priruČ finansijske statistike * iz 2001. godine · priprema priručnika je bio dug i složen...

Republika Srbija МINISTARSTVO FINANSIJA

PRIRUČNIK DRŽAVNE FINANSIJSKE STATISTIKE *

IZ 2001. GODINE

Government Finance Statistics Manual 2001 (GFSM 2001)

Odricanje od odgovornosti: Prevod MMF-ovog Priručnika državne finansijske statistike iz 2001. godine na srpski

jezik (http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfs/manual/) urađen je isključivo za potrebe zaposlenih Ministarstva finansija Srbije. Ovo nije zvaničan prevod, tj. Međunarodni

monetarni fond i Ministarstvo finansija nisu odgovorni za njegovu ispravnost.

Disclaimer: The translation of IMF's Government Finance Statistics Manual 2001

(http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfs/manual/) into Serbian is done exclusively for use of the Ministry of Finance of Serbia staff. It is not an official translation, i.e.

International Monetary Fund and Ministry of Finance are not responsible for the accuracy of the translation.

http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfs/manual/

http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfs/manual/

Sadr�aj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . vii

Uvodna reč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . viii

1

2

3

4

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 A. Namena Priručnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 B. Upotrebe sistema GFS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 C. Struktura i odlike sistema GFS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 2 D. Metodolo�ke promene u odnosu na sistem GFS-a iz 1986. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 3 E. Primena revidiranog sistema GFS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 4 F. Struktura Priručnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Pokrivenost sistema GFS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 B. Sektori i institucionalne jedinice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 7 C. Op�ti dr�avni sektor i njegovi podsektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . 10 D. Javni sektor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . 14 E. Ostali sektori osim op�tih dr�avnih i javnih sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . 15 F. Rezidentnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 16

Slika 2.1: Op�ti dr�avni sektor i njegovi podsektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . 13 Slika 2.2: Javni sektor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . 15

Aneks Poglavlja 2: Socijalna za�tita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . 18 B. Priroda socijalnih davanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . .. 18 C. Klasifikacija planova socijalne za�tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 19 D. Jedinice uključene u planove socijalne za�tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Tokovi, zalihe i računovodstvena pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 B. Vrste tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 C. Računovodstvena pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 27

Analitički okvir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 35 B. Analitički ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 C. Izgradnja okvira: odnos prema prethodnom sistemu GFS-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 D. Komponente i koncepti analitičkog okvira . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 E. Izve�taj o poslovanju dr�ave . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 F. Dr�avne gotovinske operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 G. Izve�taj ostalih ekonomskih tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 H. Bilans stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 I. Dodatne zbirne mere fiskalne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 iii

Slika 4.1: Struktura GFS-ovog analitičkog okvira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 37 Tabela 4.1: Izve�taj o poslovanju dr�ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Tabela 4.2: Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Tabela 4.3: Izve�taj ostalih ekonomskih tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Tabela 4.4: Bilans stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Crte� 4.1: Analitičke mere fiskalne politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Prihod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 A. Prihod i njegove komponente . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 47 B. Klasifikacija i bele�enje prihoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Tabela 5.1: Klasifikacija prihoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 49

Tro�kovi . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 A. Klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 B. Ekonomska klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 C. Funkcionalna klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 D. Unakrsna klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Tabela 6.1: Ekonomska klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Tabela 6.2: Klasifikacija tro�kova po funkciji dr�ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Tabela 6.3: Unakrsna klasifikacija funkcionalnih i ekonomskih klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78

Aneks Poglavlja 6: Klasifikacija dr�avnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Bilans stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 111 B. Definicije sredstava i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 C. Procena sredstava i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 D. Klasifikacija sredstava i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 E. Neto vrednost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 F. Memorandumske stavke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 G. Dopunska unakrsna klasifikacija finansijskih potra�ivanja po sektorima druge strane učesnice u instrumentu . . . 130

Tabela 7.1: Bilans stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Tabela 7.2: Klasifikacija nefinansijskih sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Tabela 7.3: Klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Tabela 7.4: Unakrsna klasifikcaija finansijskih potra�ivanja i sektora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Transakcije nefinansijskim sredstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 B. Procena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 C. Vreme bele�enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 D. Potro�nja osnovnog kapitala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 E. Saldiranje tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135 F. Klasifikacija transakcija nefinansijskim sredstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Tabela 8.1: Klasifikacija transakcija nefinansijskim sredstvima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 B. Procena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 C. Vreme bele�enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 D. Saldiranje i konsolidacija tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

5

6

7

8

9

iv

10

E. Zaostali dugovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 F. Klasifikacija transakcija finansijskim sredstvima i obavezama po vrsti finansijskog instrumenta i pojmu rezidentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

G. Klasifikacija transakcija finansijskim sredstvima i obavezama po sektoru i pojmu rezidentnosti . . . . . . . . . . . . 147

Tabela 9.1: Neto nabavka finansijskih sredstava i neto nastale obaveze klasifikovane po finansijskom instrumentu i pojmu rezidentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

Tabela 9.2: Neto nabavka finansijskih sredstava i neto nastale obaveze klasifikovane po sektoru druge strane učesnice u finansijskom instrumentu i pojmu rezidentnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Ostali ekonomski tokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 B. Dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 C. Ostale promene u obimu sredstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

Tabela 10.1: Klasifikacija ostalih ekonomskih tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Dodatak 1 Izmene u odnosu na Priručnik dr�avne finansijske statistike iz 1986. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 B. Pokrivenost jedinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 C. Vreme bele�enja ekonomskih događaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 D. Pokrivenost događaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 E. Procena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 F. Bruto i neto bele�enje tokova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 G. Integracija tokova i zaliha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 H. Definicije i klasifikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 I. Bilansne stavke . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 J. Usklađivanje sa drugim statističkim sistemima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Dodatak 2 Dr�avne operacije duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 B. Kamata, glavnica i zaostali dug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 C. Preuzimanje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 D. Isplata duga u ime drugih jedinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 E. Opro�taj duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 F. Restrukturiranje i reprogramiranje duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 G. Otpisi i pripisi duga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 H. Konverzija duga u kapital . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 I. Finansijski i operativni lizing . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 J. Poni�tenje . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Dodatak 3 Dr�avna finansijska statistika i Sistem nacionalnih računa . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 A. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 B. Pokrivenost i računovodstvena pravila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 C. Poređenje struktura sistema GFS i SNR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 D. Upotreba GFS podataka za sastavljanje SNR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Tabela A3.1: Niz transakcionih računa SNR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Tabela A3.2: Podudarnost transakcionih kategorija GFS i SNR-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

v

Dodatak 4 Klasifikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Crte� A4.1: Klasifikacija �ifrarnog sistema za GFS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 A. Klasifikacija prihoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 B. Ekonomska klasifikacija tro�kova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 C. Klasifikacija tokova i zaliha sredstava i obaveza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 D. Klasifikacije izdataka po funkcijama dr�ave . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 E. Klasifikacija transakcija finansijskim sredstvima i obavezama po sektorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185

vi

Predgovor ⌂

Nedavna iskustva, posebno ona tokom finansijskih kriza, su pokazala va�nost ranog otkrivanja izvora ranjivosti i preuzimanja blagovremenih korektivnih mera. Jedan od fokusa rada MMF-a u ovoj oblasti je na povećanju dostupnosti ključnih podataka. U ovu svrhu, MMF preduzima �irok krug aktivnosti, uključujući i rad svog Statističkog odeljenja u pripremi priručnika koji opisuju metodologije koje bi trebale biti upotrebljene u prikupljanju ekonomske i finansijske statistike. U ovom smislu, čast mi je da predstavim drugo izdanje Priručnika dr�avne finansijske statistike. Ovaj priručnik nalazi svoje mesto pored drugih priručnika pripremljenih od strane Statističkog odeljenja, uključujući Priručnik platnog bilansa, Priručnik monetarne i finansijske statistike i Kvartalni priručnik nacionalnih računa. Kao i drugi, i ovaj priručnik je usklađen sa Sistemom nacionalnih računa iz 1993. godine.

Ovaj Priručnik predstavlja značajan korak napred u standardima prikupljanja i predstavljanja fiskalne statistike i time zauzima svoje zaslu�eno mesto u �irom sveta priznatom naporu unapređenja dr�avnih računovodstava i transparentnosti u operacijama. Dr�avne finansijske statistike su ključ fiskalnih analiza i one igraju vitalnu ulogu kako u razvijanju i nadgledanju ispravnih finansijskihprograma, tako i u poslovima sprovođenja nadzora nad merama ekonomskih politika. Od posebne va�nosti je da Priručnik uvodi računovodstvo vremenskih razgraničenja, bilans stanja i potpuno pokriva dr�avne ekonomske i finansijske aktivnosti. Iako je samo nekoliko zemalja trenutno u mogućnosti da ispuni standarde objavljene u ovom Priručniku, broj se lagano povećava i ja se nadam da će se ovaj trend nastaviti. Preporučujem Priručnik sastavljačima i korisnicima kao jedan va�an instrument u njihovom radu i pozivam zemlje članice da usvoje smernice ovog Priručnika kao osnovu u sastavljanju dr�avnih finansijskih statistika i za izve�tavanje ovih informacija Fondu.

Ovaj Priručnik je pripremilo Statističko odeljenje u bliskim konsultacijama sa stručnjacima iz oblasti dr�avnih finansijskih statistika zemalja članica MMF-a i međunarodnih organizacija. �eleo bih da se zahvalim svim stručnjacima uključenim u ovaj projekat na njihovoj neprocenjivoj pomoći i na saradničkom i kooperativnom duhu.

Horst Köhler Izvr�ni direktor Međunarodni monetarni fond

vii

Uvodna reč ⌂

Priručnik dr�avne finansijske statistike je poslednji u seriji međunarodnih smernica iz oblasti statističke metodologije izdatih od strane Međunarodnog monetarnog fonda. Priručnik, koji dopunjuje prvo izdanje objavljeno 1986. godine, predstavlja značajan napredak u standardima prikupljanja i predstavljanja fiskalne statistike i deo je op�teg globalnog trenda prema većoj odgovornosti i transparentnosti u dr�avnim finansijama, operacijama i nadzoru. Priručnik je napravljen od strane MMF-ovog Statističkog odeljenja u ispunjenju njegove misije obezbeđivanja sna�nog vodstva razvoju i primeni ispravnih statističkih praksi.

Priručnik je napisan za sastavljače dr�avnih finansijskih statistika, fiskalne analitičare i druge korisnike fiskalnih podataka. Takođe mo�e biti koristan sastavljačima i korisnicima ostalih makroekonomskih statistika u razumevanju odnosa između različitih grupa statistika, posebno sastavljačima bilansa nacionalnih računa koji mogu zavisiti od dr�avnih finansijskih statistika kao inputa u svom radu. On je fokusiran na definicije, klasifikacije i smernice predstavljanja dr�avnih finansijskih statistika. Kao takav, on ne opisuje metode koje trebaju biti kori�ćene u sastavljanju statistike. Praktično uputstvo zasnovano na Priručniku će biti obezbeđeno u kompilacionom vodiču i kroz tehničku pomoć i obuku sa zemljama članicama. U dodatku ovoj verziji na engleskom jeziku, Priručnik će biti objavljen na arapskom, kineskom, francuskom, ruskom i �panskom jeziku.

Fiskalna analiza rapidno evolvira kao odgovor na rastuću slo�enost formulisanja i evaluacije mera dr�avnih fiskalnih politika. Kako bi ovi novi zahtevi bili ispunjeni, Priručnik uvodi bele�enje na osnovu aktivnih vremenskih razgraničenja ekonomskih događaja na način tako da uključuje sve tokove prihoda, integri�e bilanse stanja sa transakcijama i drugim tokovima i defini�e vi�estruke bilansne stavke na način da bilansna stavka koja odgovara određenoj analitičkoj potrebi mo�e biti selektovana. Pored toga, koncepti i principi predstavljeni u Priručniku su usklađeni sa onima iz Sistema nacionalnih računa iz 1993. godine (SNR iz 1993. godine), tako da dr�avna finansijska statistika mo�e biti zajednički kori�ćena sa drugim makroekonomskim statistikama.

Priručnik je ambiciozni korak napred u statističkoj metodologiji. Prepoznato je da će primena potpuno integrisanog sistema predstavljenog u ovom priručniku trajati neko vreme i da će biti potrebno napredovati po ritmu utvrđenom različitim potrebama i okolnostima zemlje u pitanju. Konkretno, postojaće potreba da mnoge zemlje revidiraju svoje osnovne računovodstvene sisteme kako bi odrazile bele�enje na osnovu aktivnih vremenskih ograničenja i korigovane klasifikacije.

Priprema Priručnika je bio dug i slo�en poduhvat koji je uključivao rad velikog broja ljudi različitih kvalifikacija sposobnih da se nadograđuju na međusobni rad tokom du�eg perioda. Primarni autor Priručnika je bio gospodin John Pitzer, konsultant. Projekat je započet pod supervizijom gospodina Thomas MekLoughlin-a i zavr�en pod rukovodstvom gospodina Paul Cotterell-a, rukovodilaca naslednika u Odeljenju dr�avnih finansija u okviru Statističkog odeljenja MMF-a. Pravljenje nacrta je uključivalo bliske konsultacije stručnjaka MMF-a, zemalja članica i međunarodnih organizacija. Gospodin Sean Culhane iz Odeljenja za spoljne odnose MMF-a je upravljao izvr�nim procesom finalne publikacije.

Podsticaj ovoj reviziji je obezbedilo objavljivanje SNR-a iz 1993. godine kao i rastuće priznanje nedostataka metodologije priručnika iz 1986. godine. U martu 1995. godine, upitnik i anketa su poslati sastavljačima iz zemalja članica u cilju prikupljanja mi�ljenja po broju metodolo�kih pitanja i utvrđivanja dostupnosti izvora podataka. U oktobru 1995. godine, gospodin McLoughlin je pripremio interni dokument koji je dao oblik novom sistemu. U julu 1996. godine, distribuiran je MMF-ov radni dokument Primer za bele�enje na osnovu aktivnih vremenskih razganičenja u MMF-ovom sistemu dr�avnih finansijskih statistika napisan od strane gospodina Don Efforda-a, konsultanta. To je bio ključni dokument u debati oko prelaza sa gotovinske osnove bele�enja na obračunsku osnovu. U avgustu 1996. godine Dr�avna finansijska statistika: nacrt bele�ke je bio razdeljen radi komentara, a prvi nacrt priručnika je napisao gospodin Efford tokom 1996. i 1997. godine. Gospodin Pitzer je nadgledao finalizaciju Priručnika preko uzastopnih rundi ispitivanja i revizija nacrta kako bi se uzeli u obzir komentari stručnjaka iz zemalja članica i zaposlenih u MMF-u. Sastanak stručnjaka iz oblasti dr�avnih finansijskih statistika je bio sazvan februara 2001. godine radi rasprave o Priručniku, a na tom sastanku je izvr�ena finalna runda promena koje su vodile ka njihovom krajnjem uključivanju u zaključke.

viii

Posebno priznanje treba odati saradnji MMF-ovih odeljenja Statistike i Fiskalnih poslova. Gospođa Adrienne Cheasty je preuzela vodstvo u pravljenju nacrta Poglavlja 4, «Analitičkog okvira», a ona i njene kolege su pru�ili vredne konsultacije i savete za celokupni priručnik. MMF-ovo osoblje �eli da oda priznanje sa izrazima zahvalnosti, doprinosu sledećih stručnjaka koji su učestvovali na sastanku

odr�anom februara 2001. godine.

Australija Australija Australija Kanada Mađarska Indija Portugalija Rusija Ju�na Afrika Tajland Sjedinjene dr�ave Urugvaj BCEAO * CIS ** ECB *** ECB Eurostat OECD **** OECD UN ***** Svetska banka

gospođa Betty Gruber gospodin Don Efford gospodin Brett Kaufmann gospodin Terry Moore gospodin Gizella Csonka gospodin Tarun Das gospođa Margarida Salvacao Claro gospođa Irina Dubinina gospodin Louis Venter gospođa Chalalai Jiwasukapimat gospodin Timothy Dobbs gospođa Isabel Rial gospodin Bernard Konan gospodin Youri Ivanov gospodin Werner Bier gospodin Manuel Coutinho Pereira gospodin Denis Besnard gospodin Christopher Heady gospodin Paul McCarthy gospodin Viet Vu gospođa Barbro Hexeberg

Carol S. Carson Direktor Odeljenje za statistiku Međunarodni monetarni fond

* The Banque Centrale des États de l�Afrique de l�Ouest, Centralna banka zapadnoafričkih zemalja ** Commonwealth of Independent States, Zajednica nezavisnih dr�ava *** Euroepan Central Bank, Evropska centralna banka **** Organization for Economic Cooperation and Development, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ***** United Nations, Ujedinjene nacije

ix

1 . Uvod ⌂

Ovo poglavlje opisuje namenu ovog priručnika, upotrebu dr�avne finansijske statistike, strukturu dr�avnog finansijkog statističkog sistema, glavne metodolo�ke promene u odnosu na prethodno izdanje ovog priručnika i metode primene revidiranog sistema.

A. Namena Priručnika ⌂

1.1 Drugo izdanje Priručnika dr�avne finansijske statistike (Priručnik GFS-a ili revidirani Priručnik GFS-a) 1 opisuje specijalizovani makroekonomski statistički sistem (sistem GFS-a), koji je dizajniran kao podr�ka fiskalnoj analizi. Priručnik omogućuje, u okviru analitičkog okvira koji uključuje odgovarajuće bilansne stavke, upotrebu ekonomskih i računovodstvenih principa u sastavljanju statistike kao i smernica u svrhu prezentacije fiskalnih statistika. 2 Priručnik se na sistematski način ne bavi praktičnim aspektima sastavljanja statistike. Ovi aspekti sistema GFS-a će biti obrađeni u kompilacionom uputstvu.

1.2 Primarna svrha Priručnika GFS-a je da omogući sveobuhvatan konceptualan i računovodstveni okvir primeran analizi i evaluaciji mera fiskalne politike, posebno performansi op�teg dr�avnog sektora i �ireg javnog sektora neke zemlje. Koncept sektora je opisan u Poglavlju 2. Ukratko, op�ti dr�avni sektor se sastoji od subjekata koji primenjuju mere javne politike kroz obezbeđivanje prvobitno netr�i�nih usluga i redistribucije dohotka i bogatsva, sa obema aktivnostima podr�anim uglavnom kroz obavezno oporezivanje drugih sektora. Javni sektor se sastoji od op�teg dr�avnog sektora i dr�avno-kontrolisanih subjekata, poznatijih kao javna preduzećačija primarna aktivnost je uključivanje u komercijalne aktivnosti.

1 Prvo izdanje je objavljeno 1986. godine pod nazivom Priručnik o dr�avnim finansijskim statistikama. Ovde će biti spominjan kao Priručnik GFS-a iz 1986. godine. 2 Bilansne stavke daju pregled neto vrednosti onih aktivnosti koje su pokrivene grupom računovodstvenih ulaznih jedinica, kao �to je neto vrednost ukupnih prihoda umanjenih za ukupni rashod. Poglavlje 4 pru�a detalje o analitičkom okviru i njegovim bilansnim stavkama.

1.3 Analitičari javnih finansija su tradicionalno koristili fiskalnu statistiku u analizi veličine javnog sektora; njegovog doprinosa agregatnoj tra�nji, investicijama i �tednji; uticaju fiskalne politike na privredu, uključujući upotrebu resursa, monetarnih okolnosti i nacionalne zadu�enosti; poreskog opterećenja; tarifne protekcije; i mre�a socijalne sigurnosti (vidi Poglavlje 4, Slika 1). Pored toga, analitičari su postajali sve zainteresovaniji u procenjivanju efikasnosti potro�nje na smanjenje siroma�tva, odr�ivosti fiskalnih politika, neto duga, neto bogatsva i potencijalnih potra�ivanja prema dr�avi, uključujući obeveze na ime penzija iz fondova socijalnog osiguranja.

1.4 Postizanje ovih analitičkih ciljeva često zahteva upotrebu statistike javnog sektora, pre nego statistike op�teg dr�avnog sektora. Javna preduzeća, nefinansijska kao i finansijska, mogu sprovoditi mere dr�avne fiskalne politike na veći broj načina, a analize njihovih fiskalnih aktivnosti često zahtevaju statistiku o njihovim celokupnim aktivnostima pre nego izolovanu statistiku specifičnih transakcija. Čak i kada je statistika sastavljena samo za op�ti dr�avni sektor, neke informacije o javnim preduzećima su neophodne kako bi se odrazio nivo i promene na nivou vlasni�tva kapitala javnih preduzeća koje su upravljane jedinicama op�teg dr�avnog sektora.

1.5 Osnovni koncepti, klasifikacije i definicije koji se koriste u ovom priručniku zavise od ekonomskog rezonovanja i principa koji bi trebali biti vrednovani univerzalno bez obzira na okolnosti u kojima se primenjuju. S tim u vezi, sistem GFS-a je primenljiv na sve vrste privreda bez obzira na institucionalnu ili pravnu strukturu vlasti jedne zemlje, sofisticiranosti njenog statističkog razvoja, sistema dr�avnog finansijskog računovodstva ili opsega javnog vlasni�tva nad profitno usmerenim subjektima. Bez obzira na to, činjenicom da se zemlje u mnogome razlikuju po svojim upravnim i ekonomskim strukturama, znači da različiti delovi ovog priručnika neće biti od podjednake va�nosti.

1

Priručnik dr�avne finansijske statistike iz 2001. godine

1.6 Ovo izdanje Priručnika GFS-a a�urira međunarodno priznate standarde u sastavljanju statistike neophodne za fiskalne analize koje su prethodno bile uspostavljene u Priručniku GFS-a iz 1986. godine. Revidirani standardi su harmonizovani sa odgovarajućim standardima ostalih međunarodno priznatih makroekonomskih statističkih sistema do nivoa konzistentnosti sa ciljem podr�ke fiskalnim analizama. Ostali statistički sistemi predstavljaju premo�ćavanje Sistema nacionalnih računa (odavde pominjan kao SNR iz 1993. godine) i dva specijalizovana sistema koji su fokusirani na platne bilanse i monetarne i finansijske statistike.

3 Ovaj priručnik se u mnogome oslanja na tekst SNR-a iz 1993. godine kako bi se izbegao zaključak da je drugačije značenje nameravano. 4

1.10 Harmonizacija sistema GFS-a sa ostalim makroekonomskim statističkim sistemima, podrazumeva da podaci iz sistema GFS-a mogu biti kombinovani sa podacima iz drugih sistema kako bi se u odnosu na ostatak privrede procenila op�ta dr�avna kretanja ili kretanja u javnom sektoru. Na sličan način, uspostavljanje međunarodno priznatih standarda omogućuje dr�avnoj finansijskoj statistici da bude kori�ćena u sveobuhvatnim analizama dr�avnih operacija, kao �to su poređenja odnosa poreza ili rashoda prema bruto dru�tvenom proizvodu.

B. Upotrebe sistema GFS-a ⌂

1.7 Sistem GFS-a je dizajniran u cilju pru�anja statističkih podataka koji bi donosiocima odluka i analitičarima, na jedan konzistentan i sistematičan način, omogućili analizu razvoja finansijskih operacija, finansijskih pozicija i stanja likvidnosti op�teg dr�avnog ili javnog sektora. Analitički okvir GFS-a mo�e biti upotrebljen u analizi operacija specifičnog nivoa vlasti i transakcija između nivoa vlasti, kao i celokupnog op�teg dr�avnog ili javnog sektora.

1.8 Jedan metod koji je kori�ćen u sistemu GFS-a radi pru�anja sveobuhvatnog pregleda informacija o ukupnim performansama i finansijskim pozicijama op�teg dr�avnog ili javnog sektora, ogleda se kroz upotrebu seta bilansnih stavki, kao �to je neto operativni bilnas, neto kreditiranje/zadu�ivanje i promena u neto vrednosti. Takve bilansne stavke su najefikasnije definisane i merene u okviru jednog integrisanog i sveobuhvatnog računovodstvenog okvira kao �to je sistem GFS-a.

1.9 Nasuprot zbirnim merenjima, detaljni podaci sistema GFS-a mogu biti kori�ćeni u istra�ivanju specifičnih oblasti dr�avnih operacija. Na primer, neko mo�e �eleti informaciju u vezi specifičnih oblika oporezivanja, nivoa nastalih rashoda na osnovu specifične vrste socijalne usluge, ili nivoa dr�avnog pozajmljivanja iz bankarskog sistema.

3 Komisija evropskih zajednica, Međunarodni monetarni fond, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Ujedinjene nacije, Svetska banka, Sistem nacionalnih računa 1993 (Brisel/Luksemburg, Njujork, Pariz, Va�ington, 1993). Međunarodni monetarni fond, Priručnik platnog bilansa, 5.-to izdanje (Va�ington, 1993). Međunarodni monetarni fond, Priručnik monetarnih i finansijskih statistika (Va�ington 2000). 4 Za Klasifikaciju funkcija dr�ave predstavljenih u Poglavlju 6 ovaj priručnik se u mnogome oslanja na Ujedinjene nacije, Klasifikacija rashoda na osnovu svrhe (Njujork, 2000), a za opis poreskih kategorija u Poglavlju 5 na godi�njoj publikaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Statistika prihoda (Pariz 2000).

C. Struktura i odlike sistema GFS-a ⌂

1.11 Sistem GFS-a odnosi se na op�te dr�avne i javne sektore kao �to je definisano u SNR-u iz 1993. godine i Poglavlju 2 ovog priručnika. Ovi sektori su definisani u pojmovima institucionalnih jedinica, a oni su ekonomski subjekti sposobni da poseduju sredstva, preuzimaju obaveze i da se uključuju u ekonomske aktivnosti i transakcije sa drugim subjektima u sopstvene svrhe. Ove karakteristike čine institucionalne jedinicesubjektima ekonomskih i statističkih interesa koji mogu biti zadovoljeni sastavljanjem njihovih kompletnih grupa računa, uključujući bilanse stanja. 1.12 U sistemu GFS-a, bele�e se dve vrste tokova: transakcije i ostali ekonomski tokovi. 5 U najvećem delu, transakcije su interakcije između dve institucionalne jedinice koje se obavljajupo međusobnom dogovoru. Izve�taj o poslovanju dr�ave (vidi Poglavlje 4) bele�i rezultate svih transakcija tokom jednog računovodstvenog perioda. Oni su klasifikovani kao prihod, rashod, neto nabavke nefinansijskih sredstava, neto nabavke finansijskih sredstava ili neto preuzimanje obaveza. Transakcije koje stvaraju prihod ili rashod rezultiraju u promeni neto vrednosti. Ostale vrste transakcija rezultiraju u jednakim promenama u sredstvima odnosno obavezama i ne rezultiraju u promeni neto vrednosti.

1.13 Ostali ekonomski tokovi uključuju promene cena i mno�tvo drugih ekonomskih događaja koji utiču na vlasni�tvo nad sredstvima i obavezama, kao �to su otpisi dugova i katastrofalni gubici. Izve�taj ostalih ekonomskih tokova (vidi Poglavlje 4) sumira te promene u sredstvima, obavezama i neto vrednostima.

5 Tokovi odra�avaju stvaranje, promenu, razmenu, transfer ili ga�enje ekonomske vrednosti. Transakcije i ostali ekonomski tokovi su definisani i u vi�edetalja opisani u Poglavlju 3.

2

Uvod

1.14 Bilans stanja (vidi Poglavlje 4) op�teg dr�avnog ili javnog sektora je izve�taj o posedovanim zalihama finansijskih i nefinansijskih sredstava, zalihama potra�ivanja ostalih jedinica prema vlasnicima tih sredstava u obliku obaveza, i neto vrednosti sektora koji je jednak ukupnoj vrednosti svih sredstava umanjenih za ukupnu vrednost svih obaveza.

1.15 Sveobuhvatno tretiranje transakcija i ostalih ekonomskih tokova u sistemu GFS-a, omogućuje da početni i zaključni bilansi stanja budu u potpunosti usklađeni. To znači da su zalihe određene vrste sredstva ili obaveze na početku računovodstvenog perioda uvećane za promene u tim zalihama uzrokovanih transakcijama i ostalim ekonomskim tokovima, bude jednaka vrednosti zaliha na kraju perioda. Jedan tako integrisani statistički sistem omogućava da efekti mera politika i određenih ekonomskih događaja budu u potpunosti opisani i analizirani.

1.16 Na tokove i zalihe bele�enih u sistemu GFS-a su primenjene različite klasifikacije. Na primer, svaka prihodna transakcija je klasifikovana prema tome da li je porez ili druga vrsta prihoda; rashodne transakcije su klasifikovane prema nameni i ekonomskoj vrsti; sredstva su klasifikovana prema tome da li su finansijska ili nefinansijska; a finansijska sredstva i obaveze su klasifikovane i po vrsti instrumenta i po sektoru jedinice koja je izdala sredstvo posedovano od strane dr�ave, ili koja poseduje obavezu izdatu od strane dr�ave.

1.17 Uprkos harmonizaciji sistema GFS-a sa SNR-om iz 1993. godine, prisutne su razlike između ta dva statistička sistema. Najva�nija razlika je ta da je sredi�te pa�nje sistema GFS-a na finansijskim transakcijama � oporezivanju, potro�nji, zadu�ivanju i kreditiranju � dok se SNR iz 1993. godine usresređuje jo� i na proizvodnju i potro�nju dobara i usluga. Kao rezultat, tretman dr�avnih proizvodnih aktivnosti po sistemu GFS-a se značajno razlikuje od tretmana takvih aktivnosti po SNR-u iz 1993. godine. Značajne razlike se odnose na tretman akumulacije kapitala u sopstvene svrhe, na planove starosnog penzionisanja dr�avnih slu�benika i na stepen konsolidacije (za vi�e detalja vidi Dodatak 3).

1.18 U mnogim slučajevima, sastavljanje dr�avne finansijske statistike će biti prvi korak u sastavljanju statistike nacionalnih računa za op�ti dr�avni sektor. Iz tog razloga, neki podaci koji se obično ne bi pojavili u standardnoj prezentaciji GFS-a bi trebali biti sačuvani u pomoćnim evidencijama jer su potrebni radi nacionalnih računa. Na primer, detaljne procene u vezi penzionih planova za dr�avne slu�benike bi trebale biti sačuvane kako bi različiti tretmani takvih planova iz SNR-a iz 1993. godine mogli biti usklađeni.

1.19 Definicije koncepata u sistemu GFS-a su iste kao u SNR-u iz 1993. godine, ali se pokrivenost posebnih kategorija transakcija mo�e blago razlikovati. Na primer, nadoknada zaposlenima bele�ena kao rashod u sistemu GFS-a ne uključuje nadoknade zaposlenima koje učestvuju u akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, dok davanje nadoknade zaposlenima u SNR-u iz 1993. godine uključuje nadoknade svim zaposlenima. Međutim, definicija i sastav nadoknada zaposlenih je identičanau oba sistema. Kori�ćenje istog naziva kada je oblast različita mo�e biti zbunjujuća. Da bi se notiralo gde se oblast ili neki drugi aspekt koncepta razlikuje od istog koncepta u SNR-u iz 1993. godine, indikator "[GFS]" je dodat posle GFS naziva i pru�eno je obja�njenje razlike.

1.20 Nepredviđene obaveze, kao �to su garancije zajmova i implicitne garancije za obezbeđivanje socijanih davanja po nastanku različitih potreba mogu imati va�ne ekonomske uticaje na ukupnu privredu, ali one ne rezultiraju u transakcijama ili ostalim ekonomskim tokovima bele�enim u sistemu GFS-a, sve dok se događaj ili stanje koje se pretpostavlja zapravo i ne desi. Kao rezultat toga, stvoren je uslov za bele�enje nepredviđenih obaveza kao memorandumske stavke.

D. Metodolo�ke promene u odnosu na sistem GFS-a iz 1986. godine ⌂

1.21 Metodologija sastavljanja dr�avne finansijske statistike opisana u ovom priručniku se značajno razlikuje od metodologije Priručnikia GFS-a iz 1986. godine. Sledeći paragrafi predstavljaju najva�nije razlike. Detaljan opis se nalazi u Dodatku 1.

1. Pokrivenost

1.22 Fokus pokrivenosti revidiranog sistema GFS-a je op�ti dr�avni sektor kao �to je određeno SNR-om iz 1993. godine, a koji je definisan na osnovu institucionalnih jedinica. Pokrivenost Priručnika GFS-a iz 1986. godine je definisana na funkcionalnoj osnovi i uključuje relevantne transakcije bilo koje jedinice koja sprovodi funkciju vlasti. Jedinice �ireg javnog sektora često sprovode neke funkcije vlasti. Da bi se obuhvatile fiskalne transakcije i aktivnosti koje se de�avaju van op�teg dr�avnog sektora, pospe�uje se sastavljanje statistike javnog sektora i identifikacija transakcija između jedinica op�teg dr�avnog sektora i javnih preduzeća.

3


2. Osnova bele�enja ekonomskih događaja

1.23 U revidiranom sistemu GFS-a tokovi su bele�eni na obračunskoj osnovi, �to znači da su bele�eni u vreme kada je ekonomska vrednost stvorena, promenjena, razmenjena, transferisana ili uga�ena. U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, transakcije su bele�ene kada je gotovina primljena ili isplaćena.

1.24 Kori�ćenje obračunskog načela takođe podrazumeva da su nemonetarne transakcije u potpunosti integrisane u revidirani sistem GFS-a. U Priručniku GFS-a iz 1986. godine samo određene nemonetarne transakcije su bile bele�ene kao memorandumske stavke.

3. Procena

1.25 U revidiranom Priručniku GFS-a, tokovi kao i sredstva, obaveze i neto vrednost su procenjeni na osnovu trenutne tr�i�ne vrednosti, ali sa odredbom bele�enja nominalne vrednosti du�ničkih hartija od vrednosti kao memorandumskih stavki. U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, du�ničke hartije odvrednosti su procenjene po količini koju je dr�ava obavezna da plati po dospeću, �to se mo�e razlikovati i po nominalnoj vrednosti kao i po trenutnoj tr�i�noj vrednosti.

4. Bilans stanja

1.26 Kompletni bilansi stanja koji uključuju celokupne zalihe finansijskih sredstava, nefinansijskih sredstava, obaveza i neto vrednosti su uključeni u revidirani sistem GFS-a. Priručnik GFS-a iz 1986. godine uključuje samo zalihe određenih du�ničkih obaveza.

5. Integracija tokova i zaliha

1.27 Sveobuhvatno bele�enje transakcija i ostalih ekonomskih tokova dozvoljava potpunu integraciju tokova i zaliha i usklađivanje razlika između početnog i zaključnog bilansa stanja. Takvo usklađivanje zaliha du�ničkih obaveza uključenih u Priručnik GFS-a iz 1986. godine nije moguće bez skupljanja dodatnih informacija.

6. Analitički okvir

1.28 U revidiranom sistemu GFS-a je predstavljeno nekoliko novih bilansnih stavki. U vezi sa ovom promenom stoji stav da analiza op�teg dr�avnog ili javnog sektora mora uzimati

u obzir mno�tvo stavki i da nijedno pojedinačno merenje nije dovoljno adekvatno za upotrebu u sve svrhe. U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, akcenat analitičkog okvira je fokusiran na pojedinačnu bilansnu stavku, ukupan deficit/suficit.

1.29 Revidirane definicije prihoda i rashoda kao promena u neto vrednosti koje proizilaze iz transakcija su vodile ka reviziji tretmana transakcija u nefinansijskim sredstvima zasnovanih na Priručniku GFS-a iz 1986. godine i uvođenju novih bilansnih stavki. Prethodno, gotovinske transakcije u nefinansijskim sredstvima su bile tretirane kao kapitalni prihod i kapitalna potro�nja koje su uticale na ukupan deficit/suficit. Sada je razlika između prihoda i rashoda bilansna stavka, neto operativni bilans, koji meri promenu u neto vrednosti uzrokovanu transakcijama. 1.30 Sve transakcije koje uključuju nabavku ili smanjenje finansijskih sredstava su sada tretirane kao finansijske transakcije, a neto kreditiranje/zadu�ivanje je bilansna stavka definisana kao neto nabavka ukupnih finansijskih sredstava umanjenih za preuzete neto ukupne obaveze iz transakcija. U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, neto nabavka finansijskih sredstava u svrhu mera politike je bila označena kao kreditiranje umanjeno za otplate i tretirano kao rashod u izvođenju ukupnog deficita/suficita. Međutim, napravljena je odredba u revidiranom sistemu za drugu bilansnu stavku, ukupni bilans, koja dozvoljava da neto nabavka određenih finansijskih sredstava bude na sličan način tretirana u odnosu naneto nabavku finansijskih sredstava u svrhu mera politike iz Priručnika GFS-a iz 1986. godine (vidi Poglavlje 4).

E. Primena revidiranog sistema GFS-a ⌂

1.31 Neke zemlje barem inicijalno mogu biti sposobne da sastave samo mali deo revidiranog sistema GFS-a. Nije prikladno da se postave op�ti prioriteti za prikupljanje podataka kada ekonomske okolnosti od jedne do druge zemlje mogu u mnogome varirati. U praksi, prioriteti su najbolje postavljani od strane dr�avnih vlasti koje su upoznate sa situacijom, potrebama i problemima pojedinačnih zemalja.

1.32 Prepoznato je da će primena potpuno integrisanog sistema GFS-a predstavljenog u ovom priručniku potrajati neko vreme i da će biti potrebno napredovati po ritmu određenom različitim potrebama i okolnostima zemlje u pitanju. To znači da će mnoge zemlje trebati da revidiraju osnove svog računovodstvenog sistema kako bi se odrazili principi računovodstva aktivnih vremenskih razgraničenja i revidirane

4

Uvod

klasifikacije sistema GFS-a.6 1.33 Bez obzira na to, izgledno je da će veliki broj zemalja ići sličnim putevima dok budu primenjivale sistem. Na primer, moguć prvi korak na putu promena mo�e biti taj da zemlje usvoje revidiranu klasifikacionu strukturu Izve�taja o poslovanju dr�ave ili Izve�taja o poreklu i upotrebi gotovine, i da prilagode svoju postojeću statistiku zasnovanu na gotovinskoj osnovi kako bi se uva�ili poznati nedostaci, kao �to je na primer uključivanje informacija o neizmirenim rashodima ili prihodima. Drugi korak bi mogao biti sastavljanje informacije iz bilansa stanja o finansijskim sredstvima i obavezama koja bi omogućila pravljenje procena o ostalim ekonomskim tokovima sistema u njihovom odnosu prema tim finansijskim stavkama. Te�i korak će očigledno biti skupljanje kompletnih grupa informacija o zalihama nefinansijskih sredstava posedovanih u određenom trenutku i njihova procena na osnovu trenutnih tr�i�nih cena. Na kraju, potpuno razvijen sistem računovodstva aktivnih vremenskih razgraničenja bi mogao biti uveden koji bi omogućavao pripremu kompletnih bilansa stanja.

F. Struktura Priručnika ⌂

1.34 Preostali deo ovog priručnika mo�e biti podeljen na dve op�te teme. Poglavlja 2 do 4 razvijaju koncepte koji se koriste u sistemu, a Poglavlja 5 do 10 opisuju klasifikacije koje se koriste i vrste tokova ili zaliha koji su uključeni u svaku klasifikacionu kategoriju.

1.35 Poglavlje 2 opisuje pokrivenost op�teg dr�avnog sektora, podelu sektora na podsektore i njihovo pro�irenje na javni sektor. Poglavlje 3 prvo predstavlja koncepte transakcija, ostalih ekonomskih tokova i zaliha sredstava i obaveza. Nakon toga opisuje računovodstvena pravila koja rukovode njihovim bele�enjem, uključujući vreme bele�enja, procenu i konsolidaciju. Poglavlje 4 opisuje analitički okvir koji predstavlja prezentaciju transakcija, ostale ekonomske tokove i bilanse stanja na način koji dozvoljava izračunavanje bilansnih stavki kao zbira mera aktivnosti op�teg dr�avnog sektora.

1.36 Poglavlja 5 do 10 opisuju klasifikacije transakcija, ostalih ekonomskih tokova i zaliha sredstava i obaveza. Poglavlje 5 je posvećeno prihodnim transakcijama koja predstavljaju povećanja neto vrednosti. Poglavlje 6 opisuje rashodne transakcije koje smanjuju neto vrednost. Poglavlje 7 opisuje bilanse stanja i klasifikaciju zaliha sredstava, obaveza i neto vrednosti. Poglavlje 8 pru�a klasifikaciju transakcija nefinansijksih sredstava, a Poglavlje 9 pru�a klasifikaciju transakcija finansijskih sredstava i obaveza. Naposletku, Poglavlje 10 pokriva ostale ekonomske tokove.

1.37 Priručnik uključuje četiri dodatka. Dodatak 1 opisuje metodolo�ke promene u odnosu na Priručnik GFS-a iz 1986. godine; Dodatak 2 opisuje tretman različitih dugovnih transakcija i transakcija vezanih za dugove, kao i ostalih ekonomskih tokova; Dodatak 3 predstavlja odnos između sistema GFS-a i SNR-a iz 1993. godine; a Dodatak 4 nabraja sve klasifikacione �ifre kori�ćene u sistemu GFS-a. Aneks Poglavlja 2 opisuje socijalnu za�titu, dok ankes Poglavlja 6 predstavlja Klasifikaciju dr�avnih funkcija.

5

6 Iako je sistem GFS-a opisan upotrebom standardnih računovodstvenih termina,va�no je zapamtiti da je statistički sistem izve�tavanja taj koji se mo�e razlikovati po va�nim načinima u odnosu na osnovni finansijski računovodstvenisistem od kojeg će proisteći većina statistike sistema GFS-a.

2. Pokrivenost sistema GFS-a ⌂

Ovo poglavlje defini�e koncepte sektora i institucionalnih jedinica, a zatim koristi te koncepte u definisanju op�teg dr�avnog i javnog sektora.

A. Uvod ⌂

2.1 Vlast jedne dr�ave sastoji se od organa javne vlasti i njenih agencija koji su subjekti osnovani političkim procesima i koji naodređenoj teritoriji sprovode zakonodavnu, sudsku i izvr�nu vlast.1 Osnovne ekonomske funkcije dr�ave su (1) preuzimanje odgovornosti za obezbeđivanje dobara i usluga u korist zajednice na netr�i�noj osnovi, bilo za kolektivnu ili individualnu potro�nju, i (2) preraspodela prihoda i bogatstva preko sredstava socijalnih transfera.2 Dodatna karakteristika dr�ave je da ove aktivnosti primarno moraju biti finansirane oporezivanjem ili drugim obaveznim transferima.3 Takođe, dr�ava mo�e u određenom periodu finansirati deo svojih aktivnosti zadu�ivanjem ili preko nabavke sredstava iz drugih izvora osim iz obaveznih transfera, kao �to su na primer kamatni prihodi, nepredviđene prodaje dobara i usluga ili iznajmljivanje podzemnih resursa.

2.2 Dobra i usluge koja se za kolektivnu potro�nju obezbeđuju zajednici, uobičajeno se sastoje od usluga kao �to su javna administracija, odbrana i sprovođenje zakona. Po definiciji, kolektivne usluge su uvek besplatno obezbeđene. Tipična dobra 1Izraz «vlast» (odnosno «dr�ava») se ovde koristi kao skup svih entitieta u jednoj zemlji koji zadovoljavaju ovu definiciju. Če�će će referenca biti usmerena ka različitim pojedinačnim vlastima jedne zemlje. Na primer, neka zemlja mo�e imati jednu centralnu vlast; nekoliko dr�avnih, provincijalne ili regionalne vlasti imno�tvo lokalnih vlasti. 2 Koncepti tr�i�nog ili netr�i�nog proizvoda opisani su u paragrafima od 2.31 do 2.37. Ukratko, netr�i�ni proizvodi sastoje se od dobara i usluga besplatno distribuiranih ili prodavanih po veoma niskoj ceni. 3 Zahtev za finansiranjem aktivnosti obaveznim transferima je neophodan radi pravljenja razlike između dr�ave i neprofitne institucije, koja mo�e izvr�avati istovetne funkcije kao i dr�ava, ali koja pribavlja svoja sredstva iz dobrovoljnih transfera, prihoda od imovine ili prodaje. Prijem obaveznih transfera mo�e biti indirektan. Na primer, lokalna vlast mo�e finansirati svoje aktivnosti sredstvima iz donacija centralne vlasti.

i usluge obezbeđena za individualnu potro�nju su obrazovanje, zdravstvo, stambena izgradnja, rekreacija i kulturne usluge. Oveusluge mogu biti obezbeđene bez naplate ili vlast mo�e naplaćivati određenu taksu. Dobra i usluge obezbeđene celokupnoj zajednici ili pojedincima mogu biti proizvedene od strane same vlasti ili je vlast mo�e kupiti od treće strane.

2.3 U principu, sistem GFS-a pokriva sve entitiete koji fizički utiču na fiskalnu politiku. Obično, entieti koji su u potpunosti posvećeni ekonomskim funkcijama dr�ave, kao �to su npr. ministarstva, primenjuju mere fiskalne politike. Međutim, poredovih subjekata fiskalna politika mo�e biti sprovođena i od strane dr�avno-posedovanih ili kontrolisanih preduzeća koji se primarno anga�uju u komercijalne svrhe. Ova preduzeća, kao �to je centralna banka ili dr�avna �eleznica, a na koje se gleda kao na javna preduzeća, se ne smatraju delom dr�ave, ali bi statistika trebala biti prikupljena i o njima.

2.4 Zbog toga, određivanje pokrivenosti subjekata uključenih u sistem GFS-a zahteva uzimanje u razmatranje dva pitanja. Prvo, �ta je statistička jedinica od koje je moguće i od koje je smisleno prikupljati statistiku? Drugo, koja od tih statističkih jedinica bi trebala biti uključena u sistem GFS-a?

2.5 �to se tiče prvog pitanja, statistička jedinica koja se koristi u sistemu GFS-a je institucionalna jedinica, ista jedinica koja čini osnov SNR-a iz 1993. godine. Kao �to će kasnije biti obja�njeno u ovom poglavlju, ova vrsta jedinice mo�e u sopstvene svrhe posedovati sredstva, preuzimati obaveze i uključivati se u ekonomske aktivnosti i transakcije sa ostalim subjektima. Postoji nekoliko razloga za odabir ove jedinice:

� Statistika mo�e biti zasnovana na informacijama dobijenih od subjekata za koje kompletna grupa računa mo�e biti sastavljena, uključujući bilanse stanja. Takvi računi dozvoljavaju integraciju tokova i zaliha. To jest, sve promene u bilansu stanja tokom jednog računovodstvenog perioda mogu biti identifikovane do transakcije ili drugog identifikovanog događaja zabele�enog u sistemu.

6

Pokrivenost sistema GFS-a

� Podaci potrebni za sastavljanje statistike su obično dostupni u postojećim računovodstvenim dokumentima ili se mogu učiniti dostupnim.

� Dr�avna statistika mo�e biti harmonizovana sa statistikom SNR-a iz 1993. godine jer su subjekti za koje je statistika sastavljena identično definisani.

2.6 Alternativa sastavljanju GFS-a baziranog na institucionalnim jedinicama je u sastavljanju statistike na osnovu svih jedinica u privredi, ali u uključivanju samo onih koje se direktno odnose na fiskalne operacije. Ne samo da bi bilo nemoguće napraviti bilanse stanja i objasniti promene u bilansima stanja koristeći takvu statistiku, nego su u praksi maleverovatnoće odvajanja fiskalnih operacija javnih preduzeća od njihovih uobičajnih komercijalnih aktivnosti. Na primer, malo je verovatno da zajmovi koje izdaju javna finansijska preduzeća sa kamatnom stopom koja je namerno određena na ni�oj stopi od tr�i�ne, mogu biti odvojeni od sličnih zajmova sa tr�i�nom stopom.

2.7 Na pitanje institucionalnih jedinica za koje bi statistika trebala biti sastavljena, u ovom priručniku su razvijene dve osnove. Prvo, definisan je op�ti dr�avni sektor. On se sastoji od svih institucionalnih jedinica primarno uključenih u netr�i�ne operacije. Drugo, javni sektor je definisan kako bi se predstavio uticaj aktivnosti javnih preduzeća na fiskalnu politiku. On uključuje sve jedinice op�teg dr�avnog sektora i sva javna preduzeća. Pored toga, određeni broj podsektora op�teg dr�avnog i javnog sektora su definisani iz razloga njihove izgledne analitičke korisnosti.

2.8 Ostatak ovog poglavlja prvo uop�teno defini�e koncepte sektora i institucionalnih jedinica. Nakon toga primenjuje te koncepte na op�ti dr�avni i javni sektor. Naposletku, opisuju se ostali sektori pomenuti u ovom priručniku, kao i koncept rezidentnosti.

B. Sektori i institucionalne jedinice4 ⌂

1. Definicija sektora

2.9 Celokupna privreda jedne zemlje mo�e biti podeljena na sektore, sa svakim sektorom sastavljenim od određenog broja institucionalnih jedinica � definisanih u sledećem delu � koje 4 U definicijama i opisima sektora i institucionalnih jedinica nameravana je puna konzistentnost sa ekvivalentnim definicijama i opisima iz Poglavlja IV SNR-a iz 1993. godine.

su rezidenti u privredi. Ovaj priručnik se ugleda na SNR iz 1993. godine na način �to inicijalno deli ukupnu privredu na pet međusobno isključivih sektora. Jedinice5 u svakom sektoru imaju slične ciljeve, a ti ciljevi su ponekad različiti od sličnih ciljeva jedinica u ostalim sektorima. Pet sektora su:

� Nefinansijski korporacijski sektor, koji se sastoji od subjekata stvorenih u svrhu proizvodnje dobara i nefinansijskih usluga za tr�i�te;

� Finansijski korporacijski sektor, koji se sastoji od entiteta anga�ovanih za obezbeđivanje finansijskih usluga za tr�i�te;

� Op�ti dr�avni sektor, koji se sastoji od subjekata koji ispunjavaju funkcije vlasti kao svoje primarne aktivosti;

� Neprofitne institucije koje pru�aju usluge sektoru domaćinstva, koje se sastoje od svih rezidentnih neprofitnih institucija, osim od onih kontrolisanih i uglavnom finansiranih od strane dr�ave, koja obezbeđuju netr�i�na dobra ili usluge domaćinstvima; i

� Sektor domaćinstva, koji se sastoji od malih grupa osoba koje dele iste uslove stanovanja, udru�uju deo ili celokupni sopstveni prihod i bogatstvo, i kolektivno koriste određene vrste dobara i usluga.

2.10 U analitičke svrhe, svaki od ovih sektora mo�e biti podeljen na podsektore, a podsektori mogu biti kombinovani na različite načine kako bi formirali ostale sektore. Na primer, op�ti dr�avni sektor mo�e biti podeljen na centralni, dr�avni i podsektor lokalne vlasti, a nefinansijski korporacijski sektor mo�e biti podeljen na javne nefinansijske korporacije i ostale nefinansijske korporacije.

2. Definicija institucionalne jedinice

2.11 Institucionalna jedinica je ekonomski subjekt koji je sposoban da u sopstvene svrhe poseduje sredstva, preuzima obaveze i da se uključuje u ekonomske aktivnosti i transakcije sa ostalim subjektima. Neke od va�nih odlika institucionalnih jedinica podrazumevaju:

� Sposobnost institucionalne jedinice da u sopstvene svrhe poseduje dobra ili sredstva znači da je takođe sposobna za razmenu vlasni�tva dobara ili sredstava u transakcijama sa

5 U daljem tekstu, �jedinica� će često biti kori�ćena kao skraćenica za �institucionalnu jedinicu�.

7


ostalim institucionalnim jediniciama.

� Sposobnost institucionalne jedinice za preuzimanje ekonomskih odluka i upu�tanja u ekonomske aktivnosti za koje sebe samu dr�i direktno odgovornom pred zakonom.

� Sposobnost institucionalne jedinice za preuzimanje obaveza u sopstvenu korist, preuzimanja ostalih zadu�enja ili budućih izvr�enja, kao i stupanja u ugovorne odnose.

� Postojanje ili potpune grupe računa uključujući bilansne račune sredstava, obaveza i neto vrednosti, ili mogućnost sastavljanja potpune grupe računa za institucionalnu jedinicu i u tom smislu, značajnost toga kako sa ekonomske tako i sa pravne tačke gledi�ta, u slučaju da oni budu zahtevani.

2.12 Postoje dve osnovne vrste subjekata koji se mogu kvalifikovati kao institucionalne jedinice: (1) osobe ili grupe osoba u formi domaćinstva, i (2) pravni ili socijalni subjekti čijeje postojanje priznato zakonom ili od strane zajednice, i nezavisno od osoba ili ostalih subjekata koji ih mogu posedovati ili imati kontrolu nad njima.

2.13 U SNR-u iz 1993. godine i u ovom priručniku, četiri vrste pravnih ili socijalnih subjekata su priznati kao institucionalne jedinice: preduzeća, kvazi-preduzeća, neprofitne institucije i dr�avne jedinice.

2.14 Preduzeća su pravni subjekti koji su kreirani u svrhu proizvodnje dobara i usluga za tr�i�te. Svojim vlasnicima oni mogu biti izvor profita ili druge finansijske koristi. Preduzeće jeu zajedničkom vlasni�tvu akcionara koji imaju autoritet u postavljanju rukovodioca odgovornih za rad svoje uprave. Institucionalne jedinice u vlasni�tvu ili koje su kontrolisane od strane dr�ave, i koje se kvalifikuju kao preduzeća u smislu koji se ovde primenjuje, su poznate kao javna preduzeća. Sva preduzeća su članovi nefinansijskih korporacijskih sektora ili finansijskih korporacijskih sektora u zavisnosti od prirode njihove primarne aktivnosti.

2.15 Ključ u klasifikovanju jedinice kao preduzeća nije u njenom pravnom statusu, nego je pre u karakteristikama proizvodnje dobara i usluga za tr�i�te i po tome �to je ona izvor profita ili druge finansijske koristi svojim vlasnicima. Neke neprofitne institucije i dr�avne jedinice imaju pravni status preduzeća, ali se ne smatraju preduzećem u svrhu ekonomske statistike jer ne proizvode za tr�i�te. Ostale neprofitne institucije su pravna preduzeća koja proizvode za tr�i�te, ali nisu izvor finansijske koristi svojim vlasnicima. Sa druge strane, neki subjekti sa različitim pravnim nazivima, kao �to su akcionarska dru�tva, su smatrana preduzećima u svrhu ekonomske statistike.

2.16 Kvazi-preduzeća su subjekti koji nisu inkorporirani ili drugačije pravno osnovani, već čija je funkcija takva da se tretiraju kao da su preduzeća, kao �to je definisano u prethodna dva paragrafa. Kvazi-preduzeća su takođe tretirana na isti način kao i preduzeća u sistemu GFS-a, �to znači da su ona institucionane jedinice odvojene od jedinica kojima pravno pripadaju. Ona su klasifikovana kao članovi ili nefinansijskog korporacijskog sektora ili finansijskog korporacijskog sektora u zavisnosti od prirode njihove primarne aktivnosti. 2.17 Namera koncepta kvazi-preduzeća je izdvajanje od njihovih vlasnika onih neinkorporiranih preduzeća koja su uključena u komercijalne aktivnosti i koja su dovoljno samostalna i nezavisna da se pona�aju na isti način kao da su preduzeća. Da bi postojalo kvazi-preduzeće, mora postojati potpuna grupa računa za preduzeće ili mora biti moguće napraviti takve račune uključujući bilo koja kretanja sredstava i kapitala između kvazi-preduzeća i njegovih vlasnika. Dr�avna �tamparska slu�ba i agencija koja proizvodi kulturna dobra za prodaju u javnosti su primeri mogućih javnih kvazi-preduzeća. 2.18 Da bi javno kvazi-preduzeće postojalo, dr�ava mora dozvoliti upravi značajnu diskreciju u smislu upravljanja proizvodnim procesom i upotrebom sopstvenih fondova. Kvazi-preduzeće mora biti sposobno da odr�ava svoj radni kapital i da bude u mogućnosti da finansira neku ili svoju ukupnu akumulaciju kapitala, bilo iz sopstvenih sredstava ili kroz zadu�ivanje. Sposobnost razlikovanja tokova prihoda i kapitala između kvazi-preduzeća i dr�avne jedinice koja je poseduje, podrazumeva da upravljanje i finansiranje aktivnosti kvazi-preduzeća nije u potpunosti integrisano sa korespondirajućim aktivnostima matične dr�avne jedinice, uprkos činjenici da kvazi-preduzeće nije poseban pravni subjekt.

2.19 Neprofitne institucije (NPI) su pravni ili socijalni subjekti kreirani u svrhu proizvodnje ili distribucije dobara i usluga, ali koji ne mogu biti izvor prihoda, profita ili druge vrste finansijske koristi za institucionalnu jednicu koja ih osniva, kontroli�e ili finansira. Jedna NPI se mo�e upu�tati u tr�i�nu ili netr�i�nu proizvodnju. Ako se upu�ta u tr�i�nu proizvodnju, kao�to je na primer bolnica koja naplaćuje po tr�i�nim cenama ili univerzitet koji naplaćuje �kolarinu, onda NPI mora ili zadr�ati svaki vi�ak zarađen od takvih produktivnih aktivnosti u svrhu podr�ke svojih budućih aktivnosti ili ga distribuirati drugim institucionalnim jedinicama osim onim koje ih osnivaju, kontroli�u ili finansiraju. Ove tr�i�ne NPI, slično preduzećima i kvazi-preduzećima, su članovi ili nefinansijskog korporacijskog sektora ili finansijskog korporacijskog sektora. Ostale NPI su članovi ili neprofitnih institucija koje pru�aju usluge sektoru domaćinstva ili centralnog dr�avnog sektora, u zavisnosti od toga koja jedinica kontroli�e i u najvećem delu finansira NPI.

8

Pokrivenosti sistema GFS-a

2.20 Dr�avne jedinice su institucionalne jedinice koje sprovode funkcije vlasti kao svoju primarnu aktivnost. To znači da one imaju pravnu, sudsku ili izvr�nu vlast nad ostalim institucionalnim jedinicama unutar određene oblasti; da preuzimaju odgovornost za obezbeđivanje dobara i usluga celokupnoj zajednici ili pojedinačnim domaćinstvima na netr�i�noj osnovi; da vr�e socijalne transfere u cilju redistribucije prihoda i bogatstva; i da finansiraju svoje aktivnosti direktno ili indirektno, uglavnom kroz sredstva iz oporezivanja i ostalih obaveznih transfera iz jedinica ostalih sektora. Sve dr�avne jedinice su članovi op�teg dr�avnog sektora. 2.21 Fond socijalnog osiguranja je posebna vrsta dr�avne jedinice koja je posvećena aktivnostima jednog ili vi�e planova socijane za�tite, definisanih u aneksu ovog poglavlja. Fond socijalnog osiguranja mora zadovoljiti op�te zahteve neke institucionalne jedinice. To znači da mora biti posebno organizovan u odnosu na ostale aktivnosti dr�avnih jedinica, da svoja sredstva i obaveze mora nezavisno posedovati i da se u sopstvene svrhe mo�e uključivati u finansijske transakcije.

3. Primena definicije institucionalne jedinice na dr�avu

2.22 U zavisnosti od slo�enosti dr�avnih organizacija, identifikacija dr�avnih jedinica mo�e biti te�ka. Većina ministarstava, odeljenja, agencija, odbora, komisija, sudskih vlasti, zakonodavnih tela i ostalih subjekata koji čine dr�avu, ne predstavljaju institucionalne jedinice jer one obično nemaju ovla�ćenje da poseduju imovinu, da preuzimaju obaveze ili da se u sopstvene svrhe upu�taju u transakcije. Uop�teno, svi subjekti finansirani rezervisanim sredstavima izdvojenih u skladu sa bud�etom koji je kontrolisan od strane zakonodavne vlasti, moraju biti spojeni u jedinstvenu institucionalnu jedinicu.

2.23 Dr�avna jedinica nije ograničena na geografsku lokaciju. Na primer, pojedina ministarstva neke dr�ave ili odeljenja mogu namerno biti razuđena �irom oblasti jurisdikcije dr�ave u pitanju. Bez obzira na to, one ostaju deo iste institucionalne jedinice. Na sličan način, određeno ministarstvo ili odelenje mo�e imati filijale ili agencije na vi�e različitih lokacija kako bi se zadovoljile lokalne potrebe. Te filijale i agencije su deo istih institucionalnih jedinica.

2.24 Međutim, mogu postojati dr�avni subjekti odvojenog pravnog identiteta i značajne autonomije koji mogu uključivati pravo odlučivanja o obimu i sastavu svoje potro�nje, a pored toga i direktan izvor prihoda kao �to su rezervisane takse. Takvi subjekti su često uspostavljeni kako bi izvr�avali specifične

funkcije, kao �to je izgradnja puteva ili netr�i�no pru�anje zdravstvenih ili obrazovnih usluga. Ti subjekti bi trebali biti tretirani kao odvojene dr�avne jedinice ukoliko u potpunosti odr�avaju celokupne grupe računa, poseduju u sopstvene svrhe dobra ili imovinu, uključuju se u netr�i�ne aktivnosti za koje se smatraju odgovornim pred zakonom i ako su sposobne da preuzimaju obaveze i da stupaju u ugovorne obaveze.

2.25 Mnoge dr�ave odvajaju značajne resurse za socijalnu za�titu koju obezbeđuju kroz pru�anje socijalnih davanja, a koja predstavljaju gotovinska ili plaćanja u naturi usmerena ka za�titicelokupnog stanovni�tva ili njegovog određenog dela od određenih socijalnih rizika. Socijalni rizik je događaj ili okolnost koji na različit način mo�e uticati na dobrobit određenog domaćinstva kroz nametanje dodatnih zahteva naspram njihovih izvora sredstava ili kroz smanjenje njihovih obima prihoda. Primeri oblika socijalnih davanja su pru�anje medicinskih usluga, nadoknada za nezaposlenost i obezbeđivanje penzija iz fondova socijane za�tite. U mnogim zemljama zbog velikog obima programa socijalne za�tite i različitih organizacionih mogućnosti takvih programa, dodat je aneks ovom poglavlju koji opisuje različite vrste programa i njihovih efekata na statistiku op�teg dr�avnog sektora.

2.26 Kada se vlast sastoji od dve ili vi�e institucionalnih jedinica, obično postoji jedna jedinica koja kontroli�e druge. Kontrolna jedinica najverovatnije podrazumeva zakonodavstvo, �efa dr�ave i sudstvo. Za razliku od preduzeća, jedna dr�avna jedinica kontroli�e drugu dr�avnu jedinicu postavljanjem njihovih menad�era odnosno određivanjem zakona i propisa koji obezbeđuju njihovo finansiranje, pre nego kroz vlasni�tvo nad kapitalom. Nijedna dr�avna jedinica ne poseduje drugu dr�avnu jedinicu, a dr�avne jedinice ne izdaju vlasničke hartije.

2.27 Javna preduzeća, nasuprot dr�avnih jedinica, su potencijalni izvori finansijske koristi dr�avnim jedinicama koja ih poseduju ili vr�e kontrolu nad njima. U nekim slučajevima, preduzeća izdaju vlasničke hartije tako da je finansijska korist ili gubitak jasno raspoređen na vlasnika ili vlasnike. U ostalim slučajevima, vlasničke hartije nisu izdate, ali je jasno da određena dr�avna jedninica kontroli�e aktivnosti preduzeća i da je finansijski odgovorna za iste. U tim slučajevima, pretpostavlja se da odgovorna dr�avna jedinica poseduje implicitno izdatu vlasničku hartiju.

9


C. Op�ti dr�avni sektor i njegovi podsektori ⌂

1. Op�ti dr�avni sektor

2.28 Op�ti dr�avni sektor se sastoji od svih dr�avnih jedinica i svih netr�i�nih NPI-a kontrolisanih i u najvećem delu finansiranih od strane dr�avnih jedinica. 6 Odavde nadalje termin op�ta dr�avna jedinica će se odnositi na jedinice op�teg dr�avnog sektora.7

2.29 Netr�i�ne NPI-e koje su kontrolisane i u najvećem delu finansirane od strane dr�avnih jedinica su u pravnom smislu nedr�avni subjekti, ali su smatrani izvr�iocima dr�avnih mera politike i zapravo čine deo vlasti. Dr�ava mo�e odlučiti da koristi neprofitne institucije pre nego dr�avne agencije u sprovođenju određenih dr�avnih mera politike jer NPI-e mogu biti do�ivljene kao nepristrasne, objektivne i kao subjekti koji su van doma�aja političkih pritisaka. Na primer, istra�ivanje i razvoj, kao i postavljanje i odr�avanje određenih standarda u oblastima kao �to su zdravstvo, bezbednost, �ivotna sredina i obrazovanje, su oblasti u kojima NPI-ovi mogu biti efikasniji od dr�avnih agencija.

2.30 Dr�avna jedinica kontroli�e netr�i�nu NPI-u kada ima sposobnost da određuje op�te mere politike ili program NPI-a. Dr�avna jedinica mo�e odrediti op�te mere politike ili program posedujući pravo imenovanja činovnika koji upravljaju NPI-om ili preko finansijskih sredstava. Količina kontrole koja je omogućena obezbeđivanjem finansijskih sredstava zavisi od vremena bele�enja i ograničenja vezanih za fondove kao i od ukupne sume sredstava. Iz tog razloga je neophodno primeniti rasuđivanje zasnovano na pojedinačnim činjenicama i okolnostima svakog slučaja ponaosob. NPI-ovi su u najvećem delu finansirani od strane dr�avne jedinice kada je najveći deo operativnih fondova NPI-ova obezbeđen od strane dr�avne jedinice. 8

2.31 Op�ti dr�avni sektor ne uključuje javna preduzeća ili kvazi-preduzeća. Kada jedinica proda deo ili svoj celokupni

6 Samo su rezidentne dr�avne jedinice i NPI-e uključene u op�ti dr�avni sektor, ali se mo�e pretpostaviti da su rezidenti sve dr�avne jedinice i NPI-ovi kontrolisani od strane dr�ave. Koncept rezidentnosti je opisan u paragrafima od 2.70 do 2.77. 7Pojam �op�ta dr�avna jedinica� će često biti kori�ćena u ovom priručniku, ali jeu velikom broju slučaja podjednako primenjiv na javna preduzeća. U nekim slučajevima radi jasnoće će referenca biti učinjena za javna preduzeća ili jedinicejavnog sektora. U suprotnom, podrazumevanje javnog sektora mo�e biti pretpostavljeno. 8 U skladu sa fusnotom 4, prenos NPI-ova sektorima bi trebao biti identičan onima koji su kori�ćeni u nacionalnim računima.

proizvod, mo�e postati te�ko odlučiti da li klasifikovati jedinicu kao dr�avnu jedinicu, kao javno preduzeće, ili odlučiti da li javno kvazi-preduzeće postoji. Uop�teno, odluka je zasnovana na tome da li jedinica prodaje svoj proizvod po tr�i�nim cenama. Svaka jedinica koja prodaje svoj celokupan ili skoro celokupan proizvod po tr�i�nim cenama je preduzeće ili kvazi-preduzeće, a sve ostale jedinice su dr�avne jedinice. Sa druge strane, kod javnih jedinica tr�i�ne cene nije uvek lako identifikovati. Koncept ekonomski opravdane cene nagla�ava određivanje cena kao tr�i�nih ili netr�i�nih, a time i klasifikaciju jedinica. 2.32 Ekonomski opravdane cene su cene koje imaju značajan uticaj na količine koje su proizvođači spremni da obezbede i na količine koje su kupci spremni da kupe. Međutim, ova definicija mo�e biti primenjena samo sa velikom dozom obzira nakon uzimanja u obzir svih činjenica i okolnosti. Iako precizne odrednice ne mogu biti obezbeđene, jasno je da ekonomski opravdane cene ne moraju biti toliko visoke da bi svi tro�kovi proizvodnje bili pokriveni. Sa druge strane spektra, cena koja nije ekonomski opravdana je ona koja nije kvantitativno značajna sa tačke gledi�ta bilo tra�nje bilo ponude. Takve cene su vrlo verovatno obračunate da bi se prikupio neki prihod ili postiglo neko smanjenje u povećenoj potra�nji koja se mo�e desiti kada su usluge u potpunosti besplatno obezbeđene, ali nisu usmerene ka eliminaciji takve preterane tra�nje. Cena jedino odvraća jedinice kod kojih tra�nja ima najmanju hitnost, bez značajnijeg smanjenja ukupnog nivoa potra�nje. 2.33 Tr�i�na proizvodnja se sastoji od dobara i usluga koji su prodavani po ekonomski opravdanim cenama, na drugi način raspolagani na tr�i�tu ili namenjeni za prodaju ili raspolaganje na tr�i�tu. Netr�i�na proizvodnja se sastoji od dobara i usluga koje su ostalim ekonomskim jedinicama ili celokupnoj zajednici obezbeđeni besplatno ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane. 2.34 Tr�i�ni proizvođač je jedinica koja na tr�i�te plasira svoj celokupni proizvod. U ovom smislu, tr�i�ni proizvod uključuje proizvod u obliku akumulacije sredstava u sopstvene svrhe. Netr�i�ni proizvođač je jedinica koja domaćinstvima ili celokupnoj zajednici obezbeđuje dobra i usluge u najvećem delu besplatno ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane. Ovi proizvođači delimično mogu prodavati tr�i�ne proizvode u vidu svoje sekundarne aktivnosti.

10


2.35 Zbog toga, u klasifikaciji jedinica koje prodaju deo ili svojcelokupan proizvod, dva pitanja moraju biti uzeta u obzir. Prvo, ako jedinica prodaje veći deo ili svoj celokupan proizvod, da li su cene ekonomski opravdane? Ako sve jesu, onda je jedinica javno preduzeće. Ako nijedna od cena nije ekonomski opravdana, onda je u pitanju op�ta dr�avna jedinica. Drugo, ako su samo neke od cena ekonomski opravdane, ili ako jedinica prodaje samo deo svog proizvoda, da li je moguće identifikovatikvazi-preduzeće u okviru jedinice? Ako je moguće, onda su organizacione komponente koje prodaju svoj proizvod po ekonomski opravdanim cenama i imaju kompletne grupe računa tretirane kao kvazi-preduzeće. Preostale komponente bi obrazovale op�tu dr�avnu jedinicu. Ako nije moguće formirati kvazi-preduzeće, onda komponente koje prodaju svoj proizvod po ekonomski opravdanoj ceni ostaju integralni deo op�te dr�avne jedinice, a prodaja njihovih proizvoda čini deo prihoda jedinice.

2.36 Ako jedinica op�te dr�ave proda deo svog proizvoda po ekonomski opravdanim cenama, onda mo�e postojati jedna ili vi�e tr�i�nih ustanova. Ustanova je preduzeće 9 ili deo nekog preduzeća koje se nalazi na određenoj lokaciji na kojoj se sprovodi jedinstvena proizvodna aktivnost ili gde osnovna proizvodna aktivnost donosi najvi�e dodate vrednosti. U praksi, ustanova je obično identifikovana kao posebno radno mesto na kome se vr�i posebna vrsta poslovne aktivnosti. Jedna institucionalna jedinica mo�e biti sastavljena od jedne ili vi�e ustanova.

2.37 Tr�i�na ustanova u okviru op�te dr�avne jedinice predstavlja organizaciju koja prodaje ili na drugi način raspola�e celokupnim ili najvećim delom svog proizvoda po cenama koje su ekonomski opravdane. 10 Sve ostale organizacije su netr�i�ne ustanove. Netr�i�ni proizvođač, kao �to je op�ta dr�avna jedinica će uglavnom imati netr�i�ne ustanove, ali mo�e imati jednu ili vi�e tr�i�nih ustanova. Na primer, op�tinski bazen koji naplaćuje ulaz ili dr�avna �tamparska slu�ba koja prodaje svoje publikacije, mogu biti tr�i�ne ustanove. Definicija tr�i�ne ustanove pretpostavlja da je celokupna računovodstvena evidencija u vezi sa njihovom produktivnom aktivno�ću dostupna, uključujući vrednost njihovog proizvoda kao i cenu proizvodnje tog proizvoda. Međutim, ona neće imati kompletan bilans stanja ili biti u mogućnosti da se samostalno uključi u finansijske transakcije. Kada bi imalo te kvalitete tada bi bilo tretirano kao kvazi-preduzeće. Prodaje vr�ene od strane tr�i�nih ustanova su predstavljene u Poglavlju 5 kao posebna vrsta prihoda. Prodaje vr�ene od strane netr�i�nih ustanova, bilo po ekonomski opravdanim cenama ili ne, su klasifikovane kao drugačija vrsta prihoda, tj. kao nepredviđene prodaje dobara i usluga.

9Preduzeće je institucionalna jedinica uključena u proizvodnju. 10 U ovom priručniku tr�i�na ustanova je najbli�i ekvivalent konceptu odeljenskog preduzeća iz Priručnika GFS-a iz 1986. godine.

2.38 Postoje dva izuzetka od ovih op�tih pravila vezanih za klasifikaciju jedinica. Prvo, ako je jedinica interna servisna organizacija koja prodaje proizvod uglavnom ostalim dr�avnim jedinicama, kao �to je transportni biro, stovari�te materijala ili fabrika vojne opreme, onda je tretirana kao pomoćna jedinica i njene aktivnosti su konsolidovane sa ostalim aktivnostima dr�avne jedinice koja je kontroli�e. Drugo, u nekim slučajevima jedinica koja deluje da je finansijsko preduzeće je ustvari op�ta dr�avna jedinica. Najtipičniji primer je kada vlast mo�e ustanoviti centralnu kreditnu ustanovu koja se zadu�uje na tr�i�tu, a nakon toga nudi sredstva samo op�tim dr�avnim jedinicama, obično po tr�i�nim uslovima. Takve organizacije samo jednostavno olak�avaju dr�avno zadu�ivanje i trebale bi biti klasifikovane kao op�te dr�avne jedinice. 11

2.39 Dodatna posledica sastavljanja statistike zasnovane na institucionalnim jedinicama se sastoji u tome da deo monetarnih vlasti mogu biti uključene u op�ti dr�avni sektor. Obično, centralna banka je posebna institucionalna jedinica klasifikovana kao javno preduzeće. Međutim u nekim zemljama, op�ta vlast mo�e uključivati jedinice koje se bave finansijskim transakcijama, aktivnostima koje bi u ostalim zemljama bile vr�ene od strane centralnih banaka. Konkretno, dr�avne jedinice mogu biti odgovorne za izdavanje novca u opticaju, odr�avanje međunarodnih rezervi, operacije razmene stabilizacionih fondova ili transakcije sa MMF-om. Kada jedinice u pitanju ostanu finansijski integrisane sa dr�avom i pod direktnom kontrolom i supervizijom dr�ave, onda one ne mogu biti tretirane kao odvojene institucionalne jedinice, a bilo koje funkcije monetarne vlasti sprovođene od strane dr�ave su bele�ene u op�tem dr�avnom sektoru.

2. Podsektori op�teg dr�avnog sektora

2.40 Iz analitičkih razloga često je neophodno ili po�eljno podeliti statistiku op�teg dr�avnog sektora na delove. Predstavljena su dva osnovna metoda pravljenja podsektora. Razlika između njih je rezultat mogućih alternativnih tretmana fondova socijalnog osiguranja.

2.41 U zavisnosti od administrativnih i pravnih uređenja, mo�e postojati vi�e od jednog nivoa vlasti unutar neke zemlje, a statistika bi trebala biti sastavljena za svaki nivo. U sistemu GFS-a, napravljena je odredba za tri nivoa vlasti: centralni; dr�avni, provincijalni, ili regionalni; i lokalni nivo vlasti. Nemaju sve zemlje sva tri nivoa; neke mogu imati samo centralnu vlast ili centralnu vlast i jedan ni�i nivo. Druge zemlje mogu imati vi�e od tri nivoa. U tom slučaju, različite jedinice bi trebale biti klasifikovane kao jedan od tri nivoa koji

11Ako jedinica uglavnom pozajmljuje javnim preduzećima, onda bi trebala biti klasifikovana kao finansijsko preduzeće.

11


je ovde predlo�en. Kao dodatak nivoima vlasti, postojanje fondova socijalnog osiguranja i njihove uloge u fiskalnoj politici mo�e zahtevati sastavljanje statistike za sve fondove socijalnog osiguranja kao posebnog podsektora op�teg dr�avnog sektora.

2.42 Problemi u klasifikacijama se mogu pojaviti kada se dr�avne operacije sprovode od strane op�te dr�avne jedinice koja je istovremeno odgovorna naspram dva nivoa vlasti. Ovakva klasifikaciona odluka mo�e biti posebno te�ka ako agencija ima sopstvene izvore finansiranja, kao �to su rezervisane takse. Na sličan način, NPI mo�e biti kontrolisana i u najvećem delu finansirana od strane dve ili vi�e dr�avnih jedinica različitih nivoa vlasti. Na primer, jedinica sa dr�avnog nivoa mo�e imati pravo postavljanja većine funkcionera koji će upravljati NPI-om, ali finansiranje mo�e biti obezbeđeno uglavnom od strane jedinice sa centralnog nivoa vlasti. Op�te dr�avne jedinice koje su predmet dvostruke kontrole bi trebale biti klasifikovane prema nivou koji preovlađuje u finansiranju ili u kontroli njihovih operacija, ali precizna pravila koja bi pokrila sva moguća uređenja ipak ne mogu biti postavljena. 2.43 Zahtevi za klasifikacijom op�tih dr�avnih jedinica prema njihovom nivou vlasti i prema tome da li su fondovi socijalnog osiguranja, mogu biti zadovoljeni kroz dve alternativne grupe podsektora. Prvo, svi fondovi socijalnog osiguranja mogu biti klasifikovani prema nivou vlasti koji vr�i upravljanje nad njima i biti kombinovani sa ostalim op�tim dr�avnim jedinicama sa tog nivoa. Na taj način, podsektori bi bili centralni, dr�avni i lokalni, pod pretpostavkom da sva tri nivoa vlasti postoje (Slika 2.1). Drugo, svi fondovi socijalnog osiguranja mogu biti sjedinjeni u poseban podsektor, a sve ostale op�te dr�avne jedinice bi mogle biti klasifikovane prema njihovom nivou. U tom slučaju, centralni, dr�avni i lokalni podsektori vlasti bi se sastojali od svih dr�avnih jedinica osim od fondova socijalnog osiguranja.

2.44 Alternativne metode pravljenja podsektora dizajnirane su kako bi se zadovoljile različite analitičke potrebe. Odluka o tome koji metod vi�e odgovara određenoj zemlji, zavisi od toga koliko su dobro organizovani i va�ni fondovi socijalnog osiguranja i od nivoa do kojeg su fondovi nezavisno upravljani u odnosu na dr�avne jedinice sa kojima su povezani. Ako je upravljanje fondovima socijalnog osiguranja tako blisko integrisano sa kratkoročnim ili srednjoročnim zahtevima op�tihekonomskih mera dr�avne politike da su doprinosi i davanja namerno prilagođeni interesima ukupne ekonomske politike, na konceptualnom nivou postaje te�ko praviti bilo kakvu jasnu razliku između upravljanja socijalnim osiguranjem i ostalim dr�avnim ekonomskim funkcijama. U ostalim zemljama, fondovi socijalnog osiguranja mogu postojati u samo vrlo

rudimentalnom obliku. U bilo kojoj od tih okolnosti te�ko je opravdati tretiranje fondova socijalnog osiguranja kao posebnog podsektora koji je srazmeran centralnom, dr�avnom i podsektoru lokalne vlasti. 2.45 Kao dodatak podsektorima utvrđenih prema nivou vlasti i postojanja fondova socijalnog osiguranja, mo�e postati moguće stvoriti podsektore na svakom nivou vlasti na osnovu toga da li su jedinice finansirane iz zakonodavnih bud�eta tih nivoa vlasti ili iz vanbud�etskih izvora. Često je analitički po�eljno odvojeno klasifikovati ove vrste jedinica zbog njihovih različitih izvora finansiranja i različitih vrsta javne kontrole nad njihovim operacijama. 2.46 Pored klasifikacije jedinica po nivou vlasti i po fondovimasocijalnog osiguranja, neke klasifikacije transakcija su zasnovane na drugoj strani u transakciji. U tim slučajevima, jedna grupa jedinica jesu «ostale op�te dr�avne jedinice» koje se sastoje od svih op�tih dr�avnih jedinica izuzev jedinica za koje se sastavlja statistika. Na primer, kada se sastavlja statistika za centralni dr�avni podsektor, ova grupa bi uključivala sve op�te dr�avne jedinice izuzev centralnih dr�avnih jedinica.

2.47 Sledeći odeljci defini�u nivoe vlasti. Ove definicije se primenjuju bez obzira na odabran tretman fondova socijalnog osiguranja.

a. Centralna dr�avna vlast

2.48 Politički autoritet centralne dr�avne vlasti jedne zemlje prostire se preko celokupne teritorije te zemlje. Centralna dr�avna vlast mo�e nametnuti poreze svim rezidentnim i nerezidentnim jedinicama uključenim u ekonomske aktivnosti na teritoriji zemlje u pitanju. Centralna dr�avna vlast je obično odgovorna za pru�anje kolektivnih usluga u korist celokupne zajednice, kao �to je dr�avna odbrana, odnos sa ostalim zemljama, javni red i bezbednost i efikasno sprovođenje socijalnog i ekonomskog sistema zemlje. Pored toga, mo�e preuzimati rashode nastalih obezbeđivanjem usluga, kao �to su obrazovanje ili zdravstvena za�tita, a koje su primarno obezbeđene u korist pojedinačnih domaćinstava i mo�e vr�iti transfere na ostale institucionalne jedinice, uključujući ostale nivoe vlasti.

12


Slika 2.1: Op�ti dr�avni sektor i njegovi podsektori ⌂

Centralni dr�avni

podsektor 1

Op�ti dr�avni sektor

Dr�avni podsektor 1

Lokalni podsektor 1

1 Uključuje fondove socijalnog osiguranja. Alternativno, fondovi socijalnog osiguranja mogu biti kombinovani u poseban podsektor.

2.49 Sastavljanje statistike za centralnu dr�avnu vlast je od posebne va�nosti zbog njene specijalne uloge koju igra u monetarnim i ekonomskim analizama. Fiskalna politika u okviru jedne privrede vr�i uticaj na inflatorne ili deflatorne pritiske uglavnom kroz centralne dr�avne finansije. Obično je na samo na centralnom dr�avnom nivou moguće da telo koje je zadu�eno za dono�enje odluka mo�e formulisati i sprovoditi mere politike usmerene prema op�tim dr�avnim ekonomskim ciljevima. Ostali nivoi vlasti kao svoj cilj nemaju dr�avnu ekonomsku politiku, niti centralni dr�avni pristup kreditima centralne banke. 2.50 U velikom broju zemalja centralni dr�avni podsektor je veliki i kompleksni podsektor. Obično je sastavljen od centralnegrupe odeljenja ili ministarstava koji čine jedinstvene institucionalne jedinice, uključujući pored njih, kao u slučaju mnogih zemalja, ostale jedinice koje funkcioni�u pod upravom centralne dr�avne vlasti sa posebnim pravnim identitetom i dovoljnom autonomijom formiranja dodatnih dr�avnih jedinica.

b. Dr�avna, pokrajinska, ili regionalna vlast

2.51 Dr�ava, pokrajina ili region je najveća geografska oblast na koju celokupna teritorija zemlje u pitanju mo�e biti podeljena u svrhu političkih ili administrativnih potreba. Ove oblasti mogu biti opisane drugim terminima, kao �to su provincije, kantoni, republike, prefekture ili administrativni regioni. Zbog lak�eg kori�ćenja izraza i konzistentnosti sa SNR-om iz 1993. godine, ovaj nivo vlasti će odavde nadalje biti spominjan kao dr�avna vlast.

2.52 Zakonodavna, sudska i izvr�na vlast neke vlasti se rasprostire na celokupnu oblast zemlje u pitanju koja obično uključuje veliki broj lokaliteta, ali koja se ne pro�iruje preko ostalih dr�ava. U nekim zemljama, pojedinačne dr�ave i dr�avne vlasti mogu ne postojati. U drugim zemljama, posebno onim sa federalnim uređenjima, značajna vlast i odgovornost mo�e biti dodeljena dr�avnim vlastima.

2.53 Dr�avna vlast obično ima fiskalni autoritet u nametanju poreza institucionalnim jedinicama koje su rezidenti ili se upu�taju u ekonomske aktivnosti iz svoje oblasti stručnosti. Da bi bio priznat kao dr�avna jedinica, subjekt mora biti sposoban da poseduje sredstva, skuplja namenska sredstva i da preuzima obaveze u sopstvene svrhe, a takođe mora biti sposoban da koristi ili da na osnovu sopstvenih odluka barem odvoji neke od poreza ili ostalih prihoda koje prima. Subjekt međutim mo�e primati transfere od centralne vlasti koji su vezani za određene specijalne namene. Dr�avna vlast bi takođe trebala biti sposobna da postavlja sopstvene zvaničnike nezavisno od spoljne administrativne kontrole. Ako je dr�avni subjekt koji vr�i funkcije u dr�avi u potpunosti zavisan od fondova centralnevlasti i ako centralna vlast takođe diktira načine na koje će ti fondovi biti kori�ćeni, onda bi taj subjekt trebao biti tretiran kao agencija centralne vlasti.

2.54 Ako postoji dr�avna vlast, onda će njena osnovna odeljenja i ministarstva činiti jedinstvenu institucionalnu jedinicu na način koji je sličan osnovnoj jedinici centralne vlasti. Pored toga, mogu postojati agencije koje funkcioni�u podupravom dr�avne vlasti sa posebnim pravnim identitetom i dovoljnom autonomijom za formiranje dodatnih institucionalnih jedinica. Mogu takođe postojati institucionalne jedinice čija se vlast prostire preko dve ili vi�e dr�ava ali koje su odgovorne odgovarajućim dr�avnim vlastima. Takve jedinice bi takođe trebale biti uključene u podsektor dr�avne vlasti.

13


c. Lokalna vlast

2.55 Zakonodavna, sudska i izvr�na vlast jedinice lokalne vlasti je ograničena na najmanje geografske oblasti koje su ustanovljene na osnovu administrativnih i političkih ciljeva. Obim vlasti neke lokalne vlasti je obično mnogo manji od centralne ili dr�avne vlasti, a takve vlasti mogu ili ne moraju imati pravo ubiranja poreza od institucionalnih jedinica ili od ekonomskih aktivnosti koje se odigravaju na njenoj teritoriji. One obično u mnogome zavise od donacija upućenih sa vi�ih novoa vlasti i takođe mogu do nekog nivoa predstavljati izvr�ioce centralne ili dr�avne vlasti. Međutim, da bi bile tretirane kao institucionalne jedinice one moraju imati pravo posedovanja sredstava, skupljanja namenskih sredstava i preuzimanja obaveza na osnovu zadu�ivanja u sopstvene svrhe. Moraju takođe imati neko određeno diskreciono pravo prema tome kako će takvi fondovi biti kori�ćeni i trebale bi biti u mogućnosti da postavljaju sopstvene zvaničnike nezavisno od spoljne administrativne kontrole.

2.56 Lokalne vlasti obično obezbeđuju �irok spektar usluga lokalnim rezidentima od kojih neke mogu biti finansirane sredstvima iz donacija upućenih sa vi�ih nivoa vlasti. Statistika koja se sastavlja za lokalne vlasti mo�e pokrivati �irok spektar dr�avnih jedinica, kao �to su okruzi, op�tine, gradovi, varo�i, gradska područja, gradske op�tine, �kolski okruzi, vodni i zdravstveni distrikti. Jedinice lokalane vlasti sa različitim funkcionalnim odgovornostima često imaju vlast u okviru istih geografskih oblasti. Na primer, posebne dr�avne jedinice koje predstavljaju grad, okrug i �kolski okrug mogu imati vlast nad istom oblasti. Pored toga, dve ili vi�e graničnih lokalnih vlasti mogu organizovati dr�avnu jedinicu regionalne vlasti koja je odgovorna lokalnim vlastima. Takve jedinice bi takođe trebale biti uključene u podsektor lokalne vlasti.

2.57 Neke od najtipičnijih funkcija lokalnih vlasti uključuju (1) obrazovne ustanove kod kojih su korisničke takse male u poređenju sa visokim tro�kovima koje snosi lokalna vlast; (2) bolnice i ustanove socijane za�tite, kao �to su obdani�ta, jaslice i starački domovi; (3) javni sanitetski i ostali subjekti kao �to su sistemi i postrojenja za preči�ćavanje voda, agencije za skupljanje i deponovanje otpada, groblja i krematoriji; i (4) objekti kulture, slobodnog vremena i sporta, kao �to su pozori�ta, koncertne i muzičke sale, muzeji, umetničke galerije, biblioteke, parkovi i otvoreni prostori.

2.58 Dr�avne jedinice koje slu�e dr�avnoj vlasti i jednoj ili vi�elokalnim dr�avnim vlastima bi trebale bile pripojene nivou dr�avne vlasti koja preovlađuje u njihovim aktivnostima i finansiranju. U nekim zemljama između centralne vlasti i najmanje dr�avne institucionalne jedinice na lokalnom nivou postoji vi�e od jednog nivoa vlasti. U takvim slučajevima, ovi posrednički nivoi vlasti su grupisani zajedno sa nivoima vlasti sa kojima su najbli�e povezani, bilo sa dr�avnim ili lokalnim.

D. Javni sektor ⌂

2.59 Statistika bi trebala biti sastavljena za javni sektor kao i za op�ti dr�avni sektor. Na primer, javna preduzeća mogu sprovoditi dr�avne operacije po nalogu dr�avnih jedinica koje ih poseduju. Takve aktivnosti se mogu odigravati na veći broj načina. Najdirektnije, javna preduzeća se mogu upu�tati u specifične transakcije u izvr�avanju dr�avnih operacija, kao �to je kreditiranje određenih strana po kamatnim stopama ni�im od tr�i�nih ili prodaja električne energije određenim kupcima po umanjenim cenama. Če�će, javno preduzeće mo�e sprovoditi fiskalnu politiku zapo�ljavanjem većeg broja lica od potrebnog, kupovinom dodatnih sredstava za proizvodnju, plaćanjem cene sredstava veće od tr�i�nih ili prodavajući veliki deo svojih proizvoda po cenama koje su manje od onih koje bi bile tr�i�ne kao bi samo privatni proizvođači bili uključeni u proces. 2.60 Statistika o javnim preduzećima je takođe vrlo verovatno potrebna u sastavljanju sveobuhvatne statistike op�teg dr�avnog sektora. Na primer, promene u neto vrednosti javnih preduzeća se ogledaju u vrednosti osnivačkog uloga u tim preduzećima koja su u vlasni�tvu op�tih vladinih jedinica. Računi javnih preduzeća će pomoći u obja�njenju izvora promena u tim sredstvima, a ta informacija će biti korisna za analizu odr�ivosti kao i ostalih aspekata fiskalne analize.

2.61 U sastavljanju statistike javnih preduzeća, različite grupacije � ili podsektori javnog sektora � mogu biti po�eljni u cilju analitičke upotrebe. Četiri grupacije javnih preduzeća će verovatno formirati osnov od kojeg će ostale grupacije biti stvorene. Te četiri grupacije su (Slika 2.2):

� Nefinansijska javna preduzeća � sva rezidentna nefinansijska preduzeća kontrolisana od strane op�tih dr�avnih jedinica.

14

Pokrivenost javnog sektora GFS-a

� Nemonetarna finansijska javna preduzeća � sva rezidentna finansijska preduzeća kontrolisana od strane op�tih dr�avnih jedinica osim centrane banke i ostalih javnih depozitnih preduzeća. Depozitarna preduzeća su finansijska preduzeća, kvazi-preduzeća ili tr�i�ne NPI-i, čija je primarna aktivnost finansijsko posredovanje i koje preuzimaju obaveze u obliku depozita ili finansijskih instrumenata koji su bliske zamene depozita. � Monetarna javna preduzeća osim centralne banke � sva rezidentna depozitarna preduzeća osim centralne banke koja su kontrolisana od strane op�tih dr�avnih jedinica.

� Centralna banka, koja se sastoji od same centralne banke, valutnih odbora ili nezavisnih valutnih vlasti koja izdaju nacionalnu valutu koja je u potpunosti podr�ana deviznim rezervama, i ostalih dr�avno-pripojenih agencija koje su izdvojene institucionalne jedinice i koje primarno izvr�avaju aktivnosti centralne banke.

2.62 Počev�i od četiri grupacije koje su upravo nabrojane i podsektora op�teg dr�avnog sektora, ostali podsektori javnog sektora mogu biti kreirani, uključujući:

Slika 2.2: Javni sektor ⌂

Javni sektor

Op�ta dr�ava Javna preduzeća

Centralna dr�avna vlast

Finansijska javna

preduzeća

Nefinansijska javna

preduzeća

Dr�avna vlast Monetarna javna preduzeća, uključujuću centralnu banku

Lokalna vlastNemonetarna

finansijska javna preduzeća

� Nefinansijski javni sektor � op�ti dr�avni sektor sa nefinansijskim javnim preduzećima. � Nemonetarni javni sektor � nefinansijska javna preduzeća, nemonetarna finansijska javna preduzeća i op�ti dr�avni sektor. � Centralni dr�avni javni sektor � centralni dr�avni podsektor sa javnim preduzećima kontrolisanih od strane centralne dr�avne vlasti.

E. Ostali sektori osim op�tih dr�avnih i javnih sektora ⌂

2.63 Određene transakcije u sistemu GFS-a su klasifikovane po sektoru druge strane učesnice u finansijskom instrumentu. Na primer, u Poglavlju 9 pribavljanje du�ničkih obaveza op�teg dr�avnog sektora mo�e biti klasifikovano po sektorima u ostatku privrede ili u ostalim zemljama koja obezbeđuju finansiranje. U tu svrhu, neophodna je klasifikacija sektora osim op�teg dr�avnog ili javnog sektora. Ovaj odeljak

predstavlja definicije sektora kori�ćene u tim klasifikacijama. U nekim slučajevima, sektori su identični onima definisanim SNR-om iz 1993. godine. U ostalim slučajevima, različite grupacije institucionalnih jedinica su prikladne za upotrebu u sistemu GFS-a. Posebno, termin «sektor» je kori�ćen u SNR-u iz 1993. godine samo u odnosu na rezidentne institucionalne jedinice. Na skup svih nerezidentnih institucionalnih jedinica se gleda kao na ostatak sveta. U ovom priručniku, sektor je kori�ćen da bi se na isti način odnosilo prema nerezidentnim, kao �to se upotrebljava za odnos prema rezidentnim jedinicama.

2.64 Finansijski korporacijski sektor se sastoji od svih preduzeća, kvazi-preduzeća i tr�i�nih NPI-ova i koji je u osnovi uključen u finansijsko posredovanje ili u pomoćne finansijske aktivnosti u bliskoj vezi sa finansijskim posredovanjem. U nekim slučajevima, sektor je podeljen na tri podsektora: centralnu banku, ostala depozitarna preduzeća i finansijska preduzeća koja nisu na drugom mestu klasifikovana. 2.65 Ostali depozitarni korporacijski podsektor se sastoji od svih depozitarnih preduzeća, kvazi-preduzeća i tr�i�nih NPI-ova, osim centralne banke.

15


2.66 Podsektor finansijskih korporacija koje nisu drugačije klasifikovane se sastoji od svih nedepozitarnih finansijskih preduzeća, kvazi-preduzeća i tr�i�nih NPI-ova.12 Uključuju jedinice koje na finansijskim tr�i�tima prikupljaju namenska sredstva osim depozita i koji ih koriste pri nabavljanju ostalih vrsta finansijskih sredstava, kao �to su investiciona preduzeća, preduzeća uključena u finansijski lizing, preduzeća usmerena na davanje potro�ačkih kredita, preduzeća unajmljena radi izvr�avanja određenih kupovina, ostala preduzeća uključena u obezbeđivanje individualnih finansijskih ili potro�ačkih kredita, kao i osiguravajuća preduzeća i nezavisni penzioni fondovi. Takođe uključuju preduzeća, kvazi-preduzeća i tr�i�ne NPI-ove koji su primarno uključeni u aktivnosti blisko povezanih sa aktivnostima finansijskog posredovanja, kao �to su berza i tr�i�ta hartija od vrednosti, brokerske i agentske kompanije, inostrane berzanske kompanije, finansijska garancijska preduzeća, osiguravajuća i dodatna penziona dru�tva, kao i dr�avno povezane jedinice uspostavljene u cilju regulacije finansijskih institucija.

2.67 Ostali sektor nerezidenata je skup svih nerezidentnih nefinansijskih preduzeća, domaćinstava i NPI-ova koji pru�aju usluge domaćinstvima sa kojima je op�ti dr�avni sektor imao transakcije.

2.68 Sektor međunarodnih organizacija se sastoji od svih međunarodnih organizacija od kojih su svi nerezidenti. Kao �to je naznačeno u paragrafu 2.76, nadnacionalne organizacije su smatrane vrstom međunarodnih organizacija.

2.69 Kao �to je opisano ranije, transakcije između jedinica op�teg dr�avnog sektora i javnih preduzeća mogu imati značajan uticaj na statistiku op�te dr�ave. U takvim slučajevima, sektori i podsektori finansijskih i nefinansijskih preduzeća mogu biti podeljeni na podsektor javnih preduzeća i na ostale podsektore preduzeća. Drugi bi uključivao sva inostrano-kontrolisana preduzeća.

F. Rezidentnost ⌂

2.70 Koncept rezidentnosti je va�an u određivanju pokrivenosti sistema GFS-a i klasifikacija transakcija. Ukupna privreda jedne zemlje se sastoji od grupa svih rezidentnih institucionalnih jedinica, a op�ti dr�avni sektor se sastoji od svih rezidentnih op�tih dr�avnih jedinica. Pored toga, kao �to će biti opisano u kasnijim poglavljima, neke vrste transakcija

12 Po SNR-u iz 1993. godine, ovaj podsektor je kombinacija tri podsektora: ostalih finansijskih posrednika, osim osiguravajućih preduzeća i penzionih fondova; finansijskih pomoćnih; i osiguravajućih preduzeća i penzionih fondova.

i zaliha sredstava i preuzetih obaveza op�teg dr�avnog sektora su klasifikovani u sistemu GFS-a na osnovu druge strane učesnice u finansijskom instrumentu, a jedan od klasifikacionih kriterijuma je rezidentnost druge strane učesnice.

2.71 Institucionalna jedinica je rezident u jednoj zemlji ako ima centar svojih aktivnosti na ekonomskoj teritoriji te zemlje. Rezidentnost u sistemu GFS-a nije zasnovana na kriterijumu nacionalne pripadnosti ili na pravnom kriterijumu, iako mo�e biti slična konceptu rezidentosti koji se u mnogim zemljama koristi za kontrolu deviznog poslovanja, sistema oporezivanja ili za ostale svrhe.

2.72 Ekonomska teritorija neke zemlje se sastoji od geografsketeritorije koja je dr�avno upravljana. Ekonomska teritorija ne mora biti identična sa određenim fizičkim ili političkim granicama, ali će obično u mnogome odgovarati tim granicama. Ekonomska teritorija jedne zemlje uključuje sledeće elemente:

� Vazdu�ni prostor, teritorijalne vode, teritorijalni prag u međunarodnim vodama na koju zemlja u�iva eksluzivna prava ili oko kojeg pretenduje da ima pravo uprave u vezi sa pravom ribolova ili eksploatacije goriva ili minerala ispod morskog dna.

� Teritorijalne enklave fizički locirane u drugim zemljama koje zemlja poseduje ili iznajmljuje na osnovu zvaničnog političkog dogovora sa zemljom na kojoj se teritorija fizički nalazi. Ove enklave se koriste u slučaju ambasada, konzulata, vojnih baza, naučnih stanica, informacionih predstavni�tava, imigracionih kancelarija i agencija za pru�anje pomoći. Obratno, ekonomska teritorija jedne zemlje ne uključuje teritorijalne enklave koje su fizički locirane u okviru geografskih granica te zemlje, a koje su kori�ćene od strane stranih dr�ava ili međunarodnih organizacija. � Bilo koja ostrva koja pripadaju zemlji se smatraju subjektom istih fiskalnih i monetarnih vlasti kao i kontinent. � Slobodne zone i carinska stovari�ta ili fabrike u okviru određenih geografskih granica jedne zemlje koje su upravljane od strane inostranih preduzeća pod carinskom kontrolom.

2.73 Institucionalna jedinica poseduje centar svog ekonomskog interesovanja u okviru zemlje kada postoje neke lokacije � boravi�te, mesto proizvodnje ili drugi posed � u okviru

16


ekonomske teritorije te zemlje na kojima, ili od kojih se uključuje i namerava da nastavi uključivanje u ekonomske aktivnosti i transakcije u jednom značajnom opsegu u toku neodređenog vremena, ili tokom određenog ali du�eg vremenskog perioda. U većini slučajeva, du�i vremenski period mo�e biti tumačen kao jedna godina ili vi�e. Lokacija ne mora biti stalna sve dok ostaje u okviru ekonomske teritorije zemlje u pitanju.

2.74 Na osnovu ove definicije rezidentnosti, sve op�te dr�avne jedinice su smatrane rezidentima u sopstvenoj zemlji bez obzira na njihovu fizičku lokaciju. Međutim, javna preduzeća su smatrana rezidentima onih ekonomija na čijoj teritoriji vr�e svoje poslove. Na taj način, op�ta dr�avna jedinica jedne zemlje mo�e posedovati preduzeće koje je rezident u drugoj zemlji. Posebno, kada rezidentno javno preduzeće odr�ava svoje odeljenje, kancelariju ili proizvodni kapacitet u drugoj zemlji u svrhu uključivanja u značajne proizvodne tokove tokom jednog du�eg perioda, onda je to odeljenje, kancelarija ili proizvodni kapacitet smatrano kvazi-preduzećem koje je rezident u drugoj zemlji.

2.75 Ekonomska teritorija jedne međunarodne organizacije se sastoji od teritorijalnih enklava nad kojima ima pravnu nadle�nost. Kao rezultat toga, međunarodne organizacije se ne smatraju rezidentima bilo koje nacionalne ekonomije,

uključujući i zemlju u kojoj se nalaze ili na kojoj vr�e svoje operacije.

2.76 Nadnacionalne vlasti su međunarodne organizacije koje su ovla�ćene da ubiraju poreze i ostale obavezne doprinose u okviru teritorija zemalja članica. Uprkos činjenici da nadnacionalne vlasti ispunjavaju neke od funkcija dr�ave u okviru svake zemlje članice, one nisu rezidentne jedinice bilo koje zemlje. Zbog toga, transakcije između nadnacionalnih vlasti i rezidentnih institucionalnih jedinica van op�teg dr�avnog ili javnog sektora, nisu uključene u sistem GFS-a određene zemlje. Međutim, moguće je sastaviti statistiku za nadnacionalne vlasti koristeći okvir GFS-a kao kada bi one činile zasebnu vlast. Tako bi različite kategorije transakcija i ostalih ekonomskih tokova trebale biti klasifikovane prema zemlji članici koja je saugovorna strana, tako da bi analitičke mere mogle biti sastavljene za pojedinačne zemlje koje uključuju uticaj nadnacionalnih vlasti.

2.77 Regionalna centralna banka je međunarodna finansijska organizacija koja se pona�a kao zajednička centralna banka za grupu zemalja članica. Takva banka ima svoju centralu u jednoj zemlji i obično odr�ava nacionalne kancelarije u svakoj od zemalja članica. Svaka nacionalna kancelarija se pona�a kao centralna banka za tu zemlju i tretirana je kao rezidentna institucionalna jedinica u toj zemlji. Međutim, centrala se smatra međunarodnom organizacijom.

17

Aneks Poglavlja 2: Socijalna za�tita ⌂

Ovaj aneks opisuje različite organizacione strukture koje su kori�ćene od strane dr�avnih jedinica u obezbeđivanju socijalnih davanja, kao i efekte tih struktura na statistiku koja se sastavlja za op�ti dr�avni ili javni sektor.

A. Uvod ⌂

1. Mnoge vlasti izdvajaju značajne ekonomske resurse za planove socijalne za�tite koji se sastoje od skupa sistematskih intervencija usmerenih ka smanjenju opterećenja domaćinstava i pojedinaca naspram utvrđenih grupa socijalnih rizika. Socijalni rizici su događaji ili okolnosti koji mogu različito uticati na dobrobit domaćinstva bilo nametanjem dodatnih zahteva u odnosu na njihova novčana sredstva ili smanjenjem njihovih prihoda. Olak�ica je obezbeđena u obliku socijalnih davanja koja mogu biti isplaćena u gotovini ili u naturi. Ovaj aneks opisuje različite načine na koje obezbeđivanje socijalnih davanja mo�e biti organizovano, kao i efekte svake vrste organizacije na statistiku op�teg dr�avnog ili javnog sektora.1

B. Priroda socijalnih davanja ⌂

2. Ne postoji univerzalno prihvaćena definicija opsega socijalnih davanja, a obim pokrivenih socijalnih rizika je podlo�an varijacijama od plana do plana i od vlasti do vlasti. Sledeća lista tipičnih vrsta socijalnih davanja ilustruje njihovu op�tu prirodu: 2

1 U Evropskoj Komisiji, Priručniku ESSPROS-a iz 1996. godine (Luksemburg, 1996), data je kompletnija rasprava u vezi elemenata uključenih u organizaciju i tretman planova socijalne za�tite. ESSPROS je skraćenica za Evropski sistem integrisane statistike socijalne za�tite (European System of Integrated Social Protection Statistics). 2 Ova lista je adaptirana iz paragrafa 8.56 SNR-a iz 1993. godine. Klasifikacija dr�avnih funkcija (vidi Poglavlje 6) ima kategoriju koja je označena kao socijalna za�tita, ali se opseg razlikuje od davanja koja su ovde navedena, pre svega isključivanjem zdravstvene za�tite.

� Zdravstvena, zubna i ostala lečenja, bolnički oporavak i dugotrajna briga kao posledica bolesti, povreda, porodiljskih potreba, hronične invalidnosti ili starosti. Ove vrste socijalnih davanja su obično direktno obezbeđene u naturi ili preko nadoknada domaćinstvima ili pojedincima. � Podr�ka bračnih drugova, dece, starijih rođaka, invalida i ostalih izdr�avanih lica. Ove vrste socijalnih davanja su obično isplaćivane u gotovini u obliku redovnih isplata za izdr�avana lica ili preko porodičnih isplata.

� Obe�tećenje zbog smanjenja prihoda kao posledice nesposobnosti za rad koja su isplaćivana za puno ili pola radnog vremena. Ovi oblici socijalnih davanja su obično redovno isplaćivani u gotovini u toku trajanja uslova ili u toku trajanja maksimalnog perioda. Kao dodatak u nekim slučajevima, umesto redovnih isplata mo�e biti obezbeđena pau�alna suma. U ovu kategoriju su uključena penziona davanja, obe�tećenja u slučaju nezaposlenosti i nadoknade u slučaju obolenja, povreda, rođenja dece ili nametnutim smanjenjem broja zaposelnih u nekoj radnoj organizaciji. � Obe�tećenje kao posledice smanjenja prihoda u slučaju smrti glavnog donosioca prihoda. Ovakvi oblici socijalnih davanja su obično isplaćivani u gotovini, često u obliku redovnih isplata. � Stambena davanja isplaćivana gotovinski i stambene usluge koje mogu biti pru�ane besplatno i po cenama koje nisu ekonomično značajne ili preko nadoknade tro�kova domaćinstava. � Isplate radi pokrivanja tro�kova obrazovanja ili povremeno pru�anje obrazovnih usluga u naturi.

18

Aneks Poglavlju 2

3. Socijalna davanja mogu biti obezbeđena u gotovini ili u naturi. Ako se obezbeđuju u naturi, dobra i usluge mogu biti proizvedena od strane jedinice koja pru�a ta davanja, a pored toga jedinice koja obezbeđuju davanja mogu kupiti dobra i usluge od tr�i�nih proizvođača; isto tako domaćinstva mogu ta dobra i usluge same kupiti, dok bi im tro�ak nakon toga bio nadoknađen. Za�tita takođe mo�e biti obezbeđena indirektno, kao �to je kroz preferencijalne poreske isplate i subvencije na dohotke. U ovom priručniku, kao ni u SNR-u iz 1993. godine, davanja koja su obezbeđena na ovaj način se ne smatraju socijalnim davanjima.

4. Socijalna davanja su uvek socijalni transferi i uvek su obezbeđeni kolektivnim aran�manom. Socijalni transfer podrazumeva da su davanja obezbeđena bez zahteva prema primaocu da obezbedi ne�to zauzvrat jednake vrednosti. Prema tome, isplate koje se obezbeđuju kao naknada zaposlenima ili zajmovi koji su obezbeđeni od strane poslodavaca a koji su davani zaposlenima, se ne smatraju socijalnim davanjima. Transferi su u vi�e detalja opisani u paragrafu 3.8 Poglavlja 3.

5. Grupni zahtev znači da planovi socijalne za�tite isključuju pojedinačne osiguravajuće polise napravljene na osnovu pojedinačnih inicijativa pojedinaca ili domaćinstava, a koje su pravljenje isključivo po sopstvenom interesu. Neki planovi socijalne za�tite mogu dozvoljavati ili zahtevati od učesnika uzimanje polisa osiguranja na sopstveno ime. Da bi pojedinačnepolise osiguranja bile tretirane kao deo plana socijalne za�tite, rizik na osnovu koga je osiguranik osiguran mora biti socijalni rizik kao �to je opisano u paragrafu 2, i najmanje jedan od sledećih uslova mora biti zadovoljen:

� Učestvovanje u planu osiguranja je obavezno, bilo da je predviđeno zakonom ili uslovima zaposlenja.

� Plan osiguranja je kolektivan i upravljan u korist određene grupe ljudi, a učestvovanje je ograničeno na članove te grupe.

� Poslodavac vr�i stvarne ili obračunate doprinose na ime plana osiguranja u korist zaposlenog.

6. Kada pojedinci naprave osiguravajuće polise na sopstveno ime, a na sopstvenu inicijativu i nezavisno od njihovih poslodavaca ili dr�ave, potra�ivi zahtevi nisu tretirani kao socijalna davanja, čak i kada postoje mere usmerene protiv takvih vrsta rizika, kao �to je naznačeno u paragrafu 2. �tedni aran�mani koji zadr�avaju celovitost doprinosa učesnika i koji su ograničeni na za�titu od socijalnih rizika, ne predstavljaju planove socijalne za�tite čak i kada je učestvovanje obavezno jer osiguranje nije uključeno. Pod takvim aran�manima, doprinosi učesnika odnosno njihovih poslodavaca su čuvani na odvojenim

računima i sredstva su podlo�na povlačenju pod određenim okolnostima kao �to je penzionisanje, nezaposlenost, invalidnost i smrt. Posebno, penzioni planovi utvrđenih doprinosa, kao �to je opisano u paragrafu 21, ne predstavljaju planove socijalne za�tite.

C. Klasifikacija planova socijalne za�tite ⌂

7. Planovi socijalne za�tite mogu biti klasifikovani na nekoliko načina. Na primer, planovi mogu biti klasifikovani kao (1) doprinosni naspram nedoprinosnih, (2) obavezni naspram dobrovoljnih, ili (3) oni kod kojih poslodavac obezbeđuje pokrivenost za svoje zaposlene, nasuprot onih kod kojih dr�ava obezbeđuje pokrivenost za celokupno stanovni�tvo.

8. Doprinosni planovi zahtevaju plaćanje socijalnih doprinosa od strane osoba koje u�ivaju za�titu ili od druge strane u ime osiguranika kako bi pravo na za�titu bilo osigurano. Ti planovi socijalne za�tite se nazivaju planovi socijalnog osiguranja, a davanja plaćena po njima su davanja socijalnog osiguranja. Planovi koji su upravljani od strane poslodavaca, a koji funkcioni�u na nefinansiranoj osnovi bez stvarnih doprinosa vr�enih od strane zaposlenih se smatraju doprinosnim planovima osiguranja jer se poslodavcima propisuje da plate, kao vid nadoknade zaposlenima sume koje su neophodne kako bi se osigurala pokrivenost naspram određenih socijalnih rizika, dok se zaposlenima propisuje da plate istovetne sume poslodavcima na ime socijalnih doprinosa. Sa nedoprinosnim planovima, kvalifikovanost primanja socijalnih davanja nije uslovljena plaćanjem doprinosa od strane osiguranih osoba ili od ostalih strana u korist osiguranika. Međutim, mogu postojati ostali kvalifikacioni kriterijumi, kao �to je test potrebnih sredstava. Ovi planovi socijalne za�tite se nazivaju planovi socijalne pomoći, a davanja plaćena po njihovoj osnovi su davanja socijalne pomoći.

9. Učestvovanje u planovima socijalne za�tite je obavezno ili dobrovoljno. Obavezni planovi socijalne za�tite mogu biti uspostavljeni zakonom odnosno propisima ili dogovorom između poslodavaca i zaposlenih. U nekim slučajevima, plan socijalne za�tite mo�e biti kombinovan pa je nekim osobama zahtevano da učestvuju dok je ostalim dozvoljen izbor.

10. Pojedinci ili domaćinstva koji su kvalifikovani da primaju socijalna davanja su grupa zaposlenih ili deo op�te populacije. Celokupna davanja iz planova socijalne pomoći su obezbeđena za celokupno stanovni�tvo, iako je moguće da su ograničena kriterijumima kvalifikovanosti. Planovi socijalnog osiguranja koji su nametnuti, kontrolisani i finansirani od strane dr�avnih jedinica i koji pokrivaju celokupnu zajednicu ili njene

19


velike delove, se nazivaju planovi socijalne sigurnosti, a davanja isplaćena iz takvih planova su socijalna davanja. Planovi u kojima poslodavci obezbeđuju davanja socijalnog osiguranja svojim zaposlenim, biv�im zaposlenim ili korisnicima njihovog osiguranja, nazivaju se planovi socijalnogosiguranja zaposlenih, a davanja koja su isplaćivana iz takvih planova se nazivaju socijalna davanja zaposlenih. 3

11. Klasifikacija socijalnih davanja je zasnovana na tipu osiguranja koje obezbeđuje davanja, a ne po vrsti primaoca. Time svaka davanja koju dr�avno zaposlena lica primaju iz planova socijalnog osiguranja i socijalne pomoći su klasifikovana kao davanja socijalne sigurnosti i socijalne pomoći, čak i ako je dr�avni poslodavac organizovao plan socijalnog osiguranja zaposlenih u cilju obezbeđivanja davanja svojim zaposlenim. Često su planovi socijanog osiguranja zaposlenih dizajnirani kako bi pokrili samo one rizike koji nisu pokriveni planovima socijalnog osiguranja i socijalne pomoći.

D. Jedinice uključene u planove socijalne za�tite ⌂

12. Kao �to je upravo opisano, planovi socijalne za�tite mogu biti organizovani kao planovi socijalne pomoći, planovi socijalne sigurnosti ili planovi socijalnog osiguranja zaposlenih. Jedinice uključene u organizaciju i funkcionisanje planova mogu biti op�te dr�avne jedinice, javna preduzeća ili privatna preduzeća.

1. Planovi socijalne pomoći

13. Svi planovi socijalne pomoći su organizovani i upravljani od strane dr�avnih jedinica. Davanja su isplaćivana iz op�tih izvora jedinice prema određenim kriterijumima. To znači da ne postoje prihodi koji su rezervisani za planove socijalne pomoći. Obaveza plaćanja za davanja socijalne pomoći predstavlja tro�ak u periodu u kojem su svi kvalifikacioni zahtevi ispunjeni. Tabela 6.1 u Poglavlju 6 predstavlja klasifikaciju tro�kova GFS-a čija je jedna kategorija davanje za socijalnu pomoć, a koja je dalje klasifikovana kao davanje isplaćeno gotovinski ili u naturi. Neka davanja mogu biti isplaćivana tokom nekoliko računovodstvenih perioda, kao �to je isplata u slučaju invalidnosti u kom slučaju je stvorena obaveza prema budućim plaćanjima, dok bi trenutna vrednost tih davanja trebala biti bele�ena u bilansima stanja kao �to je opisano u Poglavlju 7.

3 U SNR-u iz 1993. godine planovi socijalnog osiguranja zaposlenih su nazivani «planovi privatnog socijalnog osiguranja».

2. Planovi socijalne sigurnosti

14. Svi planovi socijalne sigurnosti su takođe organizovani i upravljani samo od strane dr�avnih jedinica. Međutim, u mnogim slučajevima postoje celokupne institucionalne jedinice koje su posvećene upravljanju planom socijalne sigurnosti. Takve jedinice, nazivane fondovi socijalne sigurnosti su specijalne vrste dr�avnih jedinica. Svi fondovi socijalne sigurnosti moraju biti identifikovani radi implementacije alternativnih metoda izgradnje podsektora op�teg dr�avnog sektora.

15. Postojanje planova socijalne sigurnosti zavisi od njegove organizacije, a ne od bilo kojih karakteristika plana kao �to je vrsta davanja koji se obezbeđuju ili izvor finansiranja. Da bi fond socijalne sigurnosti postojao, mora biti posebno organizovan u odnosu na ostale aktivnosti dr�avnih jedinica, mora odvojeno posedovati sredstva i preuzimati obaveze, i uključivati se u finansijske transakcije u sopstvene svrhe.

16. Međutim, postojanje fondova socijalne sigurnosti ne osigurava da svi planovi socijalne sigurnosti budu upravljani fondovima socijalne sigurnosti. Sasvim je moguće da neki planovi socijalne sigurnosti, posebno na različitim nivoima vlasti, budu upravljani od strane dr�avnih jedinica koje nisu fondovi socijalne za�tite. To znači da statistika za podsektor socijalne sigurnosti mo�e da neuključuje sve planove socijalne sigurnosti. Međutim, ako plan socijalne sigurnosti nije izdvojena institucionalna jedinica, mogu postojati izdvojeni računi preko kojih se upravlja finansijama plana �to bi dozvoljavalo sastavljanje određene sveobuhvatne statistike socijalne sigurnosti.

17. Osnovni prihodi planova socijalne sigurnosti su socijalni doprinosi. Kao �to je prikazano u Tabeli 5.1 u Poglavlju 5, doprinosi socijalne sigurnosti su klasifikovani prema njihovom izvoru, koji mogu biti zaposlena lica, poslodavci u ime zaposlenih lica, samozaposlena ili nezaposelna lica. Pored toga, planovi socijalne sigurnosti mogu primati transfere iz op�tih dr�avnih izvora i mogu zarađivati prihode od imovine na osnovu investicija iz sopstvenih sredstava. Radi određivanja mera fiskalnog opterećenja (vidi Sliku 4.1 Poglavlje 4), bilo bi neophodno klasifikovati doprinose socijalne sigurnosti kao dobrovoljne ili obavezne.

18. Davanja iz fondova socijalne sigurnosti su jedna kategorija ukupnih socijalnih davanja i dalje su klasifikovana u Tabeli 6.1, kao isplativi u gotovini ili u naturi. Neka socijalna davanja, posebno isplate penzija, će biti isplaćivane godinama nakon �to

20

Aneks Poglavlju 2

su odgovarajući socijalni doprinosi bili uplaćeni. Zbog toga �to davanja socijalne sigurnosti, po volji vlasti a kao dela njene ukupne ekonomske politike mogu biti raznoliki, prisutna je nesigurnost u vezi eventualne isplate ili nivoa isplate penzionih davanja. Kao rezultat, u sistemu GFS-a ne postoje obaveze u vezi sa planovima socijalne sigurnosti, a tro�ak je bele�en samo kada je upućen zahtev za isplatu nadoknada. Međutim, zbog visokog nivoa očekivanja da će penziona davanja biti isplaćena, trebala bi biti procenjena memorandumska stavka jednaka trenutnoj vrednosti nadoknada koje su već akumulirane kao �to je opisano u paragrafu 7.145 Poglavlja 7.

3. Planovi socijalnog osiguranja zaposlenih

19. Postoji nekoliko planova socijalnog osiguranja zaposlenih, svaki sa različitim uticajem na statistiku op�teg dr�avnog ili javnog sektora. Planovi socijalnog osiguranja su ili finansirani ili nefinansirani. Plan socijalnog osiguranja je finansiran ako postoje utvrđene rezerve ili računi namenjeni plaćanju davanja. Postoje tri vrste finansiranih planova socijalnog osiguranja zaposelnih: oni kojim upravljaju osiguravajuća preduzeća, oni koji su upravljani kao samostalni penzioni fondovi, i oni koji su upravljani kao nesamostalni penzioni fondovi. Nefinansiranim planovima socijalnog osiguranja upravljaju poslodavci bez dodeljivanja određenih računa ili na drugačiji način stvorenih specijalnih rezervi za plaćanja davanja. Umesto toga, davanja su isplaćivana iz op�tih izvora poslodavaca. 20. Ako poslodavac iz javnog sektora organizuje plan socijalnog osiguranja zaposlenih, ali u vezi sa svojim operacijama sklopi ugovor sa osiguravajućom kompanijom, onda će jedinica op�te dr�ave ili javno preduzeće koje je poslodavac, plaćati potrebne socijalne doprinose osiguravajućoj kompaniji u ime zaposlenih, dok će sve ostale transakcije plana socijalnog osiguranja biti odgovornost osiguravajuće kompanije. Ako je osiguravajuća kompanija privatno preduzeće, onda njene transakcije, kao �to su plaćanja davanja i pokrivanje administrativnih tro�kova, investicije sredstava i nastanak i pokrivanje tro�kova veznaih za penzione i ostale obaveze, neće uticati na statistiku op�teg dr�avnog ili javnog sektora. Ako je osiguravajuća kompanija javno preduzeće, onda će statistika javnog sektora biti pod uticajem aktivnosti tog plana, ali ne i statistika op�teg dr�avnog sektora.

21. Ako su finansirani planovi osiguranja organizovani i upravljani od strane poslodavaca, onda plan mo�e biti struktuiran kao samostalan ili nesamostalan penzioni fond. Plan koji obezbeđuje davanja, osim za penzije i ostala penziona davanja, je tretiran kao nefinansirani jer ne postoje obaveze osnivanja

rezervnih fondova. Uop�teno, samostalni i nesamostalni penzioni fondovi mogu biti organizovani kao planovi utvrđenih davanja ili planovi utvrđenih doprinosa. 4 U planovima utvrđenih davanja, nivo penzionih davanja koja su obećana od strane poslodavca u korist zaposlenih koji učestvuju u tom planu su garantovana i obično su određena formulom zasnovanoj na du�ini trajanja zaposlenja i dohotka zaposlenog. Obaveza u planu utvrđenih davanja je sada�nja vrednost obećanih davanja. U planovima utvrđenih doprinosa, nivo doprinosa koji se uplaćuje u fond od strane poslodavca je garantovan, ali davanja koja će biti isplaćena zavise od sredstava fonda. Obaveza plana utvrđenih doprinosa je trenutna tr�i�na vrednost sredstava fonda. Međutim trebalo bi biti zabele�eno da planovi definisanih doprinosa nisu planovi socijalne za�tite jer osiguranje nije uključeno.

22. Penzioni fond je samostalan ako predstavlja odvojenu institucionalnu jedinicu, �to znači da mora posedovati sopstvenasredstva i obaveze i da se mora uključivati u finansijske transakcije na tr�i�tu u sopstvene svrhe. Svi samostalni penzioni fondovi koji su organizovani i upravljani od strane dr�avnih jedinica su javne finansijske korporacije, a one su članovi javnog sektora ali ne i op�teg dr�avnog sektora. Slično planovima upravljanim od strane privatnih osiguravajućih kompanija, osnovna odgovornost dr�avne jedinice prema planu je plaćanje socijalnih doprinosa u ime svojih zaposlenih. Sredstva penzionog fonda i trenutna vrednost obaveza za isplatupenzionih davanja, predstavljaju sredstva i obaveze javnog sektora. Prijem socijalnih doprinosa u penzionom fondu je tretiran kao preuzimanje obaveza prema isplati budućih davanja od strane javnog sektora, kao �to je opisano u Poglavlju 9. Prihod od imovine zarađen iz investicija sredstava penzionog fonda je tretiran kao prihod javnog sektora (vidi Poglavlje 5), a tro�ak na osnovu imovine načinjen na osnovu obaveza isplate budućih penzionih davanja je tro�ak (vidi Poglavlje 6). Isplata penzionih davanja je smanjenje u obavezama javnog sektora (vidi Poglavlje 9). 23. Penzioni fond je nesamostalan ako je poslodavac ustanovio izdvojene rezerve ali organizacija i upravljanje planom je ne kvalifikuju kao institucionalnu jedinicu. Sva sredstva, obaveze, transakcije i ostali događaji penzionog fonda su kombinovani sa odgovarajućim stavkama poslodavca koji rukovode planom, a koji mogu biti op�te dr�avne jedinice ili javna preduzeća. Tretman svih sredstava, obaveza, transakcija i ostalih događaja u penzionom fondu inače je isti kao i u samostalnom penzionom fondu.

4 Planovi utvrđenih doprinosa su takođe poznati kao planovi novčane kupovine.

21


24. Plan socijalnog osiguranja zaposlenih je nefinansiran kada poslodavac plaća socijalna davanja svojim zaposlenima, biv�im zaposlenima ili ostalim korisnicima osiguranja iz sopstvenih resursa bez stvaranja specijalnih fondova ili odvojenih rezervi u tu svrihu. Nefinansirani plan mo�e isplaćivati penzije, ostala penziona davanja koje stvaraju obaveze ili isplaćivati ostale vrste socijalnih davanja kao �to je zdravstveno osiguranje. Nefinansirani plan je sličan nesamostalnom penzionom fondu sa tom razlikom �to mnoge transakcije i sredstva ne mogu biti posebno identifikovane u smislu njihove povezanosti sa planom. Na primer, prihod zarađen na osnovu investiranja dr�avnih finansijskih sredstava ne mo�e biti podeljen na prihod plana socijalnog osiguranja i na drugi prihod. Posebno, podatak o poslodavcu koji plaća socijalne doprinose mo�e da ne postoji jer ne postoje specijalizovane rezerve na koje fondovi mogu biti prebačeni. Kako bi se odr�ala konzistentnost tretmana sa finansiranim planovima, transakcije koje reflektuju tro�ak poslodavca na ime isplata socijalnih doprinosa bi trebale biti obračunate kao �to je opisano u paragrafu 6.18 Poglavlja 6.

22

3. Tokovi, zalihe i računovodstvena pravila ⌂

Ovo poglavlje opisuje tokove i zalihe sistema GFS-a, kao i računovodstvena pravila kori�ćena u određivanju vremena njihovog bele�enja, procene i ostale aspekte bele�enja.

zaliha, kao i primena op�tih pravila u svrhu njihovog bele�enja su obja�njena u poglavljima koja slede.

A. Uvod ⌂

3.1 Svi podaci bele�eni u sistemu GFS-a su ili tokovi ili zalihe. Tokovi su monetarni izrazi ekonomskih aktivnosti pokrenutih od strane jedinica i ostalih događaja koji utiču na ekonomski status jedinice u jednom računovodstvenom periodu. Zalihe se odnose na udeo jedinica u sredstvima i obavezama u određenom periodu i rezultirajuće neto vrednosti jedinice koja je jednaka ukupnim sredstvima umanjenim za ukupne obaveze.

3.2 Tokovi i zalihe bele�eni u sistemu GFS-a su integrisani, �to znači da sve promene u zalihama mogu biti u potpunosti obja�njene tokovima. Drugim rečima, sledeći odnos je va�eći zasvaku zalihu:

S 1

= S 0 + F

gde S 0 predstavlja vrednosti određenih zaliha na početku, a S 1 na kraju računovodstvenog perioda, dok F predstavlja neto vrednost svih tokova tokom perioda koji je uticao na neku određenu zalihu. Uop�tenije, vrednost bilo koje zalihe u posedu neke jedinice u određenom trenutku je kumulativna vrednost svih tokova koji su uticali na zalihe, a koji su se desili od kada je prva jedinica nabavila zalihu.

3.3 Velika raznolikost tokova treba biti bele�ena u sistemu GFS-a. Ovo poglavlje prvo opisuje nekoliko bitnih karakteristika tokova koji čine osnovu njihove klasifikacije i njihovog tretmana. Nakon toga opisuje na jedan uop�ten način računovodstvena pravila koja se koriste u bele�enju tokova i zaliha u sistemu GFS-a. Opisi određenih kategorija tokova i

B. Vrste tokova ⌂

3.4 Tokovi odra�avaju stvaranje, promenu, razmenu, prenos ili ga�enje ekonomske vrednosti. Oni uključuju promene u obimu, sastavu ili vrednosti sredstava, obaveza i neto vrednosti neke jedinice. Tok mo�e biti izdvojen događaj kao �to je gotovinsko plaćanje na ime kupovine dobara ili kumulativna vrednost grupe događaja koji se de�avaju tokom računovodstvenog perioda, kao �to je kontinuirana akumulacija kamata na zajmove dr�avnih obveznica. Svi tokovi su klasifikovani kao transakcije ili kao drugi ekonomski tokovi. Sledeći deo opisuje te dve vrste tokova.

1. Transakcije

3.5 Transakcija je interakcija između dve jedinice koja se de�ava po obostranom dogovoru ili je aktivnost u okviru jedinice koju je analitički korisno tretirati kao transakciju. Obostrani dogovor podrazumeva da postoji prethodna informisanost i saglasnost od strane jedinica, ali ne znači da obe jedinice dobrovoljno ulaze u transakciju. Neke transakcije, kao �to je plaćanje poreza, su nametnute snagom zakona. Iako pojedinačne jedinice nisu slobodne da određuju veličinu poreza koje plaćaju, postoji kolektivno priznanje i prihvatanje obaveze plaćanja poreza. Na taj način, plaćanja poreza su smatrana transakcijama uprkos tome �to su obavezne. Na sličan način, neophodne akcije za izvr�avanje sudskih ili administrativnih odluka se mogu primenjivati na nedobrovoljan način, ali su vr�ene uz prethodnu informisanost i saglasnost strana uključenih u postupak.

3.6 Iako se većina transakcija de�ava između dve jedinice, u nekim slučajevima pojedinačna jedinica se pona�a u dva različita svojstva i u analitičkom smislu je korisno tretirati ovaj

23


postupak kao transakciju. Takav postupak se naziva interna transakcija. Izbor koja će se od internih akcija tretirati kao transakcija je subjektivan. Ovaj priručnik je u skladu sa SNR-om iz 1993. godine po tretmanu potro�nje osnovnih sredstava, transfera zaliha i materijala iz zaliha ka proizvodnji i ostalih internih promena u zalihama tretiranih kao transakcije. Ovaj priručnik nije u skladu sa SNR-om iz 1993. godine u odnosu na tretman sredstava proizvedenih od strane jedinice za sopstvenu upotrebu i dobara i usluga proizvedenih od strane op�te dr�avne jedinice distribuiranih pojedincima ili celokupnoj zajednici bez plaćanja ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane.1

3.7 Svaka transakcija je ili razmena ili transfer. Transakcija je razmena ako jedna jedinica obezbeđuje dobra, usluge, sredstva ili rad drugoj jedinici, a zauzvrat prima dobra, usluge, sredstva ili rad u istoj vrednosti.2 Razmenama se smatraju nadoknade zaposlenima, kupovina dobara i usluga, preuzimanje tro�kova na ime kamata, prodaja poslovne zgrade i sve interne transakcije.

3.8 Transakcija je transfer ako jedna jedinica proizvodi dobra, usluge, sredstva ili rad drugoj jedinici bez istovremenog primanja zauzvrat dobara, usluga, sredstava ili rada bilo koje vrednosti. Tipično, jedinice op�te dr�ave se uključuju u veliki broj transfera koji mogu biti obavezni ili dobrovoljni. Porezi i veći deo socijalnih doprinosa su obavezni transferi nametnuti od strane dr�avnih jedinica drugim jedinicama. Subvencije, donacije i socijalna davanja su dobrovoljni transferi op�tih dr�avnih jedinica drugim jedinicama.

3.9 Neke transakcije se pona�aju kao da su razmene, ali su zapravo kombinacije razmena i transfera. U takvim slučajevima, stvarna razmena bi trebala biti podeljena na dve transakcije, jednu koja je samo razmena i jednu koja je samo transfer. Na primer, op�ta dr�avna jedinica mo�e prodati sredstvo po ceni koja je evidentno manja od tr�i�ne vrednosti tog sredstva. Prodaja bi trebala biti podeljena na razmenu po tr�i�noj ceni sredstva i na transfer jednak vrednosti razlike između stvarne vrednosti transakcije i tr�i�ne vrednosti sredstva.3

1Opseg internih transakcija je opisan u paragrafima 3.44 do 3.49 u SNR-u iz 1993. godine. Akcije koje su tretirane kao interne transakcije u SNR-u iz 1993. godine, ali ne i u ovom priručniku su u vi�e detalja opisane u paragrafima 3.23 i 3.24 2 Izraz «obezbeđuje dobra, usluge, sredstva...» je usmeren ka obuhvatanju pojma kada jedna jedinicu dozvoljava drugoj upotrebu sredstva u njenom vlasni�tvu, kao i promenu u vlasni�tvu nad sredstvima. Kamata i ostale transakcije imovinskih prihoda su razmena zato �to jedna jedinica obezbeđuje sredstvo, kao �to je gotovina ili drugo sredstvo plaćanja, dok druga jedinica obezbeđuje upotrebu jednog od tih sredstava. 3Vidi paragraf 3.21 za op�tu konstataciju o podeljenim transakcijama.

3.10 Porezi su tretirani kao transferi čak iako jedinice koje vr�e ova plaćanja mogu koristiti neke od usluga obezbeđivanih od strane dr�avne jedinice koja prima poreze. Na primer, niko ne mo�e biti isključen iz zajedničkog kori�ćenja kolektivnih uslugakao �to je javna bezbednost. Pored toga, poreski obveznici mogu biti u mogućnosti da koriste određene pojedinačne usluge koje su obezbeđene od strane dr�ave. Međutim, obično nije moguće identifikovati direktnu vezu između poreskih plaćanja i davanja koja primaju pojedinci. Takođe, vrednost usluga koje jedinica koristi obično nije u vezi sa iznosom poreza koji ista jedinica plaća.

3.11 Premije i potra�ivanja na ne�ivotno osiguranje su takođe tretirani kao transferi.4 Premije za ovu vrstu osiguranja daju jedinicama koje vr�e plaćanja pravo na isplatu nadoknada samo u slučajevima ako se dogodi jasno određen događaj predviđen polisom. To jest, jedna jedinica plaća drugoj jedinici prihvatanje rizika u slučaju de�avanja određenog događaja. Ove transakcije su smatrane transferima jer je nesigurno da li će prva jedinica primiti bilo koju nadoknadu, a i u slučaju da primi nadoknadu, one ne moraju biti u vezu sa količinom premija koje su prethodno plaćene. Ne�ivotno osiguranje uključuje planove socijalne sigurnosti i planove socijalnog osigurnja za dr�avne slu�benike koja ne obezbeđuju penziona davanja. Prema tome, primljeni socijalni doprinosi i isplaćena socijalna davanja od strane dr�avnih jedinica su u sistemu GFS-a tretirani kao transferi.

3.12 Sve transakcije takođe mogu biti klasifikovane kao monetarne i nemonetarne. Monetarna transakcija je ona u kojoj jedna jedinica vr�i plaćanja ili preuzima obaveze iskazane u valutnim jedinicama, dok druga jedinica prima uplatu ili drugo sredstvo, takođe iskazano u valutnim jedinicama. Na primer, dobra su obično kupljena u vrednosti određenog broja valutnih jedinica po jedinici dobra, a socijalna davanja su često plaćena u utvrđenim gotovinskim iznosima.

3.13 Sve ostale transakcije su nemonetarne, ali im monetarna vrednost mora biti dodeljena jer se sistem GFS-a bavi samo tokovima i zalihama izra�enim u monetarnim terminima.

4 Preciznije, isplata premije je nabavka finansijskog sredstva. Dok osiguravajuća kuća zarađuje premiju tokom perioda polise, premija je konvertovana na transferno plaćanje. U SNR-u iz 1993. godine, deo svake stvarne premije ne�ivotnog osiguranja je pre smatran kupovinom usluga nego prenosom. U sistemu GFS-a, celokupna premija je tretirana kao transfer jer procena komponente usluge zahteva upotrebu statistike za sve sektore ekonomije.

24

Tokovi, zalihe i računovodstvena pravila

Vrednosti dodeljene nemonetarnim transakcijama imaju različitu ekonomsku va�nost nego �to ih imaju gotovinska plaćanja za iste vrednosti, jer ona ne predstavljaju slobodno raspolo�ive sume novca. Bez obzira na to, da bi postojao jedan sveobuhvatan i integrisani sistem neophodno je naznačiti najbolju procenu tr�i�nih cena stavki uključenih u nemonetarne transakcije.

3.14 Nemonetarne transakcije mogu biti dvostrane ili interne i mogu biti razmene ili transferi. Trampa, plaćanje u naturi i ostala gotovinska plaćanja su nemonetarne razmene. Naturalni prenosi su nemonetarni transferi. Interni transferi su opisani u paragrafu 3.6.

3.15 U transakcijama trampe, dve jedinice razmenjuju dobra, usluge ili sredstva jednake vrednosti, izuzev gotovine. Na primer, dr�avna jedinica se mo�e slo�iti da razmeni parcelu zemlji�ta u industrijskoj oblasti sa privatnim preduzećem za drugu parcelu koju će dr�ava koristiti kao nacionalni park.

3.16 Plaćanje u naturi se de�ava kada je dr�avni slu�benik kompenzovan dobrima, uslugama ili sredstvima, izuzev gotovinskih. Vrste kompenzacije koju poslodavci svojim zaposlenim obično obezbeđuju besplatno ili po umanjenoj ceni, uključuju obroke i pića, uniforme, stambene, transportne i usluge dečije za�tite. 3.17 Ostala plaćanja u naturi se de�avaju kada se izvr�i isplataradi izmirenja obaveza u formi dobara, usluga ili negotovinskih sredstava, pre nego gotovinski. Na primer, dr�avna jedinica mo�e prihvatiti izmirenje potra�ivanja na ime poreskih potra�ivanja čija su dospeća pro�la, ako poreski obveznik u korist dr�ave izvr�i prenos nad vlasni�tvom zemlji�nog poseda ili osnovnih sredstava.

3.18 Transferi u naturi mogu biti kori�ćeni pre nego gotovinski iz razloga efikasnosti ili kako bi se osigurala upotreba namenjenih dobara i usluga. Na primer, pomoć nakon prirodne nepogode mo�e biti efikasnija i br�e isporučena ako je obezbeđena kroz medicinsku pomoć, hranu i skloni�te umesto gotovine. Takođe, jedinica op�te dr�ave mo�e obezbediti medicinske i obrazovne usluge u naturi kako bi osigurala zadovoljenje određenih potreba.

3.19 Neke transakcije nisu bele�ene u obliku u kom se čini da se odvijaju. Umesto toga one su modifikovane kako bi njihovi osnovni ekonomski odnosi bili iskazani na jasniji način. Preusmeravanje, podela i preraspodela čine tri vrste modifikacija koje se koriste u sistemu GFS-a.

3.20 Preusmeravanje je potrebno kada jedinica koja je zapravostrana u transakciji se iz administrativnih aran�mana ne pojavi u stvarnim računovodstvenim evidencijama. Na primer, ako su dr�avni slu�benici uključeni u penzioni plan, računovodstvena evidencija mo�e prikazivati dr�avnu jedinicu koja vr�i isplate direktno u penzioni plan u korist zaposlenih. U takvim slučajevima neophodno je preusmeriti plaćanja tako da je vlast predstavljena kao da plaća zaposlene, a zatim da su zaposleni viđeni da izvr�avaju plaćanja penzionom planu u istoj vrednosti.

3.21 Podela predstavlja deljenje jedinstvene transakcije onako kako je vide strane uključene u dve ili vi�e transakcija radi evidentiranja u sistemu GFS-a. Na primer, kada jedinica op�te dr�ave nabavlja osnovna sredstva pod finansijskim lizingom, periodične isplate lizinga trebaju biti podeljene u dve transakcije: isplatu glavnice i isplatu kamate. Podela stvarne transakcije na razmenu i transfer koja je opisana u paragrafu 3.9 je jo� jedan primer podeljenih transakcija.

3.22 Preraspodela je potrebna kada se jedinica pona�a kao predstavnik druge jedinice. Na primer, preraspodela se mo�e dogoditi kada jedna dr�avna jedinica prikuplja poreze, a onda prenosi deo ili celokupne poreze drugoj dr�avnoj jedinici. U nekim aran�manima ove prirode, jedinica koja ubira poreze zadr�ava mali deo prikupljenih poreza na ime povraćaja vezanih za njihove napore pri prikupljanju istih. Količina koja je zadr�ana je tretirana kao prodaja usluga od strane jedinice koja je vr�ila prikupljanje. Za smernice u vezi preraspodele ili pripisivanja poreza jedinici koja ih ubira ili koristi, pogledati paragrafe od 5.24 do 5.28 Poglavlja 5.

3.23 Tretman nekih aktivnosti u sistemu GFS-a se razlikuje od tretmana istih aktivnosti u SNR-u iz 1993. godine. Na primer, op�te dr�avne jedinice su netr�i�ni proizvođači, �to znači da oni obično tro�e ekonomske resurse u proizvodnom procesu, proizvode dobra i usluge, a onda distribuiraju ta dobra i usluge bez provizije ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane celokupnoj zajednici ili pojedinačnim domaćinstvima. Proizvodnja i distribucija su nemonetarne transakcije koje po SNR-u iz 1993. godine moraju biti zabele�ene kako bi postojalo potpuno računovodstvo proizvodnje. Međutim, sistem GFS-a je fokusiran na finansijske aktivnosti dr�ave. Zbog toga �to su vrednost proizvodnje i vrednost distribucije po definiciji jednake, ne mogu postojati bilo kakve promene u finansijskoj poziciji op�te dr�avne jedinice koja je uključena u proces. Kao rezultat, ove transakcije ne trebaju biti bele�ene kako bi se ispunila svrha sistema GFS-a. Transakcije koje su u vezi sa proizvodnim procesom, kao �to su nadoknada zaposlenima i

25


nabavka dobara i usluga radi kori�ćenja u proizvodnji, utiču na finansijsku poziciju op�te dr�avne jedinice i bele�ene su u sistemu GFS-a. Uprkos različitim tretmanima nekih aktivnosti, oba sistema uključuju sve tokove koji vr�e uticaj na promene u zalihama, tako da sve promene u bilansima stanja mogu biti obja�njene preko zabele�enih tokova.

3.24 Tačan opseg zabele�enih tokova u sistemu GFS-a je određen u kasnijim poglavljima. Međutim, uop�teno gledano, transakcije u SNR-u iz 1993. godine koje nisu bele�ene u sistemu GFS-a su obja�njene u Dodatku 3 i uključuju sledeće:

� Proizvodnju i istovremenu distribuciju netr�i�nih dobara i usluga;

� Proizvodnju osnovnih sredstava napravljenih na sopstvenom računu i tro�kove proizvodnje tih sredstava;

� Određene transakcije koje se odnose na planove socijalnog osiguranja zaposlenih u obezbeđivanju penzionih davanja upravljanih op�tim dr�avnim jedinicama; 5 i

� Transakcije koje odra�avaju reinvesticiju dohodaka na direktne strane investicije.

2. Ostali ekonomski tokovi

3.25 Ostali ekonomski tokovi predstavljaju promenu u obimu vrednosti sredstva ili obaveze koje ne rezultiraju iz transakcija. Promene obima su opisane kao ostale promene u obimu sredstava, ili jednostavnije kao ostale promene u obimu, a promene vrednosti su opisane kao dobiti i gubici od promene vrednosti hartija od vrednosti 6. U svim slučajevima, referenca u odnosu na promenu u obimu ili u vrednosti sredstava se takođe odnosi na promene u obavezama.

3.26 Ostale promene u obimu sredstava pokrivaju �irok spektar događaja. U svrhu opisa ovde, ovi događaji su podeljeni na tri grupe. Prva grupa se sastoji od događaja koji uključuju dodavanje ili brisanje postojećih sredstva ili obaveza iz bilansa stanja bez promena na njihov kvantitet ili kvalitet. Druga grupa sastoji se od događaja koji vr�e promenu kvantiteta i kvaliteta sredstava. Poslednja grupa je sastavljena od promena u klasifikaciji sredstava.

5 Ove transakcije su obja�njenje u Poglavljima 5 i 6 u odeljcima o socijalnim doprinosima i socijalnim davanjima. 6 Na dobiti i gubitke od promene neke hartije od vrednosti je takođe gledano kao na revalorizacije kao i u SNR-u iz 1993. godine.

3.27 Mo�e biti moguće da subjekt postoji, ali ne bude u bilansu stanja op�te dr�avne jedinice jer je njegova tr�i�na vrednost nula, kao �to su potvrđeni podzemni resursi koji nisu ekonomski iskoristivi imajući u obzir trenutne tehnologije i relativne cene. Ako tr�i�na vrednost postane pozitivna zbog promena u tehnologijama ili u relativnim cenama, onda neka druga promena obima je bele�ena kako bi se dodala stavka u bilans stanja. Sa druge strane, mo�e biti potrebno da se sredstvo ukloni iz bilansa stanja zbog toga �to promene u tehnologiji ili relativnim cenama čine da ono vi�e ne bude ekonomski upotrebljivo.

3.28 Postoji �irok spektar događaja koji bi mogli izazvati ovu vrstu tokova. Ovo su neki od primera: � Podzemna nalazi�ta minerala mogu postati ekonomski

iskoristiva kao rezultat tehnolo�kog progresa ili povećanja tr�i�nih cena.

� Pobolj�an pristup u određenoj �umi mo�e učiniti komercijalnu seču drva mogućom.

� Projekat izgradnje mo�e izgubiti na svojoj ekonomskoj opravdanosti pre nego �to bude zavr�en, a delimično kompletna sredstva budu napu�tena.

� Dr�ava mo�e obezbediti za�titu patenta kao dela nekog izuma.

� Zajmodavac mo�e odrediti da finansijsko potra�ivanje vi�e ne mo�e biti naplativo usled bankrotstva du�nika.

3.29 Druga grupa ostalih promena u volumenu uključuje promene u kvantitetima i kvalitetima sredstava. Takve promene nastaju zbog toga �to sredstva bivaju otkrivena, stvorena, uni�tena, poni�tena ili zaplenjena od strane jedne jedinice u odnosu na drugu. Neki primeri ovih vrsta događaja uključuju:

� Delimično ili kompletno katastrofalno uni�tenje sredstava koje rezultuje iz značajnih događaja kao �to su veliki zemljotresi ili uragani.

� Povećanje broja �uma i ribnjaka uzrokovano prirodnim rastom.

26


� Crpljenje obima mineralnih zaliha i �uma kao rezultat fizičkog izme�taja sredstava.

� Potro�nja patenta tokom vremena.

� Jednostrana promena učinjena od strane poslodavca u stukturi davanja iz penzionih planova.

� Stvaranje zemlji�ta isu�ivanjem delova morske obale upotrebom brana ili drugih morskih barijera.

� Otkrivanje novih zaliha minerala.

� Zaplena sredstava od strane dr�avne jedinice bez pune kompenzacije iz razloga osim neplaćanja poreza, kazni ili sličnih nameta.

� Smanjenje u kvalitetu sredstva uzrokovano �tetama u �ivotnoj sredini, eroziji, smanjenju �uma ili nepredviđenim zastarivanjima.

� Promena u dozvoljenoj ili pretpostavljenoj upotrebi parcele zemlji�ta, kao �to je iz poljoprivredne upotrebe ka izgradnji poslovnog prostora.

3.30 Treća kategorija se odnosi na promene uzrokovane reklasifikacijama celokupnih jedinica iz jednog sektora u drugi ili reklasifikacije pojedinačnih sredstava i obaveza iz jedne u drugu kategoriju. Neto vrednost se neće promeniti kao rezultat klasifikacione promene.

3.31 Nekoliko događaja mogu prouzrokovati promenu u klasifikaciji jedinica. Ako dr�avna jedinica počne da naplaćuje ekonomski opravdane cene za svoj proizvod, onda ona postaje javno preduzeće. Njena celokupna sredstva i obaveze bi bile reklasifikovane iz op�teg dr�avnog sektora u nefinansijski ili finansijski korporativni sektor. U isto vreme, finansijsko sredstvo vrednosti jednako neto vrednosti reklasifikovanog sredstva i obaveze bi bilo dodato bilansu stanja op�teg dr�avnogsektora, ostavljajući neto vrednost nepromenjenom. Sa druge strane, javno preduzeće mo�e prestati da naplaćuje ekonomski opravdane cene i postati dr�avna jedinica. Takođe je moguće da se dve jedinice spoje ili da se jedna jedinica podeli na dve jedinice.

3.32 Takođe je moguće da pojedinačna sredstva ili grupe sredstava budu reklasifikovane iz jedne u drugu kategoriju, obično iz razloga promene svrhe u kojoj je sredstvo upotrebljavano. Konverzija zlata iz nemonetarnog u monetarno zlato je jedan takav događaj.

3.33 Dobiti i gubici kao rezultat promena vrednosti hartija od vrednosti u odnosu na sredstva i obaveze zajedno sa odgovarajućim promenama u neto vrednosti su rezultat promena u cenama tih sredstava i obaveza, uključujući promene kretanja deviznog kursa. U načelu, dobiti i gubici kao rezultat promena vrednosti hartija od vrednosti su kontinuirano bele�eni dok se de�avaju promene u cenama.

3.34 Dobitak ili gubitak kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti se isključivo akumulira kao rezultat vlasničkog udela sredstava ili obaveze tokom vremenskog perioda bez njihovih transformisanja na bilo koji način. Mo�e se primeniti na bilo koju vrstu sredstava i mo�e se akumulirati na osnovu sredstva koje je vremenski neograničeno dr�ano tokom nekog računovodstvenog perioda.

C. Računovodstvena pravila ⌂

3.35 Računovodstvena pravila za bele�enje tokova i zaliha u sistemu GFS-a su dizajnirana kako bi se osiguralo da proizvedeni sistemski podaci budu u skladu sa prihvaćenim standardima sastavljanja ekonomske statistike. Sa izuzetkom konsolidacije, kao �to će biti obja�njeno kasnije u ovom poglavlju, računovodstvena pravila sistema GFS-a su ista kao ona iz SNR-a iz 1993. godine. Takođe mogu postojati mnoge sličnosti između pravila kori�ćenih u sistemu GFS-a i onih primenjivanih u poslovnim i dr�avnim krugovima pri sastavljanju njihovih finansijskih izve�taja. 7 Sledeća poglavlja opisuju vrste računovodstvenih sistema koji se primenjuju, pravila koja upravljaju vremenom bele�enja i procenom tokova i zaliha, kao i ostale teme.

1. Vrsta računovodstvenog sistema

3.36 Pri bele�enju tokova je kori�ćeno računovodstvo dvojnog knji�enja. U sistemu dvojnog knji�enja svaki tok uzrokuje nastanak dve stavke jednake vrednosti, op�te poznate kao knji�enje u korist i dugovna stavka. Ubele�avanje na strani dugovanja prikazuje rast vrednosti sredstava, smanjenje obaveze ili smanjenje neto vrednosti. Ubele�avanje na strani potra�ivanja prikazuje smanjenje vrednosti sredstava, rast

7Odnosi između statistike sistema GFS-a i SNR-a iz 1993. godine su raspravljani u vi�e detalja u Dodatku 3. U ovom priručniku ne postoji slično poređenje sa finansijskim računovodstvenim standardima, ali se preporučuje da gde je to moguće finansijski izve�taji dr�avnih subjekata sastavljeni u skladu sa međunarodnim računovodsvenim standardima budu usklađeni sa ekvivalentima u GFS izve�tajima.

27


obaveze ili porast neto vrednosti. Prihodne stavke, koje predstavljaju povećenje u neto vrednosti su bele�ene kao potra�ivanja. Sa druge strane, potro�nja koja se odnosi na smanjenje neto vrednosti je bele�eno kao dugovanje.

3.37 Bilans stanja predstavlja kompilaciju sredstava, obaveza i neto vrednosti neke jedinice ili sektora. Osnovna karakteristika bilansa stanja i računovodstva generalno je da je ukupna vrednost sredstava uvek jednaka vrednosti obaveza uvećanim za neto vrednost. Upotreba sistema dvojnog knji�enja osigurava pravilno odr�avanje ove karakteristike. Postoji nekoliko mogućih kombinacija ubele�avanja na strani dugovanja i potra�ivanja koja utiču na sredstva, obaveze i neto vrednost. Na primer, kupovina neke usluge od strane op�te dr�avne jedinice sa plaćanjem koje je neophodno izvr�iti u roku od 30 dana bi bilo bele�eno kao tro�ak (dug) i kao povećanje u obavezama, tekuće obaveze koje dospevju (kredit). Na taj način, neto vrednost se kroz tro�ak umanjuje po istoj vrednosti po kojoj se obaveze uvećavaju, dok se na sredstva ne vr�i uticaj. Nastala plaćanja bi bila bele�ena kao umanjenje u gotovini (kredit) i umanjenje u računima obaveza (dug). U ovom slučaju sredstva iobaveze se ravnomerno umanjuju u istom obimu, dok je neto vrednost nezahvaćena.

2. Vreme bele�enja tokova

3.38 Jednom kada je tok identifikovan, vreme u kome se de�ava mora biti određeno kako bi mogli biti sastavljeni rezultati svih tokova u okviru određenog računovodstvenog perioda. Iako se ovo poglavlje bavi vremenom koje se dodeljuje tokovima, integrisana priroda sistema znači da su zalihe bele�ene u bilansu stanja takođe po uticajem vremena bele�enja tokova. 3.39 Jedan od problema u određivanju vremena transakcija je često postojanje dugog perioda između početka postupka i njegovog konačnog zavr�etka. Na primer, mnoge kupovine dobara započinju potpisivanjem ugovora između prodavca i kupca, praćeno početkom proizvodnje naručenog proizvoda, zavr�enjem proizvodnje, slanja sa lokacije prodavca, dolaskom na lokaciju kupca, pripreme i slanja računa, prijema računa, odobravanja plaćanja, početka nagomilavanja kamate na osnovu zakasnele uplate ili isteka popusta na plaćanje bez odlaganja, potpisivanja čeka plaćanja, slanja čeka od strane kupca, prijema čeka od strane prodavca, deponovanja čeka u banci prodavca i konačno unovčavanja čeka u banci prodavca. Čak i tada, transakcija ne mora biti zavr�ena jer mogu postojati prava na povraćaj ili zahtevi na osnovu garantnih rokova. Svakiod tih posebnih momenata je donekle ekonomično va�an i mo�e rezultovati u vi�estrukim transakcijama u sistemu GFS-a, ali samo jedno vreme mo�e biti određeno svakoj transakciji.

a. Alternativne osnove bele�enja

3.40 Uop�teno, vreme bele�enja mo�e biti određeno na četiri osnove: na osnovu obračunske osnove, na osnovu osnove dospeća za naplatu, obavezne i gotovinske osnove.

3.41 Sa obračunskom osnovom, tokovi su bele�eni u vreme kada je ekonomska vrednost stvorena, promenjena, razmenjena, prebačena ili uga�ena. Drugim rečima, efekti ekonomskih događaja su bele�eni u periodu u kome se de�avaju bez obzira na to da li je gotovina primljena ili plaćena ili je dospela na prijem ili plaćanje. Bez obzira na to, vreme u kojem se ekonomski događaji de�avaju nisu uvek jasni. Uop�teno, vreme pripisano događajima je vreme u kojem se vlasni�tvo nad dobrima menja, u kome su usluge pru�ene, obaveze plaćanja poreza stvorene, u kome je potra�ivanje isplata na ime socijalnih davanja uspostavljeno ili u kojem su druga bezuslovna potra�ivanja uspostavljena.

3.42 Ako ekonomski događaj zahteva naknadni gotovinski tok, kao �to su kupovine dobara i usluga na kredit, onda je du�ina vremena između vremena događaja sa obračunskom osnovom i vremena gotovinskog toka premo�ćena bele�enjem tekućih primanja ili obaveza. Na primer, kada op�ta dr�avna jedinica kupi neko dobro na kredit, ona bele�i obavezu na računu invetara, a knji�enje naspram tekućih obaveza kada se desi promena vlasni�tva. Kada je izvr�eno gotovinsko plaćanje, op�ta dr�avna jedinica bele�i obavezu naspram tekućih obaveza i knji�enje naspram gotovine. 3.43 Svi događaji koji rezultuju u stvaranju, promeni, razmeni, transferu ili ga�enju ekonomske vrednosti su u sistemu GFS-a bele�eni na obračunskoj osnovi. Time su sve nemonetarne transakcije uključene u statistiku sastavljenu na obračunskoj osnovi.

3.44 Sa osnovom dospeća za naplatu tokovi koji uzrokuju gotovinska plaćanja su bele�eni u poslednjim trenucima u kojem mogu biti plaćeni bez bele�enja dodatnih tro�kova ili kazni, ili ako se desi ne�to ranije, kada se izvr�i gotovinsko plaćanje. Ako je plaćanje izvr�eno nakon �to je dospelo za naplatu, onda je raskorak premo�ćen bele�enjem tekućih primanja, kao �to je slučaj sa obračunskom osnovom. Ako je plaćanje izvr�eno pre dospeća onda bele�enje tekućih primanja nije neophodno. U zavisnosti od ciljeva računovodstvenog sistema nemonetarni tokovi mogu ili ne moraju biti bele�eni.

3.45 Sa obaveznom osnovom tokovi su bele�eni kada se jedinica op�te dr�ave obavezala na transakciju. Obično se ova

28


osnova primenjuje samo na kupovinu sredstava, dobara i usluga uključujući nadoknade zaposlenima. Vreme bele�enja se obično de�ava kada je nalog za kupovinu izdat od strane op�te dr�avne jedinice. Tokovi za koje obavezna osnova nije primenjiva moraju biti bele�eni kroz jednu od preostale tri osnove. Transakcije u naturi mogu ili ne moraju biti bele�ene.

3.46 Sa gotovinskom osnovom tokovi su bele�eni kada je gotovina primljena ili distribuirana. Iako nemonetarni tokovi mogu biti bele�eni, većina računovodstvenih sistema koji koriste gotovinsku osnovu ne bele�e nemonetarne tokove jer je fokus pre usmeren na upravljanje gotovinom nego na tokove izvora.

b. Razlozi kori�ćenja obračunske osnove u sistemu GFS-a

3.47 Sistem GFS-a koristi obračunsku osnovu pre svega zbog toga �to se vreme bele�enja podudara sa stvarnim vremenom toka resursa. Posledica toga je da obračunska osnova omogućava najbolju procenu makroekonomskog uticaja dr�avne fiskalne politike. Sa gotovinskom osnovom vreme bele�enja se mo�e značajno razlikovati od vremena ekonomskih aktivnosti i transakcija na koje se odnose. Na primer, kamata plaćena na obveznicu bez kupona neće biti zabele�ena sve dok obveznica ne dospe na naplatu, �to mo�e biti nakon mnogo godina od pravljenja izdataka. Osnova dospeća za naplatu će često bele�iti transakcije nakon �to su se tokovi resursa odigrali, iako bi u većini slučaja veoma duga odlaganja omogućena gotovinskom osnovom bila smanjena. Vreme u obaveznoj osnovi će prethoditi stvarnom toku resursa.

3.48 Obračunska osnova obezbeđuje najobuhvatnije informacije jer su bele�eni svi tokovi resursa uključujući internetransakcije, naturalne transakcije i ostale ekonomske tokove. Pored toga, sveobuhvatno bele�enje omogućava integraciju tokova sa promenama u bilansu stanja. Uop�teno, računi koji koriste osnovu dospeća za naplatu, obaveznu ili gotovinsku osnovu su ograničeni na monetarne transakcije.

3.49 Zaostala plaćanja se javljaju kada obavezne isplate nisu izvr�ene do datuma dospeća za naplatu. Zbog toga �to je ovaj datum uvek isti ili kasniji od datuma koji je pripisan toku koji jebele�en obračunskom osnovom, sva zaostala plaćanja će biti uključena u statistiku koja se sastavlja na obračunskoj osnovi. Međutim, bez dodatnih informacija mo�e biti te�ko izvr�iti procenu ukupnih tekućih obaveza u obliku zaostalih plaćanja nasuprot udelu koji postoji usled uobičajnih ka�njenja u plaćanjima. Po definiciji, osnova dospeća za naplatu će jasno pokazati zaostala plaćanja koja se javljaju iz kupovina na kredit,ali zaostala plaćanja koja su uzrokovana neuspehom otplate

obaveza na ime duga, kao �to su zajmovi i hartije od vrednosti osim akcija, neće biti očigledni bez dodatnih informacija. Sa obaveznom osnovom dostupnost informacija o zaostalim plaćanjima će biti ista kao i u obračunskoj osnovi. Sa gotovinskom osnovom ne postoji uticaj na račune kada jedinica op�te dr�ave ne plati za svoje kupovine učinjene na kredit, ili ako se ne pridr�ava uslova otplate duga. Tako neće postojati informacije o zaostalim plaćanjima osim ako se ne uradi specijalan pregled.

3.50 Upravljanje likvidno�ću je krucijalno za rad svake jedinice. Nije neophodno koristiti gotovinsku osnovu kako bi ova potreba bila zadovoljena jer sa obračunskom osnovom informacija o gotovinskim tokovima nije izgubljena. Obično je pripremljen poseban izve�taj o gotovinskim tokovima. Pored toga, mo�e biti te�ko proceniti solventnost i buduće gotovinske tokove koristeći gotovinsku osnovu jer nedostaje informacija o zaostalim plaćanjima.

3.51 Računi koji koriste osnovu dospeća za naplatu, obaveznu ili gotovinsku osnovu obično ne prave razliku između tro�kova i nabavke nefinansijskih sredstava. Sa obračunskom osnovom nabavke nefinansijskih sredstava su bele�ene odvojeno, a tro�ak kori�ćenja takvih sredstava u operativnim aktivnostima odgovara periodu njihovih upotreba pre nego periodu njihovih nabavki.

3.52 Pored toga, ostali veliki makroekonomski statistički sistemi (nacionalni računi, bilansi plaćanja, monetarne i finansijske statistike) upotrebljavaju obračunsku osnovu. Na taj način, zajednička upotreba statistike iz dva različita sistema je značajno olak�ana upotrebom obračunske osnove u sistemu GFS-a.

3.53 Uprkos prednostima obračunske osnove, izgledno je da je njena primena te�a u poređenju sa ostalim osnovama i da će tra�iti vi�e procena. Na primer, za dr�avnu jedinicu mo�e biti te�ko da poseduje informaciju o ukupnim poreskim prihodima na koja ima prava jer ovi iznosi mogu zavisiti od transakcija i ostalih događaja u kojima ta dr�avna jedinica nije činilac.

c. Primena obračunske osnove

3.54 Kao op�te pravilo, u obračunskoj osnovi tok je bele�en kada je ekonomska dobit u vezi sa nekim događajem izvr�ila ulaz ka ili izlaz od jedinice u pitanju ili je verovatno da će buduća dobit izvr�iti ulaz ka ili izlaz od jedinice i kada monetarna vrednost događaja mo�e pouzdano biti merena. Detaljnije smernice za primenu bele�enja na osnovu aktivnih vremenskih ograničenja su opisane u sledećim paragrafima.

29


3.55 Porezi i ostali obavezni transferi bi trebali biti bele�eni kada se desi aktivnost, transakcija ili drugi događaji koji stvaraju dr�avno potra�ivanje na ime poreza ili ostalih plaćanja. Ovo vreme nije neophodno da predstavlja vreme u kojem se događaj oporezivanja de�ava. Na primer, obaveza plaćanja poreza na kapitalne dobitke se obično de�ava kada je sredstvo prodato, a ne kada je vrednost sredstva procenjena.

3.56 Procenjivanje prihoda iz poreza i obaveznih doprinosa socijalnog osiguranja mora uzimati u obzir mnoge neizvesnosti. Osnovna neizvesnost je da dr�avna jedinica koja prima prihod obično nije strana u transakciji ili u drugom događaju koji stvara obavezu plaćanja poreza ili obaveznih doprinosa socijalnog osiguranja. Kao posledica toga, mnoge od tih transakcija i događaja konstantno izmiču pa�nji poreskih vlasti. Količina poreskih prihoda i doprinosa socijalnog osiguranja bi trebali isključivati količine koje bi mogle biti primljene na osnovu takvih nebele�enih događaja da je vlast znala za njih. Drugim rečima, samo oni porezi i doprinosi socijalnog osiguranja koji su potvrđeni kroz poreske procene i izjave, zatim carinske deklaracije i ostale slične dokumente su smatrani prihodnim u korist dr�avnih jedinica.

3.57 Pored toga, uobičajeno je da neki od procenjenih poreza i doprinosa socijalne pomoći nikada ne budu prikupljeni. Bilo bi nepodesno akumulirati prihode u obimu koji dr�ava realno ne očekuje da prikupi. Tako, razlika između procena i očekivanih naplata predstavlja potra�ivanje koje nema realnu vrednost i koje ne bi trebalo biti bele�eno kao prihod. Količina poreza i doprinosa socijalnog osiguranja koji su bele�eni kao prihod bi trebali biti količine koje su realno očekivane da će biti prikupljene. Međutim, stvarne naplate se mogu ostvariti u kasnijem periodu, verovatno dosta kasnijem periodu.

3.58 Ako su porezi nametnuti na određene transakcije ili događaje, oni su bele�eni u vremenu kada se de�avaju osnovne transakcije i događaji čak iako se ova vremena ne moraju podudarati sa stvarnim poreskim plaćanjima prema dr�avi. Primeri uključuju poreze na promet, poreze na dodatu vrednost, uvozne carine, imovinske i poreze na poklone.

3.59 U principu, porezi na prihod i socijalni doprinosi zasnovani na prihodu bi trebali biti pripisani periodu u kome je prihod zarađen iako mo�e postojati značajno odlaganje između kraja računovodstvenog perioda i vremena u kojem je moguće utvrditi stvarne obaveze. Međutim u praksi je dozvoljena neka fleksibilnost. Kao praktična devijacija op�teg principa, porezi na prihod umanjeni na izvoru, kao �to je porez koji se plaća neposredno po zaradi i redovna avansna plaćanja poreza na

prihod mogu biti bele�eni u periodima u kojima su plaćeni, a mnoge krajnje poreske obaveze na ime poreza na prihod mogu biti bele�ene u periodu u kojem su određene.

3.60 Porezi na prihod su obično nametnuti na ime prihoda zarađenih tokom celokupne godine. Ako su mesečne ili kvartalne statistike sastavljene, indikatori sezonske aktivnosti ilidrugi odgovarajući indikatori mogu biti kori�ćeni kako bi se odredile ukupne godi�nje sume.

3.61 Porezi na vlasni�tvo nad određenom vrstom imovine su obično bazirani na vrednosti imovine u određenom periodu, ali su akumulirani konstantno tokom celokupne godine ili delom godine. Slično, porezi na upotrebu dobara ili dozvola da se koriste dobra ili da se vr�e aktivnosti, se obično odnose na određeni vremenski period, kao �to je licenca za vr�enje aktivnosti tokom određenog perioda.

3.62 Neki obavezni transferi, kao �to su novčane kazne i gubitak prava nad imovinom su određeni u specifičnom periodu. Ovi transferi su bele�eni kada dr�ava ima legalna potra�ivanja prema novčanim sredstvima �to se mo�e desiti kada sud donese presudu ili kada se objavi administrativna odluka. 3.63 Određivanje vremena bele�enja donacija i ostalih dobrovoljnih transfera mo�e biti slo�eno jer postoji �irok spektar kvalifikovanih uslova koji imaju različitu pravnu snagu. U nekim slučajevima, potencijalna prijemna strana donacije imalegalno potra�ivanje kada je zadovoljila određene uslove, kao �to je prethodno predstavljanje tro�kova vezanih za određenu namenu ili usvajanje legislative. Ovi transferi su bele�eni kada su svi zahtevi i uslovi zadovoljeni. U ostalim slučajevima, prijemna strana donacije nikada nema potra�ivanje prema donatoru, a transferi bi trebali biti vezani sa vremenom u kojem je gotovinska isplata učinjena.

3.64 Dividende i povlačenja iz prihoda kvazi-preduzeća su bele�eni od datuma u kojem su objavljeni kao naplativi ili od kada se realno odigravaju ako se nijedna prethodna objava nije desila.

3.65 Transakcije dobara i nefinansijskih sredstava su bele�ene kada se desi promena nad pravnim vlasni�tvom koja mo�e zavisiti od odredbi prodajnog ugovora. Ako to vreme ne mo�e biti precizno utvrđeno, bele�enje se mo�e odigrati kada postoji promena u fizičkom vlasni�tvu ili kontroli. Na primer, promena u vlasni�tvu je određena finansijskim lizingom kada zakupac preuzima kontrolu nad sredstvom.

30


3.66 Transakcije u uslugama bi obično trebale biti bele�ene kada je usluga obezbeđena. Ako je usluga, kao �to je transport, isporučena u određeno vreme, onda je transakcija bele�ena u to isto vreme. Ostale usluge su obezbeđene ili se de�avaju na kontinuiranoj osnovi. Na primer operativni lizing, osiguranje i stambene usluge su kontinuirani tokovi i u su�tini su kontinuirano bele�eni tokom njihovog pru�anja. Praktičnije, vrednost usluga u određenom periodu je zasnovana na kvantitetu koji je obezbeđen tokom perioda, pre nego na potrebnim isplama. 3.67 Nekoliko ostalih transakcija se takođe odnose na tokove koji se odigravaju kontinuirano ili tokom produ�enih perioda. Na primer, potro�nja osnovnih sredstava se akumulira kontinuirano tokom celokupnog vremenskog perioda u kom je osnovno sredstvo dostupno u produktivne svrhe, a kamata se akumulira kontinuirano tokom perioda u kome finansijsko potra�ivanje postoji. Finansijsko potra�ivanje koje nosi kamatu često zahteva periodične kamatne isplate. Međutim, te isplate smanjuju obavezu koja se već dogodila u prethodnom periodu i one nisu tro�kovne transakcije.

3.68 Dodaci zalihama su bele�eni kada su proizvodi kupljeni, proizvedeni ili na drugi način nabavljeni. Povlačenja iz zaliha su bele�ena kada su proizvodi prodati, kori�ćeni u proizvodnji ili na drugi način ustupljeni. Dodaci tekućem inventaru su bele�eni kontinuirano u toku samog rada. Kada je proizvodnja zavr�ena, proizvodni tro�kovi akumulirani do tog momenta su prebačeni na inventar zavr�nih dobara.

3.69 Transakcija u kori�ćenju dobara i usluga je bele�ena kada dobro ili usluga uđe u proizvodni proces. Vreme bele�enja za dobra mo�e biti dosta različito od vremena u kojem su nabavljena. U međuvremenu su ona klasifikovana kao zalihe.

3.70 Transakcije u mnogim vrstama finansijskih sredstava, kao �to su obveznice, zajmovi, valute i depoziti su bele�eni u trenutku kada se promena u pravnom vlasni�tvu de�ava. U nekim slučajevima, strane u transakciji mogu primetiti da se promena u vlasni�tvu desila različitih dana, jer se dokumenti koji dokazuju transakciju nabavljaju u različitom periodu. Ova varijacija je obično uzrokovana procesom odobravanja transakcije ili dok su čekovi plaćanja u procesu unovčavanja. Količine uključene u takve «fluktacije» mogu biti značajne u slučajevima prenosivih depozita i ostalih tekućih obaveza ili primanja. Ako postoji nesaglanje u vezi transakcije između dve jedinice op�te dr�ave, datum u kojem kreditor zabele�i transakciju se smatra datumom bele�enja.

3.71 Različite vrste tekućih obaveza ili primanja, kao �to su op�ta potra�ivanja, dospela kamata i dohotci, su stvorene odgovarajućim drugim delom transakcije kao �to je kupovina dobra na kredit, kamatni tro�kovi i nadoknada za zaposlene. Za ova finansijska potra�ivanja se smatra da nastaju kada se desi odgovarajući drugi deo toka.

3.72 Kao �to je ranije naznačeno, postoji �irok spektar ostalih ekonomskih tokova. U zavisnosti od prirode toka, oni se mogu odigravati u određenom vremenskom periodu ili kontinuirano tokom du�eg perioda. Na primer, uni�tenje imovine vatrom se de�ava u određenom vremenu, a dobiti i gubici koji su rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti se konstantno de�avaju kako se cena menja.

3. Procena

3.73 Svi tokovi i zalihe bi trebali biti procenjeni po količini po kojoj su dobra, sredstva osim gotovinskih sredstava, usluge, rad ili obezbeđivanje kapitala zaista bili razmenjeni ili bi mogli biti razmenjeni za gotovinu. Ove procene su poznate kao trenutna tr�i�na cena ili vrednost. Tokovi bi trebali biti procenjeni po cenama koje su trenutne u danima u kojima su bele�eni u skladu sa odrednicama iz prethodnog dela. Zalihe bi trebale biti procenjene po cenama koje su trenutne po datumu bilansa stanja.

3.74 Uop�teno, tokovi izra�eni u monetarnim terminima u vremenu kada se dese mogu biti bele�eni po njihovoj stvarnoj vrednosti jer se pretpostavlja da je u pitanju trenutna tr�i�na vrednost. Neke transakcije izra�ene u monetarnim vrednostima trebaju biti podeljene na dve transakcije, kao �to je obja�njeno u paragrafima 3.9 i 3.21. U tom slučaju, ukupna vrednost dve transakcije mora biti jednaka ukupnoj monetarnoj vrednosti jedinstvene transakcije. Ako dr�avna jedinica proda imovinu po manjoj vrednosti od tr�i�ne ili kupi imovinu po većoj vrednosti od njene tr�i�ne vrednosti, onda bi prodaja ili kupovina trebale biti procenjene po realnoj tr�i�noj ceni i transfer preostale količine bi trebao biti obračunat. Često su transakcije ove prirode napravljene na način da je nemoguće izvr�iti preciznu procenu realnih tr�i�nih vredosti. Bez obzira na to, procene bi trebale biti napravljene kada je god to moguće.

3.75 Trenutne tr�i�ne vrednosti zaliha su dostupne za sredstva i obaveze kojima je trgovano na aktivnim tr�i�tima, najče�će određena finansijska sredstva i njihove odgovarajuće finansijske obaveze.

31


Trenutne tr�i�ne vrednosti drugih sredstava i obaveza trebaju biti procenjene na način koji je sličan nemonetarnim tokovima, kao �to je opisano u paragrafu 3.79.

3.76 Neka finansijska sredstva i obaveze kao �to su obveznice, imaju nominalnu vredost kao i trenutnu tr�i�nu vrednost, a u neke svrhe od pomoći mogu biti dodatni podaci o nominalnim vrednostima zaliha. 8 Međutim, transakcije u sredstvima i obavezama bi trebale biti vrednovane po cenama koje su realno plaćene a ne po njihovoj nominalnoj vredosti. Na sličan način, zalihe takvih sredstava i obaveza bi trebale biti procenjene po njihovoj trenutnoj tr�i�noj vredosti u momentu kada su bele�eni u bilanse stanja.

3.77 Druga vrsta stvarnih transakcija koje mogu zahtevati korekcije procena se de�avaju kada jedinica ne�to proda, a ne primi odgovarajuću isplatu tokom neobično dugog vremenskog perioda. Ako je količina produ�enog trgovinskog kreditiranja velika, onda bi vrednost prodaje trebala biti smanjena upotrebom odgovarajuće eskontne stope, a kamata bi trebala biti akumulirana sve dok se ne izvr�i stvarna isplata.

3.78 Tokovi izra�eni u stranoj valuti su promenjeni u vrednost izra�enu u nacionalnoj valuti po kursu koji preovlađuje u trenutku razmene, a zalihe su promenjene po kursu koji preovlađuje po danu bilansa stanja. Srednja vrednost između kupovnih i prodajnih kurseva bi trebala biti kori�ćena. Procena u nacionalnoj valuti kupovine ili prodaje na kredit se mo�e razlikovati od vrednosti naknadnih gotovinskih isplata jer se mo�e desiti da se devizni kurs u međuvremenu promenio. Obe transakcije bi trebale biti procenjene po njihovim trenutnim tr�i�nim vrednostima od datuma u kojem su se zapravo desile, a dobiti i gubici od promene vrednosti hartije od vrednosti kao rezultat promena deviznog kursa bi trebali biti bele�eni za period ili periode u kojima se de�avaju.

3.79 Vrednosti tokova koji nisu izra�eni po njihovoj trenutnoj tr�i�noj vrednosti, kao �to su transakcije trampe, moraju biti procenjene. Pored toga, trenutne tr�i�ne vrednosti mnogih zaliha neće smesta biti dostupne i moraju biti procenjene. Sledeći spisak predla�e nekoliko mogućih procena. Odabir metoda koji će se koristiti u određenim okolnostima zavisi od dostupnih informacija.

8Nominalna vrednost je količina koju du�nik duguje zajmodavcu u bilo kom trenutku. Ona odra�ava vrednost instrumenta u stvaranju i dodatne ekonomske tokove, kao �to su transakcije, promene u procenama (isključujući promene tr�i�nih cena) i ostale promene kao �to je opro�taj dugova. Konceptualno, nominalna vrednost je jednaka potrebnim budućim isplatama osnovne i eskontne kamate na osnovu postojeće ugovorne kamatne stope. Nije neophodno da je nominalna vrednost jednaka vrednosti od�ampanoj na novčanici koja je neeskontna količina osnovice koja treba biti otplaćena.

� Mo�e biti moguće proceniti vrednost transakcija na osnovu vrednosti preuzetih sa tr�i�ta na kojem se slične transakcije odigravaju pod sličnim okolnostima. Vrednost određenih zaliha, pre svega finansijskih sredstava mo�e takođe biti procenjena upotrebom tr�i�nih transakcija koje uključuju slična sredstva koje se odigravaju na kraju računovodstvenog perioda.

� Tokovi i zalihe koji uključuju postojeća osnovna sredstva mogu biti procenjeni koristeći tr�i�nu cenu za slična nova dobra, prikladno usklađenih prema rabatu osnovnih sredstava i ostalih događaja koji su se mogli dogoditi od vremena njihove proizvodnje.

� Ukoliko ne postoji odgovarajuće tr�i�te na kojem se trenutno trguje sa određenim dobrom ili sredstvom, procena toka koji uključuje to dobro ili uslugu mo�e proisteći od tr�i�nih cena ili sličnih dobara i usluga praveći korekcije kvaliteta i ostalih razlika.

� Vrednost tokova i zaliha sredstava mo�e biti moguće proceniti na osnovu njihovih istorijskih ili nabavnih tro�kova, prilagođenih svim promenama koje su se desile od kada je proizvodnja ili kupovina učinjena, kao �to je upotreba osnovnih sredstava, dobiti ili gubici od promene vrednosti hartije od vrednosti, tro�enje, kori�ćenje, umanjenje, nepredviđene zastarelosti i vanredni gubici. � Dobra i usluge mogu biti procenjeni po količini koja bi ko�tala da se ona trenutno proizvode.

� Sredstva mogu biti procenjena po trenutnoj eskontnoj vrednosti njihovih procenjenih budućih prihoda. Ovaj metod je posebno značajan za veći broj finansijskih sredstava, prirodnih sredstava i nematerijalnih sredstava.

4. Izvedene mere

3.80 Izvedene mere se sastoje od agregatnih i bilansnih stavki. One su va�ne analitičke alatke koje obuhvataju vrednosti određenih tokova ili zaliha koje su bile pojedinačno bele�ene u sistemu GFS-a.

32


3.81 Ukupni iznosi predstavljaju zbir elemenata u klasi tokova i zaliha. Na primer, poreski prihod je zbir svih tokova koji su klasifikovani kao porezi. Ukupni iznosi i klasifikacije su blisko povezani po tome �to su klasifikacije stvorene da proizvedu ukupne iznose koji se smatraju najkorisnijim.

3.82 Bilansne stavke su ekonomske konstrukcije do kojih se do�lo oduzimanjem jednog agregata od drugog. Na primer, neto operativni bilans je dobijen oduzimanjem ukupnog agregatnog tro�ka od ukupnog agregatnog prihoda. Neto vrednost je jednaka ukupnim sredstvima umanjenim za ukupne obaveze.

5. Saldiranje tokova i zaliha

3.83 Moguće je predstaviti mnoge kategorije tokova i zaliha na bruto ili neto osnovi. Stavka predstavljena na neto osnovi je izračunata kao zbir jedne grupe tokova ili zaliha umanjen za zbir druge grupe. Na primer, ukupni poreski prihodi bi mogli biti predstavljeni na bruto osnovi kao ukupna količina svih akumuliranih poreza, ili na neto osnovi kao bruto osnova umanjena za poreze koji su refundirani na osnovu jedne ili druge osnove. Odabir zavisi od kategorije tokova ili zaliha, prirode stavki od kojih se mo�e vr�iti oduzimanje kako bi se do�lo do neto vrednosti, i analitičke korisnosti bruto i neto vrednosti. Sledeći odabiri su kori�ćeni u sistemu GFS-a.

3.84 Prihodne kategorije su predstavljene bruto u odnosu na iste ili srodne rashodne kategorije, a na isti način i rashodne kategorije. Kamatni prihodi i kamatni tro�kovi su predstavljeni bruto, pre nego samo kao neto kamatni tro�ak ili prihod. Na sličan način, socijalna davanja i socijalni doprinosi, kreditni prihodi i tro�kovi, kao i rentni prihodi i rashodi su predstavljani bruto. Takođe, prodaja dobara i usluga su predstavljene bruto u odnosu na tro�kove koji su akumulirani u njihovoj proizvodnji.

3.85 Prihodne kategorije su predstavljene neto u odnosu na povraćaje relevantnih prihoda, a rashodne kategorije su predstavljene neto u odnosu na prilive istih rashoda koji nastaju iz pogre�nih ili neautorizovanih transakcija. Na primer, povraćaji iz poreza na dohodak mogu biti plaćeni kada iznos poreza koji je zadr�an ili na neki drugi način avansno plaćen u odnosu na konačno određenu sumu prelazi iznos stvarnog poreza dospelog za plaćanje. Takvi povraćaji su bele�eni kao negativni poreski prihodi. Na sličan način, ako je izvr�en povraćaj gre�kom uplaćenih socijalnih davanja, onda su takvi povraćaji bele�eni kao negativni rashod.

3.86 Nabavke i raspolaganja nefinansijskim sredstvima osim zaliha su predstavljani bruto. Na primer, nabavke zemlji�ta su predstavljene odvojeno od raspolaganja nad

zemlji�tem. U svrhu analitičkog predstavljanja, neto nabavka za svaku od kategorija nefinansijskih sredstava mo�e biti po�eljnija i lak�a za predstavljanje.

3.87 Promene u svakoj vrsti inventara su predstavljene neto. Tojest, promena u materijalima i nabavkama je predstavljena kao neto vrednost umanjena za povlačenja.

3.88 Nabavke i raspolaganja svake kategorije finansijskih sredstava su predstavljene neto. Na primer, samo neto promena u posedovanju gotovine je predstavljena, a ne bruto prihodi i isplate gotovine. Na sličan način, dodaci obavezama su predstavljeni neto od otplata.

3.89 Drugi ekonomski tokovi su predstavljeni neto. To jest, neto dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti za svako sredstvo ili obavezu su predstavljene, a ne bruto promene vrednosti i neto promene u gubicima hartija od vrednosti.

3.90 Zalihe istih vrsta finansijskih instrumenata koje su smatrane finansijskim sredstvima i kao obavezama su predstavljene bruto. Na primer, udeo jedinice u obveznicama kao sredstvima je odvojeno predstavljena od njenih obaveza u tim obveznicama.

6. Konsolidovanje

3.91 Konsolidovanje je metod predstavljanja statistike za grupujedinica kao da one čine jedinstvenu jedinicu. U sistemu GFS-a, podaci predstavljeni za grupu jedinica su obično konsolidovani. Statistika op�teg dr�avnog sektora i svakog njegovog podsektora je predstavljena na konsolidovanoj osnovi. Kada su jedinice javnog sektora uključene u prezentaciju, podaci za javna preduzeća bi trebali biti predstavljeni na dva načina, kao poseban sektor i zajedno sa op�tim dr�avnim jedinicama. U oba slučaja, statistika bi trebala biti predstavljena na konsolidovanoj osnovi u okviru svake grupe.

3.92 Konsolidacija uključuje eliminaciju svih transakcija i odnosa du�nik-zajmodavac koji se de�ava između jedinica koje se konsoliduju. Drugim rečima, transakcija jedne jedinice je uparena sa istom transakcijom druge jedinice koja je bele�ena na isti način, a obe transakcije su eliminisane. Na primer, ako jedna op�ta dr�avna jedinica poseduje obveznicu koju je izdala druga jedinica op�te dr�ave, a podaci za obe jedinice se konsoliduju, onda su zalihe obveznica koje su posedovane kao sredstava i obaveze prijavljene kao da obveznica nije postojala. U isto vreme, konsolidovani kamatni prihodi i tro�kovi isključuju kamatu plaćenu od strane du�ničke jedinice u korist zajmodavca. Na sličan način, prodaje dobara i usluga između konsolidovanih jedinica su takođe eliminisane.

33


3.93 SNR iz 1993. godine preporučuje da statistika institucionalnih jedinica ne bude konsolidovana, a pored toga prodaja jedne ustanove neke institucionalne jedinice drugoj ustanovi iste institucionalne jedinice takođe ne treba biti konsolidovana. Razlika između SNR-a iz 1993. godine i ovog priručnika se reflektuje u različitoj upotrebi statistike. Sistem GFS-a je dizajniran kako bi proizveo statistiku koja odgovara upotrebi primerenu analizi uticaja dr�avnih operacija, bilo celokupnog dr�avnog sektora ili za posebnog podsektora. Posebno, procena ukupnog uticaja dr�avnih operacija na ukupnu privredu ili odr�ivost dr�avnih operacija je efektivnija kada merenje dr�avnih operacija predstavlja grupu konsolidovanih statistika pre nego nekonsolidovanih. Sistem GFS-a takođe nije usmeren da ponudi merenje proizvodnje koja se odigrava u op�tem dr�avnom sektoru. Sa druge strane, SNR iz 1993. godine slu�i mnogo �irem spektru upotrebe koji uključuje sveobuhvatno merenje proizvodnje i odnosa između sektora.

3.94 U finansijskim računovodstvenim izve�tajima, statistika je često predstavljena na konsolidovanim osnovama u svrhu bele�enja subjekata i svih njegovih kontrolisanih subjekata bez obzira da li su konstrolisani subjekti op�te dr�avne jedinice ili javna preduzeća, po�to su ovi termini kori�ćeni u ovom priručniku. Ovakva upotreba konsolidovanih poku�aja je usmerena kako bi se prikazale operacije i finansijske pozicije matičnog preduzeća i njegovih filijala kao da je grupa preduzeća bila jedinstvena jedinica. Na primer, finansijski izve�taj bi za dr�avnu vlast uključivao sva javna preduzeća koja su kontrolisana od strane te vlasti, ali ne bi uljučivao statistiku bilo koje druge dr�avne vlasti. Nasuprot tome, konsolidovana statistika op�teg dr�avnog podektora u sistemu GFS-a bi uključivala sve dr�avne jedinice, ali bi isključivala sva javna preduzeća koja su u vlasni�tvu ili koja su kontrolisana od strane dr�avnih vlasti.

7. Nepredviđene obaveze

3.95 Nepredviđene obaveze su stanja koja mogu imati uticaj na finansijsku performansu ili poziciju op�teg dr�avnog sektora koji zavise od de�avanja ili odsustva de�avanja u odnosu na jedan ili vi�e budućih događaja. Na primer, garancija op�te dr�avne jedinice na ime zajma mo�e rezultovati u tro�ku ako du�nik prestane da izmiruje svoje obaveze, ali mo�e biti nepoznato da li će se se tro�ak dogoditi ili ne, ili ako se desi, koliki će tro�ak biti dok se ne dođe do izmirenja du�ničkih obaveza ili dok zajam ne bude u potpunosti bude otplaćen. U drugom primeru, poreska procena učinjena od strane jedne op�te dr�avne jedinice mo�e biti osporavana na sudu od strane jedinice prema kojoj je ista procena učinjena. Ovakav uslovni prihod neće biti re�en sve dok dogovor ne bude postugnut između dve strane ili sve dok sud ne donese odluku i dok dalje �albe ne budu bile moguće ili planirane.

3.96 Ovaj priručnik je u skladu sa SNR-om iz 1993. godine po tome �to ne tretira bilo kakve nepredviđene obaveze kao finansijska sredstva i obaveze jer ona nisu bezuslovna potra�ivanja ili obaveze. Bez obzira na to, nepredviđene obaveze, posebno one koje mogu rezultirati u tro�ku, mogu biti posebno značajne za op�ti dr�avni sektor. Agregatni podaci u vezi sa svim nepredviđenim obavezama bi trebali biti bele�eni kao memorandumske stavke. Pored bruto količine mogućih prihoda ili rashoda, procene očekivanih prihoda ili rashoda bi trebale biti predstavljene. Ova pozicija je donekle različita od onih iz finansijskih računovodstvenih standarda koji prepoznaju nepredviđene obaveze kada je verovatno da će budući događaji potvrditi umanjenje vrednosti sredstva ili stvaranja obaveze i damo�e biti učinjena razumna procena količine.

3.97 Kada je nepredviđena obaveza prepoznata kao obaveza op�te dr�avne jedinice, tok je zabele�en sa tro�kom kao dugovanje i povećanje u obavezama u vidu kreditiranja. Na primer, ako je iskazan zahtev za zajmovnom garancijom, a op�ta dr�avna jedinica nema potra�ivanja prema nesolventnom licu, onda bi op�ta dr�avna jedinica bele�ila transfer sa nesolventnog lica i preuzela obaveze prema zajmodavcu.

34

4. Analitički okvir ⌂

Ovo poglavlje predstavlja analitički okvir sistema GFS-a i opisuje odnos između njegovih elemenata.

A. Uvod ⌂

4.1 Dr�ava i njena javna preduzeća izvr�avaju veliki broj transakcija. Kako bi se upravljalo internim operacijama dr�ave i izvr�ila procena dr�ave na privredu, ove transakcije moraju biti organizovane u okviru unutar kojeg mogu biti objedinjene i analizirane. U računovodstvene svrhe transakcije mogu biti organizovane prema dr�avnim jedinicama koje ih izvr�avaju. U svrhu detaljnih kupovina ili pravljenja planova, transakcije mogu biti organizovane po vrsti stavke koja je kupljena ili usluge koja je obezbeđena. U svrhu izdavanja računa ili vr�enja kontrole, transakcije mogu biti organizovane po pojedinačnim transakcijama sa kojima se dr�ava bavi. Sa jedne strane, dr�avnifinansijski statistički okvir je dizajniran kako bi se olak�ala makroekonomska analiza. Dok jasno postoji bliska veza između računovodstvenih podataka i ekonomske statistike, oni ne slu�e istim ciljevima i mogu se razlikovati u tretmanu posebnih stavki.

4.2 Tradicionalno, vlasti su vodile svoje račune na gotovinskoj osnovi; to je odra�eno u analitičkom okviru Priručnika GFS-a iz 1986. godine. Uključivanje jedino gotovinskih prihoda i rashoda ima prednost u fokusiranju pa�nje dr�ave na njena finansijska ograničenja koja su tradicionalno bila viđena kao njihov najobavezujući prioritet. Međutim, vlasti su postojale sve manje likvidno ograničene u sprovođenju fiskalne politike i postajale su stručnije u odvajanju vremena fiskalne akcije od vremena plaćanja iste, tako da gotovinske transakcije adekvatno ne predstavljaju vremensko određenje bele�enja ili njegov uticaj na privredu. Kao posledica toga, javlja se povećano

nezadovoljstvo gotovinskim transakcijama kao osnove procenjivanja fiskalne politike i de�ava se jedno �iroko rasprostranjeno preusmeravanje prema računovodstvu zasnovanog na sredstvima.1

4.3 Analitički okvir u ovom priručniku odra�ava ove razvoje, a predstavljen je u obliku grupe međupovezanih izve�taja proisteklih iz SNR-a iz 1993. godine koji integri�u tokove i zalihe. Ovaj okvir se značajno razlikuje od gotovinskog okvira iz Priručnika GFS-a iz 1986. godine koji se fokusirao na određene tokove i zalihe i koji ih nije integrisao. Novi okvir olak�ava sveobuhvatniju procenu ekonomskih uticaja dr�avnih aktivnosti i odr�ivosti fiskalne politike. Preciznije, uvođenje obračunske osnove i integracija bilansnih stanja sa tokovima su za dr�avu usagla�eni sa potrebom utvrđivanja dr�avnog pona�anja u kontekstu njenih međuvremenskih bud�etskih ograničenja. Na primer, dr�avne mere politike neće biti odr�ive ako previ�e smanjuju njihovu neto vrednost. Okvir takođe obezbeđuje jednu unapređenu osnovu za nadgledanje efikasnosti u alokaciji i upotrebi dr�avnih resursa.

B. Analitički ciljevi ⌂

4.4 Sistem GFS-a je kvantitativna alatka koja podr�ava fiskalneanalize. Kako bi se obezbedile efektivne analize fiskalne politike, statistički učinci sistema moraju olak�ati identifikaciju, merenje, nadgledanje i procenu uticaja na privredu od strane dr�avnih ekonomskih mera politike i ostalih aktivnosti, kao i odr�ivosti tih mera politike i aktivnosti.

4.5 Kako bi se postigli analitički ciljevi, statistički okvir GFS-a bi trebao proizvoditi podatke koji (1) su blisko povezani sa ostalim makroekonomskim statističkim sistemima (nacionalnim računima, bilansima stanja i monetarnim i finansijskim

1Na primer, vidi Deo III, Međunarodna federacija računovođa, Dr�avno finansijsko izve�tavanje: Računovodstvena pitanja i prakse (Njujork, 2000).

35


statistikama) i (2) omogućavaju analitičarima da procene finansijsku opravdanost op�teg dr�avnog sektora na načine koji su uop�teno primenjivani na druge organizacije u privredi. 2

C. Izgradnja okvira: odnos prema prethodnom sistemu GFS-a ⌂

4.6 Analitički okvir se izgrađuje na sistemu GFS-a iz 1986. godine i pro�iruje ga uključujući dodatne elemente koji su korisni u procenjivanju fiskalne politike. Učinjene su tri vrste promena:

� Definicije pojedinačnih statističkih varijabli su bli�e regulisane ekonomskim konceptima. Va�an primer je tretman nefinansijskih sredstava gde prodaja takvih sredstava nije vi�e uključena u prihode, dok njihova kupovina vi�e nije uključena u tro�ak.

� Određeni broj konceptualnih modifikacija je učinjen u cilju harmonizacije sistema GFS-a sa SNR-om iz 1993. godine. Va�ne promene uključuju promenu definicije dr�ave zasnovane na funkcionalnoj osnovi na onu koja se zasniva na institucionalnim jedinicama (vidi Poglavlje 2), prelaz sa gotovinskog na bele�enje na osnovu aktivnih vremenskih razgraničenja (vidi Poglavlje 3) i potpunu integraciju tokova i zaliha. � Prethodni GFS analitički okvir je pro�iren kako bi se uključile nemonetarne transakcije, tokovi osim transakcija i bilansi stanja.

4.7 Centralni deo koji pokriva sistem GFS-a obuhvata op�ti dr�avni sektor. Jednom kada je jedinica klasifikovana u sektor (kao �to je definisano u Poglavlju 2), onda su svi njeni tokovi i zalihe bele�eni u tom sektoru.3 Neke vrste analiza mogu efikasnije biti sprovedene ako su zasnovane na statistici koja

2Organizacije u ostalim sektorima privrede bele�e njihove operacije u obliku integrisanih računovodstvenih sistema koji uključuju bilans uspeha, bilans stanja i izve�taj gotovinskih tokova. 3Kao �to je opisano u Poglavlju 2, centralna banka i ostala javna finansijska i nefinansijska preduzeća pripadaju javnom sektoru, ali ne i op�tem dr�avnom sektoru.

uključuje operacije javnih preduzeća. Na taj način bi trebala biti sastavljena statistika javnog sektora, kao i op�teg dr�avnog sektora. Analitički okvir opisan u ovom poglavlju mo�e biti primenjeni na oba sektora bez obzira na odabrano polje pokrivenosti.

D. Komponente i koncepti analitičkog okvira ⌂

4.8 Centralni deo analitičkog okvira predstavlja grupu od četiri finansijska izve�taja. Tri od tih izve�taja mogu biti kombinovani kako bi se pokazalo da sve promene u zalihama rezultuju iz tokova (vidi Sliku 4.1). Oni su (1) «Izve�taj o poslovanju dr�ave»; (2) «Izve�taj ostalih ekonomskih tokova»; i (3) «Bilans stanja». Pored toga, okvir uključuje «Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine» u cilju obezbeđivanja ključnih informacija u vezi likvidnosti.

4.9 Izve�taj o poslovanju dr�ave je pregled transakcija op�teg dr�avnog sektora u određenom računovodstvenom periodu. U su�tini, transakcije predstavljaju promene u zalihama koje proističu iz međusobno dogovorenih interakcija između institucionalnih jedinica, kao �to su prodaja dobara ili usluga od strane jedne jedinice i njihova kupovina od strane druge. Okvir takođe prepoznaje da se jedinica mo�e pona�ati u dva svojstva ekonomskog interesa i uključivati, kao transakcije, neke stavke koje ne uključuju drugu institucionalnu jedinicu. Na primer, potro�nja osnovnih sredstava prepoznaje da je jedinica i vlasnik osnovnih sredstava i potro�ač usluga koje se obezbeđuju tim sredstvima. Zajedno gledano, transakcije čine najveći udeo primena u fiskalnoj politici. Kao �to će biti opisano u narednom delu, transakcije su klasifikovane kako bi se odredio efekat fiskalne politike na neto vrednost op�teg dr�avnog sektora, na njihovu tra�nju kredita i na njihov udeo u sredstvima i obavezama.

4.10 Izve�taj ostalih ekonomskih tokova tabelarno predstavlja promene u zalihama sredstava, obaveza i neto vrednosti koji proizilaze iz izvora koje nisu transakcije. Određenije, dobiti od promene vredosti predstavljaju promene u zalihama koje proizilaze iz cene kretanja, uključujući kretanja deviznog kursa. 4 Ostale promene u obimu sredstava se odnose na promene u zalihama koje proizilaze iz događaja kao �to je otkrivanje novihsredstava (na primer, zaliha minerala) i tro�enje ili uni�tavanje sredstava. 4"Dobiti od promene vrednosti" je izraz kori�ćen kao skraćenica uop�tenijeg termina, "dobiti i gubici od promene vrednosti hartije od vrednosti."

36

Analitički okvir

Slika 4.1. Struktura GFS-ovog analitičkog okvira ⌂

Tokovi

Izve�taj o poslovanju dr�ave

Izve�taj ostalihekonomskih

tokova

Prihod minus rashod Zalihe Zalihe

Jednako Početni bilans Zavr�ni bilans

Neto vrednost

Promena neto vrednosti

uzrokovana transakcijama

Promena neto vrednosti

uzrokovana ostalim ekonomskim

tokovima

Neto vrednost

Jednako Jednako

Nefinansijskasredstva

Transakcije u nefinansijskim

sredstvima

Jednako

Dobiti od promene vrednosti i ostale

promene u volumenuu nefinansijskim

sredstvima

Jednako

Nefinansijska sredstva

Plus Plus Plus Plus

Neto finansijska vrednost

+ Neto

kreditiranje/ zadu�ivanje

+

Promena u neto finansijskoj vrednosti

uzrokovana ostalimekonomskim

tokovima

= Neto

finansijska vrednost

Jednako Jednako Jednako Jednako

Finansijskasredstva

Transakcije u finansijskim sredstvima


promene u volumenu u finansijskim sredstvima

Finansijska sredstva

Minus Minus Minus Minus

Obaveze Transakcije u obavezama


promene u volumenu promena

u obavezama

Obaveze

37


Tabela 4.1: Izve�taj o poslovanju dr�ave ⌂

TRANSAKCIJE KOJE UTIČU NA NETO VREDNOST:

PRIHOD Porezi Socijalni doprinosi [GFS] Donacije Ostali prihodi

RASHOD Nadoknada zaposlenima [GFS] Upotreba dobara i usluga Potro�nja osnovnih sredstava [GFS] Kamata [GFS] Subvencije Donacije Socijalna davanja [GFS] Ostali rashodi

NETO/BRUTO OPERATIVNI BILANS 1

TRANSAKCIJE U NEFINANSIJSKIM SREDSTVIMA:

NETO NABAVKA NEFINANSIJSKIH SREDSTAVA2 Osnovna sredstva Promena u zalihama Dragocenosti Neproizvedena sredstva

NETO KREDITIRANJE/ZADU�IVANJE [GFS] 3

TRANSAKCIJE U FINANSIJSKIM SREDSTVIMA I OBAVEZAMA (FINANSIRANJE):

NETO NABAVKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA Domaća Inostrana

NETO PREUZETE OBAVEZE Domaće Inostrane

1 Neto operativni bilans jednak je prihodima umanjenim za rashode. Bruto operativni bilans jednak je prihodima umanjenim za rashode izuzev potro�nje osnovnih sredstava.

2 Nabavka umanjena za raspolaganje i potro�nju osnovnih sredstava. 3 Neto kreditiranje/zadu�ivanje jednako je neto operativnom bilansu umanjenim za nabavku nefinansijskih sredstava.Takođe je jednak neto nabavci finansijskih sredstava umanjenih za neto preuzete obaveze.

4.13 Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine bele�i prilive i odlive gotovine koristeći klasifikaciju sličnu onoj iz Izve�taja o poslovanju dr�ave.

4.11 Bilans stanja bele�i zalihe sredstava, obaveza i neto vrednosti op�teg dr�avnog sektora na kraju svakog računovodstvenog perioda.

4.12 Detaljnim prikazom sastavnih delova ukupnih sredstava i ukupnih obaveza i uspostavljanjem izvora njihovih promena iz jednog perioda u drugi u vidu transakcija i ostalih ekonomskih tokova kako je prethodno definisano, omogućuje da okvir pru�i sna�no statističko obja�njenje faktora koji uzrokuju promenu u neto vrednosti vlasti.

E. Izve�taj o poslovanju dr�ave ⌂

4.14 Izve�taj o poslovanju dr�ave (Tabela 4.1) predstavlja detalje transakcija prihoda, rashoda, neto nabavke nefinansijskih sredstava, neto nabavke finansijskih sredstava i neto preuzetih obaveza. 5 Prihod je definisan kao povećanje u neto vrednosti koji rezultuje iz transakcija, a rashod kao smanjenje u neto vrednosti koje rezultuje iz transakcija. Neto nabavka nefinansijkih sredstava jednaka je formiranju bruto osnovnih sredstava umanjenih za potro�nju osnovnih sredstava uvećanih za promene u zalihama i transakcije iz ostalih nefinansijkih sredstava.

4.15 Dva va�na analitička bilansa su proistekla iz Izve�taja o poslovanju dr�ave. Prihod umanjen za rashod jednak je neto operativnom bilansu. Sledeće smanjenje neto nabavke u nefinansijskim sredstvima rezultuje u neto kreditiranju (+) / zadu�ivanju (-), koje je takođe jednako neto rezultatu transakcija u finansijskim sredstvima i obavezama. Pored toga, Crte� 4.1 opisuje broj drugih va�nih varijabli kori�ćenih u finansijskim analizama. 6

4.16 Neto operativni bilans je zbirna mera tekuće odr�ivosti dr�avnih operacija. Uporediv je sa nacionalnim računovodstvenim konceptom �tednje uvećan za neto potr�ivanje transfera kapitala. Treba biti zabele�eno da neto operativni bilans (i odgovarajuća promena u neto vrednosti uzrokovana transakcijama) na način kao �to je ovde definisan, isključuje dobiti i gubitke koji rezultuju iz promena nivoa cena iostalih promena u obimu sredstava. Komponenta promene u neto vrednosti koja je uzrokovana transakcijama mo�e biti mo�e direktno pripisana merama dr�avne politike jer

5 Kao �to je obja�njeno u Poglavlju 3, predviđeno je da dr�avna finansijska statistika bude sastavljena koristeći obračunsku osnovu bele�enja transakcija. Međutim, prepoznato je da mnoge dr�ave mogu biti u mogućnosti da sastavljaju statistiku samo na gotovinskoj ili delimičnoj obračunskoj osnovi u toku nekog vremena. Ako su samo gotovinski podaci dostupni trebala bi biti upotrebljena klasifikacija gotovinskih tokova prikazana u Tabeli 4.2. U suprotnom, sa obračunskim ili delimično obračunskim podacima, trebala bi biti kori�ćena klasifikacija transakcija prikazana u Tabli 4.1. Sa izuzetkom potro�nje osnovnih sredstava i potra�ivanja/plaćanja, sve linijske stavke u tabeli mogu biti primenjene i na gotovinske i obračunske podatke. Međutim, davanja potpuno integrisanog sistema mogu biti jedino isporučena koristeći se obračunskim podacima. 6 Evropska centralna banka (ECB) defini�e prihode na isti način kao i ovaj priručnik, a potro�nju kao sumu tro�kova i neto nabavke u nefinansijskim sredstva. ECB deficit/suficit je definisan kao prihod umanjen za rashod i jednak je neto kreditiranju/zadu�ivanju. Potro�nja je jedna od fiskalnih varijabli uključenih u Crte� 4.1.

38

Analitički okvir

dr�ava ima kontrolu nad njihovim transakcijama. Isto ne mo�e biti rečeno za ostale komponente ukupne promene neto vrednosti jer dr�ave nemaju direktnu kontrolu nad njima.

4.17 Neto kreditiranje (+) / zadu�ivanje (-) je pregled mera koje ukazuju na obim do kojeg dr�ava postavlja finansijska sredstva drugih sektora na raspolaganje u privredi, ili koristi finansijska sredstava koja proizvode drugi sekori. Zbog toga, to mo�e biti viđeno kao indikator finansijskog uticaja dr�avne aktivnosti na ostatak privrede. Razlikuje se od koncepta kreditiranja/zadu�ivanja iz SNR-a iz 1993. godine do mere da dr�ava zadr�ava nefinansirani plan penzionisanja za svoje zaposlene. U sistemu GFS-a, trenutna vrednost obligacija na ime plaćanja penzionih davanja je prepoznata kao obaveza, dok u SNR-u iz 1993. godine ta obaveza nije prepoznata.7

4.18 Pored toga, bruto operativni bilans je predstavljen u Tabeli 4.1. Razlikuje se od neto operativnog bilansa po tome �tone uključuje potro�nju osnovnih sredstava kao rashod. Potro�nju osnovnih sredstava mo�e biti te�ko izmeriti u praksi, a zadovoljavajuća procena mo�e biti nemoguća. Ako je to slučaj, bruto operativni bilans mo�e biti praktičniji za analizu u odnosu na neto operativni bilans. Međutim, neto operativnom bilansu je data prednost jer obuhvata trenutne tro�kove dr�avnih operacija.

4.19 Tabla 4.1 je podeljna na tri dela: (1) prihodne i rashodne transakcije, (2) transakcije u nefinansijskim sredstvima, i (3) transakcije u finansijskim sredstvima i obavezama. Sledeći odeljci prate tu strukturu u predstavljanju različitih kategorija transakcija. Ove definicije i opisi nisu namenjeni da budu sveobuhvatni. U svakom delu, referenca je napravljena za poglavlje koje sadr�i detaljnije informacije.

1. Prihod

4.20 Sve transakcije koje uvećavaju neto vrednost op�teg dr�avnog sektora su klasifikovane kao prihod.8 Iz svojih fiskalnih operacija, vlasti primaju tri vrste prihoda: poreze, socijalne doprinose i ostale prihode. Za mnoge vlasti, prihodi iz ovih izvora su dopunjeni donacijama. Treba biti zabele�eno da prodaja nefinansijskih sredstava nije prihod jer nema efekata na neto vredost. Umesto toga, ono menja sastav bilansa stanja razmenom jednog sredstva (nefinansijskog sredstva) za drugo (prinos od prodaje). (Detaljna klasifikacija prihoda je opisana u Poglavlju 5). 7Neto kreditiranje/zadu�ivanje u sistemu GFS-a se takođe razlikuje od uporedivog koncepta iz SNR-a iz 1993. godine zbog različitih tretmana reinvestiranja dohodaka na direktne strane investicije, kao �to je opisano u Poglavlju 5.

4.21 Porezi su obavezni transferi koje op�ti dr�avni sektor prima. Oni uključuju takse za koje je jasno da su nerazmerne prema tro�kovima proizvodnje usluga, ali isključuju obavezne socijalne doprinose, ostale takse i kazne.

4.22 Socijalni doprinosti [GFS] 9 uključuju prihode planova socijalne sigurnosti i planova socijalnog osiguranja zaposlenih koji obezbeđuju drugačija davanja u odnosu na penziona davanja. Doprinosi socijalnog osiguranja mogu biti obavezni ili dobrovoljni i mogu biti vr�eni od strane zaposlenih, poslodavaca u korist zaposlenih, samozaposlenih ili nezaposlenih lica. Obavezni doprinosi socijalnog osiguranja se razlikuju od poreza po tome �to uplate daju pravo uplatiocima i ostalim korisnicima određena socijalna davanja u slučaju da se dese izvesni događaji kao �to je bolest ili starost. Obavezna plaćanja procenjena na drugačijoj osnovi od plata, platnog spiska ili broja zaposlenih, ali rezervisana za planove socijalnog osiguranja se smatraju porezom. Takođe u sistemu GFS-a, doprinosi planova penzionog osiguranja zaposlenih nisu tretirani kao socijalni doprinosi.

4.23 Donacije su neobavezni transferi primljeni od drugih dr�ava ili međunarodnih organizacija. Oni nadoknađuju prihode iz sopstvenih izvora neke vlasti. Mogu biti primljeni u gotovini ili u naturi. 10

4.24 Ostali prihodi uključuju sve prihodne transakcije koje nisu klasifikovane kao porezi, socijalni doprinosi ili donacije. Najva�nije stavke su prodaja dobara i usluga, 11 kamate i ostale vrste imovinskih prihoda, dobrovoljni transferi u gotovini ili naturi osim donacija, novčanih kazni i kazni.

2. Rashod

4.25 Sve transakcije koje umanjuju neto vrednost op�teg dr�avnog sektora su klasifikovane kao rashod. 12

8 Uop�teno, transakcije koje uvećevaju neto vrednost rezultuju iz tekućih operacija. Kapitalni potra�ivi transfer je mogući izuzetak. Kao �to je definisano u SNR-u iz 1993. godine, kapitalni transfer je transfer negotovinskih sredstava, poni�tenje dugovanja od srane kreditora, transfer gotovine vr�en raspolaganjem sredstva, ili transfer gotovine koju primalac očekuje ili potra�uje za upotrebu radi nabavke nekog sredstva (u svakom slučaju inventari su isključeni). U sistemu GFS-a, kapitalni potra�ivi transferi su klasifikovani kao prihod jer oni uvećavaju neto vrednost vlasti i često ne mo�e biti učinjeno prepoznavanje u odnosu na tekuće transfere u vezi njihovog efekta na dr�avne operacije. 9 [GFS] ukazuje da ova stavka ima isti naziv kao i u SNR-u iz 1993. godine, ali drugačije značenje. 10U Priručniku GFS-a iz 1986. godine donacije su bile tretirane kao priliv odvojen od prihoda. U ovom priručniku oni su uključeni kao deo prihoda jer ispunjavaju kriterijum povećanja neto vrednosti. 11 U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, neto vrednost od prodaje tr�i�nih ustanova umanjenih za njihove operativne tro�kove je prikazana kao prihod (ili kao rashod ako operativni tro�kovi prevazilaze prihod). U ovom piručniku bruto količina prodaja treba biti prikazana kao prihod, a različiti operativni tro�kovi trebaju biti prikladno distribuirani između svake od kategorija. 12Kao i u slučaju prihoda, kapitalni transferi plaćeni ili na drugi način zadu�eni su klasifikovani kao rashod. Vidi fusnotu 8.

39


Nabavka nefinansijskih sredstava nije rashod jer nema uticaj na neto vrednost. Tačnije, ona menja sastav bilansa stanja razmenom jednog sredstva (nefinansijskog sredstva) za drugo, ili za obavezu (isplata sredstva). Najva�nije vrste rashoda su nadoknade zaposlenima, kori�ćenje dobara i usluga, potro�nja osnovnih sredstava, kamate, subvencije, donacije, socijalna davanja i ostali rashodi. Pored toga, rashod mo�e biti klasifikovan na osnovu njegove finansijske svrhe, kao �to je zdravstvena ili socijalna za�tita (obe klasifikacije rashoda su opisane u Poglavlju 6). 4.26 Nadoknada zaposlenima [GFS] je nagrađivanje vr�eno u gotovini ili u naturi koje se isplaćuje zaposlenima kao nadoknada na ime izvr�enog posla. Pored plata i nadnica, nadoknada zaposlenima uključuje doprinose socijalnog osiguranja uplaćivanih od strane op�tih dr�avnih jedinica u korist svojih zaposlenih. Od nadoknada zaposlenima isključena je svaka nadoknada koja se odnosi na formiranje osnovnih sredstava u sopstvene svrhe. 13 Kao rezultat toga, ukupna nadoknada zaposlenima po SNR-u iz 1993. godine je veća za ovu sumu u odnosu na nadoknade koje su prikazane u Tabeli 4.1.

4.27 Upotreba dobara i usluga predstavlja ukupnu vrednost dobara i usluga kupljenih od strane op�teg dr�avnog sektora za upotrebu u proizvodnim procesima ili nabavljenih za preprodaju, umanjenu za neto promenu u inventarima tih dobarai usuga.14 Dobra i usluge nabavljeni za upotrebu kao naturalni transferi za domaćinstva ili kao donacije bez upotrebe u proizvodnom procesu su isključeni. Paralelno sa nadoknadom za zaposlene, bilo koja dobra i usluge kori�ćene u formiranju osnovnih sredstava su tretirani kao nabavka nefinansijskih sredstava.

4.28 Potro�nja osnovnih sredstava [GFS] je umanjenje u vrednosti zaliha osnovnih sredstava tokom računovodstvenog perioda kao rezultat fizičkog propadanja, uobičajenog zastarevanja i ostalih uobičajenih slučajnih o�tećenja.15 Ona je uvek negotovinski rashod. Zbog pote�koća u procenjivanju rashoda, bruto operativni bilans kao �to je prikazano u Tabeli 4.1 je nekada obračunat umesto neto operativnog bilansa ili kaonjegov dodatak.

13Ove transakcije su klasifikovane kao nabavke nefinansijskih sredstava. 14Na primer, dobra kupljena ali nekori�ćena u istom periodu bi bila prikazana kao povećanje u zalihama, a ne kao upotreba dobara i usluga, dok dobra povučena iz zaliha bi bila prikazana kao smanjenje u zalihama i kao dodatak upotrebi dobara i usluga. 15Potro�nja osnovnih sredstava koja se odnosi na osnovna sredstva kori�ćena u formiranju osnovnih sredstava je isključena iz ove kategorije i uključena je kao deo vrednosti proizvedenog sredstva.

4.29 Kamata [GFS] je tro�ak koji preuzima zajmoprimac, a koji se koristi za upotrebu u fondu druge jedinice. Finansijski instrument koji nosi kamatu mo�e biti klasifikovan kao depozit, hartije od vrednosti ili druge akcije, zajmovi ili tekuće obaveze/ tekuća primanja.

4.30 Subvencije su tekući transferi koje dr�avna jedinica plaća preduzeću bilo na osnovu nivoa njihovih proizvodnih aktivnosti ili na osnovu količina ili obima dobara i usluga koje oni proizvode, prodaju ili uvoze. Uključeni su transferi javnim korporacijama i ostalim preduzećima koji su namenjeni za nadoknadu operativnih gubitaka.

4.31 Donacije su neobavezni gotovinski ili transferi u naturi koji su plaćeni drugoj op�toj dr�avnoj jedinici ili međunarodnoj organizaciji.

4.32 Socijalna davanja [GFS] su tekući transferi domaćinstvima usmereni ka zadovoljavanju određenih potreba koja su posledica stanja bolesti, nezaposlenosti, penzionisanja, stambenog pitanja ili porodičnih okolnosti. Ova davanja mogu biti isplaćena u gotovini ili u naturi. Tro�kovi socijalnih davanjaisplaćenih u naturi koji su proizvedeni od strane op�te dr�avne jedinice su bele�eni prema relevantnim tro�kovima stvorenih tokom proizvodnje dobara i usluga, a ne prema ovoj kategoriji. 16

4.33 Ostali rashodi uključuju sve rashodne transakcije koje na drugom mestu nisu klasifikovane. Transakcije koje su ovde bele�ene uključuju imovinske rashode osim kamata; poreze, kazne i ostale prinudne naplate nametnute od strane jedne jedinice drugoj; tekuće transfere neprofitnim institucijama koji su u slu�bi domaćinstava; transfere kapitala osim kapitalnih donacija, premija i potra�ivanja ne�ivotnog osiguranja.

3. Treatman planova socijalne sigurnosti i nefinansiranih planova socijalnog osiguranja dr�avno zaposlenih lica

4.34 U sistemu GFS-a, socijalni doprinosi su tretirani kao prihod (i time kao povećanje neto vrednosti), a socijalna davanja kao rashod (umanjenje neto vrednosti). Ovakav tretman je usklađen sa uobičajnim fiskalnim analizama. Neki analitičari

16Penzije i ostala penziona davanja su takođe klasifikovana kao socijalna davanja po SNR-u iz 1993. godine ali su u sistemu GFS-a klasifikovana kao umanjenje u obavezama.

40

Analitički okvir

tvrde da u punom intervremenskom okviru socijalni doprinosi mogu biti viđeni prikladnijim ukoliko se predstave kao nagomilavanje sredstava koji su u vezi sa budućim obavezama. Na sličan način, mnoga socijalna davanja mogu biti viđena kao umanjenja prethodno preuzetih dr�avnih obaveza. Ovaj prilaz nije preuzet u ovom priručniku jer je smatrano da planovi socijalne sigurnosti ne rezultiraju u ugovornim obavezama za dr�avu, tj. da ne postoji direktna veza između uplaćenih doprinosa i eventualno isplaćenih davanja. Zaista, za dr�avu nije neobično da jednostrano promeni strukturu davanja (na primer, promenom okolnosti pod kojima su davanja isplaćivana ili količinom tih davanja). Bez obzira na to, za dr�avu je va�no da bude svesna potencijalnih obaveza koje proističu iz programa socijalne sigurnosti. Kao rezultat, uključena je memorandumska stavka u Poglavlju 7 kako bi se prepoznala neto trenutna vrednost budućih obaveza koje su već prikupljene na osnovu trenutnih zakona i propisa. 4.35 Suprotno SNR-u iz 1993. godine, transakcije u nefinansiranim planovima socijalnog osiguranja dr�avno zaposlenih lica su u ovom priručniku smatrane da uključuju ugovorne obaveze dr�ave prema svojim zaposlenim licima. Kao rezultat toga, prijem doprinosa iz takvih planova je smatrano preuzimanjem obaveza, a isplata penzionih davanja je smatrana smanjenjem obaveza.

4. Transakcije u nefinansijskim sredstvima 17

4.36 Drugi deo Tabele 4.1 bele�i transakcije koje menjaju udeo vlasni�tva dr�ave nad nefinansijskim sredstvima. Ova sredstva su klasifikovana kao osnovna sredstva, zalihe, dragocenosti i neproizvodna sredstva. (transakcije u nefinansijskim sredstvima su u vi�e detalja opisani u Poglavlju 8).

4.37 Osnovna sredstva su proizvodna sredstva koja su ponovo ili kontinuirano kori�ćena u proizvodnom procesu du�e od jedne godine. Na transakcije u osnovnim sredstavima se mo�e gledati kao na nabavku novih sredstava, izgradnju novih sredstava u sopstvene svrhe, nabavku ili raspolaganje postojećim sredstvima i značajnim pobolj�anjima u odnosu na osnovna i neproizvedena sredstva. Sredstva mogu biti nabavljena ili kupovinom, prodajom, trampom ili transferom.

4.38 Zalihe su masa dobara u posedu op�tih dr�avnih jedinica koje su namenjene prodaji, upotrebi u proizvodnji ili za druge upotrebe u kasnijem periodu. Oni mogu biti strate�ke

17 Ovaj odeljak se bavi samo direktnim nabavkama i raspolaganjem nefinansijskih sredstava (uključujući potro�nju osnovnih sredstava). Dr�avne jedinice mogu olak�avati formiranje dr�avnog kapitala transferom fondova drugim organima vlasti ili javnim preduzećima uz zahtev da fondovi budu kori�ćeni u nabavci nefinansijskih sredstava. Ove transakcije su uključene kao relevantne u kapitalnim donacijama ili drugim rashodima.

zalihe, materijali i nabavke, tekući poslovi, finalna dobra ili dobra koja su dr�ana za preprodaju. Povlačenja iz zaliha su procenjena po trenutnim tr�i�nim cenama pre nego po njihovim nabavnim cenama. Bilo koja promena u vrednosti zaliha između vremena nabavke i povlačenja bi trebala biti prikazana kao dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti u Izve�taju ostalih ekonomskih tokova, a ne kao prihod (dobit) ili rashod (gubitak).

4.39 Dragocenosti su proizvedena sredstva koja nisu primarno kori�ćena za proizvodne svrhe ili potro�nju, ali su smatrana sredstvima očuvanja vrednosti tokom vremena.

4.40 Neproizvodna sredstva su sredstva koja su neophodna u proizvodnji, a koja sama nisu bila proizvedena, kao �to je zemlji�te, podzemni resursi prirodnih bogatstava i određena nematerijalna sredstva.

5. Transakcije u finansijskim sredstvima i obavezama

4.41 Treći deo u Tabeli 4.1 bele�i finansijske transakcije koje predstavljaju transakcije koje menjaju udeo vlasni�tva dr�ave nad finansijskim sredstvima i obavezama. Finansijska sredstva su u uglavnom potra�ivanja prema ostalim institucionalnim jedinicama i zbog toga imaju protivstavke u obavezama. 18 (transakcije u finansijskim sredstvima i obavezama su opisane u Poglavlju 9).

4.42 Transakcije u finansijskim sredstvima mogu biti klasifikovane na veći broj načina; zbog lakoće prezentacije Tabela 4.1 prikazuje samo klasifikaciju finansijskih sredstava prema tome da li su protivstavke u obavezama preuzete od strane rezidenta (u tabeli prikazana kao «domaći») ili od strane nerezidenata (inostrani) i obrnuto radi klasifikacije obaveza.

4.43 U sistemu GFS-a postoje druge dve klasifikacije finansijskih transakcija. Prva klasifikacija je zasnovana na vrsti finansijskog instrumenta koji je uključen u transakciju. Kategorije su monetarno zlato i specijalna prava vučenja (SPV), valuta i depoziti, zajmovi, obveznice osim akcija, akcije i ostali kapital, tehničke rezerve osiguranja, finansijski derivati i ostale tekuće obaveze/tekuća potra�ivanja (vidi Tabelu 9.1 u Poglavlju9). Druga klasifikacija je zasnovana na dopunskom sektoru finansijskog instrumenta. To jest, obaveze su klasifikovane prema tome da li je trenutni vlasnik dopunskog finansijskog sredstva finansijska korporacija, nefinansijska korporacija, domaćinstvo, i tako dalje (vidi Tabelu 9.2 u Poglavlju 9).

18 Monetarno zlato i SPV (specijalna prava vučenja, MMF) su izuzeci po tome �to su oni finansijska sredstva koja nisu potra�ivanja prema ostalim jedinicama.

41


4.44 Uop�teno, transakcije u obavezama mogu biti klasifikovane na isti način kao transakcije u finansijskim sredstvima. Jedna dodatna klasifikacija koja bi mogla biti uključena je da li je dospeće obaveze pro�lo i da li je plaćanje zaostalo. Prikazivanjem smanjenja u obavezama kada je dospelo za plaćanje i odgovarajućeg povećanja u odvojenim obavezama, akumulacija amortizovanih du�ničkih zaostalih plaćanja mo�e biti naznačena kao izvor finansiranja. Takav tretman je u vi�e detalja obja�njen u Dodatku 2.

4.45 Moguća dodatna klasifikacija finansijskih sredstava je po tome da li je nabavljena ili je njome raspolagano u svrhu javne politike ili upravljanja likvidno�ću. Ova odlika nije uključena u Izve�taju o poslovanju dr�ave, ali je kori�ćena u definisanju ukupnog bilansa, Crte� 4.1. Sredstva u vezi sa merama politike mogu biti nabavljena iz većeg broja razloga, kao �to je izgradnja novih industrijskih grana, pomoć nezdravim dr�avnim preduzećima ili pomoć posebnim poslovnim aktivnostima koje trpe ekonomske probleme. Takve transakcije mogu uzimati veliki broj oblika, uključujući zajmove, hartije od vrednosti sa pravom uče�ća u dobiti i oblik du�ničkih finansijskih instrumenta. S obzirom da često postoji subvenciona komponenta takvih transakcija, korisno ih je identifikovati u posebnim kategorijama tako da bi za neke analize mogli biti tretirani kao tokovi sa sličnim karakteristikama prihoda i rashoda.19 Za sve ostale transakcije u finansijskim sredstvima sepretpostavlja da su usmerene ka ciljevima operativnog upravljanja likvidno�ću. To jest, sredstva su nabavljena kako bi se napravila stopa povraćaja po tr�i�nim uslovima, dok se u isto vreme zadr�avaju dovoljna sredstva u cilju finansiranja dnevnih aktivnosti.

Tabela 4.2: Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine ⌂

GOTOVINSKI TOKOVI IZ OPERATIVNIH AKTIVNOSTI:

GOTOVINSKI PRIHODI IZ OPERATIVNIH AKTIVNOSTI Porezi Socijalni doprinosi Donacije Ostali prihodi

GOTOVINSKE ISPLATE IZ OPERATIVNIH AKTIVNOSTI Nadoknade za zaposlene Kupovina dobara i usluga Kamata Subvencije Donacije Socijalna davanja Ostale isplate

Neto gotovinski prilivi iz operativnih aktivnosti

GOTOVINSKI TOKOVI IZ INVESTICIJA U NEFINANSIJSKA SREDSTVA:

KUPOVINE NEFINANSIJSKIH SREDSTAVA Osnovna sredstva Strate�ke zalihe Dragocenosti Neproizvedena sredstva

PRODAJE NEFINANSIJSKIH SREDSTAVA Osnovna sredstva Strate�ke zalihe Dragocenosti Neproizvedena sredstva

Neto gotovinski odlivi iz investicija u nefinansijskim sredstvima

GOTOVINSKI SUFICIT/DEFICIT 1

GOTOVINSKI TOKOVI IZ FINANSIRANJA AKTIVNOSTI:

NETO NABAVKA FINANSIJSKIH SREDSTAVA OSIM GOTOVINSKIH

Domaća Inostrana

NETO NASTALE OBAVEZE Domaće Inostrane

Neto gotovinski prilivi iz finansiranja aktivnosti

NETO PROMENA U ZALIHAMA GOTOVINE 2

1 Neto gotovinski priliv iz operativnih aktivnosti umanjenih za neto gotovinske odlive iz investicija u nefinansijskim sredstvima. 2 Gotovinski suficit/deficit uvećan za neto gotovinski priliv iz finansijskih aktivnosti.

F. Dr�avne gotovinske operacije ⌂

4.46 Dok je sa jedne strane po�eljno bele�iti tokove po obračunskoj osnovi, informacija o sredstvima i upotrebi gotovine je va�na u proceni likvidnosti op�teg dr�avnog sektora. Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine (Tabela 4.2) pokazuje ukupnu količinu gotovine stvorene ili absorbovane od strane (1) tekućih operacija, (2) transakcija u nefinansijskim sredstvima, i (3) transakcija koje uključuju finansijska sredstva iobaveze osim same gotovine. Neto promena u gotovinskoj poziciji dr�ave je suma neto primljene gotovine iz ove tri vrste izvora.

19 Neto nabavka finansijskih sredstava u svrhe mera politike u GFS-u iz 1986. godine je nazvana «kreditiranje minus otplate» i često je bila spominjana kao «neto kreditiranje». Ovi pojmovi ne bi trebali biti pome�ani sa pojmom «neto kreditiranje/zadu�ivanje» koji je kori�ćen u ovom priručniku.

42

Analitički okvir

4.47 Gotovina se odnosi na gotovinu u ruci i gotovinske ekvivalente. Gotovina u ruci se odnosi na posedovane novčanice i metalni novac i depozite u bankama i drugim finansijskim institucijama koji se vraćaju na zahtev. Gotovinski ekvivalenti su visoko likvidne investicije koje se lako mogu konvertirati u gotovinu u ruci po opciji dr�ave i prekoračenja kredita koji se smatraju integralnim delom operacija gotovinskog menad�menta.

4.48 Za razliku od Izve�taja o poslovanju dr�ave zasnovanog na obračunskoj osnovi (Tabela 4.1), Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine (Tabela 4.2) odra�ava gotovinsko bele�enje. Ovo u su�tini znači da su transakcije predstavljene kada je gotovina primljena ili kada su gotovinske isplate učinjene. Dodatna korisna informacija je nabavljena iz analize razlika između Tabela 4.1 i 4.2. Postoje dve op�te kategorije transakcija koje su bele�ene u Tabeli 4.1 ali ne i u Tabeli 4.2:

� Transakcije koje će u budućnosti biti izmirene u gotovini. Sa obračunskim bele�enjem kupovina dobara i usluga je prepoznata kada se vlasni�tvo nad dobrima promeni ili kada se pru�e usluge. S tim u vezi gotovinska plaćanja se mogu ne destiti sve do sledećeg računovodstvenog perioda, a u tom slučaju ne bi bila uključena u Tabelu 4.2 u istom periodu u kom se pojavljuje u Tabeli 4.1. Na sličan način, prihod mo�e biti primljen u gotovini pre nego �to je zarađen predajom dobara i usluga kupcu. Takođe mogu postojati transakcije u sredstvima i obavezama koje će biti izmirene u budućim periodima u gotovini, kao �to je pripisivanje kamata na osnovu amortizacije umanjenja na obveznicu bez anuiteta ili drugu umanjenu obveznicu.

� Transakcije koje nisu gotovinske po njihovoj prirodi. Potro�nja osnovnih sredstava, obračunate transakcije, trampa i ostale transakcije u naturi mogu jedino biti negotovinske transakcije.

Tabela 4.3: Izve�taj ostalih ekonomskih tokova ⌂

PROMENE U NETO VREDNOSTI KOJE REZULTUJU IZ OSTALIH EKONOMSKIH TOKOVA

NEFINANSIJSKA SREDSTVA Dobiti kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti Ostale promene obima

FINANSIJSKA SREDSTVA Dobiti kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti Ostale promene obima

OBAVEZE Dobiti kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti Ostale promene obima

G. Izve�taj ostalih ekonomskih tokova ⌂

4.49 Tabela 4.3, Izve�taj ostalih ekonomskih tokova predstavlja uticaj na dr�avne neto vrednosti koje nisu rezultat dr�avnih transakcija. One su klasifikovane kao promene bilo u vrednosti ili obimu sredstava, obaveza i neto vrednosti. Bilansna stavka ovog izve�taja je promena u neto vrednosti kao rezultat ostalih ekonomskih tokova (ostli ekonomski tokovi su opisani u Poglavlju 10).

4.50 Promene u vrednosti sredstava, obaveza i neto vrednosti uzrokovane samo cenovnim efektima su nazivane dobitima kao rezultatom promena vrednosti hartija od vrednosti. One mogu rezultirati iz promena op�teg nivoa cena ili relativnih cena. Promene deviznog kursa će takođe uzrokovati promene vrednosti finansijskih sredstava i obaveza koje su određene stranom valutom.

4.51 Promene u obimu sredstava i obaveza osim iz transakcija se mogu javljati iz većeg broja razloga. Mogu biti opisani kao da rezultiraju iz vanrednih ili neočekivanih slučaja, iz uobičajenih događaja ili iz reklasifikacija. � Vanredni ili neočekivani slučajevi uključuju gubitke uzrokovane zemljotresima, poplavama, po�arima, vetrovima, ratovima i drugim katastrofama. Oni takođe uključuju nenaplative dugove koji su otpisani od strane kreditora, nekompenzovane zaplene, napu�tanja proizvodnih kapaciteta pre nego �to je izgradnja zavr�ena, nepredviđene zastarelosti sredstava, nepredviđena uni�tavanja osnovnih sredstava uzrokovana zagađenjem i vanredne gubitke u zalihama.

� Redovni događaji uključuju otkrivanje podzemnog bogatstva, crpljenje podzemnog bogatstva njegovom eksploatacijom, registraciju patenata, promene u obavezama penzionog plana sa definisanim davanjima koje su uzrokovane promenama u predviđenim davanjima, obele�avanje znamenitosti kao istorijskog spomenika i prirodni rast neuzgajanih biolo�kih izvora.

� Reklasifikacije se de�avaju kada deo op�te dr�avne jedinice počne da vr�i operacije sa dovoljnom nezavisno�ću tako da je klasifikovana kao kvazi-preduzeće, a kada je op�ta dr�avna

43


jedinica konvertovana u javno preduzeće ili obrnuto, usled promene u njenim operacijama ili usled cena koje naplaćuje za svoje usluge i kada postoji promena strukture ili spajanje op�tih dr�avnih jedinica i javnih preduzeća. U tim slučajevima sredstva i obaveze mogu biti dodati ili oduzeti iz bilansa stanja op�teg dr�avnog sektora.

H. Bilans stanja ⌂

4.52 Bilans stanja je prikazan u Tabeli 4.4. Ono predstavlja zalihe sredstava i obaveza na kraju računovodstvenog perioda. Takođe je uključena i neto vrednost, definisana kao ukupna sredstva umanjena za ukupne obaveze. Promena u neto vrednosti je preferiran pokazatelj procene odr�ivosti fiskalnih aktivnosti.

4.53 Mo�e biti te�ko pripojiti tr�i�ne vrednosti nekim dr�avnim nefinansijskim sredstvima, a određene analize su fokusirane samo na finansijska sredstva op�teg dr�avnog sektora pre nego na njena ukupna sredstva. Kao rezultat toga, neto finansijska vrednost, takođe predstavljena u Tabeli 4.4 je definisana kao ukupna finansijska sredstva umanjena za ukupne obaveze.

1. Dr�avna sredstva

4.54 Sredstva uključena u bilans stanja op�teg dr�avnog sektora su sredstva nad kojima op�te dr�avne jedinice imaju vlasnička prava i od kojih mogu proizilaziti ekonomske koristi na osnovu njihovog posedovanja ili upotrebe tokom nekog vremenskog perioda. Isključena su sredstva koja nisu u vlasni�tvu ili nisu

kontrolisana od strane op�te dr�avne jedinice, kao i sredstva koja nemaju ekonomsku vrednost.

4.55 Kao �to je prikazano u Tabeli 4.4, sredstva su klasifikovana na isti način na koji su klasifikovane transakcije u sredstvima. Sredstva su ili finansijska ili nefinansijska. Nefinansijska sredstva su dalje klasifikovana kao osnovna sredstva, zalihe, dragocenosti ili neproizvedena sredstva. Finansijska sredstva su klasifikovana po rezidentnosti druge strane učesnice i po vrsti instrumenta. Finansijska sredstva takođe mogu biti klasifikovana po sektoru druge strane učesnice(klasifikacija sredstava je opisana u Poglavlju 7).

2. Dr�avne obaveze

4.56 Obaveze su obligacije obezbeđivanja ekonosmke vrednosti drugoj institucionalnoj jedinici. Većina klasifikacija koje se primenjuju na finansijska sredstva se takođe primenjuju na obaveze. Tabela 4.4 pokazuje klasifikaciju prvo po rezidentnosti a onda po vrsti instrumenta (klasifikacija obaveza je opisana u Poglavlju 7).

I. Dodatne zbirne mere fiskalne politike ⌂

4.57 U zavisnosti od ciljeva analize koja se sprovodi vrlo je verovatno da će varijable i bilansne stavke osim onih koje su uključene u osnovne tabele okvira GFS-a biti korisne. Neki od najva�nijih indikatora koji će vrlo verovatno biti kori�ćeni su opisani u Crte�u 4.1.

44

Analitički okvir

Tabela 4.4: Bilans stanja ⌂ Početni bilans stanja Zaključni bilans stanja

NETO VREDNOST

NEFINANSIJSKA SREDSTVA Osnovna sredstva Zalihe Dragocenosti Neproizvedena sredstva

FINANSIJSKA SREDSTVA

Domaća Valuta i depoziti Obveznice osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća potra�ivanja

Inostrana Valuta i depoziti Obveznice osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća potra�ivanja

Monetarno zlato i SPV

OBAVEZE

Domaće Valuta i depoziti Obveznice osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital (samo javna preduzeća) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

Inostrane Valuta i depoziti Obveznice osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital (samo javna preduzeća) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

45


Crte� 4.1: Analitičke mere fiskalne politike ⌂

U svrhu makroekonomske analize, analitičke mere fiskalne politike uključuju tri osnovna bilansa u sistemu GFS-a, ostale bilanse kori�ćene od strane različitih institucija (uključujući MMF), i ostale va�ne makroekonomske mere tokova i zaliha. Ove varijable bi se mogle primenjivati na različite nivoe vlasti, op�ti dr�avni sektor ili na javni sektor.

Osnovni bilansi GFS-a Neto/bruto operativni bilans

Neto kreditiranje/zadu�ivanje

Gotovinski suficit/deficit

neto operativni bilans jednak je prihodu koji je umanjen za rahod. Bruto operativni bilans jednak je prihodu koji je umanjen za rashod osim potro�nje osnovnih sredstava

neto operativni bilans umanjen za neto nabavku nefinansijskih sredstava (ili bruto operativni bilans umanjen za neto nabavku nefinansijkih sredstava koji takođe isključuje potro�nju osnovnih sredstava). Neto kreditiranje/zadu�ivanje je takođe jednako neto nabavci finansijskih sredstava umanjenih za neto preuzete obaveze

neto gotovinski priliv iz operativnih aktivnosti umanjenih za neto gotovinski odliv iz investicija u nefinansijska sredstva

Ostali bilansi Ukupni fiskalni bilans

Ukupni usklađen fiskalni bilans

Ukupni primarni bilans

Primarni operativni bilans

Bruto u�tede

neto kreditiranje/zadu�ivanje usklađeno kroz dodatno razvrstavanje transakcija u sredstvima i obavezama koji su smatrani upotrebnim u svrhu mera javne politike. Pre svega, svi prihodi na osnovu privatizacije (uključujući prodaju osnovnih sredstava) bi bili uključeni kao finansijske stavke; a subvencije date u obliku zajmova bi bile prepoznate kao rashod1

ukupni fiskalni bilans (ili neto kreditiranje/zadu�ivanje) usklađen da isključi neke ili sve prihodne donacije, određene aktivnosti enklava kao �to je naftni sektor, odnosno velike i retke transakcije koje mogu deformisati fiskalne analize1

ukupni fiskalni bilans plus neto kamatni tro�ak

neto operativni bilans plus neto kamatni tro�ak

bruto operativni bilans umanjen za neto potra�ivе transferе kapitala, uključujući neto kapitalne donacije i kapialne poreze (GFS kodovi 1133 i 1135)

Ostale makroekonomske varijable Fiskalno opterećenje

Ukupni rashodi

Sastav ukupnih rashoda

Rashodi finalne dr�avne potro�nje

Bruto investicije

Bogatstvo i dug Stanje neto bogatsva

Stanje neto finansijskog bogatsva

Bruto pozicija duga

Uslovna odgovornost

poreski prihodi plus obavezni doprinosi socijalnog osiguranja (kao procenat BDP-a)

tro�kovi plus neto nabavka nefinansijskih sredstava (isključujući varijable, ako je moguće)

disagregacija ukupnih rashoda kroz funkcionalnu klasifikaciju (KFD, vidi Poglavlje 6)

pribli�no dati na osnovu nadoknada za zaposlene, uključujući upotrebe dobara i usluga, uključujući potro�nju osnovnih sredstava, ne računajući prodaju dobara i usluga, računajući kupovine za direktne transfere domaćinstvima (uglavnom socijalna davanja u naturi)

nabavka minus raspolaganje nefinansijskim sredstvima (isključujući varijable, ako je moguće)

neto bogatsvo, koje je jednako ukupnim zalihama sredstava umanjenih za obaveze

ukupne zalihe finansijskih sredstava umanjenih za obaveze

zalihe svih obaveza izuzev akcija i ostalog kapitala i finansijskih derivata

zalihe eksplicitnih dr�avnih garancija (javni sektor) uključujući neto trenutnu vrednost obaveza planova socijanog osiguranja

1 Neto operativni bilans, gotovinski suficit/deficit i ostali bilansi bi mogli biti usagla�eni na sličan način.

46

5. Prihod ⌂

Ovo poglavlje defini�e koncept prihoda i opisuje njegovu klasifikaciju.

.

A. Prihod i njegove komponente ⌂

5.1 Prihod je povećanje u neto vrednosti koje rezultuje iz transakcija. Za jedinice op�te dr�ave, postoje četiri glavna izvora prihoda: porezi i ostali obavezni transferi nametnuti od strane dr�avnih jedinica, prihodi od imovine dobijeni iz vlasni�tva nad sredstvima, prodaje dobara i usluga i dobrovoljni transferi primljeni od ostalih jedinica.

5.2 Poreski prihod koji čini dominantni udeo prihoda za mnoge dr�avne jedinice se sastoji od obaveznih transfera op�tem dr�avnom sektoru. Određeni obavezni transferi kao �to su novčane kazne, kazne i većina doprinosa socijalnog osiguranja su isključeni iz poreskih prihoda. Povraćaji i ispravke pogre�no prikupljenih poreskih prihoda imaju izgled transakcije koja umanjuje neto vrednost dr�avne jedinice koja nameće poreze. Preciznije, oni su korekcije koja dozvoljavaju da prethodno bele�ena prekomerna povećanja neto vrednosti budu ispravljena. Kao takve, ove transakcije su tretirane kao negativni prihod.

5.3 Sve ostale vrste prihoda su često kombinovane u heterogenu kategoriju neporeskih prihoda. Međutim u ovom priručniku, ostale različite vrste prihoda su odvojeno identifikovane i uključuju socijalne doprinose, donacije, imovinske prihode, prodaje dobara i usluga i različite ostale prihode.

5.4 Socijalni doprinosi [GFS] 1 su stvarni ili nametnuti prihodi vr�eni od poslodavaca u korist njihovih zaposlenih ili od strane zaposlenih, samozaposlenih ili nezaposlenih lica u sopstvenu korist, a koji osiguravaju pravo na socijalna

1[GFS] ukazuje da ova stavka ima isti naziv ali drugačuju pokrivenost u odnosu na SNR iz 1993. godine.

davanja za ona lica koja vr�e uplate, za njihova izdr�avana lica, ili njihove naslednike. Doprinosi mogu biti obavezni ili dobrovoljni.

5.5 Donacije su neobavezni transferi koje dr�avna jedinica prima od druge dr�avne jedinice ili međunarodne organizacije. Kada je statistika sastavljena za op�ti dr�avni sektor, donacije ostalih domaćih dr�avnih jedinica bi bile eliminsane u konsolidaciji na način da se samo donacije dobijene od stranih zemalja i međunarodnih organizacija pojavljuju. Donacije mogu biti klasifikovane kao kapitalne ili tekuće i mogu biti primljene u gotovini ili u naturi.

5.6 Imovinski prihod [GFS] se stvara kada op�ta dr�avna jedinica postavlja na raspolaganje drugim jedinicama finansijska sredstva odnosno neproizvedena sredstva. Kamate, dividende i rente predstavljaju najznačajniju komponentu ove kategorije.

5.7 Prodaje dobara i usluga uključuju prodaje koje vr�e tr�i�ne ustanove, zatim administrativne takse, nepredviđene prodaje koje vr�e netr�i�ne ustanove, kao i obračunate prodaje dobara i usluga. Neke administrativne takse su toliko visoke i nedvosmisleno prevazilaze nivo cene usluge koja se pru�a. Takve takse su klasifikovane kao porezi.

5.8 Prodaje dobara i usluga su bele�ene kao prihod bez umanjenja rashoda bele�enog u stvaranju tog prihoda. Sasvim je moguće da op�ta dr�avna jedinica proda svoj proizvod po cenama koje su manje u odnosu na tro�kove proizvodnje. Kao i netr�i�ni proizvođači, većina op�tih dr�avnih jedinica distribuira svoje proizvode bez naplaćivanja tro�kova ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane. U ovim slučajevima, neto vrednost jedinice se umanjila jer je tro�ak proizvodnje veći od prihoda dobijenog iz prodaje dobara i usluga u pitanju. Međutim u �irem smislu, op�ta dr�avna jedinica je viđena

47


kao da je odlučila da proizvede dobra ili usluge u cilju sprovođenja mera javne politike, kao i nametanja nekih taksi ili prodaje nekih stavki umesto njihovog davanja u poklon, kao i preuzimanja nekih tro�kova ili eliminacije nekih prekomernih tra�nji koje bi u suprotnom bile prisutne. Po ovome, resursi su već određeni, a takse ili prihodi od prodaja predstavljaju povećanje u neto vrednosti jedinice.

5.9 Ostale vrste neporeskih prihoda koje mogu biti primljene su novčane kazne, kazne, gubici, namirenja obaveza koja proističu iz sudskih procesa, dobrovoljni transferi osim iz donacija, prodaje postojećih dobara uključujući kori�ćena vojna sredstva.

5.10 Raspolaganje nefinansijskim sredstvima osim inventara, preko prodaje ili trampe, ne utiče na neto vrednost i ove transakcije nisu smatrane prihodom. One su transakcije u nefinansijskim sredstvima kao �to je opisano u Poglavlju 8.

5.11 Fiskalna analiza često koristi koncept «fiskalnog opterećenja» koji predstavlja količinu obaveznog transfera nametnutog od strane jedinica op�teg dr�avnog sektora u odnosu na ostatak privrede. Iako nije deo klasifikacije prihoda, mo�e biti pribli�no određen sumom poreskih prihoda i doprinosa socijalnog osiguranja. U zavisnosti od analitičkih ciljeva, ukoliko nadnacionalna organizacija takođe nameće obevezne transfere mo�e postojati potreba da oni budu dodati. U meri u kojoj dobrovoljni doprinosi socijalnog osiguranja postoje, oni bi trebali biti oduzeti. Novčane kazne, kazne i gubici su obavezni transferi ali obično nisu deo fiskalnog opterećenja.

B. Klasifikacija i bele�enje prihoda ⌂

5.12 Prihod se sastoji od heterogenih elemenata. S tim u vezi, elementi su klasifikovani prema različitim kategorijama u zavisnosti od vrste prihoda. Za poreze je klasifikacioni plan uglavnom određen na osnovi na kojoj je porez nametnut. Donacije su klasifikovane po izvoru iz kojeg je prihod proistekao, a imovinski prihod je klasifikovan po vrsti prihoda. Potpuni klasifikacioni sistem je prikazan u Tabeli 5.1.

5.13 Prihod bi trebao biti bele�en na obračunskoj osnovi koja nastaje kada se dese aktivnosti, transakcije i ostali događaji koji stvaraju potra�ivanja prema porezima ili drugim vrstama prihoda. Primena op�teg pravila na različite vrste prihoda je prikazano kao obavezno u svakom delu klasifikacije.

5.14 Sa izuzetkom poreza i socijalnih doprinosa, količina prihoda koja treba biti bele�ena je celokupna količina na koju jedinica op�te dr�ave ima bezuslovno potra�ivanje. Kao �to je prikazano u Poglavlju 3, količina bele�enih poreza i socijalnih doprinosa mora uzimati u obzir činjenicu da dr�avna jedinica koja prima prihod obično nije strana u transakciji ili u drugom događaju koji stvara obavezu plaćanja poreza ili socijalnih doprinosa. Posledično, mnoge od ovih transakcija i događaja konstantno be�e pa�nji poreskih vlasti. Količina poreskih prihoda i prihoda iz doprinosa socijalnog osiguranja bi trebali isključivati količine koje bi verovatno mogle biti primljene iz takvih nebele�enih događaja da je dr�ava znala za njih. Drugim rečima, samo oni porezi i doprinosi socijalnog osiguranja koji su bele�eni poreskim procenama i izjavama, carinskim deklaracijama i sličnim dokumentima su smatrani prihodnim u korist dr�avne jedinice.

5.15 Pored ovoga, uobičajeno je da neki procenjeni porezi i socijalni doprinosi nikad ne budu prikupljeni. Bilo bi neprikladno akumulirati prihod u iznosu u kojem dr�avna jedinica realno ne očekuje da prikupi. Na taj način, razlika između procena i očekivanih prikupljanja predstavlja potra�ivanje koje nema realnu vrednost i koje ne bi trebalo biti bele�eno kao prihod. Količina poreza i socijalnih doprinosa kojisu bele�eni kao prihod bi trebao biti iznos za koji je realno očekivati da će biti prikupljen. Međutim, stvarno prikupljanje semo�e desiti u kasnijem periodu, moguće dosta kasnijem.

5.16 Nije uvek jasno da li je obavezni transfer porez ili doprinos socijalnog osiguranja. Doprinosi socijalnog osiguranja uključuju sva obavezna plaćanja vr�ena od strane osiguranih lica ili njihovih poslodavaca u korist dr�avnih jedinica koje pru�aju socijalna davanja kako bi pravo na ta davanja bilo osigurano, a pod uslovom da su doprinosi nametnuti kao funkcija dohodaka, platnog spiska ili broja zaposlenih. Kada je dohodak kori�ćen kao pokazatelj bruto plata, kao za samozaposlena lica, prihodi su uključeni kao doprinosi socijalnog osiguranja. Dobrovoljni doprinosi takođe mogu biti plaćani kako bi se osiguralo pravo na osiguranje.

5.17 Obavezni transferi koji su nametnuti na drugim osnovama i predviđeni za potro�nju u socijalnom osiguranju su porezi i klasifikovani su na osnovu njihove određene poreske osnove. Primanja zasnovana na neto dohotku koji je personalizovan na osnovu korekcija pojedinačnih umanjenja ili izuzeća su klasifikovana kao porez na dohodak, čak i ako su označena za plaćanja davanja socijalnog osiguranja. Nametnuta obavezna plaćanja kao funkcija dohotka, zaposlenih ili broja zaposlenih koja ne osiguravaju pravo na socijalna davanja su klasifikovana kao porez na plate ili na radnu snagu.

48

Prihod

Tabela 5.1: Klasifikacija prihoda ⌂ 1 11 111 1111 1112 1113 112 113 1131 1132 1133 1134 1135 1136 114 1141 11411 11412 11413

1142 1143 1144 1145

11451 11452

1146 115 1151 1152 1153 1154 1155 1156 116 1161 1162

Prihod Porezi

Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Naplativi od pojedinca Naplativi od korporacija i ostalih preduzeća Neraspoređeni

Porezi na zaposlene i radnu snagu Porezi na imovinu

Periodični porezi na nepokretna dobra Periodični porezi na neto bogatstvo Porezi na imovinu, nasledstvo i poklone Porezi na finansijske i kapitalne transakcije Ostali neperiodični porezi na imovinu Ostali periodični porezi na imovinu

Porezi na dobra i usluge Op�ti porezi na dobra i usluge

Porezi na dodatu vrednost Porezi na promet Porezi na poslovni promet i ostali op�ti porezi na dobra i usluge

Akcize Dobiti fiskalnih monopola Porezi na posebne usluge Porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti

Porezi na motorna vozila Ostali porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti

Ostali porezi na dobra i usluge Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije

Carina i ostale uvozne carinske da�bine Porezi na izvoz Dobiti izvoznih ili uvoznih monopola Dobiti iz trgovine deviznim sredstvima Porezi iz trgovine deviznim sredstvima Ostali porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije Ostali porezi Naplativi isključivo od poslovanja Naplativi od drugih osim od poslovanja ili neidentifikovani

12 121 1211 1212 1213 1214 122 1221 1222 1223 13 131 1311 1312 132 1321 1322 133 1331 1332 14 141 1411 1412 1413 1414

1415 142 1421 1422 1423 1424 143 144 1441 1442 145

Socijalni doprinosi [GFS] Doprinosi socijalnog osiguranja

Doprinosi zaposlenih Doprinosi poslodavaca Doprinosi samozaposlenih ili nezaposlenih Neraspoređeni doprinosi

Ostali socijalni doprinosi Doprinosi zaposlenih Doprinosi poslodavaca Obračunati doprinosi

Donacije Od stranih dr�ava

Tekuće Kapitalne

Od međunarodnih organizacija Tekuće Kapitalne

Od ostalih op�tih dr�avnih jedinica Tekuće Kapitalne

Ostali prihodi Prihod na imovinu [GFS] Kamata [GFS]

Dividende Povlačenje iz prihoda kvazi-preduzeća Prihod od imovine pripisan nosiocu polise osiguranja Rente

Prodaje dobara i usluga Prodaje vr�ene od strane tr�i�nih ustanova Administrativne takse Nepredviđene prodaje koje vr�e netr�i�ne ustanove Obračunate prodaje dobara i usluga

Novčane kazne, kazne i gubici Dobrovoljni transferi osim donacija Tekući

Kapitalni Razni i neidentifikovani prihodi

1. Porezi (11) 2

5.18 U sistemu GFS-a i SNR-u iz 1993. godine, pokrivenost, određivanje vremena i procena poreskih prihoda su identični, alise klasifikacioni sistemi razlikuju. SNR iz 1993. godine ima odredbe za sastavljanje (i) poreza na proizvodnju i uvoz; (ii) tekućih poreza na prihod, bogatstva itd.; i (iii) kapitalnih poreza. Pristup koji je usvojen u sistemu GFS-a je da se porezi klasifikuju uglavnom na osnovi na kojoj je porez nametnut. Porezi su grupisani u �est glavnih kategorija: (i) porezi na

2Brojevi u zagradama nakon svake klasifikacije su GFS-ovi klasifikacioni kodovi. Dodatak 4 pru�a sve klasifikacione kodove koji se koriste u sistemu GFS-a.

dohodak, dobit i kapitalnu dobit; (ii) poreze na plate i radnu snagu; (iii) poreze na imovinu; (iv) poreze na dobra i usluge; (v) poreze na međunarodnu trgovinu i transakcije; i (vi) ostale poreze. Granice između ovih kategorija nisu uvek jasne, ali tekst pru�a dodatna obja�njenja u problematičnim slučajevima.

5.19 Obično, označavanje poreza za određenu upotrebu ne utiče na ovu klasifikaciju. Izuzetak je razlikovanje između poreza na plate i radnu snagu i doprinose socijalne za�tite. Ako je prihod određen za upotrebu u planovima socijalnog

49


osiguranja, onda se smatra doprinosom socijalnog osiguranja. Inače se smatra porezom na plate i radnu snagu. 5.20 Klasifikacija poreza u ovom priručniku je prilično slična klasifikaciji koja se koristi u Statistici prihoda, godi�njoj publikaciji Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Dve osnovne razlike su da su u Statistici prihoda obavezni doprinosi socijalnog osiguranja tretirani kao porezi, a da su kategorije poreza na dobra i usluge i porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije kombinovane u jedinstvenu kategoriju.

5.21 Porezi i ostali obavezni transferi bi trebali biti bele�eni kada se dese aktivnosti, transakcije ili ostali događaji koji stvaraju dr�avna potra�ivanja na ime poreza ili ostalih plaćanja. Ovog puta nije neophodno bele�iti vreme u kojem se događaj oporezivanja de�ava. Na primer, obaveza plaćanja poreza na kapitalnu dobit se obično de�ava kada se imovina proda, a ne kada se njena vrednost poveća.

5.22 Poreski povraćaji su uop�teno tretirani kao negativni porezi. Povraćaji su korekcije na ime pretplaćivanja. Oni su vezani za period u kojem se događaj koji je stvorio pretplatu desio. U slučaju vrste poreza na dodatu vrednost, poreskim obveznicima, osim krajnim korisnicima, je obično dozvoljeno da povrate plaćene poreze na kupovine. Ako ovaj povraćaj prevazilazi poreze plaćene od strane tog poreskog obveznika, neto povraćaj je tretiran kao negativni porez.

5.23 Poreski krediti su oduzimljivi u iznosu u odnosu na poreze koji bi inače bili naplativi. Neke vrste kredita mogu rezultovati tako da dr�avna jedinica vr�i neto plaćanja poreskom obvezniku. Takva neto plaćanja su pre tretirana kao tro�ak nego kao negativni porez. 5.24 U nekim slučajevima, jedna dr�avna jedinica ubira poreze, a onda prenosi deo ili ukupni iznos na drugu dr�avnu jedinicu. U zavisnosti od aran�mana, porezi koji su preneti na drugu dr�avnu jedinicu mogu biti pripisani kao poreski prihod te jedinice, ili mogu biti bele�eni kao poreski prihod jedinice koja ubira poreze i kao donacija koju ta jedinica pru�a drugoj.

5.25 Uop�teno, porez je pripisan dr�avnoj jedinici koja (a) sprovodi vlast nametanja poreza (bilo kroz osnovnu ili delegiranu vlast), (b) ima krajnje diskreciono pravo da određuje i menja poresku stopu, i (c) ima krajnje diskreciono pravo nad upotrebom tih fondova.

5.26 Kada je iznos prikupljen od strane jedne dr�avne jedinice u korist druge, i kada druga dr�avna jedinica ima autoritet da nameće poreze, da određuje i menja njihovu stopu i da određuje

upotrebu tih prihoda, onda se prva jedinica pona�a kao agent druge, a porez je pripisan. Bilo koji iznos koji je zadr�an kao provizija na ime ubiranja bi trebao biti tretiran kao plaćanje za uslugu. Svaki drugi iznos zadr�an od strane jedinice koja ubira porez, kao �to je pod aran�manom poreskog deljenja, bi trebao biti tretiran kao tekuća donacija. Ako je jedinici koja ubira porez delegirana vlast da određuje i menja poresku stopu, kao i da određuje finalnu upotrebu prihoda, onda bi prikupljen iznos trebao biti tretiran kao poreki prihod ove jedince.

5.27 Tamo gde različite vlasti zajednički i podjednako učestvuju u određivanju poreske stope i zajednički i podjednako odlučuju o raspodeli prihoda gde nijedna pojedinačna vlast nema vrhovni nadglasački autoritet, onda su poreski prihodi dodeljeni svakoj vlasti na osnovu njihovih uče�ća u dobiti. Ako aran�man dozvoljava jednoj dr�avnoj jedinici da sprovodi vrhovni nadglasački autoritet, onda su svi poreski prihodi dodeljeni toj jedinici.

5.28 Takođe mogu postojati okolnosti gde je porez nametnut ustavnim ili drugim autoritetom jedne dr�ave, ali ostale vlasti pojedinačno nameću poreske stope u oblasti njihove nadle�nosti i pojedinačno odlučuju o upotrebi prihoda prikupljenog poreza iz oblasti svoje nadle�nosti. Prihodi prikupljenih poreza u svakoj od pojedinačnih nadle�nosti vlasti su pripisani kao poreski prihodi te vlasti.

a. Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111)

5.29 Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit su obično nametnuti na (i) plate, dohotke, napojnice, honorare, takse, povlastice i ostale nadoknade na ime radnih usluga; (ii) kamate, dividende, rente i prihode od autorskih prava; (iii) kapitalne dobitke i gubitke, uključujući raspodele kapitalne dobiti invensticionih fondova; (iv) profite preduzeća, partnerstava, isključiva prava vlasni�tva, posede i uzajamne fondove; (v) oporezive delove socijalnog osiguranja, penzije, anuitete, �ivotno osiguranje i ostale raspodele penzionih računa; i (vi) razne druge prihodne stavke.

5.30 Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit su pripisani ili pojedincima (1111) ili korporacijama i ostalim preduzećima (1112). Kada informacija koja je potrebna kako bi se odredilo da li porezi trebaju biti pripisani jednoj od ovih kategorija nije na raspolaganju, porezi su pripisani kao neraspoređeni (1113). Porezi na prihod od imovine su tretirani kao porezi pripisani pojedincima. Porezi na prihod neprofitnih jedinica su tretirani kao porezi na preduzeća. Porezi na prihod na uzajamne fondove su tretirani kao porezi na pojedince kada su krajnji korisnici pojedinci, a kao porezi na preduzeća u suprotnom slučaju.

50

Prihod

5.31 Ovi porezi mogu biti nametnuti na ime stvarnih ili procenjenih dohodaka i dobiti i na ostvarenu ili neostvarenu kapitalnu dobit. Iznos dohotka koji se oporezuje je obično manji od bruto iznosa jer su dozvoljena različita umanjenja. Porez na dobit je nametnut na prihod od kojeg su oduzeta zakonom predviđena umanjenja.

5.32 U su�tini, porez na dohodak i socijalni doprinosi zasnovani na dohotcima bi trebali biti pripisani periodu u kom je dohodak napravljen, čak iako mogu postojati značajna odlaganja između zavr�etka računovodstvenog perioda i vremena u kojem je moguće utvrditi stvarnu obavezu poreskog obveznika. Međutim u praksi, određena fleksibilnost je dozvoljena. Posebno, a kao praktična devijacija od op�teg pravila, porezi na dohodak koji su umanjeni na samom izvoru, kao �to su porezi zasnovani na tehnici poreza po odbitku i redovne pretplate poreza na dohodak mogu biti bele�eni u onom periodu u kome su uplaćivani, a konačna poreska obaveza na ime dohotka mo�e biti bele�ena u periodu u kom je obaveza utvrđena.

5.33 Porezi na dohodak su obično nametnuti na primanja koja su zarađena tokom celokupne godine. Ako se sastavlja mesečna ili kvartalna statistika, indikatori sezonskih aktivnosti ili drugi adekvatni indikatori mogu biti kori�ćeni kako bi se odredila ukupna godi�nja suma.

5.34 U sistemima objedinjavanja poreza na dobit preduzeća, akcionari su u potpunosti ili delimično oslobođeni njihove obaveze plaćanja poreza na dohodak od dividendi koji je plaćen od strane preduzeća iz prihoda na koji se plaća porez na dobit preduzeća. Olak�ica se obično naziva poreski kredit iako je to zapravo sredstvo alokacije poreza između poreskih obveznika. Ako olak�ica prevazilazi ukupnu poresku obavezu akcionara, vi�ak mo�e biti isplaćen akcionaru. Zbog toga �to je �poreski kredit� integralni deo sistema objedinjavanja poreza na dobit preduzeća, neto plaćanje akcionarima je tretirano kao negativni porez pre nego kao rashod. Ovaj tretman se razlikuje od op�teg tretmana poreskih kredita opisanog u paragrafu 5.23. Ukupni porez koji je plaćen od strane preduzeća je pripisan preduzećima (1112), a krediti su pripisani akcionarima.

b. Porez na zaposlene i radnu snagu (112)

5.35 Ova kategroja se sastoji od poreza koji su prikupljeni od poslodavaca ili samozaposlenih lica bilo kao udeo u veličini broja zaposlenih ili kao utvrđena suma po osobi i koji nisu predviđeni za planove socijalnog osiguranja. Plaćanja koja su označena za planove socijalnog osiguranja su klasifikovana kao doprinosi socijalnog osiguranja (121).

c. Porezi na imovinu (113)

5.36 Ova stavka uključuje poreze na upotrebu, vlasni�tvo ili prenos bogatstva. Na ove poreske zahteve u redovnim intervalima mogu biti pru�ane olak�ice, a one mogu biti jednokratne ili pru�ane u slučaju promene vlasni�tva.

5.37 Porezi na vlasni�tvo ili upotrebu određenih vrsta imovina su često zasnovani na vrednosti imovine u određenom trenutnku, ali su smatrani da se akumuliraju konstantno tokom celokupne godine ili dela godine u kojem se imovina nalazi u vlasni�tvu. Porezi na prenos bogatstva su bele�eni u vreme transfera, a određeni porezi na imovinu ili kori�ćenje imovine su bele�eni u određenom trenutku, kao �to je jednokratni porez na neto bogatstvo.

5.38 Sledeći porezi su slični porezima na imovinu ali su klasifikovani na drugim mestima: porezi na nepokretna dobra koji su nametnuti na osnovu pretpostavljenog neto prihoda su bele�eni kao porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111).

� Porezi na uporetbu imovine kao mesta boravka, gde je porez naplativ od vlasnika ili stanara, a naplativ iznos je rezultat personalnih okolnosti korisnika kao �to je dohodak ili broj izdr�avanih lica, su tretirani kao porez na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111).

� Porezi na izgradnju, pro�irenje ili unapređenje svih građevina i onih čija vrednost ili upotreba prevazilazi određeni prag, su uključeni u poreze na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

� Porezi na upotrebu sopstevenih sredstava u svrhu određenih poslovnih svrha, kao �to je prodaja alkohola, duvana ili mesa su bele�eni u kategoriji porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

� Porezi na eksploataciju zemlji�ta i podzemnih bogatstava koji nisu u vlasni�tvu dr�ave, uključujući poreze na iskopavanje i eksploataciju ruda i ostalih resursa, su bele�eni kao ostali porezi na dobra i usluge (1146). Plaćanja dr�avnoj jedinici kao vlasniku zemlji�ta i podzemnog bogatstva su bele�eni u grupi renta (1415). Plaćanja za licence za dozvole vr�enja eksploatacije zemlji�ta i podzemnih bogatstava su klasifikovani u porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

� Porezi na kapitalnu dobit rezultiraju iz prodaje vlasni�tva i uključeni su u porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111).

51


5.39 Porezi na imovinu su podeljeni na �est kategorija: periodični porezi na nepokretna dobra; periodični porezi na netobogatstvo; porezi na imovinu, nasledstvo i poklone; porezi na finansijske i kapitalne transakcije; ostali neperiodični porezi na imovinu; i ostali periodični porezi na imovinu.

5.40 Periodični porezi na nepokretna dobra (1131). Ova stavka pokriva poreze koji su redovno nametani na upotrebu ili vlasni�tvo nad nepokretnim dobrima koja uključuju zemlji�ta, zgrade i ostale građevine. Porezi mogu biti nametnuti na teret vlasnika, korisnika ili na jedne i druge. Iznos poreza je obično procenat od procenjene vrednosti dobra zasnovan na fiktivnom prihodu od iznajmljivanja, prodajne cene, kapitalizovanog prinosa ili neke druge karakteristike kao �to je veličina poseda ili lokacija. Za razliku od periodičnih poreza na neto bogatstvo (1132), preuzete obaveze proistekle na osnovu vlasni�tva obično nisu uzete u obzir u proceni ovih poreza.

5.41 Periodični porezi na neto bogatstvo (1132). Ova stavka pokriva poreze koji su redovno nametani na neto bogatstvo koje je obično definisano kao vrednost �irokog obima pokretnih i nepokretnih dobara umanjenih za pretrpljene obaveze na ime tih dobara.

5.42 Porezi na imovinu, nasledstvo i poklone (1133).3 Ova stavka pokriva poreze na transfere vlasni�tva u slučaju smrti i u slučaju poklona. Porezi na transfere vlasni�tva u slučaju smrti uključuju poreze na imovinu koji su obično zasnovani na veličini ukupnog poseda, a porezi na nasledstvo mogu biti određeni na osnovu iznosa koji korisnik prima, odnosno naspram njihovog odnosa sa preminulim. 5.43 Porezi na finansijske i kapitalne transakcije (1134). Ova stavka uključuje poreze na promene vlasni�tva, osim onih koji su određeni kao pokloni, nasledstvo ili razmena poseda. Takođe su uključeni porezi na izdavanje, kupovinu ili prodaju obveznica, porezi na čekove i druge oblike plaćanja i porezi koji su nametnuti na specijalne pravne transakcije kao �to je provera valjanosti ugovora i prodaja nepokretne imovine. Ova kategorija ne uključuje poreze na upotrebu dobara (deo 1145); poreze na kapitalnu dobit (deo 111); periodične poreze ne neto bogatstvo (1132); ostale neperiodične poreze na imovinu (1135);

3Ova kategorija je jedna od dve kategorije poreza koji su smatrani kapitalnim porezima po SNR-u iz 1993. godine. Druga kategorija su ostali neperiodični porezi na imovinu (1135). Kapitalni porezi su porezi koji su nametnuti u neredovnim i u veoma retkim intervalima na vrednost sredstava ili neto vrednost koje institucionalne jedinice poseduju ili na osnovu vrednosti sredstava koji su razmenjeni između institucionalnih jedinica kao rezultata nasleđivanja, poklona inter vivos ili ostalih transfera. Identifikacija kapitalnih transfera je neophodna u izračunavanju bruto i neto u�teda koja su dva dopunska bilansa opisanih u Poglavlju 4, a takođe su bilansi u SNR-u iz 1993. godine.

takse plaćene kako bi se pokrili sudski tro�kovi izdavanja izvoda iz knjiga rođenih, umrlih ili venčanih (deo 1422); poreze na promet (11412); ili op�te taksene marke (deo 116).

5.44 Ostali neperiodični porezi na imovinu (1135).4 Ova stavka pokriva poreze na neto bogatstvo i imovinu koji su nametnuti na jednokratnoj osnovi ili u neregularnim intervalima. Uključuje poreze na neto bogatstvo koji su nametnuti kako bi se odgovorilo na vanrednu potro�nju ili kako bi se izvr�io uticaj na redistribuciju bogatstva; poreze na imovinu, kao �to su nameti pobolj�anja koji uzimaju u obzir povećanje vrednosti zemlji�ta uzrokovano odlukom dr�ave da dozvoli izgradnju na zemlji�tu; poreze na dodatnu procenu kapitala; i bilo koji drugi vanredni porez na posebne elemente imovine.

5.45 Ostali periodični porezi na imovinu (1136). Ova stavka uključuje ostale periodične poreze na imovinu koji nisu uključeni u kategorije 1131, 1132 ili 1134, kao �to su periodični bruto porezi na ličnu svojinu, nakit, stoku, ostale domaće �ivotinje, druge posebne vrste svojine i spoljne znakove bogatstva. Porezi na upotrebu posebnih vrsta pokretne imovine kao �to su motorna vozila i pi�tolji su porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

d. Porezi na dobra i usluge (114)

5.46 U ovu stavku su uključeni svi porezi koji su nametnuti na proizvodnju, pronala�enje, prodaju, transfer, iznajmljivanje ili isporuku dobara i pru�anja usluga. Takođe su uključeni porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti. Porezi na dobra i usluge uključuju:

� Poreze na dodatu vrednost.

� Op�te poreze na promet, bilo da su nametnuti na nivou proizvođača/proizvodnje, velikoprodaje ili maloprodaje. � Jednofazne poreze i kumulativne multifazne poreze, gde se «faza» odnosi na fazu proizvodnje ili distribucije.

� Akcize.

� Poreze koji su nametnuti na upotrebu motornih vozila ili ostalih dobara.

4 U SNR-u iz 1993. godine ova kategorija je klasifikovana kao kapitalni porez, opisan u futnoti 3.

52

Prihod

� Poreze koji su nametnuti na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja određenih aktivnosti.

� Poreze na eksploataciju, obradu ili proizvodnju ruda i ostalih proizvoda.

5.47 Ova kategorija ne uključuje poreze koji su nametnuti na međunarodnu trgovinu i transakcije (115) ali uključuje poreze koji su nemetnuti po izvr�enom uvozu ili su nametnuti na granici ako obaveza ne proističe samo iz činjenice da su dobra pre�la granicu, a takođe je primenjiva na domaća dobra ili transakcije. Porezi na dobra i usluge su podeljeni na �est kategorija kao �to će biti opisano u narednim paragrafima.

5.48 Op�ti porezi na dobra i usluge (1141). Ova stavka uključuje sve poreze, osim carina i ostalih uvoznih carinskih da�bina (1151) i poreza na izvoz (1152), koji su nametnuti na proizvodnju, iznajmljivanje, isporuku, prodaju, kupovinu ili drugu vrstu promene vlasni�tva �irokog obima dobara i pru�anja �irokog spektra usluga. Takvi porezi mogu biti nametnuti bez obzira da li su dobra i usluge proizvedeni na domaćem tr�i�tu ili su uvezeni i mogu biti uspostavljeni na bilo kom stadijumu proizvodnje ili distribucije. Uključeni su prihodi iz korekcija vr�enih u vezi sa ovim porezima kada dobra pređu granicu. Nasuprot tome, refundiranja ovih poreza kada su dobra izvezena su u okviru ove kategorije tretirana kao negativni porez. Kada su porezi nametnuti na ograničen, pre nego na �irok obim dobara i oni su uključeni u akcize (1142). Granični slučajevi su re�avani na osnovi predominantnog karaktera poreza. Ova stavka je dodatno podeljena na sledeće kategorije.

� Porez na dodatu vrednost (11411). Porez na dodatu vrednost (PDV) je porez na dobra ili usluge koji je fazno prikupljen od strane preduzeća, ali koji je krajnjoj instanci u potpunosti naplaćen krajnim korisnicima. Opisan je kao porez koji se mo�e umanjiti, jer od proizvođača obično nije zahtevano da plate dr�avi pun iznos poreza koji fakturi�u svojim potro�ačima, po�to im je dozvoljno da umanje iznos poreza u iznosu koji im je fakturisan na ime sopstvenih kupovina dobara ili usluga namenjenih neposrednoj upotrebi ili stvaranju osnovnog kapitala.

� Porez na promet (11412). Ova kategorija uključuje sve op�te poreze nametnute samo u jednoj fazi, bilo da je to u prerađivačkoj ili proizvodnoj fazi, ili u velikoprodajnoj ili maloprodajnoj fazi.

� Porezi na poslovni promet i ostali op�ti porezi na dobra i usluge (11413). Ova kategorija uključuje multifazne

kumulativne poreze koji uračunavaju porez svaki put kada se desi transakcija bez umanjenja plaćenih poreza na ime ulaznih jedinica, i sve op�te potro�ačke poreze gde su kombinovani elementi dodate vrednosti, prodaje ili multifaznih poreza.

5.49 Akcize (1142). Akcize su porezi koji su nametnuti na određene proizvode ili na ograničen broj proizvoda koji nisu klasifikovani pod op�te poreze na dobra i usluge (1141); dobiti fiskalnih monopola (1143); carine i ostale uvozne carinske da�bine (1151); ili poreze na izvoz (1152). Akcize mogu biti nametnute u bilo kojoj fazi proizvodnje ili distribucije i obično su procenjeni prema vrednosti, te�ini, jačini ili količini proizvoda. Uključeni su specijalni porezi na pojedinačne proizvode kao �to su �ećer, �ećerna repa, �ibice i čokolada; porezi nametnuti u različitim stopama za određene vrste proizvoda; i porezi nametnuti na duvan i duvanske proizvode, alkoholna pića, motorna goriva i hidrokarbonska ulja. Ako se takođe primenjuje porez koji se uglavnom ubira na uvozna dobra, ili bi se primenjivao pod istim zakonom na uporediva domaća proizvedena dobra, onda je prihod iz ovog izvora klasifikovan kao da proizilazi iz akciza pre nego iz uvoznih carina. Ovaj princip se primenjuje čak i kada ne postoji uporediva domaća proizvodnja ili mogućnost za takvu proizvodnju. Porezi na struju, gas i energiju su smatrani porezima na dobra i uključeni su u akcize pre nego u poreze na posebne usluge (1144).

5.50 Dobiti fiskalnih monopola (1143). Ova stavka pokriva onaj deo profita fiskalnih monopola koji je prenet na dr�avu. Fiskalni monopoli su javna preduzeća ili javna kvazi-preduzeća koja vr�e poresku vlast dr�ave upotrebom snage monopola nad proizvodnjom ili distribucijom posebne vrste dobara ili usluga. Monopoli su stvoreni kako bi se podigli dr�avni prihodi koji bi na drugi način bili prikupljeni kroz poreze nametnute u privatnom sektoru u fazama proizvodnje ili distribucije određenih roba. Tipične vrste roba koje podle�u fiskalnim monopolima su proizvodi duvana, alkoholna pića, so, �ibice, proizvodi od nafte i poljoprivredni proizvodi.

5.51 Fiskalni monopoli se razlikuju od javnih preduzeća kao �to je �eleznički transport, elektroprivreda, po�ta i ostali komunikacioni servisi. Takva preduzeća mogu praktikovati monopol ili kvazi-monopol ali obično postoje kako bi interesi op�te privrede ili socijalne politike bili unapređeni pre nego da bi se na osnovu njihovih aktivnosti ostvario dr�avni prohod. Transferi od takvih javnih preduzeća u korist dr�ave su tretirani kao dividende (1412) ili povlačenja iz dohodaka kvazi- preduzeća (1413). Koncept fiskalnog monopola se ne prostire na dr�avnu lutriju na čiji profit se takođe gleda kao na dividende (1412) ili povlačenja iz dohodaka kvazi-preduzeća (1413). Profiti izvoznih i uvoznih monopola koji su prebačeni iz

53


prodajnih odbora ili drugih preduzeća koja se bave međunarodnom trgovinom su slični profitima fiskalnih monopola, ali su klasifikovani kao dobiti izvoznih ili uvoznih monopola (1153).

5.52 Dok bi u principu samo vi�kovi monopolskih profita u odnosu na neke fiktivne «normalne» profite trebali biti tretirani kao porezi, te�ko je proceniti ovu količinu, a u praksi bi vrednost poreza trebala biti uzeta kao jednaka količini profita koji se zapravo prenosi iz fiskalnih monopola na dr�avu. Isključene su svake rezerve koje su zadr�ane od strane fiskalnih monopola. Porezi su bele�eni kada se transfer odigrao, pre nego kada je profit bio zarađen.

5.53 Porezi na specifične usluge (1144). Svi porezi koji su nametnuti na plaćanje specifičnih usluga, kao �to su porezi na transportne usluge, premije osiguranja, bankarske usluge, zabavu, restorane i usluge reklamiranja su uključeni u ovom delu. Takođe su u ovu stavku uključeni porezi na kockanje i klađenje na konjske trke, fudbalske mečeve, klađenje u lutrijama i tako dalje. Porezi na ulaz u kockarnice, trke itd., su takođe klasifikovani kao porezi na specifične usluge. Međutim, ako ovi porezi čine deo op�tih dr�avnih poreza na dobra i usluge, onda je prihod bele�en pod kategorijom 1141. Porezi na individualnu dobit od klađenja na fudbalske mečeve ili od drugih kockarskih prihoda su klasifikovani u poreze na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111). Zarade koje su iz dr�avnih lutrija prene�ene na dr�avu su posmatrane kao dividende (1412) ili kao povlačenje iz dohodaka kvazi-preduzeća (1413). Porezi na čekove i na izdavanje, transfer ili otkup obveznica su klasifikovani kao porezi na finansijske i kapitalne transakcije (1134). Prihodi od po�tanskih marki koji ne mogu biti dodeljeni porezima na usluge ili drugim klasifikacijama su klasifikovani kao ostali porezi (116). Porezi na struju, gas i energiju su uključeni u akcize (1142).

5.54 Porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145). Jedna od regulatornih funkcija vlasti je da zabrani vlasni�tvo ili upotrebu određenih dobara ili sprovođenje određenih aktivnosti sve dok određena dozvola nije data izdavanjem dozvola ili druge vrste sertifikata, a za čije izdavanje je zahtevana određena taksa. Ako izdavanje takve dozvole uključuje malo ili nimalo dr�avnih aktivnosti, a dozvole se automatski pru�aju nakon plaćanja određenih iznosa,vrlo je verovatno da su takvi postupci samo mehanizmi prikupljanja poreza, čak iako dr�ava mo�e zauzvrat izdavati neku vrstu dozvole ili ovla�ćenja. Međutim, ako dr�ava radi izdavanja dozvole vr�i kontolnu funkciju � na primer, proverom stručnosti ili kvalifikovanosti osoba u pitanju, proverom efikasnosti i bezbednog funkcionisanja opreme u pitanju ili

sprovođenjem nekih drugih vidova kontrole u vezi kojih u suprotnom ne bi postojala obaveza činjenja � prijem bi trebao biti tretiran kao prodaja usluga pre nego kao poreski prihod, osim ako prihodi jasno ne prevazilaze cenu tro�kova pru�anja te usluge. Granica između poreza i administrativnih taksi (1422) u praksi nije uvek jasno utvrđena.

5.55 Preciznije, sledeće vrste taksi se smatraju porezima: (a) takse gde strana koja plaća namet nije primalac davanja, kao �to je ubiranje taksi od klanica radi finansiranja usluga koje se pru�aju poljoprivrednicima; (b) takse kod kojih dr�ava zauzvrat ne pru�a specifične usluge na ime nameta prikupljanja, iako dozvola mo�e biti izdata onima koji plaćaju namet, kao �to je dozvola za no�enje oru�ja, lov ili ribolov koji nisu praćeni pravom upotrebe na određenoj oblasti dr�avnog zemlji�ta; i (c) takse kod kojih davanja koja proističu iz njih primaju samo ona lica koja plaćaju takse, ali davanja koja se primaju od strane svakog pojedinca nisu obavezno u srazmeru sa iznosom nameta, kao �to je u slučaju nameta za mleko koji plaćaju proizvođači mleka, a koji se kasnije koriste u op�toj promociji upotrebe mleka.

5.56 Iako su porezi u ovoj kategoriji nametnuti na upotrebu dobara radije nego na vlasni�tvo ili transport dobara, registracija vlasni�tva nad dobrima mogu proizvesti poresko potra�ivanje. Na primer, registracija vlasni�tva nad �ivotinjama ili motornim vozilima mo�e biti događaj koji proizvodi da porez na upotrebu ovih dobara bude procenjen. Porezi na upotrebu dobara se mogu primenjivati čak i na funkcionalno neupotrebljiva dobra kao �to su antikvitetna motorna vozila ili antikvitetno naoru�anje.

5.57 Granični slučajevi se javljaju u slučajevima poreza na izdavanje dozvola vr�enja poslovnih aktivnosti a koji su nametnuti na osnovama kombinovanog prihoda, broja zaposlenih ili na osnovu poslovnog prometa. Ako je moguće proceniti prihod u odnosu na svaku osnovu, onda bi ukupna svota trebala biti raspoređena između tih osnova. Ako izdvojenekoličine ne mogu biti procenjene, ali je poznato da je većina prihoda proistekla iz jedne osnove, onda je ukupan iznos prihoda klasifikovan na toj osnovi. Granični slučajevi se takođe javljaju sa porezima na vlasni�tvo ili upotrebu imovine koji mogu biti klasifikovani kao periodični porezi na nepokretna dobra (1131), periodični porezi na neto bogatstvo (1132), ili ostali periodični porezi na imovinu (1136). Za razliku od porezakoji spadaju u ovu stavku, kategorija 1131 se graniči sa porezima na vlasni�tvo ili zakupninu nepokretnih dobara, a takvi porezi su obično povezani sa vredno�ću imovine. Porezi uključeni u 1132 i 1136 se graniče sa vlasni�tvom pre nego sa upotrebom sredstava, primenjuju se na grupu sredstava pre nego na određena dobara i zasnovani su na vrednosti sredstva.

54

Prihod

5.58 Ova kategorija je dalje podeljena na poreze na motorna vozila i ostale poreze na upotrebu dobara i na dozvolu upotrebe dobara ili vr�enja usluga:

� Porezi na motorna vozila (11451). Ova kategorija uključuje poreze na upotrebu motornih vozila ili na dozvolu upotrebe motornih vozila. Ne uključuje poreze na motorna vozila u smislu vlasni�tva nad njima, na neto bogatstvo ili na sredstva za izgradnju puteva, mostova i tunela.

� Ostali porezi na upotrebu dobara i usluga i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (11452). U ovu kategoriju su uključene poslovne i profesionalne dozvole. Takve dozvole mogu uzimati oblik poreza na dozvolu vr�enja poslovnih aktivnosti uop�teno ili nekog posebnog oblika poslovnih aktivnosti ili profesije. Op�ti porezi na poslovanje ili tro�kovi izdavanja dozvola koji su određeni u fiksnom iznosu trebaju biti uključeni, kao i porezi na ime planova poslovne aktivnosti, ili na osnovu različitih indikatora kao �to je prostor, instalirana konjska snaga, kapital ili brodska nosivost. Ova grupa ne bi uključivala poreze na poslovanje nametnute na bruto prodaju koja bi bila klasifikovana pod op�te poreze na dobra i usluge (1141). Porezi ili dozvole na određene vrste poslovnih aktivnosti bi uključivali dozvolu prodaje dobara ili pru�anja usluga. Ovi porezi mogu biti nametnuti u redovnim intervalima, na jednokratnoj osnovi ili svaki put kada se dobra korste. U ovu kategoriju su takođe uključeni porezi na zagađivanje koji se nameću na osnovu emisije ispu�tanja nezdravih gasova, tečnosti ili drugih �tetnih supstanci u �ivotnu okolinu. Porezi iz ove kategorije osim na poslovne i profesionalne dozvole uključuju poreze na izdavanje dozvola za lov, odstrel, ribolov i dozvolu dr�anja kućnih ljubimaca kada pravo vr�enja ovih aktivnosti nije obezbeđeno kao deo uobičajenih tr�i�nih transakcija. Oni takođe uključuju radijske i televizijske dozvole ukoliko javne vlasti ne pru�aju op�te televizijske i radijske usluge emitovanja programa, u kom slučaju se govori o usluzi plaćanja a ne porezu.

5.59 Ostali porezi na dobra i usluge (1146). Ova stavka uključuje poreze na eksploataciju ruda, fosilnih goriva i ostalih ograničenih resursa iz zaliha koji su u privatnom vlasni�tvu ili koji su u vlasni�tvu druge dr�ave, kao i sve druge poreze na dobra i usluge koji nisu uključeni u kategorije od 1141 do 1145. Porezi na eksploataciju ograničenih resursa su uglavnom utvrđeni u fiksnom iznosu po jedinici količine ili te�ine, ali mogu biti utvrđeni i kao procenat od vrednosti. Porezi su bele�eni kada se do�lo do zaliha. Plaćanja na ime eksploatacije ograničenih resursa iz zaliha u vlasni�tvu dr�avne jedinice koja prima to plaćanje je klasifikovano kao renta (1415).

e. Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije (115)

5.60 Carina i ostale uvozne carinske da�bine (1151). Ova stavka pokriva prihode od svih nameta prikupljenih na dobra na osnovu njihovog ulaza u zemlju ili usluga na osnovu njihovog pru�anja od strane nerezidenata u korist rezidenata. Nameti mogu biti uspostavljeni radi ubiranja prihoda ili vr�enja za�tite i mogu biti određeni na specifičnoj ili ad valorem osnovi, ali za uvozne proizvode moraju biti propisani zakonom. Uključene su carinske da�bine nametnute planom carinske tarife i njenim aneksima, uključujući dopunske poreze koji su zasnovani po planu tarife, zatim konzularne takse, naplate na osnovu nosivosti, statistički porezi, fiskalne da�bine i dopunski porezi koji nisu zasnovani na planu carinske tarife. Takse koje spadaju pod uvozom samo zato �to uvoz spada u �iru kategoriju dobara koje su predmet oporezivanja, su bele�eni u op�te poreze na dobra i usluge (1141) ili akcize (1142).

5.61 Porezi na izvoz (1152). Ova kategorija uključuje sve namete koji su zasnovani na činjenici da su dobra transportovana van zemlje ili da su usluge isporučene nerezidentima od strane rezidenata. Rabati na izvezena dobra koji su dodatna plaćanja prethodno plaćenih op�tih potro�ačkih poreza, akciza ili izvoznih carina, su umanjeni od bruto naplativog iznosa poreza u pitanju, ali ne iz iznosa koji je potra�iv ovom kategorijom.

5.62 Dobiti izvoznih ili uvoznih monopola (1153). Dr�ave mogu osnovati preduzeća sa monopolskim pravima koja se odnose na izvoz određenih dobara, odnosno kontrole nad određenim uslugama koje se pru�aju ili koje se primaju od strane nerezidenata kako bi se prikupio prihod koji bi mogao biti prikupljen kroz poreze na izvoz, uvoz ili iz poslova međunarodne trgovine. Kada takvi monopoli postoje, dobiti doznačene u korist dr�ave od strane monopolističkih preduzeća ili prodajnih odbora su smatrani porezima. Takve dobiti su bele�ene kao poreski prihodi kada su prebačeni na dr�avu i kada ne uključuju zadr�ane rezerve preduzeća ili prodajnih odbora.5 Dobiti koja su preduzeća ili prodajni odbori stekli uvoznim ili uvoznim aktivnostima a koje ne predstavljaju monopolističke zarade su bele�eni kao prihodi od imovine (141). Dobiti koji su preneti dr�avi od strane javnih preduzeća ili prodajnih odbora koji se bave trgovinom roba na domaćem tr�i�tu a van međunardne trgovine, su bele�eni pod prihode od imovine (141) ili kao dobiti fiskalnih monopola (1143).

5 Ako preduzeće ovog tipa sa jedne strane i stiče zaradu iz svoji izvoznih ili uvoznih aktivnosti nad određenom vrstom proizvoda i sa druge strane obezbeđuje subvencije na druge proizvode, onda porezi i subvencije bi trebali biti bele�eni odvojeno koliko je to moguće, radije nego da se bele�i samo neto vrednost poreza umanjenog za iznos subvencija.

55


5.63 Dobiti iz trgovine deviznim sredstvima (1154). Kada su dr�avne monopolske snage ili monetarne vlasti upravljane ka stvaranju razlike između kupovnih i prodajnih cena deviznih sredstava osim ka pokrivanju administrativnih tro�kova, prihod koji je prikupljen predstavlja obavezan namet stvoren kod kupca i prodavca deviznih sredstava. Taj prihod je zajednički ekvivalent uvoznih i izvoznih carinskih da�bina nametnutih u jedinstvenom sistemu deviznih kurseva ili poreza na prodaju ili kupovinu deviznih sredstava. Slično profitima na osnovu uvoznih ili izvoznih monopola, prihod predstavlja sprovođenje monopolske vlasti u poresku svrhu i uključen je u poreske prihode kada je primljen od strane dr�ave. Ova kategorija ne uključuje transfer prihoda dr�avi iz trgovine deviznim sredstvima realizovanih na drugi način, osim kao rezultata odr�avanja diferencijalnog deviznog kursa

5.64 Porezi od trgovine deviznim sredstvima (1155). Ova stavka pokriva poreze koji su nametnuti na ime prodaje ili kupovine na deviznom tr�i�tu, bilo da je u pitanju unifikovani ili diferencijalni devizni kurs. Uključeni su porezi na doznake iz inostranstva ako su nametnuti porezi na kupovinu deviznih sredstava koji trebaju biti doznačeni. Porezi na doznake koji nisu nametnuti na kupovinu deviznih sredstava su bele�eni pod ostali porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije (1156).

5.65 Ostali porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije (1156). Ova stavka uključuje ostale poreze koji su nametnuti na različite aspekte međunarodne trgovine i transakcije, kao �to su porezi koji su ekskluzivno ili preovlađujuće nametnuti na putovanja u inostranstvo, poreze na osiguranje ili investriranje u inostranstvu i poreze na doznake iz inostranstva osim poreza koji su nametnuti na kupovinu deviznih sredstava u svrhu slanja doznaka inostranstvu a koji su uključeni u poreze od trgovine deviznim sredstima (1155).

f. Ostali porezi (116)

5.66 Ova stavka pokriva prihode od poreza koji su uglavnom nametnuti na osnovu ili osnovama koje su drugačije od onih opisanih u prethodnim poreskim poglavljima. Takođe su uključeni prohodi od neidentifikovanih poreza, kamata i kazni prikupljenih na osnovu zakasnele uplate ili neplaćanja poreza, ali neidentifikovanih na osnovu prethodnih poreskih kategorija. Ova stavka bi trebala biti dalje podeljena na ostale poreze naplative isključivo od poslovanja (1161) i ostale poreze naplativie od drugih osim od poslovanja ili neidentifikovani porezi (1162). Ova stavka uključuje poreze na lica koji nisu zasnovani na stvarnom ili pretpostavljenom prihodu koji se neki put spominju kao rezervni porezi, glavarine ili lični porezi.

Lični porezi zasnovani na stvarnom ili pretpostavljenom prihodu su bele�eni kao porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111). Takođe su uključeni porezi na taksene marke koji isključivo ili predominantno ne spadaju na jedinistvenu grupu transakcija ili aktivnosti pokrivenih ostalim porezima. Primeri bi bili prihodi od prodaje marki kod kojih je zahtevano da budu lepljene na ugovore ili čekove. Prihodi od prodaje marki koje se pripajaju svakoj pojedinačnoj kategoriji, kao �to su alkoholna pića i cigarete, bi bili prikazani kao porezi na te proizvode, bilo kao akcize (1142) ili porezi na specifične usluge (1144). Takođebi bili uključeni porezi na potro�nju koji su nametnuti na kupovine ali su personalizovani primenom personalnih umanjenja i izuzeća, kao i prihodi iz poreza koji su nametnuti na kombinacijama nekoliko poreskih osnova gde prihod ne mo�e biti smesta dodeljen svakoj ili jednoj predominantnoj poreskoj osnovi.

2. Socijalni doprinosi [GFS] (12)

5.67 Kao �to je definisano u paragrafu 5.4, socijalni doprinosi su stvarni ili obračunati prihodi od poslodavaca u korist njihovih zaposlenih ili od samozaposlenih ili nezaposlenih lica u sopstvenu korist, a koji osiguravaju pravo na socijalna davanja u ime onih koji vr�e doprinose, njihovih izdr�avanih lica ili njihovih naslednika.6 Doprinosi mogu biti dobrovoljni ili obavezni. Socijalni doprinosi su klasifikovani kao doprinosi socijalnog osiguranja (121) ili kao ostali socijalni doprinosi (122) u zavisnosti od vrste plana koji prima te doprinose.

5.68 Pokrivenost socijalnih doprinosa u sistemu GFS-a je mnogo restriktivniji u odnosu na SNR iz 1993. godine. U Sistemu GFS-a, socijalni doprinosi se sastoje od svih doprinosa socijalnog osiguranja i od svih doprinosa u korist planova nefinansiranog socijalnog osiguranja zaposlenih koji obezbeđuju davanja osim penzionih davanja. U SNR-u iz 1993. godine socijalni doprinosi takođe uključuju doprinose u samostalne i nesamostalne penzione fondove i nefinansirane planove osiguranja koja pru�aju penziona davanja. Transakcije koje su tretirane kao socijalni doprinosi po SNR-u iz 1993. godine ali ne i u sistemu GFS-a, su tretirane kao preuzimanje obaveza u sistemu GFS-a.

5.69 Socijalni doprinosi su nametnuti kao funkcija zarada, zaposlenih ili broja zaposlenih. Međutim, kada je zarada kori�ćena kao odrednica bruto plata, kao �to je u slučaju samozaposlenih, prihodi su uključeni u ovom delu. Obavezna plaćanja koja su procenjena na različitoj osnovi ali označena za planove socijalnog osiguranja su tretirana kao porezi.

6 Pokrivenost socijalnih davanja je u vi�e detalja opisan u Poglavlju 6.

56

Prihod

5.70 Kao �to je raspravljano u poglavljima 5.14 i 5.15, iznos socijalnih doprinosa bele�enih kao prihod bi trebali biti samo iznosi za koje se realno očekuje da će biti prikupljeni. Međutim stvarno prikupljanje se mo�e desiti u kasnijem periodu, mo�da čak dosta kasnijem.

a. Doprinosi socijalnog osiguranja (121)

5.71 Doprinosi planova socijalnog osiguranja su klasifikovani po izvoru doprinosa. Doprinosi zaposlenih (1211) su direktno plaćeni od strane poslodavaca ili su u njihovu korist umanjeni od plata i dohodaka zaposlenih od strane poslodavaca. Doprinosi poslodavaca (1212) su plaćani direktno od strane poslodavaca u korist njihovih zaposlenih lica. Iznosi koji su plaćeni od strane op�tih dr�avnih poslodavaca nisu eliminisani konsolidacijom kada se jedinice koje vr�e plaćanje i one koje primaju plaćanja nalaze i istom sektoru ili podsektoru, jer su doprinosi smatrani preusmerenim kao �to je opisano u paragrafu3.20 Poglavlja 3, a nakon toga isplaćivani od strane zaposlenih lica. Doprinosi samozaposlenih ili nezaposlenih lica (1213) su isplaćivani od strane lica koja vr�e plaćanja a koja nisu zaposlena lica. Neraspoređeni doprinosi (1214) su oni doprinosi čiji izvor ne mo�e biti utvrđen. Ako su doprinosi bili dobrovoljni, memorandumska stavka o njihovom ukupnom iznosu bi bila korisna za procenjivanje fiskalnog opterećenja i u ostale svrhe.

b. Ostali socijalni doprinosi (122)

5.72 Ostali socijalni doprinosi uključuju stvarne i obračunate doprinose u korist plana socijalnog osiguranja koji su upravljaniod strane dr�avnih jedinica kao poslodavaca u korist svojih zaposlenih koji ne pru�aju penziona davanja. Za razliku od planova socijalne sigurnosti, planovi socijalnog osiguranja dr�avnih zaposlenih lica uop�teno vezuju nivo davanja direktno prema nivou doprinosa. Takvi planovi su obično upravljani od strane dr�avnih jedinica isključivo u korist njihovih zaposlenih lica, ali njima mo�e biti upravljano od strane jedne dr�avne jedinice u korist zaposlenih lica ostalih dr�avnih jedinica.

5.73 Doprinosi zaposlenih (1221) uključuju iznose koji su direktno plaćeni od strane zaposlenih ili koji su preno�eni od strane poslodavaca u korist zaposlenih iz njihovih dohodaka, plata i ostalih kompenzacija. Doprinosi poslodavaca (1222) uključuju iznose koji su plaćeni od strane poslodavaca u korist njihovih zaposlenih. Kao i kod doprinosa poslodavaca u korist planova socijalnog osiguranja, ovi doprinosi nisu eliminisani u konsolidaciji kada su dr�avne jedinice koje vr�e plaćanja i koje primaju plaćanja u istom sektoru ili podsektoru.

5.74 Obračunati doprinosi (1223) se javljaju kada dr�avna jedinica kao poslodavac pru�a socijalna davanja direktno svojim zaposlenim, biv�im zaposlenim ili izdr�avanim licima, iz sopstvenih izvora bez uključivanja osiguravajuće kompanije ili samostalnog ili nesamostalnog penzionog fonda. U ovakvoj situaciji, trenutna zaposlena lica su smatrana za�tićenim u odnosu na različite određene socijalne rizike, čak iako plaćanja koja bi pokrila takve okolnosti nisu vr�ena. Iznos akumuliranog prihoda u ovoj kategoriji je vrednost socijalnih doprinosa poslodavca koji su potrebni da bi se osigurala de facto prava na socijalna davanja.

3. Donacije (13)

5.75 Donacije su neobavezni tekući ili kapitalni transferi koje dr�avna jedinica prima od druge dr�avne jedinice ili od međunarodne organizacije. Donacije su klasifikovane prvo po vrsti jedinice koja vr�i isplate donacija, a onda po tome da li je donacija tekuća ili kapitalna.

5.76 U sistemu GFS-a su prepoznata tri izvora donacija: donacije od stranih dr�ava (131), donacije od međunarodnih organizacija (132) i donacije od ostalih op�tih dr�avnih jedinica (133). Poslednja kategorija, donacije od ostalih op�tih dr�avnih jedinica je potrebna samo kada je statistika sastavljana za podsektore op�teg dr�avnog sektora. U suprotnom, ove transakcije su eliminisane u konsolidaciji. 5.77 Tekuće donacije su one koja čija je uplata izvr�ena u svrhu tekuće potro�nje i nisu povezane ili uslovljene nabavkom sredstava od prijemne strane. Kapitalne donacije uključuju nabavku sredstava od strane prijemne strane, a koja se mo�e sastojati od gotovinskog transfera za koji se od prijemne strane zahteva upravljanje u svrhu nabavke sredstva ili sredstava (osiminventara), transfera sredstava (osim inventara i gotovine) ili poni�tavanja obaveze obostranim dogovorom između zajmodavca i zajmoprimaca.7 Ako postoji nedoumica u vezi prirode donacija, onda ona treba biti klasifikovana kao tekuća. 8

7 Dodatak 2 pru�a vi�e detalja o ovome i o ostalim vrstama dr�avnih du�ničkih operacija. 8 Identifikacija sredstava kapitalnih donacija je neophodna kako bi se izračunali bruto i neto u�tede.

57


5.78 Donacije pru�ene u naturalnom obliku bi trebale biti procenjene po trenutnim tr�i�nim cenama. Ako tr�i�ne cene nisu dostupne, onda bi vrednost trebala biti izra�ena u obliku eksplicitnih tro�kova koji su bili stvoreni u stvaranju tih sredstava ili u količinama koje bi bile primljene kada bi ta sredstva bila prodata. U nekim slučajevima, donator i prijemna strana mogu procenjivati vrednost na sasvim različite načine. U ovom slučaju, treba biti kori�ćena procena vrednosti koju primenjuje donatorska strana.

5.79 Donacije su bele�ene kada su zadovoljeni svi zahtevi i uslovi koji prethode primanju sredstava i kada jedinica koja prima sredstva ima bezuslovna potra�ivanja. Određivanje ovog vremena bele�enja mo�e biti slo�eno jer postoji �irok spektar preduslova koji moraju biti ispunjeni a koji imaju različitu pravnu snagu. U nekim slučajevima, potencijalni primalac donacija ima prava raspolaganja tim sredstvima kada su određeni preduslovi zadovoljeni, kao �to je prethodni obračun tro�kova specifičnih namena ili usvajanje određenih zakonodavnih uredbi. U mnogim slučajevima, strana koja prima donacije nikada nema potra�ivanja prema donatoru, a prijem sredstava bi trebao biti bele�en u vremenu u kojem je izvr�ena gotovinska isplata.

4. Ostali prihodi (14)

5.80 Pored poreza, socijalnih doprinosa i donacija, prihodi uključuju prihode od imovine, prodaje dobara i usluga, kao i različite ostale vrste prihoda.

a. Prihod od imovine [GFS] (141)

5.81 Prihod od imovine uključuje veći broj oblika prihoda koje op�ta dr�avna jedinica zarađuje kada postavlja finansijska odnosno nefinansijska sredstva u svom vlasni�tvu na raspolaganje drugim jedinicama. Prihod iz ove kategorije mo�e uzimati oblik kamate, dividendi, povlačenja iz prihoda kvazi-preduzeća, prihoda od imovine koji se pripisuje vlasnicima polisa osiguranja ili rente.9

5.82 Kamata [GFS] (1411) je potra�ivanje op�ih dr�avnih jedinica koje poseduju određene vrste finansijskih sredstava uglavnom depozita, obveznica osim akcija, zajmova kao i

potra�ivanja.10 Ove vrste finansijskih sredstava su stvorene kada op�ta dr�avna jedinica pozajmljuje fondove drugoj jedinici. Kamata je prihod koji zajmodavac zarađuje davanjem dozvole za upotrebu svojih sredstava zajmoprimaocu. Kamatni prihod se konstantno akumulira tokom perioda u kom finansijsko sredstvo postoji. Rata po kojoj se akumulira kamata mo�e biti izra�ena kao procenat neisplaćene glavnice, unapred utvrđen iznos, ili i jedno i drugo.

5.83 Ugovor između zajmodavca i zajmoprimaoca mo�e zahtevati periodične isplate jednake vrednosti kamate koja je akumulirana i koja jo� nije isplaćena, ali u ostalim slučajevima takav zahtev mo�e ne postojati i na taj način akumulirana kamata ne treba biti isplaćena do kraja ugovornog perioda. Kombinacije ovih metoda su takođe moguće. Do nivoa do kojeg se kamata akumulirala bez njenog plaćanja, povećava se ukupna obaveza zajmoprimca prema zajmodavcu. Periodične ili druge isplate umanjuju ukupne obaveze, ali nisu prihodne transakcije.

5.84 Mnogi elementi moraju biti uzeti u obzir pri određivanju iznosa kamatnog prihoda koji se bele�i. Da bi se izbeglo ponavljanje, kamata je u vi�e detalja obja�njena u paragrafima od 6.39 do 55 Poglavlja 6.

5.85 Dividende (1412). Op�te dr�avne jedinice u svojstvu akcionara i vlasnika neke korporacije postaju ovla�ćene da primaju dividende tih korporacija na raspolaganje kao rezultata upravljanja akcijskih fondova. Akcijski fondovi ne ovla�ćuju akcionare na fiksni ili unapred određeni prihod. Umesto toga, uprava direktora ili menad�era nekog preduzeća moraju objaviti dividendu isplativom na osnovu zahteva. Dividende su bele�ene ili po datumu kada su objavljene kao dospele ili ako se prethodna objava ne desi po datumu kada je vr�ena isplata.

9 U SRD-u iz 1993. godine reinvestirani dohotci na direktne strane investicije su druga vrsta prihoda od imovine. Ukratko, preduzeće koje sprovodi direktne strane investicije je neinkorporisano predstavni�tvo ili nerezidentno preduzeće ilikorporacija u kojem barem jedan strani investitor poseduje dovoljan broj akcija kako bi imao dovoljnu snagu glasa u upravi. Povećanje zadr�anog dohotka preduzeća koje sprovodi direktne strane investicije je tretirano kao da je vraćeno direktnom stranom investitoru u odnosu na njihov udeo u vlasni�tvu nad kapitalom preduzeća, a nakon toga reinvestirano u dodatni kapital. Obračunato vraćanje novca na osnovu ovih zadr�anih dohodaka je tretirano kao prihod od imovine po SNR-u iz 1993. godine, ali ne i u sistemu GFS-a. Takvo povećanje vrednosti kapitala koje dr�avna jedinica poseduje, a koje predstavlja direktnog stranog investitora je obračunato kao dobit koja je rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti na isti način kao i u slučaju drugih akcijskih kapitala (vidi Poglavlje 10). Ovakav različit tretman uzrokuje da se neto kreditiranje/zadu�ivanje razlikuje u ova dva sistema. Reinvestirani dohotci na direktne strane investicije su opisani u paragrafima SNR-a iz 1993. godine od 7.119 do 7.122. 10Finansijska sredstva i njihova klasifikacija je definisana u Poglavlju 7.

58

Prihod

5.86 Op�te dr�avne jedinice mogu primati dividende od privatnih ili javnih preduzeća. Distribucije dobiti javnih preduzeća se mogu de�avati u neredovnim intervalima i ne moraju biti eksplicitno označene kao dividende. Bez obzira na to, osim raspodela koje su obja�njene kasnije, dividende uključuju sve raspodele dobiti korporacija njihovim akcionarima ili vlasnicima uključujući dobiti centralnih banaka koje su prene�ene na dr�avne jedinice i dobiti koje su prene�eneod strane dr�avnih lutrija. Međutim, raspodele dobiti fiskalnih monopola (1143) i dobiti izvoznih ili uvoznih monopola (1153) su klasifikovane kao porezi kao �to je opisano u paragrafima 5.50 i 5.62.

5.87 Kada su isplate koje vr�e javna preduzeća izvr�ene, mo�e biti te�ko odrediti da li su u pitanju dividende ili povlačenja u kapitalu. Dividende su plaćanja koje preduzeće vr�i iz sopstvenog prihoda koje nastaje iz tekućih produktivnih aktivnosti. Međutim, preduzeće mo�e ujednačiti dividende koje isplaćuje od jednog do drugog perioda, tako da u nekim periodima isplaćuje vi�e u dividendima nego �to zarađuje na osnovu svojih produktivnih aktivnosti. Takve isplate su i dalje dividende. Raspodele iz prihoda iz privatizacije koje preduzeća vr�e u korist svojih akcionara, kao i iz ostalih prodaja sredstava velikih i vanrednih jednokratnih plaćanja zasnovanih na akumuliranim rezervama ili dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti, su pre povlačenja u kapitalu nego dividende.

5.88 Povlačenja iz dohodaka kvazi-preduzeća (1413). Po definiciji, kvazi-preduzeća ne mogu raspoređivati dohodak u obliku dividendi, ali vlasnik mo�e izabrati da povuče deo ili celokupni dohodak. Konceptualno, povlačenje takvog dohotka je jednako raspodeli korporativnog dohotka kroz dividende i tretirano je na isti način. Količina dohotka koju vlasnik kvazi-preduzeća re�i da povuče će uglavnom zavisiti od veličine njegovog neto dohotka. Sva takva povlačenja su bele�ena po datumu u kome se isplata zapravo de�ava.

5.89 Kao sa dividendama, povlačenja iz dohodaka kvazi-preduzeća ne uključuje povlačenja iz fondova realizovanih na osnovu prodaje ili drugog raspolaganja sredstvima kvazi-preduzeća. Transfer fondova koji rezultiraju iz takvih raspolaganja je bele�en kao smanjenje kapitala kvazi-preduzeća koje je u vlasni�tvu dr�ave. Na sličan način, fondovi koji su povučeni likvidacijom velikih iznosa akumuliranih zadr�anih dohodaka ili ostalih rezervi kvazi-preduzeća su tretirani kao povlačenja iz kapitala.

5.90 Prihod od imovine pripisan nosiocu polise osiguranja (1414). Osiguravajuće kompanije poseduju tehničke rezerve u obliku premija koje se unapred isplaćuju, rezervi u odnosu na

nenaplaćena potra�ivanja i aktuarnih rezervi u odnosu na nenaplaćene rizike polisa �ivotnog osiguranja. Takve rezerve su smatrane sredstvima osiguranika ili korisnika, uključujući bilo koje jedince dr�avne uprave koje su osiguranici, kao i obavezama osiguravajućeg preduzeća. Bilo koji prihod koji je dobijen iz investicija tehničkih rezervi osiguravajućih dru�tava je takođe smatran vlasni�tvom osiguranika ili korisnika i opisan je kao prihod od imovine pripisan nosiocima polisa osiguranja. Ova vrsta prihoda od imovine će se retko pojavljivati odnosno biti mala u iznosu za op�te dr�avne jedinice; opis u vi�e detalja u paragrafima od 6.76 do 6.80 Poglavlja 6.

5.91 Rente (1415). Renta je prihod od imovine koji je primljen na ime određenog zakupa zemlji�ta, podzemnih bogatstava i drugih izvora prirodnih nalazi�ta. Drugi zakupi ovih vrsta sredstava, posebno zakupi elektromagnetnog spektra, mogu biti smatrani prodajom nematerijalnih neproizvodnih sredstava. Propisi i uslovi koji rukovode klasifikacijom zakupa su i dalje bili u raspravi u vreme publikacije ovog priručnika. Ostatak ovog dela se bavi samo onim zakupima koji su klasifikovani kao renta.

5.92 Kao i u slučaju kamata, renta se kontinuirano akumulira na osnovu vlasničke svojine tokom ugovorenog perioda. Renta koja je bele�ena u određenom računovodsvenom periodu je zbog toga jednaka vrednosti akumulirane rente koja postaje dospela tokom računovodstvenog perioda i mo�e se razlikovati od iznosa rente koja postaje dospela na isplatu ili je stvarno plaćena tokom tog perioda.

5.93 Op�ta dr�avna jedinica mo�e posedovati podzemna bogatstva u obliku nalazi�ta ruda ili fosilnih goriva i mo�e davati dozvole zakupa koji dozvoljavaju da druge jedinice eksploati�u ova nalazi�ta tokom određenog perioda a da zauzvrat vr�e plaćanja ili serije plaćanja. Ova plaćanja su često opisivana kao «licencne nadoknade», ali su one rente koje se vlasnicima sredstava akumuliraju na ime pru�anja sredstava na raspolaganje drugim jedinicama u određenim vremenskim periodima. Rente mogu uzimati oblik periodičnih isplata prethodno utvrđenih iznosa, bez obzira na nivo eksploatacije ili će če�će proizilaziti na osnovu količine, obima ili vrednosti sredstva koje se ekspolati�e. Preduzeća koja su uključena u istra�ivanje zemlji�ta mogu vr�iti isplate op�tim dr�avnim jedinicama u zamenu za prava vr�enja probnih bu�enja ili drugačijih oblika ispitivanja postojanja podzemnih bogatstava na određenim lokacijama. Takva plaćanja su takođe tretirana kao rente iako se mo�e desiti da ne postoje nikakve eksploatacije podzemnih bogatstava.

59


5.94 Ostale vrste rente uključuju plaćanja na pravo seče drva na neuzgajanom dr�avnom zemlji�tu, na eksploataciju skupa neupravljanih voda u rekreativne ili komercijalne svrhe uključujući robolov, kori�ćenje voda za navodnjavanje i napasa stada na dr�avnom zemlji�tu.

5.95 Rente ne bi trebale biti me�ane sa porezima na eksploataciju, poslovnim dozvolama ili sa ostalim porezima. Porezi na eksploataciju su nametnuti na poslove eksploatacije ruda i fosilnih goriva iz privatno posedovanog zemlji�ta ili iz zemlji�ta neke druge dr�avne jedinice. Ako je plaćanje usmereno ka porezima na dobit, onda bi trebali biti klasifikovani kao porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit (111). Plaćanja računata na osnovu poreza na bruto vrednost proizvodnje bi trebala biti klasifikovana kao ostali porezi na dobra i usluge (1146). Plaćanja na osnovu licenci ili dozvola za vr�enje eksploatacionih aktivnosti bi trebala biti klasifikovana kao porezi na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

5.96 Renta takođe ne bi trebala biti pome�ana sa iznajmljivanjem proizvodnih sredstava koji su tretirani kao prodaje dobara i usluga (142). Razlika u tretmanu se javlja zbog toga �to su davaoci zakupa proizvodnih sredstava uključeni u proizvodni proces time �to pru�aju usluge korisnicima zakupa, kao �to je odr�avanje inventara osnovnih sredstava koji su dostupni za davanje u zakup u kratkom roku, kao i popravka i odr�avanje sredstava davanih u zakup. Op�te dr�avne jedinice koje su vlasnici zemlji�ta, podzemnih bogatstava ili elektromagnetnog spektra i koje samo pru�aju ova sredstva na raspolaganje drugim jedinicama, nisu smatrana uključenim u proizvodnu aktivnost. Rentna nadoknada koju plaćaju korisnici je tretirana kao isplata na ime pru�anja usluga kori�ćenja zgrada ili usluga stanovanja.

5.97 Jedinstvena transakcija se mo�e obuhvatati rentu i prodaju dobara i usluga. Takav događaj se na primer mo�e desiti kada op�ta dr�avna jedinica u jedinstvenom ugovoru pru�i u zakup zemlji�te i zgrade koje se nalaze na tom zemlji�tu, a ugovor posebno ne identifikuje rentu tog zemlji�ta od davanja u zakup zgrada u pitanju. Ako ne postoji objektivna osnova na kojoj postoji razgraničenje plaćanja između rente zemlji�ta i najma nad zgradama, ukupna suma je bele�ena kao najam ako je vrednost zgrada veća od vrednosti zemlji�ta i obrnuto.

b. Prodaje dobara i usluga (142)

5.98 Prodaje vr�ene od strane tr�i�nih ustanova (1421). Kao �to je definisano u Poglavlju 2, ustanova je deo preduzeća koje se nalazi na određenoj lokaciji i na kojoj se sprovodi samo jedinstvena proizvodna aktivnost ili ta osnovna aktivnost pravi najveći deo dodate vrednosti. Tr�i�na ustanova u okviru dr�avne jedinice je ustanova koja prodaje ili na drugi način raspola�e celokupnim ili većim delom svog proizvoda po cenama koje su ekonomski opravdane. Ova kategorija se sastoji od prodaja svih tr�i�nih ustanova koje su deo jedinice za koju sesastavlja statistika. Zbog toga �to su sve ustanove javnih preduzeća tr�i�ne ustanove, ovde su uključene sve prodaje vr�ene od strane javnih preduzeća. Davanja u najam proizvodnih sredstava je tretirana kao prodaja usluga i uključena su u ovu kategoriju. Prodaje nefinansijskih sredstava predstavljaju raspolaganja nefinansijskim sredstvima kao �to je opisano u Poglavlju 8 i ona ne predstavljaju prodaju dobara i usluga.

5.99 Administrativne takse (1422). Ova stavka uključuje takse na obavezne dozvole i ostale administrativne takse koje se smatraju prodajom usluga. Primeri su vozačke dozvole, paso�i, sudske takse, radio i televizijske dozvole emitovanja u slučaju da javne vlasti pru�aju op�te usluge emitovanja. Da bi ove takse bile smatrane prodajom usluga, op�ta dr�avna jedinica mora vr�iti neke regulatorne funkcije � na primer, proveravati stručnost ili kvalifikovanost osoba u pitanju, proveravati efikasnosti i sigurnost funkcionisanja opreme u pitanju ili sprovoditi neke druge oblike kontrole na koje u ostalim slučajevima ne bi imale obavezu da čine. Ako plaćanje evidentno prevazilazi tro�kove pru�anja usluga, onda je taksa klasifikovana kao porez na upotrebu dobara i na dozvolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti (1145).

5.100 Neplanirane prodaje koje vr�e netr�i�ne ustanove (1423). Ova stavka pokriva prodaje dobara i usluga koje vr�e op�te dr�avne jedinice osim administrativnih taksi. Uključene su prodaje koje su neplanirane u odnosu na redovne socijalne ili dru�tvene aktivnosti neke zajednice; njih vr�e dr�avna odeljenja i agencije, a uključuju na primer, prodaje proizvoda koji su proizvedeni u stručnim �kolama, prodaje semena sa eksperimentalih farmi, prodaja po�tanskih razglednica i umetničkih reprodukcija vr�ene od strane muzeja, takse koje se naplaćuju u dr�avnim bolnicama i klinikama, takse za �kolovanje, kao i kotizacije za dr�avne muzeje, parkove i kulturne i rekreativne objekte koji nisu organizovani kao javna preduzeća.

60

Prihod

5.101 Obračunate prodaje dobara i usluga (1424). Kada jedinica proizvede dobra i usluge u svrhu njihove upotrebe kao kompenzacije u naturi za zaposlena lica, jedinica se pojavljuje u dva svojstva: kao poslodavac i kao op�ti proizvođač dobara i usluga. Da bi naznačili ukupan iznos koji jeplaćen kao kompenzacija za zaposlena lica, neophodno je tretirati iznos plaćen u naturi kao da je plaćen u gotovini kao plata i dohodak, a onda kao da su zaposlena lica upotrebili takvu gotovinu za kupovinu dobara i usluga. Ova kategorija uključuje ukupnu vrednost takvih obračunatih prodaja.

5.102 Prodaje dobara su bele�ene kada je izvr�ena pravna promena vlasni�tva. Ako to vreme precizno ne mo�e biti određeno, bele�enje se mo�e desiti kada se u fizičkom smislu izvr�i promena ili kontrola nad vlasni�tvom. Transakcije u uslugama su obično bele�ene kada je usluga pru�ena. Neke usluge su obezbeđene ili se de�avaju na kontinuiranoj osnovi. Na primer, operativni najam i usluge stanovanja predstavljaju kontinuirane tokove i u su�tini su kontinuirano bele�eni tokom njihove usluge pru�anja.

c. Novčane kazne, kazne i gubici (143)

5.103 Novčane kazne i kazne su obavezni tekući transferi koji su nametnuti jedinicama od strane sudova ili kvazisudskih vlastizbog naru�avanja zakona ili administrativnih pravila. Takođe se uključuju vansudska poravnanja. Gubici su iznosi koji su deponovani kod op�te dr�avne jedinice a koji zavise od pravnih ili administrativnih postupaka i koji su prebačeni na op�tu dr�avnu jedinicu kao deo re�avanja tog postupka.

5.104 Novčane kazne i kazne koje su procenjene zbog kr�enja pravila u vezi sa određenim porezom su bele�ene zajedno sa takvim porezima. Ostale novčane kazne i kazne koje su određene kao porezi u vezi sa prekr�ajima su bele�eni kao ostaliporezi (116).

5.105 Većina novčanih kazni, kazni i gubitaka su utvrđeni u određenom trenutku. Ovi transferi su bele�eni kada op�ta dr�avna jedinica ima legalna potra�ivanja na fondove, �to se mo�e desiti kada se objavi sudska presuda ili administrativna odluka koja je prethodno done�ena, ili kada zakasnela isplata ili drugi prekr�aj automatski uzrokuje novčanu kaznu ili kaznu.

d. Dobrovoljni transferi osim donacija (144)

5.106 Ova kategorija uključuje poklone i ostale dobrovoljne donacije koje vr�e pojedinci, privatne neprofitne institucije, neprofitne fondacije, preduzeća i bilo koji drugi izvori osim dr�avnih jedinica i međunarodnih organizacija. Tekući dobrovoljni transferi osim donacija (1441) uključuju na primerpriloge koji se u cilju pru�anja pomoći daju dr�avi a mogu uključivati hranu, ćebad, medicinska sredsta itd. Kapitalni dobrovoljni transferi osim donacija (1442) uključuju transfere za izgradnju ili kupovinu bolnica, �kola, muzeja, pozori�ta i kulturnih centara, kao i zemlji�nih poseda davanih kao poklon, zgrada ili nematerijalnih sredstava kao �to su patenti ili autorskaprava. Ako nije jasno da li je transfer tekući ili kapitalni on je klasifikovan kao tekući.11

e. Razni i neidentifikovani prihodi (145)

5.107 U ovu kategoriju su uključeni svi prihodi koji ne spadaju u bilo koju prethodnu kategoriju. Stavka koja se ovde mo�e pojavljivati je prodaja kori�ćene vojne opreme i ostalih dobara koji nisu klasifikovani kao sredstva, zatim prodaja otpada, potra�ivanja na ime ne�ivotnih osiguranja od osiguravajućih kompanija, premije ne�ivotnih osiguranja dr�avno upravljanih osiguravajućih planova, plaćanja koja su primana na ime od�tete dr�avne imovine izuzev plaćanja na osnovu sudskih odluka i bilo koji drugi prihod za koji nije dostupna adekvatna informacija koja bi dozvolila njegovu klasifikaciju u okviru druge klasifikacione grupe.

11 Identifikacija kapitalnih transfera je neophodna kako bi se izračunala bruto i neto u�teda.

61

6. Tro�kovi ⌂

Ovo poglavlje defini�e koncept tro�kova i opisuje način na koji se tro�kovi klasifikuju.

A. Klasifikacija tro�kova ⌂

6.1 Tro�ak je smanjenje neto vrednosti koje proizilazi iz transakcije. Vlade imaju dve velike ekonomske obaveze: da preuzmu odgovornost za snabdevanje zajednice odabranim dobrima i uslugama na netr�i�noj osnovi i da ponovo distribuiraju prihod i novac putem jednostranih plaćanja. Ove obaveze se većim delom izvr�avaju preko transakcija tro�kova, koje su u GFS sistemu klasifikovane na dva načina: ekonomska klasifikacija i funkcionalna klasifikacija.

6.2 Kada snabdeva zajednicu netr�i�nim dobrima i uslugama, neka jedinica dr�ave mo�e sama da proizvede dobra i usluge i da ih distribuira, da ih kupi od trećeg lica i distribuira ili da izvr�i transfer gotovine prema domaćinstvima tako da ona mogu direktno da kupe dobra i usluge. Ekonomska klasifikacija prepoznaje tipove tro�kova nastalih u vezi ovih aktivnosti. Nadoknada zaposlenima, kori�ćenje dobara i usluga, i potro�nja osnovnog kapitala se odnose na tro�kove proizvodnje koju organizuje sama dr�ava. Subvencije, donacije, socijalna pomoć i razni drugi tro�kovi odnose se na transfere u gotovini ili naturi i na kupovinu dobara i usluga od trećeg lica za isporuku drugim jedinicama. Funkcionalna klasifikacija pru�a informacije o razlogu nastanka tro�ka. Primeri funkcija su obrazovanje i za�tita �ivotne sredine.

6.3 Funkcionalna klasifikacija opisana u ovom poglavlju nije ograničena samo na tro�kove transakcija. Nabavka nefinansijskih sredstava mo�e takođe biti klasifikovana koristeći funkcionalnu klasifikaciju. Termin �rashodi� se koristi u vezi sa funkcionalnom klasifikacijom kako bi uključio ove nabavke sredstava kao i tro�ak.

Pored toga, ekonomske i funkcionalne klasifikacije mogu biti unakrsno klasifikovane da bi pokazale tipove transakcija koje sekoriste da bi se izvr�ila data funkcija.

6.4 Dve vrste transakcija se smatraju tro�kom uprkos povr�nomutisku da one mogu povećati neto vrednost. Prvo, povraćaji novca, povraćaji pretplate i pogre�na plaćanja se čine da povećavaju neto vrednost. Preciznije, one su korekcije koje ispravljaju preterano smanjenje neto vrednosti koja je prethodno zabele�ena.Kao takve, ove transakcije se smatraju negativnim tro�kom. Drugo, tro�kovi nastali u proizvodnji dobara i usluga su zabele�eni kao tro�ak uprkos činjenici da su ta dobra i usluge mo�da prodati po ceni koja prema�uje tro�kove proizvodnje, time povećavajući neto vrednost.

6.5 Nabavka nefinansijskih sredstava kupovinom ili trampom ne utiče na neto vrednost i ta transakcija nije tro�ak. To je transakcija nefinansijskim sredstvima kako je opisano u Poglavlju 8. Kada se preda vlasni�tvo sredstava a kada se ne primi ni�ta �to je vredno zauzvrat, neto vrednost jedinice opada i tro�ak se bele�i kao vrsta transfera kapitala kao �to je kapitalna donacija.

6.6 Vreme kada bi transakcije tro�kova trebalo zabele�iti se utvrđuje po obračunskom načelu, a to je kada aktivnosti, transakcije ili drugi događaji koji se javljaju stvaraju bezuslovnu obavezu jedinica op�te dr�ave da izvr�e plaćanje ili da se odreknu resursa. Problemi nastaju međutim, u pogledu nabavke i kasnijeg kori�ćenja dobara. U op�tem smislu, kupovina dobara koja se odmah ne koriste na neki način je pre dodatak zalihama nego tro�ak. Kada se dobra tro�e u proizvodnji ili se koriste na neki drugi način, transakcija mora biti zabele�ena kako bi se smanjile zalihe i povećao tro�ak ili druga kategorija u zavisnosti od toga za �ta se dobra koriste.

62

Tro�kovi

Druge primene obračunskog načela na transakcije tro�kova su naznačene u svakom odeljku ekonomske klasifikacije po potrebi.

Tabela 6.1: Ekonomska klasifikacija tro�kova ⌂

2 21 211 2111 2112 212 2121 2122 22 23 24 241 242 243 25 251 2511 2512 252 2521 2522 26 261 2611 2612 262 2621 2622 263 2631 2632 27 271 27112712 272 2721 2722 273 2731 2732 28 281 2811 2812

2813

2814 282 2821 2822

Tro�akNadoknada zaposlenima [GFS]

Lični dohotci [GFS] Lični dohotci u gotovini [GFS] Lični dohotci u naturi [GFS]

Doprinosi za socijalno osiguranje [GFS] Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje [GFS] Doprinosi za socijalno osiguranje na lični teret [GFS]

Kori�ćenje robe i usluga Potro�nja osnovnog kapitala [GFS] Kamata [GFS]

Na nerezidenta Na rezidenta osim op�te dr�ave Na ostale jedinice op�te dr�ave

Subvencije Javnim korporacijama

Nefinansijskim javnim korporacijama Finansijskim javnim korporacijama

Privatnim preduzećima Nefinansijskim privatnim preduzećima Finansijskim privatnim preduzećima

Donacije Stranim dr�avama

Tekuće Kapitalne

Međunarodnim organizacijama Tekuće Kapitalne

Ostalim jedinicama op�te dr�ave Tekuće Kapitalne

Socijalna pomoć [GFS] Naknada za socijalno osiguranje

Naknada za socijalno osiguranje u gotovini Naknada za socijalno osiguranje u naturi

Naknada za socijalnu pomoć Naknada za socijalnu pomoć u gotovini Naknada za socijalnu pomoć u naturi [GFS]

Naknada za socijalnu pomoć koju daje poslodavac Naknada za socijalnu pomoć koju daje poslodavac u gotoviNaknada za socijalnu pomoć koju daje poslodavac u naturi

Ostali tro�kovi Imovinski tro�kovi osim kamate

Dividende (samo javne korporacije) Povlačenja sredstava iz prihoda kvazi-korporacija (samo javne korporacije)

Imovinski tro�kovi koji se pripisuju osiguranicima [GFS]

Renta Razni ostali tro�kovi

Tekući Kapitalni

B. Ekonomska klasifikacija tro�kova ⌂

6.7 Tabela 6.1 pokazuje ekonomsku klasifikaciju tro�kova i naredni paragrafi detaljno opisuju svaku kategoriju.

1. Nadoknada zaposlenima [GFS] 1 (21)2

6.8 Nadoknada zaposlenima je ukupna naknada, u gotovini ili naturi koja se isplaćuje dr�avnom slu�beniku za njegov rad tokom obračunskog perioda, osim za rad koji je povezan sa akumulacijom kapitala u sopstvene svrhe (isto isključenje se odnosi na svaku potkategoriju nadoknade zaposlenima). Ona uključuje i lične dohotke (211) i doprinose za socijalno osiguranje (212) koji se daju u ime zaposlenih u program za socijalno osiguranje. Isključeni su iznosi koji se plaćaju ugovaračima, ljudima koji samostalno rade za firmu kod kuće i drugim radnicima koji nisu zaposleni u jedinicama op�te dr�ave. Bilo kakvi iznosi tog tipa zabele�eni su pod kori�ćenje dobara i usluga (22). Nadoknada zaposlenima koji rade na akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, kao �to je proizvodnja nefinansijskih sredstava za sopstveno kori�ćenje se bele�i kao nabavka nefinansijskih sredstava (vidi Poglavlje 8).

6.9 Nadoknada zaposlenima se meri vredno�ću nadoknade u gotovini ili naturi koju zaposleni imaju pravo da primaju od poslodavca za posao koji je obavljen tokom relevantnog perioda, bilo da se plaća unapred u isto vreme ili po zavr�etku samog posla. U meri da plaćanje nije izvr�eno za obavljeni posao, jedinica op�te dr�ave mora da zabele�i knji�enje u potra�ivanjima (vidi Poglavlje 7).

a. Lični dohotci [GFS] (211)

6.10 Lični dohotci se sastoje od nadoknade zaposlenima izuzev doprinosa za socijalno osiguranje (212) poslodavaca. Oni uključuju plaćanje u gotovini ili naturi.

1[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime ali različito značenje u SNR-u iz 1993. godine 2Brojevi u zagradama nakon svake kategorije klasifikovanja su GFS

klasifikacione �ifre. U Dodatku 4 nalaze se sve klasifikacione �ifre koje se koriste u GFS sistemu.

63


U ovu kategoriju su uključeni doprinosi za socijalno osiguranje koji se isplaćuju odbitkom od ličnih dohodaka zaposlenih.

6.11 Lični dohotci isključuju nadoknadu tro�kova koje su zaposleni ostvarili a koji im omogućuju da počnu da rade njihov posao ili da izvr�e svoja zadu�enja. Na primer, nadoknada tro�kova putovanja, preseljenja ili slični tro�kovi koje zaposleni ostvaruju kada počnu da rade nov posao ili kada poslodavci od njih tra�e da se presele su klasifikovani pre kao kori�ćenje dobara i usluga (22) nego kao lični dohotci. Takođe je isključena nadoknada tro�kova zaposlenih za alate, opremu, specijalnu odeću ili druge predmete koji su im potrebni isključivo ili prevashodno da im omoguće da obavljaju svoj posao. Isplaćeni iznos se smatra kao kori�ćenje dobara i usluga (22).

6.12 Lični dohotci takođe isključuju socijalnu pomoć koju poslodavac plaća u vidu dečjeg dodatka, dodataka za supru�nika, porodicu, obrazovanje ili drugih dodataka za izdr�avane osobe; plaćanja izvr�ena po punim stopama ličnih dohodaka prema radnicima koji su odsutni sa posla zbog bolesti, slučajne povrede ili porodiljskog odsustva; i otpremnine koje se isplaćuju radnicima ili njihovim naslednicima, onima koji izgube posao usled vi�ka zaposlenih, nesposobnosti ili smrti nastale nesrećnim slučajem. Ovi doprinosi za socijalno osiguranje su uključeni u socijalnu pomoć koju daje poslodavac(273).

6.13 Lični dohotci u gotovini [GFS] (2111). Ova kategorija se sastoji od plaćanja u gotovini zaposlenima za njihove usluge pre odbitka poreza koji se plaća na izvoru prihoda i davanja doprinosa za zaposlene u programe socijalnog osiguranja. Uključeni su osnovni lični dohotci; dodatna plata za prekovremeni rad, noćni rad i rad preko vikenda; dodaci za tro�kove �ivota, lokalni dodaci, dodaci zbog preseljenja u drugu zemlju; bonusi, godi�nja dodatna plata, poput plate �13-og meseca�; dodaci za prevoz do posla i od posla; praznična plata za dr�avne praznike ili godi�nje praznike; i dodatak za tro�kove stanovanja.

6.14 Lični dohotci u naturi [GFS] (2112). Ova kategorija se sastoji od plaćanja u naturi zaposlenima za njihove usluge. Primeri su obroci i pića, uključujući ona koja se konzumiraju na poslovnim putovanjima; usluge stanovanja ili sme�taj koji mogu da koriste svi članovi domaćinstva kome zaposleni pripada; uniforme ili druge vrste specijalne odeće koju zaposleni često nosi van posla kao i na poslu; usluge kori�ćenja vozila ili drugih dugotrajnih stvari koje su obezbeđene za lično kori�ćenje zaposlenih;

Dobra i usluge koje proizvodi poslodavac, poput besplatnog putovanja dr�avnim avionima; sportovi, rekreacija, ili ugostiteljski objekti za zaposlene i njihove porodice; prevoz do posla i od posla; parking; dnevna briga za decu zaposlenih. Takođe je uključena vrednost kamate kada je omogućeno zaposlenima da uzimaju zajam po smanjenoj kamatnoj stopi ili bez nje. Ako se dobra i usluge pru�aju zaposlenima po sni�enoj ceni, onda se samo neto tro�ak poslodavca bele�i u ovoj kategoriji.

b. Doprinosi za socijalno osiguranje [GFS] (212)

6.15 Doprinosi za socijalno osiguranje su plaćanja, stvarna ili na lični teret, koje jedinice op�te dr�ave vr�e za socijalno osiguranje kako bi stekli zvanično pravo na doprinose za socijalno osiguranje za svoje zaposlene, uključujući penziju i druge rente koje se zaposlenom isplaćuju nakon penzionisanja. Doprinosi za socijalno osiguranje su opisani u aneksu Poglavlja2.

6.16 Neki doprinosi za socijalno osiguranje se plaćaju direktno od strane jedinice op�te dr�ave to jest poslodavac ih isplaćuje drugim jedinicama op�te dr�ave, �to je obično fond socijalnog osiguranja. Ove transakcije se ne elimini�u u konsolidaciji jer su preusmerene, kako je opisano u paragrafu 3.20 Poglavlja 3, prvo na zaposlene a zatim od zaposlenih na programe socijalnog osiguranja.

6.17 Stvarni doprinosi za socijalno osiguranje [GFS] (2121). Ova kategorija se sastoji od doprinosa koji se plaćaju osiguravajućim kućama, fondovima socijalnog osiguranja ili drugim institucionim jedinicama koje su odgovorne za upravljanje programima socijalnog osiguranja, uključujući jedinice op�te dr�ave koje rukovode nesamostalnim penzionim fondovima.

6.18 Doprinosi za socijalno osiguranje na lični teret [GFS] (2122). Neke dr�ave daju doprinose za socijalno osiguranje svojim zaposlenima direktno, biv�im zaposlenima ili izdr�avanim licima iz svojih sopstvenih resursa, ne uključujući osiguravajuće kuće ili samostalni ili nesamostalni penzioni fond. U ovoj situaciji, doprinosi za socijalno osiguranje jednaki su po vrednosti sumi doprinosa za socijalno osiguranje koja bi bila neophodna da se obezbede de facto zvanična prava ako bi bila na lični teret.

64

Tro�kovi

2. Kori�ćenje dobara i usluga (22)

6.19 Ova kategorija se sastoji od dobara i usluga koje se koriste za proizvodnju tr�i�nih i netr�i�nih dobara i usluga - izuzev za akumulaciju kapitala u sopstvene svrhe - plus dobra kupljena za preprodaju bez neto promene u zalihama nedovr�ene proizvodnje, gotovih dobara i dobara koja se čuvaju za preprodaju. 3 Jedinice op�te dr�ave mogu raditi na nizu transakcija dobara i usluga koje nisu klasifikovane kao kori�ćenje dobara i usluga. Naročito:

� Dobra nabavljena za kori�ćenje kao osnovna sredstva ili dragocenosti ili za kori�ćenje u akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe su klasifikovana kao nabavka osnovnih sredstava ili dragocenosti. Potro�nja jeftinih dugotrajnih stvari kao �to je ručni alat, tretira se kao kori�ćenje dobara i usluga kada su takvi tro�kovi redovni i mali u poređenju sa tro�kovima ma�ina i opreme.

� Dobra i usluge nabavljene radi povećanja zaliha strate�kih zaliha ili materijala i zaliha su klasifikovane kao promene u zalihama, �to je vrsta nabavke nefinansijskih sredstava (vidi Poglavlje 8).

� Dobra i usluge koje se koriste kao nadoknade zaposlenima u naturi su klasifikovane kao nadoknada zaposlenima (21).

� Dobra i usluge koje su nabavljene i prenete u naturi a da ih jedinica op�te dr�ave nije koristila u prozvodnom procesu su klasifikovane kao transakcije tro�kova, poput subvencija (25), donacija (26), socijalne pomoći (27) ili ostalih tro�kova (28) u zavisnosti od razloga transfera.

� Nadoknade koje jedinica op�te dr�ave daje za dobra i usluge koje domaćinstva kupuju u vezi sa socijalnom pomoći ili programima socijalnog osiguranja su klasifikovane kao socijalna pomoć (27).

6.20 Takse i tro�kove koji su naplaćeni za dobra i usluge koje pru�aju jedinice op�te dr�ave, kao za određene vrste socijalne pomoći ili donacije, bi pre trebalo prikazati kao dohodak nego kao odbitak od tro�kova. 6.21 Vrednost dobara i usluga koje se koriste u proizvodnji je zabele�ena pre kada se ta dobra i usluge stvarno koriste nego kada su bile nabavljene. U praksi, ova dva vremenska momenta se poklapaju onda kada se pru�aju usluge a ne kada se ula�u dobra koja mogu biti nabavljena neko vreme pre njihovih kori�ćenja. Vrednost dobara kupljenih i čuvanih za preprodaju se bele�i kao kori�ćenje dobara i usluga kada se prodaju.

3Kori�ćenje dobara i usluga je blisko povezano sa posrednom potro�njom u SNR-u iz 1993. godine. Veza između ova dva koncepta je obja�njena u Dodatku 3.

Prodaja dobara koja su nabavljena i čuvana kao strate�ka zaliha se bele�i pre kao prodaja nefinansijskih sredstava nego kao prihod od prodaje. Stoga, ta transakcija nema uticaja na kori�ćenje dobara i usluga.

6.22 U praksi jedinice obično ne bele�e direktno stvarno kori�ćenje dobara u proizvodnji. Umesto toga, one vode evidenciju o kupovini materijala i zaliha koje će se koristiti kao ulozi i isto tako o bilo kakvim promenama u iznosima takvih dobara koja se čuvaju u inventaru. Procena kori�ćenja dobara i usluga tokom datog obračunskog perioda se tada mo�e izvr�iti oduzimanjem vrednosti promene u zalihama materijala od vrednosti izvr�ene kupovine.

6.23 Dobra i usluge koje se koriste za odr�avanje i popravku osnovnih sredstava predstavljaju kori�ćenje dobara i usluga. Veća obnavljanja, rekonstrukcije ili povećanja postojećih osnovnih sredstava se tretiraju kao nabavke osnovnih sredstava. Odr�avanje i popravke se razlikuju na osnovu dve karakteristike: (a) one su aktivnosti za koje su vlasnici ili korisnici osnovnih sredstava u obavezi da preduzimaju periodično kako bi mogli da koriste takva sredstva tokom njihovog očekivanog veka trajanja i (b) one ne menjaju osnovno sredstvo ili njegovu performansu, već ga jednostavno odr�avaju u dobrom radnom stanju ili ga vraćaju u njegovo prethodno stanje u slučaju sloma. Za razliku od ovoga, veća pobolj�anja na osnovnim sredstvima se razlikuju po sledećim karakteristikama: (a) odluka da se obnovi, rekonstrui�e ili poveća osnovno sredstvo je namerna investiciona odluka koja mo�e biti doneta bilo kada i koja ne zavisi od stanja u kojem je sredstvo i (b) obnavljanja ili povećanja koja uvećavaju performansu ili kapacitet postojećih osnovnih sredstava ili u značajnoj meri produ�avaju njihov očekivani vek trajanja.

6.24 Dobra i usluge koje se koriste za istra�ivanje i razvoj, obuku osoblja, istra�ivanje tr�i�ta i slične aktivnosti se tretiraju pre kao kori�ćenje dobara i usluga nego kao nabavke nematerijalnih osnovnih sredstava iako neke od njih mogu biti od koristi vi�e od jedne godine.

6.25 Materijali za proizvodnju metalnog novca ili novčanica dr�avne valute ili dugovanja prema ugovaračima proizvodnje te valute spadaju u kori�ćenje dobara i usluga. Emisija metalnog novca ili novčanica je finansijska transakcija koja ne uključuje dr�avni dohodak ili tro�ak.

6.26 Kori�ćenje dobara i usluga uključuje kupovinu oru�ja (na primer, raketa, projektila i sličnih bojevih glava) i opreme koja se koristi za dostavljanje tog oru�ja (na primer, lansirne rampe, ratni brodovi, podmornice i tenkovi). Kupovina predmeta koji se mogu koristiti u civilne svrhe na isti način kao �to se koriste u vojne svrhe, poput vojnih aerodroma, brodogradili�ta, koled�a, bolnica i kancelarijskih ma�ina se tretira kao nabavka osnovnih sredstava.

65

Priručnik dr�avne finansijske statistike iz 2001.godine

Međutim, oru�je ili oklopna vozila koja nabavlja policija i slu�be unutra�nje bezbednosti se tretiraju kao nabavka osnovnihsredstava mada bi se tro�kovi vojske za istu vrstu opreme tretirali kao kori�ćenje dobara i usluga.

6.27 U zavisnosti od svrhe u koju se koriste, dobra i usluge koje su kupljene od strane jedinice dr�ave i koje koriste njeni zaposleni bi mogle biti kori�ćenje dobara i usluga ili nadoknada zaposlenima u naturi. Generalno, kada su zaposleni u obavezi da koriste dobra ili usluge kako bi im omogućile da obavljaju svoj posao, to predstavlja kori�ćenje dobara i usluga. Sa druge strane, kada zaposleni koriste dobra i usluge u njihovo slobodno vreme i po sopstvenom nahođenju za direktno zadovoljenje njihovih potreba ili �elja, to predstavlja nadoknadu zaposlenima. Sledeće vrste dobara i usluga koje se pru�aju zaposlenima se tretiraju kao kori�ćenje dobara i usluga: (a) alat ili oprema koja se uglavnom ili isključivo koristi na poslu; (b) odeća ili obuća koja se nosi isključivo ili uglavnom na poslu, kao �to je za�titna odeća, radnički kombinezon ili uniforme; (c) usluge sme�taja u mestu gde zaposleni rade, koje se ne mogu koristiti od strane domaćinstava kojima zaposleni pripadaju, poput baraka, kabina, spavaonica i kućica; (d) posebna jela i pića koja su neophodna zbog izuzetnih radnih uslova, kao i jela ili pića koja se obezbeđuju vojnicima ili drugima, dok su na aktivnoj du�nosti; (e) prevoz i hotelske usluge koje su obezbeđene dok je zaposleni na poslovnom putu; (f) objekti za presvlačenje, javni toaleti, tu� kabine koje su neophodne zbog prirode posla; i (g) objekti za pru�anje prve pomoći, medicinski pregledi ili drugi zdravstveni pregledi koji se zahtevaju zbog prirode posla. Zaposleni mogu nekada biti odgovorni za kupovinu vrsta dobara i usluga koje su navedene gore a poslodavac im naknadno daje nadoknadu. Takve nadoknade se pre tretiraju kao kori�ćenje dobara i usluga nego kao lični dohotci.

6.28 Svi transferi dobara i usluga u druge dr�ave ili međunarodne organizacije izuzev dobara i usluga koje su proizvedene od strane donatorske jedinice dr�ave se tretiraju kao donacije (26). Takva donacija mo�e da sadr�i osnovna sredstva u dr�avnom vlasni�tvu, transfer dobra koje se čuva u inventaru, stvaranje osnovnog kapitala ili kupovina i istovremeni transfer ili osnovnih sredstava ili dobara i usluga za sada�nju potro�nju. Primeri su transferi hrane, odeće, ćebadi i lekova kao hitne pomoći nakon prirodnih katastrofa; transferi ma�ina i druge opreme; direktna priprema izgradnje zgrada ili drugih objekata; i transferi vojne opreme svake vrste. Dobra i usluge koja se koriste za proizvodnju netr�i�nih dobara i usluga koje koriste druge dr�ave i međunarodne organizacije spadaju u kori�ćenje dobara i usluga. Primer su dobra i usluge koje su nabavljene kako bi dr�avni slu�benici mogli da vode akcije pru�anja pomoći u stranoj zemlji nakon neke prirodne katastrofe.

6.29 Kori�ćenje dobara i usluga uključuje sva dobra i usluge koje koristi jedinica op�te dr�ave za proizvodnju netr�i�nih dobara i usluga koje se distribuiraju ili kao socijalna pomoć u naturi ili se distribuiraju domaćinstvima u određenim okolnostima kao �to je nakon neke prirodne katastrofe. Takva socijalna pomoć se mo�e podeliti preko programa za socijalno osiguranje; programa za socijalno osiguranje koji rade u korist dr�avnih slu�benika, izdr�avanim osobama ili naslednicima; ili programa socijalne pomoći. Česta vrsta socijalne pomoći koju će jedinice op�te dr�ave verovatno proizvesti i podeliti u naturi se odnosi na zdravstvenu brigu, poput medicinskih i zubarskih intervencija, operacije, bolničkog sme�taja, kućne nege i sličnih usluga. Pogodnosti za dr�avne slu�benike i izdr�avane osobe obično uključuju op�te medicinske usluge koje nisu povezane sa poslom zaposlenog, oporavili�ta i domovi za stare, usluge obrazovanja i pristup objektima za rekreaciju ili odmor. Bilo kakva nominalna plaćanja izvr�ena od strane domaćinstava bi trebalo odbiti od tro�kova kori�ćenja dobara i usluga.

6.30 Dobra i usluge koje nisu proizvedene od strane donatorske jedinice dr�ave, ali su distribuirane kao socijalna pomoć u naturi ili su distribuirane domaćinstvima u određenim okolnostima, se klasifikuju pre kao socijalna pomoć (27) nego kao kori�ćenje dobara i usluga. Takve raspodele uključuju transfere robe koja se čuva u inventaru, kupovinu i istovremeni transfer dobara i usluga od tr�i�nih proizviđača i nadoknadu tro�kova domaćinstvima za naznačena dobra i usluge, kao �to su tro�kovi za lekove, medicinske ili zubarske intervencije, bolnički računi i oftamolo�ki računi.

6.31 Kori�ćenje dobara i usluga uključuje plaćanja zakupa proizvedenih osnovnih sredstava, naročito zgrada, transportne opreme i ma�ina. Plaćanje zakupa neproizvedenih osnovnih sredstava koja prirodno nastaju, poput zemlji�ta se klasifikuje kao renta (2814). Razlika u postupanju nastaje jer su zakupodavci proizvedenih osnovnih sredstava anga�ovani u proizvodnom procesu gde pru�aju usluge zakupcima, poput odr�avanja zaliha osnovnih sredstava koje su raspolo�ive za zakup u kratkom roku, kao i popravke i odr�avanja osnovnih sredstava datih u zakup. Međutim, vlasnici zemlji�ta i ostalih neproizvedenih osnovnih sredstava samo stavljaju na raspolaganje ovu imovinu ostalim jedinicama. Stoga, smatra se da oni nisu anga�ovani u proizvodnoj aktivnosti.

6.32 Povremeno, jedinice dr�ave se anga�uju na jednostranim plaćanjima kupovinom dobara i usluga po cenama koje u velikoj meri prema�uju njihovu tr�i�nu vrednost. Kako je opisano u paragrafu 3.9 Poglavlja 3, kada se takve transakcije mogu otkriti, trebalo bi da se podele na kupovinu dobara i usluga po njihovoj stvarnoj tr�i�noj vrednosti i na jednostrano plaćanje odgovarajuće kategorije.

66

Tro�kovi

3. Potro�nja osnovnog kapitala [GFS] (23)

6.33 Potro�nja osnovnog kapitala je pad vrednosti osnovnih sredstava tokom obračunskog perioda koje poseduje i koristi jedinica op�te dr�ave a koji je posledica fizičkog propadanja, prirodne zastarelosti ili normalne slučajne �tete. 4 Procenjuje se u prosečnim cenama u tom periodu. Potro�nja osnovnog kapitala mo�e značajno odstupiti od amortizacije kako je zabele�eno u dr�avnoj finansijskoj evidenciji, a koja se obično izračunava kori�ćenjem prvobitne cene osnovnih sredstava.

6.34 Potro�nja osnovnog kapitala je napredna mera jer je njegova vrednost zasnovana pre na budućim nego na pro�lim događajima. Vrednost imovine je sada�nja sni�ena vrednost niza zakupa koju bi njen vlasnik mogao da očekuje kad bi bila izdata tokom ostatka svog veka trajanja. S druge strane, zakupi zavise od koristi koje jedinice očekuju da će dobiti koristeći imovinu. Stoga, potro�nja osnovnog kapitala je opadanje sada�nje vrednosti preostalog niza zakupa, koji se procenjuju po prosečnim cenama perioda. Na stepen opadanja uticaće ne samo smanjenje koristi koja se mo�e dobiti od imovine ili njene produktivnosti tokom sada�njeg perioda, već takođe skraćivanje njenog veka trajanja i stope po kojoj se očekuje da će njena produktivnost opadati tokom njenog preostalog veka trajanja. Pored toga, promene u ceni imovine moraju biti isključene iz potro�nje osnovnog kapitala. Promene cena se bele�e kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV, kako je obja�njeno u Poglavlju 10.

6.35 Potro�nja osnovnog kapitala se procenjuje prema svoj materijalnoj i nematerijalnoj aktivi, uključujući infrastrukturu, veće melioracije i tro�kove vlasni�tva transfera koji su nastali prilikom nabavke dragocenosti i neproizvedenih sredstava. Iako se mo�e činiti da neka osnovna sredstva poput puteva ili �elezničkih �ina imaju neograničeni vek trajanja ako se odr�avaju na odgovarajući način, njihova vrednost ipak mo�e opasti zbog smanjenja potra�nje za njihovim uslugama �to je rezultat tehničkog progresa i pojave zamena. Mnoga osnovna sredstva su odbačena ili uni�tena samo zato �to su postala zastarela. Prema tome, potro�nja osnovnog kapitala mora da uključuje naknadu za očekivanu zastarelost.

6.36 Ako je jedinica op�te dr�ave anga�ovana na akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, onda ova kategorija tro�ka ne uključuje potro�nju osnovnog kapitala koji se odnosi na osnovna sredstva koja se koriste u tom proizvodnom procesu.

4Koncept potro�nje osnovnog kapitala je identičan konceptu koji se koristi u SNR-u iz 1993.godine. Pokriće tro�kova potro�nje osnovnog kapitala se mo�e razlikovati od iznosa zabele�enog u proizvodnom računu SNR-a iz 1993. godine,zbog postupanja GFS-a prema akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe. Kada se nefinansijska sredstva proizvedu u sopstvene svrhe, neka potro�nja osnovnog kapitala se u GFS sistemu pre bele�i kao nabavka osnovnih sredstava nego kao tro�ak (vidi paragraf 6.36). Potro�nja osnovnog kapitala je obja�njena u SNR-u iz1993. u paragrafima od 6.179 do 6.203.

Kako je obja�njeno u prethodnim odeljcima o nadoknadi zaposlenima i kori�ćenju dobara i usluga, tro�kovi nastali prilikom akumulacije kapitala u sopstvene svrhe uključujući potro�nju osnovnog kapitala se klasifikuju kao nabavka osnovnih sredstava.

6.37 Potro�nja osnovnog kapitala takođe isključuje gubitak vrednosti kada su osnovna sredstva uni�tena u ratu, prirodnim katastrofama i drugim izuzetnim slučajevima. Slično tome, ona isključuje gubitke nastale usled neočekivanog tehnolo�kog razvoja koji u značajnoj meri mogu skratiti vek trajanja postojećeg osnovnog sredstva i osiroma�enje ili propadanje neproizvedenih sredstava kao �to su zemlji�te i sredstva koja se nalaze u zemlji. Ovi događaji se tretiraju kao ostala ekonomska kretanja, kako je obja�njeno u Poglavlju 10.

6.38 Da bi se izračunala potro�nja osnovnog kapitala, osnovna sredstva kupljena u pro�losti i koja su jo� u upotrebi moraju se ponovo proceniti po prosečnim cenama aktuelnog perioda i moraju se pru�iti pretpostavke u vezi preostalog veka trajanja svakog sredstva i u vezi stope po kojoj se očekuje da će njihova produktivnost opadati. Linearni ili geometrijski modeli opadanja, ili njihova kombinacija, su modeli koji se najče�će koriste.5 U ograničenim slučajevima, moguće je proceniti potro�nju osnovnog kapitala na osnovu zapa�anja cena kori�ćenih sredstava na tr�i�tima.

4. Kamata [GFS] (24)

6.39 Kamatu isplaćuju jedinice koje ostvaruju određene vrste dugova na ime depozita, hartija od vrednosti koje nisu akcije, zajmova i dugovanja. 6 Ovi dugovi nastaju kada jedna jedinica op�te dr�ave pozajmi novčana sredstva od druge jedinice. Kamata je tro�ak koji jedinica op�te dr�ave (du�nik) ostvaruje za kori�ćenje neizmirene glavnice �to je ekonomska vrednost koja je obezbeđena od strane poverioca.

6.40 Tro�ak kamate narasta neprestano u periodu tokom kog postoji dug. Stopa po kojoj kamata narasta se mo�e objasniti kao procenat neizmirene glavnice po vremenskom periodu, unapred određena suma novca, promenljiva suma novca koja zavisi od definisanog pokazatelja ili neka kombinacija ovih metoda. Kamata se obično ne isplaćuje dok se tro�ak ne

5Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Merenje kapitala�Priručnik OECD-a Merenje akcijskog kapitala, potro�nja osnovnog kapitala i kapitalne usluge (Pariz, 2001) sadr�i obimnu diskusiju o metodama za procenu potr�nje osnovnog kapitala. 6 Finansijska sredstva i njihova klasifikacija su definisana u Poglavlju 7.

67


akumulira. To jest, ako se kamata na zajam isplaćuje mesečno, plaćeni iznos je obično tro�ak koji se akumulirao tokom prethodnog meseca. Dok se plaćanje ne izvr�i, ukupno dugovanje du�nika prema poveriocu je povećano za iznos tro�ka kamate koji se akumulirao, ali nije isplaćen. Ono �to se obično zove plaćanje kamate predstavlja smanjenje postojećeg dugovanja du�nika čiji je deo nastao već naraslim tro�kom kamate.

6.41 Ovaj Priručnik preporučuje da se narasla ali neisplaćena kamata doda glavnici postojećeg instrumenta. To jest, kako kamata na dr�avnu obveznicu narasta, tako bi glavnica obveznice rasla. Međutim smatra se da će kamata koja narasta na depozite i zajmove morati da po�tuje dr�avnu praksu i da se klasifikuje kao dugovanje.

6.42 Sa izuzetkom hartija od vrednosti koje su vezane za indeks cena na malo uključujući menice sa fluktuirajućom kamatnom stopom, stopa po kojoj narasta tro�ak kamate se određuje kada se napravi ugovor i pozajme novčana sredstva. 7 U najjednostavnijem slučaju, pozajmi se suma novca, vr�e se periodična plaćanja koja su jednaka tro�ku kamate nastalog tokom prethodnog perioda i na kraju ugovora vr�i se konačna isplata kamate uz prvobitnu pozajmljenu sumu. Iznos tro�ka kamate napravljenog u svakom periodu je jednak kamatnoj stopi navedenoj u ugovoru i pomno�enoj sa pozajmljenom sumom. Kako svaki period prolazi, iznos neizmirene glavnice se uvećava kako nastaje tro�ak kamate. Na kraju perioda, plaćanje umanjuje glavnicu na iznos koji je prvobitno pozajmljen. Ukoliko se kraj obračunskog perioda ne podudara sa periodičnim plaćanjem, ukupno dugovanje na kraju perioda će uključivati neki iznos kamate koji je nastao ali jo� nije plaćen.

6.43 Određeni finansijski instrumenti poput menica i obveznica bez kupona, su takvi da du�nik nije u obavezi da izvr�i plaćanje prema poveriocu dok dugovanje ne dospe. Naime, ni jedna kamata se ne isplaćuje dok dugovanje ne dospe, kada se du�nikovo dugovanje izmiruje jednim plaćanjem koje pokriva i iznos prvobitno pozajmljenih novčanih sredstava i naraslu i akumuliranu kamatu tokom trajanja dugovanja. Za instrumente ovog tipa se ka�e da su eskontovani jer je iznos koji je prvobitno pozajmljen manji od iznosa koji treba da se isplati. Razlika između iznosa koji treba da se isplati na kraju ugovora i iznosa prvobitno pozajmljenog predstavlja kamatu koja se mora raspodeliti tokom obračunskih perioda od početka do kraja ugovora. Kamata koja se akumulira u svakom periodu se posmatra kao da je plaćena od strane du�nika i zatim pozajmljena kao dodatni iznos istog dugovanja. Stoga tro�ak kamate i povećanje dugovanja se bele�e svakog perioda. Kada postoji vi�e od jednog obračunskog perioda, postoji niz načina.

7 Alternativno gledi�te obračunavanja kamate je obja�njeno u paragrafima od 6.48 do 6.50.

da se raspodeli ukupan iznos kamate na te periode. Najče�ći i jedan od najjednostavnijih je da se pretpostavi da je kamatna stopa konstantna tokom celog perioda trajanja ugovora.

6.44 Malo komplikovaniji slučaj se sastoji od eskontovanog instrumenta koji takođe zahteva periodična plaćanja. U takvim slučajevima, tro�ak kamate je iznos novčanog dohotka koji se plaća periodično plus iznos kamate koja narasta svakog perioda i koji se mo�e pripisati razlici između otkupne cene i emisione cene. Opet, najče�ća pretpostavka je da je kamatna stopa konstantna tokom celog perioda trajanja ugovora. Kamatna stopa je ta koja čini sumu svih budućih plaćanja jednakom prvobitno pozajmljenom iznosu kada se buduća plaćanja umanje za kamatnu stopu.

6.45 U nekim slučajevima, hartije od vrednosti koje nisu akcije se emituju pre po premiji nego po paritetu. Metod određivanja tro�ka kamate je identičan slučaju eskontovanog instrumenta osim �to se premija (razlika između otkupne i emisione cene) tretira kao negativni tro�ak kamate.

6.46 Zajmovi su često sastavljeni od periodičnih plaćanja koja sadr�e i kamatu i plaćanje glavnice. Vi�ak periodičnog plaćanja nad naraslom kamatom umanjuje prvobitnu glavnicu. Vremenom, deo plaćanja koji se odnosi na plaćanje narasle kamate opada, a deo plaćanja koji se odnosi na umanjivanje prvobitne glavnice se povećava.

6.47 Hartije od vrednosti koje su vezane za indeks cena na malo su finansijski instrumenti čiji su iznosi periodičnih plaćanja odnosno neizmirena glavnica povezani sa indeksom cena ili indeksom deviznog kursa. Kada su periodična plaćanja vezana za indeks cena na malo, kao �to je slučaj kod menice sa fluktuirajućom kamatnom stopom, celi iznosi takvih plaćanja se tretiraju kao kamata. Kada je vrednost glavnice vezana za indeks cena na malo, razlika između eventualne otkupne i emisione cene se tretira kao kamata koja narasta tokom veka trajanja osnovnog sredstva na isti način kao kod eskontovane hartije od vrednosti čija je otkupna cena unapred fiksna. U praksi, promena vrednosti neizmirene glavnice između početka i kraja određenog obračunskog perioda koja je nastala zbog kretanja relevantnog indeksa se mo�e tretirati kao kamata koja narasta u tom periodu uz bilo koju kamatu koja dospeva za plaćanje u tom periodu. Kao kod eskontovanih instrumenata, kamata koja narasta kao posledica indeksacije se tretira kao da je plaćena od strane du�nika a zatim pozajmljena kao dodatni iznos istog dugovanja.

6.48 U nekim slučajevima vrednost dugovanja i trenutna tr�i�na kamatna stopa su međusobno povezani. Kada su budući tokovi gotovine koji su povezani sa finansijskim instrumentom fiksni, tada je tr�i�na vrednost instrumenta suma budućih tokova koja je eskontovana trenutnom tr�i�nom kamatnom stopom. Primer je menica koja zahteva fiksna periodična novčana

68

Tro�kovi

plaćanja i konačnu otplatu glavnice kada ta menica dospe. Ako se tr�i�na kamatna stopa poveća, tada tr�i�na vrednost te menice opada jer su budući tokovi gotovine diskontovani većom sumom. Prema tome kada se trenutna tr�i�na kamata promeni, nastaje dobit koja je rezultat promene HOV ili gubitak s obzirom na mnoga finansijska sredstva i dugovanja. Promena u kamatnim stopama takođe pokreće pitanje kako odrediti tro�ak kamate od tog momenta na dalje.

6.49 Postoje tri op�te mogućnosti, koje se nazivaju pristup du�nik, pristup poverilac i pristup nabavka. Pristup du�nik pretpostavlja da se tro�ak kamate određuje za svo trajanje finansijskog instrumenta kada se on stvori, izuzev promena kod hartija od vrednosti koje su vezane za indeks cena na malo. Ako se kamatna stopa promeni, na primer poveća, onda će se promeniti tr�i�na vrednost instrumenta, u ovom slučaju će opasti. Smanjivanje dugovanja du�nika se tretira kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV. Ukoliko nema daljih promena kamatne stope, tada će se tokom preostalog perioda trajanja ugovora tr�i�na vrednost instrumenta uvećavati postepeno do dospeća kada je jednaka iznosu koji je du�nik u obavezi da plati. Ova povećanja tr�i�ne vrednosti se tretiraju kao gubitak koji je rezultat promene vrednosti HOV. Generalno se shvata da je pristup du�nik taj koji je umetnut u SNR iz 1993. godine i pristup je po kome se postupa u ovom Priručniku.

6.50 Kod pristupa poverilac, pretpostavlja se da se budući tro�ak kamate ponovo računa svaki put kada dođe do promene kamatne stope. Da upotrebimo isti primer, povećanje kamatne stope dovodi do smanjenja tr�i�ne vrednosti instrumenta i tu du�nik ima dobit koja je rezultat promene HOV. U ovom trenutku, taj instrument se tretira kao novi instrument koji je emitovan uz gubitak. Ukoliko nema daljih promena kamatne stope, onda će se postepena povećanja tr�i�ne vrednosti instrumenta tokom preostalog perioda tretirati kao tro�ak kamate. Pristup nabavka je isti kao pristup du�nik izuzev �to se promene kamatne stope prepoznaju onda kada dođe do promeneu vlasni�tvu instrumenta, obično zbog trgovanja na sekundarnom tr�i�tu.

6.51 Tro�ak kamate koji se plaća finansijskim posrednicima koji je zabele�en u ovom priručniku se razlikuje od iznosa zabele�enog u SNR-u iz 1993. godine. Neki finansijski posrednik odredi svoje kamatne stope za deponente i zajmoprimaoce na nivoima koji će omogućiti dovoljno visoku rezervu da izmiri tro�kove pru�anja usluga njegovim deponentima i zajmoprimaocima bez izrazitog honorara. U op�tem smislu, vrednost usluga koje finansijski posrednik pru�a jedinici op�te dr�ave koja pozajmljuje, bi trebalo tretirati kao tro�ak kori�ćenja dobara i usluga. Da bi se izveo ovaj postupak, stvarni tro�ak kamate koji se plaća finansijskim posrednicima bi morao da se smanji vredno�ću usluga. Vrednost finansijskih usluga se međutim mo�e proceniti samo direktno od strane

sastavljača bilansa nacionalnog dohotka i rashoda jer se od finansijskih posrednika zahtevaju podaci za sve deponente i zajmoprimaoce. Stoga u ovom Priručniku se ne vr�e korekcije za finansijske usluge koje se mere indirektno. 6.52 Jedinice dr�ava mogu vr�iti isplatu kamate na zajmove i druga dugovanja koja nose kamatu drugih jedinica kojima slu�e kao garant. Ova isplaćivanja ne bi trebalo klasifikovati kao kamatu dok jedinica dr�ave ne preuzme dug. Ako jedinica dr�ave ne preuzme dug, tada su dve transakcije moguće. Prvo, ako jedinica dr�ave ne preuzme finansijsko potra�ivanje od druge jedinice ili preuzme finansijsko potra�ivanje koje verovatno neće biti plaćeno, onda se ta transakcija treba zabele�iti kao subvencija (25),ako je druga jedinica korporacija, kao donacija i (26) ako je druga jedinica neka druga jedinica op�te dr�ave, ili kao ostali tro�kovi (28) ako je druga jedinica domaćinstvo ili neka neprofitna institucija koja odr�ava domaćinstva. Ako jedinica dr�ave preuzme finansijsko potra�ivanje od druge jedinice za plaćeni iznos i verovatno je daće potra�ivanje biti isplaćeno, tada bi jedinica dr�ave tu transakciju trebalo da zabele�i kao nabavka finansijskog sredstva. 8

6.53 U SNR-u iz 1993. godine kako je prvobitno objavljeno, plaćanja povezana sa određenim izvedenim prenosivim dokumentima su tretirana kao tro�ak kamate. Kasnije, SNR iz 1993. godine je dopunjen tako da nikakva plaćanja povezana sa izvedenim prenosivim dokumentima nisu smatrana kamatom. Ovaj Priručnik se pridr�ava tog dopunjenog izdanja.9

6.54 Kako je zabele�eno u Poglavlju 5, kamata određena po kasnoj isplati poreza ili koja je na neki drugi način povezana sa kr�enjem poreskih propisa se tretira kao fiskalni prihod jedinice op�te dr�ave koja prima novčana sredstva. Ako ovu kamatu isplaćuje jedinica op�te dr�ave, onda se klasifikuje kao plaćanje poreza, �to je deo raznih ostalih tro�kova (282).

6.55 Ukupna plativa kamata se dalje deli na kamatu koja se plaća nerezidentima (241), kamatu koja se plaća rezidentima osim op�te dr�ave (242), i kamatu koja se plaća ostalim jedinicama op�te dr�ave (243). Kamata koja se plaća ostalim jedinicama dr�ave se zahteva samo kada se statistički podaci prikupljaju za podsektor sektora op�te dr�ave. U drugom slučaju sve takve transakcije se elimini�u u konsolidaciji.

5. Subvencije (25)

6.56 Subvencije su trenutna neizmirena plaćanja koja jedinice vlade vr�e prema preduzećima na osnovu nivoa njihovih proizvodnih aktivnosti ili kvantiteta ili vrednosti robe ili usluga koje ona proizvode, prodaju, izvoze ili uvoze.

8Dodatne informacije o operacijama duga su date u Dodatku 2. 9Međunarodni monetarni fond, Novi međunarodni standardi za statističko merenje finansijskih derivata: Promene teksta u SNR-u iz 1993. godine (Va�ington, 2000).

69


Subvencije mogu biti isplanirane da utiču na nivoe proizvodnje, na cene po kojima se proizvodi prodaju ili na nadoknadu preduzeća.

6.57 Subvencije se plaćaju samo proizvođačima, ne krajnjim potro�ačima, i samo su finalni transferi, a ne transfer kapitala. Transferi koje jedinice dr�ave vr�e direktno prema domaćinstvima kao potro�ačima i većina transfera prema neprofitnim institucijama koje odr�avaju domaćinstva se tretiraju ili kao socijalna pomoć (27) ili kao razni ostali tro�kovi(282) u zavisnosti od razloga za plaćanje. Većina transfera izvr�ena prema jedinicama op�te dr�ave spadaju u donacije (26). 10 Plaćanja preduzećima radi finansiranja akumulacije njihovog kapitala, nadoknade za �tetu nastalu na njihovim nefinansijskim sredstvima ili radi pokrića velikih poslovnih deficita koji su se akumulirali tokom dve ili vi�e godina su razniostali kapitalni izdaci (2822).

6.58 Subvencije se mogu plaćati za specifične proizvode ili proizvodnju generalno. Subvencija za proizvod je subvencija koja se plaća po jedinici dobra ili usluge. Subvencija mo�e biti određeni iznos novca po jedinici kvantiteta robe ili usluge, ili semo�e izračunati ad volarem kao određeni procenat cene po jedinici. Subvencija se takođe mo�e izračunati kao razlika između određene ciljne cene i tr�i�ne cene efektivno plaćene od strane kupca. Subvencija za proizvod obično postaje plativa kada se dobro ili usluga proizvede, proda, izveze ili uveze, ali isto tako mo�e biti plativa u drugim okolnostima, kao kada se roba prenosi, izdaje, dostavlja ili koristi za sopstvenu potro�nju ili akumulaciju sopstvenog kapitala.

6.59 Subvencije za proizvodnju se sastoje od subvencija koje primaju preduzeća �to je posledica bavljenja proizvodnjom ali koje nisu povezane sa specifičnim proizvodima. Uključene su subvencije za zaposlene i radnu snagu, koje se plaćaju za račun ukupnih plata, broj radne snage ili zapo�ljavanje određenih tipova osoba; dotacije da se smanji zagađenje; i plaćanje kamateza račun korporacija.

6.60 Subvencije takođe uključuju transfere prema javnim korporacijama i kvazi korporacijama da bi se nadoknadili gubici koje one ostvaruju u njihovim proizvodnim aktivnostima �to je posledica tra�enja cena koje su ni�e od njihovih prosečnih tro�kova proizvodnje, �to je pitanje promi�ljene dr�avne ekonomske i socijalne politike.

10U retkim slučajevima se plaćanja jedinicama op�te dr�ave i neprofitnim institucijama koje odr�avaju domaćinstva mogu klasifikovati kao subvencije. Ta plaćanja moraju zavisiti od op�tih propisa koji su primenljivi na sve proizvođaće,netr�i�ne kao i tr�i�ne. Na primer, neka dr�ava mo�e platiti subvenciju svim poslodavcima koji zapo�ljavaju osobe iste profesije ili ljude sa određenim invaliditetom.

Ako se takvi gubici akumuliraju dve ili vi�e godina, ta plaćanja se klasifikuju kao razni ostali kapitalni izdaci (2822).

6.61 Subvencije se klasifikuju prvo po tome da li je primalac neki javni ili privatni proizvođač, a zatim po tome da li je taj proizvođač nefinansijsko ili finansijsko preduzeće. Četiri mogućnosti su javne nefinansijske korporacije (2511), javne finansijske korporacije (2512), privatna nefinansijska preduzeća (2521) i privatna finansijska preduzeća (2522).

6. Donacije (26)

6.62 Donacije su neobavezni tekući ili kapitalni transferi od jedne jedinice dr�ave drugoj jedinici dr�ave ili međunarodnoj organizaciji.11 Donacije se prvo klasifikuju po tipu jedinice koja je prima a zatim po tome da li je donacija tekuća ili kapitalna.

6.63 Tri tipa primaoca donacije su priznate u GFS sistemu: donacija stranim dr�avama (261), donacija međunarodnim organizacijama (262) i donacija drugim jedinicama op�te dr�ave (263). Kategorija donacije drugim jedinicama op�te dr�ave se zahteva samo kada se prikuplja statistika za podsektor sektora op�te dr�ave. U drugom slučaju ove transakcije se elimini�u u konsolidaciji.

6.64 Tekuće donacije su one date u svrhe tekućeg tro�ka i koje nisu povezane sa ili zavisne od nabavke osnovnog sredstva od strane primaoca. Kapitalne donacije uključuju nabavku sredstva od strane primaoca i mo�e se sastojati od transfera gotovine prema primaocu od koga se očekuje ili zahteva da je koristi da bi pribavio osnovno sredstvo ili sredstva (izuzev zaliha), transfera sredstva (izuzev zaliha i gotovine), otpisivanja dugovanja obostranim sporazumom između poverioca i du�nikaili preuzimanja duga druge jedinice.12 Ako postoji sumnja u pogledu tipa donacije, ona je treba klasifikovati kao tekuća.13

6.65 Bespovratna pomoć u naturi bi trebalo da se vrednuje po trenutnim tr�i�nim cenama. Ako tr�i�ne cene nisu dostupne, tada vrednost treba da su jasni tro�kovi nastali davanjem

11Vidi fusnotu 10 za isključenja. 12U Dodatku 2 su detalji o otpisivanju duga, preuzimanju duga, i druga poslovanja u vezi duga ostalih jedinica dr�ave. 13Identifikacija kapitalnih donacija je neophodna kako bi se izračunala bruto i neto �tednja.

70

Tro�kovi

resursa ili iznosi koji bi bili primljeni da su resursi prodati.

6.66 Donacija se bele�i kada su svi zahtevi i uslovi za njeno primanje ispunjeni i kada donatorska jedinica ima bezuslovnu obavezu. Utvrđivanje ovog puta mo�e biti slo�eno zbog toga �to postoji �irok dijapazon uslova podobnosti koji imaju razna pravna ovla�ćenja. U nekim slučajevima, potencijalni primalac donacije ima pravo kada je ispunio određene uslove, kao �to su prethodno učinjeni izdaci u određenu svrhu ili dono�enje zakonskih propisa. U mnogim slučajevima, primalac donacije nikada nema pravo na donora i donacija bi se trebalo pripisati vremenu kada je izvr�eno plaćanje

7. Socijalna pomoć [GFS] (27)

6.67 Socijalna pomoć je definisana u Aneksu 2 kao transferi u gotovini ili naturi kako bi se za�titilo celo stanovni�tvo ili njegovi određeni delovi od određenih socijalnih rizika. Socijalnirizik je neki događaj ili okolnost koji mogu negativno da utiču na dobrobit domaćinstava u pitanju ili nametanjem dodatne potra�nje za njihovim resursima ili smanjivanjem njihovih prihoda. Primeri socijalne pomoći su pru�anje medicinskih usluga, naknada za nezaposlenost i penzije kao vrsta socijalne pomoći koje se isplaćuju ljudima po�to napune 60 godina. Ona se klasifikuje prema tipu programa koji upravlja njenim plaćanjem, a to su socijalno osiguranje, socijalna pomoć i socijalno osiguranje koje plaća poslodavac.

6.68 Sve vrste socijalne pomoći definisane u Aneksu 2 se ne tretiraju se kao tro�ak. Kao smanjenje dugovanja se tretira plaćanje penzija i drugih renti koje se zaposlenom isplaćuju nakon penzionisanja preko programa za plaćanje socijalnog osiguranja poslodavca. 14 Socijalna pomoć koja je obezbeđena od strane jedinice op�te dr�ave i koja je data domaćinstvima je transakcija tro�kova ali nije klasifikovana kao socijalna pomoć. Umesto toga, tro�kovi njenog obezbeđivanja su deo nadoknade zaposlenima, kori�ćenja dobara i usluga i potro�nje osnovnog kapitala.15 Sve vrste socijalne pomoći su tekući transferi; ni jedna nije transfer kapitala.

6.69 Nadoknada socijalnog osiguranja (271) je socijalna pomoć koja se plaća u gotovini ili naturi domaćinstvima preko programa socijalne za�tite. Tipične nadoknade socijalnog osiguranja u gotovini uključuju naknadu za bolovanje i invaliditet, naknadu za porodiljsko odsustvo, dečije i porodične dodatke, socijalnu pomoć za nezaposlene, penzije zaposlenih koji su oti�li u penziju i za njihove naslednike, i naknadu za tro�kove sahrane.

14U SNR-u iz 1993. godine, isplata renti zaposlenom nakon njegovog penzionisanja od strane samostalnih ili nesamostalnih penzionih fondova se tretira kao jednostrana plaćanja kao i smanjenje dugovanja. Vr�i se knji�enje korekcije da bi se otklonilo duplo računanje plaćanja. Plaćanja od strane kratkoročnih penzionih programa su samo jednostrana plaćanja. 15U SNR-u iz 1993. godine, kada jedinica op�te dr�ave proizvede robu i usluge koje se raspodele kao socijalna pomoć, tro�kovi njihove proizvodnje, poput nadoknade zaposlenima, se klasifikuju na isti način kao u ovom Priručniku. Uz to vrednost proizvedenih dobara i usluga je obuhvaćena kao socijalna pomoć.

6.70 Nadoknada socijalnog osiguranja u naturi se sastoji od robe i usluga koje je tr�i�ni proizvođač kupio za račun domaćinstava i isplate nadoknada kupljenih od strane domaćinstava u skladu sa pravilima programa. Ove nadoknade se uglavnom sastoje od medicinskih i zubarskih intervencija, operacija, bolničkog sme�taja, naočara ili kontaktnih sočiva, farmaceutskih proizvoda, kućne nege, i sličnih dobara i usluga.

6.71 Nadoknade socijalne pomoći (272) su transferi koji se plaćaju domaćinstvima kako bi se ispunila ista potrebe kao i nadoknada socijalnog osiguranja, ali one nisu izvr�ene preko programa socijalnog osiguranja. Nadoknade socijalne pomoći mogu biti plative kada ne postoji program socijalnog osiguranja koji bi pokrio okolnosti koje su u pitanju, kada određena domaćinstva ne učestvuju u postojećim programima socijalnog osiguranja ili kada se smatra da su nadoknade socijalnog osiguranja neadekvatne u ispunjavanju određene potrebe. Nadoknade socijalne pomoći ne uključuju transfere izvr�ene za događaje ili okolnosti koje obično ne pokrivaju programi socijalnog osiguranja, kao �to su prirodne katastrofe. Takvi transferi su zabele�eni pod razni ostali tro�kovi (282). Nadoknade socijalne pomoći u naturi se sastoje od transfera prema domaćinstvima koji su po prirodi slične nadoknadama socijalne pomoći i daju se pod istim okolnostima kao i nadoknade socijalne pomoći.

6.72 Socijalna pomoć koju plaća poslodavac (273) je socijalna pomoć koju jedinice dr�ave plaćaju u gotovini ili naturi njihovim zaposlenima ili zaposlenima drugih jedinica koje učestvuju u tom programu (ili naslednicima i izdr�avanim osobama, a koji ispunjuju uslove za takva plaćanja). Vrste nadoknada koje se daju su slične onima navedenim za nadoknade socijalnog osiguranja, kao �to je kontinuirana isplata plata tokom perioda odsustva sa posla kao posledice bolesti, nesrećnih slučaja, porodiljskog odsustva, itd; nadoknade za porodicu, obrazovanje, ili druge nadoknade; otpremnine u slučaju vi�ka zaposlenih, nesposobnosti ili smrti nastale nesrećnim slučajem; op�ti medicinski tro�kovi koji nisu povezani sa poslom zaposlenih; i tro�kovi oporavili�ta ili domova za stare. Rashodi za penzije i druge rente koje se daju po�to zaposleni odu u penziju su smanjenje dugovanja, a ne tro�kovi socijalne pomoći.

71


8. Ostali tro�kovi (28)

a. Imovinski tro�kovi osim kamate (281)

6.73 Imovinski tro�kovi su tro�kovi koje jedinica op�te dr�ave plaća vlasniku finansijskog sredstva ili finansijskog neproizvedenog sredstva kada jedinica op�te dr�ave koristi takvo sredstvo. Jedna vrsta imovinskog tro�ka je kamata, koja se klasifikuje u kategoriji 24. Imovinski tro�kovi osim kamate mogu biti dividende, povlačenja sredstva iz prihoda kvazi korporacija, imovinski tro�kovi koji se mogu pripisati osiguranicima ili zakupnina.16 Dividende ili povlačenja sredstva iz prihoda kvazi korporacija se odnose samo na javne korporacije.

6.74 Dividende (2811). Zbog toga �to javne korporacije primaju sredstva akcijskog kapitala od jedinica op�te dr�ave a verovatno i drugih jedinica, one mogu plaćati dividende tim jedinicama. Takva plaćanja nisu obavezna; odbor direktora ili drugih menad�era korporacije mora proglasiti dividendu plativom po sopstvenoj volji. Distribucije profita javnih korporacija se mogu vr�iti neredovno i ne moraju eksplicitno biti označene kao dividende. Pa ipak, izuzev distribucija finansijskih, izvoznih ili uvoznih monopolskih preduzeća, dividende uključuju sve distribucije profita javnih korporacija njihovim akcionarima ili vlasnicima.17 Dividende se bele�e ili na dan kada se proglase plativim ili, ako nema prethodnog progla�enja, na dan kada se izvr�i plaćanje. Velika i izuzetna jednostrana plaćanja zasnovana na akumuliranim rezervama, prilivi iz privatizacije i prodaja drugih sredstava ili dobit koja je rezultat promene HOV su pre povlačenja iz akcijskog kapitala nego dividende. Vidi paragrafe od 5.85 do 5.87 Poglavlja 5.

6.75 Povlačenja iz prihoda kvazi korporacija (2812). Po definiciji, kvazi korporacije ne mogu distribuirati prihod

16U SNR-u iz 1993. godine, reinvestirani prihod od direktnog stranog ulaganja je vrsta imovinskog tro�ka koji bi se mogao primeniti na javnu korporaciju. Ukratko, preduzeće za direktno strano ulaganje je javna korporacija u kojoj barem jedan strani investitor poseduje dovoljan broj akcija da bi imao efektivan glas u njenom menad�mentu. Povećanje zadr�anog profita preduzeća za direktno strano ulaganje se tretira kao da je doznačen kao vid imovinskog tro�ka direktnim stranim investitorima u odnosu na njihovo vlasni�tvo akcijskog kapitala preduzeća, a zatim reinvestiran u dodatni akcijski kapital. Vraćanje ovogzadr�anog profita na sopstveni kapital se tretira kao imovinski tro�ak u SNR-u iz 1993. godine ali ne i u GFS sistemu. Takvo povećanje vrednosti akcijskog kapitala kog poseduje direktni strani investitor se obja�njava kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV-a na isti način kao �to je slučaj sa drugim akcijskim kapitalom (vidi Poglavlje 10). Ovo različito postupanje uzrokuje neto davanje/ pozajmljivanje u dva sistema koja treba razlikovati. Zadr�ani profit od direktnog stranog ulaganja je obja�njen u paragrafima od 7.119 do 7.122 SNR-a iz 1993. godine. 17Distribucije profita od strane finansijskih, izvoznih ili uvoznih monopolskih preduzeća se tretiraju kao porezi koji su klasifikovani kao razni ostali tro�kovi (282).

u vidu dividendi, ali vlasnik mo�e izabrati da povuče deo ili ceoprihod. U �irem smislu, povlačenje takvog prihoda je jednako distribuciji korporativnog prihoda preko dividendi i tretira se na isti način. Iznos prihoda koji vlasnik kvazi korporacije odluči dapovuče će uglavnom zavisiti od visine njenog neto prihoda. Sva takva povlačenja se bele�e na dan stvarnog plaćanja. Kao kod dividendi, povlačenja iz prihoda kvazi korporacija ne uključuju povlačenja iz fondova realizanovih prodajom sredstava ili nekim drugim načinom njihovog otuđivanja. Vidi paragrafe 5.88 i 5.89 Poglavlja 5.

6.76 Imovinski tro�ak koji se pripisuje osiguranicima [GFS] (2813). Javne korporacije mogu biti osiguravajuće kuće, i u tom slučaju one će imati tehničke rezerve u vidu rezervi za nere�ene rizike u pogledu polisa �ivotnog osiguranja, uključujući rezerve za osiguranje sa uče�ćem u dobiti koje povećavaju vrednost dospeća osiguranja na do�ivljenje sa uče�ćem u dobiti ili slična osiguranja; plaćanja unapred budućih premija po sada�njoj eskontovanoj vrednosti; i rezerve za nere�ene �tete. Rezerve se smatraju da su osnovna sredstva osiguranika ili korisnika i pasiva osiguravajućih kuća. Generalno, bilo koji prihod dobijen od ulaganja osiguravajućih tehničkih rezervi se takođe smatra da pripada osiguranicima ili korisnicima i stoga se imovinski tro�ak bele�i da odra�ava povećanje dugovanja.

6.77 Manje je verovatno da će jedinice op�te dr�ave upravljati programom osiguranja, ali ako to rade i ako odr�avaju odvojene rezerve, imovinski tro�kovi koji se pripisuju osiguranicima bi se bele�ili na isti način kao za neku javnu korporaciju. Ako jedinica op�te dr�ave ne odr�ava odvojene rezerve, onda se ne bele�i imovinski tro�ak. Promena iznosa dugovanja bi bila zabele�ena kao revalorizacija.

6.78 Programi penzionisanja za dr�avne slu�benike i za izdr�avane osobe kao i za druge korisnike se tretiraju različito. 18 Postoje tri vrste penzionih programa koje koristi poslodavac: samostalni penzioni fondovi, nesamostalni penzioni fondovi i privremeni penzioni programi. Samostalni i nesamostalni penzioni fondovi čuvaju rezerve namenjene isplati penzija i drugih renti slu�benicima jedinica op�te dr�ave i izdr�avanim osobama ili drugim korisnicima koja se plaćaju nakon odlaska u penziju. Obe vrste fonda imaju obaveze koje su jednake sada�njoj vrednosti obećanih dobiti. Privremeni penzioni program ne čuva rezerve namenjene isplati penzija i renti, međutim jedinica op�te dr�ave koja upravlja programom ima obavezu koja je jednaka sada�njoj vrednosti obećanih

18Zbog toga �to nikakve obaveze nisu zabele�ene za penzije koje isplaćuju programi socijanog osiguranja, nikakav imovinski tro�ak se ne pripisuje osiguranicima.

72

Tro�kovi

dobiti, kao kod samostalnih i nesamostalnih penzionih fondova. Imovinski tro�kovi koji se pripisuju osiguranicima za sve tri vrste programa su deo promene u obavezi programa.

6.79 Postoje dve osnovne vrste penzionih programa: definisani penzioni plan i definisani plan doprinosa.19 Kod definisanog penzionog plana, buduće penzije i rente koje se isplaćuju zaposlenom nakon odlaska u penziju se defini�u nekom formulom koja je obično povezana sa du�inom slu�be i platom nekog učesnika. Nominalne vrednosti penzija i renti koje treba da se isplate u budućnosti, određene su aktuarski na osnovu proračuna varijabli kao �to je očekivana godina penzionisanja, stopa smrtnosti, očekivana inflacija i očekivana povećanja plate.Nominalne vrednosti se zatim mogu konvertovati u sada�nje vrednosti kori�ćenjem eskontne stope. Vremenom, ukupna obaveza penzionog plana će se promeniti zbog priliva dodatnih doprinosa, plaćanja dobiti, promena u aktuarskim procenama i protoka vremena. Imovinski tro�ak koji se pripisuje osiguranicima je jednak povećanju obaveze koja je posledica protoka vremena, a nastaje zbog toga �to su buduće dobiti diskontovane tokom manjeg broja obračunskih perioda.

6.80 Kod definisanog plana doprinosa, nivo doprinosa fondovima, pre nego nivo dobiti je garantovan od strane poslodavca. Svi definisani planovi doprinosa su konsolidovani, i obaveza ovog penzionog plana je jednaka trenutnoj tr�i�noj vrednosti osnovnih sredstava fonda. Stoga, imovinski tro�ak koji se pripisuje osiguraniku je samo imovinski prihod dobijen od ulaganja sredstava fonda. Bilo koji dobici koji su rezultat promene vrednosti HOV ostvareni od sredstava fonda se bele�e kao gubici koji su rezultat promene vrednosti HOV, koji imaju jednaku vrednost za obavezu te jedinice prema korisnicima.

6.81 Renta (2814). Renta je tro�ak ostvaren u vezi sa određenim davanjem zemlji�ta u zakup, sredstava u njemu i drugih sredstava koja nastaju prirodnim putem. Druga davanja uzakup ovih vrsta sredstava, naročito davanja u zakup elektromagnetskog spektra se smatra nematerijalnim neproizvedenim sredstvima. Uslovi i odredbe koje upravljaju klasifikacijom zakupa sredstava koja nastaju prirodnim putem su jo� uvek bile predmet diskusije u vreme kada je ovaj Priručnik objavljen. Ostatak ovog odeljka se bavi samo onim zakupima koji su klasifikovani kao renta. 6.82 Za vlasnika imovine renta narasta kontinuirano tokom perioda trajanja ugovora. Renta zabele�ena za određeni obračunski period je stoga jednaka vrednosti akumulirane rente koja se plaća tokom obračunskog perioda i mo�e se razlikovati od iznosa rente koja dospeva za plaćanje ili je stvarno plaćena tokom tog perioda.

19Definisani planovi doprinosa su takođe poznati kao planovi penzionog osiguranja po kojem je obaveza sponzora plana definisana doprinosima koju dajeu korist zaposlenog.

6.83 Plaćanja za vađenje rude ili fosilnih goriva se često opisuju kao licencne naknade ali su zapravo rente koje narastaju za vlasnike sredstava koji su ih zauzvrat stavili na raspolaganje jedinicama op�te dr�ave za naznačene vremenske periode. Rente se mogu plaćati periodično u fiksnim iznosima, nevezano za brzinu vađenja ili se če�će određuju se prema kvantitetu, zapremini ili vrednosti izvađenog sredstva. Plaćanja koja se vr�e u zamenu za pravo obavljanja probnog bu�enja ili nekog drugog načina da se istra�i da li postoje sredstva u zemlji�tu, kao i njegova lokacija se takođe tretiraju kao rente iako ne mora da dođe do eksploatacije. Stvarni prihodi od bu�enja i drugih istra�ivanja se tretiraju kao nabavka nefinansijskih sredstava, kako je obja�njeno u Poglavlju 8.

6.84 Druge vrste renti uključuju plaćanja za pravo da se seče drveće na neobrađenom zemlji�tu, eksploati�u neregulisane vodene povr�ine u rekreativne ili komercijalne svrhe, uključujući pecanje, navodnjavanje, i napasanje �ivotinja na zemlji�tu koje poseduju druge jedinice.

6.85 Rentu ne bi trebalo me�ati sa zakupom proizvedenih sredstava koji se tretira kao kori�ćenje dobara i usluga (22). Razlika je u tome da su zakupodavci proizvedenih sredstava uključeni u proizvodni proces čime pru�aju usluge zakupcima, poput odr�avanja zaliha osnovnih sredstava raspolo�ivih za zakup u kratkom roku i popravke i odr�avanja izdatih sredstava. Naročito, zakupi koje jedinice op�te dr�ave plaćaju kao stanari se tretiraju kao plaćanja za pribavljanje građevinskih i stambenih usluga. Ne smatra se da jedinice koje poseduju zemlji�te ili sredstva u njemu i jednostavno ih daju jedinicama op�te dr�ave na raspolaganje učestvuju u proizvodnoj aktivnosti.

6.86 Jedna transakcija mo�e da se sastoji i od rente i od kori�ćenja dobara i usluga. Neki takav događaj mo�e da nastane, na primer, kada jedinica op�te dr�ave, u jednom ugovoru, izdaje zemlji�te i zgrade koje se nalaze na njemu, a ugovor ne odvaja rentu za zemlji�te od zakupa zgrada. Ako ne postoji objektivni osnov za raspodelu plaćanja između rente za zemlji�te i zakupa zgrada, ceo iznos se bele�i kao zakup ukoliko je vrednost zgrade veća od vrednosti zemlji�ta i obrnuto.

73


b. Razni ostali tro�kovi (282)

6.87 Razni ostali tro�kovi uključuju niz transfera koji se koriste u prilično različite svrhe i bilo koji drugi tro�kovi transakcije koji nisu nigde drugde klasifikovani. Najva�niji tipovi transfera u ovoj kategoriji su:

� Tekući transferi na neprofitne institucije koji poma�u domaćinstva. Ovi transferi se obično sastoje od gotovine u vidu članarina, pretplata i dobrovoljnih donacija, bilo da se uplaćuju redovno ili povremeno. Takvi transferi treba da pokriju tro�kove proizvodnje neprofitnih institucija koje poma�u domaćinstva ili obezbede fondove iz kojih će se vr�iti tekući transferi na domaćinstva u vidu socijalne pomoći. Ova kategorija takođe pokriva transfere u naturi u vidu hrane, odeće, ćebadi i lekova koji se daju u humanitarne svrhe za distribuciju domaćinstvima.

� Tekući porezi i porezi na osnovna sredstva, obavezne takse i novčane kazne koje jedan nivo vlasti nameće drugom nivou. Ovi transferi podle�u eliminaciji u konsolidaciji.

� Neto poreski krediti. Kada iznos poreskog kredita prema�uje porez koji se inače dobija od poreskog obveznika i taj vi�ak se plaća poreskom obvezniku, neto isplata se pre tretira kao tro�ak nego kao negativni porez.

� Novčane i druge kazne koje nameću sudovi ili kvazi-sudska tela. Ovi transferi se mogu platiti bilo kojem sektoru.

� Plaćanja naknada za povrede ili �tete prouzrokovane prirodnim katastrofama.

� Plaćanja naknada za povrede licima ili �tete na imovini prouzrokovane od strane jedinica op�te dr�ave, isključujući plaćanje zahteva po osnovu ne�ivotnog osiguranja. Ova plaćanja mogu biti ili obavezna po odluci suda ili ex gratia plaćanja dogovorena van suda.

� �kolarine i druge vrste pomoći za obrazovanje.

� Transferi kapitala u gotovini ili u naturi na tr�i�na preduzeća i neprofitne institucije koje poma�u domaćinstva za finansiranje celog tro�ka ili dela tro�ka nastalog pribavljanjem nefinansijskih sredstava kako bi se pokrili veliki poslovni deficiti koji su se akumulirali tokom dve ili vi�e godina, anulirao dug zajedničkim sporazumom sa du�nikom ili preuzeo dug.

� Premije ne�ivotnog osiguranja koje se plaćaju osiguravajućim korporacijama da bi pribavile osiguravajuće pokriće od raznih događaja ili nezgoda. Takva plaćanja se uvek tretiraju kao tekući transferi.20

� Od�tetni zahtevi po osnovu ne�ivotnog osiguranja koji se isplaćuju preko programa osiguranja kojima upravlja jedinica op�te dr�ave u likvidaciji �teta koje dospevaju tokom aktuelnog obračunskog perioda. Od�tetni zahtev dospeva kada nastane �tetni događaj koji uzrokuje validni od�tetni zahtev. Takva plaćanja se uvek tretiraju kao tekući transferi, čak i kada su velike sume u pitanju.

� Kupovina dobara i usluga od tr�i�nih proizvođača koje se direktno distribuiraju domaćinstvima za konačnu potro�nju osim socijalne pomoći.

6.88 Ostali tro�kovi se dalje dele na razne ostale tekuće tro�kove (2821) i razne ostale kapitalne izdatke (2822). Mo�e biti zanimljivo u analitičkom smislu klasifikovati ovu grupu transakcija prema licima koja ih primaju, kao �to su rezident i nerezidenti. Među rezidentima, takođe mo�e biti zanimljivo klasifikovati ih prema tome da li su domaćinstva, neprofitne institucije koje poma�u domaćinstva, javne nefinansijske korporacije, javne finansijske korporacije ili privatne korporacije.

74

C. Funkcionalna klasifikacija tro�kova ⌂

6.89 Klasifikacija dr�avnih funkcija (KDF) je detaljna klasifikacija funkcija ili socioekonomskih ciljeva koje jedinice op�te dr�ave te�e da postignu preko raznih vrsta rashoda. Ona jejedna od grupe od četiri klasifikacija koje se nazivaju klasifikacije tro�kova prema svrsi.21

6.90 KDF pru�a klasifikaciju koja se odnosi na rashode aktuelnih vlada čije iskustvo je pokazalo da je od op�teg značaja i da je podlo�na �irokom dijapazonu analitičkih primena. Statistički podaci o zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj za�titi i za�titi �ivotne sredine, na primer, mogu se koristiti za izučavanje efikasnosti vladinih programa u tim oblastima.

20U SNR-u iz 1993. godine plaćanja premija ne�ivotnog osiguranja su podeljena na kupovinu usluge i jednostrana plaćanja. U GFS sistemu, cela premija se smatra jednostranim plaćanjem

Tro�kovi

6.91 Klasifikacione �ifre KDF-a su malo različite od strukture drugih klasifikacionih �ifara GFS-a. Funkcije se klasifikuju pomoću �eme od tri nivoa. Postoji 10 kategorija prvog nivoa, ili dvocifrene kategorije, koje se nazivaju odeljci. Primeri su zdravstvo (Odeljak 7) i socijalna za�tita (Odeljak 10). U okviru svakog odeljka postoji nekoliko grupa, ili trocifrene kategorije, poput bolničkih usluga (073) i bolesti i invaliditeta (101). U svakoj grupi postoji jedna ili vi�e klasa, ili četvorocifrene kategorije, poput usluga staračkog doma i oporavili�ta (0734) i invaliditet (1012). Sva tri klasifikaciona nivoa i detaljno obja�njenje sadr�aja svake klase su ponovo prikazani u Aneksu ovog poglavlja. Tabela 6.2 navodi odeljke i grupe. U ovom Priručniku, dodat je prefiks �7� da izjednači �ifre KDF-a sa ostalim klasifikacionim �iframa GFS-a.

6.92 Svi rashodi za određenu funkciju se skupljaju u jednu kategoriju KDF-a bez obzira na to kako se rashodi ostvaruju. To jest, jednostrana plaćanja u gotovini planirana da se koriste za neku određenu funkciju, kupovina dobara i usluga od tr�i�nog proizvođača čiji je transfer izvr�en na domaćinstva za istu funkciju, proizvodnja dobara i usluga od strane jedinice op�te dr�ave ili nabavka sredstva za tu istu funkciju su svi u istoj kategoriji.

6.93 KDF dozvoljava da se u određenim funkcijama trendovi u rashodima dr�ave vremenom ispituju. Uobičajeni dr�avni bilansi nisu pogodni za ovu svrhu jer oni odra�avaju organizacione strukture dr�ava. Ne samo da bi se vremenski sled mogao poremetiti organizacionim promenama, već bi u određeno vreme neke organizacije mogle biti odgovorne za vi�e od jedne funkcije, a odgovornost za jednu funkciju bi se mogla podeliti između nekoliko organizacija. Na primer, ako neka dr�ava osnuje novi sektor koji povezuje neke od funkcija kojima je prethodno upravljalo nekoliko sektora ili na nekoliko nivoa vlasti, obično neće biti moguće koristiti uobičajene dr�avne bilanse da bi se vremenom uporedili rashodi za ove svrhe.

6.94 KDF se takođe koristi za vr�enje internacionalnih poređenja u meri u kojoj su dr�ave uključene u ekonomske i socijalne funkcije. Ba� kao �to KDF izbegava probleme organizacionih promena u jednoj dr�avi, isto tako izbegava probleme organizacionih razlika među zemljama. U jednoj zemlji, na primer, sve funkcije povezane sa vodosnabdevanjem mogu biti preuzete od strane jednog dr�avnog organa, dok se u drugoj zemlji one mogu raspodeliti među sektorima koji se bave�ivotnom sredinom, stambenom izgradnjom i industrijskim razvojem.

21KDF je napravljena od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i objavljena je zajedno sa ostale tri klasifikacije u Ujedinjenim nacijama, Klasifikacija tro�kova prema svrsi (Njujork, 2000). Materijal u ovom odeljku je prilagođen iz tog izdanja.

75

6.95 Dr�avne slu�be mogu koristiti zajednici pojedinačno ili zajednički. KDF se koristi da bi se napravila razlika između pojedinačnih i zajedničkih slu�bi koje pru�a op�ta dr�ava. Funkcije KDF su definisane tako da predstavljaju pojedinačnu ili zajedničku potro�nju, ali ne obe. U aneksu, svaka klasa je označena sa �ZS� ili �PS� da ih odvojeno označe kao zajedničke slu�be ili pojedinačne slu�be. Kupovina dobara i usluga koje se prenose na pojedinačna domaćinstva ili lica se tretiraju kao socijalni transferi u naturi u SNR-u iz 1993. godine,tako da se mo�e izračunati stvarna finalna potro�nja dr�ave i domaćinstava uz njihove tro�kove finalne potro�nje. Stoga će statistički podaci prikupljani prema funkciji biti korisni za prikupljanje bilansa nacionalnog dohotka i rashoda u skladu sa SNR-om iz 1993. godine.

6.96 Klasifikovane stavke bi trebalo u principu da su pojedinačne transakcije. Svakoj kupovini dobara i usluga, isplati plata, transferu ili drugom rashodu bi trebalo odrediti KDF �ifru u skladu sa funkcijom koju ta tranasakcija ispunjava. Međutim za većinu rashoda generalno neće biti moguće koristititransakcije kao klasifikacione stavke. Umesto toga, KDF �ifre će morati da se prenesu na sve transakcije agencija, nadle�tava, programskih jedinica, uprava i sličnih jedinica u okviru dr�avnih sektora ili ministarstava.

6.97 Kada se dr�avni organi pre nego transakcije koriste za klasifikaciju, mo�e se desiti da najmanji organi koji se mogu identifikovati u bilansima nacionalnog dohotka i rashoda mogu vr�iti vi�e od jedne KDF funkcije. Ako je moguće, rashode multifunkcionalnih organa bi trebalo raspodeliti među KDF funkcijama koristeći relevantan fizički pokazatelj, poput radnih sati koje su zaposleni proveli na poslu. Moguće je samo

pripisati sve rashode po multifunkcionalnim jedinicama bilo kojoj svrsi za koju se čini da obja�njava najveći deo ukupnih rashoda.

6.98 Jedna klasifikacija ne mo�e slu�iti svim analitičkim svrhama. Selekcija funkcija u KDF nije jedinstvena. Opseg svake funkcije bi mogao biti �iri ili u�i i mogle bi biti uključene potpuno različite funkcije. Na primer, rashodi za medicinske �kole su klasifikovane u KDF pre kao obrazovanje nego kao zdravstvo. Takođe, istra�ivanje i razvoj bi mogla biti funkcija sama po sebi, ali u KDF rashodi istra�ivanja i razvoja su klasifikovani prema funkciji kojoj cilj tog istra�ivanja i razvoja najbli�e odgovara. Prema tome, statistika KDF se mora pa�ljivokoristiti kako bi bili sigurni da je pribavljeno �eljeno obrazlo�enje za određene analitičke svrhe.


Tabela 6.2: Klasifikacija tro�kova po funkciji dr�ave ⌂

7 701 7011

7012 7013 7014 7015 7016 7017 7018

702 7021 7022 7023 7024 7025 703 7031 7032 7033 7034 7035 7036 704

7041 7042 7043 7044 7045 7046 7047 7048 7049 705 7051 7052 7053 7054 7055 7056

Ukupni rashod Op�te javne slu�be

Izvr�ni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi, spoljni poslovi Strana ekonomska pomoć Op�te slu�be Osnovno istra�ivanje I&R 1 Op�te javne slu�be Op�te javne slu�be n.n.d.k.2

Transakcije dr�avnog duga Transferi op�teg karaktera između različitih nivoa vlasti

Odbrana Vojna odbrana Civilna odbrana Strana vojna pomoć I&R odbrana Odbrana n.n.d.k.

Javni red i sigurnost Policija Vatrogasna slu�ba Sudovi Zatvori I&R Javni red i sigurnost Javni red i sigurnost n.n.d.k.

Ekonomski poslovi Op�ti ekonomski, komercijalni poslovi i poslovi sa radnom snagom Poljoprivreda, �umarstvo, ribolov i lov Gorivo i energija Rudarstvo, proizvodnja i izgradnja Transport Komunikacije Ostale industrije I&R Ekonomski poslovi Ekonomski poslovi n.n.d.k.

Za�tita �ivotne sredine Uprava komunalnim delatnostima Uprava otpadnim vodama Smanjenje zagađenja Za�tita biolo�ke raznolikosti i okoline I&R Za�tita �ivotne sredine Za�tita �ivotne sredine n.n.d.k.

706 7061 7062 7063 7064 7065 7066 707 7071 7072 7073 7074 7075 7076 708 7081 7082 7083 7084

7085 7086 709 7091 7092 7093 7094 7095 7096 7097 7098 710 7101 7102 7103 7104 7105 7106 7107 7108 7109

Stambene i dru�tvene pogodnosti Stambena izgradnja Razvoj zajednice Vodosnabdevanje Ulično osvetljenje I&R Stambenih i dru�tvenih pogodnosti Stambene i dru�tvene pogodnosti n.n.d.k.

Zdravstvo Medicinski proizvodi, aparati i oprema Usluge ambulantnim bolesnicima Bolničke usluge Op�te zdravstvene usluge I&R Zdravstva Zdravstvo n.n.d.k.

Rekreacija, kultura i religija Rekreativne i sportske usluge Usluge iz oblasti kulture Usluge emitovanja i izdava�tva Usluge iz oblasti religije i druge usluge zajednici I&R Rekreacije, kulture i religije Rekreacija, kultura i religija n.n.d.k.

Obrazovanje Pred�kolsko i osnovno obrazovanje Srednje obrazovanje Vi�e obrazovanje Visoko obrazovanje Obrazovanje koje se ne određuje prema nivou Dodatne usluge obrazovanju I&R Obrazovanja Obrazovanje n.n.d.k.

Socijalna za�tita Bolest i invaliditet Starost Naslednici Porodica i deca Nezaposlenost Stanovanje Socijalno isključenje n.n.d.k. I&R Socijalne za�tite Socijalna za�tita n.n.d.k.

1I&R = Istra�ivanje i razvoj. 2n.n.d.k. = nije nigde drugo klasifikovano.

.

76

Tro�kovi

6.99 Dr�avna ministarstva su uop�teno odgovorna za formulaciju, upravljanje, koordinaciju i praćenje op�te politike, planova, programa i bud�eta; za pripremu i primenu zakona; kao i za stvaranje i �irenje informacija, tehničke dokumentacije i statistike. Posledično, rashodi ovih ministarstava moraju da se raspodele po klasama za koje su ona odgovorna. Na primer, rashodi ministarstva za transport bi trebalo da se podele između drumskog transporta (70451), vodenog transporta (70452) �elezničkog transporta (70453), vazdu�nog transporta (70454), i cevovoda i drugog transporta (70455).

6.100 Administrativne rashode na op�te slu�be, poput kadrovskih slu�bi, slu�bi snabdevanja i kupovine, slu�bi računovodstva i revizije i slu�bi za kompjutere i obradu podataka, preuzete od strane ministarstava ili jedinica u okviru ministarstava, bi trebalo klasifikovati �to je detaljnije moguće. Ako se administrativni rashodi preklapaju u dve ili vi�e klasa, trebalo bi poku�ati raspodeliti rashode između klasa koje su u pitanju. Ako ovaj pristup nije izvodljiv, ukupan iznos bi trebalo dodeliti onoj klasi koja obja�njava najveći deo ukupnog rashoda.

6.101 Određene te�koće mogu nastati u pogledu subvencija. Glavni cilj iza ove podr�ke dr�ave mo�e biti na primer da se obezbede kapaciteti za izgradnju morskih brodova koji se smatraju od izrazite va�nosti za nacionalnu odbranu, da se odr�avaju �ivotni standardi va�nih grupa, kao �to su poljoprivrednici ili rudari ili da se obezbede radna mesta za radnike u neiskori�ćenim bolnicama. Ove političke ciljeve ne treba me�ati sa funkcijama kako se ovaj termin koristi u KDF-u.Otud se dr�avna subvencija brodogradili�tima klasifikuje pod proizvodnja (70442), a donacije bolnicama se klasifikuju pod bolničke usluge (7073) bez obzira na krajnje svrhe. Subvencije idonacije prvenstveno namenjene da povećaju mogućnosti zaposlenja generalno su izuzete od ovog pravila. Kako se takvi programi ne fokusiraju ni na jednu posebnu industriju, klasifikuju se pod op�ti poslovi sa radnom snagom (70412).

6.102 Verovatno je da će biti te�ko dodeliti potro�nju osnovnogkapitala po funkciji naročito ako su prikupljene samo ukupne cifre za ukupni dr�avni akcijski kapital i potro�nju osnovnog kapitala. U ovim okolnostima moraće se koristiti pribli�ne vrednosti. Jedna mogućnost mo�e biti da se distribuira potro�nja osnovnog kapitala prema amortizaciji knjigovodstvene vrednosti, ukoliko je ona dostupna za detaljne organizacione jedinice u okviru dr�ave. Drugi pristup bi bio da se distribuira potro�nja osnovnog kapitala među funkcijama u odnosu na bruto akumulaciju osnovnog kapitala tokom niza prethodnih godina.

77

6.103 Konačno, oprez u vezi kori�ćenja KDF statistike se odnosi na rashode za nefinansijska sredstva. Zbog toga �to tro�kovi transakcije koji su klasifikovani po KDF-u uključuju potro�nju osnovnog kapitala koji predstavlja deo tro�kova resursa kori�ćenja prethodno nabavljenih osnovnih sredstava, postoji preklapanje između KDF statističkih podataka za tekući period i KDF statističkih podataka za periode kada su sredstva nabavljena. Stoga bi KDF statističke podatke trebalo unakrsno klasifikovati barem sa ukupnim tro�kom i nabavkom nefinansijskih sredstava. Unakrsna klasifikacija KDF sa svim kategorijama ekonomske klasifikacije tro�kova bi bila jo� korisnija (vidi Tabelu 6.3).

D. Unakrsna klasifikacija tro�kova ⌂

6.104 Ekonomske i funkcionalne klasifikacije tro�kova mogu biti unakrsno klasifikovane kako je to ilustrovano u Tabeli 6.3. Tabela uključuje kolonu za nabavljanje nefinansijskih sredstava pored kolona za svaku vrstu tro�ka.


Tabela 6.3: Unakrsna klasifikacija funkcionalnih i ekonomskih klasifikacija tro�kova ⌂

Nadoknada zaposlenima

[GFS]

Kori�ćenje dobara i usluga

Potro�nja fiksnog kapitala [GFS]

Kamata [GFS]

Subvencije Donacije Socijalna pomoć [GFS]

Ostali tro�kovi

Nabavka nefinansijskihsredstava

Op�te javne slu�be

Odbrana

Javni red i sigurnost

Ekonomski poslovi

Za�tita �ivotne sredine

Stambene i dru�tvene pogodnosti

Zdravstvo

Rekreacija, kultura i religija

Obrazovanje

Socijalna za�tita

78

Aneks Poglavlja 6: Klasifikacija dr�avnih funkcija ⌂

Klasifikaciju dr�avnih funkcija (KDF) je razvila Organizacija za saradnu,i a objavilo ju je Odeljenje za statistiku Ujedinjenih nacija. Ona se mo�e primeniti na dr�avne tro�kove i neto nabavku nefinansijskih sredstava. KDF ima tri detaljna nivoa: Odeljke, Grupe Klase. Odeljci se mogu posmatrati kao opse�ni ciljevi dr�ave, dok Grupe i Klase daju pojedinosti o načinima ostvarivanja tih opse�nih ciljeva. Za dalje informacije o KDF-u, vidi Klasifikacija tro�kova prema svrsi (Ujedinjene nacije, Sektor za ekonomske i socijalne poslove, Odeljenje za statistiku, statistički dokumenti, Serija M, br.84, Njujork, 2000). Inicijali �ZS� ili �PS� se nalaze u zagradama posle svake Klase kako bi naznačili da li su usluge proizvedene od strane jedinica op�te dr�ave i obuhvaćene ovom Klasom zajedničke ili pojedinačne slu�be.Ova razlika se koristi za izračunavanje tro�kova finalne potro�nje i stvarne finalne potro�nje u bilansima nacionalnog dohotka i rashoda, kako je obja�njeno u Dodatku 3. Klasifikacioni brojevi su malo modifikovani da bi se uskladili sa sistemom �ifara u ovom Priručniku. Broj �7� se stavlja ispred svih �ifara, a izbrisani su znakovi interpunkcije koji odvajaju Odeljke, Grupe i Klase.

701

7011

OP�TE JAVNE SLU�BE

IZVR�NI I ZAKONODAVNI ORGANI, FINANSIJSKI I FISKALNI POSLOVI, SPOLJNI POSLOVI

70111 Izvr�ni i zakonodavni organi (ZS) − Uprava, rad ili podr�ka izvr�nih i zakonodavnih organa.

Uključuje: kancelariju izvr�nog organa na svim nivoima vlasti - kancelariju monarha, generalnog guvernera, predsednika,

premijera, guvernera, gradonačelnika, itd; zakonodavna tela na svim nivoima vlasti - parlamente, narodne skup�tine, senate, skup�tine,

gradske skup�tine, itd; savetodavno, administrativno i političko osoblje dodeljeno kancelarijama izvr�nih organa i zakonodavnim

telima; biblioteke i druge slu�be za obave�tavanja koje prevashodno uslu�uju izvr�ne i zakonodavne organe; fizičke pogodnosti

obezbeđene izvr�nom organu, zakonodavcima i njihovim pomoćnicima; stalne ili ad hoc komisije i odbori sastavljeni od strane ili one

koji rade u ime izvr�nog organa ili zakonodavnog tela.

Isključuje: ministarske kabinete, kancelarije �efova lokalnih uprava, odbore međusektora itd., koji se bave određenom

funkcijom (klasifikovano je prema funkciji).

70112 Finansijski i fiskalni poslovi (ZS) − Upravljanje finansijskim i fiskalnim poslovima i slu�bama; rukovođenje javnim fondovima i dr�avnim dugom;

funkcionisanje sistema oporezivanja;

− rad dr�avnog trezora ili ministarstva finansija, kancelarije za formiranje bud�eta, uprava za domaći prihod, carinskih

vlasti, slu�bi za računovodstvo i reviziju;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statistike za finansijske i fiskalne poslove i slu�be. 79


Uključuje: finansijske i fiskalne poslove i slu�be na svim nivoima vlasti.

Isključuje: naknade i plaćene kamate na dr�avne zajmove (70170); nadzor bankarske industrije (70411).

70113 Spoljni poslovi (ZS) − Upravljanje spoljnim poslovima i slu�bama;

− rad ministarstva za spoljne poslove i diplomatske i konzularne misije koje se nalaze u inostranstvu ili u kancelarijama

međunarodnih organizacija; rad i podr�ka informatičkim slu�bama i slu�bama iz domena kulture za distibuciju van dr�avnih

granica; rad ili podr�ka bibliotekama, čitaonicama i slu�bama za obave�tenja koja se nalaze u inostranstvu;

− redovne pretplate i specijalni doprinosi koji treba da izmire op�te poslovne tro�kove međunarodnih organizacija.

Isključuje: ekonomsku pomoć zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji (70121); misije ekonomske pomoći koje su

akreditovane u stranim dr�avama (70121); doprinose programima za davanje pomoći kojima rukovode međunarodne ili

regionalne organizacije (70122); vojne jedinice stacionirane u inostranstvu (70210); vojnu pomoć stranim dr�avama

(70230); op�te ekonomske i komercijalne poslove sa inostranstvom (70411); poslove i usluge iz oblasti turizma (70473).

7012 STRANA EKONOMSKA POMOĆ

70121 Ekonomska pomoć zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji (ZS) − Upravljanje ekonomskom saradnjom sa zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji;

− rad misija ekonomske pomoći koje su akreditovane u stranim dr�avama; funkcionisanje ili podr�ka programa za

tehničku pomoć, programa obuke i programa davanja stipendija za naučni rad i drugih stipendija;

− ekonomska pomoć u vidu donacija (u gotovini ili naturi) ili zajmova (bez obzira na naplaćenu kamatu).

Isključuje: davanje doprinosa fondovima za ekonomski razvoj kojima rukovode međunarodne ili regionalne organizacije

(70122); vojnu pomoć stranim zemljama (70230).

70122 Ekonomska pomoć poslata preko međunarodnih organizacija (ZS) − Upravljanje ekonomskom pomoći poslate preko međunarodnih organizacija;

− doprinose u gotovini ili naturi fondovima za ekonomski razvoj kojima rukovode međunarodne, regionalne ili

multinacionalne organizacije.

Isključuje: pomoć međunarodnim mirovnim operacijama (70230). 7013 OP�TE SLU�BE

Ova grupa pokriva slu�be koje nisu povezane sa nekom određenom funkcijom i koje su obično preuzete od strane centralnih uprava na raznim nivoima vlasti. Takođe pokriva one slu�be koje su u vezi sa nekom određenom funkcijom preuzete od strane takvih centralnih uprava. Na primer, ovde je uključeno prikupljanje statističkih podataka centralne agencije za statistiku o industriji, �ivotnoj sredini, zdravstvu ili obrazovanju .

70131 Op�te kadrovske slu�be − Upravljanje i rad op�tih kadrovskih slu�bi, uključujući razvoj i implementaciju op�te kadrovske politike i procedura

koje pokrivaju selekciju, promociju, metode rangiranja, opis, ocenu i klasifikaciju poslova, upravljanje propisima civilne slu�be i slična pitanja.

80

Aneks Poglavlju 6

Isključuje: upravljanje kadrovima i slu�bama koje su povezane sa određenom funkcijom (klasifikovano je prema funkciji).

70132 Op�te planiranje i statističke slu�be (ZS) − Upravljanje i rad slu�bi za op�te ekonomsko i socijalno planiranje, kao i op�tih statističkih slu�bi, uključujući formulaciju, koordinaciju i nadgledanje op�tih ekonomskih i socijalnih planova i programa i op�tih statističkih planova i programa.

Isključuje: slu�be za ekonomsko i socijalno planiranje i statističke slu�be koje su povezane sa nekom određenom funkcijom

(klasifikovano je prema funkciji).

70133 Ostale op�te slu�be (ZS) − Upravljanje i rad ostalih op�tih slu�bi poput centralizovanih slu�bi za snabdevanje i kupovinu, odr�avanje i skladi�tenje dr�avne evidencije i arhive, funkcionisanje zgrada koje su u posedu dr�ave ili u trenutnom kori�ćenju, centralno skladi�te motornih vozila, �tamparije koje su pod dr�avnom upravom, centralizovane slu�be za kompjutere i obradu podataka, itd.

Isključuje: ostale op�te slu�be povezane sa nekom određenom funkcijom (klasifikovano je prema funkciji).

7014 OSNOVNO ISTRA�IVANJE Osnovno istra�ivanje je eksperimentalni ili teoretski rad koji se prevashodno obavlja da bi se stekla nova znanja su�tinskih osnova fenomena i činjenica vrednih pa�nje, bez neke posebne primene ili izgledne upotrebe.

70140 Osnovno istra�ivanje (ZS) − Upravljanje i funkcionisanje vladinih agencija koje se bave osnovnim istra�ivanjem;

− donacije, zajmovi ili subvencije u podr�avanju osnovnog istra�ivanja kojim se bave nevladina tela kao �to su instituti za

istra�ivanje i univerziteti.

Isključuje: primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj (klasifikovano je prema funkciji).

7015 I&R OP�TIH JAVNIH SLU�BI Primenjeno istra�ivanje je najranije istra�ivanje koje se vr�i radi sticanja novih znanja, ali je prevashodno usmereno prema nekoj posebnoj svrsi ili cilju. Eksperimentalni razvoj je sistematični rad, kori�ćenje postojećeg znanja stečeno iz istra�ivanja i praktičnog iskustva, to jest rad usmeren na proizvodnju novih materijala, proizvoda, usluga i uređaja; instaliranje novih procesa, sistema i usluga ili na značajno unapređenje onih koji su već proizvedeni ili instalirani.

70150 I&R Op�tih javnih slu�bi (ZS) - Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na op�te javne slu�be;

− donacije, zajmovi ili subvencije da bi se podr�alo primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj koji se odnosi na

op�te javne slu�be a kojima se bave nevladina tela poput instituta za istra�ivanje i univerziteta.

Isključuje: osnovno istra�ivanje (70140).

81


7016 OP�TE JAVNE SLU�BE N.N.D.K.

70160 Op�te javne slu�be n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka op�tim javnim slu�bama kao �to su registracija glasača, odr�avanje izbora i referenduma,

uprava nesamoupravnih teritorija i područja pod starateljstvom, itd.

Uključuje: op�te javne slu�be koje se ne mogu pripisati (7011), (7012), (7013), (7014) ili (7015).

Isključuje: transakcije dr�avnog duga (7017); transfere op�teg karaktera između različitih nivoa vlasti (7018).

7017 TRANSAKCIJE DR�AVNOG DUGA

70170 Transakcije dr�avnog duga (ZS) − Plaćanja kamate i rashodi za kratkoročne dr�avne zajmove.

Isključuje: administrativne tro�kove upravljanja javnim dugom (70112).

7018 TRANSFERI OP�TEG KARAKTERA IZMEĐU RAZLIČITIH NIVOA VLASTI

70180 Transferi op�teg karaktera između različitih nivoa vlasti(ZS) − Transferi između različitih nivoa vlasti koji su op�teg karaktera i nisu dodeljeni nekoj određenoj funkciji.

702

7021

ODBRANA

VOJNA ODBRANA

70210 Vojna odbrana (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama vojne odbrane;

− rad odbrambenih snaga na zemlji, moru, u vazduhu i kosmosu; rad tehnike, transporta, komunikacije, obave�tajnih

slu�bi, kadrova i drugih neborbenih odbrambenih snaga; rad ili podr�ka rezervi ili pomoćnih vojnih snaga odbrane.

Uključuje: kancelarije vojnih ata�ea koji su stacionirani u inostranstvu; poljske bolnice.

Isključuje: misije vojne pomoći (70230); bolnice u bazi (7073); vojne �kole i koled�e u kojima nastavni program liči na one

u civilnim institucijama iako pohađanje nastave mo�e da se ograniči na vojno osoblje i njihove porodice (7091), (7092), (7093) ili

(7094); penzione programe za vojno osoblje (7102).

7022 CIVILNA ODBRANA

70220 Civilna odbrana (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama civilne odbrane; formulisanje planova za nepredviđene slučajeve; organizacija ve�bi

koje uključuju civilne institucije i stanovni�tvo;

− upravljanje ili podr�ka snagama civilne odbrane.

Isključuje: slu�be civilne za�tite (70320); kupovinu i skladi�tenje hrane, opreme i druge zalihe za kori�ćenje u vanrednim

situacijama u slučaju katastrofa za vreme mira (71090).

82

Aneks Poglavlju 6

7023 STRANA VOJNA POMOĆ

70230 Strana vojna pomoć (ZS) − Upravljanje vojnom pomoći i rad misija vojne pomoći koje su priznate u stranim dr�avama ili dodeljene međunarodnim

vojnim organizacijama ili savezima;

− vojna pomoć u obliku donacija (u gotovini ili naturi), zajmova (bez obzira na naplaćenu kamatu) ili zajmova opreme;

doprinosi međunarodnim mirotvornim snagama, uključujući dodeljivanje ljudstva.

7024 I&R ODBRANE Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70240 I&R Odbrane (ZS) − Uprava i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi na

odbranu;

− donacije, zajmovi ili subvencije da bi se podr�alo primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj koji se

odnosi na odbranu a kojima se bave nevladina tela, poput instituta za istra�ivanje i univerziteta.


7025 ODBRANA N.N.D.K.

70250 Odbrana n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, funkcionisanje ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulacija, upravljanje i nadgledanje op�te

politike, planova, programa i bud�eta koji se odnose na odbranu; proizvodnja i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o odbrani; itd.

Uključuje: poslove i slu�be odbrane koje se ne mogu pripisati (7021), (7022), (7023) ili (7024).

Isključuje: upravljanje poslovima ratnih veterana (7102).

703

7031

JAVNI RED I SIGURNOST

POLICIJA

70310 Policijska slu�ba (ZS) − Upravljanje policijskim poslovima i slu�bama, uključujući registraciju stranaca, izdavanje radnih i putnih

dokumenata imigrantima, odr�avanje dosijea o hap�enju i statističkih podataka koji se odnose na policijski posao, regulisanje i kontrola drumskog saobraćaja, sprečavanje krijumčarenja i kontrola obalnog i morskog ribolova;

− rad redovnih i pomoćnih policijskih snaga, lučke stra�e, stra�e na granici, obali i specijalnih policijskih snaga koje su finansirane od strane javnih organa; rad policijskih laboratorija; rad ili podr�ka policijskim programima obuke.

Uključuje: nadzornike parkiranja.

Isključuje: policijske koled�e koji nude op�te obrazovanje pored policijske obuke (7091), (7092), (7093) ili (7094).

83


7032 VATROGASNE SLU�BE

70320 Vatrogasne slu�be (ZS) − Upravljanje prevencijom izbijanja po�ara i vatrogasnim poslovima i slu�bama;

− rad redovnih i pomoćnih vatrogasnih brigada i drugih slu�bi za prevenciju od po�ara i vatrogasnih slu�bi; rad ili

podr�ka programima protivpo�arne obuke i obukama prevencije po�ara.

Uključuje: slu�be civilne za�tite poput spa�avanja u planinama, nadgledanja pla�a, evakuacije poplavljenih područja, itd.

Isključuje: civilnu odbranu (70220); snage posebno obučene i opremljene za borbu ili sprečavanje �umskih po�ara (70422).

7033 SUDOVI

70330 Sudovi (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka civilnim i krivičnim sudovima i pravnom sistemu, uključujući prinudnu naplatu kazni i

sudskih sporazuma nametnutih od strane sudova i rad sistema uslovne slobode;

− pravno zastupanje i savet u ime dr�ave ili u ime drugih koje obezbeđuje dr�ava u gotovini ili uslugama.

Uključuje: administrativne tribunale, ombudsmane i slično.

Isključuje: upravljanje zatvorom (70340).

7034 ZATVORI

70340 Z atvori (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka zatvorima i ostalim mestima za pritvor ili rehabilitaciju kriminalaca poput zatvorskih farmi,

radionica, popravnih domova, popravnih domova za maloletne prestupnike, mentalnih ustanova za takve kriminalce, itd.

7035 I&R JAVNOG REDA I SIGURNOSTI Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70350 I&R Javnog reda i sigurnosti (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnose

na javni red i sigurnost;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja koji se odnose

na javni red i sigurnost kojima se bave nevladina tela poput instituta za istra�ivanje i univerziteta.


7036 JAVNI RED I SIGURNOST N.N.D.K.

70360 Javni red i sigurnost n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulacija, upravljanje, koordinacija i nadgledanje op�te politike,

planova, programa i bud�eta koji se odnose na javni red i sigurnost;

84

Aneks Poglavlju 6

704

7041

Priprema i primena zakona i standarda za uspostavljanje javnog reda i sigurnosti, stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o javnom redu i sigurnosti.

Uključuje: poslove i slu�be javnog reda i sigurnosti koje se ne mogu pripisati (7031), (7032), (7033), (7034) ili (7035).

EKONOMSKI POSLOVI

OP�TI EKONOMSKI, KOMERCIJALNI I POSLOVI SA RADNOM SNAGOM

70411 Op�ti ekonomski i komercijalni poslovi (ZS) − Upravljanje op�tim ekonomskim i komercijalnim poslovima i slu�bama, uključujući op�te komercijalne poslove sa inostranstvom; formulaciju i implementaciju op�te ekonomske i komercijalne politike; saradnju između različitih grana dr�ave i između dr�ave i poslovanja; − regulisanje ili podr�ka op�tim ekonomskim ili komercijalnim aktivnostima kao �to su izvozna i uvozna trgovina kao celina, tr�i�te robe i akcija, kontrola op�teg prihoda, aktivnosti promocije op�te trgovine, op�te regulisanje monopolnih preduzeća i ostalih ograničavanja trgovine i ulaska na tr�i�te, itd.; nadgledanje industrije bankarstva; − upravljanje ili podr�ka institucijama koje se bave patentima, za�titnim znacima, autorskim pravima, registracijom kompanija, vremenskom prognozom, standardima, hidrolo�kim merenjima, geodetskim merenjima, itd.;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju promovisanja op�te ekonomske i komercijalne politike i programa.

Uključuje: edukaciju i za�titu potro�ača.

Isključuje: ekonomske i komercijalne poslove neke određene industrije (klasifikovano od (7042) do (7047) kako

je odgovarajuće). 70412 Op�ti poslovi sa radnom snagom (ZS)

− Upravljanje op�tim poslovima i slu�bama koje se bave radnom snagom; formulisanje i implementacija op�te politike radne snage, nadgledanje i regulisanje uslova rada (radno vreme, plate, sigurnost, itd.); saradnja između različitih grana dr�ave i između op�teg industrijskog poslovanja i radnih organizacija; − upravljanje ili podr�ka op�tim programima ili planovima u cilju olak�avanja mobilnosti radne snage, smanjenja polne, rasne ili starosne diskriminacija, smanjenja stope nezaposlenosti u siroma�nim ili nerazvijenim regionima, promovisanja zapo�ljavanja siroma�nih ili drugih grupa koje karakteri�u visoke stope nezaposlenosti, itd; upravljanje razmenama radne snage; upravljanje ili podr�ka slu�bi za arbitra�u i posredovanje; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o pitanjima i uslugama radne snage; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju promovisanja op�te politike i programa rada. Isključuje: pitanja rada neke određene industrije (klasifikovano je od (7042) do (7047) kako je odgovarajuće); Uspostavljanje socijalne za�tite u obliku naknada u gotovini i naturi nezaposlenim osobama (71050).

7042 POLJOPRIVREDA, �UMARSTVO, RIBOLOV I LOV 70421 Poljoprivreda (ZS)

− Upravljanje poslovima i slu�bama poljoprivrede; očuvanje, krčenje ili pro�irivanje obradive zemlje; agrarne

reforme i naseljavanje zemlje; nadgledanje i regulisanje poljoprivredne industrije;

85


− izgradnja ili upravljanje kontrolom poplava, sistemi navodnjavanja i isu�ivanja, uključujući donacije, zajmove ili subvencije za takve poslove;

− upravljanje ili podr�ka programima ili planovima za stabilizaciju ili povećanje cene i prihoda farmi; upravljanje ili podr�ka slu�bama pro�irenja, veterinarskim uslugama, slu�bama za kontrolu �tetočina, slu�bama za inspekciju i ocenjivanje useva; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama poljoprivrede; nadoknade zarada, donacije, zajmovi ili subvencije farmerima u vezi sa poljoprivrednim aktivnostima, uključujući plaćanja za ograničavanja ili podsticanja proizvodnje nekog određenog useva ili za dozvolu da zemlja ostane neobrađena. Isključuje: razvojne projekte koji imaju vi�e svrha (70474).

70422 �umarstvo (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama �umarstva; očuvanje, pro�irenje, i racionalna eksploatacija �umskih rezervi;

nadgledanje i regulisanje poslova �umarstva i izdavanje dozvola sa seču drveća;

− upravljanje ili podr�ka ponovnom po�umljavanju, kontoli �tetočina i bolesti, slu�bi za borbu protiv �umskih po�ara i njihovog sprečavanja i druge usluge zaposlenima u �umarskoj slu�bi; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama

�umarstva; − donacije, zajmovi ili subvencije radi podr�ke komercijalnim �umskim aktivnostima.

Uključuje: �umske kulture uz drvnu građu.

70423 Ribolov i lov (ZS) Ova klasa pokriva komercijalni ribolov i lov, kao i sportski ribolov i lov. Poslovi i slu�be ribolova i lova koje su navedene ispod se odnose na aktivnosti koje se izvode van nacionalnih parkova i rezervata.

− Upravljanje poslovima i slu�bama ribolova i lova; za�tita, razmno�avanje i racionalna eksploatacija ribe i divljih �ivotinja; nadgledanje i regulisanje slatkovodnog ribolova, obalnog ribolova, morskog ribolova, tova ribe, lova divljih �ivotinja i izdavanja dozvola za ribolov i lov;

− upravljanje i podr�ka mrestili�tima i druge usluge, aktivnosti uzgoja ili odabira �ivotinja za klanje, itd.; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama ribolova i lova; − donacije, zajmovi i subvencije u cilju podr�ke komercijalnom ribolovu i lovu, uključujući izgradnju ili rad mrestili�ta. Isključuje: kontrolu kopnenog i morskog ribolova (70310); upravljanje, rad ili podr�ka nacionalnih parkova i rezervata (70540).

7043 GORIVO I ENERGIJA

70431 Ugalj i druga goriva od čvrste rude (ZS) Ova klasa pokriva ugalj svih klasa, lignit i treset bez obzira na metod koji se koristio za njihovo vađenje ili oplemenjivanje ipreradu ovih vrsta goriva u druge oblike kao �to su koks ili benzin.

86

Aneks Poglavlju 6

− Upravljanje poslovima i slu�bama za čvrstu rudu; očuvanje, otkrivanje, razvoj i racionalna eksploatacija resursa goriva od čvrste rude; nadgledanje i regulisanje vađenja, obrade, distribucije i upotrebe goriva od čvrste rude; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama za goriva od čvrste rude; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke industriji goriva od čvrste rude i industrije koksa, briketa ili proizvedenog benzina.

Isključuje: poslove transporta goriva od čvrste rude (klasifikovano do odgovarajuće klase grupe 7045).

70432 Nafta i prirodni gas (ZS) Ova klasa pokriva prirodni gas, tečni gas i rafinisani gas, naftu iz bu�otina ili drugih izvora kao �to su glinac ili katran i distribuciju gradskog gasa bez obzira na njegov sastav. − Upravljanje poslovima i slu�bama za naftu i prirodni gas; očuvanje, otkrivanje, razvoj i racionalna eksploatacija resursa nafte i prirodnog gasa; nadgledanje i regulisanje vađenja, obrađivanja, distribucije i upotrebe nafte i prirodnog gasa; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama za naftu i prirodni gas; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke industriji vađenja nafte i industriji za obradu sirove nafte i sličnih proizvoda u tečnom i gasovitom stanju.

Isključuje: poslove transporta nafte ili gasa (klasifikovano do odgovarajuće klase grupe 7045).

70433 Nuklearno gorivo (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama za nuklearno gorivo; očuvanje, otkrivanje, razvoj i racionalna eksploatacija resursa nuklearnog materijala; nadgledanje i regulisanje vađenja i obrađivanja materijala nuklearnog goriva kao i proizvodnje, distribucije i upotrebe elemenata nuklearnog goriva; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama za nuklearno gorivo; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke vađenju nuklearnih materijala i industriji za obradu takvih materijala. Isključuje: poslove transporta nuklearnog goriva (klasifikovano do odgovarajuće klase grupe 7045); odstranjivanje radioaktivnog otpada (70510).

70434 Ostala goriva (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje uključuju goriva kao �to su alkohol, drvo i otpad od drveta, pulpu �ećerne trske i

druga nekomercijalna goriva; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o dostupnosti, proizvodnji i kori�ćenju takvih goriva; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju promovisanja upotrebe takvih goriva za proizvodnju energije.

Isključuje: upravljanje �umama (70422); toplotu dobijenu vetrom ili suncem (70435) ili (70436); geotermalne resurse (70436).

70435 Električna energija (ZS) Ova klasa pokriva i tradicionalne izvore električne energije kao �to su termalne ili vodene zalihe i noviji izvori poput toplote dobijene vetrom ili suncem.

87


− Upravljanje poslovima i slu�bama nadle�nim za električnu energiju; očuvanje, razvoj i racionalna potro�nja njenih rezervi; nadgledanje i regulisanje stvaranja, preno�enja i distribucije električne energije;

− izgradnja ili rad sistema za snabdevanje električnim energijom koji nije organizovan kao preduzeće;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama nadle�nim

za električnu energiju;

− donacije, zajmovi ili subvencije da bi se podr�ala industrija snabdevanja električnom energijom, uključujući rashode za

izgradnju brana i drugih radova koji treba prvenstveno da obezbede električnu energiju.

Isključuje: energiju koja nije električna, a koja se proizvodi toplotom dobijenom vetrom ili suncem (70436).

70436 Energija koja nije električna (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama nadle�nim za energiju koja nije električna a koje se prvenstveno bave proizvodnjom,

distribucijom i upotrebom toplote u obliku pare, vruće vode ili vrućeg vazduha;

− izgradnja ili rad sistema za snabdevanje energijom koja nije električna, a koji nije organizovan kao preduzeće:

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o dostupnosti, proizvodnji i

upotrebi energije koja nije električna;

− donacije, zajmovi ili subvencije radi promovisanja kori�ćenja energije koja nije električna.

Uključuje: geotermalne resurse; energiju koja nije električna, a koja je proizvedena toplotom dobijenom od vetra ili sunca.

7044 VAĐENJE RUDE, PROIZVODNJA I IZGRADNJA

70441 Kopanje resursa rude osim goriva od rude (ZS) Ova klasa pokriva rude sa metalom, pesak, glinu, kamen, hemijske minerale i đubriva, so, drago kamenje, azbest, gips, itd. Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave rudarstvom; očuvanje, otkrivanje, razvoj i racionalna eksploatacija rudnih resursa; nadgledanje i regulisanje ispitivanja, kopanja, marketinga i drugih aspekata proizvodnje rude;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama koje se

bave rudarstvom i rudnim resursima;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke komercijalnom rudarstvu.

Uključuje: izdavanje dozvola i zakupa, regulisanje brzine proizvodnje, inspekciju rudnika radi pridr�avanja sigurnosnih

propisa, itd.

Isključuje: ugalj i druga goriva u čvrstom stanju (70431), naftu i prirodni gas (70432) i materijale za nuklearno gorivo

(70433).

70442 Proizvodnja (ZS) Upravljanje poslovima i slu�bama proizvodnje; razvoj, �irenje ili unapređenje proizvodnje, nadgledanje i regulisanje izgradnje i rada fabrika za proizvodnju; saradnja sa udru�enjem proizvođača i drugim organizacijama koje su zainteresovane za poslove i slu�be proizvodnje;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o proizvodnim aktivnostima i

fabričkih proizvoda;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke preduzećima koja se bave proizvodnjom.

88

Aneks Poglavlju 6

Uključuje: inspekciju prostorija u kojima se vr�i proizvodnja radi pridr�avanja sigurnosnih propisa, za�titu potro�ača od opasnih proizvoda, itd

Isključuje: poslove i slu�be koje se bave obradom uglja (70431), naftnu rafineriju (70432) ili industriju nuklearnog goriva

(70433).

70443 Izgradnja (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave izgradnjom; nadgledanje građevinske industrije, razvoj i regulisanje standarda izgradnje; − stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama koje se bave izgradnjom.

Uključuje: izdavanje sertifikata koji dopu�taju dr�anje u posedu i inspekciju gradili�ta radi pridr�avanja sigurnosnih

propisa, itd.

Isključuje: donacije, zajmove i subvencije za izgradnju stambenih, industrijskih zgrada, ulica za javne komunalne

delatnosti, kulturne ustanove, itd. (klasifikovano je prema funkciji); razvoj i regulisanje stambenih standarda (70610).

7045 TRANSPORT

70451 Drumski transport (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave radom, kori�ćenjem, izgradnjom i odr�avanjem sistema i objekata drumskog transporta (putevi, mostovi, tuneli, parkinzi, autobuski terminali), itd; − nadgledanje i regulisanje drumskih korisnika (saobraćajna i vozačka dozvola, inspekcija sigurnosti vozila,

specifikacije o veličini i teretu za drumski transport putnika i tereta, regulisanje radnih sati autobusa, vozača međugradskih autobusa i kamiona, itd): funkcionisanja sistema drumskog transporta (odobravanje fran�ize, tarifa vozarine i cene karte za putnike i vremena i učestalosti usluge, itd) i izgradnje puteva i njihovog odr�avanja;

− izgradnja ili funkcionisanje sistema koji nije organizovan kao preduzeće i objekata drumskog saobraćaja;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o funkcionisanju sistema drumskog

transporta i o aktivnostima izgradnje puteva;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke funkcionisanju, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju sistema i

objekata drumskog saobraćaja.

Uključuje: autoputeve, gradske puteve, ulice, biciklističke staze i pe�aćke staze.

Isključuje: kontrolu drumskog saobraćaja (70310); donacije, zajmove ili subvencije za proizvođače drumskih vozila, (70442); či�ćenje ulica (70510); izgradnju zidova za zvučnu za�titu, ograda i drugih objekata protiv buke uključujući ponovno povr�insko asfaltiranje delova gradskih autoputeva slojem koji smanjuje buku (70530); ulično osvetljenje (70640).

70452 Vodeni transport (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave funkcionisanjem, kori�ćenjem, izgradnjom i odr�avanjem sistema i

objekata kopnenog, obalnog i morskog vodenog transporta i objekata (luke, dokovi, pomagala i oprema za navigaciju, prokopi, mostovi, tuneli, kanali, molovi, pristani�ta, kejovi, terminali, itd);

− nadgledanje i regulisanje korisnika vodenog transporta (registracija, davanje dozvole i inspekcija plovila i posade,

propisi koji se odnose na sigurnost putnika i bezbednost tovara, itd), funkcionisanja sistema vodenog transporta

(odobravanje fran�iza, tarifa vozarine i cene putničkih karata i vremena i učestalosti usluge, itd.) i izgradnje i odr�avanja

objekata vodenog transporta;

89


− izgradnja ili rad sistema koji nije organizovan kao preduzeće i objekata vodenog transporta (kao �to su feriboti);

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o radu sistema vodenog transporta i

o izgradnji objekata vodenog transporta;

− donacije, zajmove ili subvencije u cilju podr�ke radu, izgradnji, odr�avanju ili unapređivanju sistema i objekata

vodenog transporta.

Uključuje: radio i satelitska navigaciona pomagala; spa�avanje u hitnim slučajevima i usluge �lepovanja.

Isključuje: donacije, zajmove i subvencije brodograditeljima (70442).

70453 �eleznički transport (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave radom, kori�ćenjem, izgradnjom ili odr�avanjem sistema i objekata

�elezničkog transporta (�elezničke pruge, terminali, tuneli, mostovi, bankine, useci, itd.); − nadgledanje i regulisanje korisnika �eleznice (stanje �elezničkog parka, stabilnost �ina, sigurnost putnika, bezbednost tovara, itd.), rada sistema �elezničkog transporta (odobravanje fran�iza, tarifa vozarine i cena putničkih karata i vremena i učestalosti usluge, itd.) i izgradnje i odr�avanja �eleznice;

− izgradnja ili rad sistema koji nije organizovan kao preduzeće i objekata �elezničkog transporta;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o radu sistema �elezničkog

transporta i o izgradnji �eleznice;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke radu, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju sistema i objekata

�elezničkog transporta.

Uključuje: dugolinijske i gradske sisteme �elezničkog transporta, brze gradske tranzitne �elezničke sisteme i ulične sisteme

�elezničkog transporta; nabavku i odr�avanje �elezničkog parka.

Isključuje: donacije, zajmove i subvencijecije proizvođačima voznog parka (70442); izgradnju zidova za zvučnu za�titu,

ograde i druge objekte protiv buke uključujući ponovno stavljanje povr�inskog sloja za smanjivanje buke na delovima

�eleznice (70530).

70454 Vazdu�ni transport (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave radom, kori�ćenjem i odr�avanjem sistema i objekata vazdu�nog transporta (aerodromi, piste, terminali, hangari, navigaciona pomagala i oprema, pogodnosti za vazdu�nu kontrolu, itd.);

− nadgledanje i regulisanje korisnika vazdu�nog transporta (registracija, davanje dozvola i inspekcija letelica, pilota, posade, zemaljske posade, propisi koji se tiču sigurnosti putnika, ispitivanje nesreća vazdu�nog transporta, itd.); rada sistema vazdu�nog transporta (raspored ruta, odobravanje tarifa vozarine i cena putničkih karata i učestalosti i nivoa usluge, itd.) i izgradnje i odr�avanja objekata vazdu�nog transporta;

− izgradnja ili rad javnih slu�bi koje nisu organizovane kao preduzeće i objekata vazdu�nog transporta;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o funkcionisanju sistema

vazdu�nog transporta i o izgradnji objekata vazdu�nog transporta;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke radu, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju sistema i objekata

vazdu�nog transporta.

Uključuje: radio i satelitska navigaciona pomagala; slu�be spasavanja u hitnim slučajevima; usluge zakupa letelice za

prevoz tereta i putnika koje su po rasporedu i one koje nisu; regulisanje kontrole letenja privatnih lica.

Isključuje: donacije, zajmove i subvencije proizvođačima letelica (70442).

90

Aneks Poglavlju 6

70455 Cevovod i ostali transport (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave radom, kori�ćenjem, izgradnjom i odr�avanjem cevovoda i drugih

transportnih sistema (uspinjače, �ičare, ski-liftovi, itd.); − nadgledanje i regulisanje korisnika cevovoda i drugih transportnih sistema (registracija, izdavanje dozvola, inspekcija opreme, umeće i obuka poslovođe; sigurnosni standardi, itd.); i cevovoda i izgradnje i odr�avanja drugih transportnih sistema;

− izgradnja ili funkcionisanje cevovoda i drugih transportnih sistema koji nisu organizovani kao preduzeća;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o funkcionisanju i izgradnji

cevovoda i drugih transportnih sistema;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke funkcionisanju, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju cevovoda i

drugih transportnih sistema.

7046 KOMUNIKACIJA

70460 Komunikacija (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave izgradnjom, pro�irenjem, unapređenjem, funkcionisanjem i

odr�avanjem komunikacionih sistema (po�ta, telefon, telegraf, radio i satelit kao komunikacioni sistemi);

− regulisanje rada komunikacionog sistema (odobravanje fran�iza; dodela frekvencija, specifikacija tr�i�ta za koje treba

raditi i tarifa koje treba naplatiti, itd);


bave komunikacijom;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke izgradnji, radu, odr�avanju ili pobolj�avanju komunikacionih sistema.

Isključuje: radio i satelitska navigaciona pomagala za vodeni transport (70452) i vazdu�ni transport (70454); sisteme radijskog i televizijskog emitovanja (70830).

7047 OSTALE INDUSTRIJE

70471 Trgovina na malo, skladi�tenje i magacioniranje (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave trgovinom na malo, skladi�tenjem i magacioniranjem

− nadgledanje i regulisanje trgovine na veliko i malo (davanje dozvola, prodajna praksa, etiketiranje upakovane hranei druge robe namenjene za kućnu potro�nju, inspekcija skala i drugih ma�ina za merenje, itd.) i skladi�tenja i magacioniranja (uključujući davanje dozvola i javno carinsko skladi�te, itd.); − upravljanje kontrolom cena i planovima racionisanja preko prodavaca na malo i veliko bez obzira na vrstu robe o kojoj se radi ili ciljanog potro�ača; upravljanje i nabavka hrane i drugih takvih subvencija op�toj javnosti; − stvaranje i �irenje informacija u trgovačkom svetu i javnosti o cenama, dostupnosti robe i o drugim aspektima trgovine na malo i skladi�tenja i magacioniranja, prikupljanje i objavljivanje statističkih podataka o trgovini na malo, skladi�tenju i magacioniranju;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke trgovini na malo, skladi�tenju i magacioniranju.

91


Isključuje: manipulisanje cenama i ostale kontrole koje se primenjuju na proizvođača (klasifikovano je prema funkciji); hrana i druge takve subvencije koje su primenljive na određene grupe stanovni�tva ili pojedince (710).

70472 Hoteli i restorani (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave izgradnjom, pro�irenjem, unapređenjem, radom i odr�avanjem hotela i

restorana;

− nadgledanje i regulisanje rada hotela i restorana (cene određene prema propisima, praksa čistoće i prodaje, davanje

dozvola za rad hotelima i restoranima, itd.);

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama nadle�nim

za hotele i restorane; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke izgradnji, radu, odr�avanju ili pobolj�avanju hotela i restorana.

70473 Turizam (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama turizma; promocija i razvoj turizma; saradnja sa industrijama transporta, hotela i restorana i drugih industrija koje imaju koristi od prisustva turista;

− rad turističkih agencija u zemlji i inostranstvu, itd.; organizacija marketin�kih kampanja, uključujući pravljenje i �irenje

promotivne literature i slično;

− prikupljanje i objavljivanje statističkih podataka o turizmu.

70474 Razvojni projekti koji imaju vi�e svrha (ZS) Razvojni projekti koji imaju vi�e svrha se uglavnom sastoje od integrisanih objekata za proizvodnju struje, kontrolu poplave, navodnjavanja, navigacije i rekreacije.

− Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave izgradnjom, pro�irenjem, unapređenjem, radom i odr�avanjem projekata

koji imaju vi�e svrha;

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama za projekte

koji imaju vi�e svrha;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke izgradnji, radu, odr�avanju ili pobolj�avanju razvojnih projekata koji

imaju vi�e svrha;

Isključuje: projekte sa jednom glavnom funkcijom i drugim sekundarnim funkcijama (klasifikovano je prema glavnoj

funkciji)

7048 I&R EKONOMSKIH POSLOVA Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70481 I&R Op�tih ekonomskih, komercijalnih i poslova radne snage (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na op�te ekonomske, komercijalne i poslove radne snage;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnosi na

op�te ekonomske, komercijalne i poslove radne snage kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti koji se bave

istra�ivanjem i univerziteti.


92

Aneks Poglavlju 6

70482 I&R Poljoprivrede, �umarstva, ribolova i lova (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na poljoprovredu, �umarstvo, ribolov i lov;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnosi na poljoprivredu, �umarstvo, ribolov i lov, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


70483 I&R Goriva i energije (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na gorivo i energiju,

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnosi na gorivo i energiju a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


70484 I&R Vađenja rude, proizvodnje i izgradnje (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se

odnosi na kopanje rude, proizvodnju i izgradnju;


vađenje rude, proizvodnju i izgradnju kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti koji se bave istra�ivanjem i

univerziteti.


70485 I&R Transporta (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na transport;


transport a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


70486 I&R Komunikacije (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na komunikaciju; − donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnosi na komunikaciju, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


70487 I&R Drugih industrija (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnosi

na druge sektore;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnosi

na druge sektore, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.

Uključuje: trgovinu na malo, skladi�tenje i magacioniranje; hotele i restorane; turizam i razvojne projekte koji imaju vi�e

svrha.


93


7049 EKONOMSKI POSLOVI N.N.D.K.

70490 Ekonomski poslovi n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili aktivnosti podr�ke koje se odnose na op�te i ekonomske poslove sektora koji se ne mogu pripisati

(7041), (7042), (7043), (7044), (7045), (7046), (7047) ili (7048).

705

7051

ZA�TITA �IVOTNE SREDINE Analiza za�tite �ivotne sredine je zasnovana na Klasifikaciji aktivnosti za�tite �ivotne sredine (KAZ�S) kako je detaljno razrađeno u Evropskom sistemu za prikupljanje ekonomskih podataka o �ivotnoj sredini (ESPEP�S) statističke slu�be Evropskih zajednica (Eurostat).

UPRAVA KOMUNALNIM DELATNOSTIMA Ova grupa pokriva skupljanje, obradu i otklanjanje otpada. Skupljanje otpada uključuje či�ćenje ulica, parkova, puteva, pijaca, javnih ba�ti, parkova, itd.; skupljanje svih vrsti otpada, bilo da je to skupljanje selektivno u zavisnosti od tipa proizvoda ili je ujednačeno i odnosi se na ceo otpad, kao i njegov transport do mesta gde se obrađuje ili odstranjuje. Obrada otpada uključuje bilo koji metod ili proces koji treba da promeni fizički, hemijski ili biolo�ki karakter ili sastav bilo kakvog otpada kao i da ga neutrali�e, da ga učini bezopasnim, sigurnijim za transport, pristupačnim za obnavljanje ili skladi�tenje ili da ga količinski smanji.

Uklanjanje otpada uključuje konačno stavljanje otpada u iskopane jame bez daljeg kori�ćenja, dr�anje u

kontejnerima, njegovo podzemno odlaganje, bacanje u more ili bilo koji drugi relevantan metod njegovog uklanjanja.

70510 Uprava komunalnim delatnostima (ZS) − Upravljanje, nadgledanje, inspekcija, funkcionisanje ili podr�ka sistemima za prikupljanje otpada, njegovu obradu i

uklanjanje;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke funkcionisanju, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju takvih sistema.

Uključuje: skupljanje, obradu i uklanjanje nuklearnog otpada.

7052 UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA Ova grupa obuhvata funkcionisanje kanalizacionog sistema i obradu otpadnih voda. Funkcionisanje kanalizacionog sistema obuhvata upravljanje i izgradnju sistema kolektora, cevovoda, provodnika i pumpi za izbacivanje bilo koje otpadne vode (ki�nice, kućne ili neke druge dostupne otpadne vode) od mesta njenog skupljanja do ili kanalizacionog pogona za obradu ili mesta gde se otpadna voda izbacuje u povr�insku vodu.

Obrada otpadne vode uključuje bilo koju mehaničku, biolo�ku ili naprednu obradu kako bi otpadna voda postala dobra da

ispuni primenljive standarde �ivotne sredine ili druge norme kvaliteta.

70520 Upravljanje otpadnim vodama (ZS) − Upravljanje, nadgledanje, inspekcija, funkcionisanje ili podr�ka kanalizacionim sistemima i obradi otpadnih voda;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke funkcionisanju, izgradnji, odr�avanju ili pobolj�avanju takvih sistema.

94

Aneks Poglavlju 6

7053 SMANJENJE ZAGAĐENJA Ova grupa pokriva aktivnosti koje se odnose na za�titu vazduha i klime, za�titu tla i podzemnih voda, smanjenje buke i vibracije i za�titu od radijacije. Ove aktivnosti uključuju izgradnju, odr�avanje i rad sistema i stanica za nadgledanje (izuzev meteorolo�kih stanica); izgradnju zidova za zvučnu za�titu, ograda i drugih objekata protiv buke uključujući ponovno asfaltiranje delova gradskih autoputeva ili oblaganje �ina povr�inskim slojem koji smanjuje buku; mere za či�ćenje vodenih povr�ina od zagađenja; mere za kontrolu ili prevenciju emisije gasova iz staklene ba�te i zagađivača koji negativno utiču na kvalitet vazduha; izgradnju, odr�avanje i rad instalacija za dekontaminiranje zagađenog tla i za skladi�tenje zagađenih proizvoda; transport zagađenih proizvoda.

70530 Smanjenje zagađenja (ZS) − Upravljanje, nadgledanje, inspekcija ili podr�ka aktivnostima koje se odnose na smanjenje i kontrolu zagađenja;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke aktivnostima koje se odnose na smanjenje i kontrolu

zagađenja.

7054 ZA�TITA BIOLO�KE RAZNOLIKOSTI I OKOLINE Ova grupa pokriva aktivnosti koje se odnose na za�titu vrsta flore i faune (uključujući povratak izumrlih vrsta kao i oporavak vrsta kojima je pretilo izumiranje), za�titu prirodnih stani�ta (uključujući upravljanje nacionalnim parkovima i rezervatima) i za�titu okoline zbog njene estetske vrednosti (uključujući preoblikovanje o�tećene okoline radi učvr�ćivanja njene estetske vrednosti i saniranje napu�tenih rudnika i kamenoloma).

70540 Za�tita biolo�ke raznolikosti i okoline (ZS) − Upravljanje, nadgledanje, inspekcija, rad ili podr�ka aktivnostima koje se odnose na za�titu biolo�ke raznolikosti i

okoline;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke aktivnostima koje se odnose na za�titu biolo�ke raznolikosti i

okoline

7055 I&R ZA�TITE �IVOTNE OKOLINE Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70550 I&R Za�tite �ivotne okoline (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnose

na za�titu �ivotne okoline;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se

odnose na za�titu �ivotne okoline kojom se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


7056 ZA�TITA �IVOTNE OKOLINE N.N.D.K.

70560 Za�tita �ivotne okoline n.n.d.k (ZS) − Upravljanje, rukovođenje, regulisanje, nadgledanje, rad i podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, upravljanje,

koordinacija i nadgledanje op�te politike, planova, programa i bud�eta za pomaganje za�tite �ivotne okoline; priprema i

primena zakona i standarda za pru�anje usluga za�tite �ivotne okoline; stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke

95


dokumentacije i statistilkih podataka o za�titi �ivotne okoline.

Uključuje: poslove i slu�be za�tite �ivotne okoline koji se ne mogu pripisati (7051), (7052), (7053), (7054) ili (7055).

706

7061

STAMBENE I DRU�TVENE POGODNOSTI

STAMBENA IZGRADNJA

70610 Stambena izgradnja (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama za stambenu uzgradnju; unapređivanje, nadgledanje i procenjivanje aktivnosti

stambene izgradnje bez obzira da li su te aktivnosti pod okriljem javnih vlasti; razvoj i regulisanje stambenih standarda;

− či�ćenje prljavih četvrti koje je povezano sa pru�anjem stambenih usluga; kupovina zemlji�ta potrebnog za izgradnju stambenih objekata; izgradnja ili kupovina i prepravljanje stambenih jedinica za op�tu javnost ili za ljude sa posebnim potrebama;

− stvaranje i �irenje javnih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama stambene izgradnje;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke �irenju, pobolj�anju ili odr�avanju stambenih jedinica.

Isključuje: razvoj i regulisanje građevinskih standarda (70443); pogodnosti u gotovini i naturi kako bi se pomoglo

domaćinstvima da izmire tro�kove stanovanja (71060).

7062 RAZVOJ STAMBENIH ZAJEDNICA

70620 Razvoj stambene zajednice (ZS) − Upravljanje poslovima i slu�bama koje se bave razvojem stambenih zajednica; upravljanje zakonima o urbanističkom

planiranju i kori�ćenju zemlji�ta i građevinskim propisima;

− planiranje novih stambenih zajednica ili saniranih stambenih zajednica; planiranje unapređenja i razvoja

pogodnosti kao �to su stanovanje, industrija, komunalne delatnosti, zdravstvo, obrazovanje, kultura, rekreacija itd., za

stambene zajednice; priprema planova za naselja koja su finansijski planirana;


bave razvojem stambenih zajednica.

Isključuje: implementaciju plana, to jest, stvarnu izgradnju stambenih jedinica, industrijskih zgrada, ulica, komunalnih

preduzeća, kulturnih objekata, itd. (klasifikovano je prema funkciji); agrarnu reformu i ponovno uređivanje zemlji�ta

(70421); upravljanje građevinskim standardima (70443) i standardima stanovanja (70610).

7063 VODOSNABDEVANJE

70630 Vodosnabdevanje (ZS) − Upravljanje poslovima vodosnabdevanja; procena budućih potreba i određivanje raspolo�ivosti u smislu takve procene;

nadgledanje i regulisanje svih aspekata snabdevanja pitkom vodom uključujući čistoću vode, cenu i kontrolu kvaliteta;

− izgradnja ili rad sistema vodosnabdevanja koji nije organizovan kao preduzeće;

96

Aneks Poglavlju 6

7064

− stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o poslovima i slu�bama vodosnabdevanja;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke radu, izgradnji, odr�avanju ili unapređivanju sistema za

vodosnabdevanje.

Isključuje: sisteme za navodnjavanje (70421); projekte koji imaju vi�e svrha (70474); skupljanje i obradu otpadnih voda

(70520).

ULIČNO OSVETLJENJE

70640 Ulično osvetljenje (ZS) − Upravljanje poslovima uličnog osvetljenja; razvoj i regulisanje standarda uličnog osvetljenja;

− instaliranje, funkcionisanje, odr�avanje, unapređivanje, itd. uličnog osvetljenja.

Isključuje: poslove i slu�be zadu�ene za ulično osvetljenje koje su povezane sa izgradnjom i radom autoputeva (70451).

7065 I&R STAMBENIH I DRU�TVENIH POGODNOSTI Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70650 I&R Stambenih i dru�tvenih pogodnosti (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se odnose

na stambene i dru�tvene pogodnosti;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se

odnose na stambene i dru�tvene pogodnosti, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.

Isključuje: osnovno istra�ivanje (70140); primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj u građevinskim metodama ili

materijalima (70484).

7066 STAMBENE I DRU�TVENE POGODNOSTI N.N.D.K.

70660 Stambene i dru�tvene pogodnosti n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, upravljanje, koordinacija ili nadgledanje op�te

politike, planova, programa i bud�eta koji se odnose na stambene i dru�tvene pogodnosti; priprema i primena zakona i

standarda koji se odnose na stambene i dru�tvene pogodnosti; stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i

statističkih podataka koji se odnose na stambene i dru�tvene pogodnosti.

Uključuje: upravljanje, rad ili podr�ku aktivnostima koje se odnose na stambene i dru�tvene pogodnosti, a ne mogu se pripisati (7061), (7062), (7063), (7064) ili (7065).

707 ZDRAVSTVO Dr�avni rashodi za zadravstvo uključuju tro�kove za usluge koje se pru�aju individualnim licima i usluge koje se pru�aju

na kolektivnoj osnovi. Tro�kovi za individualne usluge se raspodeljuju grupama od (7071) do (7074); tro�kovi za kolektivne usluge se dodeljuju grupama (7075) i (7076).

Kolektivne zdravstvene usluge se bave pitanjima kao �to su formulisanje i upravljanje dr�avnom politikom; postavljanje i

primena standarda za medicinsko i pomoćno medicinsko osoblje i za bolnice, klinike, ordinacije, itd.;

97


7071

regulisanje i davanje dozvole za rad licima koja pru�aju zdravstvene usluge; i primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj u medicinskim i zdravstvenim pitanjima. Međutim, re�ijski tro�kovi povezani sa vođenjem ili funkcionisanjem neke

grupe bolnica, klinika, ordinacija, itd. se smatraju individualnim tro�kovima i klasifikuju se od grupe (7071) do (7074) kako je odgovarajuće.

MEDICINSKI PROIZVODI, APARATI I OPREMA Ova grupa pokriva lekove, proteze, medicinske aparate i druge proizvode koji se koriste u zdravstvu, a koje pribavljaju pojedinci ili domaćinstva bilo sa ili bez recepta, obično od lekara, farmaceuta ili snabdevača medicinske opreme. Oni su

predviđeni za potro�nju izvan neke zdravstvene ustanove ili institucije. Takvi proizvodi koje pacijenti van bolnice direktno pribavljaju od doktora, zubara i pomoćnog medicinskog osoblja ili pacijenti koji su u bolnici i te proizvode pribavljaju od bolnice i tome slično, spadaju u usluge ambulantnim bolesnicima (7072) ili bolničke usluge (7073).

70711 Farmaceutski proizvodi (PS) − Nabavka farmaceutskih proizvoda kao �to su medicinski preparati, medicinski lekovi, patentni lekovi, serumi i vakcine,

vitamini i minerali, ulje dobijeno iz jetre bakalara i ulje dobijeno iz jetre velike ploče, oralna kontraceptivna sredstva;

− upravljanje, funkcionisanje ili podr�ka nabavci farmaceutskih proizvoda.

70712 Ostali medicinski proizvodi (PS) − Nabavljanje medicinskih proizvoda kao �to su bolesnički toplomeri, lepljivi i nelepljivi zavoji, �pricevi za injekcije,

opreme za prvu pomoć, termofori i vrećice sa ledom, medicinski pleteni predmeti kao �to su elastične čarape i nazuvci za kolena, testovi za trudnoću, kondomi i druga mehanička kontraceptivna sredstva;

− upravljanje, rad ili podr�ka nabavci ostalim prepisanim medicinskim proizvodima.

70713 Terapeutski aparati i oprema (PS) − Nabavljanje terapeutskih aparata i opreme kao �to su korektivne naočare i kontaktna sočiva, slu�na pomagala, staklene

oči, ve�tački udovi i druga prostetička sredstva, ortopedske proteze i pomagala, ortopedska obuća, hirur�ki pojasi, potpasači (za kilu) i pomagala, proteza za vrat, oprema za medicinsku masa�u i zdravstvene grejalice, invalidska kolica koja rade na struju i ona koja ne rade na struju, kao i �nosiljke� za invalide, �specijalni� kreveti, �take, elektronski i drugi uređaji za praćenje krvnog pritiska, itd.;

− upravljanje, rad ili podr�ka nabavci prepisanim terapeutskim aparatima i opremi.

Uključuje: tro�kove za ve�tačke zube, popravku terapeutskih aparata i opreme.

Isključuje: zakup terapeutske opreme (70724).

7072 USLUGE AMBULANTNIM BOLESNICIMA Ova grupa pokriva medicinske, zubarske i pomoćne medicinske usluge koje ambulantnim bolesnicima pru�aju lekari,

zubari i pomoćno medicinsko osoblje. Te usluge se mogu obavljati kod kuće, u objektima za individualno ili grupno savetovanje, poliklinikama ili klinikama i tome slično.

Usluge ambulantnim bolesnicima uključuju lekove, proteze, medicinske aparate i opremu i druge proizvode koji se koriste

u zdravstvu, a koje ambulantni bolesnici pribavljaju direktno od lekara, zubara i pomoćnog medicinskog osoblja.

Medicinske, zubarske i pomoćne medicinske usluge koje se pacijentima pru�aju u bolnicama i tome slično, su uključene u

bolničke usluge (7073).

98

Aneks Poglavlju 6

70721 Op�te medicinske usluge (PS) Ova klasa pokriva usluge koje pru�aju klinike i doktori op�te medicine.

Op�te medicinske klinike su definisane kao institucije koje uglavnom obezbeđuju usluge ambulantnim bolesnicima, a koje

nisu ograničene na neku određenu oblast medicine i koje uglavnom pru�aju kvalifikovani doktori medicine. Lekari op�te

prakse nisu specijalizovani ni u jednoj određenoj oblasti medicine.

− Obezbeđivanje op�tih medicinskih usluga;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka op�tim medicinskim uslugama koje su obezbeđene od strane klinika i lekara

op�te prakse.

Isključuje: usluge medicinske analize i centara za rendgensko snimanje (70724).

70722 Specijalizovane medicinske usluge (PS) Ova klasa pokriva usluge medicinskih specijalizovanih klinika i doktore specijaliste.

Specijalizovane medicinske klinike i doktori specijalisti se razlikuju od op�tih medicinskih klinika i lekara op�te prakse u

tome �to su njihove usluge ograničene na lečenje određene bolesti, medicinsku proceduru ili klasu pacijenta.

− Obezbeđivanje specijalizovanih medicinskih usluga;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka specijalizovanim medicinskim uslugama koje pru�aju specijalizovane

medicinske klinike i doktori specijalisti. Uključuje: usluge specijalista protetičara.

Isključuje: zubarske klinike i zubare (70723); usluge laboratorija za medicinsku analizu i centara za rendgensko snimanje (70724).

70723 Zubarske usluge (PS) Ova klasa pokriva usluge op�tih ili specijalističkih zubarskih klinika i zubara, oralnih higijeničara ili drugog zubarskog

pomoćnog osoblja.

Zubarske klinike pru�aju usluge ambulantnim bolesnicima. Njih ne nadziru niti u njima obavezno rade zubari ; mogu ih

nadzirati ili u njima raditi oralni higijeničari ili zubarsko pomoćno osoblje.

− Obezbeđivanje zubarskih usluga ambulantnim bolesnicima;

− upravljanje, inspekcija, rad i podr�ka zubarskim uslugama koje pru�aju op�te ili specijalizovane zubarske klinike i

zubari, oralni higijeničari ili ostalo zubarsko pomoćno osoblje. Uključuje: tro�kove za name�tanje ve�tačkih zuba.

Isključuje: ve�tačke zube (70713); usluge specijalista protetičara (70722); usluge laboratorija za medicinsku analizu i centara za rendgensko snimanje (70724).

70724 Usluge pomoćnog osoblja (PS) − Obezbeđivanje zdravstvenih usluga pomoćnog osoblja ambulantnim bolesnicima;

− upravljanje, inspekcija, ili podr�ka zdravstvenim uslugama koje obezbeđuju klinike koje nadgledaju medicinske sestre,

babice, fizioterapeuti, radni terapeuti, terapeuti za govor ili drugo pomoćno osoblje i zdravstvenim uslugama koje

obezbeđuju medicinske sestre, babice i pomoćno medicinsko osoblje u prostorijama koje nisu ordinacije, u kućama

pacijenata ili drugim nemedicinskim institucijama.

99


7073

Uključuje: osobe koje primenjuju akupunkturu, pedikire, fizioterapeute, optičare, osobe koje primenjuju tradicionalnu medicinu, itd.; laboratorije za medicinsku analizu i centre za rendgensko snimanje; najam terapeutske opreme; terapiju korektivnog ve�banja prepisanu od strane doktora; termalne kupke za ambulantne bolesnike ili tretmane morskom vodom; usluge bolničkih kola izuzev onih kojima upravljaju bolnice.

Isključuje: laboratorije op�tih zdravstvenih usluga (70740); laboratorije koje se bave utvrđivanjem uzroka bolesti (70750).

BOLNIČKE USLUGE Bolničko lečenje se defini�e kao slučaj kada se pacijent sme�ta u bolnicu za vreme trajanja njegovog lečenja. Uključeni su

i bolničko dnevno lečenje i lečenje kod kuće, kao i domovi za neizlečivo bolesne osobe.

Ova grupa pokriva usluge op�tih i specijalističkih bolnica, usluge medicinskih centara, porodili�ta, staračkih domova i oporavili�ta koji uglavnom pru�aju usluge stacioniranim bolesnicima, usluge vojnih bolnica, usluge institucija koje poma�u stare osobe u kojima je medicinski nadzor ključni element i usluge centara za rehabilitaciju koji obezbeđuju stacioniranim bolesnicima zdravstvenu negu i rehabilitacionu terapiju gde je cilj pre da se pacijent leči nego da mu se pru�i dugoročna pomoć. Bolnice se defini�u kao institucije koje nude stacioniranim bolesnicima negu pod direktnim nadzorom kvalifikovanih doktora medicine. Medicinski centri, porodili�ta, starački domovi i oporavili�ta takođe pru�aju negu stacioniranim bolesnicima, ali njihove usluge nadgleda i često izvr�ava osoblje sa ni�im kvalifikacijama od doktora medicine.

Ova grupa ne pokriva objekte kao �to su vojne poljske bolnice (7021), ordinacije, klinike i ambulante koji se isključivo bave negom ambulantnih bolesnika (7072), institucije za osobe sa invaliditetom i centre za rehabilitaciju koji prevashodno pru�aju dugoročnu pomoć (71012), staračke domove za starije osobe (71020). Isto tako ova grupa ne pokriva plaćanja pacijentima za gubitak prihoda usled bolničkog lečenja (71011).

Bolničke usluge uključuju lekove, proteze, medicinske aparate i opremu i druge proizvode koji se koriste u zdravstvu a koji se dostavljaju bolničkim pacijentima. One takođe uključuju nemedicinske tro�kove bolnica na administraciju, nemedicinsko osoblje, hranu i piće, sme�taj (uključujući sme�taj za osoblje), itd.

70731 Op�te bolničke usluge (PS) − Obezbeđivanje op�tih bolničkih usluga;

− upravljanje, inspekcija, rad ili pomoć bolnicama koje ne ograničavaju njihove usluge na određenu medicinsku specijalnost.

Isključuje: medicinske centre koji nisu pod direktnim nadzorom nekog kvalifikovanog doktora medicine (70733).

70732 Specialističke bolničke usluge (PS) Specialističke bolnice se razlikuju od op�tih bolnica po tome �to su njihove usluge ograničene na lečenje neke određene bolesti ili klase pacijenta na primer bolesti grudnog ko�a i tuberkuloze, lepre, raka, otorinolaringologije, psihijatrije, aku�erstva, pedijatrije i tako dalje.

− Obezbeđivanje specijalističkih bolničkih usluga;

− upravljanje, inspekcija, rad ili pomoć bolnicama koje ograničavaju njihove usluge na neku određenu medicinsku secijalnost.

Isključuje: porodili�ta koja nisu pod direktnim nadzorom nekog kvalifikovanog doktora medicine (70733).

70733 Usluge medicinskih centara i porodili�ta (PS) − Obezbeđivanje usluga medicinskih centara i porodili�ta; − upravljanje, inspekcija, rad ili pomoć uslugama medicinskih centara i porodili�ta.

100

Aneks Poglavlju 6

70734 Usluge staračkog doma i oporavili�ta (PS) Starački domovi i oporavili�ta pru�aju usluge stacioniranim bolesnicima koji se oporavljaju od operacije ili iscrpljujuće bolesti ili bolesti koja zahteva nadzor i davanje lekova, fizikalnu terapiju i ve�banje kako bi se nadoknadio gubitak funkcije ili odmor.

− Obezbeđivanje usluga staračkog doma i oporavili�ta;

− upravljanje, inspekcija, rad ili pomoć uslugama staračkog doma i oporavili�ta.

Uključuje: institucije koje poma�u starim ljudima u kojima je medicinski nadzor ključni element; centre za rehabilitaciju koji pru�aju stacioniranim bolesnicima zdravstvenu negu i rehabilitacionu terapiju gde je cilj pre da se pacijent izleči nego da mu se obezbedi dugoročna pomoć.

7074 OP�TE ZDRAVSTVENE USLUGE

70740 Op�te zdravstvene usluge (PS) − Obezbeđivanje op�tih zdravstvenih usluga;

− upravljanje, inspekcija, rad ili pomoć op�tim zdravstvenim slu�bama kao �to je upravljanje bankom krvi (skupljanje,

obrada, čuvanje, otprema), otkrivanje bolesti (rak, tuberkuloza, polne bolesti), prevencija (imunizacija, vakcinacija), nadzor

(ishrana odojčadi, zdravlje dece), prikupljanje podataka o epidemijama, slu�be za planiranje porodice i tako dalje;

− priprema i �irenje informacija o pitanjima op�teg zdravlja.

Uključuje: op�te zdravstvene usluge koje direktno pru�aju specijalni timovi grupama bolesnika, od kojih je većina dobrog

zdravlja koje su pru�ane na radnim mestima, u �kolama ili drugim nemedicinskim ustanovama; op�te zdravstvene usluge

koje nisu povezane sa bolnicom, klinikom ili lekarom op�te prakse; op�te zdravstvene usluge koje ne pru�aju kvalifikovani

doktori medicine; laboratorije za op�te zdravstvene usluge.

Isključuje: laboratorije za medicinsku analizu (70724); laboratorije koje se bave određivanjem uzroka bolesti (70750).

7075 I&R ZDRAVSTVA Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70750 I&R Zdravstva (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji su

povezani sa zdravstvom

− donacije, zajmovi i subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji su povezani

sa zdravstvom a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.

Uključuje: laboratorije koje se bave utvrđivanjem uzroka bolesti.


7076 ZDRAVSTVO N.N.D.K.

70760 Zdravstvo n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, uprava, koordinacija i nadzor op�te zdravstvene

politike, planova, programa i bud�eta; priprema i primena zakona i standarda za pru�anje zdravstvenih usluga, uključujući davanje dozvola medicinskoj upravi i pomoćnom medicinskom osoblju; stvaranje i �irenje op�tih

informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o zdravstvu.

101


Uključuje: poslove i slu�be zdravstva koji se ne mogu pripisati (7071), (7072), (7073), (7074) ili (7075).

708

7081

REKREACIJA, KULTURA I RELIGIJA Dr�avni rashodi na rekreaciju, kulturu i religiju uključuju tro�kove za usluge koje se pru�aju individualnim osobama i domaćinstvima i tro�kove za usluge koje se pru�aju na kolektivnoj osnovi. Individualni tro�kovi se pripisuju grupama (7081) i (7082); tro�kovi na kolektivnoj osnovi se pripisuju grupama od (7083) do (7086).

Kolektivne usluge se pru�aju zajednici kao celini. One uključuju aktivnosti kao �to su formulisanje i upravljanje dr�avnom politikom; formulisanje i primenu zakona i standarda za pru�anje rekreativnih i usluga iz oblasti kulture; i primenjeno istra�ivanje i eksperimentalni razvoj u rekreativnim, kulturnim i religioznim poslovima i slu�bama.

REKREATIVNE I SPORTSKE USLUGE

70810 Rekreativne i sportske usluge (PS) − Obezbeđivanje sportskih i rekreativnih usluga; upravljanje sportskim i rekreativnim poslovima; nadgledanje i

sređivanje sportskih objekata;

− upravljanje ili podr�ka objektima za aktivno bavljenje sportom ili za sportske događaje (tereni, teniski tereni, tereni za skvo�, staze za trčanje, golf tereni, bokserski ringovi, klizali�ta, ve�baonice, itd.); upravljanje ili podr�ka objektima za pasivno bavljenje sportom ili sportske događaje (uglavnom specijalno opremljena mesta za igranje karata, �aha, itd.); upravljanje ili podr�ka objektima za rekreativno bavljenje sportom (parkovi, pla�e, kampovi i sličan nekomercijalan sme�taj , bazeni, javna kupatila za kupanje, itd.);

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke timovima, pojedinačnim takmičarima ili igračima.

Uključuje: objekte za sme�taj gledalaca; predstavljanje reprezentacije, regionalnog ili lokalnog tima na sportskim događajima.

Isključuje: zoolo�ke ili botaničke ba�te, akvarijume, botaničke vrtove i slične institucije (70820); sportske i rekreativne objekte koji su povezani sa obrazovnim institucijama (klasifikovano je u odgovarajućoj klasi Odeljka 709).

7082 USLUGE IZ OBLASTI KULTURE

70820 Usluge iz oblasti kulture (PS) − Obezbeđivanje usluga iz oblasti kulture; upravljanje poslovima kulture, nadgledanje i sređivanje kulturnih objekata;

− upravljanje ili podr�ka objektima za bavljenje kulturom (biblioteke, muzeji, umetničke galerije, pozori�ta, izlo�beni prostori, spomenici, istorijske kuće i mesta, zoolo�ke i botaničke ba�te, akvarijumi, botanički vrtovi, itd.); stvaranje, upravljanje ili podr�ka kulturnim događajima (koncerti, pozori�ne i filmske produkcije, umetničke izlo�be, itd.);

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke individualnim umetnicima, piscima, dizajnerima, kompozitorima i drugima koji se bave umetno�ću ili organizacijama koje se bave promocijom kulturnih aktivnosti.

Uključuje: nacionalne, regionalne ili lokalne proslave pod uslovom da ne treba samo da privuku turiste.

Isključuje: kulturne događaje koji treba da se prezentuju van nacionalnih granica (70113); nacionalne, regionalne ili lokalne proslave koje treba da privuku turiste (70473); proizvodnja kulturnog materijala namenjenog za distribuciju putem emitovanja (70830).

102

Aneks poglavlju 6

7083 SLU�BE EMITOVANJA I IZDAVA�TVA

70830 Slu�be emitovanja i izdava�tva (ZS) − Upravljanje poslovima emitovanja i izdava�tva; nadgledanje i kontrola slu�bi za emitovanje i izdava�tvo;

− upravljanje ili podr�ka slu�bama za emitovanje i izdava�tvo;

− donacije, zajmovi ili subvencije u cilju podr�ke izgradnji ili kupovini objekata za televizijsko i radijsko

emitovanje, izgradnji ili kupovini opreme, fabrike ili materijala za izdavanje novina, časopisa ili knjiga; proizvodnji

materijala za i njegove prezentacije putem emitovanja; prikupljanju vesti ili drugih informacija; distribuciji

objavljenih dela.

Isključuje: dr�avne �tamparije i fabrike (70133); omogućavanje obrazovanja putem radijskog ili televizijskog emitovanja (709).

7084 USLUGE IZ OBLASTI RELIGIJE I DRUGE USLUGE ZAJEDNICI

70840 Usluge iz oblasti religije i druge usluge zajednici (ZS) − Upravljanje religijskim poslovima i drugim poslovima u vezi zajednice;

− obezbeđivanje objekata za usluge iz oblasti religije i druge usluge zajednici, uključujući podr�ku za njihovo upravljanje, odr�avanje i popravku;

− plaćanje sve�tenstva ili drugih slu�benika religijskih institucija; podr�ka za dr�anje religijskih slu�bi; donacije,

zajmovi ili subvenije u cilju podr�ke bratskim, građanskim ili socijalnim organizacijama ili radničkim sindikatima i političkim

partijama.

7085 I&R REKREACIJE, KULTURE I RELIGIJE Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70850 I&R Rekreacije, kulture i religije (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se

odnose na rekreaciju, kulturu i religiju;

− donacije, zajmovi i subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnose na rekreaciju, kulturu i religiju a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


7086 REKREACIJA, KULTURA, I RELIGIJA N.N.D.K.

70860 Rekreacija, kultura i religija n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, upravljanje, koordinacija i nadzor op�te politike,

planova, programa i bud�eta za promociju sporta, rekreacije, kulture i religije; priprema i primena zakona i standarda za pru�anje rekreativnih usluga i usluga iz oblasti kulture; stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke

dokumentacije i statističkih podataka o rekreaciji, kulturi i religiji.

Uključuje: poslove i slu�be koji se odnose na rekreaciju, kulturu i religiju a koji se ne mogu pripisati (7081), (7082), (7083),

(7084) ili (7085).

103


709

7091

OBRAZOVANJE Dr�avni rashodi na obrazovanje uključuju tro�kove za usluge koje se pru�aju individualnim učenicima i sudentima i tro�kove za usluge koje se pru�aju na kolektivnoj osnovi. Tro�kovi za individualne usluge se dodeljuju grupama od (7091) do (7096); tro�kovi na kolektivnoj osnovi se pripisuju grupama (7097) i (7098).

Kolektivne obrazovne usluge se bave pitanjima kao �to su formulisanje i upravljanje dr�avnom politikom; postavljanje i primena standarda; kontrola, davanje dozvola i nadgledanje obrazovnih institucija; i primenjeno istra�ivanjei eksperimentalni razvoj u poslovima i slu�bama obrazovanja. Međutim, re�ijski tro�kovi povezani sa upravljanjem ili funkcionisanjem neke grupe �kola, koled�a, itd., se smatraju individualnim tro�kovima i klasifikovani su u grupama (7091) do (7096) kako je odgovarajuće.

Podela obrazovanja je zasnovana na jednakim kategorijama Međunarodne standardne klasifikacije obrazovanja iz 1997.

godine, (International Standard Classification of Education) (ISCED-97), Obrazovne, naučne i kulturne organizacije

Ujedinjenih nacija (UNESCO).

Ova podela uključuje vojne �kole i koled�e u kojima nastavni programi liče na one koje imaju civilne institucije, policijske koled�e koji nude op�te obrazovanje pored policijske obuke i omogućavanje obrazovanja putem radijskog ili televizijskog emitovanja. Tako ostvareni tro�kovi su klasifikovani u grupama od (7091) do (7095) kako je odgovarajuće.

PRED�KOLSKO I OSNOVNO OBRAZOVANJE

70911 Pred�kolsko obrazovanje (PS) − Obezbeđivanje pred�kolskog obrazovanja po ISCED-97 nivo 0;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka �kolama i ostalim institucijama koje nude pred�kolsko obrazovanje po

ISCED-97 nivo 0.

Isključuje: dodatne usluge obrazovanju (70960).

70912 Osnovno obrazovanje (PS) − Obezbeđivanje osnovnog obrazovanja po ISCED-97 nivo 1;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka �kolama i drugim institucijama koje nude osnovno obrazovanje po

ISCED-97 nivo 1.

Uključuje: obrazovne programe za učenike koji su suvi�e stari za osnovnu �kolu.


7092 SREDNJE OBRAZOVANJE

70921 Ni�e srednje obrazovanje (PS) − Obezbeđivanje ni�eg srednjeg obrazovanja po ISCED-97 nivo 2;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka �kolama i drugim institucijama koje nude ni�e srednje obrazovanje po

ISCED-97 nivo 2;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke učenicima koji �ele da steknu ni�e srednje obrazovanje po ISCED-97 nivo 2.

Uključuje: ni�e srednje obrazovanje za odrasle osobe i mlade ljude koje se organizuje van �kole.


104

Aneks Poglavlju 6

70922 Vi�e srednje obrazovanje (PS) − Obezbeđivanje vi�eg srednjeg obrazovanja po ISCED-97 nivo 3;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka �kolama i drugim institucijama koje pru�aju vi�e srednje obrazovanje

po ISCED-97 nivo 3;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke učenicima koji �ele da steknu vi�e srednje

obrazovanje po ISCED-97 nivo 3.

Ukjlučuje: vi�e srednje obrazovanje za odrasle osobe i mlade ljude koje se organizuje van �kole.


7093 VI�E OBRAZOVANJE

70930 Vi�e obrazovanje (PS) − Obezbeđivanje vi�eg obrazovanja po ISCED-97 nivo 4;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka institucijama koje nude vi�e obrazovanje po ISCED-97 nivo 4;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke studentima koji �ele da steknu vi�e obrazovanje po

ISCED-97 nivo 4.

Uključuje: vi�e obrazovanje za odrasle osobe i mlade ljude koje se organizuje van �kole.


7094 VISOKO OBRAZOVANJE

70941 Prvi stepen visokog obrazovanja (PS) − Obezbeđivanje visokog obrazovanja po ISCED-97 nivo 5;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka univerzitetima i drugim institucijama koji nude visoko obrazovanje po

ΙSCED-97 nivo 5;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke studentima koji �ele da steknu visoko obrazovanje po ISCED-97 nivo 5.


70942 Drugi stepen visokog obrazovanja (PS) − Obezbeđivanje visokog obrazovanja po ISCED-97 nivo 6;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka univerzitetima i drugim institucijama koji nude visoko obrazovanje po ISCED-97 nivo 6;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke studentima koji �ele da steknu visoko obrazovanje po ISCED-97 nivo 6.


7095 OBRAZOVANJE KOJE SE NE ODREĐUJE PREMA NIVOU

70950 Obrazovanje koje se ne određuje prema nivou (PS) − Obezbeđivanje obrazovanja koje se ne određuje prema nivou (to jest, obrazovni programi, uglavnom za odrasle koji ne

zahtevaju neko posebno prethodno podučavanje naročito stručnu obuku i kulturni razvoj);

105


7096

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka institucijama koje nude obrazovanje koje se ne određuje prema nivou;

− �kolarine, donacije, zajmovi i naknade u cilju podr�ke studentima koji �ele da steknu obrazovanje koje se ne određuje prema nivou.

DODATNE USLUGE OBRAZOVANJU

70960 Dodatne usluge obrazovanju (PS) − Obezbeđivanje dodatnih usluga obrazovanju;

− upravljanje, inspekcija, rad ili podr�ka za transpot, hranu, sme�taj, medicinsku i zubarsku negu, i slične dodatne usluge uglavnom namenjene studentima bez obzira na nivo obrazovanja.

Isključuje: slu�bu za praćenje zdravlja učenika i slu�bu za prevenciju bolesti (70740); �kolarine, donacije, zajmove i naknade u gotovini u cilju izmirenja tro�kova dodatnih usluga (7091), (7092), (7093), (7094) ili (7095).

7097 I&R OBRAZOVANJA Definicije osnovnog istra�ivanje, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

70970 I&R Obrazovanja (PS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se

odnose na obrazovanje;

− donacije, zajmovi i subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnose na obrazovanje, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


7098 OBRAZOVANJE N.N.D.K.

70980 Obrazovanje n.n.d.k. (PS) − Upravljanje, rad, ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, upravljanje, koordinisanje i nadzor op�te obrazovne

politike, planova, programa i bud�eta; priprema i primena zakona i standarda za obezbeđivanje obrazovanja, uključujući davanje dozvola za rad obrazovnim institucijama; stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke

dokumentacije i statističkih podataka o obrazovanju.

Uključuje: poslove i slu�be obrazovanja koji se ne mogu pripisati (7091), (7092), (7093), (7094), (7095), (7096) ili (7097).

710 SOCIJALNA ZA�TITA Dr�avni rashodi na socijalnu za�titu uključuju tro�kove za usluge i transfere koji se pru�aju individualnim osobama i domaćinstvima i tro�kove za usluge koje se nude na kolektivnoj osnovi. Tro�kovi za individualne usluge i transfere se pripisuju grupama od (7101) do (7107); tro�kovi za kolektivne usluge se pripisuju grupama (7108) i (7109).

Slu�be kolektivne socijalne za�tite se bave pitanjima kao �to su formulisanje i upravljanje dr�avnom politikom; formulisanje i primena zakona i standarda za pru�anje socijalne za�tite; i primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem u poslovima i slu�bama socijalne za�tite.

106

Aneks Poglavlju 6

7101

Funkcije socijalne za�tite su zasnovane na Evropskom sistemu statistike integrisane socijalne za�tite iz 1996. godine (1996 European System of Integrated Social Protection Statistics) (ESSPROS), Statističke slu�be evropskih zajednica (Eurostat).

U ESSPROS-u, socijalna za�tita uključuje zdravstvo, međutim ovaj odeljak ga ne uključuje. Zdravstvo je pokriveno u Odeljku 707. Stoga, medicinska roba i usluge koje se obezbeđuju osobama koje primaju naknade u gotovini i naturi naznačene u grupama od (7101) do (7107) su klasifikovane pod (7071), (7072) ili (7073)

kako je odgovarajuće.

BOLEST I INVALIDITET

71011 Bolest (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini i naturi koje zamenjuju u celini ili delimično gubitak

zarade nastale usled privremene nesposobnosti za rad usled bolesti ili povrede;

− upravljanje, rad ili podr�ka takvim programima socijalne za�tite;

− naknade u gotovini, kao �to su pau�alna plaćanja ili plaćanja dohotka tokom bolovanja, razna plaćanja koja se

obezbeđuju kako bi se pomoglo licima koja su privremeno onesposobljena za rad usled bolesti ili povrede;

− naknade u naturi, kao �to je pomoć u dnevnim zadacima koja se obezbeđuje licima koja su privremeno

onesposobljena za rad usled bolesti ili povrede (pomoć kod kuće, oprema za prenos, itd.).

71012 Invaliditet (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini ili naturi osobama koje su u potpunosti ili delimično

onemogućene da se bave privrednim aktivnostima ili da vode normalan �ivot usled nekog fizičkog ili mentalnog pogor�anja koje je ili trajno ili će verovatno trajati du�e od minimalno propisanog perioda,


− naknade u gotovini, kao �to su invalidske penzije koje se isplaćuju osobama koje nemaju standardan broj godina za

odlazak u penziju, a koje su do�ivele neki invaliditet koji im umanjuje njihovu sposobnost da rade, rana penzija koja se isplaćuje starijim radnicima koji se penzioni�u pre nego �to napune standardan broj godina za

odlazak u penziju usled smanjene sposobnosti za rad, naknade za negu, naknade koje se isplaćuju osobama sa invaliditetom koji rade poslove koji su prilagođeni njihovom stanju ili osobama koje prolaze kroz stručnu obuku, ostala periodična plaćanja ili pau�alna plaćanja koja se vr�e prema osobama sa invaliditetom kao socijalna za�tita;

− naknade u naturi, kao �to su sme�taj i mo�da hrana koji se obezbeđuju osobama sa invaliditetom u odgovarajućim domaćinstvima, pomoć koja se nudi osobama sa invaliditetom kako bi im se pomoglo u dnevnim zadacima (pomoć u

kući, oprema za prenos, itd.); naknade koje se isplaćuju osobama koje se brinu o osobama sa invaliditetom, stručna i druga obuka koja se pru�a kako bi se pomogao profesionalni i socijalni oporavak osobe sa invaliditetom, razne usluge i roba koja se pru�a osobama sa invaliditetom kako bi im se omogućilo da učestvuju u slobodnim i kulturnim aktivnostima ili da putuju ili učestvuju u dru�tvenom �ivotu.

Isključuje: naknade u gotovini i naturi koje se isplaćuju osobama sa invaliditetom kada napune standardni broj godina za

odlazak u penziju (71020).

7102 STAROST

71020 Starost (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini i naturi protiv rizika koji su povezani sa staro�ću

(gubitak prihoda, neodgovarajući prihod, nedostatak samostalnosti u izvr�avanju dnevnih zadataka, smanjeno uče�će u socijalnom i dru�tvenom �ivotu, itd.);


107


7103

− naknade u gotovini, kao �to su starosne penzije koje se plaćaju osobama kada napune standardni broj godina za odlazak u penziju, prevremene starosne penzije koje se isplaćuju radnicima koji se penzioni�u pre nego �to napune standardni broj godina za odlazak u penziju, delimične penzije koje se isplaćuju radnicima pre ili nakon standardnih

godina za odlazak u penziju koji nastavljaju da rade ali smanje broj radnih sati, naknade za negu, ostala periodična plaćanja ili pau�alna plaćanja koja se vr�e po odlasku u penziju ili zbog starosti;

− naknade u naturi, kao �to je sme�taj i nekada hrana koja se pru�a starim osobama ili u specijalizovanim institucijama ili u porodicama u odgovarajućim domaćinstvima, pomoć koja se pru�a starim osobama da bi im se pomoglo u dnevnim zadacima (pomoć u kući, oprema za prenos, itd.), naknade koje se isplaćuju licima koja se brinu o starim osobama, razne usluge i roba koja se pru�a starim osobama koje im omogućavaju da učestvuju u slobodnim i kulturnim aktivnostima ili da putuju ili učestvuju u dru�tvenom �ivotu.

Uključuje: penzione programe za vojno osoblje i dr�avne slu�benike.

Isključuje: rane penzije koje se isplaćuju starijim radnicima koji se penzioni�u pre nego �to napune standardne godine za odlazak u penziju usled invaliditeta (71012) ili nezaposlenosti (71050).

NASLEDNICI

71030 Naslednici (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini i naturi osobama koje su naslednici

preminulog lica (kao �to je supru�nik tog lica, biv�i supru�nik, deca, unuci, roditelji ili drugi srodnici);


− naknade u gotovini, kao �to su penzije naslednika, naknade u slučaju smrti, ostala periodična plaćanja ili pau�alna

plaćanja koja se vr�e prema naslednicima;

− naknade u naturi, kao �to su plaćanje tro�kova sahrane, razne usluge i roba koja se pru�a naslednicima kako bi im se omogućilo da učestvuju u dru�tvenom �ivotu.

7104 PORODICA I DECA

71040 Porodica i deca (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini i naturi domaćinstvima koja imaju decu koja su izdr�avana

lica;


− naknade u gotovini, kao �to su naknada za porodiljsko odsustvo, pomoć koja se dodeljuje za rođenje deteta, naknade za odsustvo roditelja, porodični ili dečiji dodaci, ostala periodična plaćanja ili pau�alna plaćanja kojima se

poma�u domaćinstva i pru�a pomoć da izmire tro�kove određenih potreba (na primer, potrebe porodica sa jednim roditeljem ili porodica koje imaju hendikepiranu decu);

− naknade u naturi, kao �to su skloni�te i hrana koji se pru�aju deci koja nisu krenula u �kolu, tokom dana ili dela dana, finansijska pomoć za plaćanje medicinske sestre koja se brine o deci tokom dana, skloni�te i hrana koji se pru�aju deci i porodicama za stalno (siroti�ta, hraniteljske porodice,itd.), dobra i usluge koje se pru�aju kod kuće deci ili onimakoji o njima brinu, razne usluge i dobra koja se pru�aju porodicama, mladim ljudima, ili deci (centri za odmor ).

Isključuje: slu�be za planiranje porodice (70740).

108

Aneks Poglavlju 6

7105 NEZAPOSLENOST

71050 Nezaposlenost (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini ili naturi osobama koje su sposobne za rad, slobodne za rad,

ali ne mogu da nađu odgovarajući posao;


− naknade u gotovini, kao �to je cela ili delimična socijalna pomoć za nezaposlene, rane penzije koje se isplaćuju starijim radnicima pre nego �to napune standardni broj godina za odlazak u penziju usled nezaposlenosti ili smanjenja radnih mesta prouzrokovanog ekonomskim merama, naknade za određene grupe radnika koje prolaze kroz programe obuke čiji je cilj da im se razvije potencijal za dobijanje slu�be, naknada zbog tehničkih vi�kova, ostala periodična ili pau�alna plaćanja koja se vr�e prema nezaposlenima, naročito prema onima koji su du�e vreme nezaposleni;

− naknade u naturi, kao �to su plaćanja za mobilnost i preme�tanja na druga radna mesta, stručne obuke koje se pru�aju osobama bez posla ili prekvalifikacija za osobe koje su pod rizikom da izgube posao, sme�taj, hrana ili odeća koja se obezbeđuje nezaposlenim osobama i njihovim porodicama.

Isključuje: op�te programe ili planove koji treba da povećaju mobilnost radne snage, smanje stopu nezaposlenosti ili promovi�u zapo�ljavanje siroma�nih ili drugih grupa koje karakteri�e visoka nezaposlenost (70412); naknade u gotovini i

naturi koje se isplaćuju nezaposlenim osobama kada napune standardni broj godina za odlazak u penziju (71020).

7106 STANOVANJE

71060 Stanovanje (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u naturi da bi se pomoglo domaćinstvima da izmire tro�kove

stanovanja (testiraju se sredstva kojima raspola�u lica koja primaju ove naknade);


− naknade u naturi, kao �to su plaćanja koja se vr�e privremeno ili dugoročno da bi se pomoglo stanarima sa tro�kovima kirije, plaćanja da se umanje trenutni stambeni tro�kovi vlasnika-privremenog stanara (to jest da mu se pomogne sa plaćanjem hipoteka ili kamate), obezbeđivanje jeftinog ili socijalnog stanovanja.

7107 SOCIJALNO ISKLJUČENJE N.N.D.K.

71070 Socijalno isključenje n.n.d.k. (PS) − Obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini ili naturi osobama koje su isključene iz socijalnih programa

ili su pod rizikom da im se to dogodi (kao �to su osobe koje su siroma�ne, osobe sa niskim primanjima, imigranti, urođenici, izbeglice, alkoholičari i narkomani, �rtve nasilja, itd.);

− upravljanje i rad takvih programa socijalne za�tite;

− naknade u gotovini, kao �to su potpore prihodu i druga gotovinska plaćanja prema siroma�nim i osetljivim osobama kako bi im se pomoglo da smanje siroma�tvo ili da im se pomogne u te�kim situacijama;

− naknade u naturi, kao �to je kratkoročno i dugoročno skloni�te i hrana koja se obezbeđuje siroma�nim i osetljivim osobama, rehabilitacija alkoholičara i narkomana, usluge i dobara kako bi se pomoglo osetljivim osobama kao �to su savetovanje, dnevno skloni�te, pomoć pri izvr�avanju dnevnih zadataka, hrana, odeća, gorivo, itd.

7108 I&R SOCIJALNE ZA�TITE Definicije osnovnog istra�ivanja, primenjenog istra�ivanja i eksperimentalnog razvoja su date pod (7014) i (7015).

109


71080 I&R Socijalne za�tite (ZS) − Upravljanje i rad vladinih agencija koje se bave primenjenim istra�ivanjem i eksperimentalnim razvojem koji se

odnose na socijalnu za�titu;

− donacije, zajmovi i subvencije u cilju podr�ke primenjenom istra�ivanju i eksperimentalnom razvoju koji se odnose na socijalnu za�titu, a kojima se bave nevladina tela kao �to su instituti za istra�ivanje i univerziteti.


7109 SOCIJALNA ZA�TITA N.N.D.K.

71090 Socijalna za�tita n.n.d.k. (ZS) − Upravljanje, rad ili podr�ka aktivnostima kao �to su formulisanje, upravljanje, koordinisanje i nadzor op�te politike

socijalne za�tite, planova, programa i bud�eta; priprema i primena zakona i standarda za obezbeđivanje socijalne za�tite; stvaranje i �irenje op�tih informacija, tehničke dokumentacije i statističkih podataka o socijalnoj za�titi.

Uključuje: obezbeđivanje socijalne za�tite u vidu naknada u gotovini i naturi za �rtve po�ara, poplava, zemljotresa i drugih katastrofa u mirnodopskim vremenima; kupovinu i skladi�tenje hrane, opreme i drugih zaliha koje se koriste u vanrednim situacijama u slučaju katastrofa u mirnodopskim periodima; poslove i slu�be socijalne za�tite koji se ne mogu pripisati (7101), (7102), (7103), (7104), (7105), (7106), (7107) ili (7108).

110

7. Bilans stanja ⌂

Ovo poglavlje defini�e aktivu, pasivu i neto vrednost i opisuje njihovu klasifikaciju i razne memorandumske stavke bilansa stanja.

A. Uvod ⌂

7.1 Ovo poglavlje i naredna tri poglavlja se bave zalihama i tokovima aktive i pasive. Bilans stanja, je izve�taj o vrednosti posedovane aktive u određenom trenutku i finansijskim potra�ivanjima, ili pasivi koje druge jedinice imaju prema vlasniku te aktive.1 Odbijanje ukupne vrednosti pasive od ukupne vrednosti posedovane aktive se defini�e kao neto vrednost i ona je pokazatelj bogatstva. Neto vrednost se takođe mo�e posmatrati kao zaliha koja je rezultat transakcija i drugih ekonomskih tokova svih prethodnih perioda. Bilans stanja se uglavnom sastavlja na kraju svakog obračunskog perioda, koji je takođe početak narednog obračunskog perioda. Veoma skraćena verzija bilansa stanja je pokazana u Tabeli 7.1.

7.2 Ovo poglavlje uop�teno defini�e dve glavne vrste sredstava, finansijska i nefinansijske sredstva. Sledeći odeljak opisuje principe koji se koriste za procenu aktive i pasive. Ovo poglavlje zatim opisuje klasifikaciju sredstava i obaveza i vrste sredstava i obaveza koje su uključene u svaku kategoriju klasifikacije. Poslednji deo opisuje neto vrednost, preporučene memorandumske stavke i dodatnu unakrsnu klasifikaciju finansijskih sredstava i obaveza po sektorima druge strane finansijskog instrumenta koji su u osnovi finansijskog sredstva ili obaveze.

1Bilans stanja se mo�e sastavljati za neku pojedinačnu jedinicu ili bilo koji

skup jedinica, kao �to je javni sektor, sektor op�te dr�ave ili podsektor sektora op�te dr�ave. Često je prikladno opisati bilans stanja u pogledu jedne institucione jedinice, ali bilo koji takav izve�taj se jednako odnosi na bilans stanja sektora ili podsektora.

B. Definicije sredstava i obaveza ⌂

7.3 Ovaj odeljak prvo defini�e ekonomsko sredstvo i sve �to spada pod sredstvo koje se koristi u GFS sistemu. Zatim opisuje dve glavne vrste sredstava kao finansijska i nefinansijska i defini�e obavezu kao sastavni deo finansijskog sredstva.

1. Definisanje sredstva

7.4 Sva sredstva zabele�ena u GFS sistemu su ekonomska sredstva, koja su subjekti:

� nad kojima institucione jedinice primenjuju prava vlasni�tva, pojedinačno ili kolektivno, i

� od kojih ekonomsku korist mogu izvući njihovi vlasnici tako �to će ih čuvati ili koristiti tokom nekog vremenskog perioda.

7.5 Vrednost nekog sredstva u bilo kom momentu je njegova trenutna tr�i�na vrednost koja se defini�e kao iznos koji bi morao da se plati da bi se kupilo to sredstvo na dan procene, uzimajući u obzir njegovu starost, stanje i druge relevantne faktore. Ovaj iznos zavisi od ekonomske koristi koju vlasnik tog sredstva mo�e izvući, čuvajući ili koristeći ga. Preostale koristi koje se očekuju da će se dobiti od nekih sredstava se smanjuju prolaskom vremena �to će umanjiti vrednost tog sredstva, a vrednost preostalih koristi mo�e rasti ili opadati zbog promena u cenama.

7.6 Svako ekonomsko sredstvo pru�a koristi funkcioni�ući kao zaliha vrednosti. Uz to:

� Neke koristi se mogu dobiti kori�ćenjem sredstava, kao �to su zgrade ili ma�ine, u proizvodnji dobara i usluga; i

� Neke koristi se sastoje od prihoda koje donosi imovina, kamate, dividende i zakupnina koje dobijaju vlasnici finansijskih sredstava, zemlji�ta i drugih određenih

sredstava.

111


Tabela 7.1: Bilans stanja ⌂

Aktiva

Nefinansijska sredstva Finansijska sredstva

Ukupna aktiva Memorandumske stavke

Zaključni bilans stanja

Pasiva i neto vrednost

Pasiva neto vrednost

Ukupna pasiva i neto vrednost

Početni bilans stanja

Početni bilans Zaključni bilans stanja stanja

7.7 Kada se ustanove i primene vlasnička prava, subjekat je ekonomsko sredstvo bez obzira na to ko dobija koristi. Na primer, dr�ava mo�e posedovati zemlji�te u nacionalnom parku sa namerom da se koristi od njega akumuliraju direktno za zajednici u celini.

7.8 Da bi bio ekonomsko sredstvo, neki subjekat mora takođe biti u mogućnosti da obezbedi koristi s obzirom na tehnologiju, naučno znanje, ekonomsku infrastrukturu, dostupne resurse i relativne cene u datom trenutku ili očekivane cene u bliskoj budućnosti. Stoga, poznata naslaga rude predstavlja ekonomsko sredstvo samo ako se već mo�e eksploatisati u komercijalne svrhe ili se očekuje da će biti eksploatisana u komercijalne svrhe u bliskoj budućnosti.

7.9 Neki subjekti bi bili ekonomska sredstva da nad njima nisu ustanovljena i primenjena vlasnička prava. Na primer, mo�da neće biti moguće ustanoviti vlasnička prava nad atmosferom i drugim određenim sredstvima koja nastaju prirodnim putem. U drugim slučajevima, vlasnička prava se mogu ustanoviti, ali mo�da ih neće biti moguće primeniti kao �to je slučaj sa zemlji�tem koje je u posedu dr�ave koje je toliko udaljeno ili nepristupačno da ga dr�ava ne mo�e efikasno kontrolisati ili dr�ava izabere da ne primeni svoja vlasnička prava. U takvim slučajevima, mo�e biti stvar procene da li je stepen kontrole koju je dr�ava primenila dovoljan da se to zemlji�te klasifikuje kao ekonomsko sredstvo.

7.10 Dr�ave koriste sredstva da proizvedu dobra i usluge slično kao korporacije. Na primer, poslovne zgrade, zajedno sa uslugama dr�avnih slu�benika, kancelarijskom opremom i drugim dobrima i uslugama se koriste da se proizvedu kolektivne ili pojedinačne usluge kao �to su op�te administrativne usluge. Međutim uz to dr�ave često poseduju sredstva čije usluge javnost tro�i direktno i sredstva koja moraju da se očuvaju zbog njihovog istorijskog ili kulturnog značaja. Stoga, kada

se definicija sredstva primeni na sektor op�te dr�ave, ona često obuhvata �iri spektar sredstava nego �to ga normalno poseduje neka privatna organizacija.

� Sredstva op�te svrhe, a to su sredstva koje bi druge jedinice verovatno posedovale i koristile na slične načine, kao �to su �kole, oprema za izgradnju puteva, vatrogasna kola, poslovnezgrade, name�taj i kompjuteri.

� Sredstva za infrastrukturu, a to su nepokretna nefinansijska sredstva koja generalno nemaju alternativnu upotrebu i čije se koristi akumuliraju za zajednicu uop�te. Primeri su

ulice, autoputevi, sistemi za osvetljenje, mostovi, komunikacione mre�e, kanali i brane.

� Sredstva nasleđa, a to su sredstva koje dr�ava namerava da čuva zauvek zbog toga �to imaju jedinstven istorijski, kulturni, obrazovni, umetnički ili arhitektonski značaj.

7.11 U nekim slučajevima, dr�ave mogu stvoriti ekonomska sredstva primenom njihovih suverenih ovla�ćenja ili drugih ovla�ćenja koja im se dodele. Na primer, dr�ava mo�e imati moć da tra�i vlasnička prava nad sredstvima koja nastaju prirodnim putem koja u drugom slučaju ne bi bila podlo�na vlasni�tvu, kao �to je elektromagnetski spektar i prirodni resursiu međunarodnim vodama koji se mogu obele�avati kao ekskluzivna ekonomska zona. Ova sredstva su ekonomska sredstva samo ako dr�ava upotrebi svoju moć da ustanovi i primeni vlasnička prava.

2. Pregled sredstava i obaveza

7.12 Finansijska sredstva se sastoje od finansijskih potra�ivanja, monetarnog zlata, i specijalnih prava vučenja (SPV) koje dodeljuje MMF. Finansijska potra�ivanja su sredstva koja ovla�ćuju jednu jedinicu, vlasnika sredstva (npr. poverioca), da primi jedno ili vi�e plaćanja od druge jedinice,

112

Bilans stanja

du�nika prema uslovima i odredbama naznačenim u ugovoru između te dve jedinice. Finansijsko potra�ivanje je sredstvo jer pru�a koristi poveriocu delujući kao zaliha vrednosti. Poverilac mo�e primiti dodatne koristi u vidu kamate ili drugih plaćanja od dohotka od nekretnina odnosno dobiti koja je rezultat promene vrednosti HOV. Tipične vrste finansijskih potra�ivanja su gotovina, depoziti, zajmovi, obveznice, finansijski derivati i dugovanja.

7.13 Većina ugovora, koja se takođe nazivaju i instrumenti ili finansijski instrumenti koji su u osnovi finansijskog potra�ivanja se sastavljaju kada jedna jedinica obezbedi sredstva drugoj jedinici i ta druga jedinica se saglasi da će vratiti ta sredstva u budućnosti. 2 U mnogim slučajevima, finansijska potra�ivanja se eksplicitno prepoznaju po formalnimdokumentima u kojima je prikazan odnos du�nik- poverilac. Međutim u nekim slučajevima finansijsko potra�ivanje nastaje implicitnim obezbeđivanjem sredstava poverioca za du�nika. Na primer, jedinica dr�ave mo�e imati potra�ivanje prema drugoj jedinici kada ta druga jedinica ne vr�i plaćanja kako obaveze rastu, kao �to je prenos poreza na promet odmah nakon prodaje. U drugim slučajevima, GFS sistem pravi potra�ivanja kako bi pokazao su�tinsku ekonomsku realnost transakcije, kao �to je stvaranje fiktivnog zajma kada se sredstvo pribavlja preko finansijskog lizinga. Bez obzira na to kako se potra�ivanje pravi, ono se gasi kada du�nik plati sumu ugovorenu u ugovoru.3

7.14 Kada se napravi potra�ivanje, za du�nika istovremeno nastaje obaveza jednake vrednosti koja je sastavni deo finansijskog sredstva. To jest, plaćanje ili plaćanja koja poverilac po ugovoru ima pravo da primi je takođe plaćanje ili plaćanja za koja je du�nik po ugovoru obavezan da izvr�i. Stoga, dugovanja su obaveze koje pru�aju ekonomske koristi jedinicama koje imaju finansijska potra�ivanja shodna njima.

7.15 Akcije i drugi kapital koje korporacije emituju i slične pravne forme organizacije se tretiraju kao finansijska potra�ivanja iako njihovi vlasnici nemaju neko fiksno ili unapred određeno novčano potra�ivanje prema korporaciji. Međutim akcije i drugi kapital daju pravo njihovim vlasnicima na pogodnosti u vidu bilo kojih dividendi i drugih raspodela vlasni�tva i one se često čuvaju u i�čekivanju dobiti koja je rezultat promene vrednosti HOV-a. U slučaju da se emisiona

2Ugovori koji su u osnovi određenih vrsta finansijskih derivata ne obuhvataju

jednu jedinicu koja obezbeđuje sredstva drugoj jedinici. 3Obaveza se mo�e ugasiti na druge načine, kao �to je otkazivanje od strane poverioca.

jedinica likvidira, akcije i drugi kapital postaju potra�ivanja po rezidualnoj vrednosti te jedinice po�to su izmirena potra�ivanja svih poverilaca.

7.16 Zbog njihovog shvatanja kao finansijska potra�ivanja, akcije i drugi kapital se moraju tretirati kao dugovanja emisionih jedinica. Ako je neka javna korporacija formalno emitovala akcije ili drugi oblik kapitala, onda su akcije obaveza te jedinice i sredstvo dr�ave ili druge jedinice koja ih poseduje. Ako javna korporacija nije emitovala nikakav oblik kapitala, onda se obračunava implicitno postojanje akcija. Jedinice op�te dr�ave ne poseduju druge jedinice. Stoga, za njih se nikada ne obračunava postojanje akcija ili drugog kapitala.

7.17 Preuzeta i potencijalna sredstva i obaveze se ne tretiraju kao finansijska sredstva i obaveze. Isto tako, GFS sistem ne prepoznaje sume koje se čuvaju u poslovnom računovodstvu kao rezerve za buduće obaveze neke jedinice, bilo da su sigurne ili potencijalne, ili da su za buduće rashode te jedinice. Samo su uključene stvarne trenutne obaveze prema drugoj strani ili stranama.

7.18 Monetarno zlato i SPV nisu finansijska potra�ivanja, �to znači da oni nisu obaveza bilo koje druge jedinice. Međutim one pru�aju ekonomske koristi funkcioni�ući kao zaliha vrednosti i koriste se kao način plaćanja da izmire finansijska potra�ivanja i finansiraju druge vrste transakcija. Kao rezultat one se po ustaljenom pravilu tretiraju kao finansijska sredstva.

7.19 Nefinansijska sredstva su sva ekonomska sredstva izuzev finansijskih sredstava. Indirektno, nefinansijska sredstva ne predstavljaju potra�ivanja prema drugim jedinicama. Kao kod finansijskih sredstava, nefinansijska sredstva su zaliha vrednosti. Uz to, većina nefinansijskih sredstava pru�aju koristi ili putem njihove upotrebe u proizvodnji dobara i usluga ili u vidu dohotka od imovine.

7.20 Nefinansijka sredstva mogu nastati kao rezultat proizvodnog procesa, bilo da nastaju prirodnim putem ili da su izumi dru�tva. Kako je obja�njeno kasnije u ovom poglavlju, proizvedena sredstva se klasifikuju kao osnovna sredstva, zalihe, ili dragocenosti:

� Osnovna sredstva su proizvedena sredstva koja se koriste s vremena na vreme ili stalno u proizvodnom procesu du�e od jedne godine.

� Zalihe su dobra i usluge koje proizvođači čuvaju za prodaju, upotrebu u proizvodnji ili kasniju upotrebu.

113


� Dragocenosti su proizvedena dobra velike vrednosti koja se vremenom prevashodno nabavljaju i čuvaju kao

zalihe vrednosti i ne koriste se prevashodno u svrhe proizvodnje ili potro�nje.

7.21 Sredstva koja nastaju prirodnim putem i izumi dru�tva se smatraju neproizvedenim sredstvima. Sredstva koja nastaju prirodnim putem uključuju zemlji�te, sloj zemlje ispod povr�inskog, naslage rude, ribe u otvorenim ali teritori- jalnim vodama i elektomagnetski spektar kada se primene vlasnička prava. Izumi dru�tva koji spadaju u sredstva uključuju patente i zakupe.4

C. Procena sredstava i obaveza ⌂

7.22 Kako je započeto u paragrafu 7.5, sva sredstva i obaveze bi trebalo da se procenjuju po njihovoj trenutnoj tr�i�noj vrednosti koja se defini�e kao iznos koji bi morao da se plati na dan procene da bi se sredstvo nabavilo. Ova vrednost uključuje sve tro�kove transporta i instaliranja i sve tro�kove prenosa vlasni�tva za nefinansijska sredstva ali ne i za finansijska sredstva. Tro�kovi prenosa vlasni�tva uključuju honorare koji se isplaćuju proceniteljima, in�enjerima, arhitektama, advokatima i prodavcima nekretnina i poreze koji se plaćaju na taj transfer. Tro�kovi prenosa vlasni�tva su isključeni iz trenutne tr�i�ne vrednosti finansijskih sredstava delom jer se odgovarajući deo finansijskih sredstava i obaveza odnosi na isti finansijski instrument i treba da ima istu vrednost.

7.23 Idealni izvor za posmatranje cena na osnovu kojeg treba zasnovati procenu je tr�i�te na kome se identičnim sredstvima trguje u velikoj količini i gde se njihove tr�i�ne cene kotiraju u redovnim intervalima. Takve cene su često upotebljive za finansijska potra�ivanja, opremu za prenos, useve, �ivotinje i zalihe.

7.24 Ako nema cena koje se mogu posmatrati jer se sredstvimao kojima se radi trenutno ne trguje na tr�i�tu ili se njima trguje samo povremeno, onda se cena ili vrednost mora proceniti. Sledeći paragrafi daju op�te opise mogućih metoda procenjivanja trenutnih tr�i�nih cena. Dodatna poduka o proceni određenih vrsta sredstava i obaveza je data u relevantnim delovima odeljka koji opisuju klasifikaciju sredstava i obaveza. Zbog toga �to je procena obaveza

4U SNR-u iz 1993. godine, sredstva koja nastaju prirodnim putem se nazivaju materijalnim neproizvedenim sredstvima. Sa uključenjem elektromagnetskog spektra u ovu kategoriju, sredstva koja nastaju prirodnim putem je precizniji naziv. Izumi dru�tva se nazivaju nematerijalnim neproizvedenim sredstvima u SNR-u iz 1993. godine kao i u ovom Priručniku.

ista kao procena odgovarajućeg finansijskog sredstva, u većini slučajeva ostatak ovog poglavlja će se odnositi samo na finansijska sredstva, ali taj deo treba čitati kao da on podjednako uključuje i obaveze.

7.25 Ako se sredstva iste vrste i dalje proizvode i prodaju na tr�i�tu, postojeće sredstvo se mo�e proceniti po trenutnoj tr�i�noj ceni novoproizvedenog sredstva koja se koriguje za potro�nju osnovnog kapitala u slučaju osnovnih sredstava i po bilo kojoj drugoj razlici između postojećeg sredstva i novoproizvedenog sredstva. Naknadu za potro�nju osnovnog sredstva bi trebalo izračunati pre na osnovu cena koje prevlađuju u momentu sastavljanja bilansa stanja nego na osnovu stvarnih iznosa koji su prethodno zabele�eni kao tro�ak.

7.26 Takođe se mogu koristiti informacije sa tr�i�ta o cenama sredstava kojima se trenutno ne trguje ali su slična sredstvima kojima se trguje. Na primer:

� Moguće je koristiti informacije o hartijama od vrednosti kojima se trguje na berzi da bi se procenile slične hartije od vrednosti po analogiji, uzimajući u obzir slabiju mogućnost prodaje hartija od vrednosti kojima se ne trguje.

� Procene materijalnih sredstava za osiguranje ili u druge svrhe su generalno zasnovane na posmatranim cenama predmeta koji su verne zamene. Ove procene mogu biti korisne za procenjivanje bilansa stanja.

� Ako se postojeće osnovno sredstvo vi�e ne proizvodi ali je zamenjeno sredstvom čije su karakteristike značajno različite u nekim posebnim aspektima ali su inače slična (na primer, novi modeli vozila ili letelica), tada mo�e biti racionalno pretpostaviti da bi se cena postojećeg sredstva kretala na isti način kao i cena sredstva koje se trenutno prodaje.

7.27 Moguće je proceniti sredstva po njihovoj ceni po kojoj su nabavljena plus odgovarajuća revalorizacija za naknadne promene cene i minus uzimanje u obzir potro�nje osnovnog kapitala, amortizacije ili osiroma�enja.

� Većina osnovnih sredstava se bele�e u bilansu stanja po njihovim "smanjenim vrednostima zamene." Ova vrednost jeosnovna vrednost nabavke sredstva korigovana naknadom za promenu cene, a zatim smanjena za akumuliranu potro�nju osnovnog kapitala.

� Neproizvedena nematerijalna sredstva, kao �to su patenti, se tipično procenjuju po njihovoj prvobitnoj nabavnoj ceni

(odgovarajuće revalorizovanoj) bez naknade za amortizaciju.

114

Bilans stanja

Za ovaj metod, mora se izabrati �ablon opadanja,koji se mo�e zasnivati na zakonima o porezu i obračunskim pravilima.

� Moguće je proceniti sredstva koja se nalaze u zemlji po njihovoj prvobitnoj nabavnoj ceni (odgovarajuće

revalorizovanoj) bez naknade za smanjenje.

7.28 Metod stalne inventure se često koristi radi procene smanjene vrednosti zamene neke kategorije sredstava, naročito materijalnih osnovnih sredstava. Kod ovog metoda, vrednost zalihe se zasniva na proračunima nabavka i prodaja koje su se akumulirale (nakon odbitka akumulirane potro�nje osnovnog kapitala, amortizacije, ili osiroma�enja) i revalorizovale tokom dovoljno dugog perioda da se isplati nabavka svih sredstava u toj kategoriji.

7.29 U drugim slučajevima, mogu se dobiti pribli�ne vrednostitr�i�nih cena na osnovu sada�nje vrednosti budućih ekonomskih koristi koje se očekuju od datog sredstva. Ovaj metod mo�e biti primenljiv za niz finansijskih sredstava, za sredstva koja nastaju prirodnim putem i nematerijalna sredstva. Na primer, drvna građa i sredstva koja se nalaze u zemlji su sredstva koja normalno pru�aju koristi u budućnosti odnosno tokom nekoliko godina. Trenutne cene se mogu koristiti da se proceni bruto prihod od prodaje ovih sredstava i tro�kovi njihovog stavljanja na tr�i�te. Ovi prihodi i tro�kovi se mogu zatim eskontovati da bi se procenila sada�nja vrednost očekivanih koristi.

7.30 Vrednost sredstava i obaveza koja je označena u stranim valutama bi trebalo konvertovati u nacionalnu valutu po berzanskom kursu koji se prihvata na dan na koji se bilans stanja odnosi. Kurs koji se koristi bi trebalo da je srednja vrednost između kupovnog i prodajnog gotovinskog kursa za novčane transakcije. Kada funkcioni�e vi�estruki sistem deviznog kursa, procena bi trebalo da se zasniva na kursu koji je primenljiv na tu vrstu sredstava o kojima se radi.

Tabela 7.2: Klasifikacija nefinansijskih sredstava ⌂

61 611 6111 61111 61112 61113 6112 61121 61122 6113 61131 61132 612 6121 6122 61221 61222 61223 61224 613 614 6141 6142 6143 6144

Nefinansijska sredstva Osnovna sredstva

Zgrade i objekti Rezidentnost Nerezidentne zgrade Ostali objekti

Ma�ine i oprema Oprema za transport Ostale ma�ine i oprema

Ostala osnovna sredstva Uzgajana sredstva Nematerijalna osnovna sredstva

Zalihe Strate�ke zalihe Ostale zalihe

Materijali i zalihe Nedovr�ena proizvodnja Finalni proizvodi Roba za preprodaju [GFS]

Dragocenosti Neproizvedena sredstva

Zemlji�te Sredstva koja se nalaze u zemlji Ostala sredstva koja nastaju prirodnim putemNematerijalna neproizvedena sredstva

D. Klasifikacija sredstava i obaveza ⌂

1. Nefinansijska sredstva (61)5

7.31 Nefinansijska sredstva su opisana u paragrafu 7.19 kao sva ekonomska sredstva izuzev finansijskih sredstava. Na prvom nivou klasifikacije, postoje četiri kategorije nefinansijskih sredstava. Prve tri kategorije 5Brojevi u zagradama nakon svake klasifikacione kategorije su klasifikacione

�ifre GFS-a. Dodatak 4 sadr�i sve klasifikacione �ifre koje se koriste u GFS sistemu.

su proizvedena sredstva - osnovna sredstva (611), zalihe (612), i dragocenosti (613) - a četvrta se sastoji od svih neproizvedenih sredstava (614). Kompletna klasifikacija

nefinansijskih sredstava je prikazana u Tabeli 7.2.

a. Osnovna sredstva (611)

7.32 Osnovna sredstva su proizvedena sredstva koja se koristepovremeno ili stalno u proizvodnom procesu du�e od jedne godine. Karakteristična crta osnovnog sredstva nije da je ono postojano u nekom fizičkom smislu, već da se mo�e povremenoili stalno koristiti u proizvodnji dugi niz godina. Neko dobro, kao �to je ugalj koji se upotrebljava kao gorivo, mo�e biti veoma fizički postojano ali ne mo�e biti osnovno sredstvo jer se mo�e iskoristiti samo jednom. Osnovna sredstva se dalje klasifikuju kao zgrade i objekti (6111), ma�ine i oprema (6112) i ostala osnovna sredstva (6113).

7.33 Uop�teno gledano, osnovna sredstva se najefikasnije procenjuju kada se trenutno smanjena vrednost zamene koristi kao pokazatelj trenutne tr�i�ne cene. U ostatku ovog odeljka, je zabele�eno kada je verovatnije da će neka određena vrsta osnovnog sredstva biti preciznije procenjena drugim metodom.

7.34 Proizvodnja nekih osnovnih sredstava, prevashodno zgrada i objekata, mo�e obuhvatati dva ili vi�e obračunska

115


perioda. Nedovr�eni objekti koji se kupuju putem plaćanja prema obavljenim radovima i utro�enom materijalu po osnovu kupoprodajnog ugovora se klasifikuju pre kao osnovna sredstva u bilansu stanja kupca, nego kao finansijsko sredstvo za bilo koja izvr�ena plaćanja prema obavljenim radovima i utro�enom materijalu. Slično tome, osnovna sredstva koja se grade u sopstvene svrhe se tretiraju pre kao osnovna sredstva nego kao zalihe nedovr�ene proizvodnje.

7.35 Osnovna sredstva koja se pribavljaju preko finansijskog zakupa, najče�će ma�ine i oprema se tretiraju pre kao da su pribavljena i u posedu njihovog korisnika ili zakupca nego njihovog pravnog vlasnika, zakupodavca. Ta nabavka se . tretira kao da je finansirana preko finansijskog potra�ivanja, koje se klasifikuje kao zajam. Na primer, ako neka banka kupi voz i zatim ga da u zakup nacionalnoj �eleznici, tada se voz bele�i kao sredstvo �eleznice, a zajam se bele�i kao obaveza �eleznice i sredstvo banke.

7.36 Oru�je (na primer, projektili, rakete i bombe) se ne tretira kao osnovno sredstvo zbog toga �to je pre sredstvo jednokratne upotrebe nego roba koja je povremeno ili stalno u proizvodnji. Isto tako, vozila, ostala oprema i objekti čija je funkcija da lansiraju takva oru�ja (na primer, ratni brodovi, podmornice, vojne letelice, tenkovi i nosači projektila i silosi) se takođe ne tretiraju kao osnovna sredstva. Sa druge strane, objekti i oprema koju poseduje vojska, a koja se koristi na gotovo isti način kao slični predmeti koje koriste civilni proizvođači, kao �to su vojni aerodromi, pristani�te, koled�i, bolnice i kancelarijske ma�ine se tretiraju kao osnovna sredstva. Sva laka oru�ja i oklopna vozila koja koriste organizacije koje nisu vojne a koje se bave poslovima unutra�nje bezbednosti ili policijskim aktivnostima se klasifikuju kao osnovna sredstva bez obzira na činjenicu da takvi predmeti nisu sredstva kada ih poseduju oru�ane snage.

(i) Zgrade i objekti (6111)

7.37 Zgrade i objekti obuhvataju rezidentnost (61111), nerezidentne zgrade (61112) i ostale objekte (61113). Vrednost zgrada i objekata uključuje tro�kove pripreme i či�ćenja gradili�ta i vrednost svih instalacija, uređaja i opreme koji su sastavni delovi tih objekata.

7.38 Neki objekti predstavljaju meliorizaciju zemlji�ta, kao �to su nasipi, jarkovi i brane izgrađeni zbog kontrole poplava, isu�ivanja ili krčenja zemlji�ta. Ova sredstva su izgrađena da bi se dobilo vi�e zemlji�ta i bolje zemlji�te i ne koriste se neposredno za proizvodnju drugih dobara i usluga. Njihova vrednost spada u vrednost zemlji�ta.

7.39 Zgrade i objekti koji su takođe istorijski spomenici spadaju u određenu kategoriju zgrada i objekata. Istorijski spomenici su objekti ili mesta od posebnog arheolo�kog, istorijskog ili kulturnog značaja. Obično su dostupni javnosti i posetiocima se često naplaćuje ulaz za njihovo razgledanje i mesto gde se nalaze. Jedinice op�te dr�ave obično koriste istorijske spomenike da proizvedu kulturne usluge ili usluge zabavnog tipa. One se mogu procenjivati direktno samo onda kada njihov značaj prizna neko osim njihovog vlasnika, obično putem prodaje ili formalne procene. Istorijski spomenici bi trebalo da se procenjuju po najnovijoj tr�i�noj ceni, a�uriranoj, ako je potrebno, op�tim indeksom cena. Ako nikakva prodajna cena nije dostupna, tada bi trebalo . upotrebiti alternativnu procenu, kao �to je procena osiguranja.

Rezidentnost (6111)

7.40 Pojam rezidentnosti obuhvata zgrade koje se potpuno ili prevashodno koriste kao zgrade za stanovanje, uključujući gara�e i druge slične objekte. Čamci za stanovanje, barke, pokretne kuće i stambene prikolice koji se koriste kao glavna mesta za stanovanje su takođe ovim obuhvaćena. Mesta boravka koja vojno osoblje koristi za svoju upotrebu su uključena jer se ona koriste na isti način kao i boravi�ta koja su pribavili civili. Zbog toga �to se boravi�tima trguje normalnim tokom, cene koje se posmatraju na tr�i�tu nekretnina mogu dopuniti ili zameniti procenu po smanjenoj vrednosti zamene.

Nerezidentne zgrade (61112)

7.41 Nerezidentne zgrade su sve zgrade izuzev boravi�ta. Primeri zgrada koje potpadaju pod ovu kategoriju su poslovne zgrade, �kole, bolnice, zgrade za javne svečanosti, skladi�te i industrijske zgrade, komercijalne zgrade, hoteli i restorani. Zgrade i objekti koji su pribavljeni za vojne svrhe su obuhvaćeni u meri u kojoj su slični civilnim zgradama koje su pribavljene za svrhe proizvodnje i mogu se koristiti na isti način.

Ostali objekti (61113)

7.42 Ova kategorija se sastoji od svih objekata izuzev zgrada. Uključeno je sledeće:

� Autoputevi, ulice, drumovi, mostovi, nadzemni autoputevi, tuneli, pruge, podzemne �eleznice i aerodromske piste.

116

Bilans stanja

� Kanalizacija, plovni kanali, luke, brane i drugi vodovodi.

� Rupe, tuneli i drugi objekti povezani sa vađenjem rude iz zemlje.

� Komunikacione veze, električni vodovi i cevovodi.

� Objekti za sport i rekreaciju u prirodi.

7.43 Objekti koji su pribavljeni u vojne svrhe su uključeni u meri u kojoj liče na civilne objekte i mogu se koristiti na isti način.

(ii) Ma�ine i oprema (6112)

7.44 Ma�ine i oprema su podeljeni na opremu za transport (61121) i ostale ma�ine i oprema (61122). Ma�ine i oprema čine sastavni deo neke zgrade ili drugog objekta koji je pre uključen u vrednost zgrade ili objekta nego nego u vrednost ma�ine i opreme. Alat koji je jeftin i kupljen po relativnom mirnom kursu, kao �to je ručni alat, se ne smatra osnovnim sredstvom osim ako on ne čini veliki deo zaliha ma�ina i opreme.

Oprema za transport (61121)

7.45 Oprema za transport se sastoji od opreme za pomeranje ljudi i predmeta, uključujući motorna vozila, prikolice i poluprikolice, brodove, lokomotive i �eleznički park, letelice, motorcikle i bicikle. Tr�i�ta automobila, letelica i nekih drugih vrsta opreme za transport mogu biti dovoljno reprezentativna za posmatranje cena koje je bolje od procena po smanjenoj vrednosti zamene.

Ostale ma�ine i oprema (61122)

7.46 Ova kategorija se sastoji od svih ma�ina i opreme izuzev opreme za transport. Vrste sredstava koje bi ovde bile uključene su ma�ine, kancelarijska, obračunska i kompjuterska oprema koja se koristi u op�te i posebne svrhe; električne ma�ine, radio, televizija i komunikcijska oprema; medicinski uređaji; precizni i optički instrumenti; name�taj; ručni i zidni satovi; muzički instrumenti; sva sportska roba. Ona takođe uključuje slike, skulpture, ostala umetnička dela ili antička dela i ostale kolekcije velike vrednosti koje dr�avni muzeji poseduju i izla�u i slične organizacije za svrhe proizvodnje netr�i�nih usluga, najvi�e zajedničkih usluga.

Predmeti ove prirode koji nisu namenjeni za upotrebu u proizvodnji se klasifikuju kao dragocenosti.

(iii) Ostala osnovna sredstva (6113)

7.47 Ostala osnovna sredstva se sastoje od uzgajanih sredstava (61131) i nematerijalnih osnovnih sredstava (61132).

Uzgajana sredstva (61131)

7.48 Uzgajana sredstva se sastoje od �ivotinja i biljaka koje se povremeno ili stalno koriste du�e od jedne godine za proizvodnju ostalih dobara i usluga. Vrste �ivotinja koje su uključene u ovu kategoriju obuhvataju stoku za uzgoj (uključujući ribu i �ivinu), stoku koja daje mleko, tegleću marvu, ovce ili druge �ivotinje koje se koriste u proizvodnji vune i �ivotinje koje se koriste za transport, trku ili zabavu. Vrste biljaka koje su u ovoj kategoriji uključujudrveće, vinove loze i grmlje koje se uzgaja za proizvode od voća, ko�tunjavog voća, biljnih sokova, smole, kore drveta i li�ća. �ivotinje i biljke za jednokratnu upotrebu, kao �to je stoka koja se uzgaja za klanje i drveće koje se neguje za seču, se klasifikuju pre kao zalihe nego osnovna sredstva.

7.49 Samo �ivotinje i biljke koje se uzgajaju pod direktnom kontrolom, odgovorno�ću i upravom jedinica op�te dr�ave su uzgajana sredstva ili zalihe. Sve ostale �ivotinje i biljke se ili klasifikuju kao neproizvedena sredstva ili kao neekonomska sredstva.

7.50 �ivotinje u ovoj kategoriji se obično mogu procenjivati na osnovu trenutnih tr�i�nih cena za slične �ivotinje istog godi�ta. Takvi podaci su verovatno manje dostupni za biljke; verovatnije je da će morati da se procenjuju po smanjenoj vrednosti zamene.

Nematerijalna osnovna sredstva (61132)

7.51 Nematerijalna osnovna sredstva se sastoje od istra�ivanja rude; kompjuterskog softvera; zabave, biblioteke i umetničkih originalnih dela; kao i raznih drugih nematerijalnih osnovnih sredstava. Da bi se okarakterisao kao osnovno sredstvo, predmet mora biti namenjen za upotrebu u proizvodnjidu�e od jedne godine i njegova upotreba mora da se ograniči na jedinice koje su utvrdile svoja vlasnička prava nad njim ili na jedinice kojima je vlasnik dao licencu. Rashodi na istra�ivanje i razvoj, obuku osoblja, istra�ivanje tr�i�ta i slične aktivnosti se ne tretiraju kao nematerijalna osnovna sredstva iako neka od njih mogu doneti koristi u budućnosti. Ovi rashodi se tretiraju kao tro�ak.

7.52 Istra�ivanje rude se vr�i da bi se otkrili nove naslage nafte, prirodnog gasa i drugih sredstava koja se

117


nalaze u zemlji a koja se mogu eksploatisati u komercijalne svrhe. Podaci koji se dobiju istra�ivanjem utiču na proizvodne aktivnosti onih koji te podatke dobijaju tokom godina.

7.53 Vrednost rezultirajućeg sredstva se meri vredno�ću resursa koji su predviđeni za istra�ivanje zbog toga �to nije moguće proceniti pribavljenu informaciju. Pored tro�kova probnog bu�enja, istra�ivanje rude uključuje bilo koje tro�kove probne licence, licence, nabavke i procene, tro�kove radijskih i drugih premera i tro�kove transporta kao i ostale tro�kove nastale da bi se istra�ivanje omogućilo. Istra�ivanje koje se vr�ilo u pro�losti i čija vrednost jo� uvek nije u potpunosti otpisana bi trebalo da se revalorizuje po cenama i tro�kovima sada�njeg perioda.

7.54 Kompjuterski softver obuhvata kompjuterske programe, prikaze programa i pomoćne materijale i za sistemski i za aplikacioni softver od kojih se očekuje da će biti u upotrebi du�e od jedne godine. Softver se mo�e kupiti od drugih jedinica ili razviti u sopstvene svrhe. Veliki tro�kovi za kupovinu, razvoj ili pro�irenje kompjuterskih baza podataka od kojih se očekuje da će se koristiti u proizvodnji du�e od jedne godine su takođe uključeni.

7.55 Vrednost kompjuterskog softvera bi trebalo da se zasniva na iznosu koji se plaća za softver ako se kupi od druge jedinice ili na tro�kovima proizvodnje kada se proizvodi u sopstvene svrhe. Softver koji je kupljen prethodnih godina i koji nije jo� uvek u potpunosti otpisan bi trebalo revalorizovati po tekućim cenama i tro�kovima.

7.56 Zabava, literatura i umetnička originalna dela su originalni filmovi, zvučni zapisi, rukopisi, kasete i modeli u kojima se bele�e ili se ostvaruju dramska izvođenja, radijski i televizijski program, muzičko izvođenje, sportski događaji i knji�evno i umetničko stvarala�tvo. Oni bi trebalo da se procenjuju po njihovoj trenutnoj tr�i�noj ceni kada se njima stvarno trguje. U suprotnom slučaju, trebalo bi ih procenjivati ili na osnovu njihove kupovne cene ili tro�kova proizvodnje, na odgovarajući način revalorizovati po cenama tekućeg perioda i smanjiti ; ili na osnovu neto sada�nje vrednosti očekivanih budućih priliva.

7.57 Ostala nematerijalna osnovna sredstva se sastoje od novih informacija i specijalizovanog znanja koje nije ni na jednom drugom mestu klasifikovano, čija je upotreba ograničena na jedinice koje su utvrdile vlasnička prava nad informacijama ili na jedinice kojima je vlasnik dao licencu. Sredstva bi trebalo proceniti po njihovoj tekućoj

smanjenoj vrednosti proizvodnje ili sada�njoj vrednosti očekivanih budućih priliva.

b. Zalihe (612)

7.58 Zalihe su dobra i usluge koje proizvođači čuvaju za prodaju, upotrebu u proizvodnji ili neku drugu upotrebu kasnije. Zalihe se klasifikuju kao strate�ke zalihe (6121) i ostale zalihe (6122). Zalihe bi trebalo procenjivati pre po njihovim trenutnim tr�i�nim cenama na dan sastavljanja bilansa stanja nego po njihovim nabavnim cenama. Generalno, trenutne tr�i�ne cene bi trebalo da su dostupne za većinu vrsta zaliha, ali u praksi, vrednosti zaliha se često procenjuju korigovanjem knjigovodstvenih ili nabavnih vrednosti zaliha uz pomoć indeksa cena.

(i) Strate�ke zalihe (6121)

7.59 Strate�ke zalihe uključuju dobra i usluge za strate�ke i hitne svrhe, dobra koja čuvaju organizacije za kontrolu tr�i�ta i dobra od posebnog značaja za naciju, kao �to su �ito i nafta. Ova kategorija se ne nalazi u SNR-u iz 1993. godine, gde se strate�ke zalihe tretiraju kao dobra za preprodaju (61224). Takve zalihe mogu biti prilično velike za neke dr�ave i mogu predstavljati va�ne segmente dr�avne politike.

(ii) Ostale zalihe (6122)

7.60 Ostale zalihe se sastoje od materijala i zaliha (61221), nedovr�ene proizvodnje (61222), finalnih proizvoda (61223) i dobara za preprodaju (61224).

Materjali i zalihe (61221)

7.61 Materijali i zalihe se sastoje od svih dobara koja se čuvaju sa namerom da se upotrebe kao ulozi u proizvodnom procesu. Jedinice op�te dr�ave mogu čuvati razna dobra kao materijale i zalihe, uključujući kancelarijski pribor, goriva i hranu. Od svake jedinice op�te dr�ave se očekuje da čuva neke materijale i zalihe, barem samo kancelarijski pribor. Materijali i zalihe se često mogu procenjivati na osnovu trenutnih tr�i�nih cena za ista dobra.

Nedovr�ena proizvodnja (61222)

7.62 Nedovr�ena proizvodnja se sastoji od dobara i usluga koje su delimično obrađene, proizvedene ili prikupljene od strane proizvođača ali koje obično nisu prodavane, otpremane ili date drugima bez prerade i čija će se proizvodnja nastaviti u narednom periodu od strane

118

Bilans stanja

istog proizvođača.6 Za jedinice op�te dr�ave koje prevashodno proizvode netr�i�ne usluge je verovatno da će imati malo ili da neće imati uop�te nezavr�enu proizvodnju kako se proizvodnja većina usluga obavlja u kratkom vremenskom roku ili neprekidno.

7.63 Zalihe nezavr�ene proizvodnje se procenjuju na osnovu trenutne cene proizvodnih tro�kova ostvarenih na dan bilansa stanja. Vrednost neposečene drvne građe i drugih useva koji se uzgajaju se mo�e procenjivati tako �to se odbiju budući prihodi od prodaje gotovog proizvoda po tekućim cenama i tro�kovi uzgajanja proizvoda do njegovog sazrevanja.

Finalni proizvodi (61223)

7.64 Finalni proizvodi se sastoje od dobara koja su konačni proizvodi proizvodnog procesa, koja jo� uvek čuva njihov proizvođač i ne očekuje se da će biti dalje obrađivana od strane proizvođača pre nego �to se dostave drugim jedinicama. Jedinice op�te dr�ave će imati finalne proizvode samo ako proizvedu dobra za preprodaju ili izvr�e transfer prema drugim jedinicama. Zalihe finalnih proizvoda se procenjuju po njihovim trenutnim tr�i�nim cenama.

Dobra za preprodaju [GFS] 7 (61224)

7.65 Dobra za preprodaju su dobra pribavljena radi preprodaje ili njenog transfera prema drugim jedinicama bez njihove dalje obrade. 8 Dobra za preprodaju njihovi vlasnici mogu transportovati, skladi�titi, sortirati, svrastavati, prati ili pakovati kako bi ih prezentovali na načine koji su privlačni kupcima tih dobara, ali nisu prepravljana na neki drugi način. Bilo koja jedinica op�te dr�ave koja prodaje robu po ekonomski opravdanim cenama, kao �to je suvenirnica u muzeju, verovatno poseduje zalihe dobara za preprodaju. Ova kategorija takođe uključuje dobra koje jedinice op�te dr�ave kupuju radi besplatnih zaliha ili po cenama koje nisu ekonomski opravdane za druge jedinice. Zalihe dobara namenjene za preprodaju se procenjuju po njihovima trenutnim cenama zamene.

6Kako je zabele�eno u paragrafima 7.34 i 7.48, nezavr�ena osnovna sredstva,

uključujući nezrele �ivotinje i biljke koje će se koristiti povremeno ili neprestano du�e od jedne godine radi proizvodnje drugih dobara i usluga, koje se proizvode u sopstvene svrhe se pre treiraju kao osnovna sredstva nego kao nezavr�ena proizvodnja. Nezrele �ivotinje i biljke koje se neguju za jednokratnu upotrebu, kao �to je stoka koja se gaji za klanje i drveće za seču, su nezavr�ena proizvodnja. 7[GFS] navodi da ova stavka ima isti naziv ali različito obja�njenje u SNR-u

iz 1993. godine. 8Strat�ke zalihe su uključene u ovu kategoriju u SNR-u iz 1993. godine ali su odvojeno klasifikovane u GFS sistemu.

c. Dragocenosti (613)

7.66 Dragocenosti su proizvedena dobra velike vrednosti koja se pribavljaju i čuvaju prevashodno kao zalihe vrednosti i ne koriste pre svega u svrhe proizvodnje ili potro�nje. Očekuje se da će im se cena povećati, ili da im barem u stvarnoj vrednosti neće opasti cena i da one u normalnim uslovima ne propadaju vremenom.

7.67 Dragocenosti se sastoje od:

� Dragog kamenja i metala kao �to su dijamanti, nemonetarnogzlata, platine i srebra koji nisu namenjeni da se koriste kao posredni proizvodi koji se ubacuju u proizvodne procese.

� Slika, skulptura i drugih predmeta koji su priznati kao umetnička dela ili antikviteti.

� Nakita velike vrednosti napravljenog od dragog kamenja i metala, kolekcija i raznih drugih dragocenosti

Većina predmeta koji se uklapaju u opis dragocenosti koje poseduju jedinice op�te dr�ave će se klasifikovati kao ostale ma�ine i oprema (61122) jer se koriste pre svega u muzejima pre radi proizvodnje usluga za javnost nego da bi se čuvale kao zalihe vrednosti.

7.68 U meri da postoje dobro organizovana tr�i�ta dragocenosti, one se mogu procenjivati po njihovim trenutnim tr�i�nim cenama, uključujući honorare ili provizije bilo kog agenta. U suprotnom iznosi na koje su osigurani od po�ara, krađe i ostalih rizika mogu biti prikladni.

d. Neproizvedena sredstva (614)

7.69 Neproizvedena sredstva se sastoje od materijalnih sredstava koja nastaju prirodnim putem a nad kojima se primenjuju vlasnička prava i nematerijalnih neproizvedenih sredstava (6144) koja su izumi dru�tva. Sredstva koja nastaju prirodnim putem uključuju zemlji�te (6141), sredstva koja se nalaze u zemlji (6142) i ostala sredstva koja nastaju prirodnim putem (6143). Ako vlasnička prava nisu ili ne mogu da se primene nad subjektima koji nastaju prirodnim putem, onda oni nisu ekonomska sredstva.

(i) Zemlji�te (6141)

7.70 Zemlji�te je tle, uključujući povr�insko tle, usputnu povr�insku vodu i velike melioracije koje se ne mogu fizički razdvojiti od zemlji�ta, ali isključujući sledeće:

119


� Zgrade i ostale objekte koji su izgrađeni na zemlji�tu ili kroz njega, kao �to su putevi, kancelarijske zgrade i tuneli.

� Obrađene vinograde, voćnjake, i druge planta�e drveća, �ivotinje i useve.

� Sredstva koja se nalaze u zemlji.

� Neobrađeni biolo�ki resursi.

� Resursi podzemne vode.

Usputna povr�inska voda uključuje rezervoare, jezera, reke i druge vode na kopnu nad kojima se mogu primeniti vlasnička prava i koja samim tim, mogu biti predmet transakcije između jedinica.

7.71 Vrednost velikih melioracija koja se ne mogu fizički razdvojiti od zemlji�ta je uključena u vrednost zemlji�ta. Takva melioracija ili povećava kvantitet, kvalitet ili produktivnost zemlji�ta ili sprečava njegovo propadanje. Primeri velikih melioracija su zemlja isu�ena od mora izgradnjom nasipa, morskih bedema ili brana; raskrčene �ume kako bi se omogućilo da se zemlji�te koristi u proizvodnji po prvi put; isu�ene močvare; i molovi, morski bedemi ili druge prepreke izgrađene da bi se sprečile poplave. Vrednost velikih melioracija se obično određuje njihovim smanjenim vrednostima zamene.

7.72 Vrednost zemlji�ta mo�e veoma varirati u zavisnosti od njegove lokacije i upotrebe za koju je pogodno ili koja se odobrava. Kao rezultat, ovi faktori se moraju uzeti u obzir kada se određuje trenutna tr�i�na cena za zemlji�te. Po broju primera, mo�e biti te�ko ili nepraktično razdvojiti vrednost zemlji�ta od vrednosti objekata koji su podignuti na njemu. Jedan metod procenjivanja je da se izračuna op�ta razmera vrednosti zemlji�ta i vrednosti objekata iz procena. Drugi metod je da se odbiju smanjene vrednosti zamene objekta od tr�i�ne vrednosti zemlji�ta i objekta zajedno.

(ii) Sredstva koja se nalaze u zemlji (6142)

7.73 Sredstva koja se nalaze u zemlji su dokazane zalihe nafte, prirodnog gasa, uglja (uključujući antracit, bitumenski i smeđi ugalj), rezerve ruda sa metalom (uključujući obojene, neobojene metale i plemenite rude), i rezerve rude koje ne sadr�e metal (uključujući kamenolome, kopove gline i peska, naslage hemijskih minerala i đubriva i naslage soli, kvarca, gipsa, prirodnog dragog kamenja, asfalta, bitumena i treseta).

Rudarska okna, bu�otine i ostala sredstva za vađenje rude su pre osnovna sredstva (611) nego sredstva koja se nalaze u zemlji.

7.74 Naslage se mogu nalaziti na zemljinoj povr�ini ili ispod nje uključujući naslage ispod mora, ali one moraju imati mogućnost eksploatisanja u komercijalne svrhe. Vrednost rezervi se obično procenjuje kao sada�nja vrednost očekivanog neto prihoda koji se dobija od eksploatisanja u komercijalne svrhe, ali ako se vlasni�tvo sredstava koja se nalaze u zemlji menja često na tr�i�tima, onda je moguće pribaviti odgovarajuće cene.

(iii) Ostala sredstva koja nastaju prirodnim putem (6143)

7.75 Ostala sredstva koja nastaju prirodnim putem uključuju neobrađene biolo�ke resurse, resurse vode i elektromagnetski spektar. Neobrađeni biolo�ki resursi su �ivotinje i biljke koje podle�u vlasničkim pravima koja se sprovode ali čiji prirodni rast odnosno regeneracija nije pod direktnom kontrolom, odgovorno�ću i upravom bilo koje jedinice. Primeri su netaknute �ume i lovi�ta ribe koja se mogu eksploatisati u komercijalne svrhe. Uključeni su samo oni resursi koji imaju ekonomsku vrednost koja nije uključena u vrednost propratne zemlje. Kako nije verovatno da će utvrđene cene biti dostupne, takva sredstva se obično procenjuju po neto sada�njoj vrednosti očekivanog budućeg prihoda.

7.76 Resursi vode su bazeni u kojima se skuplja podzemna voda i drugi resursi podzemne vode koji su dovoljno oskudni da opravdaju primenu vlasničkih prava odnosno korisničkih prava, koji se mogu eksploatisati u ekonomske svrhe ili je verovatno da će uskoro moći da se eksploati�u i čija ekonomska cena nije uključena u vrednost propratne zemlje. Kako utvrđene cene verovatno neće biti dostupne, takva sredstva se obično procenjuju po neto sada�njoj vrednosti očekivanog budućeg prihoda.

7.77 Elektomagnetski spektar se sastoji od niza radio frekvencija koje se koriste u transmisiji zvuka, podataka i televizije. Vrednost spektra se obično utvrđuje kao neto sada�nja vrednost očekivanog budućeg prihoda. Ako je dat dugoročni ugovor o upotrebi spektra, on se mo�e koristiti kao osnova za procenjivanje ukupne vrednosti sredstva.9

(iv) Nematerijalna neproizvedena sredstva (6144)

7.78 Nematerijalna neproizvedena sredstva su izumi dru�tva koji su dokazani pravnim ili obračunskim radnjama. Neki izumi ovla�ćuju njihove vlasnike da se bave određenim posebnim aktivnostima 9Tretman i procena elektomagnetskog spektra kada se daje dugoročni

ugovor o njegovoj upotrebi je bila tema o kojoj se jo� diskutovalo u vreme objavljivanja ovog Priručnika.

120

Bilans stanja

Tabela 7.3: Klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza ⌂

62 621 6212 6213 6214 6215 6216 6217 6218 622 6222 6223 6224 6225 6226 6227 6228 623

Finansijska sredstva Domaća

Valuta i depoziti Hartije od vrednosti osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja

Strana Valuta i depoziti Hartije od vrednosti osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja


63 631 6312 6313 6314 6315 6316 6317 6318632 6322 6323 6324 6325 6326 6327 6328

Obaveze Domaće

Valuta i depoziti Hartije od vrednosti osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital (samo javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

Strane Valuta i depoziti Hartije od vrednosti osim akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital (samo javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

ili da proizvedu određena posebna dobra ili usluge i isključe druge jedinice da rade to isto izuzev uz dozvolu vlasnika. Vlasnici sredstava mogu biti u mogućnosti da zarade monoplosku dobit ograničavajući upotrebu sredstava na sebe. Nematerijalna neproizvedena sredstva uključuju patente, zakupe i druge ugovore i kupljenu reputaciju. Kad god je moguće, nematerijalna sredstva bi trebalo procenjivati po trenutnim cenama kada se njima stvarno trguje na tr�i�tima. U suprotnom slučaju, neophodno je koristiti procene neto sada�nje vrednosti očekivanog budućeg prihoda.

7.79 Patenti pru�aju za�titu izuma zakonski ili sudskom odlukom. Primeri izuma koji se mogu za�tititi obuhvataju stvaranje predmeta, procese, mehanizme, elektronska i električna kola i uređaje, farmaceutske formule i nove posebne vrste �ivih bića koja su proizvedena ljudskom ve�tinom.

7.80 Zakupi i ostali ugovori koji bi se mogli klasifikovati kao ekonomska sredstva uključuju zakupe zemlji�ta, zgrada i drugih objekata; dozvole ili ekskluzivna prava za eksploatisanje naslaga rude ili elektromagnetskog spektra ; ugovore sa sportistima i autorima; i opcije za kupovinumaterijalnih sredstava koja jo� nisu proizvedena. Kriterijumi za određivanje koji su zakupi ili drugi ugovori ekonomska sredstva je bila tema o kojoj se jo� diskutovalo kada je objavljen ovaj Priručnik.

7.81 Kupljena reputacija je razlika između vrednosti koja je isplaćena za preduzeće kao uspe�nog posla i sume aktive tog preduzeća bez sume pasive. Vrednost reputacije stoga, uključuje sve �to ima dugoročnu korist za preduzeće �to nije

odvojeno identifikovano kao sredstvo, kao i vrednost činjenice da se grupa sredstava koristi zajedno i da nije jednostavno zbir razdvojivih sredstava. Kupljenu reputaciju bi trebalo procenjivati po njenoj nabavnoj ceni bez akumulirane amortizacije, revalorizovanoj na odgovarajući način.

2. Finansijska sredstva (62) i obaveze (63)

7.82 Finansijska sredstva i obaveze su definisani u paragrafima 7.12 i 7.14. Klasifikacije finansijskih sredstava i obaveza su zasnovane pre svega na likvidnosti i pravnim karakteristikama instrumenata koji opisuju osnovni odnos poverilac-du�nik.10 Likidnost finansijskog instrumenta obuhvata karakteristike kao �to su prodajnost, prenosivost, utr�ivost i promenljivost.

7.83 Pored klasifikacije finansijskih sredstava i obaveza prema karakteristikama finansijskog instrumenta, oni se takođe klasifikuju prema rezidentnosti druge strane tog instrumenta (du�nici za finansijska sredstva i poverioci za dugovanja). Pojam rezidentnosti je definisan u paragrafu 2.71 Poglavlja 2. Klasifikacije finansijskih sredstava i obaveza su prikazane u Tabeli 7.3.

7.84 Zbog toga �to je određen finansijski instrument zajedničkii finansijskom sredstvu i obavezi, isti opisi instrumenata se mogu koristiti za oba. Jednostavnije rečeno, opisi će se odnositi samo na finansijska sredstva osim ako ne postoji posebna potreba da se odnosi na dugovanja.

10Ne postoji osnovni odnos poverilac-du�nik za monetarno zlato i SPV.

121


7.85 Generalno, sva finansijska potra�ivanja bi trebalo da se procenjuju po njihovoj tekućoj tr�i�noj ceni. Međutim ta vrednost se mo�e razlikovati od nominalne vrednosti potra�ivanja. 11 Zbog toga �to du�nik mo�e ugasiti potra�ivanje na dan sastavljanja bilansa stanja otkupljivanjem hartije od vrednosti po njenoj trenutnoj tr�i�noj ceni, ta cena je relevantnaza bilans stanja. Tekuća tr�i�na cena isključuje bilo kakve tro�kove usluge, honorare, provizije i slična plaćanja za usluge koje bi bile neophodne da se sredstvo pribavi ili napravi dugovanje.

7.86 Neka finansijska sredstva i obaveze, najče�će depoziti, hartije od vrednosti izuzev akcija, zajmovi i tekuća primanja/obaveze, zahtevaju da du�nik plati kamatu. Kamata stalno narasta i uvećava ukupni iznos koji du�nik mora da plati. Ovaj Priručnik preporučuje da se narasla ali neplaćena kamata doda glavnici osnovnog instrumenta. To jest, kako kamata narasta na dr�avnu obveznicu, glavnica obveznice će rasti. Međutim priznaje se da kamata koja narasta na depozite i zajmove mora da po�tuje dr�avnu praksu i da se klasifikuje pod tekuće obaveze.

7.87 Definicija ukupnog bilansa u Crte�u 4.1 Poglavlja 4 uključuje odredbu za tretiranje finansijskog sredstva pribavljenog od strane jedinica dr�ave za potporu njihove fiskalne politike na različit način od finansijskih sredstava koja su pribavljena radi upravljanja solventnosti. Ova razlika između ova dva tipa finansijskih sredstava zahteva da se izračuna ukupni bilans, ali nije uključena u klasifikaciju finansijskih sredstava jer ona počiva na mi�ljenju analitičara i određenom razlogu za kori�ćenje ukupnog bilansa.

7.88 Neke fiskalne politike mogu voditi do toga da vlasni�tvo finansijskih potra�ivanja uključuje podsticanje novih industrija, pomaganje dr�avnih korporacija koje su u problemima ili davanje pomoći određenim preduzećima koje imaju ekonomske probleme. Na primer, neka jedinica dr�ave mo�e obezbediti zajmove po subvencionisanim stopama nekom određenom ekonomskom sektoru, kupiti akcije u korporaciji koja je aktivna u oblasti koju dr�ava �eli da potpomogne ili da proda akcije neke javne korporacije po ni�oj ceni od njihove tr�i�ne cene.

7.89 Upravljanje likvidnosti, sa druge strane, se odnosi na mere koje se preduzimaju kako bi se obezbedila dostupnost finansijskih sredstava da bi se ispunili zahtevi za kratkoročna finansijska sredstava i obezbedili da takva novčana sredstva

11Nominalna vrednost je definisana u fusnoti 8 Poglavlja 3.

stiču najdostupniju stopu prinosa. Razborito upravljanje finansijama zahteva da jedinice dr�ave pribavljaju i prodaju finansijska sredstva u postupku finansiranja dr�avnih poslova. Motiv koji stoji iza tih transakcija je efikasno upravljanje finansijama.

7.90 Neki faktori koje bi trebalo uzeti u obzir kada se identifikuju finansijska sredstva koja su povezana sa politikom su sledeći:

� Neprenosiva finansijska sredstva obično su povezana sa politikom.12

� Dr�avni izve�taj o pribavljanju finansijskog sredstva mo�e ukazati na tu svrhu.

� Nekomercijalni uslovi koji favorizuju zajmoprimca obično ukazuju na politički motivisanu svrhu, kao �to su povla�ćene kamatne stope na zajmove ili ugovori o plaćanju koji ne ispunjavaju normalne komercijalne standarde.

� Finansijska sredstva pribavljena za političku svrhu obično uključuju akcije i ostali kapital, hartije od vrednosti izuzev akcija ili zajmove, naročito kada je izdavalac instrumenta javna korporacija. Pored toga, prenosiva finansijska potra�ivanja emitovana od strane ni�e dr�avne instance i čuvana od strane vi�e dr�avne instance se često pribavljaju u političke svrhe.

� Verovatno je da će sredstva pribavljena zahvaljujući jedinicama dr�ave koje su u funkciji garanta biti povezana sa politikom.

� Sredstva pribavljena putem nacionalizacije su povezana sa politikom.

� Posedovanje monetarnog zlata, SPV-a, valute i osiguranja tehničkih rezervi je uvek povezano sa solventno�ću. Depoziti se mogu pribaviti u političke svrhe ili svrhe solventnosti.

7.91 Pored identifikovanja finansijskih sredstava koje emituju javne korporacije kako bi se izračunao ukupni bilans, klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza prema tome da li je druga strana tog instrumenta javna korporacija će biti obavezna da bi se sakupili konsolidovani statistički podaci za javni sektor. Ova razlika takođe nije deo klasifikacionog sistema GFS-a, ali bi trebalo biti deo osnovne računovodstvene evidencije.

12Prenosivi finansijski instrument je onaj čije se pravno vlasni�tvo mo�e preneti sa jedne jedinice na drugu formalnim prenosom ili indosamentom.

122

Bilans stanja

a. Monetano zlato i SPV (623)

7.92 Monetarno zlato se sastoji od zlatnog kovanog novca, �ipki i poluga čistoće najmanje 995/1000 koje

� su u posedu jedinica koje imaju funkcije monetarnih vlasti i,

� koje su deo dr�avnih zvaničnih rezervi sredstava. Monetarni organ će normalno biti centralna banka, ali moguće je da neka jedinica sektora op�te dr�ave preuzme neke funkcije monetarne vlasti.13

7.93 Monetarno zlato je finansijsko sredstvo za koje ne postoji odgovarajuća obaveza na strani druge jedinice. Procenjuje se po trenutnoj ceni utvrđenoj na organizovanim tr�i�tima ili bilateralnim sporazumima između monetarnih vlasti.

7.94 Bilo koje zlato koje čuva neka jedinica dr�ave a koje ne ispunjava definiciju monetarnog zlata se tretira kao nefinansijsko sredstvo, vrste zaliha (612) ili dragocenosti (613). Depoziti, zajmovi i hartije od vrednosti denominovane u zlatu se tretiraju kao depoziti, zajmovi i hartije od vrednosti, a ne kao monetarno zlato. Konverzija u zlatu se tretira kao zajam.

7.95 SPV su međunarodne rezerve sredstava koje je stvorio MMF i dodelio svojim članovima da dopune postojeće rezerve sredstava. SPV zadr�avaju samo monetarne vlasti zemalja članica MMF-a i ograničen broj ovla�ćenih međunarodnih finansijskih institucija. SPV je finansijsko sredstvo za koje ne postoji odgovarajuća obaveza, a članovi kojima su ona dodeljena nemaju bezuslovnu obavezu da isplate SPV koja su im dodeljena. Jedinica op�te dr�ave će zadr�avati SPV samo kada je u funkciji monetarne vlasti.

7.96 SPV predstavlja bezuslovno pravo da se pribavi strana valuta ili rezerve ostalih sredstava od drugih članica MMF-a. One se mogu prodati, pozajmiti ili upotrebiti da se izmire finansijske obaveze. Vrednost SPV utvrđuje MMF kao ponderisanu sredinu izabranih glavnih valuta. Valute i ponderisane sredine se revidiraju sa vremena na vreme.

13Zlato koje čuvaju druge jedinice koje podle�e efektivnoj kontroli centralne

banke ili sektoru op�te dr�ave koji ima funkciju monetarne vlasti se takođe tretira kao monetarno zlato.

b. Valuta i depoziti (6212, 6222, 6312, 6322)

7.97 Valuta se sastoji od novčanica i kovanog novca koji su u opticaju a koji se često koriste da se vr�e plaćanja. Njih emituje centralna banka ili jedinice dr�ave i obaveze su jedinica koje ih emituju. Domaća valuta ima fiksnu nominalnu vrednost. Bilo koju valutu koja je sredstvo i obaveza iste jedinice ili sektora bi trebalo eliminisati u skladu sa principom konsolidacije opisanom u Poglavlju 3. Neemitovana valuta koju čuva jedinica dr�ave se ne tretira kao sredstvo. Zlatni i komemorativni kovani novac koji nije u opticaju kao zakonito sredstvo plaćanja se klasifikuje pre kao nefinansijska sredstva nego kao valuta.

7.98 Vrednost strane valute se konvertuje u domaću valutu po deviznom kursu koji je va�eći na dan na koji se bilans stanja odnosi. U zavisnosti od iznosa posedovane strane valute, mo�e biti korisno potklasifikovati ukupni iznos valute koja se čuva u skladu sa time da li je ona denominovana u domaćoj valuti ili u stranoj valuti.

7.99 Depoziti su takođe finansijska sredstva koja imaju fiksne nominalne vrednosti i oni se koriste da se izvr�e plaćanja. Oni su zalihe vrednosti i u zavisnosti od vrste depozita mogu biti sredstvo razmene i mogu zaraditi kamatu ili ovlastiti vlasnika depozita za određene usluge. Vrednost domaćeg depozita je njegova nominalna vrednost, �to je iznos za koji je du�nik po ugovoru u obavezi da isplati poveriocu kada se depozit likvidira.

7.100 Od većine jedinica dr�ave se mo�e očekivati da čuvaju niz depozita kao sredstva, uključujući depozite u stranoj valuti. Takođe je moguće da jedinica dr�ave napravi dugovanja u vidu depozita. Na primer, sud ili poreski organ mo�e čuvati depozit kao jemstvo za vreme re�avanja spora. Mo�e biti korisno potklasifikovati depozite u odnosu na to da li su denominovani u domaćoj ili stranoj valuti.

7.101 Depoziti mogu biti prenosivi ili neprenosivi. Prenosivi depoziti obuhvataju sve depozite koji su (a) zamenljivi, bez kazne ili ograničenja, na zahtev

po paritetu i (b) direktno upotrebljivi za vr�enje plaćanja prema trećoj strani čekom, nalogom, �iro nalogom, direktnim dugovanjem/potra�ivanjem ili drugim direktnim sredstvom plaćanja. Uključene su akcije zajedničkih fondova novčanog tr�i�ta koje nude neograničene privilegije popunjavanja čeka.

123


7.102 Neke vrste vezanih računa uključuju ograničene karakteristike prenosivosti. Na primer, neki depoziti imaju ograničenja na broj plaćanja koja se mogu izvr�iti prema trećem licu po periodu odnosno na minimalni broj individualnih plaćanja prema trećem licu. Mora se primeniti zdravo rasuđivanje kod odlučivanja da li depoziti sa karakteristikom nepotpune prenosivosti treba klasifikovati kao prenosive ili neprenosive depozite.14

7.103 Neprenosivi depoziti uključuju sva ostala finansijska potra�ivanja koja su prikazana sertifikatom o depozitu, uključujući sledeće:

� Depoziti po viđenju koji dozvoljavaju istovremena povlačenja gotovine sa računa ali ne direktne transfere prema trećim licima.

� �tedni ulozi i oročeni depoziti, uključujući neprenosive sertifikate o depozitu. Prenosivi sertifikati o depozitu se klasifikuju kao hartije od vrednosti izuzev akcija.

� Dugovanja finansijskih korporacija u vidu akcija ili sličnog sertifikata o depozitu koja su pravno ili u praksi otkupljiva odmah ili za relativno kratki vremenski rok.

� Akcije zajedničkih fondova novčanog tr�i�ta čija ih ograničenja prenosivosti, kao �to je broj čekova koji se mogu popuniti po periodu ili minimalni iznos po čeku, sprečavaju da se klasifikuju kao prenosivi depoziti.

� Ugovori o otkupu koji su obuhvaćeni nacionalnim merama novca u �irem smislu.15

� Depoziti koji se zahtevaju unapred od uvoznika pre uvoza.

� Prenosivi depoziti koji su preneti na račune ulagača ali se ne mogu vući dok se deponovane stavke, kao �to su čekovi ili nalozi, ne naplate od strane korporacija koje su ih primile.

� Obavezni �tedni ulozi koji nastaju iz zvaničnog zahteva da se deo zarade nekog radnika stavi na vezani račun kome se mo�e pristupiti tek nakon određenog perioda ili sa kog se mogu povlačiti novčana sredstva samo za posebne svrhe.

14Odluke donete za GFS sistem bi trebalo uskladiti sa odlukama donetim za dr�avne račune i za monetarnu i finansijsku statistiku. 15Ostali ugovori o otkupu su klasifikovani kao zajmovi.

� Devizni depoziti koji su blokirani zbog devizne kontrole koja je stvar dr�avne politike.

� Depoziti u finansijskim korporacijama koji se ne mogu koristiti za vreme likvidacije ili reorganizacije.

� Potra�ivanja iz MMF�a koja su delovi međunarodnih rezervi i nisu dokazana zajmovima.

c. Hartije od vrednosti izuzev akcija (6213, 6223, 6313, 6323)

7.104 Hartije od vrednosti izuzev akcija su prenosivi finansijski instrumenti koji su dokaz da jedinice imaju obaveze koje treba da izmire putem gotovine, finansijskog instrumenta ili nekom drugom jedinicom ekonomske vrednosti. Hartija od vrednosti obično sadr�i raspored za isplatu kamate i otplatu glavnice. Primeri hartija od vrednosti izuzev akcija su

� Zapisi;

� Obveznice i obligacije, uključujući obveznice koje se mogu konvertovati u akcije;

� Komercijalni zapis.

� Prenosivi sertifikati o depozitu ;

� Potvrde o depozitu kojima se mo�e trgovati;

� Srednjoročne hartije od vrednosti;

� Obezbeđeni hipotekarni zajmovi i obaveze sa kreditnih kartica;

� Zajmovi koji su postali utr�ivi de facto ;

� Prioritetne akcije koje obezbeđuju fiksni prihod ali ne pribavljaju uče�će u distribuciji rezidualne vrednosti korporacije koja prestaje da radi;

� Bankovni akcepti.

7.105 Menice, sertifikati prenosivih depozita, bankovni akceptii komercijalni zapis su kratkoročne hartije od vrednosti koje daju vlasniku bezuslovno pravo da primaju navedenu fiksnu sumu na određeni datum. One se emituju i njima se trguje ispod pariteta sličnim navedenoj fiksnoj sumi po iznosima koji zavise od kamatne stope i vremenu dospeća. Ako tr�i�ne vrednosti ovih hartija od vrednosti nisu dostupne,

124

Bilans stanja

125

onda bi se one trebalo procenjivati po emisionoj ceni plus narasla kamata, gde se iznos kamate određuje po kamatnoj stopi koja se podrazumeva u osnovnoj emisionoj ceni.

7.106 Obveznice i obligacije su dugoročne hartije od vrednosti koje vlasniku daju bezuslovno pravo na fiksne novčane prihode ili promenljive novčane prihode koji su ugovorom utvrđeni, a koji se obično nazivaju kamata. Većina obveznica ili obligacija takođe daju bezuslovno pravo vlasniku na fiksnu sumu ili sume kao isplatu glavnice na određeni datum ili datume. Međutim obveznice bez fiksnog roka dospeća nemaju datum dospeća.

7.107 Obveznice bez kupona su dugoročne hartije od vrednosti koje ne uključuju periodična plaćanja tokom roka va�enja obveznice. Slično kratkoročnim hartijama od vrednosti, ove obveznice se prodaju po paritetu i jedno plaćanje koje obuhvata naraslu kamatu se vr�i na datum dospeća. Hartije sa fiksnom kamatom koje donose mali prihod su dugoročne hartije od vrednosti koje zahtevaju periodična plaćanja tokom vremena va�enja instrumenta, ali je iznos značajno ispod tr�i�ne kamatne stope.

7.108 Ako tr�i�ne vrednosti dugoročnih hartija od vrednosti nisu dostupne, one bi njih trebalo procenjivati po emisionoj ceni plus narasla ali neplaćena kamata. Va�no je da se hartije sa fiksnom kamatom koje donose mali prihod i obveznice bez kupona ne procenjuju po njihovoj nominalnoj vrednosti.

7.109 Neke obveznice preduzeća se mogu konvertovati u akcije iste korporacije po izboru imaoca obveznica. Ako se opcijom konverzije trguje odvojeno, onda se tretira kao odvojeno sredstvo, klasifikovano kao finansijski derivat (6217).

d. Zajmovi (6214, 6224, 6314, 6324)

7.110 Zajam je finansijski instrument koji nastaje kada poverilac pozajmi sredstva direktno du�niku i dobije neprenosivi dokument kao dokaz za ta sredstva 16 Ova kategorija obuhvata hipotekarne zajmove, kupovine na rate, potro�ačke kredite, zajmove za finansiranje komercijalnih kredita i avansa, ugovore o ponovnom otkupu, finansijska sredstva i obaveze implicitno nastale usled finansijskih lizinga i potra�ivanja ili obaveze prema MMF-u u vidu zajmova. Uobičajeni komercijalni krediti i slične tekuće obaveze i tekuća primanja nisu zajmovi.

7.111 Obično će biti potrebno procenjivati zajmove po nominalnoj vrednosti jer se njima ne trguje zvanično na tr�i�tima. Zajmove kojima se mo�e trgovati na sekundarnim

16Zajam se razlikuje od depozita (6212) po izjavama u dokumentima koje ih dokazuju.

tr�i�tima bi trebalo ponovo klasifikovati kao hartije od vrednosti bez akcija i trebalo bi da se procenjuju na osnovu tr�i�nih cena pravičnih vrednosti na isti način kao i ostale vrste hartija od vrednosti bez akcija.

7.112 Kada se roba kupuje finansijskim lizingom smatra se da dolazi do promene vlasni�tva, sa zajmodavca na zajmoprimaoca, bez obzira �to zakonski roba koja je pod lizingom ostaje vlasni�tvo zajmodavca, zato �to su svi rizici i koristi vlasni�tva de facto preneti na zajmoprimaoca. Smatra se da se ova promena vlasni�tva finansira zajmom koji je sredstvo zajmodavca, a obaveza zajmoprimaoca.

7.113 Ugovor o ponovnoj kupovini hartija od vrednosti (repo) jeste aran�man koji podrazumeva prodaju hartija od vrednosti za gotov novac po određenoj ceni, a uz obavezu da se iste ili slične hartije od vrednosti otkupe po utvrđenoj ceni ili tačno određenog datuma (često posle jednog ili nekoliko dana) ili sa otvorenim rokom dospeća. 17 Ekonomsko svojstvo ove transakcije jeste svojstvo koje ima kolateralni zajam (ili depozit 18) jer rizici i koristi od vlasni�tva ostaju kod prvobitnog vlasnika. Tako se sredstva koja je određeni kupac unapred platio određenom prodavcu smatraju zajmom, a osnovne hartije od vrednosti ostaju na bilansu stanja pozajmljivača, uprkos zakonskoj promeni u vlasni�tvu.19

7.114 Zajam u hartijama od vrednosti je ugovor kojim vlasnik hartija od vrednosti prenosi hartije od vrednosti na pozajmljivača na osnovu sporazuma da se iste ili slične hartije od vrednosti određenog datuma vrate na zahtev. Kao i u slučaju ugovora o ponovnoj kupovini hartija od vrednosti, rizici i koristi od vlasni�tva ostaju kod prvobitnog vlasnika. Ukoliko pozajmljivač obezbedi gotovinu kao jemstvo, onda se ugovor tretira na isti način kao i repo. Ukoliko pozajmljivač obezbedi negotovinsko jemstvo, onda se ne bele�i nikakva transakcija. U svakom slučaju, predmetne hartije od vrednosti ostaju na bilansu stanja njihovih prvobitnih vlasnika.

7.115 Konverzija u zlatu je repo u kome se monetarno zlato menja za ostala rezervna sredstva, obično devizne depozite. Zajam u zlatu se javlja u istom obliku kao i zajam u hartijama od vrednosti i trebalo bi ga tretirati na isti način.

17Otvoreni rok dospeća postoji kada se obe strane svakoga dana dogovaraju o tome da li da produ�e ili okončaju ugovor. 18 Ugovori o ponovnom otkupu su uključeni u nacionalnu definiciju novca u �irem smislu i trebalo ih klasifikovati kao neprenosive depozite. Sve ostale ugovore o ponovnom otkupu HOV trebalo bi klasifikovati pod zajmovima. 19Za dodatne informacije i drugačiji tretman repo-a videti str. 29-33 priručnika za monetarnu i finansijsku statistiku (Monetary and Financial Statistics Manual). U svim slučajevima, tretman koji se koristi u Sistemu GFS trebalo bi da bude konzistentan sa tretmanom koji se koristi u dr�avnim računima i u monetarnoj i finansijkoj statistici.

125


7.116 Kada se hartije od vrednosti koje su dobijene putem repo-a ili putem zajmova u hartijama od vrednosti prodaju trećim licima rezultat je prazna prodaja. U ovom slučaju negativna imovina, koja je jednaka trenutnoj tr�i�noj vrednosti hartije od vrednosti koja je prodata, bi trebalo da bude uključena u bilans stanja prodavca.

e. Akcije i ostali kapital (6215, 6225, 6315, 6325)

7.117 Akcije i ostali kapital obuhvataju sve instrumente i evidencije koje, nakon namirenja potra�ivanja svih poverilaca, priznaju potra�ivanja prema preostaloj vrednosti kompanije. Većina običnih akcija ne daje pravo na unapred utvrđeni prihod ili na fiksni iznos pri podeli kompanije.20 Vlasni�tvo nad kapitalom obično se dokazuje akcijama, deonicama, uče�ćima ili sličnim dokumentima. Akcije i drugi kapital ne mogu biti obaveza jedinica op�te dr�ave, ali ih ove jedinice mogu posedovati kao imovinu.

7.118 Pored uobičajenih akcija korporacija i sledeće vrste hartija od vrednosti se klasifikuju kao akcije i ostali kapital:

� Vrednost vlasničkog udela dr�avne jedinice u kvazi- korporacijama;

� Ulozi ortačkih dru�tava i ulozi ortačkih dru�tava koje čine i partneri sa ograničenom odgovorno�ću i partneri sa neograničenom odgovorno�ću;

� Prioritetne deonice ili akcije koje obezbeđuju uče�će u podeli preostale vrednosti pri podeli inkorporiranog preduzeća;

� Akcije zajedničkih fondova.

7.119 Ukoliko je to moguće, berzanske hartije, uključujući akcije javnih korporacija kojima se aktivno trguje, bi trebalo da se procenjuju na osnovu trenutnih cena na berzama ili drugim organizovanim finansijkim tr�i�tima. Kapital koji dr�avne jedinice poseduju u javnim korporacijama čijim akcijama se ne trguje i svim kvazi-preduzećima, jednak je ukupnoj vrednosti imovine preduzeća ili kvazi�preduzeća koja je umanjena za ukupnu vrednost preostalih obaveza.21 Vrednost akcija privatnihkorporacija kojima se zvanično ne trguje, procenjuje se kori�ćenjem cena kotiranih akcija koje se sa akcijama privatnih preduzeća mogu porediti po zaradama, pro�losti dividende i budućim izgledima. Cene se mogu korigovati smanjenjem kako bi se omogućila izlaznost na tr�i�te po ni�im cenama ili likvidnost nekotiranih akcija.

20Neke prioritetne akcije omogućavaju unapred utvrđeni prihod na imovinu u obliku dividendi i uče�će u podeli preostale vrednosti kompanije u slučaju da se ona likvidira. 21Ukoliko dr�avna jedinica ne poseduje sav kapital nekog javnog preduzeća, onda će samo proporcionalni deo biti imovina.

f. Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] (6216, 6226, 6316, 6326)

7.120 Osiguranje tehničkih rezervi sastoje se od neto kapitala domaćinstava u penzionim fondovima i rezervi �ivotnog osiguranja, unapred plaćenih premija i rezervi za neplaćena potra�ivanja. Jedinice op�te dr�ave mogu da preuzmu obaveze za osiguranje tehničkih rezervi kao rukovodioci planova za ne�ivotno osiguranje i nesamostalnih i nefinansiranih penzionih planova, i te jedinice mogu da poseduju sredstva kao vlasnici polisa ne�ivotnog osiguranja. Malo je verovatno da će jedinica op�te dr�ave preuzeti dugove ili posedovati sredstva koja su u vezi sa �ivotnim osiguranjem. Javne finansijske korporacije, uključujući samostalne penzijske fondove, mogu da budu uključene u sve vrste planova osiguranja uključujući i �ivotno osiguranje.

7.121 Pojedinci koji su pokriveni penzionim planom imaju potra�ivanja prema jedinici koja rukovodi tim planom, koja se gase isplatom penzionih davanja kada pojedinci ispune sve utvrđene kriterijume obično dolaskom u određene godine, odnosno nakon izvesnog broja godina radnog sta�a. Karakteristika ovih potra�ivanja i odgovarajućih obaveza jedinica koje vode penzione fondove zavisi od vrste obećanih penzionih davanja.

7.122 Dva osnovna tipa penzionih planova su: definisani penzioni plan (defined-benefit scheme) i definisani plan doprinosa (defined-contribution scheme).22 U definisanom penzionom planu nivo penzionih davanja koje je poslodavac obećao radnicima koji su u tome učestvovali zagarantovan je i obično određen formulom koja se zasniva na du�ini radnog sta�a i plate zaposlenih. Obaveza plana definisanih penzijskih davanja jeste trenutna vrednost obećanih penzija. U definisanom planu doprinosa nivo doprinosa koje poslodavac uplaćuje fondu je zagarantovan ali penzijska davanja koja će se isplaćivati zavise od imovine fonda. Obaveze definisanog penzionog plana predstavlja trenutna tr�i�na vrednost imovine fonda.

7.123 Penzijski fond za dr�avne slu�benike mo�e, u ime dr�ave, da vodi javna ili privatna osiguravajuća korporacija ili njega mo�e organizovati i njime upravljati dr�ava kroz samostalni ili nesamostalni penzijski fond. Po svojim karakteristikama, nefinansirani plan mora da organizuje poslodavac i da on njime upravlja, pri čemu poslodavac mo�e biti jedinica op�te dr�ave ili javna korporacija.

22Definisani planovi doprinosa takođe se nazivaju i planovi kupovine novca.

126

Bilans stanja

7.124 Penzioni plan kojim upravlja osiguravajuće dru�tvo ili koji se javlja kao samostalni penzijski fond mo�e da ima neto vrednost pozitivnu ili negativnu ukoliko je imovina fonda veća ili manja od obaveza fonda prema penzijskim davanjima. Kao i kod ostalih javnih kompanija ova neto vrednost je u vlasni�tvu jednog ili vi�e poslodavaca koji su osnovali fond. Nesamostalni penzijski fond nije posebna jedinica i imovina fonda pripada poslodavcu. Radnici, pak, imaju potra�ivanje prema poslodavcu i poslodavac ima obavezu koja je jednaka trenutnoj vrednosti ugovorenih penzijskih davanja.

7.125 Ukoliko je javna finansijska korporacija dru�tvo za �ivotno osiguranje, onda mora da zadr�i rezerve za neisplaćeno �ivotno osiguranje i rentne polise. Domaćinstva imaju potra�ivanja prema tom osiguravajućem dru�tvu u iznosu koji je jednak trenutnoj vrednosti očekivanih isplata na ime polise osiguranja. Odatle dru�tvo za �ivotno osiguranje ima obavezu koja je jednaka tom istom iznosu.

7.126 Kada su u pitanju planovi socijalnog osiguranja, u Sistemu GFS se ne prepoznaje nijedna obaveza kada su u pitanju dr�avna obećanja da će u budućnosti isplatiti starosne penzije i ostala davanja bez obzira na količinu sredstava u fondu socijalnog osiguranja ili na drugim izdvojenim računima. Obaveze isplate davanja koje su dospele za plaćanje, ali koje jo� uvek nisu isplaćene klasifikuju se kao ostale tekuće obaveze.

7.127 Plaćanja unapred premija ne�ivotnog osiguranja proističeiz činjenice da se većina premija osiguranja isplaćuje na početku perioda koji je pokriven osiguranjem. Zbog toga, u bilo kom datom momentu, deo premija osiguranja koji je već isplaćen jo� uvek nije zarađen od strane osiguravajućeg dru�tva zato �to te premije pokrivaju rizike u budućnosti. Vrednost unapred plaćenih premija određuje se na osnovu odnosa rizika koji postoje u vremenu preostalom u ugovoru i rizika koji va�e za ceo period va�enja ugovora.23

7.128 Unapred plaćene premije osiguranja su imovina vlasnika polisa i obaveze osiguravajućih dru�tava. Jedinice op�te dr�ave mogu da kupe osiguranje, obično ne�ivotno osiguranje kako bi upravljali svojim rizicima. Jedinice op�te dr�ave takođe mogu da upravljaju planovima osiguranja kao �to su osiguranje od poplave ili osiguranje depozita. Na taj način je moguće da dr�avna jedinica ima i potra�ivanja i obaveze prema unapred plaćenim premijama. 23Premije osiguranja su u SNR-a iz 1993.godine, podeljene na dva dela: plaćanje usluga koje je izvr�ilo osiguravajuće dru�tvo i transfer. U ovom priručniku se celokupno plaćanje tretira kao prenos.

7.129 Rezerve za neisplaćena potra�ivanja su rezerve koje rukovodioci planova ne�ivotnih osiguranja poseduju kako bi pokrili iznose koje oni očekuju da će platiti za potra�ivanja koja jo� uvek nisu namirena ili za potra�ivanja koja se mogu osporiti. Potra�ivanja odobrena od strane rukovodilaca osiguranja akumuliraju se onda kada se dese vanredni slučajevi ili događaji koji dovode do potra�ivanja. Ove rezerve su sredstva korisnika koji će ih na kraju dobiti kao nadoknadu za potra�ivanja, a obaveze su osiguravajućih kuća. Vrednost rezervi za neisplaćena potra�ivanja jeste trenutna vrednost iznosa za koje se očekuje da će biti isplaćeni pri namirivanju potra�ivanja, uključujući i sporna potra�ivanja.

g. Finansijski derivati (6217, 6227, 6317, 6327)

7.130 Finansijski derivati su finansijski instrumenti koji su povezani sa nekim posebnim finansijskim instrumentom, indikatorom ili robom i preko kojih se mo�e trgovati posebnim finansijskim rizicima na finansijskim tr�i�tima u njihovo sopstveno ime. Vrednost finansijskog derivata proističe iz cene osnovne stavke: referentna cena. Termin "osnovna stavka" mo�e da se odnosi na indekse isto kao i na robu i ostale finansijske varijable, a pojam "referentna cena " mo�e da se odnosi na robu, finansijska sredstva, kamatnu stopu, devizni kurs, drugi derivat, raspon između dve cene, indeks ili grupu cena. Zapa�ena tr�i�na cena ili indeks osnovne jedinice od značaja je za finansijski derivat. Ukoliko finansijki derivat ne mo�e da se proceni zato �to preovlađujuća tr�i�na cena ili indeks za osnovnu stavku nisu dostupni, onda se on ne mo�e smatrati finansijskim sredstvom. Za razliku od mnogih drugih finansijskih potra�ivanja, ne uplaćuje se unapred nikakva osnovica koja treba da se otplaćuje i ne akumulira se nikakav prihod od investicija.

7.131 Postoje dve �ire klase finansijskih derivata: nestandardizovani terminski ugovori, koji obuhvataju i konverzije, i opcije. U nestandardizovanim terminskim ugovorima dve ugovorne strane se dogovore da razmene određenu količinu osnovne jedinice koja mo�e biti stvarna ili finansijska, po dogovorenoj ceni i određenog datuma. Na početku ugovora, izlo�enosti rizika istih tr�i�nih vrednosti se razmenjuju i ugovor ima vrednost jednaku nuli. Mora da prođe neko vreme kako bi se tr�i�na vrednost rizika svake strane razlikovala toliko da se za jednu ugovornu stranu stvori potra�ivanje, a za drugu obaveza. Odnos du�nika i poverioca mo�e da se promeni i po veličini i po pravcu u toku roka va�enja nestandardizovanog terminskog ugovora.

127


7.132 Uobičajeni nestandardizovani terminski ugovori podrazumevaju konverzije kamatnih stopa, ugovore o terminskim stopama, konverzije deviznog kursa, ugovore o terminskoj kupovini valute, i kombinacije devizne i kamatne konverzije.

� Konverzija kamatne stope jeste razmena tokova gotovine koji se odnose na isplate kamate ili prilive nominalnog iznosa glavnice u jednoj valuti, tokom određenog vremenskog perioda. Osnovica se međutim nikada ne razmenjuje.

� Ugovori o terminskim stopama su aran�mani u kojima se dve ugovorne strane dogovore da se kamatna stopa plaća određenog datuma namirenja na osnovu teoretskog iznosa glavnice koja se nikada ne razmenjuje. Kupac ugovora o terminskoj stopi dobija uplatu od prodavca ukoliko preovlađujuća stopa prevazilazi ugovorenu stopu, a prodavac dobija uplatu od kupca ukoliko je preovlađujuća stopa ni�a od ugovorene.

� Devizna konverzija je trenutna kupovina/prodaja deviza i istovremena brza prodaja/kupovina istih deviza.

� Terminski devizni ugovori obuhvataju dve strane koje se dogovore da posluju u stranoj valuti po ugovorenom kursu za određeni iznos na neki ugovoreni budući datum.

� Kombinacije devizne i kamatne konverzije ponekad poznate i kao valutna konverzija, podrazumeva razmenu gotovinskih tokova koji se odnose na plaćanje kamate i razmenu iznosa glavnice po dogovorenom kursu, na kraju ugovora. Isto tako mo�e da dođe i do razmena glavnica i na početku ugovora.

7.133 Opcije su ugovori koji kupcu opcije pru�aju pravo, ali ne i obavezu da kupi (�kupovna� opcija) ili da proda (�prodajna� opcija) određeni finansijski instrument ili robu po unapred utvrđenoj ceni u toku određenog vremenskog perioda ili na određeni datum. Opcije se prodaju ili �zala�u� na osnovu mnogo vrsta osnovnih instrumenata na kojima se zasnivaju, kao �to su kapital, hartije od vrednosti, kamatne stope, strane valute, roba i utvrđeni indeksi. Kupac opcije plaća premiju prodavcu za prodavčevu obavezu da na zahtev kupca proda ili kupi određeni iznos osnovnog instrumenta ili robe.

7.134 Nalozi su oblik opcija. Oni su instrumenti kojima se mo�e trgovati i koji vlasnicima daju pravo da za određeno vreme, pod određenim uslovima kupe od izdavaoca naloga (obično kompanije) određeni broj akcija ili obveznica. Postoje takođe i valutni nalozi koja se zasnivaju na ceni jedne valute koja je potrebna za kupovinu druge valute i unakrsno valutni nalozi vezani za treće valute.

7.135 Mar�e su isplate gotovog novca ili obezbeđenja koje pokrivaju stvarne ili potencijalne obaveze iz ugovora o finansijskim derivatima. Vrative mar�e se sastoje od gotovine ili drugog obezbeđenja koje je polo�eno kao depozit kako bi se ugovorna strana za�titila od rizika neizvr�enja obaveza, ali koje mogu da ostanu u vlasni�tvu jednice koja je ulo�ila depozit. Vrative mar�e plaćene u gotovom novcu su depoziti pre nego finansijski derivati. Vrative mar�e izra�ene u hartijama od vrednosti ili drugim negotovinskim sredstvima zadr�avaju svoje osobine hartija od vrednosti ili drugih sredstava. Nevrative mar�e umanjuju obavezu koja nastaje na osnovu ugovora o finansijskom derivatu.

7.136 Tr�i�ne cene su dostupne za mnoge finansijske derivate zato �to se njima trguje na mnogim aktivnim tr�i�tima. Ukoliko su tr�i�ne vrednosti nedostupne onda se mogu koristiti drugi metodi pravičnih cena, kao �to opcioni modeli ili eskontovane trenutne vrednosti. Ukoliko trenutna tr�i�na vrednost opcije nije dostupna onda se ona mo�e procenjivati na osnovu iznosa premije koja je plaćena ili tek treba da se plati.

h. Ostala tekuća primanja/obaveze (6218, 6228, 6318, 6328)

7.137 Ostala tekuća primanja/obaveze sastoje se od komercijalnih kredita i avansa i raznih drugih stavki koje treba primiti ili platiti. Sva takva primanja/obaveze trebalo bi procenjivati na osnovu iznosa koji je du�nik na osnovu ugovora obavezan da plati poveriocu kako bi izvr�io obavezu.

7.138 Komercijalni krediti i avansi obuhvataju (1) komercijalne kredite koji se direktno daju kupcima dobara i usluga i (2) avanse za proizvodnju koja jo� nije zavr�ena ili koju tek treba preduzeti, kao �to su plaćanja prema obavljenom poslu i utro�enom materijalu koja se vr�e tokom izgradnje, ili avansi za plaćanje dobara i usluga unapred. Takav kredit se javlja kako zbog uobičajenih ka�njenja u primanju uplata, tako i zbog namernih davanja trgovačkih kredita za finansiranje plata. Komercijalni krediti ne obuhvataju zajmove, hartije od vrednosti osim akcija ili druge obaveze koje su izdate kako bi se finansirala trgovina. Ukoliko dr�avna jedinica izda promesu ili drugu hartiju od vrednosti kako bi konsolidovala dospela plaćanja za nekoliko komercijalnih kredita, onda se promesa ili hartija od vrednosti klasifikuju kao hartije od vrednosti osim akcija. Vrednost avansa za nezavr�enu proizvodnju odnosi se samo na proizvodnju koja je klasifikovana kao zalihe. 24

7.139 Razna druga tekuća primanja/obaveze obuhvataju narasle ali neisplaćene poreze, dividende, kupovine i prodaje hartija od vrednosti, rente, plate i zarade, socijalne doprinose,

24Kao �to je opisano u paragrafu 7.34, vrednost posla koji je obavljen na nezavr�enim objektima koji su kupljeni postepenim plaćanjma koje su uslov iz ugovora klasifikuje se kao osnovna sredstva na bilansu stanja kupca.

128

Bilans stanja

socijalna davanja i slične stavke. U principu, narasle, ali neplaćene kamate trebalo bi dodati na glavnicu osnovog sredstva pre nego ih svrstati u ovu kategoriju. Jasno je ipak da kamata koja se akumulira na depozite i zajmove mo�da mora da prati nacionalnu praksu i da se klasifikuje pod tekućim obavezama. Porezi koji su primanja odnosno zarade koje treba isplatiti trebalo bi posebno da se označe ako su te sume značajne.

E. Neto vrednost ⌂

7.140 Neto vrednost je razlika između ukupne vrednosti svih sredstava i ukupne vrednosti svih obaveza. Kao �to je navedeno u paragrafu 7.15, akcije i ostali kapital tretiraju se kao obaveze javnih korporacija u sistemu GFS. Ukoliko se njima trguje na tr�i�tu ili se na neki drugi način mogu nezavisno proceniti, neto vrednost javne korporacije se određuje uključivanjem vrednosti akcija i drugog kapitala korporacije u ukupnu vrednost njenih obaveza. Na taj način, iako je javno preduzeće u potpunosti u vlasni�tvu dr�avne jedinice, ono mo�e imati neto vrednost koja mo�e biti pozitivna ili negativna. Za ostale javne korporacije i za sva kvazi-preduzeća se pretpostavlja da je vrednost njihovih obaveza prema akcijama i ostalom kapitalu jednaka ukupnoj vrednosti njihovih obaveza. Kao rezultat toga, neto vrednost ovih jedinica je nula. Neto finansijska vrednost koja je jednaka ukupnoj vrednosti svih finansijskih sredstava kada se od njih oduzmu ukupne obaveze, jeste va�na komponenta ukupne neto vrednosti.

F. Memorandumske stavke ⌂

7.141 Po�eljno je bele�iti memorandumske stavke kako bi se obezbedilo dovoljno informacija o stavkama koje su u vezi sa bilansom stanja, ali koje nisu u njega i uključene.

1. Dug

7.142 Dug se sastoji od obaveza koje zahtevaju jednu ili vi�e isplata kamate, odnosno glavnice koje du�nik vr�i prema poveriocu na određeni datum ili datume u budućnosti. Tako su sve obaveze u sistemu GFS dugovi izuzev akcija i drugog kapitala i finansijskih derivata.

7.143 U nekim slučajevima, trenutna tr�i�na vrednost duga mo�e znatno da se razlikuje od njegove nominalne vrednosti �to je definisano u fusnoti 8 Odeljka 3. Zarad nekih analitičkih ciljeva nominalnoj vrednosti duga mo�e se dati prednost u

odnosu na trenutnu tr�i�nu vrednost i u su�tini korisna je mogućnost poređenja nominalnih vrednosti sa trenutnim tr�i�nim cenama. Preporučuje se stoga da se procene ukupnog duga i najva�nijih kategorija duga izraze kroz obe vrednosti.

2. Zaostali dugovi

7.144 Dug je zaostali dug ako nije isplaćen do datuma njegovog dospeća. Informacije o zaostalim dugovima mogu biti korisne za različite vrste političkih analiza i procena solventnosti. Ukupan iznos zaostalog duga trebalo bi da bude označen kao memorandumska stavka i klasifikacija obaveza bi trebalo da se pro�iri toliko da pokazuje koliko svaka kategorija ima zaostalog duga kada god su iznosi značajni. Na primer, obaveze dr�avne jedinice prema hartijama od vrednosti osim akcija koje se duguju domaćim jedinicama (stavke 6313 u Tabeli 7.3) trebalo bi da budu podeljene na iznos koji nisu zaostali dugovi i iznos koji predstavlja zaostale dugove.

3. Obaveze prema naknadama socijalne sigurnosti

7.145 U Sistemu GFS se ne prepoznaje nijedna obaveza prema dr�avnim obećanjima da u budućnosti isplati naknade socijalne sigurnosti, kao �to su starosne penzije i zdravstveno osiguranje. Svi doprinosi koji se uplaćuju u plan socijalne sigurnosti tretiraju se kao transferi (prihod) i sve isplate nakanada takođe se tretiraju kao transferi (rashod). Trenutna vrednost naknada socijalne sigurnosti koje su već zarađene u skladu sa postojećim zakonima i propisima ali dospevaju za naplatu u budućnosti, trebalo bi obračunavati slično kao obaveze penzionog plana poslodavca i trebalo bi ih prikazati kao memorandumsku stavku.

4. Uslovni ugovori

7.146 Uslovni ugovori su ugovori koji za jedinicu stvaraju uslovno finansijsko potra�ivanje. U ovom kontekstu, uslovno znači da potra�ivanje stupa na snagu samo ukoliko se ispuni jedan ili vi�e propisanih uslova. Obezbeđujući prava ili obaveze koje mogu da utiču na buduće odluke, uslovni sporazumi prouzrokuju ekonomski uticaj na strane koje u tome učestvuju. Sve u svemu, takvi uslovi mogu biti va�ni za finansijsku politiku i analize. Prema tome, va�ni uslovni ugovori bi trebalo da se bele�e kao memorandumske stavka.

7.147 Uslovni ugovori mogu da predstavljaju ili potencijalna sredstva ili obaveze. Uobičajena vrsta preuzetih i potencijalnih obaveza jedinice op�te dr�ave jeste garancija da će treća strana izvr�iti plaćanje, kao kada jedinica op�te dr�ave garantuje otplatu zajma koji je uzeo drugi pozajmljivač. Takvi sporazumi su potencijalni i preuzeti zato �to se od garantora tra�i da otplati zajam samo ukoliko to ne učini pozajmljivač. Drugi primeri potencijalnih i uslovnih

129


obaveza obuhvataju akreditive, kreditne linije, obe�tećenja za nepredviđene poreske obaveze koje se javljaju u ugovorima koje dr�ava sklapa sa drugim jedinicama i druga zakonska potra�ivanja dr�ave u sudskim postupcima koji su u toku. Primer potencijalnih sredstava je zakonski postupak koji je u toku i u kome dr�ava potra�uje od�tetu od druge strane.

7.148 Ne mogu se sva potencijalna potra�ivanja i obaveze lako izračunati u smislu neto vrednosti ekonomskih koristi za koje su očekuje da će biti plaćene ili dobijene. Na primer, trebalo bi da bude poznata prvobitna nominalna vrednost svih garantovanih zajmova, ali trenutna vrednost budućih isplata koje će izvr�iti dr�ava kao garant zavisi od verovatnoće i trenutka neizvr�enja obaveza svakog zajma. Premda ne mogu da se utvrde precizne proporuke za nepredviđene tro�kove, trebalo bi obezbediti opis karakteristika različitih nepredviđenih tro�kova zajedno sa nekim naznakama njihovih eventualnih vrednosti.

7.149 U jednom broju finansijskih sporazuma, kao �to su finansijski derivati, ugovor je uslovan za jednu ili obe strane, alisam sporazum ima vrednost jer se njime mo�e trgovati. Svi takvi ugovori bi trebalo da se razmatraju kao finansijska potra�ivanja ili obaveze.

5. Međunarodne rezerve i likvidnost strane valute

7.150 Međunarodne rezerve neke zemlje odnose se na ona eksterna sredstva koja su lako dostupna monetarnim vlastima i koja te monetarne vlasti mogu lako da kontroli�u, a sve u svrhe direktnog finansiranja poremećaja plaćanja za indirektno regulisanje veličine takvih premećaja intervencijama na tr�i�tima kako bi se uticalo na devizni kurs odnosno u ostale svrhe. Rezervna sredstva sastoje se od valute, depozita i hartija od vrednosti označenih u stranim valutama, monetarnom zlatu, specijalnim pravima vučenja i trenutnim stanjem rezervi neke dr�ave u MMF-u. U mnogim zemljama rezervna sredstva su u posedu centralne banke, ali moguće je i da dr�avna jedinica dr�i u svom posedu rezervna sredstva, posebno kada deluje kao monetarna vlast. Ukoliko je to slučaj, iznos i vrsta rezervnih sredstava koje dr�avna jedinica dr�i u svom posedu i za koje ima pokriće u bilansu stanja, bi trebalo da se označi kao memorandumska jedinica.

7.151 Upotrebljivost međunarodnih rezervi pod uticajem je kako stvarnih tako i potencijalnih zahteva za međunarodnim rezervama koje potiču iz kratkoročnih obaveza u stranim valutama i vanbilansnih aktivnosti monetarnih vlasti.

Za svrhe procene likvidnosti, mogu se razmatrati sredstva u stranim valutama koja ne predstavljaju međunarodne rezerve. Pored toga, trebalo bi razmotriti relevantna potra�ivanja i obaveze svih preduzeća iz javnog sektora koja su odgovorna za krize valute koja u njima učetvuju, ili su odgovor na krize valute. U praksi, ovo izve�tavanje obuhvata centralnu vlast izuzimajući fondove socijalne za�tite. 25

6. Nekapitalizovano vojno oru�je i sistemi raspodele oru�ja

7.152 Kao �to je opisano u paragrafu 7.36, oru�je i vozila za uni�tavanje, druga oprema i naprave čija je funkcija dostava takvog oru�je ne tretiraju se kao osnovna sredstva. Ipak, ove stavke se generalno zadr�avaju i iznova stalno koriste po nekoliko godina. Zarad nekih analitičkih analiza moglo bi biti korisno znati trenutne tr�i�ne vrednosti ovih stavki kao da se one tretiraju kao osnovna sredstva, i navesti tu vrednost kao memorandumsku stavku.

G. Dopunska unakrsna klasifikacija finansijskih potra�ivanja po sektorima druge strane instrumenta ⌂

7.153 Klasifikacija finansijskih potra�ivanja i obaveza iz Tabele 7.3 fokusira se na instrument na kome se potra�ivanje zasniva. Za potpuno razumevanje finansijskih potra�ivanja i obaveza op�teg dr�avnog sektora ili javnog sektora često je va�no identifikovati detaljnije finansijske odnose. Na primer često je va�no znati ne samo koje je vrste obaveza op�ti dr�avni sektor koristio da bi do�ao do finansiranja, već i koji su sektori obezbedili finansiranje. U okviru op�teg dr�avnog sektora često je neophodno da se analiziraju odnosi du�nik-poverilac između podsektora.

7.154 Dve strane su povezane sa svim finansijskim potra�ivanjima. Zbog toga je moguće unakrsno klasifikovati finansijske instrumente finansijskih potra�ivanja sa drugom stranom. Ova dodatna klasifikacija predstavljena je u Tabeli 7.4, koja bi trebalo sastaviti posebno za finansijsku aktivu a posebno za pasivu. Definicije sektora su date u Odeljku 2.

25Smernice za procenjivanje trenutnog stanja likvidnosti stranih valuta jedne dr�ave opisane su u MMF-ovom priručniku, Međunarodne rezerve i devizna likvidnost: Smernice za uzorak podataka ( International Reserves and Foreign Currency Liquidity: Guidelines for a Data Template) (Washington 2001).

130

Bilans stanja

Tabela 7.4: Unakrsna klasifikacija finansijskih potra�ivanja i sektora ⌂

Valuta i depoziti

Hartije od vrednosti osim akcija Zajmovi

Akcije i drugi kapital

Osiguranje tehničkih rezervi

Finansijskiderivati

Ostala tekuća primanja/ obaveze

Domaća

Ostale jedinice op�te dr�ave

Centralne banke

Ostale depozitne kompanije

Finansijske kompanije koje nisu klasifikovane na drugim mestima

Nefinansijske kompanije

Domaćinstva i neprofitne institucije koje pru�aju usluge domaćinstvima

Strana

Medjunarodne organizacije

Op�ta dr�ava

Finansijske kompanije bez medjunarodnih organizacija

Ostali nerezidenti

131

8. Transakcije nefinansijskim sredstvima ⌂

Ovaj odeljak opisuje transakcije nefinansijskim sredstvima i njihove klasifikacije.

A. Uvod ⌂

8.1 Odeljak 7 opisuje bilans stanja kao i aktivu i pasivu koja je u njemu zabele�ena. Kao integrisani sistem, GFS sistem takođe uključuje tokove neophodne za obja�njenje svih promena između bilansa stanja na kraju jednog perioda i bilansa stanja na kraju sledećeg perioda. Kao �to je opisano u Paragrafu 3.4 Odeljka 3, postoje dve vrste tokova �transakcije i drugi ekonomski tokovi - pri čemu i jedna i druga vrsta mogu da utiču na zalihe aktive i pasive. Ovaj odeljak opisuje transakcije koje utiču na posede nefinansijskih sredstava. Odeljak 9 opisuje transakcije koje utiču na posede finansijske aktive i pasive, a Odeljak 10 opisuje druge ekonomske tokove, pri čemu svi oni utiču na aktivu i pasivu.

8.2 Za svaku kategoriju nefinansijskih sredstava postoji računovodstveni identitet koji povezuje uzastopne bilanse stanja. On navodi da je

Vrednost kategorije nefinansijskih sredstava u bilansu stanja na početku obračunskog perioda

plus Ukupna vrednost te kategorije sredstava dobijena u transakcijama tokom obračunskog perioda

minus Ukupna vrednost kategorije sredstava koja je prodata u transakcijama tokom obračunskog perioda (uključujući potro�nju osnovnog kapitala)

plus Neto vrednost ostalih ekonomskih tokova koja utiču na kategoriju sredstava

jednaka Vrednosti kategorije sredstava na bilansu stanja na kraju obračunskog perioda.

Ovaj identitet zahteva da se transakcije, ostali ekonomski tokovi i deonice evidentiraju konzistentno u pogledu vremena bele�enja i procene. Računovodstvena pravila koja upravljaju ovim faktorima opisana su u Odeljku 3.

8.3 Transakcije mogu da promene zalihe nefinansijskih sredstava na različite načine i svi se moraju uzeti u obzir. Slede va�nije vrste transakcija:

� Postojeća sredstva svih vrsta mogu se pribaviti od ostalih jedinica kupovinom, trampom, plaćanjem u naturi ili prenosom. Ista transakcija je otuđenje sredstava sa stanovi�ta druge jedinice.

� Novostvorena osnovna sredstva, zalihe i dragocenosti proizvođači mogu da prodaju ili na neki drugi način otuđe isto kao i postojeću imovinu, ili pak proizvođači mogu da ih zadr�e za svoju sopstvenu upotrebu.

� Renoviranja, rekonstrukcije ili uvećanja koja značajno povećavaju produktivni kapacitet ili produ�avaju rok trajanja postojeće fiksne imovine tretiraju se kao pribavljanja osnovnih sredstava, premda fizički oni funkcioni�u kao deo postojeće imovine. Velike melioracije zemlje tretiraju se kao nabavke zemlje.

� Potro�nja osnovnog kapitala jeste interna transakcija koja bele�i smanjenja vrednosti osnovnih sredstava i određenih drugih nefinansijskih sredstava jer su ta sredstva u vi�e mahova ili stalno kori�ćena u proizvodnji. � Zalihe se mogu nabaviti ili otuđiti kroz interne transakcije isto kao i kroz transakcije sa drugim jedinicama. Na primer povlačenje iz inventara materijala i zaliha za upotrebu u proizvodnji op�tih dr�avnih usluga i prenosi zavr�ene proizvodnje iz inventara nezavr�ene proizvodnje u inventar gotovih proizvoda su interne transkacije. Periodični gubici i kvarenje robe koja se čuva u zalihama takođe se tretiraju kao interne transakcije.

132

Transakcije nefinansijskim sredstvima

8.4 Sve transakcije koje povećavaju posed sredstava označavaju se kao nabavke. Uz izuzetak potro�nje osnovnog kapitala, sve transakcije koje umanjuju posedovanje imovine neke jedinice označavaju se kao otuđenja. Na taj način se rezultati transakcija, posebno kategorije sredstava mogu predstaviti bilo kao ukupne otuđenja ili kao neto nabavke.1

8.5 Preostali deo ovog odeljka prvo opisuje procenu, vreme bele�enja, potro�nju osnovnog kapitala i saldiranje transakcija koje utiču na nefinansijska sredstva, a potom pru�a podatke o transakcijama koje utiču na posebne kategorije nefinansijskih sredstava.

njihove fiskalne politike, bilo kupovinom sredstava po ceni kojaje vi�a od tr�i�ne ili prodajom imovine za cenu koja je ni�a od tr�i�ne. Po svojoj prirodi, takve transakcije podrazumevaju komponentu prenosa. Ukoliko se tr�i�na vrednost imovine mo�e utvrditi, onda bi transakcija trabalo da se procenjuje na osnovu tog iznosa, a druga transakcija bi trebalo da se bele�i kao tro�ak na računu za prenos.3 Međutim obično ne postoji aktivno tr�i�te sredstava i te�ko je odrediti tr�i�nu vrednost. U ovom slučaju, vrednost nabavke ili otuđenja trebalo bi da bude iznos sredstava dobijenih za razmenu.

B. Procena ⌂

8.6 Nabavke nefinansijskih sredstava osim zaliha procenjuju se po njihovoj berzanskoj ceni plus čitav transport i cene montiranja i svih tro�kova koji se akumuliraju tokom prenosa vlasni�tva, kao �to su takse koje se plaćaju advokatima i porezi na prenos. Kamata i ostali finansijski tro�kovi koji se akumuliraju u vezi sa transakcijom nisu tro�ak prenosa vlasni�tva. Sredstva koja su proizvedena u sopstvene svrhe procenjuje se na osnovu tro�kova proizvodnje. 2 Prodaje i druga otuđenja postojećih nefinansijskih sredstava se procenjuju na osnovu njihove berzanske cene koja se umanjuje za sve tro�kove prenosa vlasni�tva koji je jedinica koja vr�i otuđenje napravila.

8.7 Dodavanja u zalihe i povlačenje iz zaliha se procenjuje po cenama koje se primenjuju u momentu dodavanja ili povlačenja pri čemu te cene u slučaju povlačenja mogu prilično da se razlikuje od cene nabavke. Nikakvi tro�kovi za montiranje ili za prenos vlasni�tva se ne dodaju niti oduzimaju od transakcija u zalihama.

8.8 Vrednost transakcije koja je izra�ena u stranoj valuti se konvertuje u domaću valutu kori�ćenjem sredi�ne vrednosti kupovnog i prodajnog kursa koji je va�io u momentu transakcije.

8.9 Jedinice op�te dr�ave mogu da nabave ili otuđe nefinansijska sredstva na netr�i�noj osnovi kao element

1Neto nabavka zaliha naziva se "promene u zalihama." Transakcije u osnovnim sredstvima, dragocenostima i neproizvedenim sredstvima bi se sumirale kao nabavke, otuđenja i potro�nja osnovnog kapitala. Neto nabavke sredstava mogu naravno biti negativne. 2U SNR-u iz 1993. godine sredstva proizvedena u sopstvene svrhe trebalo

bi da se procenjuju po njihovoj osnovnoj ceni, �to je iznos koji je proizvođač dobio od kupca umanjen za svaki porez koji se plaća i uvećan za svaku subvenciju koja se dobija. Ukoliko ova cena nije poznata, onda bi sredstva trebalo procenjivati po njihovim ukupnim tro�kovima proizvodnje uvećanim za povećanje cene za operativni vi�ak. U Sistemu GFS-a se pretpostavlja da tr�i�ne cene osnovnih sredstava koje proizvode jedinice op�te dr�ave neće biti poznate i da je operativni vi�ak jedinice op�te dr�ave jednak nuli.

C. Vreme bele�enja ⌂

8.10 Kao �to je opisano u paragrafu 3.41 Odeljka 3 pod obračunskim načelom transakcije se bele�e u momentu kada se ekonomska vrednost stvara, transformi�e, razmenjuje, prenosi ili gasi. Za transakcije nefinansijskim sredstvima, ovaj momenat je momenat kada se vlasni�tvo nad nefinansijskom imovinom stekne ili ustupi.

8.11 Nabavka ili otuđenje postojećih nefinansijskih sredstava kupovinom ili prodajom bele�i se u skladu sa uslovima ugovora. Za pokretnu imovinu, ovaj momenat je obično momenat kada se imovina prevozi od prodavca do kupca ili kada kupac dobije imovinu. Za nepokretnu imovinu, taj momenat je obično vreme formalnog ispunjenja ugovora. Nabavke i otuđenja trampom, plaćanjem u naturi bele�e se onda kada postoji promena u kontroli imovine.

8.12 Vreme bele�enja nabavke novih, nefinansijskih sredstava zavisi od toga kako su sredstva pribavljena.

� Ukoliko se sredstva pribavljaju iz proizvodne jedinice kao gotova roba, onda se momenat određuje na isti način kao i za kupovinu postojećih sredstava. Obično ovo vreme nije vreme u kom su se sredstva proizvela ili vreme u kom su stavljena u upotrebu u proizvodnji.

� Kada druga jedinica predmet proizvede na osnovu ugovora o prodaji koji je ugovoren unapred i kada se proizvodnja produ�i na vi�e od jednog obračunskog perioda, onda se vlasni�tvo nad objektom smatra prenetim kako se posao nastavlja. Ukoliko ugovor ne precizira vreme prenosa transfera, onda se za vreme bele�enja mo�e iskoristiti vreme te faze ili vreme postepenih isplata.

3Tro�ak će često biti prenos kapitala na tr�i�no preduzeće i klasifikovaće se kao razni drugi tro�kovi. Mogla bi to biti kapitalna investicija ukoliko je druga jedinica, jedinica op�te dr�ave.

133


� Kada se proizvodnja vr�i u sopstvene svrhe, nema nikakvog formalnog prenosa vlasni�tva. Proizvodna jedinica efektivno preuzima vlasni�tvo postepeno kako se proizvodnja nastavlja tako da se sredstva pribavljaju kada se svaka transakcija koja je uključena u proizvodnju zabele�i. Na primer, ukoliko jedinica dr�ave gradi zgradu koristeći svoju sopstvenu radnu snagu, onda će svaka upotreba dobara i usluga i rad koji su ulo�ili radnici biti tretiran kao pribavljanje osnovnih sredstava.

8.13 Potro�nja osnovnih sredstava, u su�tini bi trebalo da se bele�i neprestano kroz svaki računovodstveni period. U praksi, ona se mo�e proračunati jedino na kraju računovodstvenog perioda jer zavisi od prosečne cene imovine tokom čitavog perioda.

8.14 Osnovna sredstva pripojena ili otuđena finansijskim lizingom smatraju se pripojenim ili otuđenim onda kada se lizing potpi�e ili kada kontrola nad imovinom na neki drugi način pređe u druge ruke.

D. Potro�nja osnovnog kapitala ⌂

8.15 Potro�nja osnovnog kapitala je interna transakcija koja prikazuje činjenicu da je jedinica op�te dr�ave koristila po malo svojih osnovnih sredstava u svojim proizvodnim aktivnostima tokom obračunskog perioda i da je u odgovarajućoj meri vrednost tih sredstava smanjena. Kao rezultat toga, potro�nja osnovnog kapitala koja se bele�i kao rashod, takođe se bele�i i kao transakcija nefinansijskim sredstvima. Zarad lak�eg pregleda, paragrafi 6.33 do 6.38 Odeljka 6 koji opisuju ovaj obračun ponavljaju se i u sledećim paragrafima.

8.16 Potro�nja osnovnog kapitala se tokom računovodstvenog perioda smanjuje u vrednosti osnovnih sredstava koja poseduje i koristi jedinica op�te dr�ave zbog op�teg propadanja, uobičajene zastarelosti ili uobičajenih slučajnih o�tećenja. 4 Procena se vr�i po prosečnim cenama za taj period. Potro�nja osnovnog kapitala mo�e značajno da se se udalji od opadanja vrednosti koja je zabele�ena u dr�avnim finansijskim evidencijama, koja se obično obračunava kori�ćenjem prvobitnih tro�kova osnovnih sredstava.

4Koncept potro�nje osnovnog kapitala identičan je konceptu koji se

koristi u SNR-a iz 1993.godine. Pokriće rashoda potro�nje osnovnog kapitala mo�e se razlikovati od iznosa koji je zabele�en na računu proizvodnje SNR-a iz 1993. godine, zbog GFS-ovog tretmana stvaranja kapitala u sopstvene svrhe. Kada se nefinansijska sredstva proizvode u sopstvene svrhe, izvesna potro�nja osnovnog kapitala se bele�i u sistemu GFS kao pribavljanje osnovnih sredstava pre nego kao rashod (videti paragraf 8.19). Potro�nja osnovnog kapitala opisana je u SNR-a iz 1993.godine, u paragrafima od 6.179 do 6.203.

8.17 Potro�nja osnovnog kapitala je napredna mera jer se njena vrednost bazira na budućim događajima pre nego na pro�lim. Vrednost osnovnog sredstva jeste trenutna diskontovana vrednost niza renti koje bi vlasnik osnovnih sredstava mogao da očekuje ako bi to sredstvo izdavao tokom njegovog preostalog roka trajanja. Rente zavise od koristi koje jedinica očekuje da će imati od kori�ćenja sredstava. Tako potro�nja osnovnog kapitala jeste smanjenje trenutne vrednosti preostalog dela renti,pri čemu se rente procenjuju na osnovu prosečne cene za taj period. Na obim smanjenja će uticati ne samo smanjenja koristi koje proističu is sredstava ili smanjenje efikasnosti tokom tekućeg perioda, već i skraćenje roka trajanja i od stope po kojoj se očekuje da će efikasnost opadati tokom preostalog roka trajanja. Potom se jo� promene u ceni sredstava moraju isključiti iz potro�nje osnovnog kapitala. Promene cena bele�e se kao dobiti koje su rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti, kao �to je i opisano u Odeljku 10.

8.18 Potro�nja osnovnog kapitala se procenjuje u odnosu na materijalna i nematerijalna osnovna sredstva, uključujući infrastrukturnu imovinu, veće melioracije zemlje i tro�kove prenosa vlasni�tva akumulirane pri pripajanju dragocenosti i neproizvedenih sredstava. Premda mo�e da se desi da neka osnovna sredstva, kao �to su putevi ili �elezničke pruge, ukoliko se pravilno odr�avaju imaju neograničen rok trajanja, njihova vrednost mo�e ipak da opada zbog smanjene potra�nje za njihovim uslugama �to je posledica tehničkog napretka i pojavljivanja njihovih zamena. Mnoga osnovna sredstva se odbacuju ili uni�tavaju samo zato �to su zastarela. Zbog toga, potro�nja osnovnog kapitala mora da obuhvati određeni iznos za očekivano zastarevanje.

8.19 Ukoliko se jedinica op�te dr�ave anga�uje u akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, onda ova kategorija rashoda ne obuhvata potro�nju osnovnog kapitala koji je povezan sa osnovnim sredstvima koja se koriste u proizvodnom procesu. Kao �to je opisano u prethodnim odeljcima o naknadi zaposlenih i upotrebi dobara i usluga, tro�kovi koji su stvoreni pri akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe uključujući i potro�nju osnovnog kapitala, klasifikuju se kao nabavke osnovnih sredstava.

8.20 Potro�nja osnovnog kapitala takođe isključuje gubitak vrednosti kada se osnovna sredstva uni�tavaju usled rata, prirodnih katastrofa i drugih vanrednih slučajeva. Slično, potro�nja osnovnog kapitala isključuje gubitke usled neočekivanih tehnolo�kih napredaka koje mogu značajno da skrate rok trajanja postojećih osnovnih sredstava i da umanje ili degradiraju neproizvedena sredstva kao �to su zemlji�te i

134


podzemna sredstva. Ovi događaji se tretiraju kao ostali ekonomski tokovi kao �to je i opisano u Odeljku 10.

8.21 Kako bi se obračunala potro�nja osnovnog kapitala, osnovna sredstva kupljena u pro�losti, a koja su jo� u upotrebi moraju se revaluirati po prosečnim cenama tekućeg perioda i moraju se izvr�iti pretpostavke koje se odnose na prostali deo roka trajanja svakog sredstva i pretpostavka stope po kojoj se očekuje da će se efikasnost sredstava smanjivati. Linearni ili geometrijski �abloni smanjenja potro�nje osnovnog kapitala ili neka njihova kombinacija, su �abloni koji se najče�će koriste. 5 U jednom broju slučajeva je moguće proceniti potro�nju osnovnog kapitala na osnovu posmatranja tr�i�nih cena kori�ćenih sredstava.

E. Saldiranje tokova ⌂

8.22 Preporučuje se da se transakcije nefinansijskim sredstvima, osim zaliha, prikazuju kao nabavke, otuđenja i potro�nja osnovnog kapitala kao �to je i prikazano u Tabeli 8.1. Neto nabavka kategorije sredstava bi onda mogla lako da se izračuna oduzimanjem otuđenja od nabavke. Ukupna promena u vlasni�tvu kategorije sredstava jednaka je onome �to se dobije kada se od neto nabavke te kategorije oduzme potro�nja osnovnog kapitala.

8.23 U su�tini, promene u zalihama bi trebalo da se saldiraju jer izdvojeni podaci za nabavke i otuđenja nemaju ekonomskog značaja. Pored toga, kao praktični problem javlja se to �to je nemoguće proceniti pojedinačne transakcije u zalihama. Potro�nja osnovnog kapitala se ne primenjuje na zalihe.

F. Klasifikacija transakcija nefinansijskim sredstvima ⌂

8.24 Klasifikacija nefinansijskih sredstava prikazana je u Tabeli 8.1. Tabela ukratko prikazuje transakcije nefinansijskim sredstvima kao nabavke, otuđenja i kao potro�nju osnovnih sredstava Ova tri iznosa mogu da se kombinuju u ukupnu promenu u kategoriji nefinansijskih sredstava koje proističu iz transakcija

5Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Merenje kapitala � OECD Priručnik:Merenje zaliha kapitala, potro�nja osnovnog kapitala i kapitalne usluge, (Measuring Capital�OECD Manual: Measurement of Capital Sttocks, Consumption of Fixed Capital and Capital Services (Pariz, 2001). Ovaj priručnikobuhvata prilično veliku diskusiju o metodama za procenu potro�nje osnovnog kapitala.

8.25 Klasifikacija nefinansijskih sredstava identična je klasifikaciji sredstava koja je kori�ćena u Odeljku 7 (Tabela 7.2). Odeljak 7 takođe daje kompletne definicije sredstava koja su uključena u svaku kategoriju i te definicije se ovde ne ponavljaju. Delovi koji slede neposredno nakon ovog odeljka pru�aju smernicu koja se mo�e primeniti na transakcije koje utiču na sve ili na većinu kategorija nefinansijskih sredstava. Ovaj deo koji predstavlja jednu vrstu podsetnika daje smernicu samo za one transakcije za koje op�ta smernica mo�e biti nedovoljna.

8.26 Pored klasifikacije transakcija nefinansijskim sredstvima koje su opisane u ovom Odeljku, Klasifikacija funkcija dr�ave (KDF) takođe se mo�e primeniti na nabavke umanjene za otuđenja ovih sredstava. KDF je opisan u Aneksu Odeljka 6, a opis ovde nije ponovljen.

1. Osnovna sredstva (311)6

8.27 Kao �to je i obja�njeno u paragrafu 7.34 Odeljka 7, proizvodnja nekih vrsta osnovnih sredstava posebno objekata, opreme za transport i uzgajanih sredstava prote�e se izvan jednog obračunskog perioda. Kada se na kraju nekog obračunskog perioda ne zavr�i proizvodnja u sopstvene svrhe ili proizvodnja nekog objekta koja se radi na osnovu ugovora o prodaji koji je unapred sklopljen, onda se onaj iznos koji jeste zavr�en smatra pripajanjem osnovnih sredstava. Kada postoji ugovor sa drugim proizvođačem, obično se zahtevaju faza i postepena plaćanja a isplaćeni iznosi mogu aproksimativno da odrede vrednost proizvodnje izvr�ene u svakoj fazi. Ukoliko su plaćanja izvr�ena unapred ili sa zaostatkom u odnosu na zavr�etak predmetnog posla, onda je implicitno proizvođač građevinskoj firmi dao kratkoročne kredite ili obrnuto, a fazna plaćanja bi trebalo usaglasiti sa iznosima ovih kredita.

8.28 Kada se proizvodnja osnovnih sredstava sprovodi u sopstvene svrhe, vrednost cele proizvodnje koja se de�ava tokom obračunskog perioda trebalo bi da se evidentira kao pripajanje osnovnih sredstava. Svaka transakcija koja bi se u suprotnom bele�ila kao naknada zaposlenima, kori�ćenje dobara i usluga, i potro�nja osnovnog kapitala, trebalo bi da se zabele�i kao pripajanje relevantne kategorije osnovnih sredstava kad se ta sredstva odnose na stvaranje kapitala u sopstvene svrhe.7

6Brojevi u umetnutim recenicama posle svake klasifikacione kategorije su GFS klasifikacioni kodovi. Dodatak 4 daje sve klasifikacione kodove koji su upotrebljavani u Sistemu GFS. 7Ovaj tretman se takođe primenjuje na proizvodnju dragocenosti i veće melioracije zemlji�ta kada se sprovode u sopstvene svrhe.

135


Tabela 8.1: Klasifikacija transakcija nefinansijskim sredstvima ⌂

Nabavke 31 311 3111 31111 31112 31113 3112 31121 31122 3113 31131 31132 312 3121 3122 31221 31222 31223 31224 313 314 3141 3142 3143 3144

Prodaje Potro�nja osnovnog kapitala

3M1 3M11 3M12 3M13 3M14


Zgrade i objekti Prebivali�ta Nerezidencijalni objekti Ostali objekti

Ma�ine i oprema Transportna oprema Druge ma�ine i oprema

Druga osnovna sredstva Uzgajana sredstva Nematerijalna osnovna sredstva

Zalihe Strate�ke zalihe Druge zalihe

Materijali i zalihe hrane Nezavr�eni posao Zavr�ena roba Roba za preprodaju


Zemlja Podzemna sredstva Druga prirodna sredstva Nematerijalna neproizvedena sredstva

Memorandumske stavke Stvaranje kapitala na sopstv. računu

Naknada radnicima Upotreba dobara i usluga Potro�nja osnovnog kapitala Ostali porezi na proizvodni minus

druge subvencije na proizvodnju

1Potro�nja osnovnog kapitala ne bele�i se u zalihama. Bele�i se u vezi sa dragocenostima i neproizvedenim sredstvima samo u iznosu tro�kova prenosa vlasni�tva i većih povećanja neproizvedenih sredstava. 2Bele�i se samo neto promena zaliha koja proističe iz transakcija, a ne bruto nabavke i otuđenja

8.29 Veće popravke postojećih sredstava koje povećavaju njihov proizvedni kapacitet, produ�avaju njihov rok trajanja ili oboje, tretiraju se kao nabavke osnovnih sredstava, dok kori�ćenje dobara i usluga za odr�avanje i popravku osnovnih sredstava stvara rashod. Ipak po definiciji velike popravke ne vode ka stvaranju novih sredstava koja se mogu odvojeno identifikovati i proceniti. Umesto toga, vrednost takvih popravki se dodaje na postojeću vrednost osnovnog sredstva.

8.30 Razlika između odr�avanja i popravke i velike popravke nije jasno definisana. Velike popravke na sredstvima razlikuju se po sledećim karakteristikama: (a) odluka da se renovira,

ponovo izgradi ili poveća sredstvo je namerna investiciona odluka koja se mo�e preduzeti u bilo kom momentu i nju ne diktiraju uslovi u kojima se sredstvo nalazi i (b) renoviranja ili uvećanja povećavaju učinak ili kapacitet postojećeg sredstva, znatno povećavaju njihove prethodno očekivane rokove trajanja. Odr�avanje i popravke se razlikuju na osnovu dve karakteristike: (a) to su aktivnosti koje su vlasnici ili korisnici obavezni da povremeno preduziimaju kako bi bili u mogućnosti da koriste ta sredstva tokom očekivanih rokova trajanja (b) te aktivnosti ne menjaju sredstvo ili njegov učinak, već ga prosto odr�avaju u dobrom stanju ili ga u slučaju kvara vraćaju u prethodno stanje.

136


8.31 Kao �to je opisano u Odeljcima 6 i 7, kupovine oru�ja i opreme koja se koristi za isporuku tog oru�ja koje vr�i vojska setretiraju kao rashod kori�ćenja dobara i usluga pre nego kao kupovina osnovnih sredstava. Oru�je ili blindirana vozila koja kupuje policija i unutra�nje bezbednosne slu�be tretiraju se kao kupovina osnovnih sredstava iako se izdaci za istu vrstu opreme koju kupuje vojska tretiraju kao rashod kori�ćenja dobara i usluga.

a. Zgrade i objekti (3111)

8.32 Pored transakcija koje prikazuju kupovinu novo- izgrađenih zgrada i objekata, kupovina zgrada i objekata obuhvata i či�ćenje terena i tro�kove pripreme i tro�ak svih skela, objekata i opreme koji predstavljaju sastavni deo zgrada i objekata.

8.33 Određeni objekti kao zgrade, putevi i mostovi mogu se praviti za op�tu upotrebu grupa ili domaćinstava. Nakon njihovog zavr�etka, vlasni�tvo nad takvim objektom mo�e se preneti na jedinicu op�te dr�ave koja će preuzeti odgovornost za odr�avanje tog objekta. Kada dođe do takvog prenosa, kupovina objekta se bele�i zajedno sa prihvatanjem prijema kapitala u naturi.

b. Ma�ine i oprema (3112)

8.34 Određivanje toga koja roba spada u ma�ine i opremu obično se vr�i odmah. Ipak neka roba kao �to je ručni alat se mo�e u proizvodnji godinama koristiti u vi�e navrata ili stalno, ali mo�e ipak da bude mala, jeftina i da se koristi za obavljanje jednostavnih poslova. Ukoliko se izdaci za takvu robu javljaju uprilično jednakom iznosu, i ako je njihova vrednost mala u poređenju sa izdacima za mnogo slo�enije ma�ine i opremu, bilo bi dobro da se ta nabavka alata tretira kao rashod kori�ćenja dobara i usluga pre neko kao rashod nabavke nefinansijskih sredstava.

c. Ostala osnovna sredstva (3113)

8.35 Nabavke uzgajanih sredstava (31131) obuhvataju nabavke biljaka i �ivotinja koje koje se gaje zbog proizvoda koje daju iz godine u godinu od drugih jedinica i vrednosti sličnih

biljaka i �ivotinja koje se proizvode za sopstvene potrebe. 8 Prodaje se sastoje od biljaka i �ivotinja koje se prodaju ili na neki drugi način otuđuju, uključujući i �ivotinje koje se prodaju za klanje ili koje kolju njihovi vlasnici i biljke koje se seku pre isteka njihovog �ivotnog veka. Prodaje ne obuhvataju slučajne gubitke �ivotinja i biljaka koji se de�avaju usled usled većih epidemija bolesti, zaraza, su�e, gladi ili drugih prirodnih katastrofa. Potro�nja osnovnih sredstava obuhvata slučajne gubitke �ivotinja i biljaka zbog prirodnih razloga, kao i pad cene biljaka i �ivotinja zbog starenja.

8.36 Informacije koje se dobijaju ispitivanjem ruda utiču na proizvodne aktivnosti onih koji tokom godina dobijaju te informacije. Rashodi koji su stvoreni ispitivanjem se zbog toga tretiraju kao rashodi nabavke nematerijalnih osnovnih sredstava (31132). Tro�kovi ispitivanja ruda obuhvataju tro�kove stvarnih probnih bu�enja kanala i rupa, i sve ostale tro�kove koji su napravljeni kako bi se omogućilo da se ti testovi izvedu, kao �to su nadzemna ili druga istra�ivanja i tro�kovi prevoza. Vrednost imovine koja je rezultat svih tih ispitivanja ne procenjuje se ispitivanjem vrednosti novih nalazi�ta otkrivenih ispitivanjem već vredno�ću resursa upotrebljenih u procesu ispitivanja tokomobračunskog perioda. Potro�nja osnovnog kapitala mo�e se računati za takva sredstva kori�ćenjem prosečnog roka trajanja, kao �to se to radi u rudarstvu ili naftnim kompanijama.

8.37 Nabavke kompijuterskih softvera obuhvataju programe, opise programa i pomoćne materijale i za sisteme i za aplikacione softvere za koje se očekuje da će se koristiti vi�e od godinu dana. Tu je takođe uključena kupovina ili razvoj velikih baza podataka koje jedna jedinica očekuje da koristi vi�e od godinu dana. Softver koji je interno razvijen procenjuje se na osnovu tro�kova proizvodnje.

8.38 Proizvodnja nove zabave, literature i umetničkih originala često se radi samostalno. U takvim slučajevima mo�e biti te�ko utvrditi njihovu vrednost koja zavisi od trenutne vrednosti budućih koristi koje vlasnik očekuje da će imati od njihove upotrebe. U nedostatku drugih informacija mo�e biti potrebno proceniti nabavku originala na osnovu tro�kova proizvodnje.

8.39 Rashodi za ispitivanje i razvoj, obuku zaposlenih, tr�i�na ispitivanja i slične aktivnosti se tretiraju kao tro�ak kori�ćenja

8Biljke i �ivotinje koje se gaje za jednokratnu upotrebu, kao �to su �ivotinje koje se gaje za klanje, ili drveće koje se gaji za građu se tretiraju kao zalihe pre nego kao osnovna sredstva.

137


dobara i usluga pre nego kao nabavka nematerijalnih osnovnih sredstava iako neki od njih mogu donositi koristi i vi�e od godinu dana.

2. Promene u zalhama (312)

8.40 U su�ini, nabavke i prodaje zaliha se bele�e u skladu sa istim principima koji se koriste za evidentiranje transakcija drugim nefinansijskim sredstvima. Nabavke (ili dodavanje) zaliha se bele�i kada se proizvodi kupe, proizvedu ili na neki drugi način pripoje, a oslobađanja (ili vučenja iz) zaliha bele�e se kada se proizvodi prodaju, iskoriste u proizvodnji, prenesu na drugu kategoriju zaliha ili na neki drugi način uni�te. I dodavanje i povlačenje procenjuju se po trenutnim tr�i�nim cenama koje preovlađuju u vreme transakcije.

8.41 Međutim za razliku od nefinansijskih sredstava nikakvi tro�kovi prenosa vlasni�tva nisu uključeni u cene nabavki i prodaja zaliha i nikakve pretpostavke osnovnog kapitala se ne pripisuju zalihama �to je označeno senčenim delom u Tabeli 8.1. takođe za razliku od drugih nefinansijskih sredstava, vr�i se procena jedino neto vrednosti dodavanja minus povlačenja pre nego posebnih vrednosti dodavanja i povlačenja.

8.42 Mnoge prodaje i nabavke zaliha su kupovine od drugih jedinica ili podele drugim jedinicama, ali ostala nabavke i oslobađanja oslikavaju interne transakcije

� Kada se materijali i oprema (31221) prenose u proizvodni proces, transakcija se bele�i za povlačenje sa zaliha (31222) �to se dovodi u ravnote�u dodavanjem bilo zalihama nezavr�ene proizvodnje ili kori�ćenju dobara i usluga (22), u zavisnosti od prirode prozvodnog procesa.

� Ukoliko zalihe nezavr�ene proizvodnje (31222) postoje, onda se transakcije u su�tini bele�e konstantno kako se prozvodnja desi kako bi se prikazala vrednost materijala i zaliha, drugih roba i usluga, rada i drugih potro�enih ulaganja. Kada se proizvodnja zavr�i, transakcija se bele�i tako da umanji zalihe nezavr�ene proizvodnje i da, poveća ili zalihe zavr�ene robe, (31223) ili prodaje dobara i usluga (142).

� Kada se roba koja je nabavljena za preprodaju (31224) proda ili na neki drugi način otuđi, tro�ak te robe se bele�i kao rashod upotrebe dobara i usluga. Tako se transakcija mora bele�iti kako bi se smanjile zalihe robe za preprodaju i povećala upotreba dobara i usluga (22).

� Gubici zaliha koji proističu iz fizičkog propadanja, uobičajenih �teta usred nesreća ili sitnih krađa, trebalo bi tretirati kao otuđenja na isti način kao i zalihe koje se sa namerom otuđuju. U praksi, određivanje vremena bele�enja mo�e biti te�ko jer vreme u kom su zalihe ukradene ili uni�tene mo�e biti nepoznato.

8.43 Sve nabavke i otuđenja zaliha bi trebalo da se procenjuju po trenutnim tr�i�nim cenama. Usled stalnog ili čestog povlačenja materijala i zaliha, kao i dopuna i tro�enja sa zaliha nezavr�enih proizvoda, malo je verovatno da će biti dostupnih informacija kako bi se precizno zabele�ile ove interne transakcije, a procene mogu biti neophodne.

8.44 Potro�nje zaliha nezavr�ene proizvodnje treba da se procenjuju na osnovu njihovih tro�kova proizvodnje gde se sva ulaganja procenjuju na osnovu njihovih trenutnih tr�i�nih vrednosti u vreme tro�enja pre nego na osnovu cena koje su za njih plaćene. Roba za preprodaju koja se dodaje zalihama procenjuje se po kupovnim cenama, uključujući sve tro�kove prevoza koji su isplaćeni drugim jedinicama. Roba za preprodaju koja se povlači sa zaliha procenjuje se slično po kupovnim cenama po kojima se mo�e izvr�iti njihova zamena kada se povuku �to se mo�e razlikovati od cena koje su plaćene za njihovu kupovinu i cene po kojima su prodate.

3. Dragocenosti (313)

8.45 Kod svih nefinansijskih sredstava osim zaliha, nabavka dragocenosti procenjuje se po cenama koje su plaćene plus svi prateći tro�kovi prenosa vlasni�tva koje je napravila jedinica op�te dr�ave kupujući sredstva. Otuđenja se procenjuju po prodajnim cenama koje se umanjuju za tro�kove prenosa vlasni�tva koje je jedinica op�te dr�ave napravila raspola�ući imovinom. Tro�kovi prenosa vlasni�tva mogu biti značajni za usluge procenitelje, akcionare i dilere. Dr�avne jedinice koje vr�e neke funkcije monetarne vlasti mogu da imaju transakcije i u monetarnom i u nemonetarnom zlatu i mora se povesti računa da se oni pravilno klasifikuju i da se drugi ekonomski tokovi zabele�e kako bi se zlato prenelo iz jedne kategorije u drugu.

4. Neproizvedena sredstva (314)

8.46 Neproizvedena sredstva se prirodno javljaju ili se stvaraju pravnim ili računovodstvenim radnjama. Zbog toga oni obično ulaze u GFS sistem preko drugih ekonomskih tokova pre nego

138


preko transakcija. Međutim kada jednom uđu u sistem transakcija koja odslikava promenu u vlasni�tvu trebalo bi da se zabele�i na isti način kao promene u postojećim osnovnim sredstvima. Jedan izuzetak koji se odnosi na pojavljivanje neproizvedenih sredstava javlja se kada jedinica op�te dr�ave kupi zemlju koja je fizički locirana u drugoj dr�avi. Transakcija pretvara zemlju u deo ekonomske teritorije dr�ave čija vlada nabavlja sredstva i zato ulazi u sistem pomoću transakcije (nabavka neproizvedenih sredstava) pre nego preko nekog drugog ekonomskog toka.

8.47 Proizvodne aktivnosti mogu se preduzeti kako bi se pobolj�ao kvantitet, kvalitet, produktivnost zemlje ili kako bi se sprečilo propadanje. Ove aktivnosti mogu da dovedu do stvaranja značajnih novih struktura, ali one se ne koriste direktno za proizvodnju ostalih dobara i usluga na način na koji se mnoge strukture koriste. Umesto toga postoji vi�e ili bolje zemlje, i to je zemlja koja se koristi za proizvodnju. Velike melioracije zemlje se tretiraju kao velika povećanja osnovnih sredstava To jest, transakcija se prvo bele�i kako bi se povećala vrednost bilansa stanja zemlje po tro�kovima povećanja, a potom se potro�nja osnovnih sredstava bele�i tokom roka trajanja melioracije. Primeri velikih uvećanja zemlje su pravljenje obradive zemlje iz mora izgradnjom bedema, nasipa, ili brana; iskrčivanje �uma kako bi se omogućilo da se zemlja po prvi put koristi u proizvodnji; isu�ivanje močvara; navodnjavanjem su�ne zemlje izgradnjom kanala za navodnjavanje; i sprečavanjem poplava i erozija od strane mora i reka izgradnjom molova, bedema, lukobrana ili prepreka poplavama.

8.48 Pripajanje tunela i drugih objekata koji su u vezi sa kopanjem nalazi�ta ruda klasifikuje se kao nabavka objekata, a ne kao povećanje zemlje. Ova sredstva se koriste odvojeno od zemlje kroz koju se burgijaju ili bu�e. Či�ćenje terena zbog izradnje takođe se ne klasifikuju kao povećanja zemlje vec kao nabavka zgrada ili drugih objekata.

8.49 Zgrade, ostali objekti i uzgajana sredstva često se kupuju ili prodaju zajedno sa zemljom na kojoj su sme�teni. Ukoliko je to moguće trebalo bi nabaviti procenu zemlje i osnovnih sredstava. Ukoliko nije moguće nabaviti posebne procene, onda bi transakcije trebalo da se klasifikuju kao vrsta sredstava za koju se smatra da ima veću vrednost �to će često biti osnovna sredstva. U većini slučajeva podzemna sredstva mogu se posedovati odvojeno od zemlje i ukoliko je moguće trebalo bi uraditi posebne procene. Sa druge strane, zakon mo�e da propi�e da se vlasni�tvo podzemnih sredstava nerazdvojno povezuje sa vlasni�tvom nad zemljom.

8.50 Dr�avna jedinica, kao vlasnik podzemnih sredstava mo�e ustupiti ili dati pod lizing drugoj jedinici pravo da eksploati�e sredstva tokom određenog vremenskog perioda u naknadu za seriju isplata koja se obično opisuje kao prihod od autorskog prava. Ovaj sporazum je sličan situaciji u kojoj zemljoposednik da pravo zakupcu da eksploati�e zemlju sem ako je zemlja iskori�ćena. Ipak, plaćanja obično tretiraju kao transakcije prihoda na imovinu pre nego otuđivanja sredstava.

8.51 Kada se dugoročni ugovor dozvoli od strane vlasnika neproizvedenih sredstava nastalih prirodnim putem koji drugoj jednici daju ekluzivno pravo kori�ćenja ili eksploatacije sredstava, onda bi se sam ugovor mogao tretirati kao nematerijalno neproizvedeno sredstvo. Javna prodaja prava na kori�ćenje delova elektromagnetskog spektruma koju vr�e dr�avne jedinice posebno su sklona da imaju za posledicu ugovore koji se tretiraju kao ekonomska sredstva. U momentu izdavanja ovog priručnika, kriterijum za tretiranje ugovora ili lizinga kao sredstava nije bio utvrđen.

8.52 Iscrpljivanje jeste pad vrednosti podzemnih sredstava, nauzgajanih biolo�kih resursa ili vodenih resursa jer je deo sredstava izvađen. Bele�i se kao drugi ekonomski tok, kao �to je i opisano u paragrafu 10.41 Odeljka 10 i to nije transakcija u nefinansijskim sredstvima. Slično tome, amortizacija patenta, kupljene reputacije ili drugih nematerijalnih, neproizvedenih sredstava u toku njihovog roka trajanja ili zakonskog roka, jeste ekonomski tok pre nego transakcija.

139

9. Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama ⌂

Ovaj odeljak opisuje transakcije u finansijskim sredstvima i obavezama i njihove klasifikacije.

A. Uvod ⌂

9.1 Odeljak 7 opisuje bilans stanja i aktivu i pasivu koja je u tom bilansu evidentirana. Kao integrisani sistem, GFS sistem isto uključuje tokove koji su neophodni da bi se objasnile sve promene između bilansa stanja na kraju jednog perioda i bilansastanja na kraju sledećeg perioda. Kao �to je opisano u Odeljku 3, postoje dve vrste tokova � transakcije i ostali ekonomski tokovi � pri čemu obe vrste mogu da utiču na ukupnu količinu aktive i pasive. Ovaj odeljak opisuje transakcije koje utiču na posedovanje finansijske aktive i pasive, a Odeljak 10 opisuje ostale ekonomske tokove, pri čemu svi oni utiču na posedovanje aktive i pasive.

9.2 Računovodstveni identitet dat u paragrafu 8.2 Odeljka 8 za nefinansijaka sredstva takođe va�i za finansijsku aktivu i pasivu.1 On navodi da je:

Vrednost kategorije finansijskih sredstava (obaveza) na bilansu stanja na početku obračunskog perioda

plus Ukupna vrednost te kategorije sredstava (obaveza) pribavljenih (akumuliranih) u transakcijama tokom obračunskog perioda

minus Ukupna vrednost te kategorije sredstava (obaveza) koje se otuđuju (gase) u transakcijama tokom obračunskog perioda

plus neto vrednost ostalih ekonomskih tokova koji utiču na tu kategoriju sredstava (obaveza)

jednaka Vrednosti kategorije sredstava (obaveza) na bilansu stanja na kraju obračunskog perioda.

1Radi lak�eg prikazivanja, sredstva će se često koristiti kao referenca i za aktivu i

za pasivu..

Ovaj identitet zahteva da se transakcije, ostale ekonomski tokovi i zalihe bele�e konzistentno u pogledu vremena bele�enja i procene. Računovodstvena pravila koja upravljaju ovim faktorima opisana su u Odeljku 3.

9.3 Transakcije mogu da promene zalihe finansijske aktive i pasive na različite načine i sve se mora uračunati. Slede va�nije vrste transakcija:

� Postojeća sredstva svih vrsta mogu se nabaviti od drugih jedinica kupovinom, trampom, plaćanjem u naturi ili prenosom. Ista transakcija jeste otuđenje imovine sa gledi�ta druge jedinice.

� Nova finansijska potra�ivanja često nastaju kada poverilac unapred uplaćuje finansijska sredstva du�niku. Poverilac potom poseduje finansijska sredstva, a du�nik stvara obaveze.

� Finansijska potra�ivanja se obično namiruju transakcijama. U nekim postupcima, du�nik plaća poveriocu sredstva utvrđena finansijskim instrumentom, čime se prekida potra�ivanje. U drugim slučajevima, du�nik kupuje svoj sopstveni instrument na tr�i�tu.

� Smatra se da je narasla kamata reinvestirana u dodatnu količinu osnovnog finansijskog instrumenta putem transakcije.

� Isplata finansijskog derivata mo�e da uključi dve transakcije: namirenje finansijskog potra�ivanja i prodaju osnovne jedinice na osnovu koje su derivati do�li do svoje vrednosti.

9.4 Sve transakcije koje povećavaju vlasni�tvo jedne jedinice nad sredstvima nazivaju se nabavke. Sve transakcije koje smanjuju vlasni�tvo jedne jedinice nad sredstvima nazivaju se otuđenja. Transakcije koje povećavaju obaveze nazivaju se preuzimanje obaveze. Transakcije koje smanjuju obaveze se raznoliko nazivaju otplate, smanjenja, otkupi, likvidacije ili otpusti. Tako rezultati transakcija u određenoj kategoriji

140

Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama

finansijskih sredstava mogu da se predstave ili kao ukupne nabavke ili kao ukupna otuđenja. Slično tome, promene u obavezama se mogu predstaviti kao ukupne nabavke i ukupna otuđenja ili kao neto preuzimanja. Transakcije koje menjaju kategoriju finansijskih sredstava nikada se ne kombinuju sa transakcijama koje menjaju istu kategoriju obaveza. To jest, neto nabavka zajmova nikada se neće odnositi na porast u zajmovima koji se smatraju finansijskim sredstvima umanjenim za porast zajmova kao obaveza.

9.5 Preostali deo ovog odeljka opisuje prvo procenu, vreme bele�enja i saldiranje transakcija koje utiču na finansijsku aktivu i pasivu, a potom podatke o transakcijama koji utiču na posebne kategorije finansijske aktive i pasive.

B. Procena ⌂

9.6 Vrednost nabavke ili otuđenja postojeće finansijske aktive ili pasive jeste njena vrednost razmene. Vrednost novonastalog finansijskog potra�ivanja u su�tini je iznos koji poverilac unapred plati du�niku.

9.7 Sve naplate usluga, takse, provizije i slična plaćanja za usluge pru�ene u sprovođenju transakcija i svi porezi koji se plaćaju na transakcije se isključuju iz transakcija u finansijskoj aktivi i pasivi. Oni su tro�ak transakcije. Posebno, kada novim hartijama od vrednosti trguju osiguratelji ili drugi posrednici kao agenti jedinice koja izdaje hartije od vrednosti, onda bi hartije od vrednosti trebalo da se procenjuju po cenama koje su za njih platili kupci. Razlika između te cene i iznosa koji je dobila jedinica op�te dr�ave koja je hartije izdala jeste plaćanje za usluge osiguratelja.

9.8 Kada se hartija od vrednosti izda kao eskontovana ili kao premija u odnosu na njenu ugovornu cenu otkupa, transakcija bi trebalo da se procenjuje na osnovu iznosa koji je zaista plaćen za imovinu, a ne po ceni otkupa. Svaki ulog koji je plaćen unapred zajedno sa preuzimanjem hartije od vrednosti trebalo bi da se tretira kao narasla kamata koja je reinvestirana u dodatnu količinu hartija od vrednosti. U ovom slučaju, cena preuzimanja jeste ukupan iznos koji je direktno plaćen za tu hartiju od vrednosti plus iznos koji je unapred plaćen za naraslu kamatu. Ipak se zna da porast kamate na depozite i zajmove mo�e da sledi dr�avnu praksu i da se klasifikuje pod tekućim primanjima.

9.9 Nemaju sva finansijska sredstva uvek cene, kako se inače ovaj termin obično shavata. Finansijska sredstva koja dominiraju pod čisto monetarnim uslovima,

kao �to su gotovina i depoziti nemaju fizičke jedinice sa kojima bi cene mogle da se pove�u. U takvim slučajevima relevantna jedinica količine u stvari je jedinica same valute tako da je cena po jedinici uvek jedinstvena. U slučaju neprenosivih finansijskih sredstava, kao �to su neki zajmovi, monetarna vrednost jeste iznos neisplaćene glavnice. Na taj način termin �cena� mora da se koristi u �irem kontekstu kako bi pokrio jedinstvene cene sredstava kao �to su gotovina, depoziti i zajmovi, kao i konvencionalne tr�i�ne cene.

9.10 U nekim slučajevima, vrednost finansijskog sredstva se određuje na osnovu cene drugog učesnika u transakciji. Na primer, početna vrednost zajma koji potiče iz finansijskog lizinga jeste vrednost nefinansijskih sredstava datih pod lizing. Vrednost tekućih obaveza koje proističu iz kupovine dobara i usluga jeste vrednost nabavljenih dobara ili dobijenih usluga.

9.11 Vrednost transakcije izra�ene u stranoj valuti pretvara se udomaću valutu tako �to se koristi srednja vrednost prodajnog i kupovnog kursa koji va�e u momentu transakcije. Ukoliko transakcija koja je izra�ena u stranoj valuti podrazumeva stvaranje finansijskih sredstava ili obaveza, kao �to su tekuća primanja/obaveze i ukoliko je prati druga transakcija u istoj stranoj valuti koja poni�tava finansijsko sredstvo ili obavezu, onda se obe transakcije procenjuju na osnovu kurseva koji su va�eći onda kada se svaka od njih odvija.

9.12 Dr�avne jedinice mogu da nabave ili otuđe finansijska sredstva van tr�i�ta kao element njihove fiskalne politike pre nego kao deo njihovog upravljanja likvidno�ću. Na primer, oni mogu da pozajme novac po kamatnoj stopi ni�oj od tr�i�ne, ili da kupe akcije nekog preduzeća po naduvanim cenama. Iako takve transakcije uključuju i komponentu prenosa, one se često tako organizuju da tr�i�na cena nije jasna. Ukoliko se tr�i�na cena mo�e utvrditi onda bi transakcija trebalo da se proceni na osnovu tog iznosa, a druga transakcija bi trebalo da se zabele�i kao rashod na računu prenosa. U suprotnom, vrednost transakcije bi trebalo da se bude vrednost razmenjenih sredstava

C. Vreme bele�enja ⌂

9.13 Transakcije u finansijskoj aktivi i pasivi se bele�e kada se promeni vlasni�tvo nad sredstvima, kada se sredstva stvore ili likvidiraju ili kada se vr�i dodavanje ili smanjenje iznosa finansijskog instrumenta. Obično je jasno koje je vreme bele�enja onda kada transakcija podrazumeva razmenu postojećih finansijskih sredstava ili istovremeno stvaranje ili ukidanje finansijske

141


aktive i pasive. U većini slučajeva, to će se desiti onda kada se ugovor potpi�e ili kada poverilac du�niku isplati novac ili neko drugo finansijsko sredstvo ili kada du�nik poveriocu otplati to isto.

9.14 U nekim slučajevima, učesnici u transakciji mogu različito da gledaju na datum promene vlasni�tva jer oni dokumeta koja dokazuju transakciju dobijaju u različito vreme. Ova varijacija je obično prouzrokovana procesom kliringa čeka (vreme između datuma čeka i datuma terećenja trasata) ili vremenom tokom koga se čekovi nalaze u po�ti. Iznosi koji su uključeni u takvo "lutanje" mogu biti značajni u slučaju prenosivih depozita i drugih tekućih primanja ili obaveza. Ukoliko u vezi sa transakcijom postoji neslaganje između dve jedinice op�te dr�ave ili između dr�avne jedinice i javne korporacije, datum kada poverilac bele�i transakciju jeste datum bele�enja jer neko finansijsko potra�ivanje postoji dok seisplata ne rasknji�i i dok poverilac ne dobije kontrolu nad sredstvima.

9.15 Kada transakcija u u nekom finasijskom sredstvu ili obavezi obuhvata nefinansijsku komponentu, vreme bele�enja određuje se pomoću nefinansijske komponente. Na primer, kada prodaja dobara ili usluga prouzrokuje porast komercijalnih kredita, transakcija bi trebalo da se bele�i onda kada se izvr�i prenos vlasni�tva nad robom ili kada se pru�i usluga. Kada se stvori finansijski lizing, zajam koji je sadr�an u transakciji se bele�i kada se menja kontrola nad osnovnim sredstvima.

9.16 Neke transakcije, kao �to su akumuliranje tro�ka po osnovu kamate i pozajmljivanja u vidu dodatne količine finansijskog intrumenta, de�avaju se stalno. U ovom slučaju, transakcije povezanim finansijskim sredstvima i obavezama se takođe stalno de�avaju.

pre nego �to se saldiraju transakcije sredstvima i transakcije obavezama.

9.18 Transakcije finansijskim sredstvima se elimini�u kada su dve strane u transakciji jedinice koje se usklađuju. Na primer, ukoliko lokalna dr�avna jedinica kupi hartiju od vrednosti koju je izdala centralna vlast i nabavka finansijskih sredstava i preuzimanje obaveze bi nestale iz prezentacije statističkih podataka za čitavi op�ti dr�avni sektor, ali ne i u prezentaciji podsektora bilo centralne ili lokalne vlasti posebno.

E. Zaostali dugovi ⌂

9.19 Neke vrste finansijskih sredstava i obaveza, najistaknutije od kojih su hartije od vrednosti bez akcija, zajmovi, finansijski derivati i druga tekuća primanja/obaveze dospevaju za naplatu na zakazani datum ili na niz datuma, kada je du�nik obavezan da izvr�i određene isplate poveriocu. Ukoliko se plaćanja ne izvr�e kako je planirano, onda se ka�e da su ta plaćanja u zaostatku. U zavisnosti od uslova finansijskog intrumenta, on mo�e da se promeni.U svakom slučaju, du�nik je u stvari dobio dodatno finansiranje time �to nije izvr�io planirane isplate. Da bi dobili informaciju o ovoj vrsti implicitnog finansiranja, kada se planirana isplata ne izvr�i, trebalo bi da se tretira kao da je izvr�ena, a potom zamenjena novom obično kratkoročnom obavezom, i svaka kategorija klasifikacija finansijskih instrumenata trebalo bi da se podklasifikuje kako bi prikazale transakcije koje dovode do novih zaostalih dugova. Kao �to je zabele�eno u Odeljku 7, ukupan iznos u zaostalim dugovima trebalo bi da se zabele�i kao memorandumska stavka na bilansu stanja.

D. Saldiranje i konsolidacija tokova ⌂

9.17 Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama predstavljene su u Tabeli 9.1 kao neto nabavke svake kategorije finansijskih sredstava i neto izlo�enosti svake kategorije obaveza. To jest, predstavljena je jedino neto promena u vlasni�tvu jedne vrste imovine, ne bruto nabavke i bruto otuđenja kao �to je slučaj kod većine nefinansijskih sredstava (posebni iznosi za bruto nabavke i bruto otuđenja mogu naravno da se predstave ako osnovne računovodstvene evidencije to dozvole i ako je informacija značajna). Kada se ista vrsta finansijskog intrumenta čuva i kao finansijsko sredstvo i obaveza, transakcije finansijskim sredstvom se predstavljaju odvojeno od transakcija finansijskom obavezom,

F. Klasifikacija transakcija u finansijskoj aktivi i pasivi po vrstama finansijskog instrumenta i po pojmu rezidentnosti ⌂

9.20 Tabela 9.1 predstavlja klasifikaciju transakcija u finansijskoj aktivi i pasivi koja se bazira na vrsti finansijskog instrumenta uključenog u transakciju i na pojmu rezidentnosti jedinice koja je preuzela obavezu koju jedinica op�te dr�ave poseduje kao finansijsku aktivu, ili jedinice koja kao finansijskosredstvo poseduje obavezu preuzetu od strane op�te dr�avne jedinice. Jedinice koje su klasifikovane po mestu nisu uvek i jedinice koje su učestvovale u transakciji koja se bele�i. Na primer, op�ta dr�avna jedinica

142


Tabela 9.1: Neto nabavke finansijskih sredstava i neto nastale obaveze klasifikovane po finansijskom instrumentu i pojmu rezidentnosti ⌂

32 321 3212 3213 3214 3215 3216 3217 3218 322 3222 3223 3224 3225 3226 3227 3228 323


Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i druga imovina Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja

Strana Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i druga imovina Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja Monetarno zlato i specijalna prava vučenja

33 331 3312 3313 3314 3315 3316 3317 3318 332 3322 3323 3324 3325 3326 3327 3328

Obaveze Domaće

Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i druga imovina Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuće obaveze

Strane Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i druga imovina Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

mo�e da kupi finansijsko sredstvo na sekundarnom tr�i�tu od nerezidenta, ali je sredstvo prvobitno bilo izdato od rezidenta. U tim okolnostima, ovaj instrument bi bio prikazan kao domaći instrument iako je kupljen od nerezidenta.

9.21 Klasifikacije su često konzistentne sa klasifikacijama istih finansijskih sredstava i obaveza koje su kori�ćene u u Odeljku 7 (Tabela 7.3). Odeljak 7 takođe daje čitave definicije finansijske aktive ili pasive koje su uključene u svaku kategoriju, a te definicije se ovde ne ponavljaju. Delovi koji slede neposredno nakon ovog odeljka pru�aju smernicu koja se mo�e primeniti na transakcije koje mogu da utiču na sve ili većinu kategorija. Ostatak ovog dela pru�a smernicu samo za one transakcije za koje op�te smernice mo�da nisu dovoljne.

9.22 Obaveze iz nekoliko kategorija se smatraju dugom, kao �to je to definisano u Odeljku 7 (videti paragrafe 7.142 i 7.143). Pored uobičajenih transakcija kamate i glavnice u

pogledu dugovnih obaveza dr�avne jedinice mogu da preduzmu niz kompleksnih transakcija koje su povezane sa dugom, kao �to su preuzimanje duga drugih jedinica, vr�enje plaćanja u ime drugih jedinica, reprogramiranje duga, opro�taj duga, poni�tenjeduga i finansijski lizing. Specijalne karakteristike ovih vrsta transakcija opisane su u Dodataku 2.

9.23 Klasifikacija opisana u ovom odeljku ne obuhvata funkcionalne kategorije kao �to su direktne investicije, investicija portfolia, ili međunarodne rezerve.2 Međutim u odeljku 7 memorandumska stavka se brine za zalihe rezervnih sredstava i obaveza koje su povezane sa rezervom op�teg dr�avnog sektora.3

1. Monetarno zlato i specijalna prava vučenja (323)4

9.24 Transakcije u monetarnom zlatu su isključivo odgovornostmonetarne vlasti koja je obično centralna banka ili javno preduzeće. Ipak je moguće da jedinica sektora op�te dr�ave preuzme neke funkcije monetarne vlasti u kojima mo�e da ima transakcije u monetarnom zlatu ili specijalnim pravima vučenja. Transakcije u monetarnom zlatu ili specijalnim pravima vučenja ne mogu se klasifikovati po lokaciji jedinice koja ih izdaje jer one nisu obaveza nijedne jedinice. Finansijska sredstva se klasifikuju po lokaciji, transakcijama u monetarnom zlatu i specijalnim pravima vučenja i stavljaju se u posebnu kategoriju.

9.25 Do transakcija u monetarnom zlatu mo�e da dođe jedino između dve monetarne vlasti ili između monetarne vlasti i

2Za informacije o ovim kategorijama, pogledati paragraf 176ff iz Priručnika platnog bilansa, Međunarodni monetarni fond, 5. izdanje Va�ington 1993.godina) (International Monetary Fund, Balance of Payments Manual, 5th ed. (Washington, 1993). 3Ukoliko je to od va�nosti za neku analizu, mogu se uvesti druge klasifikacije. Na primer, transakcije finansijskim sredstvima i obavezama mogle bi se klasifikovati po preostalim rokovima dospeća. 4 Brojevi u umetnutim rečenicama, nakon svake klasifikacione kategorije su

GFS klasifikacione �ifre. Dodatak 4 čine sve klasifikacione �ifre koje su kori�ćene u Sistemu GFS.

143


međunarodne finansijske institucije. Ako monetarna vlast svojim posedima monetarnog zlata pribavljanjem doda ili tek iskopano zlato ili postojeće zlato koje je ponuđeno na privatnom tr�i�tu, onda se za zlato nabavljeno na taj način ka�e da je monetizovano. Ne bele�i se nikakva transakcija u finansijskim sredstvima. Umesto toga, nabavka se bele�i prvo kao transakcija nefinansijskim sredstvima, a potom se bele�i drugi ekonomski tok kako bi se zlato ponovo klasifikovalo kao monetarno zlato. Demonetizacija zlata se bele�i u skladu sa tim (videti Odeljak 10).

9.26 Specijalna prava vučenja poseduju samo monetarne vlasti zemalja članica MMF-a i jednog ograničenog broja ovla�ćenih međunarodnih finansijskih institucija. Trasakcije u specijalnim pravima vučenja de�avaju se kada zvanični vlasnik primeni svoje pravo da dobije devizna sredstva ili druga rezervna sredstva od članica MMF-a ili kada se specijalna prava vučenja prodaju, pozajme ili iskoriste za namirenje finansijskih obaveza.

2. Valuta i depoziti (3212, 3222, 3312, 3322)

9.27 Zbog toga �to su tr�i�ne cene domaće valute i depozita određene u nominalnim iznosima, neto nabavke domaće valute i depozita jednake su iznosu koji se dobije kada se od zaliha koje postoje na kraju svakog obračunskog perioda oduzmu zalihe koje su postojale na početku perioda korigovane za svaku valutu koja je izgubljena, ukradena ili uni�tena. Izračunavanje neto nabavke stranih valuta i depozita mora da uzme u obzir promene deviznog kursa.

9.28 Valuta se smatra obavezom jedinice koja je tu valutu izdala. Zbog toga, kada neka jedinica stavi u opticaj novu valutu bele�i se transakcija koja povećava njenu obavezu prema valuti. Obično je druga strana u povećanju obaveza povećanje finansijskih sredstava te jedinice, najverovatnije depozita.5

Transakcije u zlatu i komemorativnim novčićima koji ne cirkuli�u kao zakonski sredstvo tretiraju se kao transakcije nefinansijskim sredstvima pre nego kao valuta. Tro�ak proizvodnje nove valute jeste rashodna transakcija koja nije povezana sa transakcijama u valuti.

3. Hartije od vrednosti bez akcija (3213, 3223, 3313, 3323)

9.29 Većina transakcija u obveznicama i drugim vrstama hartija od vrednosti izuzev akcija pokriva se op�tim smernicama koje se unapred uspostavljaju. Eskontovane

5U Priručniku GFS iz 1986. godine, profiti centralne banke pri �tampanju novca tretirani su kao prihod.

obveznice mogu da zahtevaju posebnu pa�nju jer se razlika između cene emitovanja takve obveznice i njene cene na dan dospeća tretira kao kamata koja raste tokom roka va�enja obveznice. Za vlasnika obveznice, transakcija se mora izraditi u svakom obračunskom periodu koji bele�i prilive prihoda od kamate i njihovo reinvestiranja u kupovinu nove količine obveznica. Emitent obveznica bele�i prikupljanje rashoda po osnovu kamata i porast u obavezama za obveznice. Za hartije od vrednosti bez akcija, izdate uz premiju, razlika između cene pri emitovanju i cene na dan dospeća stvara se kao negativna kamata.

9.30 HOV koje su vezane za indeks cena na malo su instrumentiza koje su ili kamata ili glavnica povezane za indeks cena, cenu osnovnih namirnica ili za kursni indeks. Kada se vrednost osnovice ve�e indeksom onda kao i kod eskontovanih obveznica, svaki porast osnovice je transakcija koja oslikava plaćanje kamate koju vr�i emitent hartije od vrednosti i kupovinu dodatne količine hartije od vrednosti od strane vlasnika.6

4. Zajmovi (3214, 3224, 3314, 3324)

9.31 Uslovi ugovora o zajmu često zahtevaju periodična plaćanja koja će isplatiti sve rashode po osnovu kamate koji su narasli od prethodne periodične uplate i otplatiti jedan deo prvobitno pozajmljenog iznosa. Između isplata kamata se stalno prikuplja i dodaje na osnovicu. U praksi, periodična plaćanja se obično dele na dve transakcije, jednu koja je jednaka iznosu kamate koja se prikupila od prethodne isplate i drugu koja je isplata prvobitne osnovice.

9.32 Kada se roba preuzima pod finansijskim lizingom, smatra se da dolazi se promene vlasni�tva sa zajmodavca na zajmoprimaoca, iako zakonski roba koja je pod lizingom ostaje vlasni�tvo zajmodavoca. Ova de facto promena vlasni�tva finansira se izričitim stvaranjem zajma.

9.33 Ukoliko dr�avna jedinica koja poseduje ili ima kontrolu nad javnim preduzećem preuzme zajam koji je obaveza tog javnog preduzeća, mo�da ne bude bilo nikakavih materijalnih dokaza koji bi ukazali na to da li je preuzimanje duga bilo zami�ljeno kao kupovina kapitala ili prenos kapitala. U odsustu dokaza, preuzimanje zajma se tretira kao preuzimanje kapitala. Ukoliko se tretira kao prenos kapitala, onda će dr�avna jedinica

6Moguće je da zajmovi i drugi finansijski instrumenti budu vezni za indeksa cenana malo i ista transakcija bi se bele�ila.

144


koja poseduje akcije i ostali kapital bele�iti kao dobit u istom iznosu. Dodatak 2 detaljnije prikazuje manipilisanje poslovnim dugom.

9.34 Kao �to je opisano u Odeljku 7, ugovori o prodaji i konverzije u zlatu tretiraju se kao zajmovi bez promene vlasni�tva nad osnovnim sredstvima koja su zakonski prodata. Na sličan način kori�ćenje ugovora o ponovnoj prodaji ili o konverziji prema prvobitnim uslovima ugovora se tretiraju kao likvidacija zajma.

5. Akcije i ostali kapital (3215, 3225, 3315, 3325)

9.35 Tretiranje transakcija u akcijama kojima se javno trguje je jasno. Ipak se mogu se javiti problemi, poslovanjem u kvazi-korporacijama i javnim korporacijama.

9.36 Dodavanja sredstvima i drugim resursima kvazi-korporacijama, uključujući naturalne transfere u nefinansijskim sredstvima se tretiraju kao kupovine akcija i drugog kapitala od strane vlasnika kvazi-preduzeća. Slično tako, prilivi koje vlasnik ima od prihoda od prodaje svih vrsta imovine tog kvazi preduzeća, prenosi u naturi sa jednog kvazi-preduzeća i vlasnikova povlačenja akumuliranih neisplaćenih zarada tog kvazi-preduzeća se tretiraju kao prodaje akcija i drugog kapitalaod strane vlasnika. Redovni prenosi na kvazi-preduzeća kako bi se pokrili konstantni deficiti u poslovanju su subvencije, a redovna povlačenja iz prihoda kvazi-preduzeća je prihod od imovine.

9.37 Dr�avne jedinice mogu da preuzmu kapital javnog preduzeća ili kvazi-preduzeća kao posledicu zakonodavstava ili administrativne promene stvarajući preduzeće ili kvazi-preduzeće. U nekim slučajevima, ovaj događaj bi doveo do reklasifikacije postojeće aktive i pasive, �to se bele�i kao drugi ekonomski tok koji za rezultat ima dodavanje akcija i drugog kapitala. Avansna uplata sredstava da bi se stvorilo preduzeće bila bi transakcija koja prikazuje kupovinu kapitala.

9.38 Privatizacija je u su�tini prodaja upravljačkog kapitala u javnom preduzeću ili kvazi-preduzeću privatnim vlasnicima koju vr�i dr�avna jedinica. Takva prodaja tretira se kao transakcija u akcijama i drugom kapitalu. Ako javno preduzeće i kvazi-preduzeće proda ne�to svoje imovine i prenese deo ili sve prihode na svoju nezavisnu dr�avnu jedinicu onda će transakcija takođe biti prodaja akcija i drugog kapitala

od strane dr�avne jedinice. Brokerske provizije i ostali privatizacioni tro�kovi jesu transakcioni tro�kovi isto koliko i svi drugi tro�kovi prenosa vlasni�tva koje imaju veze sa kupovinom ili prodajom finansijskih sredstava.

9.39 Dr�avne jedinice takođe mogu da se privatizuju. Ukoliko imovina koja je prodata kao jednokratna transakcija čini kompletnu institucionalnu jedinicu, transakcija bi trebalo da se klasifikuje kao prodaja kapitala. Smatra se da je dr�ava pretvorila jedinicu u kvazi-korporaciju neposredno pre prodaje pomoću reklasifikacije sredstava, �to je drugi ekonomski tok. Ako imovina koja je prodata ne čini kompletnu institucionalnu jedinicu, onda bi transakcije trebalo da se klasifikuju kao prodaja pojedinačnih, nefinansijskih odnosno finansijskih sredstava.

6. Osiguranje tehničkih rezervi (3216, 3226, 3316, 3326) [GFS]7

9.40 Jedinice op�te dr�ave mogu da preuzmu obaveze za osiguranje tehničkih rezervi kao rukovodilaca ne�ivotnih sistema osiguranja i kako nesamostalnih penzijskih fondova tako i nefinansiranih penzijonih planova, a mogu da preuzmu osiguranje tehničkih rezervi kao finansijsko sredstvo u svom svojstvu vlasnika polisa ne�ivotnog osiguranja. Javne korporacije mogu da učestvuju u svim vrstama osiguravajućih delatnosti.8

9.41 Ukoliko jedinica dr�ave vodi penzioni plan, onda će imati transakcije u obavezama za osiguranje tehničkih rezervi. Socijalni doprinosi koji se dobijaju od zaposlenih, poslodavaca, ili drugih institucionalnih jedinica u ime pojedinaca ili domaćinstava koja imaju potra�ivanja prema jedinicama op�te dr�ave za buduća penzijska davanja povećaće obaveze jedinice za osiguranje tehničkih rezervi. Postojeća obaveza, koja je jednaka trenutnoj vrednosti budućih plaćanja pora�će tokom vremena zato �to će se buduća plaćanja smanjivati tokom manjeg broja perioda. Ovaj porast obaveza bele�i se kao transakcija u rezervama tehničkog osiguranja. Isplate penzionisanim licima ili licima koja oni izdr�avaju ili njihovim naslednicima u obliku periodičnih isplata ili pau�alnih suma umanjuju obavezu.

7[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime,a li drugačije obja�njenje u SNR-a iz 1993. godine. 8Pretpostavlja se da jedinice op�te dr�ave ne vode sisteme �ivotnog osiguranja i ne kupuju polise �ivotnog osiguranja. Tretiranje rezervi tehničkog osiguranja koje se stvaraju aktivnostima �ivotnog osiguranja javnih korporacija slično je samostalnim penzionim planovima, ali se oni ovde ne obrađuju posebno. Dodatak IV SNR-a iz 1993. godine opisuje tretman svih vrsta penzionih planova.

145


9.42 U su�tini, premije ne�ivotnog osiguranja se plaćaju pre perioda koji pokriva polisa. Sva takva plaćanja su transakcije koje povećavaju obavezu osiguravajuće jedinice i sredstava vlasnika polise za osiguranje tehničkih rezervi. Kako napreduje period pokriven polisom, osiguravajuća jedinica stalno zarađuje premiju, �to zahteva da transakcija smanji svoju obavezu i obavezu vlasnika polise za osiguranje tehničkih rezervi.

9.43 Kada osiguravajuća dru�tva za ne�ivotno osiguranje prihvate va�eća potra�ivanja, ona se pripisuju vremenu kada se nezgoda ili nesreća koja stvara potra�ivanje javila. U to vreme, transakcija se bele�i tako da povećava rezerve prema neplaćenim potra�ivanjima kao obavezu osiguravajuće jedinice i sredstvo korisnika. Ako će se plaćanje potra�ivanja odlo�iti za neki znatan vremenski period, ili će se sastojati od periodičnih isplata tokom nekoliko obračunskih perioda, onda će vrednost transakcije biti trenutna vrednost očekivanih isplata.

7. Finansijski derivati (3217, 3227, 3317, 3327)

9.44 Postoje dve �ire klase finansijskih derivata: terminski ugovori i ugovori o opciji. Na početku terminskog ugovora, takav ugovor ima vrednost nule i ne bele�i se nikakva transakcija. Terminski ugovori se obično realizuju isplatama gotovine ili provizije nekog drugog finansijskog instrumenta pre nego stvarnom podelom osnovne hartije od vrednosti. Svako takvo realizovanje ugovora plaćanjem se bele�i kao transakcija u finansijskim derivatima. Ukoliko se ugovor realizuje podelom osnovne hartije od vrednosti, onda se transakcija u osnovnoj hartiji od vrednosti bele�i po njenoj tr�i�noj vrednosti u vreme ispunjenja ugovora i svaka razlika između cene iz ugovora i tr�i�ne cene jeste transakcija u finansijskim derivatima. Terminskim ugovrima isto mo�e da se trguje pre ispunjenja u kom slučaju se bele�i transakcija finansijskim derivatima.

9.45 Kupac opcije plaća premiju prodavcu za prodavčevo obećanje da će prodati ili kupiti određeni iznos osnovnih hartija od vrednosti na zahtev kupca. Plaćanje premije je transakcija u finansijskim derivatima u kojoj kupac preuzima sredstva, a prodavac preuzima obavezu.

9.46 U zavisnosti od vrste ugovora, premije za opcije se mogu plaćati kada ugovor počne, kad se opcija primenjuje ili kada opcaj istekne. Vrednost transakcije na početku opcije je puna cena premije. Ukoliko se premija plaća posle kupovine

opcije, onda se smatra da se preuzimanje opcije finansira zajmom.

9.47 Mnogo ugovora o opciji se ispunjava gotovinskim isplatama pre nego podelom osnove imovine ili osnovnih namirnica na koje se ugovor odnosi. Svaka takva gotovinska isplata bele�i se kao transakcija u finansijkim derivatima. Ukoliko se opcija primenjuje i deli osnovna hartija od vrednosti, onda se preuzimanje ili prodaja osnovne imovine bele�i po tr�i�nj ceni u vreme ispunjenja ugovora, i svaka razlika između ovog iznosa i cene iz ugovora bele�i se kao transakcija u finansijskim derivatima. Ukoliko opcija istekne, a da se ne iskoristi, onda se transakcija bele�i tako da označi isticanje. Umesto toga, na drugom ekonomskom toku bele�i se tako da ukloni aktivu i pasivu sa bilansa stanja ugovornih strana.

9.48 Otplative mar�e koje se plaćaju u gotovini, bele�e se kao transakcije u depozitima pre nego transakcije u finansijskimderivatima. Otplative mar�e koje se plaćaju kao obezbeđenje nisu transakcije. Plaćanje neotplativih mar�i se obično bele�i kao smanjenje u aktivi i pasivi finansijskih derivata za dve ugovorne strane.

9.49 Svaka provizija koja se plaća brokerima ili drugim posrednicima za ugovaranje ugovora o finansijskim derivatima tretira se kao plaćanje usluge. Ipak u mnogim slučajevima transakcije finansijskim derivatima podrazumevaju implicitna naplaćivanja usluga i obično nije moguće proceniti elemenat usluge. U takvim slučajevima sva vrednost transakcije bi trebalo da se tretira kao transakcija u finansijskim derivatima.

8. Ostala tekuća primanja i obaveze (3218, 3228, 3318, 3328)

9.50 Transakcije u komercijalnim kreditima i avansima javljaju se kada se kredit produ�i direktno na kupce dobara i usluga. Ostale transakcije se javljaju kada se isplate avansi koji se plaćaju za nezavr�eni posao, kao �to su postepena plaćanja koja se izvr�e tokom izgradnje ili kada se isplate avansi za plaćanja unapred dobara i usluga.

9.51 Razna druga tekuća primanja/obaveze javljaju se u pogledu akumuliranih, ali nesiplaćenih poreza, dividendi, kupovina i prodaja hartija od vrednsoti, rente, zarada i plata, socijalnih doprinosa i sličnih transakcija. Narasla, ali neisplaćena kamata trebalo bi da se tretira kao dopunska količina osnovne imovine, ali se zna da prikupljanje kamate

146


na depozite i zajmove mora da sledi praksu dr�ave i da se klasifikuje kao tekuća primanja/obaveze.

G. Klasifikacija transakcija finansijskim sredstvima i obavezama po sektorima i pojmu rezidentnosti ⌂

9.52 Zarad potpunog razumevanja finansijskih tokova i uloge koju oni imaju u dr�avnim finansijama, često je va�no znati ne samo koje vrste obaveza jedinica op�te dr�ave koristi za finansiranje svojih aktivnosti, već i koji sektori obezbeđuju to finansiranje, pored toga je često neophodno analizirati finansijske tokove između podsektora op�te dr�ave. Tabela 9.2 predstavlja klasifikaciju transakcija

u finansijskoj aktivi i pasivi koja se zasniva na sektoru jedinice koja je preuzela obavezu koju poseduje jedinica op�te dr�eve kao finansijsko sredstvo ili na sektoru jedinice koja kao finansijsko sredstvo poseduje obavezu koja je preuzeta od strane jedinice op�te dr�ave.

9.53 Sastav sektora navedenih u Tabeli 9.2 opisan je u Odeljku 2. U SNR-u iz 1993. godine, termin �sektor" odnosi se na grupu stalno prisutnih jedinica. Sve nerezidentne jedinice odnosile su se zajednički na ostatak sveta i tretirane su kao pseudo-sektor. U Sistemu GFS, va�no je znati ne samo ukupan iznos finansiranja dobijenog od nerezidentnih jedinica, već i vrste nerezidentnih jedinica koje obezbeđuju finansiranje. U sistemu GFS, se zbog toga, klasifikacija "sektora" primenjuje na nerezidentne jedinice na isti način kao i na rezidentne jedince. Posebno se sve međunarodne organizacije tretiraju kao sektor u Tabeli 9.2.

Tabela 9.2: Neto nabavka finansijskih sredstava i neto nastale obaveze klasifikovane po sektoru druge strane učesnice u finansijskom instrumentu i po pojmu rezidentnosti ⌂

82 821 8211 8212 8213 8214 8215 8216

822 8221 8227 8228

8229 823

Finansijska aktiva Domaća

Op�ta dr�ava Centralna banka Ostala depozitna preduzeća Finansijska preduzeća n.n.d.m. Nefinansijska preduzeća Domaćinstva i neprofitne institucije koje pru�aju usluge domaćinstvima

Strana Op�ta dr�ava Međunarodne organizacije Finansijska preduzeća bez međunarodnih organizacija Ostali nerezidenti

Monetarno zlato i specijalna prava vučenja

83 831 8311 8312 8313 8314 8315 8316

832 8321 8327 8328

8329

Finansijska aktivaDomaća

Op�ta dr�ava Centralna banka Ostala depozitna preduzeća Finansijska preduzeća n.n.d.m. Nefinansijska preduzeća Domaćinstva i neprofitne institucije koje pru�aju usluge domaćinstvima

Strana Op�ta dr�ava Međunarodne organizacije Finansijska preduzeća bez međunarodnih organizacija Ostali nerezidenti

147

10. Ostali ekonomski tokovi ⌂

Ovaj odeljak opisuje tokove bez transakcija koje su zabele�ene u sistemu GFS-a. Dve glavne kategorije ovih ostalih ekonomskih tokova su dobiti od promene vrednosti hartija od vrednosti i druge promene u obimu sredstava.

A. Uvod ⌂

10.1 Ovaj odeljak opisuje privredne tokove bez transakcija koji su poznati pod imenom ostali ekonomski tokovi kojima se menja vrednost sredstava, obaveza i neto vrednosti. Većina ostalih ekonomskih tokova menja i vrednost imovine ili obaveza i iznos neto vrednosti pomoću istog ili suprotnog iznosa. Nekoliko ostalih ekonomskih tokova ne utiče na neto vrednost zato �to oni menjaju vrednost dva sredstva ili dve obaveze pomoću istog iznosa ali sa suprotnim znacima, ili menjaju jedno sredstvo i jednu obavezu pomoću istog iznosa.

10.2 Postoje dve osnovne kategorije ostalih ekonomskih tokova: dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti i promene u obimu sredstava.

� Dobit ili gubitak koji su rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti jesu promena u monetarnoj vrednosti sredstava ili obaveza koja je posledica promena u nivou i strukturi cena, pretpostavljajući da se sredstva ili obaveze nisu menjali kvalitativno ili kvantitativno. Dobiti i gubici od promene vrednosti hartije od vrednosti mogu da se primene na sva sredstva i obaveze i da u slučaju, sredstava i obaveza izra�enih u stranoj valuti uključe dobiti i gubitke koji su posledica promena kursa. 1 Zarad lak�eg izra�avanja termin �dobit od promene vrednosti hartija od vrednosti" koristiće sekao stenografska referenca za dobiti i gubitke.

1Dobitak ili gubitak koji su posledica promene vrednosti hartije od vrednosti

uvek utiču na neto vrednost. Reči �gubitak� i �dobitak� koriste se za u smislu pravca promene neto vrednosti. Tok koji povećava vrednost sredstava ili smanjuje vrednost obaveza povećaće neto vrednost i naziva se dobit koja je posledica promene vrednosti hartija od vrednosti. Tok koji smanjuje vrednost imovine ili povećava vrednost obaveza umanjiće neto vrednost i nazivaće se gubitak koji je posledica promene vrednostihartije od vrednosti. Reference koje se odnose na finansijska sredstva mogu se koristiti i za obaveze.

� Druga promena u obimu imovine jeste bilo koja promena u vrednosti aktive ili pasive koja nije posledica transakcije ili dobiti koja je rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti. Ostale promene u obimu aktive posledica su događaja koji menjaju kvalitet ili kvantitet postojeće aktive događaja koji dodaju nova sredstva na bilans stanja ili koji bri�u postojeća sredstva sa bilansa stanja i događaji koji zahtevaju reklasifikaciju postojećih sredstava.

10.3 Ostali ekonomski tokovi klasifikuju se po vrsti sredstava na koju se utiče. Klasifikacija sredstava i obaveza data u Odeljku 7 koristi se u ovu svrhu. Pored toga, drugi ekonomski tokovi mogu da se klasifikuju po vrstama događaja koji su prouzrokovali tok onoliko detaljno koliko je to potrebno za analizu koja je započeta. U Tabeli 10.1, ostali ekonomski tokovise klasifikuju ili kao dobiti koje su rezultat promena vrednosti hartija od vrednosti, ili kao druge promene u obimu sredstava, ali se vrste dobiti ili spcifične vrste drugih promena u obimu sredstava mogu uvesti kao pro�irenje tabele.

B. Dobiti koje su rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti ⌂

1. Dobiti od promena hartija od vrednosti u načelu

10.4 Dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti posledica su promena u ceni i mogu da se akumuliraju na svim sredstvima koja su bilo koliko u nečijem posedu tokom obračunskog perioda. Nema veze da li je sredstvo u posedu čitav period, da li je pripojeno tokom perioda i zadr�ano do kraja perioda, da li je posedovano na početku perioda i potom otuđeno tokom perioda ili je pripojeno i otuđeno u okviru istog perioda. U svakom slučaju, dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti je moguća i mora se zabele�iti za kompletnu razliku između početnog i zavr�nog bilansa stanja kako bi se pravilno objasnila.

10.5 Dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti ponekada se opisuju kao kapitalne dobiti. Termin dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti je bolji zato �to

148

Ostali ekonomski tokovi

nagla�ava činjenice da se dobit akumulira čisto kao rezultat aktive i pasive koja se poseduje tokom vremena i taj period se podjednako primenjuje na sve vrste aktiva i pasive2

10.6 Dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti mogu biti realizovane i nerealizovane. Smatra se da je dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti realizovana kada je predmetno sredstvo prodato, isplaćeno, iskori�ćeno ili na neki drugi način otuđeno. Nerealizovano je kada se sredstvo jo� uvekposeduje. Pored toga, realizovana dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti obično se shvata kao dobit koja je dobijana tokom čitavog perioda u kome se sredstvo poseduje, ali se dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti utvrđuje za tačno utvrđen obračunski period.

10.7 Dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti ne uključuju promenu u vrednosti sredstava koja je posledica promene u kvantitetu i kvalitetu sredstava. Posebno:

� Pad vrednosti osnovnih sredstava usled fizičkog propadanja, uobičajene brzine zastarevanja i uobičajene vanredne �tete bele�i se kao potro�nja osnovnog kapitala, a ne kao gubitak koji je posledica promene vrednostihartija od vrednosti.

� Vrednost menica i obveznica koje se izdaju diskontovane mo�e porgresivno da poraste pre isplate zbog narasle kamate. Rast tr�i�ne vrednosti menice ili obveznice zbog porasta tr�i�ne vrednosti menice ili obveznice usled narasle kamate bele�i se kao transakcija u sredstvima i nije dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti.

10.8 Precizno obračunavanje dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti zahteva vođenje evidencije svih pojedinačnih transakcija i drugih promena u obimu aktive plus cenu svakog sredstva u momentu početnog i zavr�nog bilansa stanja, svake transakcije i svake druge promene u obimu sredstva. U praksi, malo je verovatno da će svi neophodni podaci biti dostupni i moraju se koristiti druge tehnike procene koje koriste manje informacija.

10.9 Drugi metod koji se obično koristi zasniva se na identitetu koji zavr�ni bilans stanja procenjuje, jer kategorija sredstava mora biti jednaka vrednosti početnog bilansa stanja plus neto vrednost transakcija, ostale promene u obimu sredstava i dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti koje utiču na tu kategoriju sredstava. Ukoliko su informacije koje su dostupne na bilansima stanja, transakcijama i drugim promenama obima sredstava kompletne i precizne, onda se neto vrednost dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti mogu izračunati kao preostala vrednost koja je potrebna da bi se kompletirao identitet. Ipak ova formulacija ne bi trebalo da bude 2"Revaluacija" se takoće koristi u SNR-a iz 1993.godine sa istim značenjem kao i dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti."Dobit od promene vrednosti hartije od vrednosti" koristi se isključivo u ovom priručniku.

Tabela 10.1: Klasifikacija ostalih ekonomskih tokova ⌂


Zgrade i objekti Prebivali�ta Nerezidencijalne zgrade Drugi objekti

Ma�ine i oprema Oprema za transport Ostale ma�ine i oprema


Zalihe Strate�ke akcije Ostale zalihe

Matreijali i zalihe Nezavr�ena prozvodnja Zavr�ena roba Roba za preprodaju [GFS]


Zemlji�te Podzemna sredstva Ostala sredstva nastala prirodnim putem Nematerijalna neproizvedna sredstva


Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja

Strana Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati

Ostala tečuća primanja Monetarno zlato i SPV

Obaveze Domaće

Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital

(samo javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obeveze

Strane Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i ostali kapital

(samo javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

Promena u neto vrednosti koja potiče iz drugih privrednih kretanja

Dobiti od promene HOV 41 411 4111 41111 41112 41113 4112 41121 41122 4113 41131 41132 412 4121 4122 41221 41222 41223 41224 413 414 4141 4142 4143 4144 42 421 4212 4213 4214 4215 4216 4217 4218 422 4222 4223 4224 4225 4226 4227 4228 423 43 431 4312 4313 4314

4315 4316 4317 4318 432 4322 4323 4324 4325 4326 4327 4328 4

Druge promene u obimu sredstava

51 511 5111 51111 51112 51113 5112 51121 51122 5113 51131 51132 512 5121 5122 51221 51222 51223 51224 513 514 5141 5142 5143 5144 52 521 5212 5213 5214 5215 5216 5217 5218 522 5222 5223 5224 5225 5226 5227 5228 523 53 531 5312 5313 5314

5315 5316 5317 5318 532 5322 5323 5324 5325 5326 5327 5328 5

Priručnik iz dr�avne finansijske statistike iz 2001. godine

tumačena na taj način na koji će ukazivati da je vrednost dobiti od promene vrednosti hartije od vrednosti rezidualna stavka.

10.10 Zbog određenih analiza bi moglo biti po�eljno da se ukupna vrednost dobiti od promene vrednosti HOV koje se akumuliraju u jednoj kategoriji imovine podeli na neutralnu i stvarnu kapitalnu dobit. Neutralna dobit od promene vrednosti HOV je vrednost dobiti od promene vrednosti HOV koja bi se akumulirala kada bi se cena sredstava promenila u istom odnosu kao i nivo op�tih cena. To je vrednost koja treba da očuva stvarnu vrednost sredstava. Stvarna dobit od promene vrednosti HOV se defini�e kao vrednost koja se akumulira na sredstvima kao posledica promene cena robe i usluga u načelu. Povećanje relativne cene sredstava dovodi do pozitivne dobiti od promene vrednosti HOV, a smanjenje relativne cene sredstava dovodi do negativne dobiti od promene vrednosti HOV.3

10.11 Ukratko dobiti i gubici od promene vrednosti HOV javljaju se stalno zato �to se cene stalno menjaju. Praktično gledano, dobit koja je rezulatat promene vrednosti HOV za čitav obračunski period obično se procenjuje na kraju tog perioda.

2. Dobit od promene vrednosti HOV za određene vrste sredstava

a. Finansijska sredstva sa fiksnim monetarnim vrednostima

10.12 Nemaju sva sredstva tr�i�nu vrednost u uobičajenom smislu termina "cena". Monetarne vrednosti nekih sredstava označenih u domaćoj valuti (uključujući monete, depozite, većinu zajmova, avanse i komercijalne kredite) ostaje konstantna tokom vremena zato �to je cena takvih sredstava uvek jedinstvena. Zbog toga su dobiti od promene vrednosti HOV na ovim sredstvima uvek nula. Sredstva izra�ena u stranoj valuti mogu da menjaju vrednost zbog promena kursa.

b. Obveznice i menice

10.13 Kada se obveznice i menice, posebno obveznice emitovane uz diskont i koje ne donose kamatu i obveznice bez kupona izdaju diskontovane, onda će u nedostatku drugih promena cena postepeno rasti tokom roka trajanja obveznice dok ne dođe do svoje vrednosti iznosa koji se isplaćuje po dospeću. Ovo povećanje cene nije dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV. Umesto toga smatra se da je du�nik platio kamatu koju je poverilac reinvestirao kao dodatnu količinu obveznica ili menica. Isti tretman se primenjuje i na obveznice izdate sa premijom.

3Informacije o računanju i tumačenju neutralnih i stvarnih dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOVnalaze se u Odeljku XII SNR-a iz 1993.godine.

10.14 Vrednosti obveznica i menica se međutim mogu menjatikada se kamatne stope na tr�i�tu menjaju. Uz izuzetak hartija odvrednosti koje su vezane za indeks cena na malo, promene u vrednosti obveznica i menica koje se mogu pripisati promenama kamatnih stopa na tr�i�tu su dobit koja je rezulatat promene vrednosti HOV. Porast kamatnih stopa prouzrokuje pad vrednosti obveznica i menica �to je dobit koja je rezulatat promene vrednosti HOV za du�nika i gubitak koji je rezulatat promene vrednosti HOV za poverioca, a obrnuto va�i kada dođe do pada kamatnih stopa.

10.15 Hartije od vrednosti koje su vezane za indeks cena na malo su one kod kojih je kamata odnosno otplata glavnice povezane indeksom sa promenom cena. 4 Sve promene u obimu hartija od vrednosti koje potiču od ineksikacije tretiraju se kao ulog koji je reinvestiran u dodatnu količinu hartija od vrednosti, prilično slično hartijama od vrednosti emitovanim diskontovano.

c. Akcije i drugi kapital (4215, 4225) 5

10.16 Jedinice op�te dr�ave mogu da poseduju ceo kapital ili javnu korporaciju ili kvazi-korporaciju ili jedan njen deo. Kao i kod drugih sredstava, promena u monetarnoj vrednosti ovih finansijskih sredstava koja proističe iz promena cena jeste dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.17 Kao �to je pomenuto u paragrafima 5.85 do 5.89 Odeljka 5, dividende i vučenja prihoda iz kvazi-korporacija su raspodele profita od strane preduzeća i kvazi-korporacija. Takve raspodele takođe umanjuju neto vrednost preduzeća i kvazi-preduzeća, tako i vrednost akcija i drugog kapitala koji su u posedu vlasnika. Ove promene u vrednosti akcija i drugih sredstava tretiraju se kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.18 Kao �to je i napomenuto u fusnoti 9 Odeljka 5, reinvestirane zarade na direktnim stranim ulaganjima tretiraju se kao vrsta prihoda na imovinu u SNR-u iz 1993.godine ali ne i u sistemu GFS-a. Zbog toga se porast u vrednosti kapitala preduzeća za direktna strana ulaganja koja su posledica porasta neraspoređene dobiti u sistemu GFS-a obračunava kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV na isti način kao �to se obračunava za posede kapitala. U SNR-a iz 1993. godine, se obračunava kao transakcija koja prikazuje preuzimanje dodatnih akcija i kapitala.

10.19 Ako se akcijama javnog preduzeća javno trguje, onda se dobit koja je rezulatat promene vrednosti HOV dr�avne jedinice koja poseduje akcije određuje na osnovu tr�i�ne vrednost svake akcije. Kvazi-preduzeća međutim ne emituju akcije, tako da

4Ovaj tretman hartija od vrednosti koje su vezane za indeks cena na malo isto se primenjuje na depozite i zajmove. 5Brojevi u umetnutim rečenicama posle svake klasifikacione kategorije su klasifikacioni kodovi GFS sistema. Dodatak 4 daje sve klasifikacione kodove koji se koriste u Sistemu GFS. 150


mo�e biti tr�i�ne cene. Pored toga, akcijama javnih korporacija mo�e i da se ne trguje, najče�će zato �to jedinica op�te dr�ave koja koja ima kontrolni interes poseduje sve akcije. U ovim slučajevima, ukupna vrednost akcija ili implicitni kapital preduzeća ili kvazi-preduzeća jednak je ukupnoj vrednosti njihove imovine umanjenoj za ukupnu vrednost obaveza izuzev akcija i drugog kapitala. Zbog toga je dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV jednaka promeni u ukupnoj vrednosti ovog obima kapitala uzimajući u obzir dodavanja kapitala i povlačenja kapitala do kojih je mo�da do�lo.

d. Rezerve tehničkog kapitala [GFS] 6 (4216, 4226)

10.20 Obaveze za osiguranje tehničkih rezervi obuhvataju obaveze za buduće isplate penzija i drugih penzionih davanja penzionih planova u kome su davanja definisana. Vrednost ovih obaveza se mo�e menjati iz nekoliko razloga, od kojih je jedan prola�enje vremena. Obaveza se obračunava kao trenutna vrednost budućih davanja i ona će se povećavati u svakom periodu zato �to postoji jedan kraći period kada će biti diskontovana. U sistemu GFS-a ovo povećanje se tretira kao imovinski tro�ak. U SNR-a iz 1993. godine, povećanje se tretira kao imovinski tro�ak samo u onoj meri u kojoj i dobijeni prihod od imovine koji se dobija od investiranja sredstava samostalnog ili nesamostalnog penzijskog fonda. Preostalo povećanje se tretira kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.21 U sistemu GFS-a dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV se bele�i u odnosu na obaveze prema penzijskom planu sa definisanim penzijskim davanjima kada postoji promena u vrednosti obaveze usled promene kamatne stope kori�ćene za diskontovanje budućih penzija. Obaveza bi trebalo da se ponovo razmotri periodično i da se ponovo proceni jer je to neophodno za promene tr�i�nih kamatnih stopa. Dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV se bele�i u odnosu na obavezu prema penzionom planu sa definisanim doprinosima kad god se dobit koja je rezultat promena vrednostiHOV bele�i u odnosu na sredstva fonda.

e. Finansijska sredstva izra�ena u stranim valutama

10.22 Vrednost finansijskih sredstava izra�enih u stranoj valuti jeste trenutna vrednost u stranoj valuti konvertovana u domaću valutu po trenutno va�ećem kursu. Dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV se stoga javljaju ne samo zbog toga �to se cena imovine u stranoj valuti menja, već i zato �to se kurs menja.

6[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime, ali da je različito obrađena u SNR-a

iz 1993. godine.

f. Osnovna sredstva (411)

10.23 Procena dobiti koja je rezultat promene vrednosti HOV na osnovnim sredstvima komplikuje činjenica da se vrednost osnovnih sredstava menja kao posledica potro�nje osnovnog kapitala, kao i promene cena. Potro�nja osnovnog kapitala se ipak procenjuje u pogledu prosečnih cena koje preovlađuju tokom obračunskog perioda. Tako je procenjivanje promene cene datih osnovnih sredstava određene starosti i uslova kritičnaza procenu kako potro�nje osnovnog kapitala tako i dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.24 Kada se nova sredstva iste vrste vi�e ne proizvode, procena postojećih sredstava mo�e da pokrene te�ke konceptualne i praktične probleme. Ako se u �irem smislu slične vrste sredstava jo� uvek proizvode bilo bi razumno pretpostaviti da bi se cene postojećih sredstava kretale u istom smeru kao i cene novih sredstava kada bi se ta sredstva jo� uvek proizvodila. Takva pretpostavka se ipak dovodi u pitanje, kada se karakteristike novih sredstava tehnolo�kim razvojem puno poprave.

g. Zalihe (412)

10.25 Procena dobiti koja je rezultat promene vrednosti HOV na zalihama mo�e biti prolematična usled nedostatka podataka o transakcijama i drugim promenama u obimu sredstava:

� Mnoge transakcije u zalihama su interne transakcije i cena koja preovlađuje u momentu kada su se one javile mo�da nije adekvatno evidentirana.

� Povlačenja sa zaliha obuhvataju naknadu za periodične tro�kove koji su deo uobičajenih poslovanja proizvođačkog procesa.

� Ostale promene u obimu sredstava često se sastoje od robe uni�tene prirodnim katastrofama, velikim po�arima i drugim vanrednim događajima. Procena cena i količina uključnh u ove događaje mo�e biti te�ka.

10.26 Ako evidencije koje su potrebne za procenu promena na zalihama nisu dostupne, biće neophodno da se procene dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV koje koriste pretpostavke o vremenu dodavanja u zalihe i povlačenja sa zaliha i pretpostavku cena koje su u tom vremenu preovlađivale. Visoke stope inflacije komplikuje procenu vrednosti promena na zalihama, ali takođe i povećavaju va�nost pravljenja preciznih procena.

151


h. Nefinansijska sredstva otuđena tokom obračunskog perioda

10.27 Kada se nefinansijska sredstva otuđe u transakciji, vrednost tranakcije jeste vrednost razmene sredstava umanjena za sve tro�kove prenosa vlasni�tva koje je napravila jedinica koja je sredstva otuđila. Na primer, kada jedinica op�te dr�ave proda zgradu, ona mo�e da preuzme tro�kove provizije ako anga�uje agenta za nekretnine da joj pomogne da nađe kupca. Vrednost otuđenja bi onda bila prodajna cena zgrade umanjena za proviziju koja je plaćena. Bilans stanja imovine neposredno pre otuđenja ipak je bio prodajna cena plus svi tro�kovi prenosa vlasni�tva koji su morali da se nakupe kako bi se imovina preuzela u tom momentu i u obliku u kom postoji. Razlika između vrednosti bilansa stanja i prodajne cene jeste zbir dve vrste tro�kova prenosa vlasni�tva. Da bi se premostila razlika, mora se zabele�iti gubitak koji je rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti u istom iznosu.

C. Ostale promene u obimu sredstava ⌂

10.28 Ostale promene u obimu sredstava pokrivaju �irok spektar događaja. Zarad opisa, ovi događaji su podeljeni u tri grupe. Prva grupa se sastoji od događaja koji uključuju priznavanje i nepriznavanje postojećih celina ili ekonomskih sredstava. Druga grupa se sastoji od svih drugih promena u količini ili kvalitetu postojećih sredstava. Treća grupa se sastoji od promena u klasifikaciji sredstava.

10.29 Mnoge druge promene u obimu javljaju se u određenim momentima i trebalo bi da se bele�e kada se događaji dese. Neke druge promene u obimu javljaju se stalno ili u čestim intervalima, kao �to su propadanje podzemnih sredstava ekolo�kih �teta na imovini ili isticanja patenta. Ove promene bi trebalo da se bele�e na isti način kao dobit koj je rezultat promene vrednosti HOV.

1. Priznavanje i nepriznavanje ekonomskih sredstava

10.30 Da bi neka celina bila ekonomsko sredstvo, vlasnička prava nad tom celinom moraju se koristiti i moraju biti u mogućnosti da obezbeđuju ekonomske koristi. Ukoliko neka celina za koju se zna da postoji ali nije klasifikovana kao ekonomsko sredstvo, postane ekonomsko sredstvo usled promene relevantnih cena, tehnologije ili nečeg drugog, onda se bele�i promena obima kako bi se priznala vrednost imovine i

dodala na bilans stanja. U suprotnom će mo�da morati ekonomsko sredstvo da se ukloni sa bilansa stanja jer vi�e nije umogućnosti da obezbeđuje ekonomske koristi jer vlasnik vi�e nije voljan ili sposoban da koristi vlasnička prava nad imovinom.

10.31 U nekoliko situacija se javlja potreba da se neproizvedena sredstva nastala prirodnim putem priznaju. Na primer:

� Naslage podzemnih ruda mogu postati ekonomski opravdane za eksploatisanje kao posledica tehnolo�kog napretka ili relativnih promena cena.

� Op�ti ekonomski razvoj u okolnim oblastima mo�e da transformi�e zemlji�te iz divljeg ili zapu�tenog u stanje u kom se vlasnička prava mogu primenjivati i u kom se zemlja mo�e staviti u ekonomsko isplativu upotrebu.

� Lak�i pristup ili promene u cenama mogu da dovedu do obimne seče građe, komercijalnog ribolova ili da učine mogućom preusmeravanje nadzemne vode �to bi svrstalo �umu, ribnjak ili vodeni bazen u imovinu.

10.32 Problem mo�e da predstavlja utvrđivanje tačnog momenta u kom prirodna sredstva treba da se dodaju u bilans stanja, vrednost koja bi trebalo da se pripi�e u tom momentu, ili oboje. Često se prva značajna komercijaln eksploatacija ili potpisivanje ugovora koji dozoljava komercijalnu eksploataciju koristi da bi se utvrdilo vreme bele�enja.

10.33 Mogu da postoje i proizvedene celine koje nisu zabele�ene na bilansu stanja. Na primer:

� Nabavka trajne robe mo�e biti evidentirana kao rashod zbog malog tro�ka, ali mo�da je njena vrednost od tada toliko porasla da bi trebalo da se klasifikuje kao osnovno sredstvo ili dragocenost. Ova vrsta ostalih promena obima obično se javlja sa antikvitetima, umetničkim objektima, nakitom i sličnim stvarima.

� Objekat ili zemlji�te mo�e da dobije ekonomsku vrednost zato �to mu je pripisan posebni arheolo�ki, istorijski ili kulturni značaj i označen je kao istorijski spomenik. Mo�da nije jo� na bilansu stanja jer je njegovo preuzimanje prethodilo obračunu ili je njegova prvobitna vrednost otpisana kroz potro�nju osnovnog kapitala.

10.34 U suprotnom, ekonomska sredstva koja vi�e nemaju ekonomsku vrednost usled promene tehnologije, relevantnih cena ili nekog drugog događaja moraju se skloniti sa bilansa

152


stanja. Na primer, komercijalna eksploatacija rezervi ruda, zemlje, �uma, ribnjaka, vodenih bazena i drugih prirodnih sredstava mo�e postati neodr�iva, ili proizvodnja objekata sa dugim periodima izgradnje mogu prestati da budu ekonomski isplativa pre nego �to se zavr�e ili stave u upotrebu. Ako je tako, onda bi se bele�ila negativna ostala promena obima kako bi se uklonila sredstva sa bilansa stanja.

10.35 Većina nematerijalnih, neproizvedenih sredstava se stvara pravnim ili računovodstvenim radnjama. Ove radnje često prepoznaju postojeće sredstvo kao ekonomsko sredstvo.

� Kada dr�ava za�titi patent za određeni izum, vrednost izuma se uzima kao ekonomsko sredstvo.

� Kada se proizvodna jedinica proda po ceni koja je veća od neto vrednosti pri čemu neto vrednost obuhvata vrednost akcija i druge imovine u slučaju javnih korporacija, onda je vi�ak kupovne cene nad neto vredno�ću ekonomsko sredstvo poznato kao kupljena reputacija. Ona mo�e da predstavlja mnoge vrste sredstava koje se posebno ne priznaju kao ekonomsko sredstvo, kao �to su za�titni znaci, ve�tine vi�eg menad�menta ili nepatentirani izumi. Kupljena reputacija bi se priznala kroz ostale promene obima tako da bi revidirana neto vrednost bila apsolutno jednaka kupovnoj ceni. Reputacija bi se potom odmah prodala zajedno sa drugim prihodima i rashodima proizvodne jedinice.

� Ugovor koji je obavezujući dogovor za obezbeđivanje neke ekonomske koristi mo�e da promeni vrednost usled promena cena ili drugih događaja.

10.36 U pogledu finansijskih sredstava poverilac mo�e da odredi da se finansijsko potra�ivanje ne mo�e vi�e prikupljati zbog bankrota du�nika ili drugih faktora. Ako je tako, poverilac bi trebalo da ukloni potra�ivanje sa svog bilansa stanja pomoću ostale promene obima.7

2. Ostale promene u količini i kvalitetu sredstava

10.37 Promene u količini i kvalitetu sredstava bez transakcija ili usled priznavanja ili nepriznavanja sredstava mogu da potiču od nekoliko vrsta događaja. Neki od ovih događaja mogu da promene količinu postojećih ekonomskih sredstava. Ostali 7Kao �to je opisano u Dodataku 2, smanjenje u finansijskom potra�ivanju na osnovu zajedničkog dogovora između poverioca i du�nika jeste transakcija finansijskim sredstvima pre nego ostali ekonomski tok.

događaji dodaju ili uklanjaju sredstva koja je jedna jedinica otkrila, stvorila, otkazala, uni�tila ili prisvojila od druge. Na kraju, neki događaji menjaju kvalitet postojećih ekonomskih sredstava.

a. Promene u količini postojećih ekonomskih sredstava

10.38 Katastrofalni gubitak jeste delimično ili totalno uni�tenje sredstava, �to je posledica obimnog, izdvojenog i prepoznatljivog događaja, kao �to je veliki zemljotres, vulkanska erupcija, uragan ili veliko prosipanje otrova. Ostala promena obima bele�i se kao smanjenje ili eliminacija vrednosti bilo koje imovine koja je uni�tena ili o�tećena.

10.39 Iako su proizvedena sredstva najpogodniji kandidati za o�tećenja ili uni�tenja usled gubitaka izazvanih katastrofama, neproizvedena sredstva i finansijska sredstva takođe su predmet o�tećenja i uni�tenja. Na primer, tu bi spala velika smanjenja vrednosti zemlje i drugih prirodnih sredstava koja prouzrokuju neuobičajene poplave ili �tete koje nanosi vetar kao i vanredna uni�tenja valute ili hartija od vrednosti koje glase na donosioca koje izazivaju prirodne katastrofe ili neuobičajeni politički događaji.

10.40 Mnoga materijalna neproizvedena sredstva kao �to su �ume i ribnjaci će nezavisno porasti u obimu. Iako su ovi resursi ekonomska sredstva, rast ove vrste nije pod direktnom kontrolom, odgovorno�ću i upravom jedince. Zbog toga se porast u vrednosti sredstava tretira kao ostala promene obima pre nego kao rezultat proizvodne aktivnosti.

10.41 Propadanje je ostala promena obima koja priznaje smanjenje u obimu podzemnih sredstava, prirodnih �uma, ribnjaka u otvorenim morima, vodenih resursa i drugih neuzgajanih biolo�kih resursa koji su rezultat fizičkih nestajanja, �etvi, iskrčivanja �uma ili drugih kori�ćenja sredstava.

10.42 Nematerijalna neproizvedena sredstva obično imaju ograničen rok trajanja. Na primer, za�tita patenta nekog izuma obično prestaje nakon određenog broja godina ili vrednost izuma mo�e opasti usled pojave novijih izuma. Slično tome, ugovor obično itiče nekon određenog perioda. Amortizacija nematerijalnih, neproizvedenih sredstava meri ova smanjenja u vrednosti i bele�i ih kao ostale promene obima.

10.43 U penzionim planovima u kojima su definisana penzijskadavanja nivo davanja obećanih radnicima koji u njemu učestvuju određen je formulom koja se obično zasniva na du�ini radnog sta�a učesnika i plati. Promena u obavezi

153


penzionog plana koja je posledica promene u penzijskoj strukturi tretira se kao ostala promena obima jer se pretpostavljada je to jednostrana promena koju je izvr�io poslodavac pre nego prenos kapitala koji je ispregovaran zajedničkim dogovorom.

10.44 Potro�nja osnovnog kapitala obuhvata izdvajanje za uobičajeni, očekivani iznos �tete, a promene u zalihama obuhvataju izdvajanje za uobičajene stope smanjenja. �teta na ovoj imovini koja se razlikuje od iznosa pokrivenog ovim izdvajanjima, a koja nije katastrofalni gubitak smatra se nepredviđenom �tetom i tretira se kao ostale promene obima. Na primer, značajni gubici zaliha usled po�ara, pljačke ili navale insekata i �tetočina na zalihe �itarica su ovde uključene. Korekcija za nepredviđenu �tetu bi moglo biti povećanje u sredstvima, ako je stvarna �teta manja od iznosa koji je pokriven izdvajanjima.

b. Stvaranje, otkrivanje, otkazivanje ili preuzimanje ekonomskih sredstava

10.45 Jedinica dr�ave mo�e da stvori ekonomska sredstva kori�ćenjem vlasničkih prava nad prirodno nastalim sredstvima, kao �to su elektromagnetski spektrum ili ribnjaci u ekskluzivnim ekonomskim zonama. Kada to uradi, sredstva se upisuju u bilans stanja kao ostale promene obima.

10.46 Obično je količina zemlji�ta određena. Ipak, u nekim slučajevima zemlja se mo�e stvoriti odvajanjem od mora, pravljenjem bedema i drugih morskih prepreka. Takvo stvaranjese priznaje kao ostale promene obima.

10.47 Nove dodele specijalnih prava vučenja i otkazivanja postojećih, tretiraju se kao promene u finansijskim sredstvima koje su posledice drugih promena obima. U većini slučajeva, specijalna prava vučenja dodeljuju se bankama, ali ona se mogu bele�iti na bilans stanja dr�avne jedinice onda kada ona preuzme neku od funkcija monetarne vlasti.

10.48 Premda ukupna vrednost podzemnih resursa ne raste, jedino otkriveni resursi mogu da se bele�e kao sredstva. Tako, otkriće novih naslaga čija je eksploatacija ekonomski opravdana, a do kojih se do�lo ili sistemskim istra�ivanjima ili slučajno, se bele�i kao ostale promene obima.

10.49 Dr�avne jedinice mogu da prisvoje sredstva drugih institucionalnih jedinica bez pune nadoknade zbog toga �to nisu uspeli da plate poreze, kazne ili slične da�bine.

Takva prisvajanja sredstava, legalna ili nelegalna, nisu prenosi kapitala zato �to se oni ne de�avaju zajedničkim dogovorom jedinica koje u tome učestvuju. Vi�ak vrednosti prisvojene imovine u odnosu na vrednost svake plaćene nadoknade bele�i se kao ostale promene obima. Isključenja ili ponovna zaposedanja sredstava od strane poverilaca su transakcije zato �to sporazumni dogovor između du�nika i poverioca i omogućava ovaj tok događaja.

c. Promene u kvalitetu postojećih ekonomskih sredstava

10.50 U načelu se razlike u kvalitetu tretiraju kao razlike u obimu zato �to različiti kvaliteti odslikavaju različite upotrebne vrednosti. Takve promene mogu da se jave zbog promene u dozvoljenoj upotrebi sredstava, prirodnih �teta, nepredviđene zastarelosti ili kada osnovna sredstva traju du�e nego �to se očekuje. Razlika između promene kvaliteta i promene cene je stvar stepena, i mo�da nije uvek jasno da li je najprikladnija druga promena obima ili dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.51 Promena u dozvoljenoj ili označenoj upotrebi imovine mo�e da predstavlja različiti kvalitet imovine. Na primer, promena upotrebe zemlji�ta, kao �to je promena sa obradivog zemlji�ta na zemlji�te pokriveno objektima, mo�e da uveća ili umanji vrednost tog zemlji�ta, posebno ako je takva promena rezultat promene zonske klasifikacije ili nekog drugog zakonskog postupka. Druga promena obima ove vrste bele�ila bi se zajedno sa reklasifikacijom, kao �to je to obja�njeno u sledećim delu. Porast vrednosti postojećeg objekta ili zemlji�ta koji je označen kao istorijski spomenik zbog svog specijalnog arheolo�kog, istorijskog ili kulturnog značaja takođe bi se tretirala kao promena kvaliteta.

10.52 Kvalitet neproizvedenih sredstava kao �to su zemlji�te, vodeni resursi, biljni i �ivotinjski svet mogu biti degradirani ekonomskom aktivno�ću. Uobičajene �tete prouzrokuju erozija zemlje koja nastaje usled iskrčivanja �uma ili nepravilnom primenom poljoprivrede, a �tetni uticaji na ribnjake i vodene resurse prozrokovani su kiselim ki�ama ili prevelikom dohranom poljoprivrednim otpadom. Druga vrsta �tete kvalitetu jeste nepredviđena prirodna degradacija osnovnih sredstava usled uticaja koje imaju kiselost vazduha i ki�a na povr�ine objekata ili na �koljke vozila.

10.53 Pobolj�ana tehnologija koja je obuhvaćena novim modelima osnovnih sredstava ili novim proizvodnim procesima mo�e da prouzrokuje zastarelost onom brzinom koja prevazilazi iznos uračunat u potro�nju osnovnog kapitala. Smanjenja vrednosti osnovnog kapitala iz ovog razloga, bele�e se kao

154


ostale promene obima. Za razliku od toga, osnovna sredstva mogu da traju du�e nego �to se očekuje. Kad se odredi produ�eni rok trajanja, druga promena obima se koristi da bi se zabele�io veći kvalitet sredstava.

3. Promene u klasifikaciji

10.54 Sastav sredstava sektora op�te dr�ave mo�e se menjati zato �to je do�lo do reklasifikacije čitave institucionalne jedinice ili jedne grupe sredstava i obaveza. Reklasifikacija ponovo sortira sredstva i obaveze bez promene neto vrednosti jedinice ili sektora koji su uključeni.

Promene u sektorskoj klasifikaciji i strukturi

10.55 Čitava jedinica se mo�e reklasifikovati sa sektora op�te dr�ave na drugi sektor bez promene vlasni�tva ili kontrole, obično zato �to jedinica ili počinje ili prestaje da prodaje svoje proizvode po ekonomski opravdanim cenama. Kada se jedinica reklasifikuje iz sektora op�te dr�ave, sva sredstva i obaveze te jedinice se uklanjaju iz sektora op�te dr�ave i neto vrednost ovih sredstava i obaveza se zamenjuje finansijskim sredstvima, akcijama i drugim kapitalom kako bi se prikazalo neprekinuto vlasni�tvo ili kontrola jedinice op�te dr�ave nad tom jedinicom. Obrnuto va�i kada se jedinica reklasifikuje u sektor op�te dr�ave.

10.56 Promene u strukturi jedinica se takođe bele�i kao promena klasifikacije. Na primer, dve jedinice op�te dr�ave mogu da se spoje u jednu ili jedna jedinica mo�e da se podeli nadve. Kad se dve jedinice spoje, sva finansijska potra�ivanja i obaveze koje su postojale između njih se elimi�u.

Isto tako, kada se jedinica podeli na dve ili vi�e jedinica, nova finansijska potra�ivanja i obaveze mogu da se pojave između novih jedinica.

b. Promene u klasifikaciji sredstava

10.57 U zavisnosti od toga koliko je detaljna klasifikacija sredstava, mo�e postojati reklasifikacija postojećih sredstava i obaveza iz jedne kategorije u drugu, obično kada postoji promena svrhe u koju se sredstva koriste. Promena u klasifikaciji se bele�i kao ostale promene obima pri čemu je vrednost ista za oba unosa. Ukoliko promena u upotrebi znači promena u njenoj vrednosti, onda se druga ostala promena obima bele�i kao promena u kvalitetu pre nego kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV.

10.58 Nemonetarno zlato se tretira kao roba, a vlasni�tva nad tim zlatom se klasifikuju kao zalihe ili dragocenosti. Monetizacija nemonetarnog zlata se javlja kada jedinica monetarne vlasti reklasifikuje nemonetarno zlato da bude monetarno. U suprotnom, ona mo�e da demonetizuje zlato reklasifikacijom monetarnog zlata da bi bilo nemonetarno. Takva promena u statusu zlata tretira se kao reklasifikacija.

10.59 Upotreba objekta mo�e se promeniti sa prebivali�ta na zgradu dr�avne kancelarije ili obrnuto. Ako su ove vrste objekata klasifikovane odvojeno, onda se bele�i ostala promena obima. Pozitivna promena u jednoj kategoriji imovine balansira se negativnom promenom u drugoj kategoriji imovine.

10.60 Upotreba zemlji�ta se mo�e promeniti, kao �to je promena sa obradivog zemlji�ta na placeve za izgradnju ili u svrhe rekreacije. Ako su ove vrste upotrebe zemlje posebno klasifikovane onda se bele�i ostala promena obima.

155

Dodatak 1: Izmene u odnosu na Priručnik o Dr�avnoj finansijskoj statistici iz 1986. godine ⌂

Ovaj dodatak ukratko prikazuje osnovne metodolo�ke promene u odnosu na GFS Priručnik iz 1986. godine.

A. Uvod ⌂

1. Prerađeni GFS sistem opisan u ovom Priručniku predstavlja značajnu modernizaciju i pro�irenje sistema opisanog u GFS Priručniku iz 1986. godine. Najveće promene su izvr�ene u pogledu pokrivenosti jedinica i ekonomskih događaja koje treba bele�iti u sistemu - vremenu u kome se ekonomski događaji bele�e, definicijma, klasifikacijama i bilansnim stavkama. Prerađeni GFS sistem je takođe usklađeniji sa drugim makroekonomskim statističkim sistemima nego �to je to bio GFS Priručnik iz 1986. godine. Postoje brojne promene podataka u okviru svake velike teme, ali detaljni spisak svih promena prevazilazi obim ovog dodataka.

3. Nadnacionalne vlasti su međunarodne organizacije kojima je dodeljeno ovla�ćenje da prikupljaju poreze ili druga obavezna plaćanja u okviru teritorije zemalja koje su deo vlasti. Uprkos činjenici da međunarodne vlasti obavljaju neke od funkcija dr�ave u svakoj zemlji članici, one se uvek smatraju nerezidencijalnim institucionalnim jedinicama. Zbog toga one nisu uključene u prerađeni GFS sistem za bilo koju zemlju. U GFS Priručniku iz 1986. godine koji je rezultat dr�avnih funkcija koje se obavljaju u okviru jedne zemlje, nadnacionalne organizacije su uključene u statistike za tu zemlju. Ipak, moguće je prikupiti statističke podatke za nadnacionalne vlasti kori�ćenjem okvira prerađene GFS-e kao da oni čine posebnu dr�avu i klasifikovati relevantnekategorije transakcija po zemljama.

B. Pokrivenost jedinica ⌂

2. Fokus pokrivenosti jedinica u prerađenom sistemu GFS jeste sektor op�te dr�ave kako je to definisano u SNR-a iz 1993.godine. Ta definicija se zasniva na konceptu institucionalne jedinice koja je opisana u Odeljku 2. Sektor op�te dr�ave se sastoji od svih rezidentnih dr�avnih jedinica i svih rezidentnih neprofitnih institucija koje kontroli�e i uglavnom i finansira dr�ava. Pokrivenost GFS Sistema iz 1986.godine definisana je na funkcionalnoj osnovi, pre nego na osnovu jedinica. Tu su uključene sve jedinice koje sprovode funkciju dr�ave, ali u principu se uključuju samo one transakcije koje su direktno povezane sa dr�avnim transakcijama. Odatle se isključuju transakcije koje ne predstavljaju ispunjenje fiskalne politike. Posebno se isključuju sve transakcije koje su povezane sa funkcijama monetarne vlasti i drugim depozitnim finansijskim institucijama.

C. Vreme bele�enja ekonomskih događaja ⌂

4. Vreme kada se transakcije i drugi ekonomski tokovi bele�e određuje se principima računovodstva vremenskih razgraničenja u revidiranom GFS Priručniku. To jest tokovi se bele�e kada se ekonomska vrednost stvori, promeni, razmeni, prenese ili uni�ti. U Priručniku GFS iz 1986. godine transakcije se bele�e kada se gotov novac dobije ili plati. U su�tini, tokovi se bele�e u ranijim periodima na obračunskoj osnovi pre nego pod gotovinom.

5. Obračunsko načelo bele�enja će automatski obuhvatiti obaveze dospele za naplatu u pro�losti, kao �to su zaostali dugovi, osnovica, plaćanja kamate ili plaćanja dobara i usluga. U GFS Priručniku iz 1986. godine upotreba gotovinske osnove (prikazivanje uplata i isplata kada je do njih do�lo, a ne kao neispunjenih obaveza na kraju obračunskog perioda) znači da sezaostali dugovi i promene u nivou zaostalih dugova ne bele�e.

6. Obračunsko načelo bele�anja dozvoljava da se razlika između isplate cene obveznice ili slične hartije od vrednosti i

156

Dodatak 1

njihove cene emitovanja bele�e kao kamata koja kao da je zarađena ili preuzeta pre nego �to se bele�i da je hartija od vrednosti dospela za naplatu. U GFS Priručniku iz 1986. godinekompletna razlika između cena emitovanja i cena otkupa bele�i se kao kamata kada se hartija od vrednosti otkupljuje.

D. Pokrivenost događaja ⌂

7. Pokrivenost događaja u revidiranom Sistemu GFS-a �ira je nego u Priručniku GFS iz 1986. godine zato �to prerađeni sistem obuhvata sve ekonomske događaje koji utiču na sredstva, obaveze, prihode ili tro�kove, pre nego samo na one koje prestavljaju gotovinske transakcije. Na primer trampa i donacije dobara i usluga su uključene. Priručnik GFS-a iz 1986. godine obuhvata naturalne transakcije samo selektivno i kao memorandumske stavke.

8. Prerađeni GFS Priručnik obuhvata ostale ekonomske tokove, �to su ostali tokovi bez transakcija koji utiču na zalihe imovine, obaveze i neto vrednost. Ostali ekonomski tokovi moraju biti uključeni kako bi se u potpunosti uskladio bilans stanja na početku obračunskog perioda sa bilansom stanja na kraju obračunskog perioda. Primeri ostalih ekonomskih tokova su promene cena i uni�tavanje imovine. Po definiciji, ostali ekonomski tokovi su negotovinski događaji, �to znači da oni nisu deo Priručnika GFS-a iz 1986. godine.

godine. Najveći izuzetak se odnosi na prodaje i tro�kove tr�i�nih institucija. Uop�teno govoreći tr�i�na institucija je deo jedinice op�te dr�ave koja je sme�tena na jednu lokaciju i čija je primarna aktivnost proizvodnja i prodaja dobara i usluga po ekonomski značajnim cenama. Ukratko, moguće je prikupiti kompletnu računovodstvenu evidenciju koja se odnosi na proizvodnu aktivnost nekog preduzeća uključujući prodaje i tro�kove proizvodnje. U prerađenom GFS Priručniku prodaje i tro�kovi proizvodnje tr�i�nih institucija su predstavljeni na bruto osnovi kao prihod i tro�ak posebno. U GFS Priručniku iz 1986. godine, neto vrednost prodaja umanjena za tro�kove proizvodnje bele�i se kao prihod ukoliko je pozitivna i kao rashod ako je negativna.

E. Procena ⌂

9. Sredstva i obaveze se u revidiranom Priručniku GFS-a procenjuju po trenutnim tr�i�nim cenama, uključujući du�ničke hartije od vrednosti koje mogu imati različitu nominalnu vrednost. Zajmovima se u su�tini ne trguje i zbog toga nemaju tr�i�ne cene. Oni se bele�e po nominalnim cenama.U Priručniku GFS-a iz 1986. godine, du�ničke hartije od vrednosti se uvek procenjuju na osnovu iznosa koji je dr�ava obavezna da plati kada dug dospe za naplatu, �to se mo�e razlikovati i od nominalne vrednosti i od trenutne tr�i�ne vrednosti. Prerađeni Priručnik GFS-a obuhvata rezervaciju za bele�enje nominalne vrednosti du�ničkih hartija od vrednosti kao memorandumske stavke.

G. Integracije tokova i zaliha ⌂

11. Prerađeni GFS sistem je u potpunosti integrisani sistem u kome se skup podataka na kraju obračunskog perioda mo�e izvesti iz skupa podataka sa početka obračunskog perioda i tokova koji se javljaju tokom tog perioda. Kao rezultat ove integracije, uključeni su svi događaji koji utiču na finansijski učinak, finansijski polo�aj ili stanje likvidnosti sektora op�te dr�ave. Podaci o zalihama koji su uključeni u GFS Priručnik iz 1986. godine su ograničeni su na obaveze dugovanja. Promene u zalihama dugovnih obaveza obično ne mogu da se usklade sa zabele�enim tokovima. Uključene su dopunske tabele, �to ukazuje da će biti potrebni dopunski podaci kako bi se zavr�ilo usklađivanje.

F. Bruto i neto bele�enje tokova ⌂

10. Prezentacija tokova na bruto ili neto osnovi, većinom je istai u prerađenom GFS Priručniku i u Priručniku GFS iz 1986.

H. Definicije i klasifikacije ⌂

12. Prihod u prerađenom GFS Priručniku jeste povećanje neto vrednosti koja je rezultat transakcije. Tako, prihod uključuje donacije, ali isključuje prihode od otuđenja nefinansijskih sredstava. U GFS Priručniku iz 1986. godine prihod je definisan kao skup prihoda koji se ne otplaćuju izuzimajući donacije. Tako prihod uključuje prihode od otuđenja nefinansijskih sredstava.

13. Slično tako, tro�ak u prerađenom sistemu GFS-a jeste smanjenje neto vrednosti koja je rezultat transakcije. Kupovine nefinansijskih sredstava ne utiču na neto vrednost i ne smatraju se transakcionim tro�kom. Termin "tro�ak" zamenjuje� rashod" koji je kori�ćen u GFS Priručniku iz 1986. godine, jer je u bli�oj vezi sa obračunskim načelom bele�enja i ukazuje da su

157

Priručnik dr�avne finansijske statistike

transakcije nefinansijskim sredstvima isključene. Tro�ak je definisan u Priručniku GFS iz 1986. godine kao skup svih nenadoknadivih plaćanja i obuhvata kupovine nefinansijskih sredstava.

14. Klasifikacija prihoda se znatno razlikuje u dva priručnika. Prihod je u GFS Priručniku iz 1986. godine klasifikovan kao poreski, neporeski ili kapitalni prihod. Donacije formiraju posebnu, neprihodnu kategoriju priliva. U revidiranom GFS Priručniku prihod je podeljen na poreze, doprinose socijalnog osiguranja, donacije i druge prihode. Detaljnije:

� Porezi u prerađenom GFS Priručniku isključuju doprinose za socijalnu sigurnost, ali ih uključuju u GFS Priručniku iz 1986. godine.

� Doprinosi za socijalno osiguranje u prerađenom GFS Priručniku obuhvataju doprinose za socijalnu sigurnost, koji se u GFS Priručniku iz 1986. godine klasifikuju kao porezi, i doprinose za plan socijalnog osiguranja koji se vodi u korist dr�avnih slu�benika, �to se klasifikuje kao neporeski prihod u GFS Priručniku iz 1986. godine.

� Ostali prihod u prerađenom GFS Priručniku obuhvata većinu kategorija neporeskog prihoda u GFS Priručniku iz 1986. godine plus prenose kapitala koji se klasifikuju kao kapitalni prihod u GFS Priručniku iz 1986.godine.

� Kapitalni prihod se u GFS Priručniku iz 1986. godine sastoji od prodaja nefinansijskih sredstava i prihoda od prenosa kapitala. Prodaje imovine nisu prihod u prerađenom GFS Priručniku i prenosi kapitala su klasifikovani kao ostali prihod.

15. Tro�ak/rashod se klasifikuje na dva načina - po funkciji i poekonomskoj vrsti transakcije - i u GFS Priručniku i u GFS Priručniku iz 1986. godine Klasifikacija po funkciji u oba priručnika jeste klasifikacija funkcija dr�ave (KDF) koju su objavile Ujedinjene nacije, ali je i ta sama klasifikacija prerađena. 1 Prerađeni GFS Priručnik obuhvata prerađenu KDF.

16. Klasifikacija tro�ka po ekonomskoj vrsti u prerađenom GFS Priručniku prilično je slična odgovarajućoj klasifikaciji u Priručniku GFS iz 1986.godine. Osnovni izuzetak jeste da se nabavke nefinansijskih sredstava ne razmatraju u prerađenom

1Prerađeni KDF razvijen je od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, a objavile su ga Ujedinjene nacije

GFS Priručniku. Druge promene obuhvataju sledeće:

� Potro�nja osnovnog kapitala je tro�ak u prerađenom GFS Priručniku. Kao negotovinski tro�ak, bio je isključen iz

GFS Priručnika iz 1986. godine.

� Plaćanja prenosa se klasifikuju po vrsti plaćanja u revidiranom GFS Priručniku. U GFS Priručniku iz 1986. godine, oni su klasifikovani po sektoru koji prima plaćanja. Glavne vrste plaćanja prenosa su subvencije, donacije i socijalne beneficije.

17. Nova klasifikacija je posvećena promenama u nefinansijskoj imovini koja je posledica transakcija zato �to one nisu u prerađenom GFS Priručniku klasifikovane kao prihod ili tro�ak. Klasifikacija prati paralelnu klasifikaciju uSNR-a iz 1993. godine koja se zasniva na vrsti imovine koja je uključena u transakciju. Ova klasifikacija obuhvata potro�nju osnovnog kapitala zato �to predstavlja smanjenje vrednosti osnovnog kapitala.

18. Pozajmljivanje umanjeno za otplate jeste kategorija transakcija u GFS Priručniku iz 1986. godine koja predstavlja neto preuzimanje finansijskih sredstava u svrhe politike i klasifikuje se zajedno sa rashodima zarad obračunavanja ukupnog deficita/suficita. U revidiranom GFS Priručniku, ove transakcije se klasifikuju zajedno sa drugim transakcijama u finansijskim sredstvima.

I. Bilansne stavke⌂

19. Nekoliko novih bilansnih stavki je uvedeno u prerađeni GFS Priručnik, kao rezultat stanovi�ta da fiskalna analiza mora da uključi niz ekvivalenata i da nijedna mera nije dovoljna za sve svrhe. U GFS Priručniku iz 1986. godine, analitički okvir sefokusira na jednu bilansnu stavku, ukupni deficit/suficit iako je stvorena odredba za druge bilansne stavke.

20. Analitički okvir prerađenog GFS Priručnikaopisuje nekoliko bilansnih stavki. Izvod iz dr�avnih poslovanja obuhvata sledeće:

� Neto operativni bilans, koji je definisan kao prihod manje tro�ak i koji predstavlja promenu u neto vrednosti koja je posledica transakcija.

158

Dodatak 1

� Neto pozajmice/zadu�ivanje, koje je definisano kao neto preuzimanje finansijskih sredstava umanjeno za neto preuzimanje obaveza, ili u suprotnom kao neto operativni bilans umanjen za preuzimanje nefinansijskih sredstava.

21. Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine obuhvata suficit/deficit gotovine kako bi ukazao na bilans tokova gotovine iz dr�avnih poslovanja i neto preuzimanja nefinansijskih sredstava. Sličan je ukupnom deficitu/suficitu iz Priručnika iz 1986. godine osim �to neto odlivi gotovine iz kreditnih transakcija i transakcija otplate nisu odbijeni.

22. Druga bilansna stavka u prerađenom GFS Priručniku jeste ukupni bilans, definisan kao neto pozajmice/zadu�ivanje usklađen kroz preraspodelu transakcija u imovini i obavezama za koje se smatra da su u svrsi javne politike. Očigledno bi svi prihodi od privatizacije (uključujući prodaje osnovnih sredstava) bili uključeni kao finansijske stavke; i subvencije koje se daju u obliku zajmova bi se razmatrale kao tro�ak. To je ekvivalent ukupnog deficita/vi�ka iz GFS Priručnika iz 1986. godine, ali određen kori�ćenjem obračunskog načela bele�enja.

23. Ostale bilansne stavke u prerađenom GFS Priručniku obuhvataju neto vrednost, neto finansijsku vrednost, promenu neto vrednosti, i promenu finansijske neto vrednosti - sve one se odnose na bilans stanja - i promenu u neto vrednosti iz drugih ekonomskih tokova, primarni bilans i �tednju. Nema sličnih bilansnih stavki u GFS Priručniku iz 1986. godine.

J. Usklađivanje sa drugim statističkim sistemima ⌂

24. Prerađeni GFS sistem je usklađen sa drugim međunarodnim makroekonomskim statističkim sistemima. To jest, osnovni koncepti, definicije i propisi su isti u onoj meri u kojoj je to moguće ako se uzme u obzir da je cilj GFS sistema podr�ka fiskalnim analizama. Drugi statistički priručnici sa kojima je GFS sistem usklađivan su SNR-a iz 1993. godine, peto izdanje MMF-ovog Balance of Payments Manual (Priručnik platnih bilansa), i MMF-ov Monetary and Financial Statistics Manual (Priručnik monetarne i finansijske statistike). Priručnik GFS iz 1986. godine prati verziju SNR-a iz 1986. godine 2 tamo gde je to moguće, ali je stepen usklađenosti mnogo manji, prvenstveno zbog upotrebe gotovinske osnove bele�enja u Priručniku GFS-a iz 1986. godine.

25. Glavne razlike između prerađenog GFS sistema i makroekonomskih statističkih sistema sa kojima se on usklađuje jesu klasifikacije koje su kori�ćene i bilansne stavke koje iz toga proističu. Na primer, klasifikacija poreza u revidiranom Sistemu GFS i u SNR-a iz 1993. godine su prilično drugačije, ali definicija poreza jeste ista u oba sistema. Tretiranja penzionih planova i reinvestiranih zarada na direktnim stranim ulaganjima u sistemu GFS se razlikuju od njihovog tretiranja iz SNR-a iz 1993. godine i zbog toga se neto pozajmice/zadu�ivanje razlikuje u ta dva sistema. Pored toga, razlike u obrađenosti znače da se neke stavke, kao �to su nadoknade zaposlenima defini�u isto, ali ih ima manje u sistemu GFS nego u SNR-u iz 1993. godine. Dodatak 3 daje dodatne informacije o usklađenosti GFS sistema sa SNR-a iz 1993. godine.

22Ujedinjene nacije, Sistem nacionalnih računa, studije metoda, Serije F, Br. 2, korektura. 3 (Njujork, 1968) (United Nations, A System of National Accounts, Studies in Methods, Series F, No. 2, Rev. 3 (New York, 1968)).

159

Dodatak 2: Dr�avne operacije duga ⌂

Ovaj dodatak opisuje transakcije duga i transakcije koje su u vezi sa dugom i druge ekonomske tokove u kojima jedinica op�te dr�ave mo�e učestvovati.

A. Uvod ⌂

1. Pored uobičajenih transakcija rashoda po osnovu kamata i otplata glavnice koje se odnose na njihov sopstveni dug, op�te dr�avne jedinice mogu da preduzmu niz slo�enih transakcija duga i transakcija koje su u vezi sa dugom, uključujući preuzimanje duga koji se drugim jedinicama garantuje, reprogramiranje duga i amortizaciju zajma. Ovaj dodatak ukratko prikazuje transakcije i druge ekonomske tokove koji se javljaju kao posledica dr�avnih operacija duga i operacija koje su sa dugom u vezi.

B. Kamata, glavnica i zaostali dugovi ⌂

2. Najče�će transakcije duga op�tih dr�avnih jedinica su rashodi po osnovu kamata i druge otplate glavnice. Kamata je tro�ak koji stvara du�nik zbog kori�ćenja sredstava drugog fonda. Kamatonosni finansijski instrumenti se mogu klasifikovati kao depoziti, hartije od vrednosti bez akcija, zajmovi ili tekuća primanja/obaveze. Kamata se stalno akumulira i tretira se kao da je du�nik stalno isplaćuje poveriocu i da du�nik stalno pozajmljuje dodatnu količinu istog finansijskog instrumenta time povećavajući ukupne obaveze du�nika. Kada du�nik izvr�i plaćanje, obaveza se smanjuje. 1 Iz iskustva se zna da se deo periodičnih isplata koji je jednak iznosu kamate koja se akumulirala i koja je dospela za plaćanje naziva isplata kamate. Preostali deo se naziva isplata glavnice.

1Kamata koja raste na depozitima i zajmovima moraće da sledi praksu dr�ave i da se klasifikuje pod tekućim primanjima/obavezama izuzimajući dopunske iznose depozita i zajmova

3. Ako du�nik ne vr�i isplate na planirani dan ili pre toga, uključujući grejs period, stvaraju se zaostali dugovi. U zavisnosti od uslova ugovora, prisustvo zaostalih dugova mo�e promeniti uslove čitave obaveze, ili samo dela koji je neisplaćen. Na primer, neizvr�enje planirane isplate mo�e pretvoriti čitavu glavnicu dugoročnog zajma u zajam koji je opoziv na zahtev pre roka dospeća. Ukoliko se rokovi i uslovipromene u bilo kom svom delu koji se odnosi na obavezu, onda bi taj deo trebalo tretirati kao poseban instrument, a ako je moguće u posebnoj kategoriji obaveza. Tako se bele�i da je plaćanje koje je izvr�eno na planirani dan bilo jednako iznosu koji se reklasifikuje, i da je onda poverilac pod novim uslovima pozajmio isti iznos du�niku. Na ovaj način, iznos finansiranja koje je dobijeno neizvr�enjem planiranih isplata postaje jasno. Kada postoje zaostali dugovi, trebalo bi podklasifikovati svaku relevantnu kategoriju obaveza kako bi se ukazalo na iznose zaostalih dugova, ili bi iznosi zaostalih dugova trebalo da se klasifikuju kao tekuće obaveze.

C. Preuzimanje duga ⌂

4. Jedinice op�te dr�ave često garantuju dugove koje su stvoriledruge jedinice. Često je poverilac voljan da pozajmi sredstva du�niku samo ukoliko jedinica op�te dr�ave garantuje za taj dug. Do preuzimanja duga dolazi onda kada se poverilac pozove na uslove ugovora koji mu dozvoljavaju da aktivira garanciju, i kada jedinica op�te dr�ave preuzima odgovornost zadug prvobitnog obveznika, ili du�nika. Tako, preuzimanje dugauključuje tri jedinice - jedinicu op�te dr�ave, poverioca i prvobitnog du�nika. Dr�ava preuzima novu obavezu prema poveriocu, a obaveza prvobitnog du�nika se poni�tava. Novi dug mo�e da ima iste uslove kao prvobitni dug ili novi uslovi mogu da stupe na snagu zato �to je aktivirana garancija.

160

Dodatak 2

5. Kada op�ta dr�ava preuzme dug, ona mo�e a i ne mora da preuzme potra�ivanje prema prvobitnom du�niku. Ukoliko preuzme potra�ivanje, potra�ivanje mo�e a i ne mora da bude efektivno u smislu da postoji realna mogućnost da će biti isplaćeno. Kada jedinica op�te dr�ave preuzme efektivno potra�ivanje, ona bele�i porast u obavezama prema poveriocu i nabavku finansijskih sredstava sa prvobitnim du�nikom kao ugovornom stranom. Nema promene neto vrednosti, ako pretpostavimo da je novo potra�ivanje jednako po vrednosti sa preuzetom obavezom.

6. Ukoliko jedinica op�te dr�ave ne preuzme efektivno potra�ivanje od prvobitnog du�nika onda klasifikacija transakcije zavisi od odnosa između jedinice op�te dr�ave i prvobitnog du�nika. Ukoliko je prvobitni du�nik javno preduzeće koje je u vlasni�tvu ili pod kontrolom jedinice op�te dr�ave koja dug preuzima, a preduzeće nastavlja da posluje, onda se preuzimanje pripisuje povećanju kapitala koji je u vlasni�tvu jedinice op�te dr�ave. U ovom slučaju, jedinica op�te dr�ave bele�i povećanje u obavezama prema poveriocu i povećanje u akcijama i drugom kapitalu. Nema promene u neto vrednosti bilo koje od jedinica. Ako prvobitni du�nik koji je u bankrotu ne radi kao operativno preduzeće ili nije jedinica koju poseduje ili koja je pod kontrolom jedinice op�te dr�ave koja dug preuzima, onda je jedinica op�te dr�ave izvr�ila prenos plaćanja. Ona bele�i povećanje u obavezama i rashodima, �to se klasifikuje kao kapitalna donacija ukoliko je prvobitni du�nik strana dr�ava ili druga jedinica op�te dr�ave, a kao ostali razni rashodi/prenosi kapitala ukoliko prvobitni du�nik jeste bilo koja druga jedinica. Neto vrednost se smanjila za iznos transakcije.

8. Ako jedinica op�te dr�ave dobije efektivno finansijsko potra�ivanje prema prvobitnom du�niku, onda jedinica bele�i povećanje finansijskih sredstava i smanjenje gotovine. Ukolikojedinica op�te dr�ave ne dobije efektivno finansijsko potra�ivanje, onda bele�i rashod. Kada su u pitanju jednokratno plaćanje malog dela obaveza du�nika ili serije takvih isplata, rashod se klasifikuje kao tekuća donacija kada je du�nik druga jedinica op�te dr�ave ili strana vlada, a kao subvencija kada je du�nik preduzeće, a kao razni drugi tro�kovi kada je du�nik svaka druga vrsta jedinice. Ako jedinica op�te dr�ave isplati čitavu obavezu du�nika jednokratnim plaćanjem, onda se transakcija tretira kao preuzimanje duga.

D. Isplata duga u ime drugih jedinica ⌂

E. Opro�taj duga ⌂

9. Opro�taj duga jeste amortizacija zajma obostranim dogovorom između poverioca i du�nika. Uvek se bele�i kao da poverilac obezbeđuje kapitalnu donaciju ili prenos du�niku. Jedinice op�te dr�ave mogu biti uključene u opro�taj duga kao poverilac ili kao du�nik.

10. Opro�taj duga ima za posledicu smanjenje finansijskih sredstava i obično smanjenje u neto vrednosti poverioca koje je jednako neto vrednosti opro�tenog duga i smanjenje u obavezama i povećanje u neto vrednosti du�nika. Ako je druga strana u transakciji strana vlada ili jedinica u drugoj jedinici op�te dr�ave, onda je transakcija kapitalna donacija i za poverioca i za du�nika. Ako je druga strana u transakciji bilo koja druga vrsta jedinice, onda se transakcija klasifikuje kao razni drugi tro�kovi/prenosi kapitala kada je jedinica op�te dr�ave poverilac, i kao drugi prihod/dobrovoljni prenosi kapitala izuzev donacija kada je to du�nik.

7. Jedinice op�te dr�ave mogu da izvr�e jednu ili vi�e isplata servisiranja duga u ime drugih jedinica, obično pod garancijama sličnih aran�mana, bez stvarnog preuzimanja duga. Ova plaćanja mogu da obuhvate kamatu ili osnovicu koju treba da isplati druga jedinica. Takva plaćanja ne mogu da se klasifikuju kao rashod po osnovu kamate, ili kao otplata osnovice zato �to jedinica op�te dr�ave nema stvarnu obavezu. Tretiranje ovih plaćanja zavisi od toga da li je jedinica op�te dr�ave preuzela efektivno potra�ivanje prema du�niku, a ako nije, onda od osobina jedinice.

F. Restrukturiranje i reprogramiranje duga ⌂

11. Jedinice op�te dr�ave mogu da se dogovore bilateralnim sporazumom da promene uslove servisiranja postojećeg duga, bilo kao poverilac ili kao du�nik, obično na povoljnije uslove za du�nika i mo�da sa delimičnim opro�tajem duga. Ovi uslovi mogu da uključe postojeće programe otplate, dodavanjem ili povećanjem grejs perioda za isplate kamate i glavnice ili za isplate reprogramiranog servisiranja duga koji su dospeli za naplatu odnosno koji su zaostali dugovi. Sve takve promene

161


u ugovornim odnosima između du�nika i poverilaca vr�e se zarad transakcija koje umanjuju obaveze za iznos duga koji je reorganizovan i povećavaju obaveze za tr�i�nu vrednost novog duga. 2 Svaki opro�teni dug uračunava se kao prenos kapitala kao �to je opisano u paragrafima 9 i 10. Ostale korekcije, kao �to su uračunavanja promena u stranim valutama,se smatraju za dobit ili gubitak koji su posledica promena vrednosti hartije od vrednosti.

G. Otpisi i pripisi duga ⌂

12. Jedinice op�te dr�ave koje su poverioci mogu da otpi�u finansijska sredstva bez dogovora sa du�nikom u slučajevima kao �to je stečaj du�nika. Na primer, javno preduzeće koje je od jedinice op�te dr�ave uzelo zajam mo�e biti nesolventno i njegova imovina mo�e biti likvidirana. Kao rezultat toga, potra�ivanje jedinice op�te dr�ave nema vrednost i elimini�e se sa bilansa stanja bele�enjem drugog ekonomskog toka. Jednostrano pripisivanje delimične vrednosti duga tretira se na sličan način, ali umanjeni iznos duga ostaje na bilansu stanja. Jednostrano otpisivanje duga od strane du�nika ili nepriznavanje duga se ne prihvata.

13. U načelu, zajmovi se procenjuju po nominalnoj vrednosti ubilansu stanja, kako poverioca tako i du�nika. Zajmovi koji su iza�li na sekundarna tr�i�ta bi trebalo da se reklasifikuju kao hartije od vrednosti osim akcija i da se procene po tr�i�nim cenama. Pored toga, jedinice op�te dr�ave mogu da otkriju da drugi zajmovi vrede manje nego �to to pokazuju njihove nominalne vrednosti, na osnovu sličnog duga kojim se trgovalo na tr�i�tu (na primer, na osnovu pretvaranja dugova u kapital). U takvim okolnostima, trebalo bi da se bele�i memorandumska stavka u kojoj se napominje očigledno manja vrednost zajmova.

sredstava po�to je dug razmenjen za kapital. Vrednost dobijenih akcija i drugog kapitala mo�e biti ista ili se mo�e razlikovati od od duga od koga se odustalo. Ukoliko postoji bilateralni sporazum da se oprosti deo duga, onda bi se bele�io prenos kapitala za opro�teni dug. Preostala razlika između vrednosti akcija i drugog kapitala i vrednosti duga bi trebalo da se bele�i kao kapitalna dobit ili gubitak. Ukoliko ne postoji bilateralni sporazum da se dug oprosti onda je svaka razlika dobit ili gubitak koji je rezultat promene vrednosti HOV.

16. Utvrđivanje vrednosti akcija mo�e biti te�ko ako se akcijama ne trguje aktivno na tr�i�tu, kao �to je često slučaj ukoliko jedinica koja je emitovala akcije jeste kontrolisano javno preduzeće. Ukoliko se akcijama ne trguje, onda će one najverovatnije morati da se procenjuju na osnovu ukupne imovine preduzeća umanjene za ukupnu vrednost obaveza tog preduzeća, pri čemu akcije i ostali kapital nisu uključene kao obaveze.

H. Konverzija duga u kapital ⌂

14. Jedinica op�te dr�ave koja postupa kao poverilac mo�e da promeni du�nički instrument u akcije i drugi kapital koji emituje ista jedinica koja je emitovala i du�nički instrument. Bele�enje ovog događaja zavisi od vrednosti dobijenih akcija i drugog kapitala od strane jedinice op�te dr�ave i od toga da li je bilo sporazuma da se dug oprosti.

15. U svim slučajevima, jedinica op�te dr�ave će bele�iti transakcije koje prikazuju razmenu finansijskih

2Nominalna vrednost zajma je uključena.

I. Finansijski i operativni lizing ⌂

17. Jedinica op�te dr�ave mo�e biti uključena u lizing osnovnih sredstava, najče�će kao zajmoprimalac ali moguće i kao zajmodavalac. Ako je to slučaj, lizing se mora klasifikovati kao operativni ili finansijski lizing. Ako je to operativni lizing, plaćanja lizinga se tretiraju kao tro�ak upotrebe dobara i usluga ukoliko je jedinica op�te dr�ave zajmoprimalac, a kao prodaje dobara i usluga ukoliko je ta jedinica zajmodavalac. Ukoliko je u pitanju finansijski lizing, onda se smatra da je zajmodavalac prodao sredstva zajmoprimaocu i finansirao prodaju zajmom. Ovaj tretman lizinga osnovnih sredstava isti je kao i tretman u SNR-a iz 1993. godine.

18. Operativni lizing je proizvodna aktivnost koja uključuje rentiranje osnovnih sredstava na periode koji su kraći od očekivanog roka trajanja sredstava. To je vrsta proizvodnje ukojoj zajmodavalac pru�a usluge zajmoprimaocu u zamenu za isplate lizinga. Operativni lizing se mo�e prepoznati po sledećim karakteristikama: (a) zajmodavalac obično odr�ava zalihe opreme u dobrom stanju, kako bi na zahtev mogla da se izda u kratkom roku, (b) oprema se mo�e rentirati na različite vremenske periode i (c) zajmodavalac je često odgovoran za odr�avanje i popravku opreme, �to čini deo usluga koje pru�a zajmoprimaocu.

19. U suprotnom, finansijski lizing je sporazum za finansiranje preuzimanja osnovnih sredstava. To je ugovor između zajmodavca i zajmoprimaoca, pri čemu zajmodavalac poseduje osnovna sredstva i stavlja ih na raspolaganje zajmo-

162

Dodatak 2

primaoca, i zajmoprimalac se obavezuje da plaća rentu koja zajmodavaocu dozvoljava da nadoknadi sve, ili skoro sve tro�kove, uključujući i kamatu. Zbog toga, rizici i koristi od vlasni�tva prelaze sa zajmodavca na zajmoprimaoca. Kako bi se shvatila ekonomska realnost takvih sporazuma, smatra se da dolazi do promene vlasni�tva sa zajmodavca na zajmoprimaoca, iako zakonski roba koja je pod lizingom ostaje vlasni�tvo zajmodavca, barem do okončanja lizinga kada se zakonsko vlasni�tvo obično prenosi na zajmoprimaoca.

20. Plaćanja rente koje u svakom periodu izvr�ava zajmoprimalac podrazumevaju plaćanje kamate i plaćanje glavnice. Ukoliko je tr�i�na cena imovine poznata na početku lizinga, onda je to vrednost transakcije i kamatna stopa na zajmu se određuje implicitno pomoću ukupnih iznosa plaćenih za rente tokom trajanja lizinga u poređenju sa cenom imovine. Ukoliko se tr�i�na cena imovine ne mo�e pouzdano odrediti, onda se vrednost procenjuje kao trenutna vrednost plaćanja lizinga eskonovana na odgovarajuću tr�i�nu kamatnu stopu.

J. Poni�tenje ⌂

21. Druga operacija koja je vezana za dug je poni�tenje, u kojoj du�nička jedinica uklanja obaveze sa svog bilansa stanja, njihovim povezivanjem sa finansijskim sredstvima, čiji su prihodi i vrednost dovoljni da obezbede da se izvr�e sva plaćanja servisiranja duga. Poni�tenje se mo�e sprovesti stavljanjem sredstava i obaveza na posebni račun u okviru dotične institucionalne jedinice ili njihovim prenosom u drugu jedinicu. U bilo kom od tih slučajeva, GFS sistem ne prepoznaje poni�tenje kao ne�to �to utiče na neisplaćeni dug du�nika. Tako se nijedna transakcija u smislu poni�tenja ne bele�i u Sistemu GFS kao dugoročna, jer nije do�lo ni do kakvih promena u zakonskim obavezama du�nika. Kada se imovina i obaveze prenesu na poseban račun u okviru jedinice, izve�taj i o imovini i o obavezama bi trebalo da bude na bruto osnovi. Ukoliko se stvori posebna jedinica za posedovanje sredstava i obaveza, ta nova jedinica bi trebalo da se tretira kao pomoćna jedinica i da se konsoliduje sa jedinicom koja vr�i poni�tnje.

163

Dodatak 3: Dr�avna finansijska statistika i Sistem nacionalnih računa ⌂

Ovaj dodatak opisuje odnos između GFS sistema i Sistema nacionalnih računa.

A. Uvod ⌂

1. Uz nekoliko izuzetaka, zalihe i tokovi GFS sistema su defini�u i procenjuju na isti način, a i bele�e se u isto vreme kao i u SNR-u.1 Prezentacija GFS sistema u Odeljku 4, se ipak razlikuje od prezentacije op�teg dr�avnog sektora u SNR-a iz 1993. godine. Pored toga, GFS tretman nekih aktivnosti se razlikuje od tretmana istih tih aktivnosti u SNR-a, oba sistema imaju bilansne stavke koje ne postoje u drugom sistemu, a i klasifikacije se razlikuju.

2. Ovaj dodatak ukratko prikazuje ključne sličnosti i razlike između dva statistička sistema. On takođe ukazuje kako podaci prikupljeni za GFS sistem mogu da se koriste kao ulazni podatak za prikupljanje računa za sektor op�te dr�ave u SNR-a. Ovaj dodatak ipak ne navodi sve razlike između dva sistema i ne bi ga trebalo smatrati opse�nim vodičem.

4. Većina računovodstvenih pravila kori�ćenih u ova dva sistema su identična. Posebno su identična pravila za bele�enje vremena i procenu zaliha i tokova, kao i pravila koja upravljaju bruto i neto bele�enjima zaliha i tokova.

5. Osnovna razlika između dva sistema koja se tiču računovodstvenih pravila odnose se na konsolidaciju, koja je eliminacija svih pozicija imovine i obaveza u okviru sektora i svih transakcija između dve jedinice istog sektora. 3 U su�tini, konsolidacija se ne koristi u SNR-u. Tako su dr�avne obveznice koje poseduje jedna dr�avne jedinica, a koje je izdala druga dr�avna jedinica prikazane i kao finansijska sredstva i obaveze na bilansu stanja op�teg dr�avnog sektora. Za razliku od toga, potpuna konsolidacija se koristi u sistemu GFS. 4 Svrha je u tome da se prika�u aktivnosti sektora op�te dr�ave, ili bilo koje druge grupe jedinica kao da postoji samo jedna jedinica. Konsolodacija je proces korekcije koji se javlja nakon �to se prikupe statistički podaci za svaku jedinicu. Po�to statistički podaci u SNR-a nisu konsolidovani, prikupljač GFS bi trebalo da sačuva nekonsolidovane statističke podatke kako bi ih koristio prikljuljač statističkih podataka za nacionalne račune.

B. Pokrivenost i računovodstvena pravila ⌂

3. Kao �to je opisano u Odeljku 2, sektor op�te dr�ave u Sistemu GFS je identičan sektoru op�te dr�ave u SNR-u. 2 Sakupljači iz oba sistema bi trebalo da se postaraju da konkretna pokrivenost koja je kori�ćena u njihovim statistikama bude identična.

1U ovom dodataku, najveći deo se odnosi na SNR-a iz 1993. godine, i tiče se op�teg sadr�aja izdanja pre nego citata određenih delova teksta. Izraz "u SNR-a" se koristi da uka�e na SNR iz 1993.godine kao na su�tinu. 2Javni sektor nije jedan od pet primarnih sektora u SNR-a, ali je definisan u Odeljku XIX i ta definicija je identična definiciji iz Odeljka 2 ovog Priručnika.

C. Poređenje struktura sistema GFS i SNR-a ⌂

6. Sistemi GFS-a i SNR-a se mogu opisati kao sistemska bele�enja i prezentacije zaliha i tokova, pri čemu tokovi obuhvataju transakcije i ostale ekonomske tokove. Zabele�eni stvarni tokovi se ipak razlikuju u broju primera, prvenstveno

3Konsolidacija se mo�e primeniti na statističke podatke bilo koje grupe jedinica uključujući podsektore sektora op�te dr�ave, čitavog javnog sektora ili bilo kog drugog grupisanja koje je u Odeljku 2 prikazano kao zainteresovano za analize. 4U paragrafu 3.121 SNR-a iz 1993. godine je priznato da je konsolidacija bitna zasektor op�te dr�ave.

164

Dodatak 3

zato �to se tretiranje proizvodnih aktivnost dr�ave prilično razlikuju u ova dva sistema.

7. GFS analitički okvir se sastoji od četiri izve�taja. Bilans uspeha dr�ave je prezentacija svih transakcija zabele�enih u sistemu GFS. Ostali ekonomski tokovi su predstavljeni u Izve�taju drugih ekonomskih tokova, i zalihe su prezentirane u Bilansu stanja. Na kraju, Izve�taj o poreklu i upotrebama gotovine pru�a informacije o tokovima gotovine.

8. U SNR-u, transakcije su prezentirane u seriji od sedam računa (videti tabelu A3.1), ostali ekonomski tokovi su prezentirani na dva računa, i zalihe su prezentirane u Bilansu stanja. SNR-a nema ekvivalenta za Izve�taj o poreklu i uporebama gotovine iz GFS-e.

9. U SNR-u niz transakcionih računa je podeljen na tekuće i akumulacione račune. Tekući računi bele�e proizvodnju dobara i usluga i stvaranje, distribuciju, redistribuciju i upotrebu prihoda. Akumulacioni računi bele�e nabavku i otuđenje sredstava i obaveza. Uprkos velikom broju računa u SNR-a, postoji bliska veza između struktura ova dva sistema.5

10. GFS Izve�taj o poslovanju dr�ave podeljen je na tri dela. Transakcije predstavljene u prvom delu su slične transakcijama na tekućim računima SNR-a, uz jedan izuzetak: prenosi kapitala su prikazani na kapitalnom računu SNR-a, jednom od akumulacionih računa. Sve GFS transakcije predstavljene u drugom i trećem delu izve�taja o poslovanju dr�ave su prikazani pojedinačno na kapitalnim i finansijskim računima SNR-a.

11. Postoji vi�e bilansnih stavki u SNR-a nego u sistemu GFS-a jer postoji vi�e transakcionih računa nego �to ima delova Izve�taja o poslovanju dr�ave. Pored toga, različita tretiranja odabranih aktivnosti i plasmana kapitalnih transfera znače da se GFS bilansna stavka za prvi deo Izve�taja o poslovanju dr�ave, neto operativni bilans, razlikuje od �tednje, poslednje bilansne stavke u seriji tekućih računa u SNR-a.6

5Eksplicitna odredba je uvedena u SNR-a koja se odnosi na fleksibilnost u prezentaciji zaliha i tokova. Računi koji su ovde opisani obuhvataju osnovnu prezentaciju opisanu u Odeljcima VI do XIII SNR-a iz 1993.godine.

Tabela A3.1 Niz transakcionih računa SNR-a ⌂ Tekući računi I.

II.1.1. II.1.2. II.2.

II.4.1.

Akumulacioni računi III.1. III.2.

Račun proizvodnje Račun stvaranja prihoda Račun za raspodelu primarnog prihoda Račun raspodele sekundarnog prihoda Upotreba računa raspolo�ivog dohotka1

Račun kapitala Finansijski račun

1Postoji alternativni niz računa u kojima je račun za raspodelu sekundarnog prihoda (II.2) povećan Računom redistribucije prihoda u naturi (II.3) i račun kori�ćenja raspolo�ivog dohotka (II.4.1) zamenjen je računom kori�ćenja usagla�enog raspolo�ivog dohotka (II.4.2). Za vi�e podataka o ovim računima videti Odeljke VIII i IX SNR-a iz 1993.godine.

Neto pozajmice/zadu�ivanje jeste bilansna stavka za drugi i treći Izve�taja o poslovanju dr�ave i za kapitalne i finansijske račune u SNR-a.7

12. Izve�taj o ostalim ekonomskim tokovima GFS-a pokriva sve ostale ekonomske tokove, klasifikovane po vrsti sredstava i obaveza na koje se deluje, i po tome da li je taj tok dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV 8 ili neka druga promena u obimu sredstava. U SNR-a, ista razlika se pravi između dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV i drugih promena u obimu sredstava, ali ove dve vrste tokova se bele�e u posebnim računima pre nego u istom Izve�taju ostalih promena na računu obima sredstava i revaluacionom računu. 9 Pokrivenost GFS Bilansa stanja identična je pokrivenosti Bilansa stanja u SNR-u.

D. Upotreba GFS podataka da bi se sastavio SNR ⌂

13. Uprkos sličnostima u strukturi, različita tretiranja određenihaktivnosti u ova dva sistema i izvesne potrebe fiskalnih analiza znače da se stvarne transakcije i ostali tokovi koji se bele�e u različitim izve�tajima i računima mogu razlikovati. Ovaj deo daje kratak pregled ovih razlika, koje su takođe zabele�ene i u glavnom tekstu.

6Neto operativni bilans mo�e se porediti sa "promenama u neto vrednosti usled �tednji i neto prenosa kapitala," izraz koji je utvrđen u Kapitalnom računu SNR-a. 7 Zbog različitih tretmana nekih aktivnosti, neto pozajmice/zadu�ivanje i �tednja u Sistemu GFS se razlikuje od neto pozajmljivanja/zadu�ivanja

i �tednje u SNR-a. 8Kao �to je rečeno u Odeljku 10, dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV se koristi kao kratka referenca za dobit ili gubitak koji su rezultat promene vrednosti HOV. 9"Revaluacije" i "dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV" se koriste naizmenično u SNR-a iz 1993.godine.

165


14. Pored toga, postoji verovatnoća da će u mnogim zemljama statističke podatke prikupljene za sistem GFS-a koristiti prikupljači nacionalnih računa kao početnu tačku za prikupljanje podataka za sektor op�te dr�ave SNR-a. Tabela A3.2 identifikuje račun SNR-a u kome bi se bele�ili transakcija iz GFS sistema, klasifikacioni kod SNR-a, i ako se razmatra transakcija, poreklo, upotreba, promena u sredstvima, promena u obavezama. ili promena u neto vrednosti.10 Kada se transakcija bele�i na tekućem računu SNR-a, klasifikuje se kao "upotreba" (smanjenje u ekonomskoj vrednosti jedinice) ili kao "poreklo" (dodatak ekonomskoj vrednosti jedinice). Kada se bele�i transakcija na akumulacionom računu SNR-a, klasifikuje se kao promena u sredstvima, promena u obavezama ili promena u neto vrednosti u zavisnosti od njenog uticaja na bilans stanja. Ovaj deo takođe daje vodič za procenjivanje odabranih elemenata SNR-a.

1. Račun proizvodnje

15. Proizvodne aktivnosti dr�ave se prilično različito bele�e u ova dva statistička sistema. Zbog toga je izvođenje ulaznih podataka koji se odnose na proizvodnju u SNR-a na osnovu statističkih podataka iz GFS sistema slo�eno. Kako bi se olak�alo razumevanje veza između dva sistema, računi SNR-a se pominju po imenima, a na klasifikacione kodove SNR-a i GFS-a se ukazuje prvi put kada se pomene određena kategorija tokova.11

16. Rezultat je vrednost dobara i usluga proizvedenih tokom računovodstvenog perioda. Ne bele�i se kao takva u sistemu GFS-e zato �to se većina proizvoda jedinice op�te dr�ave distribuira na netr�i�noj osnovi. U SNR-u, transakcije koje su u vezi sa proizvodnjom dobara i usluga bele�e se u računima proizvodnje i ostvarivanja prihoda.

a. Račun proizvodnje

17. Račun proizvodnje obuhvata (1) proizvodnju (SNR-a klasifikaciona �ifra P.1) svih dobara i usluga koje proizvede jedinica op�te dr�ave kao izvor prihoda

10Tabela A3.2 je kreirana tako da se čita s leva na desno. Leva kolona jeste spisak transakcionih kategorija u sistemu GFS.Desna kolona identifikuje kategoriju SNR u kojoj bi se data GFS transakcija mogla bele�iti. Kategorija SNR-a bi ipak mogla da uključi transakcije koje nisu zabele�ene u GFS sistemu ili transakcije iz vi�e od jedne GFS kategorije. 11SNR klasifikacioni kodovi za transakcije i ostale tokove označavaju se slovima (D, F, K, ili P) nakon čega sledi broj. SNR �ifre za bilansne stavke koriste slovo B. GFS �ifrarni sistem predstavljen je u Dodatku 4.

pri čemu se ukupni prihod podeli na tr�i�nu proizvodnju (P.11), proizvodnju za sopstvenu finalnu upotrebu (P.12) (koja se u ovom priručniku naziva akumulacija kapitala u sopstvene svrhe), i druga netr�i�na proizvodnja (P.13); (2) posredna potro�nja dobara i usluga (P.2) kao upotreba; i (3) potr�nja osnovnih sredstava (K.1) kao upotreba. Bilansna stavka je dodata vrednost (B.1), koja mo�e biti prikazana kao bruto ili neto potro�nja osnovnog kapitala.

18. Ukupna proizvodnja op�teg dr�avnog sektora određuje se kao zbir proizvodnje netr�i�nih preduzeća i proizvodnje tr�i�nihpreduzeća. Proizvodnje dve vrste preduzeća izvode se prilično različito kao �to je i opisano u sledećim paragrafima.

19. Rezultat netr�i�nih preduzeća ne mo�e se odrediti na osnovu statističkih podataka o prodaji jer se većina rezultata distribuira bez naplate ili se prodaje po cenama koje nisu ekonomski značajne. Umesto toga, proizvodnja netr�i�nih preduzeća je definisana kao zbir proizvodnih tro�kova: naknada zaposlenima, posredna potro�nja, potro�nja osnovnog kapitala, ostalih plaćenih poreza na proizvodnju i drugih dobijenih subvencija za proizvodnju (kao negativna vrednost). Kako bi se izvr�io ovaj obračun, ukupne vrednosti svake od ovih kategorija rashoda moraju se podeliti na rashode koje su stvorila tr�i�na i netr�i�na preduzeća.

19. Proizvodnja tr�i�nih preduzeća jednaka je prodajama ovih preduzeća (GFS kategorija prihoda 1421) kojima se dodaju promene u zalihama nezavr�enog posla i gotove robe tih preduzeća. Tako, GFS podatke o ukupnoj promeni ovih vrsta zaliha treba podeliti na posebne podatke za tr�i�na i posebne podatke za netr�i�na preduzeća za potrebe SNR-a.

20. Onda kada se ukupna proizvodnja sektora op�te dr�ave proceni, mora se podeliti na tri komponente: tr�i�nu proizvodnju, proizvodnju za sopstvenu konačnu upotrebu, i ostalu netr�i�nu proizvodnju. Proizvodnja za sopstvenu konačnu upotrebu jeste vrednost nefinansijskih sredstava koje su jedinice op�te dr�ave stvorile za sopstvenu upotrebu i dostupna je direktno iz sistema GFS-e kao memorandumska stavka 3M1 u Tabeli 8.1.12 Tr�i�na proizvodnja i ostala netr�i�na proizvodnja ipak nisu direktno dostupne i ne odgovaraju obavezno proizvodnji tr�i�nih i netr�i�nih

12U SNR-a postoji odredba za provenu ove proizvodnje po tr�i�nim cenama ukoliko se sredstva pravljena u sopstvene svrhe isto nude i za prodaju na tr�i�tu. U GFS sistemu se pretpostavlja da se sredstva koja op�ti dr�avni sektor pravi u sopstvene svrhe ne nude na prodaju na tr�i�tu tako da je procena koja se zasniva na tro�kovima proizvodnje prihvatljiva.

166

Dodatak 3

institucija zato �to netr�i�ne institucije mogu da proizvode tr�i�ni proizvod.

22. Tr�i�na proizvodnja je zbir čitave proizvodnje tr�i�nih institucija, stvarne proizvodnje netr�i�nih institucija i druge proizvodnje koja je obračunata kao prodata. Obračunate prodaje su naturalne transakcije koje se procenjuju po tr�i�nim cenama. One obuhvataju robu i usluge koje su proizvedele op�te dr�avne jedinice i pru�aju se (a) radnicima kao deo nadoknade, (b) kao socijalna davanja u skladu sa planovimaa socijalnog osiguranja zaposlenih, (c)

drugim dr�avnim i međunarodnim organizacijama, i (d) neprofitnim institucijama koje slu�e domaćinstvima i pojedincima ili domaćinstvima kao od�teta ili isplata potra�ivanja od osiguranja. Ove transakcije su opisane detaljnije u paragrafu 33. Onda kada se tr�i�na proizvodnja i proizvodnja za samostalnu konačnu upotrebu utvrde, vrednost ostale netr�i�ne proizvodnje mo�e se izračunati na kraju kao ukupna proizvodnja sektora op�te dr�ave kada se od njega oduzme proizvodnja za sopstvenu krajnju upotrebu i tr�i�na proizvodnja.

23. Posredna potro�nja je potrebna za račun proizvodnje SNR-a, ali nije kategorija rashoda u GFS-u. To je ukupna vrednost svih roba i usluga koje tro�e jedinice op�te dr�ave u svojim proizvodnim aktivnostima. Posredna potro�nja je jednaka:

Upotrebi dobara i usluga (GFS kategorija rashoda 22) plus

Dobra i usluge koje se koriste pri akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe (memorandumska stavka 3M12)

plus Kori�ćenje finansijskih intermedijacijskih usluga koje se indirektno mere (FISIM) i usluga osiguranja

minus Roba kupljena za preprodaju

plus Promena u zalihama nezavr�enog posla, zavr�enog posla, i robe kupljene za preprodaju.

24. U svrhe SNR-a, vrednosti za FISIM, usluge osiguranja izvode se podelom stvarne kamate i transkacija premija �ivotnog osiguranja. Finansijski posrednik uspostavlja svoje kamatne stope za deponente i pozajmljivače na nivo koji će obezbediti mar�u koja je dovoljno velika da izmiri tro�kove pru�anja usluga deponentima i pozajmljivačima bez ekplicitnih taksi. Kamata koja se plaća ili dobija od finansijskih podrednika

je zato podeljena u SNR-a na plaćanja za FISIM usluge i na prilagođeni iznos kamate. Na sličan način, premija ne�ivotnog osiguranja se deli na kupovinu usluga iz osiguravajućih preduzeća i na plaćanje neto premija ne�ivotnog osiguranja (D.71). U Sistemu GFS-a, ove podele se ne prave zato �to se one mogu proceniti samo uz pomoć podataka za čitavu privredu. Umesto toga, čitave vrednosti stvarnih transakcija se bele�e kao kamata i premije ne�ivotnog osiguranja.13

25. Preduzeća koja su anga�ovana na akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, po definiciji ne kupuju robu za preprodaju i nemaju promene u zalihama nezavr�enog posla ili zavr�ene robe. Sva druga preduzeća mogu imati ove stavke.

26. Potro�nja osnovnog kapitala u SNR-a jednaka je kategoriji rashoda istog imena u sistemu GFS (23) plus iznos zabele�en kao komponenta stvaranja kapitala na sopstvenom računu (memorandumska stavka 3M13).

b. Stvaranje računa prihoda

27. Račun stvaranja prihoda počinje sa dodatom vredno�ću i potom uključuje (1) nadoknadu zaposlenima (D.1) kao upotrebu, (2) ostale poreze na proizvodnju (D.29) plaćane kao upotreba, i (3) ostale subvencije na proizvodnju (D.39) dobijene kao negativna upotreba. Njegova bilansna stavka jeste operativni vi�ak (B.2), koji se takođe mo�e predstaviti kao bruto ili neto potro�nja osnovnog kapitala.

28. Nadoknada radnicima u SNR-a jednaka je kategoriji tro�kova pod istim imenom u sistemu GFS (21) plus iznos koji je zabele�en kao komponenta stvaranja kapitala na sopstvenom računu (memorandumska stavka 3M11).

29. Porezi i subvencije koji su uključeni u procenu proizvodnje netr�i�nih preduzeća sastoje se od ostalih poreza na proizvodnju koje plaćaju jedinice op�te dr�ave drugim jedinicama op�te dr�ave i ostalih subvencija na proizvodnju koje jedinice op�te dr�ave dobijaju od drugih jedinica op�te dr�ave. Ove iznosi su često retki ili mali po veličini. Porezi koji se plaćaju se klasifikuju u sistemu GFS-a kao razni drugi tro�kovi (282), i a subvencije se klasifikuju kao donacije koje su dobijene od drugih nivoa vlasti (133). Oboje bi se eliminisalo pri konsolidaciji kada se prikupljaju statistički podaci za sektor op�te dr�ave.

13Za dodatne podatke o proceni ovih usluga videti dodatake III i IV SNA iz 1993. godine.

167


2. Finalna potro�nja

30. Finalna potro�nja je ključna komponenta bruto domaćeg proizvoda. Ona se primenjuje u SNR-a na dva načina: rashod finalne potro�nje (P.3) i stvarna finalna potro�nja (P.4). Razlika između njih jesu socijalni transferi u naturi (D.63), koji predstavlja finalnu potro�nju dobara i usluga koje kupuju jedinice op�te potro�nje, a koje zapravo tro�e domaćinstva.

31. Rashod finalne potro�nje sektora op�te dr�ave nije elemenat GFS sistema. On se mo�e obračunati kao

Ukupna proizvodnja, kako je opisano u paragrafima 18 do 20

plus Kupovina dobara i usluga koje se prenose na domaćinstva bez dalje transformacije

minus Stvarne i obračunate prodaje dobara i usluga, uključujućiprodaje kori�ćene robe i otpada

minus Promene u zalihama nezavr�ene proizvodnje i zavr�ene robe

minus Proizvodnja akumulacije kapitala u sopstvene svrhe.

32. Kupovine dobara i usluga koje se prenose na krajnje korisnike bez dalje transformacije klasifikuju se kao davanja socijalnog osiguranja u naturi (2712), davanja socijalne pomoći u naturi (2722) ili drugi tekući rashodi (2821) u zavisnosti od vrste programa koji upravlja njihovom raspodelom. Za vi�e informacija videti paragraf 36.

33. Stvarne prodaje dobara i usluga jesu zbir prodaja po tr�i�nim preduzećima (1421), administrativnih taksi (1422) i slučajnih prodaja od strane netr�i�nih preduzeća (1423). Obračunate prodaje obuhvataju sledeće:

� Robu i usluge koje proizvodi sektor op�te dr�ave i koje daje kao socijalna davanja u naturi u skladu sa planom socijalnog osiguranja poslodavca, tretiraju se kao da je do�lo do prenosa na korisnike u gotovini nakon čega je usledila prodaja proizvoda korisnicima. Na taj način proizvodnja se u SNR-a prikazuje kao finalni rashod finalne potro�nje domaćinstava, dok se transfer prikazuje kao

socijalno davanje (bele�i se na Račun sekundarne raspodele prihoda/socijalna davanja bez socijalnih prenosa u naturi /davanja privatno finansiranog socijalnog osiguranja (D.622) ili davanja nefinansiranog socijalnog osiguranja radnika (D.623)).

� Dobra i usluge koje su proizveli sektori op�te dr�ave i koje su obezbeđene kao donacije u naturi drugim dr�avama i međunarodnim organizacijama, tretiraju se kao da je postojao prenos gotovine nakon čega je usledila prodaja proizvoda korisnicima dobara i usluga. Proizvodnja je prikazana kao izvoz (P.6) u slučaju donacija stranim dr�avama i međunarodnim organizacijama i bilo kao dr�avni rashod finalne potro�nje ili kao stvaranje bruto osnovnog kapitala (P.51) u slučaju donacija drugim domaćim jedinicama op�te dr�ave. Taj prenos se prikazuje na Računu sekundarne raspodele prihoda/ostali tekući prenosi/tekući prenosi u okviru op�te dr�ave (D.73) ili tekuća međunarodna saradnja (D.74) ili na računu kapitala/prenosi kapitala/investicione donacije (D.92) ili ostali prenosi kapitala (D.99).

� Dobra i usluge koje proizvodi sektor op�te dr�ave, a koji se pru�aju radnicima kao zarade u naturi, tretiraju se kao isplaćena nadoknada zaposlenima u gotovini, nakon koje je usledila prodaja radnicima (1424). Nadoknada se bele�i na računu stvaranja prihoda/nadoknada zaposlenima/plate i zarade (D.11) i proizvodnja se bele�i kao rashod finalne potro�nje domaćinstava.

� Dobra i usluge koje proizvodi sektor op�te dr�ave i koje se kao transfer u naturi daju neprofitnim institucijama koje opslu�uju domaćinstva ili se pru�aju pojedincima ili domaćinstvima kao nadoknada za �tetu nad imovinom ili za ličnu povredu, ili kao namirenje potra�ivanja od osiguranja, tretiraju se kao prenos u gotovini i prodaja tr�i�ne proizvodnje. Prenos se bele�i na Računu sekundarne raspodele prihoda/ostali tekući prenosi/potra�ivanja ne�ivotnog osiguranja (D.72) ili razni tekući transferi (D.75), a proizvodnja se bele�i kao rashod finalne potro�nje sektora domaćinstava ili neprofitnih intitucija koje pru�aju usluge sektoru domaćinstava.

34. Kada se postojeća roba proda, iznos koji se dobije od prodaje bele�i se kao negativni rashod finalne potro�nje ako je nabavka robe bila klasifikovana kao rashod finalne potro�nje. Na primer, nabavke oru�ja i sistema za transport oru�ja od strane vojske klasifikuje se kao rashod finalne potro�nje. Zbog toga su prodaje kori�ćenog vojnog oru�ja

168

Dodatak 3

i sistema za transport oru�ja rashod negativne finalne potro�nje. Prodaje kori�ćene robe i otpada su deo raznog i neidentifikovanog prihoda (145).

35. Promene u zalihama nezavr�ene proizvodnje i zavr�ene robe su kategorije 31222 i 31223 u Tabeli 8.1. Akumulacija kapitala u sopstvene svrhe jeste deo proizvodnje, ali ne i deo rashoda finalne potro�nje. U Sistemu GFS-a, vrednost se mo�e dobiti iz memorandumske stavke 3M1.

36. Kao �to je pomenuto u paragrafu 32, razlika između rashoda finalne potro�nje i stvarne finalne potro�nje čine socijalni prenos u naturi. GFS kategorije rashoda socijalnog osiguranja u naturi (2712) i davanja socijalne pomoći u naturi (2722) sastoje se u potpunosti od nadoknada domaćinstvima za kupovine socijalnog osiguranja u naturi ili od direktnih kupovina socijalnog osiguranja ili davanja socijalne pomoći koje strane jedinice op�te dr�ave kupuju od tr�i�nih proizvođača. Pored toga, kategorija 2821 mo�e da obuhvati kupovine pojedinačnih netr�i�nih roba i usluga (D.632), kao �to su kupovine obrazovanja, rekreacije i kulturnih usluga od tr�i�nih proizvođača. Ono �to je takođe uključeno u socijalne transfere u naturi jeste vrednost dobara i usluga koje proizvode jedinice op�te dr�ave i koje prenose na domaćinstva kao socijalnog osiguranja, davanja socijalne pomoći ili pojedinačna netr�i�na dobra i usluge. Informacije o ovim robama i uslugama mogu se dobiti iz unakrsne klasifikacije funkcija dr�ave (KDF) i ekonomskih vrsta rashoda u Tabeli 6.3. Aneks Odeljku 6 navodi usluge koje se smatraju pojedinačnim.

3. Socijalno osiguranje

37. Socijalni doprinosi koje plaćaju poslodavci kao deo nadoknade zaposlenima u sistemu GFS (212) jesu identični sa istom kategorijom u SNR-a (D.12). Iznos koji je zabele�en za socijalne doprinose koje dobijaju jedinice koje vode sisteme socijalnog osiguranja ipak mogu biti prilično različiti u dva sistema. U SNR-a svi socijalni doprinosi koje su radnici primili kao nadoknadu se smatra da su platili rukovodioci sistema kao socijalne doprinose (D.61). U sistemu GFS, socijalni doprinosi koji se uplaćuju u sistem socijalnog osiguranja poslodavca koji obezbeđuju penzije i druga penzijska davanja klasifikuju se kаo osiguranja obaveza od strane operatera sistema (3316) pre nego kao prihod od socijalnih doprinosa (12).

38. Pored socijalnih doprinosa koji se plaćaju kao nadoknada zaposlenima, smatra se da operateri finansiranog sistema socijalnog osiguranja poslodavca

u SNR-a plaćaju porez na prihod koji se pripisuje vlasnicima osiguravajuće polise (D.44) i da ga plaćaju korisnicima sistema u iznosu koji je jednak prihodu od imovine i neto operativnom vi�ku zarađenom na investicijma rezervi sistema. Smatra se da ovaj prihod od imovine potom plaćaju korisnici operteru sistema kao dodatni socijalni doprinos. Ovi pripisani socijalni doprinosi se ne bele�e u Sistemu GFS-a. Vrednost ove stavke mora da se izvede iz evidencije odgovarajućeg sistema socijalnog osiguranja.

39. U SNR-u, sva socijalna davanja uključujući penzije i ostala penzijska davanja, bele�e se ili na računu sekundarne respodele prihoda/socijalna davanja bez socijalnih prenosa u naturi (D.62) ili na Računu za redistribuciju prihoda/socijalni prenosi u naturi. U Sistemu GFS, kategorija rashoda socijalnog osiguranja (27) je u�a. Ona obuhvata (a) sva socijalna osiguranja i socijalne pomoći osim davanja u obliku dobara i usluga koje proizvode jedinice op�te dr�ave i (b) socijalna davanja poslodavca bez penzijskih davanja i bilo kojih davanja u obliku dobara i usluga koje proizvode jedinice op�te dr�ave. Penzijska davanja se klasifikuju kao smanjenja u obavezama rezervi tehničkog osiguranja. Tro�kovi socijalnog davanja koja proizvode jedinice op�te dr�ave bele�e se kao tro�kovi proizvodnje u različitim kategorijama rashoda GFS kao �to su nadoknada zaposlenima i upotreba dobara i usluga. Procena socijalne za�tite i davanja socijalne pomoći koje proizvode jedinice op�te dr�ave već je pomenuta u paragrafu 36. Poslodavčeva socijalna davanja moraju da se procenjuju na isti način.

40. U SNR-u, unos na Račune za kori�ćenje raspolo�ivog prihoda naziva se korekcija za promenu u neto kapitalu domaćinstava u penzijskim fondovima (D.8). To je jednako ukupnoj vrednosti stvarnih socijalnih doprinosa koji se isplaćuju penzionim planovima koje finansiraju poslodavci plus ukupna vrednost dodataka za socijalne doprinose minus vrednost cena pratećih usluga minus ukupna vrednost penzija koje penzioni planovi koje finansiraju poslodavci isplaćuju kao socijalno osiguranje. Različiti tretmani penzionih planova elimini�u potebu za ovom stavkom u sistemu GFS-a.

4. Ostale transakcije i drugi ekonomski tokovi

41. GFS sistem uključuje detaljnu klasifikaciju poreza koji se zasnivaju na uobičajenim iskustvima u poreskoj administraciji. U SNR-a porezi se klasifikuju u skladu sa njihovom ulogom u ekonomskim aktivnostima kao �to su (1) porezi na proizvodnju i uvoz (D.2), (2) tekući porezi na prihod,

169


bogatstvo, itd. (D.5), ili (3) porezi na kapital (D.91). Rezultat je da se neke poreske kategorije u sistemu GFS kao �to su porezi na motorna vozila, moraju podeliti između dve poreske kategorije SNR-a prema tome da li ih plaćaju proizvođači ili krajnji potro�ači. Ovi porezi su prikazani u Tabeli A3.2. Informacija koja je potrebna za podelu ovih poreza, ipak mo�e biti nedostupna prikupljačima iz GFS sistema.

42. Postoji nekoliko vrsta prihoda na imovinu:

� Dividende(D.421 u SNR-a ima i 1412 ili 2811 u Sistemu GFS), povlačenja iz prihoda ili kvazi korporacija (D.422, 1413 i 2812), i rente (D.45, 1415 i 2814) su identični u oba sistema.

� Iznosi koji su zabele�eni u prihodu kamate (1411) i rashoda (24) u GFS sistemu moraju se prilagoditi za bele�enje u SNR-a (D.41) kada uključuju iznose koji su plaćeni ili primljeni od finansijskih posrednika. Ovu korekciju koja je opisana u paragrafu 24, mogu da urade samo prikupljači nacionalnih računa.

� Prinos od kapitala koji se pripisuje vlasnicima polise osiguranja u pogledu sistema socijalnog osiguranja opisan je u paragrafu 38 kao transakcija u SNR-a koja je po vrednosti jednaka prihodu od imovine odnosno neto operativnom vi�ku koji fond zarađuje od investiranja svojih rezervi. U Sistemu GFS-a ova stavka (2813) jednaka je povećanju obaveza penzionog sistema u kome su penzije definisane, pri čemu je to povećanje obaveza posledica proticanja vremena.Vrednosti SNR-a se mogu izvesti iz detaljne evidencije penzijskog sistema.

� Reinvestirana zarada na direktna strana ulaganja (D.43) se ne bele�i u Sistemu GFS; mora se proceniti iz drugih izvora. Opisana je u fusnoti 9 Odeljka 5.

43. Ostali tekući transferi (D.7) u SNR-a jeste različita kolekcija unosa koji se nalaze na različitim mestima u sistemu GFS. Neto premije ne�ivotnog osiguranja moraju se uskladiti za obračun prodaje ili kupovine usluga osiguranja kao �to je to opisano u paragrafu 24. U Sistemu GFS, bruto premije ne�ivotnog osiguranja, se bele�e kao različiti i neidentifikovani prihod (145) ili razni drugi tro�kovi (282). Potra�ivanja ne�ivotnog osiguranja su identična u oba sistema. �to se tiče premija, one se bele�e u sistemu GFS kao razni i neidentifikovani prihod

(145) ili razni drugi tro�kovi (282). Tekući transferi u okviru op�te dr�ave i tekuća međunarodna saradnja bele�e se u Sistemu GFS-a kao primljene tekuće garancije (1311, 1321 ili 1331) ili plaćene (2611, 2621 ili 2631) osim za robu i usluge koje proizvode op�te dr�ave jedinice (paragraf 33). Razni tekućitransferi mogli bi da se bele�e kao kazne, novčane kazne i gubici (143), tekući dobrovoljni transferi bez doancija (1441), razni i neidentifikovani prihod (145), razni drugi tro�kovi (282) ili dobra i usluge koje proizvode jedinice op�te dr�ave (paragraf 33).

44. Većina unosa na računu kapitala SNR-a mo�e se izvesti direktno iz odgovarajućih unosa u Sistemu GFS-a. Posebno, nabavke umanjene za otuđenja materijalne osnovne imovine (P.511) jeste zbir nabavki umanjenih za otuđenja zgrada i objekata (3111), ma�ina i opreme (3112) i uzgajanih sredstava (31131). Nabavke umanjene za otuđenja nemeterijalne osnovne imovine (P.512) jeste isto �to i kategorija 31132 u sistemu GFS. Dodavanja na vrednost neproizvedenih nefinansijskih sredstava (P.513) jeste deo GFS unosa za nabavku neproizvedenih sredstava (314) i sastoji se od vrednosti glavnih povećanja neproizvedenih, nefinansijskih sredstava (P.5131) i tro�kova prenosa vlasni�tva nad neproizvedenim, nefinansijskim sredstvima (P.5132).

45. Potro�nja osnovnog kapitala u SNR-a jednaka je ukupnoj vrednosti potro�nje osnovnog kapitala koja je zabele�ena u Tabeli 8.1. Promene u zalihama u SNR-a (P.52) ista je kao i promene u zalihama u sistemu GFS, ali iznosi za vrste zaliha razlikuju se zato �to se GFS sistem zaliha razlikuje jer GFS sistem uključuje jednu kategoriju za strate�ke zalihe koje se ne pojavljuju u SNR-a. Strate�ke zalihe se klasifikuju kao roba za preprodaju u SNR-a.

46. Nabavke umanjene za otuđenja dragocenosti (P.53), zemlji�ta i druge materijalne neproizvedene imovine (K.21) i nematerijalne neproizvedene imovine (K.22) iste su kao i odgovarajuće stavke u Sistemu GFS uz izuzetak iznosa zabele�enih kao dodavanja na vrednost neproizvedenih nefinansijskih sredstava u SNR-a, kao �to je opisano u paragrafu 44.

47. Prenosi kapitala u SNR-a bele�e se na različitim mestima u sistemu GFS-a. Prenosi kapitala koji se potra�uju mogu se bele�iti kao porezi na imovinu, nasleđe i poklon (1133), ostali netekući porezi na imovinu (1135), kapitalne donacije (1312, 1322 i 1332), ili dobrovoljni prenosi kapitala bez donacija (1442). Kapitalni transferi koji predstavljaju obaveze mogu se

170

Dodatak 3

bele�iti kao kapitalne donacije (2612, 2622 i 2632) ili drugi tro�ak/razni drugi tro�kovi/ostali prenosi kapitala (2822).

48. Uz izuzetak transkacija u rezervama tehničkog osiguranja i akcijama i ostaloj imovini, transakcije koje se bele�e na finansijskom računu SNR-a trebalo bi da budu iste kao transakcije koje se bele�e u Tabeli 9.1. Transakcije koje se bele�e kao osiguranje tehničkih rezervi razlikuju se u ova dva sistema zbog različitog tretmana sistema socijalnog osiguranja poslodavca koji obezbeđuje penzije i druga penzijska davanja. Primanje socijalnih doprinosa i plaćanje socijalnih davanja od strane nefinansiranih penzijskih sistema tretira se kao transakcije u rezervama tehničkog osiguranja u GFS sistemu, ali kao plaćanja prenosa u SNR-a. Iznosi koji se bele�e kao povećanja u rezervama tehničkog osiguranja za tro�ak imovine koji se pripisuje vlanicima polisa osiguranja takođe se razlikuju u ova dva sistema kao �to je to i obja�njeno u paragrafu 42. Transkacije u akcijama i ostalom kapitalu

razlikuju se zato �to SNR-a obuhvata reinvestirane zarade na direktna strana ulaganja kao pripisana kupovina akcija i ostalog kapitala, ali se ovaj obračun u sistemu GFS ne vr�i. Umesto toga, povećanje u vrednosti akcija i druge imovine tretira se kao kapitalni dobitak.

49. U većem delu su ostali tokovi isti u oba sistema. Javlja se nekoliko razlika zbog različitog tretmana određenih aktivnosti. Kao �to je i opisano u prethodnom paragrafu, reinvestirana zarada ne direktno strano ulaganje jeste obračunata transakcija u SNR-a, ali dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV u sistemu GFS. U SNR-a, razlika između promena u obavezi finansiranog penzionog plana poslodavca zbog proteka vremena (paragraph 42) i iznosa koji se mo�e pripisati prihodu od imovine vlasnika polise osiguranja tretira se kao dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV. Ova dobit koja je rezultat promene vrednosti HOV se ne pojavljuje u sistemu GFS-a.

171


Tabela A3.2: Podudarnost kategorija transakcija GFS-a i SNR-a ⌂

GFS Kategorije transakcija SNR-a Kategorija računa i transakcija u kojoj se bele�i GFS tranaskcija

Transakcije prihoda

Porezi

1.Porezi na prihod, profit i kapitalni dobitak

2.Porez na plate i radnu snagu

3.Porez na imovinu

Priodični porezi na nepokretnu imovinu

Račun sekundarne raspodele prihoda /tekući porezi na prihod, bogatstvo, itd./porezi na prihod (D.51) (izvor)

Račun raspodele primarnog prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Periodični porezi na neto bogatstvo

Poezi na imovinu, nasleđe i poklon

Porezi na finansijske i kapitalne transakcije

Ostali neperiodični porezi na imovinu

Ostali periodični porezi na imovinu

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na Računu raspodele primarnog prihoda/tporeza na proizvodnju i uvoz/ostai porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju potro�ači, uključujući vlasnike-posednike boravi�ta, bele�e se na Računu sekundarne raspodele prihoda/tekući porezi na prihod, bogatstvo, itd./ostale tekuće poreze (D.59) (izvor)

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na računu za raspodelu primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju finansijski potro�ači bele�e se na Računu sekundarne raspodele prihoda /tekući porezi na prihod, bogatstvo, itd./ostali tekući porezi (D.59) (izvor)

Račun kapitala/prenosi kapitala/kapitalni porezi (povećanje u neto vrednosti)

Račun raspodele primarnog prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/poreza na proizvode/poreza na proizvode isključujući PDV i poreze na uvoz ii izvoz (D.214) (izvor)

račun kapitala/prenosi kapitala/porezi na kapital (D.91) (pove�anje neto vrednosti)

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na Računu raspodele primarnog prihoda/poreza na proizvodnju uvoz/ostalih poreza na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju krajnji potro�ači bele�e se na računu sekundarne raspodele prihoda/tekućih poreza na prihod, bogatstvo, itd./ostale tekuće poreze (D.59) (izvor)

4.Porezi na robu i usluge

Porez na dodatu vrednost

Porez na prodaju

Porez na promet dobara i usluga i ostali op�ti porezi na robu i usluge

Akcize

Profiti i fiskalni monopoli

Porezi na specijalne usluge

Porezi na motorna vozila

Račun raspodele primarnog prihoda/porez na proizvodnju i uvoz/porez na proizvode/porez tipa poreza na dodatu vrednost (D.211) (izvor)

Porezi na domaću robu i usluge bele�e se na računu za primarnu raspodelu prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/poreza na proizvode/poreza na proizvode isključujući PDV, poreze na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi na uvoznu robu i usluge se bele�e na računu za raspodelu pimarnog prihoda/poreza na proizvode/poreza na uvoz i carinskih da�bina, isključujući PDV/porez na uvoz, isključujući PDV i carine (D.2122) (izvor)

Račun raspodele primarnog prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/porez na proizvode/porez na proizvode, isključujući PDV i poreze na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi na domaću robu i usluge bele�e se na računu za primarnu raspodelu prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz /poreza na proizvode/poreza na proizvode isključujući PDV, porez na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi na uvoznu robu i usluge bele�e se na Računu raspodele primarnog prihoda/poreza na proizode/poreza i carina na uvoz isključujući , PDV/poreza na uvoz, isključujući PDV i carine (D.2122) (izvor)

Račun raspodele primarnog prihoda: porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode, isključujući PDV, poreze na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi na domaće proizvode i usluge bele�e se na Računu za primarnu raspodelu prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi na proizvode isključujući PDV i poreze na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi na uvoznu robu i usluge bele�e se na računu za raspodelu primarnog prihoda/porezzi na proizvode/porezi i carine na uvoz, iisključujući PDV/porezi na uvoz, isključujući PDV i carine (D.2122) (izvor)

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na računu za primarnu raspodelu prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/ostalih poreza na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju krajnji korisnici bele�e se na računu sekundarne raspodele prihoda/tekućih poreza na prihod, bogatstvo, itd./ostalih tekućih poreza (D.59) (izvor)

172

Dodatak 3

Tabela A3.2: Podudarnost kategorija transakcija GFS-a i SNR-a (nastavak) ⌂

GFS kategorija transakcije SNR-A Kategorija računa i transakcija u kojoj se bele�i GFS tranaskcija

Transakcije prihoda (nastavak)

Porezi (nastavak)

Ostali porezi na upotrebu dobara i dozvolu da se koriste dobra ili obavljaju usluge

Ostali porezi na robu i usluge

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na Računu za raspodelu primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju krajnji potro�ači bele�e se na računu za sekundarnu raspodelu prihoda/tekući porezi na prihod, bogatstvo, itd.ostali tekući porezi (D.59) (izvor)

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na Računu za raspodelu primarnog prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/ostalih poreza na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju krajnji potro�ači bele�e se na računu za sekundarnu raspodelu prihoda/tekući porezi na prihod, bogatstvo, itd./ostali tekući porezi (D.59) (izvor)

5. Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije

Carina i ostale uvozne carine

Porez na izvoz

Profiti uvoznih i izvoznih monopola

Profiti razmene

Porezi na razmenu

Ostali porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije

Račun raspodele primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi i carine na uvoz, isključujući PDV /uvozne carine (D.2121) (izvor)

Račun raspodele primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi na izvoz (D.213) (izvor)

Profiti uvoznih monopola se bele�e na računu za raspodelu primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi Ii carine na uvoz, isključujući PDV/porezi na uvoz, isključujući PDV i carine (D.2122) (izvor)

Profiti izvoznih monopola se bele�e na Računu raspodele primarnog prihoda/poreza na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode /porezi na izvoz (D.213) (izvor)

račun raspodele primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi na proizvode isključujući PDV, porez na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Račun raspodele primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/porezi na proizvode/porezi na proizvode isključujući PDV, porezi na uvoz i izvoz (D.214) (izvor)

Porezi koje plaćaju preduzeća bele�e se na Računu za raspodelu primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Porezi koje plaćaju krajnji korisnici bele�e se na Računu sekundarne raspodele prihoda/tekući porezi na prihod, bogatstvo itd./ostali tekući porezi (D.59) ((izvor)

6. Ostali porezi

Ostali porezi koje plaćaju samo firme

Ostali porezi koje plaćaju oni koji nisu firme ili neidentifikovani porezi

Socijalni doprinosi

Donacije

Prihod od imovine

Prodaja robe i usluga

Novčane kazne, kazne i gubici

Dobrovoljni transferi bez donacija

Razni i neidentifikovani prihodi

Račun raspodele primarnog prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na proizvodnju (D.29) (izvor)

Račun sekundarne raspodele prihoda/tekući porezi na prihod, itd/ostali tekući porezi (D.59) (izvor)

Račun sekundarne raspodele prihoda/socijalni doprinosi (D.61) (izvor)

Tekuće donacije se bele�e na računu za sekundarnu raspodelu prihoda/ostali tekući transferi u okviru op�te dr�ave

(D.73) ili trenutnog međunarodng preduzeća (D.74) (izvor)

Kapitalne donacije se bele�e na Računima kapitala/kapitalni transferi/iinvesticione donacije (D.92) ili kao ostali kapitalni transferi (D.99) (povećanje neto vrednosti)

Račun raspodele primarnog prihoda/prihod na imovinu (D.4) (izvor) Videti paragraf 24 teksta za eventualnu korekciju koja se odnosi na finansijske posredničke usluge koje se indirektno mere.

Prodaje po cenama koje su ekonomski značajne bele�e se na računu za proizvodnju/proizvodnja/tr�i�ni proizvodnja (P.11) (izvor)

Prodaje po cenama koje su ekonomski značajne bele�e se na računu za proizvodnju/proizvod/ostali netr�i�ni proizvodi (P.13) (izvor)

Obračunate prodaje dobara i usluga bele�e se na Računu proizvodnje/proizvod/tr�i�ni proizvod (P.11) (izvor)

Račun sekundarne raspodele prihoda/ostali tekući transferi/razni tekući transferi (D.75) (izvor)

Tekući transferi se bele�e na računu za sekundarnu raspodelu prihoda/ostali tekući transferi/razni tekući transferi (D.75) (izvor)

Kapitalni transferi se bele�e na Računu kapitala/kapitalni transferi/investicione donacije (D.92) ili ostali kapitalni transferi (D.99) (povećanje neto vrednosti)

Prodaje otpada i kori�ćene robe koja nije klasifikovana kao sredstva bele�e se na račun proizvodnje/iposrednička potro�nja (P.2) (negativna upotreba)

Sve ostale transakcije se bele�e Računu za sekundarnu raspodelu prihoda/ostali tekući transferi/razni tekući transferi (D.75) (izvor)

173


Tabela A3.2: Podudarnost GFS-a i SNR-a kategorija transakcija (nastavak) ⌂

GFS Kategorija transakcija SNR Kategorija računa i transakcija u kojoj se bele�i GFS tranaskcija

Transakcije rashoda

Nadoknada zaposlenima Račun ostvarivanja prihoda/nadoknada zaposlenima (D.1) (upotreba). Kategorija SNR-a takođe obuhvata nadoknadu zaposlenima koja se odnosi

tstvaranje nefinansijskih sredstava na sopstvenom računu, �to se bele�i u sistemu GFS kao neto nabavka osnovnih sredstava ili dragaocenosti.

Upotreba dobara i usluga Većina transakcija se bele�i na računu proizvodnje/posrednička proizvodnja (P.2) (upotreba). Kategorija SNR-a obuhvata transakcije

koje se odnose na stvaranje kapitala na sopstvenom računu, �to se bele�i u sistemu GFS kao neto nabavka osnovnih sredstava ili dragocenosti.

Za kompletnije izvođenje posredničke potro�nje videti paragraf 23 teksta.

Potro�nja osnovnog kapitala Račun proizvodnje/potro�nja osnovnog kapitala (K.1) (upotreba). Kategorija SNR-a takođe obuhvata potro�nju osnovnog kapitala koji se odnosi na

stvaranje nefinansijskih sredstava na sopstvenom računu, �to se u Sistemu GFS-a bele�i kao neto nabavka osnovnih sredstava ili dragocenosti.

Kamata Račun raspodele primarnog prihoda/prihod od imovine/kamata (D.41) (upotreba). Za eventualne korekcijekoje su u vezi sa uslugama finansijskog posredovanja indirektno merenog, pogledati paragraf 24 teksta.

Subvencije Račun raspodele primarnog prihoda/subvencije (D.3) (negativni izvor)

DonAcije Tekući transferi se bele�e na Računu sekundarne raspodele prihoda/ostali tekući transferi/tekući transferi u okviru op�te dr�ave

(D.73) ili trenutne međunarodne organizacije (D.74) (upotreba)

Kapitalni transferi se bele�e na računu kapitala//kapitalni transferi/investicione donacije (D.92) ili ostali kapitalni transferi (D.99) (smanjenje neto vrednosti)

Socijalne beneficije Socijalne beneficije u gotovini i sve beneficije socijalnog osiguranja finansiranog poslodavca i nefinansiranih radnika bele�e se na Računu

sekundarne raspodele prihoda/socijalne beneficije bez socijalnih transferau naturi (D.62) (upotreba).

Sve ostale socijalne beneficije u naturi bele�e se na računu upotrebe raspolo�ivog prihoda/rashod finalne potro�nje/rashod individualne potro�nje (P.31) (upotreba)

Ostali rashodi Rashod imovine bez kamate bele�i se na Računu raspodele primarnog prihoda/prihod od imovine (D.4) (upotreba)

tekući porezi koji se plaćaju ostalim jedinicama dr�ave bele�e se na Računu stvaranja prihoda/porezi na proizvodnju i uvoz/ostali porezi na

proizvodnju (D.29) (upotreba)

Ostale tekuće transakcije bele�e se na računu sekundarne raspodele prihoda/ostali tekući transferi/razni tekući transferi

(D.75) (upotreba)

Kapitalni transferi se bele�e na Računu kapitala/kapitalni transferi/porezi na kapital (D.91), investicione donacije (D.92) ili ostali kapitalni transferi

(D.99) (smanjenje u neto vrednosti)

174

Dodatak 3

Tabela A3.2: Podudarnost kategorija transakcija GFS-a i SNR-a (zaključna) ⌂

GFS Kategorija transakcije SNR Kategorija računa i transakcija u kojoj se bele�i GFS tranaskcija


Neto nabavka osnovnih sredstava Transakcije bez potro�nje osnovnog kapitala se bele�e na Računu kapitala/stvaranje bruto osnovnog kapitala (P.51) (promena u sredstvima). U

SNR-a, transakcije koje su povezane sa akumulacijom osnovnog kapitala ili sopstvenim računom takođe će se bele�iti pod nadoknadom radnicima,

posrednička potro�nja, potro�nja osnovnog kapitala i porezi umanjeni za subvencije na proizvodnju.

Potro�nja osnovnog kapitala Račun kapitala/potro�nja osnovnog kapitalal (K.1) (smanjenje sredstava)

Promene u zalihama

Račun kapitala/promene u zalihama (P.52) (promene u sredstvima)

Neto nabavka dragocenosti Račun kapitala/nabavka umanjena za otuđenja dragocenosti (P.53) (promene u sredstvima)

Neto nabavka neproizvedenih sredstava

Transakcije finansijskim sredstvima i obaveza


Račun kapitala/nabavke umanjene za otuđenja neproizvedenih nefinansijskih sredstava (promene u sredstvima)

Finansijski račun/monetarno zlato i SPV (F.1) (promena u sredstvima)

Valuta i depoziti Finansijski račun/valuta i depoziti (F.2) (promene u sredstvima odnosno promene u obavezama)

Hartije od vrednsoti bez akcija Finansijski račun/hartije od vrednosti bez akcija (F.3) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

Zajmovi Finansijski račun/zajmovi (F.4) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

Akcije i drugi kapital Finansijski račun/akcije i drugi kapital (F.5) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

Rezerve tehničkog osiguranja Finansijski račun/osiguranje tehničkih rezervi (F.7) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

Finansijski derivati Finansijski račun/finansijski derivati (F.6) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

Ostala tekuća primanja/obaveze Finansijski račun/ostala tekuća primanja/obaveze (F.8) (promene u sredstvima odnosno u obavezama)

175

Dodatak 4: Klasifikacije ⌂

Ovaj dodatak pru�a sve klasifikacione �ifre koje se koriste u sistemu GFS-a.

1. Klasifikacione �ifre se koriste u Sistemu GFS da identifikuju vrste transakcija, druge ekonomske tokove i zalihe sredstava i obaveza. Ovaj dodatak na jednom mestu predstvalja sve �ifre koje su prikazane od odeljka 5 do odeljka 10. Ukupna organizacija �ifara prikazana je na Crte�u A4.1.

2. �ifre koje počinju sa 1 odnose se na prihod; �ifre koje počinju sa 2 odnose se na rashod; i �ifre koje počinju sa 3 odnose se na transakcije nefinansijskim sredstvima, finansijskim sredstvima i obavezama. Za finansijska sredstva i obaveze, �ifra 3 označava da su klasifikovani po finansijskim instrumentima.

3. Prva cifra klasifikacione �ifre za drugi ekonomski tok uvek je 4 ili 5. �ifre koje počinju sa 4 odnose se na kapitalne dobitke, a �ifre koje počinju sa 5 na ostale promene u obimu sredstava i obaveza. Prva cifra klasifikacione �ifre za zalihe tipa sredstava ili obaveza uvek je 6.

4. Transakcije u sredstvima i obavezama, drugi ekonomski tokovi i zalihe sredstava i obaveza se sve odnose na vrste

sredstava i obaveza. Zbog toga su druga cifra i cifre koje slede u svakoj �ifri su identične za sve vrste sredstava i obaveza. To jest, 311 se odnosi na transakcije osnovnim sredstvima, 411 na kapitalne dobitke u osnovnim sredstvima, 511 na druge vrste promena u obimu osnovnih sredstava i 611 na zalihe osnovnih sredstava.

5. Rashodne transakcije i transakcije nefinansijskim sredstvima mogu se takođe klasifikovati kori�ćenjem klasifikacije funkcija dr�ave (FOD) kao �to je opisano u Odeljku 6. Sve klasifikacione �ifre FOD počinju sa 7. Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama mogu se klasifikovati u skladu sa sektorom druge strane finansijskof instrumenta kao i u skladu sa vrstom finansijskog intrumenta. Kada se klasifikuje po sektoru, klasifikacione �ifre za ove transakcije počinju sa 8.

6. U praktičnoj primeni mo�e biti moguće i po�eljno da se koriste detaljnije klasifikacije. Takvo pro�irenje mo�e se postići dodavanjem druge cifre na bilo koju datu klasifikacionu �ifru. Na primer, klasifikaciona �ifra za zalihe transportne opreme je 61121. Ukoliko se vrste transportne opreme moraju klasifikovati odvojeno koristile bi se �ifre 611211, 611212 i tako dalje.

176

Dodatak 4

Crte� A4.1: Klasifikacija �ifrarnog sistema za GFS ⌂

Transakcije

1 Prihod

2 Rashod

3 4

Drugi ekonomski tokovi

5

Sredstva i obaveze

6 Transakcije nefinansijskim sredstvima

Transakcije finansijskim sredstvima i obavezama klasifikovanih po instrumentu

Dobiti/gubici koji su rezultat promene vrednosti HOV u finansijskim sredstvima i obavezama

Ostale promene obima nefinansijskih i finansijskih sredstava i obaveza

Nefinansijska i finansijska sredstva i obaveze

7 1

Rashod i transakcije nefinansijskim sredstvima

FOD:

8 Transkacije finansijskim sredstvima i obaveze klasifikovane po sektoru 2

1Klasifikacija funkcija dr�ave 2Po sektoru strana učesnica u finansijskom instrumentu

177


A. Klasifikacija pihoda ⌂

1 11 111 1111 1112 1113 112 113 1131 1132 1133 1134 1135 1136 114 1141 11411 11412 11413

1142 1143 1144 1145

11451 11452

1146 115 1151 1152 1153 1154 1155 1156 116 1161 1162

Prihod Porezi

Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Naplativi od pojedinaca Naplativi od korporacija i ostalih preduzeća Neraspoređeni

Porezi na zaposlene i radnu snagu Porezi na imovinu

Periodični porezi na nepokretna dobra Periodični porezi na neto bogatstvo Porezi na Imovinu, nasledstvo i poklone Porezi na finansijske i kapitalne transakcije Ostali nepriodični porezi na imovinu Ostali periodični porezi na imovinu

Porezi na dobra i usluge Op�ti porezi na dobra i usluge

Porez na dodatu vrednost Porez na promet Porez na poslovni promet i ostali op�ti porezi na dobra i uluge

Akcize Profiti fiskalnih monopola Porezi na posebne usluge Porezi na upotrebu dobara i na dozolu kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti

Porezi na motorna vozila Ostali porezi na upotrebu dobara ili na dozvolu Kori�ćenja dobara ili vr�enja aktivnosti Ostali porezi na dobra i usluge

Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije Carina i druge uvozne carinske da�bine Porez na izvoz Dobiti izvoznih ili uvoznih monopola Dobiti iz trgovine deviznim sredstvima Porezi iz trgovine deviznim sredstvima Ostali porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije

Ostali porezi Naplativi isključivo od poslovanja Naplativi od drugih osim od poslovanja ili neidentifikovani

12121 1211 1212 1213 1214 122 1221 1222 1223 13 131 1311 1312 132 1321 1322 133 1331 1332 14 141 1411 1412 1413 1414 1415 142 1421 1422 1423 1424 143 144 1441 1442 145

Socijalni doprinosi [GFS] Doprinosi socijalnog osiguranja

Doprinosi zaposlenih Doprinosi poslodavca Doprinosi samozaposlenih ili nezaposlenih Neraspodeljivi doprinosi

Ostali socijalni doprinosi Doprinosi zaposlenih Doprinosi poslodavca Obraćunati doprinosi

Donacije Od stranih dr�ava

Tekuće Kapitalne

Od međunarodnih organizacija Tekuće Kapitalne

Od ostalih op�tih dr�avnih jedinica Tekuće Kapitalne

Ostali prihod Prihod na imovinu [GFS]

Kamata [GFS] Dividende Povlačenje sredstava iz prihoda kvazi-preduzeća Prihod od imovine pripisan vlasicima polisa osiguranja Renta

Prodaja dobara i usluga Prodaje tr�i�nih preduzeća Administrativne takse Nepredviđene prodaje netr�i�nih preduzeća Obračunate prodaje dobara i usluga

Kazne, novčane kazne i gubici Dobrovoljni transferi bez donacija

Tekući Kapitalni

Razni i neidentifikovani prihod

[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime, ali različitu pokrivenost u SNR-u iz 1993.godine

178

Dodatak 4

B. Ekonomska klasifikacija tro�kova ⌂

2 21 211 2111 2112 212 2121 2122 22 23 24 241 242 243 25 251 2511 2512 252 2521 2522 26 261 2611 2612 262 2621 2622 263 2631 2632

Tro�ak Nadoknada zaposlenima [GFS]

Plate i zarade [GFS] Plate i zarade u gotovini [GFS] Plate i zarade u naturi [GFS]

Socijalni doprinosi [GFS] Stvarni socijalni doprinosi [[GFS] Obračunati socijalni doprinosi [GFS]

Upotreba dobara i usluga Potro�nja osnovnog kapitala [GFS] Kamata [GFS]

Nerezidentima Rezidentima bez op�te dr�ave Drugim jedinicama op�te dr�ave

Subvencije Javnim korporacijama

Nefinansijskim javnim korporacijama Finansijskim javnim korporacijama

Privatnim preduzećima Nefinansijskim privatnim preduzećima Finansijskim privatnim preduzećima

Donacije Stranim dr�avama

Tekuće Kapitalne

Međunarodnim organizacijama Tekuće Kapitalne

Drugim jedinicama op�te dr�ave Tekuće Kapitalne

27 271 2711 2712 272 2721 2722 273 2731 2732 28 281 2811 2812

2813

2814 282 2821 2822

Socijalna davanja[GFS] Naknade socijalnog osiguranja

Naknade socijalnog osiguranja u gotovini Naknade socijalnog osiguranja u naturi

Naknade socijalne pomoći Naknade socijalne pomoći u gotovini Naknade socijalne pomoći u naturi [GFS]

Socijalne naknade poslodavca Socijalne naknade poslodavca u gotovini Socijalne naknade poslodavca u naturi

Ostali rashodi Tro�ak imovine bez kamate

Dividende (samo javne korporacije) Povlačenja sredstava iz prihoda kvazi-preduzeća

(samo javne korporacije) Tro�ak imovine pripisan vlasnicima polise

osiguranja [GFS] Renta

Razni drugi tro�kovi Tekući Kapitalni

[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime, ali različitu pokrivenost u SNR-u iz 1993. godine.

179


C. Klasifikacije tokova i zaliha sredstava i obaveza ⌂

Neto vrednost i njene promene Nefinansijska sredstva

Osnovna sredstva Zgrade i objekti

Prebivali�ta Nestambene zgrade Ostali objekti

Ma�ine i oprema Transportna oprema Druge ma�ine i oprema


Zalihe Strate�ke zalihe Ostale zalihe

Materijali i zalihe Nezavr�eni posao Zavr�ena roba Roba za preprodaju [GFS]


Zemlja Podzemna sredstva Druga prirodno nastala sredstva Nematerijalna neproizvedena sredstva

Finansijska sredstva Domaća Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati Ostala tekuća primanja

Strana Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital Osiguranje tehničkih rezervi Finansijski derivati

Ostala tekuća primanja Monetarno zlato i SPV-a

Klasifikacija transakcija u sredstvima i oabvezama

3 31 311 3111 31111 31112 31113 3112 31121 31122 3113 31131 31132 312 3121 3122 31221 31222 31223 31224 313 314 3141 3142 3143 3144 32 321 3212 3213 3214 3215 3216 3217 3218 322 3222 3223 3224 3225 3226 3227 3228 323

Klasifikacija dobiti usled promene vrednosti HOV sreds. i obavezama

4 41 411 4111 41111 41112 41113 4112 41121 41122 4113 41131 41132 412 4121 4122 41221 41222 41223 41224 413 414 4141 4142 4143 4144 42 421 4212 4213 4214 4215 4216 4217 4218 422 4222 4223 4224 4225 4226 4227 4228 423

Klasifikacija drugih promena u sredstvima i obavezama

5 51 511 5111 51111 51112 51113 5112 51121 51122 5113 51131 51132 512 5121 5122 51221 51222 51223 51224 513 514 5141 5142 5143 5144 52 521 5212 5213 5214 5215 5216 5217 5218 522 5222 5223 5224 5225 5226 5227 5228 523

Klasifikacija zaliha sredstava i obaveza

6 61 611 6111 61111 61112 61113 6112 61121 61122 6113 61131 61132 612 6121 6122 61221 61222 61223 61224 613 614 6141 6142 6143 6144 62 621 6212 6213 6214 6215 6216 6217 6218 622 6222 6223 6224 6225 6226 6227 6228 623

180

Dodatak 4

C. Klasifikacije tokova i zaliha sredstava i obaveza (zaključene) ⌂

Obaveze Domaće

Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital (samo

javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

Strane Valuta i depoziti Hartije od vrednosti bez akcija Zajmovi Akcije i drugi kapital (samo

javne korporacije) Osiguranje tehničkih rezervi [GFS] Finansijski derivati Ostale tekuće obaveze

Memorandumske stavke Stvaranje kapitala na sopstvenom računu

Nadoknada zaposlenima Kori�ćenje dobara i usluga Potro�nja osnovnog kapitala Ostali porezi na proizvodnju minus ostale subvencije na proizvodnju

Neto finansijska vrednost Dug (po tr�i�noj vrednosti) Dug (po nominalnoj vrednosti) Zaostali dugovi Obaveze naknade socijalnog osiguranja Osporene obaveze Međunarodne rezerve i likvidnost

strane valute Nekapitalizovano vojno oru�je i sistemi raspodele oru�ja

Klasifikacija transakcija u sredstvima i obavezama

33 331 3312 3313 3314

3315 3316 3317 3318 332 3322 3323 3324

3325 3326 3327 3328

Klasifikacija dobiti usled promene vrednosti HOV sredstava i obaveza

43 431 4312 4313 4314

4315 4316 4317 4318 432 4322 4323 4324

4325 4326 4327 4328

Klasifikacija drugih promena u sredstvima i obavezama

53 531 5312 5313 5314

5315 5316 5317 5318 532 5322 5323 5324

5325 5326 5327 5328

Klasifikacija zaliha sredstava i obaveza

63 631 6312 6313 6314

6315 6316 6317 6318 632 6322 6323 6324

6325 6326 6327 6328

3M1 3M11 3M12 3M13

3M14 6M1 6M2 6M3 6M4 6M5 6M6

6M7

6M8

[GFS] ukazuje da ova stavka ima isto ime, ali različitu pokrivenost u SNR-a iz 1993.godine.

181


D. Klasifikacija izdataka po funkcijama dr�ave ⌂

7 701 7011

70111 70112 70113 7012 70121

70122

7013 70131 70132 70133 7014 7015 7016 7017 7018

702 7021 7022 7023 7024 7025 703 7031 7032 7033 7034 7035 7036 704 7041 70411 70412 7042 70421 70422 70423 7043 70431 70432

Ukupni izdaci Op�te javne slu�be

Izvr�ni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi, spoljni poslovi

Izvr�ni i zakonodavni organi Finansijski i fiskalni poslovi Spoljni poslovi

Strana ekonomska pomoć Ekonomska pomoć zemljama u razvoju i

zemljama u tranziciji Ekonomska pomoć koja se identifikuje preko međunarodnih agencija

Op�te slu�be Op�te kadrovske slu�be Slu�be op�teg planiranja i statistike Ostale op�te slu�be

Osnovno istra�ivanje I&R 1 Op�te javne slu�be Op�te javne slu�be n.n.d.m.2 Transakcije javnog duga Transferi op�teg karaktera između

različitih nivoa vlasti Odbrana

Vojna odbrana Civilna odbrana Strana vojna pomoć Odbrana istra�ivanja i razvoja Odbrana n.n.d.m.

Javni red i bezbednost Policijske slu�be Slu�be po�arne za�tite Zakonski sudovi Zatvori Istra�ivanje i razvoj javnog reda i bezbednosti Javni red i mir n.n.d.m

Ekonomski poslovi Op�ti ekonomski, komercijalni i radni poslovi

Op�ti ekonomski i komercijalni poslovi Op�ti radni poslovi

Poljoprivreda, �umarstvo, lov i ribolov Poljoprivreda �umarstvo Lov i ribolov

Gorivo i energija Ugalj i druga čvrsta rudna goriva Benzin i prirodni gas

70433 70434 70435 70436 7044 70441

70442 70443 7045 70451 70452 70453 70454 70455 7046 7047 70471 70472 70473 70474 7048 70481

70482 70483 70484 70485 70486 70487 7049 705 7051 7052 7053 7054 7055 7056 706 7061 7062 7063 7064 7065 7066

Nuklearna goriva Ostala goriva Struja Neelektirčna energija

Rudarstvo, proizvodnja i građevina Rudarstvo mineralnih resursa bez

mineralnih goriva Proizvodnja Građevina

Transport Putni transport Vodeni transport �eleznički transport Vazdu�ni transport Sistem cevi i drugi transport

Komunikacija Druge delatnosti

Distributivne trgovine, skladi�tenje, i magacini Hoteli i restorani Turizam Vi�enamenski razvojni projekti

I&R ekonomski poslovi I&R op�ta ekonomska, komercijalna, i

radna pitanja I&R Poljoprivreda, �umarstvo, lov i ribolov I&R Gorivo i energija I&R Rudarstvo, proizvodnja i građevinarstvo I&R Transport I&R Komunikacija I&R Ostale delatnosti

Ekonomska pitanja n.n.d.m.. Za�tita �ivotne sredine

Upravljanje otpadom Upravljanje otpadnim vodama Smanjenje zagađenosti Za�tita biolo�ke raznolikosti i pejza�a Istra�ivanje i razvoj za�tita sredine Za�tita sredine n.n.d.m.

Stambene i dru�tvene pogodnosti Razvoj domaćinstava Razvoj zajednice Vodosnadbevanje Ulično osvetljenje I&R Stambene i dru�tvene pogodnosti Stambene i dru�tvene pogodnosti n.n.d.m.

182

Dodatak 4

D. Klasifikacija izdataka po funkcijama dr�ave (zaključni) ⌂

707 7071 70711 70712 70713 7072 70721 70722 70723 70724 7073 70731 70732 70733 70734 7074 7075 7076 708 7081 7082 7083 7084 7085 7086

Zdravlje Medicinski proizvodi, sredstva i oprema

Farmaceutski proizvodi Ostali medicinski proizvodi Terapeutska sredstva i oprema

Zdravstvene usluge Op�te medicinske usluge Specijalizovane medicinske usluge Dentalne usluge Paramedicinske usluge

Bolničke usluge Op�te bolničke usluge Specijalizovane bolničke usluge Usluge medicinskog i porodiljskog centra Usluge nege i oporavka u kući

Javne zdravstvene slu�be I&R zdravlje Zadravlje n.n.d.m.

Rekreacija, kultura i religija Rekreacijske i sportske usluge Kulturne usluge Usluge emitovanja i izdavanja Religijske usluge i druge usluge zajednice Istra�ivanje i razvoj, rekreacija, kultura i religija Rekreacija, kultura i religija n.n.d.m.

709 7091 70911 70912 7092 70921709227093 7094 70941 70942 7095 7096 7097 7098 710 7101 71011 71012 7102 7103 7104 7105 7106 7107 7108 7109

Obrazovanje Pred�kolsko i osnovno obrazovanje

Pred�kolsko obrazovanje Osnovno obrazovanje

Srednjo�kolsko obrazovanje Srednjo�kolsko obrazovanje 3.stepena Srednjo�kolsko obrazovanje 4.stepena

Vi�e obrazovanje Visoko obrazovanje

Prva faza visokog obrazovanja Druga faza visokog obrazovanja

Obrazovanje nedefinisano stepenom Dodatne usluge obrazovanja istra�ivanje i razvoj obrazovanja Obrazovanje n.n.d.m.

Socijalne za�tita Bolest i invalidnost

Bolest Invalidnost

Stariji ljudi Naslednici Porodica i deca Nezaposlenost Domaćinstva Socijalna odbačenost n.n.d.m. I&R socijalna za�tita Socijalna za�tita n.n.d.m.

1I&R = istra�ivanje i razvoj 2n.n.d.m. = neklasifikovane na drugom mestu

183


E. Klasifikacija transakcija finansijskim sredstvima i obavezama po sektorima ⌂

8 82 821 8211 8212 8213 8214 8215 8216 822 8221 8227 8228 8229 823 83 831 8311 8312 8313 8314 8315 8316 832 8321 8327 8328 8329

Promena neto finansijske vrednosti usled transakcija (=82-83) Finansijska sredstva (=32)

Domaća (=321) Op�ta dr�ava Centralna banka Ostala depozitna preduzeća Finansijska preduzeća neklasifikovana na drugim mestima Nefinansijska preduzeća Domaćinstva i neprofitne institucije koje pru�aju usluge domaćinstvima

Strana (=322) Op�ta dr�ava Međunarodne organizacije Finansijska preduzeća bez međunarodnih organizacija Ostali nerezidenti

Monetarno zlato i SPV (=323) Obaveze (=33)

Domaće (=331) Op�ta dr�ava Centralna banka Ostala depozitna preduzeća Finansijska preduzeća neklasifikovana na drugim mestima Nefinansijska preduzeća Domaćinstva i neprofitne institucije koje pru�aju usluge domaćinstvima

Strane (=332) Op�ta dr�ava Međunarodne organizacije Finansijska preduzeća bez međunarodnih organizacija Ostali nerezidenti

184

Indeks ⌂

Administrativne takse, 5.54, 5.99. videti takođe Takse Akcije i ostali kapital dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV, 10.16-10.19 HOV koje su klasifikovane kao, 7.118 i konverzije duga u kapital, Appendix 2: 14-16 i preuzimanje duga, 9.33, Dodatak 2: 6 i reinvestirane zarade na direktna strana ulaganja, 10.18, Dodatak 3: 48-49 kao finansijska sredstva pribavljena u svrhe polise, 7.88, 7.90, 9.12 klasifikacija, 7.117-7.119 pregled, 7.15-7.16, 7.140 procena, 7.119, 9.12 transakcije u, 9.35-9.39 Akcijski kapital. Vidi Akcije i drugi kapital Akcionarsko dru�tvo, 2.15 Akcize, 5.49 Akumulacija kapitala u sopstvene svrhe dobra i usluge kori�ćene u, 4.27, 6.19, 6.36 kao memorandumska stavka, Tabela 8.1 nadoknada za zapolsene uključene u, 4.26, 6.8, 6.36 potro�nja osnovnog kapitala na, 6.36, 8.19 procena, 8.6, 8.28 proizvodnja osnovnih sredstava, 4.37, 7.34, 8.27-8.28 proizvodnja zabave, knji�evnosti ili umetničkih originala, 8.38 razlike u odnosu na SNR iz 1993. godine, 1.17, 1.19, 3.24, Dodatak 3: 23, 26, 28, 31, 35 Alat, mali, 6.19, 7.44, 8.34 Amortizacija nematerijalnih neproizvedenih sredstava, 7.27, 7.81,8.52, 10.42 Amortizacija, 6.33, 6.102, 8.16. Vidi takođe Potro�nja osnovnog kapitala Analitički okvir analitički ciljevi, 4.4-4.5 bilans stanja, 4.52-4.56 Crte� 4.1 dodatne zbirne mere fiskalne politike, 4.57, Izve�taj o poreklu i upotrebi gotovine, 4.46-4.48 Izve�taj o poslovanju dr�ave, 4.14-4.45 Izve�taj ostalih ekonomskih tokova, 4.49-4.51 komponente i koncepti, 4.8-4.13 odnos prema prethodnom sistemu GFS-a, 4.6-4.7 pregled, 1.28-1.30, 4.1-4.3, Slika 4.1 Avansi, 7.110, 7.137-7.138, 9.50 Bankovni akcepti, 7.104-7.105 Bele�enje na osnovu plaćanja nasuprot obračunskom načelu bele�enja, 3.47-3.51 definicija, 3.44 Bilans stanja definicija sredstava i obaveza, 7.3-7.21

definicija, 1.14, 3.37, 4.11, 4.52-4.56, 7.1 integracija zaliha i tokova, 1.27, 3.2, 3.48, 4.3, 4.8, Dodatak 1: 11 klasifikacija sredstava i obaveza, 7.31-7.139, Tabela 4.4 memorandumske stavke, 7.141-7.152 neto vrednost, 7.140 procena sredstava i obaveza, 3.75-3.79, 7.5, 7.22-7.30 unakrsna klasifikacija finansijskih potra�ivanja po sektorima druge strane učesnice, 7.153-7.154, Tabela 7.4 Bilansne stavke, 3.82, 4.15-4.18, Crte� 4.1, Dodatak 1: 19-23 Bolničke takse, 5.100 Boravi�ta, 7.40 Bruto investicija, Crte� 4.1 Bruto nasuprot neto bele�enju, 3.83-3.90, 8.22-8.23, 9.17-9.18 Bruto operativni bilas, 4.18

Bruto pozicija duga, Crte� 4.1 Bruto u�tede, Crte� 4.1 Bud�etske jedinice, 2.45 Carine. Videti Carinske takse; Akcize; Izvozne takse Centar ekonomskog interesa, 2.71, 2.73 Centralna banka monetarno zlato i SPV, 7.92, 9.24, 10.47 prihod od, 5.85-5.86 regionalna, 2.77 sektorizacija, 2.3, 2.39, 2.49, 2.61 Centralna dr�ava definicija, 2.48-2.50 pregled, 2.41-2.42 Centralni dr�avni javni sektor, 2.62 Davanja socijalne pomoći definicija, Aneks poglavlja 2: 8, 13 koja se plaća, klasifikacija, 6.67, 6.71 prijemne strane, Aneks Poglavlja 2: 10 u naturi, 6.71 Davanja socijalnog osiguranja, Aneks Poglavlja 2: 8 Davanja. Vidi Socijalna davanja Deficit/suficit (GFS iz 1986. godine), 1.28-1.30, Dodatak 1: 18-22 Demonetizacija zlata. Videti zlato, monetizacija ili demonetizacija Depoziti definicija, 7.99 klasifikacija, 7.97-7.103 procena, 7.99-7.100 transakcije u, 9.27-9.28 Derivati. Vidi Finansijski derivati Devizne konverzije, 7.132 Devizni ugovori, 7.132

185

Dividende obračunsko načelo bele�enja, 3.64 dospeli, 6.74 potra�ivi , 5.51, 5.85-5.87 Dobiti i gubici koji su rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti obračunsko načelo bele�enja, 3.33-3.34, 10.11 definicija, 3.25, 4.10, 10.2, 10.4, 10.7 i potro�nja osnovnog kapitala, 6.34, 8.17 klasifikacija, 10.3 obračun, 10.8-10.9 na finansijska sredstva i obaveze, 10.12-10.22 iz konverzije duga u kapital, Dodatak 2: 15 iz preuzimanja duga, 9.33, Dodatak 2: 6 koji proističe iz promena u kamatnim stopama, 6.48-6.50 osiguranje tehničkih rezervi, 6.80 u stranoj valuti, 3.78, 4.50, 10.22, Dodatak 2: 11 bele�enje u SNR-u iz 1993. godine, Dodatak 3: 12, 48-49 na nefinansijska sredstva, 10.23-10.27 neutralni ili stvarni, 10.10 pregled, 4.50, 10.4-10.11 realizovani ili nerealizovani, 10.6 saldiranje, 3.89 Dobra i usluge distribuirana kao socijalna pomoć, 6.29-6.30 kori�ćenje, Vidi Kori�ćenje dobara i usluga kupljeno/prodato po cenama koje značajno prevazilaze tr�i�nu vrednost, 3.74, 6.32 obezbeđena besplatno za zaposlena lica, 5.101, 6.14 procena, 3.79 prodaja, Videti Prodaje dobara i usluga transferi ostalim vlastima ili međunarodnim organizacijama, 6.28 Dobrovoljne donacije od strane dr�ave, 6.87 Dobrovoljni tranferi, 3.8, 3.63 Dobrovoljni transferi osim donacija, potra�ivi, 5.106, Dodatak 2: 11 Dobrovoljni tekući transferi bez donacija dospeli, 6.87, Dodatak 3: 43 potra�ivi, 5.106, Dodatak 3: 43 Donacije dospele obračunskom načelu bele�enja, 3.63, 6.66 definicija, 6.62 klasifikacija, 6.28, 6.62-6.63 razlika između tekućih i kapitalnih, 6.64 u naturi, procenjivanje, 6.65 potra�ive obračunsko načelo bele�enja, 3.63, 5.79 definicija, 5.75 klasifikacija, 5.75-5.76 tekuća/kapitalna razlikovanja, 5.77

u naturi, procena, 5.78 Donacije, 5.106, 6.87. Videti takođe Sredstva bespovratne pomoći Doprinosi poslodavaca, 5.71, 5.73, Aneks Poglavlju 2: 17 Doprinosi zaposlenih lica, 5.71, 5.73, Aneks Poglavlju 2: 17 Dopunski porezi, 5.60 Dozvole mobilne telefonije. Vidi Elektromagnetski spektrum Dozvole, 5.54-5.55

Dozvole/takse na lov, 5.58 Dozvole/takse za motorna vozila, 5.58 Dozvole/takse za ribolov, 5.58 Dragocenosti definicija, 4.39, 7.20 prepoznavanje ekonomskog sredstva, 10.33 transakcije, 6.19, 8.45 u bilansu stanja, 7.66-7.68 Dr�ava defincija, 2.1 funkcije, 2.1-2.2, 6.1 dobra i usluge obezbeđena od, 2.2 nivoi, 2.48-2.58 Dr�avne jedinice. Vidi takođeOp�te dr�avne jedinice; Institucionalne jedinice definicija, 2.20-2.21 identifikacija, 2.22-2.27 reklasifikacija, 10.54-10.56 Dr�avne lutrije, zarade. Vidi Zarade dr�avnih lutrija Dr�avne, pokrajinske i regionalne dr�avne vlasti, 2.51-2.54 Dr�avni sektor. VidiOp�ti dr�avni sektor Dug definicija, 7.142 finansijski lizing, Appendix 2: 17, 19-20 kamata, glavnica i zaostali dugovi, Dodatak 2: 2-3 konverzija u kapital, Appendix 2: 14-16 opro�taj/otkaz, Dodatak 2: 9-10 otpisi i pripisi, Dodatak 2: 12-13 plaćanja u ime drugih jedinica, Dodatak 2: 7-8 poni�tenje, Dodatak 2: 21 preuzimanje, 9.33, Dodatak 2: 4-6 procena, 1.25, 3.76, 7.143 restrukturiranje i reprogramiranje, Dodatak 2: 11 Ekonomska klasifikacija tro�kova detalji, 6.7-6.88 pregled, 4.25-4.33 Ekonomska sredstva, 7.4-7.9. Vidi takođeSredstva i obaveze otkaz 10.47 otkriće, 10.48 priznavanje/nepriznavanje, 10.30 promena u klasifikaciji, 10.57-10.60 promena u kvalitetu, 10.50-10.53 promena u kvantitetu, 10.38-10.44

stvaranje, 10.45-46 zaplena, 3.29, 4.51, 10.49 Ekonomska teritorija jedne zemlje, 2.72 jedne međunarodne organizacije, 2.75 Ekonomski opravdane cene, 2.32-2.33 Ekonomski tokovi. Videti Tokovi Elektromagnetski spektar ekskluzivna prava na eksploataciju, 7.78, 7.80, 8.51, 10.45 kao sredstvo koje nastaje prirodnim putem, 7.21, 7. 75, 7.77 plaćanja za upotrebu, 5.91, 5.96, 6.81 Eskontovani instrumenti akumulacija kamate na, 6.43-6.45, 9.29 procena u bilansu stanja, 7.105, 7.107-7.108, 9.29, 10.13

Fiktivni zajmovi. Videti finansijski lizing Finalni proizvodi, zalihe i obračun kori�ćenja dobara i usluga, 6.19 i proračun finalne potro�nje, Dodatak 3:31, 35 i proračun posredne potro�nje, Dodatak 3: 23, 25 i proračun proizvodnje tr�i�nih institucija, Dodatak 3: 20 klasifikacija, 7.64 Finanasirani penzioni planovi. Vidi Penzioni planovi, finansirani Finansijska neto vrednost. Vidi Neto finansijska vrednost Finansijska potra�ivanja, 7.12-7.18 Finansijska sredstva i obaveze. Vidi takođe Sredstva i obaveze klasifikacija, 7.82-7.139 definicija, 7.12, 7.14 pregled, 4.41-4.45, 9.1-9.5 računovodstveni identitet u bilansu stanja, 9.2 transakcije u: klasifikacija transakcija po sektorima i pojmu rezidentnosti, 9.52-9.53 klasifikacija transakcija po vrsti finansijskog intrumenta i pojmu rezidentnosti, 9.20-9.51 neisplaćene obaveze, 9.19 obračunskom načelu bele�enja, 3.70-3.71, 9.13-9.16 procena transakcija u, 9.6-9.12 provizije, takse, cene usluga, i porezi koji se odnose na, 9.7 saldiranje i konsolidacija, 9.17-9.18 Finansijski derivati definicija, 7.130 klasifikacija, 7.130-7.136 transakcije u, 9.44-9.49 Finansijski instrumenti, definicija, 7.13 kamata koja narasta na, 6.39-6.55 klasifikacija, 4.43, 7.82-7.139 Finansijski korporacijski sektor, 2.9, 2.64, 2.69 Finansijski lizing, tretiranje 7.35, 7.110, 9.10, 9.15, Dodatak 3: 17, 19-20 Finansijski posrednici, kamata koja se plaća na, 6.51 Finansijsko stanje bogatstva, neto. Vidi Neto finansijsko stanje

bogatstva finansijskog sredstava/obaveze, 4.41-4.45 Finansiranje. Vidi Finansijska sredstva i obaveze, transakcije u Fiskalni bilans, ukupni. Videti Ukupni fiskalni bilans. Fiskalni monopoli, 5.50-5.52 Fiskalno opterećenje, Crte� 4.1, 5.11 Fluktuacija koja rezultira iz evidencije transakcija između strana u različitim vremenima, 3.70, 9.14 Funkcionalna klasifikacija. Vidi Klasifikacija dr�avnih funkcija (KDF) Garancije duga koji su stvorile druge jedinice, kao nepredviđene obaveze, 3.95-3.97, 7.147-7.148 preuzimanje garantovanog duga, 9.33, Dodatak 2: 4-6 Garancije zajmova. Vidi Nepredviđene obaveze; Garancije du gova koje su akumulirale druge jedinice Ga�enje obaveze, 9.4 Gotovina definicija, 4.47 dr�avne operacije u, 4.46-4.48

saldiranje, 3.88

Gotovinksi suficit/deficit, Crte� 4.1 Gotovinska osnova bele�enja definicija, 3.46 poređenje sa obračunskim načelom, 3.47-3.51, 4.2 Gubici uzrokovani vanrednim događajima i potro�njom osnovnog kapitala, 6.37, 8.20 bele�enje, 4.51, 8.35, 10.25 uobičajena slučajna o�tećenja i fizičko propadanje zaliha, 8.42 Gubici. Videti Kazne, novčane kazne i gubici Gubici. Vidi novčane kazne, kazne i gubici Hartije od vrednosti izuzev akcija eskontovani instrumenti, 9.29 HOV koje su vezane za indeks cena na malo, 9.30 klasifikacija, 7.104-7.109 obračunsko načelo bele�enja, 3.70, 9.13-9.16 procena, 7.105, 7.108, 9.7-9.8 tro�kovi kamate na, 6.39-6.50 HOV koje su vezane za indeks cena na malo definicija, 6.47, 10.15 kamata na, merenje, 6.42, 6.47, 6.49, 9.30, 10.14-15 Imovinski tro�kovi izuzev kamate, 6.73-6.86 Imovinski tro�kovi koji se pripisuju osiguranicima, 6.76-6.80 Inostrano. Vidi Nerezident Institucionalne jedinice definicija, 2.11-2.21 kao statistička jedinica u sistemu GFS-a, 2.5-2.7 primene definicije na dr�avu, 2.22-2.27 rezidentnost, 2.71, 2.73 u podeli privrede na sektore, 2.9-2.10 Integracija zaliha i tokova u sistemu GFS-a, 1.27, 3.2, 3.48, 4.3, 4.6,

Dodatak 1: 11 Interne transakcije bele�enje, 3.48 u SNR-u iz 1993. godine ali ne u sistemu GFS-a, 3.23-3.24 definicija, 3.6-3.7 potro�nja osnovnog kapitala, 8.3, 8.15 promene u zalihama, 8.42-8.43 Interni tokovi. Videti interne transakcije

Investicija. Vidi Bruto investicija Istorijski spomenici, 4.51, 7.10 klasifikacija, 7.39 povećanje vrednosti postojećeg objekta, 10.51 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.33 Istra�ivanja rude, 7.51, 7.53, 7.80, 8.36 Istra�ivanje i razvoj u funkcionalnoj klasifikaciji (KDF), 6.98 dobra i usluge koje se koriste za, 6.24, 7.51, 8.39 Izvedene mere, 3.80-3.82 Izve�taj dr�avnih operacija, 1.12, 4.8-4.9, 4.14-4.45, Tabela 4.1 Izve�taj ostalih ekonomskih tokova, 1.13, 4.8, 4.10, 4.49-4.51, Tabela 4.3 Izve�taj tokova i upotrebe gotovine, 4.8, 4.13, 4.46-4.48, Tabela 4.2 Izvozna ili uvozna monopolska preduzeća 5.51, 5.62 Izvozne takse, 5.61 Javna preduzeća/korporacije definicija, 2.14 grupisanje, 2.61-2.62 javna kvazi-preduzeća, kao određeni oblici, 2.16-2.18, 2.35 rezidentnost, 2.74 sastavljanje statistike za, 2.59-2.61, 3.91 sektorizacija, 2.27, 2.31, 2.35 Javne nefinansijske korporacije. Vidi Nefinansijske javne korporacije Javni sektor, 2.7, 2.59-2.62 Jedinica. Vidi Institucionalna jedinica Jedinice op�te dr�ave definicija, 2.28 istovremeno odgovorna naspram dva nivoa vlasti, 2.42, 2.58 po nivou/podsektoru dr�ave, 2.40-2.58 rezidentnost, 2.70, 2.74 Kamata akumulacija na finansijskom instrumentu koji je izdat po ceni ispod pariteta, 6.43-6.44, 9.8 po premiji, 6.45, 9.8 akumulacija na HOV koje su vezane za indeks cena na malo , 6.42 dospela, 4.29, 6.39-6.55 potra�iva, 5.82-5.84 nulta ili umanjena kamatna stopa na zajmove zaposlenima, 6.14 Kapitalna dobit. Vidi Značajna pobolj�anja Kapitalna sredstva. Vidi Osnovna sredstva; Nefinansijska sredstva Kapitalne dobiti. See Dobiti i gubici kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti

Kapitalne dodele. Videti takođe Donacije dospele, 6.64, Dodatak 3: 47

potra�ive, 5.77, Dodatak 3: 47 Kapitalni transferi. Videti kapitalne donacije Kapitalni dobrovoljni transferi osim donacija; Razni drugi tro�kovi Kapitalni dobrovoljni transferi osim donacija dospeli, 6.87, Dodatak 3: 47

potra�ivi, 5.106, Dodatak 3: 47 Katastrofalni gubici, 1.13, 4.51, 10.38-10.39, 10.44 Klasifikacija dr�avnih funkcija (KDF), 6.89-6.103, Aneks poglavlju 6 Klasifikacija tro�ka ekonomska klasifikacija, 4.25-4.33, 6.7-6.88 funkcionalna klasifikacija, 6.89-6.103, Aneks Poglavlja 6 unakrsna klasifikacija, 6.104, Tabela 6.3 finansijskih sredstava/obaveza 4.41-4.45 8.24-8.52 unakrsna klasifikacija, 7.153-7.154, Table 7.5 po sektorima i pojmu rezidentnosti, 9.52-9.53 po vrsti instrumenta i pojmu rezidentnosti, 7.82-7.139,9.20-9.51 prihodi, 4.20-4.24, 5.12-5.107 nefinansijskih sredstva, 4.36-4.40, 7.31-7.81, Klasifikacione �ifre, GFS, Dodatak 4 Kombinacija devizne i kamatne konverzije 7.132 Komercijalni zapis, 7.104-7.105 Kompjuterski softver, 7.51, 7.54-7.55, 8.37 Konsolidacija doprinosa za socijalno osiguranje od strane dr�ave kao poslodavca, 6.16 pregled, 3.91-3.94 razlike u odnosu na SNR-a iz 1993. godin, 3.35, 3.93, Dodatak 3: 5, 29 Konverzije kamatnih stopa, 7.132 Konverzije u zlatu, 7.115, 9.34 Konverzije, 7.94, 7.131-7.132, 9.34 Kori�ćenje dobara i usluga. Vidi takođe Dobra i usluge definicija, 4.27, 6.19 granični slučajevi, 6.23-6.26 nasuprot posrednoj potro�nji, Dodatak 3: 23-24 obračunsko načelo bele�enja transakcija u, 3.65-3.66, 3.69, 6.21 od strane zaposlenih, 6.11, 6.27 proračunavanje, 6.22 zakupnina proizvedenih sredstava, 6.31, 6.85-6.86 Kotizacije, 5.100 Krčenje �uma, 10.52 Kreditiranje umanejno za otplate, 1.30, Dodatak 1: 18 Kreditiranje/zadu�ivanje, neto. Vidi Neto kreditiranje/zadu�ivanje Kupljena reputacija. Videti reputacija, kupljena Kupovina na rate. Videti zajmove Kursevi, promene u, 10.2, 10.12, 10.22, Kvantitativne ili kvalitativne promene sredstava, 10.37-10.53 Kvazi-korporacije akcije i ostali kapital u, 5.89, 9.35-9.39

povlačenja iz prihoda, 3.64, 5.51, 5.88-5.89, 6.75 pregled, 2.16-2.18 sektorizacija, 2.31, 2.35 Licencne nadoknade, 5.93, 6.83, 8.50 Lični dohotci, 6.10-6.14, 6.19 Likvidacija obaveze, 9.4 Likvidnost strane valute, 7.150-7.151 Lizing. Videti takođe finansijski lizing, tretiranje kao nematerijalna neproizvedena sredstva, 7.21, 7.80 neproizvedenih sredstava koja nastaju prirodnim putem, 6.81, 7.80 operativni nasuprot finansijskom, Dodatak 2: 17-20 transakcije u, 8.50 Lokalne dr�avne vlasti, 2.55-2.58 Mar�e, 7.135, 9.48 Ma�ine i oprema, 7.44-7.46, 8.34 Materijali i zalihe, zalihe, 7.61 Materijalna neproizvedena sredstva, 6.73, 7.69, 10.40 Međunarodne organizacije, 2.75-2.77 Međunarodne rezerve i likvidnost strane valute, 7.150-7.151 Međunarodni monetarni fond dr�avna jedinica odgovorna za transakcije sa, 2.39 obaveze prema, 7.110 potre�ivanja na, 7.103, 7.110 specijalna prava vučenja (SPV) određena. Vidi Specijalna prava vučenja (SPV) Memorandumske stavke u bilansu stanja Zaostali dugovi, 7.144 uslovni ugovori, 7.146-7.149 dug, 7.142-7.143 međunarodne rezerve i likvidnost strane valute, 7.150-7.151 obaveze prema naknadama socijalnog osiguranja, 7.145 kao dodatne informacije, 7.141 nekapitalizovano vojno oru�je i sistemi za dostavu oru�ja za transakcije u akumulaciji kapitala u sopstvene svrhe, Tabela 8.1 Menice. Vidi Obveznice i menice Metod stalne inventure, 7.28 Monetarna javna preduzeća, 2.61 Monetarna vlast. Vidi Centralna banka Monetarne transakcije, 3.12 Monetarno zlato i SPV definicija, 7.92, 7.96 klasifikacija, 7.92-7.96 monetizacija i demonetizacija, 3.32, 9.25, 10.58 transakcije u, 9.24-9.26 Nabavka sredstava, definicija, 9.4 Nabavka umanjena za raspolaganje sredstava. videti Neto nabavka sredstava Nadnacionalne vlasti, 2.76 Nadoknada zaposlenima Nadoknada zaposlenima. Videti Nadoknada zaposlenima

obračunsko načelo, 3.71, 6.9, 7.139 definicija, 4.26, 6.8, 6.68 doprinosi za socijalno osiguranje, 6.15-6.18 i akumulacija kapitala u sopstvene svrhe, 4.26, 6.8, 6.36, 8.19, 8.28 klasifikacija, 6.10-6.18 lični dohotci, 6.10-6.14 plaćanje u naturi, 3.16 procenjivanje, 6.9 razlike iz SNR-a iz 1993. godine, 1.19, 4.26, Dodatak1: 25, Dodatak 3: 28 u gotovini, 6.13 u naturi, 5.101, 6.14, 6.19, 6.27 Nagrađivanja. Vidi Nadoknada zaposlenima Naknada za socijalnu pomoć koju daje poslodavac, 6.12, 6.72, Aneks poglavlja 2:10 Nalozi, 7.134 Nameti pobolj�anja, 5.44 Naslage rude eksploatacija/otkriće, 3.29, 10.37, 10.41, 10.48 klasifikacija, 7.21, 7.73

plaćanja dozvole za eksploataciju, 5.93, 6.83 priznanje/poni�tavanje priznanja kao ekonomskog sredstva, 3.28, 7.8, 10.31, 10.34 procena, 7.27, 7.74 Nefinansijska javna preduzeća, 2.61 Nefinansijska sredstva. Vidi takođe određena nefinansijska sredstva definicija, 7.19 dobit koja je rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti, 10.23-10.27 funkcionalna klasifikacija, 6.3, 6.103 klasifikacija, 4.55, 7.31-7.81 neto nabavka, 4.14, 8.4 obračunsko načelo bele�enja, 3.65, 8.10-8.14 plaćanje naknade za �tetu nastalu na, 6.57, 6.87 potro�nja osnovnog kapitala za, 6.33-6.38, 8.15-8.21 pregled, 4.36-4.40, 7.19-7.21 procena, 4.53, 7.22-7.30, 8.6-8.9 računovodstveni identitet na bilansu stanja, 8.2 razlika u odnosu na tretman iz GFS-a iz 1986. godine, 1.29, 4.6, Dodatak 1, 16-17 saldiranje tokova u, 3.86, 8.22-8.23 transferi u naturi, 6.5, 9.36 Nefinansijski javni sektor, 2.62 Nefinansijski korporativni sektor, 2.9, 2.69 Nefinansirani planovi socijalnog osiguranja zaposlenih, Aneks Poglavlja 2: 8, 19, 21, 24 Nefinansirani penzioni plan dr�avnog poslodavca imovinski tro�kovi koji se pripisuju osiguranicima, 6.78-6.80 razlike u odnosu na SNR iz 1993. godine, 4.35, Dodatak 3: 40, 48 tretman, 4.35, 7.120-7.129, 9.40-9.43 Negotovinske transakcije, 4.48 Nekapitalizovano vojno oru�je i sistemi za dostavu oru�ja, 7.152 Nekonsolidovani planovi dr�avnog osiguranja zaposlenih nekonsolidovani. Vidi Planovi socijalnog osiguranja zaposlenih; Nefinansirani planovi socijanog osiguranja Nematerijalna neproizvedena sredstva

amortizacija, 10.42 klasifikacija, 7.78-7.81 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.35 procena, 7.27. 7.78, 7.81 transakcije u, 8.51-8.52 Nematerijalna osnovna sredstva definicija, 7.51 klasifikacija, 7.51-7.57 procenjivanje, 7.53, 7.55-7.57

transakcije u, 8.36-8.39 Nemonetarna finansijska javna preduzeća, 2.61 Nemonetarne transakcije, 3.13-3.18 Nemonetarni javni sektor, 2.62 Nenadoknađena zaplena. Videti ekonomska sredstva, zaplena Neobavezni transferi. Vidi Obavezni transferi Neplanirane prodaje koje vr�e netr�i�ne ustanove, 5.100 Nepokretna sredstva, 7.10, 8.11 Nepredviđena �teta na imovini, 10.44 Nepredviđene obaveze, 1.20, 3.95-3.97 Nepredviđeno zastarevanje. Vidi Zastarevanje ekonomskih sredstava, nepredviđeni Neprenosiva finansijska sredstva, procena, 9.9 Neprenosivi depoziti, 7.101-7.103 Neprepoznavanje ekonomskih sredstava. Videti ekonomska sredstva, prepoznavanje/neprepoznavanje Neprofitne institucije (NPI) definicija, 2.19 kao dela dr�ave, 2.28-2.30 Neprofitne institucije koje opslu�uju sektor domaćinstva, 2.9 Neproizvedena sredstva definicija, 4.40, 7.21, 7.69 klasifikacija, 7.69-7.81 povećenje u obimu, 10.40 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.31- 10.32, 10.35 promene u kvalitetu, 10.52 propadanje, 10.41 �teta/uni�tenje, 10.39 transakcije u, 8.46-8.52

Nerezident, 2.63 Nesamostalni penzioni fondovi. Vidi Penzioni planovi, neautonomni Neto bogatstvo, 4.52, 7.140 Neto finansijska vrednost, 4.53 Neto finansijska vrednost, 4.53, 7.140 Neto kreditiranje/zadu�ivanje, 4.15, 4.17 Neto nabavka sredstava, 9.4 Neto operativni bilans, 4.15-4.16 Neto preuzimanje obaveza, 9.4 Neto stanje bogatstva, Crte� 4.1 Neto, pozicija finansijskog bogatstva, Crte� 4.1 Netr�i�ne ustanove

definicija, 2.37 neplanirane prodaje, 5.100 Netr�i�ni proizvod, 2.33 Netr�i�ni proizvođač, 2.34, 2.37 Neuzgajani biolo�ki resursi, 7.75-7.77 Nezavr�ena proizvodnja, zalihe, 7.62-7.63 Nominalna vrednost valute i depozita, 7.97, 7.99, 9.27 duga, 1.25, 3.76, 7.143

nasuprot trenutne tr�i�ne vrednosti, 3,76, 7.85 zajmova, 7.111, Appendix 2: 13 Novčane kazne, kazne i gubici obračunskom načelu bele�enja, 3.62, 5.105 dospela, 6.87 potra�iva, 5.103-5.105 Obaveze naknada iz planova socijalnog osiguranja. Vidi Obaveze za naknada socijalnog osiguranja Obaveze prema davanjima socijalne sigurnosti, 4.34, 7.126, 7.145, Dodatak 2: 18 Obaveze. Vidi Sredstva i obaveze Obavezna osnova bele�enja nasuprot obračunskom načelu, 3.47-3.51 definicija, 3.45 Obavezni transferi, 5.16, 5.17 obračunsko načelo bele�enja, 3.55-3.62, 5.21 definicija, 3.5, 3.8 kao fiskalno opterećenje, 5.11 kao karakteristika dr�ave, 2.1, 2.20 kao karakteristike nadnacionalnih vlasti, 2.76, Dodatak 1: 3 kao prihod, 4.21-4.22, 5.1-5.2, 5.16-5.17, 5.67, 5.69, 5.103 kao tro�ak, 6.87 Obezbeđeni hipotekarni zajmovi, 7.104 Obligacije, 7.106 Obostrani dogovor, 3.5 Obračunate akcije i drugi kapital, 7.16 Obračunate prodaje dobara i usluga, 5.7, 5.101-5.102, Dodatak 3: 22-23, 33 Obračunati doprinosi. Vidi Obračunati socijalni doprinosi Obračunati socijalni doprinosi

pregled, Aneks Poglavlju 2: 5, 8, 24 dospeli, 6.15, 6.18 potra�ivi, 5.72, 5.74 Obračunati transferi, iz sredstava koji su prodati/kupljeni po cenama koje značajno prevazilaze tr�i�nu vrednost, 3.74 Obračunsko načelo bele�enja definicija, 1.23-1.24, 3.41 kamata, 6.40-6.55, 9.16, 9.29 pregled, 3.41-3.43, Dodatak 1: 4-6 prihod, 5.13. videti takođe posebne prihodne stavke primena, 3.54-3.72 razlozi upotrebe sistema GFS-a, 3.47-3.53 transakcije finansijskim sredstvima i obavezama, 9.13-9.16 transakcije nefinansijskim sredstvima, 8.10-8.14

tro�kovi, 6.6. videti takođe stavke određenih tro�kova vreme bele�enja, 3.41-3.42, 3.65, 3.70, 8.10, 9.13 Obveznica sa promenljivom kamatom. Videti HOV povezane indeksom Obveznice bez fiksnog roka dospeća, 7.106 Obveznice bez kupona, 6.43, 7.107-7.108, 10.13. Vidi takođe Eskontovani instrumenti Obveznice i menice dobiti i gubici koji su rezultat promene vrednosti HOV, 10.13-10.15 kamata na, 6.43-6.45, 6.47-6.48 klasifikacija, 7.104-7.109 procena, 3.76, 7.108 transakcije u, 9.29-9.30 Obveznice sa fiksnom kamatom. Videti eskontovani instrumenti Odr�avanje i popravke, 6.23, 8.30, Dodatak 2: 18 Od�tetni zahtevi po osnovu osiguranja. Vidi Od�tetni zahtevi po osnovu ne�ivotnog osiguranja Operativni bilans. VidiBruto operativni bilans; Neto operativni bilas; Primarni operativni bilans Operativni lizing, Dodatak 2: 17-18 Oprema za transport, 7.23, 7.44-7.45 Oprema. Vidi Ma�ine i oprema Opro�taj dugova. Vidi Dug, opro�taj Op�ta dr�ava. Vidi Sektor op�te dr�ave; Jedinice op�te dr�ave; Dr�ava Op�ti porez na promet. Vidi Porez na promet Op�tine. Vidi Lokalne dr�avne vlasti Oru�je i oklopna vozila policije i slu�bi za internu bezbednost nasuprot vojske, 6.26, 7.36, 8.31 Osiguranje tehničkih rezervi, 6.80 definicija, 7.120 dobiti koje su rezultat promene vrednosti HOV, 10.20-10.21 imovinski tro�ak koji se odnosi na, 6.76 klasifikacija, 7.120-7.129 prihod od imovine pripisan, 5.90 razlike iz SNR-a iz1993.godine, Dodatak 3: 48 kao finansijska sredstva koja se poseduju u svrhe likvidnosti, 7.90

transakcije koje se odnose na, 9.40-9.43

Obračunska osnova. Videti Obračunska osnova; Obavezna osnova bele�enja; Bele�enje na osnovu dospeća za naplatu Osnova bele�enja dospeća za naplatu Osnovna sredstava, potro�nja. Vidi Potro�nja osnovnih sredstava Osnovna sredstva definicija, 4.37, 7.20, 7.32 dobici i gubici kao rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti, 10.23-10.24 za vojne svrhe, 7.36, 7.40-7.41, 7.152

klasifikacija, 7.32-7.57 transakcije u, 4.37, 8.27-8.39 obračunsko načelo bele�enja, 3.65, 8.10-8.14, 8.27 odr�avanje i popravka, 6.23, 8.30 saldiranje, 8.22 vojno oru�je i oprema, 6.26, 8.31 značajna pobolj�anja, 8.29-8.30

procena, 3.79, 7.22-7.30, 7.33, 8.6-8.9. Vidi takođe specifične vrste osnovnih sredstava Osnovni kapital. Vidi Osnovna sredstva Ostala tekuća primanja/obaveze. VidiTekuća primanja/obaveze Ostale promene u obimu sredstava i obaveza definicija, 10.2 obračunsko načelo bele�enja, 10.29, 10.32 pregled, 3.25-3.34, 4.51, 10.28-10.29 priznavanje/poni�tavanje priznavanja ekonomskih sredstava, 3.28,10.30-10.36 promene u kvantitetu i kvalitetu sredstava, 3.29, 10.37-10.53 reklasifikacije, 3.32, 4.5, 10.54-10.60 Ostale zalihe, 7.60-7.65 Ostali depozitarni korporacijski podsektor, 2.65 Ostali ekonomski tokovi, 1.12-1.13, 3.25-3.34, 10.1-10.3. Vidi takođe Promene vrednosti kao rezultat promene vrednosti hartije od vrednosti; Ostale promene u obimu sredstava i obaveza Ostali neperiodični porezi na imovinu, 5.44 Ostali neperiodični porezi na imovinu, 5.45, 5.57 Ostali nerezidentni sektor, 2.67 Ostali podsektor preduzeća, 2.69 Ostali porezi na dobra i usluge, 5.59 Ostali porezi na međunarodnu trgovinu, 5.65 Ostali porezi, 5.66 Ostali prihodi, 4.24, 5.80-5.107 Ostali socijalni doprinosi, 5.72-5.74 Ostali tro�kovi, 4.33, 6.19, 6.52, 6.73-6.88 Otkaz duga. Videti opro�taj duga Otkrivanje ekonomskih sredstava. VidiEkonomska sredstva, otkriće Otpisi i pripisi duga. Videti dug, otpisi i pripisi Otplate obaveza, 9.4 Otpremnine koje se isplaćuju radnicima, 6.12 Otuđenje sredstava, 9.4 Patenti amortizacija, 8.52, 10.42 definicija, 7.21, 7.79 klasifikacija, 7.78 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskog sredstva, 10.35 procena, 7.78 Pau�alna vrednost Penziona davanja. Vidi takođe Penzioni planovi; Planovi socijalog osiguranja definicija, Aneks Poglavlju 2: 2 obaveza za budući period, 6.68, 6.72, 7.121-7.129, 7.145, Aneks poglavlju 2: 18, 22 promena vrednosti zbog promene kamatne stope koja je kori�ćena za obračun, 10.20-10.21 promena vrednosti koja je rezultat promene strukture davanja, 10.43 plaćanja za, 6.68, 6.72, 9.41-9.43 razlika u odnosu na SNR-a iz 1993. godine u tretmanu nefinansiranih, 3.24, 4.17, 4.35, 5.68, 6.68, Dodatak 3: 37-40, 42, 48-49

zaostali dugovi, 7.126 Penzioni fondovi. Vidi takođePenzioni planovi; Planovi socijalnog osiguranja poslodavca sektorizacija samostalni, 2.66, Aneks Poglavlja 2: 22

nesamostalni, Aneks Poglavlja 2: 23 Penzioni plan definisani penzioni plan, 6.79, 7.122, 10.43, Aneks Poglavlja 2: 21 definisani plan doprinosa, 6.79-6.80, 7.122, Aneks Poglavlja 2: 21 finansirani, Aneks Poglavlja 2: 19, 21 nesamostalni, 6.78, 7.123, 7.124, Aneks Poglavlja 2: 19, 21, 23 preuzimanje obaveza prema osiguranju tehničkih rezervi, 7.120-7.129, 9.40-9.43 samostalni, 6.78, 7.123-7.124, Aneks Poglavlja 2:19, 21-22 Penzioni plan sa definisanim davanjima. Vidi Penzioni planovi, definisana davanja Penzioni plan sa definisanim doprinosima. Vidi Penzioni planovi, definisani doprinosi Penzioni planovi. Vidi Penzioni planovi; Penziona davanja; Planovi socijalnog osiguranja Periodični porezi na nepokretna dobra, 5.40, 5.57 Periodični porezi na neto bogatstvo, 5.41, 5.57 Plaćanja naknada, ex gratia, 6.87 Plaćanja unapred poreza na dohodak, 3.59, 5.32 premija, 5.90, 6.76. 7.127 za robu i usluge, kao komercijalni krediti i avansi, 7.138, 9.50 Plaćanja, u naturi. Vidi takođe U naturi ličnih dohodaka, 6.14, 6.19 pregled, 3.16-3.17 Plan socijalnog osiguranja, Aneks Poglavlja 2: 8. Vidi takođe Planovi socijalne pomoći, Aneks Poglavlja 2: 8, 10, 13 Planovi socijalne za�tite. Vidi takođePlanovi socijalnog osiguranja zaposlenih, Planovi socijalne pomoći; Planovi socijalne sigurnosti klasifikacija, Aneks Poglavlja 2: 7-11 nasuprot privatnom osiguranju, Aneks Poglavlja 2: 5-6 pregled, 2.25, Aneks Poglavlja 2: 1 priroda pru�enih socijalnih davanja, Aneks Poglavlja 2: 2-4 Planovi socijalnog osiguranja poslodavca definicija, Aneks Poglavlju 2: 10-11 finansirani, definicija, Aneks Poglavlju 2: 19, 21 kojima se upravlja kao nesamostalnim penzionim fondovima, Aneks Poglavlju 2: 23 kojima se upravlja kao samostalnim penzionim fondovima, Aneks Poglavlju 2: 22 kojima se upravlja preko osiguravajućih dru�tava, Aneks Poglavlju 2:20 nefinansirani definicija, Aneks Poglavlju 2: 19, 24 obračunavanje doprinosa za socijalno osiguranje u, 6.18 Podeljene transakcije, 3.9, 3.21, 3.74, 6.32 Podzemna sredstva klasifikacija onih koja se mogu eksploatisati u komercijalne svrhe, 7.73-7.74 propadanje, 8.52, 10.41 otkrivanje novih nalazi�ta, 10.48 zakup, 5.91, 5.93, 6.81, 6.83, 8.50 rashodi vađenja ruda, 8.36 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.31-10.32, 10.34 Podsektor finansijskih korporacija koje nisu drugačije klasifikovane, 2.66

Pojedinačni porez na dohodak. VidiPorezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Pokloni, 5.106. Vidi takođe Donacije; Donacije Pokretna imovina, obračunsko načelo bele�enja, 8.11 Polo�aj duga, bruto. Vidi Bruto pozicija duga Pomoćna jedinica, 2.38, Dodatak 2: 21 Popravke. Vidi Odr�avanje i popravke Poreski krediti, 5.23, 5.34, 6.87 Poreski povraćaji, 3.85, 5.2, 5.22 Poreski prihod. Vidi Porezi Poresko deljenje. Vidi Porezi, pripisivanje Porez na dobit preduzeća. Videti Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Porez na dodatu vrednost, 3.58, 5.48 Porez na dohodak. Vidi Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Porez na poslovni promet, 5.48

Porez na potro�nju, 5.66 Porez na promet, 3.58, 5.48 Porezi definicija, 4.21, 5.2 klasifikacija, 5.12, 5.18 nasuprot socijalnih nadoknada, 5.16-5.17, 5.19 nasuprot taksi, 5.54-5.55 obračunsko načelo bele�enja, 3.55-3.61, 5.13-5.15, 5.21 plaćene od srtane dr�avnih jedinica, 6.87 pripisivanje, 3.22, 5.24-5.28 razlike naspram OECD Klasifikacija prihodne statistike, 5.20 Porezi iz trgovine deviznim sredstvima, 5.64 Porezi na alkoholna pića, 5.49 bankarske usluge, 5.53 čekovi, 5.43 dobra i usluge, 5.46-5.59 doznake iz inostranstva, osim deviznim sredstvima, 5.65 dozvolu upotrebe dobara ili vr�enja aktivnosti. Vidi Porezi na upotrebu dobara, dozvolu na upotrebu dobara ili vr�enja aktivnosti duvan i duvanske proizvode, 5.49 eksploatacijau zemlji�ta, podzemnih bogatstava, 5.59 energiju, 5.49 finansijske transakcije, 5.43 finansijske transakcije, 5.43 gas, 5.49 investicije u inostranstvu, 5.65 izvoz, 5.61 kapitalne dobiti. Vidi Porezi na prihod, dobit i kapitalnu dobit klađenje kockanje, 5.53 lov, 5.58 lutrije, 5.53 međunarodnu trgovinu i transakcije, 5.60-5.65 motorna goriva, 5.49 motorna vozila, 5.58

naftu i naftne proizvode. Vidi Akcize neto bogatstvo, 5. 41, 5.44

osiguranje u inostranstvu, 5.65 periodični kapital, 5.44 pića, 5.49 zaposleni i radna snaga, 5.35 premije osiguranja, 5.53 prihod, zaradu i kapitalnu dobit, 5.29-5.34 restorane, 5.53 ribolov, 5.58 struju, 5.49 transakcije deviznim sredstvima, 5.64 transakcije obveznicama, 5.43 granični slučajevi, 5.57 klasifikacija, 5.58 razlikovanje između dozvola/taksi i poreza, 5.54-5.55, 5.99 razlikovanje od zakupa, 5.95 upotreba nekretnina, 5.40, 5.44 upotrebu dobara, dozvolu za upotrebu dobara ili vr�enja aktivnosti, 5.54-5.58 uvoz, 5.60 vlasni�tva nad zemlji�tem, 5.40 vlasni�tvo na nekretnine, 5.35, 5.44 vlasni�tvo nad kućnim ljubimcima, 5.58 vlasni�tvo, 5.36-5.45 zabavu, 5.53 zagađivanje, 5.58 zarade. Videti Porez na prihod, dobit i kapitalnu dobit Porezi na energiju, 5.49 Porezi na imovinu, 3.58, 5.37, 5.42 Porezi na imovinu, 3.61, 5.36-5.45 Porezi na kapitalnu dobit. Vidi Porezi na dohodak, dobit i kapitalnu dobit Porezi na međunarodne transakcije. Vidi Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije Porezi na međunarodnu trgovinu. Vidi Porezi na međunarodnu trgovinu i transakcije Porezi na nasledstva, 3.58, 5.37, 5.42 Porezi na otpremnine, 5.59, 5.95 Porezi na plate. Vidi Porezi na plate i radnu snagu Porezi na poklone, 3.58, 5.37, 5.42 Porezi na ulaz u kockarnice, 5.53 Porezi na zagađenje, 5.58

Poslovne i profesionalne dozvole, 5.58 Posredna potro�nja, Dodatak 3: 23 Postojeća sredstva/obaveze i potro�nja osnovnog kapitala, 6.37, 8.20 promena u kvantitetu ili kvalitetu, 10.38-10.44, 10.50-10.53 reklasifikacija, 9.37, 10.57 transakcije u, 6.23, 8.3 obračunsko načelo bele�enja, 8.11, 9.13 procena, 7.25-7.26, 7.45, 8.6, 9.6, 10.24 značajna pobolj�tanja prema, 8.29-8.30

Potro�ački kredit, 7.110 Potro�nja kapitala. Vidi Potro�nja osnovnog kapitala Potro�nja osnovnog kapitala obračunsko načelo bele�enja, 3.67, 8.13 definicija, 4.28, 6.33-6.34, 8.16-8.17 funkcionalna klasifikacija, 6.102-6.103 i akumulacija kapitala u sopstvene svrhe, 8.28 i procena sredstava, 7.25, 7.27-7.28, 8.22-8.23, 8.35-8.36, 8.41 izračunavanje, 6.38, 8.21 procena, 4.28, 6.33, 8.16 razlika između izdvajanja za, i ekonomskog �ivota sredstva 10.44, 10.53 razlike u odnosu na SNR iz 1993. godine, 6.33, 8.15, Dodatak 3: 26 sredstva na koja je primenljiva, 6.35-6.37, 8.18-8.20 Potro�nja ukupna, definicija, Crte� 4.1 Potro�nja, ukupna, ukupna struktura, Crte� 4.1 Povlačenja iz sredstava kvazi korporacija dospela, 6.75 obračunsko načelo bele�enja, 3.64 potra�iva, 5.51, 5.88-5.89 Povraćaji novca Povr�inska voda (jezera, itd.). Vidi Zemlji�te; Sredstva koja nastaju prirodnim putem Pozajmljivanje HOV, 7.114, 7.116 Prazna prodaja, 7.116 Preduzeća, 2.14-2.15 Premije i od�tetni zahtevi po osnovu ne�ivotnog osiguranja, 3.11 dospele, 6.87 potra�ive, 5.107 razlike u odnosu na SNR iz 1993. godine,Dodatak3: 24, 43 Premije osiguranja. Vidi Premije ne�ivotnog osiguranja Prenosivi depoziti, 7.101-7.103 Preraspodela transakcija, 3.22. Vidi takođePripisivanje poreza Preusmeravanje transakcije definicija, 3.20 doprinosi socijalnog osiguranja/sigurnosti vr�ene od strane poslodavca, 5.71, 6.16 Preuzimanje duga. Videti preuzimanje duga Preuzimanje obaveze, definicija, 9.4 Pripisani tro�kovi zamene definicija, 7.27-7.28 i tr�i�na procena nefinansijskih sredstava, 7.33, 7.40, 7.50, 7.57, 7.71-7.72 Prihod obračunsko načelo bele�enja, 3.55-3.66, 5.13-5.15. Vidi definicija, 5.1 odnos prema GFS-u iz 1986. godine, 1.29, 4.6, Dodatak 1: 12, 14 pregled klasifikacija, 4.20-4.24, 5.12, 5.16-5.17 takođe specifične prihodne stavke vrste, 4.20-4.24, 5.1-5.7 Prihod od imovine, 5.81-5.97 Primarni bilans, ukupni, Crte� 4.1 Primarni operativni bilans, Crte� 4.1

Prioritetne deonice/akcije, 7.104, 7.118 Pripisivanje poreza, 3.22, 5.24-5.28 Prirodne katastrofe katastrfični gubici uzrokovani, 4.51, 6.37, 10.38-10.39 pomoć nakon prirodne nepogode, 3.18, 6.28-6.29, 6.87 Pristup du�nika tro�kovima kamate, 6.49 Pristup nabavke prema tro�kovima po osnovu kamate, 6.49-6.50 Pristup poverilaca prema tro�kovima po osnovu kamate, 6.49-6.50 Privatizacija, 5.87, 6.74, 9.38-9.39 u ukupnom računanju ukupnog fiskalnog bilansa, Crte� 4.1

Privreda, podela na sektore, 2.9 Priznanje ekonomskih sredstava. Vidi Ekonomska sredstva, priznanje/povlačenje priznanja Procena/smanjenje obaveze, 9.4 Procenjivanje sredstava i obaveza, 7.22-7.30 tokova i zaliha, 1.25, 3.73-3.79 transakcija u finansijskim sredstvima i obavezama, 9.6-9.12 transakcija u nefinansijskim sredstvima, 8.6-8.9 Prodaja dobara i usluga bruto bele�enje, 5.8 definicija, 5.7 klasifikacija, 5.98-5.101 obračunato, 5.101 obračunsko načelo bele�enja, 3.65-3.66, 5.102 od netr�i�nih ustanova, neplanirane, 5.100 od tr�i�nih ustanova, 5.98 Prodaje kori�ćene vojne opreme, 5.107 Prodaje otpada, 5.101 Proizvedena sredstva, 7.20, 7.31-7.68

Promena u neto vrednosti kao posledica promena u ostalim ekonomskim tokovima, 1.13, 4.10, 4.49-4.51 kao posledica transakcija, 1.12, 1.29, 4.9, 4.14, 4.16, 4.20, 4.25 u bilansu stanja, 4.12, 4.52 Promene u obimu. Vidi Ostale promene u obimu Propadanje neproizvedenih sredstava i potro�nja osnovnog kapitala, 6.37, 8.20 definicija, 8.52 kao ostale promene obima, 10.29, 10.41

i procena sredstava, 7.27 Propadanje �ivotne sredine. Vidi Propadanjesredstava Propadanje sredstava, 8.20, 10.52 Provincijalne dr�avne vlasti. Vidi Dr�avne, regionalne i provincijalne dr�avne vlasti Rok trajanja imovine i potro�nja osnovnog kapitala, 6.34, 6.37, 8.17, 8.20,8.47, 10.53 neproizvedena sredstva, 8.52, 10.42 renoviranja, rekonstrukcije ili značajna povećanja, 8.3 Računovodstvena pravila izvedene mere, 3.80-3.82 konsolidovanje, 3.91-3.94

nepredviđene obaveze, 3.95-3.97 pregled, 3.35 procena tokova i zaliha, 3.73-3.79 saldiranje tokova i zaliha, 3.83-3.90 vreme bele�enja tokova, 3.38-3.72 vrste računovodstvenog sistema, 3.36-3.37 Refundiranja na tro�kove. Vidi Tro�kovi, povraćaji novca, povraćaji pretplate, pogre�na plaćanja, na poreze. Vidi Poreski povraćaji Regionalne centralne banke, 2.77 Regionalne dr�avne vlasti. Vidi Dr�avne, pokrajinske i regionalne dr�avne vlasti Reinvestirane zarade na direktne strane investicije, 10.18, Dodatak 1: 25, dodatak 3: 42, 48-49 Reklasifikacija

jedinica, 10.55 pregled, 3.30-3.32, 4.51 sredstava i obaveza, 10.57-10.60 Renta/zakupnina dospela, 6.31, 6.81-6.86 nasuprot zakupu proizvodnih sredstava, 5.96, 5, 98, 6.85 potra�iva, 5.38, 5.59, 5.91-5.97 Repo ugovori, 7.113-7.116, 9.34 Reprogramiranje duga. Videti dug, reprogramiranje i restrukturiranje Reputacija, kupljena, 7.81, 8.52, 10.35 Restruktuiranje duga. Videti Restruktuiranje i reprogramiranje duga Resursi vode. Vidi Sredstva koja nastaju prirodnim putem Revaluacije. Videti dobiti i gubici koji su rezultat promene vrednosti HOV Rezervna sredstva, 7.92, 7.95, 7.115, 7.150, 9.23, 9.26 Rezervni porezi, 5.66 Rezidencijalna jedinica, 2.71 Rezidentnost i klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza po sektoru, 7.83, 9.52-9.53 i klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza po tipu finansijskog instrumenta, 7.83, 9.20-9.51 koncept, 2.70-2.77 Roba za preprodaju, zalihe, 7.65, 8.42, 8.44 Saldiranje tokova i zaliha finansijska sredstva i obaveze, 9.17-9.18 nefinansijska sredstva, 8.22-8.23 pregled, 3.83-3.90 Sektor domaćinstva, 2.9 Sektor međunarodnih organizacija, 2.68 Sektor op�te dr�ave definicija, 2.7, 2.9, 2.28 jedinice uključene u, 2.28-2.39 podsektori/nivoi, 2.40-2.58 rezidentnost, 2.70, 2.74 Sektor ostatka sveta, 2.63 Sektor, definicija, 2.9-2.10 Sertifikati o depozitu, 7.103-7.105 Sistem dr�avne finansijske statistike

analitički okvir, 1.28-1.30, 4.1-4.57 klasifikacija kodova, Dodatak 4 odnos sa SNR-om iz 1993. godine, 1.6, 1.17-1.19, 2.5, 3.23-3.24, 3.35, 3.93, 4.17, 5.18, Dodatak 3 pokrivenost, 1.22, 2.1-2.77, 4.7 primena, 1.31-1.33 promene u odnosu na GFS iz 1986. godine, 1.21-1.30, 4.2-4.3, 4.6-4.7, Dodatak 1 struktura i odlike, 1.11-1.20 svrha, 4.1 upotrebe, 1.7-1.10 Sistem nacionalnih računa (SNA), 1.6, 1.17-1.19, Dodatak 3 �kolarine, 6.87 �kole, takse i tro�kovi, 5.100 Slučajna o�tećenja, bele�enje, 4.28, 6.33, 8.16, 8.42, 10.7,10.39 Smanjena vrednost zamene Socijalna davanja dobra i usluge obezbeđena kao, 4.32, 6.19, 6.29, Aneks Poglavlja 2: 3 dospela, 6.67-6.72, Aneks Poglavlja 2: 11, 18 isključenja iz ličnih dohodaka, 6.12 kvalifikovanost primanja, Aneks Poglavlja 2: 10 priroda, 2.25, Aneks Poglavlja 2:1-6 Socijalni doprinosi definicija, 4.22, 5.4, 5.67, Aneks Poglavlja 2: 8 dospela, 6.10, 6.15-6.18 konsolidacija, 3.20, 6.16 nasuprot poreza, 5.16-5.17, 5.69 obračunsko načelo bele�enja, 3.56-3.57, 3.59, 5.14-5.15, 5.7 potra�iva, 5.67-5.74, Aneks Poglavlja 2: 17 razlike u odnosu na SNR-a iz 1993. godine, 5.68 Socijalni rizici, 2.25, Aneks Poglavlja 2: 1, 6.67. Vidi takođeSocijalna davanja Socijalna sigurnost naknade, klasifikacija, 3.11, 6.69-6.70, Aneks Poglavlja 2: 10, 18 doprinosi klasifikacija, 5.35, 5.71, 6.15-6.18 konsolidacija, 3.20, 6.16 nasuprot poreza, 5.16-5.17 treatman, 3.11, 4.34 fondovi alternativne klasifikacije, 2.43-2.44 definicija, 2.21, Aneks Poglavlja 2: 14-16 planovi definicija, Aneks Poglavlja 2: 10 pregled, Aneks Poglavlja 2: 14-18 tretman, 3.11, 4.34 Specijalna prava vučenja (SPV) . Vidi Specijalna prava vučenja definicija, 7.95 dodele/otkazivanja, 10.47 klasifikacija, 7.95-7.96 transakcije u, 9.24, 9.26 Sredstva i obaveze. videti takođe posebne vrste sredstava i obaveza definicija, 7.4

definisanost, 7.6-7.11 klasifikacija finansijskih sredstava i obaveza, 7.82-7.139 klasifikacija nefinansijskih sredstava, 7.31-7.81 pregled, 7.12-7.21 prepoznavanje/neprepoznavanje, 10.30-10.36 procena, 3.75-3.79, 7.5, 7.22-7.30 promena u klasifikacijama, 10.54-10.60 promena u kvantitetu i kvalitetu, 10.37-10.53 u analitičkom okviru, 4.54-4.56 unakrsna kalsifikacija finansijskih potra�ivanja po sektorima druge strane, 7.153- 7.154, Tabela 7.4 Sredstva infrastrukture, 7.10 Sredstva koja nastaju prirodnim putem definicija, 7.21, klasifikacija, 7.69-7.77 obračunsko načelo bele�enja, 10.32 plaćanje za zakupe, 5.91, 6.81 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.31, 10.34 procena, 3.79, 7.29 propadanje/uni�tenje, 10.39, 10.41 stvaranje ekonomskih sredstava, 7.9, 7.11, 7.69, 10.45 transakcije u, 8.46-8.52 Sredstva koja se nalaze u zemlji Sredstva nasleđa, 7.10. Vidi takođe Istorijski spomenici Stanje bogatstva. Vidi Neto stanje bogatstva �tedni ulozi, 7.103 Strane valute sredstva i obaveze izra�ene

prema nominalnoj vrednosti, 3.78, 7.30, 7.98 dobici i gubici kao rezultat promene vrednosti u hartijama od vrednosti, 10.2, 10.12, 10.22 procene transakcija uzra�enih u nominalnoj vrednosti, 3.78, 8.8, 9.11, 9.27 Strate�ke zalihe, zalihe, 7.59 Stvaranje ekonomskih sredstava. Videti Ekonomska sredstva, stvaranje Subvencije definicija, 4.30, 6.56-6.57 dobra i usluge koje se pribavljaju i prenos vr�i u naturi, 6.19 dr�ave, 6.52 klasifikacija, 6.56-6.61 plaćanja kamate na dugovanja pod garancijom pote�koće u funkcionalnoj klasifikaciji, 6.101 u SNR-u iz 1993. godine računovodstvo za proizvodnju, Dodatak 3:19, 27, 29 za proizvode, 6.58 za proizvodnju, 6.59 �tednja bruto. Vidi Bruto u�tede nasuprot neto operativnom bilansu, 4.16, Dodatak 3: 11 �ume klasifikacija onih koje su komercijalne za eksploataciju, 7.75 ra�či�ćavanje, kao velike melioracije zemlji�ta, 7.71, 8.47 propadanje, 10.41

povećanju u obimu, 3.29, 10.40 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 10.31-10.32, 10.34 Svrhe mera politike, finansijska sredstva nabavljena u, 4.45, Crte� 4.1, 7.87-7.88, 7.90 Takse administrativne takse, 5.99-5.100 i transakcije u sredstvima i obavezama, 9.7 nasuprot porezu, 4.21, 5.7, 5.54-5.55 Taksene marke, 5.43, 5.66 Tekuća primanja/obaveze u obačunskom sistemu, 3.42, 3.49, 3.70-3.71 klasifikacija, 7.137-7.139 procena, 7.137 transakcije u, 9.50-9.51 Tekuće donacije, Videti takođe Donacije dospele, 6.64, Dodatak 3: 43 potra�ive, 5.77, Dodatak 3: 43 Tekući transferi. Videti Tekuće donacije; Tekući dobrovoljni transferi osim donacija; Novčane kazne, kazne i gubici; Razni drugi tro�kovi; Socijalna davanja; Socijalni doprinosi; Subvencije; Porezi Terminski ugovor. Videti finansijski derivati Tokovi definicija, 3.1 integracija sa zalihama u sistemu GFS-a, 3.2 računovodstvena pravila, 3.35-3.97

vrste, 3.4-3.34 Trampa, 3.15, 3.79 Transakcije definicija, 1.12, 3.5 deljenje, 3.19, 3.21 finalna potro�nja, Dodatak 3: 30-36 interne, 3.6 kao razmena transfera, 3.7-3.11 monetarne, 3.12 nasuprot ostalim ekonomskim tokovima, 3.25 nemonetarne, 3.13-3.18 ostale transakcije i ostali ekonomski tokovi, Dodatak 3: 41-49

ponovno dodeljivanje, 3.19, 3.22 pregled, 3.23-3.24, Dodatak 3: 6, 11, 13-14 pregled. Vidi Izve�taj dr�avnih operacija preusmeravanje, 3.19-3.20 proizvod, Dodatak 3: 15-29 razlike u odnosu na SNR iz 1993. godine, 3.23-3.24 socijalno osigurnje, Dodatak 3: 37-40 Transferi kapitala. Videti Kapitalne donacije; Dobrovoljni transferi kapitala bez donacija; Razni ostali tro�kovi Transferi u naturi, 3.14, 3.18. Vidi takođeU naturi Transferi, 3.7-3.11 Transferni tro�kovi. Vidi Vlasni�tvo transfernih tro�kova Trenutne tr�i�ne cene, 3.73, 3.75-3.76, 3.79

Trgovina deviznim sredstvima, porez. VidiPorezi iz trgovine deviznim sredstvima Trgovinski krediti i avansi, 3.77, 7.138, 9.50 Tro�kovi obračunsko načelo bele�enja, 6.6 definicija potro�nje, 1.29-1.30, 4.6, Dodatak 1: 13 definicija, 6.1

ekonomska klasifikacija, 6.7-6.88 funkcionalna klasifikacija, 6.89-6.103, Aneks Poglavlja 6 klasifikacija potro�nje, Dodatak 1: 14-16 odnos prema GFS-u iz 1986. godine Potro�nja povraćaji novca, vraćanje pretplate, pogre�na plaćanja, 6.4 pregled klasifikacija, 4.25-4.33, 6.1-6.6 unakrsna klasifikacija po ekonomskoj vrsti i funkciji 6.104, Tabela 6.3 Tro�kovi finalne dr�avne potro�nje. Vidi Finalni Tro�kovi potro�nje op�te dr�ave Tro�kovi prenosa vlasni�tva definicija, 7.22 i finansijska sredstva, 7.22, 9.38 i nefinansijska sredstva, 7.22, 8.6-8.7, 8.41, 8.45, 10.27, Dodatak 3: 44 i potro�nja osnovnog kapitala, 6.35, 8.18 Tro�kovi transporta i instalacije, u proceni sredstava, 7.22, 8.6 Tr�i�na proizvodnja, defincija, 2.33 Tr�i�ne cene. VidiTekuće tr�i�ne cene Tr�i�ne ustanove identifikacija, u dr�avi, 2.36-2.37 prodaje vr�ene od, 5.7, 5.98 proizvodnja u, u SNR-u iz 1993. godine, Dodatak 3: 20-22, 33 tretman u sistemu GFS-a, Dodatak 1: 10 Tr�i�ni proizvođač, definicija, 2.34 U naturi, definicija, 3.14 donacije, 4.23, 4.31, 5.78, 6.65, Dodatak 3: 33 lični dohotci. Videti U naturi, nadoknada zaposlenima nabavka sredstava, 8.3, 8.11, 8.33, 9.3 nadokanda zaposlenima, 3.16, 4.26, 5.101, 6.14, 6.27, Dodatak 3: 33 plaćanja, 3.16-3.17 plaćanje u naturi, 3.16 razmene, 3.14 socijalna davanja, 4.32, 6.29-6.30, 6.67, 6.69-72, Aneks Poglavlju 2: 2-3, 13, 18, Dodatak 3: 33, 36 transakcije, 4.48 transferi, 3.14, 3.18, 4.24, 5.106, 6.87, 6.95, 9.36, Dodatak 3: 30, 32-33, 36, 39 Ugovori o terminskim stopama 7.132 Ugovori opcije. Videti finansijske derivate Ugovori, kao nematerijalna neproizvedena sredstva, 7.78, 7.80, 8.51 Ukupni fiskalni bilans, 4.45, Crte� 4.1 Ukupni iznosi, 3.81 Ukupni primarni bilans, Crte� 4.1 Ukupni usklađeni fiskalni bilans, Crte� 4.1

Unakrsna klasifikacija finansijskih potre�ivanja, 7.153-7.154, Tabela 7.4 tro�kova, 6.104, Tabela 6.3 Uslovna odgovornost, Crte� 4.1. Vidi takođe Obaveze za naknade socijalnog osiguranja Uslovni ugovori, 7.146-7.149 Ustanove. Vidi Tr�i�ne ustanove; Netr�i�ne ustanove U�tede Uvozne carine/porezi, 3.58, 5.60 Uvozne carine/porezi, 5.60 Uvozni monopoli. VidiIzvozni ili uvozni monopoli Uzgajana sredstva

klasifikacija, 7.48-7.50 ostali ekonomski tokovi u, 10.51 transakcije u, 8.35, 8.49 Valuta definicija, 7.97 klasifikacija, 7.97-7.103 procena, 7.98 transakcije, 6.25, 9.27-9.28 Vanbud�etske stavke/sredstva, 2.45 Vek trajanja sredstava Vojna sredstva, zgrade i objekti, 7.40, 7.41, 7.43. Videti takođe vojno oru�je i oprema Vojno oru�je i oprema pribavljanje, 6.26, 8.31 prodaja kori�ćenih, 5.9, 5.107, Dodatak 3: 34 transfer, prema drugim dr�avama, 6.28 u bilansu stanja, 7.36, 7.152 Vozačke dozvole, 5.99 Vrednost zamene. Vidi Smanjena vrednost zamene Vreme bele�enja, 3.41-3.42, 3.65, 3.70, 8.10, 9.13. Vidi takođe Računovodstvena pravila; Obračunsko načelo bele�enja Zabava, knji�evnost i umetnički originali 8.38 Zadr�ane zarade direktnog stranog ulaganja preduzeća, 10.18 velika povlačenja iz kvazi-preduzeća, 5.89, 9.36 Zajednička odgovornost prema dva nivoa vlasti, 2.42, 2.58 Zajmovi obračunsko načelo bele�enja, 3.70 definicija, 7.110 i finansijski lizing, 9.10, 9.15. Videti takođe finansijski lizing kamata koja se plaća na, 5.82-5.83, 7.86, 9.51 kamata koja se plaća na, 6.40, 6.41, 6.46, 6.52, 7.86, 9.51 klasifikacija, 7.110-7.116 neizmirene obaveze u, 7.139

procena, 7.111 transakcije u, 9.31-9.34 u svrhu mera politike, 4.45, Crte� 4.1, 7.87-88, 7.90 Zajmovi u zlatu, 7.115 Zakupnina Zalihe

obračunsko načelo bele�enja, 3.68-3.69, 4.38, 6.6, 8.40 promene u saldiranju, 3.87, 8.23 i kori�ćenju dobara i usluga, 6.19, 6.22 definicija, 4.38, 7.20, 7.58 dobit koja je rezultat promene vrednosti hartija od vrednosti, 4.38, 10.25-10.26 klasifikacija, 7.58-7.65, 8.40-8.44 procena, 4.38, 7.58, 8.40 Zalihe (sredstava i obaveza) definicija, 3.1 integracija sa tokovima u sistemu GFS-a, 3.2 procena, 3.73, 3.75-3.76 saldiranje, 3.83-3.90 Zalihe ribe klasifikacija koje eksploati�e u komercijalne svrhe, 7.75 kvalitativne �tete na, 10.52 povećenje u obimu, 10.40 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskog sredstva, 10.31-10.32, 10.34 propadanje, 10.41 stvaranje ekonomskog sredstva, 10.45 Zaostala plaćanja pregled, 3.49-3.50, Dodatak 1: 5 u transakcijama finansijskih sredstava i obaveza, 7.144,9.19, Dodatak 2: 2-3, 11 u transakcijama nefinansijskih sredstava, 8.27 Zaplena ekonomskih sredstava. Vidi Ekonomska sredstva, zaplena Zarada centralne banke. Vidi Centralna banka, zarada Zarada fiskalnih monopola, 5.50-5.52 Zarada izvoznih ili uvoznih monopola, 5.51, 5.62 Zarade dr�avnih lutrija, 5.51, 5.53, 5.86 Zarade na osnovu trgovine deviznim sredstvima, 5.63 Zastarelost ekonomskih sredstava i potro�nja osnovnog kapitala, 6.35, 8.18 nepredviđeni, 10.50, 10.53 Zemlji�te promene u dozvoljenoj/određenoj upotrebi, koja utiče na kvalitet, 3.29, 10.51 koja utiče na klasifikaciju, 10.60 promene u kvalitetu, 10.39 klasifikacija, 7.70-7.72 stvaranje, melorizacijom, 3.29, 10.46 definicija, 4.40. 7.21, 7.70 osiroma�enje/propadanje, 6.37, 10.52 zakupi, kao ekonomska sredstva, 7.80 značajna pobolj�anja na, 7.71, 8.3, 8.47-8.48 potro�nja osnovnog kapitala, 6.35, 8.18 plaćanja za upotrebu, 5.39, 5.91, 6.31, 6.81 prepoznavanje/neprepoznavanje ekonomskih sredstava, 7.7, 7.9, 10.31, 10.34 transakcije u nabavka/otuđenje, lokacija u stranoj zemlji, 8.46 saldiranju, 3.86

procena, 7.38, 7.72, 8.49 Zgrade i objekti klasifikacija, 7.40-7.43 ostale promene obima u, 10.51 procena, 7.37-7.39 promena u klasifikaciji, 10.59 transakcije u, 8.32-8.33, 8.49 u vojne svrhe, 6.26, 6.28, 7.41, 7.43, 7.152, 8.31 Zlato monetarno klasifikacija, 7.92-7.94 transakcije u, 9.24-9.25 monetizacija i demonetizacija, 3.32, 9.25, 10.58

nemonetarno, 10.58 Značajna pobolj�anja na neproizvedena sredstva, 4.37, 6.35, 7.38, 7.70-7.71, 8.18, 8.47 na osnovna sredstva, 4.37, 8.3, 8.29-8.30 nasuprot odr�avanju i popravkama, 6.23, 8.30

priruČ finansijske statistike * iz 2001. godine · priprema priručnika je bio dug i složen...

Documents