prezentacija- vježbe 02.ppt

FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Prof.dr Slobodan LukićMsc Nikola Skobo, visi asistent

FINANSIJSKA TRŽIŠTA 1

Svjetska ekonomska kriza i finansijska tržišta

PITANJA ZA DISKUSIJU1. Koji su uzroci nastanka svjetske ekonomske krize?2. Kako se svjetska ekonomska kriza manifestuje na tržištu?

FINANSIJSKA TRŽIŠTA 2

3FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Jesu li ekonomske krize česte?

• Ekonomske krize praćene recesijama i depresijama nisu nova stvar

• One se događaju često i rezutat su ozbiljnih strukturnih promjena, neogovornosti i nesposobnosti vlada, lošeg upravljanja i neizgrađenosti kontrolnih mehanizama

• One su do sada najčešče bile regionalne, kratkotrajajuće i brzo savladive (jedna do tri godine)


Rast outputa, 1961-2011 (% promjena)

2009

2003

2006

2000

1979

1985

1988

1991

1994

1997

1982

1973

1976

1961

-6

1967

1964

1970

-2

-4

10

8

6

2

4

0

Razvijene zemljeZemlje u razvoju

Kriza dugova ranih 1980s

Recesija ranih 1980s

Recesija ranih 1990s

Istočnoazijska

finansijska kriza

2001 globalni

preokret

2008 globalna

kriza

Recesije naftnih šokova


Makroekonomski efekti krize

• Simultani pad svih makroekonomskih agregata: GDP, proizvodnja glavnih globalnih industrijskih sektora, trgovina, investicije, zaposlenost, štednja;

• Ogroman pad cijena metala, energije, glavnih kompleksnih industrijskih proizvoda, nekretnina itd;

• Realokacija akumulacije prema hi-tech sektorima i sektorima sofisticiranih usluga


3. Da li postoji realna mogućnost za skori oporavak i izlazak iz krize?• Managerske prognoze - PMI indikatori (purchasing

managers index – kompozitna ocjena nosilaca ekonomskih aktivnosti) su počeli da rastu

• Predsjednik Evropske centralne banke Jean-Claude Trichet - oporavak u Evropi treba očekivati tek krajem 2011. godine.

• Dobici američkih banaka i rast berzanskih akcija je više rezultat promjena računovodstvenih pravila u SAD, nego realnog poboljšanja njene ekonomije.


• Alex Dibelius – Goldman Sachs: Budućnost ne mogu prognozirati, ali rast kurseva dionica ne znači i kraj finansiske krize, a iskustvo nas uči da mi kao bankari i kao upravljači rizika moramo biti spremni na najgore• Prva slika sadašnje ekonomske krize je bila bankarska kriza, a druga slika recesija. Treća slika će biti kriza nastala zbog eksplozije budžetskih deficita (do 2014 ukupni javni dug će narasti do 115% GDP-a, u upoređenju sa 75% u 2008. 60% je općeprihvaćena mjera održivosti deficita).


OECD scenariji izlaska iz krize

• Jača i revitalizirana ekonomija – unapređenje regulacija, jačanje korporativnog upravljanja, podrška inovacijama, promocija trgovine investicija i konkurencije, razvoj politika održivog rasta.

• Čišća ekonomija i jačanje povjerenja u globalizaciju – promovisanje transparentnosti i integriteta, borba protiv korupcije i pranja novca, protiv utaja poreza i klimatske promjene.


• ozdravljenje i regulacija finansijskog sektora i čvršći risk management • restauracija uslova za kratkoročni i dugoročni ekonomski rast (reformisanje antikonkurentskih regulacija, redukovanje poreskih opterećenja ljudi sa nižim primanjima, lansiranje velikih infrastrukturnih projekata i razvoj različitih trening i obrazovnih programa za nezaposlene)


Ključna pitanja za BiH i Srbiju u svjetlu ekonomske krize?

• Jesmo li proučili dubinu i stvarne izvore krize?• Jesmo li sposobni donijeti adekvatne i

prostudirane mjere na svim nivoima vlasti• Hoćemo li zaboraviti gorke reforme na račun

kupovanja socijalnog mira i zaštite vladajuće birokracije?

• Možemo li dalje uz ovakvu strukturu države i ekonomije?


Svetska finansijska kriza novog milenijuma

• Hiperprodukcija građevinskog sektora• Hiperprodukcija kredita• Subprime (drugorazredni) krediti• Zasićenje tražnje na stambenom tržištu 2005.

god• Kreditna kriza u SAD ispoljena 2007. god



Kretanje obima sekjuritizacije u Evropi i SAD u periodu od 2000 do 2007 godine (u milijardama dolara)



• Visok nivo leveridža i primena inovativnih finansijskih rešenja

• Kumuliranje izloženosti nenaplativim kreditima

• Kriza likvidnosti bankarskog sektora u SAD

Svetska finansijaka krizaSvetska finansijaka kriza14FINANSIJSKA TRŽIŠTA


• Panika na svetskim finansijskim tržištimaPanika na svetskim finansijskim tržištima• Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena Kontrakcija na kreditnim tržištima, pad cena

akcija, povećana cena kapitala, umanjena akcija, povećana cena kapitala, umanjena tražnja, usporen privredni rast – recesijatražnja, usporen privredni rast – recesija

• Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god.Kontrakcija privrednih aktivnosti i u 2009. god.• Centralne banke snižavaju kamatne stopeCentralne banke snižavaju kamatne stope• Državna intervencija – Državna intervencija – garancije za obaveze garancije za obaveze

banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom banaka, podsticanje banaka dokapitalizacijom na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni na unapređenje kreditnih aktivnosti, direktni fiskalni podsticajifiskalni podsticaji


Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje


Kompleksnost uticaja krize na osiguranje i reosiguranje

• Uprkos snažnijem uticaj krize na banke, ukupne štete za osiguranje po osnovu direktne izloženosti krizi na hipotekarnom tržištu u SAD, prema procenama MMF-a, kreću se između 160 i 250 mlrd dolara

• Primer – kompanija AIG– Osnovana 1919. god– Izloženost kreditnoj krizi najizraženija po osnovu uloge garanta u

inovativnim finansijskim transakcijama– U avgustu 2008. iskazan gubitak od 13 mlrd dolara– FED – kreditna linija u visini od 85 mlrd dolara u zamenu za 79.9%

vlasničkog udela– Ukupna pomoć države u martu 2009 godine dostigla 170 mlrd

dolara17FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Uticaj finansijske krize na poslove prihvata rizika u osiguranje

• Najsnažniji uticaj krize na specijalizovane osiguravače kreditnih osiguranja (50 mlrd $)

• Potencijalno veliki dugoročni uticaj na osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave i grešaka i propusta (12.3 mlrd $)

• Uticaj na druge vrste osiguranja indirektan – smanjenje tražnje– Posebno ugrožena životna osiguranja

povezana sa ulaganjima u investicione fondove


Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i reosiguravača

• Najznačajniji uticaj – otpisi “loših” investicija – investicije povezane sa subprime kreditima

• Turbulencije na tržištu kapitala – smanjenje investicionih prinosa

• Posebno ugroženi životni osiguravači – rizičniji prinosi usled konkurentskih pritisaka

• Uticaj krize na investicione plasmane (vodećih 9 reosiguravača 18.8 mlrd $) intenzivniji od uticaja uragana Ike i Gustav (3.3 mlrd $)


Svetska finansijska kriza i investicione aktivnosti osiguravača i

reosiguravača• Uticaj krize različit – ugroženiji osiguravači i

reosiguravači sa rizičnijim plasmanima (investicije u sekjuritizovane hartije od vrednosti, akcije koje nisu kotirane na berzama i hedž fondove)

• Veća opasnost od recesije• Opasnost kreiranja “balona” povezanog sa

državnim obveznicama usled povećanog državnog zaduživanja – dodatni negativni uticaj na investicione plasmane


Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača

• Preko istovremenog uticaja na aktivu i pasivu snažan uticaj na kapital osiguravača i reosiguravača

• Osiguravači ugroženiji (25%-30%) od reosiguravača (15%-20%)

• Uticaj krize na kapital pojedinačnih osiguravača i reosiguravača različit


Uticaj finansijske krize na kapital osiguravača i reosiguravača

Smanjenje kapitala reosiguravača za prvih devet meseci 2008. godine


Uticaj finansijske krize na upravljanje rizikom osiguranja

• Transfer rizika – surogat za bilansni kapital• Povećana tražnja za transferom rizika u uslovima

uvećane cene pribavljanja kapitala• Ograničene mogućnosti tradicionalnog tržišta

transfera rizika• Dalji razvoj alternativnih oblika transfera rizika

osiguranja – Osiguravači i reosiguravači – Investitori - mogućnost diverzifikacije investicionih

portfelja uz relativno visoke prinose



• Naglašen značaj integralnog upravljanja rizikom



• Model specijalizovanih osiguravača pokazao se kao lošiji usled odsustva diverzifikacije

• U kriznim uslovima postoji tendencija povećanog prijavljivanja većih iznosa odštenih zahteva i prevara u osiguranju što naglašava potrebu brižljive regulacije šteta

• Striktna disciplina u prihvatu rizika u osiguranje nameće se kao nužnost

• Iskustvo u domenu investicionih aktivnosti ukazuje na potrebu obazrivog pristupa u selekciji investicionog portfelja


Regionalni aspekt uticaja finansijske krize

• Uticaj na finansijska tržišta (Belex 15 ≈78%, Crobex ≈67%, SBI 20 ≈70%)

• Finansijski sektor stabilan • Direktan uticaj neznačajan – “virus” krize ne može da se

zadrži zbog plitkog tržišta• Indirektan uticaj

– Smanjenje priliva sredstava iz inostranstva po raznim osnovama

– Smanjena mogućnost banaka za zaduživanjem u inostr.– Smanjene mogućnosti izvoza

• Državna intervencija - izlazak iz krize26FINANSIJSKA TRŽIŠTA

Regionalni aspekt uticaja finansijske krize

• Pozitivni rezultati u sektoru osiguranja– Rast premije– Minimiziran uticaj finansijske krize na investicione

aktivnosti– Odsustvo učešća domicilnih osiguravača u inovativnim

finansijskim aranžmanima

• Značajniji uticaj moguć – uzrokovan recesijom– Povećana cena pribavljanja kapitala– Smanjena tražnja, posebno za životnim osiguranjem– Povećana cena transfera rizika– Mogućnost za regionalno širenje


Zaključci• Premija osiguranja obezbeđuje pokriće za cenu rizika,

režijske troškove i određeni profit a njena veličina je osim ovim elementima uslovljena i investicionim prinosima

• Utičući na povećanje cene rizika i smanjenje investicionih prinosa finansijska kriza uzrokuje potrebu za povećavanjem premije osiguranja

• U recesionim uslovima to nije moguće uprkos dodatnom negativnom uticaju na investicione prinose koji naglašava značaj prinosa po osnovu osnovnog posla – osiguranja i reosiguranja

• Navedeno implicira dve posledice krize – smanjenje profitabilnosti pri datom nivou troškova i smanjenje kapitala ili održavanje postojeće/povećanje profitabilnosti uz snižavanje troškova i efikasnije upravljanje rizikom


Finansijski instrumenti

PITANJA ZA DISKUSIJU:1.Nabrojte instrumente novčanog tržišta?2.Koje su osnovne karakteristike državnih zapisa (Treasury Bills)?3.Koja su dva najznačajnija instrumenta tržišta kapitala?


3. Koja prava posjeduju imaoci akcija?4. Nabrojte i objasnite vrste akcija?5. Nabrojte i objasnite tipove akcija?6. Šta je ’’Stock Splits’’? 7. Koja prava posjeduju imaoci obveznica?8. U zavisnosti od kojih faktora kompanija odlučuje da

emituje obveznice?9. Nabrojte vrste obveznica?10.Navedite osnovna obilježja obveznica?11. Objasnite pojmove nominalne, knjigovodstvene i tržišne vrijednosti obveznica?


Razlike između akcija i obveznica

1. Vlasnici odnosno zakoniti imaoci obveznica su kreditori preduzeća emitenta, a ne njegovi vlasnici

2. Obveznice kao hartije od vrednosti dospevaju posle određenog vremena i tada ih emitent mora otkupiti od njihovog imaoca po njihovoj nominalnoj vrednosti. Akcije pak, nemaju rok dospijeća i mogu ostati neisplaćene sve dok postoji preduzeće emitent.


3. Kamata, kao prihod od obveznica, predstavlja ugovornu obavezu emitenta. To znači da je on mora isplatiti. U protivnom slijedi prinudna naplata. Dividenda, kao prihod od akcija ne predstavlja pravnu obavezu emitenta, sve dok je upravni odbor akcionarskog društva zvanično i ne objavi.

4. Prihod od obveznice (kamata) je unapijred ugovorena, dok iznos dividende koji će biti isplaćen zavisi od ostvarenog poslovnog uspeha. To znači da ona može biti i znatno viša od kamate, ukoliko akcionarsko društvo uspešno posluje, ali i znatno niža u slučaju lošeg poslovanja akcionarskog društva - emitenta.


5. Pravo kontrole akcionarskih društava predstavlja jedno od osnovnih prava vlasnika akcija, dok to pravo ne postoji kod kupaca obveznica

6. Ukoliko dođe do likvidacije ili bankrotstva akcionarskog društva tada vlasnici obveznica imaju prioritet u odnosu na vlasnike akcija u naplati svojih potraživanja iz likvidacione odnosno stečajne mase.


prezentacija- vježbe 02.ppt

Documents