1. Uvod

U svom biznis planu zeleo bih da pruzim sto jasniju sliku poslovanja restorana “Elite” i da omogucim mojim potencijalnim partnerima da se upoznaju sa mojim nacinom rada, vrstom delatnosti i svim detaljima vezanim za poslovanje restorana. Sam sadrzaj biznis plana ce mi pomoci da uspesnije upravljam restoranom, da izbegnem moguće rizike i zamke, i da sto uspešnije ostvarim svoje ciljeve i ostvarim profit preduzeća.

2. Strateski biznis plan

Strateški biznis plan je složeni dokument koji izražava celovito poslovno opredeljenje preduzetnika i pokazuje mu put ka uspehu. Prilikom sastavljanja ovog plana moramo odgovoriti na niz pitanja:

1. Sta je moj strateski plan ?To je plan u kome su opisane karakteristike mog planiranog posla,koji

pokazuje i objasnjava kako ce moj biznis funkcionisati unutar firme i na trzistu.2. Koja je svrha biznis plana ?

To je izraz moje zelje da osnujem sopstveno preduzece, i pomogne mi u vodjenju posla,postizanju zeljenog cilja i uspeha.3. Ko ce sastaviti biznis plan ?

Moj strateski biznis plan sastavljam licno ja.4. Kada treba koristiti strateski biznis plan ?

Strateski biznis plan treba koristiti pri osnivanju preduzeca,prilikom nabavke robe,vodjenju biznisa,gotovim novcem.

Strateski plan se sastoji iz :

1. Plana pozicioniranja (opis, mesto i svrha biznisa)

2. Menadžment plan (organizacija posla i upravljanje)

3. Marketing plan (komunikacija sa dobavljačima, kupcima

i drugim komitentima)

4. Finansijski plan (sredstva, prihodi i troškvi)

5. Ocene izvodljivosti (izvodljivost plana)

1

2.1. Plan pozicioniranja – prikaz preduzetnicke firme

Osnovni podaci o firmi :

Naziv : “Elite”

Adresa : Bertranda Rasela 33

Telefon : 011/3757-843

Vlasnik : Marko Savic

Kapital : Sopstveni

Osoba za kontakt : Marko Savic

Kratak pregled aktivnosti :

Delatnost : Usluge

Bransa : Maloprodaja

Glavna delatnost : Usluge

Geografsko područje : Centar grada

2.1.1.Rezime plana

Za svoju delatnost, izabrao sam pružanje usluga restorana, koji bi se zvao “Elite”,sa sedistem u Beogradu. U restoranu bi radilo 17 radinika, koji bi morali da imaju zavrsenu odgovarajucu stručnu spremu, i radno iskustvo iz navedene delatnosti, u skladu sa svojim radnim mestom. Na početku mog poslovanja planiram da na uloženi kapital ostvarim odgovarajuću dobit i da zadovoljim sve uzraste svojih korisnika na lokalitetu a kasnije i celom regionu.

2.1.2.Položaj grane

Svakodnevno bih se trudio da moj asortiman bude što raznovrsniji i na višem nivou od konkurenata, kako bih zadovoljio potrebe korisnika restorana i pridobio sto više svojih (stalnih) korisnika. Preko moje razlike u ceni obezbedio bih profit , a istovremeno bih pazio da ta razlika u ceni ne utiče u velikoj meri na cenu usluga I njihov kvalitet. Pratio bih poslovanje

2

mojih konkurenata nihove dobre poteze ali i greske kao sastavni deo poslovanja,pokusao bih da ucim na greskama konkurenata isto koliko i na svojim.

2.1. 3.Misija preduzetnika i njegove firme

Pored svojih licnih koristio bih i iskustva drugih. Težio bih da prikupljam tuđa i lična iskustva kako bih viziju i misiju mog biznisa uzdigao iz već postojećih okvira, u cilju orginalnijeg poslovanja. Ali ne bih preterivao da ne dođe do kontra efekta po poslovanje. Enterijerom, ljubaznošću zaposlenih, cenama, brzinom I kvalitetom usluga, trudio bih se da privučem potencijalne korisnike. I da te korisnike zadrzim kao svoje redovne musterije.

2.1.4.Opis firmeNaziv restorana je “Elite”, sa sedištem u Beogradu adresom:

Bertranda Rasela 33. Vlasnik je Marko Savic. Kontakt tel: 011/3757-843 i E-mail elite@gmail.com. Moje poslovanje bi obuhvatalo ponudu raznovrsnih bezalkoholnih i alkoholnih pica, razne vrste predjela, salata, glavnih jela mnogih svetskih kuhinja i dezerta.

2.1.5.Plan biznisa

Moj biznis bi se sastojao iz primarnog biznisa. Primarni biznis bi obuhvatao ponudu raznovrsnih bezalkoholnih I alkoholnih pica I jela.

2.1.6.Lokacija poslovnog punkta

Lokacija restorana “Elite”,nalazila bi se u cerntru grada gde je dobra lokacija tj. veliki promet ljudi, čime bi se stvorio najneophodniji uslov za uspešno poslovanje.

2.1.7.Ocena sebe

Sa završenom Visokom Poslovnom školom, odnosno diplomom iz oblasti Finansija I racunovodstva, stečenim znanjem iz informatike, marketinga, preduzetnistva, logistike, ekonomije, finansija, racunovodstva I drugih predmeta mislim da cu imati osnovna teoriska znanja koja su mi

3

potrebna radi sto boljeg obavljanja poslova u mom restoranu I njegovog uspesnog funkcionisanja. Za svoje zdrastveno stanje mogu reci da je na zavidnom nivou. Od šest faktora zdravlja na koje covek moze da utice mislim da bih trebao da izbacim neke navike, i poboljsam ishranu. Porodicna situacija je stabilna. Tokom poslovanja trudio bih se da pratim trendove i da budem korak ispred svojih konkurenata. Iz ove oblasti nemam radno iskustvo,ali cu se potruditi da budem sto bolji u ovom poslu. Trudicu se da na pocetku poslovanja zaobidjem poteskoce i probleme koji se mogu javiti, jer smatram da sam dovoljno ambiciozan, uporan i sposoban i da mogu da uspem u poslu.

2.2. Menadzment plan

Menadžment plan predstavlja projektovani model organizovanja i vođenja posla.

2.2.1.Plan usluga

Plan usluga u mom biznisu bila bi brza usluga, raznovrsnost I kvalitet jela, kvalitetan asortiman pića. Takodje bih uveo I odredjene kolicinske popuste na neka jela I pica. Cene usluga bi u pocetku bile niže u odnosu na konkurenciju u cilju sticanja sto veceg broja korisnika, a kasnije bi se formirale kako bi donele zadovoljavajući profit.

2.2.2.Plan pripremnih aktivnosti

Pošto otvaranje restorana ne spada u grupu uličnog, malog kućnog ili pijačnog biznisa potrebne su odgovarajuće dozvole. Najpre moram da podnesem prijavu u opštini u kojoj ću poslovati, a kasnije u Upravu prihoda u cilju registracije restorana. Zatim trebam da dobijem dozvolu od trzišne, saniterne, ekološke, turističke inspekcije. Kada dobijem dozvole od navedenih inspekcija iz uprave prihoda ću dobiti dozvolu za rad. Takođe je potrebno da u Službi platnog prometa otvorim žiro račun preko koga će moj restoran da posluje.

4

2.2.3.Tehnološki plan

Svoju prednost u odnosu na konkurenciju vidim u tome sto kod velike vecine poslodavaca ovoga tipa ne postoje kvalitetna I originalna jela svetske kuhinje kao deo asortimana. Takodje bih insistirao na izuzetnoj opremljenosti I lepoti enterijera, raznih motiva, kvalitetu usluga i ljubaznosću zaposlenih. Iz ostvarene dobiti jedan deo bih izdvajao za amortizaciju (renoviranje, popravljanje) jer se kod ovakve vrste poslovanja cesto desavaju manja ostecenja koji bi morali biti odmah otklonjena a drugi deo bi se upotrebljavao za inovacije, I dodatnu edukaciju zaposlenih.

2.2.4.Plan kadrova

Pri odabiru kadrova paznju bih obratio na njihove psihičke i duhovnevrednosti tj. inteligenciju, pamćenje, poštenje, korektnost, komunikativnost. Iako manipulacija skoro da nije moguća zbog programa koji je onemogućuju, na navedene psihickim i duhovnim vrednostima bih insistirao zbog komunikacije, sugestije tj.primedbi kao i zbog njihove uloge ambasadora.

Restoran bi imao 17 ugostitelja. Jedan od ugostitelja bih bio ja, kako bi smanjio troskove i imao bolji uvid u poslovanje. Rodjake ne bih zaposljavao zbog tudjih negativnih iskustva poslovanja sa rodbinom. Plate bi bile fiksne, ali eventualne manipulacije bih sankcionisao, dok bi uspesno poslovanje kao i prekovremeni rad (ukoliko ima posla) novcano nagradjivao u cilju stimulisanja i motivisanja radnika.

2.2.5.Plan objekta i poslovnog prostora

U mojoj kancelariji bi se nalazio racunar kojim bi se služio za knjigovodstvo, kao I za prikupljanje ideja, trazenje mogucnosti poboljsanja poslovanja, cuvanje I prikupljanje sto veceg broja podataka o zaposlenima. Sto se tice enterijera konsultovao bih se sa prijateljicama koje se bave tim poslom. Objekat je u mom licnom vlasnistvu i zauzima povrsinu od 300 kvadratnih metara,od cega kancelarija zauzima 20, toalet 30, prostor za skladistenje pica I namirnica 50, a ostalih 200 zauzima radni prostor restorana. Prostorije su opremljene klimom, protivpožarnim aparatom, alarmima.

5

2.2.6. Plan opreme, uredjaja i pratece infrastrukture

Od opreme u restoranu ce se nalaziti: stolovi sa stolicama,separei, sank sa visokim sedenjem, razglasi preko kojih ce se pustati lagana muzika, kako bi atmosfera bila jos lepsa I prijatna,kasa na kojoj ce se usluge naplacivati i pored nje kompjuter .

2.2.7.SWOT analiza

Strenghts (Snaga ) - Što se tiče internih činilaca, kao moju najveću snagu ističem originalnost u odnosu na konkurenciju, razne zanimljive medijske reklame, profesionalan uslužan kadar, dobre i raznovrsne izvore snabdevanja i sedište restorana. Svoje korisnike moram da zadrzavam originalnošću i inovacijama kako ne bi presli kod konkurencije.

Weaknesses (Slabosti ) - Iako ću se uvek truditi da restoran bude moderan, tako reći da nema boljeg, treba imati u vidu da je konkurencija ta zbog koje se vuku novi potezi u cilju praćenja trendova.

Opportunites (Šanse ) - Moje šanse u odnosu na konkurenciju vidim u boljoj lokaciji kao jedan od najbitnijih činilaca koji uticu na dobro poslovanje i raznim inovacijama koje ću dobiti stalnim informisanjem o promenama u sferi ugostiteljstva i novitetima u sferi kulinarstva.Takodje moju sansu vidim u ljubaznom i strucnom osoblju.

Threatness (Pretnje ) -U mom biznisu vidim neprekidne pretnje od konkurencije koja je veoma pojačana poslednjih godinu dana, jer se sve vise otvara slicnih restorana.

2.2.8.Kriti c ne ta c ke (pragovi)poslovnog poduhvata

Kritične tačke mog poslovanja su tržišnog i finansijskog karaktera, tj. rizik da li će korisnici mojih usluga biti zadovoljni, kako ce reagovati na inovacije, da li se trenutno na tržištu nude modernije usluge , da li ću moći finansijski da pratim moderniju ponudu i kako prezentovati i obezbediti adekvatan menadžment i marketing. Nepredvidivi rizici su zbivanja na tržistu, nabavne cene pica I namirnica, razne mere državnih organa ( porezi ,takse,akciza ).

6

2.2.9.Prikaz menadžmenta

Hijerarhijska struktura u mom restoranu bila bi precizna i detaljna, tako da bi svaki zaposleni znao svoj posao i svoje radno vreme. Sve poslovne odluke donosio bih ja, radnici bi imali svakodnevno pravo na sugestije i primedbe. Opredelio sam se za određenu vrstu menadžmenta, kao što su usklađivanje različitog dizajna, a to se odnosi na unutrašnjost restorana, i raznih pića i kombinovanje poslova u sferi usluge, kombinacijom srodnih usluga.

2.2.10.Strategija razvoja

Primenjivao bih takvu strategiju razvoja koja će biti jedinstvena u odnosu na konkurente, koja će doprineti rastu i razvoju mog poslovanja u restoranu. Odnosiće se na stalnu komunikaciju sa zaposlenima, savetovanje zaposlenih, jako dobar odnos sa korisnicima, dobre cene, izvrstan kvalitet proizvoda i usluge, kao i primena novih tehnologija u poslu. Ukoliko bi poslovanje islo osrednje, onda bih primenio konzervativnu srategiju sa slicnim razvojem kao i konkurencija ili neutralnu strategiju. Ukoliko bi posao isao lose upotrebio bih strategiju revitalizacije. Ako ona ne bi dala rezultate primenio bih strategiju redukcije i pored postojeceg (standardnog) primenio bih i dodatne oblike usavršavanja.

2.2.11.Plan zaštite biznisa

Moj biznis bih zaštitio tako što bih se posavetovao sa iskusnim i stručnim ljudima odnosno sa ljudima sa sličnom delatnošću, tako bih uvideo njihove greške i sprečio da moj biznis ne dođe u nezavidnu situaciju. Posavetovao bih se sa ljudima koji mi nisu konkurencija. Proverio bih cene, kvalitet namirnica koje nabavljam. Ove mere preduzeo bih na vreme kako ne bih ugrozio moje poslovanje i doveo moj biznis u tešku situaciju.

2.2.12.Ostala relevantna odre đ enja menadžment plana

Karakteristika menadžmenta bila bi originalnog i inovativnog karaktera.Menadžment strategija bila bi moja maštovitost i kombinacija mojih sposobnosti, resursa, dizajna, kadrova, marketinga, kao i stalna obaveštenost o raznim novinama.

7

2.3. Marketing plan

Marketing plan predstavlja sustinu razmisljanja o preduzetnickom poslu.

2.3.1.Marketing informacioni sistem-MIS

Marketing informacioni sistem bio bi jedan od bitnih stavki u mom poslovanju. Preko njega moj restoran bi pribavljao informacije iz različitih izvora.U okviru tog sistema nalazio bi se : - Interni računovodstveni sistem- Marketing obaveštajni sistem- Signali i putokazi

Na racunovdstveni sistrem bih stavio akcenat zbog toga sto je najadekvatniji pokazatelj poslovanja. Imao bih podršku računara, sve informacije vezane za poslovanje bile bi evidentirane, npr. ostvareni promet, troškovi nabavke, dugovanja, zalihe.

Marketing obaveštajni sistem - preko MOS-a pribavljao bih sve informacije i događaje vezane za tržišno okruženje, sa ciljem da dobijeni rezultat iskoristim za napredak restorana.

Signali i putokazi - prateći poslovno okruženje ( tržište ) i uočavajući određene promene, trudiću se da moje poslovanje prilagodim nastalom.

2.3.2.Funkcija mog biznisa na tržištu

Moj biznis je namenjen širokoj grupi potrošača, zadovoljava potrebe oba pola različitih uzrasta. Samim tim on ima određeni društveni značaj.

2.3.3.Društveno i ekonomsko okruženje

-Tržišni uslovi poslovanja - Zadovoljavaju razliku između nabavne i prodajne cene.

-Finansijski uslovi poslovanja -Mislim da bih ozbiljnim i odgovornim pristupom poslovanju uspeo da privučem zadovoljavajući broj mušterija.

8

-Institucijalni uslovi poslovanja -S’obzirom da su institucijalni uslovi poslovanja danas veoma zamršeni, oni bi trebali bagovremeno da se razreše kako bi preduzetnici i celokupno društvo ostvarili određeni napredak. Ali smatram da me to neće omesti u vođenju posla.

2.3.4.Ciljno tržište

Moje ciljno tržište bi bila svi, sto se kaze: “do 7 do 77 god. pa naviše, bez starosne granice (dnevni i večernji izvor prihoda).

2.3.5.Dimenzije i morfologija ( razvoj ) tržišta

Tržište na koje računam broji oko 600000 ljudi koji pretezno zive u uzem a i sirem centru grada Beograda. Potencijalnih korisnika mojih usluga je oko 6.000 ljudi, ili 1% ljudi kojima mogu da pruzim ovakve usluge, uz tendenciju rasta.

2.3.6.Specifi č nosti tržišta

S’obzirom da Beograd nije bas mali grad, samim tim protok ljudi je veći, i mogućnost zadovoljavanje opstih potreba je veća. Sansa je sto postoji veliki broj korisnika ove delatnosti, a opasnost je sve veca konkurencija koju moram da ostavljam korak iza sebe.

2.3.7.Kriti č ni faktori uspeha (KFU )

KFU baziraću na potrošačkim zahtevima, tako ću utvrditi šta se traži, odnosno šta je to novo u ugostiteljstvu, utvrdiću da li ima nekih nepokrivenih delova tražnje koji nisu zadovoljeni kako bih bio u stanju da nabavim određenu robu I napravim jos neka jela pre mojih konkurenata. Takođe ću se truditi da pratim modne trendove u pogledu zabavnog karaktera, kao sekundarne delatnosti, a takodje cu posvetiti još veću pažnju proširivanju asortimana pica kao i kavaliteta, kao primarne delatnosti.

9

2.3.8.Marketing miks

Kombinovao bih sva četiri elementa marketinga: proizvod, cenu obroka i cenu pića, plasman i promociju. Na takav način da bi svaki od instrumenata pojedinačno bio dostupan korisnicima i njihovoj potrošačkoj moći, željama i potrebama.

2.3.9.Proizvod i usluge kao roba na tržištu- miks proizvoda ili usluga

Ponuđeni asortiman bio bi raznovrstan u skladu sa postojećim modnim trendovima u sferi ugostiteljstva I kulinarstva,a takodje pratio bih razvoj turizma kod nas.

2.3.10.Analiza vrednosti

Troškove i napore koje ulažem u moj posao se adekvatno tržišno valorizuju. Uzimajući u obzir potrošačku moć kupaca zaključio sam da zadovoljavaju svoje potrebe onom ponudom čija je cena u granicama proseka.

2.3.11.Konkurencija

Konkurencija je mnogobrojna njihova glavna prednost je iskustvo, dok je moja ljubaznost, jeftinije cene, mogucnost placanja karticom, povremeni popusti i kvalitet usluga, takodje i razne nagrede za nabolje postignute rezultate. U gradu postoji par kvalitetnih restorana, pa kao svoju prednost u odnosu na njih vidim u raznovrsnom meniju i raznim oblicima popusta.

2.3.12.Komparativna prednost

Prednost mog poslovanja u odnosu na konkurenciju, bila bi u praćenju modnih trendova, lokacijom restorana, kvalitetom usluge i njihovim cenama. Koristio bih necenovnu strategiju za postizanje konkurentne prednosti. Ona bi se sastojala u većoj diferencijaciji robe, odnosno asortimana, reklamama, ljubaznim odnosom sa kupcima i javnošću, postojala bi i lična umešanost u

10

komuniciranju sa potrošačima i dobavljačima, jeftinijim obrocima u odredjenim satima i popustima.

2.3.13.Karike robnog prometa

Mojim biznisom povezujem proizvodnju i potrošnju, što znači da imam posredničku ulogu između proizvođača i potrošača. U pogledu ove delatnosti se u proseku dobro zarađuje, prema tome moja tržišna pozicija je dobra.

2.3.14.Opseg tržišne pokrivenosti

Na početku planiram da moje apsolutno i relativno učešče na tržištu bude 5% , mislim da ću ovaj deo nezadovoljenog tržišta na početku pokriti,i nastojao bih da 5% preuzmem od mojih konkurenata.

2.3.15.Izvori snabdevanja

Za dobavljače bih uzeo one čija se nabavna cena i kvalitet proizvoda, uklapa u moj račun za moguću dobit.

2.3.16.Plan nabavke

Moj plan nabavke svodio bi se na nabavku što raznovrsnijih asortimana proizvoda, što znači da bih imao više od jednog dobavljača. Uzeo bih one dobavljače koji imaju pristupačnu nabavnu cenu, ali isto tako i kvalitetnu robu, jer njen kvalitet je jako bitan. Preko dosadasnjih poznanstava trazio bih preporuku ali bih i uzimao u obzir i druge vidove informisanja. Sa dobavljacima gledao bih da poslujem duži vremenski period (naravno ukoliko postoji kvalitet i pristupacne cene) i uspostavim dobre poslovne odnose.

2.3.17.Plan logistike

Nabavljena roba bi se držao i čuvao u malom skladištu koje se nalazi u sklopu restorana, kako bih sačuvao tržišnu i fizičku vrednost. Prostorija bi bila funkcionalna,odnosno imala bi poseban izlaz na ulicu pa utovar i istovar ne bi pretstavljao problem.

11

2.3.18.Plan komuniciranja

Sa dobavljačima i potrošačima uspostavio bih ljubazne odnose. Marketing strategiju bih koristio za pridobijanje novih kupaca. Koristio bih internet sajtove za reklamu, plakate, bilborde itd. Reklama bi bila originalna, zanimljiva, učestala, a reklamni tempo ne bi opadao.

2.3.19.Plan promocije

Moj restoran i moju ponudu bih predstavio na sajtu. Osnov mog pozitivnog imidža i poželjnog publiciteta u ciljnoj javnosti bio bi visok kvalitet hrane I pica, cene koje bi odgovarale prvenstveno srednjem sloju građana, ali i onima sa još nižim standardom. Koristio bih promotivnu kampanju koja bi bila snažnog i usmerenog inteziteta u cilju višestranog zadovoljavanja i ostvarivanja dobiti. Trudio bih se da imidž bude uvek privlačan, pozitivan, zanimljiv, kreativan i upečatljiv kod korisnika.

2.3.20.Plan cena

Po otvaranju restorana cena bi prosla kroz tri faze. Prva faza bi trajala tri dana i bila bi besplatna. Taj potez bi imao cilj da ljudi saznaju gde se nalazi moj restoran. Druga faza bi trajala mesec dana i odlikovalo bi je nesto niže cene u odnosu na konkurenciju. U trecoj fazi bi cene podigo na standardan nivo.Takodje bi postojali razni oblici popusta kao sto su:1) za pet narucenih istih jela odjednom, šesti bi bio besplatan2) od 11 uvece do 12 u ponoc cene obroka bi bile za 20% niže3) redovni gosti (nakon odredjenog perioda, npr. svakih mesec dana ) dobijali bi besplatan obrok koji su narucili.

2.3.21.Plan prodaje

Pošto moja roba spada u “proizvode” koji su vremenom postali “neophodni” korisnicima, sigurna sam da ima dovoljno korisnika na koje mogu da računam. Iako bez iskustva taj nedostatak će nadoknaditi iskusni radnici, a i ja ću se truditi da se što bolje upoznam sa poslom koji obavljam. Napraviću sajt na internetu kako bi se zainteresovani korisnici mogli informisati o cenama, asortimanu i ostalim povoljnostima.

12

2.3.22.Strategije marketinga

Izabrao sam strategiju pozicioniranja za moj biznis. Izvršio bih kombinovanje strategije segmentiranja kupaca i strategiju diferenciranja ponuđene robe, tj. tačno bih odredio svoju ciljnu grupu kupaca-koji bi obuhvatali bilo koji sloj stanovništva, tačno bih odredila prema njihovim željama i potrebama kvalitet i cenu određenog asortimana robe.

2.3.23.Tip marketinga

U mom biznisu bi prednost imao individualni marketing, pošto bih ja bio glavni finansijer svih poslova vezanih za restoran. Ukoliko bih našao odgovornu i profesionalnu osobu, pristao bih na vertikalni marketing, kako bi bolje plasirao robu i podelio sa njom troškove i napore za istraživanje tržišta, reklamiranje restorana itd.

2.4.Finansijski plan

Finansijski plan predstavlja jasan putokaz preduzetnickom odlucivanju biznismena. Njegov sadrzaj treba da daje jasnu sliku o finansijskom stanju u toku poslovanja.

2.4.1 .Plan izvora sredstava - Restorana ”Elite”

Aktiva (sredstva) Cena Pasiva (izvori srestava)Gotovina 2 500 000 Lična štednjaPotraživanja 102 000 Iz profitaZalihe robe 130 679 Kredit od prodavacaNameštaj 800 578 Kupovina na ratePersonalni računari 247 573 Kupovina na rate

13

2.4.2.Bilans stanja - Restorana “Elite”

I AKTIVA Din.1. Obrtna srestva Gotovina 2 500 000 Potraživanja ukupna 1 250 000 Potraživanja umanjena za sporna i sumnjiva 130 000 Neto realizovana vrednost 1 120 000 Zalihe 8 900 000 Kratkoročna ulaganja 958 000 Unapred plaćeni izdaci 245 000Ukuno obrtna srestva 13 203 0002. Dugoročna ulaganja( detaljan popis ) Dugoročni krediti 840 000 Dugoročne hartije od vrednosti 730 000Ukupno dugoročno ulaganje 1 570 000

3. Fiksni kapital - osnovna srestva Objekti : - Nabavna vrednost 360 000 -otpisani (amortizovani) deo vrednosti - ispravka vrednosti

39 250

- sadašnja knjigovodstvena vrednost 320 750 Oprema : - Nabavna vrednost 418 573 -otpisani (amortizovani) deo vrednosti - ispravka vrednosti 6 000 - sadašnja knjigovodstvena vrednost 412 573 Nameštaj / instalacije : - Nabavna vrednost 57 280 -otpisani (amortizovani) deo vrednosti - ispravka vrednosti

3 000

- sadašnja knjigovodstvena vrednost 54 280Ukupna sadašnja ( neto ) vrednost fiksnog kapitala 1 671 7064. Ostala aktiva ( detaljan popis ) Roba 325 000Ukupno ostala aktiva 325 000Ukupna aktiva 16 769 706

14

II OBAVEZE (Pasiva) Din.5. Kratkoročne obaveze Dobavljači 590 000 Kratkoročne menice 130 000 Dospele obaveze po duročnim menicama 830 000 Dospele kamate 75 000 Dospeli porezi 165 000 Dospele obaveze za plate 1 150 000Ukupne kratkoročne obaveze 2 940 0006. Dugoročne obaveze Dospele menice 450 000Ukupno dugoročne obaveze 450 000Ukupne obaveze 3 390 0007. KapitalUkupan kapital vlasnika 17 078 258Ukupan akcionarski kapital 17 078 258Ukupno obaveze i kapital 20 468 258

2.4.3.Bilans uspeha - Restorana “Elite”

OPIS 1 mesec 2 mesec… 12 mesecProc. Ostv. Proc. Ostv. Proc. Ostv.

1 2 3 4 5… 25 26 Prihodi(prodaja)i to : ( količina cena )

CAFFE

Coca - cola 0,25 24048

9 600 7 200 11 040 11 040 11 040 14 400

Fanta 0,25 24048

8 640 4 800 8 640 9 600 9 600 11 040

Sprite 0,25 24048

8 592 4 320 8 592 8 640 8 640 11 040

7 up 0,25 24048

6 720 5 280 7 200 7 680 9 600 10 560

Pago 0,20 12098

4 900 3 920 7 840 6 860 6 860 10 780

15

Miranda 0,25 24048

6 240 3 840 8 640 7 200 9 600 7 200

Orangina 0,20 12098

4 900 2 940 9 800 7 840 7 840 9 800

Guarana 0,33 12062

3 100 2 480 6 200 5 580 7 440 12 400

Ice tea 0,33 12062

3 100 1 860 3 100 1 240 3 100 4 340

Kisela voda 0,25 24020

4 000 4 800 4 800 4 800 4 800 9 600

Bravo 0,33 12062

4 960 6 200 6 200 6 820 6 820 9 300

Espreso 2kg 25035

7 000 8 750 8 750 8 750 8 750 17 500

Nes cafe 1kg 25045

9 000 8 100 9 000 10 350 11 250 11 250

Turska 2kg 25020

5 000 5 000 5 000 5 000 5 000 7 500

Čaj 20025

4 250 4 750 4 750 4 250 5 000 8 750

Prihodi(prodaja)i to : ( količina cena )Internet, mp3 muzika, DVD i DVX 150 000 160 000 150 000 175 000 175 000 175 000Jela 90 000 96 000 96 000 105 000 105 000 105 0001.Ukupan prihod (prodaja) 333002 330740 360452 396250 411440 463960Troškovi prodaje i to:Dobavljači 35 200 37 080 37 850 36 930 38 500 40 740Pretplata za internet 2 500 2 500 2 500 2 500 2 500 2 500Zalihe 58 238 74 500 36 788 34 990 22 900 12 280Kalo pića 767 955 907 1003 955 8872.Ukupno troškovi prodaje 96 705 115 035 76 343 75 423 64 855 56 4073.Bruto razlika u ceni – marža,rabat (1-2)

236 297 215 705 284 109 320 827 346 585 407 553

Rashodi perioda i to:Plate osoblja 36 000 36 800 36 000 37 200 63 500 67 100Izdaci osoblja 46 312 47 912 46 312 48 712 73 812 81 012Nabavke (kancelarij. i 3 000 3 200 3 000 0 3 100 3 980

16

operativne) Popravke i održavanja 4 500 3 000 4 500 3 100 5 000 6 000Reklama 3 500 4 000 4 000 4 000 3 500 4 000Računovodstveni i drugi poslovi

4 100 4 500 4 500 4 700 4 500 5 000

Telefon 27 000 30 000 30 000 30 000 30 000 30 000Komunalije 6 000 5 280 6 000 5 920 6 000 7 350Osiguranje 3 600 3 600 3600 3 600 3 600 3 600Porezi 4 200 4 200 4 200 4 200 4 200 4 200Kamata 2 600 2 600 2 600 2 600 2 600 2 6004. Ukupni rashodi 200 000 190 600 210 900 203 303 158 200 399 7005. Neto dobit (bruto razlika u ceni manje ukupni rashodi) (3-4)

36 297 25 105 73 209 117 524 188 385 7 853

17