Pria o Meleagru, integraciona pria

Rekli bismo, na osnovu ovih stihova, da je i pre Ilijade bilo pria, da je bilo junakih pesama u kojima se neki veliki junak naljutio - pa i odljutio. Ili je ovo to navedeni stihovi kazuju izmislio pesnik Ilijade, da bi uinio uverljivijom Fenikovu besedu? Teko je u to poverovati kad je gotovo u svakom stihu Ilijade sadrano neto iz starog narodnog pesnitva i njegovih bezbroj puta ponovljenih motiva. No jo je tee nai tano objanjenje za to kako je nastala pria o gnevu junaka Meleagra, koju, kao stari primer srdnje", pripoveda Homerov Fenik. Prilikom neke etvene sveanosti, Eneja, vladar Kalidona, zaboravio je da prinese rtvu Artemidi, boginji lova i umskog zverinja. Boginja zato pusti u kalidonsku ravnicu stranoga vepra da sve opustoi. Eneja sazove najbolje junake iz raznih grkih krajeva. Mnogi lovci ginu, dok najzad Enejin sin, kraljevi Meleagar, ne ubije vepra. No Artemida ne miruje. Ona izazove svau izmeu Kalidonjana i susednih Kureta oko veprove glave i koe. Zapoinje rat. U borbama se odlikuje Meleagar; dok je on u boju, Kureti odstupaju i povlae se u zidine svoga grada. Ali, Meleagar se onda povue iz boja, gnevan na svoju majku Altaju. On je, naime, u svai oko vepra, ubio njenog brata, svoga ujaka. Majka prokune sina i, na kolenima, doziva boginje osvete, Erinije. Poto se Meleagar, gnevan, povukao iz bitke, Kureti napreduju. Sada oni dre u opsadi Kalidon. Glavari i svetenici Kalidona mole Meleagra da se odljuti. Preklinju ga otac, sestre, pa i majka - sve uzalud. On ostaje zatvoren u svojoj kui. Tek kad neprijatelji ve ponu nadirati na gradske kule i njihove strele padaju po Meleagrovoj odaji, umilostivi ga molbama njegova ena. Meleagar polazi u bitku i spasava grad, ali poklone koje su mu Kalidonjani obeali ne prima. Homerov Fenik tu naglo prekida priu. On gradi paralelu, veoma blisku Ahilejevoj srdbi. No da bi Ahileja ubedio da se odljuti, da ponovo stupi u boj, preutkuje zavretak prie: Altajina kletva je sustigla Meleagra; on je poginuo- i stoga nije primio obeanih darova. Znali su ovo sluaoci Ilijade; kao to su znali da e i Ahilej poginuti. Kakva pitanja namee pria o Meleagru ispitivau Ilijade? Moemo rei i pesmi o Meleagru. Jer,junaka pesma je, ini se, vie nego pripovetka, uvala i izgraivala helenska predanja. Meleagrovu priu, pesmu, moemo osmotriti sa dva stanovita: u okviru predanja, kao deo narodnog blaga; i u okviru Ilijade, kao strukturalni elemenat ovog jedinstvenog knjievnog ostvarenja. Pitanje o prirodi i mestu prie o Meleagru u starogrkom folkloru, u tradicionalnoj usmenoj knjievnosti prethomerskoj, teko da moemo sasvim rasvetliti. Poznajemo, ipak, i drugu, tipoloki svakako stariju varijantu prie. Ova starija varijanta glasi: Altaja rodi Eneji Meleagra. Kada se navri sedam dana od roenja deteta, dou suaje. Odrede da e dete umreti kada dogori cepanica to tinja na ognjitu. Altaja sve uje, povue cepanicu sa ognjita, ugasi je, skloni u krinju. Meleagar izraste u lepog junaka. No kada usvai oko koe kalidonskog vepra Meleagar ubije ujake, Altaja se razgnevi, izvue cepanicu i stavi je uvatru. Cepanica dogori i Meleagar umire. Rekli smo da je ovo svakako starija varijanta prie od one u Ilijadi? Odakle to znamo? Pa u njoj glavnu ulogu ima maija. ivot koji se nahodi izvan junaka, u nekom predmetu, ivotinji, sklonjen na naroito, skrovito mesto, drevni je maijski motiv. Poznat nam je iz verovanja i pripovedne knjievnosti raznih naroda. Iz bajke, pre svega. I nae bajke priaju o zmaju, o Ba-eliku, ija se snaga" nalazi negde daleko, u glavi drugoga zmaja, zatvorena u neku ivotinju, u vuka, na primer. A kada vuka ubiju,iskoi iz vuka lisica, iz lisice zec, iz zeca izleti soko, iz sokola golub ili vrabac. Pa tek kada se i ova najmanja ptica ubije, umire i nesavladivi zmaj, strani Ba-elik. Posmatrana sa stanovita celine Ilijade, Fenikova pria o Meleagru stavlja nas stoga pred sledee pitanje: ko je u priu uneo motiv gneva junaka Meleagra, srdnje koja ga navodi da odustane od boja i time donese teka stradanja svome narodu? Jer, u starijoj varijanti nema motiva junakovog pogubnog gneva, kao ni opsade grada, poslanstva junaku da se odljuti, obeanih darova. Pred ovim pitanjem stojimo valja priznati neodluno. Mogue je da je pesnik Ilijade poznavao neku junaku pesmu o Meleagru u kojoj je stari maijski motiv spoljanje due" ve bio zamenjen kletvom majke i dopunjen zlovoljom sina. (To je put racionalizacije starih predanja kojim je grko narodno pesnitvo krenulo, reklo bi se, ve pre Homera.) Mogue je i to da je pesnik Ilijade uneo motiv kletve i junakova gneva u priu o Meleagru. Za osnovnu priu o lovu na kalidonskog vepra taj gnev, oigledno, nije bitan. U Fenikovoj prii, pak, motiv gnevnoga junaka svekoliko zbivanje pribliuje osnovnoj fabuli Ilijade. Ovde neemo dalje ispitivati ove dve mogunosti objanjenja, ni druge pretpostavke o tome- o dakle pesniku Ilijade, glavni motiv speva, Ahilejev gnev. Pitanja su to koja vode u umu grae iz narodne knjievnosti i lavirint problematike oko prirode i porekla motiva u narodnom stvaralatvu uopte. Jedno je, ipak, znaajno: Fenikova pria o Meleagrovom gnevu ima ulogu integracione prie u Homerovoj Ilijadi: Ona je bitan elemenat u njenoj strukturi. ta je to integraciona pria i kakva je uloga te prie u nekom veem pripovednom delu, spevu ili romanu? I ta podrazumevamo kada govorimo o epskoj integraciji? Integracionom priom nazivamo priu koju pripoveda neko lice dela tako da ona ostavlja utisak sasvim nezavisnog umetka. Ona se naoko niim ne vezuje za zbivanja i likove dela u kome stoji i mogli bismo je sasvim lepo i posebno ispriati, ba kao i prie iz Hiljadu i jedne noi. Paljivije osmotrena integraciona pria otkriva nam se, meutim, kao neto od takvih pria sasvim razlino, po mestu i ulozi u celini. Dok se prie Hiljadu i jedne noi samo niu, kao zrna na brojanicama, a vezuje ih nit okvirne prie o eherezadi (ona spasava ivot nastavljajui tek zapoetu priu iz noi u no.), integraciona pria stoji kao nekakav stoer u delu u koje je uklopljena. Ta umetnuta pria pripoveda, u drugim prilikama i likovima, saetije i optije u isto vreme, o glavnom junaku ili glavnom problemu dela u celini. Kakva je onda uloga ovakve prie? Prvo, integraciona pria ima snano objedinjavajue, kompoziciono dejstvo u sklopu velikog epskog pripovedanja. Drugo, mada stoji prema celini kao neki saetak, kao vori prema dugoj niti, integraciona pria stavlja osnovnu fabulu dela u ire okvire, u red onoga to se ne deava samo jednom licu (junaku Ahileju, na primer) i samo njegovom, uskom svetu ve i svakome oveku uopte kada se u slinim prilikama nae. Pria o Meleagru je integraciona pria u Ilijadi. Mono sredstvo za strukturisanje celine i uspostavljanje jedinstva na ravni pripovedanja i ravni smisla. Otuda nam moe biti malo vano (kada pouzdana odgovora ve nema) da li je pria o Meleagru sadravala motiv gneva i ranije, u nekoj obradi koja je prethodila Ilijadi, ili ga nije sadravala. Ako je pesnik Ilijade i naao svoju priu o Meleagrovom gnevu gotovu, u grai starije narodne poezije, on je tu i takvu priu potpuno ugradio u svoj spev o Ahilejevom gnevu. Kao integraciona pria, Fenikova pripovest o Meleagrovom gnevu uvruje jedinstvo koje u pripovedanje Ilijade unosi motiv o Ahilejevom gnevu i prua nam jaku potvrdu da je Ilijadu morao uobliiti jedan pesnik, sastaviti jedan umetnik koji je gledao na celinu dela. Graa iz starijeg junakog pesnitva nije u Homerovoj Ilijadi ostala tua, kao ukamarena. Javlja se, istina, u blokovima i nizovima, i sa nekim neuglaenostima i nedoslednostima. I analitiari su, dakle, donekle u pravu. Ali su mnogo vie u pravu unitarci, jer gledaju na onoga koji je uinio da ta graa neostane neivljena, da sraste u jedno - na pesnika.