UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U UPRAVAMAPROBLEMI UVOENJA E-GOVERNMENTA U OPTINSKU UPRAVU KIKINDA

Profesor: Dr Vojkan Vaskovi Student: Nikola L. orevi george01@ptt.yu

Beograd, novembar 2002. godine

UVOD...................................................................................................................................3 TEORIJSKI UVOD..............................................................................................................4 Kome je potreban e- government....................................................................................4 Definisanje e-governmenta.............................................................................................5 Kome su namenjene usluge i servisi................................................................................5 G2B..................................................................................................................................6 G2C..................................................................................................................................7 G2G .................................................................................................................................7 G2E ..................................................................................................................................8 Elektronsko poslovanje uprave je potrebno da se uvede iz sledeih razloga:................8 Neophodni uslovi za zapoinjanje elktronskog poslovanja u upravama........................8 Identifikovanje prioriteta .................................................................................................9 E-government centar......................................................................................................10 Realizacija e-governmenta.............................................................................................11 Infrastruktura za uvoenje e-governmenta....................................................................13 Mrena infrastruktura.....................................................................................................13 Usmeravanje graana i poslova ka WEB-u...................................................................14 Naini korienja servisa elektronskog poslovanja uprave...........................................14 O0Problemi uvoenja e-governmenta u Optinsku upravu Kikinda................................16 Ispitivanje stanovnitva.................................................................................................16 Ovakav odgovovr pokazuje da graani veinu poslova obavljaju bez problema u Optini. ..........................................................................................................................17 Izbor reenja...................................................................................................................20 Poetni koraci ...............................................................................................................21 Implementacija softverskog reenja..............................................................................22 Problemi uvoenja pojedinih modula...........................................................................23 Povezivanje sa lokalnim organizacionim jedinicama..................................................26 Sajt.................................................................................................................................26 Ka budunosti.................................................................................................................27 Zakljuak............................................................................................................................29 Literatura............................................................................................................................30

2

UVOD

Krajem 2000-te godine usvojena je nova strategija razvoja upava od Republike do lokalnih, sa ciljem reforme organa uprave po principima koji vladaju u evropskoj Uniji. Vlada Republike Srbije je poela sa razvojem promovisanjem razvoja elektronske vlade. U poslednjoj deceniji prolog veka malo je ulagano u razvoj Informacionih sistema u upravama. To je dovelo do postepenog zastarevanja opreme i naina poslovanja. Optinska uprava Kikinda je imala informacioni sistem poslednjih deset godina. Neblagovremeno ulaganje u sistem dovelo je dotoga da je informacioni sistem optinske Uprave Kikinda zastareo i da je poterbno ulaganje u potpuno novi sistem. Optina Kikinda je tada sa jo malim brojem Optina u Yugoslaviji samostalno pokrenula razvoj novog projekta uvoenja e-governmenta u poslovanje lokalne uprave. Krajem 2001 godine napravljeni su poetno koraci, dok je 2002 godina, godina putanja prvih servisa u eksploataciju. Kikinda je kao stratekog partnera za razvoj softvera izabrala firmu BULL HN iz Beograda, ije je integralno softversko reenje nesumljivo jedino u Yugoslaviji. Postavljena je mrea raunara koja je osnova da novi sistem funkcionie, formirana je jedinstvena baza podataka graana, puten je u rad servis preko infokioska koji ima za cilj popularizaciju novog poslovanja i pripremu graana za poslovanje preko Interneta. Predmet ovog rada je opis uvoenja novog sistema i opis problema koji su se javljali prilikom uvoenja novog sistema. Prvi deo kratko opisuje teoriju uvoenja e-governmenta, drugi deo predstavlja opis reenja, probleme i naine na koji su oni prevazieni i planove za budue proirivnaje servisa. Zadnji deo je zakljuak.

3

TEORIJSKI UVOD

Kako vreme protie sve je jasnije da je Internet postao sastavni deo ivota i nezaobilazni alat u poslovanju. U vladinim ustanovama, kao i u okruenju, dogaa se isto komunikacija se sve vie odvija preko Interneta, on se koristi kao jedan od moguih kanala za distribuciju informacija, sve vie postajui stalno otvoren alter. Sve je to stvorilo potrebu da se itavom poslu pristupi sa sistemske strane i da se ponudi reenje koje e predstavljati jedinstveni nastup vladinih struktura prema korisnicima i graanima. Graani oekuju da na Internetu pronau servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa dravnim sektorom, a sa druge strane i dravne strukture imaju svoje razloge za bri prelazak na e - government. Osnovni je mogunost utede. Transakcija obavljena preko Interneta znatno je jeftinija od iste takve transakcije koja je uraena bilo kojim drugim komunikacionim kanalom. Transakcija koja je uraena preko Interneta moe se posmatrati kao samousluni servis bilo da je u pitanju graanin, zaposlen u vladinim institucijama ili poslovni partner. Na samo da se na taj nain tedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama, ve graanin koji sa svog raunara pristupa servisima na taj nain smanjuje trokove odravanja opreme dravne strukture. E-government iz korena menja nain komuniciranja graana sa dravnom upravom eliminiui posrednika u komunikaciji. Model komunikacije gde je ranije bio inovnik posrednik izmeu drave i graanina zamenjuje se direktnom komunikacijom. Osim toga, menja se nain upravljanja javnih slubi. Da bi se jedan servis ponudio preko Weba ponekad je potrebno integrisati vie poslova i vie organizacionih jedinica. Na taj nain se usklauje rad javnih slubi, poboljava njihova organizacija, a kao razultat nastaje opte podizanje kvaliteta usluga. Ova tehnologija, po svemu to se danas pokazalo, poseduje potencijale da redefinie i revitalizuje odnos graana i vlade. Za meusobno bolje razumevanje potrebna je dobra komunikacija, a to upravo ona omoguava. Kome je potreban e- government Dravnom aparatu da se rastereti pritiska na alterima, da pojeftini svoje usluge i time uini graane zadovoljnijima. Graani, pak, mogu da obave svoje poslove ne ekajui u redovima, da dobiju pravovremenu i tanu informaciju ili da obave posao za koji je ponekad potrebno viednevno obilaenje razliitih ustanova i vladinih institucija.

4

Firmama iz oblasti IT tehnologije, koje se trenutno nalaze u recesiji, egovernment je potreban da otvori obimno polje rada.

Dravna uprava je sticajem okolnosti ostala izvan procesa automatizacije. Tek sa razvojem Interneta sagledane su sve mogunosti primene i u ovoj oblasti. Danas najvee svetske kompanije u oblasti IT tehnologija nude kompletna tehnoloka reenja za e-government. Ipak, jedinstvenog reenja bar za sada nema jer se zakoni razlikuju od jedne do druge zemlje, ili se propisi razliito primenjuju ak od jednog do drugog grada. Jedan od najznaajnijih razloga za uvoenje egovernmenta jeste stalni porast broja stanovnika i enorman rast gradova, pri emu svaki graanin ima potrebu da obavlja razliite poslove sa organima uprave, pa se postavalja pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno inovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti. Guva na alterima da nepominjemo. Definisanje e-governmenta U literaturi se nailazi na razliite definicije e-governmenta, ali se uopteno moe rei daa je e-government korienje Interneta ili drugih elektronskih sistema da bi se pojednostavilo i olakalo komuniciranje sa vladinim servisima. S obzirom da se e-government najee pominje u kontekstu lokalnih ili gradskih vlada to se nadalje moe definisati i kao mogunost za lokalnu upravu da stavi na raspolaganje informacije i servise putem Weba, preko touch screen kioska ili na osnovu interaktivnog prepoznavanja glasa. Ove usluge i servisi se stvljaju na raspolaganje graanima i poslovnim partnerma, a raspoloivi su 24 sata dnevno 365 dana godinje Trea definicija bi bila: e-government je Web bazirana tehnologija koju koristi lokalna uprava kao komunikacioni kanal koji je ponuen posetiocima, graanima, poslovnim partnerima, drugim lokalnim upravama i zaposlenima. Kome su namenjene usluge i servisi Korisnici e-governmenta se mogu svrstati u sledee kategorije: 1. 2. 3. 4. G- Government E- Employee B- Business C- Citizen

5

Vladini interni poslovi za meusobno poslovanje i komunikaciju zaposlenih u njenim slubama, poslovi kao to je upravljanje elektronskim dokumentima i/ili njihova priprema za Web korienje. On line servisi koji su za spoljanje korisnike i poslovni svet (do danas je vei broj usluga stavljen na korienje u ovoj grupi poslova. Najee su to poslovi tipa FAQ, zatim sistem naplate parkiranja, takse na nekretnine i poslovne licence i dozvole). Izbor poslova nije veliki, ali treba uzeti u obzir da je ovo novost u cyber prostoru, pa je za oekivati da e se lepeza poslova tek iriti. Intranet kao korisniku popoulaciju ima zaposlene u vladinim slubama i pojavljuje se kao vaan informacioni, komunikacioni i organizacioni alat u okviru poslovanja. Jedan od najveih izazova za bilo koju organizaciju je efikasna distribucija informacija zaposlenima i uspostavljanje efikasnog dvostranog komunikacionog kanala sa njima. Korienje intraneta za distribuciju informacija poveava stepen meusobne komunikacije i omoguava voenje transakcija i prua ogromne mogunosti za poveavanje efikasnosti organizacije ta vie intranet moe imati centralnu ulogu da organizacija postane uionica na daljinu gde su resursi za uenje uvek na raspolaganju zaposlenima, oglasna tabla chat room i forum za uenje. Cena koju treba platiti za ovakav interni sistem distribucije informacija, za komunikaciju i obavljanje transakcija znatno je manja uz pomo Web tehnologija, a pitanje je da li bi bilo mogue na drugi nain i postii sline rezultate. Iz prethodnog proizilazi da se u e-governmentu mogu javiti sledei osnovni odnosi izmeu korisnika, koji istovremeno i definiu tipove aplikacija koje se prave: G2G (vladin komunikacioni podsistem, informacije, servisi) G2E (vladini slubenici, chat room, oglasna tabla, uenje) G2B (snabdevanje, informacije, servisi) G2C (online servisi, digitalna demokratija) G2C (komunikacija vlade sa graanima) G2B Predstavlja saradnju vlade i drugih poslovnih subjekata kao i drugih pravnih lica Analogno je standardnom elektronskom poslovanju B2B samo to je jedan od uesnika uprava Komunikacija vlade sa poslovnim subjektima predstavlja potencijalno najveu mogunost za poveanje efikasnosti ekonomije

6

Postie se skraenje vremena izvrenja sloenih transakcija, smanjenje trokova poslovanja i stvaraju se dobre podloge za kvalitetno odluivanje

G2C Predstavlja saradnju vlade i graana Analogno je poslovanju B2C Omoguava korisniku da lako odredi koji deo usluge mu je potreban i kako da mu pristupi Servis je dostupan 24 asa dnevno, a takoe je lako dostupan i hendikapiranim osobama koje nisu u mogunosti da lako menjaju loakciju Vlada moe lako da dobije odgovor na to ta graani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju, to pospeuje rad uprave i poveava zadovoljstvo graana upravom Single touch point je cilj kojem se tei - mora se omoguiti da jednim ulaskom na internet korisnik moe da pristupi svim potrebnim informacijama. Ovo se omoguava od kue preko standardnog PC raunara ili nekim od alternativnih naina pristupa (infokiosk, telefon, preko mobilnog telefona) Pri korienju usluga javne slube korisnik mora da plati administrativnu taksu, tako da je neophodno omoguiti plaanje putem interneta, ali takoe i neke druge alternativne sisteme plaanja. Ovaj domen kod nas jo nije reen u potpunosti i predstavlja jedan od najveih problema omasovljavanju poslovanja preko Interneta G2G Predstavlja tip poslovanja koji se koristi ya poslovanje iyme]u rayli;itih dr\avnih organa.Dravni organi mogu efikasno koristiti Internet servise na nivoima upravljanja Moe biti izmeu : Savezne i republike vlade Izmeu reoublike vlade i lokalnih organa samouprave Pri meuresornom upravljanju Ovaj vid poslovanja predstavlja poslovanje od osnova koju ine lokalne uprave ka viim nivoima. U proteklom periodu kod nas su postojale razne inicijative da se ovo rei na najbolji nain, ali rezultata jo uvek nema. Kod nas postoji saradnja na lokalnom nivou i podaci koji su razmenljivi na lokalu (tzv. horizontalna razmena podataka). Plan je da se u najskorije vreme rei ovaj problem i da se postigne vertikalna razmena, a time i jedinstveni informacioni sistem u republici.

7

G2E Predstavlja korienje informacione i komunikacione tehnologije za bolju saradnju i koordinaciju zaposlenih u vladinim organima Ovo predstavlja nain korienja najnovijih informacionih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava (to e biti i izneseno u glavnom delu rada) radi poveanja performansi rada uprave i to boljeg servisa svih graana na teritoriji rada organa uprave Podrazumeva : Meusobnu komunikaciju meu zaposlenima Blagovremeno obavetavanje i protok informacijama, kako podataka koji su neophodni za svakodnevni rad (pisarnica, razni materijali) tako i interne informacije za slubenike Potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim slubama Upravljanje znanjem kao najveim resursom nekog preduzea Elektronsko poslovanje uprave je potrebno da se uvede iz sledeih razloga: 1. Internet je postao masovno stredstvo komunikacije izmeu ljudi. Poslovanje preko Interneta koristi sve vei broj ljudi i evidentne su prednosti koje ono prua (brzina i uteda). Sve je vei broj ljudi koji preferira ovaj nain poslovanja tako da je potrebno da i same uprave na taj nain izau u susret ovom delu populacije. 2. Stavljanje na Internet servisa i usluga omoguuje upravi da rastereti altere i na taj nain izae u susret graanima omoguavajui im lake obavljanje poslova i tedei im vreme, a poto je ovakav nain komunikacije i poslovanja sa graanima mngo jeftiniji uprava je u mogunosti da prui i razne dodatne olakice za one graane koji posluju na ovaj nain. 3. Uvoenje elektronskg poslovanja znatno smanjuje potrebu za angaovanjem novih radnika u upravama i na taj nain doprinosi smanjenju broja administrativnih radnika i trokove njihovog angaovanja. Neophodni uslovi za zapoinjanje elktronskog poslovanja u upravama

Da bi se zapoeo posao potrebno je odgovoriti na nekoliko pitanja: 1. ta pokuavamo da uradimo 1.1 Stvaranje partnerskog odnosa izmeu gradske vlade korisnika ili firmi kroz upotrebu Interneta za poslovno povezivanje 8

1.2 Rezultat mora biti lake korienje i sigurnije zatiene transakcije 2. Zato to moramo da uradimo 2.1 Rast poslova i posetioca u javnoj upravi 2.2 Omoguavanje korisnicima da posao obave od kue ili sa posla 2.3 Stvaranje uslova za bri odziv na zahteve korisnika 3. Kako emo to da uradimo 3.1 Direktan ulaz u javne slube (e-mail, Internet, diskusione grupe ...) 3.2 E-government kiosk 3.3 Interaktivna zvuna komunikacija 3.4 Telefon, fax 3.5 Interaktivna televizija Odgovori na ova pitanja daju poetne parametre za dalji nastavak rada i predstavljaju tehniki deo. Sutinski odgovor na ovo je da li lokalna vlada ili vlada na bilo kom nivou eli i ima snage da izvri konkretne promene u svom poslovanju i odnosu prema okolini. Identifikovanje prioriteta Razvoj e-governmenta je velik posao. On zahteva velika ulaganja u infrastrukturu i u hardver sa jedne strane, a sa druge u aplikacije. Razvoj stiga treba da se odvija po prethodno utvrenim prioritetima. Najpre je potrebno utvrditi najznaajnije servise i njih realizovati, da bi se kasnije razvijali i servisi sa niim prioritetom. Definisanje prioriteta ukljuuje vrednovanje irokih mogunosti i selektovanje ciljeva koji najvie obeavaju. Jasno definisani prioriteti omoguavaju da se njima dodele resursi i optimizuju pune organizacione mogunosti. Takoe omoguavaju da se postigne brzina razvoja servisa, da graani budu zadovoljni a da odnos vremena razvoja i cene bude prihvatljiv. Vrlo je vano da se identifikuju najvaniji servisi koje je mogue realizovati na WEB-u. Svi ostali ciljevi koji su po nekom kriterijumu kritini ostaju za neku od kasnijih faza. Lista prioriteta koji treba da se prvo ree se dobija odgovorima na pitanja: Procena izvodljivosti: da li su komitenti zahtevali servis, da li su odeljenja spremna po tehnologiji i kapacitetima da podre projekat, da li je cena kotanja projekta relativno mala ili velika, da li je aplikacija spremna za prenos sa stare na novu Procena kritinosti: da li je servis pogodan za prelazak na e-government strategiju, da li kreiranje servisa pomae boljem i pozitivnijem imidu kod

-

9

graana i kod poslovnog sveta, da li uvoenje novog servisa preko Interneta donosi utedi u radu, da li novi servis zahteva dodatne poreze ili plaanja Organizaciono tehnika pripremljenost da se servis podri Korisnost aplikacije za graane Cena kotanja aplikacije Potencijalne utede koje e se ostvariti razvojem te aplikacije

Sve su ovo pitanja na koja treba odgovoriti pre nego to se zapone sa radom i mogu imati kasnije znaajne posledice. Paljivo odabrana inicijativa donosi znatne prednosti a to je najvanije izbegavaju se greke i servisi koji nisu nikome potrebni a kotaju mnogo. Ovom analizom dobijena lista prioriteta daje terminski plan za razvoj egovernment aplikacija. Da bi se na pravi nain kasnije ocenila uspenost projekta potrebno je na samom poetku nai i usvojiti kriterijume za merenje rezultata. Neki od njih su zadovoljstvo posetilaca, kvalitet prodaje, uteda vremena i novca i graana i same uprave. Vrtoglavi razvoj Interneta i korienje njegovih resursa za poslovanje nalau da je potrebno dati nove stimulanse i za poslovanje uprave preko Interneta, ali to treba uraditi paljivo jer promaaji koji su nainjeni na poetku mogu imati dalekosene posledice kasnije. Potrebno je efikasno postaviti prioritete kako bi prvi rezultati bili to bolji i graani bili to zadovoljni u samom startu. Potrebno je raditi razvoj samo onih servisa koji su u skladu sa organizaciono-tehnikim mogunostima uprave, kako bi bio stvaran samo pozitivan imid, a ne i negativan. E-government centar Vei gradovi su uglavnom izdeljeni na manje organizacione jedinice, a svaka od njih ima odeljenja koja se bave nekim odreenim poslom. Podaci sa kojima ta odeljenja rade nalaze se rasuta na vie lokacija i jedan od preduslova za pravilno funkcionisanje e-governmenta je objedinjavanje podataka. Za potrebe funkcionisanja e-governmenta potrebno je imati jedinstveni centar sa jedinstvenom bazom podataka i jedinstvenim informacionim sistemom. U poetku razvoja Internet orijentisanih aplikacija, aplikacije su bile uraene sa minimalnim sredstvima. Ovakav nain rada je dobar za male firme i prezentacije koje imaju za cilj samo proirenje reklamnog prostora za firmu i prelazak na nov medijum za poslovanje. Za poslovanje uprave i uspeno uvoenje e-governmenta potrebno je oformiti tim ljudi (organizacionu jedinicu) koja upravlja i vodi sve aktivnosti vezane za projekt.

10

Zadaci koje taj tim treba da radi su: Koordinacija i integracija komunikacionih kanala Identifikacija i selektovanje e-government poslova Konstantno unapreivanje poslova i sadraja kako bi se poboljavali servisi komitentima Formalizovanje procedura za periodino auriranje Web sadraja sajta i informacija u njemu Ustanovljavanje procesa, dodavanje, praenje i voenje sadraja Kreiranje mehanizama na osnovu kojih se moe sagledati korienje informacija i aplikacija Definisanje sadraja prema zahtevima komintenata Realizacija e-governmenta Sve dok je neki projekt u fazi razrade i idejnog reenja sve je u redu. Problemi nastaju kada se pree u fazu realizacije. Za poetak potrebno je sledee: - Prihvatanje potrebe za promenama. Donoenje odluke o neophodnost razvoja. Definisanje tima koji e da radi dizajn sajta, da uradi analizu i projekt i uradi programska reenja novog informacionog sistema - Prelazak na novi sistem. Izgradnja alata i procesa, formiranje zatitnog znaka i prepoznatljivosti u skladu sa Internet biznis planom, analiza rezultata i ako je to potrebno reininjering procesa. - Izgradnja infrastrukture, provera spremnosti procesa i formalizacija procesa i organizacije Kada se pristupi izradi sajta polazna osnova su korisnici i njihove potrebe i to je ujedno i centralno mesto na home page. Te potrebe se generalno mogu grupisati u tri kategorije: Korisnici jednostavno ele informacije Korisnici ele da komuniciraju sa vladom (od lokalne pa navie) Korisnici ele da obavljaju transakcije sa gradskom vladom koja ukljuuje sisteme plaanja Korisnici ele instant informacije sve na jednom mestu Transparentnost vlasti za koju se zalau i graani i vlast

Pored standardnih informacija koje se pruaju korisnicima potrebno je dati i jedan broj instant informacija koje imaju za cilj da poveaju poseenost sajta, prue informacije vezane za kulturna, sportska i razna druga deavanja, daju vremensku prognozu i najnovije vesti o radu organa uprave... Na taj nain sajt dobija na kvalitetu i na preko potrebnoj prepoznatljivosti koja je predusluv dobre

11

investicije za prelazak na ovaj nain poslovanja gradske uprave. Ovo treba da je u saglasnost sa modelom added value koja se iroko primenjuje u poslovanju preko Interneta. Treba takoe raditi na uspostavljanju 1-1 marketinga i mogunou personalizacije sajta potrebama pojedinanog korisnika u saglasnosti sa njegovim potrebama i oekivanjima. Dalje uspeh sajta zavisi i od dizajna, vremena uitavanja, veza, TK infrastrukture na teritoriji odreene optine jer je to neophodan preduslov za zapoinjanje internet biznisa (ako potencijalni korisnici nisu u mogunosti da imaju kvalitetan internet servis za prihvatljivu cenu ne moemo oekivati od njih da preu na nov nain poslovanja)...

12

Infrastruktura za uvoenje e-governmentaDa bi se na pravi nain u poslovanje neke uprave uvelo elektronsko poslovanje potrebna je razvijena sledea infrastruktura: Mrena infrastruktura neophodan preduslov za normalan rad aplikacija u samoj upravi. Da bi bio omoguen servis graanima mora da postoji intranet u samoj upravi koji e to da omogui na pravi nain Internet poto se i po definiciji eletkronsko poslovanje uprave definie kao posloanje uprave preko Interneta korienjem svih prednosti i resursa interneta, razvijena internet infrastruktura je neophodna za normalan razvoj e-governmenta

Mrena infrastruktura Jedan od najvanijih delova e-governmenta je poslovanje unutar administacije. To su aplikacije tipa G2E. Uvoenjem ovog domena dobija se na utedi i brzini rada samih referenata koji rade u upravi. Ukoliko se povea produktivnost rada samih organa uprave graani to odmah mogu da osete i na odgovarajui nain da vrednuju. Aplikacije koje se postavljaju se realizuju primenom Internet Tehnologija i tipa klijent server. Ovakav nain rada podrazumeva razvijenu mrenu infrastrukturu unutar organizacije uprave. Serveri treba da nose vei deo posla za rad aplikacija dok radne stanice i nisu toliko zahtevne. Trenutni standard nalae uspostavljanje lokalne mree raunara 100BaseTX i predstavlja standard za mree raunara koje rade pri brzini od 100Mbps. Takoe ukoliko ima prostorno izdvojenih delova uprave, to je najee i sluaj potrebno je i njih povezati u jedinstvenu mreu. Ovo se postie ili korienjem iznajmljenih telefonskih linija ili direktno preko Interneta pravljenjem tzv. VPN-ova (virtuelnih privatnih mrea). Razvoj infrastrukture je veoma vaan za poboljanje rada same uprave i poveanje produktivnosti rada uprave. Internet Razvoj interneta je i sam omoguio postojanje i razvoj novih informacionih sistema ovog tipa. U uvodu je naglaen znaaj servisa koje uprava online daje graanima kao svojim klijentima. Da bi neki graanin pristupio informacinom sistemu tj. odgovarajuim uslunim prezentacijama mora da bude konektovan na Internet. Za ovo je neophodna razvojena odgovarajua Internet infrastruktura tj. lokalni internet provajder sa odgovarajuim brojem linija za dial-up servis i mogunou iznajmljenih linija. Yugoslavija je od 1996. godine na Internetu. U poetku su performanse i mogunosti Internet dobavljaa usluga bile veoma

13

skromne, ali se u poslednje vreme deavaju velike promene. Naime, u svetu je u poslednjih nekloliko meseci dolo do velikog poboljanja Internet usluga koje je mogue ostvariti. Taj napredak je najvei na teritoriji Evrope, pa i kod nas. U Yugoslaviji trenutno postoji vie provajdera koji imaju linkove od par desetina megabita u sekundi. Sada moemo rei da je glavni problem trenutnom rastu Internet poslovanja loa i zastarela telekomunikaciona infrastruktura, kao ditrektni rezultat postojanja monopolistikog odnosa nacionalnog provajdera telefonije Telekom Srbija. Ovo je razlog da se sa inog interneta prelaze na alternativne pristupe u vidu beinih veza ka provajderima i pokuaje korienja kablovskih distributivnih sistema za omoguavanje internet pristupa. Za nesmetan razvoj Internet poslovanja uprave i Internet biznisa uopte sami internet resursi koji postoje su od velikog znaaja. Ako potencijalni korisnici nisu u mogunosti da na isplativ nain koriste servise koji im se pruaju i samo uvoenje poslovanja ovog tipa nije isplativo i nema smisla. Da bi neko koristio nove usluge i preao na nov nain poslovanja mora da bude privuen novom idejom i da jednostavno moe da je koristi i da od toga ima direktnu korist, bilo finansijsku ili utedu vremena ...

Usmeravanje graana i poslova ka WEB-u Kada se jednom sistem stavi na raspolaganje graanima potrebno je izvesno vreme da se oni priviknu na korienje odreenog servisa. Sajt ili servis treba javno oglasiti i reklamirati kako bi to vei broj graana saznao da postoji i kako bi graani bili podstaknuti da koriste nove servise. Servis koji se pravi za mali broj korisnika je baena investicija. S obzirom na to da su poetni trokovi za razvoj tehnike i infrastrukture za razvoj poslovanja na Internetu znaajni ali su na due staze mnogo jeftiniji od svih drugih kanala za komunikaciju i obavljanje poslova to je isplativo uloiti dodatne napore i sredstva da se servis javno oglasi. Mogui su razni metodi oglaavanja i marketinga. Da bi se sredstva pametno troila i da bi uspeh reklamiranja servisa bio maksimalan potrebno je imati Internet biznis plan.

Naini korienja servisa elektronskog poslovanja uprave Kada se govori o elektronskom poslovanju uprave i pruanja servisa preko Interneta za graane misli se na korienje servisa putem standardnih PC raunara i putem konekcije na Internet. Pored ovog, moemo kazati standardnog naina pristupa mogue je takoe pruiti i preko infokioska, preko telefona, a u budunosti i preko mobilnog interneta korienjem WAP protokola i mobilnog poslovanja.

14

Infokiosk predstavlja raunar opremljen touch screen ekranom i dodatnim periferijama u vidu printera, telefona, web kamere, koji predstavlja deo informacionog sistema koji se kreira za elektronsko poslovanje. Osnovna namena mu je da na lak i jednostavan nain prui korisnicima sve one usluge koje mogu dobiti i preko Interneta. Postavlja se na prometnim lokacijama u gradu. On treba da igra funkciju jedinstvenog altera kojem se tei. Sa marketinkog aspekta takoe predstavlja dobar potez, zato to i potencijalnim korisnicima koji jo ne koriste poslovanje preko Interneta omoguava da isprobaju sve prednosti novog servisa koji im se prua, a kad god se proe pored njega izaziva panju. Telefon je sigurno ureaj za koji moemo kazati da svi znaju da koriste. Pruanje servisa identinog kao preko interneta pomou sistema menija i prepoznavanja glasa sigurno predstavlja dobar poetni korak za iroko prihvatanje novog naina poslovanja i novih mogunosti koje su na raspolaganju graanima. Graanima se pozivom na odreeni broj javlja maina koja ih upuuje i prima zahteve koji su graanima potrebni. Ovo je trenutno veoma popularan nain za postavljanje servisa kod nas (neke Beogradske Optine, kovin, Vrac...) Mobilno poslovanje predstavlja novi i najsavremeniji nain pristupa i korienja servisa za poslovanje u svetu. Podrazumeva korienje mobilnog aparata i WAP protokola za prenos podataka. Ovaj nain poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme (servisi dostupni 24 sata na bilo kom mestu). WAP se moe koristiti za sve mogue transakcije, a usluge se mogu naplaivati preko telefonskog rauna.

15

O0Problemi uvoenja e-governmenta u Optinsku upravu KikindaIspitivanje stanovnitvaUvoenje e-governmenta u rad uprave Kikinda je reenje koje je usledilo posle opsenih anketa analiza postojeeg stanja koje su sprovedene kod graana, ispitivanja potreba radnika kako bi se osavremenio rad uprave i detaljne analize trendova koji se koriste za poslovanje ovog tipa u svetu. Raeno je veliko istraivanje od strane Evropskog Pokreta u Srbiji sa temom Funkcionisanje Optinskih Administracija. Sprovedeno je radi utvrivanja injenica o radu uprava radi pronalaenja akutnih problema koji postoje u radu, iznalaenja reenja i reforme organa uprave po standardima evropske Unije. Istraivanje je raeno u tri Optine: Ni, ukarica i Kikinda i to u dva navrata novembra meseca 2000-te godine i juna 2001-ve godine., takoe Ispitivane su tri grupe: graani, menaderi i slubenici. Anketu je sproveo institut za istraivanje SMMRI. Anketna pitanja su se odnosila na poslove koje graani obavljaju u Optini, ta im odgovara, sa kojim se sve problemima susreu prilikom odlaska u Optinu, da li im je neko traio mito i koliko je administracija efikasna tj. Koliko je puta trebalo doi u Optinu da bi se posao obavio. Neki od rezultata koji su dobijeni prilikom anketiranja graana: Na pitanje da li primeuju razlike u radu organa uprave od izbora 24.09.2000-te godine graani su odgovorili:

Da li primeiju razlike u radu optine posle izbora 24.09.2000.

da na bolje 38% ne 60% da na gore 2%

16

Graani su dali zakljuak da dobra ili loa administracija zavisi od rukovodstva Optine i da je za dobro ili loe poslovanje iskljuivo krivo rukovodstvo. Na pitanje da li su obavili planirani posao u Optini graani su dali sledee odgovore:

Da li su obavili planirani posao u optiniNe 12% Da, delimino 30% Da 58%

Ovakav odgovovr pokazuje da graani veinu poslova obavljaju bez problema u Optini.to se tie pitanja koja se odnose na efikasnost administracije tj. Da li im je bio dovoljan odlazak na samo jedam alter ili su morali da idu na vie razliitih mesta graani su dogovorili:

Da li su se na neke altere vraali vie putada tri puta 7% da dva puta 25% ne 67% da etri puta 1%

17

Odgovor je pokazao da veina graana obavi posao na samo jednom alteru uz neko ekanje. Ovakav inae dobar odgovor je posledica toga da graani najvie poseuju Optinu radi izdavanja nekog uverenja ili obavljanja poslova oko poreza, a za te svrhe postoje specijalizovani alteri. Brzina usluge graana zavisi samo od brzine referenta da opslui zahtev i izda im odgovarajue uverenje. Na pitanje ta im najvie smeta u Optini i u proceduri koja postoji graani su odgovorili: Sloenost procedura, birokratija, guva, ekanje u redu, ponaanje slubenika, neljubaznost, loa organizacija, zastarelost, nepostojanje pisanih uputstava i mapa, komplikovani formulari i visoke takse.GRAD Sloenost procedure, birokratija Guva, ekanje na red Ponaanje slubenika, neljubaznost Loa organizacija, zastarelost Nigde nita ne pie, komplikovani formulari Visoke takse UKARICA 17 10 22 13 7 0 NI 18 14 14 7 4 4 KIKINDA 15 20 7 16 3 0

Na pitanje ta bi pohvalili u Optini graani su dali odgovor:GRAD Prostor i ambijent Organizacija Slubenike UKARICA 12% 22% 36% NI 1% 22% KIKINDA 7% 14% 17%

Na pitanja da li su graani informisani o nainu rad uprave i preko kojih sredstava javnog informisanja to ine dobijeni su odgovori da veina graana nema informacije o radu uprave i da im to dobijanje informacija nije primarni cilj. Najzanimljiviji odgovor je dobijen na pitanje da li bi graani platili nekom da im obavi posao u Optini:Da li bi im odgovaralo da neke poslove u optini obave posredno ?

100 50 0

17 83

32 68Ni

100

ne da

ukarica

Kikinda

18

Anketa zaposlenih: Anketiranje zaposlenih je pokazalo da ima dosta problema u radu u Administraciji. Na pitanje ta zaposlenima najvie smeta:Loi uslovi rada 28.6 25.0 17.8 14.3 7.1 3.6 3.6

INFORMACIONI SISTEMMaterijalna situacija Previe se radi Nesposobno rukovodstvo Stranke Propisi

Ispitivanje radnika uprave je na samom startu pokazalo potrebu da se uvede novi informacioni sistem i da se na taj nain pobolja rad uprave. Dobijeni zakljuci posle anketiranja su bili: Svi ispitanici imaju vie ili manje iste utiske o funkcionisanju optinskih slubi. Problemi bi mogli biti reeni upoznavanjem rada i primenom pozitivnih iskustava iz razvijenih sredina. Ispitanici su istakli da bi pozdravili ovakvo unapreenje usluge. Dva glavna problema na due staze su finansiska situacija optina i staromodno zakonodavstvo i regulative, a oba ta problema ne mogu biti reena samo na optinskom nivou. Smer akcije na unapreenju optinskih usluga za graane i za ostale korisnike : 1. Najbitnije je obezbediti priliv sredstava u optinski budzet koji bi se investirao u unapreenje radnog procesa (uslovi rada,naroito lini dohodak zaposlenih) 2. Neophodno je uvoenje iformacionih sistema i tehnoloka modernizacija optinskih poslovanja 3. Neophodna je i bolja organizacija optinskog poslovanja 4. Takoe, neophodno je pojednostavljivanje i standarizovanje optinskog poslovanja, servisa i usluga Na osnovu ovog istraivanja rukovodstvo Optinske uprave Kikinda je odluilo da radi na unapreenju rada organa Optinske uprave. Jedan od tih zakljuaka je

19

glavna tema ovog rada, a to je inoviranje Informacionog sistema i uvoenje elektronskog poslovanja u rad uprave.

Izbor reenjaAnalizom postojeeg sistema anketom i ispitivnajem radnika uprave s ciljem postizanja novog imida i vee produktivnosti rada koji su objanjeni u prolom odeljku postavljeni su sledei ciljevi: Ulaganje u infrastrukturu (mrea raunara i hardver) kako bi se omoguila inicijalna razmena podataka izmeu organa uprave Inoviranje postojeeg informacionog sistema, postojeih aplikacija i kreiranje novih aplikacija kako bi rad uprave bio bri i efikasniji Kreiranje prezentacije na Internetu okrenute graanima i postepeno putanje u rad servisa sa ciljem izlaska u susret potrebama i zahtevima graana i poveanja efikasnosti administracije Optimizacija rada uprave (prvenstveno se misli na ljudski resurs) Obuavanje svih referenata za rad na raunarima (novom sistematizacijom potrebno je da svaki radnik zna da radi na raunarima) Uvoenje ISO standarda 9001 u rad uprave

Jedino reenje koje objedinjava sve ove zahteve je bilo da se za potrebe poslovanja Optinske uprave Kikinda je bilo razvijanje e-governmenta. to se tie hardvera e-government zahteva najmanje ulaganje u hardver. Potrebno je bilo uraditi struktuirano kabliranje cele zgrade i postavljanje mree raunara. Za razliku od aplikacija koje su razvijane pre upotrebe internet tehnologija gde je rad aplikacije jako zavisio od performansi kako servera tako i klijentske maine, kod elektronskog poslovanja to nije sluaj jer svaka klijentska maina radi preko Internet explorera ili nekog drugog bropwsera, a brzina rada zavisi najvie od servera i od mree. Time se vidi da je razvoj e-governmenta jeftinije reenje po pitanju hardvera. Aplikacije koje se rade za potrebe elektronskog poslovanja po tipu su klijent-server, sa klijentima koji izigravaju glupe terminale. Aplikacije koje su takve se mnogo lake administriraju i izmena bilo kog njenog dela se svodi na izmenu koda u serveru. Uvoenje novog dela aplikacije takoe treba samo podesiti na serveru dok klijenti samo vuku strane sa njega. Radnici sa druge strane nisu vie vezani da rade samo u njihovim kancelarijama gde je instaliran softver, ve mogu da rade sa bilo kog raunara koji ima browser. Zatita podataka kod ovakvog sistema se takoe vri centralizovano i to predstavlja jo jednu prednost. Postojee baze podataka koje meusobno nisu usklaene i koje su na razliitim platformama potrebno je pretvoriti u jednu jedinstvenu bazu podataka lica pri kojoj e biti postavljeni svi podaci koji su vezani za nekog konkretnog graanina.

20

Jedna od stvari koju su graani traili jeste mogunost poslovanja sa upravom preko Interneta i mogunost komunikacije preko Interneta. Egovernment pokriva i ovaj domen i predstavlja najbolje reenje (razvoj prezentacija i odgovarajue aplikacije tipa G2C). Ideja je bila da se graanima omogui da preko Interneta na neki nain pristupe Informacionom sistemu (naravno neugoavajui bezbednost podataka) i podnesu zahteve ili pak porue neka dokumenta koja im trebaju iz Optine.

Poetni koraciPosle usvajanja strategije da je za potrebe razvoja novog informacionog sistema Optinske uprave Kikinda potrebno razvijati e-government pristupilo se realizaciji. Do tada praksa razvoja aplikacija unutar Optinske uprave je bila da se radi samostalan razvoj. S obzirom na veliinu projekta koji je postavljen pred ljudstvo slube za automatsdku obradu podataka uprave Kikinda i vreme potrebno za samostalan razvoj dolo se do zakljuka da je potrebno nai neko softversko reenje na tritu. Stoga je krajem 2001. godine formirana tenderska komisija radi pronalaenja najboljeg izvoaa za novi Informacioni sistem, TK inforastrukturu i raunarsku mreu. Na tenderu se pojavilo 7 ponuda od kojih je izabrana ponuda firme BULL HN Yugoslavia. Za podizvoaa za TK i mrenu infrastrukturu uzeta je firma GENEL DOO iz Novog Sada. Aprila 2002. godine poeli su radovi na mrenoj infrastrukturi. Raeno je struktuirano kabliranje cele zgrade Optine Kikinda po zahtevima slube AOP-a. Izvedena je mrea raunara sa 124 prikljuka. Prilikom izvoenja raunarske mree javili su se neki problemi: problem napajanja zgrade sa vie lokacija i problem postavljanja kablova. Zgrada SO Kikinda ima dva dela, stari i novi. Stari i novi deo nemaju napajanje sa iste trafo stanice energetske mree Kikinde. Kao posledica ovoga javljaju se velike razlike u naponima koji postoje u zgradi i deava se da je napon u istom trenutku u starom delu zgrade i napon u novom delu razliit za vie desetina volti. Ova razlika napona predstavlja veliku opasnost za raunare i mrenu opremu koja postoji. Kao reenje postavljena su dva vorita u zgradi jedan u novom delu i jedan u starom koja su povezana optikim kablom kome ne smeta razlika napona, a koncentracije kablova izvrene po delovima zgrade (svi raunari iz starog dela su prikljueni na vorite koje se nalazi u starom delu). Drugi veliki problem je bilo postavljanje kablova. Zgrada SO Kikinda je pre toga ureena i okreena, a takoe i graena je u starom stilu. Postavljanje kablova kroz pokanale u svaku kancelariju je bilo praktino nemogue, a da se prilikom toga ne narui izgled zgrade. Takoe zgrada na mestima gde ide najvei deo kablova ima lukove kroz koje je praktino nemogue postaviti kablove. Reenje ovih problema je bilo da se klancelarije iji je izgled bitan da se ne narui umree sa sprata nie i time maksimalno izbegne kabliranje svake prostorije. Da bi se izbeglo kabliranje preko lunih svodova kablovi su voerni od spolja uz fasadu.

21

Aktivna oprema koja je koriena u voritima je marke 3-COM. Postavljen je jedan switch koji je menadibilni i 5 slave switcheva. Pored primarnog optikog kabla postavljen je i redudantni kabl kako bi se sistem zatitio.

Implementacija softverskog reenjaSistem je realizovan tako da postoje centralni serveri na kojima je smeten aplikativni softver i baza podataka i sistema klijentskih maina koje rade iz Internet Explorera koristei mreu raunara. Korisnici sistema su referenti koji sada po prvi put nisu vezani za kancelariju u kojoj rade i kojima su sada dostupni svi podaci koji postoje u sistemu tako da papir za mnoge zahteve vie ne igra ulogu. Ovo je u startu dovelo do poveanja produktivnosti rada. Ceo programski modul nosi ime Mercurius. Sastavljen je iz dva dela, prvi je deo koji se odnosi na programe prema korisnicima zaposlenima, a drugi je okrenut pruanju servisa graanima (usluge e-governmenta). Poto Optinska uprava Kikinda ima Informacioni sistem od 1990 godine i postoji velik broj aplikacija sa odgovarajuim bazama podataka, u poetku je trebalo izvriti konverziju podataka i preklapanje svih baza u jedinstvenu bazu podataka na novom sistemu. Same aplikacije su podeljene da se uvode u vie faza po prioritetima. U prvu fazu ui su moduli: matiarska sluba, pisarnica kao osnovni modul rada, registar stanovnitva i biraki moduli i poslovno upravljaki modul. Ovo je logino ako se zna da je u najveem broju sluajeva nekom graanu potreban neki od izvoda iz matiarskih knjiga. Osnovni modul je modul pisarnice. Ovo je iz razloga to u upravi sa pisarnicom sve poinje i kod nje se sve zavrava (kretanje predmeta poinje sa predajom zahteva u pisarnici, a zavrava se arhiviranjem predmeta opet u pisarnici). Posle modula pisarnice uvedeni su i ostali moduli koji idu u prvu fazu. Implementacijom ovih modula stvoreni su uslovi za putanje u rad servisa graanima. Za ovu namenu kupljen je infokiosk (za sada je stigao samo jedan,a treba da se postave jo tri). Poto servis graana predstavlja potpuno nov nain komunikacije sa graanima i omoguavanje obavljanja poslova bez fizikog odlaska od kancelarije do kancelarije trebalo je graane upoznati sa novom uslugom. Infokiosk je postavljen u hol Optine pored slube obezbeenja koja je dobila zadatak da svakom zainteresovanom graanu da uputstva kako da koristi kiosk. Aplikacija na kiosku je sastavljena iz dva dela. Prvi deo se odnosi na pretraivanje Optine,a drugi na elektronske zahteve graanima. U prvom delu se korisniku prua mogunost da preko touch-screen ekrana moe da pronae i vidi fiziku lokaciju slube ili pak referenta koji mu treba. Drugi deo je jako slian sa aplikacijama koje se odnose na zaposlene i u direktnoj je vezi. Graani preko njega mogu da porue neki izvod ili da daju elektronski zahtev pisarnici radi nekog svog predmeta, mogu da vide u svakom trenutku kretanje predmeta, da izvre uvid u biraki spisak ili ako im samo trebaju neke osnovne informacije o tome koja im dokumentacija treba za upuivanje nekog zahteva, dobiju te informacije na ekranu i po potrebi u tampanom obliku. Izvoenje bilo koje od ovih operacija je brzo i treba im minimalno znanja za rad na raunarima. Info

22

kiosk je opremljen sa telefonom tako da kada bude proradila nova telefonska centrala bie mogue stupiti u kontakt sa referentima bez odlaska do kancelarije. Ovo je realizovano da bi se to vie izalo u susret graanima kao korisnicima i da bi bile maksimalno smanjene guve i ekanja. Poto je krajnji cilj putanje u rad svih servisa preko Interneta to je infokiosk dobra reklama da se graani naviknu na neto novo. Internet prezentacija koja e biti postavljena sa svojim servisom e biti identina sadraju elektronskih upita koji postoje na kiosku.

Problemi uvoenja pojedinih modulaProblemi koji su se pojavljivali i koji postoje mogu se svrstati u sledee kategorije: Nedovoljna obuenost radnika Vremenski rokovi Nepostojanje svih potrebnih podataka Pravne i tehnike prepreke uspostavljanju servisa elektronskih upita Nedovoljna obuenost radnika Uvoenjem novog Informacionog sistema i to pre svega modula pisarnice koji ima tano definisane uloge pisara, uloge odeljenja i referenata uz to da pre toga nije postojala elektronska pisarnica stvoreni su problemi. Nova proccedura nalae da svaki referent mora da unese svoje predmete i da iz zavede kako pismeno tako i elektronski. Pre toga veina njih nije nikada ranije radila sa raunarima. Uvoenjem modula angaovani su operateri sa ciljem unoenja svih predmeta od poetka 2002. godine, pisarnica je bila u obavezi da svaki novi predmet zavede elektronski i poalje odeljenjima, a referenti su u hodu morali da savladaju da elektronski obrade svoje predmete. Iako je modul prema korisniku prilino intuitivan to je za korisnika koji nikada nije radio na raunaru predstavljao veliki problem. Ovo je reeno tako to je u radno vreme organizovana obuka za referente za reavanja predmeta koji su pristizali. Ovom obukom nije obuhvaena osnovna obuka za rad na raunarim tako da se esto javljaju problemi vezani za mreni rad raunara, udaljenu tampu. Ovaj problem je takoe povean i nepostojanjem dovoljnog broja raunara u kancelarijama. U trenutku kada je putena pisarnica postavljeni su raunari tako da pojedini referenti moriaju da idu u susednu kancelariju da bi zaveli predmete, to svakako nije ba lagodno. U planu je poveanje broja raunara i adekvatna obuka za windows kada lino misli da e problemi ove prirode nestati.

23

Vremenski rokovi Vremenski rokovi za postavljanje pojedinih modula su jako mali, a bilo je potrebno za malo vreme postaviti aplikacije i u hodu poeti sa radom. Neke od postojeih aplikacija koje su konvertovane bilo je potrebno za vreme vikenda sa starog sistema prebaciti na novi tako da ve sledee nedelje to radi kako se ne bi izgubila dnevna aurnost koja je do tad postojala. Takoe je za potpuno nove aplikacije bilo potrebno uneti podatke kako bi iste zaivele. Problemi ove vrste su reavani dobrom organizacijom sa ljudima iz BULLa i dopunskim angaovanjem ljudi iz uprave koji su morali da nadoknauju posao koji je nastao zbog kanjenja. Dodatni unos podataka je reavan angaovanjem operatera radi unosa novih podataka u sistem. Dobra strana prilikom prelaska na nove aplikacije je ta to je u starom informacionom sistemu postojao veliki broj podataka koji mogu da se iskoriste. Pravne i tehnike prepreke uspostavljanju servisa elektronskigh upita Kao konana ideja razvoja e-governmenta u Optinskoj upravi Kikinda je razvijanje servisa prema graanima preko Interneta. Potrebno je graanima pruiti na uvid svu dokumentaciju koja ih vezuje za Optinu, dati im mogunost da bez dolaska obave posao i pri tom im obezbediti potpunu sigurnost transakcija. Problemi koji se ovde javljaju mogu se podeliti na sledei nain: Nepostojanje pravne regulative za uvoenje ovakvog naina poslovanja u Yugoslaviji Loa Internet infrastruktura na teritoriji kikindske Optine Komplikovana procedura uspostavljanja poetnog naloga elektronskih upita u okviru softverskog reenja Nepostojanje pravne regulative Trenutno najvea konica razvoja elektronskog poslovanja na teritoriji Yugoslavije je nepostojanje pravne regulative. U svetu tokom par poslednjih godina razvijeni su tani postupci koji definiu pravila poslovanja preko Interneta. Kao prvi problema je javlja autentifikacija subjekata u poslovanju. Kod standardnog poslovanja (preko papira, fax) razvijeni su tani postupci i naini poslovanja i autentifikacije i svi su tano definisani zakonom, kao i adekvatna regulativa prilikom zloupotreba. Kod interneta ovo nije bio sluaj. Naime u poetku loa bezbednost podataka (sve to se opusti na Internet u

24

principu je vidljivo) je bila veoma loa stvar za poslovanje perko Interneta. Za potrebe poslovanja preko Interneta u evropskoj uniji i Americi usvojen je zakon o elektronskom potpisu i itav niz zakona koji titi subjekte koji uestvuju u poslovanju. Od tog trenutka otvorena su vrata Internet poslovanju. Kod nas jo zakon nije stupio, ve samo postoji prednacrt. Zbog ovoga sva dokumentacija poslata preko interneta nema teinu kao papirna dokumentacija. Kada se ovo pravno rei u budunosti moemo oekivati jo bolje rezultate uvoenja elektronskog poslovanja uprave i ak poiljke dokumenata preko Interneta to za korisnika sistema znai u pojedinim sluajevima da nisu potrebni da se uopte pojave u Optini i da mogu da obave jako brzo posao sa bilo kog mesta u svetu (npr. ovek e moi da bez ekanja dobije putem Interneta u elektronskoj formi izvod iz matine knjige roenih i taj dokument e biti validan kao i standardni izvod koji sad postoji u papirnom obliku, a to ustvari predstavlja i krajnji cilj model jedinstvenog altera Loa Internet infrastruktura na tereitoriji kikindske Optine Kikinda ima velikih problema sa razvojom telekomunikacija. U Kikindi naime postoji problem telefonske centrale, trenutno postoji stara centrala AXE10 koja je preoptereena. Neke od usluga tipa ISDN prikljuka u Kikindi nisu mogue. Takoe operater telefonije PTT iako u svim veim gradovima ima Internet vorita u Kikindi jo nije uradio nita. Rezultat ovog stanja je nepostojanje dobrog Internet provajdera na teritoriji kikindske Optine. Trenutno postoje dva lokalna provajdera: VKJETNET i YU Internet. Oba za svoj link koriste frame relay javnu mreu i imaju zakupljene protoke od 128kbps. Imaju uspostavljen dial-up servis za korisnike (jedan ima putenih 20, a drugi 8 linija). Veza ka njima je loa i nekada praktino nije mogue da se bilo ta download-uje sa Interneta. Zbog ovoga je veina korisnika Interneta primorana da koristi usluge provajdera iz susednih gradova (najblii Zrenjanin) i plaa cenu meugradskog poziva. U svetlu ove situacije nije ba najpovoljnije da se zapoinje poslovanje preko interneta. Postavlja se pitanje da li je korisniku isplatljivo da koristi servis preko Interneta kada za njega treba da plati telefonski raun koji nije mali. Optinska uprava je svesna toga i zbog toga nije jo pustila servis preko Interneta. Trenutno se razmatra najbolje reenje ovog problema. Jedno od moguih reenja je da Optina sama dok bude za svoje potrebe putala link, pusti i dial-up pristup za graane. Time de dobit vea jer je to dobro za imid Optine, a graanima se tada omoguuje jeftiniji pristup. Komplikovana procedura uspostavljanja poetnog naloga elektronskih upita u okviru softverskog reenja Da bi potencijalnom korisniku bilo omogueno da koristi neki od servisa elektronskih upita potrebno je da isti moe na jedinstveni nain da autentifikuje sebe. Za razliku od SAD gde svaki graanin ima svoj jedinstveni social security number koji i na osnovu kog moe da se prijavi za bilo ta, kod nas postoje JMBG i lina karta. Veliki problem je taj to broj line karte zavisi od grada gde je

25

napravljena, a iako JMBG znai jedinstveni matini broj graana taj broj nije ni jedinstven, esto jedan graanin ima vie ovih brojeva, a nije ni tajan. Postoji nain ak i da se on pronae ukoliko se zna kad je neko roen i uz malo matematike (postoji tana procedura kako se izraunavaju zadnje dve cifre). Prema tome da bi se neko kod nas inicijalno prijavio i koristio usluge preko Interneta mora da se identifikuje na jedinstveni nain. Ovo je u okviru IS reeno preko LIB-a. LIB je lini identifikacioni broj koji identifikuje korisnika. Prema sadanjem stanju on potencijalni korisnik mora da dodje u Optinu i da trai da mu se taj broj dodeli. Trenutka kada potencijalni korisnik dodje u Optinu postoji mogunost da on uradi posao bez da uopte uzima jedan takav broj. Lino se nadam da e graani shvatiti prednosti koje prua ovakav nain poslovanja i da e u budunosti broj korisnika sve vie rasti.

Povezivanje sa lokalnim organizacionim jedinicamaZa sada je mrea postavljena samo u prostorijama Optinske uprave Kikinda. Da bi sistem iskazao sve svoje prednosti potrebno je uizvriti pre svega povezivanje i integraciju u Informacioni sistem mesne kancelarije. Ovaj problem jo nije reen. Postoje dva mogua naina jedan je preko zakupljenih telefonskih parica, a drugi je preko Interneta uspostavljanjem VPN-a to je u naoj mrei mogue. Veliki broj podataka koji je vaan za informacioni sistem postoji u mesnim kancelarijama, a trenutno nije uneen. Problematika ovih povezivanja je usko vezana sa problemom telefonske centrale i Interneta. Najlake reenje bi bilo da postoji ISDN servis po potrebi i da se veza uspostavlja kada je to potrebno i koliko je potrebno.

SajtPoto je krajnji cilj novog informacionog sistema elektronska uprava kod koje e svaki korisnik moi da uradi posao koji ga vezuje za Optinu preko Interneta. Konaan cilj model jedinstvenog altera preko Interneta e biti mogu samo kada bude uspostavljen pravi servis preko odgovarajueg sajta. Samim reenjem planirane su i ove usluge. Analogno prezentaciji preko infokioska napravljena je prezentacija koja treba da se postavi na WEB i preko koje graani mogu da pristupe servisima elektronskih upita. Da bi se ovo pustilo u pogon Optinska uprava mora da ima stalan pristup Internetu i da postavi svoj WEB server koji e primati elektronske upite. Za sada to nije reeno. Trenutno stanje internet resursa u Kikindi nije ba najbolje za putanje ovog servisa. Graani da bi imali zadovoljavajui odziv moraju da vre dial-up konekciju prema nekom od najbliih gradova koji imaju Internet provajdere i da plaaju velike telefonske raune. Ako to zna jasno je da e dobar deo potencijalnih korisnika radije doi u Optinu i odraditi posao na klasian nain. Sam sajt koji treba da se postavi (naravno po reavanju problema Interneta) mora da bude napravljen po nekim standardima. Ako bi se postavio sajt koji ima samo servis elektronskih

26

upita to ne bi bilo dobro iz razloga to se graanima puta nova usluga koju oni ne poznaju dovoljno. Osnovna stvar je ta da potencijalni korisnik mora da bude priveen da koristi nov servis. Najvei broj korisnika koristi Internet da bi pregledao neke zanimljive sadraje. Struktura sajta bi trebala da bude takva da on u startu daje informacije koje su vezane za deavanja u Kikindi i da pre svega bude pun sadraja koji su potencijalno korisni za sve. Sam servis treba da bude samo jedan deo prezentacije koji e u poetku koristiti samo korisnici privueni znatieljom, a kasnije kada se to bude proulo i svi ostali. Veoma bitna stvar je stoga da sajt postane popularan. Optinska uprava trenutno ima zakupljen domen www.kikinda.org.yu . To je domen za koji je planirano da preuzme ovu ulogu. Pored ovog domena postoje jo par adresa na Internetu koji sadre prezentacije koje imeju sadraje vezane za kikindu. Najbolji sajt je sajt Kikindaonline koji se nalazi na adresi www.kikinda.org. To je sajt koji ima dobro vreme uitavanja, veliki broj stalnih posetilaca, frendly linkova, nagradnih igara. Ako bi Optina stavila svoj sajt na adresi www.kikinda.org.yu postojala bi velika verovatnoa da potencijalni korisnik grekom poseti sajt konkurencije i nikada ne postane korisnik. Jedan od modela reavanja je taj da Optina kupi sajt Kikindaonline i da postavi servis na sajtu koji je ve popularan, da ukoliko je potrebno izvri neke izmene i na siguran nain pokrene servis. Druga opcija koja postoji je da se pokrene sopstveni sajt u nadi da e biti dobro prihvaen od strane korisnika (odran je tender za najboli predlog sajta i postoje dva mogua reenja). Ja sam lino pristalica prve varijante i mislim da je to bolje reenje, a postoji saglasnost vlasnika sajta Kikinda online da se to desi. Sledei mesec je mesec kada e biti donesena odluka o konanom reenju tak da bi sajt sa servisima mogao da prorado poetkom sledee godine.

Ka budunostiOpis sistema koji je do sada bio odnosi se na Informacioni sistem Optinske uprave Kikinda. Poto uprava ima vie korisnika budeta , kao i javnih preduzea koja su pod nadlenou Optine potrebno je izvriti njihovu integraciju u Informacioni sistem Optine. Planirano je da se u najskorije vreme mrea raunara proiri na sva navedena preduzea. Kada se to uradi plan je da se na teritoriji Optine kikinda uvede objedinjeni sistem naplate. Ovo se planira u saradnji sa bankama koje rade na teritoriji Kikinde. Ideja je da se uvedu smart kartice sa vaenjem na naoj teritoriji. Unutar samo sistema Optine ve je postavljen ita kartica. Kartica treba da bude opremljena sa LIB koji se koristi za pristup servisima informacionog sistema. Takoe jedna od ideja koja treba da se sprovede je da se u informacioni sistem ubace podaci koje graani imaju u medicinskim kartonima i tako pomou kartice koja bi vaila za korienje servisa, plaanje na teritoriji Optine potencijalno vai i kao medicinski karto koji bi svaki doktor mogao da ima na uvid prilikom leenja graana. Jednim ovakvim sistemom sigurno bi se podigao standard graana i usluga prema njima, graani bi time dobili svu onu panju, a takoe i nivo usluge koji im pripada. Krajnji cilj koji je postavljen prilikom pokretanja celog projekta je sa informatikog aspekta Kikinda elektronski grad, a sa aspekta ljudi koji u njemu treba da ive i u iju

27

korist se sve ovo radi Kikinda grada sa 5 zvezdica. Lino mislim da ako se sve ovo sprovede da e Kikinda postati grad koji je privlaan za ulaganja i koji je lep za ivot.

28

ZakljuakU radu su opisani problemi koji su se javljali do danas prilikom implementacije integralnog reenja e-governmenta u Optinskoj upravi Kikinda. Zajedno sa opisom data su neka od primenjenih reenja kao i neki predlozi za reavanje, naravno po mom miljenju. Veoma je vano da se svi problemi prevaziu u samom startu pre putanja svih servisa za graane u rad. Optina Kikinda uvodi jedan potpuno nov servis i veoma je vano da se u samom startu stekne jedan pozitivan imid i da novi nain poslovanja to pre bude iroko prihvaen, u suprotnom greke koje ne naprave na samom startu mogu da dovedu do pogoranja imida i investicije koja ne moe da se isplati, a to svakako nije cilj. Na samom kraju su dati opisi smernica razvoja sistema kada se ova faza koja je u toku zavri. Lino mislim da je ovaj projekat koji se realizuje u Kikindi jako dobra stvar koja u konanom skoru ima za cilj jednu savremenu upravu evropskog kvaliteta, a Kikinda kao grad postaje lepe mesto za ivot i ulaganje. U pisanju rada koristio sam neke delove radova koje sam ve pisao za predmete Interenet Marketing i Elektronsko poslovanje i to: Internet marketing: Primena SM@RT modela internet marketinga na marketing prezentaciju Optinske uprave Kikinda Elektronsko poslovanje: Elektronsko poslovanje u upravama na primeru Optinske uprave Kikinda. Ova dva prethodna rada zajedno sa ovim ine jednu celinu i daju vie aspekta na elektronku upravu od samog modela koji se sprovodi, plana popularizacije do realnih problema koji se javljaju i to sve na primeru Optinske uprave Kikinda.

29

LITERATURAVaskovi, V. (2001) E-government, Internet ogledalo # 22 Vaskovi, V. (2001) Predavanja elektronskog poslovanja, FON 2001. Aneli, B. (2002) e-UPRAVA, elektronska dravna administracija u Republici Srbiji, Beograd, april 2002. Vukmirovi, D. (2001) Definisanje marketing nastupa na Internetu- SM@RT model, INFOTEH 2001, Zbornik radova Vukmirovi, D. (2001) Modeli marketing nastupa na Internetu, Seminar Internet poslovanjenova mera vae uspenosti,Kopaonik 2001, Zbornik predavanja korisna Internet adresa: http://www.ieg.ibm.com/ (institut za e-government pri IBM-u)

30