PRINCIPI EKONOMIJE

O POJMU “EKONOMIJA”

“Politička ekonomija" sadrži tri grčke reči: polis (grad, država, društvo), oikos (kuća, gazdinstvo), nomos (pravilo, zakon). Bukvalno prevedeno "politička ekonomija," znači društvena ekonomija ili ekonomija društva.

Pojam "ekonomija" vodi poreklo od grčkih reči oikos i nomos i bukvalno prevedeno znači - pravila o radu u gazdinstvu.

Pojam "ekonomika" vodi poreklo od engleske reči economics.Reč je o disciplini koja proučava delovanje ekonomskih zakona u specifičnim uslovima neke odreĎene zemlje, pojedine njene privredne oblasti ili preduzeća u toj oblasti (ekonomika poljoprivrede, ekonomika preduzeća).

O POJMU “EKONOMIJA” I ZNAČAJU

EKONOMIJE

• Mikroekonomija (grč. mikro-mali) je deo ekonomske teorije koji istražuje pojedinačne ekonomske pojave, odluke, veličine, odnose, akcije i njihove posledice u ekonomskoj delatnosti individualnih proizvoĎača i potrošača, preduzetnika, preduzeća, gazdinstava, itd.

• Makroekonomija (grč. makros - veliki,

oikonomia- privreda) je deo ekonomske

teorije koji istražuje pojave, procese i

probleme društvene privrede kao celine,

prati ukupna privredna kretanja i svodi

varijable ekonomskog sistema na mali broj

agregata (društveni proizvod, nacionalni

dohodak, ukupna zaposlenost, ukupne

investicije, opšti nivo cena, itd.) i analizira

ih.

• Ekonomska politika predstavlja posebnu

oblast ekonomskih nauka, a takoĎe i

praktičnu aktivnost koju sprovodi država i

drugi subjekti društva.

• temelji se na četiri osnovna kriterijuma:

(1) efikasnost;

(2) pravednost;

(3) rast;

(4) stabilnost.

Ciljevi:reprodukcija, sigurnost,

slobode u ekonomskoj

delatnosti, bilans meĎunarodne

trgovine i meĎunarodnog

kapitala; ekologija, tj. zdrava

okolina

Ekonomske nauke su društvene nauke koje

proučavaju odnose meĎu ljudima u procesu

proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje

materijalnih dobara i usluga.

Istorijske nauke

Fundamentalne

Ekonomski zakoni su društveni zakoni koji

izražavaju unutrašnje, suštinske veze

koje postoje izmeĎu i unutar ekonomskih

odnosa.

Ekonomsko načelo je nastojanje da se u

nekom ekonomskom poduhvatu postigne

najveći mogući učinak, uspeh ili korist uz

najniže troškove ili žrtve u dobrima ili

naporima.

Ekonomski princip (lat. principium –

poreklo, izvor) je pravilo ponašanja

ekonomskog subjekta.

• Ekonomija i biznis

• Biznis i moral

• Ekonomija i etika

• Etika u ekonomiji znači usvajanje i poštovanje normi ponašanja i moralnih

vrednosti društva pri poslovanju

• Uticaj ideologije i politike na ekonomiju

OSNOVNE KOMPONENTE

DRUŠTVENE PROIZVODNJE

• Društvena proizvodnja obuhvata niz

različitih, meĎusobno povezanih

ekonomskih aktivnosti i sastoji se iz četiri

faze (komponente): proizvodnje,

raspodele, razmene i potrošnje.

• Proizvodnja

• Proizvodnja je odnos ljudi prema prirodi pri

čemu ljudi menjaju prirodu prilagoĎavajući

je svojim potrebama.

OSNOVNE KOMPONENTE

DRUŠTVENE PROIZVODNJE

• Najznačajnije karakteristike proizvodnje

su:

– (1) večiti uslov egzistencije ljudi;

– (2) uvek je društvena, što se ispoljava posredno i

neposredno;

– (3) uvek ima dve svoje strane: tehničku i

društvenu;

– (4) uvek je konkretna, kako po predmetu koji se

proizvodi, tako i po društvenim odnosima pri

kojima se proizvodi;

– (5) svaka proizvodnja pretpostavlja tri činioca

procesa proizvodnje: rad, sredstva za rad i

predmete rada.

• Čovekov rad – je svesno organizovana

svrsishodna delatnost ljudi radi postizanja

nekog korisnog učinka koji zadovoljava

odreĎenu pojedinačnu ili društvenu

potrebu.

• Razvitak društvene podele rada dovodi

do specijalizacije rada i sredstava pomoću

kojih čovek deluje u procesu proizvodnje.

• Sredstva za rad – to su sve one stvari

pomoću kojih čovek deluje na predmete

rada s ciljem da bi ih menjao i

prilagoĎavao svojim potrebama.

• Dele se na dve velike grupe:

– (1) sredstva za rad u užem smislu;

– (2) sredstva za rad u širem smislu.

• Predmeti rada – obuhvataju sve one

stvari koje čovek zatiče u prirodi ili koje je

sam stvorio, a na koje deluje pomoću

sredstava za rad, da bi ih menjao i

prilagoĎavao svojim potrebama.

• Dele se na: (1) one koji su neposredno

zatečeni u prirodi; (2) sirovine koje su

stvorene ljudskim radom.

• Prema funkciji dele se na: (1) osnovne i

(2) pomoćne.

• Sredstva za rad i predmeti rada

posmatrani zajedno čine sadržaj pojma

sredstva za proizvodnju.

• U vezi s ovim je i pojam industrijska

revolucija, koja predstavlja tehničko-

organizacioni i ekonomski prevrat koji se

bazira na jednoj ili više naučnotehničkih

revolucija.

• Masovna proizvodnja je specijalizovana

proizvodnja jednog ili nekoliko proizvoda u

velikim količinama.

• Za razvoj ljudskog društva karakteristično

je sve veće podruštvljavanje

proizvodnje.

• Raspodela

• Raspodela je proces raspodeljivanja

proizvedenih dobara i usluga.

• Razlikujemo četiri oblika (nivoa)

raspodele:• Primarna raspodela je utvrĎivanje udela privrednih

subjekata u ukupnom društvenom proizvodu.

Ostvaruje se na tržištu posredstvom cena.

• Sekundarna raspodela ili preraspodela predstavlja

utvrĎivanje udela države u ukupnom društvenom

proizvodu. Instrumenti raspodele su: porezi,

doprinosi, takse, carine.

• Tercijalna ili namenska raspodela predstavlja

raspodelu dohotka na namenske fondove: (a) fond

amortizacije; (b) fond rezervi i osiguranja; (c) fond

akumulacije i (d) fond lične potrošnje proizvoĎača.

• Pojedinača raspodela predstavlja odreĎivanje

udela pojedinca u prisvajanju rezultata

proizvodnje. Odvija se prema principima: (a)

raspodela prema potrebama; (b) raspodela prema

svojini; (c) raspodela prema funkciji i (d) raspodela

prema radu.

• Razmena

• Razmena je proces transakcija

(razmenijivanja) proizvedenih i

raspodeljenih dobara i usluga.

• Odvija se na dva načina: (1) neposredno,

putem trampe (R-R); (2) posredno, preko

tržišta, posredstvom novca (R-N-R).

• Potrošnja

• Potrošnja je upotreba prirodnih plodova i

proizvedenih materijalnih dobara i usluga

radi zadovoljavanja različitih individualnih i

kolektivnih potreba.

• Za svaku društvenu zajednicu

karakteristična je dvojaka potrošnja: (1)

proizvodna potrošnja i (2) neproizvodna

potrošnja.

• Neproizvodna potrošnja se ispoljava na

dva načina: (a) lična i (b) zajednička.

• Lični standard i društveni standard čine

životni standard pojedinca.

• U novije doba lična potrošnja u razvijenim

zemljama doživljava neviĎenu ekspanziju,

tako da se savremena visoko razvijena

društva često nazivaju potrošačkim

društvima.

• Reprodukcija

• Jedna od najvažnijih karakteristika

proizvodnje ogleda se u tome što je ona

večiti uslov opstanka ljudskog društva.

• Ako se proizvodnja posmatra kao proces

koji se stalno obnavlja, onda je reč o

reprodukciji.

• Razlikujemo:

– Prostu reprodukciju;

– Umanjenu ili opadajuću reprodukciju;

– Proširenu reprodukciju.

• Bitne pretpostavke proširene reprodukcije

su: obezbeĎenje dodajnih sredstava za

proizvodnju i dodajne radne snage.

• MeĎuzavisnost izmeĎu proizvodnje,

raspodele, razmene i potrošnje.

HVALA