PRIPREMNA NASTAVA IZ BIOLOGIJE ZA MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU

19.1.2013.

Skinuti nastavni program (biologija_nastavni_program_prijemni.pdf) sa sajta:http://ebookbrowse.com/biologija-nastavni-program-prijemni-pdf-d224353067

Predava: Biljana Jekihttp://rs.linkedin.com/pub/biljana-jekic/33/190/135

Zadaci koji e biti na prijemnom e biti vezani iskljuivo iz KNJIGA, jer se u zbirci pojavljuju neke stvari koje ne trebaju.Ove godine bie tei zadaci iz MOLEKULARNE, NASLEIVANJA, POPULACIONE GENETIKE i GAMETOGENEZE!

I BIOLOGIJA ELIJE (CITOLOGIJA)

Mlada nauka.Robert Huk 1665. dao naziv ELIJA (posmatrao plutu)Levenhuk 1685. opisao elijske organizme 1695. uoio bakterijeTeodor van 1843. elijska teorijaMikroskop- 1931. pojava elektronskog

- Hemijski sastav elije -

Biogeni elementi: C, O (u ivom i neivom), H, N + fosfor, sumpor, kalcijum, magnezijum, kalijum, natrijum, silicijum, gvoe.Neorganska jedinjenja voda 70% teine elije; rastvaraOrganska jedinjenja:1. proteini2. saharidi3. lipidi4. nukleinske kiseline

1. SaharidiC, H, ODele na monosaharide, di, oligo i poli.Mono:sastoji od jednog prstena (trioze, tetroze, pentoze fruktoza, heksoze - glukoza)Di:sastoji od dva. fruktoza + glukoza = saharoza glukoza + glukoza = maltoza

Oligo:3 do nekoliko desetina monosaharidaPoli:celuloza samo u biljkama, deo elijskog sastava zida biljakaglikogen izvor energije u ivotinjskoj eliji (razgranat niz glukoze)skrob izvor E u biljnoj eliji

2. LipidiC, H, ODele na:1. fosfolipide uestvuju u izgraivanju elijskih membrana. ine ih hidrofilni deo (glava), tj. izmenjen glicerol i hidrofobni deo (rep), tj. masne kiseline.2. steroide najvaniji holesterol uestvuje u grai membrana, bitan je za grau steroidnih hormona3. masti glicerol i tri masne kiseline

3. ProteiniProteini su polimeri amino-kiselina.Peptidna veza se stvara izmeu amino grupe jedne amino-kiseline i karboksilne grupe druge amino-kiseline.Polipeptidi su polimeri amino-kiselina i nisu isto to i protein!Struktura proteina moe biti:1. primarna broj i redosled amino-kiselina2. sekundarna primarna struktura organizovana u prostoru u obliku -heliksa (zavojnice) i -ploe.3. tercijarna globularni (loptice) i fibrilarni (niti) protein (pr. mioglobulin i kolagen)4. kvaternarna raspored proteina sa ureenom tercijarnom strukturom.

Uloge proteina:1. strukturna strukturni (gradivni) proteini2. enzimiProteini su realizacije nasledne informacije!

EnzimiSu biokatalizatori, sniavaju E aktivacije hemijskih reakcija ubrzavaju reakcije, a pritom se sami ne menjaju. Imaju specifine supstrate. Od odgovarajuih molekula (REAKTANATA) dobijaju se SUPSTRATI.1 enzim 1 supstrat.Imaju specifino aktivno mesto na koje se nagrauje supstrat!Menja se ono to ulazi u reakciju.4. Nukleinske kiseline

Nukleinske kiseline su polimeri monomera nukleotida. ine ih:1. DNK nosioci nasledne informacije svih ivih organizama (sem nekih virusa). ine ga 2 polinukleotidna lanca.2. RNK prvi nivo realizacije nasledne baze (rRNK, iRNK, tRNK)

Graa nukleotida

Nukleotid takoe moe da se nazove NUKLEOZID-MONOFOSFAT. eer + baza = NUKLEOZID.

DNKIma vie nivoa organizacije.Azotne baze:1. purinske imaju dva prstena (adenin, guanin)2. pirimidinske jedan prsten (citozin, timin a kod RNK uracil)

Deoksiribonukleotidi ima 4 razliitih!!Pr. davanja imena:deoksicitimin dCMP ili citozin-deoksiriboza-fosfat.* ta je ATP?a) adenin + DEOKSIriboza da je deoksi pisalo bi dATP, tako da nijeb) adenozin-3-fosfat (adenin+riboza)c) ....Polinukleotidi su polimeri nukleotida.Izmeu nukleotida stvaraju se fosfodiestarske veze formiraju izmeu hidroksilne grupe na C-3 atomu jednog nukleotida i fosfatne grupa na C-5 atomu na drugom nukleotidu!DNK su dvolanani, povezani vodoninim vezama. Meusobno komplementarni i antiparalelni (slobodna fosfatna grupa 5-3).Komplementarne baze:GCA=T (U kod RNK)

Uestalost jednog nukleotida moe se izraunati zastupljenost ostalih:A=15% onda T=15%A+T+G+C=100%G+C=70%G=35% onda i C=35%

Temperatura denaturacije raskidanje vodoninih veza. Kada se raskine vie GC parova temperatura denaturacije raste, a vie AT parova, temperatura denaturacije opada! Najvea je kod DNK!!

RNK

Umesto eera deoksiriboze, nalazi se eer riboza i umesto timina uracil.Deli se na:1. iRNK (informaciona RNK) nosi informacije za sintezu. Strukturni geni ugraivae se u polipeptidne lance amino-kiselina. KODON triplet na iRNK, predstavlja ifru za jednu aminokiselinu. Niz kodona ifruje polipeptidni lanac.2. rRNK (ribozomalna) uestvuje u grai ribozoma (ribozomi NISU organele!). 3. tRNK (transportna) lii na detelinu. Uloga: prenoenje amino-kiselina od citoplazme do ribozoma. Prepoznaju kodone na iRNK ANTIKODON.Ribozomi nastaju spajanjem dve subjedinice u toku TRANSLACIJE.

ATP

Adenosine-3-phosphate sintetie se umitohondrijama. ATP je ribonukleotid!Slui za davanje energije tako to se jednafosfatna grupa otkine i nastaje ADP. Posle se on vraa u mitohondriju i prelazi u ATP.

I PROKARIOTI

Prokariotske el. prisutne su samo kod bakterija!Poseduju:1. kapsulu omota2. bakterijski zid3. plazminu membranu4. NUKLEOID deo citoplazme u kojoj se nalazi DNK5. ribozome, enzime

Nema membranskih organela! Deli se prostom deobom: 30 min.DNK je dvolanana, ali prstenasti(cirkularni) molekul i ovojan (nije povezan sa proteinima.

II EUKARIOTI

Javlja kod jednoelijskih i vieelijskih organizama. Dele se na:BILJNE i IVOTINJSKESlinosti: jedro u centru, DNK molekul je linearan i nalazi se u NUKLEOLUSU, u citoplazmi se nalaze organele delovi citoplazme okrueni membranom.Razlike: biljne poseduju VAKUOLU, BILJNI (elijski) ZID i PLASTIDE.

1. PLAZMINA MEMBRANA

Plazminu membranu ini lipidni dvosloj i sve membrane imaju ovakvu FLUIDNO-MOZAINU grau (komponente nisu povezane meusobno, stalno se kreu; u dvosloj su uronjeni proteini, dok su za nju i za proteine zakaeni saharidi).Semipermeabilna je (polupropustljiva).Uloge: transportna, enzimska aktivnost (prenosi signale), meuelijsko povezivanje, elijsko prepoznavanje.

TransportMoe biti:1. PASIVNI ne zahteva utroak energije. Materije se kreu iz mesta vee koncentracije ka mestu manje koncentracije.a) PROSTA DIFUZIJA kretanje GASOVA. Pri ovom transportu nije potreban posrednik.b) OLAKANA DIFUZIJA kretanje JONA kroz transmembranske pore.c) OSMOZA kretanje VODE kroz polupropustljivu membranu iz rastvora sa manjom u rastvor sa veom koncentracijom RASTVORENIH SUPSTANCI.2. AKTIVNI suprotna pasivnom, zahteva utroak energije koju obezbeuje ATP. Ovo je posredovan transport i ide u pravcu gradijenta. elija u mirovanju potroi treinu ATP-a.a) Na+,K+-pumpa stalno ubacuje K, a izbacuje Na (troi E). Na je mnogo vie van elije, K je mnogo vie u eliji. Transmembranski potencijal postoji na svim membranama.b) pumpe na lizozomima za kiseli pH3. UEE MEMBRANE slui za unos i izbacivanje makromolekula(proteini, polisaharidi, polinukleotidi, bakterije) pri emu se obrazuju VEZIKULE. Deli se na:a) ENDOCITOZU unoenje. Moe biti: PINOCITOZA unos rastvora FAGOCITOZA unos bakterije POSREDOVANA RECEPTOROM - vri se prepoznavanjem odreenog molekula i formiranjem vezikula koja u unutranjost elije proputa samo te molekule.b) EGZOCITOZU izbacivanje

2. RIBOZOMI

Nisu organele! Poliribozom vie ribozoma na jednoj iRNK (1 ribozom zapoinje sintezu, pa se odmakne od iRNK, onda prvo dolazi mala subjedinica, pa velika). Svi zajedno prave identian protein.Mogu da se nalaze slobodni ili vezani za membrane ER-a (endoplazmatinog retikuluma) i JEDRA. Ribozoma takoe ima i u MITOHONDRIJAMA. Samo u toku TRANSLACIJE postoje POLIRIBOZOMI.

3. E.R.

Organela od membrane, gradi cisterne. Deli se na:1. GRANULIRANI paralelne cisterne; ribozomi koji se nalaze na njegovoj povrini sintetiu proteine! Povezan je sa spoljanjom membranom jedra; u REPLIKACIJI dolazi do irenja jedra. 2. GLATKI razgranate cisterne, nema ribozome3. PRELAZNISam E.R. NEMA ULOGU U SINTEZI!Spoljanja membrana jedra ima ribozome. Kada se formira POLIZOM/POLIRIBOZOM proteini imaju SIGNALNE SEKVENCE pomou kojih se prepoznaje poseban receptor na granuliranom E.R. i tada nastaje protein. Polizom je zatim dovuen na granul. E.R. i protein ULAZI U CISTERNE! Protein se zatim obrauje i sazreva u E.R. (tako da on sam nema nikakve veze sa sintezom).

4. GOLDIJEV APARAT

Je glavni usmerava kretanja makromolekula u eliji. Odreuje gde e biti poslati. Lii na niz naslaganih tanjira koje ine slepljene membranske vezikule.Postoje dve strane CIS (unutranja) i TRANS (spoljanja) strana.Transportne vezikule stiu na cis-stranu, spajaju se sa membranama Goldijevog aparata, vri se obrada i sortiranje makromolekula. Sa trans-strane odvajaju se vezikule koje nose makromolekule i imaju svoje receptore.Struktura:membranska vezikula = SAKULA i nisu povezane!Vie sakula ini DIKTIOSOM.Prenosna i sekretorna vezikula donose i odnose makromolekule. Goldijev aparat je izgraen iz JEDNE membrane!

5. LIZOZOMI

Membrana je poreklom od membrane Goldijevog aparata. Slue za unutarelijsko varenje (razgradnju). Dele se na:1. PRIMARNE sadri samo hidrolitike enzime koji su kisele hidrolaze (pH=5) ukoliko doe do prskanja lizozoma, cela elija se NEE razloiti.2. SEKUNDARNE to su primarni lizozomi udrueni sa vezikulom. U njima se vri VARENJE.

6. PEROKSISOMIStvaraju vodonik-peroksid. Uloga: produkcija toplote!

ORGANELE SA 2 MEMBRANE

1. MITOHONDRIJEUnutranja membrana pravi UVRATE (KRISTE) ime poveava povrinu. Ima dosta PROTEINA koji su zadueni za sintezu ATP-a (od ADP-a sintetiu ATP).Unutranjost = MATRIKS u kojem se nalazi DNK koja lii na prokariotsku (kruna je i bez proteina) i RIBOZOMI (manji od onih u citoplazmi).U DNK su smeteni geni za sintezu proteina, ali ne svih (neke kodira i jedro) zbog toga mitohondrija ne moe da ivi sama za sebe .Smatra se da je dolo do simbioze aerobne bakterije i anaerobnog pretka eukariota (elije). Jedan deo genoma bakterije prebaen je u eliju mitohodnrija. Dokaz: kada je potrebna eliji, mitohondrija se deli PROSTOM DEOBOM!

2. VAKUOLEBiljne elije. Sadre hidrolitike enzime, veoma su velike.

3. PLASTIDI1. HLOROPLASTI u zelenim delovima, slue za fotosintezu2. HROMOPLASTI u cvetu3. AMILOPLASTI u korenuSvi imaju jako slinu grau.Od unutranje membrane su se odvojili delovi TILAKOIDI STROME i GRANUMA (paralelni). Velike konc. enzima. Nalaze pigmenti. Citoskelet = STROMA.

4. CITOSKELETOmoguava da elije imaju svoj oblik i da se kreu.Kod prokariota NE POSTOJI!Izgraen je od proteina:1. AKTINSKI FILAMENTI izgraeni od GLOBULINA (fibrilarni protein). Dva aktinska filamenta ine AKTIN.2. MIKROTUBULE uplje cevice, napravljene od TUBULINA. Uestvuju u grai centriola, bieva, treplji... CENTRIOL ine 9 mikrotubula. 2 centriole = CENTROSOM. Niti se sastoje od mikrotubula.3. PRELAZNI FILAMENTI4. MIOZIN

5. JEDRO (NUCLEUS = JEZGRO)U njemu nalazi DNK.Spoljna membrana ima PORE kojima komunicira sa citoplazmom. Izmeu dve membrane nalazi se PERINUKLEARNI PROSTOR.

* ta ulazi, a ta izlazi iz jedra?Ulaze razliiti joni i proteini neophodni za procese transkripcije i replikacije, a izlaze tRNK, iRNK, subjedinice ribozoma.

HROMATIN = DNK sa proteinima:1. EUHROMATIN svetliji; moe da postane heterohromatin; aktivan je.2. HETEROHROMATIN (kompaktniji) tamniji intenzivnije obojen, DNK jae upakovan sa proteinom. DNK NIJE transkriptno aktivna! Kada je kondenzovan, nije aktivan u transkripciji.

NUKLEOLUS = jedarce, mesto gde se sintetie rRNK! NIJE ORGANELA!rRNK se seckaju du DNK i dodaju im se proteini, pa se to vidi kao tamna fleka.

NUKLEOPLAZMA = sadraj jedra.

6. VANELIJSKI MATRIKSMembrana je asimetrina.Glikoproteini.Protoglikani.Biljke posle el. membrane imaju elijski zid (eer, celuloza). Izmeu dve elije nalazi se SREDINJA LAMELA.el. zid komunicira preko PLAZMODEZME.

26.1.2013.

TIPOVI ELIJA I ORGANELE

Prof. Momilo Ristanovi Genetika

Pitanje sigurno iz elijskih deoba (mitoza, mejoza...)Radiemo pitanja preko video bima, pa emo posle imati simulaciju prijemnog.Kada budemo uil, ne trebaju brojevi... potrebni su termini, ono u plavom sa strane, sa slika...Sledee nedelje diskusija.Citologija: 6 bodova.Embriologija: 6 bodova.Genetika: 6 bodovaMolekularna: 4 bodovaSistemi organa: 6 bodova

Razlikujemo prokariotsku i eukariotsku eliju. Eukariotska ima membranu jedra nasledni materijal je otvoren , a u prokariotskoj je zatvoren, kruni NUKLEOPLAZMA. U naem organizmu postoje organizmi koji lie na bakterije MITOHONDRIJA.Prokariotske: imaju jedan cirkularni hromozom, nije obmotan proteinima. Eukarioti: DNK je umotana sa proteinima.Do 5% gena je aktivno kod eukariota, a kod prokariota oko 90%.

Prokariotska elija:Ima jedan cirkularni hromozom. DNK je slobodna u citoplazmi, nalaze se ribozomi slue u sintezi proteina.DNK (niz baza odreuje ta e da se stvori) RNK (upustvo koja prepisuje deo sa DNK) protein.Ako je eliji potrebno vie proteina, okupie vie ribozoma. Koliko postoji ribozoma, toliko postoji i proteina.elijski zid, kapsula...

Modrozelene alge bakterije.

Eukariotska elija:sva druga iva bia osim bakterija i modrozelenih algi su eukarioti.Membrana jedra je dvostruka. Osim jedra kao centralne organele u kojem se nalazi skladiteni nasledni materijal (DNK) vidimo i druge organele nukleolus (rRNK), ... Na spoljanjoj membrani jedra ribozomi. Uloga endoplazminog retikuluma sinteza proteina za koju su zadueni ribozomi.Goldijev aparat stvara sloene molekule.Lizozomi puni enzima.Mitohondrije stvaraju ATP, u njima se nalazi isto kruna DNK kao i kod bakterija; imaju viestruki znaaj.

Pore na membrani jedra - *ta prolazi kroz pore?Izlazi iRNK, ulaze proteini/enzimi koji nastaju na ribozomima (RNK polimeraza).Uloga jedra: stvara DNK i RNK .Sve elije imaju istu DNK, ali NE iste RNK i ne iste proteine.

Raznovrsnost zbog mutacija i rekombinacija.Ako se elija deli, vide se hromozomi (kada se nukleolus vidi), ako se ne vide, elija je u INTERFAZI.Granulirani retikulum stvara PROTEINE , glatki stvara LIPIDE.

Kod biljaka:Plazmodezme kontakt dve biljne elije.Plastidi imaju nukleinsku kiselinu; imaju dvostruku membranu.Biljno tkivo ovalne elije.

Receptori delovi membrane preko kojih elija komunicira.Nain kako hormoni funkcioniu izlue, kreu putem krvotoka, dolaze u kontakt sa receptorom, aktivira gene u DNK te elije.Hormon rasta stimulie sve elije u telu.

RibozomIma dve subjedinice. Kod prokariota i eukariota se razlikuju. Stalno su razdvojene osim kada se umetne iRNK i na njih dolaze tRNK. Kada naie stop kodon, prekida se transkripcija. Nalaze se na spoljanjoj membrani jedra, slobodne u citoplazmi....E.R. nalazi pored jedra.

Goldi aparatOrganela koja prima ono to su ______ druge organele.Cis i trans strana.

Primarni i sekundarni lizozomLizozom nastaje od Goldi aparata. Organela koja je ispunjena enzimima.Primarni ima enzime.Sekundarni imao kontakt sa virusom/esticom, imao dodira sa razlaganjem.Moe da razlae sopstvene elije AUTOFAGIJA i neke strane HETEROFAGIJA.

MitohondrijeIma dvostruku membranu, vodi poreklo od bakterija, cirkularni hromozom, unutranja nema isti stepen propustljivosti kao spoljanja. Matriks u unutranjosti. Dele se same za sebe.Cristae = nabor da bi proces sinteze ATP-a bio intenzivniji.

Organele koje nastaju od drugih organelaPeroksizom nastaje od glatkog ER, ima jednu membranuLizozom nastaje od Goldi aparata.

MikrotubuleSlue za unutarelijsko kretanje. Oformi se vreteno i kree se ka tubulinima. Karakteristine su grae.

Nukleus = jedroInterfazno jedro uoava se nasledni materijal, intenzivnije obojen na periferiji HETEROHROMATIN, i svetliji EUHROMATIN.Spirilizacija hromozoma nestaje jedarce.

INTERFAZA:1. G1 period (rast) jedna hromatida, postoji centromera ali ona tu predstavlja mesto gde e se odviti sinteza.2. S period (sinteza) hromozom sa jednom hromatidom, dolazi do umnoavanja, udvajanja naslednog materijala.3. G2 tj. postsintetski - ima dve hromatide koje su spojene centromerom (primarno suenje).4. Mitosa: (nai animaciju) od majke 2n dobijaju se 2n erke elije (isti broj hromozoma poreklom od oba roditelja). Ovako se dele i nezrele polne elije (germinativne elije)! erke elije imaju po jednu hromatidu u polnim.Koliko ima jedan hromozom hromatida u G2 fazi? 2. A neposredno po zavretku mitoze? 1. Deli se na:a) profaza hromozomi se spiralizuju i uoavamo ih. Centrosom se deli na dve centriole. Membrana se raspada i centriole odlaze na polove.b) metafaza obrazuje se deobno vreteno, hromozomi su uoljivi i stoje u ekvatorijalnoj ravni.c) anafaza hromatide se razdvajaju i kreu ka polovima. Kinetohor.d) telofaza formira se membrana, nukleolus i dolazi do deljenja citoplazme5. Mejosa vri u gonadama. Mejosa jeste proces sazrevanja.Deli se na spermatogenezu i oogenezu.Spermatogeneza:Primordijalne germinativne (klicine) elije se dele mitosom. Faza rasta. Mejosa primarna spermatocita/oocita. U prvoj deobi deli na dve erke elije dve sekundarne spermatocite sa haploidnim brojem hromozoma (ako se ne smanji broj hromozoma, gamet nee biti diploidan).Ima 5 podfaza: znati u kojoj se deava crossing-over (u PAHITENU)! Po zavretku prve mejotike deobe nastaju dve diploidne erke elije. U drugoj mejotikoj deobi se razdvajaju hromatide i nastaje 4 haploidne elije (spermatide).Druga mejoza je EKVACIONA, a prva REDUKCIONA! Majka elija je diploidna i od jedne spermatocite dobijamo 4 haploidne spermatide koje procesom spermiogeneze nastaju spermatozoidi. Mesto dogaanja je testis.Oogeneza:Matina elija daje oogoniju (2n) , zatim primarna oocita ulazi u mejotiku deobu i daje dve razliite elije: sekundarna oocita i primarno polarno telo. U drugoj mejotikoj deobi nastaju 3 polarna tela i jedna funkcionalna elija (ootida). Ono to je znaajno, ove elije nisu sve na istom mestu. Oogeneza poinje u majinom stomaku i u stadijumu DIPLOTENU se nalaze jajne elije DIKTIOTEN diploten u oogenezi (nalaze primarne oocite) i ostaju tako do puberteta.Zatim dozrevanje zapoinje jedna meseno oocita da ozreva ne do kraja, ve do kraja prve mejotike deobe (dobija se sekundarna oocita trenutak oovulacije), zatim jajna elija prelazi u jajovod i ako nema spermatozoida nema zavretka druge mejotike deobe. Oogeneza se zavrava kada doe do oplodnje!!! 2 perioda ekanja. U diplotenu mogu da se ne razdvoje, pa se u kasnijim godinama moe javiti vie novoroenadi sa manama.Primarna oocita deli se na sekundranu oocitu, a ona na ootidu i polarna telaca. U dijakinezisu se razdvajaju homologi hromozomi. U zigotenu se spajaju ______________________Kako se koliina DNK menja od primarne oocite do ootide? Promeni se 4 puta (smanji). Koliina DNK (broj hromatida)!!Hromozomi u ootidi su? Nereplikovani.ta je zajedniko u gonadama?Polarno telo propada, nalazi se uz eliju.Metafaza 2 iz grafovog folikula izlazi oocita i ulazi u jajovod i tu eka spermatozoid. Ako ga nema, propada, ako ga ima, zavrava se metafaza 2.

Zato je znaajno da se desi crossing-over (rekombinacija)? Zbog raznovrsnosti i da ne doe do prenamnoenosti ili izumiranja. Postoji i anafazno razdvajanje - 2n2.

Neuroni NE mogu da se dele, oni su u G0 fazi (faza mirovanja). Za neuron je isti broj hromozoma i hromatida! Ima nereplikovane hromozome.Crvena krvna zrnca nemaju jedro broj hromozoma je 0.G0 faza je za ostale elije privremen.

Nukleolus, hromatin heterohromatin neaktivan.

ta ini naslednu osnovu?DNK (prikazuje se u sekundarnoj sturkturi). Jedan polinukleotidni niz se povezuje sa drugim vodoninim vezama.A=TCGZagrevati ih ako elimo da raskinemo vodonine veze DENATURACIJA (obrnuto RENATURACIJA).U okviru jedno polinukleotidnog lanca FOSFODIESTARSKE VEZE (kiselina fosforna i alkohola eera), jake veze.NUKLEAZA see fosfodiestarske veze.Pri replikaciji (S faza) se raskida veza, DNK POLIMERAZA ulazi kroz jedrove pore i dodaje komplementarne nukleotide.

Molekul DNK postoje sve veze! ** (fosfo i vodonine)

Odnos AT parova u odnosu GC varira.

U eliji, da li ima vie A ili T? Ima vie adenina (zbog RNK, jer se i tu javlja).

Kod elija termin i to je to, dok kod DNK mora da se razmilja.

DNK je upakovana sa histonima = NUKLEOZOM DNK je elektro-negativna!

Hromozom sa dve hromatide METAFAZNI hromozom.

Pitanja sa hromozomima i hromatidama nauiti dobro faze.

Kariotip humani, 46, xy; 46,xx (44 autozomi + 2 polna hromozoma).Homologi hromozomi parovi hromozoma; hromozomi istog oblika i veliine, jedan vodi poreklo od oca, drugi od majke. Polni hromozomi imaju iste genske lokuse, iste vrste gena.Hrom. 1 RH krvna grupa;21 (najmanji) Daunov sindromHeterologi hromozomi imaju razliite vrste gena.Pri formiranju gameta, homologi hromozomi moraju da se spoje precizno diferenciraju i razmenjuju delove CROSSING-OVER.

2.2.2013.

BAKTERIJE i VIRUSI

Bakterije

Odlike bakterija: najstariji ivi organizmi na Zemlji najvea grupa organizama male dimenzije (mikroni) kosmopolite jednoelijski organizmi najee kolonije ree

Godine, brojevi i imena nisu najbitnija.

Bakterije nemaju jedro, ali imaju naslednu osnovu koja je slina. Haploidna DNK. Ima ribozome, kapsulu. Konjugacija kontakt dvebakterije (razmnoavanje.). Dele se prostom fisionom deobom.Svako ivo bie koje se rodi biva kontaminirano bakterijama. Infekcija stanje kada bakterija pree u druge organe.Bakterije koje se razmnoavaju na 100 stepeni umnoavanje bakterije, umnoavanje DNK enzim DNK-polimeraza.Kako moe enzim da radi na 100 stepeni? Termofilne bakterije DNK-polimeraza je termostabilna, moe da radi na viim temperaturama.Podela bakterija:prema obliku koke, bacili, streptokoke (streptos = lanac), stafilo= grozd.Antibiotici spreavaju transkripciju, translaciju ili replikaciju bakterija.Binarna deoba (isto to i prosta deoba).

Gram (danski lekar) podelio prema nainu bojenja na: (veoma se brzo dobijaju rezultati)1. gram pozitivne - koke2. gram negativneAntraks bacil (gram +). Tuberkuloza najpoznatiji bacil.Leukociti se nalaze.Hlamidija est uzrok steriliteta.Modrozelene alge su bakterije.

Odnos prema kiseoniku:1. aerobni2. anaerobni clostridijum perfrigens veinom striktni anaerobni, tetanus (gr). Zarali predmeti (ekseri) stanite anaerobnih bakterija. Clostridijum botulinum.3. fakultativni anaerobi

Kada bakterija nema dobre uslove (nema hrane i toplote) stvaraju SPORE koje preivljavaju sve uslove. Razmnoavanje je posle veoma kratko. Oformi se membrana oko nasledne osnove...Hranjenje bakterija:1. metanogene bakterije2. halofitne bakterije3. termo-acidofilneUzronici su mnogih infekcija (spiroheta, stafilokok, azotofiksatori elementarni azot).Bolesti: svaka koja je napisana u knjizi treba da se zna.

Virusi

Poseduju nukleinska kiselinu, DNK ili RNK, proteinski omota oko nje (kapsid).Nasledna osnova moe biti dvolanana/jednolanana DNK/RNK:jednolanana RNK poliovirusjednolanana DNK parvovirusdvolanana ________________________

DNK virusi poxvirus, herpes virus, adenovirus, parvovirusRNK virusi imaju jo jedan omota (virus influence, rotavirus, rabies virus, corona virus, HIV, poliovirus, virus encefalitis, mumps virus.Proteini KAPSID.Virus ima ulogu razmnoavanja i samo toga (umnoavanje nukleinske kiseline). Ne mogu se videti obinim svetlosnim mikroskopom, ve samo elektronskim.

Ulazak faga u bakteriju bakterija kontaminirana virusom (nee ui na bilo koje mesto).

Opti princip reproduktivnog ciklusa virusaDNK virusa se sa jedne strane replikuje, a sa druge vri transkripcija i translacijom se pretvaraju u proteine. Kada se stvori dovoljno virusa, elija se raspadne.( VIRALNA DNK REPLIKACIJA / TRANSKRIPCIJA - KOPIJE VIRALNE DNK / (RNK TRANSLACIJA PROTEINI KAPSIDA) PAKOVANJE VIRUSA)Reproduktivni ciklus virusa sa omotaem - RNK REPLIKACIJA/ TRANSKRIPCIJA KOPIJE GENOMA / ER, iRNK

RNK VIRUSI moraju prvo da stvore DNK pa onda da prave iRNK, rRNK... da bi se vrila sinteza proteina.

Razmnoavanje virusa:1. litiki ciklus ulazak viralne DNK u domaina. Dolazi do infekcije, umnoavanje DNK virusa i razmnoava se (kopira)2. lizogeni ciklus inhibie u genom domaina i elija se razmnoava kao svaka druga normalna. LIZOGENI e pre ili kasnije prei u LITIKI (posle 15,20 deoba ili mnogo sporije).

Razlika izmeu RNK i DNK omota i RNK se ne duplira ve se stvara DNK preko enzima REVERZNA TRANSKRIPTAZA.Kod HIV-a : .....RNK DNK ulazi u jedro domaina (transkripcijom stvara RNK) i stvaraju novi virusi.Herpes simplex virusHPV infekcija na koi.HPV karcinom usne, grlia materice.

42

1. Pentoze su:a) monosaharidib) disaharidic) pentasaharidid) polisaharidi2. Glikogen je: (nalazi u jetri i miiima)a) disaharidb) oligosaharidc) polimer saharozed) polimer glukoze3. Sekundarna struktura proteina:a) se odnosi na broj i redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu (PRIMARNA STRUKTURA)b) je odreena poeptidnim vezama c) moe biti alfa heliks ili beta pload) je prisutna samo kod nekih polipeptida (KVATERNARNA STRUKUTURA)4. Nukleinske kiseline:a) su nukleotidib) su uvek dvolanani molekuli c) imaju amino i karboksilni kraj d) su makromolekuli5. Molekul ATP-a je:a) deoksiribonukleotidb) ribonukleozid monofosfatc) ribonukleotidd) deoksiribonukleotid trifosfat6. Jedro je:a) organela sa jednom membranomb) prisutno kod svih elijskih organizamac) uvek prisutno u elijama eukariotad) nijedan odgovor nije taan7. Prokariotske elije sadre:a) ribozome, jedro i kapsulub) ribozome, nuleoid i kapsuluc) ribozome, jedro i elijsku membranud) ribozome bakterijski zid i jedro8. elijska meembrana je izgraena od:a) dva sloja fosfolipidab) dva sloaj bilo kojih lipidac) jedgno slojad) 9. U pasivnom transportu:a) se troi energija i materije idu niz gradijent koncentracijeb) se troi energija i materije idu uz gradijent koncentracijec) se ne troi energija i materije idu niz gradijent koncentracijed) se ne troi energija i materije idu uz gradijent koncentracije10 Proces kojim elija uzima tenost iz spoljanje sredine je:a) pinocitozab) fagocitozac) egzocitozad) hidrocitoza11. Sinteza proteina se vri:a) u granuliranom ERb) u glatko ERc) u Goldi aparatu d) nema tanog odgovora12. Cis strana Goldi aparataa) okrenuta je ka plazma membranib) okrenuta je ka granuliranom ERc) slui za odvajanje sekretornih vezikulad) sadri ribozome13. Sekundarni lizozom:a) ne sadri supstrat za varenjeb) nastaje od membrane ERc) ima kiseo pHd) poseduje dve membra14. Vakuole:a) poseduju tonoplastb) uestvuju u varenju hranec) prisutne su samo kod biljnih elijad) tano je sve navedeno15. Jedarce:a) ne poseduje membranub) sadri ribonukleinske kiselinec) sadri deoksiribonukleinske kiselined) tano je sve navedeno16. Euhromatin:a) je taman i kondenzovanb) je svetao i disperzan c) je lociran uglavnom uz unutranju jedarnu membranud) ima stalan raspored u jedru17. Prokariotska elija ima:a) elijski zid nukleus, ribozome i mitohondrijeb) elijski zid, nukleus i ribozomec) elijski zid, nukleoid i ribozomed) elijski zid, nukleoid, ribozome i mitohondrije18. Molekuli DNK u eliji se nalaze u :a) peroksizomimab) Goldi kompleksuc) mitohondrijamad) svim navedenim organelama19. rRNK se nalazi u :a) citoplazmi b) na endoplazmatinom retikulumuc) nukleolususud) lizozomu20. Subjedinice ribozoma su meusobno povezan:a) samo u toku sinteze belanevina21. Zaokruite tanu reenicu:a) Mitohondrije sadre molekule DNK. b) U Goldi aparatu se vri obrada mnogih molekula.c) Lizozomi vre razlaganje pojedinih organela.d) Sve reenice su tane.22. Enzimi lizozoma su:a) RNK polimerazeb) nukleazec) DNK polimerazed) reverzne transkriptaze23. Zaokruite tanu reenicu:a) Mitohondrije sadre molekule25. Podela organizama na prokariote i eukariote izvrena je na osnovu: STEPENA SLOENOSTI GRAE26. Prokariotsku eliju imaju:b) bakterije i virusic) virsui, bakterije i neke praivotinjed) modrozelene alge i bakterijee) modrozelene alge i virusi27. Nasledni materijal eukariota je koncentrisan u delu elije koji se naziva:a) nukleolusb) nukleusc) nukleoidd) genom28. Omota jedra se moe smatrati integralnim delom:a) elijske membrane (plazma membrane)b) Goldi aparatac) endoplazmatinog retikulumad) lizozoma29. Molekuli DNK u eliji se nalaze u MITOHONDRIJAMA.30. Tano je:a) jedro i mitohondrije imaju dvostruku membranub) ribozom ima jednu membranuc) hloroplasti nemaju DNKd) lizozomi nastaju od ER31. Centriole su:a) cilindrinog oblikab) suenja na hromozomimac) organele neophodne za ishranu elijed) univerzalne organele32. Proteini koji grade kompleks sa DNK su:a) histonib) albuminic) globulinid) nijedan od navedenih33. Homologi hromozomi: potiu jedan od oca jedan od majke, jednaki su po veliini, nose ista genska mesta, nose kvalitativno iste gene. HOMOZIGOT na istom mestu. GENOM 34. Proteine kapsida virus sintetie:a) od proteina elijske membraneb) na osnovu informcaije sadrane u DNK elije domainac) od proteina jedrove membraned) na osnovu informacije sadrane u virusnoj DNK35. Na/K pumpa je primer:a) olakane difuzijeb) aktivnog transportac) osmozed) egzocitoze36. Virusi su izazivai:a) arlahab) tuberkulozec) kolered) nijedne od navedenih bolesti37. Koju od navedenih bolesti izazivaju virusi? AIDS, grip, boginje, a tifus nije.38. DNK je nasledni materijal:a) nekih bakterijab) nekih virusac) svih virusad) nekih biljaka39. Cirkularno/kruni molekul DNKk se NE nalazi u:a) hloroplastimab) citoplazmi bakterijac) matrisku mitohondrijad) hromatinu40.Molekul RNK se kopira:a) u jedru eukariotab) u jedru prokariotac) sintezom odgovarajue DNKd) nita navedeno nije tano41. Glikogen je rezerva eeri kod oveka.42. Fosfolipidni molekul ima glavu koja je hidrofilna prema citoplazmi.43. elijski zid bakterija sadri______44. Centromere su suenja na hromozomima.45. Glavni deo deobnog vretena je tubulin.46. Tilakoidni sistem postoji kod hloroplasta.47. Autofagija je osobina lizozoma.48. Netana tvrdnja: Bakterije sadre mitohondrije.49. Postojanje preostalog tela povezano je sa ulogom:a) jedrab) ribozomac) lizozomad) peroksizoma50. Razlaganje sopstvenih delova elije vri se u primarnom lizozomu procesom autofagije.51. Membrana jedra nestaje u:a) u interfazib) u anafazi mitozec) u profazi mitozed) nijedan odgovor nije taan.52. Sinteza RNK se vri u interfazi.53. Nukelolus nestaje u profazi.54. Sinteza proteina se vri na granuliranom ER.55.U sastav nukleotida ulaze sve (purinske ili pirimidinske baze, pentozni eer, fosforna kiselina)56. Uloga proteina je i gradivna, transportna, odbrambena.57. Kroz jedrove pore NE prolaze: nukleaze58. Nukleoplazma ispunjava:a) nukleolusb) nukleotidc) nukleozidd) nukleus59. Nukleotidi se razlikuju po svemu (pirimidinima, purinima, eerirma).61. Ribonukleotidi se razlikuju po pirimidinima.62. Deoksiribonukleotidi se razlikuju po purinima.63. Nukleotidi su povezani vezama izmeu svemu navedenom (azotnih baza, fosfata-I eera, eera I fosfata).64. Broj razliitih nukleotida je 8.65. Broj razliitih ribonukleotida je 466. Broj hromatida u nereplikovanom hromozomu je 1, au replikovanom 2.67. Golim okom moemo videti jajnu eliju, nervnu eliju, ceo organizam, ali NE i bakteriju.68. Svetlostnim mikroskopom moemo videti: jajnu eliju, bakteriju, nervnu eliju, ceo organizam.

9.2.2013.

MORFOLOGIJA KIMENJAKAII razred gimnazije prirodno-matematikog smera

Maksimovi asistent na katedri za Humanu genetiku

Sledei put se rade sistemi organa i bie kratki test! Sledei put Klasifikacija ivotinja i Hordati na 41. str. i onda Sistemi organa.

34 52. str.Carstvo AnimaliaVieelijski eukariotski organizmi karakteristian heterotrofni nain ishrane (gutaje i vare hranu).Mobilni oblici u potrazi za hranom. Gamete obrazuju u polnim lezdama (gonadama).

Nivoi organizacije:elija strukturna i funkcionlna jedinica grae svih ivih bia. elije su grupisane u tkiva.Tkiva grupe elija istog embrionalnog porekla, u pogledu grae (morfoloki) i u pogledu funckije diferencirane na isti nain.Organi sastoje od jednog ili vie tkiva, imaju jedinstvenu, odreenu i specifinu funkciju.Organski aparati i sistemi organa skup organa.

Epitelsko tkivo deo tankog creva (organ koji je deo sistema organa za varenje).

Tkiva, vrste tkiva i njihove karakteristikeNauka koja se bavi prouavanjem tkiva HISTOLOGIJA.U organizmu postoji 4 tipa tkiva:1. EPITELSKO sastoje iz kontinuiranog sloja zbijenih elija; pokrivaju sp. povrinu tela (zatitna uloga), oblau unutranje upljine organa i izvodnih kanala. U njih NE ZALAZE krvni sudovi! Hranu i O2 dobijaju od tkiva ispod njih.Podela: na JEDNOSLOJNI i VIESLOJNI epitel.* Jednoslojni:a) PLOASTI krvni kapilari, pllua... Vri se razmena gasova i tenosti (lake kada je pljosnato).b) KOCKASTI javljaju se u malim bubrenim kanalimac) CILINDRIAN javlja u crevima, na povrini postoje mikroresice/mikrovijuge koje poveavaju povrinu elijske membrane (jer se vri apsorpcija hranljivih materija u crevima).d) TREPLJASTI javljaju u duniku da bi spreili ulazak mikroorganizamae) ULNI prima draif) LEZDANI lue sluz, hormone, enzime...** Vieslojni oblae poetni deo crevnog kanala (usna duplja, jednjak). U osnovi etvrtaste, to se ide u irinu, pljosnatije su.NEMA prostora meu ovim elijama.2. VEZIVNO daju oblik organizmu. Povezuju, pruaju potporu. Uestvuju u odbrani od stranih tela i organizama.ine ih: elije, meuelijska supstanca, vlakna u matriksu! ( i po ovome se razlikuju od epitelnih)a) VLAKNASTO/RASTRESITO vezivno tkivo elije su utopljene u osnovnu supstancu, nalaze se u supstanci kolagena i elastina vlakna. Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i okruuje pojedine organe u naem organizmu.b) GUSTO vezivno tkivo gusto sabijena vlakna (kolagena ili elastina). Formira tetive, ligamente i omotae oko skeletnih miia. ta povezuju tetive? Miie i kosti. A ligamenti? Dve kosti jednu sa drugom.c) MASNO tkivo elije sa masnim kapljicama (elije adipociti). Oblae unutranje organe, pridrava ih i titi. Predstavlja termiku zatitu. Kod odraslih se broj ADIPOCITA ne menja, stalan je broj, ali se menja veliina elije (tj. menjaju se masne kapljice)d) HRSKAVIAVO tkivo takoe je vezivno. Matriks je elatinazan, postoje i vlakna. elije se nalaze u malim upljinama (LAKUNAMA). NEMA krvnih sudova!! Hranljive materije dolaze iz okolnih tkiva kroz elatinozni matriks. Tipovi: hijalinska hrskavica sadri kolagena vlakna. Nalazi se u duniku (da je nema cev bi se slepila), zglobovima i nosu. elastina hrskavica elastina vlakna. Ima je u unoj koljci i grkljanu.e) KOTANO tkivo postoji samo kod kimenjaka! Soli kalcijuma i magnezijuma u meuelijskoj supstanci. elije su smetene u malim lakunama. Razliito: krvni sudovi POSTOJE u tkivu (prodiru kroz kanalie). ta se nalazi na povrini kosti? Pokosnica vezivni omota, koji omoguava rast i zarastanje usled preloma. ta se nalazi u upljinama dugakih kostiju? Kotana(kostna) sr mesto gde se formira veina krvnih elija.Prua skeletnu potporu telu. Zajedno sa miiima omoguava kretanje. titi vitalne organe smetene u lobanjskoj auri i grudnoj duplji. Kostna sr je izvorite krvnih elija. Rezervoar jona kalcijuma i fosfora.f) krv elije (broj i veliina se razlikuje!). Matriks je tean PLAZMA i nema VLAKANA! Crvena krvna zrnca eritrociti (nemaju jedro), bela krvna zrnca leukociti i krvne ploice trombociti.Crvena krvna zrnca sadre respiratorni pigment HEMOGLOBIN (kod kimenjaka). Krv je crvene boje zbog Fe. Bela krvna zrnca imaju ulogu u odbrani organizma. Trombociti imaju ulogu u stvaranju krvnog ugruka i spreavanju krvarenja.3. MIINO najee tkivo u telu ivotinja! elije = miina vlakna i imaju karakteristian citoskelet = miofibrile (od aktina i miozina su graeni). Miofibrile slue za grenje i opruanje elije. Miina elija = miino vlakno!a) GLATKO elije su vretenastog oblika, imaju samo JEDNO jedro. Omoguava spore kontrakcije. Javlja se u unutranjim organima (kod kimenjaka) u krvnim sudovim, crevima, polnim kanalima, mokr. beika i pod kontrolom je AUTONOMNOG NERVNOG SISTEMA. Ovo je najee miino tkivo kod BESKIMENJAKA! Miii ne slue samo za kretanje , ve i za varenje, izluivanje, kretanje O2 kroz organizam...b) POPRENO-PRUGASTO cilindrinog su oblika, veoma duge (ak do 4cm kod oveka), imaju veliki broj jedara! Primeuju se svetle i tamne pruge. Kod kimenjaka su uglavnom vezani za skelet i omoguavaju pomeranje i kretanje. BRE kontrakcije od glatkog miinog tkiva i na njih moemo da utiemo slobodnom voljom.c) SRANO samo u srcu kimenjaka! Po obliku su slinije glatkom. Imaju samo jedno jedro, meu sobom su povezane nastavcima i kratke su elije. Kontrakcije suu AUTOMATSKE i pod uticajem su specijalnih elija u samom srcu.4. NERVNO uloga je da prima informacije i da ih obrauje i sprovodi u odgovarajue delove tela (dovodi informacije u vezu, kombinuje ih i obezbeuje adekvatan odgovor). elije NEURONI i to su visokospecijalizovane nervne elije. Ima telo elije u kojem se nalazi jedro i organele. Od tela polaze krai nastavci DENDRITI koji dovode informacije do tela elije. Uvek samo jedan dui nastavak AKSON koji odvodi informaciju.Postoje i druge pratee potporne elije pored neurona koje neuronima obezbeuju hranljive materije( pomau neuronima), zovu se NEUROGLIJE i razgranate su.a) SENZITIVNI NEURONI od ulnih elija primaju informaciju o promeni u sp. ili unutranjoj sredinib) INTERNEURONI - sprovode informacije do drugih nervnih elijac) MOTORNI sprovode informaciju do organa koji reaguje na promenu (EFEKTORA)

Osnovne ivotne funkcije ishrana razmena gasova/disanje (respiracija), izbacivanje produkata metabolizma (ekskrecija) unutranji transport (hrane gasova, tenosti) disperzija (lokomocija) odnosno kretanje potpora i zatita koordinacija svih funkcija (nervna i endokrina) reprodukcija

KoaIma zatitnu ulogu, primanje nadraaja i izluivanja. Kod nekih organizama koa ima ulogu disanja, ishrana, kretanje, odravanje temperature tela.

Skeletni sistemUloga: potporna, zatitna spoljanji skelet (puevi , koljeke, rak, insekti), oblik tela unutranji skelet (kosti kimenjaka) i kretanje.

Miini sistemUloga: potporna, daje vrstinu, oblik telu, pokretanje, ishrana, varenje, disanje, kruenje telesnih tenosti, izbacivanje polnih produkata.1/3 do 1/2 mase tela (kod oveka oko 1/2 mase!)Kod ivotinja sa mekim telom miii se nalaze odmah ispod povrine i obuhvataju celo telo omoguavaju im kretanje.Kod ivotinja koje imaju spoljanji ili unutranji skelet miii su u snopovima privreni za skelet (kod spoljanjeg skeleta, unutranji miii, obrnuto kod unutranjeg skeleta)

ulni organi (sledei put emo ih detaljnije raditi)Primaju DRAI i prevode ih u NADRAAJE i prenose ih nervnim elijama. Specijalizovani su za JEDNU VRSTU drai koje mogu biti:1. mehanike (taktilni za ulo dodira, organi za ravnoteu, sluh)2. svetlosne (oi)3. termike nalaze se u hipotalamusu, nemamo posebne organe!4. hemijske (mirisni organi, organi ula ukusa)

Nervni sistemPrima informacije o promenama, kombinuje ih i povezuje i obezbeuje adekvatan odgovor. Obezbeuje FUNKCIONALNO JEDINSTVO ORGANIZMA KAO CELINE!Tipovi nervnog sistema:1. MREAST ili difuzni javlja kod DUPLJARA, nervne elije su rasporeene po celom telu i povezane nastavcima. Evolutivno je dolo do grupisanja nervnih elija kod beskimenjaka GLAVENE GANGLIJE a kod kimenjaka MOZAK koji zajedno sa nervnim stablom ini CENTRALNI NERVNI SISTEM.Pored centralnog n.s. postoji i PERIFERNI NERVNI SISTEM ine AKSONI nastavci nervnih elija (grupisani u nerve) i retke nervne elije.2. VRPAST nervne elije ravnomerno rasporeene du stabla; formiraju vrpce3. GANGLIANARAN nervne elije formiraju pdu stabla (ganglije)4. LESTVIAST ganglije se ponavljaju du tela, unutar segmenata; povezane su uzdunim i poprenim vezama (ima oblik merdevina)5. Na tip (kod kimenjaka) nervnog sistema naziva se CEVAST NERVNI SISTEM jer nervno stablo ima unutranju cev.

Endokrini sistemPredstavlja sistem organa sa unutranjim luenjem. Prokdukti se oslobaaju u krv. Deluje zajedno sa nervnim sistemom. Lue se HORMONI produkt (odlaze u krv i do ciljnih organa).

Sistem za varenjeNajednostavniji organizam dupljar (nema analni otvor).Usni otvor, crevni kanal, analni otvor (NEMERTINE su prvi organizmi kod kojih se javlja) i crevne lezde (mogu nai u zidovima samoh creva ili kod organa koji imaju izvodne kanale u crevu) moe doi do specijalizacije pojedinih delova sistema.

Sistem za disanje (detaljnije za dve, tri nedelje)Sistem koji nam omoguuje razmenu gasova sa spoljanjom sredinom.Kod jednostavnih organizama i nekih vodozemaca vri se preko povrine tela. Kako e se razvijati, zavisi od okoline.Vodeni organizmi KRGE (vrlo razgranate).Kopnene i malobrojne vodene PLUA (u unutranjosti tela)Neke kopnene ivotinje TRAHEJE (cevice koje dospevaju do svake elije)

Transportni (cirkulacioni) sistemMoe biti:1. otvoren kod jednostavnijih, tenost se izliva u meuelijski prostor HEMOLIMFA.2. zatvoren postoji posebna mrea krvnih sudova - krv, krvni sistem. Kod kimenjaka i limfa, limfni sistem.

Sistem za izluivanjeIzluuju se samo supstance koje nastaju UNUTAR ELIJE. Moraju da prou kroz elijsku membranu. Mogu ga initi:1. Protonefridije razgranate cevice sa zatvovrenim poetnim delom.2. Metanefridije izuvijane cevice sa poetnim delom koji se otvara u telesnu duplju. Kod kimenjaka BUBREG.3. Malpigijeve cevice zatvoren poetni deo, otvaraju se u crevo (kod skakavaca)

Sistem za razmnoavanjeMoe biti:1. bespolno prosta deoba, pupljenje, regeneracija2. polno postoje polni organi i u njima polne elije (gameti)

SimetrijaOrganizme delimo po tipu simetrije. Suprotne strane tela se podudaraju (kao predmet i lik u ogledalu).Organizmi:1. asimetrini - AMEBA2. sferini3. radijalno (petozrana) simetrini obino cilindrinog oblika, moe da se presee 5 ravni i da dele telo na 2 jednaka tela.4. bilateralno simetrini kod nas, mogue je provui 3 ravni simetrije

Segmentacija1. spoljanji sebmenti kina glista, rakovi2. unutranji segmenti ribe, odnosi se na segmentiranost unutranjih organa. Kod nas kimeni prljenovi, rebra, neki miii...

Obrazovanje glavenog regiona CEFALIZACIJAHeterotrofni organizmi, koji se kreu.

Telesne dupljeNajjednostavnije ivotinje: npr. kod sunera u unutranjosti sunerasta masa postoji PARENHIM, nalazi izmeu spoljanjeg i unutranjeg sloja elija.Kod veine ivotinja telesne duplje obrazuju se izmeu telesnog zida (EKTODERMA) i creva (ENDODERMA).Uloga: odvaja unutranje organe od povrine, bolja fleksibilnost, bolje cirkulisanje tenosti i raznoenje materija.Tipovi telesnih duplji:1. PSEUDOCELOM prestavlja ostatak blastuline duplje (primarne telesne duplje)2. CELOM SEKUNDARNA telesna duplja. Ima svoj epitel PERITONEUM (spoljanji uz telesni zid i unutranji uz crevo). Mi imamo sekundarnu telesnu duplju!

Pluna maramica od kojih je elija napravljena?

23.2.2013.

MORFOLOGIJA i SISTEMATIKA IVOTINJA

Carstvo ivotinja: 34 tipa (kola, filuma)9 velikih tipova: (99,2% svih ivotinja) skoro svi BESKIMENJACI osim hordata1. suneri SAMO telo od 2 sloja elija (ektoderm i endoderm) i nemaju tkiva!2. dupljari kao i svi ostali telo od 3 sloja (+ mezoderm) i imaju tkiva! SAMO imaju radijalnu simetriju (zranu simetriju)3. pljosnati crvi za sve naredne dvobona (bilateralna) simetrija. Nemaju telesnu duplju, prostor ispunjava parenhim, PARENHIMATINE IVOTINJE.4. valjkasti crvi svi naredni sa telesnom dupljom! PSEUDO-CELOM (ostatak blastocela)5. mekuci naredni svi imaju CELOM (sekundarna telesna duplja) ima svoj epitel (PERITONEUM). Celomske protostomije postoji izocelno formiranje celoma. Od blastopora nastaje usni otvor.6. prstenasti crvi - Celomske PROTOSTOMIJE postoji izocelno formiranje celoma. Od blastopora nastaje usni otvor.7. zglavkari - Celomske protostomije postoji izocelno formiranje celoma. Od blastopora nastaje usni otvor.8. bodljokoci Celomske deuterostomije: od blastopora nastaje analni otvor, enterocelno formiranje celoma.9. hordati podgrupa KIMENJACI. Celomske deuterostomije: od blastopora nastaje analni otvor, enterocelno formiranje celoma.Na osnovu ega je izvrena podela? Da li imaju dva ili tri sloja (ektoderm, endoderm), zatim po tipu simetrije (radijalna, bilateralna), da li imaju telesnu duplju i kakva je, kao i kako se telesna duplja formira (nain formiranja telesne duplje, usnog i analnog otvora).

Tipovi ivotinja:Imaju specifian plan grae (MORFOTIP) odlike svojstvene jednom tipu (npr. horda kod hordata)- odlike koje deli sa drugim tipovima (npr. bilateralna simetrija kod hordata)Nastanak: pre oko 530 miliona godina, tokom nekoliko desetina miliona godina

HORDATIHORDA savitljiv osovinski potporni organ. U nekom periodu svog razvia ima hordu spada pod hordate!(zeleno na slikama)1. Platai2. Kopljai3. KimenjaciGlavne odlike:1. horda2. cevast nervni sistem3. boni prorezi drela4. miiavi repni regionOstalo:1. troslojna gastrula (ektoderm, endoderm, mezoderm)2. celomska duplja3. bilateralna simetrija4. cefalizacija razvijanje glavenog regiona5. unutranji skelet, poreklom od mezoderma6. segmentacija nekih delova

Horda vrpca od izmenjenih epitelnih elija sa vakuolama + ovojnice od vezivnog tkiva. Vrlo je savitljiv hidroskeletni organ. Oko horde ovojnica od vezivnog tkiva.Kopljai: Imaju hordu tokom celog ivota!Platai: Horda u repnom regionu (samo kod larve!!). Adultni oblici nemaju hordu! (ve samo u stupnju larve)Kimenjaci: Horda se zamenjuje kiemnicom tokom embrionalnog razvia.

PLATAI TUNICATAAscidija najbrojnija grupaLarva:Sve odlike hordata!!Horda se nalazi u repnom delu, imaju nervnu cev koja je proirena u prednjem delu. ulni organi: oi, org. ula ravnotee. Pokretni su organizmi.Meutim na adultnom stupnju gube sve odlike hordata.

Plata ili tunika: Zatitni i potporni omota slian celulozi.Adult odrasla jedinka, sesilni je organizam (privren za podlogu): privrena za podlogu kesasto drelo otvoren transportni sistem nervna cev se redukuje (ganglija i nervi) nema hordu i rep gubi se segmentacija filtracioni nain ishrane hermafroditi mogue i pupljenje

KOPLJAI CEPHALOCHORDATA

Pravi hordati, imaju sve osnovne odlike hordata.1. Horda itavom duinom.2. Proirenje nervne cevi nalik mozgu.3. Zatvoren krvni (transportni) sistem! (slino kimenjacima)4. Spocijalizovani ekskretorni organi.5. Odvojeni polovi za razliku od plataa. Gonade nemaje izvodne organe! 6. Spoljanje oploenje7. Prolaze kroz stupanj larve ali ona NIJE pokretna (pluta na povrini)8. Imaju filtracioni nain ishrane

Nastanak hordata i kimenjaka

Prelaz je teko prouavati, nema tragova. Smatra se da su nastali od sesilnih grupa slinih dananjim BODLJOKOCIMA sa lofoforom (izrataji sa trepljama).Zamena lofofora drelom sa bonim prorezima.Trepljasta larva larav sa miiavim repom (nastaju horda i nervna cev).Gubi se adultni sesilni stupanj slobodni hordat

Ranije teorije (gledanja):Slinost grae hordata i annulata (prstenasti crvi i zglavkari):metamerna (segmentna) organizacijaRazlike:Annulati: skoro svi organski sistemi segmentisani, slini delovi telaHordati: samo gornji delovi mezoderma segmentisani

Annulati: nervna lestvica, donjeg (trbunog) poloajaHordati: nervna cev, gornjeg (lenog) poloaja

I kod jedne i druge isti geni utiu na razvie. Ti geni koji utiu na razvie HOKS geni!!

Filogenetski najblii : BODLJOKOCI i HORDATI, a od hordata KIMENJACI i ___________________

Novija gledanja:Isti regulatorni geni kod beskimenjaka i kimenjaka. Orijentacija organa tokom embriogeneze u odnosu na donju i gornju stranu tela.Beskimenjaci: nervni stablo, dole (trbuno)Kimenjaci: nervna cev, gore (leno)Gornja strana tela kimenjaka i donja strana tela beskimenjaka HOMOLOGEKimenjaci nastali izvrtanjem beskimenjaka (19 vek).Ista genetika regulacija segmentacije tela kod kimenjaka i annulata.

HOX geni kontroliu razvie kod razliitih tipova ivotinja!

KIMENJACI

1. Kolousti AN-AMNIOTI2. Ribe AN-AMNIOTI sa hrskaviavim skeletom sa kotanim skeletom3. Vodozemci AN-AMNIOTI4. Gmizavci AMNIOTI (postoji amniotski omota)5. Ptice AMNIOTI6. Sisari AMNIOTI

Opte odlike kimenjaka:1. lobanjska aura2. kiemnica od kimenih prljenova (nemaju neki KOLOUSTI!)3. DELOVI regioni tela:a) glaveni najizraenija cefalizacijab) trupni celomska duplja sa utrobnim organima. Gmizavci, ptice, sisari: napred: vratni deo (bez celoma) grudni i trbuni deoc) repni bez celoma

Unutranja segmentacija: trup i rep segmenti muskulature, kimenice, rebara, modinskih nerava raspored proreza drela, skeletnih i miinih elemenata drela, nerava

Kloaka: granica izmeu trupnog i repnog regiona; zadnji deo creva u koji se ulivaju izvodni kanali mokranog i polnog sistema. Odvaja TRUPNI i REPNI region.

KOA KIMENJAKA:

Uloga:1. zatita2. kontakt sa spoljnom sredinom3. komunikacija izmeu jedinki4. odravanje oblika5. odravanje stalnosti unutranje sredine6. kod endotermnih organizama TERMOREGULACIJA. Metaboliki procesi energija/toplota koja se oslobaa preko koeKoa se sastoji iz POKOICE (vieslojni epitel), KRZNA (vezivo) i POTKONOG SLOJA (slian krznu sa masnim elijama).1. POKOICA:- kolousti i ribe: skoro itava od ivih slojeva(elija), samo na povrini tanka kutikula- kopneni kimenjaci: rona supstanca, roni sloj na povrini (odbacuje se i zamenjuje novim!)Tvorevine koe od rone supstance: rone krljuti, kande, papci, kopita, nokti, dlaka, perje. Keratin ispunjava citoplazmu elije i stvara se rona supstanca.Epitelna tkiva nemaju krvne sudove! Sve se nalazi u krznu!

2. KRZNO:- znatno deblje- zavrni delovi krvnih i limfnih sudova, nervnih vlakana, ulni organi, miina vlakna, lezde pokoice, skeletne tvorevine krzna- Kone lezde: (znojne, lojne, mlene) kod svih kimenjaka! izbacuju produkte na povrinu jednoelijske kone lezde kod kolousta i riba vieelijske kod kopnenih kimenjaka- Kolousti, ribe vodozemci sisari: dobro razvijene- gmizavci, ptice: manje razvijene- Obojenost koe: pigmenti, refleksija (od krvnih sudova ruiasta boja) uloga: zatitna, upozoravajua, prepoznavanje mujaka i enki

ulni organi, integracioni sistemi i efektorni organi

Integracija informacija:1. NERVNI SISTEM:regulie brze i sloene aktivnosti; informacije prenose neuroni preko sinapsi, brzo i precizno.2. ENDOKRINI SISTEM:regulie aktivnosti dueg trajanja metabolizam, embrionalno razbie, promet vode i minerala, rast, morfogeneza, varenje hrane.Prenosi informacije HORMONIMA putem telesnih tenosti (krvi) se raznose do elija; deluju na vie organa, u duem vremenskom periodu.pr. ubod na igluReceptori u koi zavrici senzitivnih neurona, informacija se prenosi njima do kiemne modine. Interneuron prenosi informacija sa neurona i svojim aksonom prenosi informaciju na motorni neuron koji ostvaruje nervno-miinu sinapsu i dovodi do kontrakcije miia!

Veza izmeu nervnog i endokrinog sistema veza na nivou HIPOTALAMUSA i HIPOFIZE! (o hormonima sledei put)Hipotalamus neuro-endokrine elije hormoni ulaze u krvotok na nivou hipofize koja sintetie odreen broj hormona (TSH, FSH, LH....)

ULNI ORGANI

Najednostavniji su NERVNI ZAVRECI poetni delovi senzotirnih neurona, nalaze u koi, miiima, zglobovima, unutranjim organima, regauju na pritisak i temperaturu i omoguavaju doivljaj bola, gladi ei. Mogu biti SLOBODNI ili UAURENI.Predstavljaju TAKTILNE ORGANE na celoj povrini koe (vie ih ima na delovima prstiju), ima ih vie na odreenim delovima tela, tetivama, miiima, zglobovima.Nervni zavreci deluju i na promenu temperature ORGANI ZA PRIJEM TERMIKIH DRAI na povrini tela i u hipotalamusu.HEMIJSKA ULA

Pronalaenje hrane, plena, jedinki suprotnog pola, komunikacija, orijentacija u prostoru.Spadaju:1. mirisni organi detektuju hemijske materije udaljene od organizma2. ulo ukusa detektuju hemijske materije koje su u kontaktu sa telom, kontrola kvaliteta i ukusa hrane

MIRISNI ORGANIKod oveka smeteni su u krovu nosne upljine i tu se nalazi mirisni epitel sadri ulne elije (olfaktorne cilije nastavci koji primaju informacije) + potporne elije koje mogu da se diferenciraju u ulne elije. Postoje i lezde bitno je da povrina uvek bude vlana.3 tipa: ulne, potporne i lezdane!Od mirisnog epitela mirisni nerv odnosi informacije do delova u mozgu.Kod vodenih oranizama: dva otvora!

ULO UKUSASmeteno na jeziku PAPILE koje se sastoje iz ulnih kvrica. Jedna ulna kvrica ima ulne elije, potporne koje se diferenciraju u ulne kada treba i nervna vlakna koja odvode informacije do mozga. Mikrovili.

Organ bone linije telaKod vodenih organizama.Smeten u kanalu koji komunicira sa spoljanjom sredinomUloga:1. otkrivanje promene u vodenoj sredini brzina, pravac vode, plen, hidrostatiki pritisak2. kod veine organizma postoje elektroreceptorni organi elektrina polja u vodi (za lociranje, komunikaciju)

Stato-akustiki sistem:organ ravnotee i sluni organ

ulo ravnotee i sluha smeteno je u UNUTRANJEM uhu: sistem kesastih proirenja i cevi.Pored njih nalazi se i PU kod amniota.Kopneni kimenjaci imaju i SREDNJE UHO (BUBNA OPNA). Kod sisara 3 slune koice + SPOLJANJI slunji kanal!

Kod sisara: spoljanje uho, spoljanji sluni kanal, bubna opna i 3 slune koice (EKI, NAKOVANJ, UZENGLIJA) srednje uho!Unutranje uho ulo ravnotee i sluha 3 polukruna kanala koji stoje pod pravim uglom, na kraju svakog kesasto proirenje i drugi deo unutranjeg uha PU kod oveka 2,5 naboja.PU (COCHLEA) sluni epitel i kree od njega nerv koji nosi informaciju do mozga.

ULO VIDAKod svih kimenjaka PARNE, bone oi. Uloga:1. vienje spoljanje sredine2. razlikovanje trajanja dana i noi i intenziteta suneve svetlostiKod nekih kiemnjaka NEPARNE. Uloga:1. razlikovanje trajanja dana i noi i intenziteta suneve svetlosti.

Graa oka:1. spoljanji sloj beonjaa i ronjaa2. sredinji sloj sudovnjaa (bogata krvnim sudovima), cilijarno telo i duica (sadri pigmentne elije, u sredini se nalazi zenica koja moe da se skuplja i iri)3. unutranji sloj mrenjaa sadri ulne elije (ulni epitel) sadri dva tipa ulnih elija: tapiaste i kupaste elije (znaajne za vienje boja). Nalaze se i nervne i potporne elije.Unutranjost ispunjava staklasto telo.Akomodacija oka prilagoavanje oka (izotravanje). Kod vodenih organizama pomera se soivo. Kopnenih menja oblik soiva (vani su cilijarni miii)!!!Sposobnost vienja boja: koljoribe, ptice, gmizavci, primati.

NERVNI SISTEM KIMENJAKA

CNS (Centralni nervni sistem) MOZAK i KIMENA MODINAPNS (Periferni nervni sistem) glaveni, kranijalni i modinski nervi + autonomni nervi i ganglije za inervaciju visceralnih organa.

MOZAK

Sastoji iz 5 modanih mehurova:1. predni mozak (telencephalon)2. srednji mozak (mesencephalon)3. meumozak (diencephalon)4. zadnji mozak (metencephalon)5. zavrni mozak (myelencephalon)

4 modane komore:prve 2 u prednjem mozgu, trea meumozak, 4. zavrni i zadnji mozak

2 modane opne (ovojnice) meninge:1. spoljanja pauinasta2. sekundarna meka

KIMENA MODINA

U sredini centralni kanal (cevast). Oko njega siva masa (izgraena od TELA neurona i ima oblik leptira: gornji i donji stubovi). Oko sive mase bela masa (nastavci nervnih elija - mijelinizirana i nemijelinizirana). Gornji stubovi tela interneurona!Donji tela motornih neurona!

ZAVRNI MOZAKSlian kimenoj modini po grai centar vegetativnih funkcija (disanje, gutanje, povraanje, irenje i skupljanje krvnih sudova)ZADNJI MOZAK (MALI MOZAK SISARA)Kontrolie motoriku odravanje telesne ravnotee i regulisanje miinog tonusa.

SREDNJI MOZAKOptiki renjevi (SEM kod sisara!!)MEUMOZAKRaznolike uloge:1. na krovu EPIFIZA (kod ptica i sisara je lezda)2. bono relejni (samo prolaze nervna vlakna) centri za put impulsa3. donji deo jezgra sa integrativnom funkcijom, regulacija temperature, gladi, ei...

PREDNJI MOZAK (VELIKI MOZAK )Sastoji iz dve hemisfere (dve cerebralne hemisfere kod sisara). Prednji deo velikog mozga za koje se vezuju nastavci ulnih elija mirisnih organa.Kolousti, ribe, vodozemci siva masa unutra.Gmizavci i ptice siva masa se pomera ka spolja.Sisari KORA cerebralnih hemisfera (siva masa spolja).

KORA HEMISFERA:1. ASOCIJATIVNE FUNKCIJE2. manje: motorne i senzitivne oblasti3. SAZNAJNE SPOSOBNOSTI PRIMATA (samosvest, tj. um)

TEST1. Bioloka disciplina koja se bavi prouavanje tkiva naziva se HISTOLOGIJA.2. Epiteli i ta oblau. d)3. Epitelske elije koje imaju sposobnost da lue razliite materije formiraju LEZDANI EPITEL.4. Kada se odrasla osoba ugoji POVEAVA SE REZERVA MASTI.5. Tetive, ligamente i vezivne omotae gradi GUSTO VEZIVNO TKIVO.6. Kod hrskaviavog tkiva HRANLJIVE MATERIJE DOSPEVAJU IZ OKOLNIH TKIVA. (kao i kod EPITELA)7. Veina krvnih elija se formira u KOSTNOJ SRI.8. Kod krvnog tkiva matriks je TEAN.9. Srano miino tkivo se KONTRAHUJE POD UTICAJEM SPECIJALNIH ELIJA SMETENIH U SRCU, IMA SAMO JEDNO JEDRO i NALAZI SE SAMO KOD KIMENJAKA.10. Krai nastavci DENDRITI.11. Neuroni koji sprovode informaciju do drugih nervnih elija su INTERNEURONI.12. ulni organi PRIMAJU DRAI I PREVODE IH U NADRAAJE.13. Kod oveka miii zauzimaju POLOVINU MASE TELA.15. ulni organi koji primaju mehanike drai su TAKTILNI, ORGANI ZA RAVNOTEU I ORGANI ULA SLUHA.16. Organi koji primaju hemjske drai su MIRISNI I ULO UKUSA.17. Pseudocelom je ostatak BLASTULINE DUPLJE. 18. Celom SEKUNDARNA TELESNA DUPLJA.19. Epitel celoma PERITONEUM.PARENHIM ivotinje koje nemaju telesnu duplju20. Kod bilateralno simetrinih organizama samo jedna ravan koja deli telo na dve simetrine strane21. Koja od naavedenih klasa pripada celomskim Deuterostomijama HORDATI i BODLJOKOCI22. Zajednika odlika hordata je CEVAST NERVNI SISTEM23. Platai pokazuju sve osnovne odlike hordata na stadijum LARVE.24. SVE25. Kod kimenjaka zavrni delovi krvnih i limfnih sudova koe se nalaze u KRZNU26. ulne kvrice ula ukusa SE KOD RIBA NALAZE I NA POVRINI TELA.27. Koliko pari slunih koica imaju sisari TRI28. Neparne oi kod kimenjaka b)29. U sastav sredinjeg sloja oka kimenjaka ulazi SUDOVNJAA, CILIJARNO TELO, DUICA.30. tapiaste i kupaste elije su deo ulnog epitela MRENJAE

2.3.2013.

Morfologija i sistematika ivotinja

Komadanti : nervi i CNS. Sve to izlazi bono - nervi. Iz mozga glaveni nervi (kranijalni) i modanski (spinalni)!

GLAVENI NERVIIma ih 12 (1- mirisni, 2- vidni, 3-okulomotorni 4 i 6, 5 trograni ivac (trigeminus) ), neki su dobili nazive prema poziciji, neki prema imenu (7- facijalis) neki ivci su PARNI. Neki su i meoviti. Spajaju se u hijazmu...Tela: u jedrima mozgaFunkcije:1. senzorni (vid, sluh, miris...)2. motorni (ona jabuica)3. meoviti (oblast krga i njihovih derivata)

Nazivi: po funkciji (optiki, mirisni, stato-akustiki) po poloaju i izgledu (terminalni, trograni, lutalac)Gmizavci, ptice i sisari imaju 13 pari (od nultog terminalnog do 12. podjezinog), a kolousti, ribe i vodozemci imaju 11 pari!!

Modanski nervi omoguavaju kontakt, reflekse.Grane:1. gornja2. donja3. visceralnaPleksusi inerviu ekstremitete!Nerv je zajedniki ali se negde razdvaja (pr. ispred same modine), interneuroni omoguavaju kontakt.Sloen refleks: signal kada doe do modine penje se navie.Poliomijelitis napada motorne grane.

AUTONOMNI NERVNI SISTEM

Inervie unutranje organe. Radi sam od sebe.Parasimpatiki segment (mesta komande parasimpatikusa) se nalazi u CNS-u i u SAKRALNOM DELU, a u srednjem simpatiki!!!Motorna komponenta: (tj. kako funkcionie)1. preganglijsko vlakno telo u CNS, vlakno mijelinizovano2. postganglijsko vlakno telo u gangliji, slaba ili odsutna mijelinizacija!Simpatikus ubrzava, parasimpatikus usporava!

GMIZAVCI, PTICE SISARI:1. PARASIMPATIKI veza sa CNS u glavenom i krstanom regionu2. SIMPATIKI vez asa CNS u grudnom i slabinskom regionuDvojna inervacija organa!!!

Endokrini sistem

lezde sa unutranjim luenjem. Lue svoje produkte u krvotok. Komadanti naeg tela.Kakva je endokrina reakcija? Spora.1. Hipofiza: adenohipofiza (gmizavci, ptice i sisari) i neurohipofiza (kolouste, ribe i vodozemci). Lui hormon RASTA (cilj: kotano tkivo, miino, koa... CELO TELO). Hormon rasta direktno deluje na sve elije (nema posrednika). FSH, LH izluuju u krvotok i ide do gonada gde stimulie MITOZU u folikularnoj eliji i one lue ESTROGEN!! Raste folikul i nivo hormona do momenta OVULACIJE (dolazi do skoka ESTADRIOLA I FSH). Receptori se nalaze i u CNS-u (promena raspoloenja tokom ovih deavanja). PROLAKTIN mleko; nedugo posle poroaja; nakon svakog prekida trudnoe moe da se javi. ACTH stimulie nadbubrenu lezdu. TSH stimulie titastu lezdu da lui T3, T4 (kada nema dovoljno joda) . 2. Hipotalamus3. titasta lezda + paratitasta lezda lezde se nalazi ispod larinksa (grkljana). Parathormon lui paratitasta lezda prati Ca (pada Ca, raste P i obrnuto). Ca u kostima rezervoar, a nalazi se vezan za proteine kao slobodan/aktivan.4. Nadbubrena lezda kod prostijih kimenjaka odvojeni sri i kora nalazi iznad bubrega.Sastoji se iz: sri i kore. Kod prostih su odvojeni sv i kora, a kod sloenijih su spojeni. SR lui ADRENALIN (hormon srdbe, besa, straha), ono to radi SIMPATIKUS radi i ADRENALIN!! KORA lui steroidne hormone, mineralokortikoide, glikokortikoide!5. Pankreas endokrina uloga: lui insulin i glukagon. Insulin sniava nivo glukoze, i smanjuje broj u krvotoku. Glukagon cepka glikogen i poveava nivo eera u krvi. Egzokrina uloga: sokovi za varenje, tripsin, hemotripsin... Kanal iz pankreasa: uliva u, dvanaestopalano crevo.6. Gonade: testis i ovarijum egzokrina uloga gonada: endokrina uloga: progesteron vaan za trudnou, ovarijum lui estrogen za pripremu dolaska embriona. Ukoliko se ne desi oplodnja, dolazi do krvarenja. Progesteron najvaniji u trudnoi. Testosteron lui IZMEU semenih kanalia (nalaze Lejdigove (T) elije), a u semenim kanaliima testisa se stvaraju SPERMATOZOIDI (vri se SPERMATOGENEZA)! Egzokrina uloga: stvaranje i oslobaanje polne elije!!!!!!!!Pankreas i gonade imaju EGZOKRINU i ENDOKRINU ulogu.

MIII

Zajedno sa skeletom ine LOKOMOTORNI SISTEM.

1. eoni pokreti obrva i ela2. Oni otvaranje i zatvaranje oiju3. Vilini

Uloga: omoguavaju kretanje odravanje poloaja tela omoguava kretanje unutar tela (hrana, vazduh, krvni sistem) kretanje prema srcu stvaranje toplote (homeotermija) polovina energije se troi na Na+K+ pumpu! ine znaajan deo mase tela (25 do 50%)

Dominantna muskulatura jeste POPRENOPRUGASTA KIMENJACI. Ali ne bi mogla nita bez skeleta (mii se zavrava i tetivom se spaja sa kostima).ini znaajan deo mase (25 do 50%), vezana je za skeletni sistem (lokomotorni sistem), veza sa skeletom preko tetiva na krajevima (najjaa je AHILOVA tetiva). Deluju u antagonistikim grupama (grupe sa suprotnim dejstvom), pr. biceps i triceps.Osnovne grupe skeletnih miia:1. miii trupa i repa2. spoljanji miii one jabuice3. miii primarno krnih lukova kod kopnenih se polako redukuju, kod vodenih organizama su razvijeni.4. miii poda drela, jezika i grkljana5. miii ekstremiteta

Odlike popreno-prugaste muskulature:1. SEGMENTIRANOST odvojene miine jedinice vezivnim pregradama i inervisane posebnim MODINSKIM NERVOM (kolouste, ribe i kopneni kimenjaci bez nogu)2. MANJA SEGMENTIRANOST kod kopnenih kimenjaka sa ekstremitetima uz smanjenje miia trupa i repapoprena pregrada u nivou poprenih nastavaka kimenih prljenova:gornja i donja miina masa kod ribaGornja miina masa: miine ploe kod kopnenih kimenjaka.

Miii kod organizama koji ive u vodi:pokreu krne skeletne elemente.Miii kod organizama koji ive na kopnu:ne pokreu krne lemente ve pokreu vilice, grade pod usne duplje, uestvuju u gutanju hrane, daju izraz lica (sisari).

Miii kod organizama koji ive u vodi:Parna peraja riba:Gornja miina masa podiu, primiu i ispruaju perajaDonja sputaju, odmiu i savijaju peraja

6 bodova nosi sve ovo!

Miii kod kopnenih kimenjaka:Komplikovana muskulatura udova, aka i stopala. Kona muskulatura: pokree kou ili njene tvorevine (dlaka..)Arterije i vene razlike (iz knjige).Glatka muskulatura u utrobnim organima: cirkulacioni sistem digestivni sistem respiratorni bubreni u eterima i u beici ima miia reproduktivni u jajovodima autonomni nervni

SKELETNI SISTEM

Koni skelet: vodeni kimenjaci krljuti ribaUnutranji skelet: HORDA KIMENI PRLJENOVI Kimenica Glaveni skelet Rebra Grudnica Ekstremitet (kopneni kimenjaci)Potpora peraja vodeni kimenjaci

Horda centralni element.

Skelet kimenjaka:kotano tkivo: dentin, gleostala potporna tkiva postoje i kod drugih hordata horda, hrskavica

Koni skelet: krljuti riba kotani elementi koe (kotane ploe) zubi dentin + gle:Konusni zubi (isti) ribe, vodozemci i gmizavciRazliiti zubi: sisari ali poneki gmizavci i ribe!Pretkutnjaci i kutnjaci usitnjavanje hrane, sekutii i onjaci napred odvajaju zalogaje. kotani elementi glavenog skeleta kotani elementi ramenskog pojasaHORDA je prvi skeletni element. Graena je od VAKUOLIZIRANIH epitelnih elija. Smetena je ispod nervne cevi, a iznad crevne cevi. Protee se od hipofize do kraja repa. Kod odraslih organizama kimenjaka adulti, horda je redukovana ili je nema. Menja je KIMENICA!

KIMENI PRLJENOVIElementi:1. TELO (1) u kome se nalazi otvor kroz koji prolazi kimena modina, sa donje strane nervne cevi.2. POPRENI NASTAVCI (2) pripoj miia, ligamenata3. TRNOLIKI NASTAVAK (1) pripoj mii, ligamenataTelo je spojeno sa nastavcima preko LUKOVA i obrazuje upljinu koja se nastavlja na upljinu sledeeg prljena.

Najmasivniji je 5L prljen.Segmenti prljenova ne odgovaraju segmentima kimene modine, u poetku prate ali se kasnije sve vie razlikuju.

KIMENICADiferencirana na trupni i repni region kod riba i beznogih kimenjaka.Rebra su vezana za sve prljenove trupnog regiona. Repni deo ima donje lukove.etvorononi nain ivota KRSTANI region. On se oslanja na karlini region. Vratni region omoguava pokrete glave. Uloga karlice:1. titi organe (materica, ..)2. teite

Kimenica kod Amniota:Rebra se vezuju samo za PREDNJE prljene trupa. Izdvojen grudni region u odnosu na lumbalni (slabinski). Rebra su graena od hrskavice ili kosti. tite unutranje organe srce i plua, omoguavaju ventilaciju plua. Grudnica (sternum) je grudna kost i povezana je sa rebrima i kostima ramenskog pojasa.

Timus T-limfociti

1:2:5 graene kosti

GLAVENI SKELETuva mozak, ulne organe, omoguava uzimanje hrane. Lobanja + vilice:1. krni luk mandibularni luk2. krni luk hioidni luk, pomae funkciju vilice. Kod kopnenih kimenjaka se redukuju krni lukovi i pomau funkciju jezika.Gornja vilica je nepokretna Maksila osim kod riba. Donja vilica Mandibula je pokretna.

9.3.2013.

Sledee nedelje moda bude promene mesta priprema. Pratiti sajt.

DIGESTIVNI SISTEMEpitel, miino tkivo, vezivnoUloga:1. unoenje hrane2. fizika i hemijska razgradnja3. upijanje hranljivih materija4. izbacivanje nesvarenih produkataDelovi: usna duplja sa pridruenim lezdama (pljuvanim ) crevni kanal sa dodatnim organima (jetra, una kesa i pankreas) dvanaestopalano crevo (knjiga)

uvati se pitanja u kom se delu lue hormoni digestivnog sistema! (to nauiti)

Digestivni tubus (embriologija) endodermalnog porekla!

Usna dupljaMesto gde se ukrtaju respiratorni i disajni putevi (na nivou drela se spajaju).Svod gornje vilice i pod nosne duplje. Nastavlja se JEDNJAKOM (miina cev).ine je:1. jezik2. lezde (ribe jednoelijske)3. kopneni kimenjaci (vieelijske lezde)4. pljuvane lezde (ulo ukusa + prolaz hrane)5. otrovne lezde6. lezde za izluivanje soli postie se OSMOREGULACIJA! So je jako bitna, kada neko izgubi puno tenosti daje mu se slani rastvor ili neto da jede, slano da bi zadrali vodu treba da imamo soli.

Digestivni sistem je kod razliitih organizama drugaije koncipiran. Kod preivara 4 dela eluca.Endokrini je kod nekih organizama u sklopu creva.

Crevni kanalPrednji deo creva:1. drelo2. jednjak3. eludacZadnji deo creva:1. tanko crevo vri APSORPCIJA2. debelo crevo REAPSORPCIJA, tj. apsorpcija vode3. kloaka ili anus

Jetra ono to preradi izbacuje u crevo. Hidrosolubilni produkt ide do bubrega.Prednji deo uloga: transport i natapanje hrane pljuvakomZadnji deo uloga: razlaganje i apsorbovanje hrane i izbacivanje izmeta.Kopneni kimenjaci sloeniji eludac i dvanaestopalano crevo (izvodni kanali).

Kod ptica VOLJKA.MEZENTERA spoj creva; vezana za peritonalnu duplju.eludac uivo kao probuena lopta, kao prazna kesa.REKTUM zavrni deo creva.

Na spoju tankog i debelog creva - ____________

CREVNA SLUZOKOA: specifian epitel CILINDRIAN (ali do eluca je TREPLJAST kao i rektum) jednoelijske i vieelijske cevaste lezde lue enzime i hormone

LEZDE:JETRA ima sekretornu ulogu, lui u (una kesa), a u razlae masti na masne kapljicePANKREAS egzokrini pankreas (enzimi za digestiju)Endodermalno poreko + ulivaju se u dvanaestopalano crevo (12).

RESPIRATORNI SISTEM

Uloga:1. razmena gasova O2 CO22. kod kimenjaka posebni organi za disanje3. transport gasova krv, hemoglobin, ER (protein nosae nalaze u krvi)4. respiratorni medijum vazduh ili voda (preko ega dolazimo do kiseonika)5. ventilacija (unosimo vazduh u respiratorni sistem do plua gde se vri razmena gasova)6. respiratorni organi razliiti po poreklu, grai i poloaju (kod vodenih blii su koi)

Respiratorni organi esto povezani sa prednjim delom creva.Osnovni respiratorni organi:1. unutranje krge2. pluaDopunski ili osnovni respiratorni organi:1. koa (bez konog skeleta i ronih tvorevina)2. spoljanje krge (embrion, larve pojedinih riba i vodozemaca)

Unutranje krge veina riba i kolouste.krna jedinica = respiratorni epitel, elementi skeleta, miii, glaveni nervi.krni luk ima dva niza krnih filamenata = primarnih lamela.Primarna lamela ima vei broj sekundarnih lamela.

Sekundarne lamele su popreno postavljene u odnosu na primarne.Sekundarne lamele imaju tanke epitelne zidove i izmeu njih su kapilari.Razmena gasova se vri na nivou SEKUNDARNIH lamela.Velika dodirna povrina krnog epitela (listolika organizacija).

Kada voda proe, dolazi do sekundarnih lamela - vezuje se O2 i prelazi u krvotok.

KRV oksidovana i redukovana

PLUA:Osnovni repsiratorni organ kod kopnenih kimenjaka.Ribe ree (mnogo perke, dvodihalice).Plua su unutranji organ, sprovodni sistem plua spoljanja sredina.Usni-nosni otvor drelo dunik bronhije.drelo presek disajnog i digestivnog puta.Oko plua pluna maramica.Levo pluno krilo je manje nego desno.Izmeu znaajan prostor ispod sternuma splet disajnih i vaskularnih elemenata (gust segment).

Od ega se sastoji jedan disajni put?EPITEL - trepljast, pa VEZIVNO tkivo, HRSKAVICA i MIINI segment!

Plua dobijaju veu respiratornu povrinu.RIBE I VODOZEMCI jednostavna plua, kratak dovodni put, u pluima centralna upljina i mala respiratorna povrina.GMIZAVCI veliki broj pregrada i smanjena centralna upljina koja komunicira sa spoljanjom sredinom.PTICE pluni mehuri.

to je dui put ima vie pregrada!

SISARI: usna nosna duplja drelo grkljan dunik bronhije bronhiole alveole ogromna respiratorna povrina, najvea meu svim kimenjacima oko alveola je usporen krvotok (kod alveola dolazi redukovana krv iz srca) vea konc. CO2 u venskoj krvi! kraj venskog i poetak arterijskog krvotokaU svim ovim organima gde postoji USPORENI krvotok deavaju se najee METASTAZE.

TRANSPORTNI SISTEM

upljine ispunjene tenou koje raznose materije po telu ine transportni sistem (kiseonik, hranljive materije, produkti metabolizma, hormoni). Sve to u krvotoku se vee za protein.Otvoren transportni sistem HEMOLIMFA.Zatvoren transportni sistem KRVNI ili LIMFNI sistem.

Kod riba kroz srce prolazi iskljuivo VENSKA (redukovana/dezoksigenisana) krv!!Najdeblje srce je na LEVOJ KOMORI.

Veliki krvotok:od srca KORONARNA/SRANA ARTERIJANa nivou kapilara troi kiseonik.

Telesne tenosti kimenjaka:1. cirkulacioni mediji krv i limfa2. cerebrospinalna tenost (likvor) lui u gornjim komorama mozga3. tenost u unutranjem uhu4. semena tenost5. peritonealna tenost pokreti organa6. ona vodica

SRCE RIBA:imamo pretkomoru i komoru i pre pretkomore VENOZNI SINUS, a iz komore se nastavlja ARTERIOZNI KONUS.SRCE SA NEPOTPUNOM PREGRADOM (dolazi meanje):ANT prelazak krvi iz veeg pritiska u manji.Kod srca kod MALOG krvotoka: VENE donose krv do srca, a krv koja odlazi od srca preko PLUNIH ARTERIJA do plua, a onda se oksigenisana krv vraa PLUNIM VENAMA i odlazi AORTOM!!

ULOGA:1. miina pumpa2. usisava krv VENAMA3. potiskuje krv ARTERIJAMA4. izlaze arterijski krvni sudovi5. ulaze venski krvni sudovi6. 4 dela: VENOZNI SINUS, PRETKOMORA, KOMORA, ARTERIJSKI KONUS

Kod srca KRSTASTA podela (pretkomore, komora i desna i leva strana srca)Kontrakuje od pretkomora prema komorama.RITAM SRCA srana frekvenca / puls.

SRCE KOLOUSTA I RIBA:1. protie iskljuivo deoksigenisana/redukovana krv2. disanje krno3. 4 dela: venozni sinus (venski krvni sud), pretkomora, komora, arterijski konus4. od srca parni aortni luci prema krgama5. oksigenisana krv ide parnim lucima od krga spajanje u neparnu aortu

SRCE KIMENJAKA:1. disanje pluno2. 4 dela: (nema venskog sinusa i arterijskog konusa)3. leva predkomora4. leva komora5. desna predkomora6. desna komoraZa razliku od plua i jetre gde je usporen krvotok, kod srca tumori skoro ne postoje.

U SRCE DOLAZI OKSIGENISANA KRV (iz plua).U SRCE DOLAZI DEZOKSIGENISANA KRV (vene).IZ SRCA IZLAZI OKSIGENISANA KRV (aorta).IZ SRCA IZLAZI DEZOKSIGENISANA KRV (u plua).

AORTA najvei krvni sud, ima najvei pritisak.

Donja i gornja uplja vena dolazi u DESNU PRETKOMORU iz DESNE KOMORE venska krv odlazi do plua pomou 4 PLUNE ARTERIJE.Zatim PLUNIM VENAMA (3) dolazi u LEVU PRETKOMORU OKSIGENISANA KRV i iz LEVE KOMORE odlazi krv pomou AORTE.

VELIKI KRVOTOK:LEVA KOMORA preko AORTE arterijskim sistemom dolazi do kapilarnog sistema. Nakon oslobaanja kiseonika i glukoze prelazi se na VENSKI sistem (VENE GORNJA I DONJA UPLJA VENA) do DESNE PRETKOMORE.

Kako emo razlikovati arterije i vene? Pritisak je vei u arterijskom sistemu, zato arterije imaju volumen (deblji miini sloj), a vene su tanje. Vene mogu da zadre puno krvi, ali ako zalisci posustanu, nastaje problem.

MALI KRVOTOK:Od DESNE KOMORE PLUNOM ARTERIJOM (VENSKA KRV) dolazi do PLUA (ALVEOLE KAPILARNA MREA). Vraa se PLUNIM VENAMA (ARTERIJSKA KRV) do LEVE PRETKOMORE.

SRCE KIMENJAKA: Uz pluno disanje razdvojeni tokovi oksigenisane i deoksigenisane krvi Pregrada meu komorama. Transformacija arterioznog konusa Venska krv iz venoznog sinusa Plunim venama oksigenisana krv u srce Iz venoznog sinusa venska krv i srce krokodil, sisari i ptice potpuno odvojeni tokovi venske i arterijske krvi kimenjaci sa konim disanjem (kornjae) kada rone nema respiracije i tada se meaju arterijska i venska krv!

ANTOVI spojevi, izmeu arterije i vene (pa se javlja vie krvi u nekom delu).SISTOLA, DIJASTOLA iz knjige

Vebati u fazonu: Da li ima gmizavaca sa odvojenim krvotokom vens... Da krokodili.

Kod vena zalisci!!Bubrena vena tu e doi krv da se preisti!

KRVOTOKPoseban venski sistem. Crevne vene i vena slezine vena porte.

Podela vena:I vene creva + jetre + umance + repaII prednji deo trupa + glave + ekstremitetiIII zadnji deo trupa + ekstremiteti

LIMFOTOKPostoje samo dovodni sudovi.Limfa se uliva u venske krvne sudove, sporo se kree.Limfni sinusi.Limfotoka NEMA samo u CNS-u!Limfni vorovi, krajnici, slezina.

Zato je znaajno znati limfni tok? Zbog irenja malignih tokova.

UROGENITALNI SISTEMUloga:1. odravanje jonskog sastava telesnih tenosti2. odravanje koliine vode u organizmu3. osmoregulacija u razliitim uslovima4. slatka voda slana voda kopno (znati primere)

ta rade organizmi koji ive u slanoj vodi? Preti im opasnost da vie soli ue u telo, i ele da sauvaju vodu a izbace so.

EKSKRECIJA Slana voda izbacuju so + uvaju vodu Slatka voda izbacuju vodu + uvaju so Suvozemni uvaju voduCentralni organ je BUBREG.URINARNI SISTEM = BUBREG + IZVODNI KANALINEFRON jedinica bubrega.(Nefro prefiks za bubreg)

NEFRON = bubrena aura + arterijski krvni kapilari oblika klupeta + bubrena cevicaBubrena aura + kapilarni krvni sudovi = BUBRENO TELACE

Kako nastaje mokraa?PRIMARNA MOKRAA KRVNA PLAZMA (teni deo krvi) u tome ima proteina, hormona..Sada se vraa u krvotok sve to je potrebno pomou bubrene cevice.Kada neko ima proteine u mokrai ne radi bubreg kako treba, ili u nekim stanjima (trudnoa...)SEKUNDARNA MOKRAA

BUBREG SISARA:1. bubrena telaca + izuvijani delovi bubrenih cevica su u KORI BUBREGA2. sredinji delovi bubrenih cevica + sabirne cevice su u SRI BUBREGAU sri ima nekoliko piramida koje se prazne u karlicu ureter.Bubreg ima samo jedan ureter (2).Ureteri mokrana beika uretra (1).URETER od bubrega do beike (2)URETRA od beike (1)

Nekoliko vrsta:PRONEFROS, MEZONEFROS, PRONEFROS I METANEFROS.

Ovarijum gubi vezu sa mezonefrosom kod ena i svakog meseca dolazi do OVULACIJE a kod mukaraca ne jer postoji povezanost urinarnog i genitalnog trakta.

UROGENITALNI SISTEMKod mukaraca veza sa semenikomKod ene nema veze, mora da pukne jajnik (ovulacija)

Desni bubreg je sputen u odnosu na levi.

GENITALNI SISTEMGonade primarne polne odlike.Jajnici, jajovod, materica.Kod mukaraca i prostata.

RAZMNOAVANJE SISARA:1. Sisari se razmnoavaju POLNO2. polni dimorfizam3. testisi jajnici4. retko, klonska reprodukcija od enki5. gonada + izvodni kanali + kopulatorni organi = SISTEM ORGANA ZA RAZMNOAVANJE

Muki reproduktivni sistem:1. zatvoren sistem kanala do spoljanje sredine2. veza urinarnog i polnog sistema3. pomone lezde-prostata4. semena tenostenski reproduktivni sistem:1. nema direktne veze jajnika i jajovoda (zato postoji ovulacija OSIM kod KOLJORIBE).2. urinarni i polni sistem razdvojeni do kloake3. jajovod se otvara prema jajniku u trbunoj duplji (celomska-peritonealna upljina)4. jajovod transport polnih zigota, stvaranje opni jajeta

Jajovod trepljasti epitel, omoguava da prolazi jajna elija

EPIDIDIMIS

REPRODUKCIJA:VIVIPARNI ORGANIZMI razvie u jajovodim (raaju se ivi)OVIPARIJA polaganje jaja (neoploenih ili oploenih) i razvie u jajimaBelance i umance (ptice)VIVIPARIJA razvie u jajovodima materici (telo majke), ishrana preko placente i raanje ivih mladunaca.

16.3.2013.

RAZVIE

MEJOZA (sastavni deo GAMETOGENEZE)* Mora dobro da se razume.Mejoza je elijska deoba kroz koju prolaze elije koje e postati polne elije.Mejoza obezbeuje REDUKCIJU broja hromozoma sa diploidnog (2n) na haploidni (n). Sve nezrele elije su u startu diploidne (2 jedinice).Gamet mora da bude haploidan (jedna jedinica).Mejoza obzhvata dve elijske deobe:1. mejoza I2. mejoza IIU startu elija sa diploidnim brojem hromozoma (2n = 2), ima jednu kopiju DNK, takva mora da proe kroz REPLIKACIJU i ti hromozomi izgledaju kao na sledeoj slici svaki hromozoom ima po 2 HROMATIDE (2 kopije molekula DNK)!I ta elija ulazi u mejozu I stvaraju se dve haploidne elije (n=1) koje e imati po jedan lan (hromozom).U mejozi II se dele sestrinske hromatide, to znai da nastaju 4 elije (sve su haploidne), ali ima JEDNU kopiju molekula DNK.Redukovan je broj hromozoma i KOLIINA molekula DNK!!! (1 kopija molekula DNK)

PROFAZA I mejoze (2n=4)1. LEPTOTEN (leptonema) hromozomi postaju uoljivi (zbog kondenzacije hromatina) i vide se kao tanki i dugi konci koji su jednim svojim krajem vezani za jedarnu membranu. KONDENZACIJA hromatina se obrazuje od disperznog oblika nastaje HROMOZOM!! Hromozomi se tada vide kao tanki i dugaki konii koji su povezani jednim svojim delom za jedrovu membranu! 2 jedinice i 2 dvojke! Znai hromozomi postaju uoljivi, ali su slabo kondenzovani. U svakom od tih hromozoma nalaze se 2 MOLEKULA DNK (zbog REPLIKACIJE) ne vidimo ih ovde kao dve posebne strukture, pri daljoj kondenzaciji bolje se vidi.2. ZIGOTEN (zigonema) hromozomi su deblji i krai. Dolazi do SINAPSIRANJA homogih hromozoma. Oni se postavljaju jedan naspram drugog i izmeu njih se formira SINAPTIKI KOMPLEKS (proteinske prirode) koji ih dri itavom njihovom duinom povezan. Homologi hromozomi SINAPSIRAJU!!

HOMOLOGI HROMOZOMISu isti po obliku i veliini, jedan potie od majke, a drugi od oca i imaju iste genske lokuse (mesta na kojima se nalaze geni).Genski lokus je mesto jednog gena na hromozomu.Isti genski lokusi = imaju isti tip gena ali ne moraju imati i iste forme tj. ALELE tog gena (mogu da budu isti ili razliiti, ali gen mora biti istog tipa).3. PAHITEN (pahinema) hromozoomi su ve dovoljno kondenzovani da bi moglo da se uoi da svaki od njih ima po dve hromatide. Pahiten se esto naziva i STADIJUM TETRADA. Poinje CROSSING-OVER (razmena genetikog materijala). Dovoljno su kondenzovani da moemo da ih vidimo u pravom obliku vidimo 4 hromatide (stadijum tetrada u jednom hromozomskom paru vidimo 4 hromatide). Bitan je veoma.

CROSSING-OVERJe razmena genetikog materijala, i to homologih segmenata (koji sadre iste genske lokuse) izmeu nesestrinskih hromatida homologih hromozoma. On je sluajnost. Nakon njega hromatide e izai kao REKOMBINOVANE hromatide, pomeani.4. DIPLOTEN (diplonema) nestaju sinaptiki kompleksi ali se homologi hromozomi jo uvek NE razdvajaju jer ostaju spojeni HIJAZMAMA (mostii izmeu homologih hromozoma gde se odigrao crossing over). Moe da ih bude i vie, zavisi koliko puta se odigrao crossing-over.

Od kada do kada traje sinaptiki kompleks? Od ZIGOTENA do DIPLOTENA.Hijazme se stvaraju u DIPLOTENU.5. DIJAKINEZIS zavreno je formiranje deobnog vretena. Nestaje nukleolus. Dezintegrie se (raspada se) jedarna membrana. Dominatna struktura nije vie jedro, nego deobno vreteno. I dolazi do terminalizacije hijazmi, tj. ostaju samo TERMINALNE hijazme da i dalje dre homologe hromozome meusobno spojene.

Zato na kraju svake profaze nestaje nukleolus? Polako se troi, u svakoj fazi je sve manje vidljiva. U nukleolusu nastaju/sintetiu se ribozomske RNK. Zato to nema vie TRANSKRIPCIJE. Kada je poeo da se kondenzuje hromatin, ne mogu da joj priu enzimi, polako prestaje transkripcija. Ono ranije napravljeno polako odlazi, a nema materijala za novo, pa nukleolus nestaje.

METAFAZA IPo ekvatorijalnoj ravni se rasporeuju parovi homologih hromozoma, tj. BIVALENTI, koji su jo uvek sp9ojeni hijazmama.Svako hromozom iz bivalenta je povezan sa po jednom hromozomskom niti deobnog vretena.Onaj hromozom gore povezan sa gornjim polom, onaj dole sa donjim polom.

ANAFAZA IPucaju hijazme, rastavljaju se homologi hromozomi i odlaze na suprotne polove deobnog vretena. Kreu se tako to ih hromozomske niti vuku ka suprotnim polovima.

TELOFAZA IKraj mejoze I. Kada stignu na suprotne polove hromozomi, sada se oko njih formiraju nove jedrove membrane, dolazi do citokineze, svaka od dve elije postaje haploidna. I tako se dobijaju haploidne erke elije od diploidne.A zato nije kraj? Mora da se redukuje i koliina MOLEKULA DNK.

MEJOZA IIU mejozi II redukovae se broj molekula u svakom od hromozoma.Naziva se i EKVACIONA deoba i veoma je slina MITOZI.Ako izmeu mejoze I i II postoji INTERFAZA, u njoj sigurno nema S podfaze, tj. replikacije DNK. Slui samo da se hromozom vrati u kondenzovano stanje.

PROFAZA IIMETAFAZA IIPo ekvatorijalnoj ravni se pojedinano rasporeuju hromozomi. Svaki hromozom e biti povezan sa po 2 hromozomske niti.ANAFAZA IIDolazi do pucanja centromera, rastavljaju se sestrinske hromatide i odlaze na suprotne polove deobnog vretena.TELOFAZA IIDobiemo 4 haploidne elije, u svakom molekulu e imati po 1 molekul DNK i one su spremne da budu gameti. n=2U svako od tih konia je po 1 molekul DNK.

RAZLIKE IZMEU MITOZE I MEJOZEU mitozi od majke elije koja je diploidna, dobijamo dve erke elije koje su takoe diploidne.U mejozi emo dobiti 4 elije koje su haploidne, koje imaju jedan molekula DNk u sebi i nisu iste kao majka elija.METAFAZA:Kod mitoze ulaze pojedinani hromozomi, a kod mejoze parovi!ANAFAZA:Pucaju centromere i rastavljaju se sestrinske hromatide, a kod mejoze pucaju hijazme i celi hromozomi odlaze na suprotne polove.TELOFAZA:Dobijaju se iste elije, dobijaju se 4 haploidne elije koje su drugaije.

MEJOZA OBEZBEUJE1. redukciju broja hromozoma sa diploidnog (2n) na haploidni (n) jajna elija n + spermatozoid n = 2n zigot2. genetiku varijabilnost, tj. raznovrsnost i to kroz CROSSING-OVER u profazi mejoze I sluajan je, najznaajniji korak sluajno razdvajanje homologih hromozoma u ANAFAZI mejoze I 8miliona mogunosti sluajno sparivanje jednog od spermatozoida sa jednom od jajnih elija prilikom oploenja

Imamo 4 tipa gameta koja moemo da dobijemo (2n = 22 = 4)Kod oveka (2n=6) se sluajnim rastavljanjem homologih hromozoma u anafazi mejoze I moe napraviti 223 kombinacijaNemogue je da dvoje ljudi naprave isti genetiki materijal.

GAMETOGENEZAje proces formiranja zrelih i funkcionalnih polnih elija GAMETA i odvija se u polnim lezdama GONADAMA.Ima tri faze:1. faza razmnoavanja (MITOZA) nezrele polne elije se dele mitozom2. faza rasta u kojoj se odreene elije sada diferenciraju u sledei stupanj koja e ui u fazu3. faza sazrevanja (MEJOZA I i II)

Nakon zavrene gametogeneze, gameti imaju: haploidan broj hromozoma jedinsktevu kombinaciju genskih alela u genomu elijske specijalizacije koje im omoguavaju da obavljaju svoje funkcije

Primordijalne germinativne elije (od kojih e nastati GONIJE , tj. elije koje ulaze u gametogenezu) formiraju se u ENDODERMU UMANANE (vitelusne) kese.

Stem elija matina elija, ceo ivot se deli da bi obnovila diferencirane elije.

BESPOLNO RAZMNOAVANJE:1. karakteristino je za manji broj vrsta2. ne ukljuuje razmenu genetikog materijala3. organizmi koji nastaju na ovaj nain ne razlikuju se od roditelja ni po genotipu, ni po fenotipu4. naini bespolnog razmnoavanja su: deoba (kod ameba) pupljenje (kod hidre) regeneracija (kod morske zvezde)

IZOGAMETIKod malog broja vrsta, enski i muki gameti se NE RAZLIKUJU po obliku i veliini, ve samo po funkciji.

ANIZOGAMETIKod veine vrsta, enski i muki gameti se veoma razlikuju i po veliini i obliku: jajne elije krupne i nepokretne spermatozoidi sitni i pokretni

POLNI DIMORFIZAMKod veine ivotinja enske i muke gonade ovarijumi i testisi, razvijaju se u razliitim jedinkama.HERMAFRODITIZAMMali broj ivotinja razvija oba tipa gonada u jednoj jedinki, to znai i da stvara oba tipa gametaHermafroditizam je karakteristian za: kine gliste metilje pantljiare pueveSPERMATOGENEZAJe proces formiranja funkcionalnih mukih gameta (spermatozoidi) i odigrava se u mukim gonadama (semenicima).U fazi razmnoavanja spermatogonije (stem, matine diploidne elije) se mitotskim deobama umnoavaju.U fazi rasta spermatogonije se diferencijaru u primarne spermatocite i ulaze u fazu sazrevanja spermatocitu.U mejozi I daje sekundarne spermatocite koje ulaze u mejozu II i daju dve erke elije SPERMATIDE.Nakon toga sledi SPERMIOGENEZA u kojoj se spermatide diferenciraju u SPERMATOZOIDE.

SPERMATIDE i SPERMATOZOIDI su isti fizioloki?

SPERMIOGENEZAJe proces u kome se spermatie diferenciraju u spermatozoide.Spermiogeneza obuhvata: kondenzaciju hromatina iz isto praktinih razloga, DNK je zatiena, da ne bi dolo do oteenja genetikog materijala formiranje akrozoma specifina struktura formiranje bia odbacivanje vika citoplazme zato to spermatozoid ima minimalnu citoplamu

Struktura spermatozoida: (minimalistiki je napravljen)1. GLAVA jedro, nosi genetiki materijal. Nalazi se i AKROZOM kesica, membranska struktura puna hidrolitikih enzima. Da bi mogao da probije omotae, akrozom puca. (oolema membrana oocite)2. VRAT dva centriola, udaljen od jedra slui kao bazalno telo iz koje izrasta bi, a ovaj blii jedru ulazi sa jedrom u jajnu eliju i obezbeuje formiranje prvog deobnog vretena. Nalaze se i mitohondrije, obezbeuje energiju za kretanje bia3. REP bi koji omoguuje okretanje

Gde se ovo dogaa? Spermatogeneza se deava u SEMENIM kanaliima testisa! Svaki sledei stupanj je pomeren od membrane ka sreditu, LUMENU tu upadaju spermatozoidi.Uz membranu spermatogonije, pa sve dalje... uz sam lumen i u lumenu spermatozoidi.

Testis spermatozoidi idu u EPIDIDIMIS.U prvom redu, uz membranu SPERMATOGONIJE, pa PRIMARNE SPERMATOCITE, SEKUNDARNE SPERMATOCITE, SPERMATIDE i SPERMATOZOIDI.Sve ove elije uestvuju u spermatogenezi, ali moraju da postoje i elije SEROLI ELIJE (somatske/telesne elije) koje slue da ISHRANUJU, TITE i _____________ spermatogene elije.Jo jedne vane elije LEJDIGOVE ELIJE (nalaze se van semenog kanalia, isto su somatske) i lue TESTOSTERON.

TOK SPERMATOGENEZE:Spermatogeneza zapoinje u pubertetu i traje do kraja ivota.Spermatogeneza je kontinuiran proces u kom se stalno ponavljaju sve tri faze (faze razmnoavanja, rasta i sazrevanja).

Ako znamo da od spermatogonija nastaju spermatozoidi i to se deava ceo ivot, kako se spermatogonije ne potroe?Broj spermatogonija se stalno odrava na istom nivou jer u svakoj mitotskoj deobi (faza razmnoavanja) od jedne spermatogonije nastaju dve erke elije.Jedna od njih ulazi u sledee faze spermatogeneze i tako obezbeuje stvaranje spermatozoida (jedna ide u mitozu a jedna stvara primarne spermatocite).Druga erka elija nastavlja da se deli mitozom tj, da i dalje obavlja ulogu spermatogonije.

PARTENOGENEZA je pojava razvia jedinke iz NEOPLOENE jajne elije (kod pela i kod mrava trutovi kod pela).

HORMONSKA REGULACIJA SPERMATOGENEZE

Ovde postoje 3 hijerarhijska nivoa:1. HIPOTALAMUS stvaraju neurohormoni (GNRH oslobaajui faktori)2. HIPOFIZA stvara hormone GONADOTROPINI (FSH i LH). Imena su dobila po enskom polu, ali ima ih i u mukom samo razliito rade. Utiu na testis i spermatogenezu: FSH direktno utie na spermatogenezu, a LH to radi indirektno tako to deluje na LEJDIGOVE elije da lue testosteron stvaraju se sekundarne muke polne karakteristike (muki fenotip).3. GONADA

OOGENEZE

Proces formiranja funkcionalnih enskih gameta. U fazi razmnoavanja oogonije njihov broj se drastino uveavaU fazi rasta poveavajuFaza sazrevanja primarna oocita