvovale UN, EU i NVO koje su se sastale u cilju poboljšanja upravljanja i zakonskog regulisanja ove veoma bitne grane bezbednosti. Nepristrasnom analizom učesnika i posmatrača koji inače prate uspon privatnog sektora bezbednosti širom sveta tokom poslednjih desetak godina, tačnije od 1999. godine, pored navedenih problema konfederacija Evropskih službi bezbednosti (CoESS) te iste godine je utvrdila da u tom trenutku ima više od 500.000 „ bezbednjaka“ (u Evropi se koristi ovaj izraz ili agent bezbednosti) koji rade za 10.000 privatnih firmi na misijama čuvanja industrijskih zona, prodavnica, aerodroma, transporta novca, zatvora, vojnih ustanova itd. Širenjem EU ka istoku, taj broj se sigurno duplirao ne računajući ilegalna PSC i njihove radnike. U regionu jugoistočne Evrope (SEE), ova industrija je brzo rasla uporedo sa izlaskom iz komunizma od ranih 1990-tih kada je bila takoreći u povoju. Zemlje u regionu, od kojih je većina u tranziciji, često nailaze na teškoće u pružanju adekvatne bezbednosti za svoje građane, i to ne samo u periodu velikih sukoba na prostorima ex Jugoslavije.

5

Faktori kao što su: slabe državne institucije, neefikasna i autoritativna policija, korupcija u državnim organima i visoka stopa kriminala, često zajedno dovode do potražnje za uslugama privatnog obezbeđenja. Zajedno sa povlačenjem državnih organa bezbednosti sa privatizovane imovine, ovi faktori stvorili su uslove za suštinski razvoj sektora privatne bezbednosti širom regiona. KAO REZULTAT TOGA, REGION JUGOISTOČNE EVROPE JEDAN JE OD REGIONA U SVETU U KOJEM SE NAJBRŽE ODVIJALA PRIVATIZACIJA SEKTORA BEZBEDNOSTI.

Naručene studije 2005. godine, koje je uradila nevladina organizacija Saferworld (UK) u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog društva, utvrdile su da preko 200.000 radnika bezbednosti rade širom regiona. Utvrđeno je da sektor privatne bezbednosti predstavlja dodatni nivo bezbednosti pored onog koji nude državne bezbednosne strukture koje klijenti očigledno spremno prihvataju i smatraju dragocenim. Bez obzira na to, profesionalizam kompanija se veoma razlikuje širom regiona, sa dosta sumnjivih operativaca koji podrivaju postepeni napredak koji se ostvaruje na drugim mestima. U previše slučajeva utvrđeno je da kompanije imaju neadekvatne veze (na primer sa političkim partijama i pojedincima iz vrha vlasti GDE SMO MI NA ŽALOST LIDERI), da se samim tim u takvim kompanijama zapošljava neobučeno osoblje, koje u praksi loše funkcioniše, a utvrđeno je da baš kompanije sa takvim vezama monopolom podrivaju kvalitet privatne bezbednosti. Utvrđeno je, takođe, da su kompanije koje su odabrale da se same regulišu, osnivanjem sindikata i izradom pravila ponašanja, utvrđivanjem minimalne cene rada koja ne može biti ispod prosečnog državnog dohotka, doprinele po svemu sudeći povećanju standarda. Na žalost takve kompanije su u malom broju zastupljene na tržištu upravo zbog kompanija koje imaju takav oblik veza. Takav odnos na tržištu je doveo do smanjene bezbednosti kako građana tako i njihove imovine. Uprkos činjenici da mi imamo jedan od najpragmatičnijih zakona o oružju i municiji u Evropi zbog ovakvih kompanija, koje su zastupljene i pokrivaju preko 70% tržišta u Srbiji, koje ne vode računa o ekonomskom momentu zaposlenih niti koriste standardne operativne procedure (SOP) niti minimalne bezbednosne norme, imamo poražavajuću činjenicu da je u našoj zemlji za manje od godinu dana tri lica izgubilo život na poslovima bezbednosti, kao i činjenica da u proseku dnevno imamo više od jedne oružane pljačke a da pritom, osim novinara, niko od nadležnih organa bezbednosti, a na žalost ni iz strukovnih udruženja, nije preduzeo odgovarajuće mere, sasvim je jasno na koji nivo je spala ta, za državu, veoma bitna delatnost kao i kakva nam je bezbednosna kultura, odnosno koliko malo, gotovo ništa ne činimo da bismo povećali bezbednost, kako građana i njihove imovine, tako i zaposlenih u MISIJAMA FTO.

MEĐUNARODNA TERMINOLOGIJA KOJA ĆE BITI KORIŠĆENA U OVOM NACRTU PREDLOGA ZAKONA

6

ČLAN 1.

1. STANICA - agent bezbednosti koji obavlja određenu misiju bezbednosti

2. JEDINICA - pravno ili fizičko lice sa dozvolom za obavljanje delatnosti neke misije bezbednosti

3. FORMACIJA - skup dve ili više jedinica koje obavljaju različite misije bezbednosti

4. ESTABLIŠMENT - rukovodeći kadar jedinice ili formacije

5. PRATILAC - agent bezbednosti u misiji pratnje VIP ličnosti ili transporta novca

6. MISIJA - poslovi i radni zadaci FTO bezbednosti

7. RAM – prostor na kome jedinica ili formacija obavlja misiju

8. BUT ili BACK - forma državnog ispita čiji program bliže propisuje strukovno udruženje uz saglasnost MUP-a ili strukovne obrazovne institucije (to je ujedno i najviše zvanje u oblasti bezbednosti)

9. FRANKOVA FORMULA - formula koja se koristi u krivičnom pravu radi određivanja stepena vinosti, umišljaj ili eventualni umišljaj (bitna formula zbog zaštite prava zaposlenih na misijama FTO)

10. ANKSIOZNOST - povišeno stanje straha (prisutno u srednjem, višem i visokom obliku bezbednosti), ova činjenica direktno utiče na ekonomski koeficijent dohotka zaposlenih agenata bezbednosti .

11. PROMPTNA MISIJA - trenutna kratkoročna misija sa širokim spektrom dejstva. Reaguje se trenutno sa jedinicama različitog nivoa bezbednosti radi spasavanja integriteta i života ljudi kao i njihove imovine (u svetu je to obično odnos između pravnih lica koja imaju suprotstavljene interese ili pravnog lica i različitih grupa ili grupacija sa suprotstavljenim interesima)

Napomena :

Kod nas je to postao čest slučaj kod postupaka privatizacije kao i kod stranih investitora koji žele nešto da izgrade (imaju sve potrebne dozvole) ali ne mogu da ostvare svoja prava, zato što građani iz nekog razloga smatraju da su oštećeni, a policija nema pravo da interveniše. Usled toga nastaje pravni vakum koji za posledicu ima nenadoknadivu štetu kako za investitora tako kasnije i za državu.

7

12. INSTRUKTOR - ovlašćeno službeno lice MUP-a (zaduženo za nadzor nad jedinicama ili formacijama misija bezbednosti), ili penzionisani pripadnik MUP-a ili vojske sa licencom MUP-a za nadzor jedinica ili formacija bezbednosti kao i njihovu instruktažu.

Napomena :

Većina članica Evropske unije je pribegla ovom rešenju radi edukacije već postojećih jedinica i formacija. Ovo rešenje se pokazalo kao veoma praktično i korisno. Oformljen je budžet za finansiranje instruktora i dati su rokovi prefekturama (OUP) za koje moraju obaviti date im zadatke (u svetu, odnosno Evropi, zadati rokovi su 4 do 7 godina, u zavisnosti od toga koje misije bezbednosti obavlja jedinica ili formacija), provere znanja agenata bezbednosti kao i tehničke opremljenosti jedinica i formacija . Ovo rešenje bi se i kod nas pokazalo kao idealno zato što bi OUP ili MUP, odnosno država, imala tačnu procenu bezbednosne kulture kao i uvid u profesionalna znanja agenata bezbednosti u jedinicama i formacijama, kao i tačnu evidenciju broja zaposlenih i tehničku opremljenost jedinica i formacija.

13. UNDP - razvojni program Ujedinjenih nacija

14. SCSP - pakt za stabilnost jugoistočne Evrope

15. SEESAC - centar za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi

16. SAFERWORLD - Ujedinjeno Kraljevstvo

17. DKP - Diplomatsko konzularno predstavništvo

18. CoESS - Konfederacija evropskih službi bezbednosti

19. EC - Evropska komisija

20. EU - Evropska unija

21. MUP - Ministarstvo unutrašnjih poslova

22. MB - Ministarstvo bezbednosti

23. MBN – minimalna bezbednosna norma

24. NVO - nevladina organizacija

8

25. OEBS - Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

26. SOP - standardne operativne procedure

27. UN - Ujedinjene nacije

29. EC – Evropska zajednica

30. SALW and Private Security Companies in South East Europe, International Alert-Saferworld- SEESAC, 2005. Ovaj izveštaj daje komparativnu studiju vođenja i pravnog regulisanja preduzeća u Srbiji (uključujući i Kosovo), Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji.

31. PSC - privatna kompanija za obavljanje poslova bezbednosti (jedinica/formacija)

32. PMS –privatna vojna kompanija (jedinica i formacija)

33. OAU – organizacija afričkog jedinstva

34. FNLA – nacionalni front za oslobođenje Angole

35. MPLA –popularni pokret za oslobođenje Angole

36. UNITA – nacionalna unija za potpuno oslobođenje Angole

37. MPRI – Military Professional Resources

38. UNAMSIL – United Nations Assistance Mission in Sierra Leone

39. EO – Executive Outcomes

40. SARAJEVSKI PROCES – Leta 2006. godine uz finansijsku i tehničku podršku SEESAC-a, Saferworld i Centra za bezbednosne studije (Bosne i Hercegovine) započeli su tzv. „ Sarajevski proces“ u kome su akteri međunarodne organizacije, bosanska vlada, napravile prvi korak u dužem procesu poboljšanja standarda ove industrije širom jugoistočne Evrope, za okruglim stolom u Sarajevu 29. juna 2006. godine razmotrili i pregledali sva dokumenta (nacrt pravila ponašanja za članove ove industrije i komplet smernica koje usmeravaju rad klijenata). Nakon iscrpnih revizija, tokom konsultacija koje su trajale mesec dana, usvojena su tzv. Sarajevska pravila ponašanja i smernice za angažovanje preduzeća koja se bave bezbednošću. Pravila su ozvaničena septermbra 2006. godine. Ne treba napominjati da su za ova pravila korišćena evropska iskustva i zakoni o privatnoj bezbednosti. Treba napomenuti da ova pravila važe kako za privatne jedinice i formacije tako i za MUP, vojsku, kao i za jedinice bezbednosti UN.

41. TERMINALI –aerodromi, luke, autobuske i železničke stanice.

9

OSNOVNI OBLICI JEDINICA BEZBEDNOSTI PO KATEGORIJAMA NIVOA BEZBEDNOSTI, KOJI SU UJEDNO I REPER ZA DODELU LICENCE

ČLAN 2.

POSTOJE DVA OSNOVNA OBLIKA PRIVATNE BEZBEDNOSTI

1. PRIVATNA CIVILNA BEZBEDNOST – je oblik javne bezbednosti koja čini bitan oslonac nacionalnoj bezbednosti. Ima tradiciju od skoro 70 godina. Kod nas je još uvek u povoju, mada ima tradiciju od skoro 20 godina. Treba imati u vidu da u većini zemalja sveta ovaj oblik bezbednosti čini dve trećine državne javne bezbednosti sa daljom tedencijom rasta, pa joj kao takvoj treba dati zaslužno mesto. Jedan od načina za to je upravo donošenje adekvatnog (ovog) Zakona.

2.PRIVATNA VOJNA BEZBEDNOST – je oblik privatne bezbednosti koji se prepliće sa civilnom privatnom bezbednošću. Osnovna razlika je u misijama koje obavljaju jedan i drugi nivo bezbednosti, s tim što je ovaj oblik bezbednosti podjednako zastupljen kako u svojoj zemlji tako i u konfliktnim područjima. Međutim, u nešto manjem obimu i jedinice i formacije privatnog nivoa bezbednosti takođe svoje misije obavljaju u ratnim područjima, pa se ne može definisati jasna granica osim u delu zastupljenosti u misijama strogo vojnog karaktera, recimo razminiravanje terena, deaktiviranje eksplozivnih naprava kao i ostalih ubojnih sredstava. Ovaj oblik bezbednosti ima nešto manju tradiciju od oko 50 godina . Ne treba poistovećivati dobrovoljce i najamnike sa jedinicama i formacijama zato što su one uređene , uredno registrovane, disciplinovane i kolko-tolko upoznate sa običajima prava ratovanja, tako da sa njima ima mnogo manje posledica (pljački, silovanja, bespotrebnog ubijanja itd.).

Napomena :

SVE ODREDBE OVOG ZAKONA ODNOSE SE NA OBA OBLIKA BEZBEDNOSTI.

10

OSNOVNE KATEGORIJE RAZLIČITOG NIVOA BEZBEDNOSTI MISIJA PRIVATNE CIVILNE BEZBEDNOSTI

1.1. KOORDINISANA BEZBEDNOST TIMA PAS – ČOVEK (koristi se u osnovnom, srednjem i višem nivou bezbednosti) mora imati licencu koja pripada srednjem ili visokom nivou bezbednosti (licence izdaju ovlašćeni dreseri ili kinološki savez uz kontrolu instruktora).

1.2. PROTIVPOŽARNA BEZBEDNOST ima tri različite licence (koristi se u svim nivoima bezbednosti).

1.3. DETEKTIVSKA BEZBEDNOST u okviru jedinice ili formacije (koristi se u svim nivoima bezbednosti), može se obavljati sa bilo kojom kategorijom licence odnosno istom ili višom kategorijom licence misije koju obavlja jedinica ili formacija.

1.4. SAMOSTALNA DETEKTIVSKA BEZBEDNOST ima dva vida licence: srednji i visoki. Njihove misije koriste kako građani i pravna lica tako i jedinice i formacije.

1.5. TEHNIČKA BEZBEDNOST (prisutna u svim kategorijama bezbednosti) ima dva vida licence: srednji i visoki. Takođe njihovu misiju koriste građani i pravna lica.

1.6. FIZIČKA BEZBEDNOST (prisutna u svim kategorijama bezbednosti) ima licence za osnovni, srednji i visoki nivo bezbednosti .

1.7. BODYGUARD u okviru jedinice ili formacije se obavlja sa bilo kojom licencom fizičke bezbednosti.

1.8. SAMOSTALNI VIP BODYGUARD mora imati licencu visokog nivoa bezbednosti.

1.9. ESKORT VIP LIČNOSTI – počasni, neophodni i obavezni (visoki oblik bezbednosti ujedno najosetljiviji sa svim pravima ovlašćenog službenog lica).

1.10. TRANSPORT NOVCA I DRAGOCENOSTI (visoki – najviši oblik bezbednosti, ujedno najosetljiviji, sa svim pravima ovlašćenog službenog lica).

11

1.11. BEZBEDNOST TERMINALA ova misija je od velikog značaja za bezbednost zemlje. Odnosi se na bezbednost aerodroma (gde jedinica/formacija kao i zaposleni agenti bezbednosti moraju imati licencu visokog nivoa bezbednosti).

Luke, autobuske i železničke stanice spadaju u terminale i njihova bezbednost takođe ima širi društveni značaj.

Za sada u većini zemalja za obavljanje ove misije dovoljan je srednji nivo bezbednosti, a u zemljama gde postoje terorističke aktivnosti ove misije mogu obavljati isključivo jedinice/formacije sa licencom visokog nivoa bezbednosti.

Napomena :

Naša zemlja se nalazi na geografskoj raskrsnici istoka i zapada , kao takva je izuzetno osetljiva, pa je pitanje dana kada će postati raskrsnica terorističkih grupa koje su za sada aktivne u Španiji, Francuskoj, ali njihove aktivnosti na našem prostoru ne zavise isključivo od naše spoljne politike već od niza međunarodnih dešavanja, pa stoga treba preventivno delovati i koordinirati rad jedinica/formacija na ovim misijama, kao i misijama bezbednosti štićenih objekata sa državnim službama bezbednosti.

1.12. BEZBEDNOST VANGABARITNOG TRANSPORTA-ovo je misija takođe od velikog društvenog značaja, ali je mogu obavljati jedinice ili formacije sa licencom srednjeg nivoa bezbednosti ako ispunjavaju tehničke uslove.

1.13. BEZBEDNOST PUTNE MREŽE je misija na koju se odnose svi parametri kao i kod misije vangabaritnog transporta.

12

OSNOVNE MISIJE FTO

ČLAN 3.

1. MISIJA BEZBEDNOST GRADILIŠTA – stambeni, privredni objekti, putne mreže...

2. MISIJA BEZBEDNOST STAMBENIH OBJEKATA – privatne kuće, stambene zgrade...

3. MISIJA BEZBEDNOST PRIVREDNIH OBJEKATA– fabrike, tržni centri...

4. MISIJA BEZBEDNOST SPORTSKI CENTARA – fudbalski, košarkaški, rukometni tereni...

5. MISIJA BEZBEDNOST KULTURNIH CENTARA– bioskopi, pozorišta, opere...

6. MISIJA BEZBEDNOST JAVNIH GARAŽA – podzemne, nadzemne...

7. MISIJA BEZBEDNOST JAVNE POVRŠINE – parkovi, obale reka, jezera, planine, mora (kupališta)...

8. MISIJA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA – suvozemni, vodeni, vazdušni (podrazumeva bezbednost putnika i njihove imovine u sredstvima javnog prevoza, npr. vozovi, avioni, brodovi...).

9. MISIJA BEZBEDNOST TRANSPORTA OPASNIH MATERIJA – ova misija je od opšteg društvenog interesa, inače je definisana zakonom o međunarodnom saobraćaju i definiše obaveznu pratnju od minimum dva vozila u pratnji. Ovo je minimalna norma da bi osiguranje prihvatilo da osigura navedeni transport.

13

10. MISIJA BEZBEDNOST TRANSPORTA VANGABARITNIH ROBA-ova misija je od opšteg društvenog interesa, inače je definisana Zakonom o međunarodnom saobraćaju i definiše obaveznu pratnju od minimum tri vozila u tzv. formaciji sendvič, i obavezna je od polaska do odredišta i ne može se osigurati od strane osiguravajućeg zavoda ako ova norma nije zadovoljena.

11. MISIJA BEZBEDNOST OBAVEZNO ŠTIĆENIH OBJEKATA – vodovod, gasovod, naftovod, atomska i nuklearna postrojenja.

12. MISIJA BEZBEDNOST FINANSIJSKIH USTANOVA – banke, pošte, menjačnice, osiguravajuće organizacije...

13. MISIJA BEZBEDNOST TRANSPORTA NOVCA – prevoznim sredstvima i ručni transport.

14. MISIJA PROMPTNE BEZBEDNOSTI – odnos pravnih lica, ili pravnih i privatnih. Ova misija je često zastupljena u privatnoj vojnoj bezbednosti.

15. MISIJA BEZBEDNOST TERMINALA – aerodroma, luka, železničkih i autobuskih stanica.

16. MISIJA DETEKTIVSKE BEZBEDNOSTI– samostalna i u okviru jedinice ili formacije.

17. MISIJA TEHNIČKE BEZBEDNOSTI – prateći oblik bezbednosti u svim navedenim misijama.

18. MISIJA BEZBEDNOSTI - ESKORT – počasna, neophodna i obavezna.

19. MISIJA PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE – prateća misija u svim oblicima misija.

20. MISIJA BEZBEDNOSTI - BODYGUARD – neposredna zaštita ličnosti (obično su u pitanju glumci, pevači i biznismeni koji više iz pomodarstva nego iz potrebe koriste ovu misiju. Ova misija spada u osnovni i srednji nivo bezbednosti).

21. MISIJA BEZBEDNOSTI SAMOSTALNOG VIP BODYGUARDA – ova misija je visokog nivoa bezbednosti. Ličnosti koje spadaju u ovu kategoriju bezbednosti određuje MUP Srbije, i za svaku aktivnost ovakvog oblika misije je potrebna posebna saglasnost i neposredna saradnja sa MUP-om ili njihovom profesionalnom jedinicom (petom ili šestom upravom).

Napomena

U svetu se retko kad koristi ovaj oblik bezbednosti osim ako je u pitanju posebna želja, nekog od VIP ličnosti (obično su u pitanju šeici, prinčevi, glumci, pevači, zbog emotivne vezanosti za svoj bodigard).

14

Ovu misiju obično obavljaju jedinice ili formacije visokog nivoa bezbednosti, uz podršku MUP-a ili specijalizovane jedinice MUP-a. Praktično ovu misiju je nemoguće kvalitetno izvesti bez pomoći navedenih službi bezbednosti.

22. MISIJA DEŽURNE PATROLE – ova misija je prisutna u jedinicama ili formacijama na svim nivoima bezbednosti i služi za kontrolu službenika bezbednosti na terenu. Kod misije tehničke bezbednosti ima i dodatnu ulogu kontrole tehničke ispravnosti kao i proveru alarmnih stanja u RAM-u.

23. MISIJA INTERVENTNE PATROLE – ova misija je srednjeg i visokog nivoa bezbednosti i služi za intervenciju prilikom bilo kog alarmantnog stanja, a ujedno služi za intervenciju jedinicama ili formacijama tehničke bezbednosti.

Napomena :

Ove misije svuda u svetu imaju neposrednu saradnju sa dežurnim službama, policijom, vatrogascima i prvom pomoći.

CILJ MISIJA FTO I KRIVIČNA DELA SA KOJIM SE SUOČAVAJU AGENTI BEZBEDNOSTI

ČLAN 4.

1. Otkrivanje i sprečavanje svih protivpravnih radnji (na štićenom prostoru – objektu).

2. Zaštita dostojanstva, integriteta – života štićenog lica .

3. Bezbednost lica i objekata prilikom vanrednih situacija (požara, poplava, zemljotresa...).

Krivična dela sa kojima se suočavaju agenti bezbednosti :

- Krađa (lakši oblik krivičnog dela) podrazumeva oduzimanje tuđe nepokretne stvari u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

- Teška krađa (teže krivično delo) podrazumeva kada je obična krađa izvršena:

15

- obijanje ili provaljivanje zatvorenih zgrada, stanova, ormara, kasa ili drugim savlađivanjem većih prepreka da se dođe do stvari,

- na naročito opasan ili naročito drzak način,

- od strane lica koje pri sebi ima oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane,

- od strane dva ili više lica koja su se udružila da bi krala,

- ili krađe u vreme elementarnih nepogoda (požara, poplava...),

- ili korišćenjem nemoći ili nevolje drugog.

- Razbojnička krađa (teško krivično delo) sastoji se iz dva krivična dela:

- iz krađe koja je izvršena na naročito drzak način: upotrebom sile ili ozbiljne pretnje, prisiljavanjem drugog da nešto učini ili trpi.

- Razbojništvo je takođe složeno krivično delo sa elementima krađe i prinude. Razlika je u tome što je kod razbojništva na prvom mestu primena sile ili pretnje, a potom krađa, dok se kod razbojničke krađe prinuda ili pretnja pojavljuje posle izvršenja krađe, kao sredstvo da se ukradene stvari zadrže.

- Teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva (teško krivično delo) pri čemu je:

- nekom licu sa umišljajem prilikom izvršenja dela nanesena teška telesna povreda,

- ili je neko lice prilikom izvršenja dela, sa umišljajem lišeno života,

- ili je delo izvršilo više lica koja su organizovana kao banda ili kriminalna grupa.

- Sabotaža je krivično delo koje se sastoji od podmuklog ili prikrivenog činjenja ili ne- činjenja od strane jednog ili više lica, čime se prouzrokuje znatna šteta za državni organ, organizaciju, ili lice, u nameri da se istima pričini znatna materijalna šteta, prisutna je i prilikom namere da se ugrozi bezbednost zemlje ili ustavno uređenje.

- Diverzija je krivično delo koje se sastoji u uništenju objekata koji imaju veći značaj za privredu ili život građana (izvodi se : rušenjem, paljenjem...), prisutna je i kod namere da se podrije nečiji sistem i ugrozi bezbednost zemlje.

- Špijunaža je teško krivično delo koje se sastoji u predaji ili saopštenju informacija stranoj državi ili organizaciji, ili licu koje im služi, čime se ugrožava bezbednost zemlje kao i njihovih građana.

16

- Terorizam je takođe teško krivično delo koje se obično sastoji u izazivanju eksplozija, požara i drugih terorističkih akata kojima se ugrožavaju životi građana (trovanjem vodovoda...).

- Teror (na latinskom znači užas, strah kao i vladavina zastrašivanjem).

- Otmica je takođe teško krivično delo sa kojim se, ne baš često, suočavaju jedinice i formacije prilikom obavljanja misija obezbeđenja kako VIP ličnosti tako i uspešnih biznismena, radi ostvarivanja protivpravnih ciljeva, pojedinca ili grupacija (novca ili drugih interesa grupacija ili država).

- Otmica letilica je međunarodno krivično delo grupa ili pojedinaca ali direktno uperena protiv država, takođe radi sticanja bogatstva ili „ viših interesa“ .

OPŠTI USLOVI ZA PRIJEM AGENATA BEZBEDNOSTI U JEDINICU ILI FORMACIJU

ČLAN 5.

1. Da je lice punoletno

2. Da je državljanin Srbije

3. dDa nije pod istragom

4. Da nije krivično gonjeno (da nije pravosnažno osuđeno na kaznu dužu od šest meseci)

5. Da ima pozitivnu terensku proveru nadležnog OUP-a

6. Lica koja imaju status (operativnih saradnika) ne moraju ispunjavati Zakonom predviđene uslove osim stava 1.

Napomena :

Pored opštih uslova moramo voditi računa o izuzetnoj složenosti i odgovornosti budućih agenata bezbednosti, i imati u vidu da misije bezbednosti zahtevaju veliki psihički i fizički napor. Zato kandidati moraju biti svestrano obučeni, fizički pripremljeni za najveće napore, disciplinovani i visokomoralni.

17

Zbog svega pomenutog moramo se pridržavati kriterijuma i metoda koji su opšte prihvaćeni, univerzalni i provereni:

-lični kvaliteti kandidata su najvažniji element pri izboru kandidata za ove poslove jer je lakše obučiti čoveka da vlada pojedinim borilačkim veštinama i rukuje oružjem, nego mu usaditi karakterne osobine i prirodne sposobnosti koje mu nedostaju.

-Dobrovoljnost stupanja u službu i svesno prihvatanje zahteva i pravila koja u njoj vladaju

Ovo je veoma bitno načelo zbog iskušenja na koja nailaze agenti bezbednosti novcem se ne može kupiti spremnost čoveka na žrtvaovanje.

- Starosna granica

Za agente bezbednosti kreće se načelno maksimum do 40 godina, zato što je to doba u kome je čovek u punoj fizičkoj i intelektualnoj snazi.

OPŠTI USLOVI ZA STICANJE LICENCE KAO I OBAVEZA JEDINICE/FORMACIJE

ČLAN 6.

St.1

OPŠTI USLOVI

1. Da odgovorno lice ispunjava uslove iz člana 5.

2. Da je jedinica – formacija registrovana u agenciji za privredne registre ili opštini

3. Da ima stalno sedište

4. Da ima više od pet stalno zaposlenih lica

18

5. Da ima provere o podobnosti (izdaje nadležni OUP) lica koja su na nekom od poslova misije

6. Nezavisna detektivska misija ne mora da ispunjava uslov iz stava 4., ovog člana

7. Da svi zaposleni imaju identifikacione kartice sa obeleženom vrstom misije koju obavljaju

8. Da svi zaposleni sa statusom agenta bezbednosti, poseduju licencu istog ili višeg nivoa bezbednosti jedinica ili formacija u kojoj su zaposleni.

St.2

POŠTOVANJE ZAKONA

Poštovanje zakona jedinice i formacije ne smeju postupati na način koji bi narušio sadržaj ili pravila međunarodnih zakona ili pak zemlje u kojoj posluju. Shodno tome, preduzeća neće prihvatati ugovore kojima se krši nacionalno ili međunarodno pravo.

St.3

IZBOR I ANGAŽOVANJE

Izbor i angažovanje – prilikom izbora budućih agenata bezbednosti mora se striktno poštovati član 5 i da svaka jedinica ili formacija vodi preciznu evidenciju o zaposlenima, u idealnom slučaju u formi baze podataka, koja će podržavati efikasne inspekcije od strane državnih nadzornih organa, kao i razmenu informacija sa drugim zainteresovanim stranama. Baza podataka sadržaće i podatke o lošem ponašanju i otpuštanju zaposlenih.

19

St.4

OBUKA I PROFESIONALIZAM

Obuka i profesionalizam – važnost obuke na svim nivoima priznaju sva međunarodna pravila i zakone i ističu da je osnovna obuka novih agenata bezbednosti od ključnog značaja za održavanje profesionalnih standarda. Tamo gde državne institucije ne obezbeđuju takvu obuku, jedinice ili formacije se obavezuju da će je same organizovati, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima i standardima u datom slučaju. Kada agenti savladaju osnovne veštine, poslodavac će nastojati da obezbedi kontinuiranu obuku, omogućavajući zaposlenima da obnavljaju svoje specijalnosti i izgrađuju karijeru. U to bi trebalo da uđu i mogućnosti koje nudi nova tehnologija. Predstavnici agenata bezbednosti biće konsultovani na temu razvoja i procene kontinuiranih programa obuke kada je god to moguće.

Interni sistemi će agentima bezbednosti pružiti :

- dobre osnove relevantnih međunarodnih i nacionalnih zakona;

- veštinu prve pomoći;

- poznavanje pitanja jednakosti polova. Svi agenti bezbednosti, ovlašćeni za upotrebu sredstava prinude, biće propisno obučeni da poštuju najviše međunarodne standarde i praksu u ovom polju. Postepena i proporcionalna upotreba sile činiće osnovnu komponentu svakog programa obuke. Izdavanje dozvole za nošenje oružja zaposlenima zavisiće od uspešnog završetka zvanične obuke;

- obuka mora sadržati i poznavanje kulturne osetljivosti.

St.5

KULTURNA I POLITIČKA OSETLJIVOST

20

Kulturna i politička osetljivost – jedinica i formacija će obezbediti da svi zaposleni tolerišu i razumeju različita stanovišta, kulturne obrasce i radne navike. Trebalo bi da se pobrinu da njihovi zaposleni rade bez predrasuda u vezi nacionalnosti, pola, kulture i veroispovesti pojedinaca. Poštujući ovaj zahtev, zaposleni nisu pozvani da izražavaju lične ili političke stavove, ili da se ponašaju na otvoren nacionalistički način. Agenti bezbednosti dužni su da se kontrolišu u izražavanju stavova, kako u privatnom tako i javnom životu, i da usvoje onakav profil ponašanja kakav im nalaže njihov posao.

St.6

LJUDSKA PRAVA I BEZBEDNOST

Ljudska prava i bezbednost – jedinica ili formacija će podržavati Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Evropsku deklaraciju u ljudskom pravima. Agenti bezbednosti ne smeju učestvovati u bilo kakvoj zloupotrebi ljudskih prava.

St.7

UPOTREBA SREDSTAVA PRINUDE

Upotreba sredstava prinude – jedinice ili formacije moraju razviti stroge i detaljne smernice za zaposlene na temu minimalne upotrebe sile u skladu sa najboljom međunarodnom praksom (najbolje videti u Osnovnim principima Ujedinjenih nacija za pripadnike službi bezbednosti). Ove smernice trebalo bi da obuhvate sve dozvoljene tipove oružja, bilo da se radi o vatrenom oružju ili manje ubojnim sredstvima kao što su hemijski sprejevi, šok oprema, pendreci itd. Standardne operativne procedure (SOP) vezane za oružje i municiju obuhvataju :

- upotrebu, skladištenje, održavanje, vlasništvo i registraciju oružja;

- bezbedno punjenje i pražnjenje oružja;

- precizno vođenje evidencije;

21

- izveštavanje o incidentima. Agenti će proći odgovarajuću i adekvatnu obuku koja će ih naučiti da poštuju SOP. Upotreba lakšeg oblika sredstava prinude nadziraće se na isti način kao i upotreba vatrenog oružja.

St.8

MITO I SUKOBI INTERESA

Mito i sukobi interesa – zaposleni ne smeju primati nikakvu vrednost koja bi se mogla prepoznati ili opisati kao mito ili potkupljivanje u toku misije. Na sličan način jedinice ili formacije se obavezuju da neće nuditi mito bilo kakve vrste prilikom dobijanja ugovora od potencijalnih klijenata. Agenti ne smeju upotrebljavati poverljive informacije stečene prilikom obavljanja misije u svrhu sticanja lične koristi i ne smeju ulaziti ni u kakvu aktivnost koja može dovesti do sukoba interesa za njihovu jedinicu ili formaciju.

St.9

USLOVI RADA

Uslovi rada – svi svetski zakoni i iskustva priznaju ključnu važnost održavanja dobrih, humanih i bezbednih uslova rada. Poslodavac će se držati nacionalnih zakona i propisa, i prihvataće sugestiju za poboljšanje uslova rada kako na državnom tako i na nivou preduzeća ili jedinice.

St.10

ZDRAVLJE I BEZBEDNOST

22

Zdravlje i bezbednost – neke misije u ovom sektoru nose sobom izvestan rizik. Zbog toga sve jedinice ili formacije moraju voditi računa kako o minimalnim bezbednosnim normama (MBN) tako i o nacionalnom standardu zdravlja i bezbednosti, koje mora biti na prosečnom ili višem nivou od nacionalnih standarda, tako da procena bezbednosti i korišćenja MBN mora biti na najvišem mogućem nivou. Nadležne strukture i ovaj sektor će se obavezno pridržavati ovih normi i redovno ih pratiti.

St.11

JEDNAKOST I ODSUSTVO DISKRIMINACIJE

Jednakost i odsustvo diskriminacije – jedinica ili formacija će poštovati principe jednakosti i sprečavati bilo koji oblik diskriminacije (etničku pripadnost, socijalni stalež, boju kože, pol, veroispovest, nacionalnost, seksualno opredeljenje, političko mišljenje ili bilo koju drugu osobenost). Preduzeće sve korake da bi se sprečilo dugoročno poslovanje jedinice ili formacije isključivo jedne etničke pripadnosti ili opredeljenja.

St.12

ODNOSI SA POLICIJOM

Odnosi sa policijom - jedinice i formacije moraju sarađivati sa nacionalnim bezbednosnim strukturama, pružajući sve neophodne informacije za rad službi bezbednosti, istovremeno poštujući zakon i poverenje klijenata. To podrazumeva proaktivno prijavljivanje krivičnih dela kojima prisustvuju agenti bezbednosti. Tamo gde jedinice i formacije blisko sarađuju sa policijom u toku svog rada (npr. obezbeđenje javnih skupova), biće potrebni radni sporazumi radi utvrđivanja zajedničkih uloga i odgovornosti obe strane.

NEMA DOBRIH REZULTATA JAVNE BEZBEDNOSTI BEZ SARADNJE SA PRIVATNIM JEDINICAMA I FORMACIJAMA KAO I OBRNUTO.

23

Napomena :

Usled elementarnog neznanja ili nedostatka saznanja, pojedini stručnjaci za bezbednost, smatraju da jedinice i formacije ne smeju obavljati misije bezbednosti za javne i tajne službe bezbednosti države. Ovakva zabrana ne postoji nigde u svetu, šta više ona se podstiče stalnom edukacijom zaposlenih na svim nivoima bezbednosti. Kod saradnje privatne bezbednosti sa ostalim državnim službama bezbednosti, zabrana se podrazumeva u odnosu na strane službe bezbednosti u koje se ne ubraja Europol i Interpol, kao i bilo koja svetska antiteroristička organizacija.

IZ OVE ODREDBE SE TAKOĐE VIDI DA KUPOVINA ILI OSNIVANJE JEDINICE/FORMACIJE OD STRANE STRANIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA VIŠE OD 49% JE APSOLUTNO NEDOPUSTIVA.

St.13

ODNOSI SA KLIJENTIMA

Odnosi sa klijentima - jedinica i formacija, kao i organizacije poslodavaca koje ih zastupaju, podsticaće svoje klijente da angažuju privatne službe bezbednosti koje su pristale i poštuju principe iznesene u ovom predlogu zakona. Pored toga klijenti su dužni da shvate da angažuju ugovarača-jedinicu/formaciju, a ne pojedine agente bezbednosti. Kao rezultat toga, ugovarač je odgovoran za obuku, nadzor, disciplinu. Bonus pakete će određenim agentima bezbednosti davati ugovarači ili jedinice/formacije (ako su zadovoljni njihovim profesionalizmom) a ne klijent. Klijent bonus pakete može davati isključivo jedinici/formaciji, eventualno ugovaraču, ako je zadovoljan profesionalnim uslugama istih.

St.14

ODNOSI SA UGOVARAČIMA

Odnosi sa ugovaračima - poštenje (koje je kod nas odavno devalviralo) pored profesionalizma, zauzima najbitniju ulogu na tenderima tako da su ova dva parametra

24

odlučujuća prilikom angažovanja jedinica ili formacija. OCENU OVA DVA PARAMETRA DONOSI OUP na čijoj teritoriji je registrovana jedinica ili formacija, ili NADLEŽNA UPRAVA MUP-a SRBIJE. Jedinice i formacije, ako ne ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom, nemaju pravo učešća na tenderima. Takođe, ako u prethodnoj godini imaju negativne ocene bilo kog od pomenutih parametrara, nemaju pravo učešća na bilo kom konkursu za dobijanje novih misija.

St.15

ODNOSI SA KONKURENCIJOM

Odnosi sa konkurencijom -jedinice i formacije moraju poslovati fer u pogledu konkurencije u ovom sektoru i ne smeju se takmičiti sa ostalim jedinicama – formacijama na nefer način:

- obaranjem cena ispod ekonomskog koeficijenta;

- smanjenjem profesionalnih standarda (minimalnih bezbednosnih normi MNB).

St.16

DRUGE VRSTE PRIPADNOSTI

Druge vrste pripadnosti -jedinice i formacije, odnosno njihovi zaposleni, ne smeju se pridruživati političkim pokretima ili strankama, paravojnim ili kriminalnim grupama, kao ni državnim organima pravosuđa i bezbednosti na bilo koji način suprotno državnom zakonu – ustavu. Kao takve, jedinice i formacije kao i njihovi zaposleni ne smeju podržavati ni doprinositi fondovima političkih partija ili grupa čije su aktivnosti usmerene na ostvarivanje političkih interesa.

St.17

25

ODAVANJE INFORMACIJA I POVERLJIVOST

Odavanje informacija i poverljivost -jedinica i formacija moraju efikasno zaštititi sve informacije od interesa za klijenta, ali i da zadržavaju pravo da njihovi zaposleni otkriju informacije zakonodavnim strukturama u pogledu istinske ilegalne ili bilo kakve protivpravne radnje.

St.18

PLATA I NAGRAĐIVANJA

Plata i nagrađivanja -jedinica ili formacija će sve radnike zaposliti na osnovu ugovora sa definisanim svim zahtevima i uslovima njihove misije kao i definisanjem ekonomskog koeficijenta. Poštovanje poslovnih standarda biće nagrađeno na odgovarajući način i pravovremeno. Dobri standardi (sa primenom ekonomskog koeficijenta) privući će dobre i savesne radnike što će samim tim doprineti većoj bezbednosti i višem standardu službe. Visina plate će ujedno omogućiti jedinici ili formaciji da zadrži konkurentnost.

St.19

TRANSPARENTNOST I ODGOVORNOST

Jedinica i formacija mora razvijati interne sisteme uprave, koji podrazumevaju, ali nisu ograničeni na :

- usvajanje pravila ponašanja/etičkih pravila ;

- donošenje i usvajanje određenih pozitivnih propisa – pravilnika ;

- jasnu definiciju nadležnosti rukovodstva u pogledu politike i zakonodavstva ;

- politiku zapošljavanja radnika ;

26

- politiku obuke ;

- registraciju zaposlenih što obuhvata i evidenciju provere prošlosti ;

- osnivanje etičkog odbora ;

- sudove zaposlenih ;

- registar incidenata u domenu bezbednosti (npr. upotreba sile/sredstava prinude);

- transparentnost aktivnosti jedinice ili formacije je od ključnog značaja, tako da interni sistemi uprave moraju biti otvoreni za procenu javnosti u bilo koje vreme.

St.20

NADZOR

Žalbe kao i bilo kakvo neadekvatno ili nelegalno ponašanje osoblja mora se brzo i podrobno istražiti unutar jedinice ili formacije (npr. od strane etičkog odbora). U slučaju da je prekršen zakon po bilo kom osnovu, o tim aktivnostima mora se izvestiti nadležni OUP ili MUP. Proces nadzora će se i sam pratiti i obnavljati na tekućoj osnovi. Kada postoji sindikat ili neko drugo telo, članovi će sarađivati i dozvoliti nadzor na tom nivou.

St.21

SOCIJALNI DIJALOG

Jedinice ili formacije će sarađivati sa drugim članovima sektora privatne bezbednosti kao i drugim relevantnim organima, uključujući i civilno društvo, na podsticanju pridržavanja ovog zakona i profesionalizmu uopšte u sektoru privatne bezbednosti. Redovno će održavati sastanke, koji doprinose cilju na temu standarda u ovom sektoru, izveštavaće i analizirati standarde kao i transparentna istraživanja sprovedena u okviru jedinice ili formacije na osnovu pritužbi o neadekvatnom ponašanju jedinice ili formacije kao i njihovih zaposlenih.

27

POSEBNI USLOVI ZA STICANJE LICENCE ODREĐENOG NIVOA BEZBEDNOSTI DA BI JEDINICE/FORMACIJE MOGLE POČETI SA RADOM

ČLAN 7.

- OSNOVNI NIVO BEZBEDNOSTI

Jedinice i formacije imaju pravo po ispunjenju uslova iz člana 6. na obavljanje sledećih misija:

1. Gradilišta – stambenih, privrednih objekata (u izgradnji)

2. Sportskih centara, kulturnih centara (škole, bioskopi, pozorišta...)

3. Javnih manifestacija

4. Javne garaže

5. Kao i misija bezbednosti na kupalištima, u skijaškim centrima itd.

Napomena

Odredbe ovog nivoa bezbednosti će izazvati verovatno negativne reakcije ljudi koji tek registruju jedinicu ili formaciju, zbog nemanja prava na oružje. Međutim, treba znati sledeće činjenice:

- ovo je najrasprostranjeniji oblik nivoa bezbednosti koji je zastupljen u preko 70 % misija FTO svuda u svetu.

- Jedinice i formacije moraju imati svoj razvojni put kao i zaposleni u misijama koji procenjuje nadležni OUP ili Uprava za opšteupravno pravne poslove.

28

- Najveći broj misija FTO se obavlja bez korišćenja oružja (čak se u Evropi ne koristi oružje u finansijskim ustanovama koje ispunjavaju tehničke minimalne uslove bezbednosti – što se u praksi pokazalo kao odlično rešenje).

- Licencu za osnovni nivo bezbednosti izdaje nadležni OUP (po mestu registracije jedinice ili formacije).

- Da bi jedinica ili formacija stekla pravo na licencu osnovnog nivoa bezbednosti mora ispunjavati uslove iz člana 6. ovog zakona.

- SREDNJI NIVO BEZBEDNOSTI

Pravo na bavljenje misjama srednjeg nivoa bezbednosti jedinice i formacije imaju pod sledećim posebnim uslovima:

1. Da su minimum tri godine obavljale misije osnovnog nivoa bezbednosti

2. Da imaju najmanje ili minimum 20 zaposlenih na misijama bezbednosti

3. Da imaju pozitivnu proveru nadležnog OUP-a za profesionalno obavljanje misija (odnosno potvrdu da jedinica ili formacija ispunjava tehničke uslove)

4. Pored identifikacione kartice (službene legitimacije) zaposleni moraju imati službenu značku sa identifikacionim brojem (o čijem izdavanju mora biti obavešten nadležni OUP)

5. Da imaju nezavisnu frekvenciju (radio mrežu)

6. Da imaju dozvole za posedovanje kratkih cevi (pištolja, revolvera)

7. Da imaju u svom vlasništvu minimum tri putnička vozila sa jasno obeleženom pripadnošću jedinici ili formaciji, sa zvučnom i svetlosnom signalizacijom različitog intenziteta u konbinaciji plave i neke druge boje (bele, crvene, narandžaste ili zelene)

8. Ako obavljaju misiju transporta KOVANOG NOVCA moraju imati i minimum jedno prilagođeno neobeleženo vozilo u kome se NE SME prevoziti više od 200.000 ₣ ili približno 30.000 €

9. Sva vozila moraju imati neprekidno radio vezu sa bazom – centrom jedinice ili formacije.

Jedinice - formacije srednjeg nivoa bezbednosti mogu obavljati sledeće misije:

29

1. Sve misije koje obavljaju jedinice i formacije sa pravom na osnovni nivo bezbednosti

2. Fabrike

3. Ulične patrole (javne površine)

4. Interventne patrole

5. Finansijske ustanove (banke, pošte, osiguravajuća društva, menjačnice...)

6. Misije bezbednosti transporta opasnih materija

7. Misije bezbednosti transporta vangabaritnih roba

8. Terminali (autobuske stanica, železničke stanica)

9. Misije bezbednosti transporta KOVANOG NOVCA .

Napomena

Ova dva nivoa bezbednosti čine preko 80% angažovanosti u misijama FTO.

LICENCU za ovaj nivo bezbednosti daje nadležni OUP ili Uprava za opšte upravne i pravne poslove.

Jedinica ili Formacija pored opštih mora ispunjavati i posebne uslove predviđene članom 7. stava 2 ovog Zakona.

- VIŠI I VISOKI NIVO BEZBEDNOSTI

Pored uslova za srednji nivo bezbednosti jedinice i formacije koje žele da se bave višim i visokim nivom bezbednosti moraju ispunjavati i sledeće posebne uslove:

1. Jedinica ili formacija mora da obavlja svoju delatnost minimum pet godina.

2. Da u svom vlasništvu poseduje minimum pet blindiranih vozila sa minimalnom 3B zaštitom.

3. Da ima minimum pet putničkih vozila jasno obeleženih sa zvučnom i svetlosnom signalizacijom kao kod srednjeg nivoa bezbednosti, kao i pet neobeleženih (koja služe kao prethodnica). Ovaj uslov se odnosi na jedinice ili formacije koje hoće da se bave misijama bezbednosti transporta novca.

4. Da ima dozvole za duge cevi (automatsko ili lovačko oružje).

30

Napomena:

Da ne bude nedoumica oko korišćenja dugih cevi pošto ima oprečnih mišljenja naših stručnjaka za bezbednost.

1. Duge cevi služe za psihološko preventivno delovanje protiv kriminalnih grupa.

2. U istoriji naše privatne bezbednosti (oko 20 godina) NIKADA nije došlo do zloupotrebe dugih cevi tako da zaista nema razloga komentarisati izjave nekih naših eksperata koji se zalažu (na osnovu nekih tuđih iskustava, koja kao takva ne postoje čak ni u najbezbednijim zemljama sveta) za ukidanje upotrebe dugih cevi.

Formacije ili jedinice visokog nivoa bezbednosti imaju pravo, pored misija osnovnog i srednjeg nivoa bezbednosti, na sledeće misije:

1. Bezbednost transporta novca i dragocenosti (neograničene količine i vrednosti) poštujući minimalne bezbednosne norme

2. Bezbednost terminala (aerodroma, luka, autobuskih i železničkih stanica)

3. Bezbednost VIP ličnosti u sledećim oblicima :

- Počasni eskort se primenjuje kada nema indicija da je život lica ugrožen.

- Neophodni eskort se primenjuje kada postoje opravdane indicije da je život lica ugrožen, i obavezno se izvodi uz pomoć ostalih službi bezbednosti. Ovo je zbog toga što u Evropi NE POSTOJI jedinica ili formacija koja može izvesti tzv. plan 1, 2, 3, i 4.

- Obavezni eskort se primenjuje kada je državna služba bezbednosti naredila – preporućila da se određene ličnosti iz političkog života obezbeđuju na taj način, bez obzira na stepen ugroženosti.vc

Napomena

Sve je više država koje, pored državnih službi bezbednosti, angažuju privatna obezbeđenja radi obezbeđenja VIP ličnosti (političara, sudija, tužilaca kao i ostalih državnih funkcionera). MUP Srbije određuje potrebu i stepen ugroženosti navedenih lica i pruža logističku podršku jedinicama ili formacijama koje obavljaju datu misiju

4. Bezbednost obavezno štićenih objekata.

31

To su objekti od strateškog interesa za Republiku kao i njene građane, ili koji predstavljaju povećanu opasnost za život i zdravlje ljudi.

Obavezno štićeni objekti su :

- objekti za proizvodnju, preradu, distribuciju i skladištenje vode,

- objekti za proizvodnju i distribuciju električne energije,

- objekti za proizvodnju, preradu, distribuciju i skladištenje nafte, naftnih derivata i gasa,

- objekti u kojima se proizvode, koriste ili skladište radioaktivne i druge štetne materije,

- objekti koji sadrže stvari od izuzetnog značaja za nauku, kulturu i umetnost,

- objekti u kojima se okuplja veliki broj ljudi,

- kao i svi ostali objekti za koje Vlada Republike Srbije utvrdi da moraju biti obavezno obezbeđeni.

Pod obavezno štićenim objektima smatra se i prostor na kojem se nalaze ti objekti i čine njihov sastavni deo, kao i prateći objekti koji su u funkciji tih objekata.

5. Promptne misije - odnos dva ili više pravnih lica ili pravnih i fizičkih. Pored transporta novca spadaju u najrizičniju misiju.

6. Samozaštitna misija – na nju isključivo pravo imaju SAMO DRŽAVNE SLUŽBE BEZBEDNOSTI (vojska, policija...)

Napomena

Ovaj oblik bezbednosti u SAD je decenijama u rukama privatne bezbednosti, a u novije vreme je to počela da biva praksa i u Evropskim zemljama iz sledećih razloga :

1. Zbog rasterećenja budžeta, naravno zato što je privatni oblik bezbednosti daleko jeftiniji od državnog .

2. Zato što su analitičari došli do zaključka da civilna -vojna privatna bezbednost po kvlitetu ne zaostaje za državnim službama bezbednosti, s tim što procentualno manje zloupotreba ima u civilnim nego u državnim službama bezbednosti. Najbolji primer za to su Skandinavske zemlje, koje su veći deo javne bezbednosti prebacile na nivo privatne bezbednosti.

LICENCU za ovaj nivo bezbednosti daje nadležni OUP ili Uprava za opšte upravne i pravne poslove.

32

Razliku između višeg i visokog nivoa bezbednosti određuje nadležni OUP ili Uprava za opšte upravno pravne poslove i određuje je.

Razlika se utvrđuje na osnovu tehničke opremljenosti jedinice ili formacije i da li su iste tehnički sposobne (da li u svom posedu imaju zakonski minimum opremljenih vozila) za vršenje misija:

- misije transporta novca i dragocenosti,

- misije bezbednosti transporta opasnih materija,

- misije transporta vangabaritnih roba.

ZABRANA VRŠENJA DELATNOSTI JEDINICE/FORMACIJE

ČLAN 8.

Jedinice/formacije mogu izgubiti pravo na bavljenje delatnošću pod sledećim uslovima:

1. Ako povređuju ili uskraćuju građanska prava i slobode ustavom zagarantovana pojedincima ili grupacijama

2. Ako ometaju rad sudova, tužilaštava i drugih državnih organa

3. Ako ometaju rad privrednih društava, ustanova i drugih organizacija

4. Ako vrše ovlašćenja policije, istražnih i drugih državnih organa

5. Ako vrše delatnosti nespojive sa misijama bezbednosti

6. Ako iz bilo kog drugog razloga ostanu bez prava na licencu

- Napomena:

U nekim predlozima određenih grupacija je predviđeno da se gubi pravo na delatnost ako jedinica ili formacija nabavlja i koristi uniforme, oznake i legitimacije slične onima koje koristi policija, istražni i drugi državni organi.

33

NEKO JE TO TENDENCIOZNO ILI USLED ELEMENTARNOG NEZNANJA PREDLOŽIO. Naime, u većini Zemalja službene značke kao i oznake su gotovo identične kao kod pripadnika javne bezbednosti kod srednjeg i visokog nivoa bezbednosti, a uniforme psihološki efektne crne, maskirne..., a recimo u Nemačkoj su u većini slučajeva čak i vozila za transport novca pored svetlosne i zvučne signalizacije ofarbana u istu boju da bi sprečile, aktivnosti kriminalnih grupa, i time zaštitile zaposlene agente bezbednosti kao i imovinu koju obezbeđuju.

DOZVOLA ZA RAD

ČLAN 9.

1. Dozvola za rad se stiče po automatizmu ako su ispunjeni svi uslovi člana 5. ovog zakona.

2. Dozvola se gubi promenom nekih od uslova koji se odnose na člana 5. ovog zakona,

3. ili ako dođe do bilo koje aktivnosti iz člana 8. ovog zakona.

SLUŽBENA LEGITIMACIJA

ČLAN 10.

Pravo na legitimaciju se stiče onog trenutka kada lice, koje ispunjava uslove iz člana 5. i 9. ovog zakona, sklopi ugovor sa jedinicom ili formacijom na neodređeno vreme i priloži sledeća potrebna dokumenta:

- Odgovarajuće lekarsko uverenje

- Licencu o sticanju prava određenog nivoa bezbednosti.

LEGITIMACIJU DODELJUJE POSLODAVAC.

Napomena

34

Legitimacija sadrži sledeće podatke:

1. Ime i prezime nosioca legitimacije

2. Kvalifikaciju nosioca legitimacije – licencu

3. Ime jedinice ili formacije sa adresom

4. Fotografiju nosioca legitimacije

5. Identifikaciju administrativnog organa OUP-a (broj pod kojim je izdata saglasnost o podobnosti vršenja misija FTO)

6. Datum važenja legitimacije.

SLUŽBENA ZNAČKA

ČLAN 11.

Službena značka se dodeljuje licima koja već poseduju službenu legitimaciju i imaju licencu za srednji i visoki nivo bezbednosti, a nalaze se na obavljanju poslova misije gde je zakonski predviđen neki od navedenih nivoa bezbednosti.

Službena značka mora da sadrži :

1. Grb firme

2. Identifikacioni broj korisnika značke (koji odgovorno lice mora dostaviti nadležnom OUP-u).

Ako lice obavlja poslove misije u civilu značka mora biti u kožnom povezu sa legitimacijom.

Legitimacija se mora pokazati :

1. Nadležnom službenom licu prilikom intervencije.

2. Ako je nečim sprečen – onemogućen agent bezbednosti će po završetku intervencije pokazati svoju legitimaciju sa značkom licu nad kojim je izvršena intervencija.

35

KAO U PRETHODNOM ČLANU ZNAČKU DODELJUJE POSLODAVAC odnosno odgovorno lice u jedinici ili formaciji.

Napomena

Da ne bude nedoumice kod predloga ova dva člana zato što se pojedine grupacije zalažu da one budu ovlašćene za dodelu službenih legitimacija NIGDE U EVROPI I SVETU grupacije ne određuju niti izdaju kako legitimacije tako ni značke već samo sadržinu legitimacije, koja je skoro svuda u svetu kao što je u ovom zakonu predložena.

Izuzetak su neke zemlje u SAD-u gde se obično jedinice ili samostalne detektivske agencije udružuju u različite oblike udruženja i nastupaju sa zajedničkom službenom legitimacijom radi ostvarivanja nekih svojih prava kao što su:

1. Beneficije za misije višeg i visokog nivoa bezbednosti (beneficirani radni staž, prevremeni odlazak u penziju, određeni vidovi osiguranja, kako od invaliditeta tako i smrti)

2. Zajednička nastupanja na tržištu ...

3. Radi uvida u poslove istražnih organa, službi bezbednosti vladinih ustanova kojima ostvaruju neke svoje ekonomske interese.

OBNAVLJANJE I GUBITAK PRAVA NA SLUŽBENU LEGITIMACIJU ILI ZNAČKU

ČLAN 12.

1. Službena legitimacija za osnovni oblik bezbednosti se produžava na svakih 5 godina i o tome se obaveštava nadležni OUP.

2. Službena legitimacija za srednji i visoki nivo bezbednosti se obnavlja svake 3 godine s tim što se 30 dana pred istek mora pribaviti nova saglasnost nadležnog OUP-a o podobnosti agenta bezbednosti.

36

3. Po automatizmu se gubi pravo na službenu legitimaciju :

- Ako je došlo do promene uslova koji se odnose na član 5. ovog zakona

- Ako je agent bezbednosti u RAM-u učinio bilo kakvu težu povredu radne dužnosti

- Ako je svojim nečinjenjem (nemar, strah ...) pričinio štetu ili ugrozio živote ljudi.

DUŽNOSTI ODGOVORNOG LICA PRILIKOM PRIJEMA ILI OTPUŠTANJA SLUŽBENIKA BEZBEDNOSTI

1.Odgovorno lice je dužno da o bilo kakvim promenama u moralnom, zdravstvenom, profesionalnom smislu, što ugrožava javnu bezbednost, izvesti nadležni OUP.

2. Ako se agent bezbednosti zapošljava u drugoj jedinici ili formaciji odgovorno lice je takođe dužno da sastavi realnu procenu kako profesionalnog tako i moralnog lika agenta bezbednosti na osnovu uvida u svoju evidenciju o istom.

3. Odgovorno lice jedinice ili formacije je dužno prilikom zapošljavanja agenta bezbednosti da traži mišljenje prethodnog poslodavca.

RADNO ODELO I OZNAKE

ČLAN 13.

1. Osnovni nivo bezbednosti

Agenti bezbednosti na ovom nivou bezbednosti moraju imati na sebi uniformu sa identifikacionom karticom na levoj strani grudi.

Uniforma na poleđini mora imati jasnu oznaku obezbeđenja

2. Srednji i visoki nivo bezbednosti

37

Agent bezbednosti na ovom nivou mora imati na levoj strani grudi službenu značku , ili amblem jedinice ili formacije kojoj pripada.

Ako agent bezbednosti misiju obavlja u civilnom odelu mora imati na levom reveru značku ili drugo službeno obeležje jedinice ili formacije.

Napomena :

Pojedine zemlje praktikuju da na levom džepu ili naramenicama, agenti bezbednosti nose činove misije koju obavljaju ili oznake najviše licence koju poseduju.

LICENCIRANJE I NADLEŽNOST IZDAVANJA LICENCI

ČLAN 14.

St. 1

Licenca se stiče utvrđivanjem:

1. Ispunjenosti uslova predviđenih ovim Zakonom.

2. Polaganjem stručnog ispita određenog nivoa bezbednosti. Program za polaganje stručnog ispita određuje MUP na predlog strukovnog udruženja ili strukovne obrazovne institucije.

3. Cena stručnog ispita sa licencom ne može iznositi više od trećine nacionalnog dohotka. Napomena :

U Svetu je to određeno ekonomskim koeficijentom 0.3, koji se koristi primenom na ekonomski koeficijent osnovnog nivoa bezbednosti koji iznosi 0.6 u odnosu na prosečan nacionalni dohodak određene zemlje.

St. 2

Licencu za TIM čovek – pas može izdati

38

- Ovlašćeni dreser (uz obavezno prisustvo ovlašćenog službenog lica MUP-a)

- Kinološki savez (uz obavezno prisustvo ovlašćenog službenog lica MUP-a)

- Specijalizovana jedinica MUP-a

St. 3

Protivpožarna bezbednost ima tri oblika licence

- Osnovni (ispitani vatrogasac)

- Srednji (vatrogasni podoficir)

- Visoki (vatrogasni oficir)

St. 4

1. Licencu za osnovni oblik bezbednosti može izdati

- Formacija koja ima tradiciju dužu od pet godina (prilikom polaganja stručnog ispita mora biti prisutno ovlašćeno službeno lice OUP-a - instruktor, ili uprave za opšte upravno pravne poslove)

Napomena :

Licencu za misiju iz stava 3 ovog zakona za osnovni oblik vatrogasne bezbednosti ne može izdati formacija koja se tom misijom nije bavila.

- Strukovno udruženje dve ili više jedinica sa tradicijom od minimum pet godina, stručnom ispitu mora prisustvovati ovlašćeno službeno lice - instruktor

- Strukovna obrazovna institucija

- Nadležni OUP

2. Licencu za srednji oblik bezbednosti može izdati:

- Ovu licencu može izdati formacija koja ima licencu za viši i visoki nivo bezbednosti i tradiciju tog nivoa bezbednosti dužu od pet godina, uz prisustvo ovlašćenog službenog lica - instruktor

3. Licencu za visoki nivo bezbednosti može izdati samo:

- Strukovna visokoobrazovna institucija

39

- Nadležni OUP ili uprava za opšte upravno-pravne poslove

St. 5

Za samostalnu detektivsku bezbednost licencu daje

- Strukovna visoko obrazovna institucija

- Nadležni OUP ili uprava za opšte upravno-pravne poslove

St. 6

Za VIP bodigard licencu daje

- Isključivo specijalizovana jedinica MUP-a

LICENCIRANJE JEDINICA/FORMACIJA

ČLAN 15.

1. Licenciranje jedinica ili formacija po ispunjenju svih uslova izdaje :

- Nadležni OUP ili uprava za opšte upravno pravne poslove

- U većini zemalja licencu jedinica ili formacija izdaju strukovna udruženja koja imaju tradiciju dužu od pet godina

- Nadležni sudovi

Napomena

Ove licence imaju samo formalnu pravnu težinu, odnosno nadležni organi konstatuju:

1. Da li jedinica ili formacija ispunjava kadrovske uslove za bavljenjem misije određenog oblika bezbednosti

2. Da li poseduje tehnička sredstva propisana ovim zakonom

3. Kao i da li jedinica ili formacija ispunjava ostale zakonom propisane uslove.

40

NAČIN I ORGANIZACIJA IZDAVANJA LICENCE

ČLAN 16.

1. Obrazac za licencu izdaje MUP Srbije.

2. Obrazac mora sadržati protokolarni broj.

3. Obrazac licence se po boji mora razlikovati za svaki nivo bezbednosti.

4. Licenca određenog nivoa bezbednosti mora da sadrži i kategoriju nivoa stečenog znanja.

5. Znanje za sticanje prava na određenu licencu se dokazuje pred porotom (polaganjem stručnog ispita).

6. Porotu sačinjavaju :

6.1. Predsednik porote koji je po pravilu instruktor ili ovlašćeno lice MUP-a (ako je instruktor predsednik porote ne može biti isti koji je bio zadužen za nadzor ili instruktažu jedinice – formacije kojoj pripada ispitanik).

6.2. Prvi član porote koji je po pravilu odgovorno lice jedinice ili formacije ili neposredni rukovodilac misije koju obavlja ispitanik.

6.3. Drugi član porote je pripadnik jedinice ili formacije (koja ima tradiciju minimum pet godina i licencu istog ili višeg nivoa bezbednosti, za koji se traži licenca),

- član strukovnog udruženja sa istim uslovima kao i prethodni,

- ili pripadnik strukovne obrazovne institucije.

7. Test pismenog, usmenog ili praktičnog testa sačinjava MUP sa nadležnom strukovnom institucijom ili ovlašćenim strukovnim udruženjem.

8. Materijal za polaganje (sticanje licence) mora biti dostavljen ispitaniku minimum 30 dana pre polaganja (zasedanja porote).

41

9. Izdavanje licence mora biti zavedeno u profesionalnoj knjizi Jedinice ili Formacije.

Licenca mora biti potpisana od strane predsednika porote i overena pečatom MUP-a

10. Zvaničan izveštaj sa ispita

Osoba koja je zadužena za centar jedinice ili formacije, odgovorna je za organizovanje ispitivanja i piše zvaničan izveštaj, koji potpisuju svi članovi porote. Original zvaničnog izveštaja o ispitivanju se čuva od strane predsednika odnosno MUP-a.

11. Centar jedinice ili formacije mora obezbediti kontrolu izdatih diploma – licenci.

Uvidom ovlašćenog lica u profesionalnu knjigu (koja se čuva dok postoji jedinica ili formacija. Ako funkcija jedinice ili formacije iz bilo kog razloga prestane da postoji, odgovorno lice istih je dužno da profesionalnu knjigu dostavi arhivu MUP-a Srbije).

12. Agenti bezbednosti koji stiču licencu:

- visokog nivoa bezbednosti,

- visokog nivoa protivpožarne bezbednosti,

- samostalnog visokog nivoa detektivske bezbednosti,

- visokog tehničkog nivoa bezbednosti,

- samostalnog VIP bodigard visokog nivoa bezbednosti,

- kao i lica koja su stekla BUT - BACK licencu, dužna su da polažu zakletvu (koju propisuje MUP) pred ovlašćenim predstavnicima MUP-a i njihove licence moraju sadržati datum polaganja zakletve.

LICA KOJA PO AUTOMATIZMU STIČU PRAVO NA LICENCU

ČLAN 17.

Pravo na dobijanje licence po automatizmu stiču sledeća lica:

1. Za licencu osnovnog i srednjeg nivoa bezbednosti:

42

- sva penzionisana lica MUP-a sa srednjim strukovnim obrazovanjem,

- sva penzionisana lica Vojske sa srednjim strukovnim obrazovanjem.

Uslovi su:

- da iz MUP-a ili Vojske nisu otpušteni svojom krivicom

- i da nadležnom OUP-u ili upravi dostave dokaze o radnom stažu (koje ne može biti kraće od tri godine na nekoj od misija osnovnog i srednjeg nivoa bezbednosti).

2. Za licencu visokog nivoa bezbednosti po automatizmu dobijaju sledeća lica:

- sva penzionisana lica MUP-a sa višim ili visokim strukovnim obrazovanjem,

- sva penzionisana lica Vojske sa višim ili visokim strukovnim obrazovanjem.

Uslovi su isti kao u prethpdnom stavu.

3. Licencu protivpožarne bezbednosti po automatizmu mogu steći:

- sva penzionisana lica MUP-a koja su radila duže od tri godine na misijama protivpožarne bezbednosti (u zavisnosti na kom nivou bezbednosti su obavljali poverene im dužnosti zavisiće i njihova kategorija licence, što utvrđuje nadležni OUP ili Uprava),

- sva penzionisana lica Vojske koja su radila duže od tri godine na misijama protivpožarne bezbednosti (u zavisnosti na kom nivou bezbednosti su obavljali poverene im dužnosti zavisiće i njihova kategorija licence, što utvrđuje nadležni OUP ili uprava).

Uslovi su kao i u prethodnim stavovima.

4. Licencu samostalnog visokog nivoa detektivske bezbednosti:

- sva penzionisana lica MUP-a koja su radila na misijama sprečavanja i otkrivanja bilo koje vrste kriminaliteta

- sva penzionisana lica Vojske koja su radila na misijama sprečavanja i otkrivanja bilo koje vrste kriminaliteta

Uslovi su kao u prethodnim stavovima.

5. Licencu visokog tehničkog nivoa bezbednosti:

- sva penzionisana lica MUP-a koja su radila na misijama tehničke bezbednosti,

- sva penzionisana lica Vojske koja su radila na misijama tehničke bezbednosti.

43

Uslovi su isti kao u prethodnim stavovima.

6. Licencu samostalnog VIP bodigarda:

- sva penzionisana lica MUP-a koja su minimum tri godine radila na misijama čuvanja VIP ličnosti i objekata,

- sva penzionisana lica Vojske koja su minimum tri godine radila na misijama čuvanja VIP ličnosti i objekata.

Uslovi su isti kao u prethodnim stavovima.

Napomena :

- Sva pomenuta lica koja su stekla pravo na licencu takođe moraju polagati zakletvu pred ovlašćenim predstavnicima MUP-a, osim lica iz st. 1 člana ovog Zakona .

- Licenca BUT ili BACK ne može se steći po automatizmu

POLOŽAJ STRANIH PRAVNIH I FIZIČKIH LICA U MISIJAMA FTO

ČLAN 18.

1. Strane kompanije ili lica koja su u matičnoj državi stekla pravo na licencu određenog oblika bezbednosti, u našoj zemlji imaju pravo da :

1.1 Osnuju kompaniju osnovnog oblika bezbednosti (bez prava prelaska na viši nivo bezbednosti) pod uslovom da pruže dokaz da su oni, ili korisnici njihovih usluga u matičnoj zemlji, uložili minimum 50.000.000. € u našu zemlju, te da su tako direktno zainteresovani za zaštitu uloženog kapitala.

1.2 Kupe našu jedinicu ili formaciju istog ili nižeg nivoa bezbednosti na koju glasi njihova licenca iz matične države, pod sledećim uslovima :

1.2.1. Da mogu ostvariti pravo kupovine maksimum do 49% (bez prava odlučivanja).

44

1.2.2. Da pruže dokaz da je njihova kompanija ili njihova kompanija - klijent iz matične zemlje uložio minimum 200.000.000. € u našu zemlju te da su tako direktno zainteresovani za zaštitu uloženog kapitala.

Dokaz o uloženom kapitalu izdaje MINISTARSTVO FINANSIJA .

Napomena

1. MEŠOVITE KOMPANIJE NEMAJU PRAVO OBAVLJANJA MISIJA BEZBEDNOSTI NA OBAVEZNO ŠTIĆENIM OBJEKTIMA,

2. NEMAJU PRAVO MISIJA TRANSPORTA NOVCA I DRAGOCENOSTI (OSIM ZA KOMPANIJE IZ MATIČNE ZEMLJE),

3. NEMAJU PRAVO OBAVLJANJA MISIJA ESKORTA VIP LIČNOSTI,

4. NEMAJU PRAVO DA U SASTAVU FORMACIJE IMAJU VIŠE OD 250 AGENATA BEZBEDNOSTI.

2. Strana fizička lica – preduzetnici, detektivi, su lica koja u matičnoj zemlji imaju licencu samostalnog detektiva, ili neke od jedinica.

Kao takva ova lica imaju pravo da obavljaju svoju misiju po principu reciprociteta isključivo pod patronatom naše licencirane detektivske agencije ili jedinice – formacije sa licencom srednjeg i visokog nivoa bezbednosti, koja su neposredno odgovorna državi odnosno Upravi za strance, za sve aktivnosti fizičkog lica – detektiva ili jedinice detektiva dok se nalaze na našoj teritoriji.

Napomena

SVAKA DRUGAČIJA DEFINICIJA OVOG ČLANA DOVODI DO DIREKTNOG PODRIVANJA NACIONALNOG INTERESA KAO I NACIONALNE BEZBEDNOSTI. Treba napomenuti i da smo jedina zemlja od zemalja u tranziciji, odnosno jugoistočnoj Evropi, koja je već par „ političkih“ formacija sa višim i visokim nivoom bezbednosti (sa pravom odlučivanja) otuđila stranim kompanijama, i time ugrozila i ustavni poredak. Sa ovakvim odnosom prema opštoj i nacionalnoj bezbednosti pitanje je dana kada će se pojaviti strana kompanija sa idejom da kupi ili osnuje novu jedinicu ili formaciju, ili čak da osnuje centar za obuku privatne civilne i vojne bezbednosti. I laicima bi trebalo biti jasno šta bi to značilo za bezbednost naše zemlje.

NAPOMENE VEZANE ZA OVAJ ČLAN BI MORALE UĆI KAO ODREDBE OVOG ZAKONA.

SETITE SE SAMO ČINJENICE DA DIPLOMATSKO-KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA SVUDA U SVETU IMAJU PRAVO NA NOŠENJE ORUŽJA ISKLJUČIVO U OKVIRU AMBASADE I MISIJE, PA ĆE VAM BITI POTPUNO

45

JASNO DA SMO NEOZBILJNIM ODNOSOM PREMA OVOJ ZA DRŽAVU VEOMA BITNOJ PROFESIJI UGROZILI SOPSTVENI INTEGRITET.

UGOVOR O PROFESIONALNIM KVALIFIKACIJAMA U PREVENCIJI KOJIM SE ČUVA SIGURNOST GRAĐANA I NJIHOVA IMOVINA KAO I EKONOMSKA STABILNOST – DOSTOJANSTVO ZAPOSLENIH U MISIJAMA FTO

ČLAN 19.

St.1

ZAKONSKE OBAVEZE JEDINICE/FORMACIJE PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA AGENATA BEZBEDNOSTI

1. Naimenovanje referentne oznake mora se obavezno pojaviti u ugovoru o zapošljavanju

2. Obavezno utvrđivanje ekonomskog koeficijenta.

3. Imenovanje referentne tržišne oznake (na taj način određuje klasifikaciju koeficijenta stanice čiji zaposleni ima pravo na jednu od referentnih oznaka na tržištu koja je opisana)

4. Profit od primene koji odgovara razmatranom zanatu

5. Koeficijent jedan je prosečan nacionalni dohodak (koji se usklađuje svakog prvog odnosno po izlasku službenog glasnika svakog meseca)

6. Ni jedan agent bezbednosti ne može pristupiti poslovima bez jasnih oznaka koje ne može dobiti bez korišćenja minimalne klasifikacije.

St.2

EKVIVALENCIJA

46

Plaćanje zaposlenih koji su već bili zaposleni na nekom od poslova sa oznakama koje su opisane u kartama profesija, imaju korist jer imaju zahtevano iskustvo u jedinicama – formacijama koje imaju ove profesionalne oznake i da dobiju raspored zbog toga. Formacija mora odgovoriti na uslove koji su propisani ovom kartom, odnosno minimalnim propisanim koeficijentom.

St. 3

SADRŽAJ, TRAJANJE I RAZVITAK DEFINICIJE

Sve karte formacije profesija i one koje kao pomoć radi definisanja sadržaja predavanja prema profesionalnim oznakama dolaze u pitanje zbog nivoa strukovne kategorije (osnovna, srednja i viša kategorija – oblik bezbednosti). Međutim BUT – forma državnog ispita čiji program propisuju udruženja FTO uz saglasnost MUP-a ili neke strukovne obrazovne institucije tog tipa koje jasnije određuju program za sticanje kvalifikacije – licence za najviši oblik bezbednosti, koja bi trebalo da imaju odgovorne osobe na višem i visokom nivou bezbednosti kao i odgovorne osobe u formaciji, (odluku o tome treba da donese MUP ili ministar policije). To je dodatni stepen u razvoju definicija obrazovnog inžinjerstva profesionalne formacije. Ovaj stepen pomaže da se elaborira i predloži referentna formacija kao i da se stekne najveće opšte znanje iz svih oblasti bezbednosti.

Napomena :

Naša škola „ AGA“ koju vodi Dr. Dragomir Tatomirović priznata je u preko 100 zemalja sveta, tako da se sa njenim završetkom priznaju sve klasifikacije na osnovnom i srednjem obliku bezbednosti, kao i Leštarevićev centar za obuku u koji dolaze agenti bezbednosti iz celog sveta da bi stekli znanja visokog nivoa bezbednosti.

St.4

OBAVEZNI PARAMETRI KOJE MORA SADRŽATI FAKTURA MISIJE BEZBEDNOSTI TRANSPORTA NOVCA

47

Nijedna faktura bezbednosti transporta novca ne može biti prikazana bez osnovna tri parametra po vozilu (u zavisnosti da li je minimalna bezbednosna norma propisala jedno ili dva vozila u pratnji blindiranog vozila, određuje se na osnovu procene bezbednosti i količine novca ili dragocenosti koje se prenose):

- cena po pređenom kilometru,

- cena za utrošene radne sate (po utvrđenim minimalnim bezbednosnim normama),

- cena iskazana po stop-u (preuzimanje i predaja novca)

St.5

OBAVEZNI PARAMETRI FAKTURE PROMPTNE MISIJE I USLOVI ZA NJENO VRŠENJE

Za realizovanje ove misije potrebna je pravosnažna sudska presuda.

Potrebna je procena vrednosti štićene imovine od strane vlasnika imovine ili nadležne institucije (sudskog veštaka ili zavoda za veštačenje).

Nijedna faktura ove misije ne može biti niža od 25% vrednosti štićenog objekta/objekata bez prikazanog avansa koji ne može biti niži od 75% procenjene vrednosti .

Napomena :

Ova misija, pored toga što spada u najrizičnije misije privatne bezbednosti, često je i najpodložnija pranju novca i utaji poreza pa stoga o njoj treba posebno voditi računa.

St.6

OBAVEZA KORISNIKA USLUGA PRILIKOM RASPISIVANJA TENDERA I PROPISANI PARAMETRI

48

Nijedan tender za usluge FTO ne može nositi manje od 75 bodova-pondera za kvalitet usluge koju izdaje OUP odnosno MUP na osnovu sledećih parametara:

- Da li se jedinica ili formacija pridržava minimalnih bezbednosnih normi koje propisuje MUP ili strukovno udruženje (koje moraju biti dostavljene zainteresovanim osiguravajućim zavodima kao i klijentima). Kontrola MUP-a ili OUP-a (instruktora) se obavlja kvartalno (tako se ujedno ocenjuje kvalitet) i čini jedan od najbitnijih osnova profesionalne bezbednosti.

- Uvidom u godišnju evidenciju krivičnih dela koje jedinica ili formacija nije pokušala da spreči na zakonom predviđen način, a samim tim pričinila štetu klijentu ili trećim licima

- Napomena :

Praksa u svetu je takva da ako jedinica ili formacija bude opljačkana dva ili više puta ili dozvoli drugu vrstu krivičnih dela u RAM-u (prostoru koji obezbeđuje) a pritom ne upotrebi sredstva prinude, jedinica ili formacija gubi pravo na licencu tog nivoa bezbednosti narednih godinu dana, a ako se situacija ponovi gubi pravo na licencu tog nivoa bezbednosti. Interesantno je da je ovo postala česta pojava u jugoistočnoj Evropi, da kriminalne grupe izvrše krivično delo, a da pri tom prisutni agenti bezbednosti ne deluju na zakonom propisan način. Na žalost kod nas je to postala gotovo svakodnevica. Razlog, pored ekonomskog, možemo potražiti i u nepostojanju adekvatnog zakona.

Odredbi 4, 5 i 6 ovog člana se pribeglo zbog sprečavanja nelojalne konkurencije (političkih jedinica/formacija čiji je osnovni parametar cena usluge koja gotovo po pravilu nosi preko 50 pondera) što unapred obesmišljava smisao i svrhu tendera. Time se direktno utiče na pad kvaliteta bezbednosti.

Takođe se odredbom 6 sprečava ekonomska poniženost zaposlenih na misijama bezbednosti, a time održava kontinuirani kvalitet i razvoj bezbednosti.

Pored toga, treba napomenuti da je u zakonu o javnim nabavkama napravljen grub previd, pa je za ovaj vid usluga u članu 45 pomenutog zakona predviđeno da pravo učešća imaju i strana pravna i fizička lica što je apsolutno nedopustivo za tendere koji se odnose na misije privatne civilne i vojne bezbednosti.

49

PRAVA I OBAVEZE AGENTA BEZBEDNOSTI

ČLAN 20.

St.1

PRAVA AGENTA BEZBEDNOSTI

- Da bude informisan o svim pitanjima od značaja za poslove i radne zadatke koje vrši.

- Da bude upoznat sa normativnim aktima pravnog lica za koje obavlja misiju:

- Pravilnikom o fizičko-tehničkom obezbeđenju,

- Pravilnikom o službenoj tajni,

- Pravilnikom o kućnom redu.

- Procenom bezbednosne situacije o ugroženosti objekta ili lica koje obezbeđuje.

- Da daje predloge i pokreće inicijativu za unapređenje rada i postizanje većeg stepena efikasnosti u obavljanju misije.

- Ima pravo na obuku i stručno usavršavanje i osposobljavanje.

St.2

OBAVEZE AGENTA BEZBEDNOSTI

50

- Da poslove misije obavlja savesno i stručno u skladu sa zakonom i drugim normativnim aktima.

- Da blagovremeno obavesti pretpostavljene o svim bezbednosno interesantnim podacima i saznanjima.

- Da se pre stupanja na dužnost upozna sa normativnim aktima, procenom bezbednosne situacije.

- Da se ponaša u skladu sa normama lepog ponašanja i kućnim redom, odnosno na način kojim se ne krnji ugled pravnog lica koje ga je angažovalo.

- Uredno i na vreme dolazi na posao.

- U slučaju sprečenosti blagovremeno obavesti predpostavljenog ili drugo odgovorno lice da bi mu se blagovremeno obezbedila zamena.

- Da se u ophođenju sa strankama i zaposlenim u objektu ponaša korektno, pristojno i ozbiljno.

- Da na jasan i precizan način daje potrebna obaveštenja, upustva ,obaveštenja i upozorenja zainteresovanim licima.

- U skladu sa propisima o sistemima veza i dobijenim instrukcijama od strane neposrednog rukovodioca koristi sistem veze (radio, telefonsku...).

- Ne napušta objekat dok mu ne stigne zamena.

- Po završetku smene, obavezno izvrši primopredaju objekta i poverenih mu sredstava sa agentom koji ga zamenjuje i da to konstatuje u knjizi dežurstava.

- Povodom prikupljanja, obrade, čuvanja, korišćenja i razmene podataka o ličnosti i objektu postupa u skladu sa propisima o zaštiti podataka ličnosti i objekta.

- Podatke i saznanja do kojih je došao prilikom obavljanja misije, a koja predstavljaju, državnu, poslovnu ili službenu tajnu, čuva kao tajnu i posle prestanka bavljenja poslovima misija bezbednosti.

St.3

ZABRANA ODREĐENIH DELATNOSTI AGENTIMA BEZBEDNOSTI

51

- Prismotra na javnim mestima bez upotrebe ili sa upotrebom tehničkih sredstava.

- Prikupljanje podataka o licu bez njegovog odobrenja, kao i preduzimanje drugih mera i radnji prema trećim licima koja su po sadržaju propisana policijska ovlašćenja, ako zakonom nije predviđeno drugačije.

- Ne mogu obavljati naplate i posredovanje naplate potraživanja.

St.4

OVLAŠĆENJA AGENATA BEZBEDNOSTI

- Agenti bezbednosti koji obavljaju misiju imaju sledeća ovlašćenja :

- da upozore neovlašćeno ili sumnjivo lice da se udalji iz RAM-a (prostora ili objekta koje obezbeđuje);

- da legitimišu nepoznato lice u RAM-u (prostor ili objekat koji se obezbeđuje);

- da izvrše pregled lica, prtljaga i vozila u objektu i privremeno oduzmu predmete koji mogu ugroziti bezbednost lica i objekta;

- da spreče ulazak neovlašćenog/ih ili sumnjivog/ih lica u RAM-u, odnosno udalje ta lica iz RAM-a;

- da odbiju napad na fizički integritet ili imovinu lica za koje se obavlja misija.

- da liše slobode lice zatečeno pri vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti i odmah ga predaju ovlašćenom licu MUP-a .

- Prilikom primene navedenih ovlašćenja agent bezbednosti, kada je to neophodno može upotrebiti fizičku snagu,a ako ona nije dovoljna i ostala sredstva prinude.

USLOVI I NAČINI UPOTREBE SREDSTAVA PRINUDE

52

ČLAN 21.

Osnovne odredbe

Stav 1

Ovim pravilnikom predviđaju se uslovi i način ovlašćenog službenog lica jedinice ili formacije (agenta bezbednosti srednjeg i visokog nivoa bezbednosti), kada ima pravo da upotrebi zakonom utvrđena sredstva prinude radi sprečavanja lica zatečenog u vršenju krivičnog dela, savladavanje otpora lica koje narušava javni red i mir ili koje treba privesti, zadržati ili lišiti slobode u Zakonom utvrđenim slučajevima i radi odbijanja napada od sebe i drugog lica ili objekta koji obezbeđuje.

Pod sredstvima prinude u smislu ovog člana podrazumevaju se:

- fizička snaga, službena palica, sredstva za vezivanje, posebno dresirani psi i vatreno oružje.

Stav 2

Ovlašćeno službeno lice upotrebljava sredstva prinude tako da službeni zadatak obavi sa najmanje štetnih posledica po lice protiv koga sredstvo prinude upotrebi i SAMO za vreme dok postoje razlozi ovog člana zakona zbog kojih je sredstvo prinude upotrebljeno.

Stav 3

Pri upotrebi sredstava prinude ovlašćeno službeno lice čuva život čoveka i ljudsko dostojanstvo.

53

OSNOVNI PRINCIPI UN O UPOTREBI SREDSTAVA PRINUDE OD STRANE PRIPADNIKA SLUŽBI BEZBEDNOSTI

ČLAN 22.

S obzirom na to da rad pripadnika službi bezbednosti predstavlja socijalnu službu od velike važnosti, postoji potreba da se on podržava i kada je god to potrebno da se poboljšaju uslovi rada i status ovih službenika.

S obzirom da se na život i bezbednost ovih službenika mora gledati kao na pretnju stabilnost društva u celini.

S obzirom na to da pripadnici službi bezbednosti imaju ključnu ulogu u zaštiti prava na život, slobodu i sigurnost čoveka, što je potvrđeno Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i ponovno potvrđeno Međunarodnim sporazumom o građanskim i političkim pravima.

S obzirom na to da standardna minimalna pravila za postupanje prema zatvorenicima predviđaju okolnosti pod kojima zatvorski službenici mogu koristiti silu u toku obavljanja svojih misija.

S obzirom na to da pravila ponašanja za pripadnike službi bezbednosti predviđaju da pripadnici službe bezbednosti mogu upotrebiti silu jedino kada je to strogo neophodno i u meri u kojoj je to potrebno za vršenje njihove dužnosti.

S obzirom na to da je na pripremnom sastanku za Sedmi kongres Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i postupanju prema prekršiocima, održanom u Vareni, Italija, odlučeno koji elementi će biti razmatrani u toku daljeg rada na ograničenju upotrebe sredstava prinude od strane pripadnika službi bezbednosti.

S obzirom na to Sedmi kongres, u svojoj rezoluciji broj 14, između ostalog naglašava da bi upotreba sile i vatrenog oružja od strane pripadnika bezbednosti trebalo da bude srazmerna poštovanju ljudskih prava.

S obzirom na to je Ekonomski i socijalni savet, u svojoj rezoluciji 1986/10, odeljak IX, od 21. maja 1986. godine, pozvao zemlje članice da obrate posebnu pažnju na primenu Pravila o upotrebi sredstava prinude od strane pripadnika bezbednosti, a Generalna skupština, u svojoj rezoluciji 41/149 od 4. decembra 1986., između ostalog pozdravlja i podržava ovu preporuku koju je dao Savet.

S obzirom na to je prikladno, uz dužno poštovanje njihove lične bezbednosti, razmotriti ulogu službenika bezbednosti u pogledu sprovođenja pravde, zaštite prava na život,

54

slobode i bezbednosti čoveka, njihove odgovornosti da održavaju javni red i mir kao i važnost njihovih kvalifikacija, obučenosti i ponašanja.

Organi vlasti u okviru njihovog nacionalnog zakonodavstva i prakse treba da razmotre i poštuju osnovne principe izlošene u nastavku, formulisane da pomognu državama članicama u njihovom radu na obezbeđivanju i podsticanju ispravne uloge organa bezbednosti, te da ih predstave pripadnicima organa bezbednosti, kao i drugim licima, kao što su suije, tužioci, advokati, članovi izvršnih organa i zakonodavstva, i javnosti.

USLOVI I NAČIN UPOTREBE POJEDINIH SREDSTAVA PRINUDE

ČLAN 23.

Stav 1

Fizička snaga – ovlašćeno službeno lice ima pravo da upotrebi fizičku snagu radi sprečavanja bekstva, savladavanja otpora ili odbijanja napada iz stava 1 , 20. člana ovog zakona.

- Upotrebom fizičke snage smatraju se zahvati, bacanja, udarci i druge veštine odbrane i napada.

- Otporom se smatra svako suprotstavljanje (pasivno i aktivno) službenim merama i radnjama koje ovlašćeno službeno lice nalaže i preduzima u skladu sa zakonom.

- Pasivnim otporom smatra se suprotstavljanje, oglušavanje ili zauzimanje klečećeg, sedećeg ili ležećeg položaja.

55

- Aktivnim otporom smatra se suprotstavljanje, zaklanjanje ili držanje za lice ili predmet, otimanje, stavljanje u izgled da će napasti na ovlašćeno službeno lice ili drugo lice, ili preduzimanje slične radnje. Napadom na ovlašćeno službeno lice ili drugo lice smatra se svaka radnja preduzeta da se ovlašćeno lice omete ili spreči u izvršenju službene radnje, ili da se ovlašćeno službeno lice ili drugo lice povredi ili liši života, a napadom na objekat koji se obezbeđuje smatra se svaka radnja preduzeta radi nasilnog ulaska u objekat ili prostor oko objekta u koji je ulaz zabranjen.

Stav 2

Pri upotrebi fizičke snage ovlašćeno službeno lice primeniće zahvat ako oceni da tako može da spreči bekstvo, savlada otpor, odnosno odbije napad, a ako to ne oceni mogućim, primeniće bacanje, udarac, ili drugu veštinu odbrane ili napada.

Sluzbena palica

ČLAN 24.

Stav 1

Ovlašćeno službeno lice ima pravo da upotrebi službenu palicu iz razloga utvrđenih propisanim zakonom. Upotrebom službene palice smatraju se udarci službenom palicom.

Stav 2

U slučaju pasivnog otpora ovlašćeno službeno lice upotrebiće palicu samo ako oceni da upotrebom fizičke snage ne može da savlada takav otpor.

56

Stav 3

Prema licima mlađim od 14 godina, očigledno bolesnim i iznemoglim licima, teškim invalidima i ženama čija je trudnoća vidljiva, službena palica se može upotrebiti samo ako neko od tih lica vatrenim oružjem, oruđem ili drugim opasnim predmetom ugrožava život ovlašćenog službenog lica ili drugog lica.

SREDSTVA ZA VEZIVANJE

ČLAN 25.

Stav 1

Ovlašćeno službeno lice ima pravo da upotrebi sredstva za vezivanje prilikom hvatanja, zadržavanja, privođenja ili sprovođenja, ako postoje osnovi sumnje da će lice pokušati da pobegne, da će napasti ovlašćeno službeno lice, ili da će se samopovrediti. Upotrebom sredstava za vezivanje smatra se vezivanje, po pravilu upotrebom ruku lica , ispred ili iza leđa.

Sredstvima za vezivanje smatraju se službene lisice, plastične zatege ili druga pogodna priručna sredstva.

Privođenjem se smatra svako dovođenje nekog lica do prostorija Organa unutrašnjih poslova, drugog organa ili određenog mesta.

St.2

Pri upotrebi sredstava za vezivanje primenjuju se ograničenja kao kod člana 22, st. 3.

57

SPECIJALNA VOZILA

ČLAN 26.

Stav 1

Prilikom misije promntnih zadataka (ako posoji realna mogućnost da dođe do sukoba širih razmera), mogu se upotrebiti specijalna vozila, koja se takođe koriste i prilikom zaprečavanja, kao i upotreba hemijskih sredstava ugrađenih na ta vozila. Upotrebom ovih vozila smatra se i izbacivanje vode pod pritiskom sa hemijskim sredstvima ili bez njih.O upotrebi ovih sredstava mora biti izvešten MUP, odnosno nadležni OUP).

Prilikom misija povišenog rizika (kritične utakmice, i ostali potencijalni kritičnih javnih okupljanja).

Prilikom vanrednih situacija, poplava, požara, zemljotresa itd.

Posebno dresirani psi

ČLAN 27.

Stav 1

58

Posebno dresirani psi mogu se upotrebiti iz razloga utvrđenih u članu 21. st. 1 ovog Zakona kao i radi zaprečavanja prelaska lica.

Upotrebom posebno dresiranih pasa smatra se puštanje psa prema licu i zaprečavanje psima prelaska lica

Stav 2

Posebno dresirani psi mogu se upotrebiti bez zaštitne korpe samo kada su ispunjeni uslovi za upotrebu vatrenog oružja utvrđeni zakonom kao i ovim Zakonom

Sredstva za zaprečavanje

ČLAN 28.

Stav 1

Sredstva za zaprečavanje mogu se upotrebiti za prinudno zaustavljanje motornih vozila i za zaprečavanje prolaska lica.

Upotrebom za zaprečavanje smatra se postavljanje tih sredstava radi prinudnog zaustavljanja motornih vozila, odnosno zaprečavanje prolaska lica. Prilikom upotrebe, za zaprečavanje potreban je veći broj ovlašćenih službenih lica (agenata bezbednosti).

Stav 2

Sredstva za prinudno zaustavljanje motornih vozila mogu se upotrebiti radi sprečavanja bekstva motornim vozilom lica za koje postoje osnovane sumnje da je izvršilac teškog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora od 5 i više godina.

Sredstvima za prinudno zaustavljanje motornih vozila smatraju se bodljikave trake i druga pogodna sredstva kojima se vozilo u pokretu može prinudno zaustaviti.

59

Stav 3

Ako se zaprečavanje vrši na saobraćajnim ili drugim javnim površinama obavezna je saglasnost MUP-a, odnosno nadležnog OUP-a na čijoj se teritoriji vrši ova primena.

Stav 4

Ispred postavljenih sredstava za prinudno zaustavljanje motornih vozila, na odgovarajućoj udaljenosti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima, postavljaju se saobraćajni znaci zabrane preticanja i obaveznog zaustavljanja.

Stav 5

Ako je u pitanju bezbednost obavezno štićenih objekata, a bezbednosna situacija ne dozvoljava čekanje, saglasnosti će se tražiti kasnije.

Hemijska sredstva

ČLAN 39.

Stav 1

Hemijska sredstva su suzavci kratkotrajnog dejstva koji ne ostavljaju bilo kakve posledice na psihofizičko i opšte zdravstveno stanje, kao i hemijske materije sa nepodnošljivim mirisom, ili penom, ili bojom za privremeno obeležavanje lica. Suzavac i ostala slična sredstva koriste se zavisno od pravca vetra i drugih vremenskih uslova. U slučajevima da dolazi do potrebe upotrebe hemijskih sredstava blizu dečijih ustanova, bolnica, prometnih saobraćajnica, preduzimaju se posebne mere zaštite.

60

Ne upotrebljavaju se prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivnih i zapaljivih materija, na velikim visinama, ili sličnim mestima gde bi mogli biti ugroženi životi ljudi.

Vatreno oruzije

ČLAN 30.

Stav 1

Ovlašćeno službeno lice može upotrebiti vatreno oružje pod uslovima i na način utvrđen u članu 23. Zakona o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik RS“ , br.44/91 i 79/91) i ovim zakonom.

Vatrenim oružjem iz stava 1 ovog člana smatra se vatreno oružje kojim su naoružana ovlašćena službena lica (agenti bezbednosti) u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o naoružanju ovlašćenih službenih lica i radnika na određenim dužnostima („ Službeni glasnik RS“ , br.90/92 i 60/94).

Upotrebom vatrenog oružja smatra se pucanje iz vatrenog oružja prema licu.

Pucanje, potezanje, donošenje u položaj za upotrebu i drugo preventivno korišćenje vatrenog oružja bez pucanja, kao i pucanje iz vatrenog oružja u vazduh radi upozorenja i signalizacije, traženje pomoći i pucanje na životinje kada ugrožavaju život ili ličnu sigurnost ljudi, ne smatraju se upotrebom vatrenog oružja od strane ovlašćenog službenog lica.

Stav 2

Upotrebom vatrenog oružja da se zaštiti život ljudi, u skladu sa zakonom kao i ovim Zakonom, smatra se upotreba radi zaštite života jednog ili više lica koje je drugo ili više drugih lica fizički napalo na takav način ili takvim sredstvima, odnosno kada je fizička snaga napadača takva ili broj napadača toliki da postoji neposredna opasnost po život napadnutog ili napadnutih.

61

Stav 3

Upotrebom vatrenog oružja da se spreči bekstvo lica zatečenog u vršenju Zakonom utvrđenog krivičnog dela, u skladu sa Zakonom smatra se upotreba, u vreme ili neposredno posle izvršenja krivičnog dela, radi sprečavanja bekstva lica zatečenog na mestu ili u neposrednoj blizini mesta gde je preduzelo radnju izvršenja krivičnog dela, ili gde su nastupile posledice poslednjeg krivičnog dela, odnosno radi sprečavanja bekstva lica kod kojeg su predmeti kojima je izvršio ili ih pribavio izvršenjem krivičnog dela.

Stav 4

Ako lice iz stava 2 i 3 člana 28 ovog Zakona počne da beži, ovlašćeno službeno lice će pokušati da ga spreči u bekstvu glasnim upozorenjem „ STOJ, PUCAĆU!“. Ako je to u datoj situaciji moguće, upozorenje će ponoviti, a potom upotrebiti vatreno oružje da spreči bekstvo.

Stav 5

Upotrebom vatrenog oružja da od sebe odbije neposredni napad kojim se ugrožava njegov život, u skladu sa Zakonom smatra se upotreba radi odbijanja napada vatrenim oružjem, opasnim oruđem ili drugim predmetom kojim se može ugroziti život, napad od strane dva ili više lica, napad na mestu i u vreme kada se ne može očekivati pomoć kao i napad od strane fizički snažnijeg lica ili lica koje se služi posebnim veštinama odbrane ili napada.

Napadom vatrenim oružjem smatra se i samo potezanje vatrenog oružja, ili pokušaj da se ono potegne.

Potezanje vatrenog oružja smatra se i pokret vatrenim oružjem radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu, a pokušaj potezanja smatra se pokret prema vatrenom oružju radi potezanja.

Stav 6

62

Upotrebom vatrenog oružja ovlašćenog službenog lica da odbije napad na objekat ili lice koje obezbeđuje, u skladu sa Zakonom smatra se upotreba radi odbijanja neposrednog napada i za vreme trajanja neposrednog napada na objekat ili lice koje obezbeđuje.

Neposrednim napadom na objekat koji se obezbeđuje smatra se svaka radnja usmerena na oštećenje ili uništenje tog objekta ili njegovih pojedinih delova ili na onemogućavanje funkcionisanja objekta oštećenjem ili uništavanjem uređaja na objektu ili na neki drugi način.

Neposrednim napadom na lice koje se obezbeđuje smatra se svaki napad vatrenim oružjem, opasnim oruđem, ili drugim predmetom kojim se može ugroziti život tog lica ili napad od strane dva ili više lica.

IZVEŠTAVANJE O UPOTREBI SREDSTAVA PRINUDE

(odnosi se isključivona pripadnike privatne bezbednosti)

ČLAN 31.

Stav 1

O svakoj upotrebi sredstava prinude ovlašćeno službeno lice u pisanom obliku podnosi izveštaj neposrednom starešini, ili ovlašćenom koordinatoru jedinice, ili formacije, koji odmah o upotrebi sredstava obaveštava nadležni OUP ili Upravu MUP-a.

Izveštaj iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o sredstvima prinude i protiv koga su upotrebljen, razlozima i osnovu upotrebe i o drugim činjenicama i okolnostima od značaja za ocenu opravdanosti upotrebe sredstava prinude.

Stav 2

63

Opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinude ocenjuje starešina u Ministarstvu unutrašnjih poslova za to ovlašćen od Ministarstva unutrašnjih poslova, odmah po dobijanju pisanog izvaeštaja ovlašćenog ili odgovornog lica jedinice/formacije .

Stav 3

Ako je, prilikom upotrebe sredstava prinude, došlo do teže povrede lica nad kojim je došlo do upotrebe sredstava prinude, licu treba ukazati neophodnu pomoć ili ga prevesti u nadležnu ustanovu radi pružanja pomoći.

Stav 4

Ako je upotrebom sredstava prinude došlo do smrtne posledice, neophodno je zaštititi lice mesta i sačuvati sve relevantne tragove do dolaska nadležnog organa MUP-a.

Posebna napomena

Ono što bi morali znati , i ono što bi hitno morali promeniti:

- Agenti bezbednosti Misije srednjeg i visokog nivoa bezbednosti obavljaju poslove i radne zadatke pod stalnom anksioznošću, bez obzira na njihov mentalni sklop.

- Bez obzira na njihovo psihičko stanje, nedefinisanjem njihovog profesionalnog statusa, dovodimo ih u dilemu da li se profesionalno obavljanje misije isplati, zato što u ovoj situaciji ako rade profesionalno rizikuju da se nađu sa one strane zakona.

- Naš pravosudni sistem, ni 20 godina posle prestruktuiranja javne bezbednosti, transformacijom ONO i DSZ u privatne jedinice ili formacije, ne tretira agente bezbednosti kao ovlašćena službena lica. Zbog toga u sudskoj praksi imamo čestu primenu Frankove formule, pa se dešava da agent bezbednosti bude osuđen čak i za KAZUS, samo zato što je morao biti svestan činjenice da nošenjem oružja može ugroziti tuđi život. Ovakva postavka je NONSENS u evropskom pravosuđu. Za posledicu na terenu imamo :

- sve više ranjenih i poginulih agenta bezbednosti,

64

- sve više pljački bez ikakve aktivnosti agenata bezbednosti.

Posledica je i da MUP iz najbolje namere, da bi zaštitio agente bezbednosti od odgovornosti, daje instrukciju da, u slučaju napada na objekat, predaju novac kao i oružje ako je to potrebno (ovo je profesionalno dobra instrukcija SAMO pod uslovom da je nemoguće sprečiti protivpravni napad, zbog opravdane sumlje da bi nečiji život bio ugrožen, ali to takođe znači da odgovorno lice jedinice/formacije nije izvršilo realnu bezbednosnu procenu, ili se nije prilagodilo njoj), bez obzira na savet ili neprofesionalnu organizaciju za posledicu imamo :

1. obesmišljavanje i degradaciju postojanja privatne bezbednosti,

2. u praksi imamo čest slučaj da i pored predaje oružja i novca agent bezbednosti bude pretučen,

3. ograničenjem delovanja javne bezbednosti, kao i privatnih misija bezbednosti, najbezbedniji grad u Evropi do 90-tih pretvorili smo u grad sa procentualno najvećim brojem :

- samoubistava

- silovanja

- teških razbojništava

- ubistava

- narkomanije itd,

zaboravljajući pri tom da u ovoj državi, pored nas žive naša deca, unuci itd, pa je krajnje vreme da shvatimo da nam je alarmantna situacija kako bezbednosti građana tako i njihove imovine.

4. Delovanjem O.Z. na terenu imamo direktno podsticanje kriminala. Naime, naši O.Z. imaju 5 do 10 puta veće premije osiguranja (zbog rizika koji verovatno njihovim nezna- njem direktno podstiču), ili zato što se isključivo bave finansijskim aspektom bezbednosti, pa idu teorijom da isplatom štete osiguranicima u kasi ostaje desetak puta više novca nego što su isplatili. Zbog toga (kao i neosnovanog straha da će izgubiti klijenta, ako je to zakonska obaveza) ne uslovljavaju klijente obaveznim uvođenjem minimalnih bezbednosnih normi, koje štite kako građane i njihove imovine tako i agente bezbednosti.

TO JE USTVARI NAJVEĆI PROBLEM SA KOJIM SE SUOČAVA PRIVATNA BEZBEDNOST.

65

A ne, kako tvrde neki „ eksperti bezbednosti“, da je to nepostojanje kontrole od strane Mup-a (ŠTO NIJE ISTINA, zato što je naš MUP napravio zdravu osnovu za kontrolu jedinica ili formacija još prilikom njihovog osnivanja. Ne kažem da su naši odgovorni ljudi Mup-a najstručniji u Evropi, ali su prvi u Evropi uveli obaveznu obuku rukovanja oružjem, kao i kontrolu jedinica/formacija preko odeljenja za oružje i municiju). Tom modelu su kasnije pribegle i evropske zemlje.

Licence takođe nisu akutan problem. On se pokazao kao dobar vid provere znanja, kao i bezbednosne kulture agenata bezbednosti.

Da se pripadnici jedinica ili formacija kao javnost ne bi obmanjivala o licencama, treba znati da je to osmišljeno pre 30-tak godina u bivšim afričkim kolonijama radi popunjavanja ionako praznih budžeta, kao i da bi se dalje zadržala kontrola nad njihovom bezbednošću. Indikativno je da su na našem i hrvatskom području prisutne dve kompanije koje imaju agresivan marketing i podršku kako nevladinih organizacija tako i pojedinaca iz vrha vlasti, koje uporno pokušavaju da ostvare pravo na monopol o dodeli licenci i ako te njihove licence nisu priznate ni u matičnim zemljama. Tako grupacijama i pojedincima koji se zalažu za određeni vid licence, da ih ovom prilikom ne nabrajamo, (koja inače u svetu ne znači ništa), treba da bude jasno, da sa svojim zalaganjem (ne ulazeći iz kojih pobuda), ne da se neće enormno obogatiti već direktno učestvuju i doprinose podrivanju nacionalne bezbednosti i ujedno diskredituju naše institucije., pa bi bilo krajnje vreme da, svi zajedno, treba da damo sve od sebe da se donese konkretan zakon kojim ćemo poboljšati bezbednost građana i njihove imovine i zaštiti agente bezbednosti, odnosno omogućiti im da profesionalno obavljaju poverene im zadatke i da za to budu adekvatno nagrađeni.

OPŠTE ODREDBE POMENUTIH ČLANOVA O UPOTREBI SREDSTAVA PRINUDE

ČLAN 32.

St.1

66

Vlade i bezbednosne strukture moraju usvojiti i sprovesti pravila i propise o upotrebi sredstava prinude od strane pripadnika službi bezbednosti protiv ljudi. Razvijajući takva pravila i propise, vlade i bezbednosne strukture moraju neprekidno da preispituju etička pitanja vezana za upotrebu sredstava prinude.

St.2

Vlade i bezbednosne strukture bi trebalo da razviju više raznovrsnih sredstava i da opreme pripadnike organa bezbednosti raznim tipovima oružja i municije koja bi omogućila različitu upotrebu sile i vatrenog oružja. To podrazumeva razvoj neubojnog onesposobjujućeg oružja koje se koristi u odgovarajućim situacijama, a u cilju sve većeg ograničenja upotrebe sredstava koja mogu da usmrte ili rane čoveka. Iz tih razloga, pripadnici organa bezbednosti trebalo bi takođe da budu opremljeni zaštitnom opremom kao što su, zaklon, kaciga, laki pancir, kao i prevozna sredstva otporna na metke, kako bi se smanjila upotreba oružja bilo koje vrste.

St.3

Razvoj i upotrebu neubojnog onesposobljavajućeg oružja trebalo bi ozbiljno proceniti u cilju svođenja na minimum rizika da se ugroze slučajni prolaznici, a upotreba takvog oružja trebalo bi da bude strogo kontrolisana.

St.4

Pripadnici organa bezbednosti u obavljanju svojih misija moraju, koliko god je to moguće, primenjivati nenasilna sredstva pre pribegavanja upotrebi sredstava prinude. Sredstva prinude mogu upotrebiti jedino ako su druga sredstva neuspešna ili ne postoje nikakvi znaci da će se bez njihove upotrebe ostvariti očekivani rezultat.

St.5

67

Kad god se ne može izbeći zakonita upotreba sredstava prinude službenici bezbednosti moraju :

- Da se kontrolišu u tome i postupaju u zavisnosti od ozbiljnosti prekršaja i legitimalnog cilja koji žele da postignu.

- Da svedu na minimum štetu i povredu, da poštuju i čuvaju ljudski život.

- Da se pobrinu da se svim povređenim ili ugroženim osobama pruži pomoć što je moguće hitnije.

- Da se pobrinu da rođaci ili bliski prijatelji povređenih ili ugroženih lica budu obavešteni o tome što je pre moguće.

St.6

Tamo gde su povrede ili smrtna posledica prouzrokovane upotrebom sredstava prinude od strane pripadnika organa bezbednosti, oni moraju najhitnije podneti izveštaj o tome svojim pretpostavljenim.

St.7

Vlade se moraju pobrinuti da proizvoljna upotreba ili zloupotreba sredstava prinude od strane organa bezbednosti bude kažnjena kao krivično delo u skladu sa njihovim zakonom.

St.8

Izuzetne okolnosti kao što je unutrašnja politička nestabilnost ili bilo koja vanredna situacija ne mogu se navoditi kao opravdanje za odstupanje od ovih osnovnih principa.

68

SPECIJALNE ODREDBE POMENUTIH ČLANOVA O UPOTREBI SREDSTAVA PRINUDE

ČLAN 33.

St.1

Pripadnici organa bezbednosti ne smeju koristiti vatreno oružje protiv lica, izuzev u samoodbrani ili odbrani drugih, u situaciji u kojoj im je život neposredno ugrožen, ili su ozbiljno povređeni, i u cilju sprečavanja činjenja posebno ozbiljnog krivičnog dela kojim se životi ljudi stavljaju u veliku opasnost, hapšenja lica koje predstavlja takvu opasnost i suprodstavlja se njihovom autoritetu, ili radi sprečavanja da on/a ne pobegne, i to samo kada su manje ekstremna sredstva nedovoljna za postizanje ovih ciljeva. U svakom slučaju, namerna smrtonosna upotreba oružja može doći u obzir kada je neizbežna za zaštitu života.

St.2

U okolnostima izloženim u stavu 1 pripadnici organa bezbednosti moraju se predstaviti kao takvi i dati jasno upozorenje o svojoj nameri da upotrebe vatreno oružje, dajući dovoljno vremena drugoj strani da primi k znaju to upozorenje, izuzev u slučaju kad bi takav postupak ugrozio same službenike bezbednosti, ili bi doveo do rizika smrti ili ozbiljne štete nanesene drugim licima, ili ako je jasno da je takav postupak neodgovarajući ili besmislen u okolnostima određenog incidenta.

69

St.3

Pravila i propisi o upotrebi vatrenog oružja od strane pripadnika organa bezbednosti treba da sadrže i smernice koje :

- Navode okolnosti pod kojima je službenicima bezbednosti dozvoljeno da nose vatreno oružje, kao i da propisuju tipove oružja i municije koji su dozvoljeni.

- Obezbeđuju da se vatreno oružje koristi samo u odgovarajućim okolnostima i na način kojim će se verovatno smanjiti rizik nepotrebne štete.

- Zabranjuju upotrebu tog oružja i municije kojima se nanose nepotrebne povrede ili predstavljaju nepotreban rizik (dum dum meci, u avionu se recimo koristi sačma a ne bojevo zrno).

- Regulišu kontrolu, skladištenje i zaduživanje oružja, uključujući i procedure utvrđivanja da li su pripadnici službi bezbednosti odgovorni za vatreno oružje i municiju koju su zadužili.

- Predviđaju upozoravanje, u datom slučaju, pre nego što će upotrebiti vatreno oružje.

- Podrazumevaju sistem podnošenja izveštaja svaki put kada pripadnici organa bezbednosti upotrebe vatreno oružje u obavljanju svojih misija.

PROCEDURE IZVEŠTAVANJA I KRITIČKOG PRIKAZA UPOTREBE NAVEDENIH SREDSTAVA PRINUDE

ČLAN 34.

St.1

70

Vlada i pripadnici organa bezbednosti moraju ustanoviti efikasne procedure izveštavanja i kritičknog prikaza za sve incidente. Kad se o incidentima izveštava vlada i bezbednosne strukture moraju obezbediti efikasan proces kritičnog prikaza kao i da nezavisni administrativni ili tužilački organi vlasti budu u poziciji da dele pravdu u odgovarajućim okolnostima. U slučaju smrti i ozbiljne povrede ili drugih težih posledica, mora se hitno dostaviti detaljan izveštaj nadležnim strukturama za administrativni pregled i pravosudnu kontrolu.

St.2

Lica koja su ugrožena upotrebom sile i vatrenog oružja, ili njihovi zakonski zastupnici, moraju imati pristup jednom nezavisnom procesu, uključujući i sudski proces. U slučaju smrti takvih lica ova odredba se primenjuje na njihove članove porodice, u zavisnosti od slučaja.

St.3

Vlade i bezbednosne strukture moraju obezbediti da se i viši službenici pozovu na odgovornost, ako znaju ili bi trebalo da znaju da pripadnici organa bezbednosti pod njihovom upravom pribegavaju ili su pribegli nezakonitoj upotrebi sile i vatrenog oružja, a oni nisu preuzeli sve što je u njihovoj moći da spreče, suzbiju ili prijave takav slučaj.

St.4

Vlade i bezbednosne strukture moraju obezbediti da se na pripadnike organa bezbednosti koji, u skladu sa Pravilima ponašanja za pripadnike organa bezbednosti i ovim osnovnim principima, odbiju da izvrše nalog za upotrebu sile i oružja, ili koji prijave takav slučaj drugim službenicima, ne primenjuju nikakve krivične ili disciplinske mere.

St.5

71

Povinovanje naredbi pretpostavljenom ne sme biti odbrana u slučaju da je neki pripadnik organa bezbednosti znao da će takav nalog za upotrebu sredstava prinude prouzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu lica i da je on bio otvoreno nedozvoljen, a taj pripadnik je imao razumnu priliku da ga odbije. U svakom slučaju odgovornost leži i na pretpostavljenima koji su izdali takve nedozvoljene naredbe.

Napomena :

OSNOVNI PROBLEMI JEDINICA/FORMACIJA PRILIKOM VRŠENJA MISIJA

ČLAN 35.

Problemi sa kojima se suočava poslodavac odnosno odgovorno lice jedinice ili formacije.

Osnovni problem je nekontrolisana registracija jedinica ili formacija.

Amaterski pristup kako procene bezbednosne situacije tako i vrednovanje Misija FTO.

Da bi se obavljale misije koje su im poverene od strane klijenata, kompanije koje se bave bezbednošću i ljudskim praćenjem upošljavaju uglavnom ljude koji nemaju bazno iskustvo, bez pravog profesionalnog znanja.

Nepostojanje zakona o privatnoj bezbednosti .

Napomena :

Zbog toga bi sve jedinice ili formacije registrovane posle 2000. godine MORALE da svoje agente za intervenciju i bezbednost, ili odgovorna lica, pošalju na edukaciju u jedinice ili formacije koje su registrovane najkasnije 1997. godine.

Zbog toga bi hitno trbalo doneti zakon o privatnoj bezbednosti koji će ujedno rešiti nagomilane probleme u ovoj oblasti.

72

OPIS OSNOVNIH MISIJA AGENATA BEZBENOSTI

ČLAN 36.

St.1

AGENT BEZBEDNOSTI

Njegova funkcija je da se obezbedi sigurnost dobara, zgrada, kao i ljudi koji su direktno povezani sa sigurnošću ovih dobara. Njegov/njen rad se uglavnom sastoji u misijama dočekivanja i kontrole pristupa, nadzora, kontrole i bezbednosti mesta, intervencije u hitnom slučaju, uzbune i vođenja timova za reagovanje, u pisanju izveštaja o događajima ili o aktivnostima. Ovo je inače najzastupljeniji službenik bezbednosti koji je prisutan na svim nivoima bezbednosti, pa treba obratiti pažnju na njegove dve rizične misije.

Intervenciju na nezakonitim i nedozvoljenim skupovima

Kako je svima dozvoljeno da učestvuju na zakonitim i mirnim skupovima, u skladu sa principima izloženim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i Međunarodnom sporazumu o građanskim i političkim pravima , vlade i organi bezbednosti kao i njihovi službenici moraju prihvatiti upotrebu sile i vatrenog oružja samo u skladu sa principima ovog Zakona.

U prekidanju skupova koji su nezakoniti, ali nisu nasilni, pripadnici organa bezbednosti moraju izbegavati upotrebu sile, ili tamo gde to nije praktično izvodljivo, moraju svesti upotrebu sile na minimum.

U prekidanju nasilnih skupova, pripadnici organa bezbednosti mogu upotrebiti vatreno oružje samo koda manje opasna sredstva nisu praktično izvodljiva i samo u najmanjoj mogućoj meri u kojoj je to neophodno. Pripadnici organa bezbednosti ne smeju koristiti oružje u takvim slučajevima, izuzev pod uslovima propisanim ovim Zakonom.

Misija održavanja reda i mira u zatvoru ili pritvoru

73

Pripadnici organa bezbednosti u svojim odnosima sa licima koja su u zatvoru ili pritvoru, ne smeju upotrebljavati silu, izuzev kada je to strogo neophodno za održavanje reda i mira u instituciji, ili kada im je ugrožena lična bezbednost..

Pripadnici organa bezbednosti, u svojim odnosima sa licima koja su u zatvoru ili pritvoru, ne smeju upotrebljavati vatreno oružje, izuzev u samoodbrani ili odbrani drugih protiv neposredne opasnosti od smrti ili ozbiljne povrede, ili kada je strogo neophodno da se spreči bekstvo lica iz zatvora ili pritvora, a koje predstavlja opasnost u skladu sa ovim Zakonom.

Prethodni principi oslobođeni su predrasuda u pogledu prava, dužnosti i odgovornosti zatvorskih službenika, u skladu sa standardnim minimalnim pravima za postupanje prema zatvorenicima.

Napomena :

OVE ODREDBE SE ODNOSE I NA DRŽAVNE SLUŽBE BEZBEDNOSTI.

St.2

Agent operater video nadzora

To je agent bezbednosti koji radi u centralnoj stanici radi prijema alarma. On/ona mora da razjasni prijem i tretman primljene informacije i primenu naređenja. On/ona radi u službi telemonitoringa i/ili operativnom prisustvu omogućavajući prijem alarma. Njegove/njene misije se sastoje uglavnom u tretiranju primljene informacije, u pokretanju intervencije od strane ljudi koji su ovlašćeni i da se pozovu kompetentne službe, da se prati intervenisanje tokom misija i da se obezbedi povratak u normalno radno stanje.

Interventni agent bezbednosti

To je agent bezbednosti čiji se glavni posao sastoji u nadzornom obilaženju pomoću vozila radi prevencije i lake detekcije mogućih rizika kao što su požari ili provale. Njegov/ njen posao se takođe sastoji u intervenisanju da bi se otklonila sumlja u organizovanju misija telesigurnosti radi detekcije porekla alarma, radi upozoravanja ili alarmiranja službe ili ljudi.

74

Napomena:

Interventni agent funkcioniše isključivo u jedinici ili formaciji fizičke bezbednosti nikako u jedinici ili formaciji tehničke bezbednosti.

Agent bezbednosti obezbedjenja letova

To je agent bezbednosti koji učestvuje u radnji nadzora u vašim establišmentima primajući ljude čija je suštinska aktivnost prodaja, u želji da se izbegnu neugodnosti i neprijatne situacije. Njegove/njene aktivnosti se uvežbavaju unutar establišmenta. On/ona obavlja misije kontrole na nivou pristupa prodaje i terminala plaćanja. To obuhvata misiju preventivnog nadzora letova na nivou prodajnog prostora. On/ona može dovesti do hapšenja sumljivog delikventa u skladu sa krivičnim zakonom. On/ona odmah daje izveštaj svojih opservacija u smeru establišmenta i piše izveštaj o svojim intervencijama.

Ovlasćeni agent protivpožarne bezbednosti

To je agent bezbednosti zadužen za prevenciju požara u establišmentu koji je zahtevao intervenciju spoljne pomoći sa pogodnim sredstvima. Zgrade o kojima on brine su institucije od javnog značaja i zgrade velike visine. Njegove/njene glavne misije sastoje se od obavljanja tehničkog i preventivnog obilaženja, da se poštuju propisi kao i da se radi u skladu sa zakonom, da se održava neophodni materijal i sredstva koja se koriste u hitnim slučajevima, da se vodi evidencija o nastalim problemima, da se učestvuje u sanitarnim intervencijama i protivpožarnim merama.

Napomena

Ovaj agent mora imati minimalni status ispitanog vatrogasca.

Agent bezbednosti – vodič pasa

To je agent bezbednosti koji mora da stvori realan tim „ čovek – pas“ u organizovanju misija prevencije i nadzora. Njegov/njen rad se sastoji od osiguranja zaštite roba i/ili ljudi na određenom geografskom prostoru dok koristi svoje profesionalne kvalitete

75

kombinovane sa kinološkim znanjima u cilju upotrebe psa. Akcija psa, posebno preventivna i u cilju odvraćanja, takođe donosi aspekt bezbednosti za vodiča tokom obilaska, intervencija, ispitivanja mogućeg osumljičenog. Pas je pomoć čoveku – vodiču u cilju obavljanja njegovih/njenih misija.

MISIJA PRAĆENJA – FIZIČKA BEZBEDNOST

1. Agent bezbednosti sa psom 0.75

2. Kvalifikovani agent bezbednosti 0.9

3. Potvrđeni agent bezbednosti 0.95

4. Agent bezbednosti šef mesta 1.0

5. Mobilni agent bezbednosti 1.0

6. Agent bezbednosne provere 0.9

7. Agent bezbednosti operativne provere 1.1

MISIJA BEZBEDNOSTI DISTRIBUCIJE

8. Agent bezbednosti magacina 0.9

9. Agent bezbednosti video nadzora 0.95

10. Agent bezbednosti kase – trezora 1.0

11. Agent bezbednosti VIŠI

12. Agent bezbednosti VISOKI

MISIJA PROTIVPOŽARNA BEZBEDNOST

76

13. Agent bezbednosti službe protivpožarne zaštite (ispitani vatrogasac) 0.9

14. Agent bezbednosti protivpožarne službe 1.0

15. Šef opremljene službe protivpožarne zaštite bezbednosti 1.2

16. Vatrogasac na aerodrumu 1.1

17. Vatrogasac na aerodrumu šef službe 1.3

18. Odgovorno lice koje je ujedno i kordinator jedinice i OUP-a 1.35

MISIJE BEZBEDNOSTI TRANSPORTA NOVCA I DRAGOCENOSTI – BEZBEDNOST VIP LIČNOSTI – ESKORT

19. Agent bezbednosti 1.1

20. Kvalifikovani agent bezbednosti 1.9

21. Koordinator 1.3

22. Šef tima 1.4

23. Potvrđeni operater bezbednosti 1.45

24. Supervizor 1.5 (koji je ujedno koordinator sa MUP-om)

MISIJA TEHNIČKA BEZBEDNOST

25. Kvalifikovani operater bezbednosti 0.9

26. Potvrđeni operater bezbednosti 1.0

27. Koordinator 1.05

28. Šef tima 1.1

29. Supervizor 1.2 (koji je ujedno koordinator sa MUP-om)

77

MISIJA DETEKTIVSKA BEZBEDNOST

30. Kvalifikovani agent bezbednosti 0.95

31. Potvrđeni agent bezbednosti 1.0

32. Samostalni agent detektiv (koji je ujedno i koordinator sa MUP-om)

AGENT BEZBEDNOST SA PSOM

ČLAN 36.

Opis radnog mesta sa koeficijentom

AGENT BEZBEDNOSTI SA PSOM – je agent bezbednosti koji ima pristup stvaranju prvog tima „ Čovek i pas“, znajući da se izvede optimizacija zahtevnih i prirodnih kvaliteta psa, gde je pas neosporno pomoć čoveku.

ZADATAK STANICE

Aktivnost se sastoji u obezbeđenju zaštite dobara ili ljudi u zadatom geografskom sektoru određenom primenom pisanih naređenja datih od strane poslodavca i dok se koriste kombinovani kvaliteti vodiča i psa.

AKTIVNOST BAZE :

Upotpunjavanje praćenja, kontrole i nadzora mesta i određivanje parkiranih mesta skladišta i drugih zona na koje treba obratiti pažnju.

INTERVENCIJA :

78

Na zahtev ovlašćenog osoblja ili na alarmnim situacijama radi otklanjanja sumnji UPOZORITI I OBAVESTITI kompetentne službe ili ljude koji su određeni da se otkloni opasnost.

KARAKTERISTIKE STANICE :

PAS NIJE ORUŽJE. Upotreba psa, sposobnog da se razmotri kao oružje prema mestu, je više preventiva i tako reći radi sprečavanja bilo kakve vrste ataka (upada, agresije...). Ipak, u situaciji upada ili agresije ne može doći do upotrebe psa koja je striktno predviđena samo u legitimalnoj opremi.

OSIGURANJE :

Prisutni rizici ove aktivnosti su pokriveni građanskom odgovornošću na koju se obavezuje poslodavac.

PAS PO ZAKONU:

1. Agent bezbednosti za vođenje psa može dužnost obavljati sa svojim psom sa mogućnošću da u skladu sa zakonom primeni tu silu.

2. Sa tuđim psom pod uslovom da ima licencu ovlašćenog dresera isto ga može upotrebiti po zakonu za primenu sile.

3. Kao službeni psi smeju se koristiti samo provereni psi sa vodičem.

4. Psi, koji nisu podesni za zadatke, koji su nagle naravi, ili čije stanje vođenja ne odgovara, ne smeju se koristiti jer mogu dovesti agenta u opasnost.

5. Suprotno prethodnom stavu mogu se koristiti neprovereni psi za nadzor i obezbeđivanje samo ako vodič ima svog psa pod kontrolom.

6. Agent mora izbegavati preterano zamaranje psa tokom obuke i upotrebe.

7. Ako se psi drže u kavezima ili ograđenim prostorima agent mora da brine o tome da su on – oni takvi da omogućuju bezbednost istog – istih.

8. Agent mora da brine o tome da je kavez obezbeđen natpisom da je pristup zabranjen zbog opasnosti od psa.

9. Datim kavezima smeju pristupati samo one osobe koje imaju dozvolu (jedinice ili formacije), u koje pas ima poverenja.

10. Dati kavezi se moraju zatvoriti ukoliko na drugi način nije sprečeno da pas pobegne ili ako je na drugi način sprečen pristup neželjenim osobama.

79

11. Čišćenje i održavanje kaveza se izvodi samo onda kada se u njima ne nalaze psi.

DRŽANJE PASA U OBJEKTIMA:

1.Jedinica ili formacija mora da brine o tome da je u zoni objekata u kojima se drže psi obezbeđen kavez.

2. Suprotno stavu jedan, van saobraćajnica i uskih puteva dopušteno je privremeno privezivanje, ako su pri tom obezbeđeni uređaji i ako se psi tokom smene nalaze u zoni objekta.

3. Jedinica – formacija mora da se brine o tome da je zabrana pristupa naznačena znacima upozorenja „ PRISTUP NEPOZNATIM OSOBAMA STROGO ZABRANJEN“.

VODIČ PASA:

1. Samo vodiči pasa koji su prošli odgovarajuću obuku i stekli klasifikaciju mogu da se angažuju kao vodiči pasa.

2. Jedinica – formacija mora da se brine o tome da se redovno kontroliše sposobnost vodiča pasa. To je sve zbog toga što se umanjivanjem sposobnosti vodiča smanjuju mogućnosti koje pas može da pruži, kao i bezbednost kako vodiča tako i eventualno prisutnih na objektu.

VOĐENJE PSA:

1. Preuzimanje i predaja psa vrši se u kavezu sa zatvorenim kavezom. Kod dozvoljenog privezivanja može se preuzimanje i predaja izvršiti odgovarajućim regulisanjem (protokolarno).

2. Prilikom svakog kontakta sa psom preduzimalac mora uveriti osiguranika na podesan način da pas nije agresivan. U suprotnom slučaju direktan kontakt treba izbeći i ne koristiti psa.

3. Ako se psi koriste sa različitim vodičima postoji jedinstven komandni jezik i on se jedino i samo tako može koristiti.

4. Zabranjeno je pričvršćivanje povoca za vođenje za telo vodiča, kao i za vozilo.

5. Vođenje psa bez povoca može se vršiti samo u objektima u kojima se ne očekuje susret sa trećim licima.

6. Prilikom susreta sa trećim licima treba to izvesti tako da se pas vodi na kratkom povocu, tako da ne može doći do kontakta sa trećom osobom.

TRANSPORT PASA:

80

1. Preuzimalac mora da brine o tome da se koriste prevozna sredstva koja imaju mogućnost da se razdvoje psi od mesta u vozilu gde se prevoze putnici.

2. Ako se obavlja istovremeno transport više pasa oni se moraju međusobno razdvojiti.

UČEŠĆE AGENTA BEZBEDNOSTI U MISIJAMA FTO

Ovaj oblik bezbednosti se koristi u osnovnom i srednjem obliku bezbednosti. Najveću primenu ima u obezbeđenju:

1. Gradilišta

2. Stovarišta

3. Garaža - parkirališta

4. Javnih površina – parkova, plaža

5. Sportskih centara

6. Aerodroma i autobuskih stanica radi sprečavanja unošenja zabranjenih sredstava (opijata , eksplozivnih naprava...).

POTREBNI USLOVI ZA BAVLJENJE POSLOM AGENTA BEZBEDNOSTI SA PSOM

1. Pored opštih uslova predviđenih zakonom potrebno je da poseduje licencu ovlašćenog dresera pasa.

MINIMALNI KOEFICIJENT ZA POSLOVE I RADNE ZADATKE AGENTA BEZBEDNOSTI SA PSOM

1. Ako posao obavlja sa psom koji je u vlasništvu jedinice – formacije minimalni koeficijent je 0.8%

2. Ako to čini sa svojim psom minimalni koeficjent je 1.0%

81

Protivpožarna bezbednost

ČLAN 37.

Personal službe protivpožarne zaštite ima ulogu osiguranja bezbednosti ljudi i protivpožarne zaštite dobara.

Stav 1

Agenti službe protivpožarne bezbednosti imaju ulogu:

1. Prevencije požara

2. Edukovanja odraslih u pogledu sigurnosti protiv vatre a unutar rama

3. Pružanje pomoći ljudima

4. Elementarno održavanje sredstava (koja neposredno doprinose zaštiti)

5. Prihvatanje alarma i postupanje po njemu

6. Evakuacija ljudi

7. Rad na intervenciji vizavi vatre

8. Pomoć ljudima unutar ustanove gde oni deluju

9. Eksploatacija PC za zaštitu od požara.

Stav 2

ŠEFOVI TIMOVA ZA ZAŠTITU OD POŽARA, PRAVILA PORED STAVA 1

82

1. Vode računa o higijeni i profesionalnoj sigurnosti zaštite od požara

2. Menadžment sigurnosnog tima

3. Trening personala radi obezbeđivanja bezbednosti od vatre

4. Tehnička prognoza oblikuje se (minimalnim bezbednosnim normama – sigurnosnim propisima), čitanje i rad sa tabelama za indikaciju, kao i davanje licenci protivpožarne zaštite (za ispitane vatrogasce)

5. Elementarno održavanje sredstava koja doprinose protivpožarnoj zaštiti. Pomoć ljudima unutar zgrade gde se deluje.

Stav3

ŠEFOVI SLUŽBI ZA ZAŠTITU OD POŽARA

Pored prvog i drugog stava imaju sledeće obaveze:

1. Menadžment službe protivpožarne bezbednosti

2. Savetovanje sa šefovima establišmenta kako u vezi protivpožarne zaštite tako i u vezi bezbednosti

3. Pomoć ljudima unutar ustanova gde se deluje

4. Praćenje obaveza kontrole i održavanje (vodi se registrovanjem i različitim administrativnim dokumentima i na taj način se doprinosi službi)

5. Redovno prati aktivnosti MUP-a i unutrašnje bezbednosti.

Stav 4

FUNKCIONISANJE MISIJE:

83

Funkcija može da se obezbedi samo od strane ikulirane osobe sa neophodnom diplomom za obavljanje određene funkcije.

1. Za agenta bezbednosti protivpožarne zaštite, diploma ispitanog vatrogasca (diploma agenta protivpožarne zaštite)

2. Za šefa tima službe protivpožarne zaštite diploma vatrogasnog podoficira (za zanimanje šefa tima zaštite od požara i pomoći ljudima)

3. Za šefa timova (establišmenta) protivpožarne zaštite diploma vatrogasnog oficira (za zanimanje šefa timova zaštite od požara i pomoć ljudima).

REFERENTNI OKVIRI ZAPOŠLJAVANJA NAVEDENE MISIJE

Da bi se neki nivo sigurnosti u ovom novom establišmentu pokazao uspešnim moraju proteći dva radna perioda u javnom prisustvu (vatrogasna brigada).

Za šefove timova moraju izvesti u tri perioda s tim da ovi periodi moraju predstavljati različite dnevne cikluse rada, ostvarene efekte, nivo pogrešaka. Pored personala u službi protivpožarne zaštite mora se omogućiti diferencijacija sa personalom javnih organizacija za prvu pomoć.

AGENT SLUŽBE PROTIVPOŽARNE BEZBEDNOSTI

1. Da bi se istakao u formaciji dobijajući diplomu agenta protivpožarne bezbednosti, zaštite i pomoći ljudima (ispitani vatrogasac) kandidat mora da se upozna sa sledećim uslovima: pored opštih uslova za nosioca titule za pružanje prve pomoći ili spasilačkog radnika za pružanje prve pomoći ocenjuje se rad u trajanju od šest meseci. Da bi se zadovoljila ocena koju donosi centar formacije, sposobnost kandidata da napiše anomalije primećene u vreme kruženja (jedinica – formacije vatrogasna brigada DVD).

2. Da bi se dobila neophodna ocena psihofizičke sposobnosti, kandidat mora da se testira u nadležnoj medicinskoj ustanovi (gde dobija lekarsko uverenje za iste sposobnosti).

3. Da bi obavio sve svoje funkcije agent protivpožarne zaštite mora da opravda najmanje sledeće situacije:

84

Da bude stručno osposobljen agent službe protivpožarne zaštite i pomoći ljudima koji se daje po ovlašćenim uslovima ovog Zakona.

Da ima minimum 1.680 sati na poslovima misije protivpožarne bezbednosti u poslednjih 18 meseci.

ŠEF TIMA PROTIVPOŽARNE BEZBEDNOSTI

1. Da bi se istakao u formaciji stičući pravo na dobijanje licence (višeg nivoa bezbednosti – vatrogasni podoficir) kandidat mora da zadovolji sledeće uslove:

Da je u protekle dve godine radio na misijama agetna protivpožarne bezbednosti.

Da je svake godine od neposrednog rukovodioca imao ocenu (ističe se).

Da je dobio odgovarajuću licencu od porote.

VISOKI AGENT PROTIVPOŽARNE BEZBEDNOSTI

1. Da bi stekao titulu visokog agenta protivpožarne bezbednosti (vatrogasni oficir) mora da zadovolji sledeće uslove :

Da je u protekle tri godine radio na misijama šefa tima protivpožarne bezbednosti.

Da je svake godine od neposrednog rukovodioca imao ocenu ističe se.

Da je dobio odgovarajuću licencu od porote.

Napomena :

Na predlog ovlašćenog instruktora rok za dokazivanje kao uslov za ovu licencu može biti smanjen na dve godine.

SAMOSTALNA DETEKTIVSKA BEZBEDNOST

85

ČLAN 38.

Stav 1

Samostalna detektivska bezbednost u kategoriji visokog nivoa privatne bezbednosti, koje doprinose opštoj bezbednosti.

Stav 2

Po obliku vršenja misije mogu biti:

- samostalni detektiv bezbednosti

- detektivska jedinica (agencija) koja mora imati zaposlena minimum 3 samostalna agenta detektiva.

Stav 3

Pored opštih uslova, agent detektiv bezbednosti mora da ima:

- završenu višu ili visoku stručnu spremu

- minimum 2 godine radnog iskustva, na istim ili sličnim misijama :

a) MUP-u

b) Vojsci

c) Jedinici ili formaciji visokog nivoa bezbednosti na misijama detektiva bezbednosti sa minimum 3 godine radnog iskustva.

Stav 4

Usluge ove misije koriste :

- pravna lica

- fizička lica

86

- jedinice i formacije na svim nivoima bezbednosti.

Stav 5

Licenca za ovaj oblik bezbednosti stiče se polaganjem stručnog ispita na način koji je bliže opisan u čalanu 16. ovog Zakona.

Stav 6

Službenu legitimaciju, ako je u pitanju samostalni agent detektiv, izdaje strukovno udruženje.

Ako je u pitanju jedinica legitimaciju izdaje poslodavac na način kako je to opisano u članu 10. i 11. ovog Zakona.

Stav 7

Oduzimanje licence, odnosno oduzimanje prava na rad se vrši na način kao kod ostalih nivoa bezbednosti.

TEHNIČKA BEZBEDNOST

ČLAN 39.

Tehnička bezbednost ima dva nivoa :

- srednji nivo bezbednosti

- visoki nivo bezbednosti.

87

Stav 1

Srednji nivo bezbednosti podrazumeva ugradnju pojedinačnih ili funkcionalno elektrotehničkih, elektrohemijskih i mehaničkih sredstava koja služe za:

- protivprovalnu bezbednost

- protivpožarnu bezbednost

- i kao kontrola (video obezbeđenje , kontrola pristupa i prolaska, satelitsko praćenje vozila, elektro- hemijska zaštita vrednosti i mehanička zaštita).

Oba nivoa ovog oblika bezbednosti dužna su da korisniku usluga predoče

- elaborat o minimalnoj tehničkoj bezbednosti objekta

- korisnik usluga (pravno lice) ako su u pitanju :

- finansijske ustanove

- ustanove sa visokim stepenom rizika (požara, poplave i provale)

Odbiju da postupe po predlogu odgovornog agenta tehničke bezbednosti ako nisu u pitanju finansije odgovorni agent tehničke bezbednosti dužan je da izvesti nadležni OUP- nadležnog instruktora misije tehničke bezbednosti, kao i osiguravajući zavod nadležan za to pravno lice

- Ako su u pitanju finansije nadležni instruktor će naložiti vremenski interval u kome se minimalna bezbednosna norma mora ispuniti.

Napomena

U svim evropskim zemljama osiguravajući zavodi imaju fond za prevenciju iz kojih se finansira neophodna tehnička oprema.

Stav 2

Visoki nivo tehničke bezbednosti podrazumeva posedovanje kontrolnog operativnog centra koji dežura 24 sata.

88

Usluge tehničke bezbednosti koriste:

- pravna lica

- fizička lica

- kao i sve jedinice ili formacije bilo kog nivoa bezbednosti.

Odnosi se samo na tehnički visoki nivo bezbednosti

Odgovorni agent tehničke bezbednosti vodi računa o :

- profesionalnoj bezbednosti zaposlenih agenata tehničke bezbednosti

- kontroli kvaliteta uređaja koje treba ugraditi , prema međunarodnim standardima tehničke struke

- elementarnom održavanju i popravci ugrađene tehničke opreme

- za vreme garantnog roka odgovoran je za njenu ispravnost.

Dojavom bilo kakvog opisanog alarmantnog stanja centru tehničke bezbednosti dežurni operativni agent bezbednosti tehničkog centra informaciju prosleđuje:

- dežurnoj službi MUP-a ili vatrogasnoj brigadi (ako je u pitanju protivpožarni signal)

- jedinici ili formaciji koja ima licencu srednjeg , višeg, ili visokog nivoa bezbednosti.

Stav 5

Tehnička bezbednost je ograničena po pitanju bilo kog oblika fizičkog nivoa bezbednosti. Zbog toga ako ima licencu visokog nivoa bezbednosti (što podrazumava posedovanje kontrolnog centra) dužna je imati ugovor sa jedinicom ili formacijom sa licencom minimum srednjeg nivoa bezbednosti.

Napomena

89

Ovaj stav će takođe izazvati reakcije jedinica za tehničku bezbednost.

Međutim, treba napomenuti kako jedinice detektivske bezbednosti tako i jedinice tehničke bezbednosti svuda u svetu su bez prava na aktivnosti bilo kakve misije fizičke bezbednosti što podrazumeva i zabranu postojanje dežurnih patrola (za intervencije) osim vozila za servisna održavanja.

Stav 6

Licenciranje jedinice tehničke bezbednosti se obavlja po članu 15. ovog Zakona.

Stav 7

Licenciranje agenata tehničke bezbednosti se vrši po članu 16 ovog Zakona.

MISIJE VISOKOG NIVOA BEZBEDNOSTI

ČLAN 40.

Misija transport novca

Ova misija, pored promntne, je najkonpleksnija, kako po organizaciji tako i riziku. Kao takva ova misija, pored protivpožarne i misije bezbednosti puteva i obavezno štićenih objekata spada u najbitnije kategorije opšte bezbednosti države, pa se ovim oblicima bezbednosti poklanja izuzetna pažnja u svim zemljama sveta. U svetu se ova misija naziva INDUSTRIJA TRANSPORTA NOVCA. Ta industrija se šire označava kao transport između štamparije (državne kovnice novca) i sedišta centralne državne banke, odnosno između pojedinih trgovaca i filijala banaka. Zbog ozbiljnosti i visokog rizika ove jedinice i formacije se udružuju u strukovna udruženja, pa tako u Nemačkoj imamo tri veća udruženja BDGW – Bundesvereinigung Deutscher Geld – und Wertdienste e. V. (BDGW), kao Kotter Unternehmensgruppe, SecurLog (ranije die Heros Unternehmensgruppe) i SecurLog Wertdienste Kassel GmbH (ranije die DBI Wertdienste GmbH). Ove tri grupacije propisuju bezbednosne postupke i propise za transport novca i dragocenosti, kao prava radnika i zaštite njihovih interesa.

90

U isto vreme u Francuskoj deluje 35 velikih sindikta čiji su osnovni ciljevi minimalne bezbednosne norme transporta novca i dragocenosti, kao i prava zaposlenih.

U svakom slučaju svuda u svetu je na ovim misijama bezbednosti akcenat stavljen na minimalne bezbednosne norme, kao i propise kako za transport novca i dragocenosti tako i za finansijske ustanove. Države EU, odnosno njihova ministarstva unutrašnjih poslova su u svakom OUP-u odredili minimum jednog operativca (u zavisnosti koliko je registrovanih jedinica ili formacija transporta novca i dragocenosti), koji je/su zadužen/i za procenu bezbednosti i realno prilagođavanje istoj.

OVA MISIJA JE NAJRIZIČNIJA ZBOG AMATERSKOG PRISTUPA, SAMIM TIM I LOŠE PROCENE.

Kako to izglada u jednoj transparentnoj zemlji Evrope, videćemo na primeru Francuske, koja je inače u protekle dve decenije najviše učinila na poboljšanju uslova obavljanja svih misija bezbednosti kao i na ekonomskoj zaštiti zaposlenih agenata bezbednosti.

Napadi koji su izvedeni i pokušani tokom

misija transporta novca 1999. i 2000. (sve do

27. maja 2000)

Oklopna kombi

Neblindirana Neblindirana i neza-

Pratioci Ukupno

vozila sigurnosna vozila

štićena vozila

Pešačka faza 9 12 6 17 44

Vozilo u pokretu i drugo

15 5 13 28 61

Ukupno 24 17 19 45 105 % pešačke faze 37.5% 70.6% 31.6% 37,80% 41,90%

91

Podaci koje je objavio ministar unutrasnjih poslovaFrancuske

Izmedju 1. januara 1999. i 27. maja 2000. godine bilo je cetiri ubijena i dvanaest ranjenih medju agentima, kada su obavljani transporti blindiranim vozilima sa znatnim povecanjem nakon prvih 6 meseci nakon 2000. godine tokom koje je zabelezen isti broj ubijenih i dvostruko veci broj ranjenih nego tokom cele 1999. godine. Jedan napad je izveden u Varu, 16. juna i opet je zavio profesiju u crno. Nema mrtvih ako se pracenje obavlja prethodnicom i pratecim vozilom. Nikada nije ubijen treci ili ranjen u vreme ovih napada, sto bi mogao biti slucaj, posebno tokom pešačke faze.

Ubijeni ili ranjeni agenti bezbednosti u vreme napada od 1. januara 1999. godine do 27. maja 2000. godine

Oklopna Neblindirana Pratioci Ukupno vozila sigurnosna

vozila

Pešačka faza Ubijeni 1 / / 1 Ranjeni 3 3 3 9 Vozila koja kruže i drugo

Ubijeni 3 / / 3 Ranjeni 9 / 2 11 Ukupan broj ubijenih 4 / / 4 Ranjenih 12 3 5 20

92

Rezultat izlaganja ministra unutrasnjih poslova Francuske

Uporedjuje se opasnost prilkom pešačke faze i drugih faza pracenja. Evidentno je sa slika koje su reprodukovane više nego do tada, 1. januara 1999. godine, vise od 40 % napada se dogodilo tokom pešačke faze.

Nadzor koji je izveo Centralni biro za obuzdavanje banditizma je izašao drugačije nego kada su izvršeni drugi napadi u periodu 1988 – 1995.

Ovi napadi su iznosili 69,7% napada protiv prenosilaca novca korišćenjem blindiranih vozila.

Napadi izvedeni između 1988. i 1995. na blindirano vozilo

1988. 1989. 1990. 1991. 1992. 1993. 1994. 1995. Total Vozilo u pokretu 3 2 1 2 2 2 3 1 20 Pešačka faza 8 11 9 6 5 1 3 1 46 Ukupno 11 13 10 8 7 3 6 1 66 % u pešačkoj fazi

73,7 84,6 90 75 71,4 33,33 50 37,5 69,7

Izvor : ministar unutrasnjih poslovaFrancuske

Na ovaj način pokazalo se opravdanim da se ograniči maksimum rizika transporta novca tokom pešačke faze, znajući da su ovi rizici suviše visoki, takođe je verovatnije da su posebno izloženi rizicima na izvesnim mestima.

Ovako poražavajuci rezultati su rezultirali najvećim generalnim štrajkom agenata bezbednosti, kako u Evropi tako i u svetu.

Ovaj štrajk je rezultirao najvećim pomacima u svetu po pitanju najaktuelnijih problema sa kojima se susreću agenti bezbednosti (identične probleme imamo mi u Srbiji).

93

Pored ekonomskog koeficijenta, koji zaista garantuje ekonomsku egzistenciju, napravljen je sporazum u formi zakona koji razmatra mesečni dodatak usled izlaganja riziku od neto 1000 franaka, što je sada priblizno 333 EUR. Plata raste različito od 3% do 6,5 % i u toku jedne ili dve godine u skladu sa različitim kategorijama personala.

Penzionisanje pri 55 godina, na kraju 20 godina radnog staža i uvećava se isplata u slučaju smrti ili invaliditeta.

Usvojene su minimalne bezbednosne norme, kako putne tako i pešačke faze transporta novca, kao i finansijskih ustanova.

Vraćene su kontrole – ovlašćenja jedinicama i formacijama koje su obavljale javne snage bezbednosti (koje su im ukinute 20. januara 1991. godine), odnosno zaposlenima u jedinicama i misijama srednjeg i visokog nivoa bezbednosti vraćen je status ovlašćenog službenog lica.

Predvidjene su zakonske obaveze kako korisnika usluga misija FTO, tako i zakonske obaveze za predsednike opština kao i osiguravajućih zavoda.

Takođe su predviđene rigorozne kazne za sve učesnike misija visokog nivoa bezbednosti:

- Jedinicama ili formacijama koje se bave misijama visokog nivoa bezbednosti

- Korisnicima usluga ovog nivoa bezbednosti

- Predsednicima opština

- Osiguravajućim zavodima

- Za predsednike opština predviđene su kazne ako u zadatom vremenskom periodu ne obezbede parking mesta za vozila transporta novca, kao i za nepoštovanje zakonskih odredbi vezanih za bezbedan i što kraći tok pešačkog transporta novca.

- Za korisnike i davaoce usluga misija srednjeg i visokog nivoa bezbednosti ako se ne pridržavaju preporučenih minimalnih bezbednosnih normi.

- Za osiguravajuće zavode ako se utvrdi da su isplatili premiju, a da pri tom korisnik ili davalac usluga nije ispunio zakonom preporučenu minimalnu bezbednosnu normu.

- Ujedno je donesen zakonski projekat: ograničenje faze transporta novca.

94

Ovaj projekat dopunjava zakonske mere zaštite transporta novca zakonskim nabavkama koje teže da ograniče pešačku fazu ove aktivnosti. On se početno sastojao od dve odredbe pridodate od strane Nacionalne skupštine.

Prva odredba modifikuje opšti kod ponašanja lokalnih vlasti da se ovlasti gradonačelnik – predsednici opština da rezervišu mesta za parkiranje ili transport novca.

Druga odredba postavlja obavezu koju imaju klijenti da obave u svojim zgradama u vezi instalacije, te na taj način se smanjuje pešačka faza transporta novca. Ove instalacije su određene dekretom koji je donesen na predlog strukovnih udruženja. Nacionalna skupština je odredila da se uzima u obzir karakteristika zgrada, priroda izvedenih aktivnosti, kao i uslovi njihove usluge. Odredila je zakonski rok 31. decembar 2002. godine da se uslovi ispune.

Skupstina je takodje uvela dalekosežni član tri penal sankcija za klijente koji ne vode računa o propisanim instalacijama: za fizička lica 100 000 franaka, a za pravna lica 1 000 000 franaka.

Odgovornost administracije

Pod uslovima delovanja prava, savet države, 23. oktobra 1959. godine, utvrdio je konkretnu odgovornost za predsednike opština ako ne žele da upotrebe svoju policijsku moć (u pitanju je Francuska, gde je, kako tada tako i sada, opštinska policija pod nadležnošću predsednika opštine. Ovaj model je sličan i u ostalim Evropskim zemljama), u slučaju gde postoji moguća opasnost koja dovodi do sprečavanja sprovođenja mera za očuvanje reda i mira, bezbednosti ili očuvanja javne bezbednosti, autoriteta predsednika opštine ili načelnika tog, kod nas OUP-a, ali bez uvođenja suštinskih mera koje imaju za cilj da se stane na kraj ovoj ozbiljnoj opasnosti, pa se na taj način ignorišu zakonske obaveze, predviđene su mandatne kazne kao i kazne zatvora ako dođe do povređivanja ili smrti agenta bezbednosti. Ova odredba se primenjuje ako se predsednik opštine ili načelnik OUP-a ogluše o zahtev jedinice ili formacije (koja obavlja misiju transporta novca i dragocenosti), o obezbeđenju parkinga pred bankom ili sličnom institucijom gde se obavlja pomenuta misija.

95

Minimalne bezbednosne norme

Finansijske ustanove: ne mogu se otvoriti bez zakonski ispunjenih obaveza, preporučenih bezbednosnih normi:

- Svi obejkti moraju biti zastakljeni blindiranim staklom.

- Svi obejkti moraju posedovati tzv. diskrecionu sobu (to je predprolaz u ustanovu koji je ograničen sa dvoje blindiranih vrata sa vremenskim otvaranjem koje se ne može poklapati minimum 15 sekundi. Za to vreme je posetilac snimljen iz svih relevantnih uglova. Snimci ostaju zabeleženi u nadzornom centru minimum 72 sata)

Napomena:

Menjačnice, naplatne rampe ne moraju ispunjavati ovu odredbu.

Svi šalterski pultovi moraju biti blindirani.

Naravno, pored video nadzora moraju posedovati i detektore za sve oblike narušavanja prostora, kao protivpožarne i protivprovalne.

Napomena:

Ova bezbednosna norma ima koeficijent sigurnosti 99, što znači da su svi, kako zaposleni tako i prisutni, bezbedni bez posedovanja bilo kakvog oružja.

Preporučene norme bezbednosti za misiju transporta novca

Pešačka faza:

Neki transpori novca se obavljaju u sekcijama ili u potpunosti pešice Pri tome se novac transporuje u koferima, uz to se primenjuju posebne sigurnosne mere sa posebnim sigurnosnim uređajima koji ga obezbeđuju, da se prilikom neovlašcenog preuzimanja/predaje aktivira optički alarm koji aktivira boju pa će novac postati neupotrebljiv. Pričvršćivanje se vrši preko lisica za ruku prenosioca. U pratnji ovog agenta bezbednosti idu minimum dva druga naoružana agenta bezbednosti.

Medjutim mora se znati:

96

Bez obzira na ovu normu o neupotrebljivosti novca treba se znati da se odavno u praksi taj novac veoma lako pere. Veći deo tog novca završava na prostorima ex Jugoslavije, bez Slovenije. Europol, kad je u mogucnosti ili ima informaciju o takvom novcu, izvestava našu Narodnu banku.

Transport novca

- Bezbedno najsigurnija norma za transport novca je jedno blindirano vozilo sa dva prateća. Ne treba mnogo znanja, dovoljno je videti naš državni transport novca, koji je ujedno najbezbedniji, zbog same činjenice da je u pitanju državni transport (gde je sasvim izvesno da kriminalne grupe neće pokušati da ga opljačkaju) primenjuju se minimalne bezbednosne norme sa jednim blindiranim i dva prateća vozila sa naoružanim pratiocima. A naše privatne kompanije, uz prećutnu saglasnost osiguravajućih zavoda, isti transport obavljaju obično sa jednim prilagođenim vozilom za transport novca. Ne treba imati neko veliko poznavanje bezbednosti da bi se predvidelo da će takvi transporti biti opljačkani. Po broju opljačkanih transporta novca se nalazimo na nezavidnom prvom mestu u Evropi, ali na sreću još uvek sa najmanje smrtnih posledica.

:

Takodje treba znati da, pored Nemačke, naš državni transport novca od drugog svetskog rata nikada nije opljackan.

Norme koje se primenjuju u zemljama Evropske unije

Najblaže bezbednosne norme u Evropi su na snazi u Nemačkoj i Austriji. Medjutim, mora se znati da su to dve najbezbednije zemlje u Evropi 1), gde su svi gradovi pod video nadzorom i da je na dužnosti uvek ogroman broj policije i privatne bezbednosti. Za iznose do 50 000 EUR, pored vozača, posada ima još dva agenta bezbednosti. Transport se obavlja blindiranim vozilom sa minimum 3B zaštitom. Ako je iznos veći ide prethodnica koju čini jedno maskirano vozilo (civilno obično bez svetlosnih oznaka) koje kontroliše unapred predviđenu trasu i u stalnoj je radio vezi sa centrom i vozilom transporta.

1) Ovom analizom nisu obuhvaćene Skandinavske zemlje, zato što imaju sasvim drugačiju bezbednosnu kulturu od ostatka Evrope i daleko manju stopu kriminala.

Transporteri se moraju sprovoditi u javnim pristupačnim oblastima. Obavljanje transporta treba urediti na taj način da se kod vozila za transport novca tokom čitavog toka transporta ostavlja najmanje jedan zaposleni. On ostaje u vozilu. Vozilo za vreme stajanja ne sme biti ugašeno. Bilo koji agent posade pripada kompaniji najmanje godinu dana. Sprovođenje transporta novca sledi po planu vožnje. Transportna ruta dolazi iz centra.

97

Odstupanje od transportne rute je dopušteno samo uz dogovor sa centrom. Primena i sprovođenje transporta se redovno kontroliše. Rezultati provere se protokolom dokumentuju. Prilikom odstupanja od redovnih sprovođenja transporta novca treba preduzeti potrebne mere. Za utovar i istovar vozila na jedno mesto obezbeđuje se sigurna zona za korišćenje.

- Kompanija, jedinica ili formacija se brine da se transport novca sprovodi na taj način da se osigura bezbednost i zdravlje zaposlenih.

- Vozila za transport novca su zbog bezbednosti po pravilu ojačana, zbog sprečavanja prepada, (od ovog su izuzeti transporteri čistog kovanog novca), opremljena zvučnom signalizacijom, imaju GPS nadzor preko službenog pratioca, opremljena su i oklopnom nadgardnjom (3B). Sigurnosna oprema odgovara onoj od uobičajenih transportera novca (alarm, tovarni prostor se otvara sa unutrašnje strane, radio veza, itd.) često su ofarbana u policijsku boju što ima preventivni efekat na kriminalne grupe.

- Upotreba centra za vodjenje (transporta), uvodi se centar koji služi za davanje naređenja prilikom transporta novca.

- Centar je prostran da bi se smestilo i obezbedilo da se u njega ne može upasti. Treba biti adekvatno obezbeđen od prepada.

- Zabranjena je upotreba privatnih telefona za vreme transporta novca od strane zaposlenih kako u centru tako i vozilima transporta.

-Personal u vozilima mora biti obučen da uspostavi reputaciju prema bezbednosnim uslovima kontrolnog pozivanja iz centrale.

- Strukturalni i tehnički uređaji:

Zone i uređaji kod obrade, kod komisioniranja, kod utovara i istovara iz vozila za transport novca i prilikom lagerovanja novčanih sredstava, plaćanja i vrednosti, kod kojih postoji rizik od nestanka, su osigurani od prepada, kao i od neovlašćenog upadanja ili neprimetnog ulaženja. Oni su ređani po drugim zonama striktno razdvojivi. Personalne brane su tako ustanovljene, da je uvek tu samo jedna osoba nakon drugog ulaza.

- Prostori i uređaji za procesuiranje novca:

- Prostori i uredjaji prema ovim bezbednosnim propisima su opremljeni prema aktuelnom tehničkom stanju, odgovarajuće zaštitne opreme, kao i zaštite od prepada. Alarmi su dalje postavljeni na nezavisno podesno mesto. Oni se uvode prema ranije pismeno utvrđenim merama.

- Relevantni bezbednosni kursevi, pre svega o svim novčanim tokovima, su posredstvom video – tehnike kompletno i besprekorno rekonstruisani.

98

- Prostori i uređaji, prema ovom Zakonu o bezbednosti, moraju tako da se urede da se može odrediti stanje novca i vrednosti prema pojedinim klijentima, da se mogu odvojeno lagerovati, a na taj način svakako se mogu revidirati. Ovo važi takođe za dokumentaciju o stanju novca i vrednosti.

- Kompanija mora garantovati da otvaranje i zatvaranje prostora i opreme izvodi principijelno od najmanje dva ovlašćena zaposlena, a konačno unutar utvrđenog vremenskog perioda. U slučajeima, u kojima postoji ponovno revidiranje ocenjivanja, treba da se utvrdi da su prisutne najmanje dve osobe.

- Ključevi se čuvaju u zatvorenim, zaključanim sanducima. Jasno tekstualno ime nosioca ključeva nije dopušteno. Preko postojećeg ključa mora se stvoriti potpuni uvid.Sve predaje i preuzimanja moraju biti protiv potpisivanja da se dokumentuju. Neka bezgrešna treba da se personalizuje i da se obezbedi ostajanje. Upotreba zašticenih podataka sa PC računara je ovde moguća. Celokupni propisi važe za vlastiti ključ i ključa za kupce. ID – kartica, kodne kartice, kodne kombinacije, koriste se kao ključ za postupanje. Dokle je moguće, personifikuju se kodne kombinacije. Revizije kombinacije ključa u kompaniji mora najmanje četiri puta godišnje da se obavlja i da se napisše protokol od strane ispitanika.

- Sprovodjenje:

- Predstavnici bezbedonosne savezne asocijacije preispituju sa pažnjom sigurnosne propise kod članova najmanje jednom u godinu dana. Sigurnosni predstavnici prenose ujedinjenje zemlje pismenim izveštajem.

- Ispitivanje preko predstavnika može se održati ako neko zahteva respektivna vremena. Članovi su obavezni da ujedinjenje zemlje pokažu na osnovu izveštaja ispitivanja. Treba razmotriti ujedinjenje zemlje na osnovu izveštaja.

- Sprovođenje se odnosi na zemlje članice Evropske unije.

- Obrazovanje i dodatno obrazovanje zaposlenih u misijama transporta novca.

- Kompanija mora sa sigurnošću da utvrdi da su zaposleni primljeni na osnovu zakonske regulative pre prijema aktivnosti kao što su službena uputstva za prijem aktivnosti, na zahtev i preko toga se redovno prati stanje, najmanje dva puta godišnje, da bi se preispitale aktivnosti. Instrukcione odnosno redovne mere zavise od upotrebe instrukcija/treninga koji se obavljaju kao redovna dnevna aktivnost. Učešće u instruisanju/školovanju je potvrđeno od strane zaposlenog putem stavljanja potpisa.

- Zaposleni sme da se postavi za rad u transportu novca i dragocenosti tek nakon dokazivanja, minimum obuke u jedinici/formaciji.

- Školovanje mora da obuhvati sledeće specifične sadržaje :

99

- Instrukcije o uzdržanosti ćutanjem o poslovnim tajnama prema republičkom Zakonu o čuvanju podataka.

- Opšte stručne i službene tajne

- Pravne osnove – prava svakog čoveka (smoodbrana, prva pomoć)

- Pregled sigurnosne opreme

- Vlastita sigurnost, ponašanje pri konfrontacijama, policijskim proverama, nesrećama, prepadima, kidnapovanjima

- Komunikacija i veza

- Razgovori sa klijentima, kao i kontakti sa njima

- Sprovođenje naređenja

- Obuka o upotrebi sredstava prinude

- Doobuka u korišćenju i upotrebi blindiranog i putničkog (pratećeg vozila) radi što sigurnijeg obavljanja misije.

- Nijedan agent bezbednosti transporta novca ne sme imati manje od godinu dana rada u jedinici/formaciji

Novac se pakuje u sanduke (P- kontejner) sa bravom i osigurava se plombom, koja je povezana sa bombom sa bojom i sa dimnom bombom. Ove se aktiviraju kada se kontejner sam otvori. Novac se neopozivo farba i na taj nacin je neupotrebljiv.

Ovo bi morao da bude nastavni program svih misija (visokog nivoa bezbednosti)

Napomena:

Ovde treba naglasiti da su ove bezbednosne norme sasvim prihvatljive u zemljama sa takvom stopom i oblikom kriminala, jer samo zato sto je bezbednost tih zemalja na tom nivou da od trenutka pljačke do intervencije specijalizovanih jedinica prolazi neverovatno malo vremena koje se dobija trenutnim šokom pljačkaša transporta, predvidđenim sredstvima, onda takva bezbednosna norma ima svrhu. Ako je u pitanju medđumesni transport, transport mora imati prateće vozilo sa minimum tri naoružana agenta bezbednosti. Prilikom prolaska na respektivnim mestima i mestima kroz koja prolaze, javljaju se policijskim vozilima zato sto su im vozila opremljena FMS uredjajima. Ova bezbednosna mera se u policijskoj taktici naziva zaštitna komanda.

100

Ove zakonske odredbe su dovele do:

- Do drastičnog povećanja bezbednosti, kako lica i njihove imovine, tako i agenata bezbednosti.

- Dovele su do daleko boljih, kvalitetnijih i stabilnijih kadrovskih rešenja (do tada je jedan od najvećih problema bio regrutacija i mnoge rotacije naoružanih ljudi, što je misiju cinilo nestabilnijom a samim tim i direktno uticalo na profesionalnost)

- Samim tim je došlo do jačanja nacionalne bezbednosti .

BEZBEDNOST TERMINALA

ČLAN 41.

Misija bezbednosti aerodruma

Pored promptnih misija, misija bezbednosti transporta novca, spada u najkompleksniju misiju visokog nivoa bezbednosti i ujedno sa najvećim ovlašćenjima. Samim tim je veoma bitna, kako za javnu tako i nacionalnu bezbednost.

Potreba za ovom misijom je nastala posle potpisivanja konvencije o suzbijanju nezakonite otmice aviona, koja je potpisana u Hagu, 16. decembra 1970. godine, a kod nas posle zaključenja konvencije u Montrealu 1971. godine, koju je naša zemlja ratifikovala 28. juna 1972. godine. Tako se naša zemlja, kao potpisnik ove konvencije, obavezala da inkriminiše u našem zakonodavstvu delatnosti kojima se ugrožava bezbednost civilnog vazdušnog saobraćaja. Kod nas je ova misija još uvek u povoju i pitanje je trenutka kada će zaživeti i kod nas.

Za ovu misiju potrebno je da jedinica ili formacija ispunjava sledeće uslove:

- Da minimum 3 godine poseduje licencu visokog nivoa bezbednosti.

- Da njihovi agenti zaposleni na misijama bezbednosti aerodroma imaju :

- minimum 3 godine licencu visokog nivoa bezbednosti

101

- da minimum 2 godine rade u jedinici ili formaciji

- da su pored licence položili dodatni ispit bezbednosti aerodroma (čiji program donosi ministar unutrašnjih poslova u saradnji sa ministrom saobraćaja)

- da su dodatni ispit polagali pred velikom porotom koja ima i četvrtog člana, pripadnika bezbednosti civilne avijacije.

Licenca odnosno dodatni ispit se obnavlja i proverava svakih pet godine.

Ova misija je takođe priznata u svim državama članicama Evropske unije, kao i državama potpisnicama sporazuma o evropskoj ekonomskoj zoni, u vezi sa datom aktivnošću, pa tako licenca ove misije mora biti dostupna, odnosno mora biti arhivirana i na našem aerodromu.

Ovi agenti, takođe, kao i svi ostali agenti visokog nivoa bezbednosti, podležu kvartalnoj proveri morala od strane jedinice ili formacije.

Takođe imaju pravo posedovanja oružja, zadržavanje i upotrebu oružja, u uniformi i znački kao agenti bezbednosti transporta novca.

Napomena :

Minimalnu bezbednosnu normu za obavljanje ove misije bliže određuje MUP Srbije i ministarstvo za saobraćaj i veze.

MISIJE BEZBEDNOSTI OSTALIH TERMINALA (LUKA, AUTOBUSKIH I ŽELEZNIČKIH STANICA)

ČLAN 42.

Misija bezbednosti ovih terminala spada u kategoriju bezbednosti od šireg društvenog značaja. Ovu misiju mogu obavljati jedinice i formacije sa licencom srednjeg i visokog nivoa bezbednosti, koje takođe moraju biti, preko svog centra, u neposrednom kontaktu sa svim relevantnim dežurnim službama (policija, vatrogasci, prva pomoć...).

Minimalna bezbednosna norma za ovu misiju se ogleda u broju angažovanih agenata bezbednosti i iznosi od 1 do 3% od najveće fluktuacije putnika. Procenat zavisi i određuje

102

se na osnovu niza parametra, procene bezbednosne situacije u zavisnosti od političke situacije, potencijalnih i realnih rizika itd.

UČEŠĆE VOZILA FTO U JAVNOM SAOBRAĆAJU

ČLAN 43.

Vozila koja su angažovana u misijama FTO su putnička, putnička blindirana, teretna blindirana i specijalna.

St.1

PUTNIČKA VOZILA

103

Putnička vozila, koja se koriste kao kontrolna, nemaju nikakvu zvučnu ni svetlosnu signalizaciju. Mogu imati radio vezu sa centrom jedinice ili formacije.

Putnička vozila, koja se koriste kao interventna, moraju biti vidno obeležena, opremljenja zvučnom i svetlosnom signalizacijom (na krovu moraju imati min. jedno plavo svetlo različitog intenziteta).

Putničko „ maskirno“ vozilo je obično neobeleženo putničko vozilo opremljeno zvučnom i skrivenom svetlosnom signalizacijom (u šofer šajbni) kao i radio vezom. Koristi se kao prethodnica transporta novca (u zemljama sa niskom stopom kriminala).

Koristi se i kao prethodnica eskorta VIP ličnosti.

Putničko vozilo koje se koristi u pratnji VIP ličnosti mora biti vidno obeleženo, opremljeno zvučnom i vidnom svetlosnom signalizacijom (od kojih jedno min. plavo svetlo različitog intenziteta). Ako se vozilo koristi za javne skupove mora biti opremljeno megafonom.

St.2

PUTNIČKA BLINDIRANA

Putničko blindirano vozilo koristi se za prevoz VIP ličnosti ili ugrožene štićene ličnosti, može se koristiti i kao pratnja u eskortu. Ova vozila moraju biti opremljena zvučnom i svetlosnom signalizacijom (stim što vozilo, u kome se prevozi štićeno lice, ovu svetlosnu grupu može imati u prednjem braniku).

St.3

TERETNA BLINDIRANA VOZILA

104

Teretna blindirana vozila koriste se za transport novca i dragocenosti, moraju imati min. 3 B zaštitu , mora biti opremljeno zvučnom signalizacijom, neposrednom radio vezom sa centrom i pratnjom. Ne mora biti opremljeno svetlosnom signalizacijom, osim ako je vanstandardno (mora imati katadioptere).

St.4

SPECIJALNA VOZILA

Specijalna vozila (prilagođena pick up ili kombi sa ugrađenom kasom) koriste se prilikom transporta kovanog novca, vrednosti 30 000 do 35 000 € (u zavisnosti od propisa zemlje u kojoj se transport obavlja). Ova vozila ne moraju biti opremljena zvučnom i svetlosnom signalizacijom. Poželjno je da imaju radio vezu sa centrom ili sa interventnim vozilom.

Teretno specijalno vozilo se koristi prilikom nereda na javnim manifestacijama,kao i kod promptnih poslova, ako postoji mogućnost izbijanja sukoba širih razmera, prilikom kog bi došlo do povređivanja jedne ili druge strane. Ovo specijalno vozilo treba da ima rezervoar sa vodom (vodeni top) ili nekom drugom bezopasnom tečnošću. Mora da bude opremljeno svetlosnom i zvučnom signalizacijom.

Napomena :

Sva pomenuta vozila, osim kontrolnog putničkog vozila, spadaju u vozila sa pravom prvenstva prolaza i kao takva moraju se definisati Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima član 125 pomenutog zakona.

PRIVATNA VOJNA BEZBEDNOST

ČLAN 44.

St.1

105

Ovim članom je definisan nastanak potreba i razvoj privatne vojske.

Nakon hladnog rata došlo je do porasta novih problema i novih prilika, pa tako u mnogim oblastima treba da testiramo naučenu mudrost protiv širenja – hladnoratovske realnosti. Globalna konfrontacija hladnog rata i njegovi masovni vojni establišmenti su se polako smanjivali, umesto da se sami nađemo u svetu malih ratova i slabih država. Mnoge od ovih država trebaju inostranu pomoć radi očuvanja bezbednosti kod kuće. Može takođe postojati uvećana potreba za intervencijom od strane međunarodne zajednice.

U isto vreme u razvijenim zemljama, privatni sektor postaje u većoj meri uključen u vojne poslove i u bezbednosne aktivnosti. Državne i međunarodne organicacije se okreću privatnom sektoru kao efikasnijem i povoljnijem načinu obezbeđivanja usluga, koje su nekada bile pod isključivom nadležnošću vojske ili, na primer, Velika Britanija otvara misije privatnom sektoru bezbednosti, koje su u ranijim godinama bile pod isključivom nadležnošću vojnih službi bezbednosti. Recimo Sjedinjene Američke Države uposlile su privatne vojne kompanije radi regrutacije i sprovođenja monitoringa na BALKANU

Zahtev za privatnim vojnim službama je svakim danom sve veći . Slučajevi koji privlače najviše pažnje su oni gde vlada upošljava privatne vojne kompanije da joj pomognu u konfliktu, kao što su npr. uradile vlade Sijera Leonea i Angole. Takvi slučajevi su za sada retki i bilo bi dobro da tako i ostane. Međutim, možemo videti da postoji povećan broj privatnih ugovora za trening i logistiku. Neki od ovih zahteva dolaze od država koje ne mogu sebi priuštiti da imaju velike vojne establišmente. Međutim zahtevi dolaze i od strane razvijenih zemalja.

. Privatna vojna bezbednost ima tradiciju dugu skoro 50 godina.

Privatni sektor je aktivan i efektivan u oblastima koje su nekada bile isključivo u nadležnosti vojske – npr. uklanjanje eksplozivnih sredstava. UN i međunarodne nevladine organizacije upošljavaju privatne kompanije radi toga da im one obezbede bezbednost i logističku podršku. Jak i ugledan privatni vojni sektor ima ulogu u omogućavanju Ujedinjenim nacijama da odgovore mnogo brže i mnogo efikasnije u krizama. Cene upošljavanja privatnih vojnih kompanija za izvesne funkcije u operacijama Ujedinjenih nacija je obično niža od nacionalnih oružanih snaga. Jasno postoje mnoge zamke u ovome, koje treba pažljivo razmotriti. Postoji, npr. važna zabrinutost u vezi ljudskih prava, suvereniteta i odgovornosti.

Današnji svet je ovakav još od 1960.-te godine, kada je privatna vojna aktivnost podrazumevala najamnike pre nego neiskusne vojnike uključene u post-kolonijalne i neo-kolonijalne konflikte. Takvi ljudi još uvek postoje, neki od njih mogu biti prisutni na nižem kraju spektra privatnih vojnih kompanija. Jedan od razloga za razmatranje opcije režima licenciranja je upravo zbog razlike službenika bezbednosti na terenu sa reputacijom i bez nje, odnosno da bi se razdvojili plaćenici (koji ne moraju ispunjavati

106

odredbe ovog zakona, od kojih realno možemo očekivati nepoštovanje međunarodnih zakona, a samim tim i posledice koje proizilaze iz istog) .

St.2

DEFINICIJE I VRSTE VOJNIH AKTIVNOSTI U INOSTRANSTVU

Bilo kakvo ispitivanje moguće kontrole mora započeti definisanjem njenog predmeta : Ljudi ili aktivnosti koje treba regulisati. U praksi termini „ najamništvo“ , „ privatna vojna konpanija“ (PMS) i „ privatna bezbednosna konpanija“ (PSC) pokrivaju različiti spektar različitih vrsta ljudi, korporacija i aktivnosti.

Rečnik The Oxford English Disctionary definiše najamništvo kao „ profesionalnog vojnika koji služi stranoj sili“. Ovo je široka definicija koja obuhvata mnogo ljudi koji su angažovani u legitimnim aktivnostima, npr. trupe Gurki u britanskoj i indijskoj vojsci , trupe u britanskoj vojsci koje su regrutovane iz zemalja Komonvelta, unajmljeni servisni personal, Francuska legija stranaca i Švajcarska garda u Vatikanu.

Međutim, definicija najamništva je strogo definisana članom 47. prvog dodatnog protokola iz 1977. godine Ženevske konvencije i definiše najamništvo kao nekog ko je :

- Posebno lokalno regrutovan ili u inostranstvu u nameri da se bori u oružanom konfliktu.

- Da ima direktan udeo u ratnim okolnostima.

- Da je motivisan, da suštinski uzme učešće u ratnim aktivnostima zbog želje za sticanjem privatne dobiti, u stvari, obećava se, od strane ili u korist strane u konfliktu, značajna materijalna korist borcima istoimenih rangova i funkcija u oružanim snagama te strane .

– Nije niti nacionalnosti strane u konfliktu niti prebiva na teritoriji koja je kontrolisana od srrane u konfliktu.

- Nije član oružanih snaga strane konflikta.

- Nije poslat od strane države koja nije strana u konfliktu na službenu dužnost kao član oružanih snaga .

107

Treba naglasiti da je ova definicija kumulativna, da je najamništvo definisano kao neko na koga se sve ovo gore odnosi.

Neke vlade, pored britanske, razmatraju ovu definiciju kao bezvrednu za praktičnu primenu. Posebno je teško dokazati motivaciju nekoga ko je okrivljen za plaćeničke aktivnosti. Ugovori mogu takođe da se skiciraju da oni koji se upošljavaju, da se na njih odnosi krajnja definicija u konvenciji: npr. u svom potpisanom ugovoru sa Papuom Novom Gvinejom (1997. godina) , Sandline International s employees su bili označeni kao specijalni policajci. Oni na taj način ne bi bili klascifikovani kao plaćenici jer oni ne bi bili članovi oružanih snaga strane u konfliktu. Postoje takođe slučajevi stranih nacija koje obezbeđuju vojne usluge koje su im bile dodeljene ili koje su primenjene na lokalno stanovništvo sa efektom da oni ne bi mogli biti opisani kao plaćenici.

Alternativna definicija je obezbeđena od strane OAU Convention radi eliminisanja plaćeništva u Africi. Ovo definiše plaćeništvo kao nekog ko nije državljanin države koja rukovodi njegovim delovanjima, koji je unajmljen, dobrovoljno stupa u vojnu službu ili se sam povezuje sa osobom, grupom ili organizacijom čiji cilj je :

- Da se silom bori ili bilo kojim drugim sredstvima, vlada države koja je članica Organizacije afričkog jedinstva.

- Da se potkopa nezavisnost, teritorijalni integritet ili normalne radne institucije navedene države.

- Da se blokiraju bilo kakva sredstva aktivnosti bilo kog oslobodilačkog pokreta koji je priznat od strane Organizacije afričkog jedinstva.

- Ovo najpreciznije definiše plaćenike u skladu sa njihovom namenom. Ova definicija ne bi obuhvatila zaposlene u SIjera Leoneou ili Angoli, niti bilo kog drugog oblika koji radi za priznatu vladu, verovatno obuhvatajući tzv. „ Belu Legiju“ koju je angažovao predsednik Mobutu tokom poslednjih dana svoje vlasti.

- U praksi širok spektar ljudi i kompanija – neke od njih ugledne i legitimne, neke od njih to nisu – mogu biti uključene u snabdevanje vojnih službi u inostranstvu. Ove kompanije obuhvataju :

- PLAĆENIKE u tradicionalnom smislu to su „ vojnici sreće“ vođeni željom za avanturama, često neugledne ubice, spremne da se angažuju u bilo kom slučaju za vlast koja je spremna da ih plaća.

- DOBROVOLJCE koji su isključeni iz Ženevske konvencije ako su njihovi motivi idealistički pre nego finansijski. U praksi se teško razlikuju dobrovoljci od tradicionalnih plaćenika. Dobrovoljci (npr. islamski militranti u Avganistanu, Čečeniji ili Balkanu) su često plaćeni i novac im može biti dobra motivacija kao ideologija.

108

- VOJNA LICA angažovana u stranim armijama : Gurke u britanskoj i indijskoj armiji su legitimni primeri takvih snaga. Međutim, druge vlade mogu regrutovati, privremeno ili stalno, ljude koji su bliski sa tradicionalnim konceptom plaćenika.

- ODBRAMBENE INDUSTRIJSKE KOMPANIJE : mnoge kompanije koje snabdevaju opremu takođe snabdevaju paketima za trening i obezbeđuju održavanje svega toga. Oprema, ako se dobavlja iz Velike Britanije, izvozi se sa licencom. Pored toga, usluge koje su obezbeđene sa opremom se možda u nekim okolnostima bitno ne razlikuju od onih koje pruža privatna vojna kompanija. Vojni dobavljači mogu npr.urediti da snabdevaju ljude da rade sa opremom npr. pilota da bi leteli avionom. U ekstremnim slučajevima ovo može da obuhvata borbene misije.

OSNOVNE MISIJE PRIVATNE VOJNE BEZBEDNOSTI

ČLAN 45.

-

PRIVATNE VOJNE KOMPANIJE (PMC) obezbeđuju širok spektar različitih misija i drastično se razlikuju od ostalih učesnika vojnih misija na konfliktnim područjima, po disciplini i odgovornosti. Sve misije privatne vojne bezbednosti spadaju u visoki nivo bezbednosti.

Licence za sve misije izdaje MUP Srbije, pod uslovima predviđenim za visoki nivo bezbednosti.

1. MISIJA OBEZBEĐENJA SNAGA ZA BORBU

Pojedine privatne vojne kompanije obezbeđuju snage za borbu (ova misija se tretira kao promptna) . Broj privatnih vojnih kompanija (PMC), koje obavljaju ovu misiju, pojavljuju se u ograničenom broju .Procenjuje se da na konfliktnim područjima boravi i obavlja misije oko 100 kompanija .Ove kompanije su na terenu izvele par izuzetnih

109

vojnih operacija . Operacije u kojima su učestvovale (PMC) privukle su veliku pažnju stručne svetske javnosti ,ali su takve misije u praksi relativno retke. One su odigrale (znatno nerazpoznatljivim delovima sveta) deo u Angolskom sukobu u nekoliko prilika. Britanski i američki najamnici su se borili za Nacionalni front za oslobođenje Angole (FNLA) 1975/76 godine. Popularni pokret za oslobođenje Angole (MPLA) imao je podršku od izgnane katangese žandarmerije (a kasnije od kubanskih trupa koje je plaćala kubanska vlada, premda ovo nisu bili najamnici u tradicionalnom smislu), raznovrsni najamnici bili su povezani sa UNITA (nacionalna unija za potpuno oslobađanje Angole) , 1992. godine izbori su bili održani u Angoli pod nadzorom UN i pobedila je MPLA. Mesec dana kasnije UNITA je povukla svoje trupe iz vojske, pokušan je prevrat koji je propao i građanski rat je nastavljen.

Godinu dana kasnije, u septembru, angolska vlada se saglasila sa dalekosežnim ugovorom sa privatnom vojnom kompanijom sa Executive Outcomes za obuku svojih trupa (ovo je takođe PROMPTNA MISIJA). Ovaj ugovor je vredan 40.000.000 dolara. Uz pomoć, a u nekim prilikama neposredno učešće ove kompanije, forsira se serija pobeda tokom 1994. godine. Preotimanjem dijamanskih polja u Lunda Note u junu 1994. godine je bila jedna od ključnih tačaka u ovom ratu i (efekta koji je proistekao i samim tim smanjio sposobnost UNITA da plati svoje operacije). U novembru 1994. godine UNITA potpisuje mirovni ugovor u Lusaki. Ovaj ugovor obuhvata odredbu za povlačenje strane sile. Uprkos ovoj odredbi ova kompanija ostaje do decembra 1995. godine kada na insistiranje Sjedinjenih Američkih Država dolazi do povlačenja ove kompanije .

Napomena :

Ova kompanija nikada nije brojala više od 500 ljudi, bilo ih je obično manje a bila je izjednačena sa angolskim oružanim snagama koje su brojale više 100.000. ljudi

2. KONSULTANSKA MISIJA

OVA MISIJA JE NAVEDENA, DA BI KONAČNO SHVATILI SVI UČESNICI U DONOŠENJU ZAKONA O PRIVATNOJ BEZBEDNOSTI, KOLIKO JE BITNO I NEOPHODNO ZADRŽATI KONTROLNI PAKET, U EVENTUALNIM SLUČAJEVIMA PRODAJE JEDINICA I FORMACIJA STRANIM PRAVNIM ILI FIZIČKIM LICIMA .

Ovo se može pokriti bilo čime radi rekonstruisanja oružanih snaga, radi nabavke opreme ili na operativnom planiranju.

3. TRENING MISIJA

110

Ovo je glavna aktivnost i čini preko 80% misija privatne vojne bezbednosti. Ova misija u nekim slučajevima može biti povezana sa borbom kao u navedenom slučaju, ali može biti i slobodno zanimanje. Npr. 1970-te godine kompanija iz Velike Britanije, Watchguard, je obučavala snage na Bliskom Istoku zajedno sa ličnim telohraniteljem vladara. Američka kompanija Vinneli, se danas pojavljuje kao kompanija zadužena za obučavanje saudijske garde, itd.

4. MISIJA LOGISTIČKE PODRŠKE

Ovu misiju obavlja mali broj jedinica ili formacija. Npr. MPRI je pomagala Američkoj vladi i isporuci humanitarne pomoći u bivšem Sovjetskom Savezu Dyncorp and Pacific A&E je obezbedila logističku podršku za snage Ujedinjenih nacija u Sijera Leoneu (UNAMSIL) . Brown and Root je bila formacija koja je obezbeđivala američke snage na Balkanu svime, od sredstava za prečišćavanje vode do sredstava za tela koja se vraćaju u zemlju .

5. MISIJA SNABDEVANJA PERSONALA ZA ULOGE MONITORINGA Dyncorp and Pacific A&E su regrutovali i upravljali američkim operacijama monitoringa na Balkanu.

6. MISIJA RAZMINIRAVANJA I DEAKTIVIRANJA OSTALIH UBOJNIH SREDSTAVA

Ova misija se obavlja od strane specijalizovanih kompanija (npr. južnoafrička kompanija Minetech), ili kao deo šireg bezbedonosnog paketa – kao što je EO ogranak Saracen u Angoli.

Napomena :

Razlika između borbenih i neborbenih operacija je često nevidljiva. Ljudi koji prebacuju vojnike i opremu na bojno polje su isto tako deo borbene operacije kao i oni koji pucaju. Takođe, ljudi koji pomažu oko održavanja, treninga, obaveštajnog rada, planiranja i organizacije – svaki od ovih može dati i daje vitalan doprinos sposobnosti vođenja borbe.

Drugi zadaci, kao što je razminiranje i zaštitna instalacija, mogu biti manje više drugačije od aktivnosti koje obuhvataju vojne operacije u skladu sa širokom strategijskom slikom.

- Treba napomenuti da većina privatnih jedinica i formacija nisu samo uključene u poslove u inostranstvu. Najveća formacija (PMC), u Sjedinjenim Američkim Državama obezbeđuje opseg najvažnijih usluga za vladu SAD, koje obuhvataju logističke usluge, skiciranje, specifikaciju opreme i njeno testiranje, trening i strategijski konsalting. Za većinu ovih kompanija aktivnosti u inostranstvu su relativno mali deo njihovih poslova.

Takoreći sve ove misije, izuzev trening misije (ako se obavlja u matičnoj zemlji), spadaju u promptne misije i tako su ekonomski nagrađene.

111

UDRUŽIVANJA JEDINICA I FORMACIJA

ČLAN 46.

Jedinice i formacije imaju pravo da se udružuju ili učlanjuju u :

- Strukovna udruženja

- Sindikate

- Privredne komore.

Preko ovih udruženja ostvaruju određene beneficije u državi, pronalaze poslove, organizuju stručna savetovanja itd.

Napomena :

Jedinice i formacije imaju PRAVO A NE OBAVEZU udruženja ili učlanjenja u navedene grupacije.

OBAVEZNO UDRUŽIVANJE ne postoji kao zakonska odredba ni u jednoj zemlji sveta.

UDRUŽIVANJE AGENATA BEZBEDNOSTI

ČLAN 47.

Agenti bezbednosti imaju pravo da se učlanjuju u sindikate ili strukovna udruženja radi ostvarivanja svojih prava kod poslodavaca.

112

NADZOR

ČLAN 48.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši isključivo Ministarstvo unutrašnjih poslova preko ovlašćenog službenog lica, uprave za opšte upravno pravne poslove ili licenciranog instruktora.

Ovlašćeno službeno lice ili instruktor vrše nadzor nad izvršenjem svih zakonom propisanih odredbi ovog zakona.

Posebno vodi računa o visoko rizičnim misijama, odnosno kontroliše primenu minimalnih bezbednosnih normi, kako kod davaoca tako i kod korisnika usluga.

PRAVA I OBAVEZE INSPEKTORA – INSTRUKTORA OVLAŠĆENOG ZA NADZOR

ČLAN 49.

Ovlašćeno službeno lice za nadzor ima pravo i dužnost :

- Da odredi rok za otklanjanje nedostataka odnosno nepravilnosti u sprovođenju misija jedinica ili formacija .

- Da redovno izveštava nadležnu upravu ili OUP.

- Da sprovede radnje u vezi sa zakonom o prekršajima.

- Da podnese prijave nadležnim organima za uočene nepravilnosti, ili krivična dela, odnosno sva dela koja se gone po službenoj dužnosti.

113

Protiv odluke ovlašćenog službenog lica za nadzor, može se podneti žalba upravi za opšte upravno pravne poslove.

Žalba protiv odluke ovlašćenog službenog lica za nadzor zadržava njeno izvršenje. Nadležna uprava odlučuje u roku od 60 dana.

Ako dođe do ćutanja administracije odnosno ako nadležna uprava u datom roku ne donese odluku smatraće se da je žalba usvojena.

KAZNENE ODREDBE

ČLAN 50.

St.1

Novčanom kaznom ekonomskog koeficijenta od 1 do 5 kazniće se za prekršaj jedinica ili formacija odnosno preduzetnik, koji :

1. Za obavljanje misija bezbednosti angažuje lice koje ne ispunjava uslove predviđene ovim zakonom.

2. Ako sa licem koje za njega obavlja misije bezbednosti nema zaključen ugovor o radu.

3. Ako vrši misije bezbednosti za koje nema licencu.

4. Ako ne upotrebljava opremu i sredstva koja imaju propisani kvalitet proizvoda prema usvojenim standardima ili ne obezbedi ispravnost ugrađene tehničke opreme ili njeno redovno održavanje, servisiranje i popravljanje za vreme garantnog roka.

5. Ako ne obezbedi intervenciju po dojavnom signalu .

6. Ako ne otkloni nedostatke naložene od strane ovlašćenog službenog lica za nadzor.

Novčanom kaznom ekonomskog koeficijenta 0.2 do 1.5 kazniće se odgovorno lice jedinice ili formacije odnosno preduzetnik.

114

St.2

Novčanom kaznom ekonomskog koeficijenta 0.1 do 0.2 kazniće se agent bezbednosti koji :

1. Ovlašćenom službenom licu za nadzor ne pokaže identifikacionu karticu (službenu legitimaciju).

2. Ako ovlašćenom službenom licu ne pruži relevantne podatke iz oblasti misije bezbednosti u RAM-u.

3. Ne ukaže pomoć licu/ima ako su im životi ili zdravlje ugroženi, a nalaze se u RAM-u.

4. Ako bude zatečen sa oružjem van RAM-a više od dozvoljene distance (norme) potrebne za kvalitetno obavljanje misije.

5. Ako se nedolično ponaša prilikom vršenja misija a time ugrožava dostojanstvo ili bezbednost građana.

6. Ako bude zatečen pod dejstvom alkohola prilikom vršenja misija bezbednosti.

St.3

Novčanom kaznom ekonomskog koeficijenta od 10 do 30 kazniće se :

1. Jedinica ili formacija koja korisniku usluga ne saopšti minimalne bezbednosne norme ispod kojih ne bi smeli da započnu ugovorni odnos.

- Ako se iste ne pridržavaju odredbi ugovornog odnosa na štetu korisnika usluga.

2. Ako se korisnik usluga ne pridržava minimalnih fizičkih i tehničkih bezbednosnih normi, a ne postoje objektivni razlozi za ispunjenje istih.

- Ako korisnik usluga bezbednosti raspisuje tender, a isti nosi manje od 75 pondera za kvalitet odnosno bezbednost obavljanja misija.

3. Ako osiguravajući zavod pristane da osigura korisnika usluga FTO, a da pri tom nisu ispunjene minimalne bezbednosne norme (standardi).

115

4. Odgovorna lica, jedinica, formacija, korisnika usluga kao i osiguravajućih zavoda kazniće se ekonomskim koeficijentom od 1 do 3 ako su na bilo kakav način učestvovala u kršenju odredaba stava 3.

5. Ako je zbog neprimenjivanja minimalnih bezbednosnih normi došlo do povređivanja ili smrti bilo kog učesnika ugovornog odnosa, odgovorna lica podležu krivičnom gonjenju.

St.4

Novčanom kaznom od 2 do 5 puta većom od nastale štete kazniće se:

1. Osiguravajući zavodi koji isplate štetu ako nisu ispunjene minimalne bezbednosne norme.

2. Jedinice ili formacije koje su lažnim prikazivanjem činjenica dovele u zabludu osiguravajući zavod da isplati štetu, iako nisu ispunjene minimalne bezbednosne norme.

3. Korisnici usluga koji su manipulacijom jedinice-formacije ili osiguravajućeg zavoda ostvarile protivpravnu imovinsku korist (naplatile štetu) .

- Odgovorna lica ovih subjekata kazniće se novčanom kaznom ekonomskog koeficijenta od 2 do 5.

- Odgovorna lica biće krivično gonjena ako je isplaćena šteta veća od 15.000 € (ovaj iznos će se menjati u zavisnosti od promene iznosa u Krivičnom zakonu Srbije).

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 51.

116

St.1

Registrovani subjekti za misije bezbednosti moraju u roku od 3 do 5 godina u zavisnosti kom nivou bezbednosti pripadaju, (bliže propisuje MUP Srbije), po stupanju ovog zakona na snagu mora uskladiti svoj rad, organizaciju sa odredbama ovog zakona.

St.2

Ovlašćena službena lica za nadzor, angažovaće se i imenovati iz redova pripadnika MUP-a uprave za opšte upravno-pravne poslove, ili odelenja za oružje i municiju u nadležnim OUP-ima (po mestu registracije jedinice ili formacije, ili po mestu vršenja misija). Najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

St.3

U tom prelaznom periodu MUP će doneti odluku, da li će predsednike porota (instruktore) angažovati iz postojećih kadrova, ili kao u većini zemalja Evrope, od bivših kolega koji bi se finansirali prihodima ostvarenim od izdavanja licenci.

St.4

U roku od godinu dana od dana objavljivanja ovog zakona MUP, uz predlog strukovnog udruženja, mora doneti program za sticanje licence određenog nivoa bezbednosti.

117

St.5

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a primenjivaće se od prvog januara naredne godine.

Beograd, septembar 2008. godine

S poštovanjem svima koji su imali

dovoljno strpljenja, da pažljivo

pročitaju ovaj predlog zakona

dr. Dušan Dunđer

118

Uvek je lakše protiviti se nečem, što niste ni pokušali da razumete. Raund Pročitajte ponovo, razumećete. Autor

119

120

SADRŽAJ

1. Obavezna napomena, Obrazloženje predloga zakona strana 1-4 2. Član 1 – Međunarodna terminologija koja će biti korišćena u ovom nacrtu zakona strana 4-7 3. Član 2 – Osnovni oblici jedinica bezbednosti po kategorijama nivoa bezbednosti, koji su ujedno i reper za dodelu licence strana 7-9 4. Član 3 – Osnovne misije FTO strana 9-11 5. Član 4 – Cilj misija FTO i krivična dela sa kojim se suočavaju agenti bezbednosti strana 11-13 6. Član 5 – Opšti uslovi za prijem agenata bezbednosti u jedinicu ili formaciju strana 13 7. Član 6 – Opšti uslovi za sticanje licence kao i obaveza jedinice/formacije strana 14-22 8. Član 7 – Posebni uslovi za sticanje licence određenog nivoa bezbednosti da bi jedinice/formacije mogle početi sa radom strana 22-26 9. Član 8 – Zabrana vršenja delatnosti jedinice/formacije strana 26-27 10. Član 9 – Dozvola za rad strana 27 11. Član 10 – Službena legitimacija strana 27-28 12. Član 11 – Službena značka strana 28-29 13. Član 12 – Obnavljanjei gubitak prava na službenu legitimaciju ili značku strana 29-30 14. Član 13 – Radno odelo i oznake strana 30 15. Član 14 – Licenciranje i nadležnost izdavanja licenci strana 31-32 16. Član 15 – Licenciranje jedinica/formacija strana 32-33 17. Član 16 – Način i organizacija izdavanja licence strana 33-34 18. Član 17 – Lica koja po automatizmu stiču pravo na licencu strana 34-36 19. Član 18 – Položaj stranih pravnih i fizičkih lica u misijama FTO strana 36-37 20. Član 19 – Ugovor o profesionalnim kvalifikacijama u prevenciji kojim se čuva sigurnost građana i njihova imovina kao i ekonomska stabilnost – dostojanstvo zaposlenih u misijama FTO strana 37-41 21. Član 20 – Prava i obaveze agenata bezbednosti strana 41-43 22. Član 21 – Uslovi i način upotrebe sredstava prinude strana 43-44 23. Član 22 – Osnovni principi UN o upotrebi sredstava prinude od strane pripadnika službi bezbednosti strana 44-45 24. Član 23 – Uslovi i način upotrebe pojedinih sredstava prinude strana 45-46

121

25. Član 24 – Službena palica strana 46-47 26. Član 25 – Sredstva zavezivanje strana 47 27. Član 26 – Specijalna vozila strana 47-48 28. Član 27 – Posebno dresirani psi strana 48 29. Član 28 – Sredstva za zaprečavanje strana 48-49 30. Član 29 – Hemijska sredstva strana 49-50 31. Član 30 – Vatreno oružje strana 50-52 32. Član 31 – Izveštavanje o upotrebi sredstava prinude strana 52-54 33. Član 32 – Opšte odredbe pomenutih članova o upotrebi sredstava prinude strana 54-56 34. Član 33 – Specijalne odredbe pomenutih članova o upotrebi sredstava prinude strana 56-58 35. Član 34 – Procedure izveštavanja i krivičnog prikaza upotrebe navedenih sredstava prinude strana58-59 36. Član 35 – Osnovni problemi jedinica/formacija prilikom vršenja misija strana 59-60 37. Član 36 – Opis osnovnih misija agenata bezbednosti strana 60-65 38. Član 37 – Agent bezbednosti sa psom strana 65-68 39. Član 38 – Protivpožarna bezbednost strana 68-71 40. Član 39 – Samostalna detetivska bezbednost strana 71-72 41. Član 40 – Tehnička bezbednost strana 72-75 42. Član 41 – Misije visokog nivoa bezbednosti strana 75-84 43. Član 42 – Bezbednost terminala strana 84-85 44. Član 43 – Misije bezbednosti ostalih terminala strana 85 45. Član 44 – Učešće vozila FTO u javnom saobraćaju strana 86-88 46. Član 45 – Privatna vojna bezbednost strana 88-90 47. Član 46 – Osnovne misije privatne vojne bezbednosti strana 91-92 48. Član 47 – Udruživanja jedinica i formacija strana 92-93 49. Član 48 – Udruživanje agenata bezbednosti strana 93 50. Član 49 – Nadzor strana 93-94 51. Član 50 – Prava i obaveze inspektora – instruktora ovlašćenog za nadzor strana strana 94 52. Član 51 – Kaznene odredbe strana 94-97 53. Član 52 – Prelazne i završne odredbe strana 97-98