procena prilagođenosti vrste drosophila suzukii na ... · vrsta od kojih je napoznatija drosophila...

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Aleksandra D. Cvetanović

Procena prilagođenosti vrste Drosophila suzukii na standardne

laboratorijske uslove

Master rad

Niš, 2019.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Master rad

Procena prilagođenosti vrste Drosophila suzukii na standardne

laboratorijske uslove

Kandidat: Mentor:

Aleksandra D. Cvetanović 266 dr Vladimir Cvetković

Niš, 2019.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Master thesis

Adaptability assessment of species Drosophila suzukii on

standard laboratory conditions

Candidate Menthor

Aleksandra D. Cvetanović 266 dr Vladimir Cvetković

Niš, 2019.

Zahvalnica

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru prof. dr Vladimiru

Cvetković, na nesebičnoj pomoći, razumevanju i sugestijama tokom

eksperimentalne studije i izrade master rada.

Veliko hvala i Maji Lazarević, studentkinji doktorskih studija, na

ukazanoj pomoći prilikom slikanja mušica.

Naročitu zahvalnost dugujem svojoj porodici i prijateljima na

neizmernoj ljubavi, podršci i razumevanju koje su mi pružili tokom

studiranja.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Aleksandra Cvetanović je rođena 14. avgusta 1995. godine u Vranju. Osnovnu školu

“Branko Radičević” u Bujanovcu završava 2010. godine. Iste godine upisuje srednju stručnu

školu “Sveti Sava” u Bujanovcu, smer medicinska-sestra vaspitač i završava 2014. godine sa

odličnim uspehom.

Nakon završetka srednje škole 2014. godine upisuje osnovne akademske studije na

Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne

akademske studije završava 2017. godine sa zvanjem Biolog. Iste godine upisuje master

akademske studije, smer biologija, koje završava 2019. godine sa zvanjem Master biolog.

Sažetak

U ovom radu ispitivana je prilagođenost invazivne vrste D. suzukii na laboratorijske

uslove praćenjem parametara i dinamike životnog ciklusa. U literaturi postoje brojni podaci o

životnom ciklusu ove vrste, ali suština ovog rada je da se pod određenim laboratorijskim

uslovima proveri kako se odvija životni ciklus jedinki D. suzukii, uhvaćenih u Srbiji, u odnosu na

kontrolni laboratorijski soj D. melanogaster. Eksperimentalne jedinke ovih vrsta su gajene

paralelno na standardnom supstratu baziranom na kukuruznom grizu. Rezultati su pokazali da je

pod datim uslovima ukupan broj položenih jaja, ulutkanih i izleglih jedinki veći kod kontrolne D.

melanogaster nego kod D. suzukii. Ulutkavanje i izleganje traju kraće i kreću dva dana ranije

kod D. melanogaster nego kod D. suzukii.

Ključne reči: Drosophila melanogaster, Drosophila suzukii, dinamika razvića, životni

ciklus.

Abstract

In this study, the adaptation of the invasive D. suzukii species to laboratory conditions

was investigated by monitoring the parameters and life cycle dynamics. There are numerous data

on the life cycle of this species in the literature, but the essence of this study is to evaluate

parameters of life cycle of D. suzukii individuals caught in Serbia under certain laboratory

conditions in comparison with the control laboratory strain of D. melanogaster. Experimental

specimens of these species were grown in parallel on a standard corn meal based substrate. The

results showed that under given conditions, the total number of laid eggs, pupas and hatching

individuals was higher in control D. melanogaster than in D. suzukii. The pupation and hatching

are shorter and start two days earlier in D. melanogaster than in D. suzukii.

Keywords: Drosophila melanogaster, Drosophila suzukii, dinamics of development, life

cycle

Sadržaj:

1.UVOD .......................................................................................................................................... 1

1.1 Dosadašnja istraživanja ......................................................................................................... 2

1.2 Drosophlia suzukii i Drosophila melanogaster .................................................................... 2

1.3 Ciklus razvića vrste Drosophila melanogaster i Drosophila suzukii .................................... 5

2.CILJ RADA ................................................................................................................................. 8

3. MATERIJAL I METODE .......................................................................................................... 9

3.1 Materijal ................................................................................................................................ 9

3.2 Metode ................................................................................................................................... 9

3.2.1 Priprema hranljive podloge ............................................................................................ 9

3.2.2 Prebacivanje adulta na pripremljene podloge ............................................................... 10

3.2.3 Postupak brojanja jaja, lutki i adulta i praćenja dinamike zivotnog ciklusa ................. 11

4. REZULTATI............................................................................................................................. 12

4.1 Ispitivanje razlike između D. melanogaster i D. suzukii u ukupnom broju položenih jaja,

ukupnom broju ulutkanih i ukupnom broju izleglih jedinki. .................................................... 12

4.2 Komparativna analiza dinamike ulutkavanja ...................................................................... 14

4.3 Komparativna analiza dinamike izleganja .......................................................................... 15

4.4 Komparativna analiza odnosa polova između D. melanogaster i D. suzukii ...................... 17

5. DISKUSIJA .............................................................................................................................. 18

6. ZAKLJUČCI ............................................................................................................................. 21

7. LITERATURA ......................................................................................................................... 22

Aleksandra Cvetanović Master rad

1

1.UVOD

Drosophilidae pripada redu Diptera, porodica je kosmopolitski rasprostranjena,

raspodeljena je u 75 rodova, u okviru kojih je registrovano preko 4 000 vrsta mušica (Yassin,

2013). Rod Drosophila je najbrojniji rod famiije Drosophilidae. U okviru ovog roda registrovano

je 1 500 vrsta, svrstanih u deset podrodova od kojih je podrod Drosophila najbrojniji, a drugi po

brojnosti je podrod Sophophora (Markow i O'Grady, 2005). Podrod Sophophora broji preko 300

vrsta od kojih je napoznatija Drosophila melanogaster ili voćna mušica, koja pripada

melanogaster grupi. Drosophila suzukii ili voćna “mušica pegavih krila” ili azijska voćna mušica

takođe pripada podrodu Sophophora, grupi melanogaster (van Der Linde i Houle, 2008).

D. melanogaster je autohtona odnosno domaća vrsta našeg područja. U principu se ne

smatra ozbiljnom štetočinom jer se hrani na prezrelom i trulom voću koje je već otpalo sa stabala

ili oštećenim plodovima, dok “zdravo” tj. neoštećeno voće ne napada (Becher i sar., 2012; Zhu i

sar., 2003).

Za razliku od nje D. suzukii je alohtona, invazivna vrsta koja potiče iz jugoistočne Azije.

Smatra se štetočinom voćnih plodova jer polaže jaja u zdravom voću (Kanzawa, 1935). Tako se

larve ove mušice mogu naći u zdravom voću koje se iznosi na tržište ili u uskladištenom voću.

Kako se larve hrane plodom dolazi do brzog omekšavanja, propadanja i truljenja voća. Zato se

ova vrsta smatra velikom štetočinom voćnih kultura. Biljke domaćini su mnoge kultivisane i

samonikle biljke, najugroženije su malina (Rubus idaeus), kupina (Rubus fruticosus), trešnja

(Prunus avium), višnja (Prunus cerasus), šljiva (Prunus domestica), jagoda (Fragaria vesca),

kajsija (Prunus armeniaca), borovnica (Vaccinium myrtillus), grožđe (Vitis vinifera), smokva

(Ficus carica) i druge biljne kulture (EPPO, 2013). Postoje razlike u osetljivosti na voće unutar

vrsta i među sortama unutar iste vrste voća (Lee i sar., 2011). Uglavnom preferira crveno voće

koje poseduje tanak plodov omotač, kako bi mogla dugom testerastom legalicom da zaseče

plodov omotač i položi jaja u zdravom plodu. Oštećenje prouzrukovano larvama D. suzukii čini

plod neupotrebljivim (Bolda i sar., 2010). Godine 2008. ekonomski gubici za Kaliforniju,

Oregon i Vašington su procenjeni na 40% za borovnice, 50% za maline i kupine, 33% trešnje i

20% za jagode (Bolda i sar., 2010). Evropska organizacija za zaštitu bilja (EPPO), ocenila je

vrstu kao potencijalno štetnu u proizvodnji voća u svim evropskim i mediteranskim zemljama.

Voćna mušica D. melanogaster se koristi kao model organizam već više od jednog veka

za proučavanje različitih bioloških procesa, uključujući genetiku, embrionalni razvoj, učenje,

ponašanje i starenje. Ipak većina znanja dobijenih ispitivanjem D. melanogaster nije preneta na

primenjene entomološke probleme, jer se ona ne smatra ekonomski važnom vrstom štetočina.

Međutim, bliska veza D. melanogaster i D. suzukii nudi mogućnosti za rešavanje dugogodišnjih

pitanja iz oblasti biologije insekata sa praktičnim ishodom (Cini, 2012).


2

Uporedna istraživanja D. melanogaster i D. suzukii ubrzaće napredak u poboljšanju

efikasnosti insekticida. Takođe, pomoći će istraživačima da bolje razumeju šta je to što D.

suzukii čini invazivnom vrstom. D. suzukii će verovatno postati glavni model za istraživanja u

poljoprivredi i studiji zaštite useva (Cini, 2012).

1.1 Dosadašnja istraživanja

Drosophila suzukii je prvi put indentifikovana u Japanu 1916. godine na višnji (Kanzawa,

1936). Iz Japana mušice su se proširile u okolnim zemljama i do 1977. godine prijavljeno je

njihovo prisustvo u Kini, Indiji, Tajlandu i Koreji (Delfinado i Hardi, 1977). Nekoliko godina

kasnije 1980. mušice su prenešene na Havaje (Kaneshiro, 1983). Prvi put je 2008. godine

indentifikovana u Severnoj Americi u Kaliforniji (Steck i sar., 2009). U Evropi je takođe, prvi

put indentifikovana 2008. godine prvo u Španiji, a kasnije u Francuskoj i Italiji (Calabria i sar.,

2012). Za nekoliko godina proširila se i u drugim zemljama Evrope.

U Srbiji su prvi put Toševski i sar. sproveli istraživanja, tokom oktobra i novembra 2014.,

u cilju utvrđivanja prisustva i rasprostranjenja vrste Drosophila suzukii. Oni su potvrdili

prisustvo Drosophila suzukii u pet regiona u Srbiji i to u Rasinskom, Raškom, Mačvanskom,

Pčinjskom kao i na području Beograda (Toševski i sar., 2014). U Sloveniji i Hrvatskoj je

zabeležena 2011. godine (Milek i sar., 2011), dok je u Crnoj Gori njeno prisustvo zabeleženo

2015. godine (Radonjić i Hrnčić, 2015). U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi

štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad vrstom Drosophila suzukii u cilju

rane detekcije i kontrole zbog značajnih ekonomskih šteta.

U studiji autora Lin i sar. (2014) proučavano je vreme razvića D. suzukii i D.

melanogaster u laboratorijskim uslovima, pri čemu je praćeno vreme razvoja svakog stadijuma

životnog ciklusa, stopa reprodukcije, specifična stopa preživljavanja i odnos polova. Svi

parametri su beleženi u tablice života (life tables, eng.) pojedinačno za svaku jedinku. Na osnovu

dobijenih rezultata zaključili su da srednje vreme generacije traje duže kod D. suzukii nego kod

D. melanogaster, ali da adulti D. suzukii žive duže nego adulti D. melanogaster. Značajne razlike

u stopi reprodukcije nisu pronašli, dok je odnos mužjaka i ženki bio 1:1,4 za D. suzukii i 1:2,1 za

D. melanogaster (Lin i sar. 2014).

1.2 Drosophlia suzukii i Drosophila melanogaster

Odrasle jedinke Drosophila suzukii (Matsumura, 1931) su žuto-smeđe boje, crvenih očiju

i dimenzije tela 2-3 mm (Slika 1). Grudni koš im je bledo braon ili žutosmeđe boje dok na

abdomenu imaju na svakom segmentu tamnu prugu (Kanzawa, 1939).


3

Slika 1. Drosophila suzukii

Mužjake karakteriše crnosiva pega na vrh prozirnog krila što nije uobičajeno za ostale

evropske vinske mušice (Kanzawa, 1939). Mogući su i mužjaci bez tamnih pega na krilima, koji

se veoma teško uočavaju na terenu (Hauser, 2011). Ovu vrstu karakterišu i dve tamne mrlje ili

pruge u obliku češlja (prisustvo dlačica) na tarzusima prednjih nogu (Slika 2).

Slika 2. Drosophila suzukii mužjak (levo) i ženka (desno). Strelice pokazuju dve tamne mrlje na

tarzusima prednjih nogu; zaokruženo polje pokazuje testerastu legalicu.

Phylum: Arthropoda

Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Familia: Drosophilidae

Genus: Drosophila

Subgenus: Sophophora

Group: melanogaster

Species: Drosophila suzukii


4

Ženka je malo većih dimenzija od mužjaka i za razliku od mužjaka ne poseduje tamne

pege na krilima. Ima prozirna krila poput drugih vrsta iz roda Drosophila, pa se može razlikovati

od drugih srodnih vrsta jedino na osnovu oblika leglice (Slika 2). Ženke imaju legalicu u obliku

dve paralelne testerice, koja im služi za rezanje pokožice ploda i ubušivanje pri odlaganju jaja

(Kanzawa,1939). Rub legalice je dosta sklerotiziran, kao i zubi koji se nalaze na njoj (Hauser,

2009).

Drosophila melanogaster Meigen 1830. (Slika 3.), je insekt maih dimenzija, veličine 2-3

mm. Adulti imaju telo braon-žute boje, sa karakterističnim tamnim prugama na dorzalnoj strani

abdomena. Pigmentacija ovih pruga, se kod ženke i mužjaka bitno razlikuje. Prilikom

određivanja pola jedinke, ova osobina je od velikog značaja.

Slika 3. Drosophila melanogaster

Abdomen mužjaka je uglavnom jače pigmentisan od abdomena ženke (Slika 4). Kod

ženke svaki segment abdomena, ograničen je tamnim prstenovima, izuzev poslednjeg. Kod

mužjaka, nekoliko prvih segmenta, odmah iza toraksa, pigmentisani su na isti način kao kod

ženke, dok su nekoliko segmenta na zadnjem kraju abdomena potpuno obojeni (Garey i sar.,

2011).

Ženke su vidljivo većih dimenzija od dimenzija mužjaka. To je jedna bitna karakteristika

i od velike je pomoći u determinaciji mužjaka i ženke (Garey i sar., 2011). Međutim to nije uvek

slučaj pa se ispitivanjem genitalija na ventralnoj strani abdomena determiniše se tačan pol

jedinke (Garey i sar., 2011).

Phylum: Arthropoda

Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Famillia: Drosophilidae

Genus: Drosophila

Subgenus: Sophophora

Group: melanogaster

Species: Drosophila melanogaster


5

Slika 4. Drosophila melanogaster mužjak (levo) i ženka (desno)

1.3 Ciklus razvića vrste Drosophila melanogaster i Drosophila suzukii

Obe vrste imaju potpuni odnosno holometabolni tip razvića. Jedinke u toku svog

životnog ciklusa prolaze kroz četiri stadijuma: jaje, larva, lutka i adult. Dva stadijuma životnog

ciklusa su sesilna – jaje i lutka, dok su larva i adult pokretni. Ceo životni ciklus vrste D.

melanogaster i D. suzukii, uslovljen je optimalnom temperaturom i vlažnom sredinom u kojoj se

razviće dešava.

Ženka vrste D. melanogaster polaže jaja, često u grupicama, na mekanom supstratu

pogodnom za razvoj larvi. Takve podloge su biljnog porekla, bogate šećerima i u fazi su

fermentisanja, truljenja (Powell,1997).

Jaja su veličine 0,5 mm, bele boje, jajasta sa dva filamenta na prednjem kraju. Ženke

dnevno mogu polžiti 50-75 jaja. Posle jednog dana od polaganja, u optimalnim uslovima,

završava se potpun embrionalni razvoj i izleže se larva. Larve se po izleganju konstantno hrane

rijući kroz podlogu. Postoje tri larvena stadijuma tokom životnog ciklusa, nakon čega se larva

zatvara u puparijum (Markow, 2005; Powell, 1997). Pre formiranja puparijuma (lutke) dolazi do

promene ponašanja, larve odlaze od izvora hrane, kutikula larve otvrdnjava, potamni i formira se

puparijum.

Kada se metamorfoza završi, adulti se izležu probijajući prednji kraj puparijuma –

operkulum (Slika 5). Tek izlegli adulti su svetlije boje, krila su uz telo, abdomen je duguljast.

Posle par sati krila se razvijaju, abdomen postaje zaobljen i tamnije boje (Flagg, 1988). Na

temperaturi od 20-25 ᵒC, a u skladu sa spoljašnjim uslovima, ceo životni ciklus vrste D.

melanogaster, završava se za dve sedmice (Flagg, 1988). Dva do tri dana nakon izleganja, ženke

mogu početi da polažu jaja. Ovo je jedan od najkraćih razvojnih perioda u prirodi (Powell,

1997).


6

Slika 5. Životni ciklus

Za razliku od D. melanogaster, ženka vrste D. suzukii polaže jaja u zdravim plodovima

koji sazrevaju zasecanjem pokožice plodovog omotača nazubljenom legalicom. Jaja su bele boje,

sjajna, ovalnog obika, dužine oko 0,6 mm sa dva filamenta na kraju. Kada se jaje položi ispod

pokožice plodovog omotača vide se samo dva filamenta koja vire na mestu ozlede. Prema

literaturnim podacima, ženke dnevno mogu položiti do 21 jaje, a tokom života polažu oko 195

jajeta (Kanzawa, 1939; Tochen i sar., 2014). Iz jaja se u roku od 2-72 h izlegu larve čiji razvoj

traje 3-13 dana. Odrasle larve su prozirno bele boje sa žućkastom utrobom. Na prednjem delu

tela vidljiva su crna usta. Od izleganja do ulutkavanja prolaze kroz tri stadijuma. Larve se

ulutkavaju unutar i izvan ploda, češće unutar ploda (Walsh i sar., 2011). Lutke su braonžute boje,

ovalnog oblika, dužine 2-3 mm. Na prednjem delu tela poseduju respiratorne organe u vidu dve

izbočine sa obe strane glave. Iz lutki se izležu odrasle jedinke. Iz jednog ploda trešnje na primer

može se izleći 60-70 adulta. Ceo životni ciklus vrste D. suzukii, završava se za 9-10 dana na

temperaturi od 25ᵒC i 21-25 dana na temperaturi od 15 ᵒC (Kanzawa, 1939) (Slika 5).

Prosečan životni vek adulta traje 3-9 nedelja. Međutim, mušice koje se pojavljuju kasno u

sezoni mogu da žive duže, prezimljuju na nekom skrovitom mestu (Dalton i sar., 2011). U

proleće postaju aktivne kada je temperatura veća od 10 °C. Mušice lete tokom cele vegetacijske


7

sezone zavisno od razvoja plodova biljaka domaćina. U povoljnim klimatskim uslovma aktivne

su tokom cele godine. Na temperaturi ispod 10 °C nije zabeležena reprodukcija, dok na

temperaturi iznad 30 °C stopa reprodukcije je veoma niska, dok neke jedinke postaju sterilne

(Tochen i sar., 2014).


8

2.CILJ RADA

Cilj ovog rada bio je:

• ispitivanje prilagođenosti D. suzukii na laboratorijske uslove praćenjem parametara i

dinamike životnog ciklusa i to u odnosu na kontrolni laboratorijski soj D. melanogaster.


9

3. MATERIJAL I METODE

3.1 Materijal

U eksperimentalnom radu korišćeni su adulti vrste:

• Drosophila melanogaster soja Oregon (Wild-type No.5; Stock center Bloomington,

Indiana, USA);

• Drosophila suzukii prikupljeni u malinjaku u okolini Lebana.

Od laboratorijskog pribora korišćeno je:

• analitička vaga;

• menzura (250 ml)

• laboratorijska staklene čaša;

• stakleni štapić;

• rešo;

• binokularna lupa;

• plastične epruvete sa konusnim

dnom “flakoni” (50 ml);

• stalak za epruvete;

• termometar,

• improvizovani inkubator;

• aspirator;

• petri posuda;

• vata;

• marker.

Za pripremu hranljive podloge za gajenje Drosophila melanogaster i Drosophila suzukii

potrebno je:

• kukuruzni griz;

• šećer;

• suvi kvasac;

• agar;

• destilovana voda

• inhibitor rasta plesni NIPAGIN®;

• 96 % alkohol

3.2 Metode

3.2.1 Priprema hranljive podloge

Podloga na kojoj se gaje D. melanogaster i D. suzukii se priprema od šećera, kukuruznog

griza, agara i kvasca, pri čemu se odgovarajuća količina navedenih supstanci izmeri na

analitičkoj vagici i prebaci u staklenu čašu. Sve se to prelije odgovarajućom zapreminom

destilovane vode, prethodno izmerene menzurom. Rastvoreni prašak NIPAGIN® u 96% etanolu

se dodaje u skuvanu podlogu neposredno nakon sklanjanja sa rešoa. Nakon toga, podloga se

nalije u plastične flakone (Slika 6.). U svakom flakonu se nalije po 5 ml podloge. Kada se


10

podloga stegne, preko podloge se stave granule suvog kvasca, podjednako raspoređene po celoj

površini. Nakon hlađenja podloga je spremna za prebacivanje adulta.

Slika 6. Hranljiva podloga razlivena u flakonima

3.2.2 Prebacivanje adulta na pripremljene podloge

Koriste se adulti jednake starosti, iz istog legla. Uz pomoć aspiratora adulti se usisavaju i

prebacuju na prethodno pripremljenim podlogama u flakonima (Slika 7). U svakom flakonu se

ubacuje po jedan par adulta. Prebacuje se ukupno sedam parova D. melanogaster u sedam

flakona i sedam parova D. suzukii u sedam flakona. Flakoni su obeleženi, zatvoreni vatom i

ostavljeni u inkubatoru na temperaturi od 23±1 °C, vlažnošću od 60% i dnevno noćnom režimu

12h/12 h.

Slika 7. Postupak prebacivanja adulta


11

3.2.3 Postupak brojanja jaja, lutki i adulta i praćenja dinamike životnog ciklusa

Nakon jednog dana inkubacije, adulti su uklonjeni sa hranljivih podloga i prebrojana su

jaja u svakom flakonu. Svakog narednog dana praćeno je ulutkavanje i izleganje adulta, beležen

je ukupan broj lutki i adulta po flakonu.

Slika 8. Ulutkane jedinke


12

4. REZULTATI

Istovremeno je praćena dinamika životnog ciklusa vrste D. melanogaster i vrste D.

suzukii, brojanjem jaja, ulutkanih i izleglih jedinki. Na osnovu dobijenih rezultata izračunate su

srednje vrednosti sa standardnim devijacijama. Rezultati su statistički provereni pomoću t-Testa,

pri čemu su utvrđene razlike između grupa.

4.1 Ispitivanje razlike između D. melanogaster i D. suzukii u ukupnom broju

položenih jaja, ukupnom broju ulutkanih i ukupnom broju izleglih jedinki.

U Tabeli 1. prikazan je ukupan broj položenih jaja, ulutkanih i izleglih jedinki po

replikatu za obe vrste.

Tabela 1. Ukupan broj položenih jaja, ulutkanih i izleglih jedinki.

Epruveta Jaja Lutke Adulti

D.melanogaster D.suzukii D. melanogaster D. suzukii D. melanogaster D. suzukii

I 39 17 39 17 39 17

II 57 29 57 10 57 10

III 46 33 46 9 46 9

IV 25 37 25 13 24 13

V 23 37 22 6 21 6

VI 50 21 50 4 50 3

VII 44 19 44 1 44 1

Suma 284 193 283 60 283 59

Na Grafiku 1. prikazane su srednje vrednosti broja položenih jaja sa standardnom

devijacijom iz 7 nezavisnih ponavljanja za obe vrste.

Grafik 1. Ukupan broj položenih jaja

* statistički značajna razlika u odnosu na kontrolnu grupu D. melanogaster (p<0,05)

0

10

20

30

40

50

60

Bro

j ja

ja

Ukupan broj položenih jaja

D. melanogaster D. suzukii

*


13

Na Grafiku 2. prikazane su srednje vrednosti broja ulutkanih larvi sa standarnom


Grafik 2. Ukupan broj ulutkanih jedinki


Na Grafiku 3. prikazane su srednje vrednosti broja izleglih jedinki sa standardnom


Grafik 3. Ukupan broj izleglih jedinki


0

10

20

30

40

50

60B

roj

lutk

i

Ukupan broj ulutkanih jedinki


0

10

20

30

40

50

60

Bro

j iz

leg

lih

Ukupan broj izleglih jedinki

D.melanogaster D. suzukii

*

*


14

4.2 Komparativna analiza dinamike ulutkavanja

U Tabeli 2. prikazana je dinamika ulutkavanja vrste D. melanogaster po danima od

momenta prvog ulutkavanja u sedam nezavisnih ponovljanja.

Tabela 2. Dinamika ulutkavanja vrste D. melanogaster

Dan

Epruveta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

I 0 1 11 23 4 0 0 0 0 0

II 1 1 28 5 12 10 0 0 0 0

III 0 1 21 13 11 0 0 0 0 0

IV 0 1 0 17 7 0 0 0 0 0

V 0 0 0 14 8 0 0 0 0 0

VI 0 2 23 6 16 0 2 0 0 1

VII 0 5 17 18 4 0 0 0 0 0

Suma 1 11 100 95 62 10 2 0 0 1

U Tabeli 3. prikazana je dinamika ulutkavanja vrste D. suzukii po danima od momenta

prvog ulutkavanja u sedam nezavisnih ponavljanja.

Tabela 3. Dinamika ulutkavanja vrste D. suzukii

Dan

Epruveta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

I 0 0 2 7 6 2 0 0 0 0 0

II 0 1 0 4 1 3 1 0 0 0 0

III 0 0 0 2 1 2 1 1 0 0 1

IV 1 1 2 3 2 2 0 1 1 0 0

V 0 1 0 1 1 2 0 1 0 0 0

VI 0 0 1 0 1 1 1 0 0 0 0

VII 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0

Suma 1 3 5 18 12 12 3 3 1 0 1


15

Na Grafiku 4. prikazana je srednja vrednost dinamike ulutkavanja jedinki po danima za

obe vrste.

Grafik 4. Dinamika ulutkavanja

4.3 Komparativna analiza dinamike izleganja

U Tabeli 4. prikazana je dinamika izleganja adulta vrste D. melanogaster po danima od

momenta prvog izleganja u sedam nezavisnih ponavljanja.

Tabela 4. Dinamika izleganja adulta vrste D. melanogaster

Dan

Epruveta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

I 1 27 7 2 2 0 0 0

II 2 19 19 12 2 2 0 1

III 4 20 15 7 0 0 0 0

IV 1 4 19 0 0 0 0 0

V 1 1 19 0 0 0 0 0

VI 2 24 15 7 1 0 0 1

VII 8 22 12 2 0 0 0 0

Suma 21 117 106 30 5 2 0 2

0.00

2.00

4.00

6.00

8.00

10.00

12.00

14.00

16.00

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Bro

j u

lutk

an

ih

Dani posmatranja od momenta prvog ulutkavanja

Dinamika ulutkavanja

Drosophila

suzukii

Drosophila

melanogaster


16

U Tabeli 5. prikazana je dinamika izleganja adulta vrste D. suzukii po danima od

momenta prvog izleganja u sedam nezavisnih ponavljanja.

Tabela 5. Dinamika izleganja adulta vrste D. suzukii

Dan

Epruveta

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

I 0 0 3 6 5 1 2 0 0 0 0

II 0 0 1 1 3 2 3 0 0 0 0

III 0 0 0 2 2 2 1 1 0 0 1

IV 1 1 2 4 2 2 0 0 0 1 0

V 0 1 0 1 2 1 0 1 0 0 0

VI 0 0 1 0 1 1 0 0 0 0 0

VII 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0

Suma 1 2 7 17 14 10 3 2 0 1 1

Na Grafiku 5. prikazana je srednja vrednost dinamike izleganja jedinki po danima za obe

vrste.

Grafik 5. Dinamika izleganja

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

Bro

j iz

leg

lih

Dani posmatranja od momenta prvog izleganja

Dinamika izleganja

D. suzukii

D. melanogaster


17

Na Grafiku 6. prikazani su objedinjeni rezultati srednje vrednosti dinamike ulutkavanja i

izleganja za obe vrste, odnosno prosečna dužina trajanja životnog ciklusa.

Grafik 6. Dinamika ulutkavanja i dinamika izleganja

4.4 Komparativna analiza odnosa polova između D. melanogaster i D. suzukii

Na Grafiku 7. Prikazan je odnos izleglih mužjaka i ženki kod D. melanogaster i D suzukii.

Grafik 7. Odnos mužjaka i ženki

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

Bro

j iz

leg

lih


Odnos mužjaka i ženki

Mužjaci

Ženke

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Bro

jno

st

Dani

Dinamika ulutkavanja i izleganja

Ulutkavanje

D.melanogaster

Izleganje

D.melanogaster

Ulutkavanje

D.suzukii

Izleganje

D.suzukii


18

5. DISKUSIJA

U ovom eksperimentu praćena je dinamika životnog ciklusa nove, invazivne vrste

Drosophila suzukii u odnosu na laboratorijski soj Drosophila melanogaster. Prilagođenost D.

suzukii laboratorjskim uslovima dobijena je uporednom analizom dinamike razvića i to

praćenjem ukupnog broja položenih jaja, ulutkanih jedinki i izleglih jedinki i dinamike

ulutkavanja i dinamike izleganja jedinki ove dve vrste.

Obe vrste su gajene na standarnim laboratorijskim podlogama bazirane na kukuruznom

grizu koje se koriste za D. melanogaster. Primećeno je da D. melanogaster polaže više jaja u

odnosu na D. suzukii, i to za jednu trećinu više (Grafik 1.). Prosečan broj položenih jaja za D.

melanogaster je bio 40 jaja, dok je za D. suzukii bio 27 jaja. Maksimalan broj položenih jaja za

D. melanogaster je bio 57 jaja, dok je za D. suzukii bio 37 jaja, sto se vidi u Tabeli 1. Bilo je

očekivano da ukupan broj jaja kod D. suzukii bude manji, s obzirom na to da literaturni podaci

pokazuju da D. suzukii može da položi do 21 jaje dnevno dok D. melanogaster polaže 50-75 jaja

dnevno(Preuzeto sa: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Vinska_mu%C5%A1ica; Tochen i sar., 2014

). Međutim, u radu autora Lin i sar. nisu pronađene značajne razlike u stopi reprodukcije D.

suzukii i D. melanogaster (Lin i sar., 2014).

Razlike u broju ulutkanih jedinki su značajne (Grafik 2.), kod D. melanogaster dolazi do

ulutkavanja skoro svih larvi, samo jedna larva ili jedno jaje nisu preživeli (Tabela 1). Dok kod D.

suzukii broj ulutkanih je mnogo manji u odnosu na broj položenih jaja (Tabela 1). Prosečan broj

ulutkanih za D. melanogaster je bio 40 lutki, dok je za D. suzukii bio 9 lutki. Zapažene su razlike

u ponašanju larvi pre ulutkavanja. Poznato je da larve D. melanogaster pre ulutkavanja odlaze sa

podloge uz zid epruvete i tu se ulutkavaju, dok se skoro sve larve D. suzukii ulutkavaju u

podlozi. Ova činjenica je u skladu sa podacima koji govore da se larve D. suzukii češće

ulutkavaju unutar ploda (Walsh i sar., 2011).

Poznato je da su ekološke niše ovih dveju vrsta različite odnosno da D. melanogaster

polaže jaja u prezrele i oštećene plodove dok D. suzukii polaze jaja u zdrave plodove u

sazrevanju (Cini, 2012). Prema Fellous i Xuereb (2017), razlikuje se koncentracija hranljivih

materija u zdravom i prezrelom voću koju ove vrste koriste u svojoj ishrani. Zdravo voće sadrži

manju koncentraciju šećera i proteina u odnosu na prezrelo voće koje je bogato šećerom i

kvascima. Shodno tome pretpostavja se da je možda do uginuća larvi D. suzukii došlo zbog

neodgovarajuće koncentracije šećera i proteina u podlozi na kojoj je gajena. Ova pretpostavka je

u skladu sa literaturnim podacima koji pokazuju da je za preživljavanje D. suzukii potrebna

srednja koncentracija proteina i manja koncentracija šećera u odnosu na potrebe D. melanogaster

(Fellous i Xuereb, 2017). S druge strane možda su položena jaja takođe usled neadekvatnih

uslova bila neoplođena pa se zbog toga izleglo manje jedinki.

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Vinska_mu%C5%A1ica


19

Broj izleglih adulta je skoro jednak broju ulutkanih (Grafik 3), kod D. melanogaster

došlo je do izleganja svih lutki dok kod D. suzukii nije došlo do izleganja jedne lutke (Tabela 1).

Prema rezultatima možemo zaključiti da sastav podloge i drugi uslovi koje smo koristili u

eksperimentu najviše odgovaraju D. melanogaster koja je kao laboratorijski soj bolje prilagođena

ovim uslovima.

Dinamika ulutkavanja prikazana na Grafiku 4. pokazuje da jedinke D. suzukii kasne dva

dana sa ulutkavanjem u odnosu na jedinke D. melanogaster. Vrhunac ulutkavanja D.

melanogaster je trećeg dana od momenta prvog ulutkavanja dok je vrhunac ulutkavanja kod D.

suzukii četvrtog dana od momenta prvog ulutkavanja. Ulutkavanje kod D. melanogaster je trajalo

ukupno deset dana dok je kod D. suzukii trajalo ukupno jedanaest dana (Tabela 2 i Tabela 3).

Dinamika izleganja prati dinamiku ulutkavanja. Dinamika izleganja adulta prikazana na

Grafiku 5. pokazuje da jedninke D. suzukii kasne dva dana sa izleganjem u odnosu na jedinke D.

melanogaster. Vrhunac izleganja D. melanogaster je drugog dana od momenta prvog izleganja

dok je kod D. suzukii četvrtog dana od dana kada je zabeleženo prvo izleganje. Izleganje svih

jedinki kod D. melanogaster je trajalo osam dana dok je kod D. suzukii trajalo jedanaest dana

(Tabela 4 i Tabela 5).

Dužina trajanja životnog ciklusa za obe vrste prikazana je na Grafiku 6. gde se vidi da

životni ciklus D. melanogaster, od momenta polaganja jaja pa sve do poslednjeg izleganja, traje

najduže 20 dana, mada se najveći broj jedinki izlegao četrnaestog i petnaestog dana. Prve lutke

se zapažaju sedmog dana dok se prvi adulti javljaju trinaestog dana ciklusa. Za razliku od nje

životni ciklus D. suzukii je trajao najduže 25 dana ali se najveći broj jedinki izleglo od 18-20-og

dana. Prve lutke se zapažaju devetog dana dok se prvi adulti javljaju 15-og dana ciklusa. U radu

autora Steck i sar. (2009) u laboratorijskim, kontrolisanim uslovima, za razvoj jedne generacije

D. suzukii potrebno je 21-25 dana pri temperaturi od 15 °C, 50 dana pri temperaturi od 12 °C, 19

dana pri temp. od 18 °C, 8.5 dana pri temp. od 25°C i 7 dana pri temp od 28 °C (Steck i sar.

2009). Poređenjem sa ovim rezultatiama uočava se da je u našem eksperimentu životni ciklus D.

suzukii trajao nešto duže u odnosu na optimalno vreme trajanja što može biti u vezi sa

laboratorijskim uslovima koji nisu najpodesniji za njeno gajenje. Pri tom se ne radi o temperaturi

koja je glavni faktor koji utiče na dinamiku razvića, vlažnosti vazduha i svetlosti.

Pretpostavljamo zato da je najverovatnije sastav supstrata uticao na ishod ovog eksperimenta.

Što se tiče odnosa mužjaka i ženki uočeno je da je kod D. melanogaster odnos skoro

jednak dok je kod D. suzukii broj mužjaka malo veći od broja ženki (Grafik 7). S obzirom da je

mali broj jedinki u eksperimentu, najverovatnije uslovi nisu uticali na poremećaj odnosa polova

u potomstvu.

Rezultati ovog master rada su samo korak bliže boljem razumevanju dinamike životnog

ciklusa D. suzukii u laboratorijskim uslovima. Iako je razviće D. suzukii već proučeno širom

sveta gde se ova mušica proširila, zbog svoje prilagodljivosti, u ovom master radu praćene su


20

jedinke iz populacija koje su se adaptirale na područje jugoistočne Srbije. Poznavanje dinamike

životnog ciklusa D. suzukii u laboratorijskim uslovima je neophodno za buduća istraživanja na

konkretno ovoj populaciji. Upoređivanjem sa D. melanogaster zaključeno je da su laboratorijski

uslovi tačnije supstrat koji je optimalan za gajenje D. melanogaster zapravo nije najpodesniji za

gajenje D. suzukii. Dobijeni rezultati predstavljaju uvod u buduća istraživanja koja će se odnositi

na pronalaženje odgovarajućeg sastava supstrata za gajenje D. suzukii kako bi se populacija

mušica uspešno i lako očuvala u laboratorijskim uslovima što bi koristilo dalje za neka buduća

istraživanja.


21

6. ZAKLJUČCI

➢ Ukupan broj položenih jaja, ulutkanih i izleglih jedinki manji je kod D. suzukii nego kod

D. melanogaster.

➢ Dinamika ulutkavanja i izleganja kasni kod D. suzukii u odnosu na D. melanogaster.

➢ Životni ciklus D. suzukii traje duže u odnosu na D. melanogaster pod istim

laboratorijskim uslovima.

➢ Laboratorijski uslovi koje smo koristili u eksperimentu, pre svega sastav supstrata nisu

optimalni za gajenje D. suzukii.

➢ Preporučuju se istraživanja koja će doprineti adaptiranju pre svega sastava podloge za

optimalno gajenje D. suzukii u laboratorijskim uslovima.


22

7. LITERATURA

1. Becher, P. G., Flick, G., Rozpędowska, E., Schmidt, A., Hagman, A., Lebreton, S.,

Larsson, M. C., Hansson, B. S., Piškur, J., Witzgall, P., Bengtsson, M. (2012). Yeast, not

fruit volatiles mediate Drosophila melanogaster attraction, oviposition and development.

Functional Ecology. 26:822-828.

2. Bolda, M. P., R. E. Goodhue, and F. G. Zalom. (2010). Spotted wing Drosophila:

potential economic impact of a newly established pest. Agricultural Economics 13: 5–8.

3. Calabria, G., J. Máca, G. Bächli, L. Serra, and M. Pascual. (2012). First records of the

potential pest species Drosophila suzukii (Diptera: Drosophilidae) in Europe. Journal of

Applied Entomology. 136: 139–147.

4. Chyb, S., and Gompel, N. (2013). Atlas of Drosophila Morphology: Wild-type and

classical mutants. Academic Press.

5. Cini, A., Ioriatti, C., Anfora, G. (2012): A review of the invasion of Drosophila suzukii in

Europe and a draft research agenda for integrated pest management. Bulletin of

insectology, 65(1): 149-160.

6. Dalton, D.T., V.M. Walton, P.W. Shearer, D.B. Walsh, J. Caprile, and R. Isaacs. (2011).

Laboratory survival of Drosophila suzukii under simulated winter conditions of the

Pacific Northwest and seasonal field trapping in five primary regions of small and stone

fruit production in the United States. Pest Management Sciense. 67: 13681374.

7. Delfinado, M.D., and Hardy, D.E. (1977). A catolog of the diptera of the oriental region.

Vol. III: suborder cyclorrhapha.The University Press of Hawaii.

8. Flagg, O.R. (1988). Carolina Drosophila Melanogaster. Burlington: Carolina Biological

Supply.

9. Garey, R., James. (2011). Genetics Laboratory Manual. Tampa: University of South

Florida, Department of Cell Biology, Microbiology, and Molecular Biology.

10. Hauser, M., S. Gaimari, and M. Damus. (2009). Drosophila suzukii new to North

America. Fly Times. 43: 12-15.

11. Kaneshiro, K. Y. (1983). Drosophila (Sophophora) suzukii (Matsumura). Proceedings of

the Hawaiian Entomological Society, 24:179

12. Kanzawa, T.(1939). Studies on Drosophila suzukii Matsumura. Yamanashi Agricultural

Experiment Station 49 pp. In: Review of Applied Entomology, 29: 622.

13. Kanzawa, T. (1935). Research into the Fruit-fly Drosophila suzukii Matsumura

(Preliminary Report). Yamanashi Prefecture Agricultural Experiment Station Report.

14. Kanzawa, T. (1936). Studies on Drosophila suzukii Matsumura. Journal of Plant

Protection (Tokyo) 23: 66-70, 127-132,183-191. In: Review of Applied Entomology, 24:

315.

15. Lee, J. C., D. J. Bruck, H. Curry, D. Edwards, D. R. Haviland, R. Van Steenwyk, and B.

Yorgey. (2011). The susceptibility of small fruits and cherries to the spotted wing

Drosophila, Drosophila suzukii. Pest Management Science, 67: 1358– 1367.

16. Lin, Q. C., Zhai, Y. F., Zhang, A. S., Men, X. Y., Zhang, X. Y., Zalom, F. G., Zhou,

C.G., and Yu, Y. (2014). Comparative developmental times and laboratory life tables for

Drosophlia suzukii and Drosophila melanogaster (Diptera: Drosophilidae). Florida

Entomological Society, 97(4): 1434-1442.


23

17. Markow, T.A, and O'Grady, P.M. (2005). Drosophila: A Guide to Species Identification

and Use. Academic Press, London: 1-259.

18. Milek, T.M, Seljak, G., Simala, M., Bjelis, M. (2011). First record of Drosophila suzukii

(Matsumara, 1931) (Diptera: Drosophilidae) in Croatia. (Prvi nalaz Drosophila suzukii

(Matsumara, 1931) (Diptera: Drosophilidae) u Hrvatskoj.) Glasilo Biljne Zastite,

11(5):377-382

19. Powell, J. R. (1997). Progress and prospects in evolutionary biology: the Drosophila

model. Oxford University Press.

20. Radonjić, S., Hrnčić, S. (2015). First record of spotted wing drosophila Drosophila

suzukii (Diptera: Drosophilidae) in Montenegro. University of Montenegro, Biotechnical

Faculty.

21. Steck, J. G., Dixon, W., Dean, D. (2009). Pest Alerts - Spotted Wing Drosophila,

Drosophila suzukii (Matsumura) (Diptera: Drosophilidae), a fruit pest new to North

America. Florida Department of Agriculture and Consumer Services, Division of Plant

Industry.

22. Tochen, S., D.T. Dalton, N. Wiman, C. Hamm, P.W. Shearer, and V.M. Walton. (2014).

Temperature-related development and population parameters for Drosophila suzukii

(Diptera: Drosophilidae) on cherry and blueberry. Environmental Entomology. 43:

501510.

23. Toševski, I., Milenković, S., Krstić, O., Kosovac, A., Jakovljević, M., Mitrović, M., and

Jović, J. (2014). Drosophila suzukii (Matsumura, 1931)(Siptera: Srosophilidae): a new

invasive pest in Serbia. Zaštita bilja, 65(3), 99-104.

24. Van Der Linde, K., and D. Houle. 2008. A supertree analysis and literature review of the

genus Drosophila and closely related genera (Diptera: Drosophilidae). Insect Systematics

and Evolution. 39: 241–267.

25. Walsh, D. B., Bolda, M. P., Goodhue, R. E., Dreves, A. J., Lee, J. C., Bruck, D. J.,

Walton, V. M., O’Neal, S. D., Zalom, F. G. ( 2011). Drosophila suzukii (Diptera:

Drosophilidae): Invasive pest of ripening soft fruit expanding its geographic range and

damage potential. Journal of Integrated Pest Management, 1: 1-7.

26. Yassin, A. (2013). Phylogenetic classification of the Drosophilidae Rondani (Diptera):

the role of morphology in the post-genomic era. Systematic Entomology 38(2): 349-364.

27. Zhu, J., Park, K. C., Baker, T. C. (2003). Identification of odors from overripe mango

that attract vinegar flies, Drosophila melanogaster. Journal of Chemical Ecology,

29:899-909.

Internet izvori:


(EPPO) European and Mediterranean Plant Protection Organization. 2012.

(https://gd.eppo.int/taxon/DROSSU/reporting)


https://gd.eppo.int/taxon/DROSSU/reporting

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Александра Цветановић

Ментор, МН: Владимир Цветкoвић

Наслов рада, НР: Процена прилагођености врсте Drosophila suzukii на

стандардне лабораторијске услове

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2019.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога)

23 стр. ; 8 слика, 7 графика; 5 табела

Научна област, НО: биологија

Научна дисциплина, НД: биологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Drosphila suzukii, Drosophila melanogaster, динамика развића, животни циклус

УДК 591.5:595.77

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Q4.16.01 - Izdawe 1

Извод, ИЗ: У овом раду испитивана је прилагођеност инвазивне врсте D. suzukii на лабораторијске услове праћењем параметара и динамике животног циклуса. У литератури постоје бројни подаци о животном циклусу ове врсте, али суштина овог рада је да се под одређеним лабораторијским условима провери како се одвија животни циклус јединки D. suzukii, ухваћених у Србији, у односу на контролни лабораторијски сој D. melanogaster. Експерименталне јединке ових врста су гајене паралелно на стандардном супстрату базираном на кукурузном гризу. Резултати су показали да је под датим условима укупан број положених јаја, улутканих и излеглих јединки већи код контролне D. melanogaster него код D. suzukii. Улуткавање и излегање трају краће и крећу два дана раније код D. melanogaster него код D. suzukii.

Датум прихватања теме, ДП: 19.09.2019.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник: др Татјана Митровић

Члан: др Владимир Жикић

Члан, ментор: др Владимир Цветковић

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT: monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: thesis

Author, AU: Aleksadra Cvetanović

Mentor, MN: Vladimir Cvetković

Title, TI: Adaptability assessment of species Drosophila suzukii on

standard laboratory conditions

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2019

Publisher, PB: author’s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

23p. ; 8 pictures; 7 graphics; 5 tables

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: biology

Subject/Key words, S/KW: Drosophila melanogaster, Drosophila suzukii, dinamics of development, life cycle

UC 591.5:595.77

Holding data, HD: library

Note, N:

Q4.16.01 - Izdawe 1

Abstract, AB: In this study, the adaptation of the invasive D. suzukii species to laboratory conditions was investigated by monitoring the parameters and life cycle dynamics. There are numerous data on the life cycle of this species in the literature, but the essence of this study is to evaluate parameters of life cycle of D. suzukii individuals caught in Serbia under certain laboratory conditions in comparison with the control laboratory strain of D. melanogaster. Experimental specimens of these species were grown in parallel on a standard corn meal based substrate. The results showed that under given conditions, the total number of laid eggs, pupas and hatching individuals was higher in control D. melanogaster than in D. suzukii. The pupation and hatching are shorter and start two days earlier in D. melanogaster than in D. suzukii.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 19.09.2019.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: dr Tatjana Mitrović

Member: dr Vladimir Žikić

Member, Mentor: dr Vladimir Cvetković

Образац Q4.09.13 - Издање 1

procena prilagođenosti vrste drosophila suzukii na ... · vrsta od kojih je napoznatija drosophila...

Documents