prekršajno pravo za Štampu

Milo Bokovi

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

Novi Sad 2011.

2

SADRAJ

Naziv udbenika: Pravo privrednih prestupa i prekrajno pravo Autor: Dr Milo Bokovi, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Lektor: Milka Cani Recenzent: Dr Milenko Radoman Izdava: tampa: Sva prava su zadrana. Nije dozvoljeno da ni jedan deo ove knjige bude reprodukovan ili snimljen na bilo koji nain ili bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui i fotokopiranje, snimanje ili drugi sistem presnimavanja informacija, bez dozvole izdavaa. U protivnom fiziko ili pravno lice ini krivino delo NEOVLAENO ISKORIAVANJE AUTORSKOG DELA ili predmeta srodnog prava (lan 199 KZ Republike Srbije, a ako pri tom i prodaje tako umnoene primerke i krivino delo NEDOZVOLJENE TRGOVINE iz lana 242 KZ Republike Srbije. CIP ,

, Pravo privrednih prestupa i prekrajno pravo. / Milo Bokovi. Novi Sad : Milo Bokovi, 2011 (Novi Sad : ). str. ISBN ) COBISS.SR-ID

3


SADRAJDeo prvi......................................................................................................13 Pojam i osnovne karakteristike kaznenog prava...........................................................................................13 Glava I ........................................................................................................13 Kazneno pravo............................................................................................13 1. Pojam i predmet kaznenog prava...........................................................13 2. Privrednoprestupno i prekrajno pravo u sistemu pravnih nauka.............................................................................14 2.1. Uslovljenost i odnos naunih disciplina unutar kaznenog prava............................................................................14 2.2. Odnos privrednog kaznenog prava, krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog prava ................................................................................14 2.3. Krivino, privrednoprestupno i prekrajno pravo i krivinoprocesno pravo........................................................................................17 2.4. Odnos privrednoprestupnog i prekrajnog prava i drugih grana prava........................................................................................................18 3. Uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava.......................................................................................19 Deo drugi....................................................................................................21 Privrednoprestupno pravo..........................................................................21 Glava I ........................................................................................................21 Pojam i predmet privrednog prestupnog prava......................................................................21 1. Pojam privrednog prestupnog prava......................................................21 2. Predmet privrednog prestupnog prava ..................................................23 3. Izvori privrednog prestupnog prava.......................................................23 4. Struktura i sistem privrednog prestupnog prava......................................................................24 5. Vaenje privrednog prestupnog prava...................................................25 Glava II.......................................................................................................27

4

SADRAJ

Privredni prestup.........................................................................................27 1. Pojam i elementi privrednog prestupa....................................................27 2. Povreda pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju........................................................................29 3. Drutvena tetnost..................................................................................29 4. Radnja privrednog prestupa....................................................................30 5. Protivpravnost.........................................................................................33 6. Iskljuenje protivpravnosti privrednog prestupa ...................................................................................34 6.1. Neznatna drutvena tetnost............................................................34 6.2. Krajnja nuda...................................................................................36 7. Odreenost u propisu..............................................................................37 8. Subjekt privrednog prestupa...................................................................38 8.1. Opti pojam subjekta privrednog prestupa.....................................38 8.2. Pravno lice kao subjekt privrednog prestupa..................................38 8.3. Odgovorno lice kao subjekt privrednog prestupa...........................39 8.4. Slubeno lice u svojstvu odgovornog lica......................................39 9. Objekt privrednog prestupa....................................................................40 10. Uzronost i posledica privrednog prestupa....................................................................................41 11. Mesto izvrenja privrednog prestupa ..................................................42 12. Vreme izvrenja privrednog prestupa..................................................44 13. Privredni prestupi i druga kanjiva dela..............................................44 13.1. Privredni prestupi i krivina dela..................................................44 13.2. Privredni prestupi i prekraji.........................................................46 Glava III......................................................................................................48 Odgovornost za privredne prestupe............................................................48 1. Pojam i znaaj odgovornosti za privredne prestupe..................................................................................48 2. Odgovornost pravnog lica......................................................................48 3. Odgovornost odgovornog lica................................................................50 4. Posebni sluajevi odgovornosti..............................................................53 4.1. Pojam i vrste posebnih sluajeva odgovornosti..............................53 4.2. Odgovornost stranog pravnog i odgovornog lica...........................53 4.3. Odgovornost u sluaju steaja i kada pravno lice nije odgovorno. 54 5


4.4. Odgovornost za teu posledicu i odgovornost za pokuaj..............54 4.5. Odgovornost za sauesnitvo..........................................................55 4.5.1. Sauinilatvo ...........................................................................56 4.5.2. Podstrekivanje..........................................................................57 4.5.3. Pomaganje................................................................................57 4.6. Odgovornost za sticaj......................................................................58 4.7. Odgovornost za povrat....................................................................58 5. Iskljuenje krivice - odgovornosti za privredni prestup....................................................................................60 5.1. Nareenje odgovornog lica ili organa upravljanja..............................................................................60 5.2. Stvarna zabluda...............................................................................61 5.3. Pravna zabluda.................................................................................62 Glava IV......................................................................................................64 Sankcije za privredne prestupe...................................................................64 1. Pravna priroda i osobenosti sankcija za privredne prestupe..................................................................................64 2. Novana kazna........................................................................................64 2.1. Odmeravanje kazne za privredne prestupe.....................................66 2.1.1. Kriterijumi odmeravanja kazne................................................66 2.1.2. Ublaavanje i osloboenje od kazne........................................66 3. Uslovna osuda.........................................................................................67 4. Zatitne mere..........................................................................................70 4.1. Pojam i vrste zatitnih mera............................................................70 4.1.1. Javno objavljivanje presude.....................................................70 4.1.2. Oduzimanje predmeta..............................................................71 4.1.3. Zabrana bavljenja privrednom delatnou...............................72 4.1.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti...................................................................73 5. Oduzimanje imovinske koristi...............................................................73 6. Pravne posledice sankcija za privredne prestupe..................................................................................74 Glava V.......................................................................................................76 Privrednoprestupno procesno pravo...........................................................76

6

SADRAJ

1. Pojam i vrste privrednog prestupnog postupka................................................................76 2. Tok procesnog postupka za privredne prestupa..................................................................................77 3. Naela privrednog prestupnog postupka................................................78 Glava VI......................................................................................................80 Privredni prestupni procesni subjekti........................................................................................................80 1. Procesni subjekti.....................................................................................80 1.1. Pojam procesnog subjekta kod privrednih prestupa..........................................................................80 1.2. Organizacija, nadlenost i sastav sudova za privredne prestupe..............................................................................80 1.3. Nadlenost sudova za privredne prestupe.......................................82 1.3.1. Stvarna nadlenost sudova.......................................................82 1.3.2. Mesna nadlenost privrednih sudova ......................................83 1.3.3. Vanredna nadlenost i sukob nadlenosti................................84 1.4. Izuzee sudija u postupku...............................................................84 2. Tuilac kao procesni subjekt..................................................................86 3. Okrivljeni kao stranka u postupku.........................................................87 3.1. Pojam okrivljenog u postupku........................................................87 3.2. Okrivljeno pravno lice.....................................................................88 3.3. Okrivljeno odgovorno lice..............................................................89 3.4. Predstavnik okrivljenog pravnog lica.............................................90 Glava VII....................................................................................................92 Prethodni postupak.....................................................................................92 1. Prijava za privredni prestup....................................................................92 2. Postupak prijavljivanja za privredni prestup..........................................94 3. Postupak javnog, odnosno dravnog, tuioca po prijavi za privredni prestup.......................................................96 4. Prethodni postupak.................................................................................98 Glava VIII.................................................................................................101 Optuni predlog i presuda........................................................................101 1. Podnoenje optunog predloga.............................................................101 2. Ispitivanje optunog predloga..............................................................102 7


3. Glavni postupak....................................................................................103 3.1. Pripremanje glavnog pretresa........................................................103 3.2. Glavni pretres................................................................................105 3.3. Donoenje presude........................................................................106 Glava IX ...................................................................................................108 Redovni i vanredni pravni lekovi.............................................................108 1. Redovni pravni lekovi..........................................................................108 1.1. alba na presudu...........................................................................108 1.2. alba na reenje.............................................................................110 2. Vanredni pravni lekovi.........................................................................110 Glava X.....................................................................................................112 Posebni privrednoprocesni postupci.........................................................112 1. Skraeni postupak.................................................................................112 2. Posebni postupci...................................................................................113 Deo trei....................................................................................................115 Prekrajno pravo.......................................................................................115 Glava I.......................................................................................................115 Prekrajno pravo u sistemu kaznenog prava.........................................................................115 1. Pojam, predmet i sistem prekrajnog prava.........................................115 2. Izvori prekrajnog prava.......................................................................117 3. Vaenje prekrajnog prava...................................................................119 Glava II.....................................................................................................121 Prekrajno pravo opti deo....................................................................121 1. Pojam materijalnog prekrajnog prava opti deo.................................................................................................121 2. Prekraj.................................................................................................121 2.1. Pojam prekraja.............................................................................121 3. Radnja prekraja...................................................................................122 4. Protivpravnost i odreenost propisom.............................................123 5. Subjekt prekraja..............................................................................124 6. Zatitni objekt prekraja i objekt prekraja .....................................125 7. Posledica prekraja...............................................................................126 8. Vreme izvrenja prekraja....................................................................127 9. Mesto izvrenja prekraja.....................................................................127 8

SADRAJ

10. Pokuaj prekraja, sticaj prekraja i produeni prekraj..................................................................................128 11. Odnos prekraja i drugih oblika prestupnosti......................................................................128 Glava III....................................................................................................130 Prekrajna odgovornost............................................................................130 1. Uvodne napomene................................................................................130 2. Prekrajna odgovornost punoletnih lica...............................................132 3. Prekrajna odgovornost maloletnih lica...............................................132 4. Prekrajna odgovornost pravnih lica....................................................133 5. Prekrajna odgovornost odgovornih lica..............................................134 6. Prekrajna odgovornost preduzetnika..................................................135 7. Osnovi iskljuenja postojanja prekraja i prekrajne odgovornosti.........................................................................135 7.1. Iskljuenje protivpravnosti kod prekraja.....................................135 7.1.1. Nuna odbrana .......................................................................136 7.1.2. Krajnja nuda ........................................................................137 7.1.3. Nareenje pretpostavljenog...................................................137 7.1.4. Sila i pretnja...........................................................................138 7.2. Iskljuenje krivice - prekrajne odgovornosti...............................139 8. Odgovornost za sauesnitvo...............................................................140 Glava IV....................................................................................................142 Prekrajne sankcije ..................................................................................142 1. Uvod .....................................................................................................142 2. Prekrajne kazne...................................................................................142 2.1. Kazna zatvora................................................................................143 2.2. Novana kazna..............................................................................144 2.3. Rad u javnom interesu...................................................................146 2.4. Kazneni poeni................................................................................146 2.5. Odmeravanje kazne za prekraje...................................................147 3. Opomena...............................................................................................148 4. Zatitne mere........................................................................................149 4.1. Oduzimanje predmeta...................................................................150 4.2. Zabrana vrenja odreene delatnosti.............................................151

9


4.3. Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti...................................................................151 4.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove......................................................................151 4.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom........................................152 4.6. Obavezno leenje alkoholiara i narkomana................................152 4.7. Udaljenje stranca s teritorije Srbije ..............................................153 4.8. Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja.................................................................153 4.9. Javno objavljivanje presude..........................................................153 5. Prekrajne sankcije prema maloletnicima............................................154 5.1. Vaspitne mere................................................................................154 5.1.1. Mere upozorenja i usmeravanja.............................................155 5.1.1.1. Ukor.................................................................................155 5.1.1.2. Posebne obaveze.............................................................155 5.1.2. Mere pojaanog nadzora........................................................156 5.1.3. Upuivanje u disciplinski centar za maloletnike...................156 5.2. Kazne.............................................................................................157 6. Oduzimanje imovinske koristi.............................................................157 7. Zastarelost u prekrajnom pravu..........................................................158 Glava V.....................................................................................................160 Prekrajno procesno pravo.......................................................................160 1. Pojam prekrajnog procesnog prava....................................................160 2. Pojam, vrste i naela prekrajnog postupka.........................................160 2.1. Pojam i vrste prekrajnog postupka..............................................160 2.2. Naela prekrajnog postupka........................................................162 Glava VI....................................................................................................167 Prekrajnoprocesni subjekti......................................................................167 1. Pojam prekrajnoprocesnih subjekata..................................................167 2. Organi nadleni za voenje prekrajnog postupka................................................................................167 2.1. Pojam i vrste prekrajnih organa...................................................167 2.2. Nadlenost prekrajnog suda........................................................169 3. Okrivljeni..............................................................................................170 4. Oteeni................................................................................................171 10

SADRAJ

5. Organi nadleni za pokretanje postupka..............................................173 Glava VII..................................................................................................175 Dokazi i dokazne radnje u prekrajnom postupku...........................................................................175 1. Pojam i svrha dokaza............................................................................175 2. Sasluanje ispitivanje okrivljenog.....................................................176 3. Svedoenje............................................................................................177 4. Vetaenje.............................................................................................179 5. Uviaj...................................................................................................181 6. Pretresanje prostorija i lica...................................................................181 7. Materijalni dokazi.................................................................................183 8. Slubene i druge isprave i spisi............................................................184 Glava VIII.................................................................................................185 Rokovi, vraanje u preanje stanje i trokovi u prekrajnom postupku 185 1. Rokovi i vraanje u preanje stanje....................................................185 2. Trokovi u prekrajnom postupku........................................................186 Glava IX....................................................................................................188 Podnesci, zapisnici i odluke u prekrajnom postupku...........................................................................188 1. Pojam podnesaka, zapisnika i odluka...................................................188 2. Podnesci ...............................................................................................188 3. Zapisnici...............................................................................................189 4. Odluke...................................................................................................190 5. Dostavljanje pismena i razmatranje spisa............................................191 5.1. Dostavljanje pismena....................................................................191 5.2. Razmatranje spisa..........................................................................193 Glava X.....................................................................................................194 Tok prekrajnog postupka........................................................................194 1. Pokretanje prekrajnog postupka.........................................................194 2. Mere obezbeenja prisustva okrivljenog.............................................196 2.1. Pojam i vrsta mera obezbeenja prisustva okrivljenog............................................................................196 2.2. Pozivanje okrivljenog....................................................................197 2.3. Dovoenje okrivljenog..................................................................198 2.4. Zadravanje okrivljenog................................................................199 11


2.5. Jemstvo..........................................................................................200 2.6. Zadravanje putne isprave.............................................................201 3. Pretres u prekrajnom postupku...........................................................202 3.1. Pojam i znaaj pretresa u prekrajnom postupku.........................202 4. Presuda i reenje ..................................................................................203 4.1. Donoenje i vrste odluka u postupku............................................203 4.2. Osuujua presuda - reenje.........................................................204 4.3. Oslobaajua presuda - reenje.....................................................205 4.4. Obustava postupka........................................................................205 4.5. Sadraj i objavljivanje odluke (presude-reenja)..........................206 5. Posebni prekrajni postupci..................................................................208 5.1. Postupak prema maloletnicima.....................................................208 5.2. Postupak za naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja..........................................................210 5.3. Postupak pred organima uprave....................................................212 5.4. Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja................................................................213 Glava XI....................................................................................................215 Pravni lekovi u prekrajnom postupku...........................................................................215 1. Redovni pravni lekovi..........................................................................215 1.1. alba na odluke o prekraju..........................................................215 1.2. Osnovi pobijanja odluke................................................................216 1.3. Postupak po albi...........................................................................218 2. Vanredni pravni lekovi.........................................................................220 2.1. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka................................221 2.2. Zahtev za zatitu zakonitosti.........................................................222 3. Izvrenje odluka donetih u prekrajnom postupku...........................................................................223

12

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA

Deo prvi POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKEKAZNENOG PRAVA

Glava I KAZNENO PRAVO 1. Pojam i predmet kaznenog pravaU savremenoj nauci postoji tendencija za dvostrukom orijentacijom naune misli. S jedne strane, osnovne naune discipline shodno potrebama i sloenosti materije disperzivno se u nekim delovima izdvajaju u posebne naune oblasti, a s druge, usled multidisciplinarnosti pojedinih problema, ine sintezu vie monodisciplinarnih pravaca u jedinstvenu nauku enciklopedijskog tipa. Kazneno pravo pripada ovoj drugoj grupi naune orijentacije, iju osnovu sainjavaju naune discipline: krivino materijalno pravo, krivino procesno pravo, krivino izvrno, privrednoprestupno i prekrajno pravo. Posmatrano iz tog aspekta, ove discipline ine naunu oblast kaznenog prava. Meutim, kako je materija privrednoprestupno i prekrajno pravo kao deo kaznenog prava veoma raznovrsna u materijalnom smislu i po vrednostima koje titi, ovo pravo obuhvata specifinu materiju pravne zatite od ugroenosti privrede i finansijskog poslovanja, kao i delikte protiv javnog poretka. S obzirom na to da je re o veoma sloenoj materiji predmet prouavanja privrednoprestupnog i prekrajnog prava ini jedinstvenu celinu strukturalnih elemenata, koji se zbog prirode sadraja, tzv. blanketne dispozicione osnove, direktno oslanjaju na mnogobrojne druge pravne discipline. 13


2. Privrednoprestupno i prekrajno pravo u sistemu pravnih nauka2.1. Uslovljenost i odnos naunih disciplina unutar kaznenog pravaEnciklopedijska osnova privrednoprestupnog i prekrajnog prava navodi na zakljuak da je re o sloenosti i uslovljenosti materije, komplementarnosti sadraja, upuenosti delova na celinu i obratno. Na to ukazuje nekoliko osnovnih stavova nune zasnovanosti jedinstva. Prvo, re je o jedinstvenom cilju obezbeenje sigurnosti i efikasnosti sistema zatite funkcionisanja privrednog i finansijskog poslovanja i drugih oblasti javnog poretka. Drugo, u sistemu odgovornosti nijansiraju se stepeni povreda u protivpravnosti ponaanja i drutvene opasnosti u ovoj oblasti na: krivina dela, privredne prestupe i prekraje, i tree, sa postojanjem delikata ove vrste utvruje se odgovornost, a to znai da se sankcije izriu u naelu shodno jedinstvenim osnovama krivinog procesnog postupka, te njihovoj analognoj primeni i izvesnim specifinostima u privrednoprestupnom i prekrajnom postupku.

2.2. Odnos privrednog kaznenog prava, krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog pravaOdnos kaznenog prava i krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog prava moe se posmatrati kao odnos celine i njegovih delova. Ustvari, kao to je reeno kazneno pravo objedinjuju tri navedene grane naunih disciplina, koje zajedno s krivinim procesnim pravom ine celinu kaznenopravnog sistema jedne drave. Naime, sve tri grane ine kaznene discipline, koje su u sutini pravne prirode sankcioniu protivpravno ponaanje, ali su razliite po stepenu drutvene opasnosti i tetnosti, uslovima odgovornosti i naravno sankci-

14


jama koje izriu nadleni sudski, a u nekim sluajevima (kod prekraja) i upravni organi. U tom smislu one su komplementarne, iako drugaije po predmetu izuavanja, jer je u krivinom pravu predmet krivino delo i krivina sankcija, kod privrednog prestupnog prava privredni prestupi, prestupna odgovornost i sankcije, a kod prekrajnog prava prekraji, prekrajna odgovornost i prekrajne sankcije. Krivino materijalno pravo je nauna disciplina i grana pozitivnog prava. Kao nauna disciplina bavi se izuavanjem sistema krivinopravnih propisa, utvrujui njihove opte pravne principe, pojmove i institute. Kao grana pozitivnog prava ini skup pravnih instituta i pozitivnih pravnih normi koje se odnose na konkretna krivina dela i krivine sankcije. Od ostalih kaznenih disciplina razlikuje se po tome to je ono iskljuivo zakonsko pravo koje sankcionie drutveno opasna dela po principu subjektivne odgovornosti poinioca. Od bitnih podruja predmeta izuavanja krivino pravo se od privrednoprestupnog i prekrajnog prava razlikuje izuavanjem krivinog dela. Osnovna obeleja krivinog dela jesu: da je to protivpravno, skrivljeno delo propisano zakonom. Sankcije za krivina dela su kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i posebne kazne i mere prema maloletnicima. Privrednoprestupno pravo je grana kaznenog prava koja izuava opte pravne institute i pozitivne norme propisanih prestupa u privrednom i finansijskom poslovanju, uslove odgovornosti pravnog i odgovornog lica u pravnom licu i privrednoprestupne sankcije. To je nauna disciplina koja se bavi povredom pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju koje uini pravno ili odgovorno lice u njemu, sa tetnim posledicama po privrednu organizaciju ili drutvenu zajednicu, kao i postupkom reavanja privrednoprestupne sporne stvari u sudskom postupku. Slinosti izmeu krivinog prava i prava privrednih prestupa su veoma izraene. Krivina dela i privredni prestupi razlikuju se u sledeem: stepen drutvene opasnosti privrednih prestupa manji je od krivinih delikata; kod krivinih dela je osnovni princip subjektivna odgovornost, a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna zakonska odreenost prestupa.

15


Za razliku od krivinog dela, privredni prestup zahteva kumulativnu ispunjenost sledea tri uslova: da je re o drutveno tetnom ponaanju koje predstavlja povredu odredbi koje propisuje privredno ili finansijsko poslovanje; da je prouzrokovana tea posledica ili je postojala mogunost njenog prouzrokovanja i da je takvo ponaanje propisano aktom nadlenog organa (zakonom ili uredbom) kao privredni prestup. Dakle, u materijalnom smislu razlika izmeu krivinog dela i privrednog prestupa jeste u tome to se krivinim delom ugroavaju ili povreuju osnovne vrednosti u drutvu, a privrednim prestupima posebna oblast, a u formalnom smislu to krivino delo moe biti propisano samo zakonom, a privredni prestup i zakonom i uredbom kao podzakonskim aktom. Sankcije za privredne prestupe su novana kazna, uslovna osuda i zatitne mere, dok su sankcije za krivina dela mnogo ire, posebno u oblasti maloletnike delinkvencije. Prekrajno pravo je pravna disciplina sa elementima upravnog i kaznenog prava koja razmatra pitanja posebnih oblika drutvenog prestupnitva prekraje. To je oblast pravnih nauka koja se, pored bia delikta prekraja, bavi i pitanjima prekrajnog postupka i prekrajnih sankcija, tj. pravnim institutima koji su veoma slini ili se analogno primenjuju iz krivinog materijalnog ili krivinog procesnog prava. Osnovni predmet izuavanja prekrajnog prava jesu prekraji kao kanjive radnje, uslovi odgovornosti za njih i kaznene sankcije. Prekraj je zakonom ili drugim propisom utvrena povreda javnog poretka za koju su propisane prekrajna kazne i zatitne mere. Iz toga sledi da su odreena dva bitna elementa prekraja: postojanje protivpravne radnje, odnosno povrede javnog poretka predviene zakonom ili drugim propisom i predvienost prekrajne kazne i zatitne mere utvrene zakonom ili drugim propisom. Prekraji su, za razliku od krivinih dela, protivpravne radnje koje su upravljene protiv drutvenih interesa manjeg znaaja. Za sve tri oblasti kaznenog prava vai naelo legaliteta za krivino delo, privredni prestup i prekraj se ne odgovara ako pre nego to su uinjeni

16


nisu bili propisani, niti se moe izrei kazna koja nije zakonom ranije propisana.

2.3. Krivino, privrednoprestupno i prekrajno pravo i krivino-procesno pravoOdnos pomenutih grana privrednog kaznenog prava i krivinog procesnog prava je specifian i moe se odrediti kao odnos sutine (materijalno pravo) i forme (procesno pravo). Krivino procesno pravo ini sistem pravnih normi i naunu disciplinu koja se bavi postupkom i procesnim subjektima utvrivanja postojanosti uslova da je odreeno krivino delo izvreno i izricanja krivinih sankcija za poinjeni delikt. Naime, funkcija i cilj procesnog prava u sve tri oblasti kaznenog prava jeste da se, na zakonom propisani nain, utvrdi postojanje protivpravnog dela: krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja, ustanovi odgovornosti poinioca, odnosno izrekne odgovarajua sankcija. Krivini postupak, uopte, predstavlja pravno regulisan redosled odreenih radnji procesnih subjekata s ciljem donoenja odluke suda o krivinom delu, odgovornosti uinioca i sankciji. U konkretnom sluaju to znai primenu krivinog procesnog prava u vezi s odreenim krivinim delom i njegovim uiniocem. Zadatak krivinog procesnog prava, prema tome, jeste primena pravila krivinog postupka po kojima su duni da postupaju sudovi, tuioci, branioci i drugi uesnici i da se uiniocu izrekne sankcija pod uslovima predvienim zakonom. Time se krivino materijalno i krivino procesno pravo u celini oslanja na meusobni odnos, u kome procesno pravo u zakonitom postupku utvruje osnovanost uslova postojanja krivinog dela, utvrivanja krivice i izricanja odgovarajue sankcije. Zadatak privrednoprestupnog procesnog postupka i prekrajnog postupka je u potpunosti istovetan, s tim to je umesto na krivino delo usmeren ka deliktima privrednih prestupa i prekrajima, a ne prema deliktima

17


krivinih dela. Shodno tome da su sve tri vrste delikata po mnogim elementima sline (bitna razlika je samo u kvalitetu povreda pravnih normi) odredbe krivinog postupka ine osnovu privrednoprestupnog i prekrajnog postupka, s izvesnim specifinostima autentinih, umesto analognih, normi. Krivino procesno pravo i specifinosti procesne prirode kod privrednih prestupa i prekraja omoguavaju da se materijalni sadraji pomenutih kaznenih disciplina primene analognim normama i da imaju smisao drutvene reakcije.

2.4. Odnos privrednoprestupnog i prekrajnog prava i drugih grana pravaIzuzev disciplina kaznenog prava (krivino, privrednoprestupno i prekrajno) najtenju vezu s privrednokaznenim pravom ima privredno i finansijsko pravo i pojedine njihove discipline. Privrednim pravom ureen je sistem pravnih odnosa u oblasti proizvodnje, razmene i raspodele dobara. To podrazumeva raznovrstan skup pravnih propisa koji se tiu proizvodnje, trgovine, energetike, saobraaja, usluga i drugih delatnosti. Svaka od ovih oblasti i njihovih podsistema ine globalni delo privrednog sistema jedne zemlje ureen odgovarajuim propisima. Kako sama regulacija nije dovoljna da se propisi od subjekata odnosa u njima potuju, privrednoprestupno i prekrajno pravo ini zatitni pravni mehanizam da putem tzv. blanketnih dispozicija i predvienih sankcija obezbeuju njihovu pravnu regularnost. Finansijsko pravo ini skup pravnih propisa kojima se regulie podruje prikupljanja, uvanja i raspodele sredstava namenjenih za drutvene potrebe. Ono obuhvata mnogobrojne podrune discipline, kao to su monetarno pravo, bankarsko pravo, kreditno pravo, poresko pravo, pravo finansijskih prihoda i rashoda, pravo osiguranja itd. Ova oblast je u tesnoj vezi s privrednoprestupnim i prekrajnim pravom, jer povreda propisa iz

18


ove oblasti ini jedno od osnovnih obeleja radnju privrednog prestupa ili prekraja. Privrednoprestupno i prekrajno pravo ima dodirne take i sa drugim pravnim disciplinama, a najvie sa pozitivno-pravnim granama prava. To znai da sve te inkriminacije nisu nita drugo do sankcionisano ponaanje za grube povrede pravnih propisa iz te oblasti. U takve discipline spadaju radno i socijalno pravo, saobraajno pravo, ustavno pravo, privredno pravo, finansijsko pravo, upravno pravo itd. Odnos privrednog kaznenog prava i kaznenog izvrnog prava. Kazneno izvrno pravo ili penologija je nauka o nainu i efikasnosti sistema izvravanja kazni i drugih sankcija, iz aspekta njihove svrhe i uticaja na resocijalizaciju linosti i suzbijanje kriminaliteta. Savremena penologija usmerena je ka izuavanju svih oblika drutvenog reagovanja koji su u vezi s krivinim delima, privrednim prestupima, prekrajima i delinkventima. U tom smislu osnovna podruja i pitanja kojima se bavi penologija, a koja su u vezi sa kaznenim izvrnim pravom jeste sistem izvrenja kaznenih privredno prestupnih i prekrajnih sankcija.

3. Uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog pravaUloga i cilj privrednog privrednoprestupnog i prekrajnog prava povezani su sa posebnim podrujem zatite u privrednom i finansijskom poslovanju i sistemu u okviru kaznenog prava, tj. sa znaajem drutvene reakcije na ovu oblast. Drutvena reakcija je nain ostvarivanja zatite drutva od delinkventnog ponaanja pojedinaca i grupa. Ona funkcionie kao sistem preventivnih i represivnih mera i aktivnosti u suzbijanju i spreavanju raznih oblika delinkvencije, meu koje spadaju privredni prestupi i prekraji. Oblici drutvene reakcije mogu biti formalni i neformalni. Neformalni oblici ispoljavaju se u obliku obiajne i moralne norme, odnosno u vidu 19


drutvene osude, prezira, izolacije i slino. Formalni oblici svode se na kaznene mere ili represivne reakcije, mere preventivne i mere prevaspitne aktivnosti. One su meuzavisne, a neke od njih se i istovremeno primenjuju. Osnovna uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava, u najoptijem smislu, jeste spreavanje i suzbijanje protivpravnih pojava delinkvencije (privrednih prestupa i prekraja) u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja i zatite javnog poretka. U tome se ogleda i njihova preventivna i represivna funkcija. Spreavanje privredne i finansijske delinkvencije je organizovan oblik drutvene prevencije, i osnovna funkcija kriminalne politike. Sprovodi se normativnim oblicima uticaja na etioloke (uzrone) faktore delinkvencije, suzbijanjem procesa i pojava koje su u njenoj osnovi uzronosti. Pretpostavlja poznavanje pojava, uzroka i uslova koji do njih dovode, subjektivnih, ekonomskih, socijalnih i drutvenih. Odvija se kroz preventivnu delatnost dravnih organa i drutvenih institucija koju prate mere u domenu socijalne, ekonomske, pedagoke i druge delatnosti, usmerene ka otklanjanju faktora delinkventnih pojava. Osnovno sredstvo kazneno pravne zatite u represivnoj funkciji drave, odnosno drutvenoj funkciji suzbijanja navedenih dela jeste kaznena sankcija. To je zakonom utvrena kazneno-pravna mera u vidu kazne, mere bezbednosti, mere upozorenja ili vaspitne mere, koju izrie sud, kao meru odgovornosti uiniocu delikta. Izrie se srazmerno teini i drutvenoj opasnosti uinjenog dela, stanju svesti uinioca i okolnostima pod kojima je delo uinjeno.

20

PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVO

Deo drugi PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVOGlava I POJAM I PREDMETPRIVREDNOG PRESTUPNOG PRAVA

1. Pojam privrednog prestupnog pravaPrivrednoprestupno pravo tumai se na dva naina. Prema jednom shvatanju to je autonomna grana prava, prema drugom to je posebna disciplina kaznenog prava. Ma kako ga posmatrali kao granu prava ili posebnu disciplinu, re je o materiji koja ima svoje mesto u sistemu prava a posebno u sistemu kaznenog prava. Ona proizlazi iz koncepta funkcionalno i sadrajno povezanih i srodnih propisa koji pripadaju pozitivnom pravu. Privrednoprestupno pravo, kao posebna disciplina kaznenog prava, vezano je za posebnu vrstu kaznenih delikata privredne prestupe, koji su u na pravni sistem uvedeni 1953. godine, kada je uredbama sa zakonskom snagom propisana kaznena odgovornost pravnih lica za prestupe u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.1 Tada nije bilo potpuno jasno kakva je to vrsta delikata krivini, prekrajni ili neka trea vrsta kanjivih dela. Zakonom o privrednim sudovima iz 1954. godine uveden je pojam privredni prestup, dok je izvesna modifikacija ove vrste kaznenih delikata1

To se posebno odnosi na sledee uredbe: Uredba o raspodeli dobiti i poreza na dobit privrednih organizacija, Uredba o osnivanju preduzea i radnji, i Uredba o prestanku preduzea i radnji, objavljene u Slubenom listu FNRJ, broj 51, od 24. decembra 1953. godine.

21


uvedena Zakonom o privrednim prestupima iz 1960. godine. Prema odredbama tog zakona privredni prestup je povreda pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju privrednih organizacija i drugih pravnih lica koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Neto kasnije, 1973. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim prestupima pomenuta definicija je promenjena utoliko to se u sistem odgovornosti za privredne prestupe, pored pravnog uvodi i odgovorno lice. Konana verzija i danas vaeeg pojma privrednog prestupa na kome je zasnovana nauna disciplina kaznenog prava data je Zakonom o privrednim prestupima iz 1977. godine (lan 2, stav 1) prema kojoj je privredni prestup povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju koju je uinilo pravno ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je prouzrokovalo ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Za odreivanje pojma privrednog prestupnog prava nuno je odrediti njegovu pravnu, teorijsku, aplikativnu i sadrajnu prirodu. Tako posmatrano privrednoprestupno pravo moemo da odredimo kao deo kaznenog prava, kao teorijsku disciplinu koja se bavi optim pravnim institutima regulacije privrednih prestupa, i kao zakonsko pravo kojim se titi privredni sistem i finansijsko poslovanje. Prema tome, privrednoprestupno pravo moemo definisati kao posebnu naunu disciplinu kaznenog prava i granu pozitivnog zakonodavstva koja se bavi deliktima privrednih prestupa u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Kao teorijska disciplina privrednoprestupno pravo je deo kaznenog prava koji se bavi izuavanjem optih pravnih instituta privrednih prestupa, elemenata njihovog bia, uslova odgovornosti uinilaca i izricanja privredno prestupnih sankcija. Kao deo pozitivnog zakonodavstva ini skup pravnih propisa kojima se tite drutveno-ekonomski odnosi privredni i finansijski sistem, utvrivanjem konkretnih inkriminacija privrednih prestupa, prestupne odgovornosti i izricanjem sankcija. 22


2. Predmet privrednog prestupnog pravaPolazei od definicije privrednog prestupnog prava moemo odrediti osnovna podruja izuavanja ove naune discipline, u koja spadaju: privredni prestupi kao posebna vrsta kaznenih delikata; opti i posebni elementi sadraja njihovog pojma i bia; osnova, karakter i postupci utvrivanja privrednprestupne odgovornosti uinilaca; vrsta i uslovi izricanja privrednoprestupnih sankcija. Prema tome, osnovni predmet izuavanja privrednog prestupnog prava su: delikti privrednih prestupa, privrednoprestupna odgovornost, privrednoprestupne sankcije i privrednoprestupni procesni postupci.

3. Izvori privrednog prestupnog pravaPrvi potpuniji izvor o privrednom prestupnom pravu predstavlja Zakon o privrednim prestupima iz 1960. godine, kojim su ureeni opti pravni instituti ove vrste kaznenih delikata, opti uslovi odgovornosti i kanjivosti, te vrste sankcija, uslovi za njihovo izricanje i izvravanje. Potpuniji zakon u ovoj oblasti donet je 1977. godine,2 i on pored optih, sadri i odredbe o postupku za izricanje sankcija koje imaju poseban znaaj, ali se u mnogim odredbama oslanja na shodnu primenu Krivinog zakonika, Zakonika o krivinom postupku i Zakona o izvrenju krivinih sankcija. Posebni deo prava privrednih prestupa ureen je mnogobrojnim izvorima posebnih zakona i uredbi kojima se propisuju prestupi i sankcije. Posrednim izvorima smatraju se Krivini zakonik i Zakonik o krivinom postupku ije se norme u mnogim sluajevima shodno primenjuju i na privredne prestupe.2

Ovaj zakon je kasnije u vie navrata menjan i dopunjavan. ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 14/85, 10/86 (preien tekst), 74/87, 57/89 i 3/90 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i dr. zakoni.

23


4. Struktura i sistem privrednog prestupnog pravaSistem jedne grane prava ili pravne discipline, u ovom sluaju privrednog prestupnog prava, ini skup sadrajnih elemenata koji predstavljaju jednu loginu i prirodnu pravnu celinu, izraenu u naunim teorijama, stavovima i pravnim pojmovima. Imajui u vidu definiciju i posebno predmet izuavanja privrednog prestupnog prava sistem ove nane discipline, kao i strukturu njenih sadraja moemo sistematizovati u tri osnovna podruja: opti i posebni deo materijalnog prava i procesni deo. Pojedini autori smatraju da sistemu prava ove discipline pripada i etvrta oblast izvrno privrednoprestupno pravo. Opti deo privrednoprestupnog prava obuhvata bitna obeleja elemenata delikta privrednog prestupa; odgovornosti za privredne prestupe i sankcije. Njime se izuavaju sistem optih pravnih instituta, principi i osnovni sadraji njegovog funkcionisanja. Ovaj deo je u pozitivnom pravu regulisan Zakonom o privrednim prestupima, propisom opteg pravnog karaktera, kao i odgovarajuim primenama Krivinog zakonika. Njime su definisani opti pravni instituti privrednog prestupnog prava koji se odnose: pojam i elemente privrednog prestupa, sadraje bia i uslove iskljuenja protivpravnosti; uslove prekrajne odgovornosti uinilaca delikata privrednih prestupa i vrste i uslove izricanja privrednoprestupnih sankcija. Posebni deo materijalnog privrednog prestupnog prava odnosi se na pravnu zatitu odnosno objekte zatite pojedinih oblasti privrednog i finansijskog sistema. On nije sadran u osnovnom zakonu o privrednim prestupima ve u mnogobrojnim propisima (zakonskim i uredbama). Odnosi se na konkretne inkriminacije iz pojedinih oblasti grupnog ili posebnog zatitnog objekta u privrednom sistemu. Smisao veze opteg i posebnog dela je to se iz optih instituta privrednog prestupnog prava 24


izvode sadraji tumaenja pojedinih prekraja (objekt zatite, radnja, oblik prestupa, posebni uslovi, subjekt, posledica, sankcija i drugo). Procesni deo privrednog prestupnog prava obuhvata zakonske uslove postupka utvrivanja postojanja privrednog prestupa, odgovornosti subjekata i izricanja sankcija. Njime su obuhvaeni subjekti, postupci, radnje i tok privrednog prestupnog procesnog postupka ne samo redovnih nego i vanrednih. Izvrni deo privrednog prestupnog prava odnosi se na pozitivnopravne norme naina izvrenja sankcija koje se izriu u procesnom postupku.

5. Vaenje privrednog prestupnog pravaJedno od bitnih pitanja u pravu jeste njegovo vaenje, odnosno u kom periodu, na kom prostoru i na koje uinioce se on odnosi i primenjuje. Kao i kod krivinih dela i u privrednom prestupnom pravu vai opte naelo zakonitosti u pogledu odreenosti dela i sankcija u propisu. Propisi koji se odnose na privredne prestupe znaajni su u smislu vremenskog i prostornog vaenja Vremensko vaenje uslovljeno je dinaminou potreba pravne regulacije i deregulacije. Odnosi se na estu promenljivost zakona i uredbi kojima se propisuju pojedini privredni prestupi, dok je osnovni zakon donet za neodreeni period vaenja. Prema osnovnom principu zakon i uredba doneta na osnovu zakona stupaju na snagu prema aktu u kome je objavljen, a prestaje izriitim stavljanjem van snage odgovarajuim pravnim aktom. Naime, osnovno pravilo je da se na uinioca privrednog prestupa i njegovu odgovornost primenjuje propis koji je vaio u vreme kada je privredni prestup izvren. Pravilo je da oni stupaju na snagu. osam dana od dana objavljivanja u slubenom listu. U nekim sluajevima kada je potrebno da se stvore

25


posebni uslovi za primenu stupanje na snagu moe se odrediti i u nekom drugom kasnijem roku. Vremensko vaenje privrednoprestupnog prava je isto kao i kod krivinog prava. Ukoliko su, u meuvremenu, nastale promene u propisima retroaktivna primena je mogua samo ukoliko je novi propis povoljniji po uinioca. U sluaju da je bilo vie promena propisa primenjivae se onaj koji je najpovoljniji. Strogost propisa procenjuje se ne samo po sankciji (vrsti i visini) nego i po drugim elementima pogodnosti za uinioca (predvienosti umesto privrednog prestupa prekraja, uslovljenosti dela nehatom umesto umiljajem, iskljuenje kanjivosti i drugo). Prostorno vaenje je neto ue u pogledu moguih modaliteta primene principa. Personalni princip je osnovni, a teritorijalni je dopunski. Domai dravljanin je odgovoran bez obzira na to da li je privredni prestup uinio u zemlji ili inostranstvu, dok se za strana pravna i odgovorna lica primenjuje princip odgovornosti samo ukoliko su privredni prestup uinili na teritoriji nae drave, odnosno da na naoj teritoriji imaju predstavnitvo ili neki drugi vid privrednog subjekta ili da na domaoj teritoriji uine prestup svojim prevoznim sredstvom.

26


Glava II PRIVREDNI PRESTUP 1. Pojam i elementi privrednog prestupaDefinisanje privrednog prestupa, kao jednog od osnovnih elemenata predmeta izuavanja privrednog prestupnog prava mogue je u teorijskom i zakonskom obliku. I u jednom i drugom sluaju ono je bitno ne samo zbog oznaavanja njegove sutine, ve i zbog razlikovanja od drugih vrsta kaznenih delikata. Osnovno pitanje u pravnoj teoriji je ta je privredni prestup. Definisanje ovog pojma ima viestruki pravni i prestupno-politiki znaaj. Pravni pretpostavlja opti zakonski okvir za odreivanje pojedinih privrednih prestupa, budui da bie svakog pojedinog privrednog prestupa treba da bude propisano u skladu sa njegovim optim pojmom. Kriminalno politiki znaaj opteg pojma je u tome to na taj nain je mogue razgranienje privrednog prestupa od ostalih oblika kaznenih delikata, kao to su u ovom sluaju krivina dela i prekraji. S obzirom na to da smo privrednoprestupno pravo definisali kao nauku i granu pozitivnog zakonodavstva, taj odnos se prenosi i na jedan od osnovnih predmeta nauke privredni prestup, kod koga takoe moemo govoriti o zakonskoj i o teorijskoj definiciji. Prema teorijskoj definiciji privredni prestup je drutveno tetno, protivpravno i pravnim propisom odreeno delo pravnog ili odgovornog lica, koje je upravljeno protiv privrednog sistema i njegovog pravilnog funkcionisanja, a koje se sastoji u povredi pravila privrednog ili finansijskog poslovanja, a time proizvelo je ili moglo proizvesti tetne posledice.

27


Zakonska definicija privredni prestup odreuje kao drutveno tetnu povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala, ili je mogla da prouzrokuje tetne posledice i propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Prema tome elementi bia privrednog prestupa su: delo odgovornog ili pravnog lica radnja sa prouzrokovanom posledicom povrede pravila u privrednom i finansijskom poslovanju koje obuhvata: drutveno tetno delo, protivpravno delo, delo odreeno propisom i skrivljeno delo to znai da je delo uinilo uraunljivo lice sa odreenim oblikom krivice. Pored toga, u opta obeleja privrednog prestupa spadaju jo i objekt privrednog prestupa, uzronost i posledica. Za razliku od sadraja opteg pojma privrednog prestupa iji su elementi bia svi isti i zajedniki, pojam odreenog privrednog prestupa je razliit za svaki prestup pojedinano. Odnos pojedinanog i opteg pojma privrednog prestupa je uslovljen. Na svaki privredni prestup primenjuju se elementi opteg pojma i tada oni ine bie tog posebnog privrednog prestupa. Uopteno, razlikujemo opti pojam privrednog prestupa, te pojam posebnog privrednog prestupa. Opti pojam sadri sve elemente zajednike za sve privredne prestupe, a pojam posebnog privrednog prestupa nazivamo jo i biem privrednog prestupa. Elementi koji su zajedniki svim privrednim prestupima nazivaju se osnovni elementi privrednog prestupa. Pravni pojam privrednog prestupa ili pojam privrednog prestupa u formalnom smislu mora sadravati samo formalne elemente putem kojih se taj pojam odreuje. Iz razloga primene naela pravne sigurnosti i zakonitosti propisivanje materijalnog elementa u opti pojam privrednog prestupa se izbegava, ali je ono u naem privrednoprestupnom zakonodavstvu ipak ostalo.

28


2. Povreda pravila u privrednom ili finansijskom poslovanjuKanjiva dela i kazneno pravo koje izuava ovu oblast je najireg spektra zatitnih objekata grupnih i pojedinanih koji proizlaze iz osnovnih drutvenih vrednosti zatienih ustavom, zakonima i drugim propisima. Za razliku od krivinih dela i prekraja koji obuhvataju najiri spektar tih vrednosti i zatienih dobara privredni prestupi, kao to i naziv upuuje, odnosi se samo na jedan, veoma znaajan, segment njihove celine, a to je privredno i finansijsko poslovanje. Budui da ove oblasti obuhvataju celinu regulisanu mnogobrojnim propisima iji je zajedniki cilj nesmetano funkcionisanje privrednog sistema i finansijskog poslovanja njihova povreda ini jedan, osnovni i prvi element pojma privrednog prestupa. S obzirom na to privredni prestupi iz ove oblasti predstavljaju tipine delikte s blanketnom dispozicijom.

3. Drutvena tetnostDrutvena tetnost je zakonsko obeleje i materijalni element privrednog prestupa. S tim u vezi postoji problem razgranienja drutvene opasnosti kod krivinog dela i drutvene tetnosti kod privrednih prestupa. Formalno shvatanje polazi od stava da su drutvena tetnost i drutvena opasnost jedno isto, samo su razliiti nazivi da bi se razgraniilo krivino delo od privrednog prestupa. Drugo, sadrajno shvatanje ima polazite da je drutvena tetnost nii stepen prestupnosti od drutvene opasnosti kod krivinog dela.3

3

Iz razloga primene naela pravne sigurnosti i zakonitosti propisivanje materijalnog elementa u opti pojam krivinog dela se izbegava, jer bi to znailo da se u primeni krivinog prava daje se prednost materijalnim nad formalnim elementima, to nije primereno savremenim zakonodavstvima i dokrini.

29


Kao to se iz definicije vidi privredni prestup je drutveno tetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju. Time je zakonodavac pojmom drutveno tetna povreda propisa na neki nain diferencirao privredni prestup u odnosu na najtee povrede propisa i lake povrede propisa, ili neznatne povrede. Drutvena tetnost se stepenuje u zavisnosti od napadnutog dobra, obima i intenziteta posledice, pa se ovakvim materijalnim obelejem privrednog prestupa on razlikuje u odnosu na delikte krivinih dela koji su due vreme u svom opisu sadravali pojam drutveno opasna dela, kao i na lake oblike prestupnosti koji spadaju u prekraje ili neznatne povrede koje pripadaju sferi disciplinske odgovornosti. S druge strane, drutvena tetnost u povredi propisa ne odnosi se na sve propise, ve samo na one koji obuhvataju regulisanje privrednog i finansijskog poslovanja. Na taj nain ona se ograniava na poseban objekt zatite privredno i finansijsko poslovanje, ali se i objektivizira na krenje propisa koje je prouzrokovalo ili moglo da prouzrokuje tee posledice.

4. Radnja privrednog prestupaRadnja privrednog prestupa ini odreeno ponaanje koje je odreeno u zakonu ili uredbi i predstavlja njegovo osnovno obeleje, koje se ispoljava kroz radnju izvrenja ili kroz sauesniku radnju. Radnja je, naime, proizvod odluke ili namere da se izvri neki privredni prestup, bilo da je re o radnji samo jednog lica kao izvrioca privrednog prestupa, ili radnji kada u privrednom prestupu uestvuje u svojstvu sauesnika. Radnja se kod veine autora smatra prvim elementom obeleja i uslovom na koji se nadovezuju ostali elementi njegovog bia. S radnjom se ulazi u kanjivu zonu. U najirem smislu, to znai da se radnjom privrednog prestupa ostvaruju i ostala njegova obeleja. Ukoliko nema radnje u vidu pripreme, pokuaja ili svrenog akta, nema ni privrednog prestupa. Radnja privrednog prestupa je u neposrednoj vezi s ostalim obelejima elementima privrednog prestupa. Ona je, u tom smislu, veza za posledicu

30


je predstavlja voljno preduzetu delatnost koja je proizvela posledicu (konkretna opasnost) ili je mogla proizvesti posledicu (apstraktna opasnost). Moe nastati injenjem onoga to je zabranjeno ili neinjenjem onoga to je dunost. Radnja privrednog prestupa je ona aktivnost pravnog ili odgovornog lica kojom se prouzrokuje posledica na objektu dela i ostvaruje osnovno obeleje privrednog prestupa. Kod ovog pitanja postoji jedan teorijski problem i pitanje: ta je radnja pravnog lica, kad ono ne poseduje svest i volju. U naem pravnom sistemu prihvaeno je da pravno lice moe da bude i jeste realno subjekt privrednog prestupa, a da se njegov subjektivni element (svest i volja) radnje ostvaruje preko organa upravljanja i odgovornog lica koji deluju u ime i za raun pravnog lica. To praktino znai da radnju pravnog lica ostvaruju njegovi organi, kao nosioci odluka. Postavlja se pitanje kod pravnih lica kod kojih je dovoljna objektivna odgovornost, kako se izvodi subjektivni element, posebno umiljaj, jer se kod nekih privrednih prestupa kao uslov postavlja i neka namera, kao to je nanoenja tete, sticanje koristi i slino. U tim sluajevima je nuna uvek i odgovornost odgovornog lica kod koga se i stiu elementi subjektivne odgovornosti, u ovom primeru kroz nameru ili direktni umiljaj. Kao i kod krivinih dela radnja privrednog prestupa moe biti injenjem i neinjenjem. Radnja odgovornog lica podrazumeva objektivno-subjektivno shvatanje, kao i kod krivinih dela, odnosno voljni pokret ili proputanje dune radnje. Kada postupa u ime pravnog lica radnja odgovornog lica je kao i radnja fizikog lica dozvoljavanje da se nezakonita radnja uini ili nareenje da se uini. Poseban oblik radnje neinjenja kod oba subjekta jeste proputanje dunog nadzora. Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja privrednog prestupa dolo radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica,

31


ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. U zakonskom opisu pojedinih privrednih prestupa radnje izvrenja mogu biti alternativno i kumulativno propisane. Kod alternativno propisanih radnji za postojanje prestupa dovoljno je da je izvrena samo jedna (bilo koja) od vie alternativno predvienih radnji izvrenja, ali je mogue i sa vie njih. U tom sluaju ako je prestup izvren sa vie alternativno odreenih radnji, re je o jednom privrednom prestupu, a ne sticaju. Kumulativno je odreena radnja izvrenja, to je u privrednoprestupnom pravu rei sluaj, postoji u sluajevima kada zakon ili uredba propisuju dve ili vie odvojenih radnji zajedno moraju biti izvrene da bi postojao taj privredni prestup. Najosnovnija podela radnji usvojena je prema nainu izvrenja, u zavisnosti od toga da li je radnja privrednog prestupa aktivan voljni akt ili proputanje dunosti. Prema tome, u biima pojedinih privrednih prestupa radnja izvrenja u nekim sluajevima odreena je iskljuivo kao injenje, a u drugim sluajevima iskljuivo kao neinjenje, a kod nekih mogu biti propisana i oba oblika kao obeleje radnje. Radnja injenja (delicta commissiva) predstavlja aktivni i voljni telesni pokret ili preduzetu aktivnost s ciljem izazivanja posledice. Radnja neinjenja (delicta ommissiva) kod omisivnih delikata podrazumeva voljno proputanje radnje ili dunosti a koja proizvodi protivpravnu posledicu. Kada je re o deliktima neinjenja, osnovno pitanje je kada postoji dunost na injenje, tako da se proputanjem izvrenja te dunosti moe izvriti privredni prestup.

32


5. ProtivpravnostPored ostalih, bitan elemenat koji ini sutinu - obeleje opteg pojma privrednog prestupa je protivpravnost, to znai da bi se moglo govoriti o bilo kom propisanom privrednom prestupu, on, osim radnje kojom je poinjen, drutvene tetnosti i odreenosti u propisu, mora biti i protivpravan. Protivpravnost, u optem smislu, znai protivnost pravu, odnosno oprenost s nareujuim (imperativnim) ta se mora initi i na koji nain ili zabranjujuim (prohibitivnim) normama ta se ne sme initi, pa se protivpravnost ogleda u nepotovanju tih normi. Protivpravnost je formalno zakonsko obeleje privrednog prestupa izraeno u definiciji povreda pravila privrednog poslovanja. Protivpravnost nije samo odreenost prestupa u Zakonu o privrednim prestupima, ve protivnost ponaanja bilo kom propisu u toj oblasti. S obzirom na to da je oblast privrednog i finansijskog poslovanja veoma iroko ureena mnogobrojnim propisima tipa zakona i uredbi, protivpravnost se odnosi na sve pravne propise povrede poslovanja tih vidova poslovanja. Meutim, protivpravnost ne znai samo povredu propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja ve i protivnost i pravnim propisima optijeg znaaja, kao i pravilima koji reguliu dobre poslovne obiaje, uzansima i drugim vidovima standarda koje ureuju ovu oblast. Protivpravnost je zaseban element privrednog prestupa, nezavisan od odreenosti dela u propisu. Odreenost prestupa u propisu (zakonu ili uredbi) vezana je za jedan odreeni propis, a protivpravnost znai protivnost - suprotnost sadranoj normi u bilo kom pravnom propisu, pa i samom ustavu. Ova dva elementa ine jedinstvo samo u sluajevima kad je imperativna norma sadrana upravo u privrednoprestupnom propisu.

33


6. Iskljuenje protivpravnosti privrednog prestupaUkoliko neko ponaanje poinioca sadri sve elemente sadrane u opisu bia nekog privrednog prestupa, predvienog u zakonu ili uredbi, samim tim je to ponaanje i protivpravno. Protivpravnosti u privrednoprestupnom pravu nema ako njene odreenosti nema u zakonu. Izuzetno, protivpravnost moe biti iskljuena iako je privredni prestup propisan u zakonu ili uredbi, tj u sluajevima kada postoje neke injenice ili okolnosti zbog kojih radnje izvrenja ine prestup pravno dozvoljiv, poto u nekom konkretnom sluaju postoji permisivna (dozvoljavajua) norma. Iskljuenje protivpravnosti pretpostavlja odsustvo povrede ili ugroenosti pravnog dobra. Osnovi iskljuenja protivpravnosti se analogno primenjuju na privredne prestupe kao i u krivinom pravu koji mogu biti: a) zakonski delo malog znaaja, nuna odbrana, krajnja nuda, sila i pretnja; i b) vanzakonski izvrenje slubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog, samopovreivanje, pravo disciplinskog i vaspitnog kanjavanja i dozvoljeni rizik. Za razliku od krivinih dela, gde postoji vie navedenih oblika, iskljuenje postojanja privrednog prestupa mogue je samo u dva sluaja: u sluaju neznatne drutvene tetnosti i krajnje nude.

6.1. Neznatna drutvena tetnostOvaj osnov iskljuenja postojanja privrednog prestupa zasnovan je u materijalnom smislu - na stepenu drutvene opasnosti koji se ceni znaajem i posledicom dela na zatieno dobro.

34


Neznatna drutvena tetnost postoji uz dva kumulativna uslova: a) da je povreda propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja malog znaaja i b) da povreda nije prouzrokovala tetne posledice ili su one neznatne. Prvi uslov upuuje na to da je re o blaem obliku prestupa ili da su okolnost njegovog izvrenja s gledita tetnosti male. Znaaj dela odreen je zakonom shodno vrsti i visini sankcije, dok se posledice vrednuju prema teti koja je izazvana, ili pretila da nastane, na dobro ili vrednost protiv kojih je uperena. Drugi se odnosi na okolnost da posledica izvrenog prestupa nije nastupila ili ukoliko je nastupila da je neznatna. Posledina opasnost moe biti konkretna u povredi zatienog dobra ili apstraktna u ugroenosti (pretnji) tog dobra. Prema znaaju vrednosti, odnosno prema moguim posledicama na objekt zatienog dobra veina privrednih prestupa ima pored osnovnih i kvalifikovane oblike. Zakonski osnov dela neznatne tetnosti odnosi se iskljuivo na prestupe iz osnovnog oblika inkriminacije, jer ona i predstavljaju (najnii) osnov inkriminacije kojim se delo predstavlja kao privredni prestup ili se razlikuje od krivinog dela ili prekraja, ili disciplinske odgovornosti. Osnov instituta je subjektivnog i objektivnog neprava, koje inicira odsustvo potrebe za kanjavanjem. Da bi se primenio ovaj osnov iskljuenja postojanja privrednog prestupa, u svakom konkretnom sluaju moraju se proceniti kumulativni elementi: okolnosti izvrenja, nastale ili izostale posledice, linost samog uinioca i svrsishodnost izricanja sankcije, to se najee sprovodi u primeni procesnog naela oportuniteta. U sudskoj praksi ovaj oblik iskljuenja postojanja privrednog prestupa procenjuje se, uglavnom, sa stanovita uticaja objektivnih okolnosti i ima isti znaaj kako kod pravnog tako i kod odgovornog lica. Uz to, ona je 35


neposredno u vezi s posledicom, jer je potrebno da nije nastupila ne bilo kakva tetna posledica ve tea posledica. Takve sluajeve je teko zakonski precizno propisati, posebno osnov da nije mogla da nastupi tea posledica (uslov apstraktne opasnosti), pa se ostavlja slobodnoj proceni suda da takve sluajeve pojedinano procenjuje.

6.2. Krajnja nudaPo definiciji privredni prestup uinjen u krajnjoj nudi je delo kada je uinilac preduzeo radnju da od sebe ili drugoga otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako poinjeno zlo nije vee od onog koje je pretilo. Krajnja nuda iskljuuje postojanje privrednog prestupa ukoliko se radnjom injenja ili proputanja dunosti povredi propis o privrednom i finansijskom poslovanju tako to uinilac rtvuje dobro manje vrednosti da bi se spasilo dobro vee vrednosti. U takvim sluajevim delikt privrednog prestupa uinjen u krajnjoj nudi nije protivpravan propisima iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, niti je drutveno tetan. Uslovi za to dati su shodnim primenama Krivinog zakonika, i to kako uslovi opasnosti po privredno i finansijsko poslovanje tako i otklanjanja opasnosti. Opasnost po privredno i finansijsko poslovanje sadri sledee uslove: mora biti stvarna po bilo koje zatieno dobro u privrednom i finansijskom poslovanju; treba da je istovremena i da je neskrivljena od strane subjekta privrednog prestupa. Uslovi otklanjanja opasnosti od strane subjekta privrednog prestupa su: da je postojala opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti i da teta na povreenom dobru nije vea od one koja je pretila. Kod primene ovog pravnog instituta mogue su neke pravno sporne situacije, posebno u sluajevima prekoraenja granice krajnje nude. Opasnost skrivljena iz nehata blae se kanjava, a opasnost skrivljena pod

36


posebnim (osobito) olakavajuim okolnostima moe uinioca da oslobodi od odgovornosti.

7. Odreenost u propisuOvaj elemenat bia privrednog prestupa u neposrednoj vezi je sa definicijom prestupa da je re o povredi propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Privredni prestup mora da bude odreen propisom, i to zakonom ili uredbom na osnovu zakona i za njega propisana kazna. Nii rang propisa nije obeleje privrednog prestupa. Za razliku od krivinih dela gde je delo mogue propisati samo zakonom, kod privrednih prestupa uneta je i uredba doneta na osnovu zakona zbog dinaminosti poslova i promena u privrednom i finansijskom poslovanju. Propisom su regulisani radnja, subjekt, objekt, posebni uslovi, vreme i mesto izvrenja, posebne okolnosti i sankcije. Princip legaliteta, odnosno zakonitosti je na neki nain unet i u zakonsku odredbu o privrednim prestupima, putem norme da se ne moe kazniti za privredni prestup, ukoliko delo pre nego to je uinjeno nije bilo odreeno kao prestup i ako za to delo nije bila propisana odgovarajua sankcija. Time se iskljuuje svaka analogna primena propisa sa slinim sadrajem i ovaj princip ini garanciju pravnim i odgovornim licima da ne mogu biti odgovorni za prestup ukoliko on nije pre nego to je radnja poinjena bio propisan kao kazneni delikt. Osim toga, njime se ograniava irok krug eventualnih inkriminacija vlasti na ona protivpravna ponaanja koja se mogu drugim pravnim normama i aktima proglaavati privrednim prestupom. Njime se, takoe, spreava mogunost retroaktivne ili povratne primene propisa. Odreenost u zakonu ili uredbi ima viestruki pravni znaaj kod odreivanja bia privrednog prestupa, jer nije re samo o formalnom elementu prestupa, ve je tesno za utvrivanje privrednoprestupne odgovornosti i razgranienje privrednih prestupa od ostalih kanjivih dela.

37


8. Subjekt privrednog prestupa8.1. Opti pojam subjekta privrednog prestupaSubjekt je, u stvari, uinilac dela, lice koje je preduzelo radnju ili propustilo da preduzme dunu radnju ili radnju dunog nadzora koja predstavlja privredni prestup, odnosno, onaj kome se izvrenje privrednog prestupa moe staviti u odgovornost i zbog toga mu se izrei odgovarajua sankcija. Prema teorijskoj definiciji i zakonskoj odredbi subjekt je pravno i odgovorno lice, a njihova odgovornost je i paralelna meusobno uslovljena, ali u odreenim sluajevima i nezavisna.

8.2. Pravno lice kao subjekt privrednog prestupaPitanje subjektiviteta, kanjivosti i odgovornosti pravnog lica je sporno u teoriji. U pojedinim teorijama ono se razliito tumai. Prema teoriji fikcije pravno lice ima subjektivitet odgovornosti, ali je ono u odnosu na fiziko lice fiktivan ili nestvarni (vetaki) subjekt. Teorija negacije osporava pravnom licu pravni subjektivitet, iz sledeih razloga: jer se umesto pravnog subjekta javljaju fizika odgovorna lica (teorija kolektiviteta); pravno lice ne postoji jer ono personifikuje imovinu (teorija personifikacije); i jer je pravno lice apstraktno bie a subjekt moe da bude samo fiziko lice (teorija individualizacije). Realistika ili organska teorija polazi od shvatanja da pravno lice postoji stvarno (realno). O nekim od ovih teorija bie kanije rei kod opisa odgovornosti pravnih lica. Savremena shvatanja prihvataju da je pravno lice odgovorni subjekt kada je re o povredi propisa u vezi sa privrednim i finansijskim poslovanjem. Od toga bezuslovno polazi i pozitivna zakonska definicija. To znai da je pravni subjekt specifian subjekt odgovornosti za privredne prestupe, jer to moe da bude samo pravno lice koje se bavi privrednim i finansijskim poslovanjem. Propis kojim se ureuje neka oblast moe uiniti sva pravna lica ili samo odreena pravna lica odgovornim.

38


Subjekt privrednog prestupa ne moe da bude drutvenopolitika zajednica, njihovi organi i dravni organi i mesne zajednice.

8.3. Odgovorno lice kao subjekt privrednog prestupaOdgovorno lice je prema Zakonu o privrednim prestupima pravni subjekt koji raspolae odreenim ovlaenjima u okviru poslovnih nadlenosti pravnog lica, kome su u pravnom licu povereni poslovi privrednog i finansijskog poslovanja, odnosno u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici.. Takva naelna odredba odgovornog lica u deliktima privrednih prestupa nije dovoljno precizirana. Stoga se moramo u njegovom konkretnijem opisu osloniti na definiciju iz Krivinog zakonika. Odgovornim licem u teorijskom smislu smatra se vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova. Propisom kojim se odrauje privredni prestup moe se propisati da sva ili samo odreeno odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup.

8.4. Slubeno lice u svojstvu odgovornog licaOdgovorno lice moe da bude subjekt i kod pravnih lica koja nisu subjekt privrednog prestupa, jer se po zakonu odgovornim licem smatra i lice kome je povereno privredno i finansijsko poslovanje u drutvenopolitikoj zajednici, dravnom organu ili mesnoj zajednici. Prema Krivinom zakoniku RS slubenim licem smatra se:

39


1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima; 3) lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) slubenim licem smatra se i lice kojem je faktiki povereno vrenje pojedinih slubenih dunosti ili poslova; 5) vojno lice izuzev kad su u pitanju odredbe Glave trideset tree (Krivina dela protiv slubene dunosti) Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan zakonodavnog, izvrnog ili sudskog organa strane drave, javni funkcioner ili slubenik meunarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner meunarodnog suda.

9. Objekt privrednog prestupaObjekt privrednog prestupa su privredni i finansijski odnosi ustanovljeni u privrednom sistemu i regulisani pravom. Opti objekt privrednog prestupa odreen je samom definicijom, odnosno da je to privredno i finansijsko poslovanje. Meutim, osim opteg objekta razlikujemo i grupni zatitni objekt koji zavisi od oblasti i grana privrednog i finansijskog poslovanja koji je posebnim propisom (zakonom ili uredbom) regulisan. To moe da bude oblast proizvodnje, skladitenja, transporta, prometa, bankarstva, raunovodstva, carine, poreza, deviznog, kreditnog i spoljnotrgovinskog poslovanja, platni promet i slino. Na kraju, osim opteg i grupnog zatitnog objekta razlikujemo i objekt radnje privrednog prestupa. To je objekt, dobro, predmet na kome je neposredno izvren privredni prestup.

40


10. Uzronost i posledica privrednog prestupaUzronost kod privrednih prestupa, kao i kod drugih kanjivih dela, jeste objektivna veza izmeu radnje i posledice Izvodi se analogijom shodne primene instituta iz krivinog prava sa izvesnim specifinostima. Dve su vrste uzronosti privrednog prestupa: neposredna i posredna. Neposredna uzronost postoji kod odgovornog lica, a posredna kod pravnog lica. Kod pravnih lica uzronost se pretpostavlja kao objektivna veza izmeu radnje i posledice, dok je kod odgovornog lica uz objektivni uslov nuna i svest o posledici koja nastaje usled preduzimanja zabranjene radnje ili proputanja dune radnje. Znaaj uzronosti u privrednoprestupnom pravu je u tome to za postojanje privrednog prestupa izmeu radnje i posledice mora postojati odreeni kauzalni odnos koji se naziva uzronom vezom. Radnja izvrenja u zakonskom opisu ini uzrok i zajedno sa posledicom pojavljuju se kao obeleja, odnosno kao elementi privrednog prestupa ako meu njima postoji odnos uzronosti. Dakle, uzronost postoji ako se posledica pojavljuje kao rezultat preduzete radnje izvrenja, i time se definie kao objektivni odnos izmeu ljudske radnje i posledice. Bez posledice nema ni privrednog prestupa, a ona je rezultat radnje tetne promene na objektu ili neregularno stanje. Ona ini opti i zakonski element privrednog prestupa, koji je oznaen pojmovima vezanim za radnju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice. Dakle, moe se pojaviti u dva oblika promena u privrednom i finansijskom poslovanju: kao povrede dobra i kao ugroavanje dobra. Posledica povrede dobra je: unitenje ili oteenje pravnog dobra protiv kojeg je radnja uperena. To mora da bude teta na zatienom dobru, i to ne bilo koja nego znatna teta, kako bi imala element bia privrednog prestupa drutvene tetnosti.

41


Posledica je vana ne samo zbog utvrivanja postojanja privrednog prestupa, nego i kod primena shodnih Krivinom zakoniku u sluajevima poete, a nedovrene posledice, odnosno pokuaja, nepodobnog pokuaja i dobrovoljnog odustanka od dela, kao i pri odreivanju mesta izvrenja. Posledica ugroavanja dobra javlja se u vidu mogunosti nastanka posledice pretnja u vidu apstraktne ili konkretne opasnosti. Posledica je, dakle, mogua u dva oblika, kao povreda jednog pravno zatienog dobra u vidu konkretne opasnosti (koja je nastupila) ili ugroavanja dobra gde se posledica se sastoji u apstraktnoj (moguoj) opasnosti. Ovakva klasifikacija znaajna je sa aspekta podele privrednih prestupa sa nastalom posledicom, tzv. posledina ili materijalna, kod kojih se posledica odreuje kao obeleje bia prestupa, i na ona bez posledice - tzv. delatnosni privredni prestupi. U prvom sluaju re je o izvrenom privrednom prestupu, a u drugom o pokuaju ili odustanku od izvrenja. Konkretna opasnost je ona opasnost za zatieni objekat koja je izvrenjem tj. izvrenjem radnje stvarno nastupila ili je neto stvarno dovedeno u opasnost, ali iz odreenih razloga nije dolo do povrede. Konkretna opasnost kao posledica mora biti odreena u biu privrednog prestupa. Posledica u vidu apstraktne opasnosti nije obeleje bia privrednog prestupa. To je ona opasnost koja je mogla nastupiti usled preduzete radnje konkretnog privrednog prestupa, ali u konkretnom sluaju nije nastala. Ona neminovno proizilazi iz odreene radnje izvrenja i propisani je osnov inkriminacije,a nastupanje posledice se apsolutno ili neoborivo pretpostavlja samim izvrenjem radnje.

11. Mesto izvrenja privrednog prestupaZa odgovornost i izricanje privrednoprestupnih sankcija je od bitnog znaaja gde je (mesto) i kada izvreno delo (vreme izvrenja dela), poto se na osnovu tih elemenata odreuje i koji e se i iji zakon primeniti na uinioca privrednog prestupa.

42


Kod utvrivanja mesta izvrenja krivinog dela u pravnoj teoriji postoje tri shvatanja i pristupa u zakonodavstvu. Prema teoriji delatnosti mesto izvrenja je samo mesto gde je uinilac radio odnosno bio duan da radi bez obzira na to gde je posledica nastupila. Prema njihovom shvatanju mesto nastupanja posledice je esto rezultat iste sluajnosti, a da iz praktinih razloga kao mesto izvrenja treba uzeti mesto preduzimanja radnje, jer se na tom mestu najlake i najtemeljnije prikupljaju dokazi o izvrenju privrednog prestupa. Teorija uspeha mestom izvrenja smatra samo mesto gde je nastupila zabranjena posledica, jer tek nastupom posledice postoji svreno krivino delo. Teorija ubikviteta, pretena u zakonodavstvu, kao mesto izvrenja smatra podjednako mesto gde je preduzeta radnja, i mesto gde je nastupila posledica. Mesto izvrenja privrednog prestupa u savremenom krivinopravnom znaenju je mesto gde je uinilac preduzeo radnju, ili je bio duan da preduzme radnju, i mesto gde je posledica nastupila, a u sluaju pokuaja i tamo gde je posledica pokuanog dela po njegovom umiljaju trebala ili je mogla da nastupi. Ono je bitno iz aspekta primene zakonskog prava (domae ili strano), mesne nadlenosti suda u privrednoprestupnom postupku, dok je kod jednog broja privrednih prestupa i opte obeleje njegovog bia. U ovom sluaju treba imati u vidu prostorno vaenje krivinih zakona o emu je na poetku bilo rei. Krivini zakonik RS koji se analogno primenjuje i na privredne prestupe prihvata teoriju ubikviteta propisujui da je privredni prestup uinjen kako u mestu radnje, tako i u mestu gde je nastupila zabranjena posledica.

43


12. Vreme izvrenja privrednog prestupaU privredno prestupnom pravu vreme izvrenja prestupa je ono vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi ili kada je posledica nastala. Ono je bitno iz vie razloga. Prvo, zato to moe da bude i elementa bia privrednog prestupa, zatim zbog vremenske vanosti propisa kojim je privredni prestup propisan na uinioca se primenjuje propis koji je vaio u vreme izvrenja prestupa, zbog mogue zastarelosti, jer zastarelost poinje tei od vremena izvrenja privrednog prestupa. Odgovornost uinioca za uinjeni privredni prestup uvek se utvruje prema odredbama propisa koji je vaio u vreme izvrenja (sa izuzetkom primene blaeg zakona ili uredbe). Vreme izvrenja privrednog prestupa posebno je znaajno kod onih prestupa kod kojih je vreme obeleje njegovog bia. Osim toga, vreme izvrenja vano je i kod procenjivanja uraunljivosti odgovornog lica, jer se takvim moe smatrati samo ono lice koje je u vreme izvrenja dela bilo neuraunljivo. Prethodna i naknadna neuraunljivost nemaju materijalno-pravni, ve samo procesno-pravni znaaj.

13. Privredni prestupi i druga kanjiva dela13.1. Privredni prestupi i krivina delaOdnos izmeu krivinih dela i privrednih prestupa je veoma znaajan i bitan za razumevanje jer je u sutini re o dve vrste po mnogim elementima slinih osnovnih obeleja, a u biti ipak razliitih kanjivih dela. Najtenju vezu privredni prestupi imaju s krivinim delima u shodnoj primeni mnogobrojnih instituta krivinog prava koja se primenjuju na privredne prestupe, o emu je ve bilo rei. Propisi Krivinog zakonika shodno se primenjuju i na privredne prestupe, posebno u vezi s krivicom, odgovornost za posledicu, stvarnu i pravnu zabludu, krajnju nudu, pokuajem, sauesnitvom, mestom i vremenom izvrenja privrednog prestupa.

44


Druga slinost odnosi se na itavo poglavlje krivinopravnih inkriminacija krivina dela protiv privrede, koja su veoma slina nekim od privrednih prestupa. Tree znaajno podruje neposredne veze jeste istovetnost nekih subjekata krivinih dela koji su istovremeno i subjekti privrednog prestupa, a to su pravna lica i odgovorna lica. Ipak, postoje i brojne specifinosti jednih i drugih kanjivih dela koje ih po formalnim obelejima ine posebnim i specifinim. Prvo, krivino delo u objektivnom i materijalnom smislu teorijski se tretira kao drutveno opasno delo, a privredni prestup kao drutveno tetno delo. Na taj nain izdvojen je intenzitet i kvalitet posledice radnje koja je prouzrokovala kanjivi delikt, ukazujui na vei stepen povrede koji se ini krivinim deliktom od privrednog prestupa. Drugo, krivinim zakonodavstvom je obuhvaen celokupan niz zatienih dobara jednog drutva, dok su privrednim prestupima kanjiva samo dela povrede propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. Tree, subjekt privrednog prestupa moe da bude samo odreeno pravno ili odgovorno lice, dok subjekt krivinog dela moe da bude svako fiziko lice, pa i maloletno to kod privrednih prestupa nije sluaj. etvrto, krivino delo moe da bude propisano samo zakonom, dok se privredni prestupi ureuju i zakonom i uredbom donetom na osnovu zakona. Peto, kod krivinih dela u pogledu krivice postoji princip subjektivne odgovornosti, a kod privrednih prestupa i subjektivna i objektivna odgovornost.

45


13.2. Privredni prestupi i prekrajiPrivredni prestupi i prekraji su posebne vrste kanjivih dela u sistemu kaznenog prava. Oni proistiu iz autonomije te dve pravne discipline, a ponekad se tretiraju kao posebne grane prava. Kao i u odnosima krivinih dela i privrednih prestupa i u ovom sluaju imamo elemente slinosti i bitnih razlika, kao i elemente shodnosti primene instituta krivinog prava i na jednu i drugu vrstu kanjivih delikata. Posmatrano u formalnim obelejima delikata, slinosti i razlike su u sledeem: Prvo, najvanije zajednike elemente bitnih obeleja privrednih prestupa i prekraja ine primene shodnih odredbi Krivinog zakonika, koje se odnose na ve pomenute elemente utvrivanja bia privrednih prestupa i odgovornosti uinilaca, a koji vae i za prekraje. Drugo, u objektivnom smislu privredni prestupi se smatraju drutveno tetnim delima, dok se kod prekraja taj element i ne pominje, jer prekraji imaju tetne posledice ali nemaju materijalni osnov intenziteta i samim tim formalno nisu ni drutveno tetna ni drutveno opasna dela. Tree, odreene razlike pojavljuju se u i pogledu objekta zatite, jer prekraji mogu da budu propisani u svim oblastima ivota i rada, a prestupi samo u privrednom i finansijskom poslovanju. Prema tome, prekraji imaju mnogo iru zatitnu funkciju, koja se ogleda u raznovrsnosti zatitnih objekata i dobara od privrednih prestupa. etvrto, kod privrednih prestupa u pogledu posledice imamo podjednako prisutne elemente povrede i ugroenosti dobara, odnosno konkretne i apstraktne opasnosti (represivno-preventivna funkcija), dok prekraji najee pretpostavljaju apstraktnu opasnost za zatieno dobro, dakle preteno preventivnu kazneno kriminalnu funkciju. Peto, princip legaliteta, iako formalno isti u definiciji predvienost propisom nadlenog organa, ipak se na izvestan nain razliito primenjuje.

46


Privredni prestupi mogu da budu propisani zakonom i uredbom sa zakonskom snagom, dok prekraji mogu da budu, pored toga, ureeni i drugim propisima: odlukama drutveno-politikih zajednica, naredbama dravnih organa, pravilnicima i drugim aktima odgovarajuih organa. U tom smislu, izvesne razlike uoavaju se i kod elementa protivpravnosti, jer kod prekraja protivpravnost podrazumeva samo s propisima, a kod privrednih prestupa i s propisima o privrednom i finansijskom poslovanju i s pravilima privrednog poslovanja.

47


Glava III ODGOVORNOST ZA PRIVREDNE PRESTUPE 1. Pojam i znaaj odgovornosti za privredne prestupeOdgovornost za privredne prestupe pretpostavlja sva ona bitna pitanja subjektivne i objektivne odgovornosti i uslova kao i kod drugih kanjivih dela. Pod tim se prvenstveno podrazumevaju pitanja principa i odgovornosti pojedinih subjekata (pravnih i odgovornih lica), uraunljivosti, vrste i oblika krivice, sticaja, pokuaja, sauesnitva i drugih optih pitanja posebne propisanosti

prekršajno pravo za Štampu

Documents