ПРИБОР И МАТЕРИЈАЛИ

ИЗРАДА ИКОНЕ

Иконописци за израду иконе користе следеће материјале:

дрвена даска Најчешће од липовог дрвета.Израђује се на посебан начин тако да се спречи кривљење даске.

Носилац је део слике који служи да обезбеди чврстоћу слике.Ако се подлога не наноси тада је носилац уједно и подлога за сликање.Најчешће је носилац слике платно,папир или дрво а може бити и зид,гипсана плоча,стаклена флаша или било који други згодни чвршћи материјал.Традиционално се као носиоц иконе користи дрвена плоча посебно направљена за ту сврху.

Даска-носилац иконе

Даска-носилац иконе

У новије време постоје замене за дрво,најчешће

медијапан-плоча направљена пресовањем пиљевине и лепка,али је даска и естетски супериорнија.

Дрво је склоно кривљењу па је задатак тесара поред тога да обезбеди равну и лепу даску и то да спречи њено кривљење или ако до кривљења и дође да оно буде најмање могуће.

Да би се предупредило кривљење користе се следећа правила при изради даске:Даска мора бити потпуно сува ,природно сушена неколико година или сушена вештачки у сушари. Даска треба да се тако сече из дебла да се годови даске на попречном пресеку простиру дуж дебљине даске,некористи се срчика- средишњи део дебла Израђује се састављењем из више,најчешће три дашчице Са стражње стране постављају се -углављују нарочити држачи који се називају кушаци, на руском шпонке Да би се спречило даље кривљење даске које настаје услед даљег сушења или упијања - отпуштања воде ,услед промене влажности ваздуха ,даску је након израде потребно премазати са стражње и бочне стране лаковима који ће спречити да даска прима и отпушта воду. Са предње стране даску од сушења-влажења штити слој подлоге.

Важно је да даска нема чворове и да нема смоле.Најчешће се користи липово дрво јер је лако обрадиво, лагано и није подложно црвоточини.Након израде није добро да даска стоји дуже времена (дуже од неколико месеци) нелакирана, са задње и бочних страна, и да се не нанесе подлога,јер ће у противном даска наставити да прима и отпушта влагу (да се додатно суши) и може доћи до пуцања и кривљења даске.

Даске за иконе разних величина и облика

Газа

Памучна газа се на даску лепи пре наношења подлоге.Њена је улога да ојача подлогу од пуцања које може настати временом нарочито код Ђеса, јер је та врста подлоге подложнија пуцању од акрилне.Погрешно се мисли да газа штити подлогу од пуцања изазваног сушењем и скупљањем даске.Ова сила је много јака да је може зауставити памучна газа.Газа штити од пуцања подлоге изазване другим факторима.Постоји и мишљење да газа служи да би се подлога боље слепила са даском.Многи иконописци стављају данас газу на иконе јер је тако рађено и у средњем веку не знајући и нагађајучи сврху постављања газе.Неки иконописци данас, нарочито када наносе акрилну подлогу, ни не стављају газу, сматрајући је излишном.

Газа може да се лепи туткалом, кад се поставља Ђесо, или синтетичким белим лепком за дрво кад се поставља акрилна подлога.Ако се лепи синтетичким лепком потребно је газу исећи на одговарајућу величину, да буде нешто већа од даске и потопити је у разблажен лепак који треба да је густине јогурта.Када газа упије лепак треба је разастрти по дасци и поравнати руком.Узети четку и ако је потребно намазати још лепка преко газе и даске.Када се потпуно осуши исећи крајеве газе који вире ван даске ножем или скалпелом. Ако се лепи туткалом, туткало је потребно припремити-растворити у води .Тако растворено туткало још разблажити у води тако што ћемо додати воде у односу: разблажено туткало 1 део, додата вода пола дела.У загрејано туткало потопити газу и даље радити као код лепљења синтетичким лепком, с тим да треба обратити пажњу да туткало увек мора бити топло.

Подлога

На дрвену даску није згодно сликати па је неопходно нанети подлогу.Традиционална подлога ђесо се израђује од креде (или посебно припремљеног гипса) и туткала ( желатина).Туткало је лепак животињског порекла а најбољи је од зечијих костију,у новије време користи се и подлога на бази акрилика. Подлога се наноси четком у више слојева или ређе лопатицом.Након сушења равна се и глача брусним папиром. Подлога може бити акрилна и на бази туткала и креде.Акрилна подлога је модерна, универзална подлога за све технике сликања.Врло је квалитетна прави се од креде у праху и синтетчког везива акрилика уз додатке.Може се купити у продавницама сликарског прибора.

Ђесо Подлога на бази туткала и креде назива се

Gesso(италијански),или левкас (на руском).

Начин припреме и наношење ђеса подлоге Упрашена креда је главни састојак и акрилне подлоге и

ђеса.Разлика између ове две подлоге је у везиву који се користи.Акрилик je синтетичко везиво.Туткало је старински лепак за дрво израђен од животињских костију и ређе животињских кожа,припрема се на следећи начин:Пре свега треба растопити туткало у води.Растапа се у запреминском односу 1:10.

Ђесо се наноси четком ширине око 5 цм.Важно је да се слојеви наносе танко. Сваки слој се наноси тек кад се претходни слој осуши што у пракси значи да се наноси 1-3 слоја дневно и тако док се не нанесе 15-30 слојева . Доћи ће до пребрзог сушења и пуцања подлоге.Када се нанесу сви слојеви подлога треба дуже да се суши ,бар два дана, да се добро осуши, и тада се може почети са равнањем и глачањем.

Начин припреме и наношење акрилне подлоге

Када се ради са акрилном подлогом ствар је много једноставнија и ређе су појаве неправилности приликом сушења.Потребно је разредити подлогу и у танким слојевима наносити на даску када се претходни слој осуши.Подлога се наноси без претходног загревања и мање је склона појавама неправилности ако је ваздух сув или ако су слојеви дебљи.Акрилна подлога је и након сушења квалитетнија од Ђеса јер захваљујући еластичности акрилика мање је склона пуцању од Ђеса.Постоје мишљења да поред квалитетне акрилне подлоге није потребно користити традиционални Ђесо, нарочито због тога, што се акрилна подлога наноси простије од Ђеса .Употреба старинске подлоге је оправдана ако уметник жели, да употребом Ђеса, сачува аутентичност и традицију средњовековног иконописа.

Прибор за наношење и глачање подлоге

четка за наношење подлоге

Треба да је равна,ширине око 5 цм,танка. водобрусни папири

Користе се за брушење подлоге.Могу да се купе у фарбарама и гвожђарама.Деле се по финоћи најгрубљи је финоће 100 а најфинији носи ознаку 2000.

челична вуна

Може да се користи место финог водобрусног папира за глачање подлоге.

Равнање и глачање подлоге

Равнање је поступак којим се скидају неравнине настале од трага четке којим се наносила подлога или од газе испод подлоге,док је глачање скидање неравнина које је настало равнањем и употребом грубљег брусног папира.Може се рећи и да је равнање грубље брушење а глачање финије брушење а све у циљу добијања потпуно равне подлоге са што мање неправилности.

Глачање подлоге

Потребан прибор за сликање иконе графитна оловка

Служи за скицирање цртежа. папир Када се слика икона прво се цртеж иконе црта на папиру па

се са папира преноси на даску.

пигменти

четкице за сликање Користе се две врсте: прва равна или како се још назива

плах, и шпицаста ,специјална, за линије.Флах четкица служи за подсликавање - наношење боје у широким потезима.Друга врста су шпицасте четкице које имају способност само-формирања шпица након повученог потеза.Служе за повлачење линија цртежа и за наношење осветљења и сенки на подсликани део, такозвану проплазму.

Потребан прибор за сликање иконе злато

Користи се, или фино чисто злато 24 каратно ,или са мало примеса 22 каратно.Злато је у облику листића који се лепе микстионом или се наносе на болус.

позлатарска четкица Њом се златни листић преноси са јастучета на даску или из

свешчице на јастук. разни лакови Заштитни слој има функцију заштите иконе лаком.Лак служи

и да се једноставније може очистити-рестаурирати слика након година таложења прљавштине. Најчешће се користи дамар лак.Поред дамар-лака користи се још и акрилни лак,уљани и нитро лак.

разне посудице Стаклене и пластичне, служе за мешање боје и

справљање подлоге.

Потребан прибор за сликање иконе Штафелај

Служи као ослонац иконе при сликању. Омогућује сликару најудобнији положај за сликање.На уобичајно равном столу сликање би било отежано, руке би биле у положају који би отежавао сликање, кичма би била у неправилном, а сама икона би била у непрегледном положају.Могу да се користе штафелаји специјално израђени за иконопис, а могу да се користе и модификовани, обични, сликарски штафелаји.

Слојеви иконе

Свака слика састоји се из више главних делова.Обавезни су: носиоц и бојени слој.Поред ових слојева, слика може да има и подлогу, позлату, разне изолационе слојеве и зaштитни слој лака.

Подсликавање лица Бојени слој поред носиоца обавезан

је део сваке слике.Техника сликања иконе захтева наношење више тањих слојева, нови слој на претходно осушени слој.

Подсликавање се врши наношењем неколико полупровидних слојева.На подсликани слој се наноси боја која осветљава икону.