11Maj 2011. www.serbianmirror.com

P R I ^ E I Z D @ E P A

Te 1997. prvi put nakon sedam god-ina Amerike, kona~no sam stigaona sur~inski Aerodrom, a zatim u

grad Ni{. Kao iz zatvora da sam pu{tenposle toliko godina. Zima, sneg, demon-stracije, pokradeni izbori i zezanje naulici. Pi{taljke i {erpe, puni trgovi nezado-voljnih ljudi. U vazduhu se ose}ala nekaenergija velikog ~uda i zanosa. Nakon {tosam se prvi put ugurao u gu`vu sa demon-strantima i osetio toplinu svih tih tela,odmah sam postao Amerikanac.Organizatori protesta saznaju}i da sam iz^ikaga, pa da jo{ i demonstriram sanjima, brzo me rukama dogura{e do binei za samo dva sata sam upoznao uglavnomsve opozicione lidere tada{nje Srbije.Shvatio sam da sam potpuno zardjao izastareo u Americi i da su porasli nekinovi sasvim druga~iji klinci, i da sam unekom drugom gradu.

Sede}i sa starim prijateljimastalno sam razmi{ljao koliko su se oni ust-vari promenili, koliko polarizovali u dvatabora i koliko su opijeni ostra{}enimpolitikanstvom. Niko od nas vi{e nijepri~ao o gramofonskim plo~ama, o kam-povanju u Petrovcu na moru ili oFliperima.

Sedeli smo u kafani posle goto-vo cele decenije, psovali Milo{evi}a i nje-govu suludu `enu sa cve}em u kosi, ru{ilitu komunisti~ku kliku ljudo`dera i pijuck-ali doma}u rakiju. Stigosmo tako prekoprotesta i izbora u pri~i i do `ena. Ondame svi onako u glas upita{e i iskola~i{eo~i: A Bobi, jesi li neku crnkinju mazn-uo, a kako to izgleda sa crnkinjom, hajdka`i slobodno? Rekoh, ne nisam. Ondaopet, a dobro ako nisi Crnkinju, kako idesa Filipinkama, ~uli smo da su onenajbolje. Rekoh ne nisam, ja ne varamsvoju zenu, ne znam ni{ta o tome. Iodjednom nastade tajac. Pomislih {ta jesad? Onda me Savi} i Bole potap{a{e poramenima i sa`ali{e uz re~i: Ni{ta se nesekiraj jo{ si mlad ima vremena, bi}e,bi}e ne brini. I opet predjosmo na poli-tiku i lokalnog politi~kog lidera “BataBaneta” koji je dr`ao najve}u pekaru ugradu i finansirao socijaliste, pa je videv{ida gubi na lokalnim izborima, ukrao~itavu glasa~ku kutiju sa birali{ta i odneoku}i, valjda da sam broji glasove.

Saznah da je moj drugar zvani[toka, ina~e bubnjar, upecao nekuogromnu ribu u Nema~koj i postao sla-van. O`enio je po~etkom devedesetihneku ru`nu i bogatu {vabicu, pa po{tonije znao od dosade {ta da radi po {vabi-ji, po~eo je da bilduje mi{i}e i peca.Upecao je i izvuko na obalu monstrumaod ribe. Iza{la je slika sa tom ogromnomribom u nekim sportskim novinama i zanedelju dana [toka je dobio ponudu dapotpi{e milionski ugovor kao profesional-ni model sportske ribolova~ke opreme.Pomislih koliko jedna jedina riba mo`eda promeni ~oveku `ivot. Ko bi reko da

}e [toka sti}i tako daleko, lupao je bub-njeve i ni{ta ga drugo na svetu nijeinteresovalo.

Uto zapo~e{e tambura{i okona{eg stola, neko mi je naru~io pesmu“Prokleta je Amerika”, a je uzvratih sapesmom “Stani stani Ibar vodo”. Cigani suse radovali mom nov~aniku a no} jepolako, polako, postajala zora iznadsne`nih brda pitomog poni{avlja.

Oti{ao sam tog jutra iz kafaneku}i i po~eo da razmi{ljam, da li sam jalud, ili su ludi moji stari drugari. Da li suse oni promenili ili sam se promenio ja?U~inilo mi se da im je ba{ sve bilo oduze-to tada, osim muzike, da gotovo ni{tanemaju i da im je seksualni avanturizamostao na raspolaganju kao uteha za sveono {to nemaju. Pomislih, koliko se svepromenilo, koliko ima prostitutki pokrajputa, koje mirno i spokojno pregovaraju sa

mu{terijama i nikoga za to nije briga.Koliko su pojeftinile devojke i koliko smoto mi erodirali kao ljudi, kad kupujemobenzin u fla{ama. Uhvati me san ipotonuh u neku crnu dubinu sa tim misli-ma.

Mnogo puta mi ovde u Americisamo hodamo, a tamo `ivimo. I kaoguske letimo kroz pro{lost, pa nazad ubudu}nost. Uvek sam razmi{ljao, da lineka guska koja prele}e more, zaspi goredok ma{e krilima i da li neka odiznemoglosti padne u vodu. Kako izgle-da no} i tama, njima gore dok leteizmedju neba i mora ispod mese~evogsrebra, da li znaju da li }e sti}i kadpolete i da li }e neki lovac iz nekemo~vare da ih gadja sitnim olovom iskuva za ru~ak.

Putovanje kroz vreme i subjektiv-na magija je u meni okupana belom bojommese~evog dodira i njegove senke. I natom putovanju u dubini svoje misaonegalaksije, ~esto susre}em lica onih kojihvi{e nema. Popri~am malo sa svima onimakoji su do skora bili `ivi i nastavljam daletim preko Atlantika u tom balonu, kojije naduvan mojom ma{tom, intuicijom i

ose}ajima. Taj crni deo iznad Atlantika jekao neki bezvazdu{ni prostor u meni. Dokletim na drugu stranu, ponestane mi dah uplu}ima i ~ujem one divlje guske, koje sedozivaju po mojim kutijama svesti, u koji-ma je zapakovano ono ne`no lete}e srcekoje otkucava minute i godine, ravnomer-no i tiho kao {to kuca i onaj zeleni sat safosfornim kazaljkama u staklenoj vitriniroditeljske ku}e.

Nedavno se vratih iz na{emajke Srbije i opet u istoj kafani svira{eista muzika. Kafana “[e}er mala”.Tavanicu mo`e{ rukom dodirnuti, a nakariranom stolnjaku fla{a paradajza,doma}a zimnica zatvorena celofanom igumicom. Pri~amo, mi stari drugari opet o`enama. Konstatujem, da su svi osimBoleta, ve} odavno razvedeni. Neki postalii dede i hvale se da jo{ uvek mogu triputa i to ohoho. Vidim i to da su se svi

zadu`ili u bankama i kupili na kredit ono{to su celog `ivota sanjali, novi automo-bil. Svi psuju Mladjana Dinki}a idemokratsku vlast, ka`u mi: Glasa}emo[e{elja, ako ga puste iz Haga i naru~ujumi opet pesmu “Prokleta je Amerika”.Sedim u kafani, svi od reda pu{e. Krozdim, u glavi mi se ta draga lica mute ipostaju nevidljiva. Drugovi sa kojima samsvirao i ve`bao rokenrol u tatinoj gara`i,prijatelji sa kojima sam pikao loptu iotvarao sezonu kupanja obi~no za prvimaj, u ledenoj Ni{avi.

Gledam i slu{am, odnegdeprele}u divlje guske preko nas i ~ini mi seda ~ujem pucanj koji me budi, nastavljamrazgovor i ka`em: Da, da, naravno da jebolji Citroen od Mercedesa, a osim togamanje tro{i. I tako opet do zore. Vidimve} da sam izgubio nekada{nju kondicijui da mi rakija izaziva kiselinu u stomaku.Da bih rado oti{ao da spavam, jer mi dimnagriza o~i ali i dalje pri~am o izborima ikako su nas opet oni gore izigrali ioplja~kali.

Pitaju me kako je mogu}e danisam na Fejskubuku? Za{to ne koristimSkajp i kakav mi je to telefon, pa valjda

sam u toj Americi zaradio da kupimAjfon, kao svaki normalan ~ovek. Ondapo~nu da se ljube, pa da pla~u, pasvakome nedostaje `ena, a morali su da serazvedu, pa su stan podelili na dva dela,pa opet suze i smeh. Rastajemo se, grlimoi ljubimo, ja hvalim njihove nove automo-bile. Dok polako vozim prema ku}i stavl-jam nov~anicu od pedeset evra u voza~kudozvolu za svaki slu~aj, jer ako me poli-cajac zaustavi, po novom zakonu idemdva dana u zatvor.

Gledam u nebo i vidim punmesec, vozim pedeset na sat i ne moguprosto da poverujem da sam pojeo onoliko}evapa i ra`nji}a. Prekomerna hrana i savonaj dim, stvara mi ose}aj mu~nine. Opetje zora i tamo negde se vide obronci Stareplanine, sneg se jo{ nije istopio sa vrhova.^uju se vrane kako grak}u, a na nebuvidim i divlje guske koje su izletele iz

mojih misli i eno lete gore, ujedna~enoma{u mojim snovima i lete kroz krvotokmozga. Razmi{ljam, koliko je ovde jednos-tavno `iveti. Razmi{ljam opet ko sepromenio, moji drugari ili sam se japromenio. I tako polako ulazim na prstima,da ne probudim roditelje, mada znam dasu budni, zavijam glavu u perjani jastuk imiri{em ~istu posteljinu osu{enu na vetru.

Slede}eg jutra presipam rakijuu neku plasti~nu flasu, sla`em suve crvenepaprike sa nize u kofer, i pakujem polakile kajmaka u veliku plavu kutiju u kojojje nekad stajala krema “Nivea”. Majka midodaje pletene vunene ~arape i neki ~ajkoji sve le~i, tera me da popijem nekolikogutljaja svete vodice za sre}an put i stavl-ja mi za svaki slu~aj, jo{ malo tucanealeve paprike iz na{e ba{te. Kofer je ve}spreman za let. U Srbiji se pripremajunovi izbori, mene ~eka Amerika, napoljuje procvetala breskva. Ti{ina neka u hod-niku. Neko ~udno jutro, prelazi prag.^ujem glasove koji se me{aju. Sklapamo~i i gledam odozgo, i ja letim sa njima ividim ispod sebe, kako se u predivnojsvetlosti presijavaju, divlje guske iznadAtlantika.

Pi{e: Boban Ili}

DIVLJE GUSKE IZNAD ATLANTIKA

12 Maj 2011.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

U^ikagu je nedavno promovisannovi roman Vide Ognjenovi},“Posmatra~ ptica”, koji je u izdan-

ju “Arhipelaga” ve} do`iveo drugo izdanjei odli~an prijem kod publike i kritike.Zanimljiva pohvala pri~i i pri~anju, jo{ jejedna potvrda o vrsnom knji`evnom dome-tu autorke, koja i ovoga puta pose`e usna`ne dubine svog pripoveda~kog humo-ra, sklapaju}i kompleksne likove prepuneli~nih konflikata, kakve i svako od naszasigurno poseduje.

Vidu Ognjenovi}, ambasadorku uDanskoj, knji`evnicu, dramaturga i red-iteljku, predstavio je njen doma}in i pri-jatelj, prof. dr. Nikola Morav~evi}, i gov-orio o njenom knji`evnom opusu i vrhun-skim stvarala~kim dometima.

“Vida Ognjenovi} je unikatnostsvog knji`evnog talenta demonstrirala unekoliko sfera – pi{e eseje, pripovetke,drame i romane. Njen najnoviji roman,“Posmatra~ ptica,” je retko uspe{napanorama tih velikih, a zapostavljenihdelova na{eg dru{tva iz epohe socijalizma,za koje je dolazak komunista na vlast biojedna dugoro~na elementarna nepogoda,koja se morala izdr`ati. Vida je oven~anamnogobrojnim nagradama, a njena su delaprevedena na engleski, nema~ki, ruski, ital-ijanski, poljski, slovena~ki, makedonski,bugarski i madjarski jezik. U isto vreme,ona je ostala jedan od na{ih najuspe{nijihpozori{nih reditelja, kao {to je za posled-njih 7 godina, po du~i}evskoj tradiciji,hrabro zakora~ila u vode diplomatije, pred-stavljaju}i svoju zemlju u Norve{koj iDanskoj. Zato, Va{a ekselencijo, ova oazasrpske dijaspore ve~eras jedva ~eka da Vas~uje” - rekao je, obra}aju}i se autorki, dr.Morav~evi}.

Na na{e podse}anje da jepro{log februara, predstavljaju}i u^ikagu svoju knjigu eseja “Nasuprotproro~anstvu” , govore}i o romanu kojipi{e rekla da se sa rukopisom prili~nomu~i, i da se neprestano vra}a na prvapoglavlja, Vida je odgovorila:

- “Istina je, i moj izdava~ je naovaj roman ~ekao skoro dve godine, pa jena kraju i prestao da me pita kada }u gazavr{iti, mo`da i ne veruju}i da ga uop{tepi{em. Kada sam ipak roman donela, ikada ga je pro~itao, rekao je : “Vredelo je~ekati”. Nije ga bilo lako napisti, koristilasam mnogo istorijske gradje, iako romannije u `anru istorijskih romana, moji likovisu fikcija, ali sve je to ~eprkanje po~injenicama oduzimalo i tra`ilo mnogovremena. Recimo, mnogo mi je vremenaoduzela ta istoriografska gradja o izgradnjiprve `eleznice kod nas, pa sam nailazila nazanimljive napise o strahu od tog novog~uda koje bljuje vatru, od koga stradaju~itava stada ovaca, sve `ivo i ne`ivo. Otome koliko su se ljudi suprotstavljalinovom, druga~ijem, naprednijem. I to ni{tanije strano, svi imamo neku svoju konfort

zonu, iz koje svaka promena izgleda bolna.Ipak, prelomni je trenutak bio u prole}epro{le godine, kada je roman po~eo dadobija oblik koji sam ja htela. Bilo jepoglavlja koje sam prome-nila, neposredno pre nego{to sam predala rukopis u{tampu. Knjiga je iza{la zaBeogradski sajam, ido`ivela ve} i drugo izdan-je, {to je potvrda mojetvrdnje da knjige ne}e nes-tati, da svi volimo da zavi-rimo u taj svet izmedjukorica, da ih ne}e uni{titini internet, ni televizija.Kao {to ni pozori{te nijenestalo kada se pojaviofilm, niti je film nestaokada se pojavila televizija.”

U ovoj komplek-snoj studiji ljudskih karak-tera, glavni junak ima poneku osobinu svakog od nas, i sigurna samda svako u njegovom pona{anju ili likumo`e pone{to od sebe prepoznati.

Koliko su Vam iskustvenopomogli likovi ljudi koje poznajete, akoliko ste Vasju izma{tali?

- “U uvodnom tekstu ja samnapisala da poznajem dobro junaka svojeknjige i da smo prijatelji i ~esti sagovor-nici. I to je ta~no, ja ga dobro poznajem,iako on u ovom izdanju nikada nije pos-tojao. Ali, postojao je u raznim drugimizdanjima, on je slo`en i iza{ao iz liko-va mojih poznanika, ljudi koje sam krozsve ove godine sretala, vidjala, upoz-navala.”

-Na Sajmu knjiga u LajpciguVa{a su dela privukla posebnu pa`nju.Kako je Vama izgledalo predstavljanjeSrbije na toj knji`evnoj smotri?

- “Mislim da je srpska literaturavrlo zanimljiva svetu. To se pokazalo i naovom Sajmu u Lajpcigu, na kome je 30

knjiga razli~itih `anrova prevedeno nanema~ki jezik. Ove godine je Srbija bilapo~asni gost Sajma, a on je uvek posve}enknjizi i autoru, nije kao drugi sajmovi koji

se vi{e bave komercijalom, agentima,ljudima koji se bave distribucijom knjiga.Autori, izdava~i i knjiga su tri junaka lajp-ci{kog sajma. Ove godine se videlo dana{a literatura ide rame uz rame sa evrop-skim knji`evnostima, i da mi nemamorazloga da se bojimo {to pi{emo na malomjeziku, mislim na jeziku kojim govori maloljudi. To su sadr`aji koji veoma zanimajuevropskog i svetskog ~itaoca i kritike kojesmo tamo pro~itali, u toku Sajma, ohrabru-ju u tome da smo nastupili dobro, da smonapravili pravu ofanzivu na nema~ki jeziki tr`i{te, a to nije zanemarljivo ~itali{te.Nemamo razloga za uzdisanje niti za la`nuskromnost.”

I Va{ novi roman na razli~itena~ine govori o vremenu, putujete ivodite svoj lik kroz razli~ita vremena, {tonas dovodi do vremena sada{njeg i ovoga{to Vi u tom vremenu radite. OdakleVama vreme za sve te ozbiljne i veomaodgovorne aktivnosti, u kojima do per-

fekcije dovodite sve ~ega se dotaknete?- “To je veliki kompliment, iako

ja uvek mislim da sam u nekakvom stal-nom haosu, i da nikada ne stignem pet

minuta ranije, nego petminuta kasnim. Ja sebedo`ivljavam kaohaoti~nu osobu, kojaneprestano poku{ava dane{to stigne. Upravoradim i na dve ozbiljnepozori{ne predstave, zadva va`na jubileja. UNarodnom pozori{tu }u,za 125. godi{njicu,re`irati moju dramati-zaciju “Seoba”, kojusam nekada radila, a uBudvi, za 25. godi{njicubudvanskog “Gradteatra” svoju dramu“Kanjo{ Macedonovi}”,kojom je taj festival pre

~etvrt veka i otvoren. Tome se posebnoradujem, jedva ~ekam da udjem u prob-nu salu, a posebno me zanima kako }usada raditi ove dve drame, kako }u ihsada videti, kako }u raditi sa novom,druga~ijom generacijom glumaca. Bi}e tonova koncepcija, na tome radim ve}nekoliko meseci i sa nestrpljenjem~ekam prve brobe. Sve {to reditelj radisam, studira tekst i planira njegovure`iju, ipak se u probnoj sali na nekina~in promeni. Glumci su velikainspiracija i vrlo va`na dimenzija svakepredstave.”

I za kraj pitanje o tome {ta sadapi{ete?

- “Uvek se pla{im da to ka`em,ali evo, radim na knjizi pripovedaka,volela bih da izadje za Sajam u Beogradu,a imam i zapo~etu dramu, koju sigurnone}u zavr{iti do po~etka sezone.”

Mila Filipovi}

’’POSMATRA^ PTICA” VIDE OGNJENOVI] U ^IKAGU

Vida Ognjenovi} i Nikola Morav~evi}

13Maj 2011. www.serbianmirror.com

Za{to se ti vra}a{ stalno ovde, je liD`o?Tamo gde si oti{ao mo`da nisi

na{ao ono {to si tra`io, a ovde verovatnotra`i{ ono {to si nekada imao. A nema nijednog ni drugog.

Ne znam, ka`em ja kratko. Upolumra~noj pija~noj kafani punoj dima iseljaka umornih lica, sedimo jedan nasuprotdrugog i pri~amo. A gomila pivskih fla{i nana{em stolu ba{ kao sve}e u mraku nekenapu{tene crkve. Ali do vraga, nije ovocrkva ve} kafana puna nekog te{kog umorai nedoumice. Steva poku{ava da odgonetnerazloge mojih tumaranja starim krajem, ameni nije nimalo stalo da mu pomognem utome. ^esto mislim da znam, a onda opetmislim da to nije stvarni razlog, pa ponovohvatam zalet u neka nova razmi{ljanja.

Sada je u toploj kafani punoj dimanajlep{e dremati i piti hladno pivo. Napoljuzahladnelo. Temperatura se zaustavila nata~ku zamrzavanja i tu lenjo stoji ~ekaju}imo`da neku pahulju sa neba. Ali na nebusamo zvezde, iste one od pre, od sino}, odletos, od vajkada.

Nema vi{e D`o ovde ono {to jebilo. Koji |avo se tro{i{? Stani~ni WC jo{uvek onako grozno zaudara, neke od onihsumnjivih `enski iz Ozren kafane oti{le uNema~ku, a druge pomrle.

Do{le neke mla|e i totalno nezan-imljive. Pored reke retko kada vidim nekipar da se `estoko ljubi. Ni poljubci nisukao nekada ili ih ja slabo prime}ujem. Nijeovo vi{e onaj grad, ni ona zemlja. Koj’ mojtra`i{? Pre neki dan sam te video kejom{eta{ po vetru kao avet. Gleda{ okolo itra`i{ ne{to. Da li si bio pijan, lud iliizgubljen, ne znam, gledao sam te iz kola,svirnuh ti dva tri puta, ali kad videh da nehaje{, produ`ih drumom. Celim putem doku}e mislio sam, {ta dovraga ovaj D`o tra`iu zemlji iz koje bi ve}ina, kad bi moglaoti{la u beli ili crni svet. [ta? A?

Ne znam, rekoh Stevi bezvoljno.

Tra`im nekog vraga.Mo`da mi je takosu|eno. Nekima Stevo`ivot neda da mrdnu izsvog sela i oni ne saz-naju {ta je svet, {ta suprostranstva, svetlost ibeda velikih gradova itu|ih prestonica. Muzukrave, hrane pili}e i izmilo{te miluju prasi}e.Moj deda je kao pen-zioner do{ao nazad uvaro{icu iz koje jepotekao i u`ivao utakvim stavarima. Ne

mogu da zaboravim sa kakvim je zado-voljstvom milovao jednu obi~nu veliku kal-javu svinju. ^e{ao je noktima, a ona je odzadovoljstva groktala dok je on nazivao „`enagola”. Baba je znala svaku koko{ku i kad bihja do{ao leti u posetu ona je jurila neku odnjih da zakolje, ali nikada nije uhvatila nijednu, jednostavno ih je volela. Gledala ihkako rastu jo{ iz lju{ture jaja pa nadalje. Danije bilo dede, ostali bi gladni. [iju na panj,fijuk sekire i koko{ka je bila u vangli savrelom vodom. Da, da, pa ma~ka, pas, kuninekojima deda lo`i veliki {poret sa rernom iposudom ugra|enom u {poret gde je uvek bilatopla voda. Pop Na}ko bi nekad navratio obi-laze}i kola~are i tu nekako pred Badnje ve~ebi nam prekadio ku}u.

Ja bih sedeo i radoznalo posma-trao. Pop bi me uzeo, stavio u krilo i pitao:[ta }e{ ti da bude{ kad poraste{, je limom~ino?

Ne znam {ta sam mu odgovorio,verovatno; pilot, putnik, mo`da {umar ilioficir. Ne znam. Se}am se da me je taj popNa}ko milovao i govorio mom dedi; “Ovaj}e da obi|e ceo svet, vidim mu to iz radoz-nalih o~iju. Ima radoznale o~i od kojih svetne}e mo}i ni{ta da sakrije”. Da li me jetada pop Na}ko podenuo na ova lutanja iove moje stalne odiseje? Ne znam ni to. Amo`da stvarno imam Stevo neke radoznaleo~i kojima su belosvetske kaldrme jedinahrana i izazov. A za{to se vra}am, ko biga znao. Mo`da zbog tih sitnih bisera oduspomena koje nikako da pogubim iakolutam ve} decenijama.

Slu{aj D`o, ponekad mislim da silud.

E, moj Stevice, ja ne mislim dasam lud, ja znam. Al mi je ipak lepoovako. Pojma nemam za{to, kako.

De~ko, jo{ jednu turu jagodinskogpiva, viknu Stevica i trgnu neke zaspaleseljake za susednim stolom. Ovo je bilanjegova tura…

D`o, zvani Moler, farbar izgubljenih nadanja, crta~ duginih mostova preko

bujica `ivota, zaljubljenik u sre}ne osmehe slu~ajnih susreta, ~ovek koji nosi

dvogled tra`e}i ljubav na prvi pogled, radnik na opravci mostova izme|u

ljudskih srca, obi~an kao vi svi i gori od toga, neko ko vas voli do neba, golja

i bogata{ u isti ~as, i prijatelj va{!

Lakrdija{, pajta{, {to voli proju i sutlija{, i slatko od {umskih jagoda, i divne

plave okice jedne Milice, ja, jedan od vas...

Pi{e: D`o Moler

ZZAA[[TTOO SSEE SSTTAALLNNOOVVRRAA]]AA[[ DD@@OO

P R I ^ A O G L E D A L A

14

I Z M A T I C E

Maj 2011.

PAS UJEDA REDOM,A BOLNICE NEMAJU

VAKCINU

Nakon {to je sedmorosugra|ana u centru Kur{u-

mlije ujeo isti pas lutalica, ade~aka u Kuli umalo zaklao paslutalica, javnost je ostala {okiranaskandaloznim otkri}em da u ve}inibolnica i instituta u Srbiji nemavakcina protiv besnila. Napadnutime{tani Kur{umlije nakon ujedapsa lutalice dobili su upute Domazdravlja da hitno idu u Ni{, jer sevakcina mora primiti u roku od 48sati. Me|utim, u toj zdravstvenojustanovi oba-vestili su ih da nalageru vi{e nemaju vakcine. Nikru{eva~ki Zavod za javno zdravl-je nije mogao da pritekne upomo}, jer su odre|ene koli~inevakcina, koje Zavod poseduje ve}rezervisane za revakcinaciju, onihkoji su prvi deo vakcine primili

ranije. U `elji da pomogne svojimsugra|anima, op{tina Kur{umlijaje pacijentima ~ak obezbedilaautomobile do Beograda, ali

ponovio se isti scenario...U Pasterovom zavodu

upozoravaju da i oni jedva daimaju zalihe za narednih mesecdana, jer nova serija ve} mesec ipo ~eka na registraciju u Agencijiza lekove i medicinska sredstvaSrbije. I pored ovog skandala,direktor Pasterovog zavoda drDu{an Lalo{evi} smatra da nemamesta panici jer, kako ka`e, unekom od okolnih gradova ve} }ese na}i neka vakcina. Tako, naprimer, Beogra|ani protiv besnilamogu da se vakcini{u u [apcu.

HRVATSKOTU@ILA[TVO:

ZLO^IN U DVORUPO^INILI SRBI

@upanijsko tu`ila{tvo u Siskusaop{tilo je da su, prema dosa-

da{njim saznanjima istrage, te{kiratni zlo~in u Dvoru 1995. godine,

kada su pobijeni Srbi, izme|u ostal-ih i invalidi, po~inili pripadnici par-avojnih formacija takozvane SAOkrajine, tokom povla~enja iz Dvora,

ali da njihov identitet jo{ nijeutvr|en. Ovim saop{tenjem deman-tuje se ispovest danskog vojnikaJana Velendorfa, koji je zajedno sadrugim vojnicima bio svedok ubis-tava Srba u {koli u Dvoru, a za toje naveo da su izvr{ile hrvatskesnage, koje su 7. avgusta u{le da„oslobode ovu teritoriju”. Srbiji segodina forsira pri~a o istini ipomirenju, a prema ovoj odluciHrvatskog tu`ila{tva, oni priznajusve manje i bi}e na kraju da susami Srbi, protiv sebe ratovali.

U SRBIJI SVAKIHPET MINUTA JEDNO

KRIVI^NO DELO

Na teritoriji Srbije je proteklegodine izvr{eno je 100.401

krivi~no delo, {to iznosi u prosekupo jedno na svakih pet minuta.Gradovi sa najmanje kriminala, suPrijepolje, Prokuplje i Pirot, a tu jei policija bila najefikasnija, pa jerasvetlila gotovo 80 odstoslu~ajeva. Najnebezbedniji gradovi,u kojima je zabele`eno najvi{ekriminala su Beograd, Novi Sad,Ni{, Zrenjanin i Pan~evo. Najlo{ijerezultate na rasvetljavanju krivi~nihdela ima policija u Zrenjaninu, gdeje otkriveno svega 47 odsto krimi-nala, a sledi ga Beograd sa 56odsto i ^a~ak.

Najzastupljeniji oblikkriminala u pro{loj godini bile sute{ke kra|e kojih je izvr{enoskoro 24.000, sledi krivi~no delokra|e, nasilje u porodici, razbo-jni{tvo i na petom mestu krivi~nodelo neovla{}enog dr`anja opojnihdroga, koje je zabele`eno u goto-vo 3.500 slu~ajeva. Pro{le godine

uhap{ene su 6.143 osobe i tonajvi{e Beogra|ana, gde jenajvi{e zlo~ina i po~injeno.

U SRBIJI DRU[TVONAM]ORA,

INDIJANACA,BROJA^A…

Dru{tvo sanjara o torti, ~iji sepredsednik kandidovao pre

nekoliko godina za predsednikaSrbije, Udru`enje Indijanaca,Udru`enje ljubitelja gubljenjavremena, Ljubitelji pustih ostrva,Udru`enje ljubitelja }evapa, piva,~okolade, kaktusa, pokera…samosu neka od 26.000 udru`enja,koliko zvani~no postoji u Srbiji.

Kru{eva~ko Udru`enjebaksuza, ugursuza i nam}ora„Dobra narav” jedno je od najs-tarijih udru`enja u Srbiji.Osnovani su na deveti utorak odBo`i}a 1929. godine. Tada su seu jedno dru{tvo okupili lekari,profesori, radnici raznih zaniman-ja, pisci, muzi~ari i drugi umetni-ci. Broj 13 izabra{e za sre}anbroj, a u dru{tvo nisu mogli dau|u popovi, `andari i oficiri, asada zabrana postoji samo zapoliti~are. Danas postoji oko6.000 zvani~nih “baksuza” uSrbiji.

Udru`enje broja~a, oku-plja ljude koji broje sve na {tonai|u. Spajalice na stolu, opaloli{}e na travi, automobile na ulici,ptice na drvetu, sve {to vide okosebe. Kasnije se sastaju iprepri~avaju jedni drugima ko jevi{e ~ega izbrojao. Ka`u, toumiruje `ivce i {titi od stresa.

VEB [KOLAUGROZILA

BEZBEDNOST200.000 DECE

Poverenik za informacije odjavnog zna~aja i za{titu

podataka o li~nosti Rodoljub [abi}zatra`io je da ukloni centralizo-vanu {kolsku bazu podataka, jer jesastavljena suprotno zakonu inalazi se na privatnom serveru ipod administrativnom kontrolomameri~ko-ma|arske firme „WDVsoft”. Tom preduze}u nalo`eno jeda zatvore sve pristupe bazipodataka iz lokalnih i spoljnihmre`a i da u roku od 10 danaobri{u iz baze podatke za 200.271u~enika, roditelja, nastavnog ivannastavnog osoblja. Ta firma jeu ve}inskom vlasni{tvu jednogstranog preduze}a i u zna~ajnojmeri je stavljena u funkciju real-izacije njihovih komercijalnihinteresa, jer od roditelja napla}ujuusluge kori{}enja tog sistema.

Ogor~eni roditelji |aka,me|utim, navode da su im iz {kolaupu}ena pisma s ponudom zakori{}enje internet aplikacije „web-skola.rs”, preko koje mogu da prateinformacije o svom detetu, ali da jeza kori{}enje tog sistema potrebnoplatiti sigurnosnu karticu i pret-platu. Prema podacima Agencijeza privredne registre, firma „WDVsoft” registrovana je za ra~unarskoprogramiranje i spoljnotrgovinskipromet sredinom pro{le godine uPa~iru, pored Ba~ke Topole.Ve}inski vlasnik firme je kompani-ja „Spencer international LLC”,registrovana u SAD, dok manjinskeudele dr`e i trojica privatnih licama|arske nacionalnosti.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

OGLEDALO JE LIST

KOJI NAS POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE

U OGLEDALU

773.744.0373

15Maj 2011. www.serbianmirror.com

T E H N O L O G I J A

Iz kompanije “Astro Machine

Corporation” ovih dana sti`e izuzetno

zanimljiva vest o proizvodnji Mem Jet

inka, potpuno nove tehnologije koja se pri-

menjuje na novim printerima, posti`u}i

izuzetan kvalitet kolor {tampe i veoma

niske tro{kove. Vlasnik kompanije, Martin

Selak, rado govori o ovom novom kom-

panijskom dostignu}u i skoro trogodi{njem

procesu da se tehnologija osvoji, usvoji i

proizvod plasira na svetsko tr`i{te.

“Pre 3 godine, kada se u Americi

zahuktala recesija, na{a kompanija je radi-

la punim kapacitetima, a onda je za 3

meseca skoro sve stalo. Na{li smo se pred

ogromnom dilemom i neophodno{}u

otpu{tanja radnika. Prihodi su pali ispod

rashoda, kriza je bila ozbiljna i te{ka. Ali,

kao {to znate, moto na{e firme je “Progres

kroz tehnologiju”, pa smo svi zajedno, na

~elu sa mojim sinom \or|em, koji je

predsednik kompanije, re{ili da kroz tehno-

lo{ki razvoj izadjemo iz krize i stvorimo

stabilnost, na koju je na{a kompanija god-

inama ponosna. Javila nam se velika, svet-

ski poznata firma “Mem Jet”, uzela nas za

partnera i mi smo po~eli da razvijamo novu

tehnologiju. “ – ka`e gospodin Martin

Selak.

Potom su in`enjeri krenuli na

posao, skoro 2 godine radili prototipove, u

hodu ih menjali, uradili 7 prototipova

novog proizvoda, da bi na kraju uspeli da

naprave ekskluzivnu novu tehnologiju.

“Radi se o proizvodu koji je pot-

puna novost na svetskom tr`i{tu,

omogu}ava digitalnu {tampu u boji bez-

grani~ne du`ine, mo`emo {tampati celu

knjigu u toj novoj, brzoj i visoko kvalitet-

noj tehnologiji. Sada dominiramo industri-

jom inka i {tampa~a, na{ kompjuterski

{tampa~ kombinuje masti-

lo i 4 boje. Ve} je

uveliko u proizvod-

nji, na

tr`i{te smo

do sada izbacili

35 komada i

nai{li na

izuzetno

dobar pri-

jem. Na

svakom od

njih je ime

na{e kompani-

je, kao dokaz

da smo u vrlo te{kom

ekonomskom trenutku bili u

stanju da razvijemo novu tehnologiju,

bez zadu`ivanja kod banaka, da dupliramo

prihode i sa~uvamo ugled firme.” - dodaje

Selak.

Sa novim proizvodom kompanija

}e se predstaviti na sajmu u Arkanzasu i

potvrditi da je Mem Jet tehnologija korak

napred u odnosu na dosada{nje tehnologije

{tampanja i da korisnicima nudi najvk-

valitetnije u {tampi knjiga, koverata, nalep-

nica, flajera i drugih {tampanih proizvoda.

“U prethodne 3 godine najte`e mi

je bilo da sedim u kancelariji i ~ekam da

zazvoni telefon, da dobijemo

neku narud`binu. Ali, uspeli

smo, bili smo strpljivi i

razvojem tehnologije izabrali

pravi put u oporavku. Pre

krize u kompaniji je

radilo 50 ljudi, na

po~etku krize 33, a

sada nas je ukupno 40,

radimo 4 dana u nedelji

po 10 sati. U kompaniji

su zaposleni ~lanovi

moje porodice, 2 k}erke,

sin, 2 unuka i jedna unuka.

Uvek smo i{li u korak sa vre-

menom, u ovom poslu ne sme{

zaostajati. Na{a firma je na ~vrstim

nogama, kroz sve ove godine u

izuzetnim odnosima sa svojim partnerima i

poslovnim saradnicima. Uvek smo verovali

da posve}enost poslu i razvoju, briga o

zaposlenima i finansijska stabilnost jesu

va`ni faktori, naro~ito u vreme ekonomske

krize. Na{ korak se potvrdio kao pravi,

novi proizvod je na tr`i{tu”- zaklju~uje

gospodin Martin Selak.

Mila Filipovi}

INOVACIJA IZ ASTRO MA[IN KORPORACIJE

“Astro Machine Corporation” je

osnovana 1978. godine, a vlasnik,

Martin Selak, in`enjer je i dobro poznat

inovator. Uz podr{ku svoje porodice

kroz sve ove godine poma`e srpsku

zajednicu i pojedince, veruju}i da i

uspeh i sre}u valja podeliti sa drugima.

Iako je 12. februara proslavio 90. rod-

jendan, ovaj ~ili i energi~an biznismen

ne posustaje u svojim planovima i nji-

hovoj realizaciji.

Martin Selak

16 Maj 2011.

B I Z N I S

17Maj 2011. www.serbianmirror.com

U S E ] A N J E N A M I R U S R E M ^ E V I ]

VOLIMO POZORI[TESrpsko pozori{te “Mira Srem~evi}” iz ^ikaga, je 30. aprila,odigralo predstavu pod nazivom “Volimo pozori{te”. Ovapredstava je bila veoma zna~ajna i za glumce i ljubiteljepozori{ta, jer su pored novih tekstova prikazani i ise~ci izpredstava Mire Srem~evi}, ~ije ime ovo pozori{te nosi, apovodom pete godi{njice njene smrti. Ideja je bila da seovom predstavom proslavi njen `ivot i ljubav prema sceni.Na sceni su se predstavili gotovo svi aktivni glumci ovogpozori{ta, od osnivanja do danas. U proteklih pet godina ovopozori{te je iznelo na scenu 15 predstava.Nakon predstave usledila je, ve} uobi~ajena zabava uzmuziku, zakusku i lepo dru`enje, aktera i ljubitelja pozori{ta.

18 Maj 2011.

B I Z N I S

19Maj 2011. www.serbianmirror.com

Srbija – leto gospodnje 1250. Ka doli-ni reke Ibar probija se sve~anapovorka. Iz daleke Evrope sti`e fran-

cuska plemkinja Jelena An`ujska, kral-jevskog roda, nevesta Uro{a I Nemanji}a,srpskog kralja. Pred njom se otvorila miris-na ljubi~asta dolina, prepuna jorgovana.

Ne samo jedan cvet, buket ilidrvo, ve} cela dolina. Predeo koji i danaszadivljuje.

Francuska – Pariz 2011 godina.Dvorac Champs sur Marne. Doma}inporodica Garofani. Organizator i autor pro-jekta Srbija – Zemlja Jorgovana, Vesna daVin~a.

Posle 4 godine mirisni ljubi~astikaravan je iskora~io iz Srbije i pravacFrancuska, postojbina Jelene An`ujske. Naimanju Sofije ]uk Garofani, Vesna deVin~a je u dru{tvu odabanih otvorila putdolini jorgovana. Dr`e}i se maksime daplemenit ~ovek ne ide uhodanom stazomve} tra`i nove puteve, tako je i Vesnaizvela poduhvat posve}en prijateljstvu,dobroti i na~inila most jorgovana koji jejo{ u 13 veku spojio Jelenu i Uoro{a,Francusku i Srbiju. U sve~arskoj atmosferiugledni gosti, medju kojima je i kne`evskipar Barbara i Aleksandar Karadjordjevi} suuspe{no obavili misiju jorgovana 2011.

Plemi}i su oplemenili okolini dvorca naMarni, a svaki zasadjeni cvet je lepaljubi~asta pri~a.

„Ako imate dovoljno hrabrosti daverujete u ljubav, plemenitost, iskonsko pri-

jateljstvo, dobrotu uprkos svemu, slobodu ive~nost ulazite u pokret jorgovana i posta-je ~lan kruga plemenitih” ... Ovim re~imaje Vesna de Vin~a pozdravila goste dodav{ida je ovde prepoznala lepotu.

„Cilj nam je da svake godine„osvojimo” po jedan grad, a u njemu ulicujorgovana”, govori Vesna naglasiv{i da jebeskrajno zahvalna porodici Garofani,Sofiji, Bojani, Marku i Franku na bezrez-

ervnom gostoprimstvu.Ako je Holandija zemlja lala, Japan

tre{njinog cveta, Srbija }e biti zemlja jorgo-vana. To je biljka koja ima mo}, poja~anuenergiju i donosi sre}u. Zato se njime od

vajkada kite svatovi, ukra{avaju prozori ivrata. To je dodir budu}nosti, na{aunutra{nja veza sa nebom, susret ~oveka iBoga.

Kao {to je Jelena An`ujska znala„tajnu kruga”, a kraljevi} Uro{ joj u~inionajlep{i cvetni poklon na svetu i uveo je uljubi~asti san, tako je i Vesna de Vin~akrunisala svoje delo plemenito{}u, smislomza `ivot, a ritual u~inila beskona~nim.

Postoje ljudi koji nas dotaknu i mise promenimo. To se dogodilo i Vesni kojaje po~ela da istra`uje `ivot i magiju JeleneAn`ujske i po~ela da `ivi druga~ije. Po{laje njenim putem, putem `ene od podviga ibogougodnih dela, jer je srpska kraljicaposejala seme dobrote, plod Hrista u svojedu{evne brazde. Bila je milostinja, hran-iteljica sirotima i uteha `alosnim. Bila jenepresu{ni izvor vode `ive.

„Nalazim sli~nosti i sa onim {to~ini Vesna de Vin~a”, govori nam MilicaPrlina, Pari`anka, op~injena jorgovanskomidejom i zaklju~uje da je „mudro ~initi dadobra dela uvek budu u modi” ...

Slede}a dolina jorgovana }e dazamiri{e u Sen Tropeu i Biaricu. Kraljevskida se zna: „Nobles oblige”!

Tekst i foto

Jovanka \ordevi}

DOLINA JORGOVANA U PARIZU

R A D I O A V A L A

Srpski stru~njaci za preradumesa, posetili su najve}isajam preradjiva~a i opreme

za preradu mesa, koji je ove godineodr`an u ^ikagu. Posetioci iz Srbijesu posebno bili impresioniraniambala`om proizvoda na sajmu.Veruju da bi srpski mesni proizvodimogli da imaju dobru prodju naameri~kom tr`i{tu.

Aca Paji} iz Para}ina ka`e:“Postoje vrlo zna~ajne razlike. Svakotr`i{te je posebna pri~a. Do{li smo sanamerom da upoznamo ovo tr`i{te i pri-lagodimo se njemu. Razmi{ljamo o izvozukonzervirane hrane poput pa{teta, mesnihnarezaka i ~unki u limenci na ovo tr`i{te.”

Tatjana Nikoli} iz firme “Srbija”

u Leskovcu ka`e, da je meso izSrbije odli~nog kvaliteta i da su jedi-ni problem izvoza, zakonskeprepreke.

“Apsolutno ne postojidozvola za izvoz mesa i mesnih pre-radjevina iz Srbije u Ameriku. Tajnedostatak dozvola je posledicanekih odluka done{enih mnogo rani-je, zbog bolesti “ludih krava” i jo{

nekih problema, koji se u Srbiji nisu nidogodili.”

Na{i stru~njaci se nadaju da imGeneralni Konzulat Srbije u ^ikagu, aposebno novi ekonomski ata{e Mi{aOgnjenovi}, mo`e pomo}i u menjanju tihpravila, kako bi vi{e na{e robe do{lo uameri~ke rednje.

Ameri~ka Agencija zaMedjunarodni Razvoj, USAID je sufinan-sirala ovo studijsko putovanje i omogu}ilaim pored ~ika{kog sajma, da posete poz-

nate farme za preradu mesa u Viskonsinu.Na jesen planiraju da dovedu srpskeproizvodja~e jabuka u Atlantu i Njujork.

Nastavljamo na{u saradnju sa Radio Avalom ^ikago, u okviru koje svakog meseca prenosimo po jedan prilog sa radija. Program Radio Avale priprema i vodiAleksandar Sasa @igi} i mo`ete ga ~uti subotom od 1 do 2 popodne na 750AM. Za sva pitanja nazovite 224-286-4383 ili posetite www.radioavala.com

PRERA\IVA^I MESA IZ SRBIJEU POSETI ^IKAGU

Aca Paji}

Tatjana Nikoli}

O D D O P I S N I K A I Z P A R I Z A

20 Maj 2011.

Krajem aprila RadioAvala, program kojislu{ate subotom u

^ikagu, organizovao je svojuprvu, ali uspe{nu prole}nuzabavu. Za pozitivnu atmosferudalo je svoj veliki doprinos vi{epoznatih muzi~ara i peva~a iz^ikaga. Zoran Kalezi}, koji ovihdana proslavlja 40-godi{njicusvog uspe{nog rada. Sa{aKu{evi} je predstavio novehitove sa svog kompakt diska“Visible Darkness”. Publiku jepodigao na noge uvek omiljeniAlija Dalipovi}. Mlada Bra}aKr~adinci pokazuju da su svebolji sa svojim ume}em i profe-sionalno{}u. Vito @drale kojegpublika dobro poznaje i ceni u^ikagu jo{ jednom je potvrdiosvoje muzi~ke sposobnosti, apesme iz [umadije je zapevaoDragan Jovovi}, iz poznatemuzi~ke porodice Jovovi}.

Sve ove peva~e neu-morno su pratili iskusni i prov-ereni muzi~ari Bane Djordjevi} iRatko Ravi}. Voditelj programaRadio Avale i organizator ovezabave Aleksandar @igi}, izrazioje zahvalnost svim u~esnicima kojisu volonterski nastupili, u cilju

finansijske pomo}i i promovisanjaRadia Avale. Oni su svesniva`nosti srpskih medija, kao {to suRadio Avala i list Ogledalo, kojipovezuju na{u zajednicu, infor-mi{u nas i ~uvaju na{ identitet.

Radio Avala je zapo~elaemitovanje u oktobru 2009.godine i veoma brzo stekla pop-ularnost kod slu{alaca.

“Veoma sam zahvalansvima koji su svojim prisustvompodr`ali Radio Avalu. Ovakvapomo} je veoma va`na, jer sete{ko snalazimo iz meseca umesec da platimo tro{kove radio

stanici. Nemamo nikakvu pomo}od dr`avnih institucija pa su srp-ski mediji u Americitako prepu{teni samisebi. Informacije koje midonosimo na maternjemjeziku su od velikeva`nosti za na{e ljude izato verujem da je na{opstanak od su{tinskeva`nosti, za sada{njost ibudu}nost na{e zajedniceu ^ikagu i Americi.Zato smo veoma zahval-ni i svim redovnimsponzorima i donacijama,”izjavio je Aleksandar @igi}.

Na zabavi je bilorukovodstvo Srpske BratskePomo}i, na ~elu sa Draganom

Milo{evi}m i Mi}om Ignjato-vi}em, Predsednik Srpske

Narodne Odbrane, Slavko Panovi}kao i poznati biznismen i nedavnidobitnik Ordena Patrijarha Irineja,gospodin Pero Samard`ija. Bili sutu i predstavnici fudbalskihklubova Ujedinjeni Srbi i Morava.

Zahvaljuju}i velikombroju sponzora lutrija je bila

veoma bogata. Sve u svemuproslava je bila veoma uspe{na.

Radio Avalumo`ete slu{ati subotom od1 do 2 popodne na750AM, a sve informacijemo`ete na}i i na web sajtuwww . r a d i o a v a l a . c omIna~e, Aleksandar Zigi}takodje priprema i vodiemisije SrpskaRazglednica iz Amerikekoje se emituju na RTS-usvake druge nedeljepopodne. U ovim emisija-

ma mo`ete videti izve{taje oraznim de{avanjima u srpskojzajednici u ^ikagu i drugimdelovima Amerike.

Za sve informacijemo`ete se javiti na telefon224-286-4383

T. M.

SPEKTAKL NA PROLE]NOJZABAVI RADIO AVALE

VIVA PRODUCT inc, NEW YORKtel-fax 212 426 1020 www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCTDO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU IMOVINU ODUZETU U

HRVATSKOJ, BOSNI I HERCEGOVINI

I NACIONALIZOVANU U SRBIJIAMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE, PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE

Alija Dalipovi}

Bra}a Kr~adinci

Sa{a Kusevi}

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Zoran Kalezi}