Желим да останем у Србији

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ИСТРАЖИВАЊА

ЗАПОШЉАВАЊЕ ВИСОКОШКОЛСКОГ КАДРА У ОДНОСУ НА ЗАВРШЕНЕ СТУДИЈЕ

Циљ истраживањаПрикупљање и анализа информација о:

ставовима младих везаних за начин студирања,

њихове мотиве за студирање

очекивања везанa за проналажење посла након студија

покретање сопственог бизниса

спремност за преквалификацију уколико не нађу посао у струци

ставове о перспективи младих у Србији уколико се не запосле у догледно време након завршеног школовања

Циљ истраживања

прикупљање и анализа статистичких података о студентима на Универзитету у Нишу током последњих 5 година

анализа података о запошљавању високошколског кадра у последњих пет година према подацима Националне службе за запошљавање

УзоракЗа први део истраживања анкетирано је 1.000 студената са 13 факултета Универзитета у Нишу

Коришћен је случајан стратификовани узорак, анкетирано је 46% студената и 54% студенткиња

Обухваћене су следеће области студирања: природно – математичке науке, техичко-технолошке науке, друштвено-хуманистичке науке, медицинске науке, уметност и интер-дисциплинарне студије

Методологија

директно испитивање уз коришћење анкетног упитника

попуњавање упитника преко интернета

Упитник се састојао од 25 питања

Анализа резултата истраживања

анкету су попуњавали студенти од 19. до 26. година

анкетирани студенти су завршили гимназију у 46% случајева, средњу стручну школу у 50% случајева и друге врсте средњег образовања у 4% случајева

највећи број анкетираних студената је био из области техничко технолошких наука 47%, затим друштвено хуманистичких наука 23%, а најмање из области уметности 3% и интердисциплинарних наука 2%

Анализа резултата истраживањаДодатне курсеве и обуке је похађало 38 % анкетираних студената, док 62% испитаника није имало прилике да их похађа

Од укупно анкетраних студената 28% њих је имало стручну праксу током студирања, док 72% испитаника није имало никакву праксу

Од укупног броја испитаника 96% сматра да стручне праксе треба да постану обавезне током школовања, док само 4% испитаника сматра да стручне праксе нису потребне током школовања

Анализа резултата истраживањаНа питање да ли су испитаници у претходном периоду учествовали у неким волонтерским акцијама, половина судената је одговорила да јесте, а половина да није

Од укупног броја акетираних студената, само 16% њих је одговорило да упоредо са студирањем ради неки посао

Највећа помоћ при запошљавању се очекује од породице, у 38% случајева, затим од Националне службе за запошљавање 28%, док се најмање очекује од професора 2% и од центра за каријерно вођење 6%

Анализа резултата истраживањаНа питање да ли су испитаници спремни за преквалификацију ако се не запосле за 2 године, 40 % њих је спремно да се преквалификује, док 60% не размишља о тој могућности

Од укупног броја испитаника, 73% њих размишља о томе да покрене сопствени бизнис, док 27% не размишља у том правцу

Анализа резултата истраживања

На питање ''Да ли млади у Србији имају перспективу?'' само 18% испитаника је одговорило да млади у Србији имају перспективу

На питање ''Да ли млади у Србији имају исте шансе за развој као и у другим земљама региона?'' 86% испитаника је одговорило да немају, а само 14 % да имају исте шансе

Анализа резултата истраживања

На питање ''Да ли млади у Србији могу својим радом да зараде за егзистенцију?'' 63% испитаника је одговорило да не могу да зараде у Србији за егзистенцију

Испитаници су на питање ''Да ли млади треба да потраже шансу за живот ван Србије?'' одговорили са ДА у 88% случајева

Од укупног броја испитаника, 79% њих размишља да оде из Србије уколико се не запосле за 2 године након дипломирања

Анализа резултата истраживања

Посматрано по научним областима:

студенти из области техничко-технолошких наука су најзаинтересованији за одлазак – 84%

област медицинских и друштвено економских наука са истим процентом од 81%

студенти интердисциплинарних студија су мање заинтересовани, са 67%

Студирање на Универзитету у Нишу

Овом анализом обухваћени су подаци о студентима са 13 факултета Универзитета у Нишу.

Просек уписаних студената годишње на Универзитету у Нишу у последњих 5 година је око 4.000

Просек студирања на Универзитету у Нишу је око 7 година

Студирање у Србији

Први степен студија

На основу званичних статистичких података Републичког завода за статистику, у Србији се смањује број студената на првом степену студија

Уколико посматрамо број уписаних и број дипломираних студената по годинама, долазимо до закључка да само 10% студената завршава I степен

Студирање у Србији

Други степен студија

На студије другог степена, уписује се све већи број студената. Уколико посматрамо упис студената у 2011. и 2014. години – уписано је 20% више студената

Степен завршавања студија другог степена се креће до 70%

Студирање у СрбијиТрећи степен студија

Студије трећег степена уписује све већи број студената, посматрано по годинама – чак 35% више у 2014. години него у 2011. години

Завршавање докторских студија је све веће у посматраном периоду. У 2014. години је скоро дупло више доктора наука завршило студије него 2011. године

Запошљавање младихСтопа незапослености младих у Србији је једна од највећих у Европи.

Млади се суочавају и са неусклађеношћу понуде и тражње на тржишту рада и неусклађеношћу система квалификација и стручног образовања са ЕУ.

Потребе тржишта рада се стално мењају, услед економског напретка и технолошких промена, па је потреба за добро образованим стручним кадровима све већа

Запошљавање младихНеопходно је системско праћење и утврђивање тренутне неусклађености квалификационе структуре дипломираних студената и квалификација које се траже, али и предвиђање потреба тржишта рада Србије за кадровима.

Врло је важно обезбедити додатно образовање и обуке, као и могућност за стручну праксу ради стицања искуства и припреме за запошљавање, као и приправнички рад.

Стратешки оквир за запошљавање Влада Републике Србије је усвојила Националну стратегију за запошљавање за период 2011-2020. и Акциони план за спровођење Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године.

Други важан документ на коме Влада Србије тренутно ради је Програм економских реформи за период 2017-2019.године.

Одлазак младих из СрбијеСрбија је последњих двадесет година прва у региону и друга у свету по исељавању младих и образованих људи

У периоду од 2007-2014 године иселило се око 300,000 људи, при чему је број оних који су отишли 2014. два пута већи од броја оних који су напустили Србију 2007. године

Истраживање Светског економског форума, које је обухватило 140 земаља и показало да је Србија према капацитету да задржи таленте заузела зачеље и постала водећа у „одливу мозгова“

Одлазак младих из СрбијеПрема званичним статистичким подацима, Попису из 2011. године, из региона Јужне и Источне Србије је навећи број особа које раде/бораве у иностранству.

Уколико посматрамо занимања која обављају лица која су отишла из земље, у категорији високообразованих највише је запослено у области инжењерства, стручних сарадника и техничара.

Од 2013. године је присутан стални пораст броја лекара који одлазе у иностранство.

Одлазак младих из СрбијеОдлазак у иностранство у потрази за бољом и плаћенијом каријером и животом, Србију кошта према оцени стручњака, готово 30 милијарди евра, колико је дато на школовање око 100.000 високошколаца.

Одлазак младе високообразоване и високостручне радне снаге смањује способност земље да се развије.

Да би се ситуација променила, потребно је подићи квалитет и ефикасност образовног система инаучне заједнице, као и успостављање адекватних веза између образовања, науке и привреде

Масован одлазак младих, пре свега талената, представља знак да држава не поседујеодговарајућу стратегију развоја привреде и друштва, или ако је и поседује, да се таквастратегија не примењује