1

REPUBLIKA SRPSKA

TEHNIĈKA ŠKOLA

BANJA LUKA

MATURSKI RAD

TEMA -PRIKLJUČAK NA KANALIZACIONU CIJEV-

UĈENIK: MENTOR:

FILIP DUJAKOVIĆ FILIP DUJAKOVIĆ

Banja Luka, april, 2015. godine

2

Sadržaj

1. UVOD (TEHNIĈKI OPIS I NAMJENA) ...................................................... 3

2. RADNI POSTUPCI – FAZE RADA ............................................................. 4

3. PRIKLJUĈAK GLAVNOG KUĆNOG KANALA NA GRADSKU

KANALIZACIONU MREŢU .............................................................................. 8

3.1. REVIZIONA OKNA ................................................................................ 8

3.2. KASKADE ............................................................................................. 11

4. ISPITIVANJE KANALIZACIONE MREŢE .............................................. 12

5. Specifikacija materijala ................................................................................ 13

6. Kalkulacija troškova ..................................................................................... 14

7. ZAKLJUĈAK ............................................................................................... 15

LITERATURA .................................................................................................... 16

3

1. UVOD (TEHNIČKI OPIS I NAMJENA)

Kanalizacioni sisem predstavlja osnovni element za odvoĊenje otpadnih

voda,znaĉi funkcioniše kao mreţa meĊusobno povezanih cijevi.

Ta mreţa moţe biti vanjska tj., u objektu ili vanjska tj.,cjevi koje su

podzemno ukopane i koji ĉine jednu cjelinu do glavnog prikljuĉka na

gradsku kanalizacionu mreţu.

Postavljanje kanalizacionih cijevi je jedan od bitnih poslova koji mora da

se obavi po pravilima jer ako nije obavljen onda sistem neće biti

funkcionalan i neće imat svrhu.

Ako ţelimo da kanalizacioni sistem bude funkcionalan;cijevi koje ĉine

spoj kućne kanalizacije i gradske kanalizacione mreţe moraju da budu

postavljeni u odreĊenim nagibima,a isto tako i sama gradska kanalizaciona

mreţa.

4

2. RADNI POSTUPCI – FAZE RADA

Donja horizontalna i dvorišna kanalizaciona mreţa ukopavaju se u

prethodno iskopane rovove. Dno rovova u zgradama je obiĉno do 50 cm

dubine, jer se zaštita od mehaniĉkih udara moţe postići nasipom 20—30 cm

iznad temena cijevi. Van zgrada mreţa se mora zaštititi i protiv zamrzavanja

(u našim uslovima — na najmanjoj dubini od 1,00 m).

Kopanje rovova vrši se na osnovu prethodno obiljeţene trase mreţe po

crteţima iz projekta, situacije i poduţnih profila. Kanalizaciona mreţa

postavlja se u padu i iz poduţnih profila oĉitavaju se kote dna kanala koje su

razliĉitih dubina.

Duţinom trase u zemlju se najpre pobiju koĉići sa prikovanim ekserima u

sredini (slika 1.-a). Zatim se iznad kolca pobija drveni rad (profil) sa dva

stupca i nastatiĉno prikovanom letvom (slika 1.-b), doteranom u horizontalan

poloţaj pomoću libele. Na gornjoj strani letve ekserima se oznaĉava osovina

rova (O) koja se viskom sa eksera na koĉiću prenosi naniţe na tlo. Od

osovine se Ijevo i desno odmerava ukupna širina rova (Šr.). Zatim se preko

eksera zategne ţica izmeĊu susjednih ramova. Spuštanjem viska, od ţice

naniţe na tlu se oznaĉavaju taĉke a ivice rova zaparaju se pijukom ili

ašovom.

Ako je na terenu bilo trave (Tr), ona se skine i sloţi sa jedne strane rova

(primjer C), kao i humus (Hm), a na drugu stranu izbacuje se iskopana

zemlja (Z). Da ne bi došlo do obrušavanja i zatrpavanja materijal se udaljuje

po 60 cm od ivice rova. Posle polaganja cevi se zatrpavaju zemljom, a

humus i trava dolaze iznad nje kao što je to bilo i pre kopanja.

Iskop rovova u zgradama vrši se jedino ruĉno, a van njih moţe ruĉno, ali

bolje ako se to ĉini rovokopaĉima. Poĉinje se sa nizvodnog kraja mreţe da

bi se eventualna voda sa dna slivala slobodnim padom.

Najmanja širina rova u dvorišnoj mreţi je 70 cm, da se u njima moţe

nesmetano raditi, a u spoljnoj mreţi najmanja širina je 80 cm.

ObezbeĊenje rovova za kanalizaciju vrši se prema uputstvima i propisima

o zaštiti na radu. Stranice rovova u terenu koji se ne osipa kopaju se

vertikaln da bi se lakše mogle razupirati. Rovovi do 2,00 m dubine, u

5

zdravom terenu koji se ne osipa, razupiru se talpama sa po jednim razupira-

ĉem izmeĊu njih a kroz širinu rova.

Slika 1: Nanosna skela za obilježavanje rovova

Na sl.2-d prikazano je razupiranje rova veće dubine pomoću

horizontalnih talpi i vertikalnih podmetaĉa, na koje se direktno uĉvršćuju

razupiraĉi. Razmaci i dimenzije razupiraĉa, zbog potiska zemlje odreĊuju se

statiĉkim proraĉunima. Najniţi razupiraĉ se postavlja na dubini koja ne

smeta polaganju cevi.

Iskopani materijal, kod rovova veće dubine, izbacuje se na

improvizovane platforme, postavljene na svakih 1,75 m preko razupiraĉa.

MeĊutim, ovaj naĉin razupiranja ima sve manju primjenu. Specijalizovane

6

radne organizacije koriste za oblaganje jake table od drveta ili metala, a za

razupiranje upotrebljavaju metalne razupiraĉe.

Ako se u rovu pojavi voda, mora se ispumpati da bi se za rad obezbedilo

suvo dno. Jama za crpku treba da bude na većoj dubini oko 80 cm od dna

kanala.

Planiranje ili izravnavanje površine dna kanala vrši se po završenom

iskopu. Sve neravnine se skidaju, prekopani delovi ispunjavaju se sitnim

kamenom ili šljunkom. Cevi se polaţu pomoću ravnjaĉe a štapovima za

niveliranje (krstovi) kontroliše se da Ii je kanal u predviĊenom nagibu. Na

sl.3 prikazan je naĉin kontrole postavljanja voda u nagibu 3%.

Polaganje cevi u rovove vrši se preko sloja peska jer one moraju

ravnomerno da naleţu na podlogu cjelom duţinom kako bi se spreĉilo

pucanje. Ne smeju se oslanjati na naglavke ili izboĉine u terenu. Ispod

naglavka debljina peska iznosi 5 cm , u ĉistoj zemlji, a 10 cm ako je na

steni. Montirane cevi sa strane se podbijaju peskom uz dodatno vlaţenje.

Na sl.3 prikazana su dva naĉina polaganja cevi na samoniklo zemljište

(po nemaĉkim normama DIN 4033). Po jednom naĉinu (a), za svaki

naglavak se probudi leţište, a cev duţinom leţi na dnu rova; drugi je naĉin

(b) kada se radi obezbeĊenja potrebnog naleganja, vrši i podbijanje cevi

peskom.

U gotovoj mreţi cevi se iznad temelja prepokrivaju pes-

kom debljine 10 cm. Ovaj sloj se zbija vlaţenjem vodom, jer je svako

mehaniĉko nabijanje zabranjeno. Pesak štiti cevi da se ne oštete pri

zatrpavanju rova, a sluţi i za ravnomerno prenošenje pritisaka odozgo.

Zatrpavanje rovova poĉinje nabacivanjem sitne, zdrave

zemlje u visini do 50 cm iznad zaštitnog sloja peska.

7

Slika 2: Kontrola nagiba položenih cijevi

Slika 3: Polaganje kanalizacionih cijeci

Nabijanje se vrši obazrivo ruĉnim nabijaĉima, uz stalno dodavanje

zemlje u slojevima od 20 cm do vrha i uz neprekidno nabijanje. Ako je

potrebno, naši propisi dozvoljavaju i natapanje vodom.

8

3. PRIKLJUČAK GLAVNOG KUĆNOG KANALA NA

GRADSKU KANALIZACIONU MREŽU

Prikljuĉnim kanalom povezuje se kućna kanalizacija na cev javne

kanalizacije koja je ukopana ispod terena u ulici. Prikljuĉni kanal poĉinje u

revizionom oknu, a završava se spojem na uliĉnoj kanalizaciji.

Kod zgrada bez dvorišta i sa fasadom na ulici (na opštoj regulacionoj

liniji), reviziono okno se nalazi u podrumu, a kod zgrada sa dvorištem okno

je uz ogradu, na regulacionoj liniji.

U razdjelnom sistemu kanalizacije izraĊuju se posebno prikljuĉni kanali

za sanitarnu i posebno za atmosfersku vodu. Komunalna (gradska)

organizacija izraĊuje prikljuĉak uglavnom cijevima Ø150 mm, u nagibu 1 :

50, a kasnije ga odrţava o trošku vlasnika.

Kućni kanal se spaja na uliĉni kanal od keramiĉkih cijevi odgovarajućim

fazonskim komadom (sl.4-A). Ako je uliĉni kanal od betona, (B), tada se na

njemu proseĉe otvor najmanje 30 cm od dna kanala da mu kućna otpadna

voda ne bi usporila tok. Prikljuĉak moţe da bude i preko okna na uliĉnom

kanalu (C).

3.1. REVIZIONA OKNA

Reviziona okna (šahtovi) sluţe za kontrolu, ĉišćenje i ispiranje donje

kanalizacione mreţe a postavljaju se u dvorištima i u ulicama. Ova okna se

postavljaju:

na pravim deonicama, a razmak im zavisi od preĉnika cijevi, i to za Ø

100 mm razmak je 20 m; za Ø 125 mm - 30 m; Ø150 mm - 40 m, i

za Ø 200 mm - 50 metara;

na izlasku glavnog kućnog kanala, kod zgrada na ulici u podrumu

zgrada, a kod zgrada sa ogradom i dvorištem prema ulici

u dvorištu na 2,00 m iza ograde (regulacione linije);

na prikljuĉcima zgrade na dvorišnu mreţu;

na promenama pravca dvorišnog voda pod manjim uglom ne postavlja

se (postavljaju se samo kada je ugao veći od 45°);

na mestima spajanja dva kanala, kada je spoj udaljen od vertikale više

od 1,00 m;

9

Slika 4: Priključci kudnih kanala na gradsku mrežu

na promenama preĉnika cevi;

na promenama nagiba kanala;

za ubacivanje snega.

Prema naĉinu na koji se otpadna voda sprovodi kroz reviziona okna,

razlikuju se cjevna okna ili okna sa kinetama.

Cjevna reviziona okna koriste se za neprekidno sprovoĊenje fekalne

vode kroz cevi, a za kontrolu i ĉišćenje sluţi ugraĊen fazonski komad (GO)

sa revizijom (si. 4.47-C). Cjevna okna se postavljaju u dvorišnoj mreţi, u

blizini zgrada, udaljena do 5 m.

10

Slika 5: Kanalizaciona okna

Da bi u oknu maglo raditi najmanje jedno lice, veliĉine osnove su: za

zgrade 0,80/0,80 m, a van zgrada 0,90/0,90 m pravougaone 0,8/1,00 m, a

kruţne Ø 1,00 m. Dubina okna raĉuna se od gornje površine do dna cevi.

Najmanja je 0,85 m, a prema potrebi kreće se i do nekoliko metara. Okna su

istog preseka, do 1,60 m, a dublja se, radi uštede, sa gornje strane suţavaju u

širinu otvora preĉnika 0,6 m. Za silaţenje u dublja okna od 0,80 m

montiraju se penjalice od gvoţĊa, 0 20 mm, širine 30 cm, sa ispadom od 15

cm, i na meĊu- sobnom razmaku od 30 cm. Prva penjalica je udaljena 60 cm

od spoljne površine.

Za okna dubine manje od 1,60 m poklopac je iste veliĉine kao i osnova.

U zgradama se postavljaju laki poklopci, mase 28 kg, a u dvorištima mase

53 kg.

Betonska montaţna okna izraĊuju se slaganjem (jednog na drugi)

prefabrikovanih prstenova, preĉnika 0 1,00 m. Prvi najniţi prsten postavlja

se na izbetoniranu podlogu, a posiednji, najviši prsten konusno je suţen i

završava se ploĉom sa metalnim poklopcem.

11

Prsteni su standardizovane visine (0,50 m). Ako se pojavi visinska

razlika treba je izravnati: iznad podloge se ozida zid od opeka u cementnom

malteru i na njega se postavi najniţi prsten.

Azbestcementna okna imaju izvesne prednosti u odnosu na prethodno

pomenute: brzo se montiraju, a ako ne odgovaraju standardni modeli mogu

se naruĉiti od proizvoĊaĉa varijantna rešenja. Ova okna su i

vodonepropustljiva, a to je vrlo znaĉajno jer ne zagaĊuju teren oko sebe.

Azbestcementna okna montiraju se od cevi preĉnika Ø 1,00 i 1,1 m,

visine 20 do 100 cm. Okno moţe da bude iz jednog dela, ili sastavljeno od

više prstenova sa obujmicama na sastavima. Ako se ne nabave sa ograncima

za prikljuĉke, na licu mesta se izbuše otvori, obrade im se ivice, pa se onda

postave i zalepe prikljuĉni elementi. Najbolje je da se izbor oknu vrši prema

katalogu proizvoĊaĉa.

3.2. KASKADE

Pri projektovanju i izvoĊenju donje kanalizacione mreţe, otpadna

voda se sprovodi najkraćim putem kroz cevi postavljene u nagibima (u

dozvoljenim granicama).

Ako su zgrada i dvorište na kosom terenu, ili je cev kućnog

prikljuĉka na visini mnogo većoj od uliĉnog kanala, visinske razlike

savlaĊuju se u kaskadnim oknima.

Cevi se uvek postavljaju do okna u povoljnijim nagibima, a

prelamanje nagiba pod uglom od 90° (kaskada) vrši se u oknu. Na ovaj

naĉin se omogućavaju i najmanje dozvoljene dubine ukopavanja cevi. Od

dubine kopanja rovova zavise i mesta gde će se postaviti kaskadna

okna.Kaskadna okna su istovremeno i reviziona, a izraĊuju se kao cjevna

ili sa kinetama. U cevnim oknima nalaze se revizioni komadi, i fekalna

otpadna voda prolazi na zatvoreni naĉin kroz neprekinuti sistem cevi.

12

4. ISPITIVANJE KANALIZACIONE MREŽE

Ispitivanjem kanalizacije utvrĊuje se tehniĉka ispravnost

izvedenih radova i nepropustljivosti mreţe. Uslovi i naĉin ispitivanja obiĉno

se preciziraju u ugovoru sa izvoĊaĉima, a ispitivanje se vrši u prisustvu

nadzornog organa, izvoĊaĉa i predstavnika komunalne organizacije, pa se o

tome sastavlja zvaniĉan komisijski zapisnik.

Na svim delovima kanalizacionog sistema koji se vide (na granama ili

kišnim vertikalama i si.), ispitivanje se ne obavlja jer se sve nepravilnosti

mogu lako uoĉiti.

Najbolje je da se ispitivanje vrši pre zatrpavanja rovova. Ako je

prikljuĉni kanal zatrpan, tada mu se krajevi zatvore, a na uliĉni prikljuĉak se

postavi meh. Kada se cev sa suprotne strane napuni vodom i stavi pod

pritisak od 3 bara, on se naduje. Prikljuĉak je bez oštećenja ako igla na

manometru

aparata za ispitivanje miruje 15 minuta.

Ispitivanje kućne kanalizacije vrši se u tri etape. Koriste se vazduh, miris

i dim, a voda samo kada se ne radi pod niskim temperaturama (ispod 0°).

Prva etapa ispitivanja obavlja se na donjoj mreţi, pre zatrpavanja rova.

Tada se istovremeno vrši uporeĊivanje sa podacima iz projekta — da Ii su

cevi predviĊenih preĉnika i vrste materijala. Kontrolišu se nagibi — obiĉno

ravnjaĉom i libelom, ili geodetskim instrumentom. U najniţem oknu zatvori

se cev ĉepom (ili na neki drugi naĉin), a zatim se mreţa ispuni vodom. Ako

nivo vode opada, to je znak da mreţa negde curi. Zbog toga se pregleda cela

mreţa i pri tome se neispravna mesta obeleţe. IzvoĊaĉ ispusti vodu i zatim

izvrši popravke, pa se ceo postupak ponovi. Rovovi se mogu zatrpati kada je

sve ispravno uraĊeno.

Druga etapa ispitivanja vrši se na gornjoj, vertikalnoj mreţi pomoću

vode ili vazduha, i to na svakoj vertikali i granama i ograncima koji joj

pripadaju. Svi otvori na grlima cevi moraju se zaĉepiti, sem jednog,

najvišeg, koji ostaje otvoren. Mreţa je ispravna ako izdrţi pritisak u toku od

15minuta.

13

Ako se umesto vode koristi vazduh, tada se svi otvori na ograncima

zatvore, a vazduh se ubacuje kompresorom do odreĊenog pritiska i odrţava

se 15 minuta (za to vreme nesmje opasti).

Ovaj proces dosta dugo traje, jer se mesta ispuštanja vazduha teško

pronalaze, pa se zato koristi i sapunica ĉiji mehuri pomaţu da se kvar lakše

pronaĊe.

Treća etapa je finalno ispitivanje, kada su svi sanitarni ureĊaji

postavljeni, i ono se vrši probnim pritiskom. Ako voda nigde ne curi i sifoni

i cevi ispravno funkcionišu, tada se ţlebovi mogu zatvarati, a cevi maskirati,

oblagati, premazivati i sl.

5. Specifikacija materijala

U vodovodnoj i kanalizacijskoj praksi dominiraju tvrdi polivinilklorid, PVC-U

(engl. unplasticised PVC) i termoplastiĉan PE, pri ĉemu primat pripada

polivinilkloridu. Plastiĉne, a time i PVC cijevi, sadrţe neka naroĉita svojstva

koja im daju prednost u odnosu na druge vrste cijevi, a od kojih se svojstava

posebno istiĉu:

izuzetno velika otpornost prema koroziji, a time i velika postojanost

dobre hidrauliĉke osobine kao posljedica glatkosti unutarnjih stijenki

mala masa (cca. 1400 kg/m3 ), što u mnogome olakšava transport,

manipulaciju i ugradnju

otpornost na mraz, zbog ĉega su prikladne i za polaganje kod temperatura

i ispod 0 °C (imaju simbol ledenog kristala)

dielektriĉnost

mali koeficijent toplinske vodljivosti, što omogućuje da se cijevi

postavljaju na manju dubinu, smanjujući tako troškove izgradnje

lagana montaţa (obrada, rezanje, spajanje)

mogućnost recikliranja materijala (zadovoljenje ekoloških kriterija)

OdreĊeni nedostaci PVC kanalizacijskih cijevi jesu:

neotpornost na visoke temperature (smanjenje ĉvrstoće, istezanje,

zapaljivost), tako da se ove cijevi mogu koristiti pri temperaturi otpadne

vode do najviše 60 °C

krutost cijevi pri niskim temperaturama (< -10 °C)

14

6. Kalkulacija troškova

Za jedan kvalitetan kanaliyacioni sistem, potrebno je spojiti sve vode u jedan

sistem i to uz pomoć:

1. kanalizacione cijevi

2. PPR cijevi, ventili, koljena, lukovi i mufovi

3. alkaten 1/1, 1/2, 3/4 cola, PVC koljena, ventili i lukovi

4. lukovi 50/45-90, 75/45-90, 125/45-90 i 160/45-90

5. redukcije sa veliĉina 75, 110, 125 i 160 na manje

6. revizije i kose raĉeve 110, 125, 160

7. koljena i T komadi 90/20, 90/25, 90/32

8. metalni mufovi i koljena sa metalnim uloškom

9. drţaci cijevi, ĉepovi, selne, zaoblizani lukovi, itd.

15

7. ZAKLJUČAK

Na osnovu tematike koja je obraĊena u ovome maturskom moţe se

doći do zakljuĉka da je postavljanje kanalizacionih cjevi jedna od vaţnih

karakteristika kada su u pitanju otpadne.

Ne samo da je tehnika postavljanja bitna, nego je cjeloukpan rad oko

postavljanja kanalizacionih cjevu u domenu prakse.

Na osnovu navedenog zakljuĉak je da se pravilno postavljanje

kanalizacionih cijevi mora izvršavati taĉno po odereĊenim pravilima koja

to nalaţu.

16

LITERATURA

1. Alijagić E (2001), Vodovod i kanalizacija – knjiga 1, Sarajevo

2. Bošnjaković F., NAUKA O TOPLOTI; Zagreb 1950.

3. Cvitković D. (1998), Otpadne vode, Sarajevo

4. Grupa autora (1970), Inženjersko tehnički priručnik – OBRADA-

MONTAŽA-TEHNOLOGIJA, Beograd

5. Petrović D., Izistanović T. (2008), Tehnologija obrazovnog profila

instalater; Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd