priručnik za vršnjačke edukatore “pravilna ishrana i
TRANSCRIPT
Projekat “Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca”
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
Zavod za javno zdravlje Subotica
Priručnik za vršnjačke edukatore
“Pravilna ishrana i poremećaji ishrane”
Zavod za javno zdravlje Subotica
Subotica, novembar 2019.
2
Priručnik za vršnjačke edukatore “Pravilna ishrana i poremećaji ishrane”
Autori:
Prim. mr sc. med dr Nada Kosić Bibić, Centar za promociju zdravlja, Zavod za javno zdravlje
Subotica, Subotica
Spec. dr med. Karolina Berenji, Centar za higijenu i zaštitu životne sredine, Zavod za javno
zdravlje Subotica, Subotica
Viši dijetetičar/nutricionista Nada Macura, Centar za promociju zdravlja, Zavod za javno zdravlje
Subotica, Subotica
Dizajn:
Edina Bičkei, Politehnička škola Subotica
Projekat odobrio Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu septembra 2019. godine
Partneri na Projektu “Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca”:
Zavod za javno zdravlje Subotica
Hemijsko-tehnološka škola Subotica
Medicinska škola Subotica
Politehnička škola Subotica
3
Sadržaj
Uvod ...................................................................................................................................... 4
RADIONICA 1
Pravilna ishrana – kalorijska i nutritivna vrednost jelovnika .......................................... 5
RADIONICA 2
Analiza unosa vode, šećera i soli putem napitaka ............................................................ 13
RADIONICA 3
Anoreksija i bulimija .......................................................................................................... 18
RADIONICA 4
Medijska pismenost i ishrana ............................................................................................ 22
RADIONICA 5
Uvođenje pravilne ishrane u škole .................................................................................... 27
Literatura .......................................................................................................................................... 31
4
Uvod
U svetu i kod nas sve su prisutniji problemi nepravilne ishrane srednjoškolaca, kao što su
anoreksija, bulimija i gojaznost. Neadekvatna ishrana mladih ozbiljno kompromituje njihov
fizički i mentalni razvoj, smanjuje kapacitet učenja i pogoršava navike u ishrani koje utiču na
prevalenciju oboljevanja, ne samo u adolescentnom nego i u odraslom dobu. Školski obrok je
samo deo ukupnog unosa hrane, ali je vrlo važan jer srednjoškolci provode u školi 6 ili više sati.
Celokupansistemishraneu školama nije zasnovan na principima pravilne ishrane već je
prepušten ekonomskim interesima pojedinaca koji su uzeli u zakup školske kantine i/ili kuhinje.
Sve ono što se mladima nudi u neposrednoj blizini škola je daleko od onoga što bi bio zdrav obrok
u školi.
Smatramo da je izuzetno važno učenicima ukazati na principe pravilne ishrane s obzirom
da većina njih provodi dosta vremena u školi ili za računarom, nemaju redovne obroke i biraju za
užinu ono što im je dostupno. U adolescenskom uzrastu učenici su skloni da sprovode i rigorozne
dijete ili hiperproteinske obroke zbog poželjnog izgleda. Zbog toga želimo da naše učenike
naučimo da prepoznaju pogrešne navike u ishrani i razviju potrebu da usvoje zdrave navike,
zasnovane na preporukama stručnih ljudi, lekara i nutricionista. Važno je da nauče da naprave
pravi izbor namirnica, kao i da vrednuju njihov kvalitet. Naš cilj je i da ih informišemo o značaju
voća i povrća u ishrani i da ih motivišemo da sami sebi pripremaju zdrave obroke. Usvajanje
pravilne ishrane u ovom uzrastu je važno i za izgradnju njihovih zdravstvenih potencijala za
celokupan život.
Uticaj vršnjaka u adolescenciji ima veliki značaj u formiranju stavova, vrednosti i
ponašanja. Stoga su vršnjačke edukacije odavno prepoznate kao dobar metod u radu sa ovom
grupom mladih.
Svrha priručnikaje da se skrene pažnja na probleme ishrane školske dece, a cilj je da se u
školama uključuju sve više teme o pravilnoj ishrani i da škola bude mesto koje promoviše
pravilnu ishranu i zdrave stilove ponašanja. Priručnik je prvenstveno namenjem mladima koji će
kao vršnjački edukatori prenositi svojim vršnjacima ove teme.
5
RADIONICA 1
PRAVILNA ISHRANA – KALORIJSKA I NUTRITIVNA
VREDNOSTJELOVNIKA
UVOD: Pravilna i raznovrsna ishrana veoma je važna za očuvanje zdravlja kao i pravilan rast i
razvoj adolescenata. Pravilna ishrana podrazumeva pravilan raspored obroka, raznovrsnost
namirnica, uravnotežene obroke u smislu odnosa unetih hranljivih materija i racionalne
potrošnje istih. Osim pravilne tj. raznovrsne ishrane za očuvanje zdravlja bitna je i svakodnevna
fizička aktivnost.
CILJ: Upoznati učenike sa osnovnim principima pravilne ishrane, značajem pravilnog odabira i
načina pripreme namirnica, kao i adekvatnim načinom planiranja jelovnika za celokupno
zdravlje.
CILJNA GRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole)
POTREBAN MATERIJAL:
• Poster „Moja piramida“
• Tablice namirnica po porcijama
• Olovka i papir
VREME:60 minuta
METOD RADA: Uz pomoć video bim prezentacije objasniti osnovne principe pravilne ishrane
kao i značaj svih grupa namirnica za očuvanje zdravlja,diskusija, planiranje jelovnika uz pomoć
tablica namirnica po porcijama (grupni rad).
NAPOMENA: Ukazati na značaj pravilnog izbora namirnica prilikom pripreme jelovnika kao i
pravilna priprema namirnica. Potrebno je smanjiti unos masnoća, šećera i proizvoda od belog
brašna u obrocima.
Sadržaj radionice
Uvodni deo:
• Kratko predstavljanje radionice.
Centralni deo:
• Upoznavanje sa osnovnim principima pravilne ishrane, grupama namirnica iz Piramide
ishrane uz pomoć video bim prezentacije, diskusija sa učenicima.
• Planiranje jelovnika određene energetske vrednosti uz pomoć tablica namirnica po
porcijama.
• Prikaz jelovnika i diskusija sa učenicima.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice.
6
Scenario radionice
Uvodni deo:
• Voditelj radionice objašnjava značenje pojma pravilna ishrana kao i značaj pravilne
ishrane za zdravlje.
Centralni deo:
• Voditelj radionice upoznaje učenike sa osnovnim grupama namirnica koje su prikazane
na Piramidi ishrane.
Obojene uspravne trake na piramidi predstavljaju 5 grupa namirnica, plus grupa masti i ulja:
1. Narandžasto → žitarice
2. Zeleno → povrće
3. Crveno → voće
4. Plavo → mleko i mlečni proizvodi
5. Ljubičasto→ meso, riba, jaja
6. Žuto → masti i ulja
Potrebno je jesti raznovrsno, svakog dana hranu iz svake grupe (obojene trake). Lako se može
primetiti da su ljubičasta i žuta traka tanje od ostalih. To nam govori da meso, ribu, jaja i
masnoće treba jesti u manjim količinama nego žitarice, povrće, voće i mlečne proizvode.
Obojene trake su šire pri dnu piramide, a uže pri njenom vrhu. To označava da u svim grupama
namirnica ima vrsta hrane koju treba jesti češće i one koje treba jesti ređe. Npr. u grupi voća
kompot od jabuka se nalazi pri vrhu piramide jer ima mnogo dodatog šećera, a pri dnu se nalaze
sveže jabuke koje treba jesti svakodnevno. Zatim, u grupi žitarica se pri dnu nalazi crni hleb, a u
vrhu se nalaze krofne koje treba jesti samo ponekad jer sadrže velike količine masnoće i šećera.
Koliko čega treba jesti zavisi od uzrasta, pola i stepena fizičke aktivnosti. Učenicimа koji
se bave nekim sportom potrebno je više energije, odnosno hrane nego оnim koji vreme provode
ispred ekrana televizora ili računara.
GRUPE NAMIRNICA
ŽITARICE POVRĆE VOĆE
Neka bar polovina žitarica
budu integralne (hleb, peciva),
odnosno uzimajte žitne
pahuljice, smeđi pirinač i sl.
Obojite svoj tanjir svim
vrstama ukusnog povrća.
Naročito je važno uzimati
dovoljno narandžastog i tamno
zelenog povrća: šargarepa,
žuta bundeva, spanać, brokoli,
kelj.
Jedite sve vrste svežeg voća.
Nemojte preterivati sa voćnim
sokovima, jedna čaša soka na
dan je dovoljna. Uzimajte samo
sveže ceđene sokove ili one sa
100%-nim sadržajem voća.
MLEKO I MLEČNI
PROIZVODI MESO, RIBA, JAJA ULJA I MASTI
Mlečni proizvodi su veoma
bitne namirnice zbog
bogatstva u kalcijumu koji
gradi naše kosti i zube.
Uzimajte mleko i mlečne
proizvode sa niskim
sadržajem masti 2% i manje.
Jedite meso sa malo masnoće
piletinu,ćuretinu bez kožice,
posnu junetinu i ribu. Nemojte
jesti više od 6 jaja u toku jedne
nedelje. Izbegavajte pohovano
i prženo meso.
Ulja se koriste u malim
količinama(maslinovo,
suncokretovo,kukuruzno,
bundevino itd.) Ne koristi se za
prženje hrane.
7
TEČNOST
Osim hrane našem organizmu potrebna je i voda, odnosno tečnost. Najzdravije je piti vodu (8
čaša vode na dan). Mogu se piti i biljni čajevi i sveže ceđeni sokovi iz voća. U današnje vreme
deca puno piju gazirane sokove (Coca-Cola, Fanta, Sprite i sl.) i ostale slatke napitke bogate
šećerom. U njima se ne nalazi ništa korisno za naš organizam, puni su šećera i raznih veštačkih
boja i aroma koje štete našem organizmu.
Gazirana i zaslađena pića, pića bogata kofeinom stimulišu izlučivanje tečnosti iz organizma.
DOBRE I LOŠE „PRAZNE KALORIJE“
“Praznim kalorijama” se nazivaju namirnice bogate šećerom i čvrstim mastima, a siromašne u
vitaminima, mineralima i belančevinama.
U dobre “prazne kalorije“ ubrajaju se med, crna čokolada (sadrži antioksidanse) i džemovi (zbog
sadržaja voća).
U “prazne kalorije” loše po zdravlje spadaju beli šećer, bombone, konditorski proizvodi, čips, sve
vrste grickalica, masna lisnata peciva.
FIZIČKA AKTIVNOST
Za dobro zdravlje potrebno je 60 minuta fizičke aktivnosti 5-6 x nedeljno.
Napomena: Ovaj deo radionice se izvodi uz aktivno učestvovanje učenika (postavljanje pitanja,
traženje njihovog mišljenja i sl.)
• Planiranje jelovnika
Učenici se podele u grupe (5-6 učenika po grupi) svaka grupa dobije tablicu namirnica po
porcijama određene energetske vrednosti. Njihov zadatak je da sastave jelovnik (5
obroka) za jedan dan prateći broj porcija. Prilikom čega treba da vode računa da
namirnice pravilno rasporede u toku dana po obrocima.
• Prikaz jelovnika i diskusija sa učenicima
Jedan predstavnik iz svake grupe pročita sastavljeni jelovnik. Nakon toga slede
komentari učenika o sastavljenom jelovniku kao i predlozi i sugestije.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice
Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici
naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice.
8
Prilog za voditelja radionice
Cilj pravilne ishrane:
Cilj pravilne ishrane je održavanje tj. postizanje poželjne telesne mase, održavanje dobrog
zdravlja i sprečavanje nastanka bolesti. Uporedo sa promenom načina ishrane potrebna je
svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 60 minuta (hodanje bržim tempom, trčanje, vožnja
bicikla, rolera, plivanje, igre sa loptom).
Opšti principi pravilne ishrane:
• Svakodnevno koristiti velike količine svežeg voća i povrća
• Preporučuju se posne vrste mesa, najbolje živinska, a ribu, najbolje morsku, uvrstiti 3 puta
nedeljno u ishranu. Ne preporučuju se česta upotreba masne vrste mesa i mesnih proizvoda
(slanina, šunka, kobasice, paštete...)
• Integralne žitarice treba da čine bar polovinu ukupno unetih žitarica (crni, raženi, graham
hleb, integralni pirinač i testenine), a retko koristiti namirnice kao što su, testa pečena u
dubokoj masnoći (mekike, krofne) i ostale vrste masnog testa (lisnato, gibanice, burek,
pogačice).
• Izbegavajte grickalice: čips, smoki, grisine, krekere, slatkiše: bombone, filovane kekse,
punjene čokolade, kao i slatka gazirana i negazirana bezalkoholna pića.
• Za dezerte se preporučuje priprema voćnih salata sa dodatkom jedne kugle sladoleda. Može se
kombinovati kompot bez dodatog šećera sa malim količinama jezgrastog voća (orah, badem,
lešnik...) ili semenki (suncokret, bundeva, susam...). Slatkiše treba da čini suvo voće.
Neophodan je unos tečnosti i to 1,5-2,5 l tečnosti dnevno, u vidu pijaće vode, niskomineralne
vode, voćnih ili blagih biljnih čajeva.
9
PREPORUKEZAPRAVILNUISHRANU 2000 kCal/dan
primer za učenike koji imaju slabu fizičku aktivnost
Broj Porcija Količina koja čini jednu porciju po namirnicama
4 PORCIJE
HLEB, ŽITARICE
(testenine,
pirinač,
pahuljice),
KROMPIR
- 50 g hleba (crni, integralni,raženi) ili jedna kriška
- 30 g tosta
- 30 g žitarica u zrnu - pšenica, ječam, heljda, raž, ovas, palenta
- 30 g (6 supenih kašika) pahuljica – musle, ovsene, ječmene
- 30 g sirove testenine integralne (bele testenine zajedno sa
mekinjama i klicama) ili proteinske testenine sa sojom, najbolje u
obliku špageta
- 25 g integralnog ovsenog biskvita
- 30 g kokica - neslanih
- 130 g krompira
2 PORCIJE
MLEKO I ML.
PROIZVODI
- 200 ml mleka sa 2,8% mlečne masti
- 220 ml (1 šolja srednje puna) jogurta ili mleka sa 1,6% mlečne
masti
- 180 ml (2/3 šolje) jogurta ili mleka sa 3,2% mlečne masti
- 250 ml (1 šolja puna) jogurta sa 1% ml.masti
- 110 g (½ šolje) mladog sira, posnog, kravljeg
- 50 g feta sira
- 30 g tvrdog punomasnog sira
3 PORCIJE
POVRĆE
- 350 g (½-1 šolje) krucifernog i plodastog povrća (karfiol, brokoli,
crni luk, poriluk, beli luk, keleraba, boranija, paprika)
- 450 g (2 šolje) svežeg zelenog lisnatog povrća (zelena salata,
spanać, blitva, kelj, kupus)
- 600 g plodastog niskokaloričnog povrća (krastavac, tikvice,
paradajz, rotkvice)
- 250 g korenastog povrća (šargarepa, cvekla, celer)
- 170 g smrznutog graška
- 90 g smrznutog kukuruza šećerca
- 90 g maslina
- 250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od povrća – sok od paradajza
- 350 g (2 šolje svežih) gljiva (šampinjona, vrganja)-dinstano,
roštilj
10
2½ PORCIJE
VOĆE
- 230 g (1 komad voća srednje veličine) jabuka, kruška,
pomorandža, mandarine, grejpfrut, kivi, šljive, višnje, trešnje
- 450 g niskokaloričnog voća i zrnastog voća (4-5 kom limuna, 3
šolje malina, jagoda, kupina, ribizla)
- 200-250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od voća, najbolje sok od
jabuke, pomorandže ili grejpfruta.
- 50 g kestena
- 10 g suvih kajsija
- 100 g banana (1/2 veće banane)
1 ½ PORCIJA
MESO, RIBA,
JAJA,
2 PORCIJE
LEGUMINOZE
JEZGRASTO
VOĆE
- 80 g mladog živinskog mesa (pileće, ćureće) bez kože
- 100 g morske ribe (nemasna riba, oslić, skuša, škarpina) ili
konzervisana tunjevina, sardina, sardela oceđena od ulja
- 60 g (1 parče) teletine, junetine, zečetine
- 2 kokošija jajeta (uzimati najviše 5-6 jaja nedeljno)
-100 g pilećih, ćurećih grudi u omotu
- 20 g ( ¼ šolje) semenki ili jezgrastog voća (očišćenih, sušenih,
neprženih semenki bundeve, suncokreta, susama, lana, oraha,
badema, lešnika, kikirikija)
- 50 g nekuvanih leguminoza (pasulj, sočivo, suvi grašak, leblebija)
- 30 g soje u obliku ljuspica, komadića i sl.
- 80 g sojinih klica
4 PORCIJE
MASNOĆA
- 10 g (2 ravne kafene kašičice) putera
- 2 kaf.kašičice ulja, najbolje hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje
semenki grožđa, bundevino, susamovo, kukuruzno, suncokretovo
- 35 g putera od semenki suncokreta ili bundeve
-35 g kisele pavlake sa 20% ml.masti (1 supena kašika)
2 PORCIJE
SLATKIŠI
-2 kafene kašičice meda ili pekmeza
- 15 g fruktoze (1 puna supena kašika)
- 2-3 kockice (10-15 g) čokolade – crne, mlečne sa jezgrastim voćem
- 1 žitna štangla (Bonžita, Vitanova)
11
PREPORUKE ZA PRAVILNU ISHRANU SA 2300 kCal/dan
primer za učenike koji su fizički veoma aktivni
Broj Porcija Količina koja čini jednu porciju po namirnicama
5 PORCIJA
HLEB, ŽITARICE
(testenine,
pirinač,
pahuljice),
KROMPIR
- 50 g hleba (crni, integralni,raženi) ili jedna kriška
- 30 g tosta
- 30 g žitarica u zrnu - pšenica, ječam, heljda, raž, ovas, palenta,
- 30 g (6 supenih kašika) pahuljica – musle, ovsene, ječmene
- 30 g sirove testenine integralne (bele testenine zajedno sa
mekinjama i klicama) ili proteinske testenine sa sojom, najbolje u
obliku špageta
- 25 g integralnog ovsenog biskvita
- 30 g kokica - neslanih
- 130 g krompira
3 PORCIJE
MLEKO I ML.
PROIZVODI
- 200 ml mleka sa 2,8% mlečne masti
- 220 ml (1 šolja srednje puna) jogurta ili mleka sa 1,6% mlečne
masti
- 180 ml (2/3 šolje) jogurta ili mleka sa 3,2% mlečne masti
- 250 ml (1 šolja puna) jogurta sa 1% ml.masti
- 110 g (½ šolje) mladog sira, posnog, kravljeg
- 50 g feta sira
- 30 g tvrdog punomasnog sira
3 PORCIJE
POVRĆE
- 350 g (½-1 šolje) krucifernog i plodastog povrća (karfiol, brokoli,
crni luk, poriluk, beli luk, keleraba, boranija, paprika)
- 450 g (2 šolje) svežeg zelenog lisnatog povrća (zelena salata,
spanać, blitva, kelj, kupus)
- 600 g plodastog niskokaloričnog povrća (krastavac, tikvice,
paradajz, rotkvice)
- 250 g korenastog povrća (šargarepa, cvekla, celer)
- 170 g smrznutog graška
- 90 g smrznutog kukuruza šećerca
- 90 g maslina
- 250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od povrća – sok od paradajza
- 350 g (2 šolje svežih) gljiva (šampinjona, vrganja)-dinstano,
roštilj
12
3 PORCIJE
VOĆA
- 230 g (1 komad voća srednje veličine) jabuka, kruška,
pomorandža, mandarine, grejpfrut, kivi, šljive, višnje, trešnje
- 450 g niskokaloričnog voća i zrnastog voća (4-5 kom limuna, 3
šolje malina, jagoda, kupina, ribizla)
- 200-250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od voća, najbolje sok od
jabuke, pomorandže ili grejpfruta
- 50 g kestena
- 10 g suvih kajsija
- 100 g banana (1/2 veće banane)
2 PORCIJE
MESO, RIBA,
JAJA,
2 PORCIJA
LEGUMINOZE,
JEZGRASTO
VOĆE
- 80 g mladog živinskog mesa (pileće, ćureće) bez kože
- 100 g morske ribe (nemasna riba, oslić, skuša, škarpina) ili
konzervisana tunjevina, sardina, sardela oceđena od ulja
- 60 g (1 parče) teletine, junetine, zečetine
- 2 kokošija jajeta (uzimati najviše 5-6 jaja nedeljno)
-100 g pilećih, ćurećih grudi u omotu
- 20 g ( ¼ šolje) semenki ili jezgrastog voća (očišćenih, sušenih,
neprženih semenki bundeve, suncokreta, susama, lana, oraha,
badema, lešnika, kikirikija)
- 50 g nekuvanih leguminoza (pasulj, sočivo, suvi grašak, leblebija)
- 30 g soje u obliku ljuspica, komadića i sl.
- 80 g sojinih klica
4 PORCIJE
MASNOĆE
- 10 g (2 ravne kafene kašičice) putera
- 2 kaf.kašičice ulja, najbolje hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje
semenki grožđa, bundevino, susamovo, kukuruzno, suncokretovo
- 35 g putera od semenki suncokreta ili bundeve
-35 g kisele pavlake sa 20% ml.masti (1 supena kašika)
2 PORCIJE
SLATKIŠI
-2 kafene kašičice meda ili pekmeza
- 15 g fruktoze (1 puna supena kašika)
- 2-3 kockice (10-15 g) čokolade – crne, mlečne sa jezgrastim voćem
- 1 žitna štangla (Bonžita, Vitanova)
13
RADIONICA 2
ANALIZA UNOSA VODE, ŠEĆERA I SOLI PUTEM
NAPITAKA
UVOD: Voda čini 50-60% našeg organizma, te kao glavni sastojak ljudskog tela predstavlja
važan nutrijent koji je uključen u skoro sve metaboličke funkcije, ima strukturnu ulogu, kao i
ulogu u održavanju telesne temperature. Adekvatna ravnoteža vode u telu podrazumeva da se
unese onoliko tečnosti koliko se tokom dana izgubi. Dobra hidriranost organizma utiče na
održavanje mentalnih i fizičkih sposobnosti, poboljšava koncentraciju i pažnju, smanjuje osećaj
umora. Dnevne potrebe u vodi zavise od uzrasta, pola, energetskih potreba, gubitka vode putem
znoja i disanja, temperature i vlažnosti okolnog vazduha. Unos šećera, naročito u obliku
zaslađenih napitaka povećava ukupan energetski unos, a može da utiče i na smanjeno
konzumiranje nutritivno vrednijih namirnica, što može da utiče na pojavu gojaznosti i hroničnih
nezaraznih bolesti. Povećan unos kuhinjske soli može da utiče na povišenje krvnog pritiska,
pojavu kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu.
CILJ: Upoznati učenike sa osnovnim principima adekvatnog unosa tečnosti, značajem pravilnog
odabira tečnosti, kao i opasnostima povećanog unosa slobodnih šećera i kuhinjske soli po naše
zdravlje.
CILJNA GRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole)
POTREBAN MATERIJAL:
• Ambalaža različitih napitaka (flaširane vode, aromatizovane vode, voćnih sokova,
osvežavajućih gaziranih/negaziranih zaslađenih napitaka, energetskih napitaka, kafe)
• Šećer u kockicama, podloga za šećer (salvete ili drugo)
• Digitron
• Olovka, flomasteri i papir
VREME:60 minuta
METOD RADA: Uz pomoć Powerpoint prezentacije objasniti osnovne principe pravilnog unosa
tečnosti, kao i značaj prekomernog unosa slobodnih šećera i kuhinjske soli (natrijuma). Potom
sledi diskusija, procena sadržaja kalcijuma, magnezijuma i natrijuma u vodama za piće, procena
sadržaja šećera u različitim napicima po porcijama (grupni rad).
NAPOMENA: Ukazati na značaj svakodnevnog pravilnog izbora tečnosti i namirnica, sa
osvrtom na preporuke za unos tečnosti, sadržaj šećera i kuhinjske soli, odnosno natrijuma u
dnevnom unosu.
Sadržaj radionice
Uvodni deo:
• Kratko predstavljanje radionice
14
Centralni deo:
• Upoznavanje sa osnovnim principima pravilnog unosa tečnosti, unosa slobodnih šećera i
kuhinjske soli, odnosno minerala natrijuma, uz pomoć Powerpoint prezentacije, diskusija
sa učenicima.
• Određivanje potreba o unosu tečnosti po polu i uzrastu.
• Određivanje sadržaja šećera u pojedinim napicima.
• Određivanje sadržaja natrijuma, magnezijuma i kalcijuma u pojedinim flaširanim
vodama.
• Procena unosa natrijuma iz tečnosti, pojedinih namirnica i dosoljavanjem hrane.
• Prikaz uporednih tabela i diskusija sa učenicima.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice i utisci učenika.
Scenario radionice
Uvodni deo:
• Voditelj radionice objašnjava značenje pojma adekvatnog unosa tečnosti i negativnih
aspekata preteranog unosa šećera i kuhinjske soli na naše zdravlje.
Centralni deo:
• Voditelj radionice upoznaje učenike sa sadržajem i ulogom vode u ljudskom organizmu,
kao i važnosti adekvatnog unosa tečnosti.
Voda je osnovni sastojak telesnih tečnosti i ćelija našeg tela. Voda u telu je neophodna za
varenje i apsorpciju hrane, metabolizam i eliminaciju metabolita, održavanje temperature tela i
funkcije telesnih tkiva i organa (oka, zglobova, pluća, bubrega, itd.)
U periodu odojčeta sadržaj vode u telu se kreće oko 70-75%. Kako organizam odrasta tako se
taj procenat smanjuje, te u uzrastu od oko 12 godina dostiže vrednosti kao kod odrasle osobe. Iz
tog razloga je rizik od dehidratacije organizma najveći u dečjem uzrastu, a u periodu
adolescencije taj rizik opada. U odraslom dobu se sadržaj vode u organizmu kreće 55-60% za
muški pol i 50-55% za ženski pol. Kako starimo, tako se procenat vode u našem organizmu
smanjuje i kod starijih osoba je oko 50% ili manje.
U uzrastu od 12. godine života i dalje, osobe ženskog pola imaju niži procenat vode u odnosu
na muški pol, zbog toga što imaju veći procenat masnog tkiva, dok momci i muškarci imaju veći
sadržaj mišićnog tkiva. Mišićno tkivo sadrži veću količinu vode u odnosu na masno tkivo, te je i
za sportiste veoma važan adekvatan unos tečnosti, jer je procentualno učešće vode kod sportista
obično više, zbog većeg udela mišićnog tkiva.
Distribucija vode u telu se razlikuje od jednog tkiva do drugog, i nije ravnomerna. Najveći
procenat vode sadrži krv, mozak, mišićno tkivo, pluća i bubrezi, dok se najmanje tečnosti nalazi u
koštanom tkivu i zubima.
Iz tog razloga se razlikuju i dnevne potrebe u vodi prema polu i te su potrebe prikazane u
tabelama 1. i 2. Potrebe u vodi koje navodimo je izdala EFSA – Evropska agencija za bezbednost
hrane.
15
Tabela 1
Uzrast Muški pol Ženski pol
Adolescenti 14-19 godina 2,5 L/dan 2 L/dan
Odrasli >19 godina 2,5L/dan 2 L/dan
Tabela 2
Uzrast 14 god. i više Muški pol Ženski pol
Potrebe u vodi iz hrane – oko 25% 500-750 L/dan 400-600 L/dan
Potrebe iz vode i napitaka – oko 75% 1750-2000 L/dan 1400-1600 L/dan
Dobra hidriranost organizma utiče na održavanje mentalnih i fizičkih sposobnosti, poboljšava
koncentraciju i pažnju, smanjuje osećaj umora. Potrebe u tabeli 1. se odnose na vodu iz svih
izvora (voda, napici, hrana), u umerenim klimatskim uslovima i pri umerenoj fizičkoj aktivnosti.
Prema tabeli 2., oko 20-30% vode se unosi putem hrane, uglavnom one koja sadrži visok procenat
tečnosti, kao što su supe, sveže voće i povrće, jogurt, testenina, pirinač, riba. Oko 70-80% vode se
unosi vodom i napicima, kao što su sokovi, čaj, kafa, mleko.
Adekvatna ravnoteža vode u telu podrazumeva da se unese onoliko tečnosti koliko se tokom
dana izgubi. Voda iz organizma se stalno gubi - urinom, stolicom, disanjem, znojem, difuzijom
preko kože. Potrebe u vodi zavise i od energetskog unosa, obzirom da se voda troši u
metaboličkim procesima, zatim od fizičke aktivnosti, uslova sredine (temperature i vlažnosti
vazduha).
Nedostatak vode u organizmu se naziva dehidratacija. Prvi simptomi dehidriranosti su žeđ,
suvoća usta, umor, glavobolja, smanjenje količine urina i pojačavanje njegove boje (slika 1).
Manjak vode u organizmu prvo utiče na funkcije organa koji je sadrže u najvećoj meri, pa se tako
prvo pojavljuje opadanje koncentracije i pažnje, umor, smanjenje koordinacije pokreta.
Najbolji izvor tečnosti za naš organizam je svakako voda. Voda koju pijemo treba da je pre
svega mikrobiološki ispravna, zatim da ima niži sadržaj natrijuma, da je udeo kalcijuma u
odnosu na magnezijum 2:1 (na taj način se ovi minerali najlakše usvajaju u naš organizam), da
sadrži magnezijuma >50 mg/L, da ne sadrži toksična jedinjenja i elemente. Prema sadržaju suve
materije voda može da bude slabomineralna ili mineralna voda bogata mineralnim solima, u
zavisnosti od sadržaja minerala, takođe flaširane vode mogu biti gazirane, slabogazirane ili
negazirane.
Dobar izvor tečnosti, posebno u dečjem i adolescentnom uzrastu, jeste mleko i mlečni napici
(jogurt, kefir, surutka). Mleko sadrži kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, cinka i proteina po 1
kcal više od većine namirnica koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. Mleko i mlečni proizvodi
obezbeđuju polovinu dnevno potrebnog kalcijuma u uobičajenoj ishrani, a u periodu adolescencije
je unos kalcijuma i magnezijuma od posebne važnosti jer se gustina kostiju povećava upravo u
ovom uzrastu. Organsko mleko ima prednost u odnosu na konvencionalno, obzirom da ne sadrži
ostatke antibiotika i hormona, koji se dodaju tokom konvencionalne proizvodnje u kontrolisanim
količinama.
Zeleni i crni čaj, kao i kafa, sadrže kofein koji deluje podsticajno na mozak, ali deluje i
diuretski, odnosno utiče na povećano izlučivanje vode iz organizma. Ovi napici sadrže i
antioksidanse koji se bore za zdravlje naših ćelija, pa ih treba uvrstiti u nedeljni unos tečnosti, u
malim količinama.
Navika upotrebe zaslađenih napitaka je novija u evoluciji ljudskog roda, i datira unazad oko
100-150 godina. Čovek u ranijoj istoriji nije konzumirao ovoliko šećera kao što to čini danas.
Potrošnja šećera je sve do 18. veka n.e. bila niska, a njegova cena toliko visoka da nije bio
dostupan široj populaciji. Od 18. veka počinje interkontinentalna trgovina šećerom, unapređenje
njegove tehnološke obrade, pad cene, te se tako danas šećer nalazi u velikom broju proizvoda
prehrambene industrije. Svakodnevno konzumiranje zaslađenih osvežavajućih bezalkoholnih
16
gaziranih i negaziranih napitaka varira od zemlje do zemlje, najmanje je zastupljeno kod
adolescenata u Finskoj (2-9% ukupnog dnevnog unosa tečnosti), a najviše u Bugarskoj (48-51%).
Prema istraživanjima, unos zaslađenih osvežavajućih napitaka u adolescentnom uzrastu se kreće
između 15-20% u evropskim zemljama, dok je u Velikoj Britaniji 33-38% od ukupnog dnevnog
unosa tečnosti. Američka organizacija za srce preporučuje maksimalni dnevni unos od šest
kašičica šećera za žene, odnosno devet kafenih kašičica za muškarce. Svetska zdravstvena
organizacija preporučuje da dodati šećeri u hrani i napicima ne bi smeli da čine više od 10%
dnevnog energetskog unosa. Zaslađeni napici imaju vrlo malu nutritivnu vrednost, a značajno
doprinose povećanju telesne mase i riziku od razvoja gojaznosti, dijabetesa i karijesa zuba.
Slika 1. Boja urina u različitim stepenima dehidratacije:
Dobra hidriranost
Dehidriranost
Ozbiljna dehidriranost
Sledi deo uz aktivno učešće učenika, diskusija o predavanju i radionice:
• Diskusija nakon predavanja sa učenicima, njihov aspekt važnosti unosa tečnosti i rizika
od unosa šećera putem tečnosti.
• Voditelj radionice podeli ambalažu flaširanih voda za piće učenicima (2-3 učenika dobijaju
jednu flašu), zatim učenici izvode proračune sadržaja natrijuma u 100 ml vode i porede
dobijene vrednosti, zatim sadržaja kalcijuma i magnezijuma i njihovog odnosa, kao i
sadržaja ukupnih minerala, odnosno suve materije.
• Vrednosti sadržaja minerala se zapisuju u tabelu na tabli, flipčartu ili slično.
• Voditelj radionice podeli ambalaže voćnih sokova, 100% voćnih sokova, osvežavajućih
bezalkoholnih napitaka, ledenog čaja, energetskih napitaka, čokoladnog mleka, i sl.
učenicima (1-2 učenika dobiju jednu ambalažu), zatim učenici vrše proračun sadržaja
ukupnih šećera na 100 ml i na ambalažnu jedinicu, služeći se podacima sa deklaracije.
• Dobijene vrednosti se zapisuju, zatim učenici na katedri ili nekom centralnom stolu izlažu
različite ambalažne jedinice zaslađenih napitaka sa prikazom broja kockica šećera (1
kockica šećera=5 g šećera), kako bi sadržaj šećera bio slikovito prikazan.
• Diskusija o tome koju vodu smatraju najadekvatnijom za svakodnevnu upotrebu i o
sadržaju šećera u pregledanim ambalažnim jedinicama zaslađenih napitaka.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice
Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici
naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice.
17
Dodatna literatura za voditelja radionice:
1. EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition, and Allergies (NDA); Scientific Opinion on
Dietary reference values for water. EFSA Journal 2010;8(3):1459. Available online:
http://www.efsa.europa.eu/en/efsajournal/pub/1459.htm
2. American Heart Association. (2014). Frequently Asked Questions About Sugar from
http://www.heart.org/HEARTORG/GettingHealthy/NutritionCenter/HealthyDietGoals/Fre
quently-Asked- Questions-About-Sugar_UCM_306725_Article.jsp
18
RADIONICA 3
ANOREKSIJA I BULIMIJA
UVOD: Anoreksija nervoza je mentalni poremećaj ishrane zbog namernog gubitka težine ispod
85% od očekivane telesne mase, praćen nerazumljivim strahom od debljine i poremećenom
percepcijom vlastitog tela.Javlja se kod mladih osoba u pubertetu, uglavnom devojaka.Bulimija je
poremećaj ishrane psihičkog porekla koji se u 20% preklapa sa anoreksijom. Osobe sa bulimijom
se prejedaju, a zatim “čiste” povraćenjem koje su sami izazvali.Opšteprihvaćen model
ženstvenosti i ulaznica u svet uspešnih, slavnih i poželjnih devojaka, te kult vitkog mršavog
ženskog tela uzima danak danas.
CILJ: Upoznavanje mladih sa mentalnim poremećajima ishrane koji su najzastupljeniji u
njihovom uzrastui podsticanje na usvajanje pravilnih navika u ishrani uz izbegavanje bilo kojeg
oblika dijete bez saveta i preporuke lekara. Podsticanje mladih da razumeju razvojne potrebe,
prepoznaju i verbalizuju svoje emocije, razvijaju verbalne sposobnosti i pokažu spremnost za
vršnjačku podršku. Mobilisanje na aktivnu podršku vršnjacima u školi i van škole.
CILJNAGRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole, zaposleni
u školama)
POTREBAN MATERIJAL:
• Problem srednjoškolke Kaće – za svaku grupu radni list sa zadacima za rešavanje
problema
• prilog za voditelje radionice
• flomaster/olovke
• može tabla ili flip-čart
VREME: 60minuta
METOD RADA: U uvodnom delu voditelj radionice pusti video klip – snimak jedne devojke koja
je obolela od anoreksije, a zatim uz video bim prezentaciju upoznaje mlade sa anoreksijom i
bulimijom – uzroci, simptomi, dijagnoza, komplikacije i lečenje. Potom podeli učesnike u 4 grupe
da reše probleme koje ima Kaća.
NAPOMENA: Radionica treba da upozna mlade sa opasnostima koje nose mentalni poremećaji
ishrane, anoreksija i bulimija, te da ih motiviše, ohrabri i podstakne na usvajanje pravilne
ishrane i fizičke aktivnosti u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja.
Sadržaj radionice
Uvodni deo:
• Kratko predstavljanje radionice. Puštanje video klipa – iskustvo jedne devojke sa
anoreksijom.
19
Centralni deo:
• Razgovor o anoreksiji i bulimiji uz video bim prezentaciju – uzroci, simptomi i
komplikacije, dijagnoza i terapija.
• Podela učenika u 4 grupe i predstavljanje srednjoškolke Kaće i njenih problema.
• Podela zadatakai rašavanje Kaćinih problema.
• Referisanje po grupama i zajednički izbor najboljih rešenja.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice i utisci učesnika.
Scenario radionice
Uvodni deo:
• Voditelj radionice pušta video klip - iskustvo devojke sa anoreksijom, a potom razgovara o
utiscima sa učenicima.
Centralni deo:
• Voditelj radionice upoznaje učenike sa uzrocima i posledicama mentalnih poremećaja
ishrane, kao i sa dijagnozom i terapijom (uz video bim prezentaciju). Potom podeli učenike
u 4 grupe.
Pročita problem srednjoškolke Kaće:
Kaća je učenica drugog razreda Gimnazije. Vesela, raspoložena, aktivna u sportu, uvek spremna
na „razne akcije“, omiljena u razredu, s lakoćom postiže dobar uspeh u školi i uspešna je u svemu
čega se „lati“. U zadnjih 1-2 meseca drugovi iz razreda primećuju da se sa Kaćom nešto dešava.
Deluje kao da je tužna, propušta treninge iz „opravdanih razloga“ jer joj se preklapaju termini sa
drugim treningom, niže „trojke u školi“, omršavila je i počela da nosi preširoke majice. U školu
dolazi u zadnji čas, ni sa kim ne razgovara duže, nema vremena i „stalno negde juri“. Kad joj
priđu kratko se nasmeši, brzo odgovara i još brže se „izgubi“ uz izgovor da „negde žuri ili je neko
čeka“. Velike odmore je ranije provodila sa drugovima uz „dobar sendvič“, smeh i šale, a sada
redovno mora da prepiše domaći za sledeći čas ili je već jela kod kuće. Drugovi je već odavno
pitaju „šta se dešava“, ali svima kaže da nema nikakvih problema. Drugovi je više ne viđaju ni sa
Markom, dečkom sa kojim je stalno izlazila. Kaćina drugarica Eva ne odustaje jer vidi da Kaća
pati. Saznaje od Lacike, Markovog dobrog druga, da su se „zakačili“ zbog komentara o lepoti i
izgledu devojaka. Navodno je Marko „u šali“ prokomentarisao koji tip devojaka privlači njegovu
pažnju, u stilu ultra moderne, pomalo ekstravagantne i manekenskog izgleda. Na to je Kaća, koja
je inače sportski građena, krenula u raspravu i od tada više ne izlaze.
Voditelj podeli zadatke za grupno rešavanje problema.
1. ŠTA VIDITE KAO PROBLEM?
2. ŠTA MISLITE DA SU UZROCI? KOJE POTREBE STOJE IZA TOGA?
3. ŠTA PREDLAŽETE KAO REŠENJE?
4. KOGA BI SVE UKLJUČILI - TRAŽILI SAVET, POMOĆ?
Svaka grupa referiše odgovore i daje predloge kako pomoći Kaći. Na kraju svi zajedno prave izbor
najboljih rešenja.
20
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice
Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici
naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice.
Prilog za voditelja radionice
• Anoreksija nervoza nije gubitak apetita, već stalna borba protiv gladi. Dijagnoza se postavlja
ako postoji nameran gubitak težine ispod 85% od očekivane, stalno prisutan i nerazumljiv
strah od debljine, poremećaj u percepciji vlastitog tela i pored postojeće mršavosti, neprimeren
uticaj težine i oblika tela na procenu vlastite vrednosti i izostanak menstruacije. U 90%
slučajeva pate devojke i žene, a 80% svih slučajeva počne u uzrastu od 13 do 20 godina.
• U Americi 1% svih devojaka i žena pate od anoreksije nervoze. Prema nezvaničnim podacima u
Srbiji svake nedelje pet devojčica izađe iz lekarske ordinacije sa ovom dijagnozom.
• Svaka deseta osoba sa anoreksijom nervozom prerano okonča život (10%). Skoro svaka druga
osoba posle dugotrajne terapije i korenite promene stila života se izleči (40%). Druga polovina
čitavog života oseća zdravstvene posledice zbog neuhranjenosti i izgladnjivanja (50%).
• Uzroci nastanka su brojni i složeni. Postoji međusobna povezanost bioloških, psiholoških,
socijalnih i kulturnih faktora. Postoji podela faktora rizika na: predisponirajuće (faktori koji
čine osobu pogodnom za razvoj bolesti, a to suindividualne karakteristike osobe, porodični i
sociokulturni faktori), precipitirajuće(faktori koji omogućuju nastupanje bolesti, a to su
različiti stresori) i podržavajuće (faktori koji podržavaju bolest, a to su svesna želja, dijeta,
gubitak težine).
• Smatra se da su presudni faktori oni koji određuju ličnost, ali je važna i uloga porodice. Pod
rizikom su osobe koje su doživele težu traumu ili emocionalni stres u pubertetu ili
predpubertetu, koje su bile zlostavljane. Ne treba zanemariti ni “zahteve i pritisak” okoline o
telesnom izgledu kao merilu vrednosti, te uticaje modnih trendova i ženskih časopisa. Pojedini
sportovi i profesije naglašavaju vitku liniju (ples, balet, gimnastika, klizanje na ledu,
manekenstvo...).
• Početak bolesti je podmukao i gotovo neprimetan – želja da se dijetom “malo” dotera linija i
“popravi” neki deo tela. Važno je istaći da ponekad i roditelji „pomažu“ u tome, stoga oprez
roditelji!
• U kliničkoj slici dominira odbijanje hrane i dijeta uz zanemarivanje osećaja gladi.U početku se
izbegava hrana koja goji (slatkiši, testo, hleb...), a potom sledi smanjenje obroka, biranje hrane,
redukcija obroka. Prisutno je i prekomerno vežbanje do iscrpljivanja kako bi se sagorele
kalorije (aerobik, fitnes, džoging...). U nekim oblicima ove bolesti je prisutno i izazivanje
povraćanja ili upotreba sredstava za ubrzano varenje ili izlučivanje vode ili klistiri.
• Simptomi anoreksije nisu uvek vidljivi. Anoreksične osobe su vrlo vešte u prikrivanju svojih
problema od drugih. Paziti na sledeće znake: osoba propušta obroke, izmišlja opravdanja da ne
bi jela, jede samo “zdravu” hranu – obično onu sa malo kalorija, razvija “čudne” navike (“sitni
zalogajčići”, “ispljune” hranu nakon žvakanja, stalno važe hranu...), sprema ukusne obroke za
druge, ali ih sama ne jede, stalno se važe i “visi” pred ogledalom, žali se da je predebela, nosi
“vrećastu” odeću...
• Posledica gladovanja su poremećaji telesnih funkcija (svaka ćelija je pogođena), sekundarne
endokrine i metaboličke promene. Najopasniji su srčani problemi, kao aritmija i zatajenje srca
te iznenadna smrt (zbog poremećaja metabolizma elektrolita i acidobazne ravnoteže).
21
Osobe pokazuju i psihičke poremećaje: najčešće depresivno raspoloženje sa suicidalnim
mislima. Polovina svih smrtnih slučajeva anoreksičnih osoba je zbog samoubistava. Ove osobe
pate od osećaja neadekvatnosti i jake potrebe da nadziru okolinu. Nedostaje im spontanost i
inicijativa, teško izražavaju svoja osećanja.
• Osobe sa anoreksijom odbijaju pomoć i lečenje i pored očiglednih zdravstvenih problema.
Lekare doživljavaju kao neprijatelje koji ih žele udebljati, stoga je lečenje dugotrajno, obavezno
u bolnici i zahteva timski rad (pedijatar, internista, ginekolog, psihijatar...). Psihoterapija je
metoda izbora u lečenju u kombinaciji sa medikamentoznim lečenjem (individualna PT,
kognitivno-bihejvioralni pristup, porodična terapija). Ishod lečenja uveliko zavisi od
sposobnosti obolelih da se aktivno uključe u psihoterapiju i sarađuju u lečenju.
• Osobe sa bulimijom se prejedaju, a zatim “čiste” povraćenjem koje su sami izazvali. Često se
koriste tablete za mršavljenje, čišćenje (laksativi) i izbacivanje tečnosti (diuretici), kao i
vežbanje do iznemoglosti. Može se javiti sama za sebe ili u kombinaciji sa anoreksijom
nervozom (oko 20%). Dijagnoza se postavlja ako postoje najmanje 2 epizode nedeljno u trajanju
od 3 meseca.
• Uzroci su isti kao i kod anoreksije nervoze, a smatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice
presudni faktori.
• Osobe sa anoreksijom uglavnom potiskuju svoje žudnje i potrebe, a osobe sa bulimijom
suprotno udovoljavaju svojim žudnjama čak preterujući, pa često upadaju u nevolje s drogom,
promiskuitetnim ponašanjem, krađom ili nekontrolisanim kupovanjem. Obično su to osobe koje
žele previše da postignu i teže savršenstvu, a osećaju da ne mogu zadovoljiti očekivanja.
Samopoštovanje im je na niskom nivou, pate od depresije.
• Opšte zdravstveno stanje osobe sa bulimijom zavisi od toga koliko se često prejedaju i čiste.
Gubitak težine postoji, ali nije toliko izražen kao kod anoreksije. Zbog čestih povraćanja
moguće su i telesne komplikacije: gubitak zubne cakline, problemi sa zubima, ispucale usne,
problemi sa štitnjačom, grlobolja, promene na želucu i pankreasu, upala jednjaka, ali i
nepravilan menstrualni ciklus, problemi sa srcem...
• Osobe sa bulimijom kriju bolest i poriču poremećeno ponašanje, ali kada prihvate lečenje
oporavak je siguran. Lečenje je dugotrajno i timski (kao i kod anoreksije), ali uglavnom u
kućnim uslovima uz podršku i kontrolu porodice. Psihoterapija je metoda izbora u lečenju u
kombinaciji sa medikamentoznim lečenjem (individualna i grupna PT, kognitivno-bihejvioralni
pristup, porodična terapija).
• Neophodan je rad sa školama i roditeljima i njihova edukacija u tom smislu jer kod ovih bolesti
NEMA SPONTANOG IZLEČENJA! Ističemo da ne preporučujemo korišćenje ni jedne vrste
dijete bez prethodne konsultacije sa lekarom!
• U školama se preporučuju edukativni programi koji će promovisati zdravlje i zdrave stilove
života od najranijeg uzrasta, edukativni programi koji će širiti znanje o nepotrebnosti i
štetnosti dijeta koje se svakodnevno “lansiraju” putem brojnih medija, edukativni programi o
medijskoj pismenosti (u cilju odupiranja raznim pritiscima kojima su mladi izloženi od strane
medija), kao i organizovanje vannastavnih aktivnosti sa decom – u školi ili van nje u cilju
ispunjenja i zadovoljenja brojnih i raznovrsnih razvojnih potreba mladih. Ovi edukativni
programi imaju za cilj da osnaže mlade da prave vlastite izbore, da stvore preduslove da izbori
mladih budu pravi, kao i da „uliju“ samopouzdanje mladima da vole svoje telo i duh.
22
RADIONICA 4
MEDIJSKA PISMENOST I ISHRANA
UVOD: Moderan način obrazovanja u XXI veku nameće potrebu razvijanja kritičkog mišljenja
kod mladih, kao i osposobljavanje mladih da stiču veštine analiziranja i preispitivanja različitih
medijskih sadržaja. Važno je da mladi razumeju uloge različitih medija, kao i ogroman uticaj koji
reklame imaju na ponašanje. Novi mediji daju i nove mogućnosti mladima. Važno je da mladi
upoznaju ključne koncepte medijske pismenosti i da razvijaju mogućnosti kreativnog izražavanja
vlastitih stavova i mišljenja uz korišćenje i razumevanje novih medija.
CILJ: Upoznavanje mladih sa osnovnim konceptima medijske pismenosti i zašto je ona važna.
Podsticanje mladih da kritički razmišljaju, preispituju, analiziraju i evaluiraju medijske
sadržaje, posebno reklame. Razvijanje verbalnih sposobnosti i kreativnogizražavanja vlastitih
stavova i mišljena uz korišćenje i razumevanje novih medija.
CILJNAGRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda SŠ)
POTREBAN MATERIJAL:
• pisani tekstovi – članci iz novina – video zapisi i/ili snimci reklama
• lap-top i video bim
• prilog za voditelje radionice
• flomaster/olovke i papir
VREME: 60minuta
METOD RADA: Uz pomoć video bim prezentacije voditelj objasni pet ključnih koncepata
medijske pismenosti, a onda učenike podeli u 4 grupe. Svakoj grupi podeli novinski članak ili
snimak reklame (grupni rad). Grupa diskutuje o dobijenoj informaciji koju treba da obrade,
prateći 5 koncepata medijske pismenosti, i na kraju da predstave kako su je razumeli.
NAPOMENA: Radionica treba da motiviše, ohrabri i podstakne sve učesnike na kritičko
razmišljanje i analiziranje svih medijskih sadržaja, posebno reklama.
Sadržaj radionice
Uvodni deo:
• Kratko predstavljanje radionice.
Centralni deo:
• Šta je medijska pismenost i zašto je važna?
• Razgovor o medijskoj pismenosti i 5 ključnih koncepata uz video bim prezentaciju – uticaj
reklama na ponašanje mladih
• Podela učenika u 4 grupe – dati informaciju (novinski članak ili reklama), obraditi
informaciju, razumeti informaciju, doneti odluku.
• Referisanje po grupama i zajedničkadiskusija - kritička analiza.
23
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice i utisci učesnika.
Scenario radionice
Uvodni deo:
• Voditelj radionice uvodi učenike u temu radionice razgovorom oterminima pismenosti i
medijske pismenosti. Pita učenike koje medije prate, na kojim društvenim mrežama su
aktivni i da li sami plasiraju neke informacije preko novih medija.
Centralni deo:
• Voditelj radionice ukazuje na razlike između procesa učenja u XX veku i XXI veku ističući
ulogu novih tehnologija – interneta i dostupnosti informacija i njihovog globalnog deljenja.
Moderan način obrazovanja za XXI vek nameće potrebu osposobljavanja mladih da budu
medijski pismeni. To podrazumeva razvijanje kritičkog mišljenja prema različitim
medijskim sadržajima, posebno prema reklamama, kao i razumevanje uloge medija u
savremenom društvu. Medijska pismenost, takođe, podrazumeva da mladi razvijaju
mogućnosti kreativnog izražavanja vlastitih stavova i mišljenja uz korišćenje novih
medija.
• Voditelj radionice upoznaje učenike sa 5 ključnih koncepata medijske pismenosti: autor
(sve poruke su konstruisane, imaju svog autora/e), format (koriste se različiti jezici i
kreativne tehnike), publika (različiti ljudi poruku doživljavaju različito), sadržaj (u
porukama su ugrađeni određeni stavovi i vrednosti) i svrha (profit ili moć). Kroz pitanja,
razgovor i diskusiju objašnjava svaki od koncepata na primerima iz različitih medijskih
sadržaja. Mladi mnogo gledaju reklame, ali da li znaju da ih na pravi način protumače?
• Grupni rad učenika sledi posle podele u 4 grupe i dobijanja konkretnih zadataka: članak
iz novina ili snimak reklama (na temu ishrane, dijete ili nekih napitaka – alkohol, pivo,
enegretski ili osvežavajući napici). Svaka grupa po dobijanju informacije ima zadatak da
je obradi u skladu sa naučenih 5 koncepata medijske pismenost i da odgovori kako su je
razumeli. Učenici dobiju i pomoćnu listu sa pitanjima koju mogu koristiti kod analize
novinskih članaka, kao i pomoćne liste za tehnike ubeđivanja koje se koriste u reklamama
i pitanjima za dekonstrukciju reklame.
24
Pitanja za svaki od pet koncepata medijske pismenosti
Autorstvo:
• Kojoj vrsti „teksta“ pripada ova
poruka?
• Koji elementi sačinjavaju poruku?
• Koliko se ova poruka razlikuje od
ostalih iz istog žanra?
• Koje tehnike (i tehnologije) su
korišćene pri kreiranju ove poruke?
• Po čemu bi ova poruka (ili vest o
istom događaju) bila drugačija da je
kreirana drugom tehnologijom?
• Koje odluke su donesene da bi ova
poruka bila formulisana tako kako
jeste?
• Koliko ljudi je bilo potrebno da se
kreira ova poruka?
• Koji su to poslovi/zanimanja?
Format:
• Na koji način je poruka
konstruisana? Boje? Oblik?
Veličina? Zvuk? Reči? Tišina?
Odeća? Pokret? Svetlo?
Kompozicija?
• Gde je kamera? Iz kog ugla se
snima?
• Kako je poruka (priča) ispričana
vizuelno? Šta ljudi rade?
• Ima li u priči nekih vizuelnih
simbola? Metafora?
• Koje emocije poruka izaziva? Koje
persuazivne metode koristi?
• Zbog čega ova poruka izgleda
realno?
Publika:
• Jeste li ikada iskusili nešto tako?
Koliko je poruka bliska onome što ste
u ličnom životu iskusili?
• Šta ste naučili iz ovog medijskog
„teksta“? Šta ste naučili o sebi kroz
ovo iskustvo?
• Šta ste naučili iz odgovora drugih
ljudi / njihovih iskustava o ovoj
poruci?
• Koliko drugih interpretacija ova
poruka može imati? Kako
objašnjavate različite odgovore?
• Jesu li i druga gledišta vredna kao
moja?
Sadržaj:
• Kako je ljudsko biće predstavljeno?
Koje vrste ponašanja / posledica su
prikazani?
• Sa kakvom osobom nas ova poruka
poziva da se identifikujemo?
• Koja pitanja vam dolaze na pamet
dok gledate/slušate/čitate ovu
poruku?
• Koje ideje i vrednosti se plasiraju
(prodaju) kroz ovu poruku?
• Koje političke ideje? Koji stavovi i
mišljenja?
• Koji generalno pogled na svet je
predstavljen?
Svrha:
• Ko kontroliše kreiranje i plasiranje ove poruke?
• Zašto? Kako to možete prepoznati iz sadržaja poruke?
• Ko je šalje? Kako to možete prepoznati iz sadržaja poruke?
• Ko profitira ili ima bilo kakve koristi od slanja ove poruke? Javnost? Privatni
interesi? Pojedinci? Institucije? Političke elite? Koje?
• Ko dobija, ko gubi, ko odlučuje?
• Koje ekonomske odluke mogu da stoje ili utiču na kreiranje / plasiranje ove
poruke?
25
Tehnike ubeđivanja:
uveravanje, uticaj na
sistem vrednosti
glamur,
privlačan izgled
korišćenje reči:
možda - dileme
zabava
pripadnost grupi uticaj na čula i
seksualnost
manipulacija
humor ponavljanje
tradicija
harizma strah
laskanje
korupcija snobizam
nežnost,sentimentalnost nostalgija patriotizam
naučni dokazi
jednostavna rešenja individualizam
Pitanja za dekonstrukciju reklame:
• Ko plaća reklamu i zašto?
• Da li je reklama upućena određenoj ciljnoj grupi i kojoj?Koji tekst, slike i zvuci nas
navode na taj zaključak?
• Šta je glavna, a šta skrivena poruka reklame?
• Da li je u reklami naveden poseban razlog za korišćenje tog proizvoda i ako jeste
koji?Koje se tehnike ubeđivanje koriste?
• Da li se u reklami pojavljuju nerealne tvrdnje?Da li se u reklami pominju korisne
informacije o kratkoročnim i dugoročnim posledicama korišćenja proizvoda?
• Koja osećanja u vama izazivaju slike u reklami?Da li biste voleli da budete neka
osoba u reklami (ako ih ima) i zašto?
• Koji stil života je prezentovan?
• Koje vrednosti su izražene?
• Iz svake grupe po jedan učesnik referiše kritičku analizu koju je grupa uradila na zadatoj
informaciji, a potom svi ostali učenici u zajedničkoj diskusiji iznose svoju analizu i kritiku
date informacije i donosi se zajednički zaključak.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice
Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ako je potrebno daje kratke odgovore na
postavljena pitanja. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice.
26
Prilog za voditelja radionice
• Proces učenja u XIX i XX veku je bio limitiran na učionicu, a udžbenik je bio glavni izvor
informacija. Uloga nastavnika je bila da selektira i daje informacije. Razvoj novih tehnologija,
prvenstveno interneta, omogućile su da se u XXI veku deli znanje i informacije na globalnom
nivou. Proces učenja sada ima višedimenzionalan pristup i višestruke izvore informacija uz
nove tehnologije.
• Danas smo svi bombardovani morem informacija/poruka o “svemu i svačemu” u sveprisutnim
brzim i snažnim slikama i zvukovima multimedijalne kulture. Kad se zbroje medijske poruke
kojima smo okruženi, od televizijskih reklama, do plakata, interneta, izloženiji smo medijskim
porukama u jednome danu više nego što su to naše bake i deke bili u jednoj godini. Poruke koje
dolaze do svih nas koriste složen audio-vizuelni jezik koji ima vlastita pravila – gramatiku.
Kako bi se olakšalo kretanje svetom multimedijalne kulture, trebamo biti vešti u “čitanju” i
“pisanju” jezika slika i zvukova, jednako kao što smo učili čitanje i pisanje jezika pisanih
komunikacija.
• Nameće se potreba razvijanja koncepta medijske pismenosti i edukacije prevenstveno mladih,
posebno sa komponentom vizuelne pismenosti. U središtu pažnje medijske pismenosti su
kritičke i kreativne veštine, tj. savladavanje znanja i učenje o tome kako pronaći ono što vam u
određenom trenutku treba. Pri tom mladi moraju steći više nivoe veština mišljenja, kako bi
mogli analizirati i proceniti je li informacija koju su pronašli korisna -stalno postavljati
pitanja, oblikovati odgovore, identifikovati zablude.
• Pojam medijske pismenosti je definisan na američkoj konferenciji o medijskoj pismenosti 1992.
godine, te je ona određena kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka
posredstvom medija.
• Ovaj pristup omogućava shvatanje uloge medija u društvu. Koncept obuhvata različite
kompetencije: tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih
sadržaja, sposobnost njihovog tumačenja i kritičkog vrednovanja), te praktične (sposobnost
stvaranja medijskih poruka).
• Medijska pismenost ne znači: ne gledaj, ne slušaj, ne čitaj! I nije “pljuvanje po medijima”.
Medijska pismenost znači: gledaj, slušaj, čitaj pažljivo! Ona jeste kritička analiza medija.
• Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stavova. Bez obzira na razlike u
veličini uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih
uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni o medijima. Medijska
pismenost omogućuje nastavnicima i učenicima da shvate odakle informacije dolaze, čiji su
interesi istaknuti i kako pronaći alternativna gledišta.
• Reklama je javno oglašavanje proizvoda ili usluga. To je vrsta komunikacije da se ”ubedi
publika” u korisnost kupovine proizvoda/usluge. Autor reklame se služi svesnim ili podsvesnim
porukama. Reklama sadrži kombinacije informacije i emocije u poruci. Reklama ima moć da
oblikuje naše stavove i utiče na naš sistem vrednosti, te time i na naše ponašanje.
• Zakon o bezbednosti hrane u našoj zemlji zabranjuje da se hrani i piću pripisuju zdravstvene
karakteristike. Proizvođači hrane i pića koriste javne i poznate ličnosti, promovišu svoje
proizvode za prevenciju i/ili lečenje oboljenja.
• S obzirom na uspešnost uključivanja medijske pismenosti u školske programe države se mogu
podeliti u tri grupe. U prvoj su grupi one u kojoj je medijska pismenost deo nastavnog plana,
poput Australije, Finske, Danske, Kanade, Mađarske, Nemačke, Norveške, Irske, Slovenije,
Švedske i Velike Britanije. U tim je državama osigurano odgovarajuće gradivo i drugi izvori
potrebni za učenje, te postoje i društva nastavnika medijske pismenosti. Drugu grupu čine one
države u kojima postoji minimalna uključenost medijske pismenosti u školske satnice, poput
Austrije, Hrvatske, Holandije ili SAD. U tim državama medijsko opismenjavanje zavisi od
motivisanosti pojedinih nastavnika i podrške neslužbenih institucija. Treću grupu čine države
u kojima medijska pismenost nije uključena u nastavne planove. Poseban model ima
Francuska, gde medijska pismenost, pre svega na području filmskih studija ima dugu tradiciju
kao deo neformalnog obrazovnog sistema.
27
RADIONICA 5
UVOĐENJE PRAVILNE ISHRANE U ŠKOLE
UVOD: Pravilna ishrana je bitna za normalan rast i razvoj dece, a stručnjaci kažu da usvojena
još u detinjstvu predstavlja sigurnu osnovu za dobro zdravlje u odrasloj dobi i u starosti.
Obezbeđenje preduslova da se deca pravilno hrane, kako u porodici tako i u školi su stoga od
presudnog značaja. Nepravilna ishrana je dokazano povezana sa nizom oboljenja kako kod dece
tako i kod odraslih. Važno je da osposobimo učenike, roditelje, nastavnike i širu zajednicu da
uočavaju i prepoznaju probleme nepravilne ishrane, te da se zajedničkim snagama angažuju u
rešavanju istog kroz uvođenje zdravih obroka u sve škole.
CILJ: Mobilisanje na aktivnost u vezi sa uvođenjem zdravih obroka u školi. Podsticanje mladih
da razmišljaju, razvijaju verbalne sposobnosti i grupnu kohezivnost. Podrška i podsticaj od
strane svih zaposlenih u školama.
CILJNA GRUPA: Učenici osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta (učenici OŠ i SŠ, zaposleni
u školama)
POTREBAN MATERIJAL:
• 9 komada kartica – za svaku grupu kartice su druge boje
• prilog za voditelje radionice
• flomaster/olovke i lepilo
• može tabla ili flip-čart
VREME: 60minuta
METOD RADA: Voditelj radionice podeli učesnike u 4-5 grupa, potom objasni princip
„rangiranja dijamantske devetke“, diskusija i izbor prioriteta po grupama, razrada prioritetne
teme i referisanje.
NAPOMENA: Radionica treba da motiviše, ohrabri i podstakne sve učesnike na aktivnosti oko
uvođenja zdravih obroka u škole i promocije pravilne ishrane i fizičke aktivnosti kao pravih
oblika ponašanja koji podržavaju zdravlje.
Sadržaj radionice
Uvodni deo:
• Kratko predstavljanje radionice. Podela učesnika u grupe.
Centralni deo:
• Podela kartica i objašnjenje.
• Pravljenje dijamantske devetke, izbor prioriteta.
• Referisanje po grupama uz razradu prioritetne teme.
28
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice i utisci učesnika.
Scenario radionice
Uvodni deo:
• Voditelj radionice upoznaje učesnike sa temom ove radionice, a zatim deli učesnike u 4-5
grupa (optimalno 6 u grupi, u zavisnosti koliko ima ukupno učesnika).
Centralni deo:
• Voditelj radionice podeli po 9 kartica svim grupama, tako da svaka grupa dobije kartice
druge boje. Na 8 kartica su ispisane teme u vezi sa uvođenjem pravilne ishrane u
školama. Na devetu, praznu karticu, učesnici upisuju temu za koju su najviše
zainteresovani iz ove oblasti, a koja nije u okviru napisanih tema. Upisana deveta tema
ima istu važnost u izboru prioriteta.
• Učesnici po grupama usaglašavanjem prave svoje dijamantske devetke, tako da se dobije
onoliko dijamantskih devetki koliko ima grupa.
I
II
III
IV
V
29
Kartice za dijamantsku devetku:
MOTIVISANjE UČENIKA ZA USVAJANjE PRAVILNOG NAČINA
ISHRANE I PROMENU DOSADAŠNJIH NAVIKA U ISHRANI
SNIMANJE SPOTA/FILMA KOLIKO GOJAZNOST ŠTETI NAŠEM TELU
AKCIJA ZA: - 16. OKTOBAR, SVETSKI DAN HRANE - OKTOBAR MESEC PRAVILNE ISHRANE
AKTIVNOSTI TIPA MLADI MLADIMA NA TEMU UVOĐENJA ZDRAVIH
OBROKA U ŠKOLAMA
OTVORENO VEČE SA RODITELJIMA NA TEMU „UVOĐENJE PRAVILNE
ISHRANE U ŠKOLE“
PROMOCIJA FIZIČKE AKTIVNOSTI U ŠKOLAMA, TAKMIČENjA U
KONDICIJI I RAZNIM SPORTOVIMA...
PISMO MINISTRU PROSVETE I SPORTA ZA PODRŠKU ŠKOLI U AKCIJI
„UVOĐENJE PRAVILNE ISHRANE – ZDRAVI OBROCI ZA ĐAKE“
PRIPREMA ZDRAVIH OBROKA U ŠKOLSKIM KANTINAMA – ĐACI
PRIPREMAJU RODITELJIMA I NASTAVNICIMA ZABAVNU VEČERU
Upišite sami:
• Iz svake grupe po jedan učesnik referiše temu po rangu dijamantske devetke, što se može
prikazati na tabli ili flip-čartu lepljenjem kartica.
• Posle izlaganja grupa, temu koja je na mestu prvog ranga učesnici objašnjavaju: ko sve
treba da učestvuje u rešavanju problema, kojim metodama i sredstvima. Iz svake grupe
drugi učesnik referiše.
Završni deo:
• Komentar voditelja radionice
Voditelj se zahvaljuje učesnicima na saradnji i ako je potrebno daje kratke odgovore na
postavljena pitanja. Predlaže izabranu temu kao osnovu za akciju koju, ako je potrebno, treba
dalje razraditi.
30
Prilog za voditelja radionice
• Mada hrana koja se konzumira u školi sadrži samo deo unosa hrane školskog deteta, ona
može biti značajan element celokupne ishrane. To što se danas nudi u školi ili neposrednom
okruženju škola kao „obrok u školi“ značajno se promenilo u poslednjih dve decenije i
sigurno je daleko od „obroka u školi“ koji bi deca trebalo da unose kada govorimo o
pravilnoj ishrani.
• Većina autoriteta u razvijenim zemljama imaju preporuke za one koji pripremaju školske
obroke i koji ističu koje vrste obroka će zadovoljavati, odnosno koji sastojci treba da se
koriste. Te preporuke su zasnovane na savremenim saznanjima o ishrani i zdravlju, gde se
ističe potreba za smanjenjem unosa masnoća i šećera, a povećanjem unosa svežeg voća i
povrća (biljnih vlakana). Zakonodavstvo nekih zemalja ukazuje na strah od budućnosti
ishrane u školama zbog vrste obroka koji se obezbeđuju ili sveukupne nebrige šta deca
konzumiraju dok su u školi. Zbog svega ovoga raste pritisak za ponovnim uvođenjem
nacionalnih i stručnih vodiča ishrane. Ti vodiči bi se koristili kao osnova za razvoj
specifikovane ishrane za školske obroke, ali i kao deo politike hrane i ishrane koja se
obezbeđuje u školama i podučavanje o ishrani. Na ovim principima zasnovana ishrana u
školi i porodici treba da obezbede odgovarajuću ishranu, tako da deca mogu održavati dobar
nivo zdravlja i učenja u školi.
• Glavna socijalna promena danas je da su porodični obroci, kada deca zajedno sede sa
roditeljima da jedu i razgovaraju, značajno ređi nego u ranijim decenijama (zbog
zaposlenosti oba roditelja, izmena i pomeranja radnog vremena, dužeg boravka dece u
školi...). Deci se često daje novac da kupe hranu u toku dana (čak i kada jedu kod kuće). U
porastu su trendovi „brze hrane“. Kultura „jedi i idi“ i snižavanje nivoa socijalne interakcije
među roditeljima i decom znači da deca češće sama prave izbor hrane koju će konzumirati
bez ikakvog sugerisanja od strane roditelja.
• Dosta ambiciozni, relativno obimni i teški nastavni programi u našim školama značajno
iscrpljuju mentalne i fizičke kapacitete učenika. Ni najobilnijim doručkom deca ne mogu
uneti onoliko nutritivnih elemenata koliko su u dugom školskom programu potrošili. Zbog
toga je potrebna i dopunska adekvatna ishrana u školama. Ovaj obrok ima za cilj da
nadoknadi energetske potrebe učenika u najvažnijem momentu. Poznato je da fizička i
mentalna sposobnost učenika opada posle 3 časa i to je trenutak kada dobro sačinjen
školski obrok vraća opalu sposobnost za praćenje nastave. Potreba za ovim obrokom kod
nas je utoliko veća jer veliki broj dece dolazi u školu bez doručka, što potvrđuju nacionalna
istraživanja. Organizovana ishrana učenika u školama daje najveće mogućnosti za
korekciju nepravilnosti porodične ishrane i unapređenje zdravlja dece.
• U većini škola kod nas postoje kantine ili školske kuhinje koje su izdate „pod zakup“, gde ne
rade kvalifikovani stručnjaci i čiji je prvenstveni interes profit.
• Kad govorimo o pravilnoj ishrani u školi onda svakako govorimo i o ishrani nastavnika i
zaposlenih u školama koji jednako dugo borave u školi kao i đaci. Važno je istaći da se vrlo
suptilne poruke prenose preko ponašanja nastavnika (i drugih zaposlenih u školi) na
učenike kroz učenje po uzoru, ostavljajući često značajniji trag na ponašanje učenika nego
poruka upućena rečima.
• Sa snižavanjem tendencije mnogih roditelja da obezbede kuvani obrok za decu, a u nekim
sredinama nizak nivo znanja kako pripremiti čak i osnovni obrok, prisutna je potreba
edukacije roditelja kako bi se unapredila ishrana u porodici. Škole imaju veliku ulogu u
korigovanju grešaka u porodičnoj ishrani i promociji pravilne ishrane u porodici.
• Edukacija i hrana su osnovni uslovi za zdravlje što je istaknuto još u Otava povelji za
Promociju zdravlja 1986. godine. Zdravlje, obrazovanje i ishrana utiču jedno na drugo.
Pravilna ishrana unapređuje obrazovni potencijal, a obrazovani ljudi su zdraviji.
Nepravilna ishrana ili infekcije mogu voditi u bolesti malnutricije (pothranjenosti) koje
povratno redukuju obrazovni potencijal, ali nažalost nekada i nepovratno. Zato ishrana
mora biti esencijalni element škole koja promoviše zdravlje u cilju očuvanja i unapređenja
zdravlja učenika, nastavnika, porodice i drugih članova zajednice.
31
Literatura:
1. Green L.W., Krenter M.W.: Health Promotion Planning An Educational Approach, Second
Edition, Mayfield Publishing Comp., USA 1991.
2. LegetićB. et all: Priručnik za sprovođenje programa promocije zdravlja u školi. Institut za
zaštitu zdravlja Novi Sad, 1999.
3. Spomenka Ćirić-Janković et all: Priručni za praktičnu primenu prevencije alkohola i
drugih droga – 10 koraka. Ministarstvo zdravlja RS, EPOS, Evropska unija, Beograd,
2007.
4. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (2000): „Istraživanje zdravlja stanovnika
Republike Srbije”. Beograd, 2001.
5. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (2006): „Istraživanje zdravlja stanovnika
Republike Srbije”, osnovni rezultati, Beograd, 2007: 109
6. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (2013): „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije”,
osnovni rezultati, Beograd, 2014.
7. IZJZS ”Dr Milan Jovanović Batut” (2018.). ”Rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa
zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2018. godine” (HBSC Serbia), Beograd,
2019.
8. USDA My Pyramid. http://www.mypyramid.gov/kids/
9. Kids Health http://kidshealth.org/parent/nutrition_fit/index.html
10. Marinković S.: Zdrav život. Kreativni centar, Beograd, 2006.
11. Ask SA., Hernes S., AarekI., Johannessen G., HaugenM.: Changes in dietary pattern in 15
year old adolescents following a 4 month dietary intervention with school breakfast – a
pilot study, Nutr J. 2006; 5:
12. Nollen LN., Befort AC., Snow P., Makosky Daley C., Ellerbeck FE., Ahluwalia SJ.: The
school food environment and adolescent obesity: qualitative insights from high school
principals and food service personnel, Int J Behav Nutr Phys Act. 2007; 4: 18.
13. Wilson MA., Magarey MA., Mastersson N.: Reliability and relative validity of a child
nutrition questionnaire to simultaneously assess dietary patterns associated with positive
energy balance and food behaviours, attitudes, knowledge and environments associated
with healthy eating,Int J Behav Nutr Phys Act. 2008; 5: 5.
14. Bevans BK., PhD, Sanchez B., Teneralli R., Forrest BC.: Children’s Eating Behavior: The
Importance of Nutrition Standards for Foods in Schools, J Sch Health. 2011 July, 81(7):
424-429
15. Oxfam GB: Partnerstvo za zdravlje, Priručnik za rad u zajednici, Beograd, 2004.
16. Komnenović J.: Od prvog obroka do školske užine, Vodič za dečju ishranu, Publishing
MAMA, Beograd, 2008.
17. Occleston S., King P., Hill E., Mladenović-Janković S., Dešić Z.: Tvoje znanje menja sve,
Vodič za nastavnike, Euro Health Group, Beograd, 2010.
18. Ivanović M.: Bukvar fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, Narodna knjiga-Alfa, Beograd,
2004.
19. Ministarstvo zdravlja RS i EPOS. Promocija zdravlja i zdravih stilova života. Pripručnik.
Beograd, 2006.
20. Pešikan A, Antić S, Šćepanović D. (2019): „Hrana u školi, ko da odoli? Zdrava hrana u
školi za zdrave građane u životu“. Priručnik za škole. Obrazovni forum, Beograd, 2019.
21. Heber et al. Vegetables, fruits and phytoestrogens in prevention of diseases, 2004.
22. USDHHS. Dietary Guidelines for Americans, 2006..
23. Mahan LK, Eskot-Stump S. Krause`s Food&Nutrition Therapy. Edition 12, 2008.
24. Lask B., Brayant-Waugh R. Anorexia Nervosa and Related Eating Disorders in Childhood
and Adolescence. Publisher: Psychology Press; 2 edition, October 12, 2000.
25. Birmingham CL, Su J, Hlynsky JA, Goldner EM, Gao M. The mortality rate from
anorexia nervosa. Int J Eat Disord, 2005, 38 (2), 143-6
26. Kids Health http://kidshealth.org/teen/food_fitness/problems/eat_disorder.html
27. IZJZ Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Preporuke za preventivni rad sa mladima.