Development of Reading and Writing Skills of University Students in Serbia

PRIRUNIK

K A K O U S P E N O I T A T I I P I S A T I:kritiko itanje.akademsko pisanje.pisanje izvetaja.vetine prezentacije

H O W T O R E A D A N D W R I T E E F F E C T I V E L Y:critical reading . academic writing . report writing . presentation skills

Mr Ana Juri Mr Andrea Fejos Mr Milena Dini Mr Milan upi

Projekat podrava: Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija Amerikog saveta za meunarodno obrazovanje

Partneri projekta: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu Fakultet za meunarodnu ekonomiju Megatrend Univerziteta Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Business Start-up Center Kragujevac American Corners u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu Partner Consulting Agency Beograd

SEPTEMBAR 2010.

Prirunik Kako uspeno itati i pisati? je nastao kao proizvod aktivnosti u vezi sa realizacijom projekta Unapreenje vetina itanja i pisanja kod studenata na univerzitetima u Srbiji. Podrka realizaciji ovog projekta i izdavanju prirunika je obezbeena kroz Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija, koji je pokrenuo Biro za obrazovanje i kulturu Vlade SAD (ECA), to je u skladu sa Fullbright-Hays zakonom iz 1961. godine, a kojim rukovodi Ameriki savet za meunarodno obrazovanje: ACTR/ACCELS. Miljenja izraena u ovom priruniku su miljenja autora pojedinih delova prirunika i ne izraavaju nuno stavove ni ECA, niti Amerikog saveta za meunarodno obrazovanje. Dodatno, realizacija ovog projekta i izdavanje prirunika ne bi bili mogui bez finansijske i logistike podrke sledeih partnera projekta: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu Fakultet za meunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta u Beogradu Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Business Start-up Centre Kragujevac Ameriki kutak u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu Partner Consulting Agency iz Beograda Handbook How to read and write effectively emerged as a product of the activities within the project Development of reading and writing skills of university students in Serbia. Support for project realization and handbook publication was provided by the Alumni Local Initiative Grants Program, which is funded by the Bureau of Educational and Cultural Affairs of the United States Department of State (ECA), under authority of the Fulbright-Hays Act of 1961 as amended, and administered by the American Councils for International Education: ACTR/ACCELS. The opinions expressed herein are the authors own and do not necessarily express the views of either ECA or the American Councils for International Education. Additionally, the project realization and handbook publication would not be possible without financial and logistic support of following project partners: Faculty of Economics of University in Kragujevac Faculty for International Economy of Megatrend University in Belgrade Faculty for Law and Business Studies, Novi Sad Faculty of Civil Engineering and Architecture of University in Ni Business Start-up Centre Kragujevac American Corners in Kragujevac, Belgrade and Novi Sad Partner Consulting Agency from Belgrade

SADRAJPREDGOVOR .......................................................................................................................................... 1 AKADEMSKO ITANJE .......................................................................................................................... 2 OPTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ITANJA ................................... 2 STRATEGIJE ITANJA ................................................................................................................. 3 KRITIKO ITANJE....................................................................................................................... 5 KAKO ITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? ................................................................................... 8 KAKO ITATI UDBENIKE? ......................................................................................................... 9 LITERATURA ............................................................................................................................... 12 AKADEMSKO PISANJE ........................................................................................................................ 13 IZBOR TEME ................................................................................................................................ 14 OD IDEJE DO REALIZACIJE PISANJE KAO PROCES........................................................... 14 POTRAGA ZA INFORMACIJAMA ............................................................................................... 16 POETAK PISANJA .................................................................................................................... 17 KOMPOZICIJA I SADRAJ .......................................................................................................... 17 REFLEKSIJA I REVIZIJA ............................................................................................................. 23 DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA .............................................................................................. 24 OSTALA GRAMATIKA I TEHNIKA PRAVILA ........................................................................ 27 LITERATURA ............................................................................................................................... 30 POSLOVNI IZVETAJ ........................................................................................................................... 31 STRUKTURA POSLOVNOG IZVETAJA ................................................................................... 33 FORMATIRANJE POSLOVNOG IZVETAJA ............................................................................. 40 LITERATURA ............................................................................................................................... 41 VETINE PREZENTACIJE .................................................................................................................... 42 USMENA PREZENTACIJA .......................................................................................................... 42 PREZENTACIJA AKADEMSKO-NAUNIH RADOVA................................................................. 46 PREZENTACIJA STUDIJE SLUAJA ......................................................................................... 47 PREZENTACIJA POSLOVNOG IZVETAJA .............................................................................. 47 PREZENTACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA PUTEM POSTERA/PLAKATA......................... 50 LITERATURA ............................................................................................................................... 54

O AUTORIMA......................................................................................................................................... 55

PREDGOVOR Iako kritiko itanje i pisanje akademskih tekstova igra vanu ulogu u procesu uenja i studiranja, malo se govori i raspravlja o nainima razvoja ovih vanih vetina. Cilj ovog prirunika je da ukae na praktine naine razvoja vetina kritikog itanja, miljenja i pisanja. On sadri brojne primere, koji objanjavaju mogue pristupe proceni i analizi proitanog. Ove vetine su viestruko vane i mogu pomoi studentima da bre i uspenije zavre studije, te da kasnije ostvare uspenu profesionalnu karijeru. Zato je potrebno razviti kritiki pristup itanju? Bez obzira na to koliko je tema teksta objektivna, tehnika ili nauna, autor donosi brojne odluke tokom istraivanja i pisanja, a svaka od ovih odluka moe biti predmet preispitivanja i diskusije, pre nego slepog prihvatanja. Proitane stavove treba prihvatati sa rezervom, svaku informaciju proveriti, u cilju formiranja sopstvenog stava o razmatranom problemu. U tom smislu je korisno tretirati proitano, ne kao injenicu, ve kao argument pisca. Izazov za studente je da procene i koriste informacije kako bi se ukljuili u akademsku debatu u kojoj treba da iskau svoje stavove, da ih brane i argumentuju. ta ini dobro pisanje ili dobrog pisca? Pisanje se esto definie kao ostvaljanje pisanog traga na papiru korienjem olovke, kompjuterske tastature ili nekog drugog sredstva. Meutim, ovo je samo tehnika definicija pisanja. Pisanje je odgovor na pisane ili usmene stavove nekog drugog, reakcija na svet oko nas, proces formulisanja i preispitivanja sopstvenih misli, odraz sposobnosti pisca da izraava i povezuje ideje. Edvard Forster je jednom postavio pitanje: Kako da znam ta mislim, dok ne vidim ta kaem? Ovo pitanje jasno ukazuje na sutinu filozofije ui kroz pisanje. Pisanje treba da pomogne studentima da naue da formuliu i izraze svoje misli, da izraze svoj kritiki pogled na neki problem i podele ga sa drugima. Uspenim savladavanjem vetina kritikog itanja i pisanja u toku studija, studenti stvaraju preduslove za kasnije uspeno ispunjavanje profesionalnih zadataka. Razvijajui ove vetine, studenti istovremeno razvijaju vetine pisanja poslovnih izvetaja. Odnosno, u meri u kojoj uspeno savladaju vetine akademskog pisanja, oni e moi da jasnije i preciznije artikuliu svoje poslovne izvetaje namenjene klijentima ili nadreenima. Iako su mnogo praktiniji, poslovni izvetaji treba da budu kreativni, argumentovani i jasno napisani. Oni slue kao pisani dokaz obavljenog posla i pregled preduzetih aktivnosti i donetih zakljuaka. Ma koliko kritiko miljenje i pisanje, kao i sistematinost u iznoenju zakljuaka u poslovnom izvetaju bili vani, izgovorene i napisane rei nee biti prihvaene ukoliko se pravilno ne identifikuje ciljna grupa i primene odgovarajue tehnike i vetine prezentovanja. Fridrih Nie je istakao da Ono to je govor nisu rei same, nego ton, jaina, modulacija, tempo kojim se rei izgovaraju ukratko muzika iza rei, strast iza te muzike, osoba iza te strasti. Dakle, sve to se ne moe napisati. Drugim reima, jednako je vano stilski pripremiti prezentaciju, koliko i pripremiti sadrinu prezentacije.

1

AKADEMSKO ITANJE Akademsko itanje je jedna od osnovnih akademskih vetina neophodnih za uspeno usvajanje i obradu sadraja na visokokolskom nivou. Da bi vetina itanja zaista bila akademska, neophodno je da se zasniva na kritikom miljenju. Akademsko itanje se odnosi na kritiko razmiljanje o proitanom tekstu i analizu argumenata koje je autor izneo. Stoga osnovna svrha akademskog itanja nije samo potraga za tekstualnim informacijama, ve ukljuuje razumevanje autorovog naina razmiljanja i sposobnost interpretacije ponuenih injenica. Evo nekoliko odrednica akademskog itanja: odreivanje osnovne svrhe teksta i analiza naina na koji autor razvija ili argumentuje svoj stav; analiza konteksta u kojem je tekst nastao (kome je namenjen, u kojim je okolnostima tekst pisan i slino); analiza samog izlaganja (nain na koji su definisani odreeni koncepti, teorijska osnova teksta, metodologija, struktura teksta); analiza ponuenih argumenata; evaluacija sveukupnog teksta i zauzimanje vlastitog stava. OPTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ITANJA Kako osoba zapoinje itnje? Njmnje produktivn nin je d italac zapone itanje od prve strane. Ako italac odvoji malo dodatnog vremena na poetku (od pet do deset minut z esej, ili dvdeset do ezdeset minut z knjigu) da zapone itanje na drugaiji nain, dugorono e utedeti vreme i znaajno poveti rzumevnje materije. Zato, pre nego to primeni strategije itanja, italac treba da preduzme osnovne korake koji se koriste u cilju formiranja Opteg pregleda materije koju ita. To su sledei koraci: 1. Korice ili predgovor: Potrebno je proitti svaki opis ili pohvalu izdavaa koji se mogu pronai na prednjoj ili zadnjoj korici knjige ili predgovoru i razmisliti o moguem znaenju naslova knjige. 2. Sdrj: Proitati sadraj knjige. Ukoliko postoji indeks, baciti pogled i obratiti panju na neke rei iz njega. 3. Uvod: Ukoliko knjiga ima kratko uvodno poglavlje, potrebno ga je proitati. 4. Prv i poslednj strn: Potrebno je proitati prvu ili prve dve strane prvog poglavlja knjige i poslednju ili poslednje dve strane poslednjeg poglavlja knjge. Na taj nain e italac stei precizniji uvid u sadrinu knjige. 5. Poeci i krajevi poglavlja: Potrebno je proitati prvi i poslednji psus svkog poglvlj u knjizi. italac treba da obrati panju n ilustracije (slike, dijagrame, itd.). Ukoliko italac prouava esej, a ne knjigu, potrebno je da razmisli o naslovu eseja; zatim da proita uvodne i zavrne sekcije, koje su najverovatnije duge po nekoliko pasusa i da obrati panju na ilustracije ukoliko postoje. 6. Svk strn: Z detljniji pregled, italac treba da okree stranice brzinom kojom e omoguiti svojim oima da na kratko vide svaku stranicu. Ako postoje nslovi, podnslovi ili ilustrcije, vrlo dobro bi bilo da ih italac pogleda na kratko. U suprotnom, dovoljno je da itaoeve oi uhvte neku re ili frzu n svkoj od strnica. Ovo moe izgledti udno n poetku, ali nakon to italac zavri pregled cele knjige na ovj nin, (obino u roku od deset do trideset minut) moe biti vrlo iznenaen koliko je upoznat sa sdrjem knjige. U tom sluaju e italac celu knjigu proitati sa mnogo vie razumevanja, sa vie oseaja vezanog za ono to je pisac eleo da iskae. 7. Pasusi poglavlja: Z veom temeljn pregled, potrebno je da italac proita prvu ili poslednju reenicu svakog pasusa. Ako italac nema dovoljno vremena za itanje kompletne knjige (korak 8) onda je korak 7 od velike pomoi.

2

8. Svk re: Poslednji kork, ukoliko italac ima dovoljno vremena, je da se ita kompletan tekst, uz istovremeno izvlaenje bitnih beleki. italac e uvek utvrditi da mu itanje ide mnogo lake ukoliko je napravio opti pregled knjige pre itanja, a isto vai i za izvlaenje beleki, pri emu se razumevanje proitanog znatno poveava. Savetuje se da italac koristi sve ove korake za knjigu, a da za esej krene od koraka 5. Ukoliko italac ita knjigu, korienje koraka 1-4 je neophodn minimum da bi pregled bio efiksn. Upotreba korka "5" poveava korisnost, dok je upotreba koraka "6" posebno korisna z itanje udbenik i drugih knjiga koje n krju morju d se proitju u celini. Ovj metod opteg pregleda se takoe moe koristiti ko pomo itaocu da proceni svoje znanje za ispit ili testiranje. Jednostvno se savetuje itaocu da proe ponovo kroz korke d bi osveio memoriju, uz izvlaenje beleki po potrebi. STRATEGIJE ITANJA Efikasno itanje poinje odabirom strategije itanja koja odgovara vrsti teksta koji treba biti proitan. Svrha akademskog itanja moe biti: sakupljanje informacija za esej (npr. seminarski ili diplomski rad), uenje o odreenoj temi ili razumevanje odreene teorije ili priprema za ispit. Postoji veliki broj rzliitih strtegij z efiksno itnje. Vano je znati da je svaka od njih korisna, ali u rzliitim situacijama. Strategije za itanje knjige, na primer, razlikuju se od onih koje se koriste kod itanja novinskih lanaka. Zato treba razmiljati o nainima na koje se neto moe proitati. Iako deluje logino, nije uvek dobr idej d italac proita tekst ili knjigu u potpunosti. Ponekad jednostavno nee biti dovoljno vremena. Tkoe je vno d se rzvije vetin identifikovnj glvnih idej u tekstu bez prekomernog obraanja panje na detlje i bez troenja vremen na traenje rei u reniku. Osnovne strategije itanja su: a) skeniranje, b) letimini pregled, c) identifikovanje kljunih reenica, d) detaljno itanje. Skenirnje Skeniranje je nin itanja koji se koristi za itanje tekstova kao to su telefonski imenici ili televizijski vodii. Oi se kreu veom brzo preko tekst sa ciljem traenja odreene informcije ili kako bi italac video d li tekst sdri odreenu relevantnu informaciju. Nije potrebno itti svku re, ve se panja obraa na kljune rei ili naslove. Letimini pregled Letimini pregled je strategija itanja koja podrazumeva brzi pregled teksta d bi italac uoio osnovnu ideju. Letimini pregled teksta znai da italac ukratko pogleda tekst; da shvati o emu se u tekstu radi tako to e pregledati glavne delove, ali nee itati tekst u celini. Ukljuuje pregled nslova, rezimea i reenica koje se odnose na temu svakog pasusa, a ne itaju se primeri i objnjenj. italac iitava prvu reenicu, ili prvu i poslednju reenicu svkog psusa. Pregledava grfikone i tbele, nslove i podnslove. Ov strtegij je tkoe korisna kd se izvlae beleke. itanje korienjem letiminog pregleda ne smo d moe pomoi d se u potpunosti proe kroz tekstove i utedeti vreme, ve je korisno i u vnrednim situcijm kada je vreme za predaju zadataka stiglo, a italac nije uspeo da uradi zadatak do kraja (to se u nekom momentu deava svima). U vnrednim situcijm, strategijom letiminog pregleda italac moe uestvovati u diskusijm na asu ili testirati poznavanje teksta u celini to je mnogo

3

bolje i mudrije nego proitti samo poetak knjige ili teksta. Za uspeno savladavanje ove strategije itanja, savetuje se: da italac ima na umu da vein naunih tekstov ima pasuse orgnizovne tko d se ve u prvoj reenici ukazuje ili rezimir o emu pasus govori, da italac koristi korake Opteg pregleda. Potrebno je poeti sa koracima "1-5", koji su potrebni d bi strategija itanja letiminim pregledom bila efikasna, da se italac posebno fokusira na korke "6-7". To su korci upravo namenjeni ovoj strategiji, s obzirom da kod razliitih autora metode organizovanja pasusa mogu biti drugaije, pa iz tog razloga itanje prve reenice svakog pasusa ne funkcionie, treba probati sa itanjem prve i poslednje reenice (u nekim situacijama, najbolji rezultati se postiu upravo itanjem prve dve reenice svakog pasusa). Primer 1 Mkroekonomij izuava interkcije u privredi ko celini. Ona nmerno pojednostvljuje pojedine grdivne elemente makroekonomske nlize sa ciljem da se objasne meuzavisnosti u ekonomiji. N primer, makroekonomisti obino ne brinu o karakteristikama pojedinanih vrsta potroakih dobara kao to su utomobili, poreti, televizori i raunari. Mnogo im je lake da sve ove proizvode tretiraju kao paket roba nazvan "roba iroke potronje", jer su vie zinteresovni z prouvnje interkcije izmeu domainstava koja kupuju robu iroke potronje i preduzea koja donose odluke oko kupovine min i zgrd. Izvor: Yates, 1995 Analiza teksta: Pasus poinje definicijom kljunog pojma, mkroekonomije. Zatim se objanjava definicija. Metodom letiminog pregleda se moe videti struktura pasusa (kljun re, definicij, primer). Nakon to italac letimino proita odreeni tekst on shvata njegove konture. Ipak, treba imati na umu da najefikasnije letimino itanje ukljuuje kritiko itanje. Ono podrazumeva razmiljanje o sadraju teksta i pisanje beleki o tekstu. Identifikovanje kljunih reenica Ova strategija itanja, identifikovanjem osnovne ideje svkog psus kroz kljunu reenicu, e pomoi i prilikom korienja metode letiminog pregleda i za izvlaenje beleki. esto se reenica koja je osnovna za temu nalazi na poetku pasusa. Primer 2 Trit koordinirju pojedinne odluke kroz prilgovnj cene. D biste videli kko, posmatrajte trite pljeskvic u voj okolini. Pretpostvimo d je koliin pljeskvic koj se nudi n prodju mnj nego koliina koju bi ljudi eleli d kupe. Neki ljudi koji ele d kupe pljeskavice nee biti u mogunosti d to urde. D bi izbor kupc i prodvc nainili komptibilnim, kupci e morti d proporcionlno smnje svoje potrebe i vie pljeskavica e biti ponueno n prodju. Ovakav ishod e poveati cene pljeskvic. Vi cen e podsti proizvoe d proizvode i prodaju vie pljeskavica. Izvor: McTaggart et al., 1999, p. 17 Analiza teksta: Ovj pasus se odnosi na trita. Reenica koja opisuje temu (kljuna reenica) je: Trit koordinirju pojedinne odluke kroz prilgovnj cene. Iko je vein reenica vezana za pljeskavice one se koriste ko primer koji ilustruje poentu.

4

Iko se kljuna reenica obino nalazi n poetku pasusa, to ne mora uvek biti sluj (Primer 3). Primer 3 Kd je ekonomsk efiksnost postignuta, trokovi proizvodnje su minimalni, a potroi ele kombinciju robe i uslug koji se proizvode. Tri rzliit uslov dovode do ekonomske efiksnosti. To su efiksna proizvodnja, efiksna potronja i efiksn rzmen. Izvor: McTaggart et al., 1999, p.13 Analiza teksta: U ovom sluju tem je odreena reenicom: Tri rzliit uslov dovode do ekonomske efiksnosti. Prv reenic u pasusu je primer ekonomske efiksnosti, nakon koje sledi reenica koja opisuje temu. Zatim sledi objanjenje tri uslova. Reenice koje opisuju temu nisu uvek potvrdne i lako uoljive, kao u Primeru 4. Primer 4 Ekonomija podrazumeva milione ljudi od kojih svaki donosi hiljade odluka godinje. To je mnogo izbor! Zar nee biti sukob izmeu njih? Kko su sve one koordinirne? Izvor: McTaggart et al., 1999, p. 17 Analiza teksta: U ovom sluju reenica koja opisuje temu je u obliku pitnj. Osnovn idej je koordincija odluk u ekonomiji. Detaljno itanje Ponekd je vno d se pljivo proit svka re i svki primer, kao i d se proit ceo lnk, poglvlje ili knjiga. Ovakva strategija itanja je neophodna ukoliko je materija koja se ita relevntna z neki rad na kojem italac radi, ili jsno predstvlj koncept koji itaocu zadaje probleme. Svka strtegij itnj je vn u odreenoj situaciji tako da je kombinovanje strategija uvek korisno i dobrodolo. italac moe eleti da skenir poglvlje dok ne prone odreeni pasus ili objnjenje koje je vano za njega samog. Moe eleti da letimino pregleda tekst sa ciljem da shvati vane ideje pre nego to bude poeo sa radom i proita odreene delove u potpunosti kada bude poeo rad na eseju. italac moe koristiti pristup letiminog pregleda jer razume odreeni koncept, ali zato mora itati materiju u potpunosti kada je potrebno da razume ideje na nain na koji ih je autor objasnio i koristio primere da itaocu pomogne u razumevanju. KRITIKO ITANJE Kako itati kritiki? Ve je istaknuto da akademsko itanje ne postoji bez kritikog miljenja. Efikasno itanje nije jedina vetina koja je potrebna pri studiranju, ve je potrebno i kritiko itanje tekstova. Ovo znai ne donositi sud o tekstu dok italac ne: razume poruku koja je soptena, proceni dokaze koji podravaju poruku, proceni perspektivu pisca. Ukoliko se tekst ita nekritiki mogue je prihvatiti tekstove i argumente koji su manjkavi, puni predrasuda i subjektivno napisani. Kritiko itanje moe da pomogne da se studija i aktivnosti istraivanja nastave to je mogue ispravnije. Da bi se odreeni tekst itao kritiki, ali i da bi se istovremeno vebala sposobnost kritikog miljenja, italac moe da koristi listu

5

za proveru kritikog itanja koja e mu pomoi da uputi prava pitanja u vezi sa materijalom koji je prouavao. Lista za vebanje i proveru kritikog itanja Pitanja u okviru ove liste za proveru su dizajnirana kao vodi kroz proces itanja akademskih tekstova, kritiki i analitiki, i mogu se primeniti na veinu akademskih tesktova. To su sledea pitanja: Koja je perspektiva/pristup autora? Da li postoji drugi teorijski ili filozofski pristup koji bi se mogao koristiti? Ko/ta je izostavljeno iz teksta? Da li autor pie iz perspektive lana zatvorenog kruga (insajdera) ili nekoga ko je van odreenog kruga? Kako ova injenica utie na ono to je ukljueno u/iskljueno iz teksta? Da li se slaete sa onim na ta je autor ukazao? Da li su zakljuci na koje je autor ukazao podrani dokazima? Da li je dokaz anegdotski ili je rezultat naune studije/istraivanja? Da li dokaz ima neke preporuke/reference? Da li su one novijeg datuma? Da li pisac predstavlja (svoje/tue) miljenje kao injenicu? Da li pisac koristi validno rasuivanje? Da li postoje neke pretpostavke koje je pisac pojasnio itaocu? Da li je pisac suvie pojednostavio kompleksne ideje? Da li je pisac donosio nepodrane generalizacije? Da li je pisac izvodio razumne zakljuke? Da li je pisac prezentovao ideje drugih autora tano? Zaista? Da li je pisac izobliio ideje drugih ili ih predstavljao van konteksta? Da li pisac koristi nefer taktike ubeivanja kao to su pozivanje na predrasude ili strah? Da li pisac predstavlja uravnoteenu sliku problema? Kako okarakterisati ton kojim se pisac slui? Da li ton utie na itaoev doivljaj teksta? Da li piev jezik, ton ili izbor primera otkriva ikakve predrasude? Ukoliko je tako da li pieve predrasude smanjuju njegov kredibilitet? Da li tekst izaziva itaoeve sopstvene vrednosti, verovanja i pretpostavke? Ukoliko tekst sadri statistiku, grafikone, ilustracije itd, da li su oni adekvatno predstavljeni i diskutovani i da li doprinose argumentu autora? [Kirszner and Mandell, 1992, pp. 100-117] Dalja lista pitanja posebno se odnosi na istraivake lanke: Da li su ogranienja istraivanja jasna? Da li je metodologija validna? (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)? Da li su rezultati konzistentni sa ciljevima? Da li se rezultati mogu potvrditi? Da li su tvrdnje koje je je autor izneo o svom istraivanju interno konzistentne, odnosno da li su ciljevi, metode, rezultati i zakljuak istraivanja logiki konzistentni jedni sa drugima (tj. ako je dokaz na bazi istraivanja podran rezultatima; metodologija dozvoljava da cilj istraivanja bude dostignut)? Da li su dijagrami jasni itaocu? [Harris, 1992]

6

Primer 5 Timovi nisu udotvorno reenje za sve probleme. Oni imaju zadatke koji se moraju ostvariti u fiksnom vremenskom roku. Tim koji je oznaen kao upravljaki imae nemogu zadatak i sigurno nee uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloi napor da sazna ta zadatak upravljanja ukljuuje i ta podrazumeva uspeh. Timovi nisu ni jeftina reenja. Oni nepovratno troe resurse i vreme. Timovi retko reavaju konflikte i esto se u timu radi pod pritiskom. Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnou, onda pojedinac, a ne tim, treba da zavri posao. Izvor: Sinclair, 1990 Pitanja za analizu teksta: Tim koji je oznaen kao upravljaki imae nemogu zadatak i sigurno nee uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloi napor da sazna ta zadatak upravljanja ukljuuje i ta podrazumeva uspeh. - Koje dokaze je autor obezbedio da podri ovaj argument? Timovi nisu ni jeftina reenja. Oni nepovratno troe resurse i vreme. - Da li postoje dokazi koji podravaju iznete tvrdnje? Timovi retko reavaju konflikte i esto se u timu radi pod pritiskom. - Da li biste ovo prihvatili kao injenicu? Zato? Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnou, onda pojedinac, a ne tim, treba da zavri posao. Je li to stav autora ili injenica? Primer 6 Jo jedna iluzija je da lideri nisu lanovi tima. Liderstvo se vraa u modu. Ali, ljudi u timovima esto pokuavaju da dokau da dobar timski rad ini liderstvo nepotrebnim. Eksplicitno ili snano lidersko ponaanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreenju timova. Ova iluzija i nedostatak liderstva do kojeg ona dovodi je jedna od najgorih stvari koja se moe desiti timu. Lider je veza tima sa irom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse, podrku i kredibilnost. Zato je timovima neophodna pomo da bi razumeli kako se njihove potrebe za liderstvom menjaju. Izvor: Sinclair, 1990 Pitanja za analizu teksta: Liderstvo se vraa u modu. - Ko kae da se liderstvo vraa u modu? Eksplicitno ili snano lidersko ponaanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreenju timova. - Da li je ovo pretpostavka ili dokazano znanje u okviru discipline Menadmenta? Lider je veza tima sa irom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse, podrku i kredibilnost. - Ova poenta je izneta kao injenica. Na kojoj teoriji je bazirana? Da li se slaete sa njom?

7

Primer 7 Da li su tvrdnje autora o njegovim istraivanjima interno konzistentne? Da li pisac koristi nefer taktike ubeivanja kao to su pozivanje na predrasude ili strah? Da li ima pretpostavki koje je autor pojasnio? Da li su zakljuci autora podrani dokazima? Kako okarakterisati ton kojim se pisac slui? Da li ton utie na itaoev doivljaj teksta? Da li su ogranienja procedure ispitivanja jasna? Da li je pisac koristio neproverena uoptavanja? Da li je metodologija validna (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)?

U nedavnom istraivanju o australijskoj pastrmci, biolozi su ustanovili da pastrmka brzo ui da pravi razliku izmeu razliito obojenih kontejnera u cilju prepoznavanja onog u kojem se dri hrana. Biolozi se nadaju da bi mogli da koriste ovu informaciju da razviju kontrolne programe za evropskog arana koji izaziva pusto u vodotocima australije.

Analiza teksta: Kritiki italac treba da postavi pitanje o rasuivanju i metodologiji u okviru ovog iseka. Prvo, pretpostavka da su eksperimenti izvreni na pastrmkama neminovno istie injenicu da drugi tipovi riba nisu podrani dokazima. Drugo, informacija koja se odnosi na metodologiju je veoma ograniena i ostavlja itaocu brojna neodgovorena pitanja vezana za veliinu uzorka, uslove pod kojima je eksperiment izvren, kontrolu promenljivih itd. Bez ovih informacija italac mora da bude veoma oprezan u vezi sa tvrdnjom da pastrmke mogu da razlikuju boje. Druge promenljive kao to je uticaj mirisa mogu da pomognu pastrmkama da razlikuju pravi kontejner. Dakle, italac treba da odabere pitanja iz dostupnog izbora koja e kao kritiki italac postaviti u vezi sa tekstom. Najvanija pitanja, s tim u vezi su: Da li postoje neke pretpostavke koje je autor pojasnio itaocu? Da li su zakljuci autora podrani dokazima? Da li su ogranienja procedure ispitivanja jasna? Da li je metodologija validna (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)? KAKO ITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? Akademski tekstovi su uglavnom formalni po strukturi i stilu pisanja. Da bi se usvojio to vei broj informacija iz proitanog pasusa, poglavlja ili odlomka akademskog teksta, potrebno je koristiti efikasne strategije akademskog itanja. Najbolje bi bilo fokusirati se na: itanje uvoda kako bi se pronala osnovna poenta tj. svrha teze ili kljuni (glavni) argument; uloga uvoda je da naini osnovu teme akademskog teksta i da u prvi plan istakne osnovnu poentu pisca i pregled/pronalaenje kljunih reenica, tj. reenica koje ine poentu pasusa; kljuna reenica ukazuje na osnovnu poentu koja je data u pasusu, dok sve druge reenice u pasusu imaju ulogu da daju dodatna objanjenja ili obezbede dokaz za datu poentu. Proitajte uvod jednog akademskog teksta u Primeru 8 i podvucite reenicu koja predstavlja osnovnu poentu. Primer 8 Ljudi ive na Zemlji pola miliona godina. Poljoprivreda, neophodna osnova za stalno naseljenje, stara je samo dvanaest hiljada godina. Civilizacije su prisutne unazad nekih est hiljada godina. Ukoliko se razmilja o itavom opsegu ljudskog postojanja kao o jednom danu, poljoprivreda bi nastala oko 23:57h. Razvoj modernih nauka bi nastao oko 23:59:30 asova. Ipak, najvei broj promena se dogodio ba u poslednjih trideset sekundi ljudskog dana. Analiza teksta: Kljuna reenica je: Ipak, najvei broj promena se dogodio ba u poslednjih trideset sekundi ljudskog dana.

8

U primeru 9 se nalazi deo jednog akademskog teksta u kojem je potrebno identifikovati i podvui kljune reenice. Primer 9 Nain naglaavanja ili akcenta rei je blisko povezan sa zvucima koje re sadri, naroito kada su u pitanju zvuci samoglasnika. U engleskom jeziku samoglasnici su dugi, glasni i esto vieg tona kada su u naglaenim slogovima nego to je to sluaj kada su u pitanju nenaglaeni slogovi. Pored toga, ukoliko dodavanje zavretka rei uzrokuje promenu naglaska sa jednog sloga na drugi, neki od samoglasnika u rei mogu biti drastinije izmenjeni i mogu postati drugaije foneme. Ove promene se ne odraavaju u pravopisu. Na primer, kada se re declare, koristi da se neto objavi - declaration, naglasak se menja: prvi samoglasnik dobija lagani naglasak, drugi samoglasnik gubi naglasak dok najjai akcenat ide na trei samoglasnik. U kreiranju reenica i stvaranju znaenja reenica, naglasak ima razne upotrebe. Najpoznatije je kontrastivno ili empatiko naglaavanje, kao kada neko kae I want the black book, not the green book sa najjaim naglascima na black i green. Uporedite ovu reenicu sa sledeom: I want the black book, not the black notebook u ovoj reenici najjai naglasak je na book, a ne na notebook. Akcenat se u engleskom jeziku koristi i za razlikovanje sloenica od fraza: greenhouse je sloena imenica a naglasak je na rei green, ali green house je bilo koja kua ofarbana zelenom bojom. Izvor: Berko-Gleeson, J., 1993 Analiza teksta: Moe se primetiti da se diskusija autora o naglasku pomera sa sagledavanja naglaska u okviru rei do naglaska u okviru reenica, a zatim i do naglaska kao neega to ini razliku izmeu rei i reenica. Nain naglaavanja ili akcenta rei je blisko povezan sa zvucima koje re sadri, naroito kada su u pitanju zvuci samoglasnika. U kreiranju reenica i stvaranju znaenja reenica, naglasak ima razne upotrebe.

KAKO ITATI UDBENIKE? Kao deo eksperimenta, direktor Harvard centra za izuuvanje itanja, dr Perry je zatraio od 1500 brucoa da proitaju poglavlje od 30 strana. Istovremeno im je objasnio da e ih prekinuti za 20 minuta i zatraiti od njih da identifikuju vane detalje i napiu esej o onome to su proitali. Iako su studenti bili relativno uspeni u odgovaranju na kratka pitanja sa vie ponuenih odgovora, samo je 15 studenata bilo u stanju da napie esej o temi poglavlja. Odnosno, samo je njih petnaest proitalo saetak poglavlja i delove teksta koji su bili izdvojeni na marginama [http://www.dartmouth.edu/~acskills/success/reading.html]. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da studenti esto gube puno vremena u nastojanju da proitaju itav tekst. Pokuaje da letiminim pregledom proitaju tekst, mnogi studenti ak smatraju neprimerenim. Kako dr Perry istie studenti treba da se zapitaju ta je to to ele da ostvare itanjem, a da zatim u tekstu potrae upravo to. Udbenike treba itati drugaije u odnosu na ostale vrste knjiga, naroito beletristiku. Prilikom itanja standardnih udbenika, informacije se mogu sakupljati korienjem razliitih strategija, ali je najbolje odmah: podeliti knjigu na poglavlja, podeliti poglavlja na sekcije i podeliti sekcije na podsekcije.

9

Dalje i detaljnije prikupljanje informacija se vri na nivou podsekcija sagledavanjem naina na koji se kljune reenice koriste kako bi se: uoila i razumela osnovna poenta pasusa i uoila i razumela opta ideja podsekcije. Ukoliko se tokom itanja koristi vie ula i sposobnosti (vid, sluh, govor, pisanje i sl.), lake je razumeti poentu pasusa i/ili sekcije. Iako glasno itanje za mnoge moe biti neobian pristup, to moe uticati na preobraaj od pasivnog, ka aktivnom itaocu. Glasno itanje oduzima vie vremena, ali moe doprineti razumevanju i preispitivanju nekih delova proitanog teksta. Zapisivanje zakljuaka i beleki na marginama udbenika ili u svesci, isto mogu biti od pomoi. Isto se odnosi na podvlaenje kljunih rei i reenica, obeleavanje nedovoljno jasnih delova teksta (npr. znakom pitanja), zaokruivanje nepoznatih rei za koje treba pronai objanjenje u reniku. Mnogo informacija o poruci autora se moe dobiti letiminim pregledom kompletne knjige pre nego to se zapone njeno temeljno itanje. Kada se govori o udbenicima, posebno treba da se obrati panja na: naslov knjige, naslove poglavlja, naslove sekcija i sadraj. Da bi se lake razumeo pristup efikasnom prikupljanju informacija na ovaj nain, od pomoi moe da bude odlomak iz jednog udbenika. Radi se o udbeniku Elementi nege: model nege zasnovan na modelu ivljenja [Roper, Logan, and Tierney, 1996]. Naslov knjige je prva stavka koja itaocu moe da kae neto o poruci pisca. Na koju grupu rei u naslovu autori ele da se italac fokusira? Na: a) elemente nege, b) model nege ili c) model ivljenja. Oigledno je da autori akcenat stavljaju na model ivljenja. Sadraj knjige sadri detalje o poglavljima ili temama pokrivenim u knjizi. Potrebno je da italac primeti kako sadraj blie objanjava poruku iznetu u naslovu. Poglavlja i naslovi poglavlja pomenutog udbenika su predstavljeni na slici 1. Deo I Model nege zasnovan na modelu ivljenja Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti Poglavlje 2: Model ivljenja Poglavlje 3: Model nege Deo II Nega bolesnika i ivotne aktivnosti Poglavlje 4: Odravanje sigurnog okruenja Poglavlje 5: Komuniciranje Poglavlje 6: Disanje Poglavlje 7: Ishrana Poglavlje 8: Defekacija Poglavlje 9: Lina higijena i oblaenje Poglavlje 10: Kontrolisanje temperature tela Poglavlje 11: Mobilisanje Poglavlje 12: Rad i igranje Poglavlje 13: Izraavanje seksualnosti Poglavlje 14: Spavanje Poglavlje 15: Umiranje Slika 1. Sadraj udbenika Elementi nege Izvor: Roper, Logan, and Tierney, 1996

10

Naslovi poglavlja u prvom delu govore itaocu da e knjiga prvo razraditi koncepte nege bolesnika, zdravlja i bolesti, kao i koncept modela ivljenja, pre nego to prikae kako se na osnovu tih modela kreira novi model nege bolesnika. Naslovi poglavlja u drugom delu knjige sugeriu da e model nege bolesnika u nastavku udbenika biti detaljno objanjen kroz pojedinane ivotne aktivnosti. Posmatranjem tiva na ovaj nain, tj. letiminim pregledom strukture knjige, lako se stvara ideja o poruci autora. Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti ta je nega bolesnika? ta je zdravlje? ta je bolest? Zato se sprovodi reforma sistema zdravstvene zatite? Kako se nega bolesnika suoava sa promenama i izazovima? Slika 2. Naslovi sekcija u prvom poglavlju udbenika Elementi nege Izvor: Roper, Logan, and Tierney, 1996 Kao to se moe videti sa slike 2, prvo poglavlje udbenika daje definicije nege bolesnika, zdravlja i bolesti i dva vana pitanja koja nagovetavaju glavne probleme koji bi mogli biti detaljno obraeni u narednim poglavljima. Poenta je u tome da letiminim pregledom naslova poglavlja (ili sekcija) udbenika, italac dobije optu sliku o kompletnoj temi ili problemu pre nego to pone temeljno itanje. Ova opta slika posao itanja i razumevanja kompletnog teksta udbenika ini mnogo lakim. Kada treba proitati udbenik, podela gradiva na poglavlja, sekcije i podsekcije i itanje sadraja teksta za otkrivanje kljune poruke omoguavaju mnogo vii nivo efikasnosti itanja (vidi primere 10 i 11). Primer 10 Poglavlje 3: Model nege Pretpostavke modela ivotne aktivnosti (A) Upotreba koncepta A Kompleksnost A Povezanost A Prioriteti izmeu A Vanost A A i pojedinac Ljudski vek Rano detinjstvo Detinjstvo Adolescencija Zrelo doba Starost Analiza sadraja: Naslovi sekcija obezbeuju poglavlja Model nege. pregled

itanjem sadraja saznaje se da postoje pretpostavke koje ine osnovu ovog modela: ivotne aktivnosti i ljudski vek su osnovni faktori koji utiu ili doprinose modelu nege bolesnika.

11

Primer 11 Faktori koji utiu na aktivnosti ivljenja 30 Bioloki 32 Psiholoki 35 Socio-kulturni 36 Faktori okruenja 38 Politiko-ekonomski 40 Analiza sadraja: Sadraj ima funkciju da pomogne u lociranju informacija. ta jo ovaj sadraj govori o faktorima koji utiu na aktivnosti ivljenja? Na kojoj strani pronai informacije; Navodi aktivnosti ivljenja; Navodi faktore koji utiu na aktivnosti ivljenja. Ovaj sadraj istie faktore koji utiu na aktivnosti ivljenja LITERATURA 1. Yates, C. J. (1995). Economics. New York: Phoenix ELT 2. Kirszner, L.G. and Mandell, S.R. (1992). The Holt Handbook. Sydney: Harcourt Brace College Publishers. 3. Harris, R. B. (1992). Editorial. Journal Of Construction Engineering and Management, Vol 118, Issue 1: p.1-2. 4. McTaggart, D. Findlay, C. and Parkin, M. (1999). Economics, 3rd edn. Melbourne: Addison Wesley Longman. 5. Sinclair, A. (1990). "Myths about teamwork." The Weekend Australian, April 7-8, 1990. 6. Roper, N., Logan, W.W. and Tierney, A. J. (1996). The Elements of Nursing: A model for nursing based on a model for living. Edinburgh: Churchill Livingstone. 7. Berko-Gleeson J.(1993). The Development of Language. NewYork: Macmillan. 8. Academic Skills Center. Reading Your Textbooks Effectively and Efficiently. Dostupno na http://www.dartmouth.edu/~acskills/success/reading.html, dana 28.09.2010.

12

AKADEMSKO PISANJE Pod akademskim pisanjem se podrazumeva pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe. To su tekstovi razliitog obima, forme i sadraja, na primer: esej; seminarski rad; diplomski rad; master rad; doktorski rad, prikaz knjige, nauni rad (akademski lanak). Sposobnost izraavanja u pisanom obliku misli, ideja, stavova, miljenja je veoma vana za svaku profesiju. Zato se nastoji da studenti u toku studija, kroz pisanje akademskih tekstova savladaju osnovna tehnika i metodoloka pravila pisanja. Pisanje nije komplikovano, ali ukljuuje itavu lepezu vetina i strunosti koje se formiraju kroz odreen vremenski period. Nakon svladavanja osnovnih principa, pisanje se ui vebajui. Kroz ponovljeno pisanje razvijaju se vetine izraavanja misli, oblikovanja ideja, i izotravaju se rei i fraze [Kuba and Koking, 2004, 11]. U tom cilju, u toku studija studenti imaju obavezu da napiu nekoliko radova. Na osnovnim studijama to su seminarskih radovi ili eseji, na diplomskim akademskim studijama to je master rad, a na doktorskim studijama doktorat. Osim ovih, obaveznih pisanih radova, studenti osnovnih studija koji pokazuju interesovanje prema naunom radu, kao i studenti diplomskih akademskih i doktorskih studija piu prikaze knjiga i lanke za naune konferencije i asopise. Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogunost da student kroz samostalnu istraivaku delatnost naui neto vie o izabranoj tematici. Teme seminarskih radova su u najveem broju sluajeva ve veoma detaljno obradili drugi autori, eksperti iz datih oblasti, tako da se seminarski radovi u glavnom fokusiraju na sistematizovanje i jasno predstavljanje obraenog materijala. Seminarski rad podrazumeva iscrpan pregled postojee literature na odreenu temu i njenu obradu u skladu sa pravilima pisanja akademskih radova [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 1] Za razliku od seminarskih radova nauni radovi, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenja odreenom naunom disciplinom i oni treba da nose informacije i injenice koje do tada iroj naunoj javnosti nisu bile poznate. Dakle, nauni radovi su ne samo informativni, ve sadre i znaajne pomake u shvatanju odreenih naunih pitanja, nude nova reenja, nove metode i tehnike za pristup problemu od znaaja za odreenu naunu oblast, pretpostavke za definisanje teorijskih modela, ili potvrdu istih na osnovu irokog spektra injenica koje je utvrdio, proverio i definisao autor naunog rada [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 2]. Diplomski i master radovi se piu u obliku naunog rada, a najvei nauni doprinos ima doktorska disertacija. Struni, ili radovi vezani za odreene profesije, nemaju naunu vrednost u najuem smislu. Oni se piu sa ciljem da se strunoj publici predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreenih aktivnosti, unapreenja ve postojeih tehnika i metoda, kao i nove tehnike i metodi koji odreenoj strunoj grupaciji moda nisu do tada poznati, a koji nude znaajno poboljanje uslova i rezultata rada [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 2]. Bitno je da sve gore navedene vrste akademskih radova poivaju na istim principima u pogledu strukture, tehnike i grafike obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i sastavljanju bibliografije, a razlikuju se po sloenosti teme i obraene literature. Svrha ovog dela prirunika je da uputi studente na osnovna pravila naunog i strunog pisanja koja e kasnije koristiti kako u toku studija tako i prakse.

13

IZBOR TEME Prvi i kljuni korak pisanja akademskog rada je izbor teme. Cilj akademskog rada jeste da se student blie upozna sa materijom, da produbi znanje i razmiljanje o odreenoj problematici. Svaki akademski rad poiva na istraivanju. Bez temeljnog istraivanja nema dobrog akademskog rada. Tema istraivanja mora da bude: zanimljiva (za studenta i za itaoce); aktuelna (za nauku i praksu); podobna za naunu obradu (da ima odreen stepen sloenosti i nije prethodno iscrpno nauno obraivana); mogua za istraivanje (postoji dovoljan broj dostupne literature, opreme i ostalih uslova); adekvatna po obimu za odreenu vrstu akademskog rada (ne sme biti ni preiroka ni preuska); sposobna da stvori ili kae neto novo (novina); sposobna da rezultati budu primenjivani u praksi; prikladna za onoga ko istrauje; relevantna za studije, smer na kom se rad pie. Izbor teme, uoavanje problema istraivanja, je jedan najteih zadataka u pisanju. Ono je istovremeno i najkreativniji doprinos u istraivanju, jer samo uoavanje vanih problema dovodi do znaajnih otkria. Najbolje je da, nakon kraeg istraivanja, student sam izabere temu u skladu sa svojim interesovanjem, uz konsultaciju sa profesorom, mentorom. Preporuuje se naroito ako se radi o sloenim radovima, kao to su diplomski i master rad, da se prilikom prvog razgovora sa profesorom izabere okvirna tema, a konana formulacija naslova kasnije. OD IDEJE DO REALIZACIJE PISANJE KAO PROCES Pisanje predstavlja proces uobliavanja i argumentovanja ideja. Pisanje je veoma dinamian proces, u kome se stalno menjaju formulacije reenica, struktura i sadrina teksta. Pisanje ne podrazumeva puko razumevanje tematike, ve je to kreativan proces. Pokuaj da se pre poetka pisanja sve zna, moe kod studenta stvoriti nepremostivu prepreku, jer e pored ostalih obaveza student retko imati dovoljno vremena za istraivanje u toj meri da bi stekao subjektivan oseaj znanja i samim tim samouverenosti za pisanje. Zato je bitno da se nakon kraeg istraivanja pristupi pisanju. Pisanje je kreativan proces. Koliko ljudi, toliko udi je istina u ovom sluaju, jer e ista tema od razliitih autora biti razliito obraena. Osim razlika u stilu jezika i strukturi reenica, razlike se mogu uoiti i u strukturi celog rada, pa i u obraenoj literaturi. Pisanje kao proces podrazumeva da je tekst u stalnoj evoluciji. Od prvog nacrta, preko radne verzije, pa sve do konane verzije, tekst proe dug put. U toku pisanja student komunicira sa samim sobom. Misli postaju objektivizirane, tj. odvajaju se od autora i dobijaju sopstveno bitisanje [Kuba i Koking, 2004, 12]. S druge strane, student razmenjuje ideje sa itaocima, komunicira sa ljudima kojima neto eli saoptiti. Znai, akademski rad se nikada ne pie da bi se pisalo, ve se pie radi komunikacije sa italakom publikom, bilo da je to samo profesor (mentor) ili/i ira publika. Pisanje prate refleksija, pregled teksta i ponovno pisanje (revizija). Ponovnim itanjem student se suoava sa objektivnom stvarnou svojih rei. Pored samorefleksija, izuzetno je korisno da rad pregleda kolega, ili neka druga osoba, koja je po mogunosti upoznata sa tematikom rada, kako bi mogla dati kritiki sud o tekstu i u sadrinskom smislu. Veoma esto, nakon dueg bavljenja tematikom i pisanja raznih verzija rada, autor ne primeti greke u svom radu, kao to su neloginost reenica i nejasna struktura.

14

Iako tekst uvek moe biti bolji, jedna verzija treba da se proglasi konanom. Pisanje se mora jednom zavriti. to je tema kompleksnija i dinaminija to je tee doneti odluku o konanosti teksta. Ako tekst ima prihvatljivu strukturu, definisan cilj, predmet i metod istraivanja, dovoljan broj obraene literature i nauni doprinos, treba stati sa pisanjem i postojeu verziju proglasiti konanom. Bez obzira to tekst ne sadri sve informacije do kojih je autor doao u toku istraivanja, jer se sve saznate informacije nikada ne mogu inkorporisati u rad. Znai, kada tekst formalno zadovoljava sve zahteve akademskog rada i u sadrinskom smislu ini zaokruenu celinu, pisanje treba zavriti. PLANIRANJE Za efikasno pisanje je potrebno dobro planiranje. Planiranje podrazumeva planiranje vremena koje e biti posveeno pisanju itavog teksta, kao i pojedinih delova. Pisanje treba poeti na vreme, jer tekst podlee evoluciji, on nastaje kroz odreen vremenski period, a vremena nikada nema dovoljno. Vreme posveeno pisanju treba da se planira, uzimajui u obzir prioritete, dnevni raspored aktivnosti, kao i doba dana koje najvie odgovara za pisanje (upravljanje vremenom). Od linih organizacionih sposobnosti studenta zavisi koliina vremena i detalji plana rada. Za manje organizovane studente je korisno sastaviti detaljan raspored nedeljinih i dnevnih aktivnosti. U skladu sa postojeim obavezama, vreme raspoloivo za akademsko pisanje se ne sastoji samo od pisanja. Veliku panju treba posvetiti i prikupljanju materijala, istraivanju i sreivanju teksta u tehnikom smislu (fusnote, bibliografija, margine, itd.). Prema tome, u procesu akademskog pisanja razlikuju se sledee faze: Planiranje: nakon izbora teme, akademsko pisanje poinje osmiljavanjem i razradom ideje, pre izrade nacrta rada. Korisno je napraviti okvirni plan rada koji sadri: - definiciju problema; - nacrt sadraja; - metode i tok istraivanja; - predviene rezultate istraivanja; - nacrt zakljuka; - pregled literature [Uzelac, 2004, 14]. Istraivanje: prikupljanje materijala ili vrenje eksperimenta i drugih naina istraivanja u zavisnosti od naune oblasti iz koje se rad pie. Izrada nacrta: akademski tekst obino ne nastaje od poetka do kraja; esto se prvo piu delovi za koje autor smatra da su najbolje osmiljeni ili o kojima ima najjasniju ideju, ali uvek treba imati u vidu cilj i organizaciju celokupnog teksta kao i publiku kojoj se tekst obraa. Refleksija: ponovno itanje i kritiko preispitivanje sadrine rada. Revidiranje: odnosi se kako na revidiranje pojedinih reenica, prelazak iz jednog dela rada u drugi ili analizu redosleda ideja, tako i na ponovno pisanje nekih delova teksta. Provera: na kraju sledi provera poslednje verzije, kako u formalnom tako i u sadrinskom smislu. Pojedine faze se prepliu i teko se mogu jasno razgraniiti. Npr. nacrt se ne revidira samo jednom pred zavretak pisanja, ve se u toku pisanja stalno menja stilizacija reenica, a ponekad i struktura teksta. Takoe, istraivanje se ne zavrava pre poeta pisanja, ono traje i preplie se sa tokom izrade nacrta. Bitno je napomenuti da faza istraivanja i revizije kao i provere esto oduzimaju mnogo vie vremena od prvobitno predvienog, te prilikom planiranja treba ostaviti dovoljno prostora za ove aktivnosti. Treba napomenuti da je akademsko pisanje, kao i svako pisanje, veoma kreativna aktivnost, iji uinak u mnogome zavisi od inspiracije za pisanje, te se ne treba iznenaditi da pisanje ne ide svaki dan, ili da se ne nalazi isto zadovoljstvo i ne ostvaruju isti rezultati prilikom svakog pojedinanog pokuaja uobliavanja teksta. U nedostatku inspiracije valja posvetiti

15

vremena tehnikim aspektima teksta, npr. sreivanju fusnoti, a prilikom planiranja vremena treba obratiti panju i na ovaj faktor. POTRAGA ZA INFORMACIJAMA Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa istraivanja pa i pisanja akademskog rada. Studenti pisanjem akademskih radova vebaju vetinu potrage za informacijama, jer je potraga za informacijama bitan sastavni deo svake profesije (intervjui, ankete, korespondencija sa ekspertima, prikupljanje podataka od strunih slubi itd.). U potrazi za informacijama veoma je znaajno prepoznati razliku izmeu primarnih i sekundarnih izvornika. Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna taka za teorijsku raspravu i istraivanje. To su nauni radovi, transkripti govora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija itd.; sve ono to se moe smatrati informacijom iz prve ruke. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize, studije, prirunici i sl., koji se baziraju na primarnim izvornicima, odnosno koji se bave sadrinom i informacijama koji se u njima nalaze. Sekundarna literatura moe sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom sluaju prepriana na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode na odreenoj teritoriji predstavlja primarni izvor. lanak u dnevnim novinama koji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja primer sekundarne literature [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 6-7]. Biblioteke su uvek pravo mesto za poetak istraivanja i prikupljanja informacija. Veoma esto student nee nai sav potreban materijal u biblioteci svog matinog fakulteta, te u toku istraivanja moraju posetiti i druge biblioteke. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, asopisa i svih ostalih tampanih materijala koje nudi svojim lanovima. Veina biblioteka poseduje elektronski katalog, to omoguava pretraivanje kataloga sa kunog raunara. Meutim, da bi se knjiga pozajmila, mora se lino posetiti biblioteka. Svaka biblioteka ima elektronsku formu za pretraivanje, najee preko prezimena autora, naziva dela ili kljunih rei. Akademski radovi obino zahtevaju pregledanje strune literature koja se nalazi u naunim asopisima, ali ne treba zanemariti ni enciklopedije, renike, komentare i sl., koji takoe mogu biti nezaobilazni izvori informacija. Prilikom prikupljanja literature veoma je bitno obratiti panju na aurnost literature. Mada ni stariju literaturu ne treba odbaciti, jer moe biti veoma korisna za sagledavanje istorijskog aspekta izabrane teme, treba se truditi da se u pisanju rada koristi literatura novijeg datuma. U savremenoj nauci istraivanje je doivelo znaajan napredak zahvaljujui internet tehnologiji. Internet nudi nesistematian konglomerat najrazliitijih vrsta informacija, a na istraivau je da napravi razliku izmeu dostupnih informacija i da koristi samo one izvore koji obezbeuju odgovarajui kvalitet informacija. Svetski pretraivai, kao Google, kombinovanjem kljunih rei dovode do velikog broja najrazliitijih izvora informacija. Takoe, danas veliki broj naunih i strunih asopisa, imaju tzv. elektronska izdanja iji je sadraj dostupan preko Interneta. Pristup nekima od njih je komercijalan (to podrazumeva neophodnu pretplatu), dok su drugi dostupni bez novane nadoknade. Veoma je korisno, a ponekad i neophodno pretraiti informacije koja se nalaze na zvaninim prezentacijama dravnih organa, instituta, ustanova, i sl. Procena izvornika informacija Materijal koji se prikupi u toku istraivanja se mora kritiki proceniti. Nije sve to je napisano i odtampano apsolutna istina i verodostojan podatak. To se jo vie odnosi na informacije do kojih se dolazi putem Interneta, gde se informacije esto objavljuju bez ikakve kontrole kvaliteta i verodostojnosti.

16

Literatura koja se prikupi u poetnoj fazi istraivanja je uvek ira od one koja se kasnije koristi za pisanje rada. Odreeni izvor literature e se, uprkos primamljivom naslovu, svojom sadrinom pokazati kao neodgovarajui, bilo zato to je previe specijalizovan ili je pak previe opteg karaktera, namenjen irokoj, laikoj, publici. Studenti moraju nauiti da koriste izvornike i informacije. Iako koliina informacija moe delovati zastraujue, student mora razlikovati znaajno od manje znaajnog i truditi se da odabere prave navode za potvrdu svojih stavova. Pri odabiru materijala, izvornici moraju biti: relevantni (odbran materijal mora biti direktno vezan za temu rada, ciljeve istraivanja, kao i publiku); aurirani (ne sme se koristiti zastarela literatura); pouzdani (preporuljivo je koristiti ugledne asopisi i tekstove uglednih autora); dostupni (odnosno literatura za pisanje rada mora biti dostupna) [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 9-10]. POETAK PISANJA Postoje brojne aktivnosti koje odgaaju pisanje za neki kasniji momenat. Osim omiljenog izgovora da nita ne poinje pre ponedeljka, postoji niz svakodnevnih situacija, npr. telefonski razgovor koji naizgled trenutno, ali u sutini u nedogled mogu odgoditi poetak pisanja. S druge strane, faktor odgaanja je i tenja studenata za perfekcijom, za dovoljnim znanjem o tematici pre poetka pisanja. Postoji nekoliko strategija koje mogu biti pokreta pisanja: Poinje se sa pisanje radne verzije, a ona kao takva ne mora bit savrena, Nema pravila u pogledu dela teksta od kog treba poeti pisanje, ali je preporuljivo da se pisanje pone od glavnog dela teksta i da se pisanje uvoda ostavi za kasnije. Ako ne ide pisanje, treba sebi ili nekom drugom naglas objasniti strategiju pisanja, predloenu strukturu. Poinje se sa delom o kojem student najvie zna, koji osea najbliim i u kojem se osea sigurno. Treba odrediti vreme koje e biti posveeno pisanju i izbegavati preduge pauze koje mogu prekinuti tok misli [Kuba i Koking, 2004, 39-40]. Pisanje prve (radne) verzije poinje pregledom beleaka i sumiranjem sprovedenog istraivanja. Ova verzija treba da bude zaokruena celina koja omoguava kritiki pogled na sled argumenata i osnovne teze rada. Ona treba da sadri barem celoviti tekst glavnog dela rada, rasporeen u poglavlja. KOMPOZICIJA I SADRAJ Svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu, uvod, razradu i zakljuak. Veina radova mora imati jo i rezime, apstrakt, spisak literature i sadraj. Naslovna strana Naslov treba da odrazi sadraj rada, a da istovremeno bude kratak, saet i da zainteresuje potencijalne itaoce. Naslovna strana mora odgovarati odreenim, standardizovanim formalnim zahtevima. Treba da na prvi pogled identifikuje autora, temu rada, mentora i instituciju na kojoj se rad pie. Naslovna strana se deli na zaglavlje, srednji deo i podnoje. U zaglavlju stoji naziv univerziteta, fakulteta i katedre u sklopu koje se rad pie. Ako se radi o seminarskom radu ili eseju, treba naznaiti i predmet iz kojeg se rad pie. U srednjem delu stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrauje u akademskom tekstu. Podnoje je mesto da se naznai autor i

17

mentor. U donjem levom uglu je ime mentora, u donjem desnom uglu je ime autora i broj indeksa, a u samom dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (slika 3).

Slika 3. Primer naslovne strane Apstrakt, rezime i kljune rei Akademski radovi kao to su diplomski, master rad, doktorat i akademski lanak obavezno sadre apstrakt (saetak) i/ili rezime na jeziku na kome su pisani, i/ili na nekom od svetskih jezika. U pogledu formalnih zahteva saetak treba da sadri naslov rada, zatim u sledeem redu ime i prezime autora, naziv i adresa ustanove autora rada i tekst saetka. Apstrakt se nalazi na poetku rada i njegov osnovni cilj je da itaoce upozna sa sadrinom rada, korienim metodama i rezultatima istraivanja, ali i da pobudi interesovanje za itanje celog rada. Zato, tekst treba da je kratak i saet, sa jasnim i jednostavnim reenicama, obima do najvie 250 rei. Saetak treba istovremeno da bude zanimljiv i informativan. Tekst sadri opis cilja, korienih materijala i metoda istraivanja, rezultata i zakljuaka do kojih se u radu odnosno istraivanju dolo. Pojedini nauni asopisi trae da se uz rad priloe i apstrakt i rezime. Teko je razlikovati sutinu i sadrinu apstrakta i rezimea, naroito to se ove dve rei ponekad koriste kao sinonimi. Ipak, ako ih treba razlikovati, apstrakt bi imao gore naveden sadraj (bez navoenja naslova i podnaslova), dok bi se rezime sastojao od opisa sadrine rada sa navoenjem glavnih naslova i podnaslova rada. Duine rezimea nije ograniena brojem rei, a moe biti i do 1/10 rada. Ako rad ima i apstrakt i rezime, apstrakt se nalazi izmeu zaglavlja (naslov, ime autora, itd.) i kljunih rei, nakon ega sledi tekst akademskog rada. Rezime se nalazi na kraju rada, nakon literature. Kljune rei su termini ili fraze koje adekvatno predstavljaju sadraj akademskog teksta za potrebe indeksiranja i pretraivanja. One mogu biti re ili fraza (npr. Zakon o obligacionim odnosima), ali ne i skraenice (npr. ZOO). Kljune rei omoguavaju preciznu katalogizaciju rada kako u tampanom formatu tako i u elektronskim bazama podataka, te rad ne bi trebao da ima vie od deset kljunih rei. Uvod Akademski rad obavezno poinje uvodom. Osnovna svrha uvoda je da ukae na iri kontekst u kome se istraivanje vri i na teorijski, metodoloki ili empirijski pristup koji e se u radu koristiti. S druge strane, uvod ukazuje na glavni fokus, problem koji se istrauje i u radu obrauje [Kuba, Koking, 2004, 135-136]. U zavisnosti od naune oblasti, priroda i svrha rada

18

mogu biti odreeni u formi hipoteze. Cilj uvoda je da se itaoci zainteresuju za predmet istraivanja na jasan, jezgrovit i informativan nain. U uvodu se nita ne dokazuje, nego se na originalan i zanimljiv nain prilazi problemu, ukazuje na znaaj teme i razloge zbog kojih se student opredelio da istrauje odreeni problem. Uvod sadri: precizno i dobro definisan problem i predmet istraivanja; osnovni motiv i razloge izbora teme; obrazloenje cilja istraivanja; hipoteze, odnosno teze koja se radom ele proveriti; objanjenje metoda istraivanja; izvore informacija; saet pregled prethodnih razmatranja problema; ukazivanje na teorijski i praktini znaaj obrade izabrane tematike; eventualno, kratak istorijski osvrt na problem istraivanja. Problem istraivanja je kljuni deo istraivanja koji treba da ukae na to ime se rad bavi. Njime se objanjava problematika koja e se istraivati, odnosno razlozi zbog kojeg se radi istraivanje. Problem se najee formulie u obliku jednog ili vie pitanja. Sve ono to dalje sledi je traenje pravog odgovora na to pitanje. Pri tom treba imati u vidu da se svaki problem ili upitna reenica mora posebno razraivati. Razrada jednog problema ne vai automatski i za drugi problem. Definisanju problema, odnosno upitnih reenica treba posvetiti veliku panju i formulisati ih to je preciznije mogue. Dobro postavljeno pitanje je pola odgovora. Istraivanje je traenje pravog odgovora na postavljeno pitanje i njegovo proveravanje, a ne potvrivanje odgovora koji autor oekuje da dobije svojim istraivanjem. Hipoteza je mogui, a ne jedini odgovor na pitanje, pa istraivanje mora biti proveravanje, a ne dokazivanje hipoteze. Zato formulacijom problema treba podsticati kritinost u istraivanju. Iako se uz pomo upitne reenice problem donekle precizira, problem istraivanja treba dovesti u vezu s drugim slinim istraivanjima i radovima, jer se na taj nain saznaje ta je najslabije obraeno u nauci. Takoe, izabran problem istraivanja treba dovesti u vezu s drugim problemima datog naunog podruja i obrazloiti zato je izabrana ba tema koja se u radu obrauje. Zatim treba odrediti prostorni obuhvat problema istraivanja (cela zemlja, region, optina), kao i vremenski obuhvat istraivanja. Kod sveobuhvatnijih i kompleksnijih istraivanja, problem istraivanja se formulie kroz nekoliko faza. Problem formulisan na kraju prve faze istraivanja je privremen i predstavlja radnu verziju. Takva formulacija deluje usmeravajue za dalje faze procesa istraivanja. Tek nakon teorijske razrade problema istraivanja se dolazi do jasne, precizne i konane formulacije i definicije problema istraivanja. Na osnovu problema istraivanja definie se predmet istraivanja, kojim se opisuje i precizira problem istraivanja. Cilj istraivanja je tesno povezan sa problemom i predmetom istraivanja. U uvodnom delu rada se u jednoj ili dve reenice precizno definie ta se eli postii istraivanjem. Cilj moe biti pragmatian, tj. usmeren ka koristima koje se oekuju od dobijenih rezultata istraivanja, ili moe biti nauni, tj. da se prui opti uvid u neku pojavu ili proces, da se objasne uzronoposledine veze, ili moda da se predvide budua kretanja. Konkretnije, cilj pisanja akademskog rada moe biti pregled injenica na odreenu temu, objanjenje odreenog fenomena, kritika procena odreenog stanja ili grupe injenica, iznalaenje reenja odreenog problema i sl. Ciljevi pisanja se mogu i kombinovati; rad, na primer, moe sadrati pregled literature na odreenu temu, a zatim ponuditi reenje odreenog aktuelnog problema u datoj oblasti. ak i kada rad predstavlja samo pregled literature, odgovornost studenta je da temu uini zanimljivom, da je priblii itaocima, da im objasnite zato se ona uopte obrauje kao i da na kraju rada pokua da da svoj doprinos u vidu zakljuka [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 6].

19

Na osnovu definisanog predmeta i cilja istraivanja postavlja se opta hipoteza i eventualno posebne hipoteze (gr. hypro thesis = podloga, osnova) odnosno teza ili teze. Razlika izmeu teze i hipoteze nije oigledna, verovatno zato to se sutinski ne razlikuju. I teza i hipoteza su mogui odgovor na postavljeno pitanje u problemu istraivanja, a razlika je samo u formulaciji tog odgovora. Hipoteza i teza se formuliu u jednoj ili dve reenice, u obliku tvrdnje. Meutim, za razliku od teze, hipoteza se u toku istraivanja korienjem odgovarajuih naunih metoda testira, proverava i na kraju, kroz obradu rezultata istraivanja potvruje ili osporava (odbacuje). Teza sadri informaciju o stavu autora povodom teme koja se istrauje, u toku rada argumentima i dokazima potkrepljuje. Ona je kratka i informativna, i izraava se uz upotrebu kljunih rei koje su dovoljno precizne da izraze sie argumenta ili analize predstavljene u radu, kao i osnovne elemente zakljuka do kojeg se u radu dolo. Znai, dok je hipoteza izjava koja je podlona proveri, dokle je teza afirmativna reenica, koja ne podlee proveri. Teza izraava stav autora povodom predmeta istraivanja, potvruje gledite ili miljenje autora. [http://dissertation-service.co.uk/thesis_statement]. Dobra hipoteza je relevantna, jednostavna, proverljiva i adekvatna predmetu istraivanja. Formulisanje hipoteze je delikatan korak, jer nema dobrog istraivanja ako su hipoteze loe. Svrha postavljanja hipoteze je usmeravanje istraivanja prema injenicama. Zato je vano da se za osnovnu hipotezu i svaku pojedinanu (posebnu) hipotezu iznose injenice, vrednosni sudovi i argumenti koji joj idu u prilog, kao i oni koji je osporavaju. Ako je hipoteza u celini potvrena, zakljuak u tekstu je identian stavu hipoteze. Kada je hipoteza opovrgnuta ili samo delimino potvrena, zakljuak se razlikuje od stava hipoteze. Postupak verifikacije se ponavlja za svaku narednu pojedinanu hipotezu (ako rad sadri posebne hipoteze). Svaki uvod treba da sadri metodologiju istraivanja (gr. methodos = put, nain), odnosno opis naina prikupljanja injenica. Poto naune metode istraivanja zavise od naune oblasti u kojoj se istraivanje sprovodi, a dodatno su kriterijumi klasifikacije metoda viestruki, na ovom mestu e se nabrojati samo metodi koji se mogu koristiti u svim naunim istraivanjima. To su: a) Osnovne metode: analiza, sinteza, apstrahovanje, konkretizacija, specijalizacija, generalizacija, dedukcija i indukcija, analogija i komparacija. b) Optenaune metode: statistika metoda, metoda modelovanja, aksiomatska, analitiko deduktivna i hipotetiko deduktivna metoda. c) Metode prikupljanja injenica: intervjua i ankete, posmatranja, eksperimenta, analize dokumenta i studije sluaja [Peujli, Mili, 1995, 102]. Sadraj Sadraj je obavezan deo svakog akademskog rada. Najee se nalazi na poetku teksta, pre uvoda. Sadraj za autora predstavlja plan i orijentaciju za izradu rada, a za itaoce sistematizovan pregled strukture i osnovnu informaciju gde je odreena tematika obraena u tekstu. U sadraj se unose glavni naslovi i podnaslovi i njima odgovarajui brojevi strana (numeracija naslova i podnaslova treba da bude ista kao i u tekstu rada) i redni brojevi poetnih strana svih delova rada (poeci pojedinih paragrafa, bez obzira na to da li su numerisani ili posebnom vrstom slova izdvojeni, ne unose se u sadraj). Sadraj se moe pisati u stepenastom ili u linijskom obliku. U stepenastom obliku naslovi uvodnog dela, glavni naslovi, zakljuak, literatura, prilozi itd. upisuju se od poetka leve ivice strane. Podnaslovi se stepenasto uvlae udesno i tako im se dodeljuje onaj nivo i znaaj koji imaju u strukturi dela. U linijskom obliku, svi naslovi, meunaslovi i podnaslovi poinju od leve ivice strane. Poto sadraj predstavlja tekstualno-numeriki pregled delova rada, pie se nakon zavretka pisanja teksta i obeleavanja rednog broja stranica. Seminarski rad ne bi trebalo da ima vie od etiri do pet glavnih naslova u svom sadraju. Naslovi se dalje dele na podnaslove (odeljke) i odlomke.

20

Sadrina glavni deo rada Glavni deo rada je centralni, najdui i najvaniji deo akademskog rada. Odnosi se na razradu izabrane teme i sastoji se od vie loginih celina oznaenih odgovarajuim naslovima i podnaslovima. Sadrina rada naravno zavisi od teme i od naune oblasti iz koje se pie. Bitno je da rad ne bude isto deskriptivan ve da se vidi doprinos autora koji se protee kroz ceo tekst. Da bi se omoguio doprinos autora potrebno je to preciznije formulisati problem istraivanja. Svako akademsko pisanje treba da dokae neto, da razvije jedinstven argument, tezu ili broj tesno povezanih teza, koje su potkrepljene argumentima i dokazima (npr. primerima i citatima). Pronalaenje dokaza i argumenata podrazumeva prethodno istraivanje teme sa aspekta postavljene teze, odnosno pitanja na koje se trai odgovor. U glavnom delu rada, po pravilu, se daju odgovori na definisani predmet istraivanja, odnosno potvruju ili osporavaju hipoteze koje su formulisane projektom istraivanja. Struktura osnovnog teksta vezuje se za nain istraivanja. U empirijskim istraivanjima, struktura se izvodi prema sistemu hipoteza empirijskog karaktera, koje se verifikuju na osnovu empirijskih podataka. Kod teorijskih istraivanja, struktura se izvodi prema operacionalnom odreenju predmeta istraivanja, gde se hipoteze teorijskog karaktera verifikuju na osnovu vrednosnih sudova i logikih argumenata. Sadraj osnovnog teksta treba da bude koncipiran na sledei nain: Prvi deo izlae istorijat nastanka odreenog problema, upuuje itaoca na dosadanja istraivanja i tumai odreena teorijska saznanja o problemu istraivanja. Drugi deo, koji je analitiki i eksperimentalan, sadri injenice, podatke, zapaanja i ideje do kojih se dolo na osnovu prouavanja literature, korienja razliitih izvora informacija, analize tuih istraivanja, kao i linih istraivanja, i to sve sa ciljem verifikacije hipoteza. Trei deo je praktian deo, predlau se konkretna reenja problema, daju preporuke za dalja istraivanja ili predvia dalji razvoj situacije izloenog problema. U ovom delu izrade rada student treba da pokae da je u mogunosti i da je sposoban da analizira rezultate do kojih je doao u svojim istraivanjima. Obim glavnog dela rada zavisi od vrste akademskog rada, kao i konkretnih uputstava institucije gde se rad pie. Seminarski rad, esej, prikaz knjige i nauni lanak ne bi trebalo da budu dui od jednog autorskog tabaka (16 standardnih A4 strana obima 1800 znakova), diplomski i master rad oko 3-4 autorska tabaka (50-60 standardnih A4 strana obima 1800 znakova), doktorski rad oko 16 autorskih tabaka (250 standardnih A4 strana obima 1800 znakova). Postoje posebna pravila o numeraciji delova, poglavlja (naslova) i potpoglavlja (podnaslova). Postoje vie naina numeracije. Po jednom, delovi se oznaavaju rimskim brojevima (I., II., III.,), poglavlja velikim slovima (A., B., C.,), podnaslovi arapskim brojevima (1., 2., 3.,). Drugi naina oznaavanja delova rada se slui samo arapskim brojevima. Najvea celina ima jedan broj (1,2,3,..), a unutranjim celinama se dodaju dodatni arapski brojevi. to je naslov manji po rangu ima vie brojeva. Tako se u sklopu 1. poglavlja nalaze potpoglavlje 1.1., 1.2, itd. i dalji naslovi 1.1.1., 1.1.2., 1.1.2.1. itd [Uzelac, 2004, 34-35]. U cilju lakeg itanja, drugi naina numeracije je vie prihvatljivo, naroito kod obimnijih radova, koji imaju brojne podnaslove, jer italac lake prati kom naslovu pripada odreen podnaslov (vidi primer 12).

21

Primer 12 PRISTUP 1 ELEKTRONSKI MARKETING I. UVOD II. INTERNET A. Pojam interneta B. Istorija interneta C. Internet servisi 1. World Wide Web 2. Elektronska pota III. ELEKTORNSKI MARKETING A. Pojam B. Tehnike e-marketinga C. Marketing istraivanja D. Identifikacija trinih segmenata i odabir ciljnih trita 1. Segmentacija na Internetu 2. E- marketing poslovanje IV.KREIRANJE POTROAKIH VREDNOSTI NA INTERNETU A. Proizvodi u e-okruenju B. Obeleja i prednosti e-proizvoda V. E-KOMUNIKACIJA A. Modeli i sredstva oglaavanja na Internetu 1. Oglaavanje pomou e-pote 2. Oglaavanje putem web-a 3. Televizija i radio na Internetu a. Televizija b. Radio 4. Nove vrste oglaavanja VI. ZAKLJUAK Prilagoeno od: Rui, 2003 Zakljuak Zakljuak je zavrni deo akademskog rada u kojem se na koncizan, jezgrovit, precizan i logian nain iznose rezultati i saznanja do kojih se dolo u obradi teme. Zakljuak treba da sadri odgovore na pitanja postavljena u uvodu, i u njemu se potvruje ili osporava osnovna hipoteza. U zakljuku se esto ponavljaju najbitnije injenice i stavovi iz glavnog dela rada, ali treba voditi rauna da se ne koriste iste formulacije i iste reenice. Bitno je da se u zakljuku ne iznose nove injenice i novi dokazi. U zakljuku najvie dolazi do izraaja doprinos autora problematici koja je u radu obraena. Zakljuak se moe napisati na dva osnovna naina: PRISTUP 2 ELEKTRONSKI MARKETING 1. UVOD 2. INTERNET 2.1. Pojam interneta 2.2. Istorija interneta 2.3. Internet servisi 2.3.1. World Wide Web 2.3.2. Elektronska pota 3. ELEKTORNSKI MARKETING 3.1. Pojam 3.2. Tehnike e-marketinga 3.3. Marketing istraivanja 3.4. Identifikacija trinih segmenata i odabir ciljnih trita 3.4.1. Segmentacija na Internetu 3.4.2. E- marketing poslovanja 4. KREIRANJE POTROAKIH VREDNOSTI NA INTERNETU 4.1. Proizvodi u e-okruenju 4.2. Obeleja i prednosti e-proizvoda 5. E-KOMUNIKACIJA 5.1. Modeli i sredstva oglaavanja na Internetu 5.1.1. Oglaavanje pomou e-pote 5.1.2. Oglaavanje putem web-a 5.1.3. Televizija i radio na Internetu 5.1.3.1. Televizija 5.1.3.2. Radio 5.1.4. Nove vrste oglaavanja 6. ZAKLJUAK

22

1. Zakljuci koji su izvedeni na osnovu verifikacije hipoteza, gde se hipoteze doslovno prepisuju. Prednost ovog naina je u tome to se svi zakljuci o verifikaciji hipoteza prikazuju na jednom mestu - na kraju globalne strukture saoptenja. Meutim, takav nain prikazivanja zakljuaka - sa doslovnim ponavljanjem delova - optereuje tekst nepotrebnim sadrajima i destimulie itaoca. 2. Do zakljuaka se dolazi na osnovu sinteze zakljuaka koji su izvedeni na pojedinanim i posebnim nivoima, zakljuaka nakon pojedinih naslova i podnaslova, odnosno delova teksta. Drugi nain je prihvatljiviji, ali od autora zahteva dodatne napore, jer je potrebno da se iz pojedinanih i posebnih zakljuaka, analogno obimu i znaaju razmatranog sadraja, izvede valjana sinteza i to prikae u zakljucima dela. Dakle, zakljuak nije ponavljanje onoga to je u tekstu reeno. On sadri novu misao. Izvodi se sintetizovano po zakonima logike i oslanja samo na one teze koje su u glavnom delu rada prikazane. Zakljuak je novi kvalitet koji ima vrstu vezu s tekstom glavnog dela rada i ne moe se izvoditi na osnovu onoga to u prethodnom tekstu nije prikazano. Kao takav, on predstavlja doprinos autora pisanog rada nauci ili struci. Zakljuak se pie na posebnoj strani, a njegova duina obino je 1 do 2 strane teksta. Zakljuak se, po sadraju i obimu, pie u skladu sa tekstom glavnog dela, prema naslovima i podnaslovima. Ne sme imati tabele i ilustracije, a ni citati i fusnote nisu preporuljive. Spisak literature Literatura (zavrna bibliografija) je spisak svih citiranih dokumenata u radu, kao i korienih izvora, poreanih po azbunom ili abecednom redu. Svi izvori moraju biti numerisani rednim arapskim brojevima. Ako postoji vie izvora, razvrstavaju se tako to se prvo navode knjige, potom struni i nauni asopisi, zbornici radova, zakoni, enciklopedije, renici, i na kraju spisak Internet stranica (videti vie u delu prirunika vezano za dokumentovanje izvornika). REFLEKSIJA I REVIZIJA Znaajan faktor pisanja je refleksija, kritiki osvrt koji nije nuno negativan, na napisan tekst. Refleksija naglaava odgovornost studenta za aktivno uenje, za uenje razmiljanjem o tematici, o aktuelnim problemima, formirajui stav o istom. Aktivno uenje podrazumeva uenje sa kritikim stavom, aktivnim razmiljanjem o gradivu, postavljanjem pitanja umesto prostog prihvatanja gradiva kao istinito. Refleksija podrazumeva stalnu reviziju teksta, doprinosi njegovoj stalnoj evoluciji. Refleksija se moe postii: razmiljanjem o odnosima pojedinih formi znanja i teorija u irem kontekstu, tj. gde se stvari poklapaju, kakva je izmeu razliitih oblasti istraivanja, kakav je iri kontekst; ocenjivanjem validnosti sadrine proitanog teksta, ili usmenog saznanja, tj. koji dokazi idu u prilog odreenom stanovitu; pokuajem da se nae, osmisli druga mogunost, drugo reenje, tj. koja su druga objanjenja mogua [Kuba i Koking, 2004, 40]. Prva verzija rada nikada nije i poslednja verzija. Rad podlee refleksiji u sadrinskom smislu i reviziji u formalnom smislu. Revizija je ponovna tehnika obrada teksta u cilju poboljanja kvaliteta rada. Pre poetka revizije je korisno odvojiti se od teksta rada na dan dva, kako bi mogla da se obrati panja na sve detalje napisanog teksta, na jasnou reenica i loginost teksta kao celine. Treba pokuati reenice koje ne zvue dovoljno dobro brisati ili prepravljati sve dok autor ne bude zadovoljan rezultatom. Sve suvine rei treba izostaviti, kako bi reenice bile jasne i jezgrovite. Rei koje slabo pojaavaju, kao to su vrlo, stvarno, svakako treba izbegavati [Kuba i Koking, 2004, 183]. Treba razlikovati rei koje se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru od onih koje su pogodne za nauno pisanje. Takoe,

23

potrebno je obratiti panju na izbor rei, jer lo izbor rei prouzrokuje konfuziju ili u najmanju ruku ini reenicu nedovoljno preciznom. Za reviziju je potrebno odvojiti vreme kako bi zaista doprinela kvalitetu rada. to je rad kompleksniji i sloeniji vreme za reviziju je due. Za seminarski rad je dovoljan jedan dan, dok e za reviziju doktorskog rada treba i nekoliko nedelja. DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA U prikupljanju i obradi literature veoma je bitno da se koriena literatura uvek dokumentuje kao takva i u samom radu. Dokumentovati izvornik znai pridravati se pravila citiranja izvornika, pravilno naznaenje koriene literature u fusnoti ili u bibliografskim podacima. Pravila citiranja U obradi koriene literature veoma je bitno uvek navesti izvornik, odnosno pridravati se pravila citiranja. Upotreba ideja, injenica ili ak itavih reenica i irih strukturalnih celina bez navoenja izvornika tj. predstavljanje tuih ideja i reenica kao svojih naziva se plagijatorstvo [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 14]. Plagijatorstvo je kanjivo po zakonu, a za studenta povlai sankcije kao to je diskvalifikacija rada ili ak onemoguavanje nastavka studija. Izvor se moe citirati na dva naina. Svako doslovno navoenje teksta izvornika mora biti praeno znacima navoda, ak i kada se ne radi o kompletnoj reenici ili delu reenice (direktni citati). Prilikom citiranja treba obratiti panju na to da se jasno oznai gde prestaju rei i misli autora koji se citira i gde poinju misli studenta koji citira. Primer 13 "I aorist i imperfekat su oblici za oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povlaenju pred perfektom (Stanoji i Popovi, 1997, 385)." ili Uprkos injenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremena u srpskom jeziku, perfekat je najee korien glagolski oblik za "oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja (Stanoji i Popovi, 1997, 385)." Izvor: Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 14 Kada se tekst iz izvora preformulie (parafrazira), bez obzira na to to su rei nove, ideja je uzeta od drugog autora, te je potrebno navesti izvor (primer 14). Primer 14 Prole radnje u srpskom jeziku se najee izraavaju perfektom, iako su i aorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena (Stanoji i Popovi, 1997, 385). Izvor: Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 15 Postoje situacije u kojima student nee biti potpuno siguran da li treba citirati izvornik. Za neke injenice koje su opte poznate (npr. da je zemlja okrugla), iako se nalazi u radovima brojnih autora, ne mora se navoditi izvornik, jer je injenica svima poznata. Meutim, i ovde je potrebna doza opreza. Za preuzimanje komentara, stava, itd. vezanog za opte poznatu injenicu je ve potrebno navesti izvornik. Takoe, treba obratiti panju na broj rei dela teksta koje se podudaraju. Iako nema preciznih pravila o tome koliko uzastopnih rei prepisanih od drugih autora treba staviti pod navodnike kod direktnih citata, postoje miljenja da je to pet ili vie uzastopnih rei [Uzelac, 2004, 41]. Poto je plagijatorstvo kanjivo bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno, preporuljivo je da u sluaju sumnje

24

student uvek dokumentuje izvornik. S druge strane, previe navodnika moe biti naznaka neoriginalnosti, prekomernog prenoenja tuih stavova i loeg stila. Zato je preporuljivo da se doslovno citiraju u obliku direktnih citata samo oni stavovi drugih autora koji su kljuni za argumente studenta, sve ostalo da se prepria i da se u fusnoti navede autorsko delo koje je prepriavano [Uzelac, 2004, 41]. Svako pozivanje na izvor se oznaava na odgovarajuem mestu u tekstu u zagradi (prezime autora, godina istraivanja, eventualno broj stranice odakle je misao prezuzet), a pun naziv autorskog dela se navodi na kraju rada u vidu bibliografske grae. Ako se izvor blie odredi u zagradi nakon citiranog dela teksta, rad nee imati fusnote u kojima se navedena dela preciziraju, ve e se citirani radovi u njihovoj punoj formi navesti u bibliografiji. Alternativno, dozvoljeno je mesto citiranja oznaiti referentnim brojem, a pun naziv autorskog dela navesti u fusnoti na dnu teksta stranice citiranja ili na kraju rada. Kod ovakvog naina citiranja, pun naziv rada e se naznaiti dva puta, jednom na dnu teksta stranice citiranja, a drugi put u bibliografskim podacima. Fusnote Fusnote imaju dvojaku funkciju. S jedne strane one slue za dokumentovanje izvornika, a s druge strane koriste se za obogaenje rada dodatnim informacijama. Za dokumentovanje izvornika postoje dve vrste fusnoti: zavrne fusnote (endnotes) kada se sve fusnote nalaze na kraju rada, nakon zakljuka, i fusnote u dnu, podnoju strane, kada se fusnote nalaze na dnu stranice u radu gde se izvor koristio. U nedostatku posebnih uputstva za pisanje fusnota preporuljivo je da se koristi ovaj drugi vid fusnoti, na dnu teksta, jer je takav rad mnogo pregledniji. Fusnote su veoma vaan deo svakog rada. One ukazuju na koliinu i kvalitet obraenog materijala, i na temeljnost istraivanja. Fusnote mogu sadrati niz sporednih podataka glavne teze rada. U fusnotama se: upuuje na izvore svih vanih injenica; definiu se za rad marginalni pojmovi; upuuje na druge radove u kojima je neko pitanje o kome se u tekstu govori detaljno obraeno; upuuje na drugi deo konkretnog rada u kojem se pitanje detaljno obrauje; raspravlja o sporednim aspektima pitanja koji bi mogli biti korisni za itaoce; upuuje na suprotna ili drugaija miljenja od onih koja su u izneta u tekstu [Uzelac, 2004, 36]. Znai, osim dokumentovanja izvornika, u fusnotama se upuuje na sve to student smatra suvinim u glavnom delu teksta, naroito na informacije koje doprinose razumevanju rada i sadre druga korisna objanjenja vezana za glavnu tezu rada. Ipak, u fusnote ne bi trebalo uneti opteprihvaene stavove, optepoznate injenice i uobiajene izreke, poslovice i citate [Uzelac, 2004, 36]. Broj i duina fusnota zavisi od stila pisanja i preferencije autora. Dok e jedan autor sve relevantne informacije uneti u glavni deo teksta te e imati mali broj fusnota, drugi e autor glavni deo teksta rezervisati za najvanije informacije, a sve sporedne informacije staviti fusnote. Ipak, treba pronai balans u korienju fusnota. Premalo fusnota moe biti indikacija nedovoljne potkrepljenosti rada izvorima, dok prevelik broj fusnota moe rezultirati nepreglednou rada i preoptereenosti nepotrebnim detaljima. Kvalitetan odnos uzajamnog nadopunjavanja glavgnog dela teksta i fusnota je osobina dobrog stila i moe imati presudan uticaj na ocenu rada [Uzelac, 2004, 37]. Bitno je napomenuti da je najbolje unositi fusnote u tekst prilikom pisanja glavnog dela teksta, naroito ako rad ima vei broj fusnoti. Pisanje fusnoti oduzima puno vremena, koje

25

autor obino ne planira, te je zato preporuljivo da se fusnote odmah upiu, a kasnije formatiraju i stilski sreuju. Bibliografija (lista referenci) Sva koriena literatura, bilo da je u tampanom, elektronskom ili govornom formatu, treba da se dokumentuje u listi referenci ili bibliografiji. Pravila dokumentovanja vae kako za fusnote tako i za listu referenci. Dokumentovanje izvornika znai beleenje odreenih podataka koji jasno identifikuju delo koje se koristilo za pisanje rada. Razlikuje se vie naina dokumentovanja, od kojih su najpoznatiji APA (American Psychological Assotiation Ameriko udruenje pshihologa), MLA (Modern Language Assotiation Udruenje savremenog jezika) i ikaki stil (Chichago Manual of Stile). Navedeni stilovi su predstavljeni primerom 15. Primer 15 APA: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. MLA: Petrovi, Petar. Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo, 1996. ikaki stil: Petrovi, Petar. Pravna zatita potroaa. (Beograd: Institut za uporedno pravo, 1996). U nedostatku mandatornih uputstava, autor je slobodan u izboru stila citiranja, ali treba obratiti panju da se jednom izabran stil dosledno koristi kroz ceo rad i da dokumentovanje bude potpuno, odnosno da sadri sve bitne parametre za nedvosmislenu identifikaciju izvora. Za citiranje knjiga je poeljno navesti ime, prezime autora, naslov, godinu izdanja, a broj stranice odakle je citat uzet se dokumentuje samo ako se radi o fusnoti (u bibliografiji se ne navodi broj strane). Indikacija izdavaa je fakultativna (vidi primer 16). Primer 16 Knjiga: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo, str. 21. Skraenica str. se esto izostavlja, kao u sledeem sluaju: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. 21. Bibliografska jedinica: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. Uobiajena je praksa da se navode imena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navodi se ime prvog autora, a zatim se upotrebljava skraenica et al. (primer 17). Primer 17 Izvor sa vie od tri autora: Petrovi, P., et al. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. Za sve lanke objavljene u periodici ili zborniku radova, navodi se autorovo prezime i ime, naslov lanka i ime publikacije, ime periodike, godina izdanja, tom i broj (ako je potrebno) i brojevi stranica na kojima se lanak nalazi (primer 18).

26

Primer 18 lanak u asopisu: Petrovi, P. (1996). Aktuelna pitanja zatite potroaa, Pravni ivot. 12. 184-186. lanak u zborniku radova sa naunog skupa: Petrovi, P. (1996). Aktuelna pitanja zatite potroaa, U: Pravna zatita potroaa, Zbornik radova sa skupa odranog 1. aprila 2010. u Novom Sadu. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu. 184-186. lanak u dnevnim novinama: Petrovi, P. Aktuelna pitanja zatite potroaa, Blic, 22. juna 2010. Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji se primenjuju pri navoenju bibliografskih podataka tampanog materijala, odnosno da identifikacija izvora bude potpuna. Prilikom dokumentovanja elektronskih izvora treba voditi rauna o navoenju datuma jer za razliku od tampanih izvornika, materijal u elektronskoj formi se esto menja, te je neophodno navesti datum kada je materijal preuzet. Preporuuje se navoenje kompletne Internet adrese, koja ukljuuje adresu protokola, adresu servera i ime dokumenta. Adresu treba navesti u uglastim zagradama (primer 19) Primer 19 Elektronska knjiga: Petrovi, Petar. (1996). Pravna zatita potroaa, Beograd. [20. juna 2010.] Dostupno na:

Elektronska enciklopedija: ORB. Online Encyclopedia. 1998. Dostupno na: [20. juna 2010.] lanak u asopisu: Petrovic, Petar. Aktuelna pitanja zatite potroaa. In: Pravna zatita potroaa, tom. 6, broj 9. Dostupno na: [20. juna 2010.] OSTALA GRAMATIKA I TEHNIKA PRAVILA Jezik i terminologija. Veoma je bitno da se akademski radovi odlikuju jasnom formulacijom reenica, reenicama koje su, po mogunosti, kratke, saete i naravno, gramatiki tane. U sluaju nedoumice neophodno je konsultovati pravopisne renike. Akademski radovi imaju ciljnu publiku. Tema rada, vrsta istraivanja, format i nain dokumentovanja izvornika, stil pisanja i terminologija moraju biti u skladu sa potrebama, interesovanjima, stepenom znanja i razumevanjem publike. Prema tome, u pisanju akademskih radova se mora koristiti odgovarajua struna terminologija. U pisanju akademskog rada trebalo bi izbegavati upotrebu sintagmi koje se odnose na rod. One stvaraju posebne probleme u pisanju, naroito u drutvenim naukama gde rod igra glavnu ulogu u objanjavanju drutvenih fenomena. Upotreba ovih sintagmi upuuje na pogrene zakljuke, npr. da odreenu delatnost obavljaju samo mukarci, to je u veini sluajeva netano. Bitno je u radu odrati rodnu ravnopravnost. Zato se preporuuje da se u akademskom pisanju izbegava korienje sintagmi koja oznaavaju rod, i da se alterantivno koriste prvo lice ili mnoina, ili pak bezlina konstrukcija reenice (primer 20). Bitno je da se jednom izabran stil pisanja dosledno koristi kroz ceo rad.

27

Primer 20 Treba izbegavati formulacije sline sledeoj: ovekova potraga za znanjem dovela ga je do naina uenja putem istraivanja. Bolje je koristiti formulacije sline sledeim: Potraga za znanjem dovela nas je do naina uenja putem istraivanja (prvo lice) Potraga za znanjem je ljude dovela do naina uenja putem istraivanja (mnoina) Potraga za znanjem je dovela do naina uenja putem istraivanja (bezlina reenica) Izvor: Kuba i Koking, 2004, 173 Skraenice. Poto se u toku pisanja esto ponavljaju odreeni izvori literature, ali i neke rei i izrazi, fusnote sadre brojne skraenice za ije naznaenje postoje posebna pravila. Osnovno je pravilo da je izvor ili izraz, koji se prvi put pojavljuje, potrebno navesti u potpunosti u glavnom delu teksta, a u fusnoti definisati skraenicu. Skraenica se moe definisati i u zagradama u glavnom delu teksta (npr. Osnovna pravila ugovornog prava se nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO)). O nekim uobiajenim izrazima u akademskom pisanju i njihovim skraenicama videti tabelu 1. Tabela 1. Uobiajeni izrazi i skraenice koje se koriste u nauno-istraivakom radu Izraz i njegovo znaenje ad acta stavljeno meu spise ad locum na mestu addenda dopune alineja appendix dodatak argumentum argument articulus/articuli lanak, lanci broj circa oko confer uporedi contra protiv corrigenda ispravka dodatak editor urednik et cetera i tako dalje et alibi i na drugom mestu, et alii, et aliae i drugi et sequens, et sequentes sledea/sledee ex libris iz knjige exampli gratia primera radi i dalje i drugo i slino i sledee i tako dalje ibidem na navedenom mestu id est to jest idem isti incognito in loco citato na mestu citiranja infra nie Skraen