Primenjeni informacioni sistemi teme sa predavanja

1. Koncepti i struktura informacionih sistema

Informacioni sistemi (IS-Information Systems) kao pojam esto se koriste za oznaavanje: Interdisciplinarne oblasti izuavanja u preseku raunarskih nauka, menadmenta, teorije organizacije, tehnikih nauka, politikih nauka, sociologije, psihologije, ergonomije i dr. Sistema kojima se stvaraju informacije potrebne za donoenje odluka.[footnoteRef:1] [1: , ., , , 2008, . 4.]

U prvom sluaju se pod informacionim sistemom podrazumeva nova interdisciplinarna, multidisciplinarna i transdisciplinarna nauna disciplina- Informatika, koja u osnovi koristi metodoloki aparat i dostignua velikog broja nauka, a posebnost ostvaruje proimanjem i integracijom sa informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT - Information and Communication Technologies) i strategijom razvoja organizacije. U drugom sluaju se pod IS podrazumeva rezultat, odnosno informacioni sistem koji omoguava dobijanje informacija neophodnih za donoenje odluka (poslovnih ili drugih).Jedna od definicija informacionih sistema je:Informacioni sistem je sistem koji kreira, obrauje, memorie i generie informacije koje pomau pojedincima (ili grupi) u procesu donoenja znaajnih odluka.[footnoteRef:2] [2: 1, . 4.]

Kao i svaki drugi sistem, i informacioni sistem ukljuuje ulaze (podaci, instrukcije), izlaze (izvetaji, izraunavanja) i povratne sprege preko kojih su povezane osnovne komponente sistema proces i upravljanje. Sistem registruje i obrauje ulaze (podatke o razliitim stanjima sistema) kroz proces, a potom dobijene rezultate distribuira korisnicima, menadmentu ili drugim sistemima. Upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege u lancu ulaz - proces - izlaz. Na izlazu su informacije koje daju nivo performansi sistema i koje se preko povratne sprege dostavljaju podsistemu upravljanja (slika 1).

Slika 1: ematski prikaz informacionog sistemaStvaranje i dostavljanje informacija za odluivanje moe se realizovati pomou formalnog i neformalnog sistema. Formalni informacioni sistem ukljuuje tano definisane procedure rada, standardne ulaze i izlaze i fiksne definicije. Raunovodstveni sistem neke kompanije predstavlja formalni informacioni sistem, koji obrauje finansijske transakcije. S obzirom na funkciju koja podrazumeva prikupljanje, evidentiranje, praenje i analiziranje finansijskih aktivnosti koje se obavljaju prilikom finansijskih transakcija sa ciljem obezbeivanja informacija neophodnih menadmentu za upravljanje i odluivanje o budetu, budetsko raunovodstvo, takoe predstavlja formalni sistem. Ukoliko je sistem baziran na primeni ICT, on se naziva CBIS (Computer Based Information System)[footnoteRef:3]. Neformalni sistemi mogu biti razliitog oblika poevi od mree glasina unutar neke kompanije, do grupe korisnika koji razmenjuju dokumente elektronskim putem. Informacioni sistem u uem smislu ine: [3: 1, . 5.]

Hardver predstavlja skup ureaja kao to su procesor, monitor, tastatura i tampa, koji zajedno slue u procesu prihvatanja, obraivanja, distribuiranja i prikazivanja podataka i informacija; Softver predstavlja skup programa koji omoguavaju da hardver obradi potrebne podatke; Procesi i podaci; Baza podataka je kolekcija datoteka, tabela i njihovih meusobnih veza potrebnih za uvanje podataka; Mrea predstavlja sistem pomou koga se vri povezivanje i deljenje resursa razliitih raunara koji uestvuju u informacionom sistemu; Procedure predstavljaju skup instrukcija o tome kako koristiti pojedine komponente IS u cilju obrade informacija i dobijanja eljenog rezultata; Ljudi su pojedinci koji rade sa sistemom, komuniciraju sa njim ili koriste njegove rezultate. Raunari obezbeuju brz i efikasan nain obrade podataka, predstavljaju neophodan deo svakog informacionog sistema, meutim, uspena primena IS zahteva razumevanje celokupnog procesa i okruenja u kome se odvija odreeni IS.Sistem je skup elemenata koji ima sva obeleja ureene strukture, koji su meusobno povezani u celinu koja daje odgovarajuu funkciju. Rezultat funkcionisanja sistema je projektovana funkcija cilja. Samo skup elemenata koji zadovoljava prethodne uslove se moe smatrati sistemom.Elementi sistema su subjekti, objekti, procesi i relacije unutar sistema. U odnosu na to koji su elementi dominantni, sistemi mogu biti: bioloki, socioloki (dominantni subjekti-ljudi, drava, optina,...), organizacioni i tehniki (tehniko-tehnoloki ili materijalni, koji sainjavaju materijalni elementi povezani u celinu).Analiza sistema pretpostavlja misaonu dekompoziciju sistema, tj. sistem se razlae na jednostavnije elemente, koji sadre samo delove elemenata sistema i delove funkcija.Podsistem ima funkciju koja je komplementarna ili ima deo funkcije datog sistema ili tu funkciju podrava. Podsistem mora ispunjavati sve uslove koje ispunjava i sam sistem, to znai da se moe i sam posmatrati kao sistem. Sistemom se mora upravljati da bi izvravao svoju funkciju. To proizilazi iz kibernetskog principa parnosti upravljanja i informacija - nema upravljanja bez informacije, niti moe bilo kakav proces upravljanja da se dogodi, ako se ne obezbedi informacija.Informacija je podatak organizovan tako da ima odreeno znaenje i vrednost za korisnika. Korisnik interpretira znaenje i donosi zakljuke na osnovu podataka. Podatak se obino pretvara u informaciju na osnovu primene.Za informacije je vezan i pojam znanje koje se moe definisati kao koliina informacija, opaanja ili razumevanja koje poseduje neka osoba.Podatak je poruka koja ima odreeno znaenje i predstavljena je u formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu (auto: marka, tip, boja, godite.). Podaci su zapisi neke informacije. Entitet je objekat posmatranja, proces ili dogaaj znaajan sa odreenog stanovita (ovek, auto, kua, grad, drava, molekul, hemiski proces, kretanje automobila).

Polazei od znaaja informacija za upravljanje poslovnim procesima razvijeni su brojni koncepti IS koji to omoguavaju. U zavisnosti od sloenosti, naina rada, nivoa primene IS, spremnosti menadmenta za primenu novih tehnologija i odgovornosti svakog poslovnog procesa odnosno, odgovarajuih podprocesa i aktivnosti, razlikuju se: On - line informacioni sistemi koji omoguuju upravljanje i odluivanje u realnom vremenu; Off - line informacioni sistemi u kojima se upravljake odluke donose po zavretku odreenih podprocesa i aktivnosti; Autonomni - koncept informacionog sistema koga karakteriu nizak nivo znanja i svesti za primenu IT; Decentralizovani - koncept informacionog sistema u kome su pomou IT pokrivene samo odreene oblasti poslovanja; Centralizovani informacioni sistemi u kojima se na jednom mestu vri obrada, memorisanje, tampanje i distribucija informacija dok se periferijski ureaji koriste samo za prikupljanje i unos podataka; Distrubuirani informacioni sistemi u kojima su funkcije i procedure podeljene izmeu centralnog raunarskog sistema i periferijskih ureaja. U okviru ovog koncepta IS dominantna je klijent-server arhitektura u kojoj se na strani klijenta vri unos i obrada informacija za koje je odgovoran klijent, dok je na serveru instaliran sistem za upravljanje bazama podataka i svi ostali zajedniki informacioni resursi.

1.1 Klasifikacija informacionih sistema

Polazei od znaaja informacija za upravljanje poslovnim procesima, razvijeni su brojni koncepti IS koji to omoguavaju. Razlike u njima su posledica razlika u sloenosti, nainu rada i odgovornosti svakog poslovnog procesa i odgovarajuih potprocesa i aktivnosti. Razvoj IS je imao preteno evolutivni karakter iako se IT (Information Tehnology), koja se odnosi na tehnoloki aspekt informacionih sistema (hardver, komunikacione tehnologije, operativni sistemi, sistemi za upravljanje bazama podataka, softver za mreu i druge komponenete), razvijala velikom brzinom. S obzirom na sloenost informacionih sistema, nivoa organizacije koji podravaju, osnovne funkcionalne oblasti poslovanja na koje se odnose, vrstu podrke, aktivnosti upravljanja koje podravaju i arhitekture, primenjuju se razliite podele IS. Klasifikacija prema vrsti podrke razliitim nivoima upravljanja i odluivanja, koja ujedno predstavlja i evoluciju IS le sledea: Sistem obrade transakcija ili transakcioni procesni sistem (TPS-Transaction Processing System) podrava praenje, sakupljanje, uvanje, obradu i slanje glavnih poslovnih transakcija organizacije; Upravljaki informacioni sistem (MIS-Management Information System) podrava menadment u svim funkcionalnim aktivnostima; Sistem za upravljanje znanjem (KMS-Knowledge Management System) podrava potrebu svih zaposlenih za korporativnim znanjem; Sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS-Office Automation System) podrava rad administrativnih radnika; Ekspertni sistem (ES - Expert System) je inteligentni sistem podrke koji obuhvata komponentu znanja i podrava neeksperte, naunike i inenjere znanja; Sistem podrke odluivanju (DSS-Decision Support System) prua podrku prvenstveno pri donoenju analitikih i kvantitativnih odluka; Informacioni sistem preduzea (EIS-Executive Information System) prua podrku izvrnom i top menadmentu; Sistem podrke grupama (GSS-Group Support System) prua podrku menaderima koji rade u grupama.Primer klasifikacije informacionih sistema prema funkcionalnoj oblasti poslovanja prikazan na slici 2, ujedno predstavlja i primer informacionih sistema prema kriterijumu hijerarhijskog nivoa preduzea (nivo sektora, preduzea i interorganizacioni). Evolucija sistema podrke. Prva primena raunara u poslovanju je bila na poslovima obrade velike koliine podataka. Raunari su vrili monotone operacije zbrajanja i organizovanja transakcija u raunovodstvu i finansijama. Takvi sistemi su se, generalno, zvali sistemi za obradu transakcija (TPS-Transaction Processing Systems). Kako su vremenom napredovale mogunosti i performanse raunara, razvijala se nova vrsta informacionih sistema, upravljaki informacioni sistemi (MIS-Management Information Systems), koji pristupaju, organizuju, sumiraju i prikazuju informacije potrebne za efektivno donoenje poslovnih odluka. Takoe, razvijani su i sistemi za podrku kancelarijskom poslovanju (OAS-Office Automation Systems), kao to su sistem za obradu teksta ili sistem za rad sa tabelama.

Izvor[footnoteRef:4] [4: 1, . 34.]

Slika 2: Tipovi informacionih sistema prema funkcionalnoj oblasti poslovanja

Sistemi za podrku odluivanju, (DSS-Decission Support Systems) su razvijani sa ciljem da omogue raunarsku podrku za donoenje kompleksnih, nerutiniranih odluka. Revolucija mikro-raunara, dovela je do podele sistema za podrku odluivanju u dva smera: na one koje su primenjivali menaderi (ESS-Executive Support Systems) i koje su primenjivali korisnici za rad u grupama (GSS-Group Support Systems). Potreba za korienjem raunara u reavanju inteligentnih problema, uslovila je razvoj inteligentnih sistema podrke (ISS-Intelligent Support Systems), kojoj pripadaju i ekspertni sistemi (ES-Expert Systems).Informacioni sistemi kao podrka organizacionoj aktivnosti. Jedan od naina za klasifikovanje informacionih sistema je prema aktivnosti upravljanja koju podravaju i strukturi odluka na koje se odnose (slika 3). Aktivnosti mogu biti operativne, upravljake ili strateke, kao i usko profesionalne.Operativne aktivnosti podrazumevaju operacije koje se ponavljaju iz dana u dan, kao to su obrada naloga za plaanje, preuzimanje izvoda ili knjienje transakcija u budetskom raunovodstvu. Informacioni sistemi koji ih podravaju su najee TPS i OAS.Upravljake aktivnosti, poznate i kao taktike aktivnosti ili odluke, predstavljaju aktivnosti srednjeg menadmenta, kao to su praenje izvrenja budeta, kontrola realizacije plana i upravljanje likvidnou. Za sprovoenje ovih aktivnosti koriste se upravljaki informacioni sistemi (MIS), iji je osnovni zadatak da prue podrku menadmentu na operativnom taktikom i strategijskom nivou, kao i zaposlenima u svakodnevnom radu.

Slika 3: Piramida upravljanja i odluivanjaStrateke aktivnosti aktivnosti ukljuuju dugorona planiranja (priprema strategije i planova za narednih pet do deset godina) i razlikuju se u zavisnosti od vrste posla.

1.2 Sistemi za podrku odluivanju i ekspertni sistemi

Koncept sistema za podrku odluivanju (DSS-Decission Support Systems) zasniva se na potrebi da kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati na sistemskom pristupu. Nastao je kao rezultat teorijskih istraivanja organizacionog donoenja odluka tokom ranih 70-tih godina i kao rezultat rada sa kompjuterskim sistemima sredinom 70-tih godina. Osnovna funkcija sistema za podrku odluivanju je podrka menadmentu srednjeg i vieg nivoa upravljanja da donose odluke kod nestruktuiranih problema i obezbeenje informacija u vidu specifinih pregleda i tampanih ili elektronskih izvetaja o svim aspektima poslovanja. Rapidnim razvojem ICT reenja stvorena je osnova da se ekspertska znanja ljudi ugrade u raunarski sistem -ekspertni sistem. Uloga ekspertnih sistema (ES - Expert Systems) je podrka menadmentu u oblastima za reavanje problema koje je teko formalizovati. Pod formalizovanjem se podrazumeva formulisanje reenja problema nezavisno od konkretnih uslova u datom sluaju, odnosno opteg reenja koje se moe koncizno izraziti preko odgovarajueg algoritma i koje e sa sigurnou vaiti u svakom konkretnom sluaju.Sistemi za podrku odluivanju. Primena prvih sistema za podrku odluivanju ogledala se u pronalaenju naina da kompjuteri i primenjeni analitiki modeli obezbede podrku menadmentu u donoenju kljunih odluka kod nestruktuiranih problema. Danas su DSS prepoznatljiva kategorija informacionih sistema koji obezbeuju menadmentu kontrolu podataka, pristup analitikim alatima kao i konsultacije i komunikaciju sa distribuiranim grupama menadment tima. Prema autoru Turbanu, ranih sedamdesetih godina autor Scott Morton je prvi aktualizovao osnovne koncepte DSS sistema. On definie DSS kao Interaktivni kompjuterski baziran sistem, koji koristei podatke i modele pomae donosiocima odluka da ree nestruktuirane probleme.[footnoteRef:5] Autor Power [footnoteRef:6], navodi da su DSS sistemi: [5: Turban, E., Aronson J., Decision Support Systems and Intelligent Systems, Prentice Hall, New Jersey, 2001.] [6: Power, D.J, A Brief History of Decision Support Systems, 2003, URL:http://DSSResources.COM/history/dsshistory.html, version 17.11.2006.]

Dizajnirani specijalno da olakaju proces odluivanja; Predstavljaju podrku odluivanju a ne automatizaciju odluivanja; Moraju biti sposobni da brzo odgovore na promenljive zahteve donosioca odluke.Radna definicija DSS sistema, prema autoru Turbanu, koja obuhvata sve sisteme poev od osnovnih pa sve do idealnih DSS je: DSS je interaktivni, fleksibilni i adaptivni sistem specijalno razvijen za podrku reavanja nestruktuiranih menadment problema u cilju poboljanja procesa odluivanja. Sistem koristi podatke, obezbeuje jednostavan korisniki interface i omoguuje ukljuivanje korisnikove pronicljivosti u proces odluivanja. Takoe, DSS moe koristiti modele koji se izgrauju u interaktivnom procesu sa korisnikom, podravajui sve faze procesa odluivanja i moe sadrati komponentu znanja.S obzirom da ne postoji autorski konsenzus oko toga ta je DSS, u pogledu standardnih karakteristika i sposobnosti, jasno je da DSS sistemi obezbeuju podrku odluivanju razliitim nivoima upravljanja, uglavnom u nestruktuiranim problemima koristei zajedno i ljudska znanja i kompjuterizovane informacije, podravaju razliite procese odluivanja za vie meusobno zavisnih i/ili sekvencijalnih odluka, kroz sve faze procesa odluivanja poev od inteligentne faze, preko faze dizajna, izbora do implementacije. Navedene karakteristike i sposobnosti DSS sistema obezbeuju njegove komponente tj. podsistemi koji su ematski prikazani na slici 9. Podsistem za upravljanje podacima (DMS) ukljuuje bazu podataka koja sadri relevantne podatke kao i softver za upravljanje podacima (DBMS).Podsistem za upravljanje modelima (MMS) je softverski paket koji sadri finansijske, statistike i druge kvantitativne modele preko kojih se obezbeuju znaajne analitike sposobnosti sistema. Podsistem za upravljanje znanjem (KMS) podrava sve ostale podsisteme ali funkcionie i kao samostalna komponenta. Predstavlja inteligentnu komponentu koja proiruje znanja donosioca odluka.Podsistem korisnikog interface-a (UIS) preko koga korisnik komunicira i upravlja DSS sistemom.U okviru DSS sistema u novije vreme razvijeni su razliiti koncepti, kao to su poslovna inteligencija (BI-business intelligence), rudarenje podataka (DM-data mining),skladite podataka(DW-data warehousing), upravljanje znanjem (KM-knowledge menagement i OLAP (On-Line Analytic Processing) sistemi.Iako postoji vie mogunosti klasifikacije DSS sistema koristi se usvojena univerzalna kategorizacija autora Powera[footnoteRef:7], prvenstveno iz razloga to proces dizajniranja DSS sistema u veini sluajeva zavisi od kategorije kojoj sistem pripada. Powerova klasifikacija nije sveobuhvatna ali kategorizuje veinu poznatih DSS koji su u upotrebi, s tim to definisane kategorije nisu uzajamno ekskluzivne. [7: Power, D. J., Web-based and model-driven decision support systems: concepts and issues, in proceedings of the Americas Conference on Information Systems, Long Beach, California, 2000.]

DSS bazirani na podacima (Data-Driven DSS) stavljaju akcenat na pristup i manipulisanje struktuiranim podacima u veoma velikim bazama (dw-data warehouse-skladite podataka), koje sadre kako interne tako i eksterne podatke.DSS bazirani na modelima (Model-Driven DSS) predstavljaju sisteme koji koriste finansijske, reprezentacione i optimizacione modele, stavljaju akcenat na izgradnju i prouavanje modela. OLAP sistemi, koji omoguavaju kompleksne analize bazirane na modelima, objedinjuju modeliranje, pretraivanje velike koliine podataka i mogunost sumiranja podataka.

Slika 9: Komponente DSS sistemaDSS bazirani na dokumentima (Document-Driven DSS) su usmereni na pretraivanje i upravljanje nestruktuiranim podacima kao to su dokumenti i web strane, predstavljaju skup razliitih tehnologija memorisanja i procesiranja nestruktuiranih podataka, radi obezbeenja to efikasnijeg pretraivanja i analize dokumenata. Sugestivni DSS (Suggestion DSS) sadre data mining alate kao i menadment ekspertne sisteme. Data mining alati pomau analitiarima sugeriui veze koje postoje meu podacima u cilju pronalaenja konteksnih veza meu podacima. Grupni DSS (Group DSS-GDSS) je specifini tip DSS sistema jer podrazumeva, upotrebu specijalnih informacionih tehnologija za timski rad, kao to su sobe odluivanja, kompjuter sa displej projektorom ali i mogunost distribuiranog rada.Inter-organizacioni DSS (Inter-Organizational DSS) predstavljaju relativno novu kategoriju DSS sistema koja je omoguena rapidnim rastom popularnosti Interneta koji obezbeuje komunikacione linkove za razliite tipove inter-organizacionih sistema ukljuujui i DSS sisteme.Funkcionalno specifini DSS (Function-Specific DSS) predstavljaju sisteme koji su specijalno dizajnirani da podre odreene poslovne funkcije ili tipove poslovanja.Web oirjentisani DSS (Web-Based DSS) predstavljaju sisteme koji su implementirani upotrebom web tehnologija. Koristei web browsere na tankom klijentu u mrenom klijent-server okruenju, omoguavaju menadmentu da donosi pojedinane ili grupne odluke kao i da pristupaju data warehouse-u kao delu DSS arhitekture.

Ekspertni sistemi. Ekspertni sistemi (ES - Expert Systems) su raunarski programi koji oponaaju procese razmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj za poslovanje, jer se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja i reavanje problema u vrlo kratkom periodu. Ovi sistemi su dobili naziv po rei ekspertiza (expertise) kojom se oznaava ekstenzivno i specifino znanje za reavanje zadataka.Vetaka inteligencija (BI-business intelligence) je raunarsko reavanje sloenih problema kroz primenu metoda koje su analogne ljudskom procesu zakljuivanja. Obuhvata vei broj disciplina i moe se predstaviti u vidu drveta iji su koreni osnovne nauke i koncepti, a stablo i kronja komercijalni koncepti i reenja. Ciljevi vetake inteligencije mogu se podeliti u primarne (da uini mainu pametnijom), pomone (da definie inteligenciju) i sekundarne (da mainu uini korisnom).Primenjujui tehnike vetake inteligencije, ekspertni sistemi usvajaju osnovno znanje koje oveku omoguava da se ponaa kao ekspert prilikom reavanja sloenih problema. Na taj nain se simulira proces ljudskog miljenja primenom odreenog znanja i zakljuivanja. Interne karakteristike ekspertnog sistema su: iroko specifino znanje iz oblasti od interesa, primena tehnika pretraivanja, podrka za heuristiku analizu, sposobnost izvoenja novog na osnovu postojeeg znanja, simbolika obrada i mogunost objanjavanja postupka sopstvenog zakljuivanja.Prednosti ekspertnog sistema u odnosu na reenje problema klasinim programiranjem su: mogunost objanjavanja postupka reavanja, ugraena fleksibilnost u program, mogunost rada sa nepotpunim, netanim, nepouzdanim podacima, mogunost promene i dopune baze znanja, mogunost nalaenja reenja za sloene i formalno nejasne probleme, porast performansi postojeeg IS.Osnovna slabost ekspertnog sistema je kombinatorna eksplozija. U potrazi za reenjem, broj svih mogunosti formiranih od nekoliko osnovnih znanja (primitiva) je izuzetno veliki, tako da nadmauje memoriju raunara i dozvoljeno vreme za reavanje datog problema. Prevazilazi se korienjem kompajliranog (saetog) znanja eksperta koje se stvaralo dui niz godina (radno iskustvo eksperta) i ne radi se sa primitivama - osnovnim znanjem.

1. Poslovni informacioni sistemi i savremeni koncepti poslovanja

Sa aspekta strukture i naina funkcionisanja, u ovom poglavlju opisana su savremena reenja informacionih sistema za razliite poslovne izazove, koja se odnose na informacionu podrku razliitim funkcijskim procesima u organizaciji.

2.1 Planiranje resursa preduzea (ERP-Enterprise Resource Planning) i upravljanje odnosima sa klijentima (CRM-Customer relationship management systems)

ERP (Enterprise Resource Planning - planiranje resursima preduzea) je softverski sistem koji prati sve aspekte poslovanja preduzea. On omoguava integraciju svih delova i funkcija u preduzeu (finansije, raunovodstvo, ljudski resursi, logistika, prodaja, proizvodnja itd.) u jednom raunarskom sistemu, koji opsluuje sve delove preduzea i zadovoljava njihove pojedinane potrebe. Tako se dobija sistem preko kojeg je mogue sa jedne strane upravljati svim ljudskim i materijalnim resursima a sa druge planirati, razvijati i pratiti procese i procedure.ERP sistemi donose kljune prednosti za organizaciju na sledei nain: informacije su dostupne u realnom vremenu, po svim funkcijama i organizacionim jedinicama u preduzeu, podaci su tani i standardizovani na nivou cele organizacije, modeli najboljeg naina organizovanja odreenih aktivnosti i procesa ukljueni su u softverske pakete, implementacija ERP-a utie na organizaciju da preispita procese i da se efikasnije organizuje i mogunosti analize i izvetavanja su znaajne.ERP sistemi bazirani su na stabilnim i pouzdanim strukturama fajlova i neredundantnim bazama podataka. Prilagoeni su potrebama razliitih organizacija, korienjem modula i predefinisanih parametara. Osnovne karakteristike koje ukazuju da ERP sistemi unapreuju poslovanje su: integrisani finansijski podaci, integrisani podaci o nalozima, standardizacija i ubrzanje procesa, smanjenje zaliha i standardizacija informacija o ljudskim resursima.Najei moduli u ERP paketu su: upravljanje finansijama, upravljanje lancima snabdevanja (SCM-Supply Chain Management), upravljanje odnosima sa klijentima (CRM- Customer Relationship Management), elektronsko poslovanje (E-Business), upravljanje proizvodnjom, upravljanje uslugama (Service Management), distribucija, prodaja i marketing (slika 4).[footnoteRef:8] [8: ERP-Systems-Situation and future Developments, http://www.ebz-beratungszentrum.de/pps_seiten/sonstiges/erp_eng.htm, (April 2007.). ]

Slika 4: Integrisano ERP reenje2.2 Upravljanje odnosima sa klijentima (CRM-Customer relationship management systems)Upravljanje odnosima sa klijentima (CRM-Customer relationship management systems). Upravljanje odnosom sa potroaima se razliito definie u radovima stranih i domaih autora. Jedna od definicija navodi da je "CRM strategija na nivou celog preduzea, koja je fokusirana na stvaranje i odravanje dugotrajnih odnosa sa potroaima, i mada postoji vie komercijalnih softverskih reenja na tritu za podrku CRM strategiji, ne moe se rei da je CRM zasebna tehnologija, to je pre sveobuhvatni pristup filozofiji organizacije koja stavlja naglasak na potroaa".[footnoteRef:9] McCombs poslovna kola definie CRM kao "Termin iz IT industrije koji se odnosi na metodologije, strategije i softver, i na druge na Web-u zasnovane mogunosti, koje preduzee koristi da bi organizovalo i upravljalo odnosom sa potroaima".[footnoteRef:10] Analizirajui ove i druge definicije, moe se rei da je CRM: [9: Wikipedia ( 2011.)] [10: http://misbridge.mccombs.utexas.edu/knowledge/topics/crm/ ( 2009.)]

Strategija preduzea, koja je orijentisana na stvaranje i odravanje odnosa sa potroaima; Filozofija usmerena na potroae; Organizaciona kultura koja doprinosi stvaranju odgovarajue klime za uspostavljanje pravog odnosa sa potroaima; Skup metodologija koje definiu naine uspostavljanja i odravanja dobrih odnosa sa potroaima,..; Skup softverskih reenja koja pruaju tehniko-tehnoloku podrku realizaciji upravljanja odnosom sa potroaima.Osnovni ciljevi savremenog upravljanja odnosima sa potroaima su pridobijanje novih korisnika, produbljivanje veza sa postojeim i poveanje konkurentnosti i profitabilnosti preduzea. Da bi se ovi ciljevi ostvarili potrebno je personalizovati komunikacione kanale i poslovne transakcije sa svakim pojedinanim korisnikom. Samim tim CRM je mnogo vie od softverske podrke procesima automatizacije u marketingu, prodaji, postprodajnim uslugama i menadmentu, vie je i od skupa metoda za poveanje efikasnosti ovih procesa.[footnoteRef:11] Na ovaj nain shvaen CRM predstavlja poslovnu filozofiju koja ne moe da se svede iskljuivo na implemetaciju pojedinanog softverskog reenja. [11: Raddiffe, J., Eight Building Blocks of CRM: A Framework for Success, Gartner Group, Researche Note AV-14-9265, December 13, 2001.]

Osnovne funkcionalnosti CRM se mogu kategorizovati na: operativni CRM (Operational CRM), analitiki CRM (Analyitical CRM) i kolaborativni CRM (Collaborative CRM) (slika 5).

Slika 5: Operativni, analitiki i kolaborativni CRMIstraivanja ukazuju da su osnovni zahtevi kvalitetnog CRM softverskog reenja: integracija sa drugim aplikacijama u preduzeu (ERP, SCM i dr.), fokus na potrebe krajnjih korisnika, podrka za saradnju meu preduzeima i usklaivanje sa specifinim potrebama pojedinih industrijskih grana. Ova etiri osnovna nosioca CRM softverskog reenja su poznata i kao povezani CRM (Connected CRM), CRM okrenut ljudima (People-centric CRM), kolaborativni CRM (Collaborative CRM) i CRM za odreene industrijske grane (Industry-Specific CRM).Uspena integracija CRM-a u preduzee zasnovana je na koordinaciji sledeih faktora:[footnoteRef:12] [12: Hagemeyer, D., Nelson, S., Management Update: CRM Success Lies in Strategy and Implementation, Not Software, Gartner Group, Research Note IGG-03122003-01, March 12, 2003.]

Poslovna vizija koja CRM posmatra kao vrednost ne samo za preduzee, ve i za potroae, zaposlene i poslovne partnere; Odgovarajua strategija preduzea za realizaciju vizije CRM-a; Organizaciona kultura koja zaposlenima usauje orijentaciju prema korisniku kao osnovnu vrednost u preduzeu; Realizacija CRM strategije, kao zadatak dodeljen celoj organizaciji, sa poslovnim procesima iji je cilj zadovoljavanje individualnih potreba potroaa, bez obzira na organizacionu jedinicu u kojoj se sprovodi; Snano softversko CRM reenje sa odgovarajuom tehnikom podrkom; Informaciona podrka koja osigurava brzu i laku dostupnost CRM informacija svim zainteresovanim stranama i Uvoenje standarda i procedura za odreivanje uspenosti implementacije CRM poslovne strategije.Iskustva iz mnogobrojnih projekata implementacije CRM-a u preduzeima pokazuju da e potencijal za poboljanje poslovnih rezultata biti ostvaren u potpunosti samo odlunim inicijativama preduzea da ukljui sve navedene elemente u realizaciju.[footnoteRef:13] [13: Rdiger Buck-Emden, Peter Zencke, mySAP CRM The Official Guidebook to SAP CRM 4.0, SAP PRESS, Bon/Boston, 2004.]

2.3 E-sistemi (e-poslovanje, e-trgovina, e-bankarstvo, e-platni promet, e-uprava)

Elekronsko poslovanje (EB-Electronic Business). Imajui u vidu intezivni razvoj informaciono komunikacionih tehnologija, kao i njihov uticaj na razvoj novih koncepata poslovanja, moe se konstatovati da su Internet i Web koncepti postali osnova za nove, elektronski bazirane tehnologije ili e-tehnologije. Prvi oblici elektronskog poslovanja datiraju od poetka sedamdesetih, kada su banke uspostavile sistem elektronskog prenosa gotovine (SWIFT), dok je primena u vladi i dravnoj upravi poela nekoliko godina kasnije uvoenjem sistema elektronske razmene podataka (EDI-Electronic Data Interchange) zasnovane na EDI normama i standardima. EDI je razmena poslovnih ili administrativnih poruka, izmeu raunara dva ili vie poslovnih partnera uz primenu definisanih standarda za struktuiranje transakcija ili podataka. Razlozi primene EDI-ja su viestruki: direkna razmena informacija, bre komuniciranje, nema potrebe ponovnog unosa podataka na strani primaoca, manje greaka i nii trokovi. EDI je zatvorena mrea, komunikacija se odvija izmeu poznatih poslovnih partnera ime su problemi sigurnosti manje izraeni.Elektronsko poslovanje je opti koncept koji obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija, korienjem informaciono-komunikacione tehnologije na realaciji izmeu preduzea, izmeu preduzea i njihovih kupaca ili unutar samih preduzea. Elektronsko poslovanje se sastoji iz dva osnovna aspekta: osmiljavanje strategije elektronskog poslovanja i primene elektronskog poslovanja (operativni procesi). Strategijom elektronskog poslovanja definiu se svi poslovni procesi koji imaju za krajnji cilj zadovoljstvo klijenta. Elektronsko poslovanje (e-business) ili poslovanje putem Interneta je voenje poslova na Internetu, koje pored kupovine, prodaje i transfera obuhvata saradnju sa klijentima i poslovnim partnerima, servisiranje kupaca, e-uenje, organizaciju poslovanja, on-line komunikaciju i realizaciju poslovnih transakcija u organizaciji.Elektronska trgovina (EC-Electronic Commerce). Elektronska trgovina (e-commerce) se moe definisati kao skup komercijalnih transakcija koje se odvijaju preko Interneta, nevezano za njihove prave ili virtuelne vrednosti, a koje imaju za krajnji cilj prodaju ili nabavku proizvoda ili usluga. Elektronska trgovina podrazumeva prodaju robe i usluga putem Interneta kao i prihode od reklame, elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu novac i usluge u prometu i poslovanje korienjem elektronskih informacionih tehnologija (EDI, automatska identifikacija na bazi bar kda, elektronska pota, ftp-File Transfer Protocol). Ona kombinuje elektronsku razmenu informacija (EDI), elektronski transfer novca (EFT- Electronic Found Transfer), komuniciranje putem elektronske pote (EM- Elektronic mail) i primenu Web baziranih tehnologija.Razlikuju se sledei tipovi EC transakcija: B2C (Business to Consumer) oblik elektronskog poslovanja koji prua direktan interface izmeu preduzea i potroaa. Potroai direktno naruuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzea; B2B (Business to Business) je oblik elektronskog poslovanja koji se odvija izmeu preduzea (otkrivanje i pronalaenje odgovarajue robe, pregovori, naruivanje, ispostavljanje faktura, plaanja, distribucije dokumentacije, a nekad ak i konkretne robe ili usluge, podrke); C2C (Consumer to Consumer) je elektronsko poslovanje izmeu potroaa; Kolaborativna trgovina (C-Commerce, Collaborative Commerce), gde partneri sarauju najee u okviru lanca snabdevanja; B2B2C (Business to Business to Commerce), gde preduzee prodaje preduzeu, ali isporuuje prozvode i pojedincima; C2B (Consumer to Business), gde kupci definiu proizvod, a preduzee pronalazi dobavljaa koji e zadovoljiti njihove zahteve; Interorganizaciona trgovina (Intraorganizational Commerce), gde se EC koristi interno za unapreenje procesa; G2C (Government to Citizen), gde drava prua usluge graanima pomou EC tehnologije. Pri tome ona moe saraivati sa drugim dravnim institucijama (G2G- Government to Government) ili preduzeima (G2B- Government to Business); Mobilna trgovina (M-commerce), kada se EC koristi u beinom okruenju, preko telefona, za pristup Internetu.Elektronsko bankarstvo (e-banking). Kao specifian deo elektronskog poslovanja pojavljuje se i elektronsko bankarstvo (e-banking) sa nizom prednosti u odnosu na klasino bankarsko poslovanje.Primarni cilj uvoenja sistema elektronskih plaanja bio je reavanje problema sistema plaanja zasnovanih na papiru, korienjem potencijalnih prednosti primene informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da ovi procesi znae mnogo vie od zamene papirnih dokumenata i njihovog fizikog prenosa elektronskim putem, odnosno da efikasno i ekonomino korienje ove tehnologije zahteva reinenjering poslovnih procesa i meuodnosa uesnika. Banke koriste razliite naine da klijentima omogue to efikasnije i bezbednije obavljanje bankarskih transakcija iz kue. Brojni su nazivi koje banke koriste za obavljanje ovih bankarskih aktivnosti. Najee korieni nazivi su: bankarstvo iz kue (Home Banking), direktno bankarstvo (Direct Banking), onlajn bankarstvo (On-line banking), Internet bankarstvo (Internet Banking) i sajber bankarstvo (Cyber Banking). Elektronski platni promet (e-banking). Platni promet obuhvata sva plaanja koja se vre izmeu pravnih i fizikih lica. Sa gledita mesta gde se nalaze lica koja uestvuju u njemu, platni promet moe biti unutranji i meunarodni. Pod unutranjim platnim prometom svake zemlje podrazumevaju se sva gotovinska i bezgotovinska plaanja izvrena izmeu pravnih lica, odnosno pravnih i fizikih lica novcem te zemlje. Kada govorimo o platnom prometu tada u osnovi imamo u vidu plaanje. Naime prema jednoj od mnogobrojnih definicija prenos novanih sredstava sa jednog pravnog ili fizikog lica na drugo u cilju likvidiranja odreenog dunikopoverilakog odnosa, nazivamo plaanjem. Ako je to plaanje izraeno u novcu, bez obzira ko ga je izvrio, i na koji nain i u koju svrhu, onda to i takvo plaanje nazivamo optim imenom-platni promet.[footnoteRef:14] Dakle, u vrenju platnog prometa neophodne su dve strane, jedna koja vri plaanje platioc i druga koja prima primaoc, pri emu prema gornjoj definiciji te strane mogu biti bilo fizika ili pravna lica, bilo domaa ili strana. [14: , ., , ., , ., , , , 2004. ]

Znaaj elektronskih platnih sistema manifestuje se kroz njihovu izuzetno vanu ulogu u svakoj trinoj privredi. Pre svega kao vitalna komponenta finansijske infrastrukture privrede, nophodni kanali za uspeno upravljanje privredom, posebno putem monetarne politike, a znaajni su i kao sredstvo unapreivanja njene efikasnosti.Elektronski platni promet ima niz prednosti u odnosu na klasini platni promet. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj neogranienosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni itd. Krajnji cilj, uspostavljanje trine konkurencije meu bankama kako bi se uspostavio efikasniji i jeftiniji sistem platnog prometa, u praksi razvijenijih zemalja podrazumeva stimulaciju elektronskog platnog prometa i razvoj elektronskog bankarstva.Osnovne prednosti elektronskog platnog prometa su: brza i kvalitetna usluga, trokovi obrade naloga (provizija Banke) koji su izdati elektronskim putem nii nego kod redovnih plaanja, visok stepen zatite podataka ime se spreava zloupotreba i neovlaen pristup raunima i uteda vremena.Elektronski platni promet je postao nezaobilazan nain poslovanja, uz upotrebu najsavremenijih tehnologija zatite podataka i sa viestrukim prednostima u odnosu na klasian nain obavljanja platnog prometa, poslovanje se odvija na brz i efikasan nain.Elektronska uprava (e-government). Elektronska uprava (e-government) ne predstavlja samo sajt javne uprave na Internet-u, ve se odnosi na procese i strukture koje obuhvataju sve forme elektronske interakcije graana sa razliitim nivoima upravljanja (lokalni, regionalni, dravni). Razni nazivi za inicijative javne uprave esto ukljuuju termine kao to su elektronska vlada i elektronska demokratija (e-Government, e-Democraty). Elektronska uprava predstavlja formu elektronskog poslovanja vlade i odnosi se na isporuku elektronskih servisa prema razliitim ciljnim grupama u javnosti i poslovnu saradnju i transakcije koje vlada obavlja sa razliitim organizacionim entitetima, kao to su druge vladine slube, agencije ili partneri.Reforma i modernizacija javne uprave zasnovana na irokoj upotrebi informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) predstavlja jedan od kljunih elemenata sveukupne tranzicije Srbije u moderno informaciono drutvo. Uvoenje savremenih informacionih sistema poveava kvalitet usluga i poboljava efikasnost, transparentnost, odgovornost i efektivnost rada uprave. Moderna telekomunikaciona infrastruktura omoguava razmenu informacije izmeu organa uprave i prua graanima i privredi efikasniji pristup uslugama uz manje trokove. Javna uprava, unapreena primenom ICT i orijentisana prema graanima i privredi, stvara ambijent u kome se na adekvatan nain mogu zadovoljiti potrebe i izazovi budueg informacionog drutva i ekonomije zasnovane na znanju. Koncept e-uprave predvia interaktivne elektronske usluge prilagoene potrebama graana i privrede, koje su integrisane na svim nivoima javnog sektora. Na slici 6 ilustrovan je savremeni koncept e-uprave zasnovan na uspostavljanju vie razliitih komunikacionih kanala koji omoguavaju pristup meusobno integrisanim javnim uslugama.

Izvor: [footnoteRef:15] [15: , , 2, , 2005., . 74. ]

Slika 6: Koncept e-uprave

Realizacija vizije e-uprave je veoma sloen proces, koji zahteva planiranje i izvoenje mnogobrojnih aktivnosti. Da bi se savladala ova sloenost, neophodno je obezbediti metodoloki okvir koji identifikuje kljune komponente e-uprave i na taj nain omoguava efektivan razvoj e-uprave.

2. Razvoj informacionih sistema

U ovom delu predstavljene su osnove informacionog inenjeringa i metodologija razvoja informacionih sistema podranih savremenim ICT resursima. Analizirani su znaajni aspekti planiranja informacionih sistema uz prikaz osnovnih koncepata i metodologija za planiranje informacionih sistema. Opisan je postupak analize informacionih sistema uz identifikaciju karakteristinih faza koje se realizuju u analizi sistema.

3.1 ivotni ciklus informacionih sistema

Polazei od osnovne definicije IS, koja upuuje na angaovanje razliitih poslovnih i informacionih resursa, moe se na osnovu analogije sa drugim organizacionim i tehnikim sistemima definisati ivotni ciklus razvoja IS (SDCL- System Development Life Cycle), koji se sastoji iz faza ili procesa (grupisanih aktivnosti) planiranja, analize, projektovanja, primene i podrke IS (slika 7).Proces razvoja informacionih sistema ini ureeni skup zadataka odnosno niz koraka koji ukljuuju aktivnosti, ogranienja i resurse u razvoju informacionih sistema. To je kompleksan i kreativan proces koji je zasnovan na razvojnim principima, a uobiajeno ukljuuje metode, tehnike i sredstva. Takoe, proces poseduje odreene karakteristike.

Izvor: [footnoteRef:16] [16: , ., , , 2008., .214.]

Slika 7: ivotni ciklus razvoja IS Osnovni principi u razvoju IS su: Ukljuivanje i vlasnika i korisnika u u proces razvoja, Primena pristupa reavanja problema, koji obuhvata: studije i razumevanje problema, definisanje zahteva za mogua reenja, identifikacija moguih reenja i izbor "najboljeg" reenja, razvoj i primena reenja, praenje i vrednovanje reenja u primeni i "doterivanje" reenja, Utvrivanje faza i aktivnosti, za ta postoji vei broj razliitih pristupa, Utvrivanje standarda za konzistentan razvoj i dokumentovanje aktivnosti razvoja informacionih sistema, Ocena finansijskih ulaganja u informacione sisteme, Fleksibilnost u postupku procene ili revizije projekta informacionih sistema sa aspekta trokova, vremena i ciljeva, Struktuiranje i konkretizovanje svake faze i Sposobnost informacionih sistema za rast i promene.[footnoteRef:17] [17: 19, . 188]

3.2 Planiranje informacionog sistema

Planiranje razvoja informacionih sistema predstavlja prvu fazu u ivotnom ciklusu razvoja informacionih sistema koji obuhvata analizu sledeih elemenata: identifikaciju poslovnih ciljeva i ciljeva IS, identifikaciju poslovnih funkcija, identifikaciju globalnih informacionih potreba, identifikaciju relacija izmeu vlasnika, korisnika i okruenja i identifikaciju lokacija poslovnih funkcija.Najee korieni modeli planiranja informacionih sistema su: model etiri osnovna stupnja i model strategijskog planiranja.Model etiri osnovna stupnja je generiki model planiranja informacionih sistema koji se sastoji iz etiri faze: Prva faza - strategijsko planiranje, odnosi se na utvrivanje veze izmeu plana poslovanja i plana informacionih sistema, Druga faza - analiza informacionih potreba, odnosi se na utvrivanje poslovnih potreba za informacijama, koje se koriste za utvrivanje specifikacije za razvoj informacionih sistema, Trea faza - alokacija resursa i ocena investicija, odnosi se na alociranje resursa za razvoj aplikacija i njihovo izvravanje i etvrta faza - planiranje projekta IS, odnosi se na izradu plana razvoja informacionih sistema kojim se definiu termini, odgovornosti i resursi za svaku planiranu aktivnost na projektu.[footnoteRef:18] [18: 19, . 217.]

Strategijsko planiranje informacionih sistema polazi od ciljeva poslovanja, da bi se kroz njihovu specifikaciju i simulaciju, omoguilo dobijanje vie alternativa buduih reenja informacionih sistema. U okviru strategijskog planiranja potrebno je izvriti preispitivanje misije informacionih sistema, procenu okruenja sa razliitih aspekata koji mogu uticati na reenje IS, procenu ciljeva i strategije preduzea i utvrditi politiku, ciljeve i strategiju informacionih sistema.U procesu strategijskog planiranja najee koriene metode su: komparativna strategija, ivotni ciklus resursa kupca, planiranje poslovnih sistema (BSP-Business System Planning), kritini faktori uspeha, analiza ulaza i izlaza i druge. U literaturi o strategijskom informacionom planiranju, najpoznatije i najvie opisivane metodologije su BSP i metodologija koju je razvio James Martin.[footnoteRef:19] Sadraj ove inkorporirane metodologije ine sledei koraci: [19: Gupta, U., Information Systems , Prentice Hall, New Jersey, 2000.]

1. Razvoj opteg modela organizacije - identifikovanje organizacione i topoloke strukture organizacije, klasifikacija i dekomponovanje funkcija;2. ER (Entity relationship) modeli i klasterizacija - izrada kompozitnog modela podataka entitet-odnos, generisanje matrice odnosa poslovnih procesa i tipova entiteta podataka i klasterizovanje povrina matrice;3. Analiza ciljeva i problema organizacije - definisanje i analiza ciljeva koji se ele postii, kako bi se omoguilo njihovo postizanje a zatim rezultati merili i od strane menadmenta koristili kao kontrolni mehanizmi;4. Analiza kritinih faktora uspeha - CSF (Critical Success Factors) je metoda koja se koristi za utvrivanje informacionih potreba za podrku top menadmentu i slui da se u okviru kljunih oblasti identifikuju one koje imaju najznaajniji uticaj za uspeno odvijanje poslova i postizanje definisanih ciljeva. Kritini faktori uspeha su: osnovni faktori fokusirani na proces i podravajuu okolinu, element ili uslov potreban za optimalan uspeh ili aktivnost preporuena za optimalan uspeh, najvaniji element za poveanje verovatnoe uspeha procesa, razmotrive, obino merljive karakteristike organizacije i procesa, strateke, tehnoloke, organizacione ili proceduralne prirode, fokusirani na postizanje, odravanje i jaanje sposobnosti i vetina i izraeni u terminima procesa.Analizu kritinih faktora uspeha prati identifikacija, definisanje i postavljanje skupa kritinih informacija, pretpostavki i odluka. Kritine informacije se identifikuju i definiu kao skup informacionih potreba za vreme analize CFS;5. Uspostavljanje prioriteta analize poslovnih podruja ima za cilj da se koherentnim grupama meusobno povezanih poslovnih procesa i podataka koje oni formiraju, auriraju i koriste, odrede prioriteti za realizaciju u sledeoj fazi razvoja informacionog sistema. Analiza informacionih potreba organizacije (OIRA-Organization Information Requirements Analysis) predstavlja fazu u planiranju razvoja informacionih sistema koja se sastoji iz sledeih podfaza: (1) definisanje podsistema organizacije kroz postupak iterativnog nominovanja i preispitivanja procesa koji se realizuju u organizaciji kako bi se definisali logiki podsistemi (grupisani procesi), (2) definisanje matrice podsistem/menadment (manager by proces), ime se specificira odgovornost menadera na najviem i srednjem nivou u odnosu na nominovane podsisteme, (3) za svaki podsistem definiu se informacione potrebe na osnovu neke od tehnika za definisanje potreba korisnika (intervjui, ankete, upitnici, izvetajna dokumentacija, uzorkovanj i dr.), (4) definisanje osnovnih informacionih kategorija i (5) formiranje matrica informacije/podsistemi koja se popunjava proizvodom brojeva u zavisnosti od atributa znaaja (1,2 ili 3) i raspoloivosti informacija (3,2 ili 1).

3.3 Analiza sistema

Analiza sistema ili sistem analiza (SA-System Analysis) obuhvata segmentiranje sistema u komponente, analizu rada svake komponente i interakcije koje se ostvaruju izmeu komponenti, razmenjujui pri tome informacije znaajne za funkcionisanje sistema. Sinonim za analizu sistema je logiki dizajn sistema. U primeni analize sistema koristi se vei broj strategija i tehnika za dekompoziciju i analizu sistema. Struktuirana sistem analiza (SSA-Structured System Analysis) je jedna od prvih porocesno orijentisanih metoda za analizu i dekompoziciju sistema. U primeni su i klasine tehnike kao to su SADT (Structured Analysis and Design Techniques), HIPO (Hierarchical Input-Proces-Output), BSP (Business system Planning), kao i modernetehnike poput moderne strukturne analize (Modern Structured Analysis), razvoj povezanih aplikacija (JAD-Joint Application Development), objektno orijentisane analize (OOA-Object Oriented Analysis), reinenjeringa poslovnih procesa (BPR - Business Process Reingineering) i druge.Ovom fazom se u planu definisani ciljevi razvoja prevode u jedan ili vie korisnikih zahteva. Na taj nain se definiu osnovnee funkcije buduih softverskih aplikacija, operativna podruja podataka i inicijalni entiteti podataka. Osnovne funkcije ukljuuju kritine procese poslovnog sistema, kritine inpute, outpute i izvetaje koje je neophodno obezbediti. Pre svega se raznim dijagramima analizira postojee stanje po delovima (segmentima) sistema.Analiza sistema je usmerena na detaljnu i dublju analizu i razumevanje segmentiranih, odnosno, definisanih podruja iz faze strategijskog planiranja, ime se uspostavlja detaljan i precizan okvir za dizajn i implementaciju integrisanog informacionog sistema. Za svaki nominovani podsistem, vri se dublja analiza sa svrhom olakanja dizajna informacionih podsistema, u okviru sistema kao celine, specifikuju se zahtevi u odnosu na posebne podsisteme i sistem u celini, odnosno, analizom se nastoje otkriti, definisati i uspostaviti informacione potrebe koje budui sistem treba efikasno i efektivno da obezbedi. Osnovni ciljevi analize su: (1) detaljno i potpuno razumevanje podruja poslovanja i karaktera interakcija izmeu njegovih aktivnosti, (2) izgradnja modela procesa, aktivnosti i njihove meupovezanosti, (3) izgradnja modela podataka koji ukljuuje sve neophodne entitete i predstavlja resurs podataka koji e zadovoljiti sve zahteve projektovanih i izgraenih aplikacija, (4) povezivanje prethodnih modela u celinu logikog modela poslovnog podruja koji pokazuje koji procesi koriste koje podatke i kakve su komunikacije unutar modela i njegovog okruenja, (5) identifikacija i definisanje informacionih potreba korisnika na svim nivoima upravljanja i odluivanja, (6) iniciranje razmiljanja o redizajnu procesa, aktivnosti i procedura tako da se one to efikasnije izvravaju u okruenju savremene informacione arhitekture (telekomunikacione mree, klijent/server aplikacije, grafiki korisniki interface (GUI-graphical user interface) i fleksibilnih distribuiranih baza podataka i (7) utvrivanje prioriteta za efikasno dizajniranje korisnikih aplikacija. U skladu sa fazama u ivotnom ciklusu razvoja informacionih sistema, analiza sistema obuhvata realizaciju sledeih grupa aktivnosti:[footnoteRef:20] [20: , ., , , 2008., .237.]

Preispitivanje postojeeg projekta i planiranje novog projekta, Studiju i analizu postojeeg sistema i Definisanje prioriteta u skladu sa poslovnim ciljevima i zahtevima.U fazi preispitivanja postojeeg projekta i planiranja novog se fokusiranjem na ciljeve poslovnog sistema definiu, odnosno, redefiniu ciljevi budueg informacionog sistema, a fokusiranjem na procese definiu se poslovne funkcije na najviem i srednjem nivou generalizacije. Fokusiranjem na podatke, definiu se globalne potrebe poslovnih funkcija za upravljakim informacijama, a fokusiranjem na interface definiu se veze izmeu sistema i drugih procesa, korisnika, vlasnika i okruenja. U fazi studije i analize postojeeg sistema analiziraju se procesi, tokovi podataka, skladita podataka, interni i eksterni subjekti sa kojima se razmenjuju informacije, odnosno egzistiraju tokovi podataka. Takoe u ovoj fazi je potrebno analizirtati postojei nain funkcionisanja sistema kroz: Analizu postojeih procesa, Analizu ulaza i izlaza iz procesa, Hijerarhiju odvijanja procesa, Uslovljenost i povezanost odvijanja procesa, Analizu dokumentacije koja se stvara ili koristi za odvijanje procesa, Analizu izvetaja i informacija, Analizu metoda, tehnika, standarda, propisa i uputstava koja se primenjuju u realizaciji procesa itd.U fazi definisanja prioriteta se jo jednom preispituju ciljevi i zahtevi procesa, utvruju zahtevi modela poslovnog sistema, ureuju poslovni zahtevi po prioritetima, vri se eventualna dopuna poslovnih zahteva, revidiraju ciljevi. Izlaz iz ove faze su: modeli procesa (iskazani preko dijagrama toka podataka), modeli podataka (iskazani preko dijagrama zavisnosti entiteta), modeli interface-a (iskazani preko dijagrama konteksta) i modeli komunikacionih sistema (modeli distribucije podataka).Poslednjih godina se sve vie koriste modeli objekata kao alternativa za modele procesa i modele podataka, kao i CASE (Computer-aided software engineering) alati za podrku modeliranju procesa i podataka. Kod izgradnje prototipa sistema savremena tehnologija koristi jezike etvrte generacije koji podravaju rapidni razvoj aplikacija (RAD- Rapid Application Development).

3. Arhitektura IS i WEB aplikativno okruenje

Imajui u vidu intezivni razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i njihov uticaj na razvoj novih koncepata poslovanja, moe se rei da su Internet i Web koncepti postali osnova za nove, elektronski bazirane tehnologije i e-tehnologije zasnovane na Web-u. Sistemi bazirani na Web-u, pored osnovne funkcije IS, koriste se i za unapreenje poslovanja. Analizom poslovnih procesa utvruje se nivo sadanjeg stanja sistema i predlae novo reenje odvijanja procesa zasnovano na korienju Web aplikacija.

4.1 Web aplikacije

Web aplikacije se definiu kao aplikativni programi koji funkcioniu u Internet ili Intranet okruenju. Korisnik Web aplikacija koristi Web navigator na svom raunaru (klijentu) da bi pokrenuo programe koji se nalaze na serveru.[footnoteRef:21] [21: Chen, J., Building Web Applications, Information Systems Management, Winter, Vol. 18 Issue 1, 2001., pp. 68-79.]

Razvoj web aplikacija zasniva se na injenici da su dostupne u bilo koje vreme s bilo kojeg mesta i raunara. Web poslovne programe nije potrebno periodino nadograivati na raunarima s kojih im se pristupa, jer im se pristupa identino kao i ostalim Web stranicama. Web poslovni programi pisani su korienjem standarda definisanih od strane meunarodnih organizacija, to obezbeuje da su upotrebljivi na svim vrstama raunarskih platformi. Posebno su zastupljeni u korporativnom okruenju jer sve vie organizacija upravljanje svojim radom obavlja korienjem Web aplikacija.

4.1.1 Arhitektura Web aplikacija

Izrada Web aplikacija zahteva drugaiji pristup od izrade klasinih desktop i klijent server aplikacija iz sledeih razloga: Web aplikacije po pravilu koriste HTML (HyperText Markup Language) kao korisniki interface. HTML ima znatno slabije mogunosti u poreenju sa GUI (Graphical User Interface ) desktop aplikacijama; Web aplikacije koriste HTTP (Hypertext Transfer Protocol) protokol koji nema sesije (session); Web aplikacijama moe da pristupa vie korisnika paralelno; Alati za Web aplikacije su jo uvek na niem nivou i pruaju manju produktivnost nego RAD alati, odnosno programi za brzi razvoj aplikacija, poput Visual Basic-a, Visual C#, Delphi-a ili Oracle Formsa.Arhitektonska reenja. Za jednostavan, statian Web sajt, klijenti i Web server su jedine dve komponente koje su potrebne. Meutim, za Web aplikacije koje su dinamine i procesiraju poslovnu logiku, potrebne su bar tri znaajne komponente arhitekture: klijenti, Web server i aplikacioni server. Uobiajeno je da veina Web aplikacija ima server baze podataka. Osnovna tri modela arhitekture Web aplikacijesu: mravi klijent (thin client), debeli klijent (fat client) i distribuirani ili komponentni model.Razdvajanje slojeva. Web bazirane aplikacije predstavljaju troslojne aplikacije koje su podeljene na tri logiki nezavisna sloja koji meusobno komuniciraju posredstvom interfejs-a pri emu browser predstavlja sloj prezentacije i sadri korisniki interfejs aplikacije, srednji sloj sadri poslovnu logiku sistema, dok trei sloj predstavlja sloj podataka. Web aplikacije su dominantno bazirane na klijent/server modelu arhitekture koja je razvijena kao vienamenska, modularna infrastruktura, zasnovana na slanju i primanju poruka sa ciljem unapreenja upotrebljivosti, fleksibilnosti, interoperabilnosti i skalabilnosti.Arhitektura Web aplikacija treba da omogui brz razvoj aplikacije koja je fleksibilna po pitanju dodavanja novih funkcionalnosti i drugih promena, s obzirom da mnoge izmene ne zahtevaju kompajliranje kda ve samo izmenu konfiguracionih fajlova.

4.1.2 Interaktivne Web aplikacije

Web aplikacija je Web stranica na kojoj je, osim jednostavne prezentacije, omoguena i interaktivnost. To znai da preduzea i pojedinci mogu putem Interneta da vode celokupno poslovanje i ostvaruju komunikaciju sa ostalim korisnicima Interneta na nain koji im najvie odgovara. Ponaanje Web aplikacija se odnosi na predviene funkcije sistema.Postoje tri tipa interaktivnih Web aplikacija: statine Web aplikacije koje samo predstavljaju Web dokumente, jednostavne interaktivne Web aplikacije koje dozvoljavaju korisnicima popunjavanje dokumenata (formulara) i kompleksne interaktivne Web aplikacije povezane sa bazama podataka koje omoguavaju izvrenje odreenih transakcija (kupovina preko Interneta).Razumevanje korisnikih potreba znai da je potrebno razumeti sadraj, odnosno informacije i njihovu organizaciju na Web strani i ponaanje sistema. Osim toga, potrebno je odluiti koje informacije, na kom nivou detalja i nain organizacije informacija u okviru Web strane. Tradicionalne tehnike, kao to su opservacija i intrevjuisanje korisnika mogu se jo uvek koristiti, kako bi se utvrdilo interesovanje za Web sadraj, posebno za Intranet i Extranet aplikacije. Mnoge softverske kue projektuju univerzalne, vienamenske Web aplikacije koje ugrauju u nove i postojee Web stranice, tako da one postaju medij za komunikaciju izmeu organizacije/pojedinca i ostalih korisnika Interneta.Postoje dva modela Web aplikacija namenjena preduzeima: aplikacije sa svrhom predstavljanja preduzea drugim korisnicima interneta kroz on-line katalog ili on-line shop, knjigu utisaka, fotogaleriju i sl., i aplikacije sa ogranienim pristupom namenjene poboljanju interne organizacije preduzea, a ukljuuju SMS (Short Message Service), ogranizaciju projekata, poslovni adresar, napomene, kalendar i druge potrebne module. Trenutni Web trend u Internet tehnologiji baziran je na udruenoj dimenziji koja korisnicima omoguava aktivno uee u kreiranju sadraja samog Interneta. Pojam upuuje na novu verziju Interneta koja podatke ne predstavlja jednosmerno, ve podrazumeva interaktivnu dvosmernu komunikaciju izmeu korisnika Interneta i savremenih Web aplikacija kao i izmeu samih korisnika meusobno.[footnoteRef:22] Interaktivne Web aplikacije u World Wide Web tehnologiji, bazirane su na tome da se korisnicima omoguava zajedniko uee u kreiranju sadraja web-a. Radi se o Web-u sledee generacije gde se Web tretira kao platforma koja korisnicima omoguuje interakciju i jednostavno korienje. Posetioci vie nisu publika, pasivni primaoci informacija, ve uestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modifikovanju i prenoenju. Na taj nain omoguena je interaktivna dvosmerna komunikacija izmeu korisnika i raunara, zatim korisnika i drugih korisnika ime korisnik od pasivnog postaje aktivni uesnik. Interaktivni Web je koncept u Internet tehnologiji koji menja nain na koji korisnici doivljavaju i koriste Internet, poboljavajui meuljudsku komunikaciju, razmenu informacija i saradnju pojedinaca i organizacija. [22: Hgg, R. Meckel, M., Stanoevska-Slabeva, K., Martignoni, R., Overview of business models for Web 2.0 communities, Proceedings of GeNeMe., 2006., . 23-37.]

4.1.3 Vieslojne Web aplikacije

Sa pojavom objektno-orijentisanog programiranja omogueno je potpuno razdvajanje podataka od logike njihove obrade i od interface-a prema korisnicima podataka. Aplikacija se gradi od objekata razvrstanih u grupe prema svojoj funkcionalnosti, tako to se formira grupa objekata od kojih se gradi korisniki interface i grupa objekata koji ostvaruju konekciju i rad sa bazama podataka. Grupisanje objekata prema osnovnim funkcionalnostima se naziva raslojavanje aplikacije a grupe objekata slojevima.Slojevita arhitektura je proirena verzija klijent/server arhitekture i sastavljena je od hijerarhijskih slojeva. Razliiti servisi u aplikaciji su jasno pozicionirani na odreene slojeve tako da servisi mogu meusobno da komuniciraju jedino ukoliko se nalaze na susednim slojevima. Slojevi enkapsuliraju servise i tite servise jedan od drugih obezbeujui jednostavni set interface-a za deljene resurse. Komunikacija izmeu slojeva obavlja se preko funkcionalnih poziva, sa ciljem efikasnog odravanja aplikacije. Pravilo dobrog dizajna aplikacije je da se izmeu objekata u istom sloju postigne visoka kohezija, a da izmeu slojeva postoji slaba sprega. Ukoliko su objekti fiziki razdvojeni, odnosno nalaze se na razliitim raunarskim platformama, aplikacija je distribuirana. Troslojna arhitektura predstavlja osnovi model za izradu Web aplikacija koji podrazumeva da se aplikacija sastoji od tri sloja: prezentacionog sloja (presentation layer) - sadri objekte korisnikog interface-a (forme za pregled, unos, izmenu, brisanje podataka), sloja poslovne logike (buisness logic layer) - obavlja obradu podataka i sadri kljune objekte koji sinhronizuju procese prezentacionog i sloja podataka i sloja podataka (data layer) sastoji se od objekata za komunikaciju sa bazama podataka, tj. sistemom za upravljanje bazama podataka.Za prezentacijski sloj koristi se Web pretraiva - Browser (MS Internet Explorer, Mozilla Firefox i dr.), za aplikacioni sloj koriste se dinamike Web tehnologije (ASP, ASP.NET, PHP, JavaScript, CGI, ColdFusion, Perl, Python, i dr.) a za sloj podataka koriste se sistemi za upravljanje bazama podataka (SQL server, MySQL, DB2 i dr.)Vieslojni distribuirani sistemi su sistemi koji omoguavaju vie nivoa obrade nad podacima koji se nalaze na vie razliitih lokacija. Najei primer ovih sistema su Web aplikacije, ija je arhitektura prikazana na slici 8.Distribuiranjem aplikacija vri se rastereenje hardverskih (serverskih) platformi i veza (linkova) izmeu korisnika i aplikacija. S obzirom da se razliite grupe funkcionalnosti odvijaju na razliitim mestima, distribuiranjem je olakano i upravljanje i odravanje aplikacija.Postupak pristupa bazi podataka iz prezentacionog sloja u sluaju Web aplikacija je sledei: forme sa kontrolama za interakciju sa korisnikom su kodirane u HTML jeziku, Web browser na klijentskoj strani interpretira HTML kd i prikazuje stranicu u svom prozoru, posle unosa podataka, korisnik pokree odgovarajuu akciju, uneti podaci se u vidu HTTP zahteva prenose na Web server, gde se izvrava odgovarajui kd napisan primenom neke od Web tehnologija za dinamiko generisanje sadraja (ASP, PHP) i ukoliko se akcija odnosi na pristup bazi podataka, uspostavlja se konekcija sa bazom, komponuje SQL (Structured Query Language) naredba i izvrava.

Slika 8: Vieslojna arhitektura Web aplikacija

Neposrednost i standardni pristup u razmeni podataka aplikacije sa bazom podataka postie se korienjem SQL tagova, za ta je potrebno ukljuiti biblioteku tagova i izvriti konekciju prema bazi.U vieslojnim aplikacijama, podacima smetenim u bazi podataka pristupa se iz sloja poslovne logike. Sloj poslovne logike sadri entitete (klase ili module) koji su zadueni za komunikaciju sa bazom podataka. Ostali delovi aplikacije razmenjuju podatke sa bazom podataka iskljuivo preko ovih entiteta. Pristup podacima iz sloja podataka podrazumeva izmetanje SQL naredbi iz izvornog kda aplikacije u DBMS. Poto u jednom DBMS moe biti vie DB, SQL naredbe se ugnjedavaju kao procedure (stored procedures) u ciljnu DB.

4.1.4 Web programiranje

Za razvoj web aplikacija mogu se koristiti skriptni i programski jezici. Meu popuplarnijima su: PHP (Hypertext Preprocessor) skrip programski jezik opte namene, ASP (Active Server Pages) skriptni jezik - koristi se za razvoj manjih web aplikacija koje koriste Microsoft web server (MS Internet Information Server), ASP.NET - Microsoft okruenje za razvoj web aplikacija koje podrava vie objektnih programskih jezika (Visual Basic.NET, C++, C#, Java .NET), Ruby - objektni jezik koji postaje sve popularniji za razvoj web aplikacija (Ruby on Rails), Python - objektni jezik za razvoj web aplikacija i drugi.Web aplikacije su esto kombinacija jednostavnih informativnih HTML stranica i vie kompleksnijih dinamikih stranica, gde server ispunjava zahteve kojima nije potreban programski kd ve se razmena podataka vri u pozadini i pre nego to korisniki zahtev stigne do kda.Web zahtevima su potrebne dve komponente, web server i klijent. Klijent je najee pretraiva, ali moe biti i neki drugi tip programa. I server i klijent koriste definisani protokol za meusobnu komunikaciju. Najpoznatiji protokol koji se koristi za Web komunikaciju i pretraivanje Web stranica je HTTP (Hypertext Transfer Protocol). Web programiranje je sinonim za tehnologije koje se danas najee koriste za programiranje na Web-u: HTML- jezik oznaavanja za izradu statinih Web stranica, CSS- za upotrebu stilova u okviru Web stranica, XML- jezik oznaavanja za odreivanje sadraja Web stranica, JavaScript - skriptni jezik za korisniko Web programiranje, PHP - skriptni jezik za serversko Web programiranje i druge Web tehnologije.

4. Baze podataka

Moderne kompanije i institucije poseduju razliite elektronske (raunarske, informacione) sisteme koje koriste kao podrku u procesu prikupljanja, obrade, uvanja i distribucije podataka (informacija), koje nastaju kako unutar samog sistema tako i onih koji dolaze spolja. Takvi informacioni sistemi obezbeuju kako osoblju tako i spoljnim korisnicima (kupci, dobavljai, agencije i sl) da pristupe informacijama kompanije sa razliitim nivoima prioriteta i prava pristupa. Informacioni sistemi imaju jedan neizostavan deo - sistem baza podataka, koja uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama. Baze podataka su kljuna komponenta kod standardnih informacionih sistema, ali i e-trgovine, e-bankarstva, i drugih Web aplikacija. Koriste ih oragnizacije i preduzea od onih najmanjih do globalnih korporacija i milioni korisnika. Microsoft Access je deo integrisanog softverskog paketa Microsoft Office. Osnovna uloga ove aplikacije je upravljanje relacionim bazama podataka, a omoguava izradu obinih i klijent-server aplikacija baza podataka.

5.1 Telekomunikacioni sistemi Telekomunikacioni sistemise koriste za povezivanje, ili umreavanje raunarskih sistema, kao i za prenoenje informacija. Lokalne mree (LAN) povezuju raunare odreenog mesta, kao to su poslovne zgrade ili akademski kampus. Mree irokog opsega (WAN) povezuju raunare koji se nalaze na razliitim mestima i esto iz razliitih organizacija.Internet je mrea koja povezuje milione raunara. Preko umreavanja, korisnici personalnih raunara dobijaju pristup razliitim resursima informacija, velikim bazama podataka i ljudskim resursima, mogunost obavljanja istih poslova u saradnji sa kolegama.

5.2 Sistem baza podataka Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog sistema, uva sve informacije koje se obrauju i obezbeuje pristup tim informacijama.Sistem baza podataka sastoji od 4 osnovne komponente (slika 1): korisnika, aplikacija nad bazom podataka, sistem za upravljanje bazama podataka (Database Management System - DBMS), i baza podataka.

Slika 1. Komponente sistema baza podataka

5.3 ta je baza podataka (BP)?

Baza podataka predstavlja kolekciju (skladiste) meusobno povezanih podataka koji su na odreen nain (organizovani u tabele ili druge strukture podataka), a koriste za jednu ili vie aplikacija. Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum (skladite) za podatke. Podaci mogu biti razliitog tipa, tekstualni, numeriki, slike, audio i video zapisi i sl. Podaci u bazi podataka se uvaju tako da je unos novih podataka, kao i itanje i pretraivanje postojeih, je jednostavno, efikasno i ako je mogue, bez greaka. Iz definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija meusobno povezanih podataka organizovanih u tabele. U ovoj definiciji" dve su injenice od znaaja - organizacija podataka u tabele i njihova meusobna povezanost.

Podaci u bazama podataka su organizovani (uvaju se) u dvodimenzionalne tabele. Tabela moe da ima vie kolona, gde svaka kolona predstavlja neku osobinu ili atribut. Vrste (redovi) tabele ine konkretni podaci, odnosno konkrente vrednosti osobina/atributa nekog objekta. Na primer, jedna tabela moe da sadri informacije o uenicima. Kolone tabele mogu da definiu ime, prezime, godinu roenja uenika, i sl. Vrste (redovi) u takvoj tabeli su uenici, tako da se svaka vrsta odnosi na jednog uenika. Koje e tabele da sadri baza podataka zavisi od problema za koji treba realizovati bazu podataka. Na primer, baza podataka se moe odnosti na kolu, pa e u tom sluaju tabele biti o uenicima, nastavnicima, odeljenjima, i sl. Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka.

Meusobna povezanost podataka je ono po emu se baza podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za unakrsna izraunavanja kao to je Excel. Povezanost podataka obezbeuje znaajne prednosti kod pretraivanja kada korisnik moe da na osnovu veza izvue mnogo vie podataka. Na primer, ako postoji tabela koja uva podatke o uenicima i tabela sa podacima o odeljenjima, veza izmeu uenika i odeljenja moe da obezbedi da odgovarajuim zahtevom (SQL upitom) izvuete sve uenike eljenog odeljenja. Baza podataka sadri i tzv. metapodatke, odnosno podatke o samoj strukturi baze podataka. Metapodaci mogu da se odnose na imena tabela, imena kolona u svakoj tabeli, na podatke o korisnicima podataka, kao i raznim pomonim strukturama koje obezbeuju brz prstup podacima (indeksi).

5.4 Sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS)

Softverski sistem koji omoguava definisanje (modeliranje, kreiranje), umetanje, auriranje, pretraivanje, brisanje podataka i kontrolu pristupa bazi podataka naziva se sistem za upravljanje bazama podataka (eng. Database Management System - DBMS). DBMS obino nudi: Jezik za opis podataka (eng. Data Definition Language - DDL), koji omoguava korisnicima definisanje tipa i strukture podataka, kao i ogranienja nad podacima memorisanim u bazi podataka. Jezik za manipulaciju podacima (eng. Data Manipulation Language - DML), koji omoguava korisnicima umetanje, auriranje, brisanje i pretraivanje podataka iz baze podataka. Jezik za definisanje naina memorisanja podataka (eng. Storage Definition Language - SDL), koji se koristi za specificiranje interne eme baze podataka. Kontrolisani pristup bazi podataka, to ukljuuje razliite funkcije i mehanizme za pristup podacima u bazi podataka

5.5 Vrste baza podataka

Postoje etiri logike strukture baze podataka: Hijerarhijska Mrena Relaciona Objektna

5.5.1 Hijerarhijske baze podataka

Hijerarhijske baze podataka zasnovaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje imaju oblik stabla (slika2).

Slika 2. Hijerarhijska baza podatakaNa prvom nivou je osnovni ili koreni segment. Ostali segmenti niih nivoa su podreeni segmentima viih nivoa. Od kljua nadreenog segmenta moe da zavisi jedan, nijedan ili vie podreenih segmenata, a podreeni segment moe da ima samo jedan nadreeni segment. Kada se iz strukture brie nadreeni segment onda se sa njime briu i svi podreeni segmenti. Ova struktura omoguava da se korisnicima prikae samo deo hijerarhije.Hijerarhijskom strukturom dobro se moe prikazati odnos tipa (n:1). Meutim prikazivanje odnosa (n:n) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke.Nedostatak unoenja ogleda se u tome to nije mogue uneti neki segment ukoliko nije pozanat njegov nadreeni segment.Nedostatak brisanja ogleda se u tome to se brisanjem nadreenih segmenata gube podatci o podreenim segmentima.Nedostatak auriranja ogleda se u tome to u nekim sluajevima auriranje nekog podatka zavisi od auriranja drugih podataka.Auriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadraja zapisa ili polja, ili upisivanje novog zapisa.

5.5.2 Mrene baze podataka

Za razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka, mrena baza podataka zasniva se na mrei podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podraeni segmenti. Mrena struktura sloenija je od hijerarhijske i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u mreni i obrnuto.U mrenoj strukturi ne postoje nedostatci koje ima hijerarhijska struktura i odnos (n:n) moe se uspeno predstaviti. Mrena struktura moe se dobiti kombinacijom hijerarhijskih struktura i javlja se kada dva nadreena segmenta razliite vrste imaju isti segment kao podreeni.

Slika 3. Mrena baza podataka

5.5.3 Objektne i relacione baze podataka

Kod objektnih baza podataka podaci su predstavljeni i organizovani kao sistem objekate koji imaju odredjena svojstva i mogu medjusobno da interaguju i deluju jedni na druge.Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u sistem meusobno povezanih tabela.Slika 4. Relaciona i objektna baza podataka

5. Relacione baze podataka

Kod relacionih baza podataka podaci su smeteni u dvodimenzionale tabele koje su na odreeni nain povezane. Sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili mrenom strukturom mogu se prikazati i tabelama. Relacione baze podaka sastoje se od relacija. Relacioni pristup zasnovan je na relacionoj matematici. Veina rezultata relacione matematike moe se neposredno primeniti na relacione baze podataka. Ukoliko red sadri n kolona onda je relacija n-tog stepena.Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno povezane relacijama. Za povezovanje se koriste odgovarajua polja u tabelama (polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua). Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne moe da se ponavlja). Polje sekundarnog kljua je polje u tabeli koje moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.

Podaci mogu biti: Numeriki tip - (brojevi, valute, procenti...) Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne znake sa tastature. Logiki tip obuhvata samo vrednosti tano i netano. Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datum i vreme se unose u uvek precizno definisanom formatu. Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara (vee koliine teksta). Objekti - (slika, video, zvuk...)

6.1 Organizacija podataka u relacionoj BP

Postoje sledei nivoi logikih jedinica podataka:1. Polje. To je najmanja logika jedinica podataka koja je okarakterisana nazivom i vrednou (kolona tabele). Vrednost polja je podatak.2. Slog. To je skup polja koje se odnose na atribute istog entiteta (jedan red u tabeli).3. Datoteka predstavlja skup slogova i moe biti i fizika i logika (tabela). 4. Baza podataka je skup meusobno povezanih logikih datoteka (povezanih tabela).

Primer.1 (Tabela.1)

polje

Redni brojIme i prezimeLikovnoIstorijaSociologija

1.Jovana Dimi454

2.Suza Jovi552

3.Dule Mati3 44

slog

Entitet Osoba (Jovana Dimi)

Svojstva Redni brojIme i prezimeLikovnoIstorijaSocijologija

Podatak 1.Jovana Dimi454

Slog

1. Jovana Dimi454

Baza podataka Cela Tabela broj 1.6.2 Relacije u relacionim BP

Relaciona baza podataka se sastoji od vie tabela koje su meusobno povezane relacijama. Za povezovanje tabela koriste se odgovarajua polja u tabelama (polje primarkog kljua i polje sekundarnog kljua). Polje primarnog kljua je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost (vrednost ne moe da se ponavlja). Sve tabele koje ine bazu moraju da imaju polje primarnog kljua. Polje primarnog kljua je najee jedno polje tabele, a u retkim sliajevima moe biti kombinacija dva polja. Polje sekundarnog kljua moe da ima vrednost koja se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog kljua.Podaci u polju primarnog i polju sekundarnog kljua moraju biti istog tipa (najee Numerikog tipa).

Relacije (veze) izmeu tabela (entiteta) kod relacionih baza podataka mogu biti:

1:1 (jedan : jedan) to je veza kod koje je jedan slog primarne tabele povezan sa samo jednim slogom sekundarne tabele. 1:M (jedan : vie) jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova sekundarne tabele.M:M (vie : vie) to je veza gde jedan entitet jednog skupa se pridruuje veem broju entiteta drugog skupa i obrnuto.6.3 Primeri ema realacionih BP

Primer 1- Telefonski imenik: baza treba da sadri podatke o osobama i njihovim brojevima telefona.

ponavljanje podataka

R. br. osobeIme i prezime AdresaTelefon.

1Petar PetroviToplika 1235027/456-2

2Petar PetroviToplika 1235063/123

3Petar PetroviToplika 1235061/523

4Jovan JovanovicKosovska 25a011/538

5Jovan JovanovicKosovska 25a064/538

6Ivana IvanoviVuka Brankovia 123021/234..

.

.

Kod ovako kreirane baze podataka odreeni broj podataka se ponavlja vie puta. Kod relacionih BP treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum, ili izbei ako je to mogue, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti.

Da bi se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve povezane tabele. Prva tabela bi sadrala podatke o osobama a druga tabela o brojevima telefona. Veza izmeu ovih tabela je 1:M (jedan prema vie), ostvaruje se ponavljanjem polja primarnog kljua (primarne tabele) u sekundarnoj tabeli (polje sekundarnog kljua):

Primarna tabela:

Polje primarnog kljua

R. br. osobeIme i prezime Adresa

1Petar PetroviToplika 1235

2Jovan JovanovicKosovska 25a

3Ivana IvanoviVuka Brankovia 123

.

.

Relacija 1:vie jedan slog primarne tabele povezan je sa vie slogova sekundarne tabele

Sekundarna tabela:

Polje primarnog kljua Polje sekundarnog kljua

R. br. telefonaR. br. osobeTelefon.

11027/456-2

21063/123

31061/523

42011/538

52064/538

63021/234..

..

..

Veza ove dve tabele moe se predstaviti emom relacije na ovaj nain:

primarna tabela sekundarna tabela

primarni kljusekundarni klju

Primer 2- kola1: baza treba da sadri podatke o uenicima i njihovim uspehu po razredima.

Primer 3- Fabrika: baza treba da sadri podatke o fabrikci, radnicima i proizvodima te fabrike.

Primer 4- Biblioteka: baza treba da sadri podatke o biblioteci, itaocima, knjigama i pozajmicama te biblioteke.

Primer 5- Bolnica: baza treba da sadri podatke o bolnici, lekarima, pacijentima i pregledima pacijenata te bolnice.

Primer 6- Aerodrom:

6.4 Objekti relacione BP u MS Access-u

TABELE (Tables)

Tabela je osnovni tip objekta u bazi i predstavlja direktan (primarni) izvor podataka. U tabelama se, po osmiljenim principima i vezama, uvaju podatci kojima raspolae korisnik i one su prvi objekti koje treba kreirati. Podatci u tabeli su smeteni u polja (eng.Fields), a sva definisana polja ine slog (zapis, red, eng.Record). Kvalitet baze podataka lei u kvalitetnoj organizaciji podataka u tabelama baze, kao i njihovim dobrim vezama.

UPITI (Queries)

Upit je tip objekta za postavljanje pitanja o podatcima iz tabela (ili drugih upita), a u cilju njihovog auriranja kroz obrasce ili pregleda kroz izvetaje (na ekranu ili tampau), pa se mogu definisati kao posredni izvor podataka. Na primer, upiti mogu da daju informacije (odgovore na pitanja) kao to su koliko kupaca je iz Novog Sada, koja su njihova imena i brojevi telefona. Upiti se mogu koristiti za spajanje kolona iz vie (relacijama povezanih) tabela. Jedan upit bi mogao, na primer, da spoji tabele kupaca, porudbina, stavki porudbina i proizvoda da bi odgovorio na pitanje koji su kupci naruili koje proizvode i koja je vrednost njihovih porudbina. Upiti su, takoe, korisni prilikom izmene, brisanja, filtriranja, sortiranja ili unoenja velike koliine podataka u jednom prolazu. Svaki dalji rad u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i izvetaja koji ne mogu bez upita ili tabela, pa se njihovo kreiranje moe znatno ubrzati samo pod uslovom da su izvori podataka (tabele i upiti) dobro kreirani.

OBRASCI (Forms)

Obrazac omoguava unos i prikazivanje podataka u prikladnom formatu koji lii na tampane obrasce u kojima treba popuniti prazna mesta. Obrasci mogu biti jednostavni ili prilino sloeni sa grafikom, linijama, mogunostima automatskog pretraivanja, koje unos podataka ine brzim i lakim. Obrasci mogu da sadre i druge obrasce (nazvane podobrasci, eng. subforms) to omoguuje istovremeni unos podataka u vie tabela.

IZVETAJI (Reports)

Izvetaj daje mogunosti pregleda i tampanja podataka. Kao i obrasci, izvetaji mogu da budu jednostavni, ali i veoma kompleksni. Primeri izvetaja su: spiskovi, hronoloki pregled poslovanja, nalepnice sa adresama, fakture i drugo. Izvetaji se za podatke obraaju tabelama, ali jo ee upitima, a njihov osnovni zadatak je da te podatke predstave u obliku koji je lak za pregled, razumljiv i gde se mogu brzo uoiti greke. Na primer, izvetajem se moe dobiti prodaja po mestima , broj porudbina u nekom periodu i druge informacijekoje se koriste za donoenje vanih poslovnih odluka.

MAKROI (Macros)

Makro je objekat koji omoguava izvrenje niza komandi, a koristi se u sluajevima kada nekoliko komandi (odreenim redosledom) treba pozvati na vie mesta u MS Access aplikaciji (uglavnom iz forme). Kada se pokrene makro, Access izvrava sve naredbe makroa u redosledu u kom su akcije navedene. Bez pisanja programskog koda, mogu se definisati makroi koji automatski otvaraju obrasce za bazu podataka, tampaju nalepnice sa adresama, obrauju porudbine i drugo.

MODULI (Moduls)

Omoguavaju programiranu kontrolu operacija koje se ne mogu kontrolisati preko makroa. Tako se moe napraviti aplikacija baze podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim osobinama.

CRM

CRM

CRM

Mac II

S1

S2

Komunikacioni kanali (Prijemna kancelarija)

ivotni dogaaji i poslovne situacije

Fiziko prisustvo

Internet

Call centri

Fax

Digitalna TV

Mobilni ureaji

Kiosci

Odeljenje 1

Integracija usluga

Obavljanje usluga

Portal

Praenje toka procedure

Usluga 1

Usluga 2

Baznausluga 1

Baznausluga 2

Odeljenje 2

Baznausluga 1