priručnik za izradu nacionalnih akcionih planova za ... · priručnik za izradu nacionalnih...

Priručnik za izradu Nacionalnih akcionih planova

za zapošljavanje mladih

MeĎunarodna

organizacija

Rada

Ţeneva

2 Priručnik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih

Priručnik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih 3

Gianni Rosas i Giovanna Rossignotti

Priručnik za izradu Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih


Program za zapošljavanje mladih MEĐUNARODNA KANCELARIJA RADA


Autorska prava © 2008

Prvo izdanje 2008

Publikacije MeĎunarodne kancelarije rada uţivaju autorska prava prema Protokolu 2

Univerzalne konvencije o autorskimm pravima. Pa ipak, kraći izvodi iz ovih publikacija

mogu da budu reprodukovani bez ovlašćenja, pod uslovom da se navede izvor. Za

dobijanje prava na reprodukovanje ili prevoĎenje, potrebno je podneti zahtev na adresu

ILO Publications (Rights and Permissions), International Labour Office, CH-1211

Geneva 22, Switzerland, ili na email: [email protected]. MeĎunarodna kancelarija rada

će sa zadovoljstvom odgovoriti na takve zahteve.

Biblioteke, institucije i ostali korisnici registrovani u Velikoj Britaniji kod Copyright

Licencing Agency, 90 Tottenham Court Road, London W1T 4LP [Fax: (+44) (0)20 7631

5500; email: [email protected]], u Sjedinjenim Drţavama kod Centra za autorska prava

Copyright Clearance Center, 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923 [Fax: (+1) (978)

750 4470; email: [email protected]] ili u drugim zemljama sa sličnim organizacijama

za prava na reprodukovanje, mogu da sačine fotokopije u skladu sa dozvolama koje

dobiju za tu svrhu.

ISBN 978-92-2-120616-3 (Print)

Podaci o katalogizaciji i publikacijama MOR-a

Rosas, Gianni; Rossignotti, Giovanna

Uputstvo za izradu nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje moladih / Gianni

Rosas and Giovanna Rossignotti ; MeĎunarodna kancelarija rada. - Ţeneva: MOR, 2007.

72 str.

ISBN 978-92-2-820616-6 (print)

ISBN 978-92-2-820617-3 (web pdf)

ISBN 978-92-2-820618-0 (cd rom)

MeĎunarodna kancelarija rada

guide / youth employment / promotion of employment / plan of action / plan

implementation

13.01.3

Navodi koji se koriste u MOR-ovim publikacijama, koje su u skladu sa praksom

Ujedinjenih nacija, kao i način predstavljanja materijala u njima, ne podrazumevaju

izraţavanje bilo kakvog mišljenja od strane MeĎunarodne kancelarije rada u pogledu

pravnog statusa bilo koje zemlje, oblasti ili teritorije ili njenih organa vlasti, niti u

pogledu odreĎivanja njenih granica.

Odgovornost za stavove izraţene u svakom pojedinačnom članku, studiji i drugim

tekstovima počiva isključivo na njihovim autorima, i publikacije ne predstavljaju

odobrenje od strane MeĎunarodne kancelarije rada u pogledu mišljenja koja su u njima

izneta.

Nazivi firmi i komercijalnih proizvoda i procesa koji se navode ne podrazumevaju

njihovo odobrenje od strane MeĎunarodne kancelarije rada , kao što ni svako

nenavoĎenje odreĎene firme, komercijalnog proizvoda ili procesa ne predstavlja znak

neodobravanja.

Publikacije MOR-a mogu se dobiti u većim knjiţarama ili lokalnim kancelarijama MOR-

a u mnogim zemljama, ili direktno od ILO Publications, International Labour Office,

CH-1211 Geneva 22, Switzerland. Katalozi ili spiskovi novih publikacija su dostupni

besplatno na gornjoj adresi, ili putem mejla: [email protected].

Posetiti naš vebsajt: www.ilo.org/publns

Pripremljeno za štampu u Švajcarskoj Štampano u Francuskoj

MeĎunarodna organizacija rada


SADRŽAJ

Priznanje i zahvalnost autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 7

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . 9

Svrha uputstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . 11

I deo. Proces pripreme Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih

1. Faza pre angaţovanja na razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 17

2. Predlozi faza za razvoj Nacionalnih akcionih planova . . . . . . . . . . . .

. . . . . 18

II deo. Uputstva za razvoj Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih

1. Sprovođenje situacione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 25

1.1 Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 26

1.2 Analiza položaja mladih na tržištu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 27

1.3 Pregled postojećih politika i programa koji utiču na

zapošljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 30

1.4 Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa zapošljavanjem

mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 37

1.5 Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih (bi- i

multilateralna i IFIs) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

2. Utvrđivanje prioriteta politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 39

2.1 Identifikacija i analiza problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 39

2.2 Stvaranje političkih opcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 41


3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 45

3.1 Krajnji cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . 45

3.2 Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih . . . . . . .

. . . . 47

3.3 Glavni operativni rezultati i pokazatelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 48

3.4 Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 49

3.5 Implementacija i mehanizam koordinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 51

3.6 Praćenje i vrednovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 53

4. Identifikacija dokumenata u prilogu NAP-a . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 54

4.1 Model NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 54

4.2 Plan rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 54

4.3 Portfolio projekata NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 54

4.4 MeĎunarodni standardi rada i nacionalni zakonski

propisi relevantni za pitanja rada i mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 55

III deo. Aneksi obrazaca i modela za NAP

Aneks 1: Predlog izgleda i sadrţaja dokumenta NAP-a . . . . . . . . . . . .

. . . . 59

Aneks 2: Pokazatelji za prikaz opšte situacije na trţištu rada . . . . . . . .

. . . . 60

Aneks 3: Kontrolni spisak glavnih pokazatelja mladih na trţištu rada .

. . 62

Aneks 4: Model za opisivanje različitih nivoa sistema obrazovanja . . .

. . . 63

Aneks 5: Kriterijumi za procenu učinka i dejstva projekta/programa . .

. 64

Aneks 6: Primer problema i pitanja u vezi sa vrednovanjem NAP-a . . .

. . 65

Aneks 7: Obrazac modela NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 66

Aneks 8: Predlog obrasca Plana rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 67


Aneks 9: Predlog obrasca za izradu nacrta projekta NAP-a . . . . . . . . . .

. . 68

Aneks 10: MeĎunarodni standardi rada relevantni za pitanja rada i

mladih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 69

Tabele, Okvirovi i crteži:

Tabela 1: Različiti delovi Priručnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 13

Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 19

Okvir 2: Pokazatelji i definicije trţišta rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 29

Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih za

zapošljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 41

Okvir 4: Kriterijumi za utvrĎivanje prioriteta političkih opcija . . . . . . .

. . 42

Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 43

Okvir 6: Sadrţina dokumenta Strategija smanjenja siromaštva . . . . . . .

. . . 46

Okvir 7: Ciljevi i prateći zadaci zapošljavanja mladih . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 47

Okvir 8: Zapošljavanjem mladih u Evropskoj strategiji zapošljavanja .

. . . 48

Okvir 9: Rezulatati i pokazatelji zapošljavanja mladih . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 50

Okvir 10: Primer mehanizma koordinacije za implementaciju

akcionog plana za zapošljavanje mladih Kosova . . . . . . . . . . .

. . . . 52

Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja

Crteţ 1: Politički ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 12

Crteţ 2: Primer uzročno-posledičnog odnosa (problemsko stablo)

velikog broja mladih ţena u neformalnoj ekonomiji . . . . . . . . .

. . . 40

Crteţ 3: Primer uzročno-posledičnog odnosa (problemsko stablo)

velike stope nezaposlenosti mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 40

Zahvalnost i priznanje autora


Ovo Uputstvo su sačinili Gianni Rosas, ekspert za pitanja zapošljavanja

MOR-ove podregionalne kancelariji za Centralnu i Istočnu Evropu, i

Giovanna Rossignotti, koordinator Programa za zapošljavanje mladih

sedišta MOR-a.

Posebnu zahvalnost dugujemo José Manuel Salazar-Xirinachs, izvršnom

direktoru MOR-ovog sektora za pitanja zapošljavanja zbog podsticanja i

podrške ovom radu i Mariangels Fortuny zbog njenih dragocenih

tehničkih sugestija.

Autori takoĎe ţele da izraze svoju zahvalnost velikom brojnu kolega u

eksternim kancelarijama i Sedištu koji su dali opseţne komentare na

prethodne nacrte: Rédha Ameur, Valli Corbanese, Sabine Dewan, José

Carlos Ferreira, Vladimir Gasskov, Claire Harasty, David Lamotte,

Elizabeth Morris, Alena Nesporova, Hopolang Phororo, Emily Sims,

Diego Rei, Jurgen Schwettman, Manuela Tomei, Amy Torres, Corine

Vargha, Francisco Verdera, i Laura Brewer i Regina Monticone iz

Sekretarijata Mreţe za zapošljavanjem mladih (YEN). Janet Mutlow je

obezbedila administrativnu podršku i pruţila pomoć u mnogim

aspektima.


Predgovor

Tokom poslednje decenije, zapošljavanje mladih dobija sve istaknutije

mesto na nacionalnom i globalnom dnevnom radu razvoja, i predstavlja

odraz širokog raspona problema sa kojima se suočavaju zemlje širom

sveta, bez obzira na stepen socio-ekonomskog razvoja. Opredeljenja za

postizanje meĎunarodno usaglašenih ciljeva potpune i produktivne

zaposlenosti i pristojnog rada za mladi ljude utvrĎena su na brojnim

meĎunarodnim forumima, uključujući Svetski samit iz 2005. g. Uprkos

izvesnom napretku, delotvorna implementacija uspešnog pristupa

zapošljavanju mladih i dalje ostaje nerešeno pitanje.

Prisutna je, meĎutim, sve veća svest o tome da produktivno

zapošljavanja i pristojan rad za mlade ljude ne mogu da se postignu kroz

nepotpune i izolovane intervencije. Naprotiv, za to je potrebno stalno,

odlučno i usaglašeno dejstvo od strane velikog broja aktera. To zahteva,

što je veoma značajno, koherentan pristup, koji artikuliše pomoćne

politike fokusirane na dva osnovna elementa: sa jedne strane, integrisanu

strategiju razvoja i otvaranja novih radnih mesta, i, sa druge, ciljane

intervencije za pomoć mladim ljudima u prevazilaţenju odreĎenih

prepreka i neprilika sa kojima se suočavaju prilikom stupanja i opstanka

na trţištu rada. To svakako predstavlja opšti pristup MOR-ovog

Globalnog programa zapošljavanja, koji je takoĎe inkorporisan u

Rezoluciju o zapošljavanju mladih, usvojenu od strane MeĎunarodne

konferencije rada 2005. g., koja obezbeĎuje naš osnovni okvir za

savetovanje zemalja u njihovom zalaganju da se bore u pravcu

efikasnije, pravednije i ravnopravnije privrede i trţišta rada.

TakoĎe se sve više priznaje da raspon problema u vezi sa

zapošljavanjem mladih zahteva od nas partnersku saradnju. Očigledno je

da odgovornost za nezaposlenost mladih pre svega počiva na Drţavama.

Stoga su neophodni koherentnost, koordinacija i saradnja svih struktura

različitih drţavnih institucija i agencija, na centralnom i lokalnom nivou.

Ali, nije dovoljno postići samo taj cilj. Drţavnim organima su

neophodna preduzeća koja će im pruţiti podršku, a kojima, za uzvrat,

trebaju kvalifikovani radnici, opredeljeni sindikati i kooperativne grupe

mladih i civilno društvo uopšte. Veća politička koherentnost na

nacionalnom i institucionalnom nivou u celokupnom sisitemu UN i

Bretton Woods institucijama je od poĎednako presudnog značaja kao

podrška zemljama u njihovim naporima da ostvare Milenijumske

razvojne ciljeve, a posebno u davanju mladim ljudima širom sveta

mogućnosti da naĎu pristojno zaposlenje. Mreţa za zapošljavanja mladih

(YEN) – kao savez Ujedinjenih nacija, Svetske banke i MOR-a – jeste

primer meĎunarodnog partnerstva, koje se zalaţe za veću

koherentnostan i koordinaciju zapošljavanja mladih.

Ovaj Priručnik je sačinjen kao odgovor na rezolucije Ujedinjenih nacija

koje pozivaju MeĎunarodnu ogranizaciju rada, u okviru konteksta Mreţe


za zapošljavanja mladih i u saradnji sa Sekretarijatom UN, Svetskom

bankom i ostalim specijalizovanim agencijama UN, da podrţe vlade u

razraĎivanju Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih

(NAP). Ovi NAP nisu sami sebi svrha, niti su jedini način na koji zemlje

mogu da postave zapošljavanje mladih kao centralni cilj relevantne

nacionalne, sektorske i razvojne politike. Oni mogu da budu, ipak,

koristan mehanizam i sredstvo za integrisani i sveobuhvatni pristup

zapošljavanju mladih, uz oslanjanje na doprinos i opredeljenje brojnih

aktera.

Ovaj Priručnik će usmeravati rad MOR-a u vezi sa zapošljavanjem

mladih tokom predstojećih godina i prenosiće naše savete o politici

sastavljačima u Drţavama članicama u periodu njihovog angaţovanja na

izradi NAP-a. Uvereni smo da je ovaj Priručnik takoĎe od koristi za

kreatore politike, organizacije poslodavaca i radnika, grupe mladih i

aktere u oblasti razvoja, kao okvir za usmeravanje njihove aktivnosti u

pravcu postizanja cilja produktivnog zapošljavanja i pristojnog rada za

mlade, kroz priznavanje centralnog mesta koje ovaj cilj ima za dalji

napredak i razvoj.

José Manuel Salazar-Xirinachs

Izvršni direktor

Sektor zapošljavanja

MOR


Svrha Priručnika

Ovaj Priručnik nastoji da odgovori na potrebe zemalja za sticanje okvira

za razvoj NAP-a, kao što je istaknuto u izveštajima o ostvarenom

napretku u tom pravcu, koji je podnela 41 zemlja, za prvu globalnu

analizu i procenu Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje

mladih.1 Tačnije, ovaj dokument je namenjen za:

ObezbeĎenje zajedničkog razumevanja procesa (izmeĎu nacionalnih

i meĎunarodnih partnera) koji je poţeljan kao podrška zemljama u

pripremi NAP-a,

Predlaganje praktičnog postepenog pristupa razvoju Nacionalnih

akcionih planova za zapošljavanje mladih kroz usaglašeni i

koordinisani proces, koji podstiče i neguje nacionalno pripadništvo

na najširoj osnovi,

ObezbeĎenje uputstva za zemlje – posebno sluţbenike drţavnih

organa, predstavnike organizacija poslodavaca i radnika, grupe

mladih i ostale relevantne aktere – da rade zajedno na pripremi

izbalansiranog i sveobuhvatnog NAP-a za zapošljavanje mladih,

ObezbeĎenje metodološkog sredstva za MOR i druge meĎunarodne

agencije, pomoću koga mogu da slede zajednički suštinski pristup

strategijama zapošljavanja mladih, a posebno pristup NAP-u.

Ovaj Priručnik ukazuje na poţeljan proces koji treba da leţi u osnovi

razvoja NAP-a, kao i na suštinski okvir koji za cilj ima podršku

njegovog razvoja. Što je još značajnije, NAP, na način na koji je

koncipiran u ovom Priručniku, jeste operativni dokument – metodologija

koja usmerava aktivnosti zemlje u vezi sa zapošljavanjem mladih na

osnovu zajedničkih sporazuma postignutih izmeĎu svih zainteresovanih

strana.

Predoloţeni proces priznaje da problemi zapošljavanja mladih ne mogu

da budu rešavani kroz pojedinačne i izolovane intervencije. Oni pre

zahtevaju stalno i usaglašeno delovanje – od strane više aktera – na svim

nivoima u oblasti politike. Učešće i dijalog su, stoga, neophodan uslov

za razvoj Nacionalnih akcionih planova, koji na efikasan način

zadovoljavaju temeljne potrebe i odgovaraju na pitanja koja izazivaju

zabrinutost nacionanih aktera na koje se to neposredno odnosi. Iako

modaliteti angaţovanja ovih aktera variraju od zemlje do zemlje,

Priručnik predlaţe da se izvrši identifikovanje, od samog početka, onih,

koji treba da budu uključeni u nacionali proces i njihovih odgovarajućih

uloga, radi oslanjanja na know-how i iskustvo velikog broja aktera.

Predloţeni okvir za razvoj NAP-a zasnovan je na pristupu zasnovanom

na političkom ciklusu – odnosno, na situacionoj analizi i identifikaciji

glavnih problema, stvaranju političkih opcija i planiranju implementacije

(videti Crteţ 1). Drugim rečima, pojedine faze predloţenog okvira

pokrivaju sve aspekte razvoja koji su instrumentalnog karaktera i vode

1 Videti Ujedinjene Nacije: Globalna analiza i vrednovanje

nacionalnih akcionih planova za

zapošljavanje mladih, Izveštaj Generalnog sekretara (A/60/133),

jul 2005. g. i Pregled nacionalnih

akcionih planova za zapođšlavanje mladih: sprovođenje opredeljenja u

delo, Njujork, 2007.


1. SprovoĎenje situacione analize

3. Ispitivanje političkih opcija

2. Identifikacija i definisanje problema

4. Donošenje političke odluke u pogledu bavljenja problemom

5. Implementacija politike

Dosledno praćenje i vrednovanje

Crtež 1: Politički ciklus

usvajanju politike zapošljavanja mladih i njenog plana za

implementaciju.

Uputstva koja podrţavaju gore navedeni okvir ne odnose se na zakonske

propise niti se njima predlaţu metodi implementacije NAP-a. Ona pre

ukazuju na glavne komponente i poţeljni sadrţaj NAP-a, koji mogu da

se prilagode nacionalnim okolnostima. Iako predloţeni pristup treba

smatrati za zajednički okvir, moguća je izvesna fleksibinost, posebno u

slučaju kada u zemlji nedostaju informacije. U Aneksu 1 iznet je predlog

o tome kako NAP treba da izgleda, kao dokument. Sve njegove različite

komponente su uzajamno povezane i izvršenje zadataka predviĎenih

svakom od komponenata je od instrumentalnog značaja za prelazak na

naredni (npr, situaciona analiza je od suštinskog značaja za

identifikovanje glavnih problema i definisanje rešenja, odnosno

planiranje aktivnosti).

Ovaj Priručnik je podeljen na tri glavna dela. Prvi deo opisuje neka

pitanja koja treba razmotriti pri donošenju odluke o razvoju NAP-a i

predlaţe postepeni pristup u razvoju datog NAP-a kroz participatorski

proces koji neguje nacionalno vlasništvo u najširem smislu. Drugi deo

prikazuje tehnički okvir za razvoj NAP-a i istovremeno obezbeĎuje neka

uputstva o načinu na koji to treba da se obavi. Ovaj Deo je podeljen na

četiri odeljka. Prva tri odeljka sadrţe rezime svrhe i osnovna uputsva za

rad koji treba da se preduzme (prikazano u okviru) i, kroz skup pitanja,

ukazuje na informacije koje treba da budu prikupljene i analizirane pri

izradi relevantnog dela NAP-a. Četvrti odeljak opisuje različita

dokumenta koja treba da budu u prilogu NAP-a. Treći deo upućuje na

dodatna sredstva i materijale koji mogu da sluţe kao izvor. Tabela 1

obezbeĎuje opis različitih odeljaka Priručnika u vidu rezimea.


Tabela 1: Različiti odeljci Priručnika

Odeljak

Sažeti opis

I DEO – Proces pripreme za NAP

Pre angažovanja na razvoju NAP-a

Opisuje neke probleme koji treba da budu razmotreni pri donošenju odluke o razvoju NAP-a.

Predlog faza za razvoj NAP-a

Predlaže praktičan postepeni proces razvoja NAP-a uz oslanjanje na široko nacionalno pripadništvo.

II DEO – Uputstva za razvoj NAP-a

Odeljak 1 Sprovođenje situacione analize

Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta

Ukazuje na tendencije glavnih makroekonomskih pokazatelja i odredbi u vezi sa zapošljavanjem mladih u makroekonomskoj, sektorskoj i socijalnoj politici.

Analiza položaja mladih na tržištu rada

Usmerava analizu glavnih pokazatelja tržišta rada, kao što su: demografske i obrazovne tendencije, pokazatelji radne snage, stope neaktivnosti, zarade u uslovi rada.

Pregled postojećih politika i programa koji utiču na zapošljavanje mladih

Pomaže u proceni postojedih politika i programa zapošljavanja i tržišta rada, koji utiču na zapošljavanje mladih ljudi u slededim oblastima: i) obrazovanje i obuka; ii) razvoj preduzeda; i iii) radno zaknodavstvo i politike tržišta rada.

Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa zapošljavanjem mladih

Obezbeđuje uputstvo za revidiranje institucionalnih struktura i njihovih koordinacionih mehanizama u pogledu politika i programa zapošljavanja mladih.

Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih

Vodi planiranju krupnih inicijativa u vezi sa zapošljavanjem mladih, preduzetih uz podršku bilateralnih donatora i/ili međunarodne pomodi za razvoj.

Odeljak 2 Utvrđivanje prioriteta politike

Identifikacija i analiza problema

Identifikuje glavne probleme (na osnovu nalaza iz situacione analize) koje treba da razmatra NAP.

Stvaranje političkih opcija

Ukazuje na formulisanje prioretnih politika (što proističe iz glavnih problema i izazova identifikovanih u prethodnim odeljcima), stvaranje političkih opcija, njihovo rangiranje i konačna selekcija.

Odeljak 3 Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Krajnji cilj

Pomaže u definisanju krajnjeg cilja NAP-a i njegovom povezivanju sa širim nacionalnim razvojnim okvirima.

Ciljevi i ciljne grupe u vezi sa zapošljavanjem mladih

Fokusira se na način na koji treba da budu formulisani pratedi zadaci i ciljevi koji treba da budu ostvareni do kraja implementacije NAP-a.

Glavni operativni rezultati i pokazatelji

Obezbeđuje uputstvo za definisanje i merenje operativnih rezultata koji se očekuju kao posledica implementacije NAP-a.

Izvori

Ukazuje na neophodnost identifikacije ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa potrebnih za implementaciju NAP-a.

Implementacija i mehanizam koordinacije

Odnosi se na mehanizam/mehanizme koji treba da budu uvedeni u cilju implementacije NAP-a.

Praćenje i vrednovanje

Ukazuje na sistem i sredstva koja treba da se koriste u cilju pradenja implementacije i vrednovanja dejstva NAP-a.

Odeljak 4 Dokumenta u prilogu NAP-a

Opis glavnih dokumenta koja treba da budu priložena uz NAP.

III DEO – Aneksi

Obezbeđuje: i) Uputstva za izradu plana generalnog tržišta rada; ii) obrazac na model NAP-a, plan rada i kratak prikaz projekta; iii) spisak Medunarodnih standarda rada, relevantnih za mlade ljude.


PRVE DEO Proces pripreme Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih


1. Faza pre angažovanja na razvoju NAP-a

Odluka o razvoju NAP-a treba da bude posledica trajnog opredeljenja

zemlje u pogledu zapošljavanja mladih. Kao takva, treba da se zasniva

na nizu značajnih koraka.

Kao prvo, proces koji leţi u osnovi uspešne izrade i implementacije

NAP-a zahteva uključenje velikog broja aktera. Kompleksnost i raspon

problema u vezi sa zapošljavanjem mladih u većini zemalja zahteva

angaţovanje kreatora politike iz različitih drţavnih agencija,

organizacija poslodavaca i radnika i ostalih institucija trţišta rada, ali i

predstavnika interesnih grupa, kao što su udruţenja mladih. Izrazito

participatorski pristup je od suštinskog značaja za obezbeĎenje najšire

pripadnosti i podrške reformama u unapreĎenju perspektive za

zapošljavanje mladih ljudi.

Drugo, kao i kod svake druge reforme, uspešan razvoj NAP-a će

verovatno doneti rezultate posmatrano na srednji i duţi rok. Zbog toga je

čvrsto opredeljenje na duţi vremenski period od suštinskog značaja za

ozbiljno bavljenje problemima mladih na trţištu rada, i za

maksimalizovanje isplativosti investicija u zapošljavanj mladih.

Kao treće, razvoj NAP-a treba da se bazira na briţljivoj i realnoj proceni

ključnih ograničavajućih faktora koji treba da budu razmotreni, sa jedne

strane, i resursa koji su za to dostupni, sa druge. Zbog toga je vaţno da

se od početka definišu prioriteti i da se angaţuju resursi koji su potrebni

za njihovu realizaciju.

I najzad, NAP nije sam po sebi konačni cilj, već pre sredstvo za voĎenje

aktivnosti koje se tiču zapošljavanja mladih kroz implementaciju,

praćenje i vrednovanje koherentnog skupa mera koje povezuju različite

političke prioritete. Čest je slučaj da se dobre strategije i planovi

ispostave kao neuspešni pri implementaciji, i da stoga imaju mali ili

nikakav uticaj.


2. Predlozi faza za razvoj Nacionalog akcionog plana

Koordinasani i usaglašeni pristup razvoju NAP-a zahteva doprinos

brojnih institucija i faktora, kao i jasno definisanje njihovih

odgovarajućih odgovornosti i uloga. U Okviru 1 prikazani su nacionalni

i meĎunarodni partneri koji mogu da budu uključeni u razraĎivanje

NAP-a.

Predloţeni proces razrade NAP-a obuhvata tri glavne faze, i to: (1)

uspostavljanje mehanizma za razvoj NAP-a; (2) priprema zemlje i

MTTP-a za misiju MTTP-a u datoj zemlji i razmeštanje ove misije; (3)

izrada nacrta i dalje radnje za završetak nacrta NAP-a; i (4) finalna

obrada i usvajanje NAP-a. Sledeći odeljak prikazuje predlog mera za

svaku od ovih faza. Neophodno je istaći da će tokom celokupnog

trajanja ovog procesa biti neophodne usluge prevodilaca i tumača.

1. faza: Uspostavljanje mehanizma za razvoja NAP-a

Nadležna državna institucija:

vodi konsultacije sa svim relevantnim institucijama, a naročito sa

socijalnim partnerima u cilju obezbeĎenja njihovog punog

angaţovanja u procesu i daljim aktivnostima

imenuje Nacionalnog koordinatora

nakon konsultacija, osniva NTT koji će voditi Nacionalni

koordinator

putem konsultacija odreĎuje da li će biti pozvana meĎunarodna

agencija u svojstvu Institucije nosica razvoja NAP-a

U slučaju da se traži međunarodna pomoć:

odreĎuje kroz konsultacije sa Nacionalnim koordinatorom i

Institucijom nosiocem termin prve posete MTTP-a

dostavlja zahtev Instituciji nosiocu u vezi sa meĎunarodnom

tehničkom misijom

Nacionalni koordinator:

saziva prvi sastanak NTT radi pojašnjavanja zahteva za pripremu

NAP-a

daje nalog, po potrebi i uz dogovor sa NTT, za tehničke ankete radi

popune informacija i podataka koji nedostaju

koordinira i/ili daje nalog za izradu situacione analize



priprema nacrt programa sastanaka za Misiju MTTP, u

konsultaciji sa Institucijom-nosiocem

dostavlja MTTP-u sve relevantne materijale i informacije,

uključujući situacionu analizu


Institucija nosilac:

osniva tim tehničkih eksperata koji će činiti MTTP, i kojim će da

koordinira Institucija nosilac

Međunarodni tim za tehničku podršku:

uspostavlja prve kontakte sa Nacionanim koordinatorom radi

rasprave o NAP procesu

obezbeĎuje uputsvo za izradu situacione analize

Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a

Kao što je već napomenuto, odgovornost za razvoj (i implementaciju) NAP-a počiva na nacionalnim institucijama i partnerima. MeĎutim, u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, jedna zemlja moţe takoĎe da zatraţi meĎunarodnu pomoć. U nastavku je dat skraćeni rezime različitih institucija i partnera koji mogu da budu uključeni u razvoj NAP-a, kao i njihove odgovarajuće uloge i odgovornosti. Nacionalne institucije i partneri Nadležna državna institucija: drţavna institucija odgovorna za kordinaciju razvoja NAP-a. Obično ovu odgovornost preuzima Ministarstvo za rad/zapošljavanje. U zavisnosti od nacionalnih okolnosti, meĎutim, tu ulogu mogu da preuzmu Kabinet Premijera ili Kabinet Predsednika. Nacionalno-tehnički tim (NTT): multi-sektorski tim tehničkih eksperata koji imenuje, kroz konsultacije, Nadleţna drţavna institucija, i koji vodi Nacionalni koordinator - radi izrade nacrta NAP-a. NTT treba da uključi više od sedam (7) tehničkih eksperata, od kojih najmanje jedan treba da bude stručnjak iz oblasti ekonomije, zapošljavanja, odnosno obrazovanja, i najmanje jedan stručnjak iz oblasti tehnike, i iz organizacija poslodavaca, i iz organizacija radnika (socijalnih partnera). Kako bi se obezbedilo da rodna pitanja budu na odgovarajući način zastupljena u NAP-u, preporučuje se da jedan od tehničkih eksperata bude poznavalac rodne problematike (npr. koordinator za rodna pitanja pri Ministarstvu za rad). NTT takoĎe moţe da uključuje, ukoliko je potrebno, stručnjake iz akademije nauka, specijalizovanih institucija i grupa mladih koji mogu da budu od pomoći za odreĎena tehnička pitanja. U slučaju da se NAP razvija uz pomoć neke meĎunarodne agencije, NTT će sluţiti kao nacionalna tehnička strana u MeĎunarodnom timu za tehničku podršku. Nacionalni koordinator: lice postavljeno od strane Nadleţne drţavne institucije za koordinaciju NTT. Ukoliko je uključena meĎunarodna agencija, on/ona će odrţavati vezu u ime NTT sa meĎunarodnim timom za tehničku podršku i snosiće odgovornost za pripremu, logistiku i radnje koje uslede nakon posete MeĎunarodnog tima za tehničku podršku. Međunarodne institucije i partneri (ukoliko su uključeni) Institucija nosilac: meĎunarodna agencija nadleţna za kooridnaciju MeĎunarodnog tima za tehničku podršku. To mogu biti MOR, Ujedinjene Nacije ili Svetska banka (kao agencije koje su glavni partneri MZM – Mreţe za zapošljavanje mladih) ili moţe biti odreĎena neka druga meĎunarodna agencija. Međunarodni tim za tehničku podršku (MTTP): tim meĎunarodnih eksperata kojim koordinira Institucija nosilac i koji čini osoblje meĎunardnih agencija koje su u to uključene i konsultanata (po potrebi) za obezbeĎenje tehničke podrškezemlji u elaboraciji Nacionalnog akcionog plana. Multilateralni i bilateralni partneri: MOR, Ujedinjene nacije i Svetska banka, ostale meĎnarodne ili bilateralne institucije/donatori, i Sekretarijat MZM.

2. faza: Identifikacija glavnog fokusa NAP-a Nacionalni koordinator:


saziva i predsedava sastancima NTT na odgovarajući način, radi

prezentovanja nalaza iz situacione analize

okuplja članove NTT u tematske radne grupe radi produbljenja

analize specifičnih oblasti politike

priprema nacrt vremenskog okvira za završetak nacrta NAP-a i dalje

usvajanje, i dostavlja ga NTT-u na odobrenje

odrţava stalne kontakte za Nadleţnom drţavnom institucijom

Ukoliko je uključena međunarodna pomoć:

zahteva tehničke informacije od MTTP-a za situacionu analizu i

dostavlja ih NTT-u

organizuje bilateralne sastanke izmeĎu MTTP-a i drugih

relevantnih nacionalnih i meĎunarodnih institucija, uključujući

socijalne partnere

organizuje jednodnevnu tribinu za NTT i MTTP radi rasprave o

glavnim problemima zapošljavanja mladih koji proističu iz

situacione analize, kao i fokusa NAP-a

Nacionalno-tehnički tim:

diskutuje i komentariše situacionu analizu

članovi NNT učestvuju u tematskim radnim grupama na osnovu

odreĎenih dobijenih stručnih nalaza

diskutuje i daje odobrenje za vremenski okvir NAP-a dostavljen od

strane Nacionalnog koordinatora


učestvuje u jednodnevnoj tribini sa MTTP



Priprema komentare o situacionoj analizi i dostavlja ih NTT-u, pre

dolaska misije MTTP-a

Odrţava zasebne tehničke sastanke sa Nadleţnom drţavnom

institucijom i drugim nacionalnim i meĎunarodnim institucijama,

uključujući socijalne partnere

ObezbeĎuje tehničke ulazne informacije za tribinu i razmatra

naredne faze meĎunarodne tehničke pomoći.

3. faza: Razrada nacrta Nacionalnog akcionog plana

Nacionalni koordinator:

postupa kao stalni sekretar NTT tokom celokupnog toka razrade

NAP-a


po dogovoru sa NTT i Nadleţnom drţavnom institutcijom, dostavlja

nacrt relevantnim drţavnim institucijama na centralnom i lokalnom

nivou, uključujući socijalne partnere, i prikuplja komentare

dostavlja konačni nacrt NAP-a Nadleţnoj drţavnoj instituciji


dostavlja celovit nacrt NAP-a Instituciji nosiocu radi davanja

definitivnih komentara

koordinira finalizaciju nacrta NAP-a na osnovu ulaznih

podataka dobijenih od MTTP

dostavlja program Nacionalne tripartitne-plus konferencije

Instituciji nosiocu


razmatra i sastavlja nacrte narednih delova NAP-a (prioriteti politike

i aktivnosti u vezi sa planiranjem, uključujući relevantne modele i

kratke prikaze projekata)

konsoliduje nacrt na osnovu ulaznih podataka dobijenih od različitih

partnera preko Nacionalnog kooridnatora

sastavlja nacrt predloga za Nacionalnu tripartitnu-plus konferenciju,

u saradnji sa Nadleţnom drţavnom institucijom, radi usvajanja

NAP-a



vrši pregled nacrta NAP-a i obezbeĎuje ulazne podatke i

komentare za NTT

angaţuje se u dijalogu sa NTT i Nadleţnom drţavnom

institucijom u vezi sa organizacijom Nacionalne tripartitne-

plus konferencije

4. faza: Usvajanje Nacionalnog akcionog plana

Nadležna državna institucija:

organizuje Nacionalnu tripartitnu-plus konferenciju, uključujući

zajednicu donatora, radi prezentacije i odobrenja NAP-a

dostavja NAP drţavnim instancama nadleţnim za usvajanje NAP-a


kontaktira donatore radi mobilizacije vanbudţetskih sredstava za

implementaciju NAP-a


prezentuje konačni NAP na Konferenciji

nakon Konferencije, zajedno sa Nacionalnim koordinatorom,

uspostavlja mehanizam za praćenje implementacije NAP-a


DRUGI DEO Uputstva za razvoj Nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje mladih


1. Sprovođenje situacione analize


U prvom delu NAP-a treba da bude izneta analiza situacije u vezi sa

zapošljavanjem mladih u zemlji u okviru bilo kog postojećeg šireg

političkog i institucionanog okvira. Idealno bi bilo da situaciona analiza

obezbedi informacije o tendencijama tokom perioda od poslednjih deset

godina. Što se tiče projekcija u vezi sa stanovništvom, period bi trebalo

da bude duţi. Ova analiza treba da obuhvati: pregled odredbi koje se

odnose na mlade u okvirima privredne i socijalne politike; dubinski

prikaz trţišta rada kada je reč o zapošljavanju mladih; pregled prethodne

i tekuće politike zapošljavanja i mera trţišta rada koje utiču na

zapošljavanje mladih; i prikaz institucionalnog okvira koji reguliše

trţište rada mladih, i krupnih incijativa u vezi sa zapošljavanjem mladih

ljudi uz podršku bilateralnih donatora i/ili meĎunarodne zajednice.

Cilj ostvarenja prethodno navedenog jeste podrška kreatorima politike

uključenim u formulisanje NAP-a, radi identifikacije glavnih problema

kojima se treba baviti kroz analizu aktuelne situacije, uključujući

postojeće prednosti i slabosti. Takvu analizu bi trebalo smatrati za

polaznu tačku u procesu formulisanja NAP-a. Ona obezbeĎuje ključne

informacije o glavnim problemima u vezi sa zapošljavanjem mladih,

koji treba da budu rešavani. Iz tog razloga, od instrumentalnog značaja

je da se preĎe dalje na druge delova NAP-a. Kao što je već pomenuto,

dostupnost informacija u različitim zemljama moţe da varira. Stoga

moţe da bude potreban izvestan stepen fleksibilnosti u pogledu nivoa

pojedinosti koje su predmet analize. MeĎutim, naša sugestija je da se

predloţena struktura sledi kroz celokupnu analizu i da se prikaţe u

prvom delu NAP-a.

Proces prikupljanja i analize informacija za izradu prvog dela NAP-a

treba da se rukovodi brojnim pitanjima. Glavno pitanje koje moţe da

pojednostavi analizu je istaknuto dole:


1.1. Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta

Uputstva za pregled ekonomskog i socijanog konteksta

SVRHA:

Analiza načina na koji se ekonomska i socijalna politika bave problemom nezaposlenosti

ZADACI:

Navedite glavne makroekonomske pokazatelje i nivo siromaštva;

Sačinite konciznu analizu o načinu na koji glavne makroekonomske politike i

planovi reformi, politike različitih sektora i inicijative za podsticanje razvoja

privatnog sektora utiču na zapošljavanje;

Sačinite analizu načina na koji su glavne socijane politike, uključujući one koje su

uvedene radi bavljenja problemima nejednakosti i unapreĎenja socijalne

uključenosti, relevantne za zapošljavanje;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje koji su

posledica analize ekonomske i socijalne politike u vašoj zemlji.

Obezbedite informacije o tendencijama glavnih makroekonomskih

pokazatelja (npr, stope BDP-a, stope inflacija i kamatne stope,

situacija u vezi sa javnim finansiranjem, kamatne stope,

spoljnotrgovinski bilans, direktne inostrane investicije) kao i o

pokazateljima siromaštva (npr. udeo stanovništva koji ţivi ispod

nacionalne granice siromaštva, koeficijent siromaštva, BDP po glavi

stanovnika meren prema paritetu kupovne moći i Ginijevom

koeficijentu).

Analizirajte način na koji glavne ekonomske politike (npr.

makroekonomska, trgovinska i sektorska politika) i okviri

makroekonomske stabilicizacije i ekonomskog razvoja (npr.

Zajednička procena zemalja (CCA)2 i Okvira za pomoć u razvoju

Ujedinjenih Nacija (UNDAF), strategija za smanjenje siromaštva

(PRS), nacionalni planovi razvoja) utiču na i/ili razmatraju pitanja

zapošljavanja.

Analizirajte način na koji su krupne drţavne incijative za

podsticanje razvoja privatnog sektora (npr. politika industrijskog

sektora, unapreĎenje preduzeća, investiciona politika) relevantne za

otvaranje novih radnih mesta u celini.

Analizirajte način na koji postojeće socijalne politike (npr. socijalna

pomoć i druge usluge, zdravstvo, stambena politika)3

utiču na

zapošljavanje.

2 CCA je zajednički instrument sistema Ujedinjenih Nacija koji

analizira situaciju u vezi sa

nacionalnim razvojem i identifikuje ključna pitanja razvoja. UNDAF je

rezultat analitičkih napora i

saradnje CCA osnova je sistemskih programa saradnje Ujedinjenih

nacija. Za više informacija videti

www.un.org/special-rep/ohrlls/ohrlls/cca_undaf_prsp.ht

m 3 S obzirom na znatan uticaj na zapošljavanje mladih, politika

obrazovanja – obično svrstavana u

socijalnu politiku – ne treba da bude predmet razmatranja u ovom

delu, već treba detaljno da se

analizira u Odeljku 1.3.

http://www.un.org/special-rep/ohrlls/ohrlls/cca_undaf_prsp.htm




1.2. Analiza položaja mladih na tržištu rada

Uputstva za analizu položaja mladih na tržištu rada

SVRHA:

Postavljanje dijagnoze o poloţaju mladih na trţištu rada u vašoj zemlji

ZADACI:

Obezbedite pregled generalne situacije na trţištu rada;

Obezbedite detaljne informacije i analizirajte glavne pokazatelje u pogledu mladih na trţištu rada prema polu, uzrastu, socio-ekonomskom poreklu, geografskoj lokaciji itd.;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji proističu iz analize mladih na trţištu rada u vašoj zemlji.

Ovaj deo NAP-a treba da obezbedi analizu poloţaja mladih na trţištu

rada. Idealno bi bilo da analizi prethodi pregled opšte situacije na trţištu

rada. Sa druge strane, ovaj pregled omogućava poreĎenje poloţaja

mladih na trţištu rada u odnosu na odrasle. Tamo, opet, gde podaci o

glavnim pokazateljima trţišta rada postoje i gde su klasifikovani,

posebno prema godinama starosti, pokazatelji poloţaja mladih na trţištu

rada mogu se iz njih izvesti na jednostavan način. Prezentovane

informacije treba da identifikuju i analiziraju rodne razlike na trţištu

rada kako bi prikazale različite situacije na koje mlade ţene i muškarci

nailaze na trţištu rada. Aneks 2 obezbeĎuje uputstva u vezi sa

pokazateljima za prikazivanje sveukupne situacije na trţištu rada za

zemlje koje odluče da uključe takav opšti pregled u NAP.

Dostupnost informacija o glavnim pokazateljima poloţaja mladih na

trţištu rada je neophodan uslov za identifikovanje karakteristika i

tendencija u vezi sa problemima zapošljavanja mladih u zemlji (Videti

Okvir 2 za opis glavnih pokazatelja trţišta rada u vezi sa

zapošljavanjem, nezaposlenošću i neaktivnošću).4 Zbog toga je to od

suštinskog značaja za izradu NAP-a koji pokušava da se bavi na efikasan

način problemima sa kojima se suočavaju maldi ljudi pri stupanju na

posao i zadrţavanju radnog mesta. Ukoliko takve informacije nisu

dostupne, potrebno je da se sprovede ispitivanje poloţaja mladih na

trţištu rada pre razvoja NAP-a, kako bi se ustanovile kvantitativne i

kvalitativne promenljive koje definištu situaciju prelaska mladih ljudi u

svet rada i njihovo pozicioniranje u njemu.5

Gde je moguće, mladi ljudi treba da budu svrstani u dve grupe na

osnovu podataka o starosnom dobu (tinejdţeri od 15-19 godina i mladi

ljudi od 20-24)6 i treba da budu podeljeni prema polu i drugim

karakteristikama, kao što su nivo obrazovanja, geografska lokacija

(urbana/ruralna), etnička pripadnost i invaliditet. Uopšteno posmatrano,

postoje neke grupe mladih koje su u nepovoljnijem poloţaju u odnosu na

druge i njihove karatkertistike mogu da variraju tokom vremena od

zemlje do zemlje. To znači da rizici i mogućnosti nisu ravnomerno

rasprostranjeni meĎu mladima, a posebno izmeĎu mladih muškaraca i

ţena. Da bi se obezbedila istinska uključenost i ekonomska efikasnost

NAP-a, od presudnog je značaja da ovaj deo identifikuje grupe mladi

koje su posebno ugroţene u odnosu na druge na nacionalnom trţištu

rada, i da ukaţe na razloge za njihovu ugroţenost (npr. socio-ekonomska

pozadina, nivo obrazovanja, geografska lokacija, diskriminacija na

trţištu rada po osnovu njihovog pola, etničke pripadnosti, zdravstvenog

stanja ili religije). Zbog takve ugroţenosti prisutna je tendencija

4 Ovu informaciju obično

obezbeĎuje Ispitivanje radne snage (LFS), ili, kao alternativa,

administativni podaci Ministarstva

za rad i/ili sluţbi zapošljavanja. U slučaju nezaposlenosti, ukoliko

podaci dolaze iz administrativnih

evidencija, potrebno je ukazati na to da se koeficijent odnosi na

«nezaposlene koji su evidentirani».

MeĎutim, u zemljama u kojima su podaci iz LFS i pouzdanih

administrativnih izvora nedostupni,

informacije se mogu dobiti iz ispitivanja domaćinstava i

ispitivanja u vezi sa merenjem

ţivotnog standarda. 5 MOR je razvio statističko sredstvo

kao pomoć zemljama u planiranju politike i programa u vezi sa

zapošljavanjem mladih. Ovo

sredstvo – Ispitivanje prelaska iz faze školovanja u zaposlenje –

pokriva većinu pokazatelja

navedenih u Odeljku 1.2. Informacije o ovom sredstvu mogu

se naći na:

http://www.ilo.org/youth/swts.htm. 6 Standardna definicija Ujedinjenih

nacija identifikuje mlade ljude kao osobe od 15 do 24 godina starosti.

MeĎutim, nacionalne definicije

mladih mogu znatno da variraju. U ovom delu definicija koja se

primenjuje u nekoj zemlji i podela

po relevantnim godinama starosti

treba jasno da bude ukazana.

http://www.ilo.org/youth/swts.htm


njihovog dovoĎenja u poloţaj u kome postoji veći rizik od socijalne

isključenosti. Stoga je ova analiza značajna za odreĎivanje onih vidova

ugroţenosti koji mogu da zahtevaju specifične intervencije radi

sprečavanja i/ili preispitivanja problema o kojima je reč. Što su

informacije preciznije, bolja je analiza, i veća je verovatnoća da će

intervencije uspešno da odgovaraju odreĎenim grupama, a posebno

rizičnim grupama mladih.7

Analiza poloţaja mladih na trţištu rada treba posebno da bude

fokusirana na sledeće pokazatelje:

Stanovništvo

Demografske tendencije prema polu i uzrastu [deca (0-14), tinejdţeri

i mladi ljudi] i projekcije, uključujući stope nataliteta kao i stope

dece i starih izdrţavanih lica.

Obrazovanje

Tendencije u obrazovanju – stečeno obrazovanje, studenti/učenici u

fazi školovanja, broj studenata/učenika koji su prekinuli školovanje,

stope upisa i pismenosti – prema polu, prema uzrastu [deca (0-14),

tinejdţeri i mladi ljudi] i gde je moguće, osetljive grupe (npr. etničke

grupe, mladi sa invaliditetom, sa HIV/AIDS, radnici migranti).

Radna snaga

Učešće mladih u radnoj snazi tokom poslednje decenije,

klasifikovano prema tinejdţerima/mladim ljudima, polu, nivou

obrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.

Tendencije u zapošljavanju mladih – stopa zaposlenosti, zaposlenost

prema privrednom sektoru ili statusu, prema zaposlenosti u javnom

ili privatnom sektoru, prema radnom vremenu (uključujući

volonterski i nevolonterski rad sa nepunim radnim vremenom) – uz

klasifikaciju prema pripadnosti tinejdţerima/mladim ljudima, polu,

nivou obrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.

Zapošljavanje prema vrsti ugovora (sa punim radnim vremenom ili

nepunim radnim vremenom, na neodreĎeno ili odreĎeno vreme) i

statusu na glavnom radnom mestu (radnici u radnom odnosu,

samozaposleni radnici, radnici koji daju svoj doprinos kao porodični

radnici) prema kriterijumu pripadnosti tinejdţerskoj populaciji ili

mladim ljudima, prema polu i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.

Gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema

privrednom sektoru.

Neformalno zapošljavanje prema pripadnosti populaciji

tinejdţera/mladih ljudi, polu, nivou obrazovanja i pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je obezbediti

informacije prema privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu 8 prema pripadnosti

populaciji tinejdţera/mladih ljudi, polu i urbanoj/ruralnoj sredini.

Gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema

privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.

7 Koncept mladih koji pripadaju

rizičnim grupama se ovde koristi za

ukazivanje na mlade kod kojih je, zbog odreĎenih problema (npr.

durogočna nezaposlenost,

korišćenje droga, maloletnička delikvencija), prisutna verovatnoća

da će biti isključeni iz društva.


Tendencije u zapošljavanju mladih prema pripadnosti populaciji

tinejdţera/mladih ljudi, polu, obrazovnom nivou i pripadnosti

ubranoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je dati predgled

prema duţini trajanja, posebno kada je reč o durogočnoj

nezaposlenosti (> 12 meseci).

Koeficijent odnosa između stope nezaposlenosti mladih i ukupne

nezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu na

ukupnu stopu ukupne nezaposlenosti).

Koeficijent odnosa između stope nezaposlenosti mladih i

nezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu

na stopu ukupne nezaposlenosti odraslih).

Neaktivnost

Stopa neaktivnosti i obeshrabrenost prema pripadnosti populaciji

tinejdţera/mladih ljudi, nivou obrazovanja, i pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je moguće, treba navesti razloge

neaktivnosti radi obuhvatanja radnika koji su obeshrabreni.

Okvir 2: Pokazatelji i definicije tržišta rada

Suštinska odlika pokazatelja trţišta rada jeste da su pojedinci klasifikovani u tri kategorije koje se meĎusobno isključuju: zaposleni, nezaposleni i neaktivni. Prema kriterijima koje je ustanovila MeĎunarodna organizacija rada, prednost se daje zapošljavanju u odnosu na nezaposlenost, i nezaposlenosti u odnosu na neaktivnost.

Zapošljavanje: kategorija zapošljavaja obuhvata sva lica koja su, tokom posmatranog perioda, radila za zaradu ili platu (lica u radnom odnosu), za dobit ili porodični prihod (samozapošljavanje ili radnici koji rade za svoj račun), uključujući članove zadruga i radnike-članove porodice koji rade bez naknade. Pokazatelji koji se koriste za merenje zapošljavanja su stopa zaposlenosti, tj. procenat lica koja su zaposlena kao radna snaga i koeficijent zaposlenosti, tj. udeo lica koja rade u ukupnoj populaciji u radno aktivnom dobu.

Nezaposlenost: Prema MOR-ovim kriterijumima, u “nezaposlene” spadaju svi pojedinci: a) koji su bez posla (koji nisu u radnom odnosu ili samozaposleni); b) koji su trenutno na raspolaganju za zasnivanje radnog odnosa ili samozapošljavanje, i c) koja aktivno traţe radno mesto. Ova “leţerna” definicija nezaposlenosti izuzima zahtev za aktivnim traţenjem posla, kako bi uključila u nezaposlena lica radnike koji su obeshrabreni, tj. one pojedince koji ne traţe posao zbog toga što misle da posla nema, ili smatraju da ne poseduju sposobnosti koje su neophodne za konkurisanje na trţištu rada. Po pravilu, obeshrabreni radnici nisu uračunati u nezaposlene i smatraju se za “neaktivne”. Za merenje nezaposlenosti se koriste dva pokazatelja: stopa nezaposlenosti, tj. udeo nezaposlenih lica u ukupnoj ranoj snazi, i koeficijent nezaposlenosti, tj. udeo lica koja ne rade, koja su na raspolaganju za zasnivanje radnog odnosa, i koja aktivno traţe posao u ukupnoj populaciji u radno aktivnom dobu.

Neaktivnost: odnosi se na sva lica u radno aktivnom dobu, koja nisu ni zaposlena, ni nezaposlena, tj. koja nisu “ekonomski aktivna”, zbog toga što su u fazi školovanja, ili se bave kućnim obavezama, ili su u penziji itd.

Izvor: V. Corbanese i G. Rosas: Prelazak mladih ljudi u pristojno zaposlenje: Svedočanstvo sa Kosova, MOR, Ţeneva, 2007. od Hussmans, R., Merhan, F., Verma, V., Istraživanje ekonomski aktivnog stanovništva, zapošljavanja, nezaposlenosti i nedovoljne uposlenosti: MOR-ov priručnik o koncepcijama i metodama, MOR, Ţeneva, 1990.

Zarade i uslovi rada

Zarade i primanja po sektorima i zanimanjima, podeljeni prema

pripadnosti tinejdţerima/mladim ljudima, polu, nivou

obrazovanja, i urbanoj/ruralnoj sredini.

Bezbednost i zdravlje na radu – broj profesionalnih oboljenja,

smrtnih slučajeva čiji je uzrok vezan za radno mesto, nesreća sa

8 Nedovoljna uposlenost predstavlja

odraz nedovoljne iskorišćenosti

radne snage i tumači se veoma široko kako bi se obuhvatila svaka

vrsta zaposlenja koja je

«nezadovoljavajuća» (na način na koji to shvataju radnici) u smislu

nedovoljnog broja sati provedenih

na radnom mestu (nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu),

nedovoljna naknada (nedovoljna

uposlenost u smislu primanja) ili nedovoljna iskorišćenost nečijih

sposobnosti (nedovoljna uposlenost u pogledu sposobnosti). Do danas,

nedovoljna uposlenost u

vremenskom smislu jeste jedina komponenta nedovoljne uposlenosti

o kojoj je postignuta saglasnost i

koja je adekvatno definisana za potrebe merenja u okviru

meĎunarodne zajednice statističara

za radna pitanja. Videti Rezoluciji u

vezi sa merenjem nedovoljne

uposlenosti i situacija neadekvatnog

zaposlenja, usvojenu na 16. MeĎunarodnoj konferenciji

statističara za radna pitanja.

Ţeneva, 1998. g. na www.ilo.org/public/english/bureau/

stat/download/res/underemp.pdf.


fatalnim ili bez fatalnog ishoda, broj nesreća koje prouzrokuju

tri ili više dana odsustva – po sektoru i polu (ukoliko je

moguće).

Dečji rad – broj mladih ljudi uzrasta od 15-17 godina

angaţovanih u najgorim oblicima dečjeg rada 9 prema polu i

sektoru.

1.3. Pregled postojećih politika i programa koji utiču na zapošljavanje mladih

Pregled postojećih politika i programa za promociju zapošljavanja

mladih je ključni korak za zemlje koje su opredeljene za razvoj i

implementaciju NAP-a. Ne odvajajući se od analize šireg

makroekonomskog okvira i njegovog dejstva na zapošljavanje koje je

predmet razmatranja u Odeljku 1.1., u ovom odeljku će se razmatrati,

izmeĎu ostalog, politike i programi koji utiču na zapošljavanje mladih.

Ova analiza bi mogla da se rukovidi sledećim skupom pitanja:

Sveukupni politički okvir

Uputstva za pregled političkog okvira

SVRHA:

Identifikacija načina na koji nezaposlenost mladih nalazi odraz u ekonomskoj i socijalnoj politici

ZADACI:

Identifikujte i analizirajte odredbe relevantne za zapošljavanje mladih sadrţane u nacionalnim planovima i strategijama razvoja

10;

Identifikujte i analizirajte odredbe u vezi sa zapošljavanjem mladih koje su sadrţane u sektorskoj politici;

Ukoliko u vašoj zemlji postoji politika razvoja mladih, obezbedite informacije o odredbama relevantnim za zapošljavanje mladih;

Opišite način na koji postojeće socijalne politike utiču na zapošljavanje mladih;

Procenite stepen u kome su ove politike doprinele unapreĎenju perspektiva za zapošljavanje mladih;

Iznesite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji su posledica revizije političkog okvira u vašoj zemlji.

Da li vaša zemlja ima nacionalni plan/strategiju razvoja? Ukoliko

ima, koje odredbe utiču na mlade, posebno na zapošljavanje mladih?

Ukoliko Vaša zemlja ima Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS)

i/ili je uključena u CCA/UNDAF (kao što je opisano u odeljku 1.1),

koje odredbe utiču na mlade i, posebno, na zapošljavanje mladih?

Da li postojeće sektorske politike i mere u vezi sa tim (npr. poreske

inicijative, razvoj infrastrukture) sadrţe posebne odredbe koje se

odnose na promociju zapošljavanja mladih? Ukoliko sadrţe, molimo

da ih opišete.

Da li vaša zemlja ima politiku razvoja mladih? Ukoliko ima, koje

odredbe se odnose na zapošljavanje mladih?

9 Videti Konvenciju o najgorim

oblicima rada dece (Br. 182), 1999.

g. 10 Ukoliko planovi i/ili strategije ne

sadrţe specifične odredbe o mladima i zapošljavanju mladih,

analiza, čak i u tom slučaju, treba

da istakne način na koji planovi i strategije o kojima je reč utiču na

zapošljavanje mladih.


Da li postojeće socijalne politike (npr. zdravstvena, stambena)

uzimaju u obzir zapošljavanje mladih? Ukoliko je odgovor potvrdan,

molimo da ih opišete.

Zapošljavanje i trţište rada

Uputstva u vezi sa pregledom strategija zapošljavanja i informacija u vezi sa tržištem rada

SVRHA:

Identifikovanje stepena u kome se razmatra zapošljavanje mladih kroz strategije zapošljavanja i informacije u vezi sa trţištem rada

ZADACI:

Ukoliko vaša zemlja ima strategiju zapošljavanja, identifikujte i analizirajte njene glavne komponente koje se odnose na zapošljavanje mladih i ciljne grupe kojima treba izaći u susret;

Procenite stepen u kome ova strategija unapreĎuje izglede za zapošljavanje mladih;

Opišite dobre i loše strane informacionog sistema trţišta rada i ocenite njegovu relevantnost za zapošljavanje mladih;

Iznesite kratak prikaz glavnih problema koji proističu iz analize strategija zapošljavanja i informacija u vezi sa trţištem rada u vašoj zemlji.

Da li vaša zemlja ima strategiju zapošljavanja? Ukoliko ima, koje su

njene glavne komponente koje se bave zapošljavanjem mladih?

Na koji način se prikupljaju informacije u vezi sa trţištem rada

(ITR) i kako je organizovan sistem (npr. anketiranjem domaćinstava

i ustanova, prema popisu stanovništva, administrativnim

evidencijama)? Da li ITR uključuju specifične pokazatelje

zapošljavanja mladih? Da li vaša zemlja preduzima istaţivanja radne

snage? Da li se ovo istraţivanje redovno sprovodi?

Obrazovanje i obuka:

Uputstva u vezi sa pregledom obrazovanja i obuke

SVRHA:

Obuhvatanje i analiza glavnih obeleţja politike i sistema obrazovanja i obuke i njihov uticaj na rezultate zapošljavanja ZADACI:

Analizirajte glavne elemente politike i sistema obrazovanja, uključujući srednjoškolsko i tercijarno obrazovanje;

Analizirajte glavne odlike stručnog obrazovanja i obuke i njihov značaj u pogledu zahteva trţišta rada;

Analizirajte glavne mere koje se tiču obuke mladih nezaposlenih lica koju organizuje trţište rada i obuke za mlade radnike koju organizuju preduzeća;


Identifikujte i analizirajte mere za povećanje mogućnosti za zapošljavanje ugroţenih mladih ljudi i navedite njihovo područje i evoluciju tokom vremena;

Ocenite ulogu i učešće socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema u vezi sa zapošljavanjem mladih koji proističu iz analize sistema obrazovanja i obuke u vašoj zemlji.

Obezbedite prikaz glavnih obeleţja politike i sistema obrazovanja

(npr. broj godina za svaki nivo obrazovanja, različiti obrazovni

putevi).11

Pretškolsko obrazovanje: Koje mere su dostupne za unapreĎenje

pristupa dece pretškolskom obrazovanju u ruralnoj i urbanoj sredini?

Osnovno obrazovanje: Koji su glavni elementi politike i sistema

obrazovanja? Koje mere preduzima Vlada za unapreĎenje

univerzalnog pristupa osnovnom obrazovanju? Da li postoje bilo

kakve posebne incijative usmerene na smanjenje broja mladih koji

su prekinuli školovanje (posebno kada su u pitanju devojke i mlade

ţene) i prevazilaţenje nejednakog pristupa osnovnom obrazovanju?

Koje mere postoje za saniranje propusta u osnovnom obrazovanju,

uključujući mlade koji su prekinuli školovanje? Na koji način se u

školama obezbeĎuje savetovanje u vezi sa daljim školovanjem pred

kraj osnovnog obrazovanja?

Više obrazovanje: Koja su glavna obeleţja srednjoškolskog i

tercijarnog obrazovanja? Na koji način politike višeg obrazovanja

vode računa o projekcijama trţišta rada? U kojoj meri je sistem

višeg obrazovanja u skladu sa mogućnostima za zapošljavanje koje

su dostupne mladima nakon završetka studija i sticanja diplome?

Početno stručno obrazovanje i obuka: Koji su glavni elementi

politike i sistema stručnog obrazovanja i obuke (SOO)? Koje su

mere za unapreĎenje pristupa mladih u početnoj obuci? U kojoj meri

programi obuke obezbeĎuju radno iskustvo (npr. period obuke u

preduzećima, ugovori o obuci za rad, staţiranje, pripravništvo,

učenje uz rad)? Koji mehanizmi postoje za unapreĎenje saradnje

izmeĎu SOO institucija i preduzeća? Kolika je relevantnost stečene

stručnosti u odnosu na zahteve trţišta rada?12

Na koji način su

sluţbe za savetovanje u vezi sa zapošljavanjem uključene u

obezbeĎenje obuke?

Permanentno učenje: Koje su mere Vlade za obuku nezaposlenih

mladih lica radi prekvalifikacije? Koje mere postoje za podsticanje

preduzeća za obuku mladih radnika i unapreĎenje njihovih uslova

rada?

Finansiranje obrazovanja i obuke: Koliko se javne investicije troše

na obrazovanje i obuku mereno u procentima BDP? Kakav je trend

prisutan tokom poslednjih 10 godina? Koji su mehanizmi

finansiranja SOO i permanentnog učenja, glavni finansijeri i koliki

je odgovarajući udeo u finansiranju?

Ravnopravnost i pristup: Koje su odredbe za unapreĎenje

ravnopravnog pristupa ţena i muškaraca (i u ruralnim, i u urbanim

oblastima) obrazovanju i politici i programima SOO? Koje posebne

mere su usvojene za izbegavanje rodnog stereotipa u obrazovanju i

obuci? Koje mere su predviĎene za specifične grupe ugroţenih

11 Videti Aneks 4 za opis različitih nivoa obrazovanja u skladu sa

meĎunarodnom klasifikacijom

standarda obrazovanja UNESCO-a iz 1997. g. (ISCED 1997).

12 Pribavite informacije o eksternoj efikasnosti obuke, tj. procentu

polaznika obuke koji su našli

zaposlenje na radnim mestima za koja su obučavani.


mladih ljudi (npr. mladih sa niskim nivoom pismenosti)? U kojoj

meri ove politike i programi priznaju i rešavaju problem

diskriminacije u zapošljavanju i zanimanjima? Da li su ove mere

sačinjene ad-hoc ili kao podrška dugoročnim opredeljenjima?

Socijalni dijalog: Na koji su način organizacije poslodavaca i

radnika uključene u formulisanje i implementaciju politika i

programa VET?

Razvoj preduzeća:

Uputstva za pregled politike i programa razvoja preduzeća

SVRHA:

Procena kapaciteta sektora preduzeća za otvaranje radnih mesta za mlade ZADACI:

Sačinite ukratko analizu načina na koji politike, koje se odnose na poslovno okruţenje i unapreĎenje preduzeća, utiču na zapošljavanje mladih;

Procenite dobre i loše strane postojećih politika i programa za unapreĎenje preduzetništva i samozapošljavanja mladih;

Analizirajte način na koji mere preduzete radi olakšanja registracije mikro i malih preduzeća u neformalnoj ekonomiji utiču na zapošljavanje mladih;

Analizirajte mere za unapreĎenje zapošljavanja i samozapošljavanja za mlade ljude - pripadnike ugroţenih grupa, i navedite njihovo područje i evoluciju tokom vremena;

Procenite ulogu i učešće socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji proističu iz analize politike i programa razvoja preduzeća u vašoj zemlji.

Poslovno okruženje i razvoj preduzeća: Koja su glavna obeleţja

politike koja utiču na poslovno okruţenje? Koje su mere za

promociju razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća, uključujući

zadruge? Koje su mere za olakšanje registacije preduzeća u

neformalnoj ekonomiji? Opišite na koji načih ove politike utiču na

perspektive zapošljavanja mladih ţena i muškaraca.

Samozapošljavanje i preduzetništvo mladih: Koje su politike i

programi za promociju preduzetništva mladih (samozapošljavanje i

grupno preduzetništvo)? Ko su glavni akteri uključeni u

implementaciju ovih programa (npr. drţavne agencije, organizacije

poslodavaca, privatni sektor, nevladine organizacije)? Koji

podsticaji i usluge podrške (npr. finansijske i nefinansijske usluge)

su dostupni mladim preduzetnicima? Na koji način politika i mere

utiču na odluke mladih ljudi za angaţovanje u preduzetništvu i

samozapošljavanje? Na koji način ove politike i mere utiču na

kvalitet zapošljavanja mladih ljudi?

Ravnopravnost i pristup: Na koji način mere za razvoj preduzeća i

preduzetništva doprinose unapreĎenju pristupa i ravnopravnosti

mladih na trţištu rada, posebno kada je reč o mladim ţenama? Koje

su mere za unapreĎenje pristupa zapošljavanju u privatnom sektoru

za mlade iz ugroţenih grupa? Da li su ove mere sačinjene ad-hod ili

kao podrška dugoročnim opredeljenjima (evolucija tokom

vremena)?


Socijalni dijalog: Na koji su način organizacije poslodavaca i

radnika uključene u formulisanje i implementaciju politike i

programa razvoja preduzeća koji promovišu zapošljavanje mladih?

Radno zakonodavstvo i politika i program trţišta rada

Uputstva za pregled politika i programa tržišta rada (1)

SVRHA

:

Analiza načina na koji radno zakonodavstvo i politika zarada utiču na zapošljavanje mladih

ZADACI:

Opišite način na koji zakon o radu i propisi, uključujući one o regrutovanju i otpuštanju, utiču na zapošljavanje mladih;

Opišite način na koji politika zarada utiče na zapošljavanje mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema od značaja za zapošljavanje mladih, koji proističu iz analize radnog zakonodavstva i politike zarada u vašoj zemlji.

Radno zakonodavstvo: Koji su mehanizmi na snazi za obezbeĎenje

sprovoĎenja glavnih standarda rada?13

Koji je minimalni uzrast za

rad utvrĎen zakonom? Koji zakoni o radu predviĎaju specifičnu

zaštitu mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina? Koje mere se

preduzimaju da bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu u

skladu sa nacionalnim zakonodavstvom? Koje mere se preduzimaju

da bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu u skladu sa

nacionalnim zakonodavstvom? Na koji način propisi o angaţovanju

i otpuštanju utiču na zapošljavanje mladih, uključujući zakone koji

za cilj imaju smanjenje troškova ili prava/socijalne beneficije za

mlade radnike? Koja pravila regulišu privremeno zapošljavanje i na

koji način utiču na zapošljavanje mladih? Koji su propisi za

unapreĎenje neformalnih radika u formalno zapošljavanje? Na koji

način ove mere utiču na mlade radnike?

Politika zarada: Da li u vašoj zemlji postoji minimalna zarada? Da

li postoji zarada za mlade? Na koji način politika zarada utiče na

mlade radnike u različitim sektorima? Da li mlade ţene i muškarci

imaju jednaku naknadu kada rade na sličnom poslu ili suštinski

sličnom poslu14

? Molimo da ovo opišete.

Inicijative u vezi sa regrutovanjem: Koje Vladine inicijative (npr.

poreske olakšice ili beneficije u oblasti socijalne sigurnosti za

novozaposlene) podstiču zapošljavanje mladih smanjenjem troškova

radne snage? Na koji način te mere unapreĎuju otvaranje stabilnih

radnih mesta za mlade?

Aktivne mere tržišta rada 15

13 Spisak MeĎunarodnih standarda

rada releventnih za rad i mlade

izloţen je u Aneksu 10 ovih

uputstava, radi lakšeg snalaţenja.


Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa tržišta rada (2)

SVRHA: Analiza načina na koji aktivne mere tržišta rada utiču na zapošljavanje mladih

ZADACI:

Identifikujte i analizirajte glavne elemente i odredite redosled APPTR i njihov značaj za zapošljavanje mladih;

Sačinite reviziju ciljanih mehanizama ovih mera, naročito s obzirom na mlade;

Analizirajte institucionalni okvir za planiranje, praćenje i procenu APPTR;

Identifikujte i rezimirajte glavne karakteristike sistema praćenja i vrednovanja ovih mera;

Sačinite ukratko analizu prednosti i slabosti APPTR i njihovog dejstva na zapošljavanje mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji proističu iz analize aktivnih mera trţišta rada u vašoj zemlji.

Koji su glavni elementi aktivnih politika i programa trţišta rada

(APPTR) u zemlji (npr. obuka na trţištu rada; vodič za karijeru,

pomoć u traţenju zaposlenja i programi zapošljavanja; informacije u

vezi sa trţištem rada; javni radovi i usluge zasnovani na zajednici;

subvencije za zapošljavanje i ostali programi zapošljavanja;

preduzetnički programi)? Koji je redosled u ponudi ovih elemenata

učesnicima?

Da li postoje specifične APPTR za mlade ili su ove potonje podesne

za više grupa korisnika)? Da li ove mere za ciljnu grupu imaju

mlade samo na osnovu njihovih godina ţivota, ili u obzir uzimaju

njihove specifine potrebe i osetljivost (npr. nizak obrazovni nivo i

niska stručnost, socijalno-ekonomska pozadina, etnička pripadnost,

mladi koji pripadaju rizičnim grupama)? Da li su APPTR osetljive u

pogledu rodnog pitanja?

Na koji način mladi imaju korist od APPTR (npr. broj učesnika

prema polu i grupi; broj mladih koji su prekinuli školovanje;

troškovi mera u vezi sa mladima izraţeni kao procenat od BDP)? Za

koje grupe mladih se čini da imaju najviše koristi? Da li mlade ţene

i muškarci poĎednako učestvuju u APPTR?

Koji mehanizmi postoje za praćenje ovih programa (npr.

prikupljanje podataka)? Da li je sačinjena ikakva procena dejstva

aktivnih programa trţišta rada? Kakvo je dejstvo, u smislu

zapošljavanja i zarada mladih (navedite detalje u vezi sa rezultatima

trţišta rada kada je reč različitim grupama učesnika)? Koji programi

ili elementi bolje funkcionišu (i za koju grupu mladih) u smislu

ekonomske efikasnosti? Koje poremećaje, ako ih ima, stvaraju

APPTR16

?

Pasivne mere tržišta rada17

Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa tržišta rada (3)

14 Konvencija o jednakoj naknadi

(br. 100) i Preporuka (br. 90), obe

usvojene 1951. g, odnose se posebno na ukidanje diskriminacije

izmeĎu muškaraca i ţena radnika u

smislu naknade: one pozivaju na jednaku platu za muškarce i ţene za

rad iste vrednosti.

15 Aktivne politike i programi

trţišta rada (APPTR) predviĎaju

zamenu za primanja i integraciju na trţište rada za lica koja traţe

zaposlenje (obično nezaposlena

lica, ali isto tako i nedovoljno uposlena lica ili zaposleni pojedinci

koji traţe bolji posao). Obično

obuhvataju zapošljavanje i usluge obuke (pomoć u traţenju

zaposlenja, usklaĎivanje zahteva za

zaposlenjem i slobodnih radnih mesta, informacije o trţištu rada;

obuku i obuku radi

prekvalifikacije); i mere u vezi sa otvaranjem radnih mesta (npr. javni

radovi, usluge u vezi sa zajednicom,

osnivanje preduzeća, samozapošljavanje i subvencije za

zapošljavanje za odreĎene

populacione grupe). 16 Ovi poremećaji mogu da budu

identifikovani u smislu gubitka po osnovu mrtvog tereta (odnosno isti

rezultat bi bio postignut bez

programa), efekta supstitucije (subvencionisani učesnik moţe da

zameni onoga ko ne učestvuje),

promena mesta (rezultat subvencionisanih aktivnosti moţe

da preuzme mesto onih koje nisu

subvencionisane) i udaljavanje (kao pomoć onima kojima je već bolje da

se povuku).


SVRHA:

Procena stepena u kome mladi imaju korist od nezaposlenosti i mera socijalne pomoći

ZADACI:

Navedite prikladnost kriterijuma i pokrivenost mladih ljudi beneficijama za nezaposlene i socijalnom pomoći;

Analizirajte institucionalni okvir za izradu, praćenje i procenu ovih mera;

Procenite prednosti i nedostatke ova dva skupa mera;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji proističu iz analize pasivnih mera trţišta rada u vašoj zemlji.

Koji su kriterijumi prikladnosti beneficija po osnovu nezaposlenosti

za mlade, i socijalne pomoći za mlade? Da li su beneficije za

nezaposlene za mlade manje od onih predivĎenih za odraslu

populaciju?

Koji je realni nivo, pokriće i trajanje beneficija po osnovu

nezaposlenosti i socijalnih beneficija za mlade (npr. prosečan nivo

beneficija po osnovu nezaposlenosti – kao procenat prosečne zarade

– i socijalnih beneficija; procenat realnih u odnosu na potencijalne

korisnike; troškovi pasivnih politika trţišta rada kao procenat BDP)?

U kojoj meri postojeće beneficije po osnovu nezaposlenosti i

beneficije na ime socijalne pomoći podstiču ili destimulišu mlade da

zasnuju novi radni odnos? Na koji način su ove beneficije povezane

sa aktivnim merama trţišta rada?

Uputstva za pregled politika i programa tržišta rada (4)

SVRHA:

Procena stepena u kome pitanja jednakosti nalaze svoj odraz u politikama i programima trţišta rada i stepena u kome su socijalni partneri uključeni u njihovo formulisanje i implementaciju.

ZADACI:

Analizirajte način na koji sve gore navedene politike i programi doprinose unapreĎenju pristupa i jednakosti na trţištu rada mladih;

Procenite ulogu socijalnih partnera u formulisanju i implementaciji, kao i u praćenju i vrednovanju gore navedenih politika i programa;

Procenite područje i evoluciju tokom vremena programa trţišta rada za mlade ljude;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema od značaja za zapošljavanje mladih, koji proističu iz analize politika i programa trţišta rada u vašoj zemlji.

Ravnopravnost i pristup: Na koji način sve gore navedene mere

doprinose unapreĎenju pristupa i ravnopravnosti mladih na trţištu

rada, posebno s obzirom na rodnu jednakost? Koje su mere

predviĎene za unapreĎenje pristupa zapošljavanju ugroţenih grupa?

U kom stepenu su ove mere sačinjene ad-hoc, ili su sačinjene kao

podrška dugoročnim opredeljenjima?

Socijalni dijalog: Na koji način su organizacije poslodavaca i

radnika uključene u formulisanje, kao i u praćenje i procenu ovih

politika i programa?

1.4. Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa zapošljavanjem mladih

Ovaj odeljak obezbeĎuje uputstvo o načinu na koji se vrši revizija

institucionalnog okvira i mehanizama koordinacije koji se odnose na

politike i programe zapošljavanja mladih.

17 Pasivne mere trţišta rada su one koje obezbeĎuju naknadu za prihod

tokom perioda nezaposlenosti ili

traţenja posla. Obično uključuju beneficije po osnovu nezaposlenosti

i odredbe u vezi sa prevremenim

odlaskom u penziju.


Uputstva za izradu plana institucionalnog okvira i mehanizma koordinacije

SVRHA:

Identifikovanje i analiza glavnih obeleţja institucionalnog okvira i mehanizaama za koordinaciju u vezi sa zapošljavanjem mladih

ZADACI:

Analizirajte ulogu i odgovornosti drţvnih institucija uključenih u zapošljavanje mladih na nacionalnom i lokalnom nivou, uključujući mehanizme za koordinaciju, i navedite prednosti i slabosti;

Ocenite ulogu i funkcionisanje Javne sluţbe zapošljavanja u pogledu zapošljavanja mladih i naglasite prednosti i slabosti;

Procenite ulogu i učešće socijalnih partnera u planiranju, praćenju i proceni politika i programa zapošljavanja mladih;

Identifikujte način na koji su nevladine ogranizacije, posebno udruţenja mladih, uključeni u taj proces, i da li postoji odreĎena drţavna institucija koja podrţava njihov rad i kanališe njihova razmatranja u drţavne odluke;

Izloţite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih, koji proizilaze iz analize institucionalnog okvira i koordinacionih mehanizama u vašoj zemlji.

Glavne teme koje treba da budu razmotrene u ovoj reviziji

obuhvaćene su sledećim pitanjima:

Koje inicijative su donete radi podrške koordinaciji politike u vezi sa

zapošljavanjem, a posebno zapošljavanjem mladih?18

Koje ministarstvo je nosilac i/ili koja agencija je odgovorna za

zapošljavanje mladih? Koja druga ministarstva i/ili centralne

drţavne agencije se bave zapošljavanjem mladih? Kakav je

koordinacioni mehanizam ovih centralnih institucija? Ocenite

prednosti i nedostatke.

Na koji način je Javna sluţba zapošljavanja uključena u

zapošljavanje mladih? Koje usluge ona obezbeĎuju za mlade?

Ocenite prednosti i nedostatke.

Koji su mehanizmi koordinacije izemĎu centralnih i lokalnih

institucija koje se bave zapošljavanjem mladih? Na koji način se

politike i programi u vezi sa zapošljavanjem mladih implementiraju

na lokalnom nivou? Ocenite prednosti i nedostatke.

Kakvi su mehanizmi koordinacije izmeĎu javnih i privatnih agencija

(uključujući privatne agencije za zapošljavanje) koji se bave

zapošljavanjem mladih? Ocenite prednosti i nedostatke.

Kakvu ulogu igraju organizacije poslodavaca i radnika u upravljanju

trţištem rada za mlade? Da li one imaju odreĎene inicijative za

unapreĎenje zapošljavanja mladih (npr. organizovanje i zastupanje

mladih preduzetnika i mladih radnika)? Da li se bave problemima

mladih u svojim aktivnostima (npr. socijalni dijalog, kolektivno

ugovaranje)? Ocenite prednosti i nedostatke.

Koja je uloga nacionalnih i meĎunarodnih nevladinih organizacija u

bavljenju inicijativama za zapošljavanje mladih?

Na koji način su mladi ljudi uključeni u pitanja zapošljavanja

mladih?

18 Videti Konvenciju o politici

zapošljavanja (br. 122) i prateću

Preporuku (br. 122), 1964.


1.5. Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih (bilateralna i multilateralna i IFIs)

Ovaj odeljak za cilj ima prikazivanje glavnih inicijativa za zapošljavanje

mladih u zemlji, koje sponzorišu bilateralni donatori i/ili meĎunarodna

pomoć za razvoj.

Uputstva za razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih

SVRHA:

Planiranje krupnih bilateralnih i multilateralnih inicijativa u vezi sa zapošljavanjem mladih

ZADACI:

Identifikujte i ukratko opišite u kom se stepenu okviri za pomoć u razvoju, uključujući Programe zemalja u vezi sa pristojnim radom, odraţavaju na zapošljavanje mladih;

Identifikujte i ukratko opišite glavne aktuelne projekte i programe za zapošljavanje mladih koji su sponzorisani kroz meĎunarodnu pomoć;

Ukoliko je moguće, takoĎe identifikujte i opišite projekte i programe u vezi sa mladima sa kojima bi se moglo uspostaviti saradnja tokom implementacije NAP-a;

Rezimirajte pouke stečene iz prethodne bilateralne i multilateralne pomoći u vezi sa zapošljavanjem mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema meĎunarodne saradnje u pogledu zapošljavanjam mladih u vašoj zemlji.

Sledeća pitanja mogu se korisiti za procenu postojećih inicijativa.

Da li je zapošljavanje mladih identifikovano kao prioritet u

Zajedničkoj proceni zemalja (CCA) Ujedinjenih nacija, i, prema

tome, i u Okviru za pomoć u razvoju Ujedinjenih Nacija (UNDAF)?

Iznesite kratak opis.

Da li je zapošljavanje mladih prioritet Programa zemalja u vezi sa

pristojnim radom i odgovarajućim planom rada?

Da li je zapošljavanje mladih prioritet drugih okvira za pomoć u

razvoju (npr. Programi akcionih planova zemalja (CPAP), Strategija

procene zemalja (CAS) Svetske banke)?

Koje inicijative za zapošljavanje mladih su sponzorisane kroz

meĎunarodnu pomoć i ko su glavni donatori?

Koja sredstva su dostupna iz multilateralne i bilateralne pomoći za

razvoj?

Koji mehanizmi koordinacije su na snazi za implementaciju ovih

inicijativa?

Da li je obavljena bilo kakva procena ovih inicijativa, i, ukoliko

jeste, kakvo je njihovo dejstvo na formiranje odrţivog zapošljavanja

za mlade? Kakva saznanja su stečena? Iznesite kratak opis.


2. Utvrđivanje prioritetnih politika

Na osnovu rezultata analize iz prethodnog odeljka, drugi odeljak NAP-a

treba da bude fokusiran na identifikaciju glavnih problema u vezi sa

zapošljavanjem mladih i prioriteta u bavljenju ovim problemima na

nivou zemlje, uključujući polazni osnov i opravdanje za ove prioriotete.

2.1 Identifikacija problema i analiza

Uputstva za identifikaciju problema i analizu

SVRHA:

Identifikacija problema koji treba da budu razmatrani u okviru NAP-a ZADACI:

Uspostavite hijerarhiju problema identifikovanih u situacionoj analizi;

Napravite selekciju i opišite probleme kojima treba da se bavi NAP (kao i polazni princip za njihovu selekciju);

Sačinite analizu uzročno-posledničnog odnosa identifikovanih problema.

Identifikacija glavnih problema zapošljavanja mladih i utvrĎivanje

uzročno-posledičnog odnosa izmeĎu ovih problema je od presudnog

značaja za nalaţenje načina i sredstava za bavljenje njima. U ovoj fazi

procesa razvoja NAP-a, glavni problemi mogu da budu definisani

zahvaljujući nalazima dobijenim situacionom analizom. Ova faza

postavlja temelje za kreiranje političkih opcija i njihovog redosleda

prioriteta za bavljenje odreĎenim problemom. Ona utvrĎuje uzroke i

posledice aktuelne situacije, kao i odnos izmeĎu njih (videti crteţe 2 i 3

dole).

Mogući koraci koje treba slediti u identifikaciji i selekciji glavnih

problema u pogledu zapošljavanja mladih kojima treba da se bavi NAP

mogli bi da budu sledeći:

a. Spisak problema identifikovanih u svakom odeljku situacione

analize

Spisak treba da bude utvrĎen vraćanjem na «probleme» i beleţenjem

tih problema koji su identifikovani na kraju svakog odeljka

situacione analize.

b. Utvrđivanje hijerarhije problema i selekcija onih kojima NAP treba

da se bavi

Hijerarhija problema i izbor onih kojima NAP treba da se bavi treba

da budu uraĎeni na osnovu prioriteta dogovorenih izmeĎu svih

aktera koji su uključeni u izradu NAP-a. Broj problema koji treba da

budu predmet razmatranja treba da bude realno ustanovljen,

uzimajući u obzir nacionalne okolnosti, uključujući izvore koji su

dostupni.


c. Analiza uzroka i posledica odabranih problema

Analiza treba da prati uzroke koji su doveli do svakog identifikovanog

problema (pri čemu je ovaj potonji posledica) kao i vezu izmeĎu samih

uzroka i njihovog krajnjeg efekta. Za razliku od koraka a) i b), analiza

opisana kao korak c) treba da naĎe svoj odraz u dokumentu NAP. Crteţi

2 i 3 ilustruju – na pojednostavljeni način – dva primera uzročno-

posledičnih odnosa. Slični dijagrami mogu da se koriste za analizu

glavnih problema i njihovih uzročno-posledičnih odnosa kojima će se

baviti NAP.

Crtež 2: Primer uzročno-posledičnog odnosa (problemsko stablo) velikog broja mladih žena u neformalnoj ekonomiji

POSLEDICA

Visok broj Mladih žena

U neformalnoj Ekonomiji

Slab pristup Obrazovanju i Prevremeni

Prekid školovanja

Prednost za Muškarce pri Regrutovanju Za mnoga radna

Mesta u formalnoj Ekonomiji

Socijane norme koje sprečavaju

školovanje devojčica

Rana trudnoda

Diskriminacija pri zapošljavanju I

izboru zanimanja

Nedostatak obuke za žene u netradicionalnim

zanimanjima

UZROCI UZROCI

Crtež 3: g odnosa (problemsko stablo) visoke stope nezaposlenosti mladih

Primer uzročno-posledično

POSLEDICAVisoka stopa

nezaposlenosti mladih

Obrazovanje i obuka koji ne odgovoraju potrebama tržišta

rada

Manjak radnih mestaza mlade ljude

Zastareli nastavni planovi i programi

Nepostojanjeveza sa

svetom rada

Povedanjeintenzivnihinvesticija

Mali i nedovoljnorazvijeni privatni

sektor

UZROCI UZROCI


2.2 Stvaranje političkih opcija

Uputstva za kreiranje političkih opcija

SVRHA:

Identifikovanje političkih opcija za bavljenje odabranim problemima zapošljavanja mladih kojima treba da se bavi NAP

ZADACI:

Identifikovanje glavnih političkih oblasti za bavljenje odabranim problemima zapošljavanja mladih;

UtvrĎivanje skupa kriterijuma prema kojima treba da budu razmatrane potencijane političke opcije;

U okviru ovih političkih oblasti, identifikujte, odredite prioritet, i analizirajte političke opcije na osnovu utvrĎenih kriterijuma;

Iznesite kratak opis polaznog osnova i opravdanja za svaku od identifikovanih političkih opcija.

Prioritet utvrĎivanja politike treba da bude zasnovan na identifikaciji i

proceni broja opcija koje omogućuju donosiocima odluka da odaberu

poltike koje smatraju najdelotvornijim za bavljanje zapošljavanjem

mladih. Poput drugih političkih oblasti, političke opcije u vezi sa

zapošljavanjem mladih su posledica intervencija u više politika (npr.

makroekonomska, sektorska i socijalna politika; politika obrazovanja i

obuke; politika razvoja preduzeća; i politike trţišta rada). Okvir 3

obezbeĎuje kontrolni spisak oblasti politike koje treba razmotriti pri

izradi NAP-a.

Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih za zapošljavanje mladih

Ekonomska i socijalna politika za unapređenje ravnopravnog povećanja i širenja potražnje za radnom snagom

Fiskalna politika, monetarna politika i devizni kurs

Trgovinska politika

Finansijska politika

Investiciona politika i infrastruktura

Sektorska politika (npr. poljoprivreda, industrija, usluge)

Socijalna politika (npr. zdravstvo, stambena politika)

EF

IKA

SN

OS

T I R

AV

NO

PR

AV

NO

ST

Obrazovanje i obuka

Pismenost i osnovno obrazovanje

Više obrazovanje

Početno stručno obrazovanje i obuka, uključujući radno iskustvo

Radno mesto i doţivotno učenje

Razvoj preduzeća

Omogućavanje formiranja poslovnog okruţenja

Razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća, uključujući zadruge

Samozapošljavanje i preduzetnišvo mladih, uključujući mikro-kredite

Radno zakonodavstvo i politike i programi tržišta rada (PPTR)

Radno zakonodavstvo

Politika zarada

Aktivne PPTR (npr. sluţbe zapošljavanja, informacije o trţištu rada, javni radovi, subvencije za zapošljavanje)

Pasivne PPTR (npr. beneficije po osnovu nezaposlenosti i beneficije na ime socijane pomoći)

Izvor: Adaptirano iz MOR: Strategije zapošljavanja za Programe zemalja za pristojno zaposlenje: koncepcije, pristupi i sredstva za implementaciju Globalnog programa zapošljavanja, GB/295/ESP/11, Upravno telo, mart 2006.


Pitanja ravnopravnosti treba da proţimaju različite politike i da

podrţavaju proces utvrĎivanja prioriteta politike radi promocije

efikasnosti i ravnopravnosti mladih na trţištu rada kroz pravednu

raspodelu prihoda i jednake mogućnosti izmeĎu različitih grupa.

Istovremeno, politički izbor ne treba da bude napravljen na račun grupa

koje su osetljive u socijalnom i ekonomskom pogledu. Na primer,

odluka o načinu raspodele javne potrošnje putem posebnih mera, kao i

odluka o tome od koga se naplaćuje porez, odreĎuje stepen

ravnopravnosti fiskalne politike. Na sličan način, politički prioriteti za

mlade radnike ne treba da imaju za posledicu potiskivanje drugih

radnika.

Procena poţeljnih političkih opcija moţe da se izvrši

izgradnjom alternativnih “scenarija” koji procenjuju moguće implikacije

jednog skupa politika u odnosu na drugi. Drugim rečima, svaki scenario

treba da predvidi dejstvo neke političke opcije i da ga uporedi sa drugim

političkim opcijama. Političke opcije treba da budu skup realnih izbora.

Stoga, za ovu “veţbu selekcije” treba da budu dobijene informacije na

osnovu skupa prethodno utvrĎenih kriterijuma. Kriterijumi poţeljnosti,

finansijske dostupnosti i izvodljivosti treba da se koriste za odreĎivanje

mogućeg uspeha ili neuspeha svake opcije (videti Okvir 4). Dok su ova

tri kriterijuma od poĎednakog značaja, za procenu troškova i buduću

rentabilnost politike (tj. finansijsku dostupnost) često se ispostavlja da

su najproblematičnije. Postoji niz tehnika za procenu finansijske

dostupnosti političke opcije, kao što su računovodstveni modeli, analiza

isplativosti, analiza rentabilnosti, analiza prednosti i nedostataka

projekta, analiza ekonomske efikasnosti.

Okvir 4: Kriterijumi za utvrđivanje prioriteta političkih opcija

Poželjnost

Odnosi se na verovatnoću da je neka politička opcija «prihvatljiva» za različite interesne grupe. Njenu procenu treba izvršiti kroz razmatranje pitanja kao što su:

Ko moţe da se oseća ugroţenim?

Ko bi trebalo da ima koristi?

Šta je to što bi tu opciju učinilo poţeljnom za sve aktere?

Finansijska dostupnost

Procenjuje potrošnju i očekivani prihod. S obzirom na široki delokrug i indirektno dejstvo nekih političkih promena ili novih programa, moţe se desiti da nije moguće da se svi troškovi i beneficije raščlane na faktore u analizi. Procena je od suštinskog značaja za identifikaciju najznačajnijih troškova i beneficija. Troškovi i beneficije ne padaju na svakoga jednoobrazno. Analiza treba da pojasni ko će snositi troškove političke opcije, a ko će izvući korist. Izvor sredstava je suštinska informacija. Pitanja koja treba da budu razmotrena su sledeća:

Koliko će to da košta?

Ko će to da plati?

Da li će korist da bude veća od troškova?

Izvodljivost

Odnosi se na izvore koji su na raspolaganju za implementaciju opcije. Na to utiču dostupnost ljudskih, finansijskih, tehničkih, organizacionih i administrativnih resursa. Na to se odnose sledeća pitanja:

Da li je predloţena politička opcija izvodljiva iz tehničke, organizacione i administrativne perspektive?

Da li postoji bilo kakav dokaz da bi politički izbor doveo do postizanja očekivanih rezultata?

Koji je vremenski okvir potreban za implementaciju opcije?

Da li je kapacitet postojećeg osoblja adekvatan za implementaciju politike? Da li su im potrebni obuka i tehnička pomoć?

Da li će troškovi razvoja osoblja uticati na finansijsku dostupnost opcije?

Izvor: Adaptacija iz W.D. Haddad: Dinamika kreiranja politike u oblasti obrazovanja: Studije slučaja iz Burkine Faso, Jordana, Perua i Tajlanda , Svetska banka, Vašington D.C., 1994. i Škola za javne usluge Kanade: Analiza politike u državi. Korak 3: Identifikacija opcija i procena.http://www.myschool-monecole.gc.ca/services/specialists/Analys/step3_e.html


Ova razmatranja treba da uzimaju u obzir nacionalni politički prostor koji je na raspolaganju – odnosno, područje za domaće politike koje moţe da bude dostupno drţavi u okviru postojećih opredeljenja i obaveza. U cilju identifikacije opcija koje mogu realno da budu implementirane, od presudnog je značaja da se identifikuje ovaj prostor koji odreĎuje granice za manevrisanje drţave. Na kreatorima politike je da identifikuju – u okviru datog prostora – opcije koje imaju najveće izglede da donesu veliku ekonomsku i socijalnu rentabilnost. Politička odluka treba poĎednako da razmatra kapacitet Drţave za pridrţavanje glavnih zahteva kojima se rukovode javne politike. Ovi zahtevi su ukratko istaknuti u donjem Okviru.

U identifikovanju mešavine politika, takoĎe je bitno imati u vidu da će odreĎene intervencije verovatno imati dejstvo na zapošljavanje mladih u kraćem ili srednjem roku, dok će druge da pokaţu rezultate na duţi rok. Na primer, u nekim zemljama, reforma sistema obrazovanja moţe da se kotira kao vrhunski prioritet. Ukupno dejstvo ove preventivne mere na zapošljavanje mladih, meĎutim, moţe da se materijalizuje samo na duţi rok. U drugim zemljama, olakšanje prelaska mladih u radni odnos moglo bi da se identifikuje kao glavni prioritet. Politika koja obezbeĎuje inicijative za preduzeća, koja angaţuju mlade ljude, mogla bi da pokaţe dejstvo na zapošljavanje na kraći i srednji rok. U realnosti, ova dva tipa mera se meĎusobno ne isključuju. Problem se kreće oko identifikovanja kombinacije preventivnih i sanacionih intervencija, koje mogu da imaju različite troškove, dejstvo i vremenski raspon. Redosled ovih politika je takoĎe vaţan. To vodi potrebi za identifikovanjem i rangiranjem različitih politika koje treba da budu implementirane na kraći, srednji i duţi rok.

Moţe se zaključiti da krajnja politička odluka treba da proističe iz procene različitih političkih opcija, zasnovane na nalazima dobijenim iz gore pomenutih analiza. U većini slučajeva, realne politike nisu uvek kompatibilne sa raspoloţivim resursima, oprečnim zahtevima i postojećim institucionalnim okvirima. Ovo poslednje je posebno značajno radi otelovljenja politika u praksi. Problem se, stoga, sastoji u tome da se iznaĎu politike koje su tehnički realne i dobro prilagoĎene nacionalnom kontekstu.

Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika

Stabilnost

Sposobnost odrţanja politika tokom vremena kroz rastuće promene koje se oslanjaju na dostignuća i zasnivaju na konsenzusu.

Prilagodljivost

Stepen u kome se politike prilagoĎavaju promenljivim ekonomskim uslovima ili se menjaju ukoliko ne funkcionišu.

Koherentnost i koordinacija

Stepen doslednosti izmeĎu politika koje su u pitanju i koordinacija izmeĎu sektora koji su uključeni u planiranje i implementaciju politike.

Kvalitet implementacije i sprovođenje

Stepen u kome se politike efikasno implementiraju i sprovode.

Obzir prema javnosti

Stepen u kome politike unapreĎuju opšte blagostanje, a ne interese pojedinaca, grupa ili odreĎenih geografskih oblasti.

Delotvornost

Sposobnost Drţave da dodeli skromna sredstva za politike koje donose veliku rentabilnost.

Izvor: Zasnovano na Inter-američkoj razvojnoj banci, Politika različitih politika, Vašington DC, 2005.


3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Treći odeljak NAP-a treba da bude posvećen planiranju aktivnosti.

Tačnije, ovaj deo treba da identifikuje i razradi krajnji cilj, svrhu

zapošljavanja mladih i očekivane rezultate NAP-a. TakoĎe treba da

ukaţe na neophodne resurse i institucionalne aranţmane za njegovu

implementaciju.

3.1 Krajnji cilj

Uputstvo za utvrđivanje krajnjeg cilja

SVRHA:

Identifikacija krajnjeg cilja NAP-a i njegovo povezivanje sa širim socio-ekonomskim okvirom

ZADACI:

Navedite krajnji cilj koji NAP nastoji da postigne u okviru doprinosa širim razvojnim ciljevima vaše zemlje;

Poveţite navedeni cilj sa postojećim nacionalnim razvojinim okvirima i/ili politikom zapošljavanja.

Ovaj krajnji cilj treba da ukaţe na sveukupne ciljeve kojima NAP za

zapošljavanje mladih nastoji da “da svoj doprinos” u okviru širih

razvojnih ciljeva zemlje. NAP treba iziričito da bude povezan sa

nacionalnim razvojnim planovima.19

Ukoliko zemlja ima Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS), NAP

treba da bude povezan sa njom i da doprinese postizanju jednog ili više

ciljeva koji su u njoj zacrtani i da, istovremeno, stavi teţište na

zapošljavanje mladih na izričitiji način. Okvir 6 dole daje primer onoga

što SSS obično sadrţi.

Ukoliko zemlja usvoji politiku zapošljavanja ili strategiju zapošljavanja,

cilj NAP-a treba da bude usklaĎen sa ciljevima te politike. Primer cilja

politike zapošljavanja je prikazan u Konvenciji o politici zapošljavanja

(br. 122), iz 1964. g, koja kao glavni cilj navodi “promociju punog,

produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja”. Ovaj cilj nalazi svoj

odraz u politikama i strategijama zapošljavanja mnogih zemalja koje su

ratifikovale Konvenciju 122.

19 U mnogim zemljama, Razvojni

okviri Ujedinjenih nacija takoĎe

treba da se koriste kao izvor.


Okvir 6: Sadržaj SSS

Makroekonomska i strukturalna pitanja

Rast i zapošljavnaje

Ekonomski okvir

Fiskalna i monetarna politika

Trgovinska politika i trţišta

Privatizacija

Stanje siromaštva

Dijagnoza siromaštva u ruralnoj i urbanoj sredini

Nejednakost, socijano blagostanje, etnička pripadnost, omladina, rodna pripadnost

Poljoprivreda i zemljišna reforma

Proces konsultacija

(Ko, kako, gde i kada u širokom socijalnom dijalogu)

Dosadašnji razvoj procesa

Dalja opredejenja

Dobro upravljanje

(Ponekad tretirano kao zajednički problemi)

Zakonska/ regulatorna/sudska reforma

Reforma civilne sluţbe

Reforma lokalne uprave/decentralizacija

Javno finansijsko upravljanje

Korupcija

Razvoj ljudskih resursa/sposobnosti

Zdravlje/ishrana

Obrazovanje

Ljudska prava

Socijalna zaštita/ socijalna uključenost/ osetljivost/bezbednosne mreţe

Trţište rada

Privatni sektor

Stvaranje okruţenja za poslovanje

Neformalna ekonomija

Zadruge

Krediti/bankarstvo

Informaciona i komunikaciona tehnologija

Prirodni resursi za proizvodnju

Infrastruktura

Energija

Transport

Vodovod i kanalizacija

Komunalne usluge

Praćenje i analiza siromaštva

Institucionalni aranţmani za praćenje siromaštva

PRSP pokazatelji, ciljevi i MDGs

Jačanje statističkih sistema

Zajedinčki problemi

Pol

HIV/AIDS

Ţivotna sredina

Strateška komunikacija u SSS

Razvoj zajednice

Politička matrica

Ciljevi, dosadašnji napredak, planirane aktivnosti

Okviri troškova, finansiranja, budţetiranja i srednjoročne potrošnje

Specifične teme zemlje

Dečji rad

Migracija

Konflikti/bezbednost/spremnost za slučaj katastrofa

Trafiking ljudima

Bezbednost hrane

Izvor: MOR, Pristojan rad i strategije za smanjenje siromaštva (SSS) – Priručnik za osoblje i konsultante MOR-a, Ţeneva, 2005.


3.2 Ciljevi i ciljne grupe u vezi sa zapošljavanjem mladih

Uputstva o ciljevima i pratećim zadacima pri zapošljavanju mladih

SVRHA:

UtvrĎivanje ciljeva koje NAP treba da postigne i pratećih zadataka koji treba da budu ispunjeni. ZADACI:

Identifikujte i utvrdite ciljeve koji realno mogu da se postignu u okviru vremenskog okvira NAP-a;

Ukoliko postoji politika ili strategija zapošljavanja:

Uskladite specifične ciljeve NAP-a sa relevantnim ciljevima politike/strategije zapošljavanja; ili

Identifikujte specifične zadatke koji treba da budu izvršeni u pogledu mladih, koji mogu da se poveţu sa ciljevima strategije zapošljavanja;

Identifijujte i utvrdite jedan ili više pratećih zadataka koji mogu da se izmere za svaki od ciljeva;

Obezbedite da se rodno pitanje uzme u obzir pri utvrĎivanju ciljeva, a posebno pratećih zadataka.

Cilj treba da ukaţe na to šta NAP planira da postigne do kraja svoje

implementacije (dugoročno dejstvo). U većini slučajeva, cilj

zapošljavanja mladih moţe da se postigne kombinacijom različitih

politika. Iz tog razloga, broj ciljeva treba da bude ograničen, a izjave u

vezi sa ciljevima treba da budu što jasnije i konciznije.

Svaki cilj treba da bude propraćen jednim ili više zadataka koje treba

ostvariti i koji se mogu kvantitativno odrediti ili proveriti. Ovi prateći

zadaci obezbeĎuju repere za praćenje napredovanja u pravcu postizanja

ciljeva i procenu dejstva NAP-a. Oni pomaţu da se identifikuje šta treba

da bude ostvareno i do kada. Oni predstavjaju opredeljenje koje zemlja

treba da ispuni. Pitanja ravnopravnosti uopšte, a naročito rodne

jednakosti, treba da budu uzeta u obzir pri utvrĎivanju ciljeva. To moţe

da obuhvati klasifikovanje globalnih pratećih zadataka prema polu, gde

je to moguće, i utvrĎivanje specifičnih pratećih zadataka bilo za mlade

muškarce, bilo za mlade ţene.

Okvir 7 predstavlja primer cilja zapošljavanja mladih i dva prateća

zadatka u vezi sa tim.

Okvir 7: Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih Jedan od vidnih problema koji proističe iz situacione analize zemlje Sunca jeste taj, da sistem SOO (stručnog obrazovanja i obuke) ne odgovara zahtevima trţišta rada. Kao posledica toga, kod mladih koji su polaznici obuke, posebno kod mladih ţena, prisutna je niska stopa zaposlenosti. Štaviše, mladi muškarci - a posebno mlade ţene - pripadnici etničkih manjina nailaze na dodatne probleme. Kod njih je stopa prekidanja školovanja i stopa zapošljavnaja niţa u odnosu na druge mlade ljude. Politička analiza je, stoga, identifikovala kao vrhunske probleme zapošljavanja mladih sveukupnu nisku relevantnost SOO sistema i visok nivo nezaposlenosti i obeshrabrenosti meĎu mladim pripadnicima etničkih manjina. Nacionalni tehnički tim (NTT) se saglasio da “unapreĎenje pristupa i relevantnost SOO sistema” treba da bude prioritet politike NAP-a Sunca. Stoga je utvrdio sledeće ciljeve i prateće zadatke: Cilj 1: UnapreĎenje pristupa i povećanje relevantnosti SOO sistema:

Prateći zadatak: Porast stope mladih polaznika obuke u stalnom radnom odnosu za 40 procenata, i mladih ţena za 55 procenata u narednih pet godina.

Cilj 2: Sprečavanje socijalne isključenosti mladih ţena i muškaraca pripadnika etničkih manjina kroz unapreĎenje njihovih izgleda za zapošljavanje.

Prateći zadatak: Do Y godine, stopa zaposlenosti mladih pripadnika etničkih manjina biće uvećana za 10 procenata.


Ukoliko je zemlja usvojila politiku zapošljavanja, ciljevi NAP-a treba da

budu usklaĎeni sa onima iz politike zapošljavanja. Ovaj pristup će

omogućiti da dominantne tendencije zapošljavanja mladih (kao

horizontalni cilj) budu inkorporisane u različite komponente politike

zapošljavanja. Tamo gde postoje dobro artikulisane politike i strategije

zapošljavanja, NAP bi mogao da doprinese da zapošljavanje mladih

bude horizontalni prioritet utvrĎivanjem pratećih zadataka specifičnih za

mlade (videti Okvir 8).

Okvir 8: Zapošljavanje mladih u Evropskoj strategiji zapošljavanja Evropska strategija zapošljavanja koju je usvojila Evropska unija je integrisani pristup politici zapošljavanja sa teţištem na najširim ciljevima implementacije “politika zapošljavanja usmerenih na postizanje pune zaposlenosti, unapreĎenje kvaliteta i produktivnosti na radu, i jačanje socijalne i teritorijalne kohezije”. Zemlje se rukovode u utvrĎivanju zajedničkih ciljeva artikulisanih oko tri oblasti (privlačenje i zadrţavanje više ljudi u radnom odnosu, povećanje ponude radne snage i modernizacija sistema socijalne zaštite; unapreĎenje prilagodljivosti radnika i preduzeća; i povećanje investicija u ljudski kapital kroz bolje obrazovanje i sposobnosti)

20.

ObezbeĎen je skup mera radi pomoći zemljama u praćenju postignutog napretka. Četiri prateća zadatka su posebno relevantna za mlade ljude. To su: (i) povećanje stope zaposlenosti na 70 procenata ukupno, od toga najmanje 60 procenata za ţene, do 2010. g; (ii) svakoj nezaposlenoj mladoj osobi treba ponuditi novi početak u vidu obuke, obuke radi prekvalifikacije, radne prakse, radnog mesta ili neke druge mere zapošljavanja, pre nego što protekne šest meseci od momenta nezaposlenosti; (iii) 85 procenata 22-godišnjaka završiće više srednje obrazovanje do 2010. g.; i (iv) prosečna stopa mladih koji pre vremena napuste školu ne bi trebalo da bude veća od 10 procenata do 2010. g.

Izvor: Evropska komisija: Integralna uputstva za razvoj i zapošljavanje (2005-08), Luksemburg, 2005. g.

3.3 Glavni operativni rezultati i pokazatelji

Uputstva u vezi sa operativnim rezultatima i pokazateljima

SVRHA:

Identifikovanje rezultata koji će nastupiti do kraja NAP-a i utvrĎivanje pokazatelja učinka za njihovo merenje. ZADACI:

Identifikujte i utvrdite rezultate koji će voditi opipljivim promenama u politici i/ili institucijama u vremenskom okviru NAP-a;

Pri utvrĎivanju rezultata, iznesite ih kao realno ostvarljive ciljeve, ne kao aktivnosti ili sredstva, i uvek dovodite u vezu svaki od njih sa ciljem zapošljavanja mladih;

Za svaki rezultat ustanovite jedan ili više SMART pokazatelja učinka, od kojih je barem jedan kvantitativne prirode;

Obezbedite da se rodna pitanja uzmaju u obzir pri utvrĎivanju rezultata ili pokazatelja

Operativni rezultati treba da ukaţu na opipljive promene u politici i/ili

institucijama koje se očekuju u okviru datog vremenskog okvira

izloţenog u NAP-u (srednjoročno dejstvo). Stoga, rezultati treba da budu

izraţeni u obliku realno ostvarljivih ciljeva, a ne aktivnosti koje treba da

budu preduzete, ili sredstava koja treba da budu korišćena. Pri

definisanju izjave o rezultatima, treba imati na umu delokrug NAP-a,

kao i resurse koji mogu da budu na raspolaganju. Ili, drugim rečima,

očekivana promena mora da bude dovedena u ravnoteţu sa resursima

koji mogu da budu dostupni, i sa delokrugom NAP-a.

Rezultati su od instrumentalnog značaja za postizanje ciljeva, i kao takvi

uvek moraju da budu povezani sa nekim od njih. Skup rezultata koji se

20 Prva Evropska strategija

zapošljavanja je bila grupisana oko četiri stoţera (tj. zaposlenost,

prilagodljivost, preduzetništvo i

jednake mogućnosti). Sada je evoluirala u gore navedene ključne

prioritete radi podsticanja

integrisanog pristupa politici zapošljavanja. I pristup na osnovu

«stoţera», i pristup na osnovu

«ključnih političkih prioriteta»,

koriste se za planiranje i razvoj

strategija zapošljavanja.


pripisuju nekom odreĎenom cilju moţe da utiče na promene u okviru

različitih politika i/ili institucija. Na primer, cilj podrazumeva

poboljšanje uslove rada mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina na

opasnim radnim mestima moţe da bude postignut kombinacijom

rezultata koji utiču na radno zakonodavstvo, radnu administraciju i

poslovno okruţenje. Ovi rezultati treba da obuhvate: revidiranu politiku

koja se odnosi na opasne vrste radnih mesta koje mogu da nanesu štetu

zdravlju ili razvoju mladih radnika ispod 18 godina starosti; unapreĎene

kapacitete inspektorata za rad za sprovoĎenje radnog zakonodavstva radi

ukidanja dečjeg rada i zaštite mladih radnika; pojednostavljene

procedure registracije preduzeća iz sektora visokog rizika kao pravnih

lica.

Identifikacija rezultata je neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno je

da za svaki identifikovani rezultat budu utvrĎeni konkretni pokazatelji

osetljivi na rodno pitanje. Ovi pokazatelji su od suštinskog značaja za

merenje učinka i praćenje napredovanja tokom vremena. Oni treba da

budu specifični, merljivi, dosežni, relevantni i vremenski obavezujući

(SMART).

Prikupljene informacije o ovim pokazateljima su korisne za upravljanje

donošenjem odluka koje drţi NAP na kursu u pravcu postizanja

njegovih ciljeva. Na osnovu praktičnog iskustvo, najmanje jedan

kvantititivni pokazatelj treba da bude pridodat svakom od rezultata.

Kvantitativni pokazatelji treba da se zasnivaju na jedinici analize ili

proračuna, postojećim osnovnim podacima i reperima za poreĎenje (npr.

brojevi, stope, koeficijenti).

Oslanjajući se na ranije pomenute primere, pokazatelji učinka mogli bi

da obuhvataju: tačan broj zakona koji treba da budu izmenjeni i

dopunjeni radi revizije politike o opasnim vrstama rada prema

preciznom vremenskom faktoru (to znači da se zakoni identifikuju pre

utvrĎivanja pokazatelja); procenat porasta u skladu sa radnim

zakonodavstvom zbog obilazaka inspekcije prema precizom

vremenskom faktoru; smanjenje prema tačnom procentu broja

administrativnih dokumenata neophodnih za registrovanje nekog

preduzeća u sektorima visokog rizika prema preciznom vremenskom

faktoru.

U Okviru 9 dat je primer rezultata zapošljavanja mladih i odnosnih

pokazatelja u vezi sa primerima ciljeva i pratećih zadataka ilustrovanih u

gornjem Okviru 7.

3.4 Resursi

Uputstva o resursima

SVRHA:

Planiranje resursa koji će biti potrebni za implementaciju NAP-a.

ZADACI:

Procenite potrebne (ljudske, materijalne i finansijske) resurse koji se traţe za implementaciju NAP-a i navedite relevantne nacionalne institucije koje obezbeĎuju ove ulazne podatke;

Napravite klasifikaciju resursa prema rezultatu;

Identifikujte finansijske nedostatke i moguće spoljne izvore finansiranja;

Uključite klasifikaciju ulaznih podataka u NAP.


Kao što je prethodno već navedeno u ovom Priručniku (videti Drugi deo,

Odeljak 2), ključno obeleţje javnih politika jeste sposobnost Drţave da

dodeli skromne resurse za one inicijative koje imaju veliku rentabilnost.

To je razlog zbog koga NAP treba da identifikuje ljudske, materijalne i

finansijske resurse koji se traţe za njihovu implementaciju. Ovi resursi

treba da budu u skladu sa dometom NAP-a. Preciznije rečeno, za svaki

rezultat bi se mogla sačiniti razumna procena neophodnih resursa. Ova

veţba je ključna za krajnji uspeh NAP-a. Procene niţe od realnih mogu

da ometaju implementaciju NAP-a. Precenjivanje moţe da padne na

testu efikasnosti.

S obzirom na finansijske ulazne podatke, nakon utvrĎivanja ukupnih

zahteva u pogledu resursa, biće moguća identifikacija stepena u kome

finansiranje moţe da bude pokriveno iz nacionalnih budţetskih

sredstava. U slučaju nestašice finansijskih sredstava, nacionalni organi

mogu ili da ili revidiranju redosled prioriteta u okviru NAP-a, ili da

razmotre mobilizaciju finansiranja kroz bilateralnu i multilateralnu

saradnju. Klasifikacija ulaznih podataka uz ukazivanje izvora

finansiranja treba da bude uključena u NAP.

Okvir 9: Rezultati i indikatori zapošljavanja mladih Radi postizanja ciljeva i ispunjenja mera navedenih u NAP-u drţave Sunce, NTT je formulisao sledeće rezultate i pokazatelje učinka: Rezultati i pokazatelji u vezi sa Ciljem 1 unapređenje pristupa i povećanje relevantnosti SOO sistema:

CILJ 1.1.: SOO sistem je reformisan radi obezbeĎenje ravnopravnog pristupa stručnoj obuci za mlade ţene i muškarce Pokazatelji: Stopa zapošljavanja mladih ţena u SOO je jednaka stopi zapošljavanja mladih ljudi do Y godine Stopa mladih ţena sa diplomom iz SOO je povećana za 25 procenata do X godine Učešće mladih ţena u obuci u netradicionalnim strukama do Z godine iznosi 35 procenata

CILJ 1.2.: Revizija SOO politike radi fleksibilnog odgovora na zahteve trţišta rada, uključujući i obezbeĎenje radnog

iskustva Pokazatelji: Do Z godine: 70 procenata SOO programa je izraĎeno na osnovu prognoza u pogledu trţišta rada i potreba koje su identifikovala

preduzeća 85 procenata SOO programa koji se realizuju je zasnovano na kompetentnosti 60 procenata SOO programa obuhvata kompomente radnog iskustva, uključujući i partnerstva izmeĎu javnog i

privatnog sektora Rezultati i pokazatelji povezani sa Ciljem 2 radi sprečavanja socijalne isključenosti mladih žena i ljudi pripadnika etničkih manjina kroz unapređenje njihovih perspektiva za zapošljavanje

CILJ 2.1.: Povećanje broja mladih pripadnika etničkih manjina koji nalaze zaposlenje kroz aktivacione mere Pokazatelji: Do Z godine: Stopa mladih pripadnika etničkih manjina koji imaju koristi od APPTR povećana za 40 procenata Stopa mladih pripadnika etničkih manjina, uključenih u mere socijalne zaštite, umanjena za 25 procenata

CILJ 2.2.: Povećan broj mladih radnika pripadnika etničkih manjina koji su prešli da rade u formalnoj ekonomiji Pokazatelji: Do Z godine Z: Nove podsticajne mere za posledicu imaju formalizaciju ugovora o radu za 25.000 mladih radnika pripadnika etničkih

manjina 40.000 mladih radnika regulisalo je radni odnos kao rezultat mera inspekcije rada 20.000 mladih radnika pripadnika etničkih manjina dobija pristojno zaposlenje kroz sprovoĎenje antidiskriminatorskih

politika


3.5 Implementacija i mehanizam koordinacije

Uputstva u vezi sa nacionalnim mehanizmom za koordinaciju

SVRHA:

Identifikacija i opis mehanizma za koordinaciju implementacije NAP-a.

ZADACI:

Identifikujte i opišite institucionalne mehanizme koji će biti uspostavljeni i/ili dodeljeni radi obezbeĎenja efikasne koordinacije implementacije NAP-a na nacionalnom i lokalnom nivou;

Opišite uloge i odgovornosti vodećih drţavnih institucija;

Navedite sastav, uloge i odgovornosti koordinacionog tela i, ukoliko je moguće, predviĎene tehničke radne grupe.

Kao što je prikazano u Okvir 3, niz politika koje utiču na rezultate

zapošljavanja mladih povezuje različita drţavna ministarstva (npr. za

trgovinu, industriju, finansije, komercijalne poslove, obrazovanje i

obuku, zapošljavanje, za omladinu). On uključuje centralne i lokalne

institucije, uključujući organizacije poslodavaca i radnika, i agencije

(npr. Javnu sluţbu zapošljavanja, privatne agencije za zapošljavanje,

firme koje organizuju obrazovanje i obuku).

Radi obezbeĎenja koherentnosti tokom celokupnog perioda

implementacije NAP, od suštinskog je značaja da se uvede

koordinacioni mehanizam koji jasno identifikuje ulogu i odgovornosti

različitih uključenih strana. Ovaj mehanizam mogao bi da obuhvati

sledeće:

A. Drţavnu instituciju nosica, kojoj je poverena kooridinacija

implementacije NAP-a. Ta institucija bi postupala kao stalni

sekretarijat koordinacionog tela.

B. Koordinaciono telo (npr. nadzorni odbor, savetodavni odbor) koji

uključuje sva resorna ministarstva uključena u implementaciju

NAP-a, zajedno sa organizacijama poslodavaca i radnika.

Ministarstva treba da budu identifikovana na osnovu prioritetnih

politika i jednog ili više rezultata za koje će odogovornost preuzeti

različita ministarstva. Predstavnici civilnog društva, posebno

grupa mladih, takoĎe treba da budu deo ovog koordinacionog tela.

Ovi potonji treba da imaju specifičan projektni zadatak i da se

sastaju redovno, ili na zahtev. Koordinaciono telo moţe da osnuje

ad hoc tehničke radne grupe za preuzimanje odreĎenih zadataka

(npr. izrada nacrta zakona, razvoj strategija). Sastav ovih radnih

grupa zavisio bi od zadataka i traţene stručnosti.

Okvir 10 dole pruţa primer koordinacionog mehanizma uspostavljenog

kroz MOR-ovu tehničku pomoć.

Implementacija NAP-a takoĎe treba da uključi koordinaciju izmeĎu

lokalnih institucija i aktera. Iskustvo iz mnogih inicijativa za

zapošljavanje mladih pokazuje da devolucija zadataka na regionalne i

lokalne organe olakšava ispunjenje lokalnih zahteva i donošenje odluka

koje su bliţe potrebama krajnjih korisnika. U tom kontekstu, moţe se

predvideti koordinacioni aranţman na decentralizovanom nivou. Velika

je verovatnoća da bi takav aranţman podsećao na onaj na centralnom

nivou.


Okvir 10: Primer koordinacionog mehanizma za implementaciju Akcionog plana Kosova za zapošljavanje

mladih

Kabinet Premijera (KP)

Kabinet Premijera će obezbediti sveukupnu koordinaciju implementacije Akcionog plana za zapošljavanje mladih. KP će posebno:

Da organizuje osnivanje MeĎuministarske komisije za zapošljavanje mladih, čije će osoblje činiti uglavnom oni sluţbenici drţavnih organa koji su sačinili Akcioni plan. Ovi sluţbenici će obezbediti tehničku pomoć, savete i uputstva u svim aspektima vezanim za implementaciju Akcionog plana za svoja odgovarajuća Ministarstva kao i za KP. MeĎuministarska komisija će pripremati periodične izveštaje o napredovanju i praćenju, i pomoći će u pripremi izveštaja o proceni Akcionog plana;

Da olakša razmenu informacija i najboljih praksi izmeĎu centralnih i lokalnih drţavnih agencija i izmeĎu Vlade i civilnog društva.

MeĎuministarska komisija za zapošljavanje mladih (MKZM)

Nakon podrške Akcionog plana za zapošljavanje mladih, MKZM će:

Obezbediti stručne savete i pomoći ključnim Ministarstvima i KP u odreĎivanju odgovarajućih programa, zadataka i toku rada izmeĎu ministarstava, lokalnih drţavniih institucija, agencija, organizacija civilnog društva i drugih institucija uključenih u implementaciju Akcionog plana;

Sačiniti i revidirati odgovarajuća uputstva koja mogu da pomognu ključnim Ministarstvima i lokalnim upravama u obavljanju njihovog rada na efikasan način u oblasti zapošljavanja mladih;

Savetovati ključna miistarstva i institucije lokalne uprave o tehničkim pitanjima koja se odnose na implementaciju programa zapošljavanja mladih;

Obezbediti pomoć donatorima i koordinacionim jedinicama za tehničku pomoć u pitanjima u vezi sa programima i projektima zapošljavanja mladih;

Pratiti postizanje ciljeva i obezbeĎenje povratnih informacija za ključna ministarstva, lokalnu vladu i KP o korektivnim akcijama;

Obezbediti tehničku pomoć u daljim aktivnostima za UN i druge regionalne preporuke u vezi sa mladima;

Pomoći u identifikaciji potreba istraţivanja u oblasti razvoja mladih i dati doprinos u istaţivačkim poduhvatima.

Izvor: Akcikoni plan Kosova za zapošljavanje mladih: Srednjoročni politički okvir 2007-2010., decembar 2006.

Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja

Kriterijumi vrednovanja Definicija

Relevantnost

Stepen u kome su ciljevi akcionog plana opravdani u odnosu na potrebe, da li su bili ili i dalje jesu relevantni i u skladu sa lokalnim i nacionalnim prioritetima;

Delotvornost

Stepen u kome su ciljevi ostvareni; da li su intervencije i sredstva koja su korišćena imala očekivano dejstvo; da li se moglo postići više korišćenjem različitih sredstava;

Efikasnost

Da li su postignuti ciljevi po najniţoj mogućoj ceni i da li su mogli biti postignuti bolji rezultati po istoj ceni;

Korist

Da li su očekivani ili neočekivani rezultati zadovoljavajući sa stanovišta direktnih i indirektnih korisnika;

Održivost

Stepen u kome su rezultati i dejstvo, uključujući institucionalne promene, postojani tokom vremena, i da li će i dalje biti tako u slučaju da izostane dalje finansiranje.


3.6. Praćenje i vrednovanje

Uputstva za praćenje i vrednovanje

SVRHA: Identifikujte i opišite sistem koji će biti uveden za praćenje i vrednovanje NAP-a.

ZADACI:

Opišite sistem i sredstva koji će se koristiti za praćenje NAP-a;

Navedite aktivnosti u vezi sa praćenjem koje će biti preduzete radi praćenja napretka i postignutih rezultata u odnosu na utvrĎene pokazatelje;

Opišite mehanizam koji će biti primenjen na procenu NAP-a;

Identifikujte aktere koji će biti uključeni u praćenje i vrednovanje;

Obezbedite da praćenje i vrednovanje budu osetljivi na rodno pitanje.

Sistemi praćenja i vrednovanja su sredstva upravljanja koja drţavne

agencije mogu da koriste u cilju odgovornosti i transparentnosti, kao i za

prikazivanje rezultata. Oni takoĎe mogu da pomognu u jačanju

kohrentnosti izmeĎu politika, planova i projekata.

Praćenje unapreĎuje ukupno upravljanje NAP-om kroz obezbeĎenje

informacija i povratnih reakcija za sve uključene strane. Preteţno sluţi

za procenu napredovanja, u smislu tekućeg rada, i za korišćenje

rasporeĎenih resursa. Ove informacije omogućavaju blagovremeno

preduzimanje korektivnih mera radi obezbeĎenje doslednosti izmeĎu

planiranja i implementacije. U tom pogledu, predlaţe se da se izvrši

pregled akcionih planova najmanje jednom godišnje i, po potrebi,

revizija, u skladu sa potrebama za promenom. Kao što je već

napomenuto, pokazatelji učinka su od suštinskog značaja za adekvatno

praćenje.

Vrednovanje omogućava verifikaciju sveukupnog uspeha ili neuspeha

NAP-a. Usmereno je na merenje učinka ciljeva zapošljavanja mladih u

smislu relevantnosti, efikasnosti, delotvornosit, koristi i odrţivosti (npr.

dugoročno dejstvo). Okvir 11 dole ilustruje definiciju ovih primarnih

kriterijuma vrednovanja, dok Aneks 7 pruţa primer vrednovanja

problema i pitanja u vezi sa NAP-om. TakoĎe, vrednovanje je od koristi

za izvlačenje pouka stečenih iz implementacije koji mogu da budu

prečišćene i da sluţe kao polazište za budueće intervencije.

Ovaj odeljak NAP-a treba da sadrţi odredbe koje se odnose na

modalitete praćenja i vrednovanja. On treba jasno da formuliše uloge i

odgovornosti aktera uključenih u proces praćenja i vrednovanja. Na

primer, ukoliko se neki meĎuinstitucionalni mehanizam osnuje za tu

svrhu, potrebno je da budu sačinjeni periodični izveštaji da bi se

proverilo da li se implementacija NAP-a odvija u skladu sa predviĎenom

dinamikom i da li mere postiţu planirane rezultate. Ovi izveštaji takoĎe

treba da identifikuju institucije i osoblje odgovorne za realizaciju NAP-

a.


4. Identifikacija dokumenata koji treba da budu prilozi uz NAP

4.1 Model NAP-a Model je korisno sredstvo za vizuelizaciju funkcionalnog odnosa izmeĎu

različitih elemenata Nacionalnog akcionog plana (ciljeva, pratećih

zadataka, rezultata, pokazatelja, odgovornosti i ulaznih informacija). On

takoĎe obezbeĎuje pregled suštinskih informacija u formi tabele. Primer

modela je izloţen u Aneksu 7 u III delu ovih Uputstava.

4.2 Radni plan NAP-a NAP treba da sadrţi probni radni plan za usmeravanje njegove

implementacije u vidu aneksa. Ovaj radni plan treba da obezbedi

informacije o rezultatima koji treba da budu dobijeni i aktivnostima koje

treba da budu preduzete radi dobijanja rezultata.21

TakoĎe treba da ukaţe

na vremenski okvir implementacije aktivnosti i jedinicu odgovornu za

realizaciju.

Vaţno je imati na umu razliku izmeĎu planiranja i implementacije. Dok

NAP, kao što je koncipirano u ovim Uputstvima, predstavlja sredstvo za

planiranje, radni plan je zamišljen za olakšavanje implementacije Plana.

Stoga su oba esencijalna i komplementarna sredstva za podršku

zemljama u promociji i implementaciji strategija za pristojan i

produktivan rad za mlade ljude. Obrazac radnog plana je predloţen u

Aneksu 8.

4.3 Portfolio NAP projekata S obzirom na spektar inicijativa koje mogu da proisteknu iz NAP-a i

aktera koji mogu da budu uključeni u NAP, moguće je predvideti da se

implementacija takoĎe odvija kroz namenske projekte. Ovi projketi bi

sluţili za realizaciju jednog ili više rezultata, uključujući i putem

podrške meĎunarodne pomoći za razvoj. Iz tog razloga, NAP bi mogao

da obuhvati portfolio kratkog prikaza projekta u vidu aneksa. Svaki

kratki prikaz trebalo bi da ukaţe na veze projekta sa NAP-om, kao i na

rezultate i budţetske zahteve. Ne treba da zauzima više od dve strane,

pošto se razvoj punovaţnog predloga projekta po pravilu dešava u

kasnijoj fazi. U Aneksu 9 ovih Uputstava predloţen je obrazac kratkog

prikaza projekta.

21 Rezultat su proizvodi koji su

posledica aktivnosti intervencija u vezi sa razvojem (npr. obučeni

inspektori za rad, nove procedure

inspekcije rada koje se uvode i koriste). One predstavljaju ishod

koji doprinosi postizanju krajnjeg

rezultata. Aktivnosti su mere preduzete radi ostvarenja krajnjeg

planiranog rezultata (npr. voĎenje

tribina za izgradnju kapaciteta za inspektore za rad, razvoj materijala

za obuku, revizija postojećih inspekcijskih procedura, procena

njihove relevantnosti, izrada nacrta

novih procedura).


4.4 Međunarodni standardi rada i nacionalno zakonodavstvo relevantno za pitanja rada i mladih

MeĎunarodni standardi rada nude repere pravednosti za upravljanje

trţištem rada za mlade. Oni obezbeĎuju uputsto za zemlje o širokom

spektru politika i mera u vezi sa pravima na radu, zapošljavanjem,

socijalnom zaštitom i socijalnim dijalogom. U tu svrhu, oni

meĎunarodni standardi rada koji su relevantni za zapošljavanje mladih

obezbeĎeni su u Aneksu 10 ovih Uputstava. Spisak Konvencija koje je

zemlja ratifikovala, kao i relevantnih nacionalnih zakonodavstava koja

se primenjuju na odredbe ove Konvencije, treba da bude u dodatku

NAP-a.


TREĆI DEO Komplet obrazaca i modela za NAP


Aneks 1: Predlog kratkog prikaza i sadržine NAP-a

NAP nije zamišljen kao analitički dokument, već pre kao operativni

dokument za utvrĎivanje direktiva i usmeravanje budućih aktivnosit u

vezi sa zapošljavanjem mladih u zemlji. Predloţena struktura NAP-a

treba da se koristi kao zajednički okvir. Moguće je primeniti izvesnu

fleksibilnost u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, a posebno u

slučajevima kada informaije u zemlji nisu u potpnosti dostupne.

Glavni odeljci Pododeljci

I.

Situaciona analiza

Pregled makroekonomskog i socijalnog konteksta

Analiza mladih na trţištu rada

Revizija postojećih politika i porgrama koji utiču na zapošljavanje mladih

Institucionalni okvir i koordinacija zapošljavanja mladih

Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih (bilateralna i multilateralna i IFIs)

II. Glavni prioriteti politike

Problem identifikacije i analize

Prioriteti politike

III. Planiranje aktivnosti

Krajnji cilj

Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih

Glavni operativni rezultati i pokazatelji

Resursi

Implementacija i mehanizam koordinacije

Praćenje i vrednovanje

Aneksi

I NAP model

II NAP plan rada

III NAP kratak prikaz projekta

IV Spisak MeĎunarodnih standarda rada i nacionalnog zakonodavstva relevantnog za pitanja rada i mladih ljudi


Aneks 2: Pokazatelji za ilustrovanje opšte situacije na tržištu rada

Ovaj aneks prikazuje glavne pokazatelje trţišta rada. On predstavlja

sveobuhvatni spisak poţeljnih pokazatelja koji treba da omoguće

sveobuhvatnu sliku situacije na trţištu rada u zemlji. Spisak je zamišljen

kao sredstvo koje obezbeĎuje uputstva zemljama u identifikaciji

dostupnih informacija.22

Ove informacije se obično obezbeĎuju anketom

radne snage (LFS), ili, kao alternativa, na osnovu administrativnih

podataka Ministarstva za rad i/ili sluţbi za zapošljavanje.23

Demografske tendencije prema glavnim starosnim grupama [podela

prema polu na decu (0-14), omladinu (15-24), odrasle (25-64) i stara

lica (65+)] i projekcije.

Učešće radne snage, ekonomski aktivno stanovništvo (zbir ukupno

zaposlenih i ukupno nezaposlenih) – kao broj, i kao procenat udela u

radno aktivnoj populaciji (stopa učešća u radnoj snazi), uz podelu

prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), nivou obrazovanja, pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini.

Stopa zaposlenosti, odnos izmeĎu broja zaposlenog stanovništa i

stanovništva u radno aktivnom dobu, uz podelu prema polu, uzrastu

(15-24 i 25+), nivou obrazovanja i pripadnosti urbanoj/ruralnoj

sredini.

Zapošljavanje prema sektoru i statusu – zaposlena lica detaljno

podeljena prema privrednom sektoru (npr. poljoprivreda, rudarstvo,

proizvodnja, trgovina, hotelijerstvo i turizam, itd.) i zaposlena lica

prema statusu zaposlenja (radni odnos, samozaposleni – sa i bez

radnika – i neplaćeni porodični rad), uz podelu prema polu, godinama

ţivota (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.

Zaposlenje u javnom ili privatnom sektore, uz podelu prema polu,

uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.

Zaposlenje prema broju radnih sati (opšta podela prema broju radnih

časova nedeljno – npr. < 20, 20-29, 30-39, 40-49, > 50), uz klasifikaciju prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnosti


Zaposlenost prema trajanju glavnog radnog mesta (stalni radni odnos

ili privremeni), uz podelu prema polu, godinama ţivota (15-24 i 25+),

i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.24

Neformalno zaposlenje, ukoliko postoje informacije o zaposlenju u

neformalnoj ekonomiji i, ukoliko je moguće, prema ekonomskom

sektoru, statusu zaposlenja, polu, uzrastu, obrazovanju, pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini.25

22 Podaci treba da budu propraćeni informacijama u vezi sa geografskim ograničenjima i/ili ograničenjima pokrića izvora. 23 U potonjem slučaju, treba navesti da su podaci koji se tiču

nezaposlenosti odnose samo na

«evidentirane nezaposlene».a 24 Definicija koja se koristi za

pravljenje razlike izmeĎu stalnog ili privremenog rada treba da bude

jasno ukazana.


Nezaposlenost prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je dati pregled

prema periodima nezaposlenosti. To je posebno značano za

odreĎivanje dugoročne nezaposlenosti (tj. > 12 meseci).

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu 26

prema polu, uzrastu,

obrazovanju, privrednom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnoj

sredini.

Stopa neaktivnosti 27

prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je moguće, treba dati pregled

razloga za neaktivnost kako bi mogao biti obuhvaćen broj

“obeshrabrenih radnika”.

Obrazovni nivo i stopa nepismenosti prema polu, uzrastu, pripadnosti


Nivoi zarada i primanja prema polu, uzrastu, obrazovanju,

zanimanju, privatnom/javnom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnoj

sredini.

Bezbednost i zdravlje na radu – broj oboljenja u vezi sa radom,

smrtnih slučajeva prouzrokovanih oboljenjima na radnom mestu,

fatalnih nesreća i nesreća bez fatalnog ishoda, broj nesreća koje su

uzrok 3 ili više dana odsustva, prema polu i uzrastu (ukoliko je

moguće).

25 Definicija koja se koristi za

odreĎenje neformalnog zaposlenja

treba da bude jasno ukazana.

26 MeĎunarodna definicija nedovoljne uposlenosti u

vremenskom smislu obuhvata sva

lica u radnom odnosu čije je radno

vreme « nedovoljno u odnosu na

alternativnu situaciju sa

zaposlenjem u kome lice ţeli i moţe da se angaţuje ». Ukoliko se

koriste varijacije meĎunarodne

definicije, to treba jasno ukazati. 27 Stopa neaktivnosti definiše se kao

procenat populacije u radno aktivnom dobu koja niti radi, niti

traţi zaposlenje. Ukoliko su

utvrĎenih razlozi za neaktivnost, ovaj pokazatelj pruţa korisntan

uvid za obuhvatanje obeshrabrenih

radnika (tj. onih koji su zbog [kako to oni doţivljavaju] nedostatka

uspeha prestali da traţe posao, iako

ţele i mogu da rade).


Aneks 3: Kontrolni spisak glavnih okazatelja položaja mladih na tržištu rada

Pokazatelji položaja mladih na tržištu rada*

Populacija Demografske tendencije sa projekcijama uključujući stopu nataliteta kao i stope izdrţavane dece i starih lica

Obrazovanje Stečeno obrazovanje

Studenti u fazi školovanja

Broj mladih koji su prekinuli školovanje

Stope upisa i pismenosti

Radna snaga Učešće mladih u radnoj snazi u protekloj deceniji

Tendencije u zapošljavanju mladih Stopa zaposlenosti Zapošljavanje prema ekonomskom sektoru i statusu Javni ili privatni sektor Broj radnih sati (uključujući volonterski rad & volonterski rad sa

nepunim radnim vremenom)

Zapošljavanje prema vrsti ugovora i statusu glavnog posla; ukoliko je moguće, informacije treba obezbediti po ekonomskim sektorima Rad sa punim radnim vremenom, rad sa nepunim radnim

vremenom, stalno ili privremeno zaposlenje Radnici u radnom odnosu kod poslodavca, samozaposleni radnici,

radnici koji učestvuju u porodičnom poslu

Neformalno zaposlenje – gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema ekonomskom sektoru i statusu radnog odnosa

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu – gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema ekonomskom sektoru i statusu zaposlenja

Tendencije u zapošljavanju mladih – gde je moguće, potrebno je napraviti pregled prema trajanju posebno za dugoročno nezaposlene (> 12 meseci)

Odnos između stope nezaposlenosti mladih i ukupne stope nezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u ukupnoj stopi nezaposlenosti)

Odnos između stope nezaposlenosti mladih i ukupne stope nezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu na stopu nezaposlenosti odraslih)

Neaktivnost Stopa neaktivnosti i obeshrabrenosti – ukoliko je moguće, navedite razloge za neaktivnost koji obuhvataju i radnike koji su obeshrabreni

Zarade i uslovi rada

Zarade i plate po sektorima i zanimanjima, ukoliko je moguće

Zdravlje i bezbednost na radu po sektorima, ukoliko je moguće Broj oboljenja u vezi sa radnim mestom Smrtni slučajevi prouzrokovani oboljenjima na radu Nesreće sa fatalinim ishodom i bez fatalnog ishoda Broj nesreća koje za posledicu imaju odstustvovanje sa posla od 3

i više dana

Dečji rad – broj mladih ljudi uzrasta od 15 -17 godina u najgorim oblicima dečjeg rada prema polu i sektoru (Videti: Konvencija o najgorim oblicima rada dece (br. 182) 1999)

*Uz podelu prema polu, starosnim grupama, etničkim grupama, mladi

sa invaliditetom, HIV/AIDS,

radnici migranti, pripadnost ruralnoj/urbanoj sredini, obrazovni

nivo


Aneks 4: Model za opis različitih nivoa obrazovnog sistema

Izvor: Adaptirano iz UNESCO: Međunarodna standardna klasifikacija obrazovanja (ISCED) 1997.

ISCED NIVO

NAZIV NIVOA OPIS NIVOA

0 Pretškolsko obrazovanje

Početna faza organizovane obuke namenjena prvenstveno za uvoĎenje veoma male dece u okruţenje tipa školskog okruţenja, tj. za stvaranje mosta izmeĎu kućne atmosfere i atomosfere koja je prisutna u školi.

1 Osnovno obrazovanje (primarni ili prvi stadijum osnovnog obrazovanja)

Programi na ovom nivou daju studentima temeljno osnovno obrazovanje iz pisanja, čitanja i matematike, zajedno sa elementarnim razumevanjem ostalih predmeta (npr. istorije, geografije, prirodnih nauka, društvenih nauka). Školovanje po pravilu počinje u uzrastu od 5-7 godina, u svakom slučaju je obavezno, i traje obično 5 ili 6 godina.

2 Niže srednje obrazovanje (ili drugi stadijum osnovnog obrazovanja)

Programi su po pravilu namenjeni za završetak osnovnog obrazovanja osnovnog obrazovanja koje je započelo primarnim obrazovanjem, U mnogim zemljama, obrazovni cilj je postavljanje temelja za doţivotno učenje. Obično počivaju na modelu zasnovanom na većoj orijentaciji na predmete uz korišćenje nastavnika uţe specijalizacije i, što je češći slučaj, nekoliko nastavnika koji vode nastavu iz svojih oblasti specijalizacije. Na ovom nivou dolazi do pune implementaciji osnovnih sposobnosti. Završetak ovog nivoa često odgovara završetku obaveznog redovnog školovanja.

3 Više srednje obrazovanje

Ovaj nivo obrazovanja po pravilu započinje krajem redovnog obaveznog obrazovanja u onim zemljama, koje imaju sistem obaveznog obrazovanja. Uzrast u kome se obično stupa u ovaj nivo obrazovanja je 15 ili 16 godina. Na ovom nivou se stiče veća stručnost nego na prethodnom. Programi po pravilu zahtevaju završetak oko 9 godina redovnog obrazovanja (od početka nivoa 1). Programi na ovom nivou mogu da se sastoje od opšteg obrazovanja ili stručnog obrazovanja i obuke (SOO).

4 Post-sekundarno obrazovanje (ne-tercijarno obrazovanje)

Programi na ovom nivou sluţe za sticanje šireg znanja učesnika koji su već završili program na nivou 3. Sluţe za pripremu studenata za nivo 5 ili za direktno stupanje na trţište rada.

5 Tercijarno (više) obrazovanje

Ovaj nivo sastoji se od tercijarnih programa koji sa obrazovnim sadrţajem naprednijim od onih koji se nude na nivoima 3 i 4. Programi mogu da budu: (i) teoretski zasnovani, ili da omogućavaju pristup profesijama sa višim stručnim zahtevima (duţi); ili (ii) praktično/tehnički/stručno specifični programi (kraći).

6 Napredno tercijarno obrazovanje

Ovaj nivo je rezervisan za tercijarne programe koji vode sticanju naprednih istraţivačkih kvalifikacija. Programi su stoga posvećeni naprednom studiranju i originalnom istraţivanju.


Aneks 5: Kriterijumi za procenu učinka i dejstva projekta/programa

KRITERIJUMI DEFINICIJE KONTROLNI SPISAK PITANJA KOJA TREBA

DA BUDU RAZMOTRENA

Delotvornost

Stepen ostvarenja ciljeva i dejstva programa/projekta na ciljne grupe.

Napredak postignut u pravcu ostvarenja cilja (ciljeva) i najveći dometi i/ili neuspesi.

PredviĎeni korisnici i/ili direktni primaoci. Potrebno je da se obezbede informacije u pogledu njihovih karakteristika, kao što su uzrast, pol, etničko poreklo, socio-ekonomska pozadina, geografska lokacija i privredni sektor.

Dostignuti broj i/ili vrsta predviĎenih korisnika i/ili direktnih primalaca, u poreĎenju sa izvornim planom. Razlozi i priroda promena, ukoliko postoje.

Dejstvo progrma/projekta na situaciju predviĎenih korisnika i/ili direktnih primalaca.

Interni i/ili eksterni faktori koji su (pozitivno ili negativno) uticali na postizanje ovih ciljeva.

Efikasnost i ekonomska efikasnost

Korišćenje dodeljenjih sredstva u poreĎenju sa postignutim rezultatima.

Rezultati programa/projekta u poreĎenju sa podnetim troškovima.

Na primer, efikasnost programa obuke biće definisana kao stepen u kome su minimalna finansijska sredstva bila upotrebljena za razvoj i implementaciju programa obuke (procenjeno, na primer, na osnovu troškova po jednom polazniku obuke), dok ekonomska efikasnost obuke poredi korist od obuke sa troškovima neophodim za stvaranje koristi (procenjeno, na primer, prema troškovima otvaranja jednog radnog mesta).

Dejstvo Radna mesta za mlade ljude koja ne bi bila otvorena bez intervencija.

Broj onih koji su dobili radno mesto, broj odnih koji su stupili u radni odnos kod poslodavca za platu, njihova prosečna primanja, njihovi tipovi ugovora (na odreĎeno vreme, privremeno, sa nepunim radnim vremenom), broj radni sati u poreĎenju sa kontrolnom grupom kod koje nema intervencija.

Održivost

Trajnost postignutih efekata po završetku intervencije.

Kapacitet (institucionalni, upravljački, tehnički i finansijski) direktnih primalaca za nastavak/dalji razvoj aktivnosti preduzetih u vezi sa projektom/programom nakon završetka projekta/programa.

Mere inkorporisane u projekat/program radi obezbeĎenja finansijske odrţivosti nakon završetka projekta/programa (npr. funkcionisanje kreditnog programa, različite komercijane usluge i ostale aktivnosti za stvaranje prihoda)


Aneks 6:

Primer problema i pitanja u vezi sa vrednovanjem NAP-a

PROBLEMI U VEZI SA VREDNOVANJEM

PRIMER PITANJA U VEZI SA VREDNOVANJEM

Polazni osnov akcionog plana

(da li akcioni plan ima svoj smisao?)

U kojoj meri su ciljevi i ovlašćenja Akcionog plana i dalje relevantni?

Da li su aktivnosti i rezultati Akcionog plana dosledni njegovim ovlašćenjima i verodostojno povezani sa ostvarenjem ciljeva i predviĎenim dejstvom?

Dejstvo i efekti

(šta je rezultat akcionog plana?)

Kakvo dejstvo, predviĎeno i nepredviĎeno, proističe iz sprovoĎenja Akcionog plana?

Na koji način i u kojoj meri Akcioni plan dopunjuje, duplira, preklapa se ili ima istu svrhu kao i drugi programi?

Postizanje ciljeva

(da li je akcioni plan postigao ono što se od njega očekivalo?)

Na koji način i u kojoj meri su ciljevi postignuti kao rezultat delovanja Akcionog plana?

Alternative

(da li postoje bolji načini za postizanje rezultata?)

Da li postoji više ekonomski efikasnih programa koji bi mogli da postignu te ciljeve i predviĎeno dejstvo?

Da li postoji više ekonomski efikasnih načina za obezbeĎenje onoga što je predviĎeno Akcionim planom?


Aneks 7: Obrazac modela NAP-a

Cilj zapošljavanja mladih: Ciljna grupa:

Rezultat

Pokazatelji Odgovorna jedinica

Finansijsko ulaganje Vremenski okvir

Iz budžeta Van budžeta Početak Kraj

Rezultat 1 Pokazatelj 1.1 Ministarstvo X US$2miliona US$1milion datum datum Pokazatelj 1.2

Pokazatelj1.n

Rezultat 2 Pokazatelj 2.1 Ministarstvo Y US$3miliona US$2miliona datum datum

Pokazatelj 2.2

Pokazatelj 2.n

Rezultat 3 Pokazatelj 3.1 Ministarstvo Z US$2miliona - datum datum

Pokazatelj 3.2

Pokazatelj 3.n

Rezultat n Pokazatelj n.1 JSZ US$1milion US$2miliona datum datum

Pokazatelj n.2

Pokazatelj n.n


Aneks 8: Predloženi model Radnog plana NAP-a

Datum početka

Datum završetka

Odgovorno lice

Godina 1 (mesec) Godina 2 (mesec)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 n.. 12

1 Navedite Rezultat 1

1.1 Opišite rezultat 1 Menadžer

A.1.1.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.1.1.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.1.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

1.2 Opišite rezultat 2 Menadžer

A.1.2.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.1.2.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.2.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

1.n Opišite rezultat n Menadžer

A.1.n.1 Opišite aktivnostt 1 Mr./Ms. X

A.1.n.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.n.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

N Navedite rezultat n

n.1 Opišite rezultat 1 Menadžer

A.n.1.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.1.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.1.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

n.2 Opišite rezultat 2 Menadžer

A.n.2.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.2.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.2.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

n.n Opišite rezultat n Menadžer

A.n.n.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.n.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.n.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z


Aneks 9: Predlog obrasca za prikaz projekta NAP-a

NAZIV PROJEKTA

Opis projekta

Opišite glavne komponente projekta, ciljne grupe, strategije za implementaciju i institucionalni aranţman.

Veza sa NAP-om Navedite način na koji će projekat doprineti postizanju jednog od ciljeva zapošljavanja mladih prema NAP-u.

Neposredni cilj(evi) projekta

Navedite cilj(eve) koje projekat treba da postigne. Ovi ciljevi treba da se podudaraju sa jednim ili više rezultata NAP-a.

Pokazatelji

učinka programa

Navedite (brojčane vrednosti) pokazatelje učinka uz svaki cilj projekta.

Rezultati projekta Navedite glavne rezultate koji treba da budu dobijeni radi postizanja cilja(ciljeva) projekta.

Budžet Navedite finansijska sredstva potrebna za projekat.

Kontakt Navedite ime i podatke za kontakt odgovornih sluţbenika ili jedinice.


Aneks 10: Međunarodni standardi rada relevantni za rad i mlade ljude 27

Sloboda udruţivanja, kolektivno ugovaranje i industrijski odnosi

Konvencija o slobodi udruţivanja i zaštiti prava na organizovanje,

1948. g. (br. 87) *28

Konvencija o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje,

1949. g. *

Konvencija o predstavnicima radnika (br. 135) i Preporuka (br. 143),

1971. g.

Prinudni rad

Konvencija o prinudnom radu, 1930. g. (br. 29) *

Preporuka o prinudnom radu (indirektna prinuda), 1930. g. (br. 35)

Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957. g.(br. 105) *

Ukidanje dečjeg rada i zaštita dece i mladih lica

Konvencija o minimalnom uzrastu (br. 138) i Preporuka (br. 146),

1973 g. *

Konvencija o najgorim oblicima dečjeg rada (br. 182) * i Preporuka

(br. 190), 1999. g.

Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (u industriji), 1946.

g. (br. 77)

Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (za zanimanja van

industrijskog sektora) 1946. g. (br. 78)

Preporuka o medicinskom pregledu mladih lica, 1946. g. (br. 79)

Jednake mogućnosti i tretman

Konvencija o jednakoj naknadi (br. 100) * i Preporuka (br. 90),

1951. g.

Konvencija o diskriminaciji (Zapošljavanje i zanimanje) (br. 111)* i

Preporuka (br. 111), 1958. g.

Inspekcija rada i administracija

Konvencija o inspekciji rada (br. 81) i Preporuka (br. 81), 1947. g.

Knvencija o inspekciji rada (poljoprivreda) (br. 129) i Preporuka (br.

133), 1969. g.

Konvencija o administraciji za pitanja rada (br. 150) i Preporuka (br.

158), 1978. g.

28 Kompletan tekst ovih MeĎunarodnih standarda rada

dostupna je na vebsajtu MOR-a na

sledećoj adresi : http://www.ilo.org/youth

29 Zvezdica ukazuje na osam

glavnih Konvencija MOR-a.

http://www.ilo.org/ilolex/cgi-lex/convde.pl?C111

http://www.ilo.org/youth


Politika zapošljavanja i unapreĎenje

Konvencja o politici zapošljavanja (br. 122) i Preporuka (br. 122),

1964. g.

Preporuka o politici zapošljavanja (dopunske odredbe) (br. 169),

1984. g.

Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju (lica sa

invaliditetom) (br. 159) i Preporuka 8br. 168), 1983. g.

Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje (br. 181) i


Konvencija o sluţbi zapošljavanja (br. 88) i Preporuka (br. 83),

1948. g.

Preporuka o otvaranju radnih mesta u malim i srednjim preduzećima

1998. g. (br. 189)

Preporuka o promociji zadruga, 2002. g. (br. 193)

Profesionalna orijentacija i obuka

Konvencija o razvoju ljudskih resursa, 1975. g. (br. 142)

Preporuka o razvoju ljudskih resursa, 2004. g. (br. 195)

Zarade

Konvencija o zaštiti zarada (br. 95) i Preporuka (br. 85), 1949. g.

Konvencija o utvrĎivanju minimalne zarade (br. 131) i Preporuka

(br. 135), 1970. g.

Radno vreme

Konvencija o radnom vremenu (industrija), 1919. g. (br. 1)

Konvencija o radnom vremenu (trgovina i kancelarijski poslovi),

1930. g. (br. 30)

Konvencija o noćnom radu (br. 171) i Preporuka (br. 178), 1990. g.

Konvencija o radu sa nepunim radnim vremenom (br. 175) i


Bezbednost i zdravlje na radu

Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 155) i Preporuka

(br. 164), 1981.

Protokol iz 2002. g. uz Konvenciju o bezbednosit i zdravlju na radu,

1981. g. (br. 155)

Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu u poljoprivredi (br 184)

i Preporuka (br. 192), 2001 g.

Socijalna sigurnost

Konvencija o socijalnoj sigurnosti (minimalni standardi), 1952. g.

(br. 102)

Konvencija o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti (br.

168) i Preporuka (br. 176), 1988. g.

Zaštita materinstva

Konvencija o zaštiti materinstva (br. 183) i Preporuka (br. 191),

2000. g.

Radnici migranti


Konvencija o migraciji radi zapošljavanja (Revidirana) (br. 97) i

Preporuka (Revidirana) (br. 86), 1949.

Konvencija o radnicima migrantima (Dopunske odredbe), 1975. g.

(br. 143)

Preporuka o radnicima migrantima, 1975. g. (br. 151)

Starosedelački i plemenski narodi

Konvencija o starosedelačkim i plemenskim narodima, 1989. g. (br.

169)

priručnik za izradu nacionalnih akcionih planova za ... · priručnik za izradu nacionalnih...

Documents