primena aplikativnog software-a€¦ · “konstrukcija”) služe za unos konstruktivnihelemenata...

PRIMENA APLIKATIVNOGSOFTWARE-A

1. POKRETANJE PROGRAMA

Program se pokreće iz “Start” menija izborom opcije:“Programs” -> “Radimpex”. -> Tower6 Demo” ili preko prečice na Desktop-u:

U oba slučaja, na ekranu će se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa “Tower”.

2. OSNOVNA KONCEPCIJA I ORGANIZACIJA PROGRAMA

Program “Tower” služi za statičku i dinamičku analizu ravanskih i prostornih konstrukcija.

Proračun se sprovodi metodom konačnih elemenata, a geometrija modela se definiše grafički, iscrtavanjem konture konstruktivnih elemenata i opterećenja.

Program se sastoji od četiri modula koja su međusobno povezana:

1. Unos podataka,

2. Formiranje mreže,

3. Proračun,

4. Obrada rezultata

2. OSNOVNA KONCEPCIJA I ORGANIZACIJA PROGRAMA

U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je na sledeće oblasti:

1. horizontalni meni- linija padajućih menija,

2. oblast ikona- toolbar,

3. statusnu liniju,

4. komandnu liniju,

5. oblast crteža i

6. listu nivoa

3. GRAFIČKI INTERFEJS

Nakon pokretanja programa uvek se ulazi u prvi modul: “Unos podataka”. Princip rada sa programom je da seprvo u modulu “Unos podataka” zadaju svi ulaznipodaci potrebni za definisanje matematičkog modela problema.

Zatim se prelazi u modul “Formiranje mreže”, odakle senakon generisanja mreže konačnih elemenata, biraopcija za “Proračun“.

Po završenom proračunu se u modulu “Obradarezultata” analiziraju proračunati uticaji, dimenzionišuelementi konstrukcije i formira projektnadokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul seodvija izborom odgovarajuće opcije u padajućemmeniju “Moduli”.


Oblast crteža se sastoji od tri prozora, pri čemu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu.

U gornjem levom uglu svakog prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je aktivan. Klikom miša u oblast sa nazivom prozora, menja se “fokus”, odnosno taj prozor postaje aktivan. Pokazivačda je prozor aktivan je način ispisa njegovog naziva,čime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.


Dupli klik miša preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uvećanja

Ponovni dupli klik miša preko naziva maksimalno uveličanog prozora,vraća na uobičajeni raspored prozora u oblasti crteža.


Često se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno završena. U ovim slučajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, već je dovoljno pritisnuti taster “ENTER” ili kliknuti na desni taster miša.

Svaka komanda se može u toku njenog izvršavanja prekinuti. Prekid izvršenja bilo koje naredbe se vrši pritiskom na taster “Esc”, posle čega će program ponovo biti u stanju čekanja da se izvrši neka nova naredba. Prekid naredbi se može postići i pritiskom na taster “ENTER”, odnosno desnim klikom miša.


Većina komandi u moguće je da se izvrši na više načina. Sveopcije koje sadrži neka komanda, nalaze se na komandnojliniji.

Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vremeizvršenja neke druge komande. Ove naredbe se nazivajutransparentnim, jer ne prekidaju izvršenje već aktiviranenaredbe. Naime, nakon završenog rada transparentnenaredbe, program će Vas vratiti na mesto odakle ste je iaktivirali.

U ovu grupu spadaju:

1. naredbe za zumiranje (“Zum sve”, “Zum prozor”, “Zum predhodni”, “Dinamički zum”, “Zum pomeri”),


2. naredbe za određivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crteža (“Vidljivost”, “Sakrivanje”),

3. naredba za izbor referentne tačke (“Referentna tačka”),

4. naredba za ortogonalno crtanje (“Ortho mod”),

5. naredba za precizno pogađanje tačaka na crtežu (“Osnap”).

6. sve naredbe koje služe za promenu sadržaja prikaza u prozorima (“2D pogled” i “3D pogled”)

7. Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvršenja neke druge naredbe.


U toku rada sa programom, usled pogrešno unetekomande, u oblasti crteža može se pojaviti i poruka o grešci.

S obzirom da svaki od prozora ima svoju specifičnu namenu, ne mogu se sve naredbe u programu izvršavati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor, program će ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali će pri izboru tačaka u pojedinim prozorima vršiti kontrolu da li je izbor te tačke moguć i po potrebi izdati odgovarajuće upozorenje.


Izbor tačaka se može vršiti na jedan od sledećih načina:

slobodnim klikom miša,

preciznim pogađanjem tačka pomoću OSNAPkriterijuma i

putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata iz komandne linije.

Za izbor tačaka klikom miša, bez obzira da li se radi o slobodnom izboru tačaka ili o preciznom pogađanju pomoću OSNAP kriterijuma, trenutni fokus prozora nije bitan s obzirom da će klik miša u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za aktivan. Međutim, pri izboru tačaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa komandne linije, jako je važno koji je prozor trenutno aktivan jer će se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sistem koji u njemu važi.


Referentna tačka je uvek obeležena kratkim crticama na levoj i donjoj ivici prozora “2D pogled”

Za promenu referentne tačke je predviđena naredba “Referentna tačka ”, koja je transparentna, odnosno može se aktivirati u toku izvršenja drugih naredbi.

Izborom ove naredbe, program će sa komandne linije zahtevati da odredite položaj nove referentne tačke


Naredba “Osnap” radi kao prekidač, odnosno njenim izborom se naizmenično ona postavlja na uključeno, odnosno isključeno stanje. Indikator da je naredba postavljena na uključeno stanje je uvučena ikona i kursor umesto oblika praznog krsta dobija oblik nišana u vidu krsta u čijem centru se nalazi mali pravougaonik. Naredba “Osnap” se može aktivirati i pritiskom na funkcijski taster “F3”.


Naredba “Osnap” spada u grupu transparentnih naredbi, što znači da se može aktivirati u bilo kom trenutku rada programa. Koje OSNAP kriterijume ćete postaviti za aktivne, reguliše se u dijalog box-u koji se otvara desnim klikom miša preko ikone “Osnap”.


Lokalni koordinatni sistem rama je određen njegovim pravcem pružanja u dispoziciji. Lokalna X osa je u pravcu pružanja rama, lokalna Y osa je uvek vertikalna (u pravcu globalne Z ose), dok je lokalna Z osa usmerena upravcu normalne na ravan rama. Lokalni koordinatni početak rama je uvek na mestu projekcije globalnog koordinatnog početka upravno na pravac pružanja rama.

4. UNOS PODATAKA

KONSTRUKCIJA

Naredbe koje su svrstane u ovu grupu (padajući meni “Konstrukcija”) služe za unos konstruktivnih elemenata modela. Kako svi ovi elementi utiču na kasniji proračun, to se iscrtanim elementima pridružuju i setovi numeričkih podataka kao što su: karakteristike poprečnih preseka greda, kvalitet materijala, karakteristike oslonaca, itd.

4. UNOS PODATAKA GREDE

Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za postavljanje greda, a komandna linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:

<-> Prva tačka grede (Kontura/Prav./kRuž./<krAj>/Set):

Aktiviranjem podopcije “Set” koja je stalno prisutna u komandnoj liniji, otvara se dijalog box za definisanje numeričkih podataka koji će biti pridruženi gredi koja se iscrtava.

4. UNOS PODATAKA

Svaki “set” se opisuje sledećim parametrima:

kvalitetom materijala (E, μ, γ, αt)

geometrijskim karakteristikama poprečnog preseka (A1, A2, A3, I1, I2, I3)

4. UNOS PODATAKA

Geometrija poprečnog preseka je određena sa šest geometrijskih karakteristika, koje se odnose na lokalni koordinatni sistem grede.

4. UNOS PODATAKA

Iscrtana linija na crtežu kojom je određen položaj grede predstavlja lokalnu osu “1” grede, lokalna osa “2” je upravna na lokalnu osu “1” tako da zajedno sa njom formira vertikalnu ravan, a lokalna osa “3” je u pravcu normale na vertikalnu ravan koju formiraju lokalne ose “1” i “2”.

4. UNOS PODATAKA

Geometrijske karakteristike poprečnog preseka grede imaju sledeće značenje:

A1 - Površina poprečnog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose “1” (stvarana površina poprečnog preseka)

A2 - Površina poprečnog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose “2” (smičuća površina preseka za pravac lokalne ose “2”)

A3 - Površina poprečnog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne ose “3” (smičuća površina preseka za pravac lokalne ose “3”)

4. UNOS PODATAKA

Geometrijske karakteristike poprečnog preseka grede imaju sledeće značenje:

I1 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “1” grede (torzioni moment inercije)

I2 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “2” grede (moment inercije na savijanje oko lokalne ose “2”)

I3 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose “3” grede (moment inercije na savijanje oko lokalne ose “3”)

4. UNOS PODATAKA

Položaj lokalnog koordinatnog sistema svake od greda postavljene na model, je veoma važno znati jer će se i rezultati proračuna prikazivati putem presečnih sila koje deluju u pravcu lokalnih osa svake od greda.

Pored prethodno opisanih šest geometrijskih karakteristika, u jedan set podataka ulazi i podatak o karakteru grednog elementa. Naime, po “default”-u program podrazumeva gredni element koji je napregnut na složeno savijanje.

4. UNOS PODATAKA

Međutim, postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđena tri prekidača u listi, može se definisati specijalan tip grednog elementa koji može da primi samo aksijalne sile zatezanja i pritiska.

1. P/Z- Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu silu pritiska, odnosno zatezanja.

2. P- Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu silu pritiska.

3. Z- Rešetkasti štap koji može da primi samo aksijalnu silu zatezanja (kablovi).

4. UNOS PODATAKA Oblikovanje poprečnih preseka

Da bi se izbeglo mukotrpno preračunavanje geometrijskih karakteristika poprečnog preseka, programom je omogućeno i automatsko sračunavanje ovih vrednosti za gotovo sve oblike poprečnih preseka.

4. UNOS PODATAKA

Postupak popravljanja greške se odvija tako, što klikom miša u okviru liste preseka, postavite aktivan presek, kodkoga je potrebno izvršiti izmene (taj red u listi preseka treba da postane naznačen posebnom bojom).

4. UNOS PODATAKA

Pridruživanje definisanih podataka o poprečnompreseku, tekućem setu podataka za grede

Kada su u listu ubačeni svi potrebni preseci (u slučajujednodelnih preseka lista će sadržati samo jedan redpodataka), tada je potrebno aktivirati komandno polje“OK”, nakon čega će dijalog box za oblikovanjepoprečnih preseka biti zatvoren.

Na ekranu će se pojaviti sadržaj osnovnog dijalog box-a za definisanje setova greda.

4. UNOS PODATAKA

U slučaju da naknadno sa tastature neku od ovih proračunatih vrednosti promenite, program će ugornjem levom uglu slike postaviti simbol “*”, koji će ukazivati da je ovakva intervencija izvršena od strane korisnika i da zadati podaci ne odgovaraju u potpunosti slici.

4. UNOS PODATAKA

ČVOROVI U GREDI

Ako nacrtana greda seče neku ranije iscrtanu gredu, ili konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada će pri proračunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presečne tačke biće ubačen među-čvor.

4. UNOS PODATAKA

Sve prethodno rečeno jedino ne važi za mimoilazne grede, odnosno grede kojima se na izričit zahtev korisnika zadajeosobina da sa ostalim delovima modela budu povezani samo u zadatim krajnjim tačkama svakog segmenta grede.

4. UNOS PODATAKA

MIMOILAŽENJE GREDA

Kako se u praksi mogu javiti i slučajevi kada je potrebno da greda bude povezana sa ostalim elementima konstrukcije, samo na svom početku i kraju, to je za ovunamenu predviđena naredba “Mimoilaženje”.

Sada se od korisnika očekuje da selektuje sve grede kojima je potrebno pridružiti karakteristiku da su mimoilazne, odnosno da su sa ostalim delom konstrukcije povezane samo u svojoj početnoj i krajnjoj tački.

4. UNOS PODATAKA

OSLOBAĐANJE UTICAJA

Kako se pri iscrtavanju greda, na njenim krajevima uvekautomatski postavljaju kruti uglovi, to se pomoćunaredbe “Oslobađanje uticaja ”, koja se nalazi u okvirupadajućeg menija “Konstrukcija”, mogu postavitiproizvoljni granični uslovi na krajevima ranije iscrtanihgreda.

4. UNOS PODATAKA

Šest ikona koje se nalaze u dijalog box-u rade kao prekidači, odnosno mogu biti postavljene ili na uključeno ili na isključenostanje.

Uzastopnim klikom miša preko ovih ikona, one se naizmeničnopostavljaju na uključeno, odnosno isključeno stanje.

Uvučena ikona označava da je postavljena na uključenostanje, odnosno dati uticaj će biti oslobođen, a ispupčena naisključeno.

4. UNOS PODATAKA

Ikone imaju sledeća značenja:

M1 - Oslobađanje torzionog momenta oko lokalne ose 1 grede

M2 - Oslobađanje momenta savijanja oko lokalne ose 2 grede

M3 - Oslobađanje momenta savijanja oko lokalne ose 3 grede

N1 - Oslobađanje uzdužne sile u pravcu lokalne ose 1 grede

T2 - Oslobađanje poprečne sile u pravcu lokalne ose 2 grede

T3 - Oslobađanje poprečne sile u pravcu lokalne ose 3 grede

4. UNOS PODATAKA

Simbol kruga se posatvlja samo u slučaju da je na datom kraju grede oslobođen moment koji deluje u trenutnoj ravni prikaza prozora “2D pogled”.

Simbol dva trougla će biti postavljen na svim krajevima grede na kojima postoji oslobođen barem jedan uticaj koji ne odgovara oslobođenom momentu u trenutnoj ravni prikaza.

Prema tome, na kraju grede može biti postavljen ili samo jedan od predviđena dva simbola, ili oba simbolaistovremeno. Istovremeno postojanje oba simbola označava da je na datom kraju grede oslobođen i moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza i barem još jedan drugi uticaj.

4. UNOS PODATAKA

U slučaju napravljene greške, poništavanje pogrešnooslobođenog uticaja se vrši tako što se u dijalog box-una isključeno stanje postave svi prekidači i selektuje datikraj grede.Na selektovanom kraju grede tada neće biti postavljennijedan simbol što označava da je on sa ostalim delomkonstrukcije vezan kruto.

4. UNOS PODATAKA

TAČKASTI OSLONAC

Ova naredba služi za postavljanje tačkastih oslonaca na model. Kako se položaj tačkastih oslonaca određuje unosom tačke, to će i komanadna linija nakon izbora ove naredbe dobiti oblik koji ne odgovara obliku za unos polilinije, već za unos tačke:

<_> Tačkasti oslonac (Izbor/<krAj>/Set):

U osnovi postoje dva načina za postavljanje tačkastih oslonaca. Prvi je kada se oni postavljaju pojedinačno, odnosno bira se jedna po jedna tačka sa crteža, i drugi način je kada se oni postavljaju serijski.

4. UNOS PODATAKA

Serijsko postavljanje tačkastih oslonaca je omogućeno aktiviranje podopcije “Izbor” sa komandne linije

<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselktovanje/<krAj>):

Sada se od korisnika očekuje da izvrši selekciju svih čvorova u kojima je potrebno postaviti tačkaste oslonce. Procedura selektovanja i deselektovanja je potpuno ista kao i kada se selektuju celi objekti. Razlika je jedino u tome što se sada ne selektuju entiteti već njihove presečne tačke. Sve selektovane tačke, bez obzira da li su odabrane pojedinačno ili serijski, program će privremeno na crtežu obeležiti malim krugom.

4. UNOS PODATAKA

Nakon završenog izbora položaja svih tačka, u kojima je potrebno postaviti tačkaste oslonce istih karakteristika,izborom podopcije “Set” sa komandne linije, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.

4. UNOS PODATAKA

R1 - sprečeno je pomeranje u pravcu lokalne ose “1” tačkastog oslonca, odnosno omogućeno je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.



4. UNOS PODATAKA

M1 - sprečeno je obrtanje oko lokalne ose “1” tačkastog oslonca, odnosno omogućeno je dobijanje momenta uklještenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”.



4. UNOS PODATAKA

Pored toga, jedan set podataka određuju i šest vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: “K,R1”, “K,R2”, “K,R3”, “K,M1”, “K,M2” i “K,M3”.

Upravo se sa ovih šest vrednosti određuje krutostoslonaca na pomeranje i rotaciju u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po “default”-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.

4. UNOS PODATAKA

U zavisnosti od toga koja su pomeranja i rotacije sprečene, odnosno koje reakcije i momenti uklještenja se mogu dobiti proračunom, na slici u sredini dijalog box-a, prikazuje se njihov 3D položaj.

4. UNOS PODATAKA

GRAFIČKI SIMBOLI NA CRTEŽU

Ovaj simbol ukazuje na sprečeno obrtanje i oba pomeranja u ravni prikazanog tekućeg rama.

Ovaj simbol se postavlja i kada lokalne ose tačkastog oslonca ne leže u ravni prikaza tekućeg rama, ali samopod uslovom da su sprečena sva tri pomeranja i sva tri obrtanja.

Ovaj simbol ukazuje na srečeno obrtanje i samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekućeg rama.

Ovaj simbol ukazuje na srečeno samo obrtanje u ravni prikazanog tekućeg rama.

4. UNOS PODATAKA

Ovaj simbol ukazuje na srečena oba pomeranja u ravni prikazanog tekućeg rama, dok je obrtanje dozvoljeno.

Ovaj simbol ukazuje na srečeno samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekućeg rama, dok je obrtanjedozvoljeno.

Ovaj simbol ukazuje da datom osloncu nisu sprečena sva pomeranja i sva obrtanja i da pri tome ni jednanjegova lokalna osa ne leži u ravni prikazanog tekućeg rama.

4. UNOS PODATAKA OPTEREĆENJE

Sva opterećenja, koja se u programu zadaju pomoću naredbi iz padajućeg menija “Opterećenje”, pridružujuse tekućem slučaju opterećenja.

Slučaj opterećenja podrazumeva stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje proizvoljan broj opterećenja iste vrste. Na statusnoj liniji, u donjem levom uglu ekrana, stalno je ispisana informacija o rednom broju i nazivu tekućeg slučaja opterećenja. Kako se u praksi često ukazuje potreba za posebnim proračunomuticaja usled delovanja različitih slučajeva opterećenja (stalno, korisno, izuzetno, itd.), u programu je omogućeno definisanje različitih slučajeva opterećenja. Od ovako definisanih osnovnih slučajeva opterećenja, kasnije je moguće praviti prozivoljne kombinacije njihovog istovremenog delovanja.

4. UNOS PODATAKA

LINIJSKO OPTEREĆENJE

Aktiviranjem naredbe “Linijsko opterećenje ”, ulazi se u standardnu proceduru iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja će odrediti mesto delovanja linijskih sila, odnosno momenata.

Prva tačka linijskog opterećenja (Kontura/Prav./kRuž./<krAj>):

Kako se pomoću ove naredbe mogu zadavati i linijske sile i linijski momenti, to se postavljanjem na uključeno stanje jednog od ponuđenih prekidača, vrši izbor koji tip opterećenja se zadaje.

4. UNOS PODATAKA

Prvo se zada recimo linijska sila(podeljeno opterećenje), a ponovnim aktiviranjem ove naredbe, preko iste polilinije i linijski moment (podeljeni momenat).

Numerički podaci o intenzitetu ipravcu delovanja vektoraopterećenja imaju istoznačenje i za sile i za momente.Sva objašnjenja koja budemoda li u ovom delu uputstvaza sile, važiće i za momente.

4. UNOS PODATAKA

Zadati intenzitet opterećenja, program po “default”-u usmerava u pravcu globalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, možete zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektoraopterećenja.

4. UNOS PODATAKA

TAČKASTO OPTEREĆENJE

Aktiviranjem naredbe “Tačkasto opterećenje ”, ulazi se u standardnu proceduru izbora tačaka sa crteža, koje će odrediti mesto delovanja koncentrisanih sila, odnosno momenata.

Tačkasto opterećenje (Izbor/ <krAj>):

Nakon izbora svih tačaka u kojima deluju koncentrisane sile, odnosno mometi, istog intezniteta i pravca delovanja, program će automatski otvoriti dijalog box za definisanje numeričkih podataka o tačkastom opterećenju.

4. UNOS PODATAKA

Sve izneto u prethodnom poglavlju, za linijska opterećenja važi i ovde, s tim što u ovom slučaju opterećenje ne delujeduž zadate linije već na mestima odabranih tačaka sa modela.

4. UNOS PODATAKA


Simbol koncentrisanje sile kada je vektor opterećenja u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

Simbol koncentrisanje sile kada je vektor opterećenja van ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja upravan na ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

4. UNOS PODATAKA

Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor opterećenja van ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

NAPOMENA:

U proceduri selektovanja, pored tačke u kojoj deluje opterećenje, moguće selektovati i same simbole strelica.

4. UNOS PODATAKA Pomoću naredbe “Pomeranje oslonaca”, kao

opterećenje se može zadati pomeranje bilo kog od postavljenih tačkastih oslonaca na modelu. Komandna linija dobija svoj standardan oblik za selektovanje:

<0sel.> Pomeranje oslonaca – Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>):

Sada se očekuje da selektujete sve tačkaste oslonce kojima će biti pridruženo isto pomeranje, odnosno rotacija. Nakon završene selekcije, izbor podopcije “krAj” sa komandne linije, otvoriće dijalog box sledećeg izgleda.

4. UNOS PODATAKA

Pomeranje i obrtanje se zadaje u pravcu lokalnih osa datog tačkastog oslonca, i može se zadati samo u pravcu sprečenog generalisanog pomeranja(pomeranja i/ili rotacije). Programom su predviđena sledeća pomeranja i rotacije:

u1 – Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1



φ1 – Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 1



4. UNOS PODATAKA

Kako se pomeranja oslonaca zadaju u pravcu lokalnih osa tačkastog oslonca, to će naknadna promena orijentacije lokalnog koordintanog sistema tačkastog oslonca dovesti i do promene pravca ranije zadatog pomeranja odnosno rotacije.

U slučaju da se pomeranje oslonaca zada u pravcu nesprečenog pomeranja, odnosno rotacije, program neće odmah reagovati, ali će neposredno pred proračun, u okviru kontrole unetih podataka, ovako zadato pomeranje oslonaca detektovati kao grešku u ulaznim podacima.

4. UNOS PODATAKA


Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

Simbol zadatog obrtanja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se barem jedno zadato opterećenje, ili rotacija, ne nalazi u ravni tekućeg prikaza u prozoru “2D pogled”.

4. UNOS PODATAKA TEMPERATURNI UTICAJI U GREDI

Pomoću naredbe “Temperaturni uticaji u gredi ”, kao opterećenje se mogu zadati temperaturni uticaji u bilo kojoj od postavljenih greda na modelu. Komandna linija dobija svoj standardan oblik za selektovanje:

<0sel.>Temp. uticaji u gredi – Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/ Deselektovanje/<krAj>):

Nakon završene selekcije, izbor podopcije “krAj” sa komandne linije, otvoriće dijalog box sledećeg izgleda.

4. UNOS PODATAKA

Moguće je zadati temperaturnu promenu u pravcu obe poprečne lokalne ose grede.

to- veličina ovog parametra određuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja duž težišne ose grede

dt2- zadavanjem ove vrednosti se određuje temperaturna razlika na stranama poprečnog preseka grede u pravcu njene lokalne ose 2

dt3- zadavanjem ove vrednosti se određuje temperaturna razlika na stranama poprečnog preseka grede u pravcu njene lokalne ose 3

4. UNOS PODATAKA

Za tačnu analizu uticaja usled temperaturnih uticaja, pored ispravno zadatog podataka “t”, na nivou materijala koji je pridružen datoj gredi, neophodno je i da dimenzije greda budu ispravno zadate, obzirom da se one koriste pri proračunu temperaturnih promena.

NAPOMENA:

U slučaju da naknadno obršete gredu u kojoj ste zadali da deluju temperaturni uticaji, program neće reagovati.

Međutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje mreže konačnih elemenata, odnosno pred proračun, izdaće grešku ukoliko zadati temperaturni uticaji, ne deluju celim svojim gabaritom duž neke od greda.

4. UNOS PODATAKA DEFINISANJE SLUČAJEVA OPTEREĆENJA

Izborom naredbe “Slučajevi opterećenja” koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Opterećenje”, otvara se dijalog box sledećeg izgleda:

U prikazanoj listi, svaki od definisanih slučajeva opterećenja je određen svojim rednim brojem (kolona “No”), nazivom (kolona “Naziv”) i indikatorom “√” (kolona “g”), koji ukazuje na to da li će u zadati slučaj opterećenja biti uključena i sopstvena težina ili ne g=γ*A1.

4. UNOS PODATAKA

Promena setova

Pomoću naredbe “Promena setova”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Korekcija”, omogućena je naknadna promena numeričkih podataka za proizvoljno selektovane elemente crteža. Aktiviranjem ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.

<0 sel.> Promena setova – Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/ Deselektovanje/<krAj>):

4. UNOS PODATAKA

KONTROLA UNETIH PODATAKA

Izborom naredbe “Kontrola unetih podataka”, koja se nalazi u okviru padajućeg menija “Pomoćne funkcije”, vrši se osnovno testiranje ispravnosti kreiranog modela. Obzirom da je program u svom radu toliko fleksibilan, te dozvoljava kreiranje potpuno proizvoljnih konstrukcija, svakako da ovo testiranje treba shvatiti samo uslovno, jer je gotovo nemoguće otkriti baš sve eventualno učinjene greške. Zbog toga budite obazrivi pri kreiranju modela, jer će program labilnost sistema moći pouzdano da otkrije, tek u proračunskom modulu, pri rešavanju sistema jednačina. Ipak ova naredba može biti od koristi za otkrivanje nekih očiglednih grešaka. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah otpočinje sa testiranjem unetih podataka.

5. PRORAČUN MODELA

NAMENA I OPIS RADA MODULA

Modul za proračun, metodom konačnih elemenata određuje uticaje u pločatim, grednim i graničnim elementima. Sam postupak se odvija tako što se prvo vrši priprema podataka, odnosno sadržaj crteža sa definisanim podacima o konstrukciji i opterećenju se numerički obrađuje. Na osnovu pripremljenih podataka, formira se globalna matrica krutosti sistema sa odgovarajućim slobodnim članovima i za ovako formiran sistem linearnih jednačina, sprovodi se prvo prenumeracija, a potom i sam postupak rešavanja (dekompozicija sistema jednačina). Iz dobijenih rešenja, program prvo izračunava pomeranja, a potom iz njih i sve potrebne presečne sile u modelu.

5. PRORAČUN MODELA

U slučaju da rezultati proračuna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih elementa, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mreže konačnih elemenata, program prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe “Kontrola unetih podataka”. Konstrukcija mora biti stabilna i opterećena. Ako ne postoje teoretski uslovi da ona bude proračunata, neće se dozvoliti proračun, a korisnik će biti upozoren.

5. PRORAČUN MODELA

Ako su ispunjeni formalni uslovi da proračun može biti sproveden, program će otvoriti dijalog box sledećeg izgleda.

5. PRORAČUN MODELA

U ovom dijalog box-u se nizom ponuđenih parametara određuje način i vrsta proračuna.

Aktiviranjem komandnog polja “OK”, otpočeće odabrani način proračuna. U toku samog proračuna, na ekranu će stalno stajati dijalog box u kome se prikazuje kako napreduje proces rešavanja.

U ovom dijalog box-u je prisutno i komandno polje “Cancel” čijim izborom možete odustati od započetog proračuna.

6. OBRADA REZULTATA PRORAČUNA

UTICAJI U GREDAMA

Izborom naredbe “Greda”, mogu se dobiti dijagrami presečnih sila u gredama. Svakako da će izbor ove naredbe biti onemogućen za modele koji u sebi ne sadrže ni jednu gredu.


Kada ste selektovali grede za koje želite prikaz dijagrama,potrebno je desnim klikom miša označiti kraj procedure selektovanja, nakon čega će se, pod uslovom da su grede pravilno selektovane, na ekranu pojaviti dijalog box sledećeg izgleda:

U vrhu dijalog box-a, ispisuje se oznaka greda koje su selektovane za pojedinačan prikaz dijagrama


Izborom Komandnog polja “Set”, otvariće se dijalog box za izbor uticaja za koje se želi iscrtavanje dijagrama.


ISCRTAVANJE DIJAGRAMA SE MOŽE ZAHTEVATI ZA SLEDEĆE UTICAJE:

Presečne sile:

N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose “1” grede

T2 - transferzalna sila u pravcu lokalne ose “2” grede

T3 - transferzalna sila u pravcu lokalne ose “3” grede

M1 - torzioni momenti oko lokalne ose “1” grede

M2 - momenti savijanja oko lokalne ose “2” grede

M3 - momenti savijanja oko lokalne ose “3” grede


Deformacije:u1 - pomeranje u pravcu lokalne ose “1” gredeu2 - pomeranje u pravcu lokalne ose “2” gredeu3 - pomeranje u pravcu lokalne ose “3” greder1 - rotacija oko lokalne ose “1” greder2 - rotacija oko lokalne ose “2” greder3 - rotacija oko lokalne ose “3” gredeXp - pomeranje u pravcu globale X oseYp - pomeranje u pravcu globale Y oseZp - pomeranje u pravcu globale Z oseXr - rotacija oko globalne X oseYr - rotacija oko globalne Y oseZr - rotacija oko globalne Z ose


NAPONI:

σ,max - maksimalni normalni napon u preseku. Napon se sračunava u svim tačkama poprečnog preseka i kao rezultat se usvaja najveća dobijena vrednost

σ,min - minimalni normalni napon u preseku. Napon se sračunava u svim tačkama poprečnog preseka i kao rezultat se usvaja najmanja dobijena vrednost

σ,0 - napon od normalne sile u preseku. Kako pojedini seizmički propisi ograničavaju maksimalno aksijalno naprezanje seizmičkih stubova od vertiklanog tereta, to ovaj podatak može biti od korisiti.


REAKCIJE OSLONACA

Izborom naredbe “Reakcije ”, na crtežu će uz sve tačkaste i linijske oslonce biti ispisane njihove reakcije.


Izborom podopcije “Set”, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog box sledećeg izgleda.:

R1 - reakcija tačkastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”




M1 - moment uklještenja tačkastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”



r1 - prosečna raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose “1”




m1 - prosečan raspodeljeni moment linijskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose “1”

Prema usvojenoj konvenciji, reakcije tačkastih i linijskihoslonaca su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcupozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa tačkastihodnosno linijskih oslonaca.

primena aplikativnog software-a€¦ · “konstrukcija”) služe za unos konstruktivnihelemenata...

Documents