preventivna zastita

B1) PREVENTIVNA ZATITA OD POARA

PREVENTIVNA ZATITA OD POARA

PROGRAM ZA VIU I VISOKU STRUNU SPREMU

SADRAJ:

B1.1) MERE ZATITE OD POARA U URBANIZMU21. Urbanistiki uslovi za izgradnju objekata: B1.2) TEHNOLOKE MERE ZATITE OD POARA61. Tehnoloke mere zatite od poara kod objekata sa poarno osetljivim tehnologijama - opte mere:

2. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa zapaljivim tenostima:

3. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa zapaljivim gasovima:

4. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa eksplozivnim materijama:

B1.3) GRAEVINSKE MERE ZATITE OD POARA24B1.4) MERE ZATITE OD POARA NA MAINSKIM INSTALACIJAMA451. Mere zatite od poara na mainskim instalacijama za manipulaciju zapaljivim tenostima:

2. Mere zatite od poara na mainskim instalacijama za manipulaciju zapaljivim gasovima:

3. Mere zatite od poara na mainskim instalacijama sistema za ventilaciju:

4. Mere zatite od poara pri zavarivanju:

5. Mere zatite od poara pri zagrevanju objekata:

B1.5) MERE ZATITE OD POARA NA ELEKTROINSTALACIJAMAI UREAJIMA601. Mere zatite od poara na elektroinstalacijama i ureajima u graevinskim objektima: 2. Mere zatite od poara na elektroinstalacijama i ureajima u elektroenergetskim postrojenjima:3. Mere zatite od poara na elektroinstalacijama i ureajima u objekata za proizvodnju, promet i skladitenje zapaljivih tenosti i gasova: 4. Mere zatite od poara na elektroinstalacijama i ureajima u objektima za proizvodnju, promet, korienje i skladitenje eksploziva i eksplozivnih materija:5. Pojam i znaaj tehnikih propisa za elektroinstalacije:B1) PREVENTIVNA ZATITA OD POARA

B1.1) Mere zatite od poara u urbanizmu

Urbanistiko planiranje ima vie hijerarhijskih nivoa koji se proteu od Prostornih planova na nivou regije, preko generalnih urbanistikih planova, detaljnih urbanistikih planova, urbanistikih projekata, urbanistikih uslova za ureenje prostora do planova parcelacije koji se mogu odnositi na samo jednu katastarsku parcelu.

Urbanistikim planovima se definiu zone prema nameni prostora i planira se izgradnja mree svih infrastrukturnih elemenata (vodosnabdevanje, snabdevanje elektrinom i toplotnom energijom, saobraajna infrastruktura).Koncepcija zatite od poara na nivou svake faze urbanistikog planiranja mora se uklapati u sve opte koncepcije zatite zdravstvena zatita, civilna zatita, zatita od havarija, hemijskih akcidenata i sl. Nivo zatite od poara mora biti primeren rizicima najpre po ljude, zatim i po imovinu, kao i ekonomskim mogunostima sredine. Pri tom, neophodno je uvaavanje klimatskih uslova, prirodnih geografskih okolnosti, graditeljska tradicija sa svim svojim specifinostima, navike u korienju objekata i niz drugih faktora.

1. Urbanistiki uslovi za izgradnju objekata: Zakon o zatiti od poara definie osnovne elemente zatite od poara koji moraju biti sastavni deo odgovarajuih planskih akata.

Najznaajnije mere zatite od poara na nivou urbanistikih planova i projekata jesu sledee:1. izvorita snabdevanja vodom i kapacitet gradske vodovodne mree koji obezbeuju dovoljno koliine vode za gaenje poara;

2. udaljenost izmeu zona predvienih za stambene i objekte javne namene i zona predvienih za industrijske objekte i objekte specijalne namene;

3. pristupne puteve i prolaze za vatrogasna vozila do objekata;

4. bezbednosne pojaseve izmeu objekata kojima se spreava irenje poara.

Organ nadlean za donoenje prostornog, odnosno urbanistikog plana, duan je da u roku od 60 dana od dana odreenog za razmatranje obavesti Ministarstvo o donoenju prostornog i urbanistikog plana.

Lokacija objekata - bezbednost sa aspekta zatite od poara i eksplozijaOdgovarajuim urbanistiko-planskim aktom definiu se zone za izgradnju objekata odreene namene u okviru jednog grada, naselja, bloka.

Sa aspekta zatite od poara neophodno je obratiti panju na opasnosti od poara koje su karakteristine za odreenu vrstu objekata, kao i na pretnju da isti ugroze susedne objekte.Opasnost predstavlja lociranje objekata sa poveanim rizikom od poara u sreditu gradskih jezgara, blizu objekata za stanovanje, za zdravstvenu zatitu, vrtia, kola i sl. U tim situacijama potrebno je striktno se pridravati odredaba odgovarajuih Pravilnika u smislu potrebnih rastojanja do suseda (npr. lociranje stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila u gradskom podruju; npr. Panevo sa objektima Rafinerije i Petrohemije i dr.).Lokacije objekata sa visokim rizikom zbog opasnosti od eksplozije potrebno je birati na rastojanjima od 1km do 30km od naselja i objekata u kojima borave ljudi. Grupisanje vie poarno opasnih objekata na jednom mestu nije dozvoljeno.

Nakon usvajanja odreenog urbanistikog planskog akta teko je ili nemogue izvriti promenu namene povrina i dislociranje odreenih objekata.Bezbednosni pojasevi izmeu objekata kojima se spreava irenje poaraU procesu urbanistikog planiranja definiu se veliine graevinskih parcela, namena, visina i poloaj objekta.

U gradskim ambijentima problem je veoma skupo graevinsko zemljite, za koje se insistira na veoma visokom stepenu iskorienja. U tim situacijama neophodno je insistirati na minimalnim rastojanjima izmeu susednih objekata kako bi bio onemoguen prenos poara.Minimalno rastojanje do ivice susedne parcele na kome bi trebalo insistirati je 5m ( 2 x 5m ).

Potrebno rastojanje izmeu zgrada, odnosno njihovih najbliih prozora obzirom na prenoenje poara, mogue je raunski odrediti iz uslova za paljenje zavese na prozoru susedne zgrade zraenjem plamena koji izbija kroz prozore, odnosno iz uslova da toplotni fluks na zavesi 30 minuta od nastanka poara bude manji od 8kW/m2.U seoskim sredinama, ukoliko se na parceli predvia skladitenje razliitih poljoprivrednih proizvoda, parcela bi morala biti tolike povrine da ne ugrozi ostale objekte ni u sopstvenom dvoritu, ni u susedstvu.

U zaostalim sredinama na teritoriji nae zemlje jo uvek postoji tradicija podizanja visokih zidova na ivicama parcele, to, moramo priznati, predstavlja adekvatnu zatitu od poara (nije po pravilniku i nije za preporuku!).Visoki objekti imaju u pogledu potrebnog rastojanja neuporedivo stroe zahteve, kao i u pogledu mogunosti pristupa. Pravilnikom za zatitu visokih objekata od poara, definisano je minimalno rastojanje do susednog objekta koje mora iznositi polovinu visine vieg objekta. Pravilnik ostavlja i mogunost raunskog dokazivanja potrebnog rastojanja izmeu zgrada i dozvoljava manje rastojanje ukoliko na fasadi nema otvora.

Nakon usvajanja odreenog urbanistikog planskog akta, teko je ili nemogue izvriti promenu predvienih rastojanja izmeu planiranih objekata, kao i prilagoavanje propisima.Pristupni putevi i prolazi za vatrogasna vozila do objekata

Odgovarajuim urbanistiko-planskim aktom definiu se saobraajna reenja jednog grada, naselja, bloka. Tom prilikom reava se i mogunost pristupa vozilima za intervenciju do svakog objekta koji moe biti zahvaen poarom.

Niz propisa bavi se problemom pristupnog puta, platoa za intervenciju i sl. U tom pogledu zahtevi su raznovrsni za razliite vrste objekata javne, stambene, industrijske, skladita zapaljivih tenosti, visoke objekte i dr.Osnovni parametri pristupnih saobraajnica vezuju se za tehnike karakteristike vatrogasnih vozila. Iako se vozila ove namene tehniki usavravaju i modifikuju sa vremenom, ustanovljeni su izvesni stalni kriterijumi: kretanje vatrogasnog vozila samo unapred,

nosivost kolovoza saobraajnica i platoa 13kN osovinskog pritiska,

najmanja irina saobraajnica za jednosmerno kretanje vozila 3,50m, a za dvosmerno 6,00m,

unutranji radijus krivine 7,00m, a spoljanji 10,50m,

maksimalni uspon do 12%.

U situacijama kada je nemogue obezbediti neprekidan tok kretanja vatrogasnog vozila samo vonjom unapred, reenje je projektovati na slepom zavretku kolovoza T ili O okretnice prema Pravilniku o tehnikim normativima za pristupne puteve, okretnice i ureene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekata poveanog rizika od poara (Sl. List SRJ broj 8/95).

Objekti koji se prema svojim karakteristikama svrstavaju u kategoriju visokih iziskuju mogunost pristupa vozilom za intervenciju sa najmanje dve strane i postojanje platoa za postavljanje vozila sa korpom koja imaju mogunost intervenisanja na veim visinama.Karakteristike platoa za intervenciju vatrogasnih vozila su: nosivost kolovoza platoa 13kN osovinskog pritiska,

najmanja duina platoa 15m,

najmanja irina platoa 5m,

udaljenost od objekta 5 12m,

maksimalni nagib do 4%,

irina pokrivanja fasade objekta ~ 40m.

Bezbedan razvod cevovoda za zapaljive tenosti i gasovePoto cevovodi za zapaljive tenosti i gasove predstvljaju povean rizik od nastanaka poara i ekplozije urbanistikim planovima se pored lokacije objekata definiu i trase polaganja naftovoda i gasovoda. Pri tome moraju biti ispotovana bezbednosna rastojanja trase naftovoda ili gasovoda od najbliih graevinskih objekata, puteva, eleznikih pruga, elektrinih i drugih instalacija, koja su propisana odgovarajuim pravilnicima kao to su: Pravilnikom o tehnikim uslovima i normativima za bezbedan transport tenih i gasovitih ugljovodonika magistralnim naftovodima i gasovodima i naftovodima i gasovodima za meunarodni transport ("Sl. list SFRJ", br. 26/85) Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i polaganje distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bar ("Sl. list SRJ", br. 20/92)

Bezbednosna rastojanja zavise od vrste zapaljive tenosti kao i od pritiska u cevovodima.Shodno lanu 28 Zakona o eksplozivnim materijama zapaljivim tenostima naftovodi i gasovodi se mogu graditi odnosno postavljati na nain kojim se ne stvara opasnost od poara ili eksplozije za ove i druge objekte. Pre izgradnje cevovoda za zapaljive tenosi potrebno je pribaviti saglasnost MUP-a na njegovu lokaciju (trasu).Izvorita snabdevanja vodom i kapacitet gradske vodovodne mree koji obezbeuju dovoljno koliine vode za gaenje poaraUrbanistiko-planskim aktima definie se infrastrukturno opremanje jednog grada, naselja, bloka, te se tom prilikom konceptualno reavaju i izvorita i naini snabdevanja vodom.

Napajanje vodom za gaenje poara moe se reiti distribucijom vode iz javne vodovodne mree, crpljenjem iz stajaih voda ili bunara.Potrebna koliina vode za gaenje poara raunski je dobijena analizom poara veliine 50m2/h. Analizom je dokazano da je minimalan potreban prenik cevovoda 100mm ( 100 m).

Pravilnikom o tehnikim normativima za hidrantsku mreu za gaenje poara propisane su minimalne koliine vode koje se moraju obezbediti uzimajui u obzir broj stanovnika nekog naselja:

Broj stanovnika u hiljadamaRaunski broj istovremenih poaraNajmanja koliina vode u l/s po jednom poaru, bez obzirana otpornost objekata prema poaru

do 5110

6 do 10115

11 do 25220

26 do 50225

51 do 100235

101 do 200340

201 do 300345

301 do 400350

401 do 500355

501 do 600360

601 do 700365

701 do 800370

801 do 1000380

1001 do 2000490

Sva izvorita vode moraju biti ispitana na godinje variranje stabilnosti. picevi sezonskih optereenja mogu se reavati i akumulacijom vode u sistemu napajanja.

Problemi nedovoljnog pritiska vode u mrei mogu se reavati i planiranjem ugradnje odgovarajuih ureaja prilikom izrade projektne dokumentacije. Problem nepostojanja gradske vodovodne mree, ili postojanje mree neodgovarajueg kapaciteta mogue je reiti samo na nivou urbanistikog planiranja. Sve druge opcije su neodrive.

B1.2) Tehnoloke mere zatite od poara

1. Tehnoloke mere zatite od poara kod objekata sa poarno osetljivim tehnologijama - opte mere:

klasifikacija objekata prema ugroenosti od poara; opte opasnosti od poara; poarne opasnosti i mere zatite po granama industrije; poarno izdvajanje objekata; opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

klasifikacija objekata prema ugroenosti od poara;

Poarna ugroenost objekata utvruje se u zavisnosti od sledeih elemenata:

stepena ugroenosti tehnolokog procesa,

materijala koji se proizvodi, koristi ili uskladitava,

graevinskog materijala ugraenog u objekat i primenjenih mera zatite od poara.

Stepen ugroenosti tehnolokog procesa utvruje se u zavisnosti od toga da li su u objektima prisutne eksplozivne smee gasovitih, tenih ili vrstih zapaljivih materijala. Ugroenost objekta se znatno poveava ukoliko su u tehnolokom procesu prisutni trajni ili primarni izvori opasnosti, koji formiraju opasan prostor eksployivne atmosfere.

Na poarnu ugroenost objekata utie i vrsta i koliina materijala koji se proizvodi, koristi ili uskladitava u objektu. Stepen poarne opasnosti objekta utvruje se i u zavisnosti od take zapaljivosti, take samoyapaljenja i toplotne vrednosti materijala, kao i od njihove koliine po jedinici povrine.

Kod nas je izvrena katerorizacija objekata prema stepenu ugroenosti u PTN za hidrantsku mreu za gaenje poara, od K1 do K5:

K1 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa materijalom koji se moe zapaliti ili eksplodirati pod dejstvom vode ili kiseonika, lako zapaljivim tenostima ija je taka paljenja ispod 23oC i gasovima i parom ija je donja granica eksplozivnosti ispod 10% (V/V), na primer: pogoni u kojima se radi sa metalnim natrijumom ili kalijumom, fosforom i karbidom, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvaraa i skladita benzina, ugljen-disulfida, etra, acetona i sl.;

K2 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa lako zapaljivim tenostima ija je taka paljenja izmeu 23oC i 100oC i zapaljivim gasovima ija je donja granica eksplozivnosti iznad 10% (V/V), pogoni u kojima se obrauju vrste zapaljive materije, pri emu se razvija eksplozivna praina, na primer: pumpna postrojenja i stanice za tene materije ija je taka paljenja, izmeu 23oC i 100oC, pogoni u kojima se stvaraju ugljena praina, drvene strugotine, brano, eer u prahu, sintetiki kauuk u prahu i sl.;

K3 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa zapaljivim tenostima ija je taka paljenja 100oC do 300oC i vrstim materijama temperature paljenja do 300oC, na primer: pogoni za mehaniku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladita goriva i maziva, sredstva za transport uglja, zatvorena skladita uglja, pumpne stanice za tenosti ija je taka paljenja 100oC do 300oC, garae za automobile i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime vie od 500 lica;

K4 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa tenostima ija je taka paljenja iznad 300oC, vrstim materijama ija je taka paljenja iznad 300oC i materijama koje se prerauju u zagrejanom, razmekanom ili rastopljenom stanju, pri emu se oslobaa toplota praena iskrama i plamenom, na primer: pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gas-generatorske stanice, odeljenja za ispitivanje motora sa unutranjim sagorevanjem, kotlarnice, transformatorske stanice i pogoni u kojima sagoreva vrsto, teno i gasovito gorivo, kao i javni poslovni i stambeni objekti koji mogu da prime od 100 do 500 lica;

K5 - predstavlja kategoriju tehnolokog procesa ugroenosti prema poaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa negorivim materijalima i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaniku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli i za preradu ribe, mesa i mlenih proizvoda, vodne stanice i objekti koji mogu da prime od 20 do 100 ljudi.

Stepen otpornosti objekta prema poaru utvren je standardom JUS U.J1.240.

opte opasnosti od poara;

Karakteristine su skoro za sve industrije i pogone. Tu spadaju: opasnosti od stvaranja eksplozivnih smea, od skupljanja statikog elektriciteta, nekontrolisanog pregrevanja, samozagrevanja, samopaljenja, opasnosti od egzotermnih procesa i sl.

Uslovi su uvek prisutni: vazduh, goriva materija, poviena temperatura.

Da bi se moglo pravilno reagovati, mora se znati za svaku konkretnu situaciju:

ta se radi (detaljan opis tehnologije)

Sa ime se radi (materijal)

Kako se radi (opis rada i alata)

Gde se radi (opis pogona)

Ko radi (kvalifikacija)

Pod kojim uslovima se radi (ventilacija, klimatizacija, vlanost)

Stanje instalacije (da li se odrava)

Mere zatite

poarne opasnosti i mere zatite po granama industrije;

PROIZVODNJA BOJA I LAKOVA

Opis procesa

Lakovi se dobijaju rastvaranjem smola, a kada se lakovima doda pigment dobija se boja.

Kao rastvarai se koriste: aceton, alkohol, alkil-acetat, butil-acetat...

Danas se proizvode lakoisparljive (nitro) i masne boje.

Nitro boje-smola se rastvori u rastvarau, a masna boja-smola se istopi, pa se rastvara u firnajzu uz dodavanje terpentinskog ulja i pigmenta.

Postupak za proizvodnju boja je arni.

Poarne opasnosti

Stvaranje eksplozivnih smea ili zapaljivih para zbog prisustva lakoisparljivih zapaljivih tenosti.

Pored optih izvora paljenja (statiki elektricitet, varnica, el.ureaji...) mogue je i samopaljenje (nitrolakovi)

Preventivne mere

Objekat mora biti propisno lociran da ne ugroava susedne objekte.

Pod objekta mora biti od materijala koji ne varnii.

Zidovi-vatrootpornosti minimum 4 asa.

Krov mora biti lagan (eksplozivna oduka).

Vrata i prozori moraju biti od materijala koji ne varnii.

Elektro instalacije i ureaji moraju biti izvedeni u odgovarajuem stepenu zatite.

Proces mora biti opremljen merno-regulacionim ureajima.

Zabrana upotrebe alata koji varnii.

Radnici moraju nositi pamunu odeu i bez nakita.

I drugo.

Sredstva za zatitu i gaenje poara

Pogoni moraju imati ureaje za otkrivanje i dojavu poara.

Drener instalacija.

Zidni hidranti.

Mobilna oprema (S-tipa).

PROIZVODNJA GUME

Opis procesa

Guma nastaje preradom kauuka kome se dodaje sumpor, a, cinkoksid i regenerat, plastifikatori, punioci, boje...

Folija kauuka se see na trake, a zatim gnjei. Omekanom kauuku se dodaje sumpor (% sumpora odreuje tvrdou gume).

Vulkanizacija-proces sjedinjavanja kauuka i sumpora. Moe biti na toplo ili hladno. Hladna vulkanizacija-kauuk se potapa u sumpor-monohlorid, benzol ili ugljentetrahlorid. Topla-zagrevanje se vri pomou pregrejane pare ili toplog vazduha.

Poarne opasnosti

Osnovne sirovine su izrazito zapaljive, a pojedine faze procesa se odvijaju na povienim pritiscima i temperaturama.

Poarna ugroenost je naroito izraena gde se koriste zapaljive tenosti.

Posebnu poarnu opasnost predstavlja statiki elektricitet zbog upotrebe valjaka u toku proizvodnje.

Preventivne mere


Prostor mora biti dobro ventiliran.

Cevovodi za dovod fluida moraju biti uzemljeni, kao i valjci.

Krov mora biti lagan (eksplozivna oduka).






I drugo.


U poetku se koriste pena i prah

Kasnije rasprena voda i CO2

Objekti moraju imati hidrantsku mreu

PROIZVODNJA I PRERADA DRVETA

Opis procesa

Ruenje u umi.

Seenje u pilanama (pojavljuje se strugotina).

Suenje-prirodno i vetako. Vetako-komorno ili tunelsko.

Ovako osueno se koristi u industriji. Vri se komadanje ili se pravi furnir, perploa, panel ploe, iverica (od presovanog otpada, piljevine i lepka).

Da bi se drvo oplemenilo vri se farbanje i lakiranje. Potapanje drveta u boju bajcovanje, nakon toga ponovo suenje i eventualno lakiranje pomou pitolja.

Poarne opasnosti

Rastu sa svakim stepenom obrade drveta jer se drvo usitnjava i poveava se goriva povrina.

Upotrebom boja i lakova.

Mogui izvori paljenja: neodgovarajui grejni ureaji, elektrini ureaji i instalacije, neodgovarajui alat, statiki elektricitet, udar groma, nehat.

Preventivne mere

Proizvodne pogone podeliti u vie poarnih sektora.

Ventilacija (na granicama poarnih sektora postaviti klapne otporne na poar)

Postaviti ureaje za otkrivanje i dojavu poara.

Oko pogona postaviti prstenastu hidrantsku mreu.

Grejanje izvesti pomou radijatora ili kalorifera na toplu vodu.

Elektroinstalaciju izvesti u odgovarajuem stepenu zatite.

Koristiti alat koji ne varnii.

Kod lociranja kotlarnice obratiti panju na ruu vetrova.


Voda.

Farbare i lakirnice-ugljen dioksid.

PROIZVODNJA VODONIKA

Opis procesa

Tehniki vodonik se dobija parcijalnom oksidacijom (sagorevanjem) metana (iz zemnog gasa) u kiseoniku pri emu se dobija vodonik i ugljen monoksid. Ova gasna smea se ispira vodom i dobija se ist vodonik.

Na trite dolazi u elinim bocama na pritisku od 150 bar.

Koristi se za hidriranja, rezanje metala, kao tehniko gorivo.

Poarne opasnosti

Vodonik je zapaljiv i eksplozivan (4,1-74,2%)

Bez mirisa

Aktiviranje-dovoljna mala koliina energije npr. Statiki elektricitet, varnienje, neadekvatna grejna tela, alat koji varnii...

Preventivne mere

Osnovna preporuka da se proizvodnja odvija u zatvorenim sistemima.




Objekat mora imati eksplozivnu oduku.

Ventilacija mora biti izuzetna pogotovo u zoni plafona.

Preporuuje se upotreba gasnih detektora.





Obavezna gromobranska zatita.


Boce moraju uvek biti u uspravnom poloaju.


Ugljen-dioksid i suvi prah.

PROIZVODNJA PLASTINIH MASA

Opis procesa

Termoplastine-mogu biti oblikovani na temperaturi iznad take omekavanja, a da hlaenjem zadravaju primljeni oblik. Polistirol, polietilen, polipropilen, pvc.

Termoreaktivne-plastina masa zadrava oblik na temperaturama iznad i ispod take omekavanja. Fenolformaldehidne smole.

Hemoovravajue-uz pomo katalizatora ovravaju. Epoksidne smole, poliestarske smole.

Plastine mase se dobijaju meanjem raznih vrsta smola uz dodatke (plastifikatori, omekivai, stabilizatori, sredstva za punjenje, pigment) u zavisnosti kakve osobine treba da ima plastina masa.

Proces se odvija u autoklavima na poveanom pritisku oko 12 bar i temperaturi oko 250C.

Poarne opasnosti

Mogunost izbijanja poara je velika jer su sirovine uglavnom organskog porekla-gorive, a proces se odvija na povienim pritiscima i temperaturama.

Posebna opasnost je primena katalizatora-usled predoziranja moe doi do naglog poveanja temperature i paljenja reakcione smee.

Preventivne mere

Objekti moraju biti sa otpornou na poar.


Prostor treba biti dobro ventiliran.


Prah i pena

Eventualno ugljen-dioksid za ceo prostor.

PROIZVODNJA VETAKIH UBRIVA

A-Proizvodnja superfosfata

Opis procesa

Mlevenje kalcijumfosfata

Razlaganje samlevenog kalcijumfosfata sa sumpornom kiselinom

Dozrevanje i konana obrada superfosfata

Poarne opasnosti

Nema opasnosti jer su materije negorive

Preventivne mere

Opte


Sva raspoloiva sredstva

B-Proizvodnja amonijum nitratnih ubriva

Opis procesa (dobijanje amonijeve alitre NH4NO3)

Neutralizacija azotne kiseline sa amonijakom-u reaktoru

Uparavanje nastalog rastvora

Granulacija (kristalizacija) nastalih soli

Pakovanje gotovog proizvoda

Pomean sa kalcijum-karbonatom ini vetako ubrivo

U istom stanju se koristi za proizvodnju eksploziva

Poarne opasnosti

Amonijum nitrat je ekspolozivan i moe eksplodirati.

Termiki se razlae na istu so

Moe eksplodirati delovanjem detonatora dovoljne snage

Preventivne mere

alitru skladititi u suvim objektima

Pakovati u pakovanja do 60 kg.

Objekat mora imati eksplozivni oduak.


Osnovno sredstvo za gaenje voda, jer sniava temperaturu i rastvara amonijum-nitratnu so.

PROIZVODNJA EKSPLOZIVNIH MATERIJA

Eksplozivne materije su spomenute u Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima i Zakonu o prometu eksplozivnih materija. Podela.

Da bi neka materija bila eksplozivna mora:

Da oslobaa veliku koliinu energije

Da produkti budu delimino ili potpuno gasoviti

Da se proces odvija to bre.

Karakter eksplozije je odreen: gustinom, brzinom detonacije, radnim dejstvom, energijom...

Prema vrsti sagorevanja eksplozivi mogu:

Da sagorevaju obino na otvorenom (deflagracija) sagorevanje je 3-5 m/s

Da sagorevaju eksplozivno u zatvorenom (eksplozija) 1000 m/s

Da sagorevaju detonaciono (detonacija) 6000 stepeni i 19,6x106 bar

Prema nainu upotrebe:

Primarni-inicirajui-ivin fulminat, olovni azid, za izradu upaljaa i kapisli

Sekundarni-kidajui-za punjenje bombi, granata, raketa...

1-ivin fulminat

Opis procesa

Na ivu se deluje azotnom kiselinom i alkoholom, pri emu se nastali ivin fulminat odvoji i sui u vakuum suari

Vlaan fulminat je neopasan, dok je suv osetljiv na svaki udar.

Poarne opasnosti

Korienje alkohola

Suv fulminat

Preventivne mere









Za mokru fazu se koriste pena i prah

Za suvu fazu vodena magla i ugljendioksid

2-TNT

Opis procesa

Na toluol se deluje smeom koncentrovane sumporne i azotne kiseline pri emu nastaje mono nitro toluol. Daljim delovanjem kiselina nastaje di-nitro, a kasnije trinitrotoluol.

ist TNT se dobija prekristalizacijom iz vrelog alkohola.

Manje ist se koristi za spravljanje drugih vrsta eksploziva.

Proces je arni

Poarne opasnosti

Stvaranje eksplozivnih smea ili zapaljivih para zbog prisustva lakoisparljivih zapaljivih tenosti (toluol)

Proces nitracije je egzoterman-razvija se velika koliina toplote.

Preventivne mere









Rasprena voda, pena, prah, haloni.

METALOPRERAIVAKA INDUSTRIJA

Opis procesa

Topljenje

Livenje

Kaljenje

Zavarivanje

Mehanika obrada

Farbanje

Poarne opasnosti

Stvaranje praskavog gasa pri topljenju, livenju i kaljenju

Paljenje ulja u kadama za kaljenje

Zavarivanje

Prilikom farbanja

Preventivne mere

Brzina uranjanja metala u ulje mora biti definisana.

Pripremiti mesto za zavarivanje.

U farbarama obezbediti ventilaciju, zabrana puenja, oprema u odgovarajuoj zatiti


U fazi livenja se koristi suvi prah i ugljen dioksid. Voda je zabranjena.

Prilikom kaljenja i mehanike obrade se koristi vodena magla.

POLJOPRIVREDNA DOBRA I UME

Detaljno opisano u Pravilniku o posebnim merama zatite od poara u poljoprivredi.

Posebno je opasno u vreme etve. Poari nastaju zbog nehata, neispravnih maina, udara groma...

Mere zatite:

Parcele da se preseku sa razliitom kulturom.

Kontrola poljoprivrednih maina, odvoenje statikog elektriciteta, hvatai varnica, auspuh bez rupa.

Ne toenje goriva na njivi.

Prilikom rada nou-obratiti posebnu panju prilikom opravke maine.

umski poari-kao uzrok poara je ljudski faktor i grom (u 80% sluajeva)

Mere zatite:

etinari da se proseku listopadnom umom

Postavljanje znaka upozorenja

Postavljanje opreme za gaenje poara (burad i metle) u turistikim odmaralitima i po stazama.

Gaenje poara na njivi i planini: metlarice i avioni. Na planinama je oteano zbog pristupa.

PREHRAMBENA INDUSTRIJA

Postoji PTN za mlinove za preradu ita i PTN za zatitu skladita od poara i eksplozija

1. Silosi i mlinovi

Opis procesa

Silosi predstavljaju graevinske objekte od betona za skladitenje itarica, unutar silosa je transport mehanizovan, izdeljen je na komore

Mlinovi u sebi sadre vie operacija: dopremanje, ienje, mlevenje, prosejavanje, meanje vrsta, pakovanje. Transport se vri pneumatski ili elevatorima.

ito se transportuje do najvie kote mlina, pa prirodnim padom preko istaa za odvajanje neistoa od valjaka za mlevenje. Kasnije se vri razvrstavanje po tipu i finoi brana.

Kao dodatna obrada je unitavanje branenog moljca pomou para cijanovodonine kiseline i beljenje sa razliitim hemijskim jedinjenjima.

Poarne opasnosti

Brano je vrsta materija koja moe da gori.

Praina je eksplozivna u intervalu od 20-2000 g/m3.

Izvori paljenja: mehaniki delovi mlina, statiki elektricitet, preoptereeni elektromotori, nezatiena sijalina mesta.

Pare cijanovodonine kiseline su ekplozivne.

Preventivne mere

Objekat mora imati odgovarajui stepen optereenja prema poaru.

Ventilacija mora biti izuzetna da eliminie sve estice praine.





Cevovodi za transport moraju biti uzemljeni i premoteni..

Za grejanje se preporiuje topla voda


Voda, ugljen-dioksid i suvi prah.

2. eer

Opis procesa

Proizvodnja sirovog eera-dobijanje difuznog soka-sirova repa se pere, zatim prebacuje na mainu za rezanje, pa do odeljenja za difuziju gde se vri izdvajanje soka iz repe. Difuzni toranj radi na primeru suprotnih tokova tj. svea repa prvo dolazi u dodir sa najkoncentrovanijim sokom. Rezanci se sue i koriste za stonu hranu. Preiavanje soka se vri pomou krea. Otparavanje retkog soka se vri da bi mogao da se kristalie. Centrifugiranje i dobijanje sirovog eera se dobija tako to se masa hladi uz meanje. Kaa se prebacuje u centrifugu gde se izdvaja eer od sirupa. Sirup se vraa na ponovno uparavanje i ceo postupak se ponavlja jo 2 puta. Otpadni sirup-melasa.

Rafinisanje sirovog eera-sa kristala se uklanja omota prskanjem kristala u centrifugi sa toplom vodom.

Poarne opasnosti

eer pod odreenim uslovima moe da se zapali i eksplodira

Opasna faza je suenje rezanaca

DGE 15-20 g/m3Preventivne mere

Kontrola temperature unutar mase rezanaca

Dobra ventilacija

Opte mere zatite (zabrana puenja, otvoreni plamen...)

ienje opreme od nataloene praine.


Hidrantska mrea

Suvi prah i ugljen-dioksid

OPASNOSTI OD POARA I MERE ZATITE U SAOBRAAJU

Drumski saobraaj

elezniki saobraaj

Avio-saobraaj

Brodski saobraaj

PROIZVODNJA ACETILENA

Pravilnik o zatiti na radu i tehnikim merama za razvijae acetilena i acetilenske stanice

Opis procesa

Na kalcijum karbid se deluje vodom, pri emu se oslobaa gas-acetilen.

Ovakav gas se otapa u acetonu i na trite se doprema u bocama na pritisku od 15 bar.

Koristi se za autogeno zavarivanje.

Poarne opasnosti

Acetilen je zapaljiv i eksplozivan (2-80%)

Aktiviranje-dovoljna mala koliina energije npr. Statiki elektricitet, varnienje, neadekvatna grejna tela, alat koji varnii...

Preventivne mere





Ventilacija mora biti izuzetna pogotovo u zoni plafona.

Preporuuje se upotreba gasnih detektora.






Boce moraju uvek biti u uspravnom poloaju.



PROIZVODNJA NAFTE

Opis procesa

Nafta se iz zemlje pojavljuje pod pritiskom i povienom temperaturom.

Izvaena nafta se smeta u bazene gde se odstranjuju mehanike neistoe.

Separacijom se izdvajaju gasovite materije (metan, etan, propan...)

Transport naftovodima

Prerada u rafinerijama-putem zagrevanja se izdvajaju pojedine komponente-frakciona destilacija.

Poarne opasnosti

Prerada nafte je opasna u celom svom toku. Najopasnija kojd najlakih frakcija.

Preventivne mere

Osnovna preporuka da se proizvodnja odvija u zatvorenim sistemima.







Proces mora biti opremljen sistemima za otkrivanje i dojavu poara.




Pena.

PROIZVODNJA PAPIRA

Opis procesa

Celulozna vlakna se usitnjavaju. Tako usitnjena se razreuju vodom da bi mogla da se prenose u rezervoar gde se dodaju razni punioci: kaolin, barijum-sulfat, gips, magnezijum, kalcijum-karbonat, talk. Odavde se izdvaja papirna traka na maini za dobijanje hartije. Traka se sui prvo slobodnim oticanjem vode, a kasnije prelaskom preko velikog broja valjaka koji se iznutra greju parom.

Poarne opasnosti

Skladita sirovina i faza usitnjavanja celuloze su poarno opasne

Faza mokre prerade nema opasnosti

Faza suenja

Uzroci paljenja: varnienje noa prilikom seenja, nepanja, statiki elektricitet

Preventivne mere

Osnovna preporuka da se proizvodnja odvija u posebnim sistemima.

Objekat mora imati odgovarajui stepen optereenja prema poaru.

Zabrana upotrebe otvorenog plamena.



PROIZVODNJA MASTI I ULJA

Prema poreklu se dele na: ivotinjske masti i ulja i biljne masti i ulja

Opis procesa

Presovanjem-kod biljnih sirovina. Na toplo i hladno

Ekstrakcijom-na sirovinu se deluje rastvaraem, a posle se vri destilacija

Topljenjem-suvo i mokro topljenje

Postupak hidriranja-prerada ulja u vrstu materiju-uvoenje vodonika u ulje na 180-200 C i na 5 bar.

Poarne opasnosti

Masti i ulja ne spadaju u lako zapaljive materije.

Opasnost je primena sredstava za ekstrakciju.

Prilikom poara masti i ulja se rasprskavaju i imaju otrovne produkte sagorevanja.

Primena vodonika u procesu hidriranja

Preventivne mere

Objekti -vatrootpornosti minimum 4 asa.





Pena.

PROIZVODNJA TEKSTILA

Tekstilne sirovine delimo na:

Prirodna vlakna biljnog porekla (juta, pamuk, lan, konoplja), ivotinjskog porekla (vuna, dlaka), mineralnog porekla (azbest)

Vetaka na bazi celuloze i belanevina

Sintetika poliamidi, polivinili, poliestri, staklena vlakna...

Opis procesa se deli na

Mehanika obrada (predenje i tkanje)

Hemijska obrada-oplemenjivanje (beljenje, farbanje...)

Predenje se odvija u vie faza: otvaranje bala, meanje pamuka, uklanjanje primesa, grebenjanje, pravljenje pree, upredanje vie vlakana

Tkanje se vri na razboju

Dorada se vri za bolji kvalitet i lepi izgled

Poarne opasnosti

Osnovna opasnost je da je pamuk u rastresitom stanju vrlo zapaljiv

Naslage fine praine

Faza smuenja (tkanina se prevodi preko plamenika da bi se dlaice, nastale u procesu tkanja sagorele i da bi tkanina ostala potpuno glatka.

Preventivne mere

Objekti moraju biti izvedeni kao posebni poarni sektori

Intenzivna ventilacija i otpraivanje.


Grejanje izvesti pomou kalorifera ili radijatora sa vodenim grejanjem


Voda i ugljen dioksid za elektrine ureaje.

izdvajanje objekata i delova objekata u posebne poarne sektore

Priano u svakoj tehnologiji posebno

opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

Priano u svakoj tehnologiji posebno

2. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa zapaljivim tenostima:

Pitanja koja e se obraivati u ovoj temi su objanjena u Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima I gasovima I Pravilniku o izgradnji postrojenja za zapaljive tenosti I o ukladitavanju I pretakanju zapaljivih tenosti.

klasifikacija zapaljivih tenosti; odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj zapaljivih tenosti; bezbedonosna rastojanja objekata; izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim tenostima u posebne poarne sektore; opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

klasifikacija zapaljivih tenosti;

Zapaljive tenosti se dele prema temperaturi zapaljivosti u tri osnovne grupe, i to:

1) I grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 38oC:

2) II grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti od 38oC do 60oC;

3) III grupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti preko 60oC do 100oC.

Tenosti iz I grupe dele se na tri podgrupe, i to:

1) I1 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 23oC, a temperatura kljuanja ispod 38oC;

2) I2 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti ispod 23oC, a temperatura kljuanja preko 38oC;

3) I3 podgrupa - tenosti ija je temperatura zapaljivosti od 23oC do 38oC.

odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj zapaljivih tenosti;

Odobrenje lokacije je regulisano Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima, a blie je odreeno PTN za odreene vrste zapaljivih tenosti i gasova (benzini, razni gasovi, TNG...)

Lokaciju za izgradnju objekta po lanu 28 pomenutog zakona odobrava i daje saglasnost na investiciono-tehniku dokumentaciju:

1. optinski organ uprave nadlean za unutranje poslove, ako se radi o objektima u kojima se smetaju ili proizvode zapaljive tenosti ukupne zapremine do 500 m3 i gasovi do 200 m3,

2. republiki organ uprave nadlean za unutranje poslove, odnosno odgovarajui nadleni pokrajinski organ uprave na teritoriji Republike Srbije, ako se radi o gasovodima i naftovodima koji prelaze preko teritorije dve ili vie optina i o smetaju i proizvodnji zapaljivih tenosti i gasova preko 500 odnosno 200 m3.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaciju objekta (skladita, magacini i rezervoari, naftovodi i gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila) mora uz zahtev priloiti:

1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi objekat za koji se trai odobrenje mesta, sa ucrtanim poloajem i gabaritima ve postojeih objekata,

2. tehniki opis terena prikazanog na situacionom planu,

3. tehniki opis objekta koji se namerava graditi i opis tehnolokog procesa,

4. popis vrste i koliina zapaljivih tenosti i gasova koje namerava skladititi ili vriti promet,

5. dokaz da je izvreno prilagoavanje objekta potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane.

Upotrebu objekta odobrava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju. Odobrenje se moe izdati nakon izvrenog tehnikog pregleda.

U odobrenju za upotrebu objekta za smetaj zapaljivih tenosti i gasova odreuje se vrsta i koliina ovih materija.

Komisiju, koja vri tehniki pregled objekta odreuje organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju.

U sastav komisije ulazi predstavnik organa uprave nadlenog za unutranje poslove na osnovu lana 30 pomenutog zakona.

bezbedonosna rastojanja objekata;

U zavisnosti od vrste zapaljive tenosti, postoje pravilnici u kojima su definisana bezbednosna rastojanja u kojima se skladite zapaljive tenosti od ostalih objekata.

To su zone 0, 1 i 2

izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim tenostima u posebne poarne sektore;

U delu koji je predvien za sve kandidate, bie spomenuta zatita objekata od mogunosti izbijanja, prenosa i mera zatite od poara kod objekata sa zapaljivim tenostima.


Opremanje objekata je objanjeno u delu prerade nafte.

3. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa zapaljivim gasovima:

Pitanja koja e se obraivati u ovoj temi su objanjena u Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima I gasovima I pravilnicima koji blie odreuju vrstu zapaljivog gasa.

klasifikacija zapaljivih gasova; odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj zapaljivih gasova; bezbednosna rastojanja objekata - zone razaranja; izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim gasovima u posebne poarne sektore;opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

klasifikacija zapaljivih gasova;

Ranije je reeno u karakteristikama opasnih materija (klasa 2)

odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj zapaljivih gasova;

U Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima I gasovima je propisano koji organ uprave izdaje saglasnost na lokaciju za smetaj zapaljivih gasova u zavisnosti uskladitene koliine gasa.

Odobrenje lokacije je regulisano Zakonom o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima i gasovima, a blie je odreeno PTN za odreene vrste zapaljivih tenosti i gasova (benzini, razni gasovi, TNG...)

Lokaciju za izgradnju objekta po lanu 28 pomenutog zakona odobrava i daje saglasnost na investiciono-tehniku dokumentaciju:

1. optinski organ uprave nadlean za unutranje poslove, ako se radi o objektima u kojima se smetaju ili proizvode zapaljive tenosti ukupne zapremine do 500 m3 i gasovi do 200 m3,

2. republiki organ uprave nadlean za unutranje poslove, odnosno odgovarajui nadleni pokrajinski organ uprave na teritoriji Republike Srbije, ako se radi o gasovodima i naftovodima koji prelaze preko teritorije dve ili vie optina i o smetaju i proizvodnji zapaljivih tenosti i gasova preko 500 odnosno 200 m3.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaciju objekta (skladita, magacini i rezervoari, naftovodi i gasovodi, stanice za snabdevanje gorivom motornih vozila) mora uz zahtev priloiti:

1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi objekat za koji se trai odobrenje mesta, sa ucrtanim poloajem i gabaritima ve postojeih objekata,


3. tehniki opis objekta koji se namerava graditi i opis tehnolokog procesa,

4. popis vrste i koliina zapaljivih tenosti i gasova koje namerava skladititi ili vriti promet,

5. dokaz da je izvreno prilagoavanje objekta potrebama narodne odbrane u skladu sa propisima iz oblasti narodne odbrane.

Upotrebu objekta odobrava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju. Odobrenje se moe izdati nakon izvrenog tehnikog pregleda.

U odobrenju za upotrebu objekta za smetaj zapaljivih tenosti i gasova odreuje se vrsta i koliina ovih materija.

Komisiju, koja vri tehniki pregled objekta odreuje organ uprave koji je izdao odobrenje za izgradnju.

U sastav komisije ulazi predstavnik organa uprave nadlenog za unutranje poslove na osnovu lana 30 pomenutog zakona.

Samim tim postoje pravilnici za odreene vrste gasova gde su definisane odredbe koje se tiu bezbednosnih rastojanja za smetaj zapaljivih gasova.

bezbednosna rastojanja objekata - zone razaranja;

U zavisnosti od vrste zapaljivog gasa, postoje pravilnici u kojima su definisana bezbednosna rastojanja u kojima se skladite zapaljive tenosti od ostalih objekata.

To su zone 0, 1 i 2

izdvajanje objekata i delova objekata sa zapaljivim gasovima u posebne poarne sektore;


U delu koji je predvien za sve kandidate, bie spomenuta zatita objekata od mogunosti izbijanja, prenosa i mera zatite od poara kod objekata sa zapaljivim tenostima.

4. Tehnoloke mere zatite od poara na objektima sa eksplozivnim materijama:

Pored Zakona o eksplozivnim materijama, zapaljivim tenostima I gasovima, blia uputstva I odredbe koje se odnose na temu eksplozivnih materija se nalaze u Pravilniku o zatiti na radu pri izradi eksploziva I baruta I manipulisanju eksplozivima I barutima., kao i itav niz drugih pravilnika koji precizno definiu namenu eksplozivne materije.

klasifikacija eksplozivnih materija; odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj eksplozivnih materija; bezbedonosna rastojanja objekata; izdvajanje objekata i delova objekata sa eksplozivnim materijama u posebne poarne sektore; opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

klasifikacija eksplozivnih materija;

Eksplozivnim materijama, smatraju se:

1. privredni eksplozivi,

2. sredstva za paljenje eksploziva,

3. pirotehniki proizvodi,

4. privredna municija,

5. barut,

6. sirovine eksplozivnog karaktera za proizvodnju materija iz taaka 1. do 5. ovog stava.

Privrednim eksplozivima smatraju se materije koje se upotrebljavaju za ruenje ili oblikovanje objekata i materijala energijom osloboenom hemijskim reakcijama eksplozivnog razlaganja.

Sredstvima za paljenje eksploziva smatraju se sve vrste kapisla, upaljaa i tapina i pirotehnika sredstva koja se upotrebljavaju pri miniranju.

Pirotehnikim proizvodima smatraju se sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naune, privredne i druge svrhe, kao i predmeti koji sadre eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke, koji slue za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja ili dima.

Privrednom municijom se smatraju meci, patroni i aure opremljene kapislom i napunjene barutom.

Barutom se smatra crni i malodimni barut namenjen za rudarske i sportske potrebe.

Sirovinama eksplozivnog karaktera smatraju se materije koje po hemijskom sastavu i osetljivosti na paljenje imaju osobine eksploziva i sposobne su za eksplozivno razlaganje, a namenjene su za proizvodnju eksplozivnih materija.

odreivanje lokacijskih uslova za bezbedan smetaj eksplozivnih materija;

Lokaciju za izgradnju magacina i postavljanje tipiziranih prenosnih ili prevoznih kontejnerskih skladita za smetaj eksplozivnih materija, na osnovu l. 21 pomenutog zakona odobrava u skladu sa propisanim tehnikim normativima:

1. optinski organ uprave nadlean za unutranje poslove uz saglasnost optinskog organa uprave nadlenog za narodnu odbranu, ako se radi o smetaju eksplozivnih materija u oblasti prometa do 1.000 kilograma,

2. republiki organ uprave nadlean za unutranje poslove uz saglasnost republikog organa uprave nadlenog za narodnu odbranu, odnosno odgovarajui nadleni pokrajinski organi uprave u Republici Srbiji, ako se radi o smetaju eksplozivnih materija u oblasti prometa preko 1.000 kilograma.

Podnosilac zahteva za izdavanje odobrenja za lokaciju objekta mora uz zahtev priloiti:

1. situacioni plan terena na kome se namerava graditi objekat za koji se trai odobrenje mesta, sa ucrtanim poloajem i gabaritima ve postojeih objekata overen od nadlenog organa za urbanizam,


3. tehniki opis objekta koji se namerava graditi i

4. popis vrste i koliine eksplozivnih materija koje e se uskladititi.

bezbedonosna rastojanja objekata;

Odreivanje bezbedne udaljenosti objekata se odreuje prema kategoriji eksplozivne materije. Pa tako: opasan deo pogona mora biti lociran tako da ne ugroava ostale delove pogona, druge objekte I ureaje I obrnuto, da sam ne bude ugroen od drugih objekata I ureaja.

Za glavne magacine eksplozivnih materija vae odredbe propisa o uskladitavanju I izgradnji magacina za eksplozivne materije.

izdvajanje objekata i delova objekata sa eksplozivnim materijama u posebne poarne sektore; opremanje objekata ureajima i instalacijama za dojavu i gaenje poara.

Spominjano u tehnologijama proizvodnje eksplozivnih materija.

B1.3) Graevinske mere zatite od poara

Prilikom izgradnje graevinskih objekata osim funkcionalnih, estetskih, konstruktivnih, ekonomskih i drugih aspekata, moraju se primeniti sve neophodne mere zatite od poara.Preventivne mere zatite od poara imaju za cilj da spree pojavu poara u objektu, ukoliko do poara doe spreavaju njegovo brzo irenje, omoguavaju efikasnu evakuaciju ljudi i onemoguavaju prenos poara na okolne objekte. Kasifikacija zgrada prema nameni (javni objekti, stambeni objekti, industrijski objekti, skladita i visoki objekti)Klasifikacija objekata moe se izvriti prema nameni, izvdvojenosti i visini.

Prema nameni objekti se dele na:

1. stambene zgrade - Zgrada koja ima vie od 80 % korisne povrine namenjene za stanovanje i pratee sadraje (stanarske ostave, podstanica grejanja, hodnici, stepenita, liftovska okna i sl.), a ostatak ine prostorije za garairanje vozila, poslovni prostor i dr.2. poslovne zgrade - Zgrada koja ima vie od 80 % korisne povrine namenjene za poslovanje (prodaju, kupovinu, usluge i sl.) a ostale prostorije su stambene i/ili javne namene.3. javne zgrade - Zgrada koja ima vie od 80 % korisne povrine namenjene za okupljanje Ijudi (obrazovni, kulturni, sportski, religiozni i sl. susreti, ugostiteljstvo, autobuski, elezniki, avio-terminali i sl.) a ostale prostorije su stambene i/ili poslovne namene.4. industrijske objekte - Zgrade namenjene za proizvodnju (proizvodni pogoni) u kojima se nalaze maine, oprema, roba (sirovine i proizvodi) kao i radnici.

5. skladita - Zgrade koje slue za uvanje sirovina, poluproizvoda i proizvoda. U zavisnosti od izvedbe i namene skladita mogu biti:

hladnjae - skladite opremljeno ureajima za odravanje niske temperature i odreene vlanosti;

priruna skladita - skladita u kojima se uva roba za potronju u toku jednog dana;

regalno skladite - skladite u kome se roba uva u regalima visine do 12 m;

silos - skladite krunog ili vieugaonog horizontalnog preseka koje slui za uvanje prakastih ili zrnastih materija;

visokoregalno skladite - skladite u kome se roba uva u regalima visine iznad 12 m;

zatvoreno skladite - skladite koje ima krov i zidove kojima je skladite zatvoreno sa svih strana i obezbeeno od prodora atmosferilija.

Prema izdvojenosti (poloaju u odnosu na druge objekte) dele se na:

1. izdvojene zgrade - Zgrada koja je od susednih zgrada udaljena vie od 4 m2. zgrade u nizu - Susedne zgrade sa rastojanjem manjim od 4 mPosebna vrsta objekta su visoki objekti. Pod visokim objektima podrazumevaju se zgrade za boravak ljudi iji se podovi najvieg sprata nalaze 30 metara iznad najnie kote terena na koji je mogu pristup vatrogasnog vozila.Poarno optereenje objekataPrimena odgovarajuih mera zatite od poara treba da bude u skladu sa poarnom ugroenosti objekata, za iju procenu jedan od bitnih parametara je poarno optereenje, koje se odreuje na osnovu koliine zapaljivih i gorivih materija, njihove toplotne moi i povrine koju pokrivaju te materije.Pod toplotnim poarnim optereenjem ije je odreivanje u naoj zemlji utvreno standardom SRPS U.J1.030 (Sl. list. SFRJ", br. 36/76.), podrazumeva se vrednost ukupne toplotne energije koja se moe osloboditi pri sagorevanju zapaljivog materijala prisutnog u prostoriji odnosno na otvorenom prostoru. Poarnim optereenjem su obuhvaeni i zapaljivi konstruktivni elementi objekata.

Specifino poarno optereenje se izraunava po formuli:

P0= GxHu/P

(kJ/m2)gde je:

P0 poarno optereenje

Gx ukupna koliina pojedine zapaljive materije u kg ili m3Hu kalorina mo pojedine gorive materije u kJ/ kg ili kJ/ m3P povrina prostorije u m2U raun ulaze svi gorivi materijali u smislu stadada SRPS U.J.1.020 koji su sastavni deo zgrade. Standardom SRPS U.J.1.030 odreene su tri grupe specifinih poarnih optereenja:

nisko poarno optereenje do 1 GJ/m2 (250.000 kcal/m2),

srednje poarno optereenje 1-2 GJ/m2 (500.000 kcal/m2),

- visoko poarno optereenje preko 2 GJ/m2.

Primer: stambeni objekat 335, banka 750, robna kua 419, biblioteka 1670, proizvonja parketa 1700, impregnacija drveta 3300, proizvdonja boja i lakova 4200, skladita preko 5000.

Trajanje poara. Na bazi poarnog optereenja dolazi se do konstatacije koliko je trajao poar. Na bazi JUS U.J1 030 izvrena je podela:

malo poarno optereenje

trajanje poara 1 sat

srednje poarno optereenjetrajanje poara 2 sata visoko poarno optereenjetrajanje poara 4 sata

Klasifikacija graevinskih elemenata i konstrukcija prema otpornosti na poaraSvojstva materijala prema njihovoj zapaljivosti definiu se kao reakcija na vatru (gorivost), dok se svojstva konstruktivnih elemenata definiu kao otpornost prema vatri (vatrootpornost). Navedena svojstva utvruju se ispitivanjem prema jugoslovenskim standardimaVatrootpornost se definie za svaki element graevinske konstrukcije (zid, stub, greda, meuspratna konstrukcija, krovna konstrukcija...) i izraava se u minutima.

Vatrootpornost ili otpornost na poar je svojstvo konstrukcije, odnosno elementa, a ne materijala, da u uslovima izloenosti standardnom poaru sauva tokom odreenog vremena svoju nosivost, sprei prodor plamena i toplotnog zraenja. Otpornost na poar utvruje se vremenom trajanja, od 15 do 240 minuta, u kojem ta konstrukcija zadovoljava propisane karakteristike.

Zidovi

Zidovi spadaju u konstrukcije koje imaju najveu vatrootpornost koja zavisi od:

vrste materijala

dimenzija.

Primeri su dati u tabeli:

Vrsta materijalaDebljina

(cm)Vatrootpornost (as)

Omalterisan zid od pune opeke256

Omalterisan zid od uplje opeke222

Omalterisan zid od pune opeke122

Neomalterisan zid od pune opeke121

Zid od nabijanog betona neomalterisan256

Zid od nabijanog betona neomalterisan101

Armirano betonski zid22,56

Armirano betonski zid184

Stubovi

Stubovi spadaju u konstrukcije koje imaju manju vatrootpornost zbog relativno malih dimenzija. Grade se od razliitih materijala: armirani beton, elik, opeka, drvo. Vatrootpornost zavisi najvie od samog materijala i dimenzija stuba, a znatno se moe poveati oblaganjem vatrootpornim materijalom.

Vrsta materijalaDebljina

(cm)Vatrootpornost (as)

Armirano betonski stub bez obloge20



AB stub sa oblogom (omalterisan)262

AB stub sa oblogom (omalterisan)304

elini stub obzidan opekom52

elini stub obzidan opekom7,54

elini stub obzidan opekom126

Meuspratne konstrukcije

Vatrotopornost im zavisi od materijal od kojeg su izgraeni. Drvene meuspratne konstrukcije imaju veoma slabu vatrootpornost (moe se poveati malterisanjem). Danas se najee koriste armirano betonske konstrukcije koje imaju znatnu vatrootpornost koja se znaajno poveava sa debljinom ploe. (npr. AB ploa debljine 10cm vatrootpornost 1 as, a AB ploa debljine 12cm vatrootpornost 4 asa).Klasifikacija graevinskih materijala prema gorivostiGorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena ili visoke temperature pale ili poinju tinjati i ovaj proces se nastavlja nakon uklanjanja plamena. U ovu grupu spadaju organske materije: drvo, proizvodi od drveta, trska, krovna hartija, bitumenski i katranski prizvodi, poliuretani, polistireni (stiropor), tkanina i sl. Prema brzini gorenja razlikuju se:

brzogorive (mekano drvo, iverica, perploe...)

sporogorive (drvolit durisol ...)

Negorivi materijali su oni koji se pod dejstvom plamena ne pale, ne tinjaju i ne ugljeniu, ali pri visokim temperaturama mogu imati za posledicu promenu osobina (pre svega smanjenje vrstoe).

Prema standardu U.J1.050 Ponaanje graevinskih materijala u poaru izvrena je klasifikacija graevinskih materijala u sledee klase gorivosti:negorivi graevinski materijali klasa A1 ( kamen, pesak, cement, kre, gips, glina, staklo, perlit, vermikulit, malter, beton armirani beton, azbestnocementna i mineralna vlakna, opeka, keramika, metali ) gorivi graevinski materijali teko zapaljivi klasa B1 ( lake ploe nabazi mineralne vune, gips-kartonske ploe, cevi i fazonski delovi od tvrdog PVC-a, PVC podne obloge, podne obloge od vinil-azbestnih ploa, hrastov parket, lamelni parket ) normalno zapaljivi klasa B2 ( drvo debljine vee od 2mm, dekorativne presovane ploe obloene sintetikim materijalom, ploe od penastih sintetikih materijala, tvrde ploe PVC-a, cevi io fazonski komadi od polipropilena, tvrdog polietilena, polistirol masa, polietilen, mase na bazi poliuretana, tekstilne podne obloge, asfalt, krovne lepenke ). Odreivanje stepena otpornosti objekta na poara odnosno njegovih konstrukcijskih elemenataSrpskim stadardom SRPS U.J1.240 izvrena je klasifikacija zgrada ili dela zgrade (poarni sektor) prema otpornosti od poara u pet grupa:

I bez otpornosti

II mala otpornost

III srednja otpornost

IV vea otpornost

V velika opornost.

Otpornost konstrukcija i materijala do kojih je zgrada izgraena odreuje klasifikaciju zgrada u pogledu njihove ugroenosti. U donjoj tabeli date su vrednosti vatrootpornosti graevinskih konstrukcija u zavisnosti od stepena otpornosti prema poaru:

Stepen otpornosti prema poaru zugrade ili njenog dela (poarnog sektora) jednak je stepenu otpornosti graevinske konstrukcije sa najmanjim stepenom otpornosti.

Npr. Ukoliko zidovi i meuspratna konstrukcija zgrade imaju vatrootpornost 3h (velika otpornost), a krovna konsrukcija ima vatrootpornost 15 minuta (mala otopornost) itava zgrada e imati malu otpornost.

Takoe, ukoliko se zgrada sastoji od vie poarnih sektora razliitog stepena otpornosti protiv poara, ona ima onaj stepen otpornosti koji ima poarni sektor sa najmanjom otpornou.

U zavisnosti od dimenzija zgrade (povrina, visina) zavisi i stepen otpornosti koji mora imati. Vea zgrada zahtevla vei stepen otpornosti prema poaru.

Za odreivanje potrebnog stepena otpornosti elemenata konstrukcije prema poaru u stambenim, javnim i poslovnim objektima primenjujemo metodologiju definisanu u tehnikoj preporuci JUS TP 21. Za odreivanje potrebnog stepena otpornosti elemenata konstrukcije prema poaru u industrijskim objektima primenjujemo metodologiju definisanu u tehnikoj preporuci JUS TP 19.Za odreivanje potrebnog stepena otpornosti elemenata konstrukcije prema poaru u skladinim objektima primenjujemo metodologiju definisanu u Pravilniku o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija ( Sl. list SFRJ br. 24/87 ). Poarni sektori - svrha i ciljPoarni sektor je osnovna prostorna jedinica objekta koja se moe samostalno tretirati u pogledu nekih tehnikih i organizacionih mera zatite od poara, a odvojen je od ostalih delova objekta konstrukcijama otpornim prema poaru (tavanica, zid, vrata). Jedan poarni sektor ini jedna ili vie prostorija, obino na jednoj etai, koje predstavljaju funkcionalnu celinu (stan, kotlarnica, predionica, manji raunski centar, tehnike prostorije..).

Praktino, protivpoarni sektor je prostor u zgradi koji je od drugih delova odvojen poarnim zidovima i meuspratnom konstrukcijom. Ukoliko tavanica nema potrebnu vatrootpornost tada protivpoarni zid preseca zgradu po itavoj visini, pa ceo takav deo zgrade, koji obuhvata sve spratove ini jedna protivpoarni sektor.

Cilj deljenja objekata u vie poarnih sektora je da se sprei irenje poara van prostora u kojem je nastao. U posebne poarne sektore se obavezno izdvajaju delovi objekta u kome je rizik od izbijanja poara vei, kao i oni u kojim je poarno optereenje znatno vee nego u ostatku objekta. Takoe u posebne poarne sektore se izdvajaju objekti u kojima se nalaze sistemi od zanaaja za bezbednost objekta (sistemi za dojavu, gaenje, rezervni izvori napajanja itd)

Protivpoarni sektor posmatramo kao deo zgrade koji e eventualnim poarom biti potpuno uniten, pa se nastoji da protivpoarni sektori budu to manji.Poarni segment (poarno izdvojeni deo zgrade) je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno ini jednu graevinsku celinu (npr. jedna stambena lamela, tehniki blok bolnice, sportsko rekreativni deo hotela..). Poarni segment obino ima najmanje dva poarna sektora.Protivpoarne prepreke (horizontalne i vertikalne)

Osnovni zadatak protivpoarne preventive je spreavanje irenja poara, odnosno ograniavanje poara unutar jednog dela zgrade (jednog poarnog sektora). irenje poara ograniava se u svim pravcima, kako u vertikalnim tako i u horizontalnim. Ovo se postie pomou protivpoarnih prepreka (horizontalnih i vertikalnih).

irenje poara moe biti:

linearno premetanje granice plamena po povrini sagorivih materija u odreenom pravci i ravni.

prostorno nastajanje novih arita na odreenom rastojanju (u drugim prostorijama i na drugim spratovima objekta) usled strujanja vrelih gasova kroz otvore na zidovima (prozori i vrata) i na meuspratnoj konstrukciji (stepenita i liftovi).

Protivpoarni zidovi (vertikalne protivpoarne prepreke)

Imaju ulogu da spree irenje poara iz jedne prostorije u drugu. NJima se dele delovi objekta koji imaju razliitu namenu, kao i razliiti tehnoloki procesi u industrijskim halama. Svaki protipoarni zid mora biti od negorivog materijala i mora imati zahtevanu vatrootpornost.

Grade se od temelja i zavravaju iznad krovne povrine na 0,4 metra, a kod zgrada sa visokim poarnim optereenjema na 0,7 metara. Potrebno je da potpuno presecaju sve sagorive konstrukcije i tako spree irenje poara.

Ukoliko zbog tehnolokog procesa nije mogue izgraditi klasian zid primnjuju se tzv. visei protivpoarni zidovi u kombinaciji sa vodenom zavesom.

Treba izbegavati otvore na protivpoanim zidovima (vrata, prozori i sl.). Ukoliko postoje moraju biti zatieni materijalom koji ima vatrootpornost najmanje koliko i sam zid. Takoe otvori kroz koje su postavljene elektroinstalacije i cevovodi moraju biti efikasno zatieni odgovarajuim premazima, a u ventilacione kanale, na mestu prodora kroz protivpoarni zid, postavljaju se protivpoarne klapne. Povrina otvora u protivpoarnim zidovima ne sme biti vea od 25% ukupne povrine zida.

Pojasevi od negorivih materijala

U velikim industrijskih halama, u kojima zbog tehnolokih procesa nije mogue postavljati protivpoarene zidove, pribegava se stvaranju pojasa od negorivog materijala, odgovarajue vatrootpornosti. irina takvog pojasa treba da iznosi najmanje 5 metara i da na itavom delu preseca zgradu. Moe se kobinovati sa vodenom zavesom.

Horizontalne prepreke

To su ustvari meuspratne konstrukcije od negorivog materijala sa odgovarajuom vatrootpornou. Spreavaju irenje poara sa jedne etae na drugu. Kao i kod zidova svi otvori na meuspratnoj konstukciji moraju biti zatieni tako da ne naruavaju njenu vatrootpornost.

Poarna bezbednosna rastojanja - rastojanje izmeu zgrada Potrebno rastojanje, R (m(, izmeu zgrada, odnosno njihovih najbliih prozora, s obzirom na prenos poara, je mogue odrediti iz uslova za paljenje zavese na prozoru susedne zgrade zraenjem od plamena koji izbija iz prozora prostorija poarnih sektora (PS) zahvaenih poarom - iz uslova da toplotni fluks na zavesi 30 minuta od nastanka poara bude manji od 8 kW/m2.

Potrebno rastojanje izmeu zgrada se alternativno moe odrediti iz izraza:

R ( a (H/2) cos ( + 4 (m ( ; gde su: a - faktor otvora (prozora i sl.); a = 1 + 0.001 (p1 ( p2 ); H (m( - visina vie zgrade.

p1 i p2 (m2( su povrine prozora najbliih poarnih sektora zgrada dve posmatrane zgrade.

Za zgrade sa prozorima udaljenih preko 40 m od posmatranog poarnog sektora horizontalno orijentisanih poarnih sektora povrina prozora se zanemaruje.

Ukoliko postoji goriv posrednik izmeu zgrada u nivou prozora - na primer drvo sa znaajnijom kronjom rastojanje treba uveati za najmanje 6 m.

Zatite graevinskih konstruktivnih elemenata od poaraKonstruktivni elementi izgraeni od materijala koji imaju loe karakteristike u pogledu otpornosti na poar kao to su elik ili drvo moraju se zatiti od uticaja vatre (plamena i visoke temperature).

Zatita elinih konstrukcija

Iako sa stanovita protivpoarne zatite elik nije povoljan, poto na relativno niskim temperaturama gubi nosivost, ipak se najvie koristi u izgradnji velikih proizvodnih hala i skeleta visokih objekata (zbog brze gradnje). Ispitivanjima je dokazano da poputanje elinih konstrukcija nastaje ve posle 15-30 minuta ukoliko ne postoji nikakva zatita. Zbog toga se primenjuju razliiti oblici zatite:

oblaganje zatitnom oblogom (betonom, opekom, gipsom, negorivim mineralnim ploama)

nanoenje prskanog maltera od gipsa

premazivanje zatitnim premazima (plamal itd.)

Zatita krovnih konstrukcija od elika vri se izvoenjem sputenih plafona od materijala sa minimalnim koeficijentom toplotne provodljivosti.

nanoenjeobziivanje

malteraopekom

preko mreiceZatita drvenih konstrukcija

I pored toga to spada u izrazito gorive materijale drvo ima veliku primenu u graevinarstvu. Sa aspekta zatite od poara ima pozitivnu osobinu to slabo provodi toplotu. U poaru ono se zagreje samo povrinski dok se kod npr. elika toplota gotovo istovremeno prenosi po celom preseku. Iz navedenih razloga stubovi od elika u poaru popuste mnogo pre drvenih.

Zapaljivost drveta zavisi od:

vrste drveta

vlanosti drveta

povrinske obrade i dimenzija drveta

anatomskog sastava drveta

Zatita drveta od visokih temperatura moe se vriti na vie naina:

oblaganjem limom loi rezultati

oblaganje ianom mreom i malterisanjem efikasniji nain

premazivanjem hemijskim sredstvima koja u poaru razvijaju inertne gasove koji spreavaju gorenje ili stvaraju penu koja vri izolaciju drvenog elementa od spoljnog vazduha

impregnacijom unoenjem zatitnog sredstva u dubinu drvene mase potapanjem ili pod pritiskom (najbolji rezultati)

Pristupni putevi za vatrogasna vozilaPrilikom izgradnje objekata potrebno je obezbediti pristup vatrogasnim vozilima do objekata kao i mogunost njihovog manevrisanja. Da bi se to obezbedilo potrebno je da postoje odgovarajui putevi, okretnice i platoi.

Karakteristike vatrogasnih vozila sa nadgradnjom u skupljenom poloaju su:

1. irina - b (manje od) 2,5 m;

2. visina - h (manje od) 3,7 m;

3. duina - L (manje od) 14 m;

4. unutranji radijus krivine - r (vee od) 6,2 m;

5. osovinsko optereenje - q (manje od) 13 kN; rauna se da su vozila troosovinska;

6. klirens - K, cm 15 (manje od) k (manje od) 30;

7. savladavanje uspona - trenje zavisi od stanja kolovoza.

Pristupni put za vatrogasna vozila mora da ima ima sledee karakteristike:

1. najmanja irina kolovoza za:- jednosmerno kretanje vozila je 3,5 m, a- za dvosmerno kretanje vozila je 6 m;

2. Unutranji radijus krivine koji ostavljaju tokovi vozila je 7 m, a spoljanji radijus krivine je 10,5 m;

3. uspon (rampa) nagiba manjeg od 12% - ako se kolovoz ne ledi; a ako se kolovoz ledi manjeg od 6%.

Spreavanje pristupa drugim vozilima uz objekat na pristupnom putu za vatrogasna vozila vri se:1) preprekama na kolovozu u vidu rasklopivih "piramida";2) ardinjerama mase vee od 60 kg, a manje od 100 kg;3) ianom ili slinom ogradom koja se moe lako isei alatom koji koriste vatrogasci.

Ukoliko ne postoji kruni put, za manevrisanje vozila grade se okretnice i platoi.

Okretnice za vatrogasna vozila mogu biti:a) krune, oblika "O" ili "P" - gde se vozilo kree samo unapred b) okretnice oblika "T" gde je dozvoljeno manevrisanje vozila.

Plato za vatrogasna vozila se izgrauje tako da moe da primi optereenje od stope vatrogasnog vozila (10 t na 0,1 m2).Minimalna irina platoa B = 5,5 m;Minimalna duina platoa L = 15 m;Maksimalni nagib iznosi 3o.

Evakuacija ljudi iz objektaZgrade treba da budu projektovane i izgraene tako da omogue bezbednu evakuaciju u sluaju poara i da konstrukcije zgrada ouvaju integritet i nosivost i u vreme pripreme vatrogasne intervencije do njenog punog angaovanja.

Definicije pojmova

Evakuacija je udaljavanje osoba u sluaju opasnosti od ugroenog do bezbednog mesta. Investitori, vlasnici ili korisnici poslovne ili javne zgrade odreuju nominalni broj lica koji kao gosti dolaze u zgradu odnosno pojedine prostorije (diskoteku, restoran, sportsku ili koncertnu dvoranu i sl.).

Vreme evakuacije je vreme pripreme za evakuaciju i vreme kretanja od polaznog mesta (na kome se zatekla osoba u trenutku poara) do bezbednog mesta (van zgrade najmanje 5 m od objekta)

Vreme pripreme za evakuaciju

Vreme pripreme za evakuaciju je vreme od trenutka kada lice koje e se evakuisati sazna da je nastao poar koji bi mogao da ugrozi ivot do trenutka naputanja prostorije boravka (vreme u kome lica ocenjuju opravdanost evakuacije, trae svoje lanove porodice, kune ljubimce, vredne stvari i sl. koje nameravaju da povedu odnosno ponesu. Za potrebe projektovanja usvaje se:

Za stambene objekte - najmanje 10 minuta;

Za poslovne objekte - najmanje 5 minuta;

Za javne objekte najmanje 3 minuta (osim za stadione i sportske hale, za koje iznosi 2 minuta).

Brzina kretanja pri evakuaciji

Projektna brzina neometanog kretanja oveka na ravnom podu je vo = 1.5 m/s.

Brzina kretanja pri evakuaciji se smanjuje usled grupisanja ljudi pred suenjem koridora (vratima i sl.), skretanja koridora, nailasku na stepenite, eskalator, kretanjem po stepenitu, rampi i sl.

Projektna brzina ometanog kretanja je proizvod brzine neometanog kretanja i faktora usporavanja u.

ve = u vo

u = 0.8 za kretanje niz stepenite;

u = 0.6 - 0.05 d za kretanje uz stepenite gde je d broj fiktivnih etaa od po 3 m

Primer : za podzemnu garau na koti -12.0 stepenite do kote 0 ima 4 etae pa je u = 0.4

u = 0.9 za kretanje niz rampu;

u = 0.7 - 0.05 d za kretanje uz rampu;

Pri nailasku na suenje koridora ili vrata otvora manjeg od 1.00 m za 10 do 40 lica; manjeg od 1.60 m za 40 do 200 lica projektno vreme zadravanja je 3 s za svakih 10 lica koja koriste taj koridor evakuacije.

Za svako skretanje pod uglom veim od 30o a manjim od 60 o i nailazak na stepenite ili rampu potrebno je 2 s na svakih 10 lica koji koriste taj koridor evakuacije

Za svako skretanje pod uglom veim od 60 o i nailazak na eskalator u pokretu potrebno je dodatnih 5 s na svakih 10 lica koja koriste taj koridor evakuacije.

Etape evakuacije

Etape evakuacije su:

I etapa - od PM (polaznog mesta) do PI (prvi izlaz - izlaz iz prostorije)

Kretanje osobe u I etapi evakuacije treba da se zavri za 30 s u svim stambenim, poslovnim i javnim zgradama osim u sluajevima gde se sedi u stolicama u duim redovima i nekim specifinim prostorijama:

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima i sl. za manje od 200 osoba - 60 s

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima i sl. za vie od 200 a manje od 600 osoba - 120 s

bioskopima, pozoritima, amfiteatrima i sl. za vie od 600 a manje od 2000 osoba - 180 s

sportskim i drugim scenama za vie od 2000 osoba - za 240 s.

II etapa - od PI do EI (etani izlaz - izlaz iz hodnika ako na njemu postoje protivpoarna vrata)

Kretanje osobe u II etapi treba da se zavri za manje od 60 s.

III etapa - od EI do KI (krajnji izlaz - izlaz iz objekta)

IV etapa od KI do bezbednog mesta

Kretanje osobe u III etapi treba da se zavri za manje od 3 minuta.

Koridori evakuacije treba da budu pregledni, bez suvinih skretanja, sa promenama smera pod uglom ne veim od 90 o (sem u stepenitu), bez prepreka (viih pragova, viseih i konzolno okaenih predmeta).

Putevi evakuacije

Putevi evakuacije do prvog izlaza treba da budu dovoljno kratki da se evakuacija iz ovog dela ugroenog prostora ostvari pre nego to nastane due direktno izlaganje osobe vatri i dimu ili vatra ili dim zapree izlaz(e).

Radi izbegavanja situacije u kojoj je prvi izlaz zapreen u veim prostorijama se normira broj alternativnih prvih izlaza i duina puteva evakuacije do njih:

za vie od 50 osoba a manje od 300 u prostoriji treba da postoje dva alternativna PI;

za vie od 300 a manje od 600 osoba treba da postoje 3 alternativna PI;

za vie od 600 a manje od 2000 osoba treba da postoje 4 alternativna PI.

Na svakih 2000 preko 2000 osoba treba da postoji jo jedan PI.

Rastojanja izmeu dva susedna izlaza zavisi od vatrootpornosti zgrade kao i od namene zgrade.

Stepen vatrootpornosti zgradeNajvee rastojanje od izlaza (m)

I i II15

III20

IV25

Stepenita

Za vertikalno komuniciranje u zgradama slue:

jednokraka, dvokraka i trokraka stepenite

pomona stepenita

protivpoarna (sigurnosna) stepenita.

Stepenite moe uticati na brzinu evakuacije. Zato ono mora biti odgovarajue irine i potrebno je obezbediti pravilan ritam koraka (dvostruka visina stepenika + irina gazita da bude izmeu 60 i 64 cm). Treba teiti da se stepenite izoluje od ostalih prostorija.irina stepenita (m)

broj etaa koje povezuje11.11.21.31.41.51.61.71.8 m

1150220240260280300320340360

2190260285310335360385410435

3230300330360390420450480510

4270340375410445480515550585

5310380420460500540580620660

6350420465510555600645690735

7390460510560610660710760810

8430500550610665720775830885

9470540600660720780840900960

105105806457107758409059701035

Kapacitet stepenica: Maksimalni. broj lica koja koriste jedno stepenite irine, m

Podrumske prostorije treba odvojiti od ostatka zgrade zbog moguenosti zadimljavanja u sluaju poara u podrumu (najbolje zaseban ulaz u podrum).

Protivpoarna (sigurnosna) stepenita

Moraju obezbediti neometan put do povrine koja predstavlja bezbedan prostor.

Postoje dve vrste: spoljanje i unutranje protivpoarne stepenice.

Spoljanje moraju biti pristupane iz hodnika ili najmanje iz dva stana zgrade na svakom spratu. Nagib ne sme biti vei od 45o. Materijal od kojeg su izgraene mora biti negoriv. Rastojanje od otvora na fasadi mora biti najmanje 1,5m i mora postojati zatitna ograda visine preko 1,2m.

Unutanje protivpoarne stepenice moraju biti opasane zidom od negorivog materijala vatrootpornosti 90 minuta. Oblaganje gorivim materijalom nije dozvoljeno.. Najmanja irina se odreuje tako da na 100 ljudi bude 60 cm, s' tim da ukupna irina nije manja od 1,25m.

Hidrantska mreaVoda je osnovno sredstvo za gaenje poara. Osim gaenja voda slui i za hlaenje objekata (npr. rezervoara zapaljivih tenosti) u blizini poara. Najefikasniji nain za obezbeivanje vode za gaenje poara je povezivanje na gradsku ili industrijsku vodovodnu mreu. Vodovodna mrea namenjena za gaenje poara naziva se hidrantska mrea. Sastoji se iz spoljne hidrantske mree (sa odgovarajuim brojem nadzemnih ili podzemnih hidrantskih prikljuaka) i unutanje hidrantske mree (sa odgovarajuim brojem unutanjih zidnih prikljuaka).

Izvori snabdevanja vodom

Za napajanje hidrantske mree koristi se podzemna, povrinska ili atmosferska voda iji kapacitet mora obezbediti rad mree u trajanju od 2 asa. Ukoliko se koristi voda iz bunara mora se dokazati njegova izdanost. Ukoliko se dovoljna koliina vode ne moe obezbediti iz jednog bunara dozvoljeno je spajanje vie bunara.

Za zahvatanje povrinskih voda za neopsredno napajanje hirantske mree izrauju se prilazni putevi za vatrogasna vozila i pumpe.

Za napajanje hidrantske mree mogu se koristiti i atmosferske vode koje se sakupljaju u rezervoare. Kapacitet rezeroara odreuje se na osnovu kapaciteta potrebnog za gaenje poara i broja mlazeva koji se koriste.

Koliina vode koja je potrebna za stambene i javne zgrade i industrijske objekte u zavisnosti od stepena otpornosti zgrade prema poaru i kategorije tehnolokog procesa data je u tabelama:

K1 pogoni sa eksplozivnim materijama, lako zapaljivim tenostima (taka paljenja ispod 23oS) i gasovima.

K2 pogoni sa lako zapaljivim tenostima ija je taka paljenja izmeu 23oC i 100oC, pogoni gde se stvara eksplozivna praina i sl.

K3 pogoni sa zapaljivim tenostima ija je taka paljenja izmeu 100 oC i 300 oC, pogoni za proizvodnju hartije, tekstilni pogoni, garae za automobile, javni objekti za vie od 500 licaK4 livnice, kotlarnice, trafo-stanice i javni objekti koji mogu da prime do 500 lica.

K5 pogoni sa negorivim materijama, kompresorske stanice ...

Spoljna hidrantska mrea

Mora biti izvedena kao prstenasti sistem cevovoda. Slepi cevovod moe izuzetno za objekte namenjene stanovanju i druge objekte ije poarno optereenje ne prelazi 1 GJ/m2. Duina slepog cevovoda ne moe biti vea od 180 m.

Rastojanje izmeu spoljnih hidrantskih prikljuaka odreuje se zavisno od namene, veliine i slinih karakteristika objekta, s tim da se poar na svakom objektu moe gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta. Dozvoljeno rastojanje izmeu dva hidranta iznosi najvie 80 m.U naseljenim mestima, u kojima su objekti preteno namenjeni stanovanju, rastojanje izmeu spoljnih hidranata iznosi najvie 150 m.Rastojanje hidranata od zida objekta iznosi najmanje 5 m, a najvie 80 m.Oko objekta koji se titi od poara postavljaju se nadzemni hidranti, a ako nadzemni hidranti ometaju saobraaj, postavljaju se podzemni hidranti.Hidranti moraju biti nezakreni i dostupni, a oznaavaju se tablicama sa upisanim rastojanjima od oznake mesta na kome se nalazi hidrant.Prema protoku koji treba ostvariti, ugrauju se hidranti No 80 ili 100.Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zatiti tako da se ne smeju zamrznuti ili otetiti.Cevi razvodnog cevovoda u mrei hidranata i cevi za pojedini hidrant moraju imati prenik prema proraunu, ali ne manji od 100 mm.Potreban pritisak u spoljnoj hidrantskoj mrei odreuje se proraunom u zavisnosti od visine objekta i drugih uslova, ali ne sme biti nii od 2,5 bar.Ako spoljna hidrantska mrea raspolae dovoljnom koliinom vode, a pritisak je nedovoljan, mora se ugraditi ureaj za povienje pritiska vode.U neposrednoj blizini hidranta predvienog za neposredno gaenje poara postavlja se ormar za smetaj creva, mlaznice kljua i druge potrebne opreme,Broj creva standardne duine odreuje se zavisno od udaljenosti hidranta od objekta i od potrebe za intervencijom sa spoljne strane objekta.

Unutranja hidrantska mrea

Unutranja hidrantska mrea ne mora se postaviti:1. u stambenim zgradama sa manje od etiri nadzemna sprata;2. u objektima namenjenim za javna kupatila i perionice;3. u skladinim prostorijama iji su zidovi otporni prema poaru u trajanju najmanje 2 asa, u kojima se uskladitava negoriva roba, u negorivoj ambalai;4. u prodavnicama i proetorijama namenjenim za administrativne poslove, povrine do 150 m2.5. u proizvodnim objektima IV i V stepena otpornosti prema poaru, sa kategorijom tehnolokog procesa prema ugroenosti od poara K4 i K5 i zapremine do 1000 m3.Unutranja hidrantska mrea ne sme se postaviti u proizvodnim pogonima i skladitima u kojima korienje vode moe stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksplozije, poar i irenje poara.Unutranja hidrantska mrea stambenih i javnih zgrada moe biti zasebna, ili spojena sa vodovodom kojim se objekat napaja vodom za pie.U proizvodnim pogonima unutranja hidrantska mrea moe biti zajednika sa mreom za pie ili za higijenske potrebe i sa mreom vode koja se upotrebljava u tehnolokom procesu, a moe biti i zasebna.Unutranja hidrantska mrea mora stalno da bude pod pritiskom vode bez obzira na izvor iz kog se snabdeva vodom, tako da na najviem spratu objekta na mlaznici ima najnii pritisak od 2,5 bar.Za unutranju hidrantsku mreu upotrebljavaju se cevi najmanjeg unutranjeg prenika 52 mm, odnosno hidrantski prikljuak najmanjeg unutranjeg prenika 52 mm.Cevi za unutranju hidrantsku mreu postavljaju se tako da budu zatiene od mehanikog oteenja.Cevi za unutranju hadrantsku mreu ne postavljaju se kroz prostorije ugroene poarom.Meusobno rastojanje hidranata odreuje se tako da se celokupan prostor koji se titi pokriva mlazom vode, pri emu se panja obraa na to da je duina creva 15 m, a duina kompaktnog mlaza 5 m.Hidranti se smetaju u prolaze, stepenine prostorije i puteve za evakuaciju, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugroene poarom, tako da ne ometaju evakuaciju.U hidrantski ormar postavlja se vatrogasno crevo nazivnog prenika 52 mm, sa mlaznicom prenika 12 mm.Ventil u hidrantskom ormaru postavlja se na 1,50 m od poda, a ormar se oznaava oznakom za hidrant (slovom ,,N").Prostorije sa visokim specifinim poarnim optereenjem tite se sa najmanje dva mlaza.

Ureaji za poveanje pritiska

Ako se hidrantska mrea snabdeva vodom iz vodovodne mree iji je pritisak nedovoljan, postavlja se ureaj za povienje pritiska vode u hidrantskoj mrei.Ako ureaj za povienje pritiska nema mogunost za svakodnevnu automatsku kontrolu, mora imati jednu rezervnu pumpu.Ureaj za povienje pritiska postavlja se u objekat koji se titi od poara ili u posebno izgraen objekat. Ako se ureaj za povienje pritiska posvtalja u objekat koji se titi od poara, prostorija u koju se ureaj postavlja mora da bude odvojena od ostalih zidovima otpornim prema poaru najmanje 2 asa, a ulazna vrata moraju biti otporna prema poaru 1,5 as ili postavljena tako da se u tu prostoriju ulazi iz prostora koji ne moe biti ugroen poarom.U objektima kategorije opasnosti K1, K2 i K3 mora da postoji rezervni izvor za snabdevanje ureaja za povienje pritiska energijom. U objektima kategorije opasnosti K4 i K5 ureaj za povienje pritiska moe da se snabdeva elektrinom energijom preko posebnog kabla i posebne kune prikljune kutije koja se nalazi na fasadi zgrade. Ako kablovi za napajanje elektrinom energijom ureaja za povienje pritiska prolaze kroz prostorije koje mogu biti ugroene poarom, moraju se zatititi tako da njihova otpornost prema poaru iznosi najmanje 2 asa.Ureaj za povienje pritiska mora imati obilazan vod.

Tehnika kontrola hidrantske mree

Hidrantska mrea, sa svojim ureajima i armaturom, kontrolie se najmanje jednom godinje.Prilikom kontrole meri se pritisak vode u hidrantskoj mrei pri istovremenom radu svih spoljnih i unutranjih hidranata koji daju potreban protok vode za gaenje poara na pojedinom objektu. Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici na najviem spratu ili na hidrantu koji je najudaljeniji od prikljuka.Ureaj za povienje pritiska u hidrantskoj mrei mora imati mogunost svakodnevne automatske kontrole svih pumpi i signalizaciju kvara na kontrolnom mestu, a ako to nije mogue obezbediti, ureaj se kontrolie runim ukljuivanjem jednom meseno.Creva u hidrantskim ormarima kontroliu se najmanje jedanput godinje, pri emu se moraju ispitati pritiskom vode od 7 bara.

Suva hidrantska mrea

Suva hidrantska mrea postavlja se na objektima viim od 75 metara i slui za intervencije vatrogasnih jedinica. Naime, postavljanje vatrogasnih creva za gaenje poara na visokim zgradama zahteva vie vremena, te da bi se omoguila bra intervencija vatrogasaca, postavljaju se metalne vertikalne cevi veeg preseka, obino 80 mm preko kojih se pumpama ubacuje voda.

Suvi prikljuak postavlja se u blizini stepenita na mestima pristupanim vatrogasnim vozilima. Na spratovima suvog voda ostavljaju se tipizirane vatrogasne spojeke na koje se mogu prikljuiti vatrogasna creva.

Ako se cevovod suve hidrantske mree ne koristi due vreme mora se kontrolisati svake dve godine vazdunim pritiskom od 1,5 bara.

Suvi hidrantski cevovodi moraju se postaviti tako se omogui gaenje poara u svim prostorijama.Graevinske mere kod opasnih objekata - eksplozivni oduci, vrste konstrukcijaOpasni objekti su nadzemni objekti u kojima se nalaze eksplozivne materije, zapaljive tenosti i gasovi, odnosno u kojima postoji mogunost stvaranja eksplozivne smee. Zbog poveanog rizika od nastanka eksplozije i poara prilikom izgradnje ovakvih objekata propisane su posebne graevinske mere zatite.

Opasni objekti moraju biti locirani tako da ne ugroavaju ostale objekte. Bezbednosno rastojanje od ostalih objekata zavisi od vrste i koliine opasne materije koja se nalazi u objektu i propisano je posebnim pravilnicima.

Opasni objekti moraju biti izgraeni od negorivih materijala, odgovarajue vatrootpornosti.

Ovakvi objekti po pravilu imaju lak krov, kako bi se u sluaju eksplozije, ona irila prema gore, a ne prema susednim objektima.

Mora se obezbediti neprekidna ventilacija ovakvih objekta kako bi se izbegla mogunost stvaranja eksplozivne smee.

Kod ovakvih objekata koriste se eksplozioni oduci. Oni predstavljaju specijalne krovne konstrukcije koje se postavljaju iznad prostorija koje su ugroene od eksplozije. Oni se mogu izvesti tako da ine deo krovne konstrukcije, ili da ine celu krovnu konstrukciju.

Zadatak eksplozionih oduaka je da, u sluaju eksplozije u objektu, pod uticajem udarnog talasa, prvi popuste i time spree ruenje zidova i ostalog dela objekta. Povrina eksplozionih oduaka odreuje se na bazi vie faktora, od kojih je osnovni, izdrljivost delova objekta na pritisak.

Posebne vrste eksplozionih oduaka koriste se kada se u objektima vri skladitenje zapaljivih tenosti (u rezervoarima) ili praina koje mogu dovesti do stvaranja eksplozivne smee (u silosima). Na njima se postavljaju eksplozivni oduci ija je uloga da ako doe do ekspolzije smanje pritisak u prostoru u kojem je eksplozija nastala i na taj nain spree da instalacija bude izloena pritisku veem od dozvoljenog.

Ovakvi, protiveksplozivni oduci mogu biti razliite izvedbe, npr:

protiveksplzivni diskovi - oslabljeno mesto na gornjem delu posude, tako da u sluaju naglog poveanja pritiska disk bude odbaen i na taj nain se smanji pritisak u posudi. Dimenzije diska se proraunavaju u zavisnosti od dimenzija posude i moguih pritiska.

protivekspozivna vrata, u sluaju poveanja pritiska otvaraju se i tite instalaciju

Ako se skladita materija koje mogu da stvore eksplozivne smee sastoje od vie prostorija u posebno izgraenom objektu, svaka od tih prostorija mora imati zaseban eksplozioni oduak.

Pored eksplozionih koriste se i dimni oduci. Dimni oduci su ureaji koji imaju zalatak da, u sluaju izbijanja poara u nekom objektu, omogue efikasno odvoenje proizvoda sagorevanja (dima i toplih gasova) iz poarom zahvaene povrine. Postavljaju se tamo gde iz bilo kojih razloga nemamo dovoljno otvora kroz koje e izlaziti proizvodi sagorevanja u sluaju poara. Postoji vie vrsta dimnih oduaka, a najvie su u upotrebi: svetlosne i vienamenske kupole, aluzine i ventusi.

Isprave o usaglaenosti graevinskih elemenata i konstrukcijaZa tradicionalne graevinske materijale postoje dokazane vrednosti vatroot

preventivna zastita

Documents