Visoka zdravstveno-sanitarna skola strukovnih studija "Visan" Zemun

Seminarski rad

Predmet: Zdravstvena nega u infektologiji

Tema : Principi nege kod obolelih od akutnog i hroninog virusnog hepatitisaMentor Student

.SadrajSadraj..1

Uvod.2

Simptomi hepatitisa..2

Leenje.3

Nega bolesnika.3

Mere prevencije5

Zakljuak..7

Literatura..8

Uvod

Hepatitis je zapaljenje jetre koje moe biti uzrokovano brojnim faktorima, ali najee virusima. Virusi hepatitisa koji iskljuivo napadaju jetru razvrstani su na tipove A,B,C,D,E,F i G, od kojih su najopasniji B,C i D jer vremenom dovode do oteenja jetre. Tipovi hepatitisa razlikuju se po duini inkubacije (vreme koje proe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma bolesti), putevima prenosa, teini bolesti, mogunosti prelaska u hronini oblik i razvoju tekih komplikacija kao to su ciroza

i karcinom jetre. Mogu biti kratkotrajni (akutni) i dugotrajni (hronini), kad zapaljenje jetre traje due od 6 meseci.

Hepatitis A virus izaziva tipinu laku bolest u detinjstvu, sa vie od 80% sluajeva koji su asimptomatini. Kod odraslih infekcija e najverovatnije izazvati klinike simptome i ako e samo treina pacijenata sa akutnim hepatitisom imati uticu. Zaraeni hepatitisom B i C virusasu uglavnom asimptomatini osim kod intravenskih zavisnika droge kod kojih je 30% Hepatitis B povezan sauticom.Simptomi hepatitisa

Hepatitis se manifestuje bolom u stomaku, povienom telesnom temperaturom, uveanjem jetre (hepatomegalijom) i dr.

Simptomi akutnog virusnog hepatitisa mogu se pojaviti naglo ili

postepeno. Mogu biti tako blagi da ga bolesnici zamene s gripom.

Skoro svi bolesnici osete odreeni umor i esto imaju blago povienu temperaturu. Digestivne smetnje su vrlo este, ukljuujui muninu i povraanje, opti oseaj nelagodnosti u trbuhu ili otriji bol koji moe biti lokalizovan u gornjem desnom kvadrantu stomaka gde se jetra i nalazi. To moe dovesti do gubitka apetita, gubitka na teini i dehidratacije. Nakon dve sedmice, kod nekih obolelih se javlja tamna mokraa i utica (ukasta boja koe i sluznica). Oko polovine svih bolesnika s hepatitisom ima stolice svetle boje, bolove u miiima, osea pospanost, razdraljivost i svrabe (obino blag). Dijareja i bolovi u zglobovima javljaju se kod otprilike

etvrtine bolesnika. Jetra moe biti bolna i poveana i veina bolesnika ima blagu anemiju. Kod oko 10% bolesnika, slezina je uveana.

Neki hronini oblici hepatitisa se manifestuju malim brojem znakova i simptoma i to tek kada doe do dugotrajne upale koja je dovela do zamene jetrinih elija vezivnim tkivom, odnosno kada je dolo do ciroze jetre.

Simptomi hroninog hepatitisa B i C se mogu javiti bez ikakvih ranih akutnih simptoma. Simptomi napredujueg hroninog virusnog hepatitisa mogu biti vrlo blagi tokom est ili vie meseci. Hronini hepatitis C moe biti prisutan ak i do 20 godina, a da ne izaziva ikakve potekoe. Kod nekih bolesnika se razviju bolovi u malim zglobovima (npr. ruku) koji mogu biti takvi da se skoro ne razlikuju od simptoma reumatoidnog artritisa. Kod drugih bolesnika, hepatitis B ili C moe dovesti do dugotrajnog invaliditeta ili zastoja jetre pre nego to osete bilo kakve simptome. Nakon pojave komplikacija portalne hipertenzije i zastoja sintetike funkcije jetre,

hepatoceluralnog karcinoma, bolesnici imaju oekivani mortalitet od 3-5 % na godinu, tako da su danas bolesnici sa end-stage jetrenom bolesti uzrokovane hepatitisom C najee kandidati za transplataciju jetre.

Leenje

Preporuuje se mirovanje u postelji 3-4 nedelje i adekvatna ishrana koja podrazumeva redukciju unosa ivotinjskih masti putem ishrane u akutnoj fazi bolesti, dosta belanevina, uglenih hidrata i vitamina.

Kod hroninog virusnog hepatita daje se alfa-2 interferon sa deliminim terapiskim efektom i na kraju transplatacija jetre kod fulminantnog oblika.Nega bolesnikaU toku leenja i nege obolelih osnovni cilj je obezbediti uslove za to bri oporavak jetre.Kod poviene temperature, bolesnika smetamo u postelju (polusedei poloaj zbog lakeg disanja) i obezbedjujemo optimalnu mikrosredinu za obolelog (temperatura, vlanost, provetrenost prostorija).Takoe,neophodna je nadoknada tenosti per os ili parenteralno.Odravanje line higijene sprovodimo prebrisavanjem i tuiranjem bolesnika vie puta u toku 24h,

sprovodimo negu usne duplje, kontroliemo bilans tenosti,primenjujemo pravilnu ishranu sa dosta belanevina i vitamina.

Munina predstavlja subjektivan oseaj kod pacijenta koji se karakterie oseajem teine, neprijatnosti i bola u gornjem delu trbuha, vie sa leve strane i potrebom za povraanjem.

Pratioci munine su bledilo, znojenje, pojaano luenje pljuvake (hipersalivacija), uspored rad srca (bradikardija), snien krvni pritisak (hipotenzija), oteano disanje i gadjenje.

Poto munina prethodi povraanju, neophodna je rehidratacija pacijenta parenteralnim i peroralnim putem.Najvei problem koji izaziva dugotrajno povraanje je dehidriranje organizma. Ako postoji istovremeno i proliv, dehidriranje e se bre razviti. Osoba koja ima muninu i nagon za povraanjem teko usvaja tenost, ali je korisno davati na kaiicu rastvor elektrolita ili uzimati gutljaj po gutljaj. Tenosti treba davati po malo, jer bi vea koliina tenosti odjednom mogla dovesti do istezanja eluca i ponovnog stvaranja nagona za povraanjem. Nekoliko sati po prestanku povraanja treba polako poeti uzimati vrstu hranu. Najvanija stvar kod povraanja je rehidracija.

Terapijska ishrana bolesnika sa hepatitisom zavisi od faze bolesti i teine klinike slike.Osnovni principi ishrane:

1. Hranu uzimati u vidu manjih obroka 4-5 puta dnevno(doruak, uina, ruak, uina, veera).

2. Hrana mora biti svee pripremljena.

3. Dozvoljeno je do 0,5gr soli dnevno. Hranu ne soliti tokom pripreme, ve minimalnu koliinu soli dodati tek kada se hrana servira.

4. Hrana ne sme biti vrua.

U ranim fazama bolesti pacijenti nisu u stanju da uzimaju dovoljne koliine hrane - tada se preporuuje ishrana preko sonde do trenutka kada se pacijent moe vratiti na normalno uzimanje hrane. Terapijska dijeta koja se primanjuje kod hepatititsa mora biti visoke energetske vrednosti, sa visokim sadrajem proteina, vitamina i minerala i umerenom koliinom masti.Bolesnicima koji povraaju daje se obino tekua ili mehaniki usitnjena dijeta, ali bez ikakvih otrih zaina i sa to manje ivotinjskih, a to vie biljnih masti. Posebno treba paziti na podhranjene bolesnike da im se prehranom osiguraju potrebne koliine svih nutritijenata, osobito esencijalnih. Pri ishrani tekuim ili kaastim dijetama valja izbegavati jela koja izazivaju nadutost. Akutno upaljena jetra je posebno osetljiva na alkohol, pa se on strogo zabranjuje, a ne preporuuje se ni puenje koje posebno oteava stanje bolesnikaIshrana bolesnika u ikterinoj fazi bolesti normalno iznosi 3.000 Kcal. Zastupljenost ugljenih hidrata je od 350 - 500 g, masti 70-75 g, proteina 120-150 g., vitamini B kompleksa u optimalnoj koliini, C vitamin 150g i A vitamin, mineralne soli (poveati unos Ca i K).ito - beli hleb sa kvascem ili dvopek, mleko i mleni proizvodi (kiseli mleni napici), mlado kuvano mravo meso, riba, kuvana jaja.

Od masnoa dozvoljene su male koliine maslaca ili ulja.Povre - sa malo celuloze sa vie skroba u vidu pirea.Voe - voni sokovi od sveeg voa, suenog kuvanog voa (kompoti i dr).eerni koncetrati- samo umerena koliina eera i slatkia.Napici - mineralna voda, zabranjeni ajevi osim nane i kamiliceDnevni obroci treba da budu podijeljeni u 5 delovaRezultate terapijske dijete treba kontinuirano pratiti pomou laboratorijskih analiza.

Mere prevencijePoboljanjem uslova sanitacije kao opte mere prevencije - manji broj ljudi dolazi u kontakt sa hepatitisom A tokom ranog ivota. Kako izostaje prirodno prokuavanje ovom infekcijom oni ostaju nezatieni u kasnijem ivotnom dobu, kada su simptomi bolesti ozbiljniji. Aktivna imunizacija vakcinacijom stimulie stvaranje zatitnog imuniteta i omoguava dugotrajnu zatitu. Njen efekat na imuni sistem je skoro istovetan efektu nakon infekcije. Pored imunizacije, mere prevencije HBV infekcije su i: obavezno testiranje svih dobrovoljnih davalaca krvi, tkiva i organa, zatim trudnica u poslednjem tromeseju trudnoe, kao i pacijenata pre zapoinjanja i jednom godinje tokom hemodijalize na nosilatvo HBsAg, noenje rukavica i ostale zatitne opreme prilikom rada sa potencijalno infektivnim materijalom u zdravstvenim, kozmetikim i drugim slubama, redovna kontrola sterilizacije opreme za viekratnu upotrebu, odnosno primena jednokratnog/sterilnog pribora za invazivne procedure kad god je to mogue, edukacija i sprovoenje programa smanjenja tete meu intravenskim korisnicima droga, upotreba kondoma pri svakom seksualnom odnosu sa nepoznatim ili rizinim partnerom i upotreba iskljuivo sopstvenog pribora za linu higijenu. Vakcinacija protiv hepatitisa B usmerena je protiv tri mogua toka ove infekcije: akutne klinike bolesti, hronine bolesti jetre i karcinoma jetre, kao i smanjenja prenoenja HBV virusa u populaciji. Protiv hepatitisa C jo ne postoji vakcina.Zakljuak

Na ulasku u novi milenijum procena je bila da je vie od 2 milijarde ljudi bilo ili je trenutno inficirano nekim od virusa koji izazivaju hepatitis,

pri emu je preko 350 miliona stanovnika irom sveta nosilac virusa hepatitisa bez manifestne klinike slike. Priblino 25% ovih bolesnika e

uskoro umreti od hronine bolesti jetre ili hepatocelularnog karcinoma (HCC), sa milion smrtnih sluajeva godinje. Ovako visoka incidenca pripisuje se ovim virusima. Kao rezultat, predvia se da e od 2.4 do 4 puta vie ljudi umirati od hepatitisa izazvanim B i C virusima nego to e umreti od HIV-a.U Srbiji gotovo pola miliona ljudi je nosilac jednog od dva virusa hepatitis B i C, a samo 20 % njih je svesno toga.

Literatura

Desanka Kosanovi-etkovi,Akutne infekivne bolesti,Medicinska knjiga,Beograd,1988.

Dragomir Dikli,Infektivne bolesti,Nauna knjiga,Beograd,1989.

Dragan Beli,Infektivne bolesti dijagnostika i terapija,Zavod za udbenike,Beograd,2001.

Boji I,Infektivne bolesti sa epidemiologijom i negom obolelih,Ton plus,Beograd,2012.PAGE 1