prilog11 arsenal odbrana.pdfgodina i i i broj 52 15. novembar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra ...

Godi

na III

Broj

52

15.

nove

mba

r 2

007.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

Pukovnik prof. dr Mladen Panti}direktor VTIPukovnik prof. dr Mladen Panti} direktor VTI

Od{tetni zahteviza ratne traume Od{tetni zahteviza ratne traume

I n t e r v j uI n t e r v j u

T e m aT e m a

1111Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

VOJNATEHNOLOGIJAKAO IZVOZNI ADUT

VOJNATEHNOLOGIJAKAO IZVOZNI ADUT

KROZSITOREVIZIJE

KROZSITOREVIZIJE

NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” po ceni od 350,00 dinara po primerku. Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.

Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________

Potpis naru~ioca:

M.P. ___________________________

Specijalno izdaweMAGAZI NA

400 din .

Cena sa popustom

350,00

240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotrebai istorija naoru`awa i vojne opreme.

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

4

I N T E R V J UPukovnik prof. dr Mladen Panti}, direktor Vojnotehni~koginstitutaVOJNA TEHNOLOGIJA KAO IZVOZNI ADUT 8

Per asperaNUKLEARNI PARASTOS 11

T E M AOd{tetni zahtevi za ratne traumeKROZ SITO REVIZIJE 12

O D B R A N AVe`ba vojski Srbije i Ma|arskeZAJEDNO PROTIV POPLAVA 16

Srpski vojni sanitet na ve`bi u MoldavijiZBRIWAVAWEU KRIZNIM SITUACIJAMA 18

Vojni okrug Ni{SERVIS GRA\ANA 20

Obuka vojnika na civilnom sluèwu vojnog rokaEFIKASNIJI ODGOVOR RIZICIMA 23

P R I L O G

ARSENAL 11 27SA

DR

@A

J

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. novembar 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udruèwa vojnih novinara

18

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

D R U [ T V ONove metode le~ewa na VMAPRA]EWE SVETSKIH TRENDOVA 51

ParaleleBURA NA [AR-PLANINI 53

T E H N I K AInformati~ke tehnologije na Sinergiji 07NA PRAGU ZAJEDNI^KOG IMENITEQA 54

F E Q T O NSrpske zastave (2)USTANI^KI BARJACI 58

K U L T U R AFilm o nau~niku Milutinu Milankovi}uTAJNE NEBESKE MEHANIKE 62

S P O R TSport i fizi~ka obuka u Vojsci SrbijeNAPREDAK KAO OBAVEZAN PRAVAC 64

KONKURSI 66

TurizamZIMSKI CENOVNIK ZA SEZONU 2007/2008. 72

64

RE^ UREDNIKA

5

26

S R P S K IS I N D R O M

Poznat je vic u kom Srbin koji je dobio pare na lotou, na pi-tawe {ta }e sa wima uraditi, kaè seqacima sa kojima pijepivo ispred prodavnice: „Sve }u da vas tuìm”. Naravno, onsa svojim parama moè da radi {ta ho}e, pa i da ih uloì utu`be protiv bilo koga. Ako se tu ne oplode, nije ni bitno.

Uìtak u vi{egodi{wim parnicama naro~ito sa kom{ijama, ro|a-cima i kumovima nema cenu.

Me|utim, tu`ba protiv dràve, a naro~ito protiv Vojske imamnogo vi{e {ansi za povoqan ishod. U to su se uverili najpre su-dije op{tinskog suda u Kur{umliji, zatim sudski ~inovnici, advo-kati i wihovi najbliì koji su na ime neispla}enih ratnih dnev-nica i kamata, sudskim presudama do{li do velikih suma novca.Presude su donete bez uvida u stvarno stawe i u odsustvu pred-stavnika tuène strane na su|ewima, a takozvane ratne dnevniceza vreme provedeno na Kosovu i Metohiji 1999. godine po istomreceptu naplatilo je vi{e stotina rezervista.

Kad mogu oni {to ne bismo i mi, pomislili su mnogi drugi ve-terani i presavili tabak kako bi otklonili davna{wu nepravdu.Pored toga, posledwih meseci u~estali su i zahtevi za nadoknadunematerijalne {tete zbog posttraumatskog stresnog poreme}ajau~esnika ratnih dejstava, koje su pojedini rezervisti, posle punihosam godina, uputili na adresu Ministarstva odbrane. Pravovre-menim angaòvawem nadle`nih organa novi model za nezakonitoboga}ewe ubrzo je razobli~en.

[ta se krije iza tih pojava? Za{to se tek sada otvaraju tapitawa? Moraju li na{i ratni veterani sudskim putem da ostva-ruju svoja prava? Odgovor je, naravno, negativan. Sva dugovawavojske prema rezervistima su davno izmirena. I qudi koji su izkriznih vremena devedesetih godina iza{li sa odre|enim psihi~-kim posledicama, uglavnom su ve} ranije ostvarili neku vrstu od-{tete zbog naru{enog zdravstvenog stawa. U ~emu je onda pro-blem?

Radi se o~igledno o svojevrsnom „srpskom” sindromu koji semanifestuje u odloènom dejstvu simptoma i anomalija dru{tva utranziciji. Klini~ka slika ovog poreme}aja ogleda se pre svega ubeskrupuloznom iskori{}avawu slu`benog poloàja i zloupotre-bi procesnih prava i procedura za ostvarivawe finansijske ko-risti.

Re~ je i o ve{toj manipulaciji nezadovoqstvom qudi i ve}mnogo puta oprobanom receptu da se masovnim pritiscima, prote-stima, kriznim {tabovima, {trajkovima gla|u, blokadama sao-bra}ajnica i drugim metodama do|e do ostvarivawa nekog ciqa iolakog zahvatawa iz dràvne kase.

„Vajdica”, kako se u nekim krajevima na{e zemqe zove koristili dobit ste~ena bez ikakvog truda, osladila se mnogima. Ali, ka-ko to narod kaè, sve {to je slatko kratko traje. Epilog pri~e olakom boga}ewu bi}e, naravno, na sudu. Treba vratiti nezakoni-to ste~eno, a glavni akteri ovih nemilih doga|aja svakako morajubiti pozvani na odgovornost.

Naàlost, qagu koja je ba~ena na rezervni sastav Vojske te-{ko je sprati.

Ministar odbrane Dragan [utanovacrazgovarao je 7. novembra sa mini-strom odbrane Italije Arturom Pa-rizijem, koji je boravio u jednodnev-

noj poseti Beogradu.Ministar [utanovac je istakao da je

Italija jedan od najva`nijih partnera Sr-bije i naglasio da izuzetno ceni sna`nu podr{ku punopravnom ~lanstvuSrbije u Partnerstvu za mir i Evropskoj uniji. Tako|e, Italija kao kon-takt zemqa Srbije za saradwu sa Natoom kontinuirano daje veliki do-prinos unapre|ewu evroatlantske saradwe.

Ministar odbrane Italije posebno je istakao da }e snage Kfora, uokviru kojih Italija ima 2.300 vojnika, u~initi sve kako bi spre~ile bi-

15. novembar 2007.

DOGA\AJI

ZA ODBRANU 2,4 ODSTO BUXETA SRBIJEVlada Republike Srbije usvojila je 12. novembra Predlog

zakona o buxetu za 2008. godinu, kojim je predvi|eno da prihodidràvne kase budu 639,6 milijardi dinara, rashodi 654,4 mili-jarde dinara, dok }e deficit iznositi 14,8 milijardi dinara.

Iz buxeta za narednu godinu za odbranu je odvojeno 2,4 od-sto bruto nacionalnog dohotka, a Vlada je odobrila i milijardudinara za subvencionisawe stambenih kredita za prioritete usistemu odbrane.

Ministar odbrane Dragan [utanovac o~ekuje da se odvaja-wem penzionera iz vojnog buxeta moè napraviti dobar odnos uraspodeli sredstava i to 50 odsto za plate, 30 odsto za odràva-we i 20 odsto za investicije. Bio bi to rekordno dobar buxet zabudu}e vreme, a prema ministrovim re~ima polovinom idu}e go-dine moè se o~ekivati vidqiv pomak u sistemu odbrane. Mini-star isti~e da je novi menaxment u Ministarstvu odbrane u~inioda sistem odbrane vi{e nikome ni{ta ne duguje i to je jedan od ve-likih rezultata.

U planu za narednu godinu su, pored ostalog, tri projekta ko-ja }e se finansirati iz Nacionalnog investicionog plana. Prvije kupovina {est helikoptera koji }e sluìti za transport i za ga-{ewe poàra, drugi veliki projekat je pravqewe civilno-vojnogaerodroma u Batajnici i tre}i strate{ki projekat je baza Cepo-tina na jugu Srbije. Za wih se iz NIP-a o~ekuje oko pet milijardidinara. R. M.

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOGEZAKONA O ODBRANI I VOJSCIVlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva odbrane,

utvrdila je, na sednici odrànoj 8. novembra, Predlog zakona oodbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije i uputila ih Narodnojskup{tini na razmatrawe i usvajawe.

POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVAODBRANE VELIKE BRITANIJE Pomo}nik ministra za politiku odbrane mr Du{an Spasoje-

vi} primio je 6. novembra delegaciju Ministarstva odbrane Ve-like Britanije koju je predvodila direktor za me|unarodnu bez-bednosnu politiku Ministarstva odbrane Glorija Krejg.

Jedna od tema razgovora bio je i Sporazum o bezbednostiinformacija i o Memorandumu o razumevawu izme|u Vlade Repu-blike Srbije i Vlade Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije iSeverne Irske koji se odnosi na saradwu u oblasti odbrane.

Direktora za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministar-stva odbrane Velike Britanije Gloriju Krejg primio je narednogdana i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr BojanDimitrijevi}. Tokom sastanka, gospo|i Krejg predstavqen je pro-gram za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra Prisma. S. S.

Na~elnik General{taba nacionalneodbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas,u okviru dvodnevne zvani~ne posete Srbi-ji, sastao se sa na~elnikom General{tabaVojske Srbije general-potpukovnikomZdravkom Pono{em.

Generali Pono{ i Grapsas razgova-rali su o bilateralnoj saradwi dve voj-ske. U izjavi za medije nakon razgovora, ge-neral Pono{ je rekao da vojna saradwaSrbije i Gr~ke ima dugu i uspe{nu tradi-ciju. On je posebno izdvojio {kolovawepripadnika Vojske Srbije u Gr~koj i kurse-ve u oblasti mirovnih operacija i obukupripadnika specijalnih jedinica u gr~kimoruànim snagama.

– Tokom 2007. godine, bilateralnasaradwa sa Gr~kom bila je veoma inten-zivna. Planirano je oko trideset zajedni~-kih aktivnosti i skoro 80 posto smo ve} realizovali, a o~ekujem da }e sedo kraja godine ostvariti sve {to je u planu – rekao je general Pono{ iistakao da }e tokom posete generala Grapsasa biti dogovoreni i detaqisaradwe u 2008. godini.

Na~elnik General{taba nacionalne odbrane Gr~ke general Dimi-trios Grapsas izjavio je da je veoma zadovoqan {to boravi u oruànim

PODR[KAEVROATLANTSKOJ SARADWI

S A S T A N A K M I N I S T A R A O D B R A N E S R B I J E I I T A L I J E

P O S E T A N A ^ E L N I K A G

POTVRDA TRADICION

SASTANAK GENERALA PONO[AI DE MARNAKANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik

Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavierde Marnak sastali su se 12. novembra u Vrawu. Bio je to redovnisastanak na najvi{em nivou Vojske Srbije i Kfora.

Generali Pono{ i de Marnak saglasili su se da je bezbedno-sna situacija du` Administrativne linije pod kontrolom i izra-zili uverewe da }e dosada{wa saradwa, zasnovana na me|usob-nom poverewu, biti nastavqena i ubudu}e.

Dvojica su generala naglasila zna~aj redovne saradwe VojskeSrbije i Kfora na svim nivoima, posebno u razmeni informacijai izvo|ewa jednovremenih patrola du` Administrativne linije,radi spre~avawa incidenata i kontrole ilegalnih prelazaka.

7

tru za mirovne operacije u Kiliksu. Tako|e, u maju ove godine rea-lizovana je zajedni~ka obuka specijalnih jedinica. Tokom dosada-{we saradwe Gr~ka je, izme|u ostalog, opremila i kabinet za u~e-we gr~kog jezika na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Posle sastanka u General{tabu, general Grapsas posetio jeCentar za mirovne operacije, kabinet za u~ewe gr~kog jezika naVojnoj akademiji i Specijalnu brigadu u Pan~evu.

Drugog dana posete, na~elnik General{taba nacionalne od-brane Gr~ke general Dimitrios Grapsas boravio je u garnizonu Pi-rot gde je poloìo venac na srpsko-gr~kom vojni~kom grobqu. Vencesu poloìli i ambasador Gr~ke u na{oj zemqi Hristos Panagopu-los, komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irko-vi}, predstavnici lokalne samouprave i bora~kih udruèwa.

A. PETROVI]Snimio Z. PERGE

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO NAÊLNIKA GENERAL[TABANACIONALNE ODBRANE GR^KE Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 1. no-

vembra sa na~elnikom General{taba nacionalne odbrane Gr~kegeneralom Dimitriosom Grapsasom.

Na sastanku je konstatovano da je saradwa u oblasti odbra-ne na izuzetno visokom nivou, {to je jedan od pokazateqa tradici-onalnog prijateqstva dve zemqe i dva naroda.

Ministar [utanovac je istakao da je saradwa u oblasti obu-ke specijalnih jedinica i {kolovawa pripadnika Vojske Srbije nanajvi{im gr~kim vojnim {kolama dobar put za uspostavqawe jo{~vr{}ih veza izme|u ministarstava odbrane i oruànih snaga Sr-bije i Gr~ke.

lo kakvo nasiqe na Kosovu i Metohiji i za{titile nealbansko, a poseb-no srpsko stanovni{tvo u Pokrajini.

Ministri [utanovac i Parizi iskazali su zajedni~ko opredeqeweka nastavku saradwe ministarstava odbrane i vojski Srbije i Italije.Tom prilikom, oni su razgovarali i o formirawu poverila~kog fonda zaotklawawe posledica kasetne municije.

E N E R A L [ T A B A N A C I O N A L N E O D B R A N E G R ^ K E

ALNOG PRIJATEQSTVA

snagama zemqe sa kojom wegova dràva gaji tradicionalno prijateqstvo.On je potvrdio izuzetan nivo saradwe dveju vojski i naglasio da je ciqwegove posete razmena mi{qewa i razmatrawe pitawa od zajedni~koginteresa za oruàne snage Gr~ke i Srbije.

Trenutno se na {kolovawu u gr~koj vojnoj akademiji nalazi {est mla-di}a iz Srbije, a do sada je 40 srpskih oficira zavr{ilo kurseve u Cen-

Sni

mio

D. B

AN

DA

8

Tokom 59 godina, koliko postoji, Vojnotehni~ki institut je bio ustanovau kojoj se istraùju i razvijaju sredstva NVO. To je wegova osnovna de-latnost. Osim toga, stru~waci se bave modernizacijama, usavr{ava-wem i konverzijom postoje}ih borbenih sredstva, pomaù odbrambenojindustriji u stru~nom pogledu, a slobodne kapacitete koriste zapotrebe trì{ta – u zemqi ili inostranstvu. U kakvim uslovima danas rade, pitamo direktora VTI pukovnika prof.

dr Mladena Panti}a, koji je nepunu godinu na ~elu te ustanove.– U ovoj godini smo uglavnom radili na projektima za potrebe Vojske

Srbije, a znatno mawe za tre}a lica. Kada je re~ o uslovima rada, mogu dakaèm da su oni u direktnoj vezi sa finansijskim sredstvima, kadrom, opre-mom, itd. Svi ve} znamo kako se tokom ove godine finansirala Vojska. U pr-voj polovini godine svoj rad smo zasnivali na zadacima koji nisu zahtevaliznata finansijska sredstva, a od kada smo dobili odobrewe da angaùjemosredstva, intenzivno radimo na wihovoj realizaciji. Stigla su u „posledwi~as“ i nastojimo da ih blagovremeno upotrebimo.

* Da li su, prema Va{em mi{qewu, sredstva neophodna za istraìva-we i razvoj previsoka za Vojsku i dràvu?

Mo`da nismo tolikoprisutni u javnosti,ali priroda na{egposla je takva da predo~imo ono{to smo radili tek kad sredstvo kojerazvijamo pro|e svapotrebna ispitivawai bude usvojeno u naoruàwe Vojske – isti~e direktorVojnotehni~koginstituta

PUKOVNIK PROF. DR MLADEN PANTI], DIREKTOR VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA

15. novembar 2007.

VOJNA TEHNOLOGIJAKAO IZVOZNIADUT

9

na po~etku naveo. Tako|e, na osnovu kon-takta sa stranim stru~wacima, ostvare-nih kod nas i inostranstvu, saznali smoda smo veoma ceweni kao institucija kojase bavi vojnom tehnikom. Na primer, ima-mo zahteve za zajedni~ke projekte ili iz-vo|ewe eksperimenata za potrebe magi-starskih teza i doktorskih disertacija una{im laboratorijama, a i zahteve za{kolovawe stru~waka raznih profila.

* Poznato je da aero-tunel i poje-dine laboratorije Instituta do-nose pare Ministarstvu odbranei Vojsci. Da li deo od zara|enihsredstava moè da tro{i i VTI?– Kao {to sam rekao, VTI svoje slo-

bodne kapacitete moè da koristi za radna projektima za potrebe trì{ta. Nor-malno, realizacijom tih projekata ostva-ruje se prihod. Ta finansijska sredstvapripadaju MO, a jedan wihov deo se usme-rava u VTI. Od tih sredstava je ranijihgodina finansirana teku}a potro{wa.Danas se prihodi usmeravaju na nove is-traìva~ke zadatke, a deo na dodatno po-krivawe tro{kova rada. Tako|e se na re-alizaciju zadataka istraìvawa usmera-va i deo prihoda koje ostvaruje Uprava zaodbrambene tehnologije.

* Koliko Vam u radu pomaè nad-le`na Uprava za odbrambene teh-nologije?– VTI se nalazi u sistemu odbra-

ne, u Sektoru za Materijalne resurse,a wegova nadre|ena institucija je upra-

vo Uprava za odbrambene tehnologije. Kao {to je poznato, ona jei na ~elu odbrambene industrije Srbije i povezuje sve wene ele-mente. A VTI kao deo tog sistema veoma uspe{no sara|uje sapreduze}ima odbrambene industrije i tehni~kim remontnim za-vodima na razvojnim projektima. Ta saradwa je u velikoj meri re-zultat veoma uspe{nog angaòvawa Uprave za odbrambene tehno-logije. Tako|e, mogu da kaèm da nam pruàju i neposrednu podr-{ku u raznim stvarima, po~ev{i od pravne regulative pa sve dousmeravawa aktivnosti u realizaciju sloènih projekata za po-trebe Vojske Srbije i za trì{ta. Sem toga, na{ institut uspe-{no sara|uje i sa ostalim institucijama Ministarstva odbranei General{taba Vojske Srbije.

* Da bi se vojnoindustrijski kompleks, kome pripadaju i raz-voj i proizvodwa, izvukao iz krize, treba doneti strategij-ski plan razvoja tog sektora. Da li bi se do tada moglo olak-{ati poslovawe ako biste svi vi u tom lancu bili malo vi-{e povezani i jedinstveno nastupali?– îwenica je da je status subjekata vojnoindustrijskog kom-

pleksa jo{ u fazi re{avawa i o~ekujemo da se u narednom perioduu potpunosti defini{e. A povezanost u~esnika u odbrambenoj indu-striji je neophodna, jer direktno uti~e na funkcionisawe tog kom-pleksnog sistema. Mislim da bi trebalo da ovaj sistem poboq{amodono{ewem strategijskog plana razvoja i preduzimawem niza dru-gih aktivnosti radi jo{ boqeg funkcionisawa. Smatram da je veo-ma bitno da se ovaj sistem {to detaqnije sagleda i unapredi, imaju-}i u vidu sasvim novo vreme koje dolazi i name}e neminovne zahte-ve u pogledu primene i realizovawa savremenih vojnih tehnologija.

* I va{a ustanova i MO i Vojska gube zbog toga {to vojnipatenti i tehni~ka re{ewa, koja su proizvod rada u Institu-tu, nisu propisno za{ti}ena. Kra|a intelektualne svojinedanas nije retkost. Kako se borite protiv toga?

– Finansijska sredstva namewenaistraìvawu veoma su skromna, tako danisu previsoka za Vojsku i dràvu, dok suona namewena razvojnim projektimaznatno ve}a. Ona obezbe|uju realizaci-ju sloènih razvojnih zadataka i usavr-{avawe postoje}ih borbenih sistema.Smatram da bi trebalo da razvijamo sve{to smo u mogu}nosti, a da, za ona sred-stva NVO koja zbog odre|enih razloga nemoèmo da razvijemo, nadle`ni donesuodgovaraju}e odluke o wihovoj nabavci.

* Na nedavno odrànom nau~no-stru~nom skupu OTEH ~ulo se da jeVTI najboqe funkcionisao sedam-desetih godina, kada je dràva poistraìva~u odvajala 20.000 do-lara. Ta brojka je devedesetih spa-la na 10.000 dolara. A kolika jedanas?– Mi znamo da se u razvijenom sve-

tu za istraìvawa izdvajaju zna~ajnafinansijska sredstva. Na primer, u SADtaj procenat iznosi 13 posto vojnog bu-xeta, u [vedskoj 10, Japanu 9, u Italiji8. Kod nas se za zadatke istraìvawaizdvaja samo oko 10 odsto ukupnih fi-nansijskih sredstava predvi|enih zarazvoj, a to je godi{we oko 3.000 evrapo istraìva~u.

* Vi ste nau~ni poslenik pa recite,u takvim uslovima, koja to spona ve-zuje na{ vojni visokoumni kadar zaInstitut. Da li se, prema Va{emmi{qewu, u nedostatku para moèraditi samo iz entuzijazma?– Entuzijazam je neophodan i svaki nau~nik ga po prirodi stva-

ri poseduje, ali, normalno, da on nije dovoqan za obavqawe slo-ènih istraìvawa i razvoj kompleksnih sistema. Ono {to nau~-nike vezuje za Institut svakako su projekti na kojima rade i mogu}-nosti VTI u pogledu laboratorijske opreme. Da podsetim imamooko 30 specijalizovanih laboratorija, od kojih su neke od me|una-rodnog i nacionalnog zna~aja.

* Za{to se toliko dugo ~eka na akreditaciju VTI kao nau~neustanove kod Ministarstva za nauku? Trebalo je da se to pi-tawe re{i, bez problema, po~etkom godine, jer VTI ispuwa-va i vi{e od potrebnih uslova – ima 25 doktora nauka, 63magistra, 316 istraìva~a?– VTI se nalazi u sistemu odbrane i radi na veoma sloènim

zadacima iz oblasti vojne tehnike i odbrambenih tehnologija. Rea-lizovana sredstva NVO rezultat su obimnih i kompleksnih istra-ìvawa, a svakako i razvoja. I kao takva, verifikuju se i uvode unaoruàwe i opremu Vojske. I to se dobro zna. Pored ostalog, na-pomiwem da je VTI upisan u Registar nau~noistraìva~kih ustano-va JNA jo{ 1977. godine i od tada stalno ispuwava sve zakonompredvi|ene uslove. Ne vidim razloga da se, pored tolikog brojareferenci i ~iwenice da na{e ostvarene istraìva~ke rezultateuvaàvaju eminentne svetske firme i instituti, postavqa pitawejesmo li mi nau~na ustanova ili ne. Dakle, pitawe akreditacije jepo mom mi{qewu, formalne prirode.

* Imate li ponekad utisak da VTI mnogo vi{e cene u svetu ne-go {to se odgovorni u dràvi zanimaju za vojnotehni~ke nauke? – Nemam takav utisak, jer smatram da odgovorni qudi u dràvi

svakako znaju {ta su to vojnotehni~ke nauke i {ta zna~e vojne tehno-logije ne samo za Vojsku nego i za zemqu. Ali da bismo radili, po-trebna nam je wihova podr{ka da obezbedimo uslove rada koje sam

AKTUELNI PROJEKTITokom ove godine VTI je radio na vi{e

zna~ajnih projekata. Pomenimo one najva`ni-je: avion za po~etnu obuku lasta-95, protivo-klopni raketni sistem bumbar, laserski vo-|ena bomba LVB-250F, familija municije 40mm za potcevni baca~ granata, usavr{avaweprotivoklopnog raketnog sistema maqutka,lanser 128 mm plamen-D, usavr{avawe elek-tronskog okida~ za lanser 128 mm ogaw, raz-voj lansera za imitator vazdu{nih ciqeva128 mm, terenski automobil FAP 1118, ~e-tiri tone, 4h4, sistem tehni~ke za{tite obje-kata posebne namene i dr.

PODMLA\IVAWE KADRA– Vojnotehni~ki institut u narednom pe-

riodu o~ekuje podmla|ivawe kadra i upra-vqawe znawem i intelektualnom svojinom,{to je i smernica strategije odrìvog razvo-ja. Podmla|ivawe kadra je nu`nost, jer ako nebudemo zapo{qavali mlad visokoobrazovankadar u zemqi, pa i u VTI, uze}e ga drugi, naj-~e{}e oni iz inostranstva. Savremene te`webogatih zemaqa idu upravo u tom pravcu, jertako dobijaju visoko{kolovan kadar, a da uwega prakti~no nisu ulagali. U zemqama izkojih taj kadar odlazi stvara se jaz izme|u vr-hunskog znawa i neposredne primene i sma-wuje se mogu}nost razvoja vrhunskog znawa –kaè pukovnik dr Danko Jovanovi}, zastupnikna~elnika Uprave za odbrambene tehnologije.

vesnog zastoja u tempu „lansirawa “ no-vih borbenih sredstava iz Instituta, alije danas situacija znatno povoqnija. Uzavr{noj fazi razvoja nalazi se odre|e-ni broj sredstava, kao {to su dva proto-tipa {kolskog aviona za obuku pilota,terensko vozilo FAP, i neka druga sred-stva za potrebe na{e vojske. Pored toga,za potrebe Vojske Srbije pokrenut je iodre|en broj novih istraìva~kih i raz-vojnih projekata.

Ukratko, odgovor na va{e pitaweglasi da smo mi odavno brend u oblastivojnih tehnologija i za nas znaju svi kojibi trebalo da znaju. Mo`da nismo tolikoprisutni u javnosti, {to se od nekog kopredstavqa brend o~ekuje, ali prirodana{eg posla je takva da javnosti predo-~imo ono {to smo radili tek kad sredst-vo koje razvijamo pro|e sva potrebna is-pitivawa i bude usvojeno u naoruàweVojske.

* Posledwe godine puno se pri~a onovim smawewima u Vojsci. Strepi-te li i vi u Institutu od toga. I dali }e uop{te VTI mo}i da radi ako iwega zaka~i taj talas?– Pitawe kadra je uvek aktuelno i

osetqivo. Da bi funkcionisao VTI morada ima visokoobrazovani kadar koji je umogu}nosti da re{ava veoma kompleksne

probleme. Sre}om, postoji jo{ i danas tzv. „kriti~na masa istra-ìva~a“.

A {ta za nas zna~i smawiti kadar? To zna~i ugasiti odre|enibroj nau~nih oblasti. Sredstva NVO su sloèna, multidiscipli-narna i ako u jednom timu nema stru~waka jedne specijalnosti, po-~ev{i od majstora do doktora nauka, onda kompletan projekat nemoè da se realizuje. VTI bi trebalo da se reorganizuje u skladusa potrebama Vojske, ali u pravcu optimalnog funkcionisawa. Zato je potrebno podmladiti kadar, osavremeniti opremu i uvestinove tehnologije. Mi }emo u Institutu dati sve od sebe da uspe{norealizujemo projekte, jer znamo da na taj na~in direktno uti~emona borbenu gotovost Vojske Srbije.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

– Intelektualnu svojinu Vojnoteh-ni~kog instituta ~ini industrijska svo-jina – patenti, mali patenti, modeli,li~na autorska prava istraìva~a... –i autorska svojina – izdawa Institu-ta, ~asopis Scientific Technical Review,Podaci o naoruàwu, Nau~no-tehni~-ke informacije, softveri koji su raz-vijeni kod nas, tehni~ka dokumentacijaza pribli`no 1.500 sredstava NVO,itd. Vrednost te intelektualne svojineuveliko nadma{uje materijalnu vred-nost svih na{ih objekata, laboratori-ja, ma{ina i ure|aja. Naàlost, mi dosada nismo uspeli da uredimo ovuoblast na na~in kako se to radi u raz-vijenom svetu. Na primer, kod Majkro-softa vrednost kapitala firme ~ini20 odsto materijalnih dobara i ~ak 80odsto intelektualne svojine. Mi u Voj-notehni~kom institutu èlimo da una-predimo i za{titimo na{u intelektu-alnu svojinu, a i know-how svakog no-vorazvijenog proizvoda.

Na{ institut je me|u prvima uSrbiji promovisao nau~nu metodolo-giju koju uveliko primewuju 23 najra-zvijenije zemqe u svetu u oblasti ino-vacionog stvarala{tva. To je tzv. teo-rija re{avawa inovacionih zadataka,poznatija po skra}enici TRIZ. Tajnauspeha sovjetskog naoruàwa uvelikoje bazirana na primeni te metodologi-je koja je u biv{em Sovjetskom Savezustvorena i razvijena. S raspadomSSSR-a TRIZ dospeva na Zapad i po-~iwe jo{ intenzivnije da se razvija iprimewuje.

Za{tita intelektualne svojine }eu budu}nosti biti jedan od prioritetana{e najte{we saradwa sa nadle`nimorganima u MO koji pokrivaju ovuoblast. A do kraja ove godine }emo po-pisati i sve tehnologije sa kojima ras-polaèmo.

* Izjavili ste jednom prilikomkako èlite da VTI postanebrend u vojnotehni~kim naukama,kao {to je VMA brend u oblastivojnog zdravstva i VA u oblasti vojnog {kolstva. [ta je po-trebno jo{ uraditi da bi se to postiglo?– Sama ~iwenica da je VTI projektovao i razvio oko 1.300

sredstava NVO za {est decenija svog postojawa i da je od toga oko75 odsto u operativnoj upotrebi VS, govori da smo mi uvek bili vo-de}i u oblasti istraìvawa i razvoja NVO. Sem toga, tokom ove go-dine VTI su posetile brojne strane delegacija zainteresovane zasaradwu na istraìva~kim i razvojnim projektima. Tako|e, stru~wa-ci VTI su bili u nekim od eminentnih stranih instituta i kompanija.

îwenica je da su se svi problemi u dràvi i reorganiza-cija sistema odbrane, a u okviru toga smawewe kadra i restrik-tivno finansirawe, reflektovali na rad na{e ustanove, pa je uposledwih desetak godina, zbog odre|enih te{ko}a, do{lo do iz-

10 15. novembar 2007.

PORTRETDirektor Vojnotehni~kog instituta pu-

kovnik dr Mladen Panti} ro|en je u selu Ma-le{evo, 1957. godine. Diplomu Tehni~ke voj-ne akademije, kao najboqi u klasi i u svimprethodnim generacijama – prose~na ocenadeset – dobio je 1981. godine. Magistriraoje na tehni~kom kolexu Cranfield Institute of Tec-hnology u Engleskoj, a doktorirao u oblastiborbenih vozila pre deset godina na Ma{in-skom fakultetu u Beogradu. [kolu nacional-ne odbrane – General{tabno usavr{avawe,zavr{io je sa odli~nim uspehom, {kolske2001/2002. godine.

U toku rada u Vojnotehni~kom institutubio je angaòvan na velikom broju projekata,kao {to su: usvajawe licence tenka T-72, raz-voj tenka M-84A, modernizacija tenkova M-84 i T-55, univerzalno inèwerijsko vozilomuwa, itd. Objavio je veliki broj original-nih nau~nih i stru~nih radova u me|unarod-nim i doma}im ~asopisima i u~estvovao name|unarodnim skupovima. Kao profesor naVojnoj akademiji izvodi nastavu na redovnimstudijama i [koli nacionalne odbrane.Mentor je nekoliko doktorskih disertacija imagistarskih teza na Vojnoj akademiji, Ma-{inskom fakultetu u Beogradu i Fakultetutehni~kih nauka u Novom Sadu.

INTERVJU

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Pre nedequ dana

u 92. godini,

u Ohaju, mirno je

umro Pol Tibets.

U pismenoj

oporuci o na~inu

postupawa

sa wegovim telom

posle smrti,

zatraìo je

da bude sahrawen

bez obeleàvawa

grobnog mesta.

Ina~e bi taj grob

mogao postati meta

demonstracija

ili hodo~a{}a,

kako kome.

P

11

NUKLEARNI PARASTOS

Q

T

ol Tibets je 6. avgusta daleke 1945. bio ko-mandant aviona „Enola gej“ i bacio nuklearnubombu na Hiro{imu. Posle nekoliko sekundi

ve} je bilo 100.000 mrtvih. U slede}im danima igodinama umrlo je jo{ 40.000 qudi.

Koji mesec pre smrti pilot je govorio o svojojsudbini, rekav{i da nije u stawu da zaboravi naj-duì dan u ̀ ivotu. Ali da se ne kaje. „To je bio samoposao, ja sam dobio nare|ewe i izvr{io ga.“

U tehni~kom smislu, Tibets je najproduktivnijixelat u istoriji. Standardi koje je postavio, na sre-}u ~ove~anstva, nikada nisu nadma{eni. Mada jemnogo masovnih ubica na velika vrata u{lo u qud-sku povest, bez nade da }e odatle ikada iza}i. Jedanod wih je rekao: „Smrt jednog ~oveka jeste tragedija,smrt stotine hiqada statisti~ki podatak!“

Negde po~etkom {ezdesetih, na vrhuncu kuban-ske krize, zamalo da izbije termonuklearni rat.Bio bi to nezaboravni vatromet, jer su statisti~a-ri ponovo ra~unali koliko puta bi mogao da umresvaki stanovnik zemqe. Otprilike po trideset pu-ta. Ali, Kenedi i Hru{~ov su se nekako pomirili uzadwi ~as i vratili svoje glave u kabinete a nukle-arne bojne glave u so{ke.

Od tog ~asa i u Kremqu i u Pentagonu traju ne-prekidna „nuklearna“ deùrstva. Ho}e se re}i, uz-bune koje imaju smisla da preteknu protivnika i za-daju mu vi{e udara nego {to on moè da podnese.Hladni rat jeste zavr{en, ali vru}i jo{ nije. Ovoje svet u kome niko nikome ne veruje. Za takvu ter-monuklearnu skepsu ima sasvim dovoqno razloga.Nema popravnog, ko udari prvi zavr{io je posao.

udi koji se bave potencijalnim katastrofama,kaù da ima mnogo razloga da se bojimo veli-ke bombe na kojoj svi sedimo. Mi smo se navi-

kli, postali ravnodu{ni, uìvamo u ostacima pri-rode i vra}amo se woj, bavimo se ekologijom i we-nim dometima, uzdamo se u razum onih koji bi mo-rali navi{e da ga imaju. Ali, to je najduà opasnazabluda.

êhov je lepo objasnio su{tinu dramskog za-pleta: ako u delu pri~e postoji podatak o lova~kojpu{ci koja je oka~ena negde u predsobqu, logi~no jeda neka suklata tokom radwe opali iz we. I napra-vi veliki belaj, jer bez toga nema ni pri~e.

Zna~i li to da }e velika bomba na kojoj ìvi-mo ipak u jednom ~asu da pokaè svoju rasko{nusnagu? I pored iznenadne i prerane smrti PolaTibetsa, ubice Hiro{ime iz jednog poku{aja!

Moè da bidne, ama ne mora da zna~i! Ako jeto stra{no oru`je napravqeno da upla{i drugustranu, i „druga strana“ je za rasterivawe svogstraha uspela da sebi pribavi sli~ne naprave. Pasmo onda do{li do pat pozicije, onog stawa koje seodavno poetski naziva „ravnoteà straha!“. To bi

zna~ilo kako svi mogu sve ali niko ne sme ni{ta.Osim onih, naravno, koji nemaju {ta da izgube.

Boje}i se javnih ponièwa pred silama i sile-xijama u me|unarodnim odnosima, neke mawe zemqepo~ele su da prave za sebe nuklearne bombice. Sviznaju da u „razmeni projektila“ sa velikima oni ne-maju ni promil {anse da pobede u modernom kata-pultirawu. Ali da nanesu {tetu – to bi mogli. I toveliku, ~ak toliku da i wena najava pomaè poreme-}aju ravnoteè straha. To zna~i da se velike silevi{e ne pla{e jedna druge, osim {to revnosno gajeme|usobnu „mr`wu opstanka“. Ali se opasno bojemalih i uglavnom fanati~nih osvetnika. Jer od togabez opake preventive – nema odbrane.

aj fenomen je bitno poremetio nuklearnisklad. I to tako da su gigantski projektili (20megatona i vi{e) postali prakti~no neupotre-

bqivi. Osim ako ne ura~unamo mogu}nost brzog re-novirawa institucije hladnog rata, {to je ina~eneponovqiva relikvija pro{losti. Mada one uzbu-ne u Pentagonu i Kremqu ostaju. Posle 62 godine,moè se dogoditi da prevagu odnesu takti~ke nukle-arne naprave, znatno slabije od one koja je uni{ti-la Hiro{imu. (Molim cewene oficire ABHO da mine zamere ako sam negde zabrqao!)

Ciqevi bi mogle da budu zemqe koje nisu radovi|ene ~lanice ekskluzivnog atomskog kluba, madaone od toga ne odustaju. Iran godinama tvrdi dane pravi atomsku bombu, ali tim verbalnim doka-zima nema ko da veruje.

Pentagon pravi novu „~istu“ bombu, koja bi do-prla do najskrivenijih i najdubqih bunkera. Gde nepomaù „~iste“ mogu}a je i umerena nuklearna po-dr{ka. I tako bismo se vratili samom po~etku. Mo-`da je Pol Tibets posle toliko godina mirnog ì-vota ipak umro uzalud.

U pri~i pod bezazlenim naslovom „Dugme“, je-dan satiri~ni pisac obja{wava mogu}i po~etaktre}eg svetskog rata. Pri~a je iz osamdesetih, kadje vladao Leonid Iqi~ Bre`wev, ali wena se lite-rarna aktuelnost ne moè dovoditi u sumwu. Grupasovjetskih oficira koja se karta i pije votku „per-covku“, po{aqe vojnika u bunker gde stoji strategij-ska termonuklearka, da pritisne zeleno dugme iukqu~i ventilaciju. Umesto toga nesre}nik dotaknecrveno, i lansira tu zver ka Va{ingtonu.

„Jesi li ti, Koqa brate normalan?“ – pitajuga raspojasani oficiri gledaju}i spektakularnolansirawe. „Pa jesmo li ti rekli da pritisne{ ze-leno dugme?!“

„Jeste drugovi, rekli ste, ali ja sam daltoni-sta!“

Su{tina opravdanog straha jeste u tome {totaj Koqa nije jedini }or~a koji rukuje bombama.

Autor je komentator lista „Politika“

O D [ T E T N I Z A H T E V I Z A R A T N E T R A U M E

15. novembar 2007.

Utvr|eno je daposttraumatski stresniporeme}aj (PTSP) stoji u ne{to vi{e od 3.000medicinskih kartonau~esnika ratnih dejstavaza posledwih 15 godina.Za dijagnostikovawe tog psihi~kog poreme}ajapotrebno je dvogodi{wepra}ewe simptoma, kojipo~iwu da se ispoqavajudo {est meseci posletraumati~nih doga|aja.[ta se krije iza zahteva za nadoknadunematerijalne {tete zbogPTSP, koje su pojedinibiv{i vojni rezervistinedavno uputili na adresuMinistarstva odbrane?

12

P

KROZ SITOREVIZIJE

ro{lo je vi{e od osam godina kako je na tlu Balkana za}utalo oru`je. Po-sledwa decenija 20. veka, a posebno 1999. godina, duboko je urezana u se-}awe gra|ana Srbije. Svima je bilo te{ko, a najteè qudima u uniformi.Strah za sopstveni ìvot i ìvot bli`wih, stra{ne slike koje ne trpeopise, mnogim vojnicima su ostavili psihi~ke oìqke. Kao jedna od posledica opasnih ratnih situacija, straha i prizora uàsa

kod pomenutih osoba, javqa se posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP), koji po-nekad preraste i u trajni poreme}aj li~nosti. Dràva je proteklih godina na raz-li~ite na~ine pomagala tim qudima, iako postoji konsenzus da bi trebalo predu-zeti delotvornije korake radi wihove socijalizacije i materijalnog zbriwavawa.

Iako je pro{la skoro decenija otkako su prestala borbena dejstva poje-dini vojni rezervisti obratili su se tek nedavno za pomo} psihijatru zbog PT-SP, a nedugo zatim podneli zahteve Ministarstvu odbrane za naknadu nemate-rijalne {tete po tom osnovu.

Da li je pa`wa javnosti za problem ratnih trauma, zbog nedavnog poku{a-ja samoubistva mladi}a, u~esnika u borbenim dejstvima na Kosovu, potakla po-jedince da sopstvene probleme nazovu pravim imenom ili je posredi koristo-qubqe? [ta je u pozadini ra~una koji osam godina posle rata dràvi isposta-vqaju neki weni borci, razgovarali smo sa pukovnikom dr Miroslavom Rado-vanovi}em, na~elnikom Klinike za psihijatriju VMA.

GDE JE GRE[KA

Od na~elnika Klinike za psihijatriju saznali smo da je sprovedena inter-na analiza o broju osoba sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem za prote-klih 15 godina i da nas rezultati svrstavaju u svetski prosek. Naime re~ je one{to vi{e od 3.000 slu~ajeva, {to prema razli~itim klasifikacijama ~iniod 0,8 do dva posto u~esnika u borbenim dejstvima. Podaci o stotinama hiqa-

da qudi sa tim psihi~kim poreme-}ajem, koje su pojedini mediji iz-neli u javnost, ne odgovaraju isti-ni. Naime, oko 20 procenata u~e-snika rata su psihotraumatizova-ni, a od tog broja oko osam postorazvija PTSP.

– U javnosti je re~eno da je400.000 qudi u~estvovalo u ratu,a da na osnovu toga postoji oko80.000 sa PTSP, {to nije ta~no.Dogodilo se da je neko pogre{noprotuma~io procente i time iza-zvao zabunu – obja{wava pukovnikdr Miroslav Radovanovi}.

Prema wegovim saznawima,problem nadoknade nematerijal-ne {tete veteranima rata trajeve} duè vreme, ali je aktuelizo-van uporedo sa protestima rezer-vista povodom navodno neispla-}enih ratnih dnevnica.

– Koliko je meni poznato, qu-di koji su iz tih kriznih vremenaiza{li sa odre|enim psihi~kim

sre}emo sa qudima koji su zai-sta pro{li stvarne ratnestrahote, ali su ostali inte-grisani u dru{tvo i potpunopsihi~ki funkcionalni – kaèRadovanovi}.

POD LUPOM STRU^WAKA

Na~elnik Klinike za psi-hijatriju podvla~i da wegovtim nije negirao dijagnoze ne-go ustanovio da nisu u potpu-nosti po{tovane potrebne me-dicinske procedure, {to pred-stavqa dovoqan osnov da sepokrene revizija nalaza. Pre-ma wegovim re~ima, ve}ina do-kaza o u~e{}u u ratu svodi sena evidenciju u vojnim kwiì-cama. Taj podatak doslovnozna~i da je lice u odre|enomperiodu bilo mobilisano, aline i da je nu`no bilo izloè-no traumama.

– Svaki medicinski pro-blem, pa i psihijatrijski, mo-ra da ima svoju istoriju. Da-kle potrebno je da postojaweodre|ene dijagnoze bude po-tvr|eno nalazima. Nije do-voqno da se ~ovek, osam godi-na posle rata, pojavi i poà-li se na psihi~ke tegobe, pa dase uspostavi dijagnoza – nagla-{ava Radovanovi}. On kaèda postoje kriterijumi ili kla-steri za utvr|ivawe PTSP naosnovu kojih se pokazuje da lise radi o parcijalnom ili pot-punom poreme}aju. Detaqnipsiholo{ki testovi tako|e suneophodni, a u pomenutim slu-~ajevima gotovo da nisu spro-vo|eni. Radovanovi} nagla{a-va da je potrebna opse`na i

vaqana dokumentacija da bi se stalo iza dijagnoze takve teìne.– Psihi~ke promene koje nastaju usled izloènosti trauma-

ti~nim situacijama mogu nastupiti odmah ili odloèno, naj~e{}edo {est meseci posle takvog iskustva. Potrebno je permanentnopra}ewe klini~kog stawa oko dve godine da bi se otkrio trajni po-reme}aj li~nosti – obja{wava dr Radovanovi}.

Na~elnik Klinike za psihijatriju VMA o~ekuje formirawe ti-ma koji }e pokrenuti postupak revizije dijagnoza na osnovu kojih supokrenuti od{tetni zahtevi. Revizija }e podrazumevati vra}awepostupka na po~etak i ponovno utvr|ivawe medicinskih i drugih ~i-wenica. Bi}e sprovedeno takozvano superve{ta~ewe, potrebnipsiholo{ki testovi i provera prate}e dokumentacije kako bi seizbegla mogu}nost zloupotreba.

Kako kaè dr Radovanovi}, moglo bi da se dogodi da svako koima bilo kakve psihi~ke probleme koji se mogu povezati sa ratnimdejstvima traì od{tetu. Ekspertska komisija bi trebala da „pro-seje” dijagnoze i onemogu}i potencijalne malverzacije.

Za nekoliko meseci trebalo bi da se utvrdi ko je zaista imaoosnova da od dràve traì nadoknadu. Na{ sagovornik ocewuje daniko ne}e beàti od te odgovornosti, ali tek kada se utvrde rele-vantne medicinske ~iwenice.

Aleksandar PETROVI]

13

posledicama, u velikom procen-tu su ve} ostvarili neku vrstuod{tete zbog naru{enog zdra-vqa. Ta su davawa ispla}ivalecivilne strukture i fondovi nalokalnom nivou. Nije mi pozna-to da na nivou dràve postojejedinstveni kriterijumi premakojima se, u odnosu na procenatinvalidnosti, ispla}uje odre-|ena suma – kaè dr Radovano-vi}. On navodi da je, kada je oposttraumatskom stresnom po-reme}aju re~, uobi~ajeno da sestepen invalidnosti kre}e donajvi{e 60 posto, a naj~e{}eizme|u 30 i 40 procenata.

Lica koja su u~estvovala uratu kao vojni rezervisti, posleskidawa uniforme zdravstvenuza{titu ostvarivala su u civil-nim ustanovama, tako da su ve}i-nu dijagnostikovanih PTSP pot-pisali civilni psihijatri. Me-|utim, nedavno se psihijatrijskojslu`bi Vojne bolnice u Ni{uobratila grupa qudi, uglavnomu~esnika u proteklim ratovima, àle}i se na simptome koji ukazujuna postojawe psihi~kih trauma. Neki su zahtevali i da im se revidi-ra, tj. pove}a stepen prethodno utvr|enog invaliditeta. Nedugo zatimoni su uputili od{tetne zahteve Ministarstvu odbrane.

Ministarstvo je u Ni{ uputilo radni tim pod rukovodstvomdr Radovanovi}a, sa zadatkom da ispita vaqanost medicinske idruge dokumentacije u slu~ajevima dijagnostikovanog PTSP tokomprotekle dve godine. Izve{taj radne grupe ukazivao je na ozbiqnepropuste u proceduri.

– Na{ tim, moram re}i, nije ulazio u vaqanost dijagnoza, ne-go je sagledao prvenstveno fotokopije priloènih dokumenata.Ustanovili smo da je u tom pogledu bilo dosta mawkavosti – nagla-{ava dr Radovanovi} i nastavqa. – Re~ je, u najve}em broju slu~a-jeva, o dve dijagnoze. Prva je postojawe posttraumatskog stresnogporeme}aja, a druga, i svakako ozbiqnija – jeste trajna promenali~nosti posle katastrofi~nog iskustva, {to predstavqa trajnopsihi~ko stawe sa ozbiqnim problemima. Te dijagnoze su, s obzi-rom na ozbiqnost, morale da budu i adekvatno argumentovane.

Treba da postoje, pre svega, vaqani dokazi o u~e{}u u ratu i,{to je jo{ va`nije, podaci o izloènosti traumati~nim iskustvi-ma. Dakle, ne mora da zna~i da svaki u~esnik rata mora biti nu-`no i psihotraumatizovan. Mi se ovde, na VMA, svakodnevno su-

PROGRAMI ZA POMO]Problem veterana rata nije samo problem Srbije. Mnoge

dràve u svetu imaju razvijene programe za pomo} i resocijali-zaciju tih osoba. I na{a zemqa je primenom ~etvorogodi{wegprograma Ministarstva za rad i socijalna pitawa pokazalabrigu za qude koji su ugrozili zdravqe obavqaju}i ratne du-`nosti. Takvih qudi nesumwivo ima, a pored pomo}i koju je dr-àva du`na da im pruì, treba otkriti istinu ko je zaista stra-dao – i zbog dràve i zbog morala.

Pukovnik dr MiroslavRadovanovi}, na~elnikKlinike za psihijatriju VMA

15. novembar 2007.14

AKTUELNO

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novem-bra u Beogradu je odràna ceremonija odavawa visokih dràvnihi vojnih po~asti i sve~ano su poloèni venci na spomen-obele`jaratnicima poginulim u jednom od najve}ih vojnih sukoba u istoriji~ove~anstva.

Obeleàvawu Dana primirja prisustvovali su predstavniciVlade Srbije, na ~elu sa ministrom kulture Vojislavom Brajovi-}em, predstavnici Ministarstva odbrane – pomo}nik ministraodbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, na~elnik Vojneakademije general-major Vidosav Kova~evi} i na~elnik Uprave zavojnu obavezu pukovnik Goran Zekovi}, predstavnici Skup{tinegrada Beograda, udruèwa gra|ana, brojne diplomate, me|u koji-ma i ambasadori zemaqa onda{wih ratnih saveznika Srbije.

Sve~ano polagawe venaca zapo~elo je na Francuskom voj-ni~kom grobqu, a zatim su venci poloèni i na Spomen-kosturni-cu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, gde se prisutnimaobratio ministar kulture Vojislav Brajovi}.

Ministar Brajovi} je istakao da su ogromni i nenadoknadiviqudski gubici kao i sistematska razarawa materijalnih i kultur-nih dobara predstavqali glavne posledice Prvog svetskog ratana teritoriji Kraqevine Srbije. Rat je okon~an 11. novembra1918. potpisivawem primirja u Kompjewskoj {umi kod Pariza,{to je u potpunosti izmenilo istorijske tokove i preraslo u jedanod najva`nijih istorijskih doga|aja uop{te.

Pored Spomen-kosturnice braniocima Beograda, venci supoloèni na Vojno grobqe Komonvelta i na Spomen-kosturnicuruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu.

Sli~ne ceremonije organizovane su i u vi{e od trideset dr-àva u svetu, u kojima su srpski diplomatski predstavnici obi{livojne memorijale, poloìli vence i odali po{tu precima koji suizvojevali slobodu za otaxbinu. A. ANTI]

JAT LETI ZA BAWA LUKUKompanija „Jat ervejz” organizovala je nedavno promotivni

let za Bawa Luku, a letovi na relaciji Beograd– Bawa Luka iobratno su od petka, 9. novembra, uvr{teni u redovni red letewasrpske aviokompanije.

Direktor „Jata” Sa{a Vlaisavqevi} istakao je da su letoviiz Beograda za Bawa Luku predvi|eni sredom, petkom i nedeqom uve~erwim ~asovima, dok je povratak iz Bawa Luke predvi|en za~etvrtak, subotu i ponedeqak, u jutarwim ~asovima. Najavqeno jeda }e od decembra biti uveden i ~etvrti let za Bawa Luku, a odprole}a idu}e godine avioni „Jata” }e svakodnevno leteti na ovojrelaciji, gde se o~ekuje vi{e od 7.500 putnika godi{we. D. M.

OSNOVA BUDU]IHINTEGRACIJA

PO[TOVAWEEVROPSKIHVREDNOSTI

P O T P R E D S E D N I K V L A D E \ E L I ] I M I N

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Boìdar \eli} i ministarodbrane Dragan [utanovac odràli su, 12. novembra na Vojnoj aka-demiji, u pravoj studentskoj atmosferi, predavawe o Evropskim in-tegracijama i ulozi Vojske Srbije u tom procesu. To je prvo od naja-

vqenih predavawa koje }e potpredsednik Vlade odràti studentima Vojneakademije.

Potpredsednik \eli} je rekao da je poseta najvi{oj vojnoj obrazov-noj ustanovi kod nas dokaz va`nosti koju Vlada Srbije pridaje Vojsci. Po-zdravqaju}i budu}e oficire, on je naglasio da su godine egzistencijalnei materijalne neizvesnosti za pripadnike Vojske Srbije sada pro{lost.

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} je 10. novembra na Vojnojakademiji odrào predavawe slu{aocima 53. klase General{tab-nog usavr{avawa i 54. klase Komandno-{tabnog usavr{avawa [ko-le nacionalne odbrane. Razra|uju}i temu „Srbija, evropske integracije i diplomatski aspek-

ti re{avawe statusa Kosova i Metohije”, ministar Jeremi} je ocenio dase, uz po{tovawe evropskih vrednosti, moè do}i do kompromisnog re{e-wa za budu}i status Kosova i Metohije. „Poznata je platforma Vlade Sr-bije i dràvnih institucija o pitawu statusa na{e ju`ne pokrajine. Mi sei daqe zalaèmo za kompromisno re{ewe i wegovo traèwe bez vremen-skog oro~avawa”, rekao je Jeremi} i napomenuo da se delegacija Pri{ti-ne „u svojim stavovima ne pomera ni za milimetar“.

Ministar Jeremi} je ukazao na dva puta posle 10. decembra. Jedanje u unilateralnim potezima i unutar i van regiona, a drugi, za koji se za-laè Srbija, jeste traèwe re{ewa do postizawa kompromisa.

Presudnu ulogu u odre|ivawu budu}eg statusa Kosova i Metohije ima-}e Evropska unija, koja se u kosovskom problemu opredequje i prema da-qem ja~awu bezbednosti u Evropi i nastavku integrativnih procesa. Mi-nistar Jeremi} je u tom kontekstu istakao evropsku opredeqenost Srbije,koja ima dugoro~ni zna~aj i za stabilnost regiona zapadnog Balkana, i zabrì ekonomski napredak na{e zemqe.

OBELE@EN DAN PRIMIRJAU PRVOM SVETSKOM RATU

Posle predavawa ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} i mini-star odbrane Dragan [utanovac odgovarali su na pitawa slu{alaca[kole nacionalne odbrane koja se odnose na daqe evropske i evroa-tlantske bezbednosne integracije, na{e aktivnosti u Partnerstvu za miri nastavak reformskih procesa sistema odbrane i Vojske Srbije.

.Predavawu su prisustvovali i pomo}nik ministra odbrane za qud-ske resurse Bojan Dimitrijevi}, na~elnik General{taba Vojske Srbije ge-neral-potpukovnik Zdravko Pono{, sa saradnicima, i predstavnici Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije.

R. MUTAVXI]

SASTANAK NAÊLNIKAGENERAL[TABOVA VOJSKI SRBIJE I HRVATSKENa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ razgovarao je 6. novembra sa na~elnikomGeneral{taba Oruànih snaga Republike Hrvatske generalomJosipom Luci}em, na radnom sastanku na vojnom poligonu u Ga-{incima, u Hrvatskoj.

Generali Pono{ i Luci} razgovarali su o bilateralnojvojnoj saradwi, reorganizaciji oruànih snaga i razmeniliiskustva o u~e{}u u mirovnim operacijama.

PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE NA VE@BI U AUSTRIJISporazum izme|u Vlade Republike Srbije i Savezne vlade

Republike Austrije o pravnom statusu pripadnika Vojske Srbijekoji }e u~estvovati na me|unarodnoj ve`bi „Invitex Pacemaker2007“ u Republici Austriji, potpisan je 29. oktobra u Mini-starstvu odbrane Republike Srbije. Sporazum su potpisali dr-àvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} i zame-nik ambasadora Republike Austrije u Beogradu Ulrike Harman.

Na me|unarodnoj ve`bi „Invitex Pacemaker 2007”, koja }ebiti odràna od 19. novembra do 6. decembra 2007. u Austri-ji, u okviru multinacionalne ~ete ABHO u~estvova}e {est pri-padnika Vojske Srbije. A. A.

ME\UNARODNI SKUPO TRANZICIJI VOJNOG OSOBQACentar za regionalnu saradwu u oblasti odbrane i

bezbednosti RACVIAC, sa sedi{tem u Zagrebu, i Ministarstvoodbrane Republike Srbije organizovali su, od 12. do 14. no-vembra u Beogradu, me|unarodni skup sa temom „Tranzicijavojnog osobqa”.

Na skupu, koji je otvorio pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, bilo je re~i o zbri-wavawu vi{ka vojnog kadra u zemqama regiona, strategijidru{tvenog prilago|avawa koja je primewena na qudstvo ot-pu{teno iz Bugarske armije, izmenama u novoj zakonskoj regu-lativi koja se odnosi na prekvalifikaciju i socijalnu inte-graciju vi{ka vojnog osobqa u Moldaviji i o iskustvima izsaradwe Direkcije za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra uSrbiji Prisma sa Me|unarodnom organizacijom za migracije(IOM). A. A.

MEDICINSKO OSOBQE INSPEKTORATA OPCW NA VMANa osnovu sporazuma izme|u Ministarstva odbrane Repu-

blike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oru`ja(OPCW), koji je potpisan 9. oktobra 2007. u Hagu, na Vojnomedi-cinskoj akademiji uskoro po~iwe staìrawe medicinskog oso-bqa Inspektorata OPCW.

Sporazumom je predvi|eno staìrawe medicinskog oso-bqa Inspektorata ORSW na Klinici za toksikologiju Nacio-nalnog centra za kontrolu trovawa i drugim klinikama VMA.

Uslovi koje pruà VMA omogu}i}e medicinskom osobquOPCW da obnove i unaprede znawa i ve{tina u prakti~nom ra-du sa licima koja se le~e od raznih oblika trovawa, ali i da sepripreme za inspekcijske zadatke i istraìvawa u slu~ajevimaprimene ili sumwe na primenu hemijskog oru`ja.

15

– Prioritet koji dajemo Vojscibi}e jo{ vidqiviji u danima i mese-cima koji dolaze. Bliì se vremekada }e pripadnost oruànim sna-gama na{e zemqe ponovo biti ~asti privilegija, a zna~i}e siguran ì-vot i izvesnu karijeru – rekao je \e-li} i podvukao da je oficirski jedanod naj~asnijih ìvotnih poziva.

Potpredsednik srpske Vlade jeaktivnosti Ministarstva odbranenazvao fundamentom budu}ih evrop-skih integracija na{e zemqe. Govo-re}i o va`nosti potpisivawa Ugo-vora o stabilizaciji i pridruìva-wu Evropskoj uniji, \eli} je nagla-sio va`nost dono{ewa savremenogi funkcionalnog Zakona o Vojsci iZakona o odbrani, koji nas kvalifi-kuju za dru{tvo prepoznatqivihevropskih naroda ili diskvalifikuju. On je, govore}i o procesu integra-cija, podvukao prioritete za 2008. godinu, koju je nazvao prelomnom.

Mi ne vidimo Vojsku samo kao izdatak u buxetu, nego kao investicijuu na{u budu}nost, istakao je \eli} naglasiv{i da je Vlada Srbije izgla-sala buxet kojim se za Vojsku odvaja oko 2,4 posto bruto nacionalnog do-hotka. On je dodao da je Vlada odobrila i milijardu dinara za subvenci-onisawe stambenih kredita za prioritete u sistemu odbrane.

Ministar odbrane Dragan [utanovac obavestio je studente Vojneakademije da su ve} sprovedeni potrebni koraci za poboq{awe wihovogmaterijalnog poloàja i socijalnog statusa pripadnika Vojske uop{te.On je naglasio da bi predvi|eni vojni buxet trebalo da omogu}i da 2008.bude najboqa za pripadnike oruànih snaga u posledwih petnaest godina.Ministar je obe}ao da }e, zajedno sa potpredsednikom \eli}em, poku{a-ti da izdejstvuje ~e{}a putovawa vojnih studenata u inostranstvo, ali jeod wih zauzvrat zatraìo jo{ ve}u posve}enost radu i obrazovawu.

A. PETROVI]

I S T A R J E R E M I ] N A V O J N O J A K A D E M I J I

P

V E @ B A V O J S K I S R B I J E

ripadnici vojski Srbije i Ma|arske su, 8. novembra, na Savikod [apca izveli vojnu ve`bu „Velika reka 2007”. Tom pri-likom demonstrirana je spremnost pripadnika Vojske Srbijeza pruàwe pomo}i civilnom stanovni{tvu u slu~aju elemen-tarnih nepogoda i prirodnih katastrofa. Posledice stihije

koja je, ne tako davno, nanela znatne materijalne {tete ~itavomregionu bile su snaàn motiv da dràve iz na{eg okruèwa i wi-hove armije u~ine sve da {to spremnije do~ekaju slede}i izazovprirode.

Ve`ba se odvijala po scenariju prema kome je do{lo do po-plave na reci izme|u „plave” i „zelene” zemqe. Posle odluke nad-le`nih politi~kih struktura, usledilo je zajedni~ko angaòvaweoruànih snaga s ciqem sanirawa posledica prirodne katastro-fe. Inìwerci iz 110. pontonirskog bataqona Prve brigade KoVVS, kojima je komandovao potpukovnik Zoran Stani}, bili su nepo-sredni izvo|a~i ve`be, dok su ma|arski oficiri sa svojim srp-skim kolegama u~estvovali u radu {tabova koji su pripremili ceodoga|aj.

„Velika reka 2007” obuhvatila je postupke evakuacije i spa-savawe civila desantnim ~amcima i amfibijskim transporterima,uz angaòvawe ronilaca na spasavawu „utopqenika“. Pored uve-`bavawa procedura i standarda za delovawe pripadnika vojske ukriznim situacijama, prikazane su i mogu}nosti kori{}ewa na-menskih sredstava VS, kojima se, pored qudi, mogu spasavati ̀ ivo-tiwe i materijalna dobra i oja~avati nasipi na obalama velikihre~nih tokova. U ve`bi su angaòvane i medicinske ekipe, staniceza snabdevawe vodom, a organizovano je i zbriwavawe i evakui-sawe osoba ugroènih poplavom.

DRAMA KOD ZASLONANa 103. plovnom kilometru Save, u blizini ostataka drevne

tvr|ave Zaslon, prete~e dana{weg [apca, posmatra~i ve`be pra-tili su pravu dramu koja se, ovog puta samo u ve`bovnim uslovima,odvijala pred wihovim o~ima. Desantni ~amci u vi{e navrata su

Ve`ba koju su na Savi, kod [apca,izveli pripadnici vojski Srbije i Ma|arske postigla je ciq –pripremila je vojnike da efikasnopruè pomo} civilnom stanovni{tvu, i to uz maksimalnu me|usobnusaradwu i kori{}ewe raspoloìvihkapaciteta, kako bi se daopravovremen odgovor na krizu –ocenio je posle ve`be na~elnikUprave za obuku i doktrinu G[ VS,general-major Petar ]ornakov

ZAJEDNO PROTIVO

DB

RA

NA

17

I M A \ A R S K E AMFIBIJE Na tehni~kom zboru vojne opreme, kori{}ene prilikom ve-

`be, najve}u pa`wu privukli su amfibijski transporteri kojimogu da prevezu do 70 osoba. Dok na suvom te grdosije, te{ke17,7 tona, mogu da razviju najve}u brzinu od 42 kilometra nasat, u vodi se kre}u brzinom od oko 10 kilometara na sat. Wi-hova ukupna nosivost na kopnu je pet tona, a na vodi dostiè i~itavih deset tona.

Ulazak amfibijskih transportera u Savu sa obale {a-ba~kog kupali{ta „Stari grad” bio je impresivan. Zaglu{uju-}a buka motora i {kripa gusenica najednom su utihnule ~im jemetalni xin zaplovio Savom. Amfibije se korisno mogu upo-trebiti za transport na reci u oteànim uslovima, jer pored~vrstine materijala od kog su sa~iwene, imaju i mo}ne pumpesposobne da iz wih izbace vodu koja prodre u slu~aju mehani~-kog o{te}ewa.

plovili {irokom rekom, najpre vade}i iz vode „utopqenika” kojije u najkra}em roku medicinskom intervencijom vra}en u ìvot.âmci od aluminijuma pokazali su se kao dobro re{ewe za akcijespasavawa jer su izuzetno laki, a mnogo su izdr`qiviji od gume-nih, kada je, pri visokom vodostaju i nevremenu, ugroèna plov-nost na rekama.

Dejstvovali su zatim i amfibijski transporteri kojima jeevakuisano stanovni{tvo s podru~ja u koje se, zbog nepostoja-wa uslova za pristajawe, nije moglo sti}i ~amcima. Sredstvaiz kompleta pontonskog parka, jo{ jedan zna~ajan resurs srp-skih pontoniraca, na ve`bi su kori{}ena za formirawe skelakojima se prevoze materijal za oja~avawe nasipa i materijal-na dobra civilnog stanovni{tva. U zavr{nici „Velike reke2007” pripadnici 110. pontonirskog bataqona prikazali suupotrebu inìwerijskih ma{ina za izradu druge linije nasipaza odbranu od poplava i izgradwu prilaznih puteva do ugroè-nih rejona.

PRO[IREWE SARADWEVe`ba je izvedena po planu bilateralne vojne saradwe Sr-

bije i Ma|arske za 2007. godinu. Rukovodilac ve`be iz Vojske Sr-bije bio je na~elnik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Ege-ri}, dok je wegov zamenik bio pripadnik ma|arske vojske. Ta pro-cedura primewena je sve do najniìh stepena komandovawa tokomzajedni~kih aktivnosti.

Uprkos izuzetno hladnom vremenu i jakom vetru inìwerij-ske, jedinice Vojske Srbije, po oceni prisutnih, prikazale su vi-sok nivo obu~enosti. General-major Tibor Benke, koji je predvodioma|arsku delegaciju, pohvalio je osposobqenost srpskih pontoni-raca koji su pokazali da su vrhunski pripremqeni za izvo|ewenajsloènijih inìwerijskih radwi. On je najavio i pro{irewesaradwe armija dve dràve u vi{e oblasti, istakav{i naro~itopotrebu za boqim razumevawem, {to se trenutno postiè ovlada-vawem znawem engleskog jezika. Me|utim, kako nagla{ava generalBenke, nije iskqu~eno da u skorije vreme srpski i ma|arski ofi-ciri po~nu da u~e jezik svojih suseda kako bi dodatno unapredilime|usobno razumevawe.

Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS gene-ral-major Petar ]ornakov istakao je da je razlog za kooperacijuSrbije i Ma|arske u organizaciji odgovora na poplave realnapretwa sa kojom se te dve dràve relativno ~esto suo~avaju. Pre-ma re~ima generala ]ornakova, dana{wa aktivnost otvorila jeperspektivu za sveobuhvatniju saradwu dve vojske koje su u vi{enavrata dokazale da su u stawu da kvalitetno izvr{avaju i najiza-zovnije vojni~ke zadatke.

Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA

POVEZANI DUNAVOM I TISOM– Sa ma|arskim kolegama uve`bavali smo rad komande ba-

taqona na dono{ewu odluke za angaòvawe u borbi protiv po-plava, a zatim smo i prakti~no prikazali deo mogu}nosti jedi-nica VS da se ukqu~e u tu borbu za koju lokalne zajednice ~estonemaju dovoqno kapaciteta – isti~e rukovodilac ve`be, na~el-nik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}. Premawegovim re~ima, iskustvo iz prethodnih godina doprinelo je dasrpski inìwerci danas budu kadri da sa pripadnicima 37. in-ìwerijskog bataqona ma|arske vojske planiraju vrlo sloènepostupke koje treba primeniti pri odbrani od poplava. Potpi-sivawe brojnih me|udràvnih ugovora u okviru evropskih inte-gracija poja~a}e potrebu za me|usobnom saradwom susednih ze-maqa, a Ma|arska i Srbija koje povezuju Dunav i Tisa odlu~nesu da zajedno brinu o bezbednosti na tim velikim rekama.

POPLAVA

Iskustva sa ve`be u Moldaviji treba iskoristiti za formirawecentara i timova koji bipruàli pomo} onima koji su bili izloèni traumi,a koji bi bili spremni da reaguju i u slu~ajuelementarnih katastrofa i masovnih gubitaka. Ovako obu~eni timovi mogli bi da u~estvuju u antiteroristi~kim i internacionalnimoperacijama humanitarnogkaraktera.

Program Partnerstvo za mir svake godine organizuje inter-nacionalne sanitetske ve`be na kojima se u~esnici osposo-bqavaju u raznim oblastima sanitetskog zbriwavawa. Prviput na jednoj takvoj ve`bi u~estvovali su i pripadnici srp-skog vojnog saniteta, zajedno sa kolegama iz SAD, Belorusi-

je, Ukrajine, Kazahstana, Turkmenistana, Uzbekistana, Gruzije,Moldavije, Jermenije, Azarbejxana, Hrvatske, Albanije i Make-donije.

Ve`ba „Medceur 07” odràna je u trening centru Bulboaka, 45kilometara od glavnog grada Moldavije, Ki{weva. Sanitetski timVojske Srbije ~inili su pukovnik dr Milan ]irkovi} sa VMA i me-dicinski radnici Vojne bolnice iz Ni{a pukovnik dr \or|e Man-~i}, potpukovnici dr Neboj{a \eni}, dr Marko Kovini} i dr GoranMilojkovi}, te civilna lica Nada Koci} i Verica Stefanovi}.

Na po~etku ve`be u~esnici su poha|ali internacionalni kursDIMO, koji obuhvata teorijsku i prakti~nu obuku za rukovo|ewe ukriznim situacijama i regionalnim masovnim nesre}ama. To je obu-ka tim lidera za organizovawe trauma centara u vojnom i civilnomsektoru kod nesre}a sa veliki brojem `rtava, poput zemqotresa,poplava, avionskih nesre}a ili uragana.

Predava~i na teorijskom delu kursa bili su eminentni hirur-zi, anesteziolozi, ortopedi, epidemiolozi i internisti ameri~kevojske i civilne zdravstvene slu`be. U SAD su, ina~e, centri i ti-movi za traumu formirani posle teroristi~kog napada 11. septem-bra 2001. i uragana „Katrin”.

Prakti~ni deo kursa DIMO izveden je na poligonu, gde je uve-`bavano formirawe centra za izbeglice i bolnica trauma siste-ma, dok su u operacionim salama izvo|ene operacije na eksperi-mentalnim ìvotiwama. Na kraju kursa proigrana je sanitetska ve-`ba sa velikim brojem `rtava posle avionske nesre}e.

SARADWA

18

S R P S K I V O J N I S A N I T E T N A V E @ B I U M O L D A V I J I

ZBRIWAVAWE U KRIZNIMSITUACIJAMA

Sanitetski tim Vojske Srbije na ve`bi u Moldaviji

19

Zavr{ni ispit poloìli su zamenik upravnika Vojne bolniceNi{ potpukovnik dr Neboj{a \eni} i hirurg potpukovnik dr MarkoKovini}. Oni su dobili internacionalne sertifikate da mogu bitiinstruktori u obu~avawu lidera za trauma timove.

Paralelno sa DIMO kursom izveden je i TRAUMAkurs, na komeje u~estvovalo pet pripadnika Vojske Srbije. Ovaj kurs je, po re~i-ma potpukovnika dr Gorana Milojkovi}a, obuhvatio teme iz prvepomo}i, ratne epidemiologije, hirurgije, svih urgentnih stawa u me-dicini koja ugroàvaju ìvot pacijenata, nove koncepte u zbriwa-vawu i modifikovane principe ratne hirur{ke doktrine. Posebnupa`wu u~esnika ve`be privukla su predavawa oficira Vojske Sr-bije na engleskom jeziku. Potpukovnici Marko Kovini} i Neboj{a\eni} odràli su predavawe na temu „Iskustva u ratnoj hirurgijitokom rata 1999”, dok je potpukovnik Goran Milojkovi} kolegamapri~ao o iskustvima iz u~e{}a u mirovnoj operaciji UN u Kongu nazadacima strategijske medicinske evakuacije.

U drugoj nedeqi izvedena je trodnevna ve`ba zbriwavawa ve-likog broja povre|enih posle zemqotresa, koja je obuhvatila ve}ibroj ve`bovnih aktivnosti, po~ev od ukazivawa prve pomo}i na me-stu povrede, preko trijaè, transporta i medicinske evakuacije he-likopterom, pa do hirur{kih procedura, operacija i intenzivnenege. U okviru prakti~nog trenaà sanitetski tim Vojske Srbije jezajedno sa ameri~kih hirur{kim timovima radio u ameri~koj po-kretnoj bolnici i re{avao pretpostavqene supozicije o povredamaunutra{wih organa. Instruktori ameri~ke vojske precizno su bele-ìli sprovedene operativne procedure i, naro~ito, hirur{ke me-re koje }e sa~uvati ìvot povre|enih qudi. Tom prilikom srpskivojni medicinski radnici su pokazali zavidan stepen stru~nosti,iskustva i ve{tine u domenu ratne hirurgije. O tome svedo~e i po-zivi ameri~kih kolega za zajedni~ki rad na budu}im ve`bama.

– U toku ve`be – isti~e potpukovnik dr Marko Kovini} – ima-li smo priliku da vidimo i nau~imo mnogo novih stvari u oblastihirurgije traume i razmenimo mi{qewa i ste~ena iskustva saameri~kim i drugim kolegama, ukqu~uju}i i najnovija ratna isku-stva iz Iraka i Avganistana. U Srbiji bi trebalo formiraticentre i timove koji }e zbliàvati one koji su bili izloènitraumama, spremne za reagovawe u slu~aju elementarnih kata-strofa i masovnih gubitaka. Bilo bi od neprocewive va`nostistalno obu~avati takve timove, pogotovo u okviru stalne opasno-sti od terorizma. Sigurno je da bi ovako obu~eni timovi moglida u~estvuju u internacionalnim operacijama humanitarnog ka-raktera i antiteroristi~kim operacijama.

Sanitetska ve`ba Programa Partnerstvo za mir bi}e slede-}e godine izvedena u Hrvatskoj.

Z. MILADINOVI]

G

POÊLI OSNOVNI KURSEVI ENGLESKOG JEZIKA

UÊWE NARADNOM MESTUOficiri i podoficiri u 13 garnizona Vojske Srbije narednih meseci ima}e priliku da unaprede ili osveè znawe engleskoj jezika i steknu sertifikat STANAG 6001rupa od 360 stare{ina Vojske Srbije 1. novembra po~ela jeda poha|a osnovni kurs engleskog jezika u 13 garnizona. Kao{to je najavqeno, Uprava za obuku i doktrinu General{tabapo~ela je da sprovodi strategiju koja predvi|a da se do 2010.

godine na odgovaraju}im formacijskim du`nostima na|u stare{i-ne koje engleski jezik poznaju na odre|enom nivou.

General-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku idoktrinu, kaè da je u~ewe po~elo prema planu.

– Pri izboru qudi za kurs teì{no smo se opredeqivaliza stare{ine na formacijskim mestima za koja je predvi|enoznawe jezika. Dali smo priliku i onima koji su predvi|eni za{kolovawe slede}e godine da se pripreme za prijemni ispit.Ostavili smo mogu}nost za prijavqivawe perspektivnih podo-ficira, naro~ito onih koji su va`ni za formirawe budu}eg pod-oficirskog kora. Dakle, ovog puta smo ciqno birali qude koji}e poha|ati kurs.

U nekim garnizonima bilo je primera da su qudi zbog neo-dgovaraju}e procene potreba i trajawa profesionalne karije-re sebe stavili na listu kandidata, a utvrdili smo i da su seme|u wima na{la i lica sa ve}im stepenom poznavawa jezikaod onog koji se na kursu izu~ava. Mi smo u toku prve nedeqe wihzamenili mla|im i perspektivnijim stare{inama – kaè gene-ral ]ornakov.

General{tab je za potrebe kursa angaòvao 29 nastavnikaengleskog jezika, od ukupno 99, koliko se javilo na konkurs. Gene-ral ]ornakov nagla{ava da je zahvaquju}i velikom zanimawu,uprava J-7 mogla da odabere najkvalitetnije predava~e. Oni suse 27. i 28. oktobra okupili u Beogradu na stru~nom seminaru,tokom koga su ih nadle`ni qudi iz General{taba i direkcije PELTstru~no i metodi~ki uputili i pripremili za predstoje}i kurs.

Seminar je iskori{}en i za me|usobno upoznavawe i dru-èwe u~esnika u projektu, ali i za potpisivawe ugovora koji pre-dava~ima garantuje prava i odre|uje obaveze.

Polaznici }e prisustvovati predavawima ~etiri puta sed-mi~no u toku radnog vremena, ali je ostavqena mogu}nost pro-mene termina u skladu sa obavezama. Svi polaznici dobili subesplatnu kompletnu literaturu, za {ta su se pobrinuli qudiiz direkcije PELT. Pre stupawa na kurs stare{ine su potpisaleugovor kojim se obavezuju da }e prisustvovati najmawe na 80posto predavawa i da }e poloìti testove. Ukoliko ne ispunite obaveze, polaznik }e morati da nadoknadi tro{kove kursa,{to prema nekim procenama iznosi oko 10.000 dinara. Poredobaveza koje name}e polaznicima, ugovor obavezuje i pretpo-stavqene stare{ine da kursistima omogu}e redovno prisustvona nastavi.

General ]ornakov podvla~i da }e svim polaznicima bitiomogu}eno da polaù za sertifikat STANAG, ali da to nije ugo-vorom odre|ena obaveza. Ukoliko neko ne zadovoqi kriteriju-me za prvi nivo STANAG-a, mo}i }e ponovo da se prijavi za po-lagawe nakon {est meseci.

Posle 15. maja, kada je planirano da se kurs okon~a, nad-le`ni }e sumirati rezultate i predvideti u kojim bi se garnizo-nima mogao organizovati napredniji kurs.

A. PETROVI]


Poverewe omladine u reorganizovanu VojskuSrbije i novi konceptrada Ministarstvaodbrane logi~an su razlogstopostotnog odzivaseptembarske klaseregruta. Ponekad sezaboravqa da je za dobre rezultate na poslovima vojneobaveze velikim delomzasluàn organizovan i efikasan rad pripadnikavojnoteritorijalnihorgana.

M

VOJNI OKRUG NI[

inistar odbrane Dragan [utanovac pohvalio je svojom na-redbom Vojni okrug Ni{ i komandanta tog sastava pukovnikaQubi{u \or|evi}a za postignute rezultate u realizacijiseptembarskog uputa regruta na sluèwe vojnog roka. Vojniokrug Ni{ je od planiranih 1.508 regruta u Vojsku uputio wih

1.506, ili 99,8 posto. U vojnim odsecima Ni{, Vrawe i Kraqevosvi planirani stali su u stroj! Broj~ani pokazateqi nedvosmisle-no potvr|uju da je priznawe stiglo u prave ruke i ukazuju na tenden-ciju pove}awa broja mladi}a koji se odlu~uju da vojni rok sluè uVojsci Srbije.

Ta pojava nesumwivo zasluùje dubqu analizu, pogotovo zbog~iwenice da je civilno sluèwe vojnog roka prethodnih godinaodnosilo prevagu nad sluèwem pod oru`jem. Zato smo posetiliKomandu Vojnog okruga Ni{, vojne odseke u Ni{u i Vrawu, Vojniodeqak u Aleksincu i druge vojnoteritorijalne sastave, kako bi-smo odgonetnuli razloge iznenadne pozitivne promene u stavusrpskih regruta koji su do pre samo godinu dana izbegavali vojneuniforme.

DOBROVOQNO U REGRUTE Vojni okrug Ni{ nadleàn je za prostor Ni{avskog, Topli~-

kog, P~iwskog, Jablani~kog, Zaje~arskog, Pirotskog, Borskog, Ra-sinskog, Ra{kog i delove Zlatiborskog i Moravi~kog okruga, a usvom organizacijskom sastavu ima pet vojnih odseka, 31 vojni ode-qak, dve komande za garnizonske poslove, Vojnodisciplinski sud i

JEDINICE

SERVIS GRA\ANA

Vojni orkestar. U poslovima vojne obaveze Vojni okrug Ni{ imadugu tradiciju dobrih rezultata, ali je posle usvajawa izmena idopuna Uredbe o vr{ewu vojne obaveze 2003. godine do{lo do pa-da odziva na sluèwe vojnog roka pod oru`jem. Tako je na terito-riji Vojnog okruga Ni{ 2004. zabeleèn odziv od 88 posto, godinudana kasnije 77 posto, da bi 2006. godine odziv pao na skromnih61 posto.

Trend malog odziva po~eo je da se mewa ove godine u martukada se javilo 76 procenta i u junu kada je uniformu obuklo 83posto pozvanih regruta. Kada se u septembarskom roku od plani-ranih 1.508 mladi}a samo dvojica nisu odazvala na sluèwe voj-nog roka, postalo je jasno da je vojska ponovo u modi.

– Nema sumwe da je ovo najboqa godina u pogledu uputa nasluèwe vojnog roka od kada je uvedena ta obaveza – tvrdi koman-dant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}.

– Septembarski rezultati su za nas zna~ajni, podsticajni,ali i obavezuju}i. Mi se obaveza ne bojimo i sa velikom vero-vatno}om moèmo garantovati da }emo ispuniti sve zahteve Ge-neral{taba Vojske Srbije za popunu vojnicima na sluèwe voj-nog roka.

Septembarski uputni rok po tradiciji je boqi od drugih izvi{e razloga. Najva`niji se ogleda u ~iwenici da novembar pred-stavqa krajwi rok za uput regruta kriti~nih godi{ta, tako da se useptembru, na primer, pozivaju svi studenti koji pune 27 godina.Ovog septembra dogodilo se i da je 198 mladi}a mla|ih godi{ta

21

dobrovoqno traìlo prevre-meno upu}ivawe u Vojsku, kakobi odmah posle sredwe {koleregulisali vojnu obavezu iposvetili se svojim ìvotnimplanovima.

– Imali smo jo{ regrutamla|ih godi{ta – obja{wavareferent vojne obaveze pot-pukovnik Miroslav ]irkovi}– koji su ̀ eleli da idu na slu-èwe, ali nije bilo dovoqnomesta u jedinicama Vojske Sr-bije. Jednostavno, nije bilomogu}nosti da se udovoqi ta-kvim èqama, {to je onera-spoloìlo mnoge roditeqe imladi}e.

U Vojnom okrugu Ni{proteklih meseci u~inili su mnogo na otklawawu slabosti u raduvojnih odseka i vojnih odeqaka na poslovima pripreme i doslednogsprovo|ewa uputnih rokova. Napor je urodio plodom, tako da ioficirima i civilnim licima u Vojnom okrugu, odsecima i odeqci-ma treba ~estitati {to sve vi{e srpskih mladi}a odlu~uje da obu-~e vojnu uniformu.

URUÎVAWE POZIVAZa septembarski uputni rok, kao i do sad, pripadnici Vojnog

odseka Ni{ pa`qivo su aùrirali vojne evidencije regruta kojiispuwavaju uslove za sluèwe vojnog roka, pripremili pozive ire{ili zahteve regruta za odlagawe sluèwa vojnog roka, civilnosluèwe ili ponovnu ocenu zdravstvene sposobnosti. Pozivi suuru~eni, svi regruti se odazvali, a komisija ih je rasporedila ucentre za obuku.

Pri odre|ivawu mestasluèwa vodilo se ra~una daCentar za obuku bude najbli-ì prebivali{tu vojnika. Za-hvaquju}i tome odziv je biostopostotan, a otpust iz jedi-nice sveden je na zanemarqi-vu meru. Samo je dvadeset voj-nika otpu{teno u prvom mese-cu sluèwa vojnog roka, {toje dva ili tri puta mawe u od-nosu na ranije uputne rokove.

– Vojni odsek Ni{ po-stao je pravi servis gra|ana,mesto odakle vojni obveznikne odlazi a da nije dobio od-govor na postavqeno pitaweili zahtev. Kada je re~ o pri-meni zakona i podzakonskih

VOJNI DISCIPLINSKI SUDU sastavu Vojnog okruga Ni{ radi Vojni disciplinski sud

kome je u ovoj godini, prema re~ima predsednika suda potpukov-nika Ilije Malinovi}a, podneto 35 optu`nih predloga protiv15 oficira, 16 podoficira, jednog civilnog lica i dva vojnikapo ugovoru.

To su naj~e{}e dela zloupotrebe poloàja radi pridobi-jawa materijalne koristi, to jest potkradawa Vojske Srbije ibuxeta dràve. U prvostepenom postupku izre~ene su kazne za23 lica. Sud naj~e{}e ka`wava umawewem plate za {est me-seci, dok su jedan oficir i tri podoficira ka`weni gubitkomslu`be.

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}

Komandant Vojnog odseka Ni{potpukovnik Jordan Stojkovi}

akata, zahtevi se re{avaju unajkra}im mogu}im rokovima,dok se re{ewa po slu`benojdu`nosti donose odmah po na-stanku promene – kaè koman-dant potpukovnik JordanStojkovi}.

Potvrdu wegovih re~inalazimo i u podatku da je re-ferent za pravne posloveMarija Spasi} samo u ovojgodini re{ila 1.860 zahtevaregruta. Nema sumwe da od-ziv regruta na sluèwe vojnogroka u velikoj meri zavisi iod nepopularnih, ali, svaka-ko, potrebnih represivnihmera. Vojni odsek iz Ni{apodneo je ove godine 415 pre-kr{ajnih prijava nadle`nomop{tinskom organu, a zbogodbijawa prijema poziva ineodazivawa i 206 krivi~nihprijava Okru`nom javnom tu-ìocu. Krivi~ne prijave suzbog duìne postupka jo{ ufazi re{avawa, dok je 329prekr{ajnih postupaka pro-cesuirano. Bilans ~ine 286nov~ane kazne i 43 opomene.

Prema re~ima potpukov-nika Stojkovi}a Vojni odsekNi{ ima odli~nu saradwu saMUP-om i drugim subjektimana teritoriji grada, {to izu-zetno pozitivno uti~e na uputregruta na sluèwe vojnog ro-ka. Tako je MUP-u poslato 450naloga za privo|ewe zbog ne-primawa poziva, na osnovu kojih je vi{e od 250 vojnih obveznikaprivedeno u vojne odeqke gde im je poziv uru~en. Na taj na~in efi-kasno se re{avaju problemi pri uputu na sluèwe vojnog roka, kao{to su izbegavawe prijema i odbijawe poziva, neprijavqivawepromene adrese stanovawa, boravak u inostranstvu bez odobre-wa, neblagovremeno dostavqawe potvrda o studirawu i zahteva zaregulisawe statusa.

KVALITETNE PRIPREMEJasno odre|eni zadaci, kvalitetne pripreme i dobra metodo-

logija rada omogu}ile su Vojnom odseku Vrawe da ove godine rea-lizuje sva tri uputna roka sa velikim odzivom regruta – u martu 95posto, u junu 85 i u septembru 100 posto.

– U poslovima oko vojne obaveze imamo veliku podr{ku jedi-nica Vojske Srbije u garnizonima Vrawe i Leskovac, podru~nihorgana MO i VBA, organa lokalne samouprave P~iwskog i Jabla-ni~kog okruga, pripadnika policijskih uprava i stanica, pravosud-nih organa, slu`be PTT saobra}aja, crkve i lokalnih medija – is-ti~e komandant Vojnog odseka Vrawe potpukovnik Branislav Stoja-novi}.

Prema broju i procentu upu}enih regruta u Vojnom odseku Vra-we najboqe rezultate postiù pripadnici Vojnog odeqka Lesko-vac, kojim komanduje potpukovnik Milan Ivi~i}. Kvalitetu posladoprinose i referenti vojne obaveze Vida Stojanovi}, Mile Ari-tonovi} i Novica Nikoli}, te referent pravne slu`be Ivan Kita-novi}.

JEDINICE

15. novembar 2007.

Pukovnik Qubi{a \or|evi} i potpukovnici Jordan Stojkovi}i Branislav Stojanovi} saglasni su u oceni da se prava borba zaodziv regruta vodi u vojnim odeqcima. Jedan od takvih je i Vojniodeqak u Aleksincu, koji je tokom 2007. godine na odsluèwe voj-nog roka uputio 82 regruta uz zabeleèn stopostotan odziv.

– Odeqak je mesto gde se brine o svakom ~oveku pojedina~no,gde sve te mladi}e li~no upoznajemo – tvrdi prvi referent odeqkaMi}a Jovanovi}.

I zaista, ekipa, koju predvodi kapetan Ivan Mladenovi}, sva-ki zahtev regruta poimeni~no i podrobno raspravqa i re{ava, ta-ko da su iskqu~ene gre{ke i nepravilnosti. U odeqku se sagledava-ju i drugi, delom prikriveni razlozi za boqi ili lo{iji odziv re-gruta na sluèwe vojnog roka pod oru`jem. U Aleksincu je, na pri-mer, gradska sredina vi{e usmerena ka civilnom sluèwu vojnogroka od seoske. Jedan od va`nih razloga boqeg odziva u jediniceVojske Srbije je i taj {to se mladi}i koji vojni rok sluè u civilune mogu zaposliti u Vojsci i Policiji, a tim licima ne moè se iz-dati ni dozvola za no{ewe oru`ja.

U Aleksincu i drugim mawim mestima jo{ se ~uva tradicijaproslavqawa povodom odlaska u Vojsku, a verovali ili ne, takvaslavqa prave i oni koji idu na civilno sluèwe vojnog roka.

Analize i iskustva iz zemaqa u okruèwu ukazuju da je brojzahteva za civilno sluèwe vojnog roka u odre|enom trenutku do-stigao zenit i potom po~eo da pada. Odgovorni qudi u Vojnom okru-gu Ni{ veruju da }e se i u Srbiji dogoditi isto, {to bi decembar-ski uputni rok trebalo definitivno i da potvrdi.

Zoran MILADINOVI]

22

POSETA POMO]NIKA MINISTRAPomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Bojan Di-

mitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Go-ran Zekovi} obi{li su Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni cen-tar za prekvalifikaciju kako bi sagledali stawe pred o~ekiva-nom transformacijom i novom sistematizacijom organa MO.

Na po~etku posete komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnikQubi{a \or|evi} i na~elnik Tre}eg regionalnog centra zaprekvalifikaciju pukovnik Zoran Pe{i} govorili su gostima oaktivnostima, teritoriji nadle`nosti i organizacionoj struk-turi Vojnog okruga, zatim o nameni, zadacima i osnovnim pro-gramima ni{kog regionalnog centra.

Tokom posete Bojan Dimitrijevi} je obi{ao objekte Vojnogokruga Ni{, Vojni orkestar, Komandu za garnizonske poslove,Tre}i regionalni centar za prekvalifikaciju, kancelarije Me-|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Regrutni centar.Komandant Vojnog odseka Vrawe

potpukovnik Branislav Stojanovi}

Vojni odeqak u Aleksincu – kapetan Ivan Mladenovi} i civilna lica Mi}a Jovanovi}, Zoran Ili} i Slavi{a Ne{i}

23

kvalifikacionoj strukturi, a visok uspeh obuke garantuje i stru~-ni kvalitet angaòvanog predava~kog kadra.

Nakon pra}ewa i kontrole obuke prve grupe vojnika, kakonam je rekao Dragan Savkovi}, na~elnik Centra za obuku kadrovacivilne odbrane i za{tite u Upravi za odbranu, dobijeni su re-zultati koji pokazuju da se krenulo pravim putem. U ~etiri gradskaodeqewa za odbranu, 21 okru`nom odeqewu i jednom odseku zaodbranu na teritoriji Srbije, u ovom prvom krugu, na obuku je po-zvan 861 vojni obveznik, a odazvalo se wih 838 ili 97,3 odsto.

Za obuku ove partije vojnika na civilnom sluèwu vojnog ro-ka angaòvano je 245 predava~a, od kojih je 136 iz redova stru~-nih radnika Uprave za odbranu, a 109 iz Crvenog krsta Srbije,Zavoda za javno zdravqe Srbije, zdravstvenih ustanova u sedi-{tima okru`nih i gradskih odeqewa, dobrovoqnih vatrogasnihdru{tava i profesionalnih vatrogasnih jedinica.

B. M. POPADI]

U organizaciji Uprave za odbranuRepublike Srbije, od 4. oktobra do 15. novembra, izvedena je obuka vojnika na civilnom sluèwuvojnog roka, koji }e najve}im delom biti raspore|eni uorganizacije i slu`be civilneza{tite i spasavawa stanovni{tva i materijalnih dobara u vanrednimsituacijama

O B U K A V O J N I K A N A C I V I L N O M S L U @ E W U V O J N O G R O K A

Uprava za odbranu Republike Srbije otpo~ela je sa intenziv-nijom obukom vojnika na civilnom sluèwu kako bi ve} u na-rednoj godini tu aktivnost pretvorila u kontinuiran proces.Nastavnim planom i programom teì{te je dato na nekoli-

ko oblasti, pa tako vojnici tokom obuke, izme|u ostalog, u~e i oelementima me|unarodnog humanitarnog prava, sistemu za{titei spasavawa, rizicima i pretwama koji, prvenstveno u miru,ugroàvaju stanovni{tvo, materijalna dobra i ìvotnu sredinu.Tako|e, oni treba da savladaju neophodne prakti~ne radwe izdomena samopomo}i, uzajamne pomo}i i elementima protivpo-àrne za{tite.

Obuka se izvodi 14 radnih dana po {est ~asova dnevno, uukupnom fondu od 84 nastavna ~asa.

Kako bi se jedinice Civilne za{tite {to brè popunile kva-litetnim i po strukturi potrebnim kadrom, pri izboru vojnika ko-ji su se obu~avali u ovoj prvoj grupi vodilo se ra~una i o wihovoj

OBUKA

PODVU]I CRTUPo re~ima Milana Popadi}a, na~elnika Uprave za od-

branu Republike Srbije, izvo|ewe ovako sadràjne obuke bi-}e od velikog zna~aja za revitalizaciju ukupnog sistema za-{tite i spasavawa, a odgovor na budu}e rizike i pretwe mno-go efikasniji.

– Nijedna evropska zemqa nema tako gorka i traumati~naiskustva kao mi iz devedesetih godina pro{log veka, a koja ni-smo iskoristili i preto~ili u praksu. Zato smo odlu~ili dapodvu~emo crtu pod dosada{wi na~in pona{awa, organizova-wa, pripremawa i neadekvatnog ukqu~ivawa svih struktura ovedràve u obezbe|ivawu organizovanog i integrisanog odgovorana sve izazove, rizike i pretwe – isti~e Milan Popadi}.

EFIKASNIJI ODGOVORRIZICIMA

Sni

mio

D. S

AVKO

VI]

DOGA\AJI

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE ZA QUDSKE RESURSE U NI[U Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Di-

mitrijevi} i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik GoranZekovi} obi{li su, 1. novembra, Vojni okrug Ni{ i Tre}i regio-nalni centar za prekvalifikaciju u tom gradu, radi sagledavawastawa pred o~ekivanu transformaciju tih organizacionih celinaMinistarstva odbrane.

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi} ina~elnik Tre}eg regionalnog centra za prekvalifikaciju pukovnikZoran Pe{i} informisali su goste o nadle`nostima i organiza-cionoj strukturi Vojnog okruga Ni{, o nameni, zadacima i osnov-nim programima Regionalnog centra za prekvalifikaciju.

U nastavku posete, pomo}nik ministra za qudske resurse ob-i{ao je Regrutni centar, Vojni orkestar i kancelarije Me|una-rodne organizacije za migraciju (IOM). Z. M.

PRVA INTERNET UÎONICANA VOJNOJ AKADEMIJI Studenti Vojne akademije u Beogradu dobili su 6. novembra

prvu Internet u~ionicu koja je otvorena uz pomo} donacije VladeVelike Britanije. U projektu poboq{awa Internet veza na Vojnojakademiji (VA) u~estvovali su i stru~waci iz Uprave za telekomu-nikacije i informatiku General{taba Vojske Srbije, Xefersoninstituta i Telekoma Srbije.

Prilikom otvarawa Internet u~ionice, na~elnik Vojne aka-demije general-major Vidosav Kova~evi} naglasio je da je VA do-bila najkvalitetniji Internet u Vojsci Srbije. U 21. veku, koji jevek komunikacija i informacija, Internet }e pomo}i studentimada se sa uìvawem u tim tekovinama modernog doba na pravi na-~in poveù sa svetom i tako doprinesu toleranciji i op{tem raz-voju, rekao je general Kova~evi}.

Internet u~ionicu je sve~anim presecawem vrpce otvoriladirektor za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva od-brane Velike Britanije Glorija Krejg, koja je potvrdila namerusvoje dràve da aktivno sara|uje sa Srbijom u oblasti odbrane,a upravo realizovani projekat jasno je svedo~anstvo o ozbiqno-sti te namere. A. A.

Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. novembra NoviSad. Posle obilaska kasarni „Janko ^melik“, „Tvr|ava“ i„Jugovi}evo“ ministar se sastao sa predsednikom Izvr{nog ve}aVojvodine, Bojanom Pajti}em s kojim je razgovarao o nizu pitawa in-

teresantnih za Vojsku Srbije i lokalnu samoupravu. Tom prilikom je is-taknuto da se o~ekuje zajedni~ko u~e{}e na konkursu za projekte za Na-cionalni investicioni plan.

U razgovoru je zakqu~eno da su dve brigade Vojske Srbije koje senalaze na teritoriji Vojvodine, Prva brigada u Novom Sadu i Specijal-na brigada u Pan~evu, na veoma visokom borbenom nivou. Jedna od temawihovog razgovora bila je i takozvana tre}a misija Vojske Srbije, odnos-no pomo} civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih katastrofa.

Pajti} i [utanovac su naglasili da je Vojska odigrala zna~ajnu uloguu otklawawu posledica poplava pro{le i pretpro{le godine u Vojvodi-ni, kada je angaòvano oko dvanaest hiqada pripadnika Vojske, i da, zah-vaquju}i tome, u Vojvodini tada nije bilo posledica kao u zemqama u cen-tralnoj Evropi.

Tokom dana{we posete re~eno je da }e u okviru buxeta i NIP-a, zaVojsku biti izdvojena odre|ena sredstva za remont vazduhoplova koji moguda se koriste i u civilne svrhe i za konverziju aerodroma Batajnica iaerodroma u Somboru. Istaknuto je i da re{avawe stambenog zbri-wavawa pripadnika Vojske nije samo vojni problem ve} i problemlokalne samouprave i {ire dru{tvene zajednice.

Jedna od tema razgovora bio je i Vojnomedicinski centar u Novom

Centralni dom Vojske Srbije bio je doma}in zna~ajnog skupa kojimje obeleèn 8. novembar, me|unarodni Dan borbe protiv fa{izma iantisemitizma, ustanovqen odlukom Ujediwenih nacija.

Sve~anu akademiju i okrugli sto organizovali su Odbor za Jaseno-vac Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve i Ministar-stvo vera Vlade Srbije, u saradwi sa Jevrejskom zajednicom u Srbiji.

Me|u uglednim zvanicama skupu su prisustvovali predstavnici VladeSrbije, Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Jevrejskei Islamske verske zajednice, zajednice Roma, nau~nih i kulturnih institu-cija, izaslanik predsednika Republike Srbije, Trivo In|i}, ambasadorIzraela u Srbiji Artur Kol, [ulemit Imber, stru~wak svetskog glasa iprofesor Me|unarodne {kole za izu~avawe holokausta u Jad Va{emu, ar-hiepiskop cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Ra-dovi}), preìveli logora{i, gosti iz inostranstva...

M I N I S T A R O D B R A N E U

O B E L E @ E N M E \ U N A R O D N I D A N B O R B E

15. novembar 2007.

ODLU^NOPROTIVTERORIZMAVojska i policija upotpunosti spremne da efikasno spre~e svakudestabilizaciju situacijena jugu Srbije i u Kopnenojzoni bezbednosti, istakao ministar Dragan [utanovacpovodom novihteroristi~kih pretwi

OBELE@EN DAN VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTAU Klubu Vojske Srbije u Top~ideru, 1. novembra, obeleèno

je 59 godina postojawa i rada Vojnotehni~kog instituta. Na sve~a-nom skupu na~elnik te ustanove pukovnik prof. dr Mladen Panti}podsetio je na zna~ajne datume i rezultate koje je u radu ostvari-la ta vojna ku}a nauke.

Od 75 posto sredstava, koja se danas nalaze u Vojsci, 90 po-sto je projektovano i razvijeno u Vojnotehni~kom institutu. Ta usta-nova ima oko 30 laboratorija, od kojih su {est od me|unarodnogzna~aja, a deset od nacionalnog. U Institutu rade 573 zaposlena,a na sve~anosti je predstavqeno i dvadesetak istraìva~kih pro-jekata na kojima se trenutno radi.

Zaposlenima je Dan Instituta ~estitao zastupnik na~elnikaUprave za odbrambene tehnologije pukovnik dr Danko Jovanovi}.Na sve~anom skupu poslovnim partnerima i zaslu`nim ustanova-ma i pojedincima dodeqene su plakete Arhimed i plakete Vojno-tehni~kog instituta. M. [.

PLAKETA ZA POSLOVNU IZVRSNOSTTRZ KRAGUJEVACTrinaesti put zaredom u Privrednoj komori Srbije progla-

{eni su dobitnici Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost –Oskar kvaliteta, koju uz podr{ku ministarstva nadle`nog za eko-nomiju, organizuje nevladina organizacija Fond za kulturu kvali-teta i izvrsnost.

Me|u sedam nagra|enih organizacija je i Tehni~ki remontnizavod Kragujevac. To vredno priznawe dobijaju drugi put zaredom,a ove godine osvojili su plaketu za poslovnu izvrsnost u dve obla-sti: qudski resursi i zadovoqstvo zaposlenih.

Plakete je direktoru TRZ Kragujevac, pukovniku dr JugoslavuRadulovi}u i ostalim nagra|enim, uru~io ministar ekonomije iregionalnog razvoja Mla|an Dinki}. M. [.

SEMINAR O RAZVOJU CIVILNE ZA[TITEU saradwi sa Dràvnim institutom za dràvnu upravu i lo-

kalnu samoupravu „Formez“ iz Rima, Uprava za odbranu Republi-ke Srbije organizovala je nedavno seminar radionicu o razvojucivilne za{tite. U~esnici su analizirali razli~ita re{ewa i is-kustva zemaqa u okruèwu, ali i zemaqa ~lanica Evropske unije.

Na desetodnevnom seminaru koji je realizovan kao deo pro-jekta „Razvoj i unapre|ewe dràvne uprave i lokalne samoupraveu zemqama Balkana“, predava~i su bili stru~waci iz Uprave zacivilnu za{titu Republike Italije, [umske slu`be, Instituta zaseizmologiju i vulkanologiju i specijalizovanih preduze}a koja sebave za{titom.

OBELE@EN DAN VMC NOVI SADUz prisustvo mnogobrojnih gostiju, me|u kojima i pukovnika

dr Jovana Maksi}a, na~elnika Uprave za zdravstvo, pukovnikadoc. dr Nikole Filipovi}a, zamenika na~elnika VMA, i dr Gabo-ra Lodija, potpredsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine, obeleèn je11. novembar – dan novosadskog vojnomedicinskog centra i 221.godi{wica rada Vojne bolnice.

U svom obra}awu prisutnima pukovnik dr Bratoqub Brkqa-~a, upravnik VMC, istakao je kako je Vojna bolnica u Novom Saduotvorena 1786. godine i to samo nekoliko godina posle Berlin-ske {arite, najstarije bolnice u svetu. U VMC godi{we se obavipreko 150.000 pregleda, 400.000 usluga, oko 1.600 operacija,stacionarno se le~i oko 3.500 bolesnika.

Uprkos finansijskim pote{ko}ama i oteànoj nabavci naj-modernije opreme, zaposleni u VMC Novi Sad intenzivno prate iprimewuju savremena medicinska dostignu}a. B. M. P.

25

Sadu koji }e 40 posto svojih kapaciteta ponuditi civilnom sektoru ~ime}e se u Vojvodini re{iti jedan od problema zdravstvenog zbriwavawa.

Nagla{eno je da Izvr{no ve}e Vojvodine i pokrajinske institucijeimaju izvanrednu saradwu sa Vojskom, {to }e se u narednom periodu ipokazati kroz ponudu i realizaciju planova kojima }e vojni objekti, izMaster plana, biti ponu|eni lokalnoj samoupravi.

Sa ministrom odbrane u obilasku Novog Sada bili su dràvnisekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}, zamenik na~elnikaGeneral{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i komandantKopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}. D. GLI[I]

Prigodan umetni~ki program izveli su solisti i hor „Bra}a Baruh”,a Jovan Mirkovi}, direktor Muzeja `rtava genocida Jasenovac, prika-zao je izlo`bu u elektronskom obliku, pod nazivom: „Bili su samo deca”,posve}enu tragi~nom stradawu 19.432 mali{ana u zloglasnom logoru.

Na skupu je pro~itano pismo koje je uputio Efraim Zurof iz Centraza istraìvawe ratnih zlo~ina „Simon Vizental” u Jerusalimu.

Osim se}awe na Jevreje, Srbe i Rome, nevine `rtve totalitarnogreìma, pogubne fa{isti~ke ideologije i wenih sledbenika, upu}en jesvojevrstan apel ~ove~anstvu da se strahote koje su zabeleène u savre-menoj istoriji nikada ne smeju ponoviti. Niti se sme dozvoliti da fa{i-zam, antisemitizam, rasizam, verska i nacionalna netrpeqivost ikadauzmu maha. To je, ~ulo se, sveta du`nost slobodnog ~oveka, kome moraju bi-ti garantovana qudska prava i jednakost u savremenom svetu.

B. K.

Sni

mio

D. B

AN

DA

P O S E T I N O V O M S A D U

E P R O T I V F A [ I Z M A I A N T I S E M I T I Z M A

BEZBEDNOSNA SITUACIJA POD KONTROLOMOdgovaraju}i na pitawa novinara ministar [utanovac je najavio

da }e u narednom periodu on i wegovi saradnici boraviti po vi{edana u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }e vojska na sve teroristi~kepretwe na jugu Srbije reagovati odlu~no i brzo. Tako|e, ne}e biti dozvo-qeno bilo kakvo prelivawe teroristi~kih aktivnosti iz Makedonije.Ministar je rekao da su i Vojska i policija u potpunosti spremne daefikasno spre~e svaku destabilizaciju situacije na jugu Srbije i u Kop-nenoj zoni bezbednosti. U tom ciqu sve bezbednosne slu`be koordini-rano rade na pra}ewu stawa i omogu}avawu dono{ewa pravovremenihodluka svih bezbednosnih ~inilaca.

Prekvalifikacija podoficira za rod pe{adije

PROVERA STREQA^KOG UME]ANa poligonu „Peskovi” kod Velikog Gradi{ta u okviru kursa

za prekvalifikaciju podoficira za rod pe{adije, 18. oktobra,odràno je ga|awe iz ru~nog raketnog baca~a. Podoficiri iz osta-lih rodova, koji se prekvalifikuju za du`nost komandira odeqewau pe{adiji u Centru za obuku kopnene vojske u Poàrevcu, poha|ajukurs na kome dopuwavaju vojnostru~na znawa neophodna za budu}eformacijske du`nosti. Ga|awe popularnom zoqom deo je proverevatrene osposobqenosti, uz koju }e polaznici morati da savladajui teme iz takti~ke i fizi~ke obuke.

Potpukovnik Sini{a Vidakovi}, predava~ na kursu, atmosfe-ru je ocenio kao drugarsku i kolegijalnu, budu}i da polaznici pri-

padaju razli~itim rodovima i slu`bama. I polaznici kursa, pri-padnici tehni~kih slu`bi, iako neki prvi put ga|aju iz ru~nog ra-ketnog baca~a, zadovoqni su postignutim rezultatima.

Potreba za prekvalifikacijom profesionalnih pripadnikaVojske Srbije za rod pe{adije pojavila se zbog smawivawa i ga{e-wa pojedinih jedinica, pa je stare{inama ponu|ena mogu}nost daposao zadrè nastavqaju}i slu`bu u rodu pe{adije. N. [UTI]

26

Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Otvoren dan”organizovana je 3. novembra i u novosadskoj kasarni „Jugovi}evo”,koju su tog dana posetili u~enici tridesetak osnovnih {kola izNovog Sada, Petrovaradina, Bege~a, Futoga i ostalih okolnihmesta, u~enici desetak sredwih {kola i brojni zainteresovanigra|ani Novog Sada.

Vojnici i stare{ine Prve brigade KoV predstavili su pose-tiocima opremu i naoruàwe kojim raspolaè jedinica, od savre-menog pe{adijskog kojim su opremqeni izvi|a~i i vojni policajci,do raketnih sistema PVO, a izveli su i nekoliko efektnih pokaznihve`bi protivpoàrne za{tite i borbenih ve{tina.

Posla je bilo i za lekara poru~nika Ivana Panti}a i medi-cinskog tehni~ara zastavnika Jakima Ruskajija koji su, na zadovo-qstvo onih starijih posetilaca, u razvijenoj bataqonskoj sanitet-skoj stanici merili krvni pritisak.

Najmla|i su imali priliku da probaju vojni~ki ~aj koji je zawih, sa velikim uìvawem, pripremio majstor kuvar RadeAn|elkovi}, ali i da se po~aste slatki{ima posluènim na raket-nim sistemima „Strela 10M”.

Vremena za razgovor sa mnogobrojnim posetiocima na{ao jei pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade KoV.

Na {tandu Novinskog centra „Odbrana” za tu priliku pri-premqeni su posteri, rasporedi ~asova, prigodne razglednice iostali promotivni materijal koji popularizuje vojni poziv.

B. M. P.

POSLEDIPLOMSKO USAVR[AVAWEPRIPADNIKA MINISTARSTVA ODBRANEI VOJSKENaredne {kolske godine 31 pripadnik Ministarstva odbra-

ne i Vojske Srbije po~e}e specijalisti~ke, magistarske i doktorskestudije na civilnim fakultetima o tro{ku Ministarstva odbrane.Oni su 29. oktobra potpisali ugovor o stipendirawu sa Sektoromza qudske resurse ~ime su se stekli uslovi da sistem odbrane u na-rednih nekoliko godina osveì i unapredi nau~ni potencijal.

Tim povodom pomo}nik ministra odbrane za qudske resursedr Bojan Dimitrijevi} rekao je da je Ministarstvo na osnovu tran-sparentnih kriterijuma odredilo lica koja }e biti stipendirana.On je naglasio da vojni stipendisti mogu da o~ekuju pomo} i podr-{ku Ministarstva tokom sticawa nau~nih zvawa i izrazio o~eki-vawe da }e pripadnici Vojske me|u kolegama sa civilnih fakultetabiti prepoznatqivi po ozbiqnosti u radu.

Specijalisti~ke studije poha|a}e ~etvoro, magistarskeosmoro oficira i civilnih lica, zvawe mastera ste}i }e wihpetoro dok }e za nekoliko godina sistem odbrane dobiti 14 dok-tora nauka. A. A.

UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMAEvropska regionalna konferencija o upravqawu vanrednim

situacijama, na kojoj su u~estvovali predstavnici Ministarstvaodbrane Republike Srbije, odràna je u Budimpe{ti od 29. do 31.oktobra. Tema konferencije, na kojoj je u~estvovalo 14 zemaqa,bili su na~ini reagovawa u vanrednim situacijama.

Tom prilikom, akcenat je stavqen na razvijawe i oja~awe ve-za izme|u zemaqa u regionu u slu~aju vanrednih situacija. U~esni-ci skupa predstavili su na~ine i mehanizme reagovawa u svojimzemqama, nakon ~ega su razmewena iskustva i dogovorene smerni-ce za daqu saradwu.

SASTANAK ORGANA ZA MORALI PSIHOLOGA KOPNENE VOJSKEU ni{kom Klubu VS odràn je radni sastanak organa za mo-

ral i psihologa Kopnene vojske na kome su razmatrana pitawa iz-gradwe morala, razvijawa i negovawa tradicija i odnosa sa me-dijima.

U okviru posebne radne grupe psiholozi su sagledali aktuel-ne probleme u radu psihologa i definisali mere na planu delo-vawa mentalno-higijenskih timova u jedinicama i psiholo{kih pri-prema za specifi~ne zadatke. Sastankom je rukovodio na~elnikodseka za moral komande Kopnene vojske potpukovnik Ranko Mla-denovi}. Z. M.

„OTVOREN DAN” U NOVOM SADU

15. novembar 2007.

S p e c i j a l n i p r i l o g

11DOGRADWA BVP M-80/M-80A

PETNAESTVERZIJA

ISTOG VOZILA

NOVI JAPANSKI AVIONI

RAZVOJ KAO TEHNOLO[KITRENING

ARSENAL

REVOLVER SMIT I VESON, MODEL 29, U KALIBRU MAGNUM 44

NAJMO]NIJI NA SVETU

28 15. novembar 2007.

Relativno dug period operativne upo-trebe doma}eg borbenog vozila pe{a-dije BVP M-80 i M-80A mogao bi da seoceni kao ograni~avaju}i ~inilac zawihov budu}i opstanak u naoruàwu

Vojske Srbije. Mo`da bi stawe bilo i za-briwavaju}e kada bi zemqe u okruèwuimale modernija guseni~na vozila te vrste.Ali to nije tako. Ipak, indiferentan odnosnije poèqan.

Susedne zemqe ubrzano ugovaraju ilive} nabavqaju iz uvoza najnovije oklopnetransportere (OT) to~ka{e, „hit vozila“koja ko{taju vi{e od dva miliona ameri~-kih dolara, a neka dostiù cenu oko pet mi-liona dolara. Mi se ne pomeramo s mesta utom smislu. Za{to? Naj~e{}i odgovor jeste:nema para. Ali to nije opravdawe za inert-nost. U istupima zvani~nika Srbije i od-brane moè da se nasluti da se i o tomeozbiqno razmi{qa. Strategijski pregledodbrane, izme|u ostalih prioriteta u raz-voju sistema odbrane, kao jedno od strate-gijskih opredeqewa, defini{e izgradwubrojno mawe, ali savremeno opremqene iborbeno osposobqene vojske za izvr{ava-we raznovrsnih zadataka u mogu}nim izazo-vima i pretwama za odbranu Srbije.

Snage na{e Kopnene vojske u procesutransformacije reorganizovane su u ~eti-ri brigade KoV, jednu specijalnu i artiqe-rijsku brigadu, kao osnovne zdruène tak-

Dogradwa BVP M-80/M-80APETNAEST VERZIJA ISTOG VOZILA 28

Improvizovana i modifikovanaoru`jaPU[KE IZ KU]NE RADINOSTI 34

Revolver smit i veson, model 29, u kalibru magnum 44NAJMO]NIJI NA SVETU 38

Protivhelikopterska odbranatenkovaPRILAGODQIVOST PRETWAMA 40

Novi japanski avioniRAZVOJ KAO TEHNOLO[KITRENING 43

BarokomoreISPITIVAWE GRANICA MOGU]EG 46

SADR@AJ

PETNAEST VERZIJD O G R A D W A B V P M - 8 0 / M - 8 0 A

Od prvoga javnog prikazivawa na paradi 9. maja 1975. u Beogradu, doma}i BVP M-80 izazivao jepa`wu stranih vojnihstru~waka, koji su ga nesum-wivo cenili. U gra|anskomratu devedesetih godina i zavreme agresije Natoa na SRJ, ta vozila, jednostavna za rukovawe, stekla su poverewesvojih posada, pokazav{i pouzdano funkcionisawe iefikasnost u borbenim dejstvima. Tako je do danas,ali kako tehnologija brzo napreduje, ukazuje se potrebada se i ta vozila modernizuju.

te{ke OT nemerah (informacije govore, poceni od jedan i po do dva miliona ameri~-kih dolara po vozilu). Francuska je po~e-la modernizaciju svojih BVP tipa AMX-10P/PC (od ukupno 350 modernizova}e 108po ceni ve}oj od pola miliona ameri~kihdolara za vozilo). Pri tome se ra~una nawihov ostanak u armiji do 2020. godine, dokada }e pristi}i iz proizvodwe to~ka{ VB-CI 8h8 ~iji je razvojni put trajao vi{e od15 godina i komandni VBC 8h8, (550 plus150 tih vozila).

Velika Britanija, po svome programumodernizacije BVP Warrier po planu, WLIP(modernizacija IFV Warrior), od ukupno pro-izvedenih 789 vozila modernizuje 449 ba-znih modela, sa ulagawem ve}im od jednemilijarde dolara, a jo{ 125 vozila bi}ekonvertovano u vozila za podr{ku. Podse-timo se da je Warior vr{wak na{ih BVP M-80A (proizvo|eni su od 1986 do 1995).Usvojen je i plan modernizacije tenkovaChallenger 2 (ima ih 386), {to }e ko{tativi{e od 2,5 miliona dolara po jednom vo-zilu. Samo ti primeri dovoqno upu}uju davidimo kako to rade oni kod kojih je raci-onalnost u tro{ewu bitna odlika. Moder-nizacijom se starija OBV dovode na nivoaktuelne ili naredne tehnolo{ke genera-cije, ali uz mawa finansijska ulagawa.

Od samoga po~etka razvoja BVP M-80(razvojna oznaka OT M-980) JNA se opre-

29

ti~ko-operativne sastave bataqonskog ti-pa. U brigadama se nalazi oko 250 tenkova/M-84/84A i T-72M/ i oko 350 BVP (M-80i M-80A). Kako Vojska Srbije raspolaè saoko 550 BVP, ~ija je modernizacija preki-nuta devedesetih godina, name}u se dva pi-tawa – do kada }e modernizacija da kasni i{ta }e biti sa prekobrojnih oko 200 BVP?Da li }e i oni do~ekati giqotinu „brener“aparata (kao T-55 i druga stara oklopnaborbena vozila – OBV)?

MODERNIZACIJAOd razvoja prvih prototipova BVP do

dana{wih dana, u programima razvoja imodernizacije, te konverzije u druge vrsteOBV, razvijeno je petnaestak tipova vozi-la na osnovi {asije BVP M-80/80A. Ve}i-na zemaqa u svetu, pored nabavke novihOBV, intenzivno modernizuje svoja starijaili ~ak zastarela vozila, ali ih malo wihreè i {aqe u livnice ~elika. Eklatantanprimer jeste Izrael (sa buxetom za odbra-nu oko 12,5 milijardi ameri~kih dolara,plus oko 2,5 milijarde vojne pomo}i izSAD godi{we). Tamo se modernizuju stariOT M-113/113A1 (imaju ih oko 5.500 hi-qada, raznih modela), koji su vr{waci na-{ih rashodovanih OT M-60/M-60P iz {e-zdesetih godina 20. veka. U planu je moder-nizacija oko 500 OT. Konverzija prvih se-rija doma}ih tenkova merkava Mk 1 i 2 u

A ISTOG VOZILAdelila za sprovo|ewe razvojnog projektaradi ugradwe komponenata novijih tehno-lo{kih re{ewa, sa orijentacijom na do-ma}e istraìva~ko-razvojne i proizvodnepotencijale, ali ne po svaku cenu. Gde je bi-lo pogodno – da se ne bi kasnilo, i ako jestrano re{ewe bilo boqe, nije se ni odtoga odustajalo. Ve} na startu proizvodwebaznog modela BVP M-80 od 13,5 t (top 20mm M-55 spregnuti mitraqez PKT i dvausmera~a POVR M14M maqutka, motor di-zel HS115-2 V8, 194 kW) zapo~ela je modi-fikacija podsistema vozila (oko 270 odproizvedenih 1.000 vozila) i od 1984. go-dine te~e proizvodwa BVP M-80A, mase13,85 t (isto naoruàwe, ali sa ja~im mo-torom od 235 kW). Kako je model M-80Apredstavqao solidnu bazu za razli~ite do-gradwe, modifikacije i konverzije, zapo-~et je intenzivni razvoj novih projekata:komandnih vozila, vozila za POB i PVO,inìwerijskih, izvi|a~kih, sanitetskih.

Uprava OMJ, VTI i namenska indu-strija su, kao posebnu aktivnost, imaliprograme modernizacije BVP M-80A. Naj-pre u vozilo sa topom 30 mm BVP M-80A1,potom u izvi|a~ke varijante BVP M-80AI. Navedeni programi su obustavqeni saraspadom SFRJ. SRJ je devedesetih godi-na poku{avala da nastavi zapo~ete pro-grame ili otvori nove. Rezultat su biliBVP M-96, pa BVP M-80A/98, da bi se2006. i ove godine obnovio program sa-mohodnog PA topa 30/2 mm, ali sa potpunoredizajniranom kupolom u odnosu na ta-kvo oru|e iz osamdesetih godina.

STRELA -10M2Na osnovu BVP M-80/80Au proteklom

periodu razvijeno je dosta vozila – do ni-voa serijske proizvodwe do{li su komand-ni BVP za nivo komandira mehanizovane~ete, BVP M-80A K^, za nivo komande me-hanizovanog bataqona, BVP M-80A KB. Zanivo oklopne i mehanizovane brigade i di-vizije, komandni transporter VK M-80 sti-gao je do nulte serije, ali se proizvodwanije nastavila zbog ratnih zbivawa. Vozi-la su bila opremqena odgovaraju}im sred-stvima veze, {tabnim pomagalima, bez na-oruàwa na kupoli, osim jednog mitraqezana tureli za samoodbranu, a BVP M80A K^je zadrào naoruàwe na kupoli.

Kalibar topa od 20 mm na baznom mo-delu pokazao se kao nedovoqan, pa je upo-redo sa proizvodwom BVP M-80 tekao raz-voj modernije verzije BVP M-80A1, naoru-àne doma}im topom 30 mm zastava – M-86i POVR 9M14P1 maqutka-1, instalisanomu modifikovanoj kupoli ~e{kog porekla vi-dra (jednosedna kupola). U toku 1988. izra-|ena su dva prototipska vozila. Bila jeplanirana proizvodwa oko 200 jedinica uFamosu (Sarajevo), ali su ratna zbivawapresekla daqi rad.

OBV. Plan razvoja trebalo je da se usvojina Glavnom vojnotehni~kom savetu (GVTS)1988. Osnovu za konstrukciju izvi|a~kogvozila trebalo je preuzeti od BVP M-80A1. Razlike su bile u broju ~lanova po-sade (4 plus 4), efikasnijim sredstvima zavezu sa ve}im dometima i za{ti}enim kodi-ranim signalima, savremenijim ure|ajimaza no}na osmatrawa i izvi|awe, i rada-rom za osmatrawe na terenu. Planom rea-lizacije bila je predvi|ana proizvodwaoko 200 vozila. Taj program je obustavqen1992. godine.

RAKETNI SISTEM PVO SAVAU stru~noj literaturi i dokumentaciji

to vozilo se pojavqivalo sa nekoliko ozna-ka: SPOLO-1, BVP M-80A LT i POL M-91.Re~ je o BVP M-80Asa koga je uklowena ori-ginalna kupola, a instalisana kupola POLM-83 sa 2h3 usmera~a POVR, tipa maqutka9M14MPI (maqutka-P, a zadr`ava spreg-nuti mitraqez PKT 7,62 mm), prethodno pri-mewena na POL M-83 (popularno BOV-1).Do 1980. razvijena su dva prototipa POLM-91 na {asiji BVP M-80A. Odustalo seod toga rada i ubrzano je po~ela proizvod-wom POL M-83. POL M-91 na {asiji BVPM-80A bio bi primeren i danas, a mogu}-nosti za wegovo unapre|ewe su velike.

Krajem osamdesetih godina u Jugosla-viji je usvojena licenca za proizvodwu ra-ketnog sistema PVO malog dometa strela-10M na bazi BVP M-80A. Modifikacijamai nekim inovativnim re{ewima u licen-cnom razvoju dostignut je nivo verzije stre-la-10M2 boqih odlika od polaznog modela.Taj sistem je dostigao fazu razvoja proto-tipskog modela. Na verifikacionim ispiti-vawima, pri proveri verovatno}e uni{te-wa ciqa u okviru zadatih parametara sajednom ispaqenom raketom, dostigao je ve-rovatno}u uni{tewa od 0,3 do 0,6. Daqi

30

U Vtojnotehni~kom institutu i Zasta-va-oru`ju, ipak, nastavqen je rad na defi-nisawu kupole M-91 i nekih elemenata na-oru`awa, pa je devedesetih godina BVP satom kupolom dobio oznaku BVP M-96, da bise nekoliko godina kasnije to sredstvo po-javilo kao BVP M-80A/98. Pod tim nazi-vom, ali sa izvesnim odstupawima od prvo-bitno definisanih razvojnih elemenata,vozilo je prikazano na poligonu Tehni~kogopitnog centra u Nikincima, povodom pro-slave Dana Vojske SRJ i 55 godina od osni-vawa Jugoimporta – SDPR. Vojnim, politi~-kim, i privrednim predstavnicima, te iza-slanicima odbrane stranih zemaqa, 30. ju-na 2004. prikazani su i vo`wa BVP M-80A/98 sa kupolom M-91-EII, i ga|awe iztopa 30 mm zastava M-86.

PERSPEKTIVNA KONCEPCIJAI pored distance od deset godina,

koncepcija BVP M-96 (dogra|ena verzijaBVP M-80A1) bila bi validno re{ewe, uzodre|ene dogradwe, i danas. Po~etak ra-da na Takti~koj studiji u Upravi OMJ G[JNA na razvoju BVP nove generacije dati-ra jo{ iz 1987. godine. Po toj koncepcijimasa novog BVP trebalo je da bude oko16,5 t (bazni model oko 14 t), da ima dvo-~lanu kupolu, top kalibra 30 mm, stabili-zaciju u obe ravni, laserski deqinomer,ni{anski ure|aj sa termalnim kanalom ibalisti~kim ra~unarom. Za{tita od APprojektila u predwoj polusferi od kali-bara 30 mm na 1.000 m, ostalih strana odkalibra 12,7 mm projektila AP. Za sli~anstandard za{tite kod savremenih BVPborbena masa vozila je odavno prema{i-la 20 t, {to se smatralo gorwom grani-com, i dostigla vi{e od 30 t, a kod nekih ido 40 t, ne ra~unaju}i varijante te{kihOT nastalih konverzijom starijih tipovatenkova.

Top 30 mm M-86 sa svojim AP projek-tilom ima probojnost oklopa od 60 mm/90

stepeni/1.000 m, odnosno trostruko vi{eod baznog oru|a na BVP M-80, topa 20 mmM-55. Efikasna daqina ga|awa pove}anaje za 500 – 1.000 m u odnosu na top 30 mmM53/59, odnosno za 1.000–1.500 m u od-nosu na top 20 mm M-55. POVR tipa maqut-ka-2M, novija maqutka- 2T, sa sistemom vo-|ewa PAS (II generacija POVR) dostizalesu probojnost 800 mm oklopa, tj. 800 mm izaERO. Cena vozila trebalo je da bude uve-}ana za 38 odsto, u odnosu na bazni BVP(1,5–1,85 miliona ameri~kih dolara), aliznatno ispod cena savremenih BVP, kako gu-seni~nih tako i to~ka{kih – na primer, vi-{enamenski razvojni MRAV 8h8 IFV Boxer od3,7 do 4,1 milion ameri~kih dolara, guse-ni~ni CV9035 Mk3 6,17 miliona, a PumaIFV dosegla je 8,4 miliona dolara.

Polaze}i od stawa modernizacije na-{ih OMJ sa tenkovima i BVP iz doma}eproizvodwe, savremenih koncepcijskih re-{ewa, Uprava OMJ je razradila Takti~kustudiju u kojoj je nagla{ena potreba pose-dovawa i savremenog izvi|a~kog guseni~nog

Komandno vozilo VK - 80A

„Strela-10M2J”

31

slu~aju POL M-91, to~ka{koj verziji BOV-3 4h4, na ~iju {asiju je montirana kupolasa dvocevnim topom 30/2 mm. Takvo sred-stvo dobilo je oznaku BOV-30. ̂ etiri pro-totipska vozila BOV-30 prodefilovalasu na Paradi pobede 9. maja 1985. godi-ne. To je bila labudova pesma i za BOV-30i za SPAT 30/2 mm M-80A. Istina, na pu-tu razvoja drugog oru|a, ispre~io se zah-tev da se prioritet da raketnom sistemuna bazi strele-10M, uslovno ozna~enomkao strela-10M2 sava.

Posle 16 godina, posmatraju}i pri-kazani SPAAG 30/2 na Sajmu 2007. godinei ocewuju}i wegove performanse, moè sezakqu~iti da je to sredstvo, u vreme razvo-ja i kasnije, ~ak bilo i ispred svih cevnihsistema PVO kojima je JNA raspolagala.

Razvojno-istraìva~ki napori i po-duhvati VTI i Zastava-oru`ja, u saradwisa Teleoptikom, Rudi âjavcem, Prvom Pe-toqetkom, Slobodom – â~ak i drugimpreduze}ima, omogu}ili su da se dobijepristojno cevno oru|e PVO, prihvatqivihodlika i za dana{we vreme. Sigurno imaprostora za unapre|ewe ni{anskih i ra-~unarskih sistema, ugradwu radara i po-boq{awe municije. Ti i drugi potezi po-vrati}e ugled tog sistema, ukoliko nadle-

`ni budu imali sluha i razumevawa dacevna i raketna oru|a PVO predstavqajusolidnu spregu. îwenica je da su tokomrata u SFRJ i tokom agresije Natoa, pi-lotima borbenih aviona i helikopterasalve obeleàvaju}e municije topovaPVO, bez obzira na nedovoqan plafondejstva, bile ve}a briga nego kada bi u re-trovizoru svoga kok-pita primetili „prat-wu” raketnog projektila.

Pored osnovne namenske upotrebe,SPAT 30/2 mm M-80A moè da se efika-sno upotrebi i kao sredstvo vatrene po-dr{ke na zemaqske ciqeve, pa i za borbuprotiv diverzantsko-teroristi~kih i po-buweni~kih snaga, ali i u uslovima tzv. ur-banog ratovawa i asimetri~nih dejstava.Wegove mogu}nosti manevra vatrom popravcu (360 stepeni) i visini (od –5 do+85 stepeni), te brzina navo|ewa (1,3rad/s) i ubrzawa oru|a (11,8 rad/s), a iposedovawe par~adno-fugasne i pancirnemunicije, omogu}uju veliki uspeh u borbiprotiv lovaca tenkova naoruànih RBR iprenosnim POVR, lakih OBV (pancirniprojektil probija 60 mm oklopa na opti-malnoj daqini) i ~ine da to sredstvo po-stane pouzdana podr{ka snagama KoV. Mo-gu}nost da, pored tri stalna ~lana posa-

MINOPOLAGA^MOS M-80A razvijen je u VTI do

prototipskog nivoa i faze terenskog is-pitivawa. Namewen je za polagawe PTminskih poqa. Predstavqao je uspelo re-{ewe, u nekim elementima konstrukcije iboqe od postoje}ih stranih sistema.Oklopno telo BVP M-80A dogra|eno je iprilago|eno ugradwi ure|aja za manipu-laciju minama, {arèrima za 288 PT mi-

na, dizalicom kapaciteta dve tone, odno-sno pet tona neposrednim dizawem {ar-èra. Posada je redukovana na tri do ~e-tiri ~lana. Ugra|ena je turela za mitra-qez 7,62 mm, a u vozilo su instalisanielektronsko-upravqa~ki sistemi sa{tampa~em podataka o broju, rasporedu,lokaciji minskog poqa i koraku ukopava-wa mina. Zbog uve}ane mase vozila (17,5t) MOS M-80A je imao za oko deset od-sto niè manevarske odlike.

razvoj je obustavqen zbog ratnih prilika uJugoslaviji.

Strela-10M2 J (projektni zadatak Sa-va) uspe{no je mogla da dejstvuje protiv ne-prijateqevih aviona koji lete u doletu br-zinama od 420 m/s, a u odlasku 310 m/s, navisinama od ekstremno malih 25 m (iznadzemqe) do 3.500 m, na daqinama od 500 do5.000 m i pri kursu na daqinama do 3.000m. Za taj sistem razvijena je doma}a kupolasa 2h2 lansera kontejnerskog tipa ({est ra-keta u vozilu kao rezerva). Sistem je pred-stavqao autonomnu vatrenu jedinicu, po{toje nezavisno od komande baterije mogao davr{i radarsku akviziciju ciqa, da ga iden-tifikuje i automatski odre|uje zonu za lan-sirawe rakete. Upravqawe raketnim si-stemom moglo je da se izvodi poluautomat-ski, automatski i ru~no (po potrebi).

Trokanalni sistem za samonavo|ewerakete (fotokontrastni, IC i kanal za za-{titu od smetwi) omogu}avao je raketi da„uhvati” ciq i da se autonomno navodi podnepovoqnim vremenskim uslovima i kadaprotivnik primewuje opti~ko ili IC ome-tawe.

Agresija Natoa na SRJ 1999. godinebila je zlehuda prilika da se proveri efi-kasnost sistema strela-10M iz koga je iz-vedena strela-10 M2J, ali nije.

RENESANSA DVEHIQADITIHNa ovogodi{wem sajmu NVO Partner

2007 bio je izloèn i samohodni PAT30/2 mm na {asiji BVP M-80A. Jugoimport– SDPR i Zastava-oru`je su ga na marke-tin{kom prospektu oru|a ozna~ili kaoSPAAG 30/2 (samohodni PA top 30/2 mm).

Razvoj SPAT 30/2 M-80A zapo~eo jekasnih osamdesetih 20. veka. U zavr{nojfazi ispitivawa prototipskog modela iusvajawa u naoruàwe JNA modernizova-nog ni{ansko-ra~unarskog ure|aja J171-F1OA, a ubrzo potom i savremenijeg ra-darsko-laserske konfiguracije, sistemaMotorola 68000, za SPAT M53/59 iM53/70 na pragi V3S, o~ekivalo se da tajsistem bude pogodan i za novu kupolu M-90 i M-91 sa dvocevnim zastavinim PAT30/2 mm pri ugradwi na {asiju BVP M-80A. Posle zavr{enih ispitivawa proto-tipa, vozilo SPAT 30/2 M-80A je usvojenou naoruàwe.

Ocena da prage nisu odgovaraju}ere{ewe za pra}ewe tenkova i BVP i wi-hovu PVO u manevarskim dejstvima van pu-teva, potencirale su zahtev i potrebu raz-voja sistema PVO sa topovskim naoruà-wem na {asiji BVP M-80. Zastarele ni-{anske sprave i SUV dodatno su poja~alizahtev za wihovu zamenu. U zadwem momen-tu razvoja SPAT 30/2 mm na {asiji BVPM-80A, odlukom vojnog vrha, odustalo seod tog projekta i prednost je data, kao i u

municije, meteorolo{ki i logisti~kih po-dataka o stawu sistema. Ni{anxija primai akusti~ne, pored vizualnih signala, a iupozorewe kada do|e do zastoja, ali i kaosignal optimalnog trenutka za otvarawevatre. Prelazak na ga|awe drugog ciqaostvaruje se brzo zahvaquju}i memorij-skom ~uvawu podataka u ra~unaru. Inte-grisana dnevno-no}na ni{anska spravaima stabilisano ogledalo glave u oberavni. No}ni kanal pasivnog tipa drugegeneracije omogu}uje dejstvo i no}u. Sa la-serskim daqinomerom mere se daqine dodeset kilometara.

MOGU]A DOGRADWA[asija BVP M-80A nudi mogu}nosti

za integraciju i sa drugim topovskim iliraketnim sistemima saglasno nosivostiplatforme, a prikazana kupola SPAAG30/2 moè da se ugradi na ve}inu guseni~-

nih vozila (i to~ka{a) mase iznad 15 to-na. Zanimqivo re{ewe prikazano u Ni-kincima 29. juna 2004, kao modifikacijaplatforme praga V3S, moglo bi da se pri-meni i na oklopno telo BVP M-80A. To jeaktuelno i sa stanovi{ta re{avawa vi-{kova NVO u okviru zacrtanih potencija-la Vojske.

Daqina uspe{nog dejstva modifiko-vanih sistema na pragama RL-2, sa adapti-ranim raketama vazduh-vazduh R-60MK, je-ste 10 km, plafon dejstva od 100 m do6.500 m, {to je dvostruko vi{e od efika-snosti topovskog sistema 30/2 mm. Raketnisistem RL-4 sa modifikovanom raketom R-73 delotvoran je na daqini do 15 km, aplafon dejstva od 100 do 9.500 m. Nije zaodbacivawe ni mogu}nost kombinacije to-povsko-raketnog sistema PVO na {asijiBVP, kakav je ruski tunguska ili pancir-S1,sa raketama 9M311 i 57E6, i automatskimtopovima 2A38M i 2A72, kalibra 30 mm.Postoje i druge mogu}nosti da se postoje}ivi{ak OBV iskori racionalno. Naravno,vozila treba prvo remontovati, a potommodifikovati i konvertovati.

BVP M-80 i M-80A trebalo bi mo-dernizovati unapre|ewem za{tite, boqimni{anskim sistemima za no}, uvo|ewemKIS sa digitalnim ra~unarima i odre|e-nim zahvatima na hodnom delu. Ugradwomkupole M91E2 sa topom 30 M-86 i dvo-strukim hrawewem znatno bi se poboq{a-la vatrena mo} BVP.

Nau~ni skup OTEH 2007 (odbrambe-na tehnologija 2007), odràn nedavno uVTI, uverio je prisutne da imamo potreb-nog potencijala za stvarala{tvo, ali mutreba pomo}i u realizaciji najavqenihprojekata.

Milosav C. \OR\EVI]


SANITETSKO VOZILO U Vojnotehni~kom

institutu projektovana jesanitetska verzija BVPM-80A. Sa vozila jeuklowena kupola, izme-weni su gorwi krovnipoklopci i zadwa ulaznavrata i prilago|en je po-trebama uno{ewa i iz-no{ewa rawenika iz vo-zila. Vozilo je imalotri-~etiri ~lana posade,a moglo je da prevozi ~e-tiri te{ka ili osam la-kih rawenika. Ali serij-ski nije proizvo|eno.

de, prevozi i iskrcni desant od ~etiri na-oruàna vojnika u za{ti}enom poloàjuunutar vozila, pro{iruje wegovu poliva-lentnost u borbenim dejstvima.

OKLOPNA ZA[TITAOklopna za{tita od zavarenih ~eli~-

nih plo~a velike tvrdo}e, debqine 6 mm(osim predwe znatno debqe), obezbe|ujubalisti~ku za{titu od AP projektila 7,62mm sa svih strana i na svim distancama.Napred je za{tita adekvatna otpornosti naAP projektile, kalibra 20 mm, na daqina-ma oko 1.000 m. Naravno, mogu}a je monta-à dodatnih panela za{tite.

Dvocevni top 30 mm zastava M-86, sagasnim ko~nicama, opremqen je sofistici-ranim SUV-om i elektro-servo ure|ajemTE-06, firme SAMM, za brzo i uspe{no na-vo|ewe kupole i topa i stabilizaciju oru-|a za precizno ga|awe u pokretu. U kupoluje ugra|en prijemnik radarskih podataka,~ime se dopuwuje sopstveni sistem osma-trawa i akvizicije ciqa. Top se puni rede-nicima (po 250 metaka), simultano, jednomvrstom municije, {to je nedostatak tog iz-vanrednog oru|a. Uvo|ewe dvostrukog hra-wewa i elektronskog izbora vrste metaka,uz savremeniju municiju, znatno bi oja~alopoziciju tog oru|a u savremenim uslovima.Vatra se otvara jedina~nom paqbom, krat-kim rafalima (do 5 met/s) ili neprekid-nim rafalima. Sredwa brzina rafalnepaqbe je 250 m/min, a maksimalna 600m/min sa obe cevi.

Sistem za upravqawe vatrom tipaGun King sastoji se iz nekoliko osnovnihelemenata: periskopskog ni{ana sa pro-menqivom {irinom vidnog poqa i dioptri-je, elektronskog balisti~kog ra~unara, la-serskog daqinomera i komandnih blokovaza upravqawe (ni{anxijin dvoru~ni, a ko-mandirov jednoru~ni). Kao opcija predvi-|ena je i TV kamera.

Alfanumeri~ki displej koristi se zauno{ewe interaktivnih podataka oru`ja,

SPAT 30/2 mm na poligonu Tehni~kog opitnog centra

u Nikincima

Kanadska armija odlu~ila je jo{ 2003. da izbaci iz naoruà-wa 114 tenkova leopard C2 (kanadska verzija leoparda 1A5). Za-kqu~eno je da je taj tenk dobra oruàna platforma, ali da nije po-desan za mirovne operacije. Do tada je bilo angaòvano van Ka-nade 5 tenkova u sastavu KFOR-a na KiM, a zatim jedan skvadron(13 tenkova) u Avganistanu. U zamenu za leopard C2 trebalo je dase nabavi 66 to~ka{kih borbenih vozila stryker 8h8 MGS (izme|u2006. i 2009.) Tako bi kanadska armija, pored holandseke, bilaprva u NATO koja se odrekla usluga svojih tenkova. Me|utim, isku-stva su pokolebala Kana|ane, tako da su ove godine ugovorili sanema~kom firmom KMW nabavku modernizovanih tenkova leopard2A6M CAN (M oznaka za za{titu od PT mina). Drugog avgusta ovegodine prvi primerak tenka je sve~ano prikazan pred zvani~nici-ma iz Bundesvera i direktora borda KMW u Berlinu, i tom prili-kom su uru~eni kqu~evi tenka kanadskom ambasadoru.

U prvoj tran{i bi}e isporu~eno 20 tenkova, a zatim sledipreuzimawe iz nema~kih vi{kova jo{ 80 tenkova baznog modelaleopard 2A4 koji }e se kroz saradwu nema~ke i kanadske industri-je modernizovati prema zahtevima Kana|ana. Nagove{tava se mo-gu}nost dodatne nabavke od 100 tenkova iz Holandije.

U osnovnoj konfiguraciji taj tenk je vrlo sli~an nema~kom ten-ku leopard 2 PSO, s tim {to se razlikuje po re{etkastoj dodatnojza{titi. Modularna oklopna za{tita instalisana preko osnovnog

33

K A N A D A I PA K N A B AV Q A L E O PA R D E

BULAT DOBIJA AKTIVNU ZA[TITU ZASLON

oklopa tenka leopard 2 A5/A6 je impresivnih balisti~kih per-formasi: glacis oklopnog tela 620 mm ~elika HB u za{titi odprojektila APFSDS, a 759 mm od HEAT projektila, predwi klinastiprofil kupole ima za{titna svojstva u omeru 920-940 mm, odno-sno 1.730-1.960 mm istih projektila. Ostale karakteristike nao-ruàwa, SUV-a, KIS-a, GPS i dr. su po standardima nema~ke va-rijante leopard 2 A5/A6. Program modernizacije trebalo bi dase zavr{i do kraja naredne godine. M. \.

Dugo najavqivana izraelska juri{na pu{ka TAR-21 Tavorprona{la je {estog kupca. Re~ je o Tajlandu, koji je za svoje oru-àne snage naru~io najmawe 10.000 komada. Naravno, prvi ku-pac je bio Izrael, koji se ipak odlu~io za doma}e pu{ke uprkosameri~koj ponudi za besplatnim karabinima M4. Drugi kupacsu specijalne snage Indije, tre}i specijalci Kolumbije, ~etvrtispecijalci Portugala, a peta Gruzija. Pu{ke TAR-21 Tavor subullpup konfiguracije i predstavqaju druge juri{ne pu{ke pro-jektovane i proizvo|ene u Izraelu, posle legendarne, pouzda-ne, ali prete{ke Galil.

Postoje tri varijante, osnovna, sa cevi duìne 460mm, skra}ena CTAR-21 sa cevi od 380 mm i najkra}a, MTAR-21sa cevi 330 mm. Pu{ka ima refleksni ni{an, mada standardna{ina koja se nalazi na gorwoj strani sanduka omogu}ava upo-trebu i drugih tipova ni{ana. Upravo zahvaquju}i tome i kom-paktnim dimenzijama, to izraelsko oru`je je naro~ito popular-na me|u specijalnim jedinicama. S. B.

TAVOR PRONA[AO [ESTOG KUPCA

Ukoro }e ukrajinsko MO usvojiti u naoruàwe sistem ak-tivne za{tite ADS „zaslon“ i unapre|eni reaktivni oklop„no`“ za oklopna vozila. Me|u prvima koji }e biti opremqenisa tom za{titom su tenkovi T-64 BM „bulat”, ina~e proizvo|e-ni u Harkovu ( za ceo SSSR).Ukrajina raspolaè sa oko 2.200tenkova T-64, a osim we imaju ih i Rusija i Belorusija.

Sistem ADS „zaslon“ efikasan je u za{titi tenkova odrazli~itih PT, vo|enih, balisti~kih i drugih projektila kojilete brzinom od 70 do 1.000 m/s. To podrazumeva i tenkovskegranate, kao i RBR. U toku je ispitivawe modernije serije ADS„zaslon“ koja bi presretala i uni{tavala projektile pre uda-ra u tenk, koji lete brzinom od 1.800 do 2.000 m/s - najsavre-menije potkalibarne projektile.

Novi ERO „no`“ razlikuje se po konstrukciji i balisti~-koj za{titi od do sada primewivanih ERO „kontakt“. Navodnoje efikasniji za 1,5 do 2,5 puta. Standardna efikasnost za-{tite ERO „kontakt-5“ je 500-600 mm od HEAT projektila i250-280 mm od APFSDS.

Predvi|a se da 800 osanovnih tenkova T-64BM „bulat“ samodernizovanom za{titom bude raspore|eno u jedinice ukra-jinske armije. M. \.


top za borbu protiv Turaka. I u vreme oku-pacije Kraqevine Jugoslavije 1941. godine,za borbu protiv fa{isti~kih okupatora,pravqene su improvizovane pu{ke i pi{to-qi kako bi se pomo}u wih do{lo do pravogoru`ja za narodnooslobodila~ku vojsku. To-kom agresije na Srbiju tokom 1999. godinezabeleèno je i to da su na{i vojni inè-weri improvizovali dodatne bustere naprotivavionske rakete, kako bi im pove}a-li domet, jer je avijacija Natoa letela navelikim visinama gde je na{i protivavion-ski sistemi nisu mogli dosegnuti.

ZA BORBU I ODBRANU Iako nema prave definicije impro-

vizovanog oru`ja, u Vikipediji (na stra-ni:http://en.wikipedia.org/wiki/Improvi-sed_weapons) moè se na}i obja{wewe dasu improvizovana oru`ja svi oni predmetii sprave koji se mogu koristiti za odbranu.Ako bi pro{irili tu definiciju u vojnomsmislu, onda bismo mogli dodati da su to,tako|e, i predmeti koji se mogu koristiti uborbi, a sa kojima se mogu naneti povredeili usmrtiti protivnik. Tako moèmo na-praviti razli~ita oru`ja za nu`nu odbra-nu. Najjednostavnije je da napravimo kopqetako {to }emo na jednom kraju motke mo-krim kanapom vezati neku o{tricu (iz Uput-stva za preìvqavawe u prirodi). Po{tose kanap pri su{ewu steè, o{trica }e bi-ti ~vrsto fiksirana. Isto tako se kaooru`je mogu koristiti brojni svakodnevnipredmeti – sportski rekviziti (bejzbol pa-lice, na primer), stakleni predmeti sao{trim ivicama, delovi ode}e kao {to sukai{evi ili opasa~i, alati (~eki}, izvija~,bradva ili sekira...), delovi razli~itihma{ina ili konstrukcioni materijali (ce-vi, opruge, kuglice, lanci i uàd), delovisa vozila ili alati za wihovu opravku, ku-hiwsko posu|e, pa ~ak i delovi ograde, na-me{taja i sl.

U improvizovana oru`ja mogu se uvr-stiti i teku}ine, gasovi, zapaqive i eksplo-zivne smese koje tako|e mogu izazvati po-vrede ili usmrtiti protivnika. Zbog toga jeu potpunosti jasno za{to su avionske kom-panije poo{trile kontrolu i zabranileuno{ewe fla{ica sa razli~itim teku}ina-ma, sprejeva u razli~itim oblicima ili he-mijskih komponenata ~ijim se spajawem mogudobiti sna`ni eksplozivi. Pri tome vaqaznati da se i razbijena fla{a, sa odvaqe-nim dnom, moè upotrebiti kao oru`je.

Takva podela bila bi adekvatna kad jere~ o op{toj definiciji, me|utim, kada go-vorimo o upotrebi improvizovanih oru`jau vojne svrhe, bitno je imati u vidu da se uborbenoj situaciji vojna oru`ja koriste na

I M P R O V I Z O V A N A I M O D I F I K O V A N A O R U @ J A

Ubojita oru`ja mogu se

napraviti i pomo}u {tapa

i kanapa, kaè stara

narodna mudrost. Da je to

istina pokazuju brojni

primeri iz istorije i

sada{wosti. Me|unarodne

organizacije i organi

OUN ukazuju da je

proizvodwa bez licence i

proliferacija zastarelog

malog oru`ja veliki

svetski problem.

Kada se David suprotstavio Golijatuupotrebio je pra}ku. Moè se re}i dasu pra}ka, kopqe, luk i strela prete-~e improvizovanih oru`ja, jer se, bu-kvalno re~eno, mogu napraviti pomo-

}u {tapa i kanapa. Kad je re~ o improvizo-vanoj izradi oru`ja, istorija nam govorida se ona upotrebqavaju odavno, kako zalov tako i u borbi.

Naravno, postoje brojne okolnosti ukojima ~ovek pribegava improvizacijama.U mnogim situacijama, posebno kriti~nimpo opstanak qudskih zajednica, ~ovekov umuspevao je da doku~i kako da unapredi svojuborbenu sposobnost improvizacijom oru`-ja. Prva kopqa i strele sa kamenim vrho-vima, kameni noèvi, pra}ke, a kasnije ikatapulti – nastali su najpre improviza-cijama. Kasnije su po~eli da se proizvodemasovno i postajali profesionalna bor-bena sredstva ili ratna tehnika. A istori-ja je bogata primerima takvog oru`ja odpraistorije do dana{wih dana.

Kod nas se pamti kako je u vreme Ka-ra|or|evog ustanka napravqen tre{wev

PU[KEIZ KU]NE RADINOSTI

ve}im ili mawim udaqenostima, a tek po-tom u bliskoj borbi. Specifi~nosti oruà-ne borbe ipak govore da se u specijalnimsituacijama, urbanim ili gerilskim dej-stvima, te u teroristi~kim akcijama, moguupotrebiti brojna improvizovana i modi-fikovana sredstva kojima se postiù poje-dina~ni efekti, ali se wima ne re{avaborbena situacija. Zbog toga se smawuje iz-bor improvizovanog oru`ja za vojnu upo-trebu. Najvi{e improvizacija bilo je u ze-mqama gde su se javqali oslobodila~ki, po-buweni~ki ili neki drugi pokreti, koji nisubili u mogu}nosti da se snabdeju savreme-nim oru`jem i municijom.

Pod improvizovanim oru`jima podra-zumevaju se i borbena tehni~ka sredstva iz-ra|ena od priru~nih predmeta ili (naj~e-{}e) zastarela ratna tehnika na kojoj sumodifikovani delovi da bi se dobila ve}aubojitost, upotrebqivost, mogu}nost zaskrivenu upotrebu ili kvalitetnija preci-znost. U svetskoj literaturi se pod impro-vizovanim i modifikovanim oru`jem po-smatraju i vojna oprema ili naoruàwe ko-je je kopirano, na kome su ura|ene impro-vizacije i modifikacije i nije izra|eno policenci, te oru`je proizvedeno u priru~-nim radionicama ili pogonima namewenimza proizvodwu druge tehnike.

AMERI^KIPATENTZa vojnu upotrebu improvi-

zovana borbena tehni~ka sred-stva mogu se podeliti na dve gru-pe. U prvu grupu spadala bi bor-bena sredstva i tehnika kojom mo-gu da se nanose ve}i gubici i kojase upotrebqavaju u borbenomkontaktu na razli~itim udaqeno-stima. Drugoj grupi pripadala bitehnika koja se koristi u pojedi-na~nim akcijama ili likvidacija-ma, na bliskim odstojawima, od-nosno, kako bi se to savremenimàrgonom moglo nazvati – u spe-cijalnim dejstvima ili aktivno-stima.

Zabeleèno je da je prvo da-lekometno improvizovano oru`-je bio top od poqoprivrednog ra-la koje je sluìlo kao kolevka zacev, napravqen u vreme progla-{avawa Republike Teksas u Ame-rici (pre rata izme|u SAD i Mek-sika 1846–1848). Projekat je ~aki patentiran kao Ameri~ki patentiz 1845. godine. Zabeleèno je ito da je tokom istorije, posebnokada su u vojnu upotrebu u{la va-trena oru`ja, najvi{e modifika-cija bilo na zastarelom ili za-plewenom oru`ju.

35

tokom 1937. godine koristili britanske„tompsone”, proizvedene bez licence samodifikacijama koje su omogu}avale ve}idomet i ubojitost. Kopirani su i „Mauze-rovi” pi{toqi i kori{teni su tokom tri-desetih godina u kineskoj mornarici kaoli~no oru`je oficira i tobxija.

U vreme osloba|awa Indije od kolo-nijalne vlasti, u severnom delu te mnogo-qudne zemqe, postojalo je nekoliko priru~-nih radionica za proizvodwu vatrenogoru`ja. Naj~e{}e su se kopirale britanske

pu{ke kako bi se mogla koristitizarobqena municija. Kada je iz-bila Kiparska kriza i Turskojuveden embargo na nabavku oru`-ja, u ku}noj radinosti proizvo|enje britanski automat „tompson”sa nadogra|enim burencetom kojije skrivao plamen na vrhu cevi.Proizvedeno je ~ak deset hiqadatog oru`ja.

Norve{ki pokret otpora je,tokom Drugog svetskog rata, imaoradionice u kojima su proizvo|e-ni prigu{iva~i „za dejstvo iz ta-me”, koji su se masovno koristiliu pojedina~nim akcijama protivokupatorskih vojnika. A poznatiautomat „sten” je tokom 1947. go-dine doìveo znatne modifika-cije i improvizacije kojima je po-boq{ana wegova ubojitost.

SKRA]ENEPU[KESkra}ivawe pu{aka je ka-

rakteristi~no za kriminalnu de-latnost, jer su se one mogle lak-{e sakriti pod ode}u i upotrebi-ti i kao pi{toqsko oru`je. Skra-}ivane su naj~e{}e pumparice ilova~ke pu{ke ~ime su dobijaleve}u ubojitost na mawim daqina-

Brojni su primeri prilago|avawa ce-vi vatrenog oru`ja za razli~ite vrste kali-bara. Isto tako, zabeleèno je da su odoru`ja koje su imala mehanizam za pojedi-na~nu paqbu izra|ivana ona koja su moglada dejstvuju i rafalnom paqbom. Tako je uSAD jo{ 1936. godine kod pi{toqa „kolt”tipa M1911, kalibra .45 napravqena im-provizacija kojom je omogu}eno da dejstvujei rafalnom paqbom. Patent je usvojen1940. i oru`je je kori{teno tokom Drugogsvetskog rata u ameri~kim jedinicama. Pi-{toq je nazvan i „egzoti~no oru`je”. Ekspe-rimentalni model M1911A1 imao je produ-èni okvir sa 25 metaka, koji je omogu}a-vao ispaqivawe 700 metaka u minuti.

Na nema~koj pu{ci MP44 ura|ene subrojne improvizacije i modifikacije. Na-~iwen je prigu{iva~, a zabeleèno je i toda joj je savijena cev kako bi wome mogaodejstvovati vojnik skriven iza zaklona. Natrofejnom karabinu „vilijams” tokarewemje ura|eno vi{e improvizacija na kundaku~ime su poboq{ane ergonomske karakteri-stike, a cev je prilago|ena za upotrebu raz-li~ite municije. Kubanski pobuwenici mo-difikovali su rusku poluautomatsku pu{kukalibra .30 dodavawem municijske kutije sa50 metaka. I Kinezi su u ratu sa Japancima

PRIGU[IVAÎSedamdesetih godina pro{log ve-

ka u modi su bila tzv. tiha oru`ja. Pri-gu{iva~i su ra|eni od raznih vrsta ma-terijala, delova alatki, te debqih gu-menih cevi za specijalne potrebe. To-kom 1975. godine ameri~ki marinci suu akcijama u Ju`noj Americi zarobili ivi{e pi{toqa na koje su bili utvr|enisnajperski ni{ani sa lova~kog oru`jaili boqi durbini koji su se mogli kupi-ti u trgovinama. Zaplewena su i mnogaautomatska oru`ja sa improvizovanimprigu{iva~ima.

Tre{wev top na saboru u Stragarima

36

ma. U borbi za oslobo|ewe skra}e-ne pumparice koristili su, pedese-tih godina prethodnog stole}a, MauMau pobuwenici u Keniji, jer su sepokazale dobre za borbu u xungli.Tokom 1952. do 1954. godine bri-tanska vojska je od Mau Mau pobu-wenika zaplenila mnogo improvizo-vanog oru`ja, kako pi{toqa tako ipu{aka. Mnoga od tih oru`ja su bi-la trofejna i kori{tena jo{ tokomPrvog svetskog rata u brojnim armi-jama sveta. Me|utim, ve{ti impro-vizatori prilagodili su ih za upo-trebu savremenije municije.

Tokom {ezdesetih i sedamde-setih godina u zemqama tre}eg sve-ta, koje su povele borbu protiv ko-lonijalizma, kori{teno je i modi-fikovano oru`je sa gasnim patro-nama. Najpre je modifikovana pu{ka 7,62mm iz koje su ispaqivane gasne patronetzv. manevarskom municijom (mecima bezzrna). Iz takvih pu{aka izbacivane su ga-sne patrone (kao {to se ispaquje trom-blon). Za akcije u gradovima kori{teni sui modifikovani i improvizovani pi{to-qi i revolveri sa gasnim patronama.

Ina~e, poznato je da se kao municija zaispaqivawe iz lova~kih pu{aka mogu kori-stiti ekseri razli~itih dimenzija, kugliceiz kugli~nih leàjeva, metalni opiqci i sli-~an materijal. Nije neobi~no ni to da sumnogi ustanici i gerilci ~esto koristili li-menke koka-kole kao prigu{iva~e za mnoga

oru j̀a, napuniv{i ih peskom ili nekim dru-gim materijalom koji prigu{uje zvuk.

U Pakistanu su tokom sedamdesetih go-dina otkrivene seoske radionice u kojima suproizvodili kopije razli~itog savremenogmalog oru`ja, naravno za mnogo mawu cenunego {to su ko{tali pravi i novi modeli.Naj~e{}e su kopirali „kala{wikov”, nema~-ke i ameri~ke pu{ke iz pedesetih i {ezdese-tih godina, pi{toqi pa ~ak i mitraqezi. Togovori da su oru`je proizvodili veoma ve-{ti majstori sa preciznim ma{inama.

U ratovima u Vijetnamu i drugim drà-vama Indokine, upotrebqavana su mnogo-brojna improvizovana oru j̀a i eksplozivne

naprave. Na objavqenimfotografijama iz tog vreme-na moglo se videti da su Vi-jetkongovci bili naoruànirazli~itim ubojitim naoru-àwem, naj~e{}e improvi-zirane izrade. U tim zemqa-ma je odvajkada upotrebqa-vana pirotehnika na pro-slavama, pa su pogoni za tuvrstu proizvoda kori{}enii za izradu improvizovanogoru`ja. Najpoznatiji je bioprvi vijetnamski karabin„~i-kom” (Chi Chom Carabi-ne). Tokom 1967. godine ame-ri~ka vojska je u jednoj ofan-

IRSKIMODELîni se da je u novijoj isto-

riji najvi{e tipova improvizo-vanog oru j̀a koristila Irska re-publikanska armija. Tokom 1979.godine britanska policija i voj-ska zaplenile su nekoliko hiqa-da primeraka razli~itih oru`jaizra|enih ili modifikovanih uku}noj radinosti – od pi{toqa doautomatskog oru`ja razli~itihkalibara. Tako|e je zapleweno ivi{e primeraka ubojnog oru`jakoje je napravqeno od startnihpi{toqa ili vazdu{nog i malo-kalibarskog oru j̀a, a koje se mo-glo kupiti u javnoj prodaji bez do-zvole za no{ewe oru j̀a.

VATRENI BICIKLZabeleèno je i da su ruski vojnici u Avganistanu koristi-

li bicikl sa prikolicom na dva to~ka, na kojoj se nalazio mi-traqezac. Me|utim, jo{ zanimqivija je improvizacija pale-stinskih boraca Al-fataha koji su na motocikl utvrdili cevbestrzajnog topa i tako obezbe|ivali efikasnu promenu vatre-nih poloàja u dejstvima protiv izraelskih vojnika. Kasnije jeta modifikacija ura|ena i u nekim drugim vojskama, jer se po-kazala kao veoma korisna improvizacija.

zivi na jugu Vijetnama u mnogim selima zaple-nila autohtone pu{komitraqeze i mitraqe-ze proizvedene u seoskim radionicama, kojisu bili odli~na kopija pravog oru j̀a. Me|utim oru`jem na|eno je veoma mnogo kopija„Brovningovih” pu{aka tipa M2. Ve} u tovreme mnoge pu{ke imale su potcevni baca~bombi ili granata ili dodatke za ispaqiva-we tromblona, izra|ene u improvizovanimradionicama.

I u ratu u Kamboxi tako|e je uo~enokori{}ewe mnogobrojnog kopiranog fran-cuskog oru`ja proizvedenog u malim radio-nicama.

ELEKTRIFIKOVANO ORU@JEDevedesete godine pro{log veka do-

nele si mnoge novine. Iako nije bilo rato-va kakvi su se vodili tokom {ezdesetih uIndokini, bilo je paravojski koje su se na-oruàle zastarelom i modifikovanom voj-nom tehnikom. Kad su proizvedeni elek-tri~ni upaqa~i za mine i eksplozivne na-prave bilo je poku{aja da se iskoriste zapokretawe zatvara~a i udara~a radi akti-virawa kapisle na dnu ~aure. Prve takvepu{ke prona|ene su kod naoruànih otpad-ni~kih grupa na Floridi 1990. godine.Elektri~ni upaqa~i najvi{e se koriste zaaktivirawe improvizovanih bombi, poseb-no daqinskim upaqa~ima.

Modifikovani pi{toq M1942 koji su Amerikanci koristili u Vijetnamu, u specijalnim operacijama

Bestrzajni top na motociklu – modifikacija koja je na{la primenu u mnogim pobuweni~kim grupama

37

ko, ne postoje ni odgovaraju}e sankcije ko-jima bi se moglo sankcionisati kr{ewe li-cencnih prava. âk se pokazalo da uvo|e-we embarga na uvoz oru`ja nekoj zemqi naj-~e{}e vodi kr{ewu me|unarodnih propisai pogoduje proliferaciji improvizovanogi modifikovanog oru`ja. Uz to, problemima i socijalnu, bezbednosnu, psiholo{kupa i zdravstvenu konotaciju.

EDUKACIJAZa zdravstvo mnogih zemaqa veliki

teret su nastradali od improvizovanog imodifikovanog oru`ja. âk i Amerikasprovodi brojne akcije da bi edukovalastanovni{tvo u kori{}ewu vatrenog oru`-ja kako bi se spre~ilo povre|ivawe ismrtni slu~ajevi. Takve akcije prati i pro-veravawe posedovawa oru`ja kod stanov-ni{tva. Budu}i da je na Aqasci, zbog broj-nih okolnmosti, dozvoqeno posedovati ikoristiti vatreno oru`je, svakih nekolikogodina kontroli{e se koliko komada i ka-kve modele poseduju stanovnici. U jednomizve{taju nadle`nih organa iz 2003. godi-ne, od evidentiranog i pregledanog oru`-ja, ~ak 70 odsto bilo je improvizovano ilimodifikovano.

Ne treba posebno elaborirati koli-ko je to aktuelan problem kad govorimo ome|unarodnom terorizmu. Danas nije ni-kakav problem izraditi improvizovanueksplozivnu napravu. Dovoqno je nabavitibilo kakve komponente od kojih se moè na-praviti eksploziv, detonatorsku kapislu iimprovizovati upaqa~. âk se u svim ar-mijama sveta pripadnici oruànih forma-cija i obu~avaju da izra|uju improvizova-ne mine.

Nikola OSTOJI]

ja. Tom prilikom bilo je posebno re~i oprodaji improvizovanog i modifikovanogoru`ja (odnosno oru`ja proizvedenog utre}im zemqama bez licence).

I godi{wi izve{taji SIPRI (Stokholm-ski me|unarodni istraìva~ki institut zamir) ukazuju da je to zna~ajan svetski pro-blem. Tako je u 1990. godini prodato oru j̀aproizvedenog bez licence u vrednosti 20milijardi dolara, dok je u 1999. godini pro-dato za 60 milijardi zelenih nov~anica.

Svetske me|unarodne organizacije iinstitucije isti~u da je to i pravni pro-blem, jer proizvodwa oru`ja i vojne opre-me bez licence nije efikasno regulisaname|unarodnim pravnom, niti postoje}i za-koni vaè u svim zemqama sveta. Isto ta-

Mnogo vi{e modifikovanog i impro-viziranog oru`ja kori{teno je u zemqamaJu`ne i Centralne Afrike, te u Argentini,Gvatemali i Panami. I tamo su u ku}noj ra-dinosti kopirana svetski poznata oru`ja imunicija, koji su kori{}eni u borbi zaoslobo|ewe ili u lokalnim ratovima. Dabi pove}ali vatrenu mo}, pobuwenici su senaoruàvali i improvizovanim minobaca-~ima i raketnim baca~ima. Wihova proiz-vodwa je bila relativno jednostavnija negoizrada pe{adijskog oru`ja (tzv. malo oru`-je – small arms), nisu bili potrebni speci-jalni ~elici i precizna obrada materijalakao {to su zarezi u cevi i sli~no. Cevi zaraketne baca~e mogle su se izraditi od alu-minijuma pa ~ak i od specijalne plastike.

Ima i veoma interesantnih improvi-zacija. Ira~ki pobuwenici su na karoseri-ju kamiona postavili protivavionski top„broving” i sa wime veoma ve{to dejstvo-vali sa ve}ih daqina po ameri~kim vojni-cima, {to im je omogu}avalo da veoma brzomewaju vatrene poloàje. U Angoli je na-pravqen i vi{ecevni baca~ raketa koji jepostavqen na karoseriju kamiona i takoobezbe|ivao ve}u efikasnost vatrenog dej-stava pobuwenika po vladinim jedinicama.Nebrojena oru`ja, od lakih mitraqeza dovi{ecevnih topova od 30 mm, utvr|ivana suna {asije lakih motornih vozila.

Brojne su i improvizacije na munici-ji, na primer zarezivawe zrna, udubqiva-we vrha... Najpoznatiji su modifikovanieksplozivni i tzv. dum-dum meci koji nanosemnogo teè povrede od klasi~nih zrna. Ia-ko su takve modifikacije zabrawene me|u-narodnim propisima, zrna sa pove}anomubojito{}u ne proizvode se samo u ku}nojradinosti ve} i u fabrikama municije.

SVETSKI PROBLEMKoliko god bile ma{tovite i zanimqi-

ve improvizacije i modifikacije na oru`-ju, toliko je to postalo i svetski problem.Krajem devedesetih godina najve}i izvozni-ci zastarelog pe{adijskog oru`ja, po izve-{taju OUN o proliferaciji malog oru`ja(objavqenog 2000. godine), bile su Bugar-ska, Rumunija, Ruanda, Togo, Ukrajina, Ju-`na Afrika, biv{i Zair i Zambija. Kupcisu bile zemqe koje su imale tehnologiju dato oru`je modifikuju, prilago|avaju odgo-varaju}im standardima municije i daqe gaprodaju oslobodila~kim pokretima ili ze-mqama koje nemaju dovoqno novca da kupujunove i savremene modele. Koliko je to ve-liki problem za Ujediwene nacije govoripodatak da se svake godine odràvaju kon-ferencije na kojima se sagledava problemproliferacije malog oru`ja. Tako je fe-bruara 2005. godine u organizaciji OUN,u @enevi, odràna konferencija o global-nim kretawima proliferacije malog oru`-

PU[KA S PETLOMU Imperijalnom muzeju u Londonu

~uva se i improvizovana pu{ka proiz-vedena na Kipru 1965. godine sa tzv. pe-tlom – mehanizmom za okidawe pomo}uzategnute opruge koja je nakon otpu{ta-wa „petlovog repa” potiskivala udara~.

DVOMETKAU Meksiku je tokom {ezdesetih go-

dina pro{log veka kori{teno neobi~nomodifikovano oru`je kojim su se ispa-qivala dva metka. U metalne cevi sta-vqane su dve ~aure koje su se punile ba-rutom za lova~ke pu{ke, a i zrna su bilaizra|ena u ku}noj radinosti. To oru`je,kao i mnoga druga, kori{teno je i protivameri~kih policajaca i vojnika koji su~uvali granicu prema Meksiku.

Mau Mau pobuwenici sa modifikovanim zastarelim oru`jem

volver ne bi mogao da izdrì pritiske kojinastaju pri opaqewu. No, „Smit i Veson“ jepo~eo da radi, u saradwi sa „Remingto-nom”, na oja~anom prototipu revolveraSiV 1950 Target, u kalibru .44 specijal.„Smit i Veson“ veli~inu rama svojih revol-vera ozna~ava slovima J, K, L i N, a to jebio revolver najteèg rama N.

Uve}awem pre~nika cevi i oja~awemrama, teìna prototipa je porasla na 47unci (1.410 g), {to se smatralo dovoqnimza probu novog metka nazvanog magnum 44.Duìna ~aure je uve}ana za 1/8 in~a (oko 3mm), najvi{e zbog toga da se metak ne bi mo-gao uloìti u dobo{ revolvera kalibra.44 specijal, jer bi to imalo katastrofal-ne posledice.

DEVET IZMENA NA ORU@JURevolveri i municija su pro{li testo-

ve februara 1955. godine i doneta je odlu-ka o po~etku serijske proizvodwe. Prvih500 revolvera je imalo cev duìne 6,5 in-~a (16,5 cm), ali je ubrzo po~ela proizvod-wa varijante sa cevima duìne 4 in~a (10,8cm). Tokom prve godine proizvodwe, cena jeiznosila 135 dolara. U to doba, SiV jo{nije dao numeri~ke oznake svojim proizvo-dima, i oru`je je imalo naziv magnum 44. Tek1957. godine dobio je definitivnu oznaku –SiV, model 29.

Istini za voqu, vaqa naglasiti da mo-del 29 nije bio prvi revolver u kalibrumagnum 44, jer je fabrika „Ruger“ preteklaSiV za nekoliko meseci i na trì{te izne-la revolver blekhouk. Me|utim, to je bio„kaubojski” revolver, koji funkcioni{e jed-nostrukom akcijom, dok je model 29 radiona principu dvostruke akcije. Nije poznatokako je „Ruger” mogao izraditi revolver ukalibru koji je tada jo{ predstavqao po-slovnu tajnu, ali se pri~a da je jedan slu-`benik „Remingtona“ odneo nekoliko meta-


NAJMO]NIJINA SVETUIako SiV, model 29, i magnum 44 vi{e nisunajmo}niji na svetu, jersu se pojavila novaoru`ja i kalibri, taj harizmati~ni revolver i metak davali su samopouzdawe osobi koja ih nosi. Tome u prilog svedo~i poznatidijalog Harija Kalahanasa trojicom naoruànihpqa~ka{a jednog restorana. Oni se podrugqivo smeju wegovojpretwi da }e ih spre~itiu pqa~ki, re~ima: „Nemoè{ nam ni{ta. Ima nas trojica, a ti sisam”. „Nisam”, odgovara Kalaha „I nas je trojica. Tu smoja, Smit i Veson”.

R E V O L V E R S M I T I V E S O N , M O D E L 2 9 , U K A L I B R U M A G N U M 4 4

TRI PRVA PRIMERKAPrvi revolver izra|en je 29. de-

cembra 1955. godine, pod serijskimbrojem S130927, i poklowen je R. H. Kol-menu, direktoru „Remingtona“. Drugi jeposlat general-majoru Xulijanu He~eru,tehni~kom uredniku magazina AmericanRifleman, koji ga je detaqno predstavio umartovskom izdawu 1956. godine. Tadaje prvi put pomenut epitet „najmo}nijegrevolvera na svetu”, a He~er je dodao daje „novi revolver tri puta ja~i od sta-rog kolta kalibra .45, a dva puta od mag-numa .357”. Tre}i primerak revolveraje, kako i prili~i, uru~en Elmeru Kitu.

Znam o ~emu razmi{qa{, propalice!Da li sam ispalio svih {est metaka,ili samo pet? Pravo da ti kaèm, usvoj ovoj gu`vi, i ja sam se zbunio. Alipo{to je ovo magnum 44, najmo}niji re-

volver na svetu, koji bi ti otkinuo glavu,moè{ sam sebe da upita{: Imam li sre-}e? Pa, ima{ li je, propalice? Hajde, po-tegni... ulep{aj mi dan!

Ove re~i iz legendarnog monologaKlinta Istvuda u ulozi policijskog inspek-tora Harija Kalahana, izre~ene u filmu„Prqavi Hari” iz 1971. godine, u~inile suvi{e na promociji revolvera smit i veson,model 29, nego sve marketin{ke kampawe uistoriji industrije oru`ja. [irom SAD,strelci, qubiteqi oru`ja, filmofili iobi~ni gra|ani, zabrinuti za li~nu bezbed-nost, pohrlili su u prodavnice oru`ja saèqom da postanu vlasnici „najmo}nijegrevolvera na svetu”.

Me|utim, treba naglasiti da je do ta-da SiV, model 29, bio prisutan na trì{tuve} petnaest godina. ûveni strelac i lo-vac Elmer Kit je jo{ po~etkom pedesetih go-dina pro{log veka, u kontaktima sa fabri-kom municije „Remington” i firmom „Smiti Veson“, traìo „pravu” municiju za lov ukalibru .44 specijal, a {to je po wemu tre-balo da bude zrno teìne 250 grejna (oko16 grama), koje bi imalo brzinu od 1.200stopa u minuti (400 metara u minuti). „Re-mington“ je smatrao da nijedan tada{wi re-

SAD izazvao veliku zabrinutost javnosti.Klint Istvud je ulogu dobio tek nakon {to suje, zbog raznih razloga, odbili Frenk Si-natra (za kog je prvobitno bila namewena),Xon Vejn, Stiv Mek Kvin i Pol Wumen.

Smatra se da je Istvud sam izabraomodel 29 za svoje oru`je u filmu, ali po-{to nijedan revolver tog tipa nije bio do-stupan, kori{}en je model 57 u kalibru .41magnum, a kasnije model 25 u kalibru .45kolt za koji je mnogo lak{e bilo obezbedi-ti manevarsku municiju, jer se isti kalibarkoristi pri snimawu kaubojskih filmova.Oba modela su po dimenzijama jednaki mo-delu 29, tako da se razlika ne prime}uje nafilmu. Istvud je na streli{tu ve`bao samodelom 29, ali je koristio municiju .44

ka iz rane serije „Rugeru” na uvid iprobu, na osnovu ~ega je nastaoblekhouk.

Tokom godina u~iweno je ukupnodevet izmena na oru`ju radi oja~a-wa revolvera, a i pojednostavqewai pojeftiwewa proizvodnog proce-sa. Godine 1978. uveden je model629, izra|en od ner|aju}eg ~elika(kod SiV broj 6 u nomenklaturiozna~ava oru`je koje se izra|uje odner|aju}eg ~elika). Potom se ide kasmawewu teìne (model MountainGun, sa cevi od ~etiri in~a, 629Compact sa cevi duìne 2,5 in~a,odnosno 6,35 cm, te 629 Light Hun-ter), {to je diskutabilna odluka, jersa smawewem mase raste ja~ina tr-zaja pri opaqewu. Pojedini modelise nude sa kompenzatorima, kao {tosu 629 Compensated Hunter, uveden2001. godine, i Performance Centersa {inom za opti~ki ni{an.

Metak magnum 44 odli~an je iz-bor za lov na krupnu severnoame-ri~ku divqa~, poput jelena, divqesviwe i mrkog medveda, te {teto~i-na tipa kojot, sve do daqine od 150jardi (135 metara), pogotovo iz ka-rabina i kratkih cevi, {to je izu-zetno popularno u SAD. Vrlo je pre-cizan i uz to lak za puwewe u doma}oj ra-dinosti, {to je tako|e ra{iren hobi, kojipruà mno{tvo mogu}nosti kombinacija zr-na i baruta. Mnogi lovci vole da imaju idugu i kratku cev, koju nose u istom kalibru,jer je time pojednostavqena logistika.

POPULARNOSTDONOSI FILMPravu popularnost revolver je stekao

tek nakon prvog filma iz serijala o „prqa-vom Hariju Kalahanu”. Cini~ni i surovi po-licajac, kod kog je pokreta~ki duh pravda, ane zakonska regulativa, odmah je prirastaoza srce ameri~kim gledaocima, jer je u todoba porast nasiqa u urbanim sredinama

39

secijal, zbog umawenog trzaja.Nakon prvog filma po~ela je

prava navala na prodavnice oru`-ja, jer su model 29 i magnum 44 sma-trani idealnim re{ewem za svebezbednosne probleme, a pogotovoza samoodbranu. Cena oru`ja je vi-{estruko porasla, u skladu sa po-tra`wom, ali je najve}i broj kupa-ca oru`je odneo na streli{te, is-palio nekoliko metaka i zatim ga,zastra{en trzajem, vratio ku}i dase hvali pred poznanicima, a re-volver skupqa pra{inu.

Magnum 44 nije dobar metakza samoodbranu, jer je brza uza-stopna akvizicija ciqa jednostav-no nemogu}a zbog siline trzaja. Os-im toga ima preveliku probojnumo}, {to zna~i da proma{aj ili ri-ko{et vrlo lako mogu pogoditi ne-du`ne osobe.

Pro{le godine je obeleèna50. godi{wica ovog revolvera, aSiV je trì{tu ponudio model 2950th anniversary, sa cevi od 6,5 in-~a i zlatnim logom firme sa desnestrane rama, po ceni od 1.125 do-lara. Potpredsednik marketingaSiV, Tom Tejlor, sa pravom je rekaoda je uticaj modela 29 na industri-ju oru`ja bio do tada nezabeleèn.

Wegovom pojavom uspostavqene su novegranice kvaliteta izrade streqa~kog i lo-va~kog oru`ja.

SiV model 29 i magnum 44 vi{e nisunajmo}niji na svetu, jer postoje nova oru j̀ai kalibri kao .454 Casull, .50 Action Expressi .500 Smith&Wesson, ali su ovaj revolver imetak imali veliku harizmu i davali samo-pouzdawe osobi koja ih nosi. Tome u prilogsvedo~i poznati dijalog Harija Kalahana satrojicom naoruànih pqa~ka{a jednog re-storana. Oni se podrugqivo smeju wegovojpretwi da }e ih spre~iti u pqa~ki, re~ima:

„Ne moè{ nam ni{ta. Ima nas troji-ca, a ti si sam”. „Nisam”, odgovara Kalahan.„I nas je trojica. Tu smo ja, Smit i Veson”.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

NIJE ZA SAMOODBRANUNakon prvog filma o inspektoru Kalahanu po~ela je

prava navala na prodavnice oru`ja, jer su model 29 imagnum 44 smatrani idealnim re{ewem za sve bezbedno-sne probleme, a pogotovo samoodbranu. Cena oru`ja jevi{estruko porasla, u skladu sa potra`wom, ali je najve-}i broj kupaca oru j̀e odneo na streli{te, ispalio neko-liko metaka i zatim ga, zastra{en trzajem, vratio ku}i dase hvali pred poznanicima, a revolver skupqa pra{inu.

Magnum 44 nije dobar metak za samoodbranu, jer jebrza uzastopna akvizicija ciqa jednostavno nemogu}azbog siline trzaja. Osim toga, ima preveliku probojnumo}, {to zna~i da proma{aj ili riko{et vrlo lako mogupogoditi nedu`ne osobe.

Performance Centersa kompenzatorom

Classic

Model 629


P R O T I V H E L I K O P T E R S K A O D B R A N A T E N K O V A

stvima koja se nalaze uarsenalu savremenih ten-kova. Me|utim, ako se de-taqnije analizira, maweili vi{e efikasna sred-stva te namene postoje du-ì period, dodu{e ne nasvim tipovima tenkova.

RATNI DUELI Prvi zabeleèni

slu~aj da je neki tenk uni-{tio letelicu, odnosno uovom slu~aju avion, dati-ra jo{ iz perioda Drugogsvetskog rata. Naime,1941, pri odbrani Kri-ta, posade dva britanskatenka tipa matilda 2 pri-metile su da nema~ki avi-oni u vi{e uzastopnihslu~ajeva prele}u jednouzvi{ewe. Tenkovi su od-mah postavqeni u pogodanpoloàj i otvarawem va-

tre iz glavnog topa kalibra 40 mm na prvinadolaze}i avion, oborili ga direktnimpogotkom.

Kasnije, 1945, jedan nema~ki tenk jeprojektilom iz glavnog topa pogodio i obo-rio ameri~ki lovac bombarder P-47 Thun-derbolt 2. Naravno, ~esto se de{avalo danema~ki avioni stradaju od krovnih protiv-avionskih mitraqeza Browning M2HB kali-bra 12,7 mm, montiranih na ameri~kim ten-kovima u rukama savezni~kih tenkista nazapadnom i na isto~nom frontu (SSSR jedobijao obilnu pomo} u naoruàwu i vojnojopremi od SAD i Velike Britanije tokomcelog rata). Ti mitraqezi su se pokazalitoliko korisni, da svi ameri~ki, sovjetskii ruski tenkovi do dan-danas obavezno ima-ju krovno naoruàwe ovog tipa. U me|uvre-menu, borbena avijacija je znatno napredo-vala, pa je ovaj mitraqez postao prili~noneefikasan u izvornoj nameni. Ipak, i da-qe se montira vi{e zbog ~iwenice da jeupotrebqiv protiv „tvr|ih” ciqeva ili ci-qeva na ve}im daqinama jer je kineti~kaenergija zrna 12,7 mm vi{estruko ve}a odspregnutog mitraqeza 7,62 mm.

U me|uvremenu su ulogu aviona za ne-posrednu vatrenu podr{ku (lovaca bombar-dera i juri{nika) delimi~no preuzeli heli-kopteri naoruàni sa POVR. Te leteliceraspolaù boqim manevarskim karakteri-stikama, ali i daleko mawom brzinom i vi-sinom leta od aviona, tako da su u lokalnimsukobima posle Drugog svetskog rata tenko-vi uspeli da obore nekoliko helikoptera,{to „namerno”, {to pukom slu~ajno{}u.

U

PRILAGODQIVOSTPRETWAMA

vi{e navrata, po~ev od pojave bestr-zajnih topova, ru~nih raketnih baca-~a, preko protivoklopnih vo|enih ra-keta (POVR), sve do specijalizovanihborbenih helikoptera, pojedini stru~-

waci predvi|ali su postepeno i{~ezavawetenkova. Sve to povezano je sa upotrebomvrlo efikasnih kumulativnih bojnih glava,protiv kojih ~eli~ni oklop nije mogao datizadovoqavaju}u za{titu. Posebno je ta kam-pawa bila sna`na nakon Izraelsko-arap-skog rata 1973, kada su helikopteri poka-zali izuzetnu efikasnost u uni{tavawutenkova, koji, jednostavno, bez podr{keavijacije i sredstava samohodne artiqe-rijske i raketne PVO, sami nisu imali od-govor na ovu pretwu.

U kasnijoj fazi, razvijen je ~itav spek-tar vrlo efikasnih tipova tenkovskog oklo-pa: vi{eslojni, sendvi~ oklop, eksplozivnoreaktivni oklop (ERO), a u posledwe vre-me, aktivni sistemi za{tite, tipa soft kill ihard kill, nameweni za ometawe, odnosnouni{tavawe nadolaze}ih projektila. S

druge strane, proti-voklopni helikopteridanas se sve vi{e su-o~avaju sa razli~itimefikasnim protivhe-likopterskim sred-

Tenkovi, kao najmo}nija

oklopna vozila, pokazali su

iznena|uju}i stepen

prilagodqivosti razli~itim

pretwama. [tavi{e,

ne samo da mogu da podnesu

mnogo udaraca ve} i te kako

i da ih zadaju. âk i protiv,

po mnogima, najqu}ih

protivnika – borbenih

helikoptera.

Dejstvo projektilaM830A1 na daqinskiupravqanomhelikopteru UH-1Huey

41

Najpoznatiji slu~aj se desio 1982. go-dine tokom borbi u dolini Beka u Libanu,kada su izraelski tenkovi merkava uspelida obore dva sirijska helikoptera.

Opasnost koju helikopteri predsta-vqaju po tenkove Sovjeti su primetili jo{sedamdesetih godina pro{log veka, nakonpojave i borbene upotrebe ameri~kih heli-koptera Bell AH-1 kobra u Vijetnamu. Na za-padu se samo {pekulisalo o planovima so-vjetskih stru~waka, tako da su ~udni opitnikontejneri na zadwem delu kupole nekih ten-kova T-62 protuma~eni kao ku}i{te za PO-VR 9M14 maqutka (AT-3 Sagger), nameweneza postizawe, u to vreme, dalekometne pro-tivoklopne vatre. Tome su doprineli i na-pori Egip}ana koji su na svoje tenkove T-62,otprilike u isto vreme, postavili dvostru-ke lansere raketa zemqa-vazduh 9K32 stre-la-2 (SA-7 Grail), odnosno doma}e varijanteAyn as Saqr sa svake strane kupole, jasno na-mewene za borbu protiv protivni~kih va-zduhoplova, prvenstveno helikoptera. Me-|utim, kasnije se po~elo razmi{qati i odrugoj mogu}nosti – da su i Sovjeti namera-vali da svoje POVR sa tenkova T-62, izme|uostalog, upotrebe i za borbu protiv heli-koptera ({to je bila posledica uverewa dasamohodni artiqerijski i raketni sistemiPVO ne}e uvek biti u mogu}nosti da pruèza{titu tenkovima od napada iz vazduha).

Amerikanci su sedamdesetih potvrdi-li da POVR imaju odre|ene mogu}nosti dej-stva protiv sporijih letelica, kada je natestovima u Fort Bliss pomo}u POVR TOWoboreno svih 13 lete}ih meta (bespilotneletelice)!

SKUPE RAKETEKako se T-62 sa lanserima POVR o~i-

gledno nije najboqe pokazao, na tenkovimaT-64B (kasnije i na T-80B) prvi put je, 1976,ugra|ena POVR, ali ovog puta lansirana izcevi topa 125 mm. Ta raketa imala je oznaku9M112 kobra (AT-8 Songster) i predstavqalaje revolucionarno oru j̀e: radio navo|ena,sa dometom 4.000 m i probojno{}u 600 mm~elika, deklasirala je sve tipove municijena zapadnim tenkovima, sa ina~e ve}im efi-kasnim dometima topa 105 mm zahvaquju}ikvalitetnijim sistemima za upravqawe va-trom (SUV). Tako|e, davala je i vrlo atrak-tivnu mogu}nost ga|awa protivni~kih heli-koptera, zbog relativno kratkog vremena le-ta do maksimalnog dometa – od 14,6 sekundi,{to je mawe od POVR TOW (20-21 m/s) – od-nosno, teoretski bi tenk vremenski ranije ina ve}em dometu (domet TOW je 3.750 m) po-godio helikopter nego obrnuto.

Prve POVR lansirane iz topovske ce-vi postojale su zapadne MGM-51 Shillelagh(sa tenka MBT-70 i M-551 Sheridan) i fran-cuska ACRA (sa lovca tenkova AMX-10M) imodifikovanog tenka AMX-30, ali nijedna

gu}no{}u ga|awa u pokretu ({to je ina~e ve-lika prednost), dometom 5 km i tandem-ku-mulativnom bojnom glavom probojnosti700–750 mm. Te rakete namewene su tenko-vima T-80U i T-90.

Razvijena je i serija POVR lansira-nih iz topova 100 i 115 mm sa tenkova T-55i T-62, protivoklopnih topova T-12 i bor-benog vozila pe{adije BMP-3, pod oznakom9M117 bastion. One su imale slede}e per-formanse: domet 4.000 m, probojnost600–850 mm (najvi{a vrednost je za vari-jantu 9M117M1 arkan) i vreme leta do mak-simalnog dometa od 12 sekundi. Sve spome-nute POVR lansirane iz cevi tenkovskogtopa imaju verovatno}u poga|awa 80 odstoprotiv tenkova, {to se, sigurno, u slu~ajudejstva protiv helikoptera mora umawiti uodre|enoj meri.

Osim Sovjeta, odnosno Rusa, POVRlansirane iz cevi tenkovskog topa razvilisu jo{ samo i Izraelci. Wihova POVR La-hat lansira se iz tenkovskih topova kali-bra 105 i 120 mm, ali i iz helikoptera, apredvi|a se weno prilago|avawe i bestr-zajnim topovima 106 mm M40 i lanserimapostavqenim na terenskim vozilima Hum-mer. Kao i ve}ina ruskih raketa ovog tipa,i Lahat koristi lasersko navo|ewe, ali zarazliku od wih, ima poniru}u trajektoriju uzavr{noj fazi, {to tandem-kumulativnojbojnoj glavi (probojnosti 800 mm) obezbe-|uje dejstvo na krov tenka ili helikoptera.Tako se postiè odre|ena mogu}nost ga|a-wa i delimi~no zaklowenih letelica, na-ravno, ukoliko su obeleène laserskimsnopom. Domet je ve}i i iznosi najvi{e 8km, a modifikacije tenkovskog SUV-a svede-ne su na zamenu laserskog daqinomera kom-binovanim ure|ajem daqinomer-obeleì-va~ i unos potrebnih podataka u balisti~kikompjuter tenka.

Iako POVR ove vrste imaju velikuprednost u odnosu na ve}inu POVR lansi-ranih sa helikoptera (TOW, HOT), pre svegazbog kra}eg vremena leta i ne{to ve}eg do-meta, osnovni problem predstavqa relativ-

POTVRDA USPE[NOGDEJSTVAAmerikanci su sedamdesetih po-

tvrdili da POVR imaju odre|ene mo-gu}nosti dejstva protiv sporijih lete-lica, kada je na testovima u Fort Blisspomo}u POVR TOW oboreno svih 13lete}ih meta (bespilotne letelice).Ovome u prilog govori i ratna praksa– izraelski helikopter AH-1S kobraoborio je 1982. sirijski Gazelle dej-stvom POVR TOW, dok je ira~ka pe{a-dija oborila jedan iranski AH-1J Sea-cobra sa POVR Milan.

VEROVATNO]A POGA\AWATenkovski top sa klasi~nom muni-

cijom namewenom za pruàwe vatrenepodr{ke ne moè efikasno da se kori-sti za ga|awe ciqeva u vazduhu, zbog re-lativno male brzine ga|awa. Kao ilu-stracija moè posluìti verovatno}apoga|awa izra~unata za top 115 mm so-vjetskog tenka T-62 sa potkalibarnommunicijom stabilisanom krilcimaAPFSDS: 26 odsto za helikopter koji mi-ruje, svega 5 odsto za helikopter koji seu odnosu na tenk kre}e popre~no brzi-nom 90 km/~ i 3 odsto brzinom 180km/~, na udaqenosti 2.000 m. Rezultatitrenutno-fugasnim projektilom, ~ija jepo~etna brzina mawa (750 u odnosu na1.615 m/s), bili bi jo{ nepovoqniji,tako da se municija mora prilagoditikako bi se verovatno}a poga|awa po-ve}ala na prihvatqiv nivo.

nije postigla uspeh, tako da se od wih odu-stalo. Godine 1985. pojavile su se dve po-boq{ane POVR – 9M119 svir i refleks(AT-11a, b Sniper) – namewene tenkovima T-72B i T-80U, dometa 4 i 5 km, navo|ene la-serskim zrakom i pove}anom probojno{}una 650–700 mm ~elika. Kona~no, 1992. po-javila se POVR 9M119M refleks sa mo-

Odbacivawe nosa~a od legure aluminijuma nakon izletawa iz cevi

no visoka cena, tako da se u borbenom kom-pletu ruskih tenkova ne nalazi vi{e od oko~etiri POVR. [tavi{e, u ruskoj armiji no-{ewe tenkovskih POVR ograni~ava se naelitne gardijske jedinice ili na stare{in-ski kadar, zbog sloènosti upotrebe. Kaoalternativa raketama, odavno se name}usekundarni malokalibarski automatski to-povi, koji su se na tenkovima pojavili preraketa. Ipak, uprkos ugradwi na relativnovelikom broju prototipova tenkova, nisu do-ìveli {iru operativnu upotrebu.

JEVTINIJA ZAMENAJedan od prvih i jo{ aktuelnih prime-

ra automatskog topa je francuski tenk AMX-30. Umesto tradicionalnog mitraqeza 7,62mm, koaksijalno oru`je je automatski top20F2 (GIAT M693), kalibra 20 mm sa neza-visnom elevacijom u odnosu na osnovni top105 mm (do 40o), namewen za ga|awe pro-tivni~kih oklopnih transportera bez utro-{ka municije glavnog topa 105 mm, a i zadejstvo po helikopterima. Za spregnutooru`je nedostatak takve montaè je rela-tivno ograni~en borbeni komplet od svega1.050 metaka, zbog ~ega se od toga na sle-de}em francuskom leklerku odustalo, pa jeumesto topa ugra|en koaksijalni te{ki mi-traqez Browning M2, kalibra 12,7 mm.

Sli~no su uradili i [vajcarci, kojisu svoje automatske topove 20 mm na doma-}im tenkovima Pz61, tokom modernizacijezamenili mitraqezima 7,5 mm. [ve|anisu na projektu Strv-2000 predvideli kori-{}ewe topa 140 mm sa spregnutim topom40 mm Bofors i mitraqezom 7,62 mm, ali seod ovog projekta odustalo. Prototipovidva najaktuelnija zapadna tenka, M1Abrams i Leopard 2, testirani su sa krov-nom montaòm daqinski upravqanog auto-matskog topa 20 mm, kao {to je bilo ura|e-no i na wihovom prethodniku u vidu neuspe-log projekta tenka MBT-70, ali se od serij-ske proizvodwe odustalo.

Kona~no, mo`da najboqe re{eweugradwe automatskog topa na tenk je stiglo,sasvim neo~ekivano, iz Slova~ke. Slova~-ka, odnosno ranije êhoslova~ka, godinamaje po licenci proizvodila sovjetske tenko-ve T-72 u varijantama M, M1 i M1M, takoda su, kada je do{lo do raspada dràve,obe zemqe, i ê{ka i Slova~ka, nastavileda razvijaju sopstvene varijante tog legen-darnog oru|a. Tako su Slovaci, sve u èqida ponude atraktivan izvozni proizvod, natrì{te izbacili tenk T-72M2 moderna, na~ijem se zadwem delu kupole nalazi modulsa dva {vajcarska topa Oerlikon KAA, po-stavqenih sa strana kupole, svaki sa po200 metaka kalibra 20 mm i sa uglom ele-vacije -4 do +35o.

Iako nije bilo kupaca, Slovaci se ni-su predavali i izbacili su novu varijantu,

namewenom tenku Leclerc. Projektil je imaokonvencionalni izgled, blizinski upaqa~,izvla~e}a krilca na zadwem kraju, po~etnubrzinu 1.000–1.100 m/s i efikasni domet3.500–4.000 m. Amerikanci su oti{li ko-rak daqe. Pri razvoju municije M830A1(HEAT-MP-T, High Explosive Anti-tank – Multi Pur-pose – Tracer, ili skra}eno MPAT (Multi Purpo-se Anti Tank), namewene za zamenu kumulativ-no-par~adne M830, odlu~ili su da u potpu-nosti promene konfiguraciju projektila.Umesto klasi~nog, primewen je potkalibar-ni projektil pre~nika 90 mm sa nosa~em/sa-botom od legure aluminijuma, ~ija je masaumesto 13,5 kg (M830), smawena na svega11,4 kg, {to je uz sna`nije barutno puwewe(7,1 umesto 5,4 kg) omogu}ilo pove}awe po-~etne brzine sa 1.130 m/s na 1.400 m/s.

Tako visoka po~etna brzina, uz mawipre~nik projektila vi{estruko je skratilotrajawe leta do maksimalnog efikasnog do-meta od 4.000 m u odnosu na trajawe leta he-likopterskih POVR koje su u najve}em brojupodzvu~ne (najbrà POVR danas je ruska9K121 Vikhr/AT-16 Scallion brzine 600 m/s, tj.1,8 maha). Bojna glava je kumulativno-par-~adna, a proizvo|a~, Alliant Techsystems tvrdida je efikasnost protiv vozila u odnosu naM830 pove}ana za 30 odsto, a protiv bunke-ra za 20 odsto. Me|utim, ono {to pored ve-like po~etne brzine M830A1 ~ini veomasmrtonosnim u borbi protiv helikoptera, je-ste multifunkcionalni upaqa~, koji se moèpodesiti da deluje na tri na~ina: trenutno,sa odloènim dejstvom i blizinski.

Kako projektil nije navo|en, nakon{to ga ispali, tenk moè odmah da napustipoloàj, ~ime se u velikoj meri pove}avaverovatno}a preìvqavawa vozila. Osimtoga, cena nevo|enog projektila, pa bio onopremqen i sloènim upaqa~em kao {to jeonaj na M830A1, u svakom slu~aju je niàod cene POVR lansirane iz cevi tenkovskogtopa, {to, barem za sada, municiju HEAT-MP-T ~ini optimalnim „ubicom” helikopte-ra. I zaista, kada su odràvani manevritokom devedesetih godina, neposredno na-kon uvo|ewa ove municije u operativnu upo-trebu, tenkovi M1 abrams pokazali su sesposobnijim da uni{te borbeni helikopternego obrnuto!

Postavqa se pitawe kako se tenkovimogu „nositi” sa savremenim borbenim he-likopterima, kao {to su AH-64 apa~ ili ru-ski Mi-28N, opremqenim sa najnovijimPOVR dometa ve}eg od 8 km, {to je dvostru-ko u odnosu na efikasni domet municijeM830A1. Odgovor je u konfiguraciji tere-na: ukoliko je re~ o brisanom prostoru,npr. pustiwi, prednost imaju spomenuti he-likopteri, ali u uslovima koji su pribli-`niji evropskom rati{tu, odnosno na tere-nu gde se ne moè uvek iskoristiti maksi-malni domet POVR, tenkovi su jo{ i te ka-ko u prednosti.

Sebastian BALO[

42

koja je umesto dva topa 20 mm, imala jedanruski top 2A42, kalibra 30 mm, sa borbe-nim kompletom 250 metaka. Na taj na~in,iako je smawena brzina ga|awa, u velikojmeri je poboq{ana efikasnost municije.Me|utim, kako za sada nema kupaca za wih,jedini operativni tenkovi, naoruàni au-tomatskim topom sposobnim za vatreno dej-stvo po helikopterima, ostali su AMX-30.

Iako se „na duè staze” radi o jevti-nijoj alternativi POVR lansiranih iz cevitopa, automatski topovi ugra|eni na tenko-ve imaju i svoje nedostatke – mawi efika-sni domet u odnosu na POVR i specifi~nostugradwe. Ako se prihvati francusko vi|e-we, zauzima se relativno velik unutra{wiprostor unutar kupole, tradicionalno na-mewen spregnutom mitraqezu. Prema slo-va~kom principu, dodatni top u posebnommodulu obezbe|uje zadràvawe spregnutogmitraqeza i obezbe|uje ugradwu topa ve}egkalibra, ali neminovno vi{e uti~e i na ma-su vozila, borbeni komplet je mawi, topima daleko slabiju za{titu od dejstva pro-tivnika i mewa se balans kupole, {to s ob-zirom na dodatni oklop na ~elu mo`da i ni-je toliko {tetno. Kombinacijom, uslovnore~eno, prethodna dva na~ina obezbe|ewaprotivhelikopterske komponente tenka, od-nosno primenom nevo|enog projektila aliza osnovni tenkovski top, postignuto je mo-`da danas i najboqe re{ewe za ovaj pro-blem, ali uz uslov da se koristi municijasa specijalnim upaqa~em.

MUNICIJA ZATENKOVSKI TOPKonstruktivno najjednostavniji na~in

da se trenutno-fugasni, trenutno-fugasnopar~adni ili kumulativno-par~adni tenkov-ski projektili prilagode za borbu protivhelikoptera, jeste ugradwa blizinskih upa-qa~a, koji su na artiqerijskim sredstvimaPVO jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Nataj na~in, projektil ne mora direktno da po-godi helikopter, ve} moè da se iskoristivelika razorna mo} projektila topa kali-bra 120 ili 125 mm, tj. wegov relativno ve-lik ubojni radijus.

Prvi poku{aj u tom pravcu ostvarili suFrancuzi na neuspelom projektilu 120 mm

15. novembar 2007.

POVRkoja se lansira

iz tenkovskog topa 9M119M „refleks”

43

îwenica je da }e programi razvoja avionaXP-1 i C-X biti na graniciisplativosti, imaju li seu vidu male proizvodneserije koje }e odlikovatitaj, kao i ve}inu drugihjapanskih posleratnihprojekata. Ali Japan, kaoekonomski i tehnolo{kigigant, svesno pravi takvepoteze kako bi odrào korak sa najsavremenijimtokovima u vazduhoplovnojindustriji, prièqkuju}i povratak na me|unarodno trì{te.

RAZVOJ KAOTEHNOLO[KITRENING

nosedi borbeni avion F-1, koji se u stru~-nim krugovima posmatra kao svojevrsna re-plika britansko-francuskog jaguara.

Uporedo sa razvojem {kolskih i bor-benih aviona, inèweri „Kavasakija” pro-jektovali su i sredwi transportni avion C-1, koji je poleteo 1970. godine. Premda jedizajn bio uspe{an, taj avion nije izra|enu velikoj seriji – proizveden je samo 31primerak. Osim ve} pomenute zabrane iz-voza, razlog su bili i nespretno definisa-ni takti~ko-tehni~ki zahtevi tog transpor-tera. Naime, u trenutku wihovog definisa-wa nije razmatran dolet optere}enog avi-ona kao su{tinska odlika, jer je predvi|e-no da se C-1 upotrebqava samo unutar ta-da{weg Japana. Me|utim, ve} se 1972. go-dine, kada je Okinava vra}ena u japanskookriqe, postavilo pitawe transportnihefektiva koji }e bezbedno i ekonomi~no iz-vr{avati zadatke vazdu{nog transporta naliniji Japan–Okinava. Kako se C-1 svojimdoletom nije uklapao u tu ulogu, Japanci subili prisiqeni da nabave avione C-130herkules.

Svi preostali avioni tipa C-1 danasse nalaze u sastavu 402. i 403. skvadronaJapanskih vazduhoplovnih samoodbrambe-nih snaga i nameweni su takti~kom tran-sportu. S obzirom na vi{edecenijsku eks-ploataciju tih aviona, Japanci su po~etkom2001. godine pokrenuli pitawe novog tran-sportnog aviona, koji bi trebao da zamenipostoje}e C-1, ali i herkulese C-130.

Istovremeno sa formulisawem zahte-va za novi transportni avion, i Japanskemornari~ke samoodbrambene snage iskaza-le su potrebu za novim patrolnim avionomkoji bi odmenio vreme{ne ~etvoromotorceP-3 orion.

Nakon razmatrawa stranih re{ewa,odlu~eno je da se u oba slu~aja pokrenu do-ma}i razvojni programi. Novi patrolniavion ozna~en je kao P-X, a transporter kaoC-X. Za nosioca oba programa odre|ena jekompanija „Kavasaki” (Kawasaki Heavy Indu-stries – KHI). Na taj su na~in Japanci poku-{ali da smawe tro{kove razvoja, premdaje, ~iweni~no, re~ o avionima razli~itenamene i druga~ije pogonske grupe.

NAJPRE JE POLETEO XP-1Iako je konstruktorski bio zahtevni-

ji, u vazduh se prvi vinuo prototip patrol-nog aviona P-X. Prvi let dogodio se 28. sep-tembra ove godine iznad baze Gifu. Ve}slede}eg dana, razvojna oznaka P-X zvani~-no je promewena u XP-1.

Patrolni avion XP-1 jeste ~etvoromo-torni niskokrilac klasi~ne koncepcije.Osim patrolirawa iznad morskih povr{i-

Kao poraènoj strani u Drugom svet-skom ratu, Japanu je nametnut niz re-striktivnih zakona, koji su se, izme|uostalog, odnosili i na razvoj naoru-àwa i vojne opreme. Tako je, na pri-

mer, i dan-danas na snazi zabrana prodajejapanskog naoruàwa drugim dràvama. Me-|utim, i u takvim nepovoqnim uslovima, Ja-panci se nisu odricali vlastitih razvojnihprograma, imaju}i u vidu ~iwenicu da su teh-nolo{ki nivo i napredak jedne zemqe naj~e-{}e neraskidivo vezani sa vojnim tehnolo-gijama. U tom kontekstu odvijao se i razvojjapanske vazduhoplovne industrije, koja jeve} 1958. godine proizvela T-1, mlazni pr-venac namewen naprednoj obuci pilota.

Ipak, teì{no su u posleratnim dece-nijama vazduhoplovne jedinice opremaweameri~kom tehnikom, koja je velikim delomlicencno izra|ivana u japanskim pogoni-ma. Krajem {ezdesetih godina pro{log vekaJapan se odlu~io na korak daqe, upu{taju-}i se u razvoj nadzvu~nog {kolskog avionaT-2. Ta letelica je ubrzo evoluirala u jed-

N O V I J A P A N S K I A V I O N I

na, namewen je i protivpodmorni~ku iprotivbrodsku borbu. Pogonsku grupu sa-~iwavaju turboventilatorski motori Ishi-kawajima-Harima Heavy Industries XF-7, kojisu razvijeni specijalno za taj tip aviona.Pretpostavqa se da je wihova snaga oko50 kN. Zahvaquju}i modernim i ekonomi~-nim motorima XP-1 moè da leti na ve}imvisinama i brzinama u odnosu na P-3Corion, a o~ekuje se i znatno duè vremeostajawa u vazduhu.

Premda XP-1 vi{e nije tajna, osnovnetakti~ko-tehni~ke odlike i daqe su nedo-stupne {iroj javnosti. Sli~no je i sa avio-nom C-X. Zbog toga su brojne takti~ko-teh-ni~ke odlike u sferi naga|awa i pretpo-stavki. Izvesno je, ipak, da }e niz kqu~nihkomponenata, naro~ito specijalnih elek-tronskih sklopova, do}i upravo sa drugestrane Pacifika, ta~nije iz SAD, gde je utoku razvoj sli~nog patrolnog aviona,ozna~enog kao P-8 Poseidon (posejdon). Uskladu sa namenskim zadacima, XP-1 }e bi-ti opremqen radarom sa faziranom an-tenskom re{etkom, integrisanim sistemomza aktivnu i pasivnu elektronsku za{titu,sonarom i takti~kim sistemom koji pilotupomaè u manevrisawu tokom napada naplovne objekte.

Zbog brojnih elektronskih sistema iopreme ugra|eni sistem komandi je tzv. fly-by-light (flaj baj lajt – let pomo}u svetla).Taj naziv ukazuje da se signali upravqa~kihkomandi pilota prenose opti~kim kablom,a ne ìcom, kao u sistemu FBW (fly-by-wire).Prednost novog sistema je smawena mogu}-nost disfunkcije zbog interferencije ko-mandnih signala i signala elektronskeopreme.

Avion je naoruàn torpedima (Mk 46i Tip 97), dubinskim bombama i protiv-

brodskim raketama (ameri~ki AGM-84 ijapanski ASM-1C). Naoruàwe se sme{ta uunutra{wi prostor, u trupu aviona, ili naosam podvesnih nosa~a. Pluta~e, koje avi-on izbacuje u rejonu pretraìvawa, sme-{tene su u profilisanim leì{tima u rep-nom delu letelice.

Ulazak u upotrebu aviona XP-1 o~ekujese 2011. godine. Ve}ina stru~nih izvoraukazuje na to da je Japanu potrebno oko 80aviona tog tipa. Na taj na~in postepeno }ese iz upotrebe povla~iti avioni P-3C ori-on, koje je „Kavasaki” licencno proizveo u107 primeraka.

44 15. novembar 2007.

PRETPOSTAVKEPremda XP-1 vi{e nije tajna,

osnovne takti~ko-tehni~ke odlike su idaqe nedostupne {iroj javnosti. Sli~-no je i sa avionom C-X. Zbog toga subrojni takti~ko-tehni~ki podaci u sfe-ri pretpostavki. Izvesno je, ipak, da}e niz kqu~nih komponenata, naro~itospecijalnih elektronskih sklopova, do-}i upravo sa druge strane Pacifika,ta~nije iz SAD, gde je u toku razvojsli~nog patrolnog aviona, ozna~enogkao P-8 posejdon.

Novi transportni avion C-Xodlikova}e veliki plafon leta ivisoka podzvu~na brzina

45

NOVI TRANSPORTNI AVIONA – C-XC-X je sredwi transportni avion

konvencionalnog dizajna koji se danas ve-oma ~esto vi|a na vojnim transportnimavionima (C-17, C-390, Il-76, An-74...).U razvoju se nalazi od 2001. godine, akrajem ove godine o~ekuje se i wegov prvilet. C-X je pogowen sa dva sna`na motoratipa General Electric CF6-80C2, potiska266 kN, koji se ina~e primewuju na Boein-gu 767.

Kabinski i teretni prostor avionasu presurizovani. Avion je projektovan za

FALI^NI ZAKIVCILet prvog prototipa aviona P-X ka-

snio je vi{e meseci zbog fali~nih zaki-vaka ameri~ke proizvodwe. Zakivci neo-dgovaraju}eg kvaliteta uticali su na ~vr-sto}u strukture letelice, {to nije smeloda se dozvoli. Kako je u pitawu bio samodeo ugra|enih zakivaka, wihovo locira-we i naknadna zamena zahtevali su mno-go vremena. Sli~an problem uo~en je ina prototipu aviona C-X. Na wemu su ot-krivene i deformacije horizontalnogstabilizatora i mawe prskotine na tru-pu, a to je dodatno usporilo program.

upotrebu sa kratkih i slabije pripremqe-nih poletno-sletnih staza. Opremqen jesistemom koji pilotu olak{ava upravqa-we na malim visinama, te sa sistemom zaautomatizovani utovar i istovar. Teret jemogu}e izbaciti i u letu otvarawem zadwerampe. Najve}a poletna masa aviona iz-nosi 141 tonu, a maksimalna korisna no-sivost 37,6 tona. U ovoj opciji dolet avi-ona iznosi 5.600 kilometara. Avion bi,navodno, trebala da odlikuje visoka kr-stare}a brzina leta i mogu}nost letewana gorwim nivoima (na kojima uglavnom le-te putni~ki avioni). Osim u{tede u gorivui pove}anog doleta, Japanci time {ire i

mogu}nost prodaje aviona civilnim kom-panijama koje se bave kargo prevozom.

Ulazak aviona u upotrebu o~ekuje se2012. godine. Trenutne procene ukazuju dase za japanske potrebe predvi|a prijem 44aviona C-X koji }e zameniti dotrajale C-1i C-130.

Ukupna vrednost oba projekta procewu-je se na 2,83 milijarde ameri~kih dolara.Izvesna u{teda ostvarena je unificirawemdela kabinskog prostora oba aviona, APUure|ajima za napajawe, zatim zajedni~komkonstrukcijom horizontalnih repnih povr{i-na i spoqne sekcije krila. îwenica je, me-|utim, da }e i pored toga ovi programi bitina granici isplativosti, imaju li se u vidumale proizvodne serije koje }e odlikovatitaj, kao i ve}inu drugih japanskih poslerat-nih projekata. Ali Japan, kao ekonomski itehnolo{ki gigant, svesno pravi takve potezekako bi odrào korak sa najsavremenijim to-kovima u vazduhoplovnoj industriji, prièq-kuju}i povratak na me|unarodno trì{te.

Mr Slavi{a VLAÎ]

Avion XP-1prvi put je poleteo

28. septembra ove godine

46

oblika kugle, u koju je mehovima orguqauduvavao vazduh podiù}i (neznatno) pri-tisak unutar komore. Tako su, de fakto,udareni temeqi pneumatske medicine koja}e otkri}em kiseonika 1775. (Pristley) otvo-riti velike mogu}nosti na vi{e medicin-skih podru~ja.

Prva komora izgra|ena je 1860. u Ka-nadi, a zatim u Sankt Peterburgu, Amster-damu i Ro~esteru. Doktor Kaningem (Cun-ningham) je, u Klivlendu 1927. godine, iz-gradio svetsko pneumatsko ~udovi{te u ob-liku kugle, pre~nika 20 metara, {esto-spratno, sa kupatilima i salonima, u komeje poku{avao da pod povi{enim pritiskomle~i sve i sva{ta. Uspeh je postigao jedinou le~ewu kesonske bolesti, dok ga je ame-ri~ko lekarsko dru{tvo moralno osudiloza sve ostalo.

Posle Drugog svetskog rata, zahvaqu-ju}i unapre|enim tehnologijama zavariva-wa metala dolazi do pravog buma u proiz-vodwi komora, ~ime su omogu}ena neslu}e-na istraìvawa – spu{tawe ~oveka do eks-tremnih dubina u moru, medicinsko odgo-netawe tajni pona{awa ~ove~jeg organi-zma na povi{enim pritiscima, komerci-jalno kori{tewe podmorskih resursa,

15. novembar 2007.

B A R O K O M O R E

Barokomore su, uglavnom, ~eli~ne her-meti~ne posude za sme{taj jednog ~o-veka ili vi{e qudi, u kojima se onipodvrgavaju potpritisku ili natpri-tisku do odre|enih vrednosti, po pro-

pisanoj proceduri i u odre|enom periodu.Gasni ambijent unutar barokomore moèbiti vazduh, kiseonik ili me{avina sainertnim gasovima (azot, helijum). Kiseo-nik se naj~e{}e di{e iz posebnih zatvo-renih sistema za disawe, a izdahnuti va-zduh se, zbog wegove agresivnosti, odvodivan komore.

Radi potpunijeg shvatawa ove mate-rije, pomenimo da se barokomore termi-nolo{ki preciznije odre|uju kao hipoba-ri~ne komore, u kojima se stvara potpri-tisak, a koriste se u trenaì pilota, re-kompresione se koriste u ronila{tvu, ahiperbari~ne u medicini za le~ewa paci-jenata primenom kiseonika pod povi{e-nim pritiskom.

POÊCI RAZVOJAEnglez Hen{ou (Henshow) davne 1662.

imao je viziju le~ewa qudi pod povi{enimpritiskom vazduha, pa je neke svoje paci-jente sme{tao u improvizovanu komoru

ISPITIVAWEGRANICAMOGU]EGRazli~ite su okolnosti

– vojnoprofesionalne,

komercijalne, medicinske,

itd. – koje qude uvode u

barokomore radi

podvrgavawa promeni

atmosferskog pritiska,

na mawu ili ve}u vrednost

od prirodno date na kojoj

ìvimo. Svaki razlog je

poseban i povla~i za sobom

kompleksnu tehni~ku

logistiku, a i medicinsko an-

gaòvawe radi brige o

zdravqu qudi u

neprirodnim uslovima

smawenog ili pove}anog

pritiska okoline. Danas je

u svetu u upotrebi oko

7.000 komora razli~ite

namene, a brojke se,

takore}i, svakodnevno

pove}avaju.

daqe predstavqaju sinonim ronila~ke si-gurnosti. U „prvoj ligi“ su recimo Dräger,Haux, Comex, Galeazzi, Iberco, Hyper tec.Sve te kompanije, pored proizvodwe veli-kih tzv. vi{emesnih komora, imaju u svomasortimanu i male, tzv. jednomesne, a pri-druìli su im se, i stvorili pravu konku-renciju, i proizvo|a~i poput firmi Sec-hrist, Hyox, Perry, ETC, Khrunichev, itd.

OBUKAPILOTASvaka avijacija koja drì do sebe i

potpune obu~enosti svojih pilota nabavilaje tu vrstu komora, u kojima se piloti diùna visine 10-15, pa i vi{e kilometara, si-muliraju}i uslove leta u krajwe razre|e-nom vazduhu, gde nije mogu}no opstati bezpodr{ke dodatnog izvora kiseonika. Pilo-ti su u avionima, jasno, pod maskama, zaslu~aj havarije svojih kabina, {to ne bipreìveli bez kiseonika iz boca.

Supozicija havarija pilotskih kabinana velikim visinama odigrava se u hipoko-morama kako bi piloti osetili {ta se tode{ava, navikli se na krajwi stres i iz-vla~ewe iz opasne situacije, a sve radibezbednog prizemqewa. Te komore su, naj-pre, bile gra|ene u obliku kocke, a kasnije,radi unifikacije tehnologije gradwe, poputvaqka, kao i komore za ronioce. Jedna odnajnovijih i boqe opremqenih komora(Hypostar – 2000) instalirana je u Alìruza potrebe wihovih pilota i padobranaca.

POMO] U PODVODNIM AKTIVNOSTIMARonila{tvo je svojim zahtevima i po-

trebama na odre|eni na~in iznudilo kon-strukciju komora kojim bi se osiguralo vi-{e aspekata u podvodnim aktivnostima: se-

sportski izazovi i svakojaki ludi rekordipostavqeni pod vodom.

Firme stasale u toj delatnosti po-ratnih godina dostigle su svetski vrh kva-liteta i sigurnosti svoje opreme, bez kojenema ozbiqnijeg rowewa danas, tako da i

BROJ KOMORA DANASDanas je u svetu u upotrebi oko

7.000 komora razli~ite namene, abrojke se, takore}i, svakodnevno pove-}avaju, iz ~ega se mogu izvu}i zakqu~cida se broj komora za vojne i komerci-jalne (privredne) aktivnosti pove}avapo stopi stotinak godi{we, taman to-liko koliko se komora povu~e iz ope-rativne upotrebe zbog zastarelosti iisteka zakonskog roka eksploatacije.Broj komora za medicinske potreberaste vrtoglavo. Najve}i porast pro-izvodwe i stavqawa u funkciju komoraje u Kini, koja ve} ima 3.500 komora uupotrebi, druga je Rusija sa 1.500 ko-mora, pa Japan sa 1.000, dok je preo-stalih 1.000 raspore|eno u Evropi(500) i SAD i ostalim zemqama (500).

lekcija kadra, redovni ronila~ki trena`,verifikacija ronila~kih zvawa i sticawevi{ih, priprema za komplikovanije zadatkepod vodom, sigurnost u slu~ajevima podvod-nih incidenata, kratkotrajno (operativno)dubinsko rowewe, rowewe u potpunoj satu-raciji i sprovo|ewe terapijskih i rekom-presionih procedura.

Sem navedenih namena, rekompresio-ne komore omogu}avaju i dodatne aktivno-sti, poput nau~noistraìva~kog rada (NIR)u medicinskim oblastima vezanim za bora-vak ~oveka pod vodom ili pod povi{enimpritiskom na suvom (u komori), NIR u obla-sti hiperbari~ne tehnike i ispitivawe no-voproizvedenih ili remontovanih ronila~-kih i podmorni~kih sredstava.

Komore su neophodan deo ukupne logi-stike na velikim podvodnim radili{tima,gde se izvode dugotrajni i naporni radovina ve}im dubinama, na spasila~kim brodo-vima kao podr{ka brojnim podvodnim ak-tivnostima te{kih i dubinskih ronilaca.Podr{ka su i podmorni~kim posadama, doksu prilikom specijalnog rowewa, u morna-ri~kim bazama, obi~no u okviru tzv. roni-la~kih poligona, te u hiperbari~nim cen-trima ratnih mornarica u kojima uobi~aje-no funkcioni{e i stanica za pripremu ga-snih me{avina za dubqa rowewa.

Uobi~ajeno, komore se po broju mestaza ronioce dele na jednomesne ili vi{e-mesne, a po mestu montaè na stacionarneili pokretne. Vi{emesne komore redovnoimaju dva prostora – mawu pretkomoru ive}i glavni odsek – da bi se moglo komuni-cirati (ulazak ili izlazak lekara i drugihlica) bez naru{avawa pritiska na kome seprovodi odre|ena procedura. Broj mestaza sedewe je {est do osam u glavnom odse-ku i dva u pretkomori, mada se u novije vre-me grade serijske komore sa najvi{e 14 se-

Ulazak dubinskih ronilaca u rekompresionu komoru

48

de}ih mesta. Unutra{wi pre~nik cilin-dri~nog trupa komore je najmawe 1.800 mm,a zapremina od 10 do 12 kubnih metara.Ulazna vrata (sa obe strane na sferi~nimkalotama) okruglog su oblika. Na straniglavnog odseka postoji tzv. Bajonet-spoj zaizobari~ko spajawe jednomesne komore,kojom se u vi{emesnu transportuje roni-lac stradao u podvodnom incidentu, da bimu se pruìla kompleksna medicinska po-mo} i obezbedio nadzor nad povre|enim.

Najkvalitetnije komore iz te grupe su:TDS-I (Dräger), Starcom 1800 (Haux), CX-1800(Comex), 180.8.AC (Galeazzi), IB-100 (Iberco),

Jednomesne komore su prenosnog tipai upotrebqavaju se za neposrednu podr{kuronila~kim jedinicama na lokaciji rowe-wa. U slu~aju incidenta ronilac se hitnosme{ta u komoru, u kojoj se „diè“ na pri-tisak dubine incidenta i pod nadzorom naj-hitnije transportuje do najbliè ustanovekoja ima vi{emesnu komoru i licenciranoglekara specijalistu podvodne (hiperbari~-ne) medicine. Predstavnici najboqih jed-nomesnih komora jesu: TDT-5-FD (Dräger),Transstar 5,5 (Haux) i 65.1.AMST (Galeazzi).

Zbog nemogu}nosti da se pomogne ro-niocu u jednomesnoj komori (stawe bez sve-sti) proizvedene su i komore za dva lica,tzv. duo-komore, ne{to modifikovanog ob-lika i ve}e zapremine od jednomesnih, kakobi pratilac povre|enog mogao da bude uzwega u toku transporta. Predstavnici duo-komora su Duocom (Dräger), Medcom (Ha-ux), R-200 (ETC).

Stacionarne komore, uglavnom vi{e-mesne, sem velike mase (najmawe osam to-na), imaju fiksne temeqe, energetske pri-kqu~ke i upravqa~ki pult prive{en uz ko-moru ili pozicioniran izme|u, ako je re~ okompleksu vi{e komora. Pokretne komore,

KRSTARICA EDINBURGPre dvadesetak godina udruìli

su se ronioci i svetski biznismeni kojisu finansirali operaciju va|ewa Sta-qinovog zlata sa dna mora, kojim jeSSSR pla}ao savezni~ku pomo} u hranii oru`ju za svoj narod. Zlato je preno-sila engleska krstarica Edinburg, kojaje tokom 1944. potopqena u Severnommoru, na mestu dubokom 245 m. Tom pri-likom izva|eno je vi{e od 1.000 polu-ga, ~ime su podmireni tro{kovi opera-cije i ostvaren unosan profit. Opera-cija je trajala 30 dana i tokom tog vre-mena ronioci su neprestano boravilina dubini 245 m, u potpunoj saturaciji(potpuno zasi}ewe organizma otopqe-nim inertnim gasovima). Zadatak je za-po~elo 12 ronilaca, a samo su ~etvo-rica uspela da izdrè napor do kraja.

bilo da su jednomesne i duo-komore, na ro-nila~kim su brodovima „meko“ fiksiranena palubi, na namenskim vozilima tako|e,na predvi|enim mestima, dok postoje i va-rijante komora na specijalnoj {asiji, kojase, poput auto-prikolice, prosto zaka~e zavozilo radi {to brèg transporta.

Simulatori rowewa (hidro-pneumat-ski) jesu dragoceni elementi svake rekom-presione konfiguracije. To moè biti, naprimer, kuglasta komora sme{tena ispodnamenski projektovane komore, sa kojomima prolaznu vezu po vertikali. Simula-tor se puni vodom do odre|enog nivoa, astavqawem komore pod pritisak stvarajuse uslovi rowewa na otvorenom moru, {toje veoma zna~ajno za po~etne faze kompli-kovanih obuka, prilikom usvajawu novihronila~kih sredstava, testirawa remonto-vanih disajnih sistema i aparata, itd.

Odli~an je simulator biv{e JRM uInstitutu pomorske medicine u Splitu (200mVS – metara vodenog stuba), zatim u Kon-stanci (Rumunija – 500 mVS), Tulonu (700mVS), itd. Francuzi su u svom simulatoruspustili dva ~oveka do dubine 610 m, na ko-joj su proveli 50 sati, a jednog majmuna ueksperimentu „Papio“ do 1.000 m, odaklese ìvotiwa vratila ìva i zdrava. Ne-ma~ka ima jedan simulator (600 m za ìvabi}a) i drugi velikih gabarita za testira-

DUBINA ROWEWARekompresione komore se grade za

radne pritiske u rasponu od 5 do 30 ba-ra, {to je ekvivalentno dubinama ro-wewa od 50 do 300 m, i to se smatra do-voqnim opsegom dubina na kojima se od-igrava glavnina aktivnosti pod vodom. ôvek je spu{ten do dubine 701 metar

u simulatoru

Unutra{wost komore za vojne potrebe

49

we opreme (2.000 m). Zapremine simulato-ra se kre}u od 15 m3 (Split) do 120 m3 (Gu-si, Nema~ka), a najve}u zapreminu ima si-mulator ameri~ke mornarice u PanamaSitiju – 220 kubnih metara.

HIPERBARI^NEKOMOREKao {to su rekompresione komore

razvijene u ronila{tvu za potrebe rekom-presionog le~ewa dekompresione bolestii barotraumatske gasne embolije, tako jesa razvojem medicine i uvo|ewem kiseo-nika pod povi{enim pritiskom u klini~kuterapiju do{lo do razdvajawa komora zaronila~ke potrebe od komora za potrebemedicine.

Upotreba kiseonika u medicini je ve-rifikovana 1963, pa su pioniri te meto-de slede}ih dvadesetak godina koristilirekompresione komore sa naknadno ugra-|enim kiseoni~kim instalacijama, {to jeosobqe u mornari~kim centrima, koje jeopsluìvalo komore, stavqalo pred do-datne napore (tehni~ka komplikovanost,edukacija za rad s kiseonikom, mere opre-za, protivpoàrna za{tita, itd.).

Rezultati u le~ewu pacijenata kiseo-nikom vrlo su brzo dali povoda vode}imautoritetima da se napravi projektantskiotklon od klasi~nih rekompresionih komo-ra, na na~in da jedna vrsta komora (rekom-presione, dotada{we) ostane u ~isto roni-la~koj upotrebi, a da se druga, nova grupaprofili{e za ~iste medicinske potrebe.

Od sredine osamdesetih do sredinedevedesetih u~iweni su ogromni pomaci udizajnu hiperbari~nih komora, monito-ring medicinskoj opremi, koja se ugra|ujei u podru~ju sigurnosti eksploatacije, jer

su mnogi udesi ukazivali na nesavr{enosti pojedinih sistema, i obu~enosti kadrakoji radi s kiseonikom. Zato su na nivoulekarskih i inèwerskih asocijacija usvetu, samo u posledwoj deceniji pro{logveka, doneti brojni temeqni dokumentikoji treba da obezbede potpunu sigurnosteksploatacije komora.

Razli~iti zahtevi u~esnika u roni-la~kim ili medicinskim proceduramauslovili su i razli~ite tipove komora.Kako po dimenzijama, nameni, odlikama,tako i po na~inu gradwe ili upotrebe. Naprimer, postoje istraìva~ke komore, ko-more fiksirane na nekoj dubini mora,transportne, za ispitivawe opreme i pod-morni~kih ure|aja, za eksperimente na ̀ i-votiwama...

GRADWA I OPREMAVi{emesne komore za sve namene naj-

~e{}e se grade od ~elika kvaliteta ^-1204(kotlovni lim) tehnologijom zavarivawa.Debqina zidova komora ~iji je radni pri-tisak 10 bara varira u rasponu 10 do 12mm na pla{tu i 16 do 18 mm na kalotama.Kroz pla{t se provla~e brojni prikqu~ci(vazduh, kiseonik, instrumenti, energetika,veza, itd.) radi spajawa sa upravqa~kimpultom. Za niè pritiske, tj. za medicinskuupotrebu, debqina lima je mawa, komore suznatno lak{e, a samim tim i jeftinije.

Rekompresione komore redovno imajuokrugla vrata sa obe strane. Na jednomotvoru je predvi|eno tzv. izobari~ko spaja-we jednomesnih komora kojima se dopremajupovre|eni ili oboleli ronioci. Ima vi-{emesnih rekompresionih komora i onihsa jednim vratima.

Hiperbari~ne komore vaqkastog ob-lika imaju pravougaona vrata radi ulaskabolni~kih kolica sa nepokretnim pacijen-tima, dok kvadro-komore, koje su danas ap-solutni hit (kockastog ili oblika kvadra uformama po èqi kupaca, sa vi{e odseka

razli~ite namene, u kojima se moè bora-viti uz punu biolo{ku i fiziolo{ku auto-nomiju), imaju klizna vrata kako bi se eko-nomi~nije koristio unutra{wi prostor.

Komore svih vrsta i tipova predsta-vqaju u zakonskom smislu posude pod priti-skom, ~ime je wihov tretman pod vrlo stro-gim nadzorom ovla{tenih dràvnih insti-tucija za specifi~nu opremu. Da bi se iz-begli nesre}ni slu~ajevi pri upotrebi ko-mora, one se u odre|enim rokovima obave-zno podvrgavaju detaqnim tehni~kim pregle-dima i ispitivawima. Kako su komore pro-izvodi specifi~ne namene, onda i nadzornad gradwom i opremawem obavqaju najpo-znatije svetske klasifikacione ku}e, kao{to su: Germanissher Lloyd, Det Norske Veri-tas, Lloyd’s Register, Bureau Veritas, itd. Ioprema barokomora je specifi~na.

Pult sme{ten uz komoru predstavqasvojevrsno komandno mesto bilo kakve pro-cedure koja se obavqa nad qudstvom u ko-mori. Operater komore, po prethodno do-bijenom planu presurizacije, upravqa svimwenim funkcijama, kao {to su brzina diza-wa pritiska, maksimalni pritisak, vremezadràvawa na maksimalnom nivou priti-ska, vreme silaska sa pritiska tretmana naatmosferski, prikqu~ivawe na kiseonik iiskqu~ivawe, itd. Posebno se proveravajulica koja ulaze u komoru kako bi se onemo-gu}ilo uno{ewe zabrawenih sredstava (za-paqivih, elektri~nih, izvora toplote, opa-snih teku}ina, instrumenata, itd.).

Da bi bilo koja komora mogla dafunkcioni{e, moraju da budu obezbe|enii svi ta~no odre|eni materijalni i qud-ski resursi.

Pomenimo jo{ ne{to. Da bi se zbri-nuli u~esnici podvodnih aktivnosti ustano-vqena je podvodna medicina kao posebnagrana. A zatim su udareni temeqi hiperba-ri~ne medicine koja je neposredno prois-tekla iz we.

Milan KOMAR

SLOBODNOIZROWAVAWEUkoliko posada havarisane pod-

mornice na dnu ima uslova da se pri-premi za tzv. slobodno izrowavawe(pojedina~no), onda je to najbrì na~inkoji dovodi podmorni~are na povr{i-nu sa neznatnim o{te}ewima (bez bub-nih opni), {to je, ipak, ni{ta u pore-|ewu sa izvesnijim smrtnim ishodomako se ostane na dnu ~ekaju}i uvek ne-izvesno spasavawe odozgo – sa povr-{ine. U tim situacijama je u punoj pri-pravnosti kompleks rekompresionihkomora na spasila~kom brodu, lekar-ska ekipa prihvata sve podmorni~arei sme{ta ih u komore radi eliminisa-wa posledica barotraumatske gasneembolije i ostalih simptoma koji semogu pojaviti slobodnim izrowavawemsa dubina – recimo sa 200 metara.

Jedina rekompresiona komoraizgra|ena u biv{oj SFRJ (Split)

50

Kineske kompanije CAIG (Changhe Aircraft In-dustries Group) i CHRDI (China Helicopter Researchand Development Institute) projektovale su i prika-zale prvi kineski specijalizovani borbeni heli-kopter Z-10. Iako o novim letelicama, osim obja-vqenih fotografija, nema mnogo podataka, moèse zakqu~iti da pripadaju istoj kategoriji kao ifrancusko-nema~ki Tiger. Osnovna namena je va-trena podr{ka i protivoklopna borba, a naoru-àwe se, kao i kod drugih letelica te vrste, po-stavqa na ~etiri nosa~a ispod dva kratka krila,uz standardni pokretni top ispod nosnog dela.Pretpostavqa se da }e osnovno protivoklopno oru|e biti ra-kete koje su jo{ u razvoju HJ-10 i rakete vazduh-vazduh TY-90.Kabina je digitalizovana i sadrì vi{e multifunkcionalnihdispleja, a posada }e raspolagati kacigama sa ni{anima. U no-

snom delu je senzorski komplet koji se oslawa na IC i TV kame-re. Pogon helikoptera se sastoji od dva turbovratilna motoraPratt&Whitney Canada PT6C-67C snage svakog od 1142 kW.

S. B.

PRIZEMQENA FLOTA LOVACA F-15

Ameri~ko RV zapo~elo je rad na pro{irewu arsenalastrategijskih stelt bombardera B-2. Prema tom zahtevu, unu-tra{wi prostor za bombe }e se osposobiti za no{ewe i naj-novije, do danas najteè probojne bombe MOP (Massive Ord-nance Penetrator), mase 13.600 kg. Te bombe }e se koristiti zadejtva po najdubqim i najboqe za{ti}enim bunkerima i insta-lacijama, kakvim, pretpostavqa se, raspolaù Iran i Sever-na Koreja. Naravno, te bombe bi se mogle postavqati i na B-52, ali je proceweno da su ovi bombarderi suvi{e rawivi nasavremene sisteme PVO. Dosada{we najsna`nije probojnebombe, oznake GBU-28, mase 2.270 kg, koje su ina~e dobijenepostavqawem probojnog naglavka, eksploziva i sistema za na-vo|ewe na rashodovane cevi artiqerijskih oru|a 203 mm, ni-su u potpunosti zadovoqile pri dejstvima u Iraku. Bombe MOPima}e duìnu od {est metara, nosi}e 2,7 t eksploziva, a pro-bija}e 60 m armiranog betona umerene ~vrsto}e, osam metaraarmiranog betona visoke ~vrsto}e ili 40 m stene. O~ekuje seda }e prvi ovako osposobqeni B-2 biti na raspolagawu u pro-le}e 2008. S. B.

PRO[IREWE ARSENALA BOMBARDERA B-2

Ameri~ko ratno va-zduhoplovstvo (USAF) pri-

zemqilo je 676 borbenihaviona tipa F-15 Eagle (F-15

igl). Ta odluka je doneta nakon{to se jedan avion tog tipa prakti~-

no raspao tokom leta iznad ameri~kesavezne dràve Misuri. Ostale letelice

osta}e prizemqene do kraja istrage koja tre-ba da utvrdi razloge pada i da li eventualnoostale letelice tog tipa imaju nedostatke kojisu doveli do nesre}nog leta igla. M. T.

KINESKI BORBENI HELIKOPTER Z-10

dan odsto. Dakle, re~ je o desetinama hiqada qudi koji boluju od tebolesti. Sem toga, pojava portne hipertenzije je, u osnovi, vezanaza osobe izme|u 20 i 30 godina, pa je od velikog zna~aja le~ewetako mladih pacijenata.

Na VMA je nedavno operisan Rastko Mari}, star 25 godina,koji je u tu bolnicu primqen zbog duboke venske tromboze desne no-ge. Prve tegobe bolesti taj mladi ~ovek je osetio kao student teo-logije u îkagu, posle jedne banalne infekcije koja je po~ela nakonva|ewa zuba. Tamo se javio lekarima, ali oni nisu uspeli odmah daprepoznaju bolest i dali su mu neadekvatnu terapiju. Posle tri me-seca preba~en je na VMA u veoma te{kom stawu. Zapo~eto je inten-zivno le~ewe. Prepoznato je da boluje od Budd-Chiari sindroma.Profesor dr Mirkovi} obja{wava da su za taj sindrom vezani po-reme}aji koagulacije krvi.

– Progresija te bolesti je slede}a: primarno portna hiperten-zija, enormno uve}awe jetre koje dan kasnije proizvodi fibrozu je-tre, o{te}ewe, i sve druge komplikacije – od mozga, preko plu}a, bu-brega, itd. I jedini terapijski postupak je izvo|ewe specifi~ne hi-rur{ke intervencije – premo{}avawa krvotoka jetre i glavne venetrbuha koji su trombozirali (zatvoreni) sa ve{ta~kim graftom. Tuintervenciju izvela je hirur{ka ekipa sastavqena od abdominalnihhirurga i kardiohirurga. Pacijent se posle operacije dobro ose}a.

Drugoj pacijentkiwi, Jeleni Pali} iz Ni{a, staroj 29 godina,sli~nom hirur{kom intervencijom smawen je priliv krvi kroz obo-lelu jetru i omogu}eno duè preìvqavawe do eventualne tran-splantacije. Profesor Mirkovi} je istakao da se VMA danas mo-è smatrati referentnom ustanovom za te specifi~ne hirur{keintervencije, a to svakako smawuje wihovu cenu – najmawe za desetputa u odnosu na svetske centre.

LASER ZA SKIDAWE DIOPTRIJE– Na Klinici za o~ne bolesti nedavno su ura|ene prve re-

fraktivne operacije sa najnovijim laserom koji odnedavno imaVMA, brzine od 400 Hz u sekundi. Takav aparat primewuje se u po-sledwih godinu dana samo u tri klinike u Evropi – istakao je pu-kovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, na~elnik te klinike.

Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije laserom koji traje svegapetnaest minuta za oba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnojanesteziji. Kako je postupak vo|en kompjuterom, mogu}e je mikron-skom precizno{}u preoblikovati povr{inu ro`wa~e tako da di-optrija u ve}ini slu~ajeva bude nula. Najnoviji laser moè da sekoristi na dva na~ina, a na VMA, naj~e{}e primewuju LASIK me-todu jer je bezbolna, odmah daje rezultat, na najbezbedniji na~inotklawa dioptriju i oporavak traje kra}e. Nakon 72 sata od ope-racije pacijenti mogu da se vrate svakodnevnom poslu.

Ina~e, u svetu se laserska tehnologija primewuje u terapijirazli~itih refraktivnih anomalija vi{e od decenije i omogu}ilaje brojnim pacijentima boqi kvalitet vida bez opti~kih pomagala.Vi{e od 30 miliona qudi u svetu se godi{we podvrgne toj procedu-ri, a verovatno }e se taj broj i pove}avati po{to je odnedavnoSvetska zdravstvena organizacija ametropiju (dioptriju) uvrstilau kategoriju invalidnosti.

Ovom hirur{kom metodom le~i se kratkovidost od -0,5 do -10,0 dioptrija, dalekovidost od + 0,5 do +5,0 dioptrija i astig-matizam do 3 dioptrije. Za primenu refraktivne hirurgije potreb-no je da pacijent bude stariji od 21 godinu, a gorwa granica se nepostavqa. Interesovawe pacijenata je veliko, ali su kapacitetina VMA za sada ograni~eni, po deset operacija dnevno, pa su ope-racije ve} zakazane do sredine decembra.

Vojni osiguranici te hirur{ke intervencije ne pla}aju, a ci-vilni }e morati sve dok se ne potpi{e ugovor izme|u VMA i Repu-bli~kog fonda za zdravstveno osigurawe o dobijawu uputa. Takvaoperacija, na jednom oku, u VMA ko{ta 64.000 dinara (za LASIKmetodu, a za PRK je ne{to jeftinija – 56.000), a to je nekoliko pu-ta jeftinije nego u svetu.

Mira [VEDI]

51

N

ZDRAVSTVO

PRA]EWESVETSKIHTRENDOVAHirur{ko zbriwavawe pacijenata koji imajukomplikacije uzrokovanehipertenzijom portnog, odnosnovenskog sistema, i brzo uklawawedioptrije laserom, dve su novehirur{ke intervencije koje serade na VMA

edavno su na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) predstavqenedve nove metode le~ewa koje se u Srbiji jedino tu rade. Na-~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao jeda se na taj na~in samo prate svetski trendovi u medicini.– Mi nismo ni{ta novo izmislili. Ono {to smo u svetu nau~i-

li i {to se tamo radi, mi poku{avamo da donesemo ovde kako bi ina{i qudi mogli da se le~e {to jeftinije i kvalitetnije, da ne bi od-lazili u svet i tro{ili svoje i dràvne pare, kaè general Jevti}.

I dok se u prvom slu~aju spasava ̀ ivot i kupuje vreme za tran-splantaciju jetre, u drugom se pacijenti osloba|aju muka koje uzro-kuje slabovidost.

OPERACIJE SPASAVAWA @IVOTAJedna od novih hirur{kih intervencija koja se radi na VMA,

zbog hitnih stawa, naziva se operacija spasavawa ìvota. Na~el-nik Centra za transplantaciju prof. dr Darko Mirkovi} obja{wa-va da su to izuzetno komplikovane i usko specijalizovane operaci-je koje se izvode samo u najve}im hirur{kim centrima. Razlog je ja-san – za dijagnostikovawe, le~ewe, kompleksnu pripremu pacijena-ta i hirur{ku intervenciju potreban je multidisciplinarni pri-stup. Naime, re~ je o jednoj od najteìh komplikacija hroni~ne bo-lesti jetre – o hipertenziji portnog, odnosno venskog sistema. Ve-na porta je mala, duga~ka svega desetak centimetra, a promera dva.Nalazi se u desnom gorwem delu trbuha i svu krv iz dowih delovatela dovodi u jetru, laboratoriju organizama.

– Brojne su bolesti vezane za portnu hipertenziju – pri~aprof. dr Mirkovi} – a wena u~estalost u na{oj sredini je oko je-

NOVE METODE LEÊWA NA VMA

MERIDIJANI

Japan i SAD su u prvoj polovini novem-bra izveli niz zajedni~kih ve`bi, na vi{e od100 razli~itih brodova i 450 borbenih avi-ona i helikoptera. Osim ve} tradicionalnihciqeva na ja~awu saradwe i razmeni infor-macija, ovogodi{we ve`be su imale i pose-ban ciq: protivraketna odbrana Japana i,konkretnije, odbrana Tokija od dejstva sever-nokorejskih balisti~kih raketa. S tim ciqem,na ve`bama su, osim ustaqenih aktivnosti uorganizovawu i rukovawu protivraketnimlanserima, provereni sistemi za pra}ewe ciqeva na ve} postavqenim protivraketnimkompleksima u bazi Iruma u blizini Tokija.

Skoro u isto vreme Rusija je, na teritoriji Sibirskog i Dalekoisto~nog federalnogokruga, izvela strategijsku komandno-{tabnu ve`bu „Istok-2007”, na kojoj su razra|ivaniscenariji zajedni~kih aktivnosti i angaòvawa oruànih snaga, jedinica Ministarstva unu-tra{wih poslova, Federalne slu`be bezbednosti, jedinica ministarstva za vanredne situ-acije i civilnih vlasti. Posebna pa`wa posve}ena je saradwi u sprovo|ewu aktivnosti zaborbu protiv terorizma i re{avawa humanitarnih, ekolo{kih i tehnolo{kih katastrofa.

Te ameri~ko-japanske i ruske aktivnosti upotpuwuje izjava kineskog predsednika Hu\intaoa, na partijskom kongresu o „ubrzanoj modernizaciji kineske armije” koja bi je svr-stala u red modernih svetskih armija. Modernizacija podrazumeva uvo|ewe visokotehno-lo{kih oru`ja u raketnoj, avionskoj i podmorni~koj oblasti i inovacije u vojnoj teoriji,organizaciji i razvoju oruànih snaga. Ostvarewe ovih ciqeva obezbe|uje, do sada najve-}i, vojni buxet od 34,14 milijardi evra.

Priprema Blagoje NIÎ]

Ujediwene nacije su posledwih mese-ci vrlo intenzivno razmatrale nabavkukomercijalnih izvi|a~kih bespilotnih le-tilica, kao podr{ku snagama pod svojimpokroviteqstvom, koje u~estvuju u me|una-rodnim mirovnim operacijama. Premao~ekivawima, konkurs za nabavku bespi-lotnih letilica bi}e slu`beno otvoren uprvoj polovini 2008. godine, da bi, vero-vatno, prve bespilotne letilice bile an-gaòvane u operacijama u Gruziji i Suda-nu, do kraja slede}e godine.

Prema osnovnim tehni~ko-takti~kim zahtevima, te letilice bi trebalo da imaju mogu}-nost najmawe {est sati neprekidnog i samostalnog boravka u vazduhu, uz minimalni opera-tivni radijus od 110 km. Namena tih letilica bila bi izvi|awe i kontrola iz vazduha, a po-sluìle bi i kao komunikacijsko ~vori{te izme|u vi{e korisnika u vazduhu i na zemqi.

Uz izvi|a~ke takti~ke bespilotne sisteme, a zbog karakteristika svojih aktivnosti,o~ekuje se da u bliskoj budu}nosti UN razmotre nabavku ve}e flote tzv. bespilotnih logi-sti~kih letilica (ULAV – Unmanned Logistics Air Vehicle).

Vlada Bugarske je, kao deo svojih obaveza iz ~lanstva u Natou, odobrila Memorandumo razumevawu izme|u svog i ministarstava odbrane Hrvatske, Gruzije i Rumunije o formi-rawu i u~e{}u u multinacionalnoj integrisanoj logisti~koj jedinici Natoa za inìwerij-sku podr{ku.

U dokumentu je definisan pravni okvir potreban za formirawe i funkcionisaweMultinacionalne logisti~ke jedinice Natoa za inìwerijsku podr{ku sa svim obavezamakoje treba da ispune zemqe koje daju jedinice u wen sastav. Ciq formirawa takvih jedini-ca je potreba za angaòvawem ovakvih sastava u operacijama Natoa, kao delova multina-cionalnih operativnih snaga, u kojima bi izvr{avale zadatke inìwerijske podr{ke.

Glavna tema posledweg sastanka mini-stara odbrane Natoa, odrànog u holand-skom Nordviku, bile su operacije u Avgani-stanu i Kosovu, daqe ja~awe kapaciteta ra-di boqe pripreme snaga, posebno Snaga zabrzo reagovawe i priprema za zasedaweNatoa slede}e godine u Bukure{tu.

Me|utim, tema Avganistan se nametnu-la kao dominantna, jer je jedan broj ~lani-ca, verovatno pod pritiskom doma}e javno-sti, zatraìo da vrati svoje snage iz ope-racije ISAF ili da skrati wihov mandat. Ta-kvi zahtevi su, prema procenama analiti-~ara, posledica mawka vojnika u misiji, po-sebno za izvo|ewe operativnih akcija najugu i istoku zemqe, nesposobnosti avgani-stanske armije da preuzme punu odgovornostza bezbednosnu situaciju na celoj teritori-ji, neizgra|enosti civilnih struktura vla-sti, usporenog obnavqawa i uspostavqawademokratskih institucija, ali i ja~awa ta-libana na jugu zemqe.

U takvoj situaciji Jap de Hop Shefer jenaglasio da je neophodno ne samo da se po-ve}a broj vojnika u misiji ISAF nego i da se uwoj angaùje i {ira me|unarodna zajednica– UN, EU, Svetska banka, jer je ta operacijaprerasla vojni~ke okvire i postala najve}iispit za integritet Natoa. Potenciraju}i daje neophodno ubrzati napore u obuci avga-nistanskih oruànih snaga kako bi one mo-gle da preuzmu du`nosti od vojnika Natoa,Shefer je apelovao na sve ~lanice Savezada ne smawuju broj svojih vojnika i pove}ajunapore u dostavkama oprema i naoruàwaavganistanskoj armiji.

Na vojnom poligonu na rtu Kamewakkod Pule, specijalno namewenom za ga|a-wa jedinica PVO, nedavno je izvedena re-dovna godi{wa zajedni~ka ve`ba jedinicaPVO svih vidova Hrvatske vojske sa bojnimga|awima, pod nazivom [tit 2007.

Doma}in i organizator ovogodi{weve`be bio je 201. puk PVO KoV. Ciq je biosticawe uvida u stepen vatrene i takti~keosposobqenosti i uve`banosti raketnih je-dinica PVO u ga|awu ciqeva u vazduhu la-kim prenosnim raketnim sistemima PVOS-2M i lanserima RIZC. Uve`bavawa suizvo|ena na trenaèrima N-100.

Na ve`bi je u~estvovalo oko 300 pri-padnika jedinica PVO, uz podr{ku 250.brigade veze, 302. brigade logistike, 92.vazduhoplovne baze iz Pule i Vojnopomor-skog sektora „Sever” iz Pule.


M I N I S T R I O D B R A N EN AT O A U N O R D V I K U

V E @ B A J E D I N I C A P V OH R VAT S K E V O J S K E

U N R A Z M AT R A J U K U P O V I N U B E S P I L O T N I H L E T I L I C A

B U G A R S K E J E D I N I C E U S A S TAV U N AT O

V O J N E A K T I V N O S T I N A D A L E K O M I S T O K U

53

Pi{eAleksandarRADI]

Makedonskesnage bezbednostinedavno su pokrenule akciju„Planinska bura“.Antiteroristi~kepolicijske jediniceprodrle su u selana obroncima[ar-planinei poku{ale dauni{te albansketeroristi~ke grupe.Teroristi su prihvatili borbu,ali su se pod pritiskom tehni~kei broj~ane nadmo}ina kraju odlu~iliza beg. Kona~nirezultat je {estmrtvih albanskihterorista i 13 zarobqenika u rukama makedonskepolicije.

N

BURA NA[AR PLANINI

K

M

Na severu Makedonije stvoreni su uslovi zaobuku manevarskih snaga namewenih za pri-menu u potencijalnim scenarijima nasilnog

nametawa re{ewa za politi~ke probleme u regio-nu. Posle konflikta 2001. godine, makedonske sna-ge bezbednosti nisu nametnule ~vrstu kontrolu naddelovima teritorija sa ve}inskom albanskom popu-lacijom, posebno u planinskim terenima u blizinigranice sa Kosovom i Metohijom.

U skladu sa planovima prilago|avawa struk-ture oruànih snaga standardima Natoa i èqamaEU da se demilitarizuje kontrola nad dràvnomgranicom, ukinute su karaule Grani~ne brigade isvi zadaci preneti su na policiju. U praksi se po-kazalo da se time granica otvorila za prolaz te-roristima koji su se nesmetano prebacivali sa Ko-smeta na region Tetova i [ar-planinu. Albanskiratni veterani iskoristili su priliku i stvorilibaze za obuku i sigurna skloni{ta za odmetnike iz-loène pritisku snaga bezbednosti. Na taj na~inoja~ane su manevarske strukture unutar terori-sti~kih organizacija i time se drasti~no pove}aorizik od nasiqa.

Na [ari su skrovi{ta imali najtraèniji te-roristi sa Kosmeta koji su u Makedoniji bili iz-van doma{aja me|unarodnih snaga. Vo|a grupe kojase na{la pod udarom policije bio je Qirim Jaku-pi, begunac iz zatvora Dubrava, u kojem se nalaziozbog po~iwenih zlo~ina. On se probio kroz poli-cijsku blokadu, ali wegov kolega Ramadan [iti, ta-ko|e terorista, nije imao sre}e i stradao je u su-kobu sa policajcima.

ako se u prvi mah ~ini da su makedonske snagepokazale da su odlu~ne u nameri odràvawareda i poretka, problem predstavqa to {to

su sada u~inile samo „izlet“ u leglo terorizma. Zatemeqito ~i{}ewe terena nema jasne politi~ke na-mere u vladi, u kojoj su prisutni i predstavnici De-mokratske partije Albanaca (DPA). Mnogi od wihsu se 2001. godine borili ili su otvoreno podrà-vali pobunu protiv makedonskih vlasti. Sada imajupoliti~ku mo} koju ne èle da dele sa drugim al-banskim liderima i tu se mo`da krije razlog za to{to su makedonski policajci dobili priliku da u|uu albanska sela na padinama [are.

Teroristi su razbijeni u trenutku kada su se uokolini Tetova konfrontirale pristalice DPA iopozicione Demokratske unije za integraciju (DUI).^lan parlamenta iz DPA Daut Rexepi (u vreme oru-ànih sukoba 2001. godine predstavqao se kao ko-mandant Leka) poàlio se na to da policija ne mo-è da za{titi Tetovo od kriminalaca koji su pove-zani sa DUI. Naoruàne grupe iz obe partije u{lesu u direktan sukob i pokazale su da u rejonu Tetovavlada bezvla{}e. U atmosferi me|ualbanskog ob-

ra~una u vladi su se suglasili oko ulaska policijeu sela koja su centar paravojnog organizovawa i zato su dobili zeleno svetlo DPA. Udarac sile nakraju su primili kosovski teroristi, {to svakakopredstavqa profit za bezbednost regiona, aliostaje otvoreno pitawe da li se radilo samo o in-strumentalizaciji policije u svrhu nadmetawa al-banskih partija za prevlast.

Na potez vladinih snaga iz DUI su sasvim o~e-kivano reagovali osudom i tvrdwama da se radi oza{titi interesa Menduha Ta~ija, vo|e DPA.

Makedonska vlada sada se nalazi pod priti-skom lojalnih gra|ana dràve da potvrdi autoriteti nastavi borbu protiv terorizma. Sa druge stra-ne, posredstvom vlade afirmisani su interesiDPA koja nema motiva da `rtvuje svoj uticaj na Al-bance i zato nema nameru da podrì na duì rokaktivnosti makedonske policije na suzbijawu al-banskih ekstremisti~kih organizacija u okolini Te-tova.

oè se o~ekivati da }e [ara ostati baza zaorganizovawe i obuku manevarskih snaga kojesu jedan od glavnih generatora destabilizaci-

je bezbednosnih prilika u regionu. Ratni veteranikoji su se borili protiv vladinih snaga na Kosme-tu, jugu Srbije i Makedoniji, nisu pokazali nameruda se bave zakonitim poslovima i sada su nosiociorganizovanog kriminala. Krug se zatvara tako {tose nelegalno zara|eni novac ulaè u razvoj tero-risti~kih organizacija – regrutovawe qudi, obuku,nabavke naoruàwa itd. Novac i nesmetano kreta-we terorista preko granice Kosmeta i Makedonijeu velikoj meri su doveli do ja~awa ekstremnih kri-la albanskih politi~kih organizacija.

Albanski ekstremisti stvorili su organiza-ciju koja moè da obezbedi manevar snagama krozsve dràve regiona u kojima postoji brojna alban-ska populacija. Serija incidenata na severu Make-donije predstavqa dokaz da postoji mreà baza ko-je pruàju uto~i{te teroristima pred potragomsnaga bezbednost.

U pro{losti tradicionalno zatvorena ple-menska kultura Albanaca ograni~avala je prostordelovawa ekstremista na lokalne okvire. Mo} senalazila u rukama lokalnih vo|a koje su se te{koodlu~ivale za slawe qudi na druge terene izvanvlastite kontrole. Iako su bili povezani zajedni~-kim ciqevima, albanski ekstremisti nisu bili pre-vi{e solidarni i bili su skloni da odràvaju „pri-vatizovane“ paravojne jedinice. Sada, kada se eks-tremisti mogu osloniti na manevar i brzo preme-{tawe teì{ta delovawa, mogu se o~ekivati samoozbiqni problemi, posebno u kontekstu re{avawastatusa Kosmeta i nastavka naru{avawa suvereni-teta Makedonije.

P A R A L E L E

NA PRAGU


TE

HN

IK

A

KNa{ region

ne zaostaje

za svetom i prati

savremena teorijska

i kretawa u oblasti

prakti~ne primene

informati~kih

tehnologija,

iako prema broju

ra~unara po glavi

stanovnika nismo

u dru{tvu savremeno

razvijenih zemaqa

ada se sastane vi{e od hiqadu profesionalaca koji se bavesavremenim informati~kim tehnologijama primewivim u svako-dnevnom ìvotu i poslovawu, onda se moè zakqu~iti da je re~o konferenciji sa veoma visokim dometima i kvalitetom. Takvaje bila i nedavna konferencija o informati~kim tehnologijama– Sinergija 07, odràna u hali Master Novosadskog sajma. Ovogodi{wa Sinergija, ~iji je organizator Kancelarija

Majkrosofta u Beogradu, jedan je od najve}ih skupova profesio-nalaca iz oblasti informati~kih tehnologija ne samo kod nas uzemqi ve} i na Balkanu. Pokazalo se ne samo da na{a zemqa nezaostaje u pra}ewu savremenih teorijskih i kretawa u oblastiprakti~ne primene informati~kih tehnologija, ve} da na{i stru~-waci daju svemu tome zna~ajan doprinos. I to na brojnim podru~-jima kao {to su poslovne aplikacije, mobilnost, bezbednost po-slovawa, povezivawe (ra~unarskih i drugih) sistema, te u oblastirazvoja Hi-Tech ili tehnologija za oboga}ivawe kvaliteta svako-dnevnog ìvota.

TRASIRANIM PUTEMKako je to objasnio Dejan Cvetkovi}, direktor Majkrosofto-

ve kancelarije u Beogradu, informati~ke tehnologije danas izuzet-no brzo oboga}uju na{ ìvot i pove}avaju wegov kvalitet, ali ~inei neposrednu vezu izme|u poslovnog okruèwa i svakodnevnog ì-vota. A u poslovnom okruèwu one omogu}uju prikupqawe i analizu

NA PRAGU ZAJEDNI^KOG IM

I N F O R M A T I ^ K E T E H N O L O G I J E

informacija zna~ajnih za ubrzano dono{ewe odluka. To zna~i da iposlovni menaxment zasniva svoju uspe{nost na informati~kimtehnologijama. Tako je Sinergija 07 pokazala da su informacionetehnologije zajedni~ki imeniteq i u svakodnevnom ìvotu, i u po-slovnom okruèwu.

Me|utim, ono {to je osnovni ciq razvoja tih tehnologija,dakle, ne samo softvera ve} i hardvera koji podràva ba{ tajsavremeni softver, jeste pronalaèwe zajedni~kog imeniteqaza objediwavawe razli~itih tehnologija u poslovnim aplikaci-jama.

Ovogodi{wa Sinergija je nastavila putem trasiranim prote-klih godina. Pre|ene su faze od suo~avawa sa informacionimtehnologijama do pro{logodi{weg pogleda u budu}nost. Organiza-tori skupa su procenili da je sada{we vreme da se ubrzano pri-hvati tempo koji name}e savremena privreda i tako ubrza put kainformacionom dru{tvu. Zbog toga je ovogodi{wa Sinergija izne-drila i ideju da se organizuje Zajednica profesionalaca u infor-mati~kim tehnologijama. Naime, shvatilo se da okupqawe jednomgodi{we ne zadovoqava potrebe na{ih stru~waka za informaci-one tehnologije i da je neophodna ~e{}a i kvalitetnija veza koja biobezbe|ivala razmenu ideja i saznawa u toj oblasti. A to je samojedan od pokazateqa da mi u Srbiji ne zaostajemo za savremenimsvetom u razvoju i primeni vrhunskih tehnologija. Takva zajednicabi doprinosila teorijskom i prakti~nom razvoju i implementaciji

informati~kih tehnologija u na{em dru{tvu, ali bi uz to povezi-vala i poslovne partnere.

Kad se sagleda {ta je sve re~eno i prikazano na Sinergiji07, na{e dru{tvo u celini zaostaje po broju ra~unara u doma}in-stvima i u poslovnoj primeni. Ali bi se moglo re}i da ima i neko-liko oblasti u kojima predwa~imo u odnosu na svet. Na{ podmla-dak sve vi{e osvaja visoka mesta i nagrade na informati~kim tak-mi~ewima u svetu. S druge strane, ~ini se da u Srbiji ima dostainformati~kog potencijala. Tu je i jedan od Razvojnih centara Maj-krosofta za informati~ke tehnologije, koji radi ve} dve godine.Ostali su, pored ve} poznatih u SAD, u Irskoj, Kini, Indiji, a ma-wi razvojni centar postoji i u Cirihu.

Na{ razvojni centar je realizovao tri projekta, ~iji proiz-vodi funkcioni{u na milionima ra~unara u svetu. Sada je oko 40qudi u tom centru angaòvano na novom projektu podr{ke za ser-verske podatke, dok se do 2010. godine predvi|a da }e raditi napet projekata. To zna~i da }e im biti potrebni izuzetni kandidati,

55

ENITEQA

N A S I N E R G I J I 0 7

KVALITETOvogodi{wa Sinergija bila je me|unarodni skup po

broju i predava~a i u~esnika. Pratili su je informati~kistru~waci i profesionalci iz zemaqa i okruèwa, wih vi-{e od hiqadu. Ina~e je do sada na svih sedam skupova Si-nergije u~estvovalo vi{e od 20.000 qudi.

Na vi{e od stotinu predavawa iz dvanaest celina, go-vorili su vrhunski stru~waci iz Gr~ke, Nema~ke, Kanade idrugih zemaqa sveta i okruèwa. Pored ~isto tehni~kih,zna~ajan deo predavawa bio je posve}en poslovawu (bizni-su), menaxmentu i onim tehnikama i oblastima koje su inte-resantne pojedincu, a ne samo preduze}ima i kompanijamakoje su na taj skup poslale svoje ~elne qude iz informati~-kih struktura. Time je ostvaren i spoj izme|u tehni~kih zna-wa i wihove primene u poslovnoj praksi, od upravqawa po-slovima i proizvodwom do marketinga, ~ime su znawa i is-kustva iz sveta postala dostupna i na{im poslovnim qudimai menaxerima. To su qudi koji treba da promovi{u upotrebuinformacionih tehnologija u Srbiji i na~ine na koje ba{te tehnologije mogu uspe{no da se iskoriste.

Koliko je Sinergija 07 bila zanimqiva za medije govo-ri i podatak da je bilo akreditovano 140 novinara iz ze-mqe i okruèwa.

sposobni da rade na projektima od strategijskog zna~aja u infor-macionim tehnologijama. Jedan od projekata na{eg razvojnog cen-tra jeste prepoznavawe matemati~kih formula ispisanih rukom napanelu, koje se prenose u digitalni oblik na ekran ra~unara. Na-stavi}e se i sa razvojem sli~nih aplikacija za fizi~ke i hemijskeformule, {to je zna~ajan doprinos svim onima koji ubrzano raz-mi{qaju o svojim idejama i proveravaju koliko su one utemeqenena egzaktnim matemati~kim, fizi~kim ili hemijskim procesima.

MAJKROSOFTOVE TEHNOLOGIJES obzirom na to da je Sinergija ~edo Majkrosofta, koji nudi

svoje proizvode na klijentskoj i serverskoj osnovi, najvi{e re~i jebilo o wihovim postoje}im i novim tehnologijama. Tako, kad je re~o najnovijem operativnom sistemu Windows Vista, ni najve}i opti-misti nisu predvi|ali da }e ona okupirati na{e, kao i svetsko tr-ì{te. Pokazalo se da je to veoma pogodna platforma za pronala-èwe podataka, ima veliku sigurnost, obezbe|uje kontrolu pristu-pa pojedinim informacijama, upravqawe ra~unarskom infra-strukturom i veliku mobilnost.

Novi kancelarijski program Office 2007 jeste skup alata zadesktop i serversko poslovawe, odnosno to su alati za savreme-no upravqawe sadràjima poslovnih i drugih aplikacija. Taj pro-gram, vi{e nego prethodni, obezbe|uje da se unapre|uje poslovnoobave{tavawe i da se u svakom momentu do|e do odgovaraju}e

poslovne informacije. To dokazuje da su u Majkrosoftu svesni dasu danas neophodni programi i aplikacije koje }e se koristitinakon instalacije. I to za poslovne ciqeve, odnosno obezbe|i-va}e dobit onom ko zasniva svoje poslovawe na wihovim aplika-cijama.

Me|u novinama koje }e Majkrosoft plasirati na trì{te unarednom periodu bi}e i Windows server 2008. To }e biti platfor-ma koja }e imati fokusiranu interoperabilnost – omogu}ava}e dase u preduze}ima, u kojima se odjednom ne zanavqa celokupna in-formati~ka tehnologija, ve} se i daqe koristi stari hardver iproveren softver, ~ak i konkurentskih preduze}a, sve aplikacijemogu izvr{avati i rezultati videti na korisni~kim ekranima. To}e biti mogu}e jer se razvoj i implementacija zasniva na proiz-vodnim standardima, pri ~emu se ima u vidu da postoje otvoreniproizvodni standardi, kao {to postoji i softver otvorenog koda.Tako se nagla{ava da }e Windows server 2008 omogu}avati intero-perabilnost vlastitih i konkurentskih softverskih proizvoda. Po-red toga sistem }e imati mogu}nost samoupravqivosti, tako da }esam sme{tati podatke gde je to najefikasnije, mada to, na kraju, inije bitno za korisnika, a ujedno }e se i sam automatizovano odr-àvati. Taj serverski program omogu}ava}e veliku bezbednost po-dataka u mre`noj infrastrukturi, a done}e i jednu novinu. Bi}e tosigurnosni program Antigen za za{titu od virusa i drugih malici-oznih programa.

RAST INFRASTRUKTUREPrate}i te`wu rasta mre`ne infrastrukture, u Majkrosof-

tovim laboratorijama razvija se i odgovaraju}i alat za upravqa-we, nazvan System Managment Server, koji }e omogu}avati istovre-menu instalaciju operativnog sistema na vi{e ra~unara prikqu-~enih na server, odnosno servisirawe u raznim slu~ajevima. Ko-liko je to zna~ajno znaju najvi{e oni koji profesionalno odràva-ju mre`ne sisteme. Predvi|a se da }e si-stem operater sa jedne konzole mo}i daupravqa svim operativnim sistemima naraznim serverima.

Najvi{e nade se, ipak, polaè u SQLserver 2008, za koji je re~eno da }e to bitinajmo}niji proizvod Majkrosofta u na-rednom periodu. On }e mo}i automatski ugrafi~kom obliku da prikaè sistem podkojim funkcioni{e infrastruktura i da

prilago|ava programske aplikacije. Sve to je pomak ka kolabora-cionoj strukturi, pri ~emu se ukazuje da je danas 70 odsto trì{takolaboraciono, odnosno da je orijentisano na saradwu u poslov-nim informacijama. To je onaj drugi zajedni~ki imeniteq kom teìMajkrosoft u razvoju svog softvera. U tu viziju uklapa se i Excan-ge server, platforma za razvoj portala, Windows studio i drugiprogrami.

Sve to je osnova da poslovni qudi mogu pristupiti potrebniminformacijama, bez obzira na to gde se nalaze, sa bilo kog ure-|aja. To podrazumeva da se mogu koristiti ne samo ra~unari desk-top ve} i mobilni, iPod i drugi ure|aji, ukqu~uju}i, naravno, i mo-bilne telefone. Dana{we trì{te zahteva povezanost aplikacija

SAJMOVI


SIMULATOR ZA AUTO-[KOLE Organizatora vaqa pohvaliti za to {to je na Sinergiju doveo i tim mladih qudi

koji je bio jedan od pobednika na informati~koj olimpijadi u Seulu (Koreja). Kakav jekvalitet tih mladih qudi, studenata pre svega, govori podatak da su oni izradili i pred-stavili prvi srpski interaktivni simulator za obuku u vo`wi automobila. Naravno,oni razvijaju i aplikacije za u~ewe dece kako da se pona{aju u saobra}aju.

Prema re~ima Milana Stojni}a, studenta Fakulteta organizacionih nauka, jednogod u~esnika projekta, simulator je izra|en na osnovu saznawa i prakse za polagawe vo-

za~kog ispita, a od ideje do prototipa proteklo je ne{to vi-{e od dve godine. Za testirawe softvera i realnih uslova usaobra}aju kori{}en je Mercedesov automobil, za simula-ciju gradskog okruèwa snimqene su i digitalizovane fasa-de u Beogradu, a sve je ura|eno prema propisima o bezbed-nosti saobra}aja kod nas i u svetu. Bili su potrebni i stati-sti~ki podaci iz Zavoda za statistiku da bi se {to realnijepredstavila situacija za realno obu~avawe kandidata zavoza~a.

Simulator je zami{qen tako da ne u~i mehaniku vo`weve} omogu}ava u~ewe pravila saobra}aja i interakciju okru-èwa za wihovo po{tovawe. Tu je i virtuelni instruktor ko-ji daje komande i boduje postupke kandidata. Slika gradskogokruèwa prikazuje se pomo}u projektora na platnu od 180ili 360 stepeni i veoma je realna. Naravno, u svetu se ta-kva re{ewa ve} primewuju, ali jo{ ne postoje standardi zasimulatore vo`we. Iako je u re{ewu primeweno sve {topostoji u Zakonu o javnom saobra}aju i programima auto-{kola, ~eka se ozakowavawe simulatora kao pomo}nog sred-stva u obuci kandidata za voza~e.

Pultovi Interneta na svakom koraku

na svim tim ure|ajima, ukqu~uju}i ~aki softver na DVD ili TV ure|ajima una{im ku}ama. Svim tim ure|ajimamo}i }e se pristupiti Internetu kaomreì za kori{}ewe podataka zali~ne ili poslovne potrebe. To govo-ri da je strategija razvoja savreme-nog softvera nezavisna od hardverai, zahvaquju}i poslovnim standardi-ma, dostupna sa bilo kog informa-ti~kog ure|aja. Za lap-top ra~unarei mobilne telefone danas nije nika-kav problem da pristupaju Internetuukoliko je vlasnik pretpla}en na ne-ki servis. U savremenom svetu i te-levizori imaju opcije pristupa In-ternetu i izboru sadràja koji zani-ma korisnike.

U strategiji prodora na trì-{te Majkrosoft }e ponuditi i Visualstudio kao skup alata za razvoj soft-vera za najve}i broj programskih je-zika. Time se ne zavr{ava horizon-talni prodor Majkrosofta na trì-

A u Srbiji je dovoqno poslovnih partnera koji razvijaju softverza vertikalne aplikacije, a wihove ve{tine prevazilaze granicena{e dràve. Sinergija je, dakle, i pored toga {to promovi{e no-ve tehnologije i wihovu primenu, ujedno i skup na kome dolaze doizraàja i tehnologije poslovnih saradnika.

PRATE]I SADR@AJIOvako uspe{na i dobro organizovana konferencija nije pro-

{la bez brojnih prate}ih aktivnosti. Pre svega vaqa ista}i hands-on laboratoriju, kompjutersku u~ionicu u kojoj je odràn kurs zasticawe titule Master of Deployment, sertifikat koji }e posle Si-nergije postati komercijalan. Tako su u~esnici ove konferencijeimali priliku da besplatno prisustvuju predavawima o primeniMajkrosoftovih re{ewa i, naravno, da polaù ispit za dobijaweove primamqive titule. Tim dokumentom potvr|uje se da je onaj ko jeposeduje u stawu da osmisli, izradi i odràva komplikovane in-formacione sisteme, ~ija je uloga da podràvaju poslovawe u svimdomenima i situacijama. U pomenutoj laboratoriji u~esnici su na-kon predavawa mogli da isprobaju predstavqene tehnologije i uve-re se u wihov kvalitet i prednosti.

Postavqena je i konferencijska prodavnica sa proizvodimakoji su povezani sa sadràjem Sinergije 07. Uzbu|ewe je donelo itakmi~ewe u brzom sklapawu ra~unara, u kome je pobednik uspeo dasklopi ra~unar i da on proradi nakon ~etiri minuta i {est sekun-di. Svoj prodajni {tand imala je kompanija Desk, koja je kao tehni~-ki sponzor uredila hands-on laboratoriju i postavila pultove zaInternet, pretvoriv{i tako Master centar u Internet kafi}, me-sto gde se moglo pristupiti hiperbrzom Internetu. Ta kompanija jepredstavila i najbrì ra~unar u Srbiji DESK H407Sli, proizvedenu saradwi sa nekoliko svetskih proizvo|a~a ra~unarske opreme.

PAKOM iz Ni{a je u Master centru predstavio prodaju in-formacionih tehnologija on-line, preko Interneta, Telekom Srbijaje prikazao kako se Majkrosoftove tehnologije implementiraju umobilnoj i stacionarnoj telefoniji, o Intelu ne treba mnogo pri-~ati, jer je on najpoznatiji po utrci u proizvodwi procesora kodnas. Tu su bili jo{ i Epson koji je predstavio najnoviji {tampa~ Sty-lus D120, Hawlet-Pacard sa proizvodima, uslugama i re{ewima zaposlovne qude i proizvo|a~e, me|u kojim je najzna~ajnije predsta-vqawe re{ewa za optimizaciju poslovne tehnologije. To su soft-verska re{ewa za upravqawe i aplikacijski servisi, kojima se,kako oni kaù, povezuju performanse informati~kih sistema, po-boq{ava upravqawe i automatizuju kqu~ne funkcije na nivou stra-tegije, aplikacija i operacija.

Sliku o primeni informacionih tehnologija upotpunila je ikompanija Quest software, koja je od osnovne funkcije koje nude ope-rativni sistemi UNIX, Majkrosoftov Windows, IBM, BEA i drugih,krenula daqe i razvila aplikacije koje omogu}uju boqe performan-se, dostupnost baza podataka i ve}u mogu}nost upravqawa wima.

Bez obzira na to {to su ~elni qudi Majkrosofta u regionu idrugi u~esnici ocenili da su tom konferencijom ispuweni wihoviinteresi i postavqeni ciqevi, iz drugih uglova moè se re}i da jeto, pre svega, bila tehni~ka konferencija na visokom nivou, orga-nizovana za stru~wake i eksperte u primeni informati~kih tehno-logija. Teme na tom skupu bile su izuzetno aktuelne, prilago|eneu~esnicima, a sadràjnost je imala kako teorijsku tako i prakti~nustranu predstavqawa. Me|utim, tako postavqena Sinergija 07prevazilazi interese organizatora. Ona ima {iru dru{tvenu ko-notaciju i omogu}uje brì i kvalitetniji prelazak u informati~kodru{tvo. Pri tome nije re~ o automatizovanoj tehnologiji koja bipasivizirala ~oveka inteligentnim re{ewima, ve} pre svega otehnologiji za ~iju primenu je neophodan i visok nivo tehni~kih iinformati~kih znawa, i poverewe u sopstvene potencijale da }ewenu primenu mo}i kontrolisati i tako ostvarivati ne samo po-slovne rezultate ve} i unapre|ivati kvalitet ìvota obi~nih gra-|ana. Ako je ~ovekova budu}nost u informati~kom dru{tvu, onda jeubrzawe koje je u~inila ovogodi{wa Sinergija zna~ajan pomak una-pred.

Nikola OSTOJI]

57

Ko moè sklopiti ra~unar za ne{to vi{e od ~etiri minuta u prvom poku{aju

êlni qudi Majkrosofta u Srbiji i „Sinergije 07“: Nikola Mir~i}, Dejan Cvetkovi} i Vladimir Kneèvi}

{te, a {to se ti~e vertikalnog prodora, za to su zaduèni poslov-ni saradnici, kojima ostaje dovoqno mesta da unapre|uju svojeaplikacije i u~ine ih efikasnijim i dostupnijim svim vrstama i ni-voima korisnika. Ako se, dakle, ima u vidu da je veoma te{ko pono-vo krenuti ispo~etka u razvoju operativnog sistema, posebno kadave} postoji veoma razvijena infrastruktura, onda je jasno na ~emuse zasniva i daqi razvoj Majkrosoftovih softverskih proizvoda.


Uspostavqawu crveno-belo--plave, sretewske, srpskedràvne zastave, nad kojom suzakletvu odanosti poloìlikwaz Milo{ i svi sretewskideputati, usprotivile su sevelike sile Rusija, Turska iAustrija. Po{to je ustav ubrzobio suspendovan, za srpskuzastavu uzet je druga~ijiraspored boja: crveno-plavo--bela. Za taj barjak – ~ije suboje i u dana{woj srpskojzastavi – vezana je jednaanegdota: kada je knez Milo{prilikom sve~anog prijemahati{erifa od turskoguzglavnika 1833. obesio ruskuzastavu (~iji je raspored boja:belo-plavo-crvena), jer drugunije imao, i kada mu je Tur~into zamerio, naredio je da sezastava skine, okrene i ponovodigne, uz re~i: „Eto, sad nijeruska, ve} srpska zastava”!

Zastave u Prvom srpskom ustanku vijorile su se kao znamewa op{te borbeprotiv Turaka, iako su pojedine vojvode, po tradiciji preuzetoj od hajdu~kihvo|a, imale svoje barjake druga~ije po obliku, formi, veli~ini, ili simbo-lima. Izra|ivane su od svile, ili obi~nog platna crvene, bele, plave, ilizelene boje. Ustani~ke zastave su u narodu i na{oj epskoj poeziji nazivane barjacima, po

ugledu na srpske barjake krsta{e u Kosovskom boju. Prvi barjak, koji se spomiwepri izboru Kara|or|a za vo`da, opisao je prota Matija Nenadovi}.

ZASTAVE VO@DA KARA\OR\A

Kara|or|e je u prvoj godini ustanka, 1804, imao tri zastave. U Ora{cu pri-likom izbora za vo`da, on je crveno-belu zastavu, izatkanu u [umadiji, predaoTanasku Raji}u, barjaktaru ustani~ke Srbije. Druga zastava, vi{weve boje, izgra-|ena je od tri dela, duìne 1,4 m, a {irine 35 cm. S jedne strane bio je naslikanlik arhan|ela Gavrila, a s druge belog orla. S leve i desne strane orla, do we-govih nogu, naslikani su cvetovi krina, koji na vrhu imaju tri pupoqka. Zlatnimslovima je ispisan natpis od tri re~i na slavenosrbskom: Grb starih Srba.

Tre}a Kara|or|eva zastava iz 1804. imala je dva pera sa ki}ankama, duì-ne 130 cm, a od po~etka krakova 84 cm. Na~iwena je od plave s jedne i ù}kasteboje, s druge strane. Na toj strani izmalan je Stefan Prvoven~ani. Na predwoj senalazio crveni {tit sa belim krstom i ~etiri ocila. Ispod krsta se nalazio nat-pis na slavenosrbskom jeziku.

FE

QT

ON

S R P S K E Z A S T A V E ( 2 )

USTANI^KIBARJACIUSTANI^KIBARJACI

Pi{eDr Predrag PEJÎ]

imaju glavu vepra, kao jo{ jedan he-raldi~ki znak.

Na sredini oba grba, Srbije(beli krst sa belim ocilima na crve-nom poqu) i Tribalije (crna veprovaglava sa strelom u ~elu), nalazila sekruna i na woj naslowena gola rukasa sabqom. Iznad toga je jo{ jednakruna, plava sa krstom na vrhu. Ispod{tita sa grbovima nalaze se trofej-ni znaci: dve mawe crvene i dve ma-we zelenkaste zastave.

Nalik na te zastave bila je i Ka-ra|or|eva vojvodska zastava, koja napredwoj strani, na crvenom poqu,ima u nagnutom elipsastom krugu srp-ski grb i grb Tribalije. Ispod wih na-laze se dve zastave (crvene boje sabelim krstom uzdu`), dve prekr{tenepu{ke i medaqon. Iznad grbova su dveglave sa krunama, a povi{e wih dvepovijene ruke koje zamahuju krivim sa-bqama. Na vrhu je velika kruna sa kr-stom. Na drugoj strani zastave je ru-ski grb: dvoglavi orao ra{irenihkrila, koji u kanxama drì carske in-signije (skiptar i krunu). U sredini jeu zlatnom okviru ikona svetog \or|akoji ubija a`daju. Obe strane vo`do-ve zastave imaju natpise izvedene upolukrugu.

TAKOVSKI BBARJAK

U Drugom srpskom ustanku zasta-va ponovo postaje znamewe oslobodi-la~ke borbe. Tada su ustanici kori-stili barjake sa~uvane iz Prvogustanka, srpske i ruske, zatim crkve-ne barjake, ali i one zastave koje suposebno {ivene za ustanak. Te nove

59

Osim Vo`dovih, 1804. godinepostojale su i druge ustani~ke zasta-ve. Barjake su imali vojvode AntonijePqaki}, Jovica Milutinovi}, \uleVuli~evi}, te ustani~ke vo|e MihailoNedi} i Gligorije Mladenovi}, JankoKati}, Luka Lazarevi} i drugi.

Ve}inu zastava iz ustani~ke1804. radili su karlova~ki ìvopi-sci Ilija i Stefan Gavrilovi}, po-{tovalac i prijateq Dositeja Obra-dovi}a, jedan od vrednih Gavrilovi-}evih u~enika Petar Nikolajevi} Mo-ler i Nikola Apostolovi}.

U prvim danima ustanka posto-jala je velika sli~nost hajdu~kih za-stava sa ustani~kim. U narodnim pe-smama hajdu~ke zastave bile su odsvile ili platna, obi~no jednobojne(crvene, zelene ili bele) sa znakomkrsta ili ikonom sveca nazvane „sve-ta~ki barjaci”. U 1804. vio se i bar-jak sa tri pera i sa tri krsta, za kojise pretpostavqa da je uzet iz crkve,ili jo{ sigurnije da je bio znamewenekog zna~ajnog hajduka. Ta zastava jeod zelenkastog svilenog platna ~ijasu se pera zavr{avala ki}ankama.Platno je bilo oivi~eno ~istom svi-lom, {irine 144 cm. Na svakoj polisu se nalazila tri aplicirana krstaod istog zelenkastog materijala, kaoi zastava.

U ustani~koj 1805. i 1806. ja-vqaju se nove zastave. Smederevskiknez \u{a Vuli~evi}, poginuo krajem1805, vio je zastavu od zelenkasto-ùte svile, s ki}ankama na kraju pe-ra. S jedne strane nalazila se iko-na svetog \or|a, a desno od we, upravougaoniku, bio je srpski grb,krst sa ocilima na crvenom poqu.Ispod wega su bila dva ukr{tenama~a, a oko celog grba, u ovalu, sta-jao je natpis iz Stematografije, kojiga i obja{wava.

U 1809. ustavqene su tzv. „regu-la{ke zastave” koje su dobile svekompanije. One su napravqene odplatna svetloùte boje, od dva nejed-naka dela, sa crvenim trouglovima,namalanim na ivicama:

„Na sredini, u baroknom oval-nom okviru, slikan je, na crvenom po-qu, srpski grb, beo krst sa ocilima,a u drugom okviru, na plavoj osnovi,glava divqeg vepra probodena stre-lom, tzv. grb Tribalije. Ispod grbovasu ubojni znaci: dve ukr{tene topov-ske cevi, po dve zastave sa strane, aispod, na lancu, zapaqena kumbara.Na crnoj namolovanoj traci je natpis:S Bogom, za veru i otaxbinu!”

Za razliku od ovih barjaka, nakojima su simboli samo s jedne stra-ne, druge zastave regularne ustani~kevojske imale su simbole i na drugojstrani. One, pored krsta sa ocilima,

Kara|or|eva zastava

Takovski ustanak

FEQTON

60

vojni~ke zastave pravqene su od istog materijala kao i Kara|or-|eve, ali je simbol druga~iji: ralo sa upregnutim volovima na plat-nu zelene i crvene boje, {to je simbolisalo zemqoradni~ki karak-ter Srbije.

Knez Milo{ je svoj, takovski barjak dobio od Rusa. Kao svitada{wi srpski barjaci i ovaj je, na beloj svili, imao ruskog cr-nog dvoglavog orla. Na predwoj strani bile su naslikane ikone sv.\or|a na kowu i sv. AndrejaPrvozvanog, a na drugoj stra-ni, na crvenoj svili bila supredstavqena srpska zname-wa: grb Srbije, Tribalije iRama. Iznad svakog grba bi-la je po jedna glava u {lemusa krunom, a iznad srpskoggrba – carska kruna sa kr-stom. Oko Milo{evog barja-ka nalazile su se rese, a navrhu kopqa – od zlata jabuka.

Ispod ruskog orla na-lazio se natpis na ruskom:

„Ovaj orao ruski milo-stivo {titi Srbiju za hra-brost, stvara je prostranom.Utvr|uje da se unapred op{tasloboda srpskog naroda za-{titi od pogibli u svakompogledu. Daje svoju re~ da no-vo lice i ime bude potvr|e-no!“

Ispod grba Srbije ta-ko|e se nalazio natpis nastarom ruskom jeziku:

„Jedna je voqa u svet-skim delima op{ta i o~ita.Tako se sa zemqe plodne ~inestra{ne borbe: snagu ve}im silama u~vr{}uju mnoga dela uàsna,Srbiji pomaù, po vozduhu do nebesa svoje hvale seju, krvqu utvr-|uju, zlatom ne ocewuju!”

Od osnivawa regularne vojske 1825. godine, zastave se u Sr-biji zovu barjacima vojni~kim, pod wima su prvi regruti polagalizakletvu. No{eni su na vojni~kim paradama, a knez Milo{, ilidruga visoka li~nost, pozdravqan je barjakom savijenim prema we-mu, kao {to je bilo propisano i Kara|or|evim Vojnim ustavom od1813. godine.

Za vladavine kneza Milo{a dràvna zastava, koja je odmahuvedena i u regularnu vojsku, uspostavqena je Sretewskim ustavom1835. godine. U glavi 2. Ustava stoji:

„Boja narodna srpska jest otvoreno crvena, bjela i ~elika-sto-ugasita (plava, p. a). Grb narodni srpski predstavqa krst nacrvenom poqu, a me|u krakovima krsta po jedno ocilo okrenuto kakrstu. Sav grb je opasan zelenim vijencem, s desne strane od ras-tova, a sa leve od maslinova li{}a!”

SIMBOL NNEZAVISNOSTI

Ova zastava, nad kojom su zakletvu odanosti Ustavu i srpskojzastavi poloìli Milo{ i svi deputati Sretewske skup{tine, bi-la je sve~ano osve}ena u Kragujevcu, u crkvi kneza Milo{a. Uspo-stavqawu srpske dràvne zastave usprotivile su se velike sile,Rusija, Turska i Austrija, ali kako je ustav bio suspendovan, to jeubrzo za srpsku zastavu uzet slede}i raspored boja: crveno-plavo-bela. Za taj barjak, ~ije su boje i u dana{woj srpskoj zastavi, veza-na je jedna anegdota: kada je knez Milo{ prilikom sve~anog prijemahati{erifa od turskog uzglavnika 1833. obesio rusku zastavu (~iji

je raspored boja: belo-plavo-crvena), jer drugu nije imao i kada muje Tur~in to zamerio, naredio je da se zastava skine, okrene i po-novo digne, uz re~i: „Eto, sad nije ruska, ve} srpska zastava!”.

Novu srpsku zastavu propisao je turski ferman i trebalo jeda ima „tri cveta, tj. odozgor crvenog, u sredi plavog i odozdol be-log”, {to je bio poku{aj da se na srpsku zastavu stave turski sim-boli na crvenom poqu – tri polumeseca sa zvezdama. Po{to susrpski narodni deputati to odbili na skup{tini, Turska je predlo-ìla da se umesto tri polumeseca stave ~etiri {estokrake belezvezde. Narodni prvaci su i to odbili.

Srpski grb u novoj redakciji, bogatije predstavqen i dopuwenkneèvskom krunom i pravoslavnim krstom, „kao simbolima vlasti

i vladawa nasuprot turstvai muslimanstva”, zna~ilo jeneku vrstu poja~anog, heral-di~kog, simbolima nagla{e-nog, priznawa srpskog naci-onalnog individualiteta, za-tim uzdizawe narodnog do-stojanstva i ja~awe wegovogugleda u svetu, ali i prizna-we prava Srbiji na weno po-stojawe kao nacionalne dr-àve! I kopqe na kome je sta-jala zastava bila je u narod-nim bojama: crvena-plava-bela.

Ova zastava, bez tur-skih znamewa na woj, bila jeu upotrebi sve do 1878, od-nosno do 1882. kada je Srbi-ja progla{ena za kraqevinu.

Zaslugom kneza Milo{a,po~ev od 1835. godine, nasrpskim brodovima i skelamavijorila se i prva pomorskazastava Kneèvine Srbije.Posle poraza Turske u ratusa Rusijom 1828–1829, naosnovu Jedrenskog mira, Tur-ska je, pored drugih obaveza,

proglasila i slobodnu plovidbu Dunavom, ali je tek 1835. ferma-nom sultanskim priznala srpsku pomorsku zastavu. Tada je o Prvojpomorskoj zastavi Kneèvine Srbije re~eno i ovo:

„Podunavskim vezirima, Pa{ama, Kadijama, Vojvodama, Asja-nima i drugim starje{inama i nadzoriteqima skela. Od straneSrbskog Kwaza Milo{a Obrenovi}a (da bi konac wegov sretanbio) podne{ena mi je molba da bi Srbski narod, podan mojoj viso-koj Porti, pored darodavanih mu od mene preimu{estva, udostojioi toga da moè po rijekama i moru plove}im, u Carigrad dohode-}im, i tuda prolaze}im la|ama – od istog naroda wihov vlastitibarjak razvijati, kao {to je to dozvoqenije dano za trgova~ke la|eMoldavije, Valahije i ostrva Samoskog, tako je zakqu~eno da se odvisoke moje Uprave dade i Srbskome narodu trobojni barjak, nakome }e gorwa ~est crvene, sredwa plavetne, a dowa bijele bojebiti...“

Okru`nicom od 17. avgusta 1836. upozorene su i lu~ke vlastiu Namjestni{tvu Dalmacije (Carsko – Kraqevska Pomorska Cen-tralna Uprava u Trstu) o novoj pomorskoj zastavi Kneèvine Srbi-je i povlasticama koju brodovi sa tom zastavom imaju u lukama ivodama Austrije. U toj okru`nici, pored ostalog, stoji:

„Otomanska Porta dozvolila je Kneèvini Srbiji posebnuzastavu, istovremeno saop{tavaju}i èqu da bi se ta za{tita ipovlastica odobrene brodovima turskim pro{irila tako|er i nabrodove koji viju srpsku zastavu!”

Tako se, posle pauze duge ~etiri veka, na brodovima Kneèvi-ne Srbije koji su plovili Dunavom i Crnim morem, ponovo zalepr-{ala srpska nacionalna zastava.

(Nastavak u slede}em broju)

15. novembar 2007.

Zastava sa srpskog dvora – krajem XIX veka

22. novembar 1954.Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Vi{inski. Bio je dràv-ni tuìlac u vreme velikih ~istki koje je u drugoj polovini tridese-tih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staqin. Bio je {efsovjetske diplomatije, a potom stalni predstavnik SSSR u UN.22. novembar 1972.Predsednik SAD Ri~ard Niksonukinuo je, nakon 22 godine, zabra-nu putovawa ameri~kih brodova iaviona u Kinu.22. novembar 1977. Anglo-francuski putni~ki avion„Konkord“ po~eo je redovni sao-bra}aj izme|u Evrope i Amerike.Redovni letovi uspostavqeni sunakon dve godine pravnih raspra-va zbog ja~ine buke koju taj avionproizvodi.23. novembar 1855 U Senti je ro|en Stevan Sremac, najizraziti-ji predstavnik srpske humoristi~ke proze i je-dan od najzna~ajnijih pisaca srpskog reali-zma Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije.23. novembar 1932 Spajawem dva kraqevstva – Nejd i Hejaz –formirana je Kraqevina Saudijska Arabijasa kraqem Abdul Azir ibn Saudom.24. novembar 1859. Objavqena je epohalna kwiga engleskog prirodwaka ârlsa Dar-vina „Poreklo vrsta“ u kojoj je izloìo svoju teoriju evolucije.24. novembar 1916. Umro je britanski konstruktor oru`ja ameri~kog porekla HajremStivens Maksim. Wegov mitraqez konstruisan 1884. godine na-zvan je „maksim“.25. novembar 1974.Umro je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujediwe-nih nacija od 1962. do 1971. godine. Kongoanska, berlinska i ku-banska kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat In-dije i Pakistana bili su dramati~ni doga|aji sa kojima se suo~a-vao tokom mandata.27. novembar 1895. [vedski fabrikant i pronalaza~ dinamita Alfred Nobel napisaoje u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zave{tao za razvojnauke i literature i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih de-lova za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, kwièvnost i mir. Um-ro je 1896. godine, a nagrade su prvi put dodeqene 1901. godine. 27. novembar 1942. Francuska mornarica potopila je ve}i deo ratne flote u tulon-skoj luci kako bi spre~ila wen pad u ruke Nemaca.28. novembar 1950 U Beogradu je osnovan Muzej pozori{ne umetnosti Srbije. 29. novembar 1924. Umro je \akomo Pu~ini, najzna~ajniji itali-janski operski kompozitor posle Verdija.29. novembar 1947. Generalna skup{tina UN izglasala je podeluPalestine na jevrejski i arapski deo sa Jeru-salimom pod kontrolom svetske organizacije.To je 1948. godine omogu}ilo stvarawe drà-ve Izrael.30. novembar 1957. U Be~u je umro srpski slikar Paja Jovanovi}, predstavnik akadem-skog realizma, autor ànr-scena i velikih kompozicija iz srpskeistorije („Seoba Srba“, „Progla{ewe Du{anovog zakonika“).

Pripremio Miqan MILKI]

15. novembar 1914.Ro|en je jugoslovenski general srpskog pore-kla Petar Drap{in. U~esnik je [panskog gra-|anskog rata i jedan od organizatora ustankau Drugom svetskom ratu u Hercegovini protivnema~kih okupatora. Progla{en je za narod-nog heroja.15. novembar 1920. Skup{tina Dru{tva naroda odràla je prvusednicu u @enevi. Dru{tvo jeosnovano posle Prvog svetskograta da bi osiguralo mir i me|u-narodnu saradwu, ali je, zbog su-protnosti izme|u velikih sila,ubrzo izgubilo uticaj. 15. novembar 1942. Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu okon~ana je trodnevna bitka ja-panske i ameri~ke flote i avijacije, koja je ozna~ila preokret uratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli mawe gubitke u brodovi-ma, ali je strate{ki uspeh pripao Amerikancima, koji su poredbrodova uni{tili gotovo kompletnu japansku diviziju. 15. novembar 1990. U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na kon-vencionalno naoruàwe, Var{avski pakt i Nato su se u principudogovorili da drasti~no smawe koli~inu tog oru`ja.16. novembar 1914. Po~ela je Kolubarska bitka, najve}a koju jesrpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu.Bitka je zavr{ena 15. decembra pobedom Pr-ve srpske armije, pod komandom generala@ivojina Mi{i}a, nad austrougarskim tru-pama koje je predvodio general Oskar Po}o-rek. Austrougarska vojska je bila primoranada se povu~e iz Srbije. 19. novembar 1990. Potpisan sporazum o konvencionalnim sna-gama u Evropi i o uni{tavawu dela naoruà-wa. Lideri Natoa i Var{avskog pakta obja-vili su da je okon~an hladni rat dvaju vojnih blokova.20. novembar 1847. Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vuji}, otac srpskogpozori{ta. Gimnaziju je u~io u Kalo~i i Segedinu, licej i prava u Po-ùnu (sada{wa Bratislava). Dosta je putovao u~e}i strane jezike.Prva „teatralna predstavlenija“ priredio je u Pe{ti, Baji i Segedi-nu izme|u 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s preki-dima boravio od 1833. do smrti. U Kragujevcu i Beogradu osnovao je,kao „kwaèvsko-serbskog teatra direktor”, 1834. i 1836. prve pozo-ri{ne trupe. Bio je protivnik jezi~ke reforme Vuka Karaxi}a. 20. novembar 1863. Ro|en je srpski pisac Bogdan Popovi}, profesor Univerziteta u Beo-gradu i ~lan Srpske kraqevske akademije. Jedan je od osniva~a „Srp-skog kwièvnog glasnika” i tvorac „beogradskog kwièvnog stila“. 21. novembar 1869. Ro|en je srpski pravnik i istori~ar SlobodanJovanovi}, profesor Beogradskog univerzite-ta, predsednik Srpske kraqevske akademije,najzna~ajniji srpski pravni pisac i teoreti~ardràve u 20. veku. Tokom Drugog svetskog ratabio je predsednik i potpredsednik jugosloven-ske emigrantske vlade u Londonu. Posle ratakomunisti~ke vlasti su ga u odsustvu osudile na20 godina zatvora i gubitak gra|anskih prava.[ezdeset godina kasnije, oktobra 2007. jedan od vode}ih srpskihintelektualaca 20. veka rehabilitovan je odlukom Okru`nog suda uBeogradu, ~ime je ranija presuda progla{ena ni{tavnom.

DOGODILO SE. . .DOGODILO SE. . .VREMEPLOV

61


Udruèwe Milutin Milankovi}

i Univerzitet u Beogradu

predstavili su prvi

dokumentarni film o ìvotu i

delu srpskog geofizi~ara,

klimatologa i astronoma,

poznatog po teoriji ledenih

doba, kojeg je NASA svrstala

me|u petnaest najve}ih

nau~nika svih vremena

USve~anoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, 18. oktobraodràna je premijera ~etrdesetominutnog dokumentarnog filma Putnikkroz vasionu i vreme, koji govori o ìvotu i delu srpskog geofizi~ara,klimatologa i astronoma Milutina Milankovi}a. Taj biografsko-dokumentarni film, namewen sredwo{kolcima i

studentima, nastao je u saradwi Beogradskog univerziteta i UdruèwaMilutin Milankovi}. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kova~evi},na projekciji filma izjavio je da se zna~aj rada profesora Milankovi}amoè uporediti sa dostignu}ima Tesle, Pupina i Andri}a.

U prvom dokumentarnom filmu o priznatom srpskom nau~niku prepli}use ~iwenice iz ìvota sa autenti~nim mislima i citatima iz wegoveautobiografije i stru~nih radova. Rediteq Du{an Vulekovi}, u izjavi zaOdbranu, taj film upore|uje sa filmovima produkcije Discovery i smatra dasu do sada srpski dokumentarni filmovi, uglavnom, ostajali na nivoutelevizijske pri~e. „Rad na filmu po~eo je januara 2006. i, iako sa mawkomsredstava, zavr{en je zahvaquju}i ekipi pravih profesionalaca”, objasnioje mladi rediteq. To je istovremeno i prvi dokumentarno-biografski filmDu{ana Vulekovi}a, pored koga autorsku ekipu ~ine i glumci Du{an Po~ek,Vladan Dujovi} i Milan Mihailovi}. Film je nastao u produkciji UdruèwaMilutin Milankovi}, Zastava filma i Image design studija.

Milutin Milankovi} ro|en je 1879. godine u Daqu, u tada{wojAustrougarskoj. Zavr{io je osnovne i doktorske studije gra|evinske tehnikeu Be~u, a 1909. godine, kao prvi srpski doktor tehni~kih nauka, do{ao je naUniverzitet u Beogradu, gde je postao profesor racionalne mehanike,nebeske mehanike i teorijske fizike. Uz rad na fakultetu, posvetio se inauci. Dva wegova najve}a nau~na doprinosa jesu obja{wewe klime svihplaneta Sun~evog sistema i pojave ledenih doba na Zemqi, poznate kaoMilankovi}evi ciklusi. Objedinio ih je 1941. godine u svom glavnom delu – Kanon osun~avawa Zemqe i wegova primena na problem ledenih doba.Tvorac je i najpreciznijeg kalendara, kojim bi bili reformisani julijanskii gregorijanski, koji je prihvatio carigradski Svepravoslavni kongres1923. godine. Ipak, u praksi nikada nije upotrebqen. Od 1924. godine ~lanje Srpske kraqevske akademije, a posle nekoliko godina postaje wenpotpredsednik.

Iako je od pedesetih godina pro{log veka Milankovi}eva teorijaledenih doba kritikovana, srpski nau~nik me|unarodno je priznatosamnaest godina posle smrti – 10. decembra 1976, kada je najve}i nau~ni~asopis Nauka potvrdio Milankovi}eve prora~une. Dokazano je da suvarijacije Zemqine orbite zaista indikacije ledenih doba. Pored toga,1988. godine, na nau~nom skupu posve}enom toj oblasti promovisana je novaistraìva~ka metoda, ~iju osnovu ~ine Milankovi}evi ciklusi i kojom seodre|uju faze kroz koje je pro{la Zemqa. Tako|e, u Milankovi}evu ~astkrater na Mesecu i Marsu i planetoid danas nose wegove prezime, dok ga jeNASA uvrstila me|u petnaest najve}ih nau~nika svih vremena.

Na ovim prostorima ne postoji muzej posve}en Milutinu Milankovi}u. U oktobru pro{le godine, u saradwi srpske i hrvatske vlade, zapo~elo jerekonstruisawe wegove ku}e u Daqu. Obnovqeni objekat otvorili supredstavnici vlada jula ove godine. Pored spomen-soba u okviru ku}e,predvi|eno je da od 2009. godine, na sto tridesetu godi{wicu wegovogro|ewa, Milankovi}ev dom postane i regionalni centar za mlade talente.

Nevena [UTI]

FILM O NAU^NIKU MILUTINU MILANKOVI]U

TAJNE NEBESKE MEHANIKE

KULTURA

63

Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`je, ali se to~esto izmetalo u wihovo oboàvawe. Jeretici su ih ~esto tu-ma~ili kao bogove ili ih smatrali stvoriteqima ~itavog vi-dqivog sveta. êtiri do pet godina pre Prvog vaseqenskog sa-bora, odràvani su Laodikijski pomesni sabori i svojim 35.pravilom ustanovili ispravno po{tovawe an|ela.

U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patri-jarha Aleksandra, ustanovqen je ovaj praznik arhistratiga Mi-haila i pro~ih sila nebeskih u novembru. Za{to ba{ u novem-bru? Novembar je zapravo deveti mesec od marta koji se sma-tra vremenom stvarawa sveta. A deveti mesec posle marta uzetje zbog devet an|elskih ~inova koji su najpre stvoreni. SvetiDionisije Areopagit, u~enik apostola Pavla, opisao je ovihdevet ~inova u kwizi „O nebeskoj Jerarhiji”. U toj strogoj an|e-oskoj jerarhiji, vojvoda an|eoske vojske je arhistratig Mihail,jer je svojim delovawem spasao mnoge an|ele otpale od Boga,koje je Lucifer povukao sa sobom u propast.

Me|u an|elima vlada savr{ena jednodu{nost i stroga hi-jerarhija u poslu{nosti niìh ~inova vi{im, a svih ukupno sve-toj Bo`joj voqi. Mnogi hri{}ani slave arhistratiga Mihailakoji se smatra ìvim svetiteqem.

– ... A bez ube|ewa dostojanstvenog ìvota nema!..Upravo toga ~asa sam u{ao u kupe i pozdravio se. Stariji go-

spodin se pobunio ne odgovaraju}i na moj pozdrav. – Ah, to je tako staromodno. Koga zanimaju sli~ne stvari? Pa

sve je, onako ili ovako, relativno, uslovqeno, zavisno od prili-ke! U realnom ìvotu re~ je, u najboqem slu~aju, o „sli~nim mi-{qewima” ili „izgleda pravim dijagnozama”. Ko sad, u na{oj pro-svetqenoj epohi, ìvi sa „ube|ewima” ili po „ube|ewima”? Ho}eli jedan savremeni lekar ustvrditi i{ta sli~no?!

Mla|i gospodin je sa~uvao dragoceno spokojstvo. Samo su sewegove o~i, kanda, kri{om osmehivale.

– Vi me za~u|ujete, gospodine tajni savetni~e. Ja sam zbuwen.Kako mogu odgovoriti na Va{ gnev, ako znam da sam osu|en od sa-mog po~etka? Tim pre {to u Va{im pitawima zvu~i ~vrsto ube|eweda ube|ewa nema, i da ih biti i ne moè. Moj poloàj je unekolikooteàn: Va{e ube|ewe ose}a u meni ube|ewe suprotstavqawe, ajo{ tvrdi da ga biti i ne moè. Ako ga ne moè biti, kako onda daodbranim svoje? Zato sam prinu|en zamoliti, Vas, istrajnog rea-listu, za blagonaklonu pa`wu i trpeqivost. Evo, ve} vidim Va{dobro}udni osmeh...

– Dobro, dragi kolega, opet sam krotak. Ali, „ube|ewe”, kaotakvo, za mene ostaje, ipak, psiholo{ka zagonetka. Nadam se da ne-}ete pore}i kako je sve na svetu relativno? Otkuda ta sigurnost utakozvana „ube|ewa” qudi?

Mla|i gospodin se iznenada uozbiqio. U wegovom, pomaloslu~ajnom, glasu, osetio se nekakav unutra{wi naboj.

– Ostaje mi da branim svoj „kredo”. Koliko ja razumem, nijesve ba{ tako relativno: postoje apsolutno kona~ne istine koje do-ìvqava{ u takozvanoj „o~iglednosti”. Time ja, naravno, uop{tene èlim da vas srdim. Hteo bih pretpostaviti da je sve u stvarno-sti „relativno” i poku{ati da prona|em put prema ube|ewu.

– Pa, poku{ajte, molim vas – bodro odse~e stariji gospodin.– „Sve je relativno”, zna~i isto {to i „ni{ta nije postojano”;

to jest, da je sve izdajno, prolazno, uslovno i naduslovqeno, pre-varqivo. Na tome se ni{ta ne moè izgraditi. Otuda stalna zah-tevnost za ~vrstom zemqom, traèwe fundamenta, voqa za „nere-lativnost”. Duboka i iskrena zahtevnost su – zaloga onog {to sampreduzima{ u svemu {to zahteva udeo srca i uma, zaloga da ne}e{ravnodu{no skliznuti povr{inom stvari. Istraìva~ki posao, sasvoje strane, zahteva usredsre|enost i neumornost. Tako voqa sa-zdaje svojevrsno unutra{we iskustvo. Pri tom se ne poku{ava sasvega izdvojiti ono „relativno” – to je tako lako prona}i, ono seobjavquje samo, ali se postavqa pitawe da li ima ne~ega u ìvotu{to, bez obzira na svoju uslovnost, postoji bezuslovno i posedujetrajnu snagu. Tako postavqeno pitawe otkriva pred ~ovekom nekakvenove mere: dubinu, posve}enost i ja~awe. Pri tom ostaje{ potpunotrezven, oprezan, proverqiv; ni{ta od melanholije i sawarstva.Dodirom napipava{ nekakvu stenu; zatim se uspne{ na wu; zatim~vrsto na wu stane{ i ostavi{ bujici relativnosti da projuri mi-mo. Razume se, ja sam to opisao samo ovla{; ali je, mo`da, u svoj-stvu psiholo{kog obrisa, i to dovoqno. Ba{ kao i kod nas, u medi-cini, neophodno je pogruziti se u konkretne valove, ili – ako èli-te – na samo dno morsko. Istinsko ube|ewe dobija{, naravno, uzpomo} svedo~anstva i tu|ih opisa, ili ispo~etka kroz ̀ ivot, u pred-metu; jer predmet je uvek najboqi svedok, najboqi put prema istin-skom ube|ewu; on sam je stena. Na{i drevni preci su bili u pravu,grade}i svoje zamkove i tvr|ave na stenama. Na sli~an na~in, qudidolaze do takvih predstava kao {to su savest, dostojanstvo, ~ast,pravo, Otaxbina – i sti~u ~vrsta, kao stena, ube|ewa...

– Pa, – progovori s nekakvim nezadovoqstvom stariji gospo-din – nisam znao da ste profesionalni filosof. Uostalom, trebada iza|emo, ako smo namerili sti}i na simpozijum.

Ovog puta obojica se sa mnom oprosti{e veoma qubazno.Dràvni savetnik je, naravno, propu{ten da iza|e prvi.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

UBE\EWE V E R S K I PP R A Z N I C I15-30. novembar

Pravoslavni16. novembar – Obnavqawe hrama svetog

velikomu~enika Georgija – \ur|ic21. novembar – Sabor sv. arh. Mihaila

i ostalih bestelesnih sila nebeskih – Aran|elovdan

24. novembar – Sveti mu~enik Mrata25. novembar – Sveti Jovan Milostivi26. novembar – Sveti Jovan Zlatousti27. novembar – Sveti apostol Filip29. novembar – Sveti apostol i jevan|elist – Matej

Rimokatoli~ki25. novembar – Krist Kraq – posqedwa nedjeqa

Crkvene godine

S A B O R SS V E T O G A R H A N G E L AM I H A I L A –– AA R A N \ E L O V D A N

DUHOVNOST


NAPREDAK KAOOBAVEZAN PRAVACUskoro se zavr{ava prvi~etvorogodi{wi ciklusorganizovanog i dobroosmi{qenog dugoro~nog projektarazvoja sporta i fizi~ke obukenamewenog pripadnicima VojskeSrbije i Ministarstva odbrane.Rezultati su vidqivi u svakompogledu. Dobili smo brè, ja~e i sposobnije vojnike, a u takmi~arskom smislu, od evropske periferije stiglismo u svetsku zlatnu sredinu. Sem osvojenih medaqa, pehara i rekorda, formiran je sportskivod, u~vr{}en je me|unarodniugled, a sledi osnivawe vojnogsportskog dru{tva, povratakSportskog prvenstva VS,organizacija zna~ajnih susreta.Ve} naredne godine, sem ostalog,bi}emo doma}ini Evropskogvojnog prvenstva u maratonu,Prijateqskih sportskih susretapripadnika armija zemaqabiv{ih jugoslovenskih republika,Evropskog kongresa CISM...

KKo iole prati vojni sport lako }e se sloìti kako vreme pro-lazi brzinom sprinterske trke. Me|utim, sve {to se de{ava-lo zbilo se u napornoj maratonskoj bici gde je najteà atlet-ska disciplina ne samo primerena metafora ve} slika su-{tine ogromnog napora, iscrpquju}e borbe s neda}ama i ne-

sumwivog rezultata, najposle. Da, maraton je pravo pore|ewe. Oko-snicu su ~inile stare{ine, mnogo qudi iz trupe koji su najdirektni-je uticali na unapre|ewe sporta i fizi~ke obuke u svojim jedinica-ma, garnizonima. Moèmo mirne savesti re}i da je taj pokret imaodirektan uticaj i na napredak u krosu, orijentiringu, vi{eboju...

Bakqa na{eg vojnog maratona preno{ena je od Cera do Ati-ne, od Beograda do Moskve... Zadivquju}i rezultati postali supredmet razgovora i analiza u {irim sportskim krugovima, dale-ko izvan vojnog okvira pa su savezi i organizacije, ugledne firmei institucije stale uz maratonce, {to je i nagovestilo re{ewe ikraj muka. Naravno i trajni opro{taj od sistema {tapa i kanapa.

ÊTVOROGODI[WI CIKLUSSada je sasvim drugo vreme. Otklowene su mnoge dileme,

ta~ke saplitawa i nedoumice. Dodu{e, ne i sve prepreke, ali owima }emo kasnije. Na kraju smo ~etvorogodi{weg ciklusa dugo-ro~nog projekta razvoja sporta i fizi~ke obuke. Re~ je uzela stru-ka, nauka i organizacija. Na~iweni su programi razvoja, alipodvu~en je i krajwi ciq. Vrlo obavezuju}i. Ni{ta osim toga nedolazi u obzir. Napretkom vojnog sporta sro~enog u krilaticiznati, hteti, mo}i, tre}a dimenzija (mo}) izgra|uje fizi~ku obuku.Na taj na~in je nekada zanemarena oblast postala mo}an ~ini-lac sistema odbrane.

[ta to daqe zna~i, pitamo pukovnika Branka Bo{kovi}a, za-menika {efa delegacije Vojske Srbije u CISM, na{eg proslavqenogmaratonca, nosioca prvog zvawa sportiste godine u vojsci?

SP

OR

TS P O R T I F I Z I ^ K A O B U K A U V O J S C I S R B I J E

65

prava multidisciplinarna misija koja je u svom sastavu imalasve, od vo|a i trenera, preko lekara i fizioterapeuta, snimate-qa i novinara do spremnih takmi~ara. Nismo zavisili ni od ko-ga. Na takvom pristupu su nam odali posebno priznawe ~elniciCISM – predsednik, italijanski general \ani Gola i generalnisekretar, holandski pukovnik Mi{el Van Mers – obja{wava pu-kovnik Zoran [}eki}, na~elnik referata za fizi~ku obuku uUpravi za doktrinu i obuku General{taba VS. Ina~e, pukovnik[}eki} je od prvog dana ~lanstva na{e zemqe u CISM, ~lan na-cionalne delegacije.

Mi smo prvi put nastupili sa 30 takmi~ara u konkurencijipredstavnika armija 102 zemqe. Nije slu~ajno {to se manifesta-

cija odvija u predolimpijskomciklusu jer su mnogi takmi~arioveravali norme za Peking.Slogan susreta „Prijateqstvomkroz sport” nije samo puka fra-za. Doma}in Indija uspela je dadovede takmi~are iz Pakistana,obe Koreje, svih {est republikabiv{e SFRJ...

NOVA PIRAMIDAIako se 2011. godina ~ini

daleko, ve} se razmi{qa o woj,odnosno nastupu na igrama uBrazilu. Bi}e to druga pri~a,mnoge }e stvari do}i na svoje me-sto, a za plasman ne treba bri-nuti. Moè samo da bude boqi.

Dotle ima mnogo posla.[ta daqe?

– Uspostavi}emo pirami-dalnu organizaciju razvoja. Ubazi }e se nalaziti fizi~ka obu-

ka studentski, {kolski i rekreativni sport a odvija}e se u Vojnojakademiji, Vojnoj gimnaziji, jedinicama i ustanovama Ministarst-va odbrane i Vojske Srbije. îni}e ih stare{ine, vojnici po ugo-voru i na redovnom odsluèwu vojnog roka, ~ak i veterani. Iz teosnove, idu}i ka vrhu, gradi}e }e se takmi~arski sport. Preko si-stema nadmetawa i selekcije. Imamo ~vrstu nameru da osnujemovojno sportsko dru{tvo. Naravno, kada bude doneta zakonska regu-lativa o kojoj je bilo re~i. U tom kolektivu }e se okupqati i treni-rati sve najboqe {to imamo: vrhunski treneri, sportski pedagozi,takmi~ari... O~ekujemo da }e ~lanovi biti i na{i asovi, strelci,pliva~i, atleti~ari... Poku{a}emo da obezbedimo uslove za radkakve nemaju mnogi klubovi. To nije redak slu~aj u svetu. Naravno,bi}e prostora i za stvarawe ekipa, wihovo u~e{}e u doma}im{ampionatima, me|unarodnim takmi~ewima – kaè pukovnik Bo-{kovi}.

Dokaz koliki je napredak postignut pruà i letimi~an pogledna takmi~arski kalendar za idu}u godinu.

– Vrati}emo sportsko prvenstvo Vojske Srbije na veliku sce-nu. Odrà}e se u junu 2008, a grad doma}in bi}e Ni{. Naravno,prethodi}e takmi~ewa na niìm nivoima, koja }e posluìti nesamo za konstataciju plasmana ekipa i pojedinaca ve} i kao se-lekcija za veliko finale. Osim toga, bi}emo doma}ini Evrop-skom vojnom prvenstvu u maratonu koje }e se odràti u aprilu.Istog meseca ugosti}emo u~esnike „Susreta prijateqstva” armi-ja dràva biv{ih jugoslovenskih republika. Jo{ jedan zna~ajandoga|aj ~eka nas istog meseca, jer }e se u Beogradu odràtiEvropski kongres CISM. Dakle, polaga}emo te{ke ispite, ali ~vr-sto verujem da }emo ih poloìti s najvi{im ocenama – zakqu~ujepukovnik [}eki}.

Ako bi se vratili na simboli~nu sliku na{ih sportista kojisu vodili dugu i te{ku borbu, onda bi jasno videli da planirajunova takmi~ewa i nove pobede.

Branko KOPUNOVI]

– Zavr{etak prve faze razvoja podrazumeva i organizacionare{ewa po dubini sistema i precizniju podelu nadle`nosti u Voj-sci Srbije, odnosno Ministarstvu odbrane. Naravno, u skladu sprincipima reforme sistema odbrane, uop{te. Prebrodili smonajteì period, a to zna~i da smo se pribliìli re{ewima kakvaimaju savremene armije u svetu. U prvoj fazi razvijali smo prio-ritetno bazi~ne vojne sportove: streqa{tvo, orijentiring, penta-tlon, padobranstvo, a potom borila~ke i individualne sportove...Uspostavqen je prepoznatqiv sistem rada u ~ijoj je osnovi ideja davojni sport moè da ubrza razvoj srpskog sporta uop{te. Nismoèleli da zaostajemo ni korak i uspeli smo u toj nameri. Siste-mom selekcije, iz {iroke baze, razvijali smo bazi~ni i takmi~ar-ski sport.

Uspeli smo da u~vrstimougled u Me|unarodnom savetu zavojne sportove (CISM), {to jenadgradwa poverewu koje sti~e-mo od ~lanstva 2003. godine.Imamo delegaciju u CISM, kojusmo uspeli da pro{irimo ~lano-vima Ministarstva za sport iomladinu Vlade Srbije, Mini-starstva spoqnih poslova iOlimpijskog komiteta Srbije.[ef delegacije na{e zemqe priovoj zna~ajnoj me|unarodnoj mul-tidisciplinarnoj vojnoj organi-zaciji je general-major mr Vido-sav Kova~evi}, na~elnik Vojneakademije. Formirali smo ikancelariju za vezu sa CISM.

Sebe vidimo kao integral-ni deo srpskog sporta, odnosnosport posebnih grupa. Bi}e da-leko lak{e da, kao deo nacio-nalnog sporta, boqe sara|ujemo sa svim sportskim civilnimstrukturama, od ministarstava do saveza.

[ta nam jo{ nedostaje?– Pre svega normativna regulativa. Na woj treba jo{ da po-

radimo. To je jedna od prepreka u planirawu daqeg razvoj. Zbog to-ga moramo sa~ekati usvajawe zakona o odbrani i Vojsci. Tada }e-mo u vidu podzakonskih akata ta~no regulisati i oblast vojnog spor-ta – obja{wava pukovnik Bo{kovi}.

ZLATNA SREDINAZahvaquju}i ogromnim naporima i sistematskom radu, od

evropske provincije stigli smo u zlatnu sredinu svetskog vojnogsporta. Slika navedenog je nedavni nastup na{ih takmi~ara naSvetskim vojnim igrama u Indiji. Pisali smo i pri~ali o tome, amesta za analizu ima uvek. Po snazi konkurencije radilo se opravim olimpijskim igrama. Jedan od dokaza su oborena tri svet-ska rekorda. Nastupali su planetarni {ampioni, prvaci konti-nenata, imena od kojih zastaje dah. Bez obzira na sve, pripadni-ci Vojske Srbije lavovski su se borili i plasirali se u zlatnusredinu.

– Postojale su dve koncepcije ekipa. One koje su do{le popehare, medaqe i mesta na pobedni~kom postoqu, i one druge. Tedruge nisu prikazivale profesionalce i slavom oven~ane spor-tiste kao pripadnike svojih armija, ve} su iz svoje {iroke baze,kao slike stvarnog dometa sporta i fizi~ke obuke, birale najbo-qe u svoj sastav. Mi smo daleko bliì tom shvatawu. Amerikancisu, na primer, pri dnu lestvice osvaja~a medaqa. Za{to? Zato{to su hteli da vide koliko wihove stare{ine i vojnici stvarnomogu kada iza|u na crtu profesionalnim sportistima. Mi smotako|e èleli da vidimo gde nam je objektivno mesto i sa te stra-ne smo veoma zadovoqni. Svi su opravdali o~ekivawa, borilisu se zdu{no i nema im se {ta prigovoriti. Ste~eno je dragocenoiskustvo i to je u ovom ~asu najva`nije. I jo{ ne{to, bili smo

SPORTSKI VODPo~etkom godine na Vojnoj akademiji formiran je

sportski vod. Wegov marqivi komandir je kapetan prveklase Vinko @nirda{i~ koji s puno pa`we brine o svo-jim vojnicima. A wih je, eto, tre}a generacija. Re~ je ovrhunskim sportistima, reprezentativcima kojima jeomogu}eno da treniraju i pripremaju se za nastupe u ze-mqi i svetu. Takva praksa dala je odli~ne rezultate.Umesto da se dovijaju kako da „eskiviraju” uniformu iunedogled odlaù dug prema otaxbini, sada se brè od-lu~uju da u~ine ono {to im ~ast i zakon nalaù. Narav-no, najpre zavr{avaju baznu takti~nu obuku i ga|awe aonda ̀ ive svoj sportski i vojni~ki ̀ ivot. Do sada su pri-padnici voda bili reprezentativci u atletici, xudou iorijentiringu. Kada od 2010. godine budemo imali samoprofesionalne vojnike, vod }e i daqe postojati. U wemu}e se i daqe nalaziti vrhunski sportisti, naravno ipripadnice ne`nijeg pola, pa }e mala elitna jedinicabiti jo{ uspe{nija i lep{a.

66 15. novembar 2007.

KONKURSI

VOJNA PO[TA 4310 PANÊVOr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

u garnizonu Pan~evoInìwerija:– VES 71704 – (voza~ posluìlac dozera) .............. 2 izvr{ioca– VES 71706 – (voza~ posluìlac utovaraiva~) ..... 2 izvr{ioca– VES 71707 – (voza~ posluìlac kopa~a) .............. 4 izvr{ioca– VES 71716 – (voza~ posluìlac grejdera) ............ 1 izvr{ilac– VES 71752 – (voza~ posluìlac vaqka) ............... 2 izvr{iocaIntendantska slu`ba:– VES 72418 – (berberin) ....................................... 1 izvr{ilacSaobra}ajna slu`ba:– VES 72701 – (voza~) ........................................... 9 izvr{ilacaUSLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nad-

le`na vojnolekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoeviden-

cialnoj specijalnosti (VES) odre|enoj za formacijsko mesto za kojekonkuri{e,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe 6 ({est) meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnu

obavezu,– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu,

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi. POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za VES za koju konkuri{u,– da poseduju voza~ki ispit „B” i „C” kategorije (samo kandidati

za voza~e m/v).NAÎN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove KONKURSA podnosi zahtev za

prijem u vojnu slu`bu VP 4310 Pan~evo i prilaè slede}e dokumente:– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne stariji od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni

postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci),– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od

{est meseci),– fotokopija vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu

u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo za candidate za vo-

za~e m/v),– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj sposob-

nosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe VBA nakon izvr{ene bezbednosne provere za

kandidata.Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti candidatenadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuàva-ju ostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razma-trani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu iza-brani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklo-pqeni ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawu od 3(tri) godine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.Blià obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na tele-

fon: 013/326-526.

NAJAVA O[TREKONKURENCIJETradicija se nastavqa. I ove godine bira}emo najuspe{nije

sportiste koji su obeleìli takmi~arsku godinu. Imaju}i u viduuspehe na doma}oj i me|unarodnoj sceni, verujemo da }e se ì-

ri na}i na „slatkim mukama” da po vaè}im kriterijumima odvagaraspored na pobedni~kom postoqu.

Imali smo, kao i prethodnih godina, mno{tvo takmi~ewa, sr-~anih boraca, ve{tih takmaca, rekorda i rekordera koji se raspo-znaju po tome {to nose vojni~ku uniformu ili su profesionalno ve-zani za Ministarstvo odbrane, General{tab, jedinice i ustanove,svejedno.

Magazin „Odbrana” }e im odati priznawe za wihov u~inak,javno i sve~ano, opet po tradiciji 24. januara naredne godine. Di-zani su pehari, slavile se medaqe, ~ule su se pohvale ~ak i na naj-vi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM (Me|unarodni savet za vojnesportove). Vojska Srbije je uvaèni ~lan te ugledne organizacije,imamo kancelariju i qude u wenim najvi{im telima.

Naravno, problemi su stari, ali uspesi su novi i inspirativ-ni. Jo{ nastupamo u zastareloj opremi, na{i strelci pozajmqujutakmi~arsko oru`je, malo je pravih uslova za pripreme i postizawevrhunskih rezultata. Na{i sportisti treniraju pored svojih redov-nih obaveza i zadataka. Dodu{e, uz sve vi{e razumevawa za wihovenapore. Ipak, ima sijaset odli~nih plasmana {to nas uverava da}emo spremno do~ekati boqe dane jer u „dobrom je lako dobar bi-ti”. Ove muke na kojima se ogledaju na{i junaci usavr{ili smo doneverovatnih paralela i apsurdnog koli~nika izme|u uslova rada irezultata. A on je „debelo” u na{u korist.

U tom saznawu i ohrabruju}im pobedama, neka protekne i ovo-godi{wi izbor najboqih. Zato nikako nemojte obezvrediti wihovtrud i po{aqite predloge, sa kratkom biografijom sportiste (eki-pe), ovogodi{wim rezultatima koji daju preporuku ìriju i obave-znom fotografijom.

Za naziv sportiste godine Vojske Srbije 2007. mogu konkurisa-ti oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci i MO,studenti Vojne akademije, u~enici sredwih vojnih {kola, vojnici pougovoru i oni na redovnom odsluèwu vojnog roka. Isti principivaè za ekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju jednoj od navedenihkategorija.

Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne {kolei druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.

@iri }e pa`qivo razmotriti sve predloge koji su potpuni i uskladu sa propozicijama izbora. Va{e predloge moète slati do 30.decembra na adresu: Redakcija magazina „Odbrana” (za izbor sporti-ste godine), Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd. U sportskom àrgonurekli bismo: po~iwe takmi~ewe gde }e se u ̀ estokoj konkurenciji vodi-ti o{tra borba za laskave nazive, a mi obe}avamo fer su|ewe...

IZBOR SPORTISTE GODINE VOJSKE SRBIJE U 2007.

67

VOJNA PO[TA 4976 VRAWEr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima

ZA GARNIZON VRAWEU VP 4976 Vraweza slede}a formacijska mesta :71101 (strelac) ………............................................... 5 izvr{iocaU VP 4977 Vraweza slede}a formacijska mesta :71101 (strelac) ……………….................................... 3 izvr{ioca71102 (izvi|a~) ……………………............................. 2 izvr{ioca71801 (radio-telegrafista) ……………………......... 1 izvr{ilac71807 (radio-relejac) ………………......................... 2 izvr{ioca71810 (teleprinterist-{ifrer) …............................. 1 izvr{ilac71812 (telefonist-linija{) …………........................ 1 izvr{ilac72701 (voza~ automobila) .......................................... 2 izvr{iocaU VP 4993 Vraweza slede}a formacijska mesta :71204 (ni{anxija - posluìlac) ……....................... 12 izvr{ioca71205 (ni{anxija - posluìlac) ................................ 3 izvr{ioca71208 (topograf) ……………..................................... 2 izvr{ioca71214 (voza~ samohodnog oru|a) ………..................... 9 izvr{ioca71221 (radiotelefonist) ........................................... 2 izvr{ioca72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 1 izvr{ilac72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) ….... 1 izvr{ilac72701 (voza~ automobila) ......................................... 2 izvr{iocaU VP 4984 Vraweza slede}a formacijska mesta :71406 (voza~ T-55) …………….................................... 1 izvr{ilac71417 (ni{anxija na M-84) …………....................... 27 izvr{ioca71418 (voza~ M-84) ………....................................... 33 izvr{ioca71801 (radio-telegrafista) ……..……...................... 1 izvr{ilac72103 ( mehani~ar za vozila guseni~are) .................. 1 izvr{ilac72501 (bolni~ar) ....................................................... 4 izvr{iocaU VP 4996 Vraweza slede}a formacijska mesta :71119 (ni{anxija-posluìlac) ………….................... 8 izvr{ioca71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a) . 1 izvr{ilac71405 (voza~ b/v to~ka{a) ……….……...................... 1 izvr{ilac71406 (voza~ T-55) ………………................................ 1 izvr{ilac71410 (operator –ujedno ni{anxija na PA topu) ….. 19 izvr{ioca71451 (strelac na BVP M-80) ................................ 131 izvr{ilac71452 (voza~ BVP M-80) .......................................... 31 izvr{ilac71730 (komandir oklopnog vozila nosa~ mosta) ........ 1 izvr{ilac71131 (voza~ oklopnog vozila nosa~ mosta) ............... 2 izvr{ioca72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac72501 (bolni~ar) ....................................................... 2 izvr{iocaU VP 5007 Vraweza slede}a formacijska mesta :71101 (strelac) ……………………............................. 4 izvr{ioca72102 (mehani~ar za vozila) …………....................... 1 izvr{ilac72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca72105 (mehani~ar za municiju i MES) ………………. 4 izvr{ioca72107 (pogonski manipulant) ………………................ 1 izvr{ilac72108 (mehani~ar za artiqerijsko naoruàwe) ........ 1 izvr{ilac72109 (mehani~ar za PPA naoruàwe) ...................... 1 izvr{ilac72117 (protipoàrac) …............................................ 2 izvr{ioca72118 (mehani~ar za radio-ure|aje) .......................... 1 izvr{ilac72126 (elektromehani~ar za elektro-hemijske

i specijalneizvore struje i agregate) ............. 1 izvr{ilac72409 ( hidrotehni~ar) .............................................. 2 izvr{ioca72417 (stolar) ............................................................ 1 izvr{ilac72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca72701 (voza~ automobila) .......................................... 6 izvr{iocaZA GARNIZON LESKOVACU VP 4978 Leskovacza slede}a formacijska mesta :72102 (mehani~ar za vozila ) ……………................... 1 izvr{ilacU VP 4997 Leskovacza slede}a formacijska mesta :71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a).. 1 izvr{ilac71452 ( voza~ BVP M-80) ........................................... 3 izvr{ioca

U VP 5006 Leskovacza slede}a formacijska mesta :71701 (pionir) …………………….............................. 2 izvr{ioca71709 (posluìlac kompresora ) ………..................... 1 izvr{ilac71741 (posluìlac mosta) …………………................. 1 izvr{ilac72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) ....... 1 izvr{ilac

ZA GARNIZON BUJANOVACU VP 4986 Bujanovacza slede}a formacijska mesta :71101 (strelac) ……………………......................... 101 izvr{ilac71102 (izvi|a~)........................................................... 2 izvr{ioca71103 (ni{anxija-posluìlac) …………….............. 79 izvr{ioca71105 (ni{anxija-posluìlac)................................. 44 izvr{ioca71109 (snajperist) ……………………....................... 43 izvr{ioca71118 (ni{anxija-posluìlac) ……...…................... 27 izvr{ioca71120 (operator-posluìlac) ….….......................... 36 izvr{ioca71121 (radiofonista) ……......................................... 4 izvr{ioca71701 (pionir) ......................................................... 10 izvr{ioca71706 (voza~ posluìlac utovariva~a) ...................... 3 izvr{ioca71707 (voza~ posluìlac kopa~a) .............................. 4 izvr{ioca72102 (mehani~ar za vozila ) …………...................... 3 izvr{ioca72105 (mehani~ar za municiju i MES) ….................... 1 izvr{ilac72107 (pogonski manipulant) …………….................... 1 izvr{ilac72117 (protvipoàrac) ………................................... 2 izvr{ioca72121 (elektromehani~ar za vozila to~ka{e) ........... 1 izvr{ilac72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca72503 (medicinski tehni~ar)...................................... 2 izvr{ioca72701 (voza~ automobila) ........................................ 10 izvr{ioca

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:OP[TI USLOVI: da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu

({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija), da imaju propisanustru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enojza formacijsko mesto za koje konkuri{u (najmawe zavr{enu osmogodi{wu{kolu), da nisu krivi~no osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznuzatvora od najmawe {est meseci, da se protiv wih ne vodi krivi~ni po-stupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da su od-sluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu sluèwa vojnogroka.

POSEBNI USLOVI: da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{uza du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu-`bi, da su osposobqeni za vojnoevidencionalnu specijalnost za kojukonkuri{u, da poseduju poloèn voza~ki ispit „B“ i „C“ kategorije (sa-mo kandidati za voza~e).

NAÎN KONKURISAWA: Kandidati koji ispuwavaju op{te iposebne uslove konkursa za prijem u vojnu slu`bu, dokumenta podnoseneposredno Vojnoj po{ti 4976 Vrawe ( kasarna „1300 Kaplara“) svakogradnog dana od 12,00 do 14,00 ~asova, uz molbu prilaù dokumenta (ko-ja ne treba da budu starija od {est meseci):

Autobiografiju,Izvod iz mati~ne kwige ro|enih, Uverewe o dràvqanstvu, Uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni

postupak i od okru`nog suda da nije osu|ivan i ka`wavan,Potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok,Overenu fotokopiju vojni~ke kwiìce,Overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu,Overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati koji konkuri-

{u za voza~a),Upitnik za bezbedonosnu proveru (obrazac se moè uzeti u VP

4976 Vrawe, VP 4997 Leskovac i VP 4986 Bujanovac).Nadle`na komisija razmotri}e pristigle molbe i utvrditi spisak

kandidata koji ispuwavaju uslove konkursa. Kandidati koji ispuwavajuuslove konkursa, bi}e upu}eni na ocenu sposobnosti za vojnu slu`bu nad-le`noj VLK. Kandidati za koja bude doneta odluka o prijemu, bi}e pisme-no obave{teni o datumu stupawa u vojnu slu`bu. Dokumenta kandidatane}e se vra}ati.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e organizo-van probni rad u trajawu od tri meseca, nakon probnog rada, ukolikokandidat polaì ispit za proveru osposobqenosti za du`nost, bi}esklopqen ugovor o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme u trajawu od 3(tri) godine.

Nepotpuna i nekompletna dokumenta ne}e se razmatrati Konkurs je otvoren do popune formacijskih mesta.Kontakt telefon 017/414-102 lokal 41-014.


VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVACr a s p i s u j e

K O N K U R SZa popunu slobodnih formacijskih mesta

predvi|enih za vojnike po ugovoru prijemom u profesionalnu slu`bu po ugovoru na ODRE\ENOVREME na vojni~kim du`nostima (po garnizonima).

U slu`bu na odre|eno vreme do 3 (tri) godine primaju seK R A Q E V OU rodu pe{adije:Strelac - VES - 71101 ............................................ 1 izvr{ilac K R U [ E V A CU Tehni~koj Slu`bi KoV: Pogonski manipulant - VES - 72107 ...................... 1 izvr{ilaca Mehani~ar za motorna vozila to~ka{e - VES - 72102 .......................................... 1 izvr{ilacaElektromehani~ar za izvore struje i elektri~ne agregate - VES - 72126 .......................................... 1 izvr{ilaca Auto-limar - VES - 72143 ..................................... 1 izvr{ilaca Metalofarbar - VES - 72144 ............................... 1 izvr{ilacaU Intendantskoj Slu`bi: Kuvar - VES - 72403 .............................................. 2 izvr{ilocaUSLOVI OGLASAA) OP[TI USLOVI– da je kandidat dràvqanin Srbije,– da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci Srbije ({to

utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija)– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoeviden-

cionalnoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u

– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-ra od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~-ni postupak,

– da je regulisao vojnu obavezu i da je za vreme sluèwa vojnogroka osposobqen za du`nost na koju se prima

– da nije stariji od 28 godina ìvota ako konkuri{u za du`nostiu rodovima i 30 godina ìvota ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi.

B) POSEBNI USLOVI– Da imaju zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu– Odre|uje se probni rad u trajawu od 3 (tri) meseca.UZ MOLBU ZA PRIJEM KANDIDATI PODNOSE SLEDE]ADOKUMENTA:– autobiografiju,– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– izvod iz MK ro|enih (ne starije od {est meseci),– kopiju (overenu u sudu ili u op{tini) diplome o ste~enoj stru~-

noj spremi,– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi, – fotokopiju vojni~ke kwiìce, – uverewe da nije pod istragom i da se protiv kandidata ne vo-

di krivi~ni postupak.Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi ko-

ji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandi-date nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako is-puwavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpune molbe ne}e se uzimati u razmatrawe, i kao takve bi-}e odba~ene.

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu iza-brani.

U molbi navesti ta~nu adresu stanovawa i li~ni ili slu`benitelefon, radi brèg kontakta.

Molbe na oglas dostavqati iskqu~ivo preporu~enom po{tom naslede}u adresu: VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVAC (personalnom or-ganu), 37000 Kru{evac.

KONKURS JE OTVOREN DO POPUNE UPR@WENIH MESTA.Blià obave{tewa se mogu dobiti na telefon 037/416-023

ili li~no u kasarni „Car Lazar“ u Kru{evcu.

VOJNA PO[TA 3987 NI[r a s p i s u j e

K O N K U R S1. U rodu artiqerija:VES 71223 (posluìlac) ......................................... 2 izvr{ioca

2. U rodu veza:VES 71807 (radio-relejac) ...................................... 1 izvr{ioc

3. U tehni~ku slu`bu KoV: VES 72107 (pogonski manipulant – voza~) ................ 1 izvr{ioc

4. U saobra}ajnu slu`bu:VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{ioc

USLOVI KONKURSA:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no deloza koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali oba-vezu sluèwa vojnog roka.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u ro-

du, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi,– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju

konkuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om katego-

rijom (samo kandidati za voza~e neborbenih motornih vozila).

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za

prijem u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u iprilaù slede}a dokumenta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{inskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {estmeseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne starije od{est meseci),

– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overe-

nu u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za vo-

za~e neborbenih m/v),– nalaz, ocenu i mi{qewe VVLK (Vojna bolnica Ni{) o zdrav-

stvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj pot-

punoj bezbednosnoj proveri kandidata.Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa.Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene spo-

sobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.U Odseku (za qudske resurse) kandidat popuwava Upitnik i da-

je saglasnost za bezbednosnu proveru za prijem u vojnu slu`bu.Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuno i nekompletna doku-

menta kandidata.Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu iza-

brani.Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se

ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.Knkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

KONKURSI

69

VOJNA PO[TA 2342 BEOGRADr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru na vojni~ke du`nosti

VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{iocUSLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu najmawe KV stru~nu spremu,– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvo-

ra od najmawe {est meseci,– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za

koje se goni po slu`benoj du`nosti,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obave-

zu sluèwa vojnog roka.POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 30 godina,– da su poloìli voza~ki ispit najmawe „B” kategorije.NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahteve za

prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 2342 Beograd i prilaù slede}u do-kumentaciju:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci),– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od

{est meseci),– fotokopiju vojni~ke kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u

sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole,– popuwen upitnik za bezbednosnu proveru i saglasnost za bez-

bednosnu proveru (obrazac se dobija u VP prilikom podno{ewa molbeza prijem).

Komisija }e uputiti kandidate koji ispuwavaju uslove konkursa nad-le`noj vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatra-ni. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklopqenugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine.

Bliè informacije moète dobiti na telefon 39-51-543, ilidirektno u VP 2342 Beograd.

Konkurs je otvoren do popune radnog mesta.

VOJNA PO[TA 6234PANÊVO

r a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem vojnika po ugovoru

na vojni~kim du`nostima u garnizonu Pan~evo

– VES 72701 (voza~) ............. 1 izvr{ilac– VES 72403 (kuvar) ............. 2 izvr{ioca– VES 72412 (manipulant perioni~ar-pe-

glar) ................ 1 izvr{ilac– VES 72503 (medicinski tehni~ar)

........................ 1 izvr{ilac– VES 72501 (bolni~ar) ....... 2 izvr{iocaUSLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike

Srbije koji ispuwavaju slede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu

({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nu spremu koja od-

govara vojnoevidencijalnoj specijalnosti odre|e-noj za to formacijsko mesto za koje konkuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~na dela na bez-uslovnu kaznu zatvora od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,– da su odsluìli vojni rok ili na drugi

na~in regulisali obavezu sluèwa vojnog roka, – da nisu stariji od 28 godina ako konku-

ri{u za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina akokonkuri{u za du`nost u slu`bi.

POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za vojnoevidencijalnu

specijalnost za koju konkuri{u,– da poseduju poloèn voza~ki ispit „B” i

„C” kategorije (samo kandidati za voza~e m/v).NAÎN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa

podnosi zahtev za prijem u vojnu slu`bu vojnoj po-{ti 6234 Pan~evo i prilaè slede}a dokumenta:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne sta-

riji od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne straije od

{est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv

wega ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|i-van i ka`wavan (ne starije od {est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo voj-ni rok (ne stariju od {est meseci),

– fotokopiju vojne kwiìce,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom

obrazovawu (overenu u sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (sa-

mo kandidati za voza~e),– nalaza, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK

o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agen-

cije nakon izvr{ene bezbednosne provere zakandidata.

Nadle`na komisija razmatra}e pristigleprijave i utvrditi koji kandidati ispuwavajuuslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidatenadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnuslu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandi-data ne}e biti razmatrani.

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandida-tima koji ne budu izabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnuslu`bu, bi}e sklopqen ugovor o prijemu po ugo-voru na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) go-dine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenihmesta.

Blià obave{tewa o uslovima konkursa semogu dobiti na telefon: 013/320-972.

VOJNA PO[TA 2834 BEOGRADr a s p i s u j e

K O N K U R SZa popunu slobodnih formacijskih mesta vojnika

po ugovoru, prijemom u profesionalnu vojnu slu`bu po ugovoru, na odre|eno vreme prijemom vojnika na sluèwe

vojnog roka i vojnika u rezervi, za slede}e du`nosti:1. mesto slu`bovawa BEOGRADa) u rodu pe{adije – vojni~ke du`nosti– vojni policajac, VES 71107 ................................... 2 izvr{iocab) u rodu veze – vojni~ka du`nost– radio-relejac, VES 71807 ..................................... 1 izvr{ilac– saobra}ajac, VES 72704 ....................................... 2 izvr{ioca2. mesto slu`bovawa NOVI SADa) u rodu pe{adije – vojni~ka du`nost– vojni policajac, VES 71107 ................................... 4 izvr{iocab) u saobra}ajnoj slu`bi – vojni~ka du`nost– voza~ neborbenih m/v, VES 72701.......................... 1 izvr{ilacUSLOVI KONKURSA:Op{ti uslovi: da je kandidat dràvqanin Republike Srbije;

da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak; da je odsluìo vojnirok; da nije stariji od 28 godina, ako se prima u rodu, odnosno 30 go-dina, ako se prima za du`nost u slu`bi; da je kandidat sposoban zaprofesionalnu vojnu slu`bu ({to utvr|uje vojnolekarska komisija –kandidat se upu}uje na specijalisti~ki pregled).

Posebni uslovi: da kandidat ima zavr{enu najmawe osmogodi-{wu {kolu; da je za vreme sluèwa vojnog roka osposobqen za du`nostna koju konkuri{e; da kandidati za voza~e motornih vozila i saobra-}ajce imaju voza~ku dozvolu „B” i „C” kategorije.

Na~in podno{ewa molbe:Molba se podnosi VP 2834 Beograd. Uz molbu se prilaù slede}a

dokumenta: izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci); uverewe da se pro-tiv kandidata ne vodi krivi~an postupak (ne starije od {est meseci); uve-rewe vojnog odseka, gde se kandidat vodi u evidenciji, da je odsluìo voj-ni rok (ne starije od {est meseci); overen prepis diplome o zavr{enomstepenu stru~ne spreme u gra|anstvu; autobiografiju; fotokopiju vojnekwiìce, radne kwiìce i li~ne karte; nalaz, ocenu i mi{qewe vojnole-karske komisije (unapred se dobija u Komandi VP 2834 Beograd).

Ugovor se zakqu~uje na period od tri godine, s mogu}no{}u produ-èwa. Obavezan je probni rad u trajawu od tri meseca.

Konkurs ostaje otvoren do popune upra`wenih mesta.Kandidati se mogu obratiti za informacije na broj telefona

011/2064-356.


VOJNA PO[TA 4666 NI[r a s p i s u j e

K O N K U R SZa popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom u profesionalnu vojnu slu`bu vojnika po ugovoru

na odre|eno vreme (po garnizonima)

A) NI[

VOJNA PO[TA 4999A– VES 71417 (ni{anxija) .............................................. 1 izvr{ioc– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~ara) ........... 1 izvr{ioc

VOJNA PO[TA 4983– VES 72102 (mehani~ar – manipulant) ........................ 1 izvr{ioc– VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ................ 1 izvr{ioc– VES 72103 (mehani~ar za vozila

guseni~are – voza~) .................................. 1 izvr{ioc– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca– VES 72105 (mehani~ar za municiju

i MES – manipulant) ............................... 1 izvr{ioc– VES 72117 (protivpoàrac) ...................................... 1 izvr{ioc– VES 72155 (mehani~ar za hidrauliku i pneumatike) .. 1 izvr{ioc– VES 72168 (mehani~ar za PP sredstva i sudove

pod pritiskom) ........................................ 1 izvr{ioc

B) PROKUPQE

VOJNA PO[TA 4665– VES 71214 (voza~) ................................................... 4 izvr{ioca– VES 71221 (radio-telefonista) ................................ 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc

VOJNA PO[TA 4994– VES 71741 (posluìoc mosta) .................................. 3 izvr{ioca– VES 71742 ( posluìoc lansirnog mosta) ................ 2 izvr{ioca– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ........... 1 izvr{ioc– VES 72701 (voza~) ................................................... 6 izvr{ioca

V) KUR[UMLIJA

VOJNA PO[TA 4989– VES 71410 (operater – ni{anxija) ....................... 18 izvr{ioca– VES 71451 (strelac) ................................................ 8 izvr{ioca– VES 71451 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca– VES 71452 (voza~ borbenog vozila) ...................... 24 izvr{ioca– VES 71730 (komandir oklopnog vozila

nosa~a mosta) .......................................... 1 izvr{ioc– VES 72103 (mehani~ar za vozila

guseni~are – voza~) .................................. 1 izvr{ioc– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) ................ 1 izvr{ioc– VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje

i elektri~ne agregate) ............................ 1 izvr{ioc– VES 72409 (hidrotehni~ar – voza~) ......................... 2 izvr{ioca

VOJNA PO[TA 4990– VES 71119 (ni{anxija – posluìoc) ........................ 2 izvr{ioca– VES 71216 (voza~ – operater) .................................. 1 izvr{ioc– VES 71410 (operater – ni{anxija) ........................... 1 izvr{ioc– VES 71452 (strelac) .................................................. 1 izvr{ioc– VES 72125 (elektromehani~ar za vozila

guseni~are) .............................................. 1 izvr{ioc– VES 72126 (elektromehani~ar) ................................. 1 izvr{ioc

G) ZAJEÂR

VOJNA PO[TA 4662– VES 71101 (strelac) ................................................ 5 izvr{ioca– VES 71103 (ni{anxija) ............................................ 4 izvr{ioca– VES 71105 (posluìoc) .............................................. 1 izvr{ioc

– VES 71109 (snajperist) ............................................ 2 izvr{ioca– VES 71109 (snajperist – voza~) .................................. 1 izvr{ioc– VES 71118 (posluìoc) ............................................ 2 izvr{ioca– VES 71120 (posluìoc – voza~) ................................ 2 izvr{ioca– VES 71120 (posluìoc) ............................................ 7 izvr{ioca– VES 71122 (mernik) ................................................. 2 izvr{ioca– VES 72701 (voza~) ................................................... 8 izvr{ioca– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc

VOJNA PO[TA 4663– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc

USLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju

slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da je kandidat zdravstveno sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|u-

je nadle`na vojnolekarska komisija),– da kandidat ima propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoe-

videncionoj specojalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje kon-kuri{u, (vaì i za osobe ènskog pola jer nisu regulisale obavezu slu-èwa vojnog roka), a najmawe zavr{enu osnovnu {kolu,

– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu-|ivan za krivi~no delo,

– da je kandidat odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisaoobavezu sluèwa vojnog roka,

– da kandidat nije stariji od 28 godina (ako se prima u rodovima),odnosno 30 godina (ako se prima u jednu od slu`bi Vojske Srbije).

POSEBNI USLOVI:– da su kandidati osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost

za koju konkuri{u,– za kandidate voza~e: da imaju poloèn voza~ki ispit najmawe „B”

i „C” kategorije.

NAÎN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za pri-

jem u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prilaùslede}a dokumenta:

U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, godina ro|ewa,mesto ro|ewa i op{tina, JMBG, du`nost na sluèwu vojnog roka, gar-nizon za koji kandidat konkuri{e, adresa stanovawa kandidata i brojtelefona.

U biografiji obavezno treba navesti, pored ostalog, sa kimkandidat ìvi u zajedni~kom doma}instvu, stepen srodstva, wihovedatume ro|ewa, mesto i op{tinu, JMBG, zanimawe i ta~nu adresustanovawa.

UZ MOLBU SE PRILA@U SLEDE]A DOKUMENTA:– autobiografija,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci),– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci),– overenu fotokopiju diplome – svedo~anstva o najvi{em stepenu

zavr{ene {kole (overenu u sudu ili u op{tini),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi kri-

vi~ni postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo (ne starije od {estmeseci),

– potvrdu vojnog odseka da je sluìo vojni rok (ne stariju od {estmeseci),

– fotokopija vojni~ke kwiìce (samo stranice sa upisanim poda-cima),

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole,– uverewe nadle`nog Vojnog odseka o regulisanoj vojnoj obavezi.

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi kojikandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija ne}e vra}ati dokumentakandidatima koji ne budu izabrani, a nepotpune molbe ne}e biti razma-trane. Kandidati koji ispuwavaju uslove nakon izvr{ene potpune prove-re od strane Vojnobezbednosne agencije komisija }e uputiti nadle`nojVVLK radi ocene zdravstvene sposobnosti za vojnu slu`bu.

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e seugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine.

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.

KONKURSI

71

VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVOr a s p i s u j e

K O N K U R SZa prijem lica iz rezervnog sastava i gra|anstva

u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu vojnika po ugovoru na odre|eno vreme, radi popune

formacijskih mesta slede}ih vojnoevidencionih specijalnosti:

VP 3701 KRAQEVO

– VES 71801 (radio-telegrafista) ............................. 1 izvr{ilac– VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) ...................... 2 izvr{ioca– VES 71102 (izvi|a~) ................................................. 1 izvr{ilac

VP 3705 RA[KA

– VES 71103 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca– VES 71109 (snajperist) ............................................ 5 izvr{ioca– VES 71101 (strelac) ............................................ 10 izvr{ilaca

VP 3708 KRAQEVO

– VES 71204 (posluìlac) .......................................... 8 izvr{ioca– VES 71205 (ni{anxija) ............................................ 3 izvr{ioca– VES 71208 (topograf) .............................................. 1 izvr{ilac– VES 71209 (ra~una~) ................................................ 1 izvr{ilac– VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) ...................... 9 izvr{ioca– VES 72501 (bolni~ar) ............................................. 1 izvr{ilac– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 2 izvr{ioca

VP 3711 KRAQEVO

– VES 71345 (ni{anxija na BOFORSU) .................... 1 izvr{ilac– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 1 izvr{ilac

VP 4656 KRAQEVO

– VES 71417 (ni{anxija na tenku M-84) .................... 5 izvr{ioca– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac

VP 4658 KRAQEVO

– VES 71410 (operator-ni{anxija na BVP M80) ....... 1 izvr{ilac– VES 71451 (strelac-pu{komitraqezac) .............. 10 izvr{ilaca– VES 71452 (voza~ BVP M80) ................................... 3 izvr{ioca– VES 71801 (radio-telegrafista) ............................ 2 izvr{ioca– VES 72125 (elektromehani~ar za vozila

guseni~are) ............................................ 1 izvr{ilac– VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje

i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac

VP 4652 KRAQEVO

– VES 72102 (mehani~ar za vozilo to~ka{e) ............. 2 izvr{ioca– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 7 izvr{ioca– VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje

i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac– VES 71101 (sterlac) ................................................ 1 izvr{ilac– VES 72117 (protivpoàrac) .................................... 2 izvr{ioca

VP 4661 KRAQEVO

– VES 71701 (pionir) ............................................... 13 izvr{ioca– VES 71704 (voza~ – posluìlac dozera) .................. 2 izvr{ioca– VES 71706 (voza~ – posluìlac utovariva~a) ......... 2 izvr{ioca– VES 71707 (voza~ – posluìlac kopa~a) .................. 3 izvr{ioca– VES 71714 (posluìlac bu{ilice) .......................... 3 izvr{ioca– VES 71716 (voza~ – posluìlac grejdera) ............... 1 izvr{ilac– VES 71725 (voza~ – posluìlac lansirnog mosta) ... 2 izvr{ioca

– VES 71741 (posluìlac mosta) ................................ 6 izvr{ioca– VES 71742 (posluìlac lansirnog mosta) .............– 2 izvr{ioca– VES 71752 (voza~ – posluìlac vaqka) ................... 2 izvr{ioca– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ....................... 11 izvr{ioca

USLOVI KONKURSA:

a) Op{ti uslovi:

– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije– da kandidat nije osu|ivan za krivi~na dela na uslovnu kaznu

zatvora od najmawe {est meseci– da kandidat nije pod istragom i da se protiv wega ne vodi

krivi~ni postupak– da je kandidat zdravstveno sposobon za slu`bi u Vojsci– da je kandidat odsluìo vojni rok ili na drugi na~in reguli-

sao vojnu obavezu i da je za vreme sluèwa vojnog roka osposobqenza vr{ewe du`nosti za koju se prima

– da kandidat ima propisanu stru~nu spremu

b) Posebni uslovi:

– da kandidat nije stariji od 28 godina ako se prima u rodu,odnosno 30 godina ako se prima u slu`bu

– da poseduje voza~ku dozvolu „B”, „C” ili „D” kategorije (zalica koja konkuri{u za voza~e m/v)

– predvi|en je probni rad od tri meseca

NAÎN KONKURISAWA

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev zaprijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 3720 Kraqevo i prilaù slede}adokumenta:

– molba za prijem u PVS sa autobiografijom– uverewe o dràvqanstvu– izvod iz mati~ne kwige ro|enih– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan– uverewe od Vojnog odseka da je odsluìo vojni rok– fotokopija vojne kwiìce– overene fotokopija diplome – svedo~anstva o zavr{enoj

{koli– overena fotokopija voza~ke dozvole (samo za kandidate za

voza~a)– nalaz, ocena i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) o

zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpune

bezbednosne provere kandidata

Uverewe iz mati~ne kwige ro|enih i Uverewa koja se prilaùne mogu biti starija od 6 ({est) meseci.

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditikoji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kan-didate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, akoispuwavaju ostale uslove.

Nepotpunu i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti raz-matrani. Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne buduizabrani.

Molbu sa traènim podacima dostaviti na adresu:VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVO, za konkurs 36000 KRAQEVO

ili neposredno odseku (za qudske resurse) B-1 komande VP 3720KRAQEVO.

Za sva nejasna pitawa i detaqnije informacije obratite seneposredno referentu za personalne poslove u 1 odseku (za qudskeresurse) u zgradi komande.

Oglas ostaje otvoren do popune upra`wenih formacijskihmesta.

USLOVI PRODAJE:

1. Doplata za pansionski ru~ak u VU„TARA“ u hotelu „Omorika“ i depandansu„Javor“ je 350,00 din. po osobi dnevno,za sve korisnike. Doplata za pansionskiru~ak u VU „VRWA^KA BAWA“ je 330,00din. po osobi dnevno za sve kategorije ko-risnika.

2. Obavezna doplata za NOVOGO-DI[WI ARAN@MAN u VU „Tara“, za svekorisnike, je 8.000,00 din. po osobi. No-vogodi{wi aran`man obuhvata sve~anuve~eru 31.12.2007 i reprizu programa01.01.2008. godine. Obavezna doplataza NOVOGODI[WI ARAN@MAN (sve-~ana ve~era 31.12.2007 i repriza pro-grama 01.01.2008. godine) u VU „Vr-wa~ka Bawa“ iznosi 11.500,00 din. zasve korisnike, uz neograni~eno pi}e zasve~anu ve~eru 31.12.2007 i reprizu01.01.2008.

3. Deca od 3 do 10 godina starosti,ukoliko koriste usluge hrane, pla}ajukompletan novogodi{wi aran`man uma-wen za odgovaraju}i popust samo za pan-sionske/polupansionske usluge u odmara-li{tima „Tara“ i „V. Bawa“, dok deca kojane koriste usluge hrane nemaju obavezupla}awa ulaznica za sve~anu ve~eru.

4. Usluge rezervacija u Vojnoj turi-sti~koj agenciji - Beograd napla}uju se uiznosu od 944,00 din, po jednoj sme{taj-noj jedinici. U cenu je ura~unat i PDV.

15. novembar 2007.

TURIZAM

ZA ZIMSKU SEZONU 2007/2008. I PROLE]E 2008.U VOJNIM ODMARALI[TIMA

CENE

72

Tel. 011/ 636-535; 32-01-888Fax 011/ 36-16-155

VU „VRWA^KA BAWA“ – za No-vogodi{wi aran`man (od 29.12.07-02.01.08.ili trodnevni) u ~etiri rate ito: prva rata u iznosu od 40% vredno-sti aran`mana, prilikom rezervacije,druga rata, u toku boravka u hotelu, u iz-nosu od 20% vrednosti aran`mana, tre-}a rata 30 dana od dana odlaska iz ho-tela u iznosu od 20% vrednosti aran-`mana i ~etvrta rata 60 dana od danaodlaska iz hotela u iznosu od 20% vred-nosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ra-tu ~ekovi se deponuju u hotelu.

Za avansnu uplatu kompletnogaran`mana, najkasnije 7 dana pre po-~etka prve usluge, odobrava se popustod 5% na cenu polupansiona/pansiona.Popust ne vaì za sve~anu ve~eru 31.12i reprizu 01. januara.

U VU „V. Bawa“ za period od 02.01.do 01.04.2008. u 5 (pet) rata i to:

prva rata, prilikom rezervacije uiznosu od 30% vrednosti aran`mana,druga rata u iznosu od 20% vrednostiaran`mana , u toku boravka u hotelu.Preostali iznos deli se na 3 jednakerate i to: tre}a rata 30 dana po odla-sku iz hotela, ~etvrta rata 60 dana poodlasku i peta rata 90 dana po odlaskuiz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu ~ekovi se de-ponuju u hotelu.

Za avansnu uplatu kompletnogaran`mana, najkasnije 7 dana pre prveusluge, odobrava se 5% popusta na cenupansiona/polupansiona.

Za boravak u februaru i martu2008. godine, u VU „Vrwa~ka Bawa“ odo-brava se 15% popusta na cenu pansio-na/polupansiona, za boravak od 7 i vi-{e dana, ukoliko se rezervacije izvr{edo 25.12.2007. (uplata avansa od 40%vrednosti aran`mana do 30.12.2007.ostatak u 3 mese~ne rate).

Mogu}nost pla}awa kreditnomkarticom u VU „Tara“ i „V. Bawa“, a uVTA samo za VU „Tara“.

POPUSTI ZA DECU: deca do trigodine, ukoliko ne koriste poseban le-àj i hranu, ne pla}aju usluge boravka,osim osigurawa. Deca od tri do desetgodina imaju slede}i popust:– 30% ako koriste hranu i poseban leàj,

– 50% ako koriste ili leàj ili hranu i– 70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne kori-

ste hranu.Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust.

OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz prilaga-we rezervacije i original uplatnice. Povra}aj iznosa je reguli-san prema „Posebnim uputstvima za primenu cena u vojnim odma-rali{tima“. U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest, slu-`bena spre~enost i sl.) {to se mora i dokazati odgovaraju}imdokumentom, upla}eni iznos se vra}a u celosti uz odbitak mani-pulativnih tro{kova. Iznos na ime tro{ka rezervacije se nevra}a.

Autobuski prevoz na relaciji Beograd-Tara-Beograd.Uz ovaj program vaè „Posebna uputstva za primenu cena u

vojnim odmarali{tima“.

5. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu taksu, koja je odre|enaodlukom republi~kih organa i osigurawe.

6. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali{tima „Tara“ i „Vr-wa~ka Bawa“ gosti, pored jednokratne uplate aran`mana, moguusluge pla}ati u vi{e rata, ~ekovima gra|ana:

VU „TARA“ – 4 (~etiri) rate: prva rata, prilikom rezerva-cije, u iznosu od 30% kompletnog aran`mana, druga rata, u tokuboravka u hotelu, u iznosu od 30% vrednosti aran`mana, tre}arata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od 20% vredno-sti aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana odlaska iz hotelau iznosu od 20% vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu~ekovi se deponuju u hotelu.

U VU „TARA“ za pripadnike MO i Vojske Srbije mogu}nostpla}awa, za boravak od 7 i vi{e dana, do 7 rata administrativ-nom zabranom ili ~ekovima gra|ana.

73

74 15. novembar 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Grana astronomije, 2. Unutra{wost organizma, 3. Izrezan komad dr-veta za gra|u, 4. Zenica oka (pesn.), 5. Beogradsko peva~ko dru{tvo (skr.),6. Upi{ite: u, t, 7. Otac ili majka, 8. Reptil, 9. Skida~ laka sa noktiju,10. Mu{ki potomak, 11. Oblast u Nema~koj, 12. Po~etak azbuke, 13. Au-to-oznaka Oregona (SAD), 14. Nabor na tkanini, 15. ôvek koji govoriikavicu, 16. U wega se preù volovi, 17. Obamrlost od udara groma(med.), 19. Reka u Austriji, 20. Oznaka za neto teìnu, 22. Zanos, polet,23. Sredstvo za ispirawe, 25. Slavni vaterpolist, Uro{, 26. Jamacìvotom, 28. [aputawe, 29. Predsednik Evropske atletske federacije,Hansjorg, 30. Vodeni mehuri, 32. Starorimski bog qubavi, Amor, 34. Vr-sta crnog vina, 36. Grad u Indiji, 37. Defekt, o{te}ewe, 38. Stru~waciza masaù, 39. Mirno more, 40. Grobar, 42. Preuraweni, 43. Presto-nica Francuske, 46. Brzonogi glodar, 47. Qiqana odmila, 49. Slavnapeva~ica, Sara, 50. U to vreme, tada, 51. Holivudski glumac, Martin,53. Upi{ite: v, `, 54. Li~na zamenica, 55. Simbol molibdena.

VODORAVNO:

18. Grad u Nema~koj, 19. Vrhunski sportist, 20. Oblast u [paniji, 21.Jedan antibiotik, 22. Varo{ u Srbiji, 23. Jezero u Kini, 24. Tendenci-ja, te`wa, 25. Odstupnik, jeretik (str.), 26. Lik iz Simpsonovih, 27. Du-gonoga barska ptica, 28. Male gajde (muz.), 29. Upi{ite: o, l, 30. Isto-varawe, 31. Obadva, obojica, 32. Kosmonaut iz SSSR, Vladimir, 33.Avenija (skr.), 34. Pustara u Ju`noj Americi, 35. Miliamper (skr.), 36.Makedonski revolucionar, Nikola, 37. Auto-oznaka Ni{a, 38. Nosa~,onaj koji nosi, 40. Cvet, izdanak na biqci, 41. Upi{ite: r, m, 42. Igrakartama, 43. Auto-oznaka Bora, 44. Nespretan, nezgrapan, 45. Upi{ite:c, v, 46. Carev pristalica, 47. Ime muzi~ara Makartnija, 48. Pozori-{ni reìser, Jurij, 49. Auto-zavod (skr.), 50. Ma{tar, sawar, 51. Pro-{le godine, 52. Bilo kad, ikada, 54. Vrsta re~ne ribe, 55. Grad u Ira-nu, 56. Neplodan, 57. Jedanaesto i 18. slovo azbuke, 58. @ena CaraLazara, 59. Turisti~ki paketi, 60. Peto i deseto slovo azbuke, 61. Ver-no prikazivawe na slici.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BRO

JA- V

ODO

RAVN

O: p

reda

nost

, ara

pski

kow

i, R

iki

Mar

tin,

etu

i, to

p, s

, o, o

-nog

e, N

am, p

rla,

zub

i, l

anar

a,ok

rat,

Par

meni

d, e

for,

ops

tana

k, B

audo

, o, T

omsk

, Nau

tilu

s, p

reme

r,Er

skin

, kro

jilac

, Alo

pa, r

, Kar

in, a

rabe

ska,

A}i

m, i

liri

zam,

ica

ti,

rove

ri, j

ara,

Asa

m, i

ni, K

evin

, n, a

, Ast

, Rta

w, i

ndik

ativ

i, to

tali

ta-

rac,

Ant

e Ja

ki}.

Sb4 15.Lb1 c5 16.d5 Sd7 17.Ta3f5 18.Sh2 c4 19.Tg3 Sc5 20.ef5Te1 21.De1 Scd3

Pitawe je bilo kojim skaka~emdo}i na ovo poqe, ali ~itava vari-janta nije povoqna za crnoga.

22.Dd1 Ld5Jedan velemajstor je analizom

pokazao da je sa 22…Sc1 crniimao jednaku igru.

23.Sdf1 Sc1 24.Dc1 Kh8 25.Sg4Sd3 26.Ld3 cd3 27.Df4 Tc8 28.Td3 Tc4

IZABRANA PARTIJAPRVAK RUSIJEAleksejev – Jakovenko

Moskva, 2006.1.e4 e5Na superfinalu {ampionata Rusi-

je pobedio je Jevgenij Aleksejev (2639),koji je u doigravawu tukao DmittrijaJakovenka. To je jo{ uvek najja~e pr-venstvo neke dràve i zato izazivaveliku pa`wu {ahovskog sveta.

Za ~udo, retko se na jakim turni-rima u Srbiji vidi 1…e5. Ali, igrase u Rusiji, zemqi sa najja~om {a-hovskom tradicijom.

2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf65.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c30-0 9.h3 Te8 10.d4 Lb7 11.Sbd2Lf8 12.a4 h6 13.Lc2 ed4 14.cd4

REKL I SUTo je ve~no pitawe: umetnost,nauka ili igra? To je toliko pu-ta re~eno da bi zvu~alo kao po-navqawe. Sve {to ja znam je da{ah donosi mnogo sre}e onimakoji ga igraju.

Alberik O’Keli

Beli: Kg1, Df4, Td3, Sf1, Sg4, a4,b2, f2, f5, g2, h3Crni: Kh8, Dd8, Tc4, Ld5, Lf8, a6,b5, d6, g7, h6Crni ima „drvce” mawe i lova~ki

par, ali su pretwe beluoa vrlo opasne.

29.Dg3 Le4 30.Se5 Df6 31.Sc4bc4 32.Td2 Lf5 33.Df4 Le6 34.Df6gf6 35.Se3

Zbog materijalne prednosti be-log (kvalitet), partija je odlu~ena.

35…f5 36.Tc2 Kg7 37.Sc4 Kf638.Sd2 d5 39.Tc6 a5 40.Sb3 Ke741.Sa5 Ld7 42.Ta6 Lg7 43.b4 d444.Sc6 Ke8 45.Kf1 d3 46.b5 Lc647.Ta8

1:0

STUDIJADEFANZIVNA

IGRA(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA)

Beli: Kc3, b2, f3Crni: Ka4, b5, f4

Sa 1. b3 ili 1.b4 beli bi izgu-bio partiju. Remi se izvodi na sle-de}i na~in:

1.Kc2 Kb4 2.Kc1I sada bi gubilo 2.b3? Ka3

3.Kc3 Ka2 4.Kb4 Kb2 i pada ~ak if-pe{ak.

2…Kc5Ni{ta ne bi pomoglo 2…Kb3

3.Kb1 b4 4.Kc1, pa bi posle 4…Ka25.Kc2 Ka1 6.Kb3 beli dobio. Istotako 2…Kc4 3.Kc2 Kd4 4.Kd2 b45.b3 daje remi.

3.Kd1Opet bi gurawe pe{aka bilo po-

gubno: 3.b3? Kd4 4.Kd2 b4, kao i3.Kd2? Kd4! 4.Ke2 Kc4 5.Kd2 Kb36.Kc1 Ka2 7.Kc2 b4 i crni bi do-bio.

3…Kd5 4.Kc1! Kd4 5.Kd2 Kc46.Kc2 Kb4 7.Kc1

Sada bi do{lo do ponavqawapoteza, tj. do remija. Dakle, remi sepostiè samo ako se pe{ak ne po-krene!

Remi

Ako ste dràvqanin Republike Srbije,ro|eni 1977. godine i kasnije, èlite daradite ono za{ta ste osposobqeni za vremesluèwa vojnog roka ili da se dodatnoosposobite za druge du`nosti, ako èlite dase usavr{avate i napredujete, ako stespremni da se suo~ite sa izazovima vojnogpoziva i da stanete u stroj odabranih, javitese u komandu Vojnog odseka ili komandu vojnejedinice u va{em gradu.

S A M O Z A H R A B R E I O D L U ^ N E

BUD ITE U STROJUODABRANIH

M I N I STARST VO OD B RAN ER E P U B L I K E SRB IJE

prilog11 arsenal odbrana.pdfgodina i i i broj 52 15. novembar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra ...

Documents