procredit bank a.d. beograd objavljivanje podataka i ... i informacije procredit bank a.d... · ti...

ProCredit Bank a.d. Beograd Objavljivanje podataka i informacija

Strana 2 od 25

Sadrţaj: 1 Uvod......................................................................................................................................................... 3 2 Poslovno ime i sedište .......................................................................................................................... 3 3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima ....... 4

3.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicima ............................................................ 4 3.2 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane........................................................................... 4

3.2.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikom ..................... 4 3.2.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrste izveštaja 5 3.2.3 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ............................................................... 5

3.3 Rizik likvidnosti .................................................................................................................... 6 3.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnosti .................... 6 3.3.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnosti ..................................... 6 3.3.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 6 3.3.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 7

3.4 Tržišni rizici .......................................................................................................................... 7 3.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja tržišnim rizicima ....................... 7 3.4.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikom ...................................... 8 3.4.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 8 3.4.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 8

3.5 Kamatni rizik ........................................................................................................................ 8 3.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikom .................... 8 3.5.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikom ..................................... 9 3.5.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 9 3.5.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 9

3.6 Operativni rizik ..................................................................................................................... 9 3.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikom ................. 9 3.6.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikom ................................ 10 3.6.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ......................................................................... 10 3.6.4 Mere za smanjenje rizika ............................................................................... 10

4 Kapital Grupe ........................................................................................................................................ 11 5 Proces interne procene adekvatnosti kapitala .................................................................................. 11

5.1 Ciljevi u procesu procene interne adekvatnosti kapitala ................................................... 11 5.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala ................................................................... 11

5.2.1 Rizici za koje se u skladu sa regulativom obračunavaju kapitalni zahtevi ...... 12 5.2.2 Rizici za koje se u skladu sa regulativom ne obračunavaju kapitalni zahtevi . 14 5.2.3 Određivanje ukupnog internog kapitala .......................................................... 15

6 Kapitalni zahtev u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije ................................................... 15 6.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane .......................................... 15 6.2 Kapitalni zahtev za tržišne rizike ....................................................................................... 15 6.3 Operativni rizik ................................................................................................................... 15

7 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika ................................................................................................................................. 16

7.1 Kreditni rizik ....................................................................................................................... 16 7.1.1 Dospela nenaplaćena potraživanja ................................................................ 16 7.1.2 Formiranje ispravke vrednosti ........................................................................ 16 7.1.3 Izloženost Grupe nakon računovodstvenih otpisa .......................................... 17 7.1.4 Geografska raspodela izloženosti .................................................................. 18 7.1.5 Raspodela izloženosti prema vrsti druge ugovorne strane............................. 18 7.1.6 Izloženosti prema preostaloj ročnosti ............................................................. 20 7.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi ............................... 21 7.1.8 Izloženosti Grupe po klasama rizika .............................................................. 21 7.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnih zahteva za kreditni rizik ................................................................................................................... 23 7.1.10 Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika ................................................ 23

7.2 Rizik druge ugovorne strane .............................................................................................. 24 7.3 Kamatni rizik ...................................................................................................................... 25

8 Izloţenosti po osnovu vlasničkih ulaganja u Bankarskoj knjizi ...................................................... 25 9 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na Bankarsku grupu i odnos izmeĎu matičnog društva i podreĎenih društava ...................................................................................................................... 26


Strana 3 od 25

1 Uvod

U skladu sa svojim internim aktima kao i Zakonom o Bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) kao i važećih odluka Narodne Banke Srbije kojima se definišu oblasti:

Adekvatnosti kapitala banaka

Klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke

Upravljanje rizicima i

Objavljivanje podataka i informacija banke ProCredit Grupa (u daljem tekstu: Grupa) kroz ovaj dokument obelodanjuje podatke, odnosno informacije na konsolidovanom nivou koji uključuje podatke i informacije ProCredit Bank a.d. Beograd i ProCredit Leasing d.o.o. Beograd. Ti podaci i informacije se odnose na:

1) poslovno ime i sedište Grupe; 2) strategiju Grupe i politike za upravljanje rizicima; 3) kapital Grupe; 4) adekvatnost kapitala Grupe i proces interne procene adekvatnosti kapitala; 5) izloženosti Grupe rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika; 6) bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.

2 Poslovno ime i sedište

“Procredit Bank” a.d. Beograd (u daljem tekstu Banka) osnovana je Ugovorom o osnivanju “Micro Finance Bank” a.d. Beograd, zaključenim 31. marta 2001. godine između 5 osnivača – inostranih finansijskih institucija. Grupa je dobila dozvolu za rad Rešenjem Narodne banke Jugoslavije broj G.538 od 5. aprila 2001. godine. Grupa je stekla svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar Privrednog suda u Beogradu pod brojem V Fi-3571-01 od 9. aprila 2001. godine (registarski uložak 3-135-00). U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana za obavljanje sledećih poslova:

primanje svih vrsta novčanih depozita,

davanje i uzimanje svih vrsta kredita,

deviznim, devizno-valutnim, i menjačkim poslovima,

izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica,

čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima,

kupovinom i prodajom hartija od vrednosti,

izdavanjem jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva,

poslovima platnog prometa,

posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti,

kupovanje i naplata potraživanja, kao i pružanje drugih finansijskih usluga. Rešenjem Narodne Banke Jugoslavije br. 85/2001 od 10. aprila 2001. godine Banka je dobila dozvolu za obavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (“veliko ovlašćenje”). U 2003. godini, Micro Finance Bank a.d. Beograd je promenila naziv u ProCredit Bank a.d. Beograd. Promena naziva je upisana u registar Trgovinskog suda u Beogradu 12. septembra 2003. godine pod brojem XVI-Fi-8824/03. Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Beogradu u ulici Milutina Milankovića 17 i u 58 ekspozitura na teritoriji Republike Srbije. ProCredit Leasing, d.o.o. Beograd (u daljem tekstu: Lizing kompanija) je registrovan kod Agencije za privredne registre u Beogradu pod registarskim brojem 1973/2005 od 17. februara 2005. godine. Banka je osnivač i 100% vlasnik preduzeća ProCredit Leasing d.o.o.


Strana 4 od 25

3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima

3.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicima

Visok stepen svesti o rizicima kod svih zaposlenih i inherentno konzervativan pristup rizicima sastavni je deo poslovne strategije Grupe, čiji je glavni fokus u poslovanju pružanje odgovornih Bankarskih usluga preduzećima i fizičkim licima na teritoriji Republike Srbije. Puno razumevanje ekonomskog okruženja u kome Grupa posluje i rizičnog profila klijenata centralni je deo poslovne strategije. Klijenti Grupe su kategorisani u četiri šire grupe: fizička lica, veoma mala preduzeća, mala preduzeća i srednja preduzeća. Strategija Grupe za upravljanje rizicima je utemeljena na nekoliko ključnih principa koji karakterišu način poslovanja Grupe.

U svojim operacijama, Grupa strogo izbegava sve aktivnosti u vezi sa špekulativnim Bankarstvom. Grupa nije uključena u špekulativne aktivnosti čiji je cilj ostvarenje profita iz razlike u ceni finansijskih instrumenata, na osnovu predviđanja kretanja njihovih cena. Grupa ugovara poslove sa finansijskim instrumentima do određene mere i samo da bi smanjila nivo izloženosti određenim tipovima rizika.

Organizaciona struktura. Grupa ima jasnu organizacionu strukturu sa strogo definisanim ovlašćenjima, delokrugom rada i odgovornostima na svakom funkcionalnom nivou. Organizaciona struktura se redovno unapređuje na način da može da obezbedi razvoj za Grupu, postojanje adekvatnih kontrolnih mehanizama i efikasno upravljanje rizicima.

Odlučivanje. Donošenje odluka u svim oblastima poslovnih operacija Grupe definisano je na osnovu odgovarajućih politika, procedura i ostalih dokumenata, a cilj je kontrola kvaliteta u vezi donošenja odluka i sprečavanja zloupotreba, odnosno sukoba interesa.

Grupa posluje na odgovoran i transparentan način. Grupa nudi svojim klijentima lako razumljive proizvode i uslove njihovog korišćenja. Što se tiče kreditnih procesa, Grupa se strogo pridržava liste isključenih delatnosti koje se ne mogu finansirati.

Individualni pristup svakom klijentu. Pre donošenja odluke o kreditnoj izloženosti Grupe prema bilo kom klijentu, bez obzira na tip i iznos potencijalne izloženosti, Grupa pažljivo ispituje klijentovu kreditnu sposobnost.

Diversifikacija bančinog portfolija. U skladu sa svojom misijom, Grupa je odlučna u pružanju visokokvalitetne usluge podrškom u vidu kreditiranja malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu na teritoriji Republike Srbije. Kreditni portfolio Grupe je stoga diversifikovan na veliki broj kredita koji se u malim iznosima isplaćuju klijentima uključenim u različite aktivnosti i klijentima u različitim oblastima Republike Srbije.

Kontinuirana obuka zaposlenih u Grupi. Grupa je kreirala procedure i procese čiji je cilj pružanje kontinuirane obuke svim zaposlenima u skladu sa njihovom pozicijom i vrstom posla koju obavljaju.

Postojanje različitih vrsta kontrolnih mehanizama i kontrolnih tela na nivou Grupe. Na taj način obezbeđuje se visok nivo kontrole nad transakcijama i poslovnim procesima što doprinosi smanjenju izloženosti operativnom riziku i drugim rizicima.

U svom poslovanju Grupa je izložena sledećim rizicima koji su materijalno značajni za Grupu:

Kreditni rizik, uključujući i rizik druge ugovorne strane

Rizik likvidnosti

Tržišni rizici

Kamatni rizik

Operativni rizik

3.2 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane

3.2.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikom

Kreditni rizik podrazumeva opasnost da druga strana u kreditnoj transakciji (druga ugovorna strana) neće biti u mogućnosti da ispuni svoje ugovorne obaveze prema Grupi, ili će biti u mogućnosti da ih ispuni samo delimično. Pojam kreditni rizik odnosi se na sledeće rizike:

Rizici vezani za kreditnu izloženost klijenta (klasični kreditni rizik),


Strana 5 od 25

Rizici koji proističu iz udela u vlasničkoj strukturi drugih privrednih društava,

Rizik druge ugovorne strane,

Kreditni rizik emitenta i

Rizik zemlje

Rezidualni rizik

Kreditno-devizni rizik

Rizik smanjenja vrednosti potraživanja,

Rizik izmirenja/isporuke,

Rizik koncentracije Strateški pristup u upravljanju kreditnim rizikom karakterišu:

intenzivna analiza platežne sposobnosti (kapacitet za otplatu kredita) klijenata;

pažljivo dokumentovanje analiza kreditnog rizika i procesa koji su sastavni deo aktivnosti kreditiranja, pri čemu se osigurava da izvršene analize budu razumljive trećim upućenim licima;

strogo izbegavanje prezaduživanja klijenata;

izgradnja ličnih i dugoročnih odnosa sa klijentom i održavanje redovnog kontakta;

obavezan monitoring naplate potraživanja

strogo upravljanje kreditima u kašnjenju

naplata iz zaloga u slučaju neispunjenja obaveza

implementacija pažljivo izrađenih i dobro dokumentovanih procesa

stroga primena principa „četvoro očiju“

ulaganje u dobro obučeno i motivisano osoblje.

3.2.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrste izveštaja

Proces upravljanja kreditnim rizikom organizovan je i podeljen na nekoliko nivoa:

Upravljanje kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog dužnika ili grupe povezanih lica

Planiranje i praćenje kreditnog rizika na nivou portfolija Grupe

Upravljanje kreditni rizikom na nivou portfolija Grupe Grupa upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog duţnika sprovođenjem procedura, procesa, pravila i standarda koji obuhvataju sve faze kreditnog ciklusa počevši od momenta akvizicije klijenta, minimalnih uslova kreditne sposobnosti, kreditne analize, obezbeđenja plasmana, odobravanja i isplate plasmana, monitoringa otplate, prinudne naplate i eventualnih sudskih i vansudskih postupaka. Grupa sprovodi planiranje kreditnog rizika na godišnjem nivou kao elemenat poslovnog planiranja. Ovo planiranje se sprovodi na osnovu procene kretanja kreditnog nivou u narednih 12 meseci kao i apetita Grupe za podnošenje rizika. Planirani kreditni rizik se uključuje u cene proizvoda i poredi sa ostvarenim parametrima kreditnog rizika na mesečnom nivou. Grupa upravlja kreditnim rizikom na nivou portfolija kroz sistem mesečnog izveštavanja na osnovu koga se donose strateške odluke koje imaju za nameru smanjenje izloženosti prema kreditnom riziku, i to vezano za:

Pojedinačne poslovne jedinice Grupe

Pojedinačne proizvode sa istim ili sličnim karakteristikama

Pojedinačne klijentske grupe

Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Instrumente obezbeđenja plasmana

Metodologiju i obračun ispravke vrednosti

Docnju u otplati plasmana i prinudnu naplatu

3.2.3 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Grupa prilagođava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika za ublažavanje kreditnog rizika primenom jednostavnog metoda. U tom smislu Grupa koristi isključivo sledeće instrumente kreditne zaštite:

Instrumente materijalne kreditne zaštite i to: oSredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine gde se svrstavaju isključivo gotovina i gotovinski ekvivalenti deponovani na računima Grupe.


Strana 6 od 25

Kako bi obezbedila i pretila efikasnost instrumenata kreditne zaštite Grupa je u okviru kreditnog procesa detaljno definisala njihovu realizaciju, kao i praćenje na nivou portfolija.

3.3 Rizik likvidnosti

3.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled nesposobnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog:

Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava);

Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).

Postoje dve vrste upravljanja rizikom likvidnosti: nestrukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno je na kratkoročni rizik likvidnosti, dok je strukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno na rizike srednjoročnog i dugoročnog pribavljanja sredstava. Prema konceptualnoj pozadini, Grupa je osnovana kao kreditna institucija i finansijski posrednik, i iz tog razloga Grupu karakteriše posedovanje kreditnog portfolija koji predstavlja najveću komponentu na strani sredstava i koji karakteriše visoka koncentracija kratkoročnih i srednjoročnih kredita odobrenih veoma malim, malim i srednjim preduzećima (visoka diversifikacija). Sa druge strane lokalno mobilisani depoziti za Grupu predstavljaju osnovni izvor finansiranja kreditnog portfolija, što upućuje na malu (strukturalnu) zavisnost od instrumenata tržišta kapitala, ograničavanje eventualnih koncentracija rizika likvidnosti i garantuje relativno jednostavan i direktan sistem upravljanja rizikom likvidnosti. Takođe, usled mogućnosti da u situacijama političkih ili ekonomskih kriza može doći do značajnog odliva likvidnih sredstava, Grupa pridaje veliki značaj uspostavljanju jakih odnosa sa svojim klijentima koji deponuju likvidna sredstva kako bi održala lojalnost čak i u teškim vremenima. Grupa je u skladu sa Strategijom upravljanja rizikom, kao i zahtevima lokalnih vlasti usvojila konzervativne prakse vezane za rizik likvidnosti i održava visok nivo veoma likvidnih sredstava, sa sledećim ključnim zadacima/principima u upravljanju rizikom likvidnosti:

Da osigura odgovarajuće nivoe likvidnosti, u svakom trenutku;

Vrši kontinuiran nadzor likvidnosti i finansiranja da bi se osiguralo da su ostvareni odobreni ciljevi poslovanja na način koji ne kompromituje profil rizika Grupe;

Analiza svih potencijalnih budućih plaćanja i merenje njihovog uticaja na rizik likvidnosti, naročito onih koji proističu iz derivativnih transakcija.

3.3.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnosti

Politikom upravljanja rizikom likvidnosti Grupe osmišljena je organizaciona struktura u skladu sa Minimalnim uslovima za upravljanje rizicima, odnosno Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena od funkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora, sa ciljem da se odgovori potrebama Grupe da identifikuje, proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava svoj rizik likvidnosti i rizik pribavljanja sredstava. Organizacionom strukturom propisana je odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom za upravljanje rizikom likvidnosti, kao i odgovornost za implementaciju Politike upravljanja rizikom likvidnosti Službe za trgovanje devizama i tržištem novca Grupe i Odeljenja za upravljanje rizicima, pod nadzorom Izvršnog odbora. Politikom i pratećim dokumentima dati su odgovarajući opisi poslova koji odražavaju organizacionu strukturu, odnosno odgovarajući opisi poslova za sve odbore, jasna raspodela ovlašćenja za donošenje odluka i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svim nivoima. Odgovornost za upravljanje rizikom likvidnosti na nivou je naznačena u Politici upravljanja rizikom likvidnosti grupe.

3.3.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja

Politikom su posebno propisane Procedure nadzora i izveštavanja na nivou Grupe, kao i na nivou Procredit Grupe, odnosno obaveze Odeljenja za upravljanje rizicima Grupe, Odeljenja finansijske kontrole Grupe i Službe za trgovanje devizama i tržištem novca Grupe u vezi nadzora i izveštavanja, kao i integracija


Strana 7 od 25

upravljanja rizikom likvidnosti u opšte upravljanje rizicima. Svakodnevno se prate promene indikatora visoko likvidne aktive, depozita i kredita, kao i svih lokalnih indikatora likvidnosti i o tome izveštava menadžment na nedeljnom i mesečnom Odboru za za upravljanje aktivom i pasivom Grupe. Takođe, Izveštaj o likvidnosti, mora minimalno sa svim okidačima za izveštavanje, ključnim indikatorima rizika likvidnosti i rezultatima stres testova biti pregledan od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Grupe najmanje na mesečnoj osnovi.

3.3.4 Mere za smanjenje rizika

U cilju smanjenja rizika, Grupa održava adekvatan nivo likvidnih rezervi, odnosno sredstva koja se izdvajaju za hitne slučajeve, U tom smislu potencijalni tekući i budući izvori likvidnosti izmedju ostalog uključuju:

Neiskorišćene odobrene međubankarske linije (međutim, budući da je često nemoguće pristupiti tim linijama u slučaju problema sa likvidnošću, pretpostavlja se da je samo 40% međubankarskih linija raspoloživo);

Uslovne neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banaka sa trenutno ispunjenim uslovima;

Blagajnički zapisi i hartije od vrednosti kojima se trguje na berzi, a koji ne ispunjavaju kriterijume visoke likvidnosti, ali za koje postoji repo mehanizam kod centralne Grupe ili banaka, pri čemu može doći do povećanja sredstava u narednih 30 dana;

Neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banaka kojima se ne može pristupiti odmah (npr. zbog plana isplate ili je neophodno ispuniti određene uslove);

Da bi osigurala dovoljnu likvidnost svojih banaka u svakom trenutku ProCredit Grupa (na međunarodnom nivou uključuje sve ProCredit Banke i druge finansijske institucije) održava rezervu likvidnosti u svim bankama članicama grupe, koja može da se koristi u hitnim slučajevima. ProCredit Grupa takođe poseduje i Plan poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti).

3.4 Trţišni rizici

3.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja tržišnim rizicima

Tržišni rizici su rizici od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe po osnovu promenа vrednosti bilаnsnih pozicijа i vаnbilаnsnih stаvki bаnke koje nаstаju usled kretаnjа cenа nа tržištu. Tržišni rizici uključuju sledeće kategorije:

1. Devizni rizik (Valutni rizik ili rizik deviznog kursa) koji predstavlja rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital usled promena deviznih kurseva

2. Ostali tržišni rizici uključuju: a) Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti b) Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti c) Robni rizik.

Po trenutnoj politici, Grupa striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnog Bankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga se može smatrati da Grupa u svom poslovanju trenutno nije izložena ostalim tržišnim rizicima iz tačke 2. Devizni rizik predstavlja rizik od negativnih uticaja na finansijski rezultat i kapital Grupe koji nastaju usled promena deviznog kursa. Grupa računa neto otvorenu deviznu poziciju u stranoj valuti pojedinačno i neto otvorenu poziciju u zlatu u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala Grupe. Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Grupe da ne vrši aktivnosti trgovanja za vlastiti račun i ne ulaže u stranu valutu, odnosno da je Grupa strogo „non trading book“ kreditna institucija. Grupi nije dozvoljeno da ulazi u bilo kakve špekulativne pozicije na deviznim tržištima i dužna je da održava zatvorenu deviznu poziciju i vodi računa da otvorena devizna pozicija bude u granicama limita u svakom trenutku. Na nivou Grupe primenjuju se sledeća pravila:


Strana 8 od 25

Valuta u kojoj Grupa pribavlja finansijska sredstva određuje valutu u kojoj se krediti odobravaju klijentima, i obratno. Ukoliko to nije moguće, koriste se finansijski instrumenti u meri u kojoj su raspoloživi da bi se zatvorila postojeća neusklađenost.

Ukoliko Grupa obavlja svoje poslovne aktivnosti i u lokalnoj i u stranim valutama, ona vrši nadzor svoje izloženosti prema promenama deviznog kursa na dnevnom nivou (u cilju održavanja otvorenih pozicija u okviru limita.

Nije dozvoljeno uspostavljanje pozicija u stranoj valuti za spekulativne potrebe.

3.4.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikom

Organizaciona struktura upravljanja deviznim rizijom je u skladu sa potrebama Grupe da identifikuje, proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava rizike koji proističu iz promena deviznog kursa i faktora koji utiču na njih. U Grupi postoji jasna raspodela ovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi Politike ostvareni u potpunosti i na svim nivoima, a Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena od risk kontroling funkcije i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Politikom je naime definisana izvršna funkcija Službe za trgovanje devizama i tržištem novca, kontrolna funkcija Službe za obradu-upravljanje sredstvima, Odeljenja finansijske kontrole i Odeljenja za upravljanje rizicima, kao i funkcija usmeravanja koju ima ALCO odbor.


Politikom za upravljanje deviznim rizikom su definisane procedure nadzora i izveštavanja, kao i procesi u slučaju kršenja limita na nivou Grupe, kao i na nivou ProCredit Grupe. Odeljenje sredstava je zaduženo za kontinuiran nadzor devizne pozicije u toku dana i držanje pozicija u okviru limita utvrđenih Politikom Grupe za upravljanje deviznim rizikom. Pored toga definisana je obaveza usklađivanja otvorene devizne pozicije izmedju Službe za obradu-upravljanje sredstvima, Odeljenja računovodstva i Odeljenja sredstava kao i minimum sadržaja izveštaja koji Odeljenje sredstava i Odeljenje za upravljanje rizicima Grupe dostavljaju nedeljnom i mesečnom Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Grupe. Grupa ima jasno predviđene obaveze i nadležnosti u pogledu analize i izveštavanja u slučaju kršenja limita.


U cilju smanjenja deviznog rizika, osnovna mera koja se preduzima jeste zatvaranje devizne pozicije. Da bi zatvorila svoju poziiju ili neusklađenost dospeća u stranoj valuti, Grupa vrši kupoprodaju valuta. To je moguće u situaciji da Grupa raspolaže sa dovoljno likvidnosti u valuti koju želi da proda. Ukoliko to nije slučaj, može Grupa preduzima sledeće aktivnosti:

Operativne mere : o Smanjenje aktivnosti kreditiranja (strana sredstava) o Povećanje sticanja depozita (strana obaveza) o Povećanje drugih izvora finansijskih sredstava (strana obaveza) o Finansiranje u respektivnoj valuti preko ProCredit Holdinga (strana obaveza)

Mere vezane za hedžing i derivate: o Garancija koju izdaje ProCredit Holding za kredit kod druge Grupe u respektivnoj valuti o Zaključivanje SWAP ili terminskih ugovora

Grupa obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva Grupe na nedeljnim i mesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Grupe, gde se iznose zaključci i donose odluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.

3.5 Kamatni rizik

3.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikom

Rizik kamatne stope predstavlja rizik da će promene tržišnih kamatnih stopa negativno uticati na kapital Grupe i prihod od kamata Grupe. Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Grupe nije da ostvaruje profit kroz špekulacije na tržištu kamatnih stopa. Naprotiv, ona nastoji da osigura da je njena kamatna struktura što je moguće više uravnotežena kroz sve ročnosti ostajući u okviru limita definisanih u Politici upravljanja kamatnim rizikom. Grupa to postiže usklađujući profile ponovnog određivanja cena izmedju


Strana 9 od 25

sredstava i obaveza. Ukoliko struktura sredstava i obaveza ne može biti dovoljno usklađena da ostane u okviru limita, derivati kamatne stope mogu da se koriste isključivo za potrebe hedžinga. U cilju procene rizika Grupa koristi sledeće alate za procenu rizika: ročna struktura i analiza jaza (gap analysis), kao i analize scenarija, odnosno Standardni scenario, Stres scenario za bazni rizik, Najgori slučaj (worst case-bez diverzifikacije) i Očekivani scenario. U delu kontrola i tretman rizika propisani su limiti (Uticaj ukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgorem slučaju) koji se ne smeju prekoračiti i okidači za izveštavanje (Uticaj ukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgorem slučaju, kao i Uticaj prihoda od kamata), koji služe kao signali za rano upozorenje ali ne podrazumevaju direktno i neophodnost mera. Takodje, propisani su i Spoljni indikatori ranog upozorenja i ad hoc izveštaji.

3.5.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikom

Organizaciona struktura osmišljena je u skladu sa potrebama Grupe da identifikuje, proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava rizike koji nastaju kao posledica razvoja u eksternom makroekonomskom, zakonodavnom i internom okruženju. Politikom upravljanja kamatnim rizikom je data jasna raspodela ovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svim nivoima. Odeljenje sredstava je odvojeno od funkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Posebno su na nivou Grupe definisane izvršne funkcije ALCO odbora i Odeljenja sredstava, kontrolna funkcija Odeljenja za upravljanje rizicima, i funkcija usmeravanja koji vrši ALCO odbor.


Politikom upravljanja kamatnim rizikom su propisane procedure nadzora i izveštavanja, kao i proces kršenja limita na nivou Grupe i na nivou ProCredit Grupe. Propisana je obaveza Odeljenja sredstava Grupe i Odeljenja za upravljanje rizicima Grupe da dostavljaju izveštaj ALCO odboru, kao i minimum sadržaja tog izveštaja. Takodje, Odeljenje za upravljanje rizicima Grupe redovno izveštava ALCO odbor najmanje jednom kvartalno, a u slučaju bilo kakvih značajnih transakcija izveštava ALCO odbor odmah po prijemu ovih informacija o Analizi jaza u korigovanju cena i Scenario analizi promena krive prinosa izvršenoj za svaku značajnu operativnu valutu posebno i to posebno za Standardni scenario, Stres scenario za bazni rizik, Najgori slučaj (bez diverzifikacije) i Najočekivaniji scenario. Takodje je propisana obaveza Odeljenja za upravljanje rizicima Grupe u slučaju kršenja limita, kao i mogućnost sazivanja vanrednog sastanka ALCO odbora na kome će se doneti odluka o merama koje treba preduzeti za ublažavanje rizika.


U zavisnosti od razloga osetljivosti Grupe na kamatne stope, Grupa preduzima različite mere za smanjenje rizika, izmedju ostalog:

Uvođenje kredita sa varijabilnim stopama ili kreditnih proizvoda koji imaju kraće vreme dospeća u slučaju kada Grupa ima pevashodno plasirane kredite sa dužom ročnošću;

Privlačenje depozita sa dužim vremenskim periodima, u slučaju više terminskih depozita sa kratkim vremenom dospeća;

Swap kamatnih stopa u slučaju potrebe i aktuelnih mogućnosti na tržištu. Grupa obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva Grupe na nedeljnim i mesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO odbor), gde se iznose zaključci i donose odluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.

3.6 Operativni rizik

3.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikom

Upravljanje operativnim rizicima je posebna oblast unutar opšteg upravljanja rizicima ProCredit Grupe. Grupa definiše operativni rizik kao rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Grupi, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.


Strana 10 od 25

Za potrebe analize operativnih rizika sa aspekta ProCredit Grupe, operativni rizik uključuje pored pravnog i reputacioni rizik. Kao posebna oblast definisan je proces sprečavanja prevara i zloupotreba u okviru upravljanja operativnim rizikom. Odluka o načinu upravljanja operativnim rizikom donosi se na osnovu podataka o stvarnim ili potencijalnim gubicima, proceni rizika i analizi efekata izmena kao i mogućnosti transfera rizika na treća lica. Grupa primenjuje princip osnovnog indikatora prilikom obračuna kapitalnog zahteva za operativni rizik.

3.6.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikom

Upravljanje operativnim rizikom deo je odgovornosti svih vlasnika procesa u okviru nadležnosti za adekvatno obavljanje poverenih procesa. Praćenje i analiza sistema za upravljanje rizicima je u nadležnosti odeljenja za upravljanje rizicima i Izvršnog odbora Grupe. Odeljenje za upravljanje rizicima je organizacioni deo direktno podređen Izvršnom odboru Banke i osnovni zadaci su prikupljanje podataka, kreiranje izveštaja, analiza procesa i evidentiranih slučajeva u smislu identifikovanja izvora operativnog rizika i obezbedjivanje potrebnih informacija za adekvatno upravljanje operativnim rizikom. Odeljenje interne revizije odgovorno je za kontrolu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizikom i njegovu uskladjenost sa zakonom. Strateški planovi i odluke vezano za upravljanje operativnim rizikom donose se od strane Odbora za upravljanje operativnim rizikom. Stalni članovi odbora su dva člna Izvršnog odbora sa pravom glasa. Rukovodstvo Grupe usvaja sva interna dokumenta koja uredjuju način upravljanja operativnim rizikom. Odeljenje za upravljanje rizicima prati izloženost operativnom riziku u skladu sa internim politikama i standardima. U okviru odeljenja za upravljanje rizicima je uspostavljena pozicija službenika za operativni rizik. Službenik za operativni rizik je zadužen da prikuplja i analizira podataka o dogadjajima operativnog rizika kroz bazu operativnih rizika (RED - Risk Event Database), sprovodi redovne godišnje procene izloženosti operativnim rizicima, pratie regulativu, prati indikatore rizika i vrši analizu procesa i scenarija, daje predloge za umanjenje ili izbegavanje operativnog rizika uključujući i transfer rizika osiguranjem, daje podršku vlasnicima procesa i učestvuje u analizi rizika odobrenja novih materijalno bitnih proizvoda/procesa/usluga kao i materijalnih izmena već postojećih, učestvuje u analizi materijalno bitnih aktivnosti koje se poveravaju trećim licima i redovno obaveštava rukovodstvo Grupe i odeljenje za upravljanje rizicima na nivou PC grupe o izloženosti Grupe operativnom riziku. Pored ovih funkcija odeljenje za upravljanje rizicima ima zadatak obuke zaposlenih i podizanja svesti svih učesnika u procesu o operativnom riziku i sprečavanju prevara i zloupotreba. Odeljenje za upravljanje rizicima koristi podršku odeljenja za upravljanje operativnim rizikom na nivou PC grupe prilikom definisanja standarda za praćenje i upravljanje operativnim rizikom.


U cilju zaštite od operativnog rizika Grupa je uspostavila sistem izveštavanja o operativnom riziku. Izveštavanje menadžmenta se vrši na redovnim sastancima Odbora za upravljanje operativnim rizikom koji se održavaju kvartalno. Pored toga o najbitnijim pitanjima i aktuelnim slučajevima kvartalno se informiše Upravni odbor i Odbor za reviziju. Svi slučajevi kod kojih se utvrdi da je moguć ili je već nastao gubitak preko definisanog iznosa komuniciraju se bez odlaganja sa Odeljenjem za upravljanje rizicima na nivou ProCredit Grupe kao i sa Internom revizijom.


Grupa upravlja operativnim rizikom kontrolom, prihvatanjem, prenošenjem na traće lice ili izbegavanjem operativnog rizika. Za sve uočene potencijalne ili već ostvarene rizike utvrdjuje se da li je moguće primeniti korektivne mere za ispravljanje trenutno nastale situacije kao i preventivne mere koje omogućavaju da se sličan rizik ne ponovi odnosno da se spreči njegovo nastajanje. Sve mere se usaglašavaju sa vlasnicima procesa i po potrebi o njima se informiše menadžment Grupe. U zavisnosti od vrste mera koje se sprovode i nivoa na kojem je


Strana 11 od 25

doneta odluka, sprovodjenje se kontroliše od strane vlasnika procesa, odeljenja za upravljanje rizicima, interne revizije i menadžmenta. Kao osnovna mera za ublažavanje rizika koristi se transfer rizika putem osiguranja. Zadatak kontrole procesa osiguranja leži na odeljenju za upravljanje rizicima. Grupa se osigurava od standardnih osiguranih slučajeva koji mogu nastati u Bankarskom poslovanju uključujući i osiguranje imovine, osiguranje štete nastale prema trećim licima i specifičnih operativnih rizika. Posebna pažnja se posvećuje pitanjima vezanim za sprečavanje prevara i zloupotreba kao i utvrdjivanju materijalnosti i rizičnosti poslovnih promena i novih proizvoda uključujući i rizike vezane za poveravanje aktivnosti trećim licima.

4 Kapital Grupe

Kapital Grupe iznosi 9.419.788 hiljada RSD na dan 31. decembar 2011. godine. Kapital Grupe se sastoji od:

Osnovnog kapitala i

Dopunskog kapitala. Osnovni kapital Grupe se sastoji od uplaćenog akcijskog kapitala (nominalna vrednost od 3.663.012 hiljada RSD sa pripadajućom emisionom premijom 2.776.745 hiljada RSD), rezervi iz dobiti formiranih na osnovu odluke skupštine banke, a nakon oporezivanja (1.643.864 hiljada RSD) i dobiti banke iz ranijih i tekuće godine koji nije opterećen nikakvim budućim obavezama, a po odluci skupštine o raspoređivanju (120.094 hiljada RSD) umanjenih za iznos odbitnih stavki (nematerijalna ulaganja 210.778 hiljada RSD + 50% od iznosa potrebne rezerve iz dobiti 670.638 hiljada RSD). Osnovni kapital Grupe iznosi 7.322.301 hiljada RSD Dopunski kapital Grupe čini deo (90%) revalorizacionih rezervi od 528.809 hiljada RSD i subordinirane obaveze od 2.239.315 hiljada RSD, umanjenih za 50% od iznosa potrebne rezerve iz dobiti 670.638 hilajda RSD). Dopunski kapital Grupe iznosi 2.097.487 hiljada RSD.

5 Proces interne procene adekvatnosti kapitala

5.1 Ciljevi u procesu procene interne adekvatnosti kapitala

Strateški cilj Grupe je da se prilikom određivanja obima i strukture kapitala stara o tome da se raspoloživi izvori kapitala ekonomično koriste, kao i da su glavne perspektive poslovnog razvoja uzete u obzir. Sa jedne strane, potrebno je izbegavati prekomernu kapitalizaciju Grupe, dok je sa druge strane, potrebno koristiti različite kapitalne instrumente kako bi se obezbedila adekvatna struktura i obim kapitala. Grupa svoj kapital smatra adekvatnim kada se sa dovoljnom sigurnošću može pretpostaviti da kapital Grupe adekvatno pokriva sve rizike kojima je Grupa izložena u svojim poslovnim operacijama. Dakle, principi upravljanja kapitalom zasnivaju se na sledećim principima upravljanja rizicima, koji su ujedno principi koji karakterišu poslovanje Grupe:

usredsređenost na osnovno poslovanje,

visok nivo transparentnosti, jednostavnosti i diversifikacije poslovanja,

pažljiv odabir zaposlenih i intenzivna obuka.

5.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala

Grupa je uspostavila proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti Grupe i koji ispunjava sledeće uslove:

Zasnovan je na procesu identifikacije i merenja, odnosno procene rizika,

Pruža sveobuhvatnu procenu rizika, kao i praćenje značajnih rizika kojima je Grupa izložena ili može da bude izložena u svom poslovanju,

Obezbeđuje adekvatan nivo internog kapitala u skladu sa rizičnim profilom Grupe,

Uključen je na adekvatan način u sistem upravljanja i donošenja odluka u Grupi,

Predmet je redovne analiza, praćenja i provere.


Strana 12 od 25

Grupa je kreirala instrumente za procenu nivoa kapitala koji je Grupi neophodan u skladu sa rizicima kojima je izložena i rizičnim profilom Grupe. Grupa koristi kvantitativne i kvalitativne pristupe kako bi odredila iznos kapitala za ove rizike. Proces interne procene adekvatnosti kapitala uspostavljen u Grupi obuhvata sledeće faze: 1) utvrđivanje materijalno značajnih rizika; 2) računanje iznosa potrebnog internog kapitala za pojedinačne rizike; 3) određivanje ukupnog internog kapitala. Materijalno značajni rizici sa aspekta interne procene adekvatnosti kapitala su:

Rizici za koje se u skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije obračunavaju kapitalni zahtevi i to: o Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane o Operativni rizik o Tržišni rizici, odnosno devizni rizik

Rizici za koje regulativom Narodne banke Srbije nije predviđeno obračunavanje kapitalnih zahteva i to:

o Kamatni rizik o Rizik likvidnosti o Reputacioni rizik o Strateški rizik o Rizici koji proističu iz poslovnog i makroekonomskog okruženja

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala za rizike za koje se u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije obračunavaju kapitalni zahtevi Grupa procenjuje eventualnu potcenjenost tih kapitalnih zahteva. Sa druge strane za rizike za koje regulativom Narodne banke Srbije nije predviđeno obračunavanje kapitalnih zahteva Grupa individualno procenjuje potrebe za kapitalom.

5.2.1 Rizici za koje se u skladu sa regulativom obračunavaju kapitalni zahtevi

5 .2 .1 .1 POT CENJIVАNJ E KR EDIT NOG RIZ IK А PO ST АND АRDIZOV АN OM PRIST UPU

Stаndаrdizovаni pristup kalkulaciji adekvatnosti kapitala za kreditni rizik ne obuhvata sve komponente kreditnog rizika na adekvatan način. Dаkle, Grupa bi trebаlo dа uporedi nivo gubitаkа koji mogu nаstаti sа određenim nivoom pouzdаnosti za period preko jedne godine (ekonomski kаpitаl) sа kаpitаlom dobijenim zа kreditni rizik po stаndаrdizovаnom pristupu. U slučаju da je nivo gubitаkа veći od kаpitаlnog zаhtevа zа kreditni rizik po standardizovanom pristupu, rаzlikа se smаtrа potcenjivаnjem kreditnog rizikа po stаndаrdizovаnom pristupu i postoji potreba za uvećanjem zahteva za kapitalom. Zа rizik druge ugovorne strane Grupa koristi očekivаne gubitke kаo gubitke koji mogu nastati kod ovakvih izloženosti. Očekivаni gubitаk će se obrаčunаvаti nа osnovu stope gubitka koja odgovara rejtingu lica prema kome je Grupa izložena, a koji je utvrđen od strane međunаrodne rejting аgencije i roku dospeća takve izloženosti. Ako rejting nije dostupаn, biće аproksimirаn u odnosu na dostupne podatke o riziku zemlje u kojoj to lice ima sedište umanjeno za dva nivoa. Ako je više od jednog rejtinga dostupno, nаjlošiji od njih će biti korišćen zа izrаčunаvаnje stope gubitka. U pogledu izloženosti po kreditimа isplaćenim komitentimа, Grupa će koristiti 95 percentilа distribucije istorijskih o stopаma gubitaka za period od godinu dana, a u cilju procene internih zahteva za kаpitаlom.

5 .2 .1 .2 POT CENJIVАNJ E G UBIT АK А PO OSNOVU KR EDIT NOG RIZ IK А U USLOVIM А KRIZE

Kаko nivo poverenjа od 95% koji je preuzet iz prethodnog stаvа ne mora biti dovoljno zа procenu gubitаkа kreditnom riziku u slučаju krize, Grupa će izrаčunаti dodаtni iznos internog kаpitаlа koji je potrebаn upoređivаnjem nivoа gubitаkа za period od preko jedne godine koji odgovаrа najlošijim godišnjim stopama gubitaka (default rate) Grupe (umаnjenim zа rezervisаnjа zа kreditne gubitke, isključujući one uzeti u obzir u Bаzelu II kаpitаlu) sа zbirom kаpitаlnog zаhtevа zа kreditni rizik po stаndаrdizovаnom pristupu i kаpitаlа usled potcenjenog kreditnog rizikа po stаndаrdizovаnom pristupu. U slučаju da je nivo gubitаkа je veći od ove sume, rаzlikа se smаtrа potcenjivаnjem gubitаkа kreditnog rizikа u uslovimа krize i trebа ga dodаti u interne zahteve za kapitalom.


Strana 13 od 25

5 .2 .1 .3 REZ IDU ALNI R IZ IK KOD PRIM ENE T EHNIK A UBL АŢ АV АNJ А KREDT NOG RIZ IK А

Jedini instrument obezbeđenja potraživanja koji se prema standardizovanom pristupu koristi zа ublаžаvаnje kreditnog rizikа jeste gotovinski depozit u Bаnci. Grupa ima konzervаtivnu politiku prilikom prihvаtаnjа tаkvih obezbeđenjа u drugoj vаluti u odnosu na valutu u kojoj je sama izloženost denominirana. Prema tome smatra se da rezidualni rizik vezan zа tehnikа ublаžаvаnjа kreditnog rizikа nema znаčаjаn uticаj nа unutrаšnje pokаzаtelj аdekvаtnosti kаpitаlа te zbog togа on ne utiče nа formiranje internih zahteva za kapitalom.

5 .2 .1 .4 KREDIT NO-DEVIZNI R IZ IK

Imajući u vidu činjenicu da je značajan deo plasmana banke indeksiran u stranu valutu ovaj rizik može imati značajan uticaj na poslovanje Grupe. Zbog toga se kreditno-devizni rizik uzima u obzir prilikom odobravanja svakog plasmana sa deviznom klauzulom na način da se promena kursa dinara uključuje kao faktor koji umanjuje prihode klijenta. Iako se ovaj rizik uzima u obzir prilikom odobravanja plasmana sa deviznom klauzulom Grupa će izvoditi analize za potrebe internih kapitalnih zahteva u vezi promena deviznih kurseva. U skladu sa rezultatima analize Grupa će odlučivati da li je dodatni kapital neophodan za ovu vrstu rizika.

5 . 2 . 1 . 5 R IZ IK KONCENT R AC IJE

Grupa se u smislu izloženosti prema riziku koncentracije rukovodi konzervativnim pravilima. Grupa redovno analizira svoju izloženost prema ovom riziku i to po svojim organizacionim jedinicama, tipovima proizvoda, klijentskim grupama i delatnostima kojima se bave klijenti prema kojima je Grupa izložena. Sve kreditne izloženosti koje prelaze 10% regulatornog kapitala Grupe smatraju se velikim kreditnim izloženostima. Svaka kreditna izloženost koja prevazilazi 10% regulatornog kapitala Grupe, podleže odobrenju od strane Upravnog odbora Grupe i Odbora za upravljanje rizicima ProCredit Grupe ili Pod-odbora za upravljanje rizicima ProCredit Grupe. Velike kreditne izloženosti Grupe ne smeju da budu veće od 25% njenog ukupnog regulatornog kapitala niti suma svih velikih kreditnih izloženosti Grupe može da premaši 150% njenog ukupnog regulatornog kapitala.Sa druge strane sam poslovni model kojim se Grupa rukovodi ima za cilj pružanje finansijskih usluga veoma malim, malim i srednjim preduzećima, te poljoprivrednicima i fizičkim licima. Na taj način prirodno se osigurava visok stepen diverzifikacije portfolija Grupe. Imajući sve to u vidu Grupa ne uzima u obzir rizik koncentracije prilikom izračunavanja internih kapitalnih zahteva.

5 .2 .1 .6 POT CENJENOST OPER AT I VNOG RIZ IK A U OKVIRU PRIST UPA OSNOVNOG INDIK AT OR A

Operativnim rizikom se upravlja u skladu sa odredbama Politike upravljanja operativnim rizikom i Strategijom za upravljanje rizicima. Izveštavanje o događajima koji imaju elemente operativnih rizika je deo korporativne kulture Grupe i smatra se važnim alatom u upravljanju operativnim rizikom. U slučaju da bruto gubitak prijavljenih događaja koji imaju elemente operativnih rizika tokom poslednjih 12 meseci prelazi kapitalni zahtev za operativni rizik obračunat primenom pristupa osnovnog indikatora, Grupa će izdvajati dodatni kapital za iznos prekoračenja.

5 .2 .1 .7 POT CENJENOST DEVIZNO G RIZ IK A U O KVIRU ST AND ARDIZOVANOG PRIST UPA

Kako standardizovani pristup definiše da se kapitalna izdvajanja za devizni rizik obračunavaju kao 12% od zbirа ukupne neto otvorene devizne pozicije i аpsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlаtu, ukoliko je iznad 2%, može doći dopotcenjivanja gubitaka koji mogu nastati usled otvorene devizne pozicije. Zbog toga će Grupa izračunavati interni zahtev za kapital baziran na VaR (Value at Risk) analizi. Grupa će obračunavati volatilnost deviznog kursa na osnovu trogodišnje istorije. Za svaki devizni kurs će se na osnovu godišnje razlike obračunavati odgovarajući gubitak koristeći trenutnu otvorenu poziciju. 95. percentil ove podele će predstavljati interni zahtev za kapital za devizni rizik. Ako je dobijena vrednost manja od kapitalnih zahteva obračunatih u skladu sa standardizovanim pristupom, neće biti dodatnih kapitalnih izdvajanja. Ako je dobijena vrednost veća od kapitalnih zahteva obračunatih u skladu sa standardizovanim pristupom, dodatni kapital za potcenjenost deviznog rizika će biti određen razlikom između ove dve vrednosti.


Strana 14 od 25

5.2.2 Rizici za koje se u skladu sa regulativom ne obračunavaju kapitalni zahtevi

5 .2 .2 .1 K AM AT NI R IZ IK

Grupa upravlja kamatnim rizikom u skladu sa odredbama Strategije za upravljanje rizicima i Politike upravljanja rizikom kamatnih stopa Grupe. Rizik kamatnih stopa je inherentan rizik koji nastaje iz samog poslovanja Grupe. Prema tome kapitalni zahtev za ovaj rizik treba biti definisan kao negativan uticaj promene stope na ekonomsku vrednost Grupe u stres test scenariju (+/- 2 procentna poen) za sve operativne materijalno značajne valute.

5 .2 .2 .2 R IZ IK L IKVIDNOST I

Rizik likvidnosti je rizik inherentan Bankarskoj aktivnosti i jedan od glavnih rizika sa kojima je Grupa suočena. Rizik likvidnosti je upućen na Strategiju za upravljanje rizicima, Politiku upravljanja rizikom likvidnosti Grupe, i kontrolne mehanizme iz te politike i zato se ovde podrazumeva da Grupa drži svoja likvidna sredstva gotovo isključivo u obliku sredstava koja su lako dostupna i nisu predmet rizika promena tržišnih cena ili su to u veoma ogrančenoj meri. Povećanje kapitala ima veoma ograničen uticaj na rizik likvidnosti, osim ako se priliv kapitala drži u likvidnoj aktivi. Kapitalni zahtev za rizik likvidnosti će se računati procenjujući gubitak koji bi Grupa imala ako zatvara očekivane gepove likvidnosti privlačenjem dodatnih izvora refinansiranja za period kada je gep registrovan. Shodno tome, za svaki negativni gep, Grupa će obračunavati gubitke uzimajući u obzir troškove finansiranja jednakih trenutno tržišnim kamatnih stopama na koje se dodaje marža od 1.5% za lokalnu valutu i marža od 1% za strane valute. Trajanje odgovarajućeg hipotetičkog refinansiranja će biti jednak ročnosti vremenske jedinice u kojoj je registrovan gep.

5 .2 .2 .3 REPUT ACIONI R IZ IK

Grupa procenjuje izloženost riziku kao nisku, i zbog toga ne obračunava kapitalna izdvajanja za ovu vrstu rizika. Medjutim, u slučaju pojave događaja povezanim sa reputacionim rizikom koji može dovesti do gubitka od preko 0.5 miliona evra, Odbor za upravljanje operativnim rizicima može ustanoviti interni zahtev za kapital za reputacioni rizik na osnovu kvalitativne procene.

5 .2 .2 .4 ST R AT EŠKI R IZ IK

Strategija Grupe je priložena u petogodišnjem biznis planu koji se ažurira najmanje jednom godišnje. Poslovno planiranje potpada pod odgovornost menadžera Grupe. Kada je spreman, biznis plan se podnosi na usvajanje Skupštini akcionara Grupe. Ispunjenje biznis plana se prati na mesečnom nivou na Komitetu za praćenje poslovanja Grupe. U slučaju da postoje značajne razlike, a naročito ako je potreban dodatni akcijski kapital u poređenju sa inicijalnom projekcijom, Grupa će ažurirati svoj biznis plan. Zbog toga, strategijski rizik je umanjen konstantim praćenjem ispunjenja hipoteza koje su bile osnova našeg poslovnog planiranja i kontrolisan razvojem novih poslovnih planova u slučaju da prvi postane zastareo. Pored toga, Grupa pravi projekcije stavki internog kapitala za period od šest meseci u odnosu na izveštajni dan. Prognoze su zasnovane na pretpostavkama biznis plana. Medjutim, u slučaju da postoje značajne razlike izmedju realizovanih i vrednosti iz biznis plana, Grupa će koristiti ažurirane prognoze u cilju da napravi projekcije za interne kapitalne zahteve. Gore navedne mere umanjuju strategijski rizik do te mere da kapitalna izdvajanja nisu neophodna u procesu interne procene kapitalnih zahteva.

5 .2 .2 .5 RIZ IC I KOJI PROIST IČ U IZ POSLOVNOG I M AK ROEKONOM SKOG OKRUŢENJ A

Bankarski sistem u Republici Srbiji posluje u konzervativnom regulatornom okruženju koje zahteva visok nivo kapitalizovanosti i time obezbeđuje značajnu stabilnost u poslovanju. Takođe, regulatorno okruženje je vođeno preporukama Bazel II standarda te usklađeno sa regulativom evropske centralne Grupe. U pogledu promena ekonomskog okruženja, Grupa će izvoditi stres testove za interne kapitalne zahteve koji će


Strana 15 od 25

uključivati hipoteze povezane sa promenama u ekonomskom okruženju. U skladu sa rezultatima stres testova menadžment grupe će odlučivati da li je dodatni kapital neophodan za ovu vrstu rizika.

5.2.3 Određivanje ukupnog internog kapitala

Nakon izračunavanja regulatornog kapitala koji je definisan odlukom koja se odnosi na adekvatnost kapitala, kao i potrebnog internog kapitala, vrši se poređenje dobijenih iznosa. Cilj Grupe je da održi racio adekvatnosti internog kapitala, koji se izračunava u skladu sa gore navedenim principima na nivou iznad regulatornog minimuma.

6 Kapitalni zahtev u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije

6.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane

U skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala, Grupa obračunava kapitalne zahteve za kreditni rizik koristeći standardizovani pristup. Grupa takođe obračunava i kapitalne zahteve za stavke koje se nalaze u Bankarskoj knjizi, a za koje je prema regulativi neophodno obračunati kapitalne zahteve za rizik druge ugovorne strane. Tabela 1: Kapitalni zahtev za kreditni rizik po standardizovanom pristupu (u hiljadama RSD)

Opis klase izloţenosti

Kapitalni zahtev za kreditni rizik

na 31. decembar 2011.

Dospela nenapladena potraživanja 18.364

Izloženost prema državama i centralnim bankama 3.208

Izloženosti prema bankama 10.140

Izloženosti prema fizičkim licima 3.180.371

Izloženosti prema javnim agencijama 37.048

Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0

Izloženosti prema privrednim društvima 1.752.255

Ostale izloženosti 468.865

Ukupno 5.470.251

6.2 Kapitalni zahtev za trţišne rizike

Po trenutnoj politici, Grupa striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnog bankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga se može smatrati da je Grupa u svom poslovanju trenutno izložena jedino deviznom riziku, kao podkategorije tržišnih rizika. Kapitalni zahtev za devizni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala Kapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. Tabela 2: Iznos kapitalnog zahteva za devizni rizik (u hiljadama RSD)

Opis

Kapitalni zahtev za devizni rizik

na 31. decembar 2011.

Kapitalni zahtev za devizni rizik 36.831

6.3 Operativni rizik

Kapitalni zahtev za operativni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala.


Strana 16 od 25

Za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, Grupa trenutno primenjuje pristup osnovnog indikatora za sve svoje aktivnosti. Tabela 3: Iznos kapitalnog zahteva za operativni rizik (u hiljadama RSD)

Opis

Kapitalni zahtev za operativni rizik na 31.

decembar 2011. Kapitalni zahtev za operativni rizik 857.807

7 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika

7.1 Kreditni rizik

7.1.1 Dospela nenaplaćena potraživanja

Dospela nenaplaćena potraživanja Grupe su definisana su u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala. Ona uključuje svako pojedinačno potraživanje Grupe, odnosno pojedinačni ugovor po kome je klijent u docnji dužoj od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Pri tome se iznos dospelog nenaplaćenog potraživanja formira kao ukupan iznos potraživanja i uključuje dospeli kao i nedospeli deo potraživanja prema klijentu.

7.1.2 Formiranje ispravke vrednosti

Grupa formira ispravku vrednosti za bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja Banke i Politike grupe za upravljanje kreditnim rizikom.

7 .1 .2 .1 FORM IR ANJE I SPR AVKE VR EDNOST I Z A POT R AŢI V ANJ A B ANKE

Ispravka vrednosti se formira kod svih izloženosti kod kojih je identifikovana obezvređenost ili postoji potencijalna obezvređenost odnosno potencijalni gubitak tokom perioda otplate. Osnovica za obračun se dobija kao zbir dospele i nedospele glavnice, dospele kamate i obračunate kamate za dati vremenski period umanjeno za razgraničenu proviziju za isplatu kredita i gotovine (ako je gotovina sredstvo obezbeđenja za dati plasman). Ispravka vrednosti za sva individualno neznačajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu do 30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) kao i za individualno značajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu preko 30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) koja su u docnji do 30 dana se formira množenjem osnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika. Ponder rizika se određuje na osnovu migracione analize kvaliteta portfolija i njegove obezvređenosti koja se sprovodi najmanje jednom godišnje. Ispravka vrednosti za materijalno značajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu preko 30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) u docnji preko 30 dana formiraju se na pojedinačnoj osnovi za svakog klijenta uzimajući u obzir procenjene buduće tokove novca od otplate plasmana koji se svode na neto sadašnju vrednost. Poređenjem neto sadašnje vrednosti budućih tokova novca od otplate sa knjigovodstvenom vrenošću potraživanja dobija se očekivani gubitak na osnovu koga se formira ispravka vrednosti. Banka formira rezervisanja za vanbilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja Grupe. Ispravka vrednosti se formira množenjem osnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika koji zavisi od tipa vanbilansne izloženosti. Osnovica za obračun se dobija kao iznos vanbilansnog potraživanja korigovanog za faktor kreditne konverzije i umanjeno za gotovine (ako je gotovina sredstvo obezbeđenja za dati plasman).


Strana 17 od 25

7 .1 .2 .2 FORM IR ANJE I SPR AVKE VR EDNOST I Z A POT R AŢI V ANJ A PR OCREDIT LEASING D.O .O .

Sva potraživanja po osnovu ugovora o finansijskom lizingu se rangiraju prema internoj metodologiji i klasifikacija se obavlja primenom principa broja dana u kašnjenju pri otplatama rata kredita. Princip broja dana u kašnjenju pri otplatama rata kredita podrazumeva sledeću klasifikaciju bilansnih potraživanja prema komintentima:

u klasu I svrstavaju se ugovori o lizingu i druga potraživanja bez kašnjenja ili sa kašnjenjem u otplati do 60 dana;

u klasu II svrstavaju se ugovori o lizingu i druga potraživanja sa kašnjenjem u otplati od 61 di 90 dana,

u klasu III svrstavaju se ugovori o lizingu i druga potraživanja sa kašnjenjem u otplati od 91 do 180 dana,

Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak) Klasifikacija potraživanja po osnovu finansijskog lizinga i rezervisanja za kreditni

rizik (nastavak)

u klasu IV svrstavaju se otpisani ugovori o lizingu i druga potraživanja, odnosno ugovori o lizingu i druga potraživanja sa kašnjenjem u otplati od 181 ili više dana

Pri tome se pod kašnjenjem podrazumeva broj dana kašnjenja pri otplati dospelih obaveza po osnovu kamate ili glavnice i to od datuma ugovornog dospeća neke od tih obaveza do datuma utvrđivanja klase rizika. Kašnjenja se prate na dnevnom nivou, a klase rizika se određuju svakog meseca i to poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec. Obračun ispravke vrednosti se sprovodi kvartalno osim prilikom preuzimanja predmeta lizinga kada se takođe obračunava ispravka. Osim po kašnjenju, za potrebe određivanja ispravke vrednosti posmatra se iznos potraživanja od klijenta kao i status ugovora i predmeta lizinga. U slučaju klijenata kod kojih je ukupno potraživanje po klijentu (sva potraživanja po jednom matičnom broju) manje od 50.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti i kada je kašnjenje veće od 60 dana, ispravka vrednosti se formira primenom određenog pondera rizika na osnovicu. Obračun pojedinačne ispravke vrednosti se radi za klijenta na godišnjem nivou, za klijente koji na kvartalu imaju ostatak duga po matičnom broju po svim partijama veći od 50.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti i kašnjenje je veće od 60 dana (uključujući i kada je ugovor raskinut i i predmet nije u posedu Lizing kompanije), kao i za sve klijente za koje su preuzeti predmeti lizinga i u posedu su Lizing kompanije.

7.1.3 Izloženost Grupe nakon računovodstvenih otpisa

Sledeća tabela prikazuje izloženost Grupe nakon sprovođenja računovodstvenih otpisa. Pri time su vabilansne izloženosti prikazane sa primenjenim faktorima kreditne konverzije. Tabela 4: Pregled neto izloženosti Grupe bez otpisa pre primene instrumenata kreditne zaštite sa podelom na bilansne, vanbilansne izloženosti, transakcije kreditiranja hartija od vrednosti i finansijske derivate, pri čemu su vanbilansne izloženosti prikazane sa i bez primenjenih faktora kreditne konverzije na 31.12.2011. (u hiljadama RSD)


Strana 18 od 25

Opis Bilansne

izloženosti

Vanbilansne izloženosti

Transakcije kreditiranja hartija od vrednosti

Finansijski derivati

Bez primene faktora

kreditne konverzije

Sa primenom

faktora kreditne

konverzije

Države i centralne banke 8.009.362 23.666 23.666 802.383 0

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0 0 0 0 0

Javna administrativna tela 308.390 345 345 0 0

Banke 310.852 36.204 12.063 0 13.446

Privredna društva 11.376.584 5.114.438 3.408.494 0 0

Fizička lica 34.944.011 3.767.311 1.002.724 0 0

Ostale izloženosti 4.067.338 14.317.967 1.127.381 0 0

Ukupno 59.016.537 23.259.931 5.574.673 802.383 13.446

7.1.4 Geografska raspodela izloženosti

U svom poslovanju ProCredit Grupa je posvećena pružanju kompletne Bankarske usluge fizičkim licima, veoma malim, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. U tom smislu najveći deo svojih operacija Grupa sprovodi na teritoriji Republike Srbije. Izloženosti prema licima van teritorije Republike Srbije u najvećoj meri se odnosi na tekuće račune preko kojih Grupa sprovodi plaćanja i saldiranja za svoje komitente vezano za kupovinu roba i suluga u inostranstvu. Tabela 5: Pregled neto izloženosti Grupe bez otpisa pre primene instrumenata kreditne zaštite na 31.12.2011. po geografskim oblastima i sa primenom faktora kreditne konverzije za vanbilansnu aktivu (u hiljadama RSD)

Opis Izloženost prema licima sa teritorije Republike Srbije

Izloženost prema licima sa

teritorije EU Ukupno

Države i centralne banke 8.835.411

8.835.411

Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0

0

Javna administrativna tela 308.735

308.735

Banke 317.340 19.021 336.361

Privredna društva 14.785.078

14.785.078

Fizička lica 35.946.152 583 35.946.735

Ostale izloženosti 5.194.719

5.194.719

Ukupno 65.387.435 19.604 65.407.039

7.1.5 Raspodela izloženosti prema vrsti druge ugovorne strane

Imajući u vidu ciljnu klijentsku grupu, najveći deo izloženosti Grupe je vezan za izloženosti prema fizičkim licima, pravnim licima i preduzetnicima. Izloženosti prema drugim ugovornim stranama uglavnom proiztiče iz potrebe redovnog vođenja poslovanja Grupe i regulatornih zahteva. Tabela 6: Pregled bilansnih izloženosti Grupe uključujući i podatke o transakcijama kreditiranja hartija od vrednosti i finansijskih derivata na 31.12.2011. po klasama izloženosti i vrsti druge ugovorne strane sa pregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve (u hiljadama RSD)


Strana 19 od 25

Opis Bruto iznos izloţenosti

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna rezerva

Neto izloţenost

Dospela nenaplaćena potraţivanja 1.720.010 1.602.349 117.661

Banke 0 0 0

Ostala lica u finansijskom sektoru 14 0 0 Fizička lica 228.396 282.655 303.410

Pravna lica i preduzetnici 1.276.646 1.108.245 1.189.624

Ostalo 214.954 211.449 226.976 Izloţenost prema drţavama i centralnim bankama 8.811.749 4 8.811.745

Centralna banka 7.984.662 0 7.984.662

Država 827.087 4 827.083

Izloţenosti prema bankama 330.294 6.002 324.291

Banke 19.732 2 19.742

Ostala lica u finansijskom sektoru 310.562 6.000 304.549

Izloţenosti prema fizičkim licima 36.151.481 1.301.733 34.849.749

Fizička lica 8.431.947 302.611 8.129.382

Pravna lica i preduzetnici 16.446.710 783.161 15.654.959

Ostalo 11.272.823 215.961 11.065.408

Izloţenosti prema javnim agencijama 308.390 0 308.390

Javna agencija 308.390 0 308.390 Izloţenosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 1 1 0

Jedinice lokalne samouprave 1 1 0

Izloţenosti prema privrednim društvima 11.719.541 383.188 11.336.353


Ostala lica u finansijskom sektoru 5.988 209 5.775

Ostalo 773.501 17.446 758.519

Ostale izloţenosti 5.598.654 1.514.477 4.084.177

Ostalo 5.598.654 1.514.477 4.084.177

Ukupno 64.640.120 4.807.754 59.832.366 Tabela 7: Pregled vanbilansnih izloženosti Grupe na 31.12.2011. po klasama izloženosti i vrsti druge ugovorne strane sa pregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve i faktorima kreditne konverzije (u hiljadama RSD)


Strana 20 od 25

Opis Bruto iznos izloţenosti

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna rezerva

Neto izloţenost sa primenjenim

faktorima kreditne

konverzije

Dospela nenaplaćena potraţivanja 10.576 0 9.023

Banke 0 0 0

Ostala lica u finansijskom sektoru 0 0 0

Fizička lica 351 0 0

Pravna lica i preduzetnici 10.225 0 9.023

Ostalo 0 0 0

Izloţenost prema drţavama i centralnim bankama

23.666 0 23.666

Centralna banka 23.666 0 23.666

Država 0 0 0

Izloţenosti prema bankama 36.344 139 12.063

Banke 12.235 67 12.063

Ostala lica u finansijskom sektoru 24.109 72 0

Izloţenosti prema fizičkim licima 3.832.483 72.961 996.488

Fizička lica 767.991 5.581 88.511

Pravna lica i preduzetnici 2.949.352 66.682 867.981

Ostalo 115.140 697 39.996

Izloţenosti prema javnim agencijama 345 0 345

Javna agencija 345 0 345

Izloţenosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

0 0 0

Jedinice lokalne samouprave 0 0 0

Izloţenosti prema privrednim društvima 5.311.137 199.487 3.405.707


Ostala lica u finansijskom sektoru 1.573.518 0 1.334.512

Ostalo 20.132 246 16.544

Ostale izloţenosti 14.330.904 12.937 1.127.381

Ostalo 14.330.904 12.937 1.127.381

Ukupno 23.545.455 285.524 5.574.673

7.1.6 Izloženosti prema preostaloj ročnosti

Tabela u nastavku prikazuje neto izloženost Grupe po preostaloj ročnosti. Izloženosti pored kreditnih plasmana uključuju sve izloženosti za koje se obračunavaju kapitalni zahtevi za kreditni rizi, što se odnosi na osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i ostala sredstva Grupe.


Strana 21 od 25

Tabela 8: Pregled neto izloženosti Grupe po preostaloj ročnosti i po klasama izloženosti na 31.12.2011. (u RSD)

Opis do 1

meseca od 1 do 6

meseci od 6 do 12

meseci od 12 do 60

meseci preko 60 meseci

Ukupno

Izloženost prema državama i centralnim bankama

8.808.165 0 26.807 440 0 8.835.411

Izloženosti prema bankama 19.715 316.642 0 0 0 336.361

Izloženosti prema fizičkim licima 739.920 2.430.211 5.185.346 21.924.697 5.666.562 35.946.735

Izloženosti prema javnim agencijama

0 0 308.735 0 0 308.735

Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

0 0 0 0 0 0

Izloženosti prema privrednim društvima

544.900 2.741.678 2.986.649 6.163.977 2.347.874 14.785.078

Ostale izloženosti 1.530.003 1.015.730 553.658 878.302 1.217.027 5.194.719

Ukupno 11.642.702 6.504.261 9.061.195 28.967.414 9.231.462 65.407.039

7.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi

Promene u ispravkama vrednosti i potrebnoj rezervi za bilansnu i vanbilansnu aktivu prikazane su tokom za bilansnu aktivu i vanbilansne stavke koje se klasifikuju u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije kojom se reguliše oblast klasifikacije. Pri tome se ostala prilagođavanja odnose na kursne razlike tokom 2011. godine. Tabela 9: Promene u iznosima ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi tokom 2011. godine (u hiljadama RSD)

Početno stanje na 1. januar 2011.

Ispravka vrednosti 1.656.000

Potrebna rezerva 1.496.931

Promene u toku 2011. godine

Ispravka vrednosti

Uvećanje u toku perioda 740.816 Smanjenja u toku perioda usled promene

očekivanja naplate (unwinding effect) (7.827)

Ostala smanjenja u toku perioda (7.847)

Ostala prilagođavanja u toku perioda (152.960)

Potrebna rezerva

Uvećanje u toku perioda 453.062

Smanjenje u toku perioda (584.275)

Ostala prilagođavanja u toku perioda (24.443)

Zaključno stanje na 31. decembar

2011.

Ispravka vrednosti 2.228.182

Potrebna rezerva 1.341.276

Detalji o strukturi ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi dati su Finansijskim izveštajima Grupe i Napomenama uz finansijske izveštaje za 2011. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Grupe www.procreditbank.rs.

7.1.8 Izloženosti Grupe po klasama rizika

Tabela ispod prikazuje bruto izloženosti Grupe koje se klasifikuju, a prema važećoj odluci Narodne banke Srbije koja definiše oblast klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka. Budući da se deo bilansne i vanbilansne aktive banaka ne klasifikuje on i nije prikazan u donjoj tabeli. Izloženosti ProCredit Leasing d.o.o. se ne klasifikuju prema pomenutoj Odluci Narodne banke Srbije pa takođe nisu uključene u ovaj pregled. Tabela 10: Pregled bruto izloženosti Grupe na 31.12.2011. po klasama rizika sa prikazom posebne i potrebne rezerve za bilansnu i vanbilansnu aktivu Grupe koja se prema regulativi Narodne banke Srbije klasifikuje (u hiljadama RSD)

http://www.procreditbank.rs/


Strana 22 od 25

Opis

Bilansna izloženost Vanbilansna izloženost

Bruto izloženost koja se

klasifikuje

Posebna rezerva za bilansnu

aktivu koja se klasifikuje

Potrebna rezerva za bilansnu

aktivu koja se klasifikuje

Bruto izloženost koja se klasifikuje

Posebna rezerva za

vanbilansnu aktivu koja se

klasifikuje

Potrebna rezerva za

vanbilansnu aktivu koja

se klasifikuje

Fizička lica 8.342.434 274.522 44.017 666.004 2.893 3.009

A 7.937.662 0 0 617.806 0 0

B 51.821 1.036 309 604 0 0

V 60.586 9.088 2.237 895 4 39

G 39.953 11.986 2.133 681 0 0

D 252.412 252.412 39.338 46.019 2.889 2.970

Pravna lica i preduzetnici

27.443.121 1.849.710 1.022.114 8.231.039 239.787 230.770

A 15.644.086 0 0 3.919.893 0 0

B 7.962.430 159.248 78.175 3.440.796 40.153 28.352

V 1.775.068 266.260 227.953 540.070 60.584 60.087

G 910.480 273.144 233.804 232.821 44.900 45.534

D 1.151.058 1.151.058 482.181 97.459 94.150 96.797

Banke 15.398 5 5 12.235 0 0

A 15.378 0 0 12.235 0 0

V 3 0 0 0 0 0

G 16 5 5 0 0 0

Ostala lica u finansijskom sektoru

305.456 6.237 3.254 24.109 0 0

A 56 0 0 24.109 0 0

B 304.968 6.099 3.130 0 0 0

G 420 126 124 0 0 0

D 11 11 0 0 0 0

Država 443 0 0 0 0 0

A 443 0 0 0 0 0

Jedinice lokalne samouprave

1 0 0 0 0 0

A 1 0 0 0 0 0

Poljoprivrednici i ostali klijenti

11.805.314 216.968 38.092 134.200 20 15

A 11.449.509 0 0 124.623 0 0

B 64.998 1.300 37 1.697 20 15

V 58.459 8.769 2.670 457 0 0

G 36.354 10.906 5.722 403 0 0

D 195.993 195.993 29.663 7.020 0 0

Ukupno 47.912.167 2.347.443 1.107.482 9.067.587 242.700 233.794


Strana 23 od 25

7.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnih zahteva za kreditni rizik

Radi svrstavanja u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza Grupa koristi investicione nivoe koje je odredila agencija za promociju izvoza Republike Italije (SACE – Servizi Assicurativi del Commercio Estero) koja je usaglašena sa OECD metodologijom. Utvrđeni kreditni rejtinzi izabrane agencije koriste se za obračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik za sledeće klase izloženosti:

Izloženosti prema državama i centralnim bankama

Izloženosti prema javnim administrativnim telima

Izloženosti prema bankama

Prilikom obračuna kapitalnih zahteva za kreditni rizik Grupa ne koristi kreditne rejtinge izdavaoca ili kreditne rejtinge specifične emisije finansijskih instrumenata. Razlog je što Grupa po pravilu nema izloženosti obakvog tipa što je posledica politike Grupe po pitanju ulaganja u finansijske instrumente. Tabela 11: Mapiranje kategorija najmanjih premija osiguranja izvoza na pondere kreditnog rizika

kategorije najmanjih

premija osiguranja izvoza

(SACE)

0 1 2 3 4 5 6 7

Ponder kreditnog rizika

0% 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150%

Grupa dodeljuje ponder kreditnog rizika gore navedenim izloženostima u skladu sa kategorijama najmanjih premija osiguranja izvoza.

7.1.10 Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika

Vrednovanje instrumenata kreditne zaštite kao i upravljanje tim instrumentima definisano je internim aktom Grupe – „Pravilo za tehnike ublažavanja kreditnog rizika“. Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika ne uključuje i primenu bilansnog i vanbilansnog netiranja. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika podrazumevaju korišćenje materijalne kreditne zaštite i to upotrebom isključivo gotovine i gotovinskih instrumenata koji su deponovani kod Grupe kao sredstava kreditne zaštite. U tom smislu Grupa ne koristi nematerijalne instrumente kreditne zaštite, niti obezbeđenje u vidu garancija ili kreditnih derivata drugih lica. Samim tim u okviru primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika ne postoji izloženost tržišnom ili kreditnom riziku. Tabela 12: Prikaz neto izloženosti Grupe na 31.12.2011. pre i nakon primene instrumenata kreditne zaštite prema ponderima kreditnog rizika (pre primene faktora kreditne konverzije za vanbilansne izloženosti u hiljadama RSD)

Ponder kreditnog rizika Neto izloženost pre

instrumenata kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene instrumenata

kreditne zaštite

Izloženost prema državama i centralnim bankama 8.835.411 8.835.411

Izloženosti prema bankama 360.503 360.503

Izloženosti prema fizičkim licima 38.711.322 38.002.546

Izloženosti prema javnim agencijama 308.735 308.735

Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave

0 0

Izloženosti prema privrednim društvima 16.491.022 16.322.377

Ostale izloženosti 18.385.305 18.385.305

Ukupno 83.092.298 82.214.877

Tabela 13: Ukupan iznos izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne kreditne zaštite po klasama izloženosti na 31.12.2011. (u hiljadama RSD)

http://en.wikipedia.org/wiki/Servizi_Assicurativi_del_Commercio_Estero


Strana 24 od 25

Opis Izloženosti obezbeđene

instrumentima materijalne kreditne zaštite

Izloženost prema državama i centralnim bankama 0

Izloženosti prema bankama 0

Izloženosti prema fizičkim licima 708.776

Izloženosti prema javnim agencijama 0

Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave 0

Izloženosti prema privrednim društvima 168.645

Ostale izloženosti 0

Ukupno 877.421

7.2 Rizik druge ugovorne strane

Grupa obračunava efekte rizika druge ugovorne strane na kapitalne zahteve primenom metoda originalne izloţenosti po osnovu sledećih pozicija iz bankarske knjige i knjige trgovanja:

finansijske derivate definisane Odlukom Narodne banke Srbije kojom se reguliše oblast adekvatnosti

kapitala i to:

o SWAP-ovi kamatnih stopa u istoj valuti i

o Valutni SWAP-ovi

transakcije po osnovu repo i reverse repo ugovora;

Ovi poslovi ne predstavljaju poslovnu liniju, niti čine značajan deo bilansne i vanbilansne aktive, što je bitno imajući u vidu da je Grupa potpuno usredsređena na pružanje finansijskih usluga veoma malim, malim i srednjim preduzećima, kao i fizičkim licima. Prihod se primarno generiše iz kamata na kredite i naknada od operacija po računima i platnog prometa. U tom smislu Grupa izbegava sve spekulativne aktivnosti na finansijskom tržištu. Ulaže u finansijske derivate samo u iznosima i u rokovima koji pokrivaju izloženost Grupe valutnom riziku ili riziku kamatne stope. Investicije u finansijske derivate, repo i revers repo transakcije stimuliše isključivo smanjenje izloženosti prema rizicima, a ne generisanje profita. Grupa ne ulazi u pozicije kreditnih derivata kako u svoje ime i za svoj račun, tako ni u svoje ima, a za račun svojih klijenata. S obzirom na sve što je navedeno Grupa ne koristi sredstva obezbeđenja niti prilagođava iznose izloženosti po ovom osnovu za instrumente obezbeđenja. Pozicije za koje Grupa obračunava kapitalne zahteve za rizik druge ugovorne strane ne proizvode buduću obavezu da Grupa u slučaju pogoršanja svoje kreditne sposobnosti mora drugoj ugovornoj strani obezbediti obezbeđenje. Budući da za obračun kapitalnih zahteva za rizik druge ugovorne strane Grupa koristi metod originalne izloženosti, Grupa ne obračunava korelacioni rizik. Tabela 14: Pozitivna fer vrednost, izloženost riziku druge ugovorne strane i kapitalni zahtevi za svaki od ugovora za koje se izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane (u hiljadama RSD)

Opis Nominalni iznos ugovora Pozitivna fer vrednost / Kamata Kapitalni zahtev

Valutni SWAP 146.497 332 586

Valutni SWAP 125.569 285 502

Valutni SWAP 130.801 1.339 523

Valutni SWAP 26.160 268 105

REPO sa Narodnom bankom Srbije 800.000 2.383 0

SWAP kamatnih stopa u istoj valuti 162.193 0 2.433


Strana 25 od 25

7.3 Kamatni rizik

Rizik kamatne stope predstavlja rizik da će promene tržišnih kamatnih stopa negativno uticati na kapital Grupe i prihod od kamata Grupe. Pod izvorima rizika kamatne stope podrazumevaju se: rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnog određivanja cena i rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik opcije. Rizik kamatnih stopa se analizira na kvartalnom nivou na sastanku Odbora za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO odbor). Prilikom procene izloženosti kamatnom riziku Grupa koristi sledeće pretpostavke:

Sve kategorije aktive i pasive iz bilansa stanja Grupe se svrstavaju u određene vremenske periode u

zavisnosti od momenta dospeća (za stavke koje imaju fiksnu kamatnu stopu) ili perioda sledeće

promene kamatne stope (za stavke koje imaju varijabilnu kamatnu stopu).

U zavisnosti od vremenskog perioda kome pripada, odgovarajući ponder modifikovane duracije se

primenjuje:

Šok kamatne stope (nagla promena kamatne stope širom tržišta na kojem Grupa posluje) koji se

primenjuje je 2 procentna poena. Za lokalnu valutu Grupa može primenjivati i konzervativniji pristup

prilikom određivanja šoka kamatne stope.

Prilikom analize izloženosti riziku opcija, kao pretpostavka o iznosu kredita koji se prevremeno

ozplaćuju, kao i iznosu depozita koji se prevremeno povlače, koriste se stvarni istorijski podaci o

prevremenoj otplati kredita i prevremenom povlačenju depozita u određenom periodu.

Pretpostavka o kretanju neoročenih depozita je da će se dospevati u sledećim procentima po

vremenskim zonama:

8 Izloţenosti po osnovu vlasničkih ulaganja u Bankarskoj knjizi

Imajući u vidu svoju misiju, Grupa u okviru svog redovnog poslovanja ne vrši investiranje u vlasničke uloge drugih lica. Izuzetak je ulaganje Banke u ProCredit Leasing d.o.o. Beograd, čiji je Banka osnivač i jedini vlasnik. Preduzeće ProCredit Leasing d.o.o. Beograd osnovano je iz strateških razloga kako bi Grupa bila u mogućnosti da ponudi svojim komitentima usluge finansijskog lizinga. Sticanje akcija Visa International Inc. i SWIFT nije nastalo na osnovu odluke i direktnog ulaganja Grupe. Ove akcije su dodeljene Grupi od strane pomenutih institucija na osnovu učešća Grupe u sistemu izdavanja VISA platnih kartica, odnosno učešća u SWIFT međunarodnom sistemu plaćanja. Tabela 15: Pregled neto izloženosti Grupe po osnovu vlasničkih ulaganja u Bankarskoj knjizi (u hiljadama RSD)

Lice prema kome je Grupa izložena

Opis tipa ulaganja Namera ulaganja Učešće u kapitalu

drugog lica

Iznos neto izloženosti na 31. decembar

2011.

Visa International Inc, San Francisko, SAD

Akcije Ostalo 0,001% 17.127

Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication -

SWIFT, Brisel, Belgija Akcije Ostalo 0,006% 1.963

Ukupno 19.090

Tabela 16: Struktura vlasničkih ulaganja Grupe u Bankarskoj knjizi (u hiljadama RSD)

vremenski period0-1

mesec

1-3

mesec

3-6

meseci

6 meseci-

1 godine

1-2

godine

2-3

godine

3-4

godine

4-5

godina

5-7

godina

7-10

godina

10-15

godina

>15

godina

modifikovana duracija 0.04 0.15 0.34 0.68 1.29 2.05 2.74 3.38 4.42 5.41 6.82 8.00

vremenski period 0-1 mesec1-3

mesec

3-6

meseci

6 meseci-

1 godine

1-2

godine

2-3

godine

procenat 20% 4% 6% 12% 24% 34%


Strana 26 od 25

Struktura vlasničkih ulaganja

Vrednost izloženosti

Knjigovodstvena vrednost

Fer vredost Tržišna vrednost

Izloženosti koje se ne kotiraju na berzi, a nalaze se u dovoljno diversifikovanim portfolijima

- - -

Izloženosti koje se kotiraju na berzi 8.156 - 17.127

Ostale izloženosti 1.963 - -

Ukupno 10.119 - 17.127

Računovodstvene politike i metode vrednovanja vlasničkih ulaganja prikazane su u Finansijskim izveštajima i Napomenama uz finansijske izveštaje za 2011. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Banke www.procreditbank.rs. Izloženosti koje se kotiraju na berzi se odnose na akcije Visa International Inc. Na dan 31. Decembar 2011. njihova nominalna vrednost iznosi 8.156 hiljada RSD. U Bankarskoj knjizi one su vrednovane po tekućoj tržišnoj ceni od 17.127 hiljada RSD. Tokom 2011. godine Grupa je ostvarila dobitak od 8.992 hiljada RSD na osnovu prihoda od prodaje učešća u ProCredit Academy, Eastern Europe, Skoplje, Makedonija. Tokom 2011. Grupa je ostvarila dobitak po osnovu prihoda od dividendi i učešća u iznosu od 64 hiljada RSD po osnovu dividende od Visa International Inc. Ostvareni dobitak po osnovu prodaje učešća, dividendi i udela u dobiti je kroz doprinos ukupnoj dobiti Grupe iz tekuće godine uključen u obračun osnovnog kapital Grupe.

9 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na Bankarsku grupu i odnos izmeĎu matičnog društva i podreĎenih društava

Konsolidovani finansijski izveštaji Grupe sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09, Okvirom za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, Međunarodnim računovodstvenim standardima („MRS“) odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“). Finansijski izveštaji Grupe odstupaju od MSFI u sledećem: 1. Grupa nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da je forma bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije. 2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze. Takođe, postoje razlike konsolidovanih finansijskih izveštaja u odnosu na konsolidovane finansijske izveštaje pripremljene za potrebe ProCredit Holding grupe, koje proističu iz primene različitih računovodstvenih politika. ProCredit Holding A.G. Frankfurt na Majni, Savezna Republika Nemačka je osnivač i većinski vlasnik ProCredit bank a.d. Beograd. ProCredit Holding je istovremeno osnivač i suvlasnik 21 finansijske institucije širom sveta. U tom smislu za potrebe ProCredit Holdinga takođe se sastavljaju godišnji finansijski izveštaji u kojima se prikazuju konsolidovani podaci na nivou ProCredit grupe u Srbiji.. Razlike u računovodstvenim politikama prikazane su u sledećoj tabeli:

ProCredit grupa u Srbiji ProCredit Holding

Nekretnine, knjižene kao osnovna sredstva se inicijalno priznaju po procenjenoj tržišnoj vrednosti

Nekretnine, knjižene kao osnovna sredstva se inicijalno priznaju po istorijskoj vrednosti

Po osnovu formiranih revalorizacionih rezervi po osnovu tržišne vrednosti nekretnine priznaju se odložena poreska

sredstva/obaveze

S obzirom da se nekretnine ne knjiže po tržišnoj vrednosti ne postoji ni priznavanje odloženih

poreskih sredstava/obaveza

Naknade, kao I nedospeli iznos prihoda od kamata knjiži se bez obzira na dane kašnjenja, kao i iznos rezervisanja po osnovu potraživanja za naknade i nedospelu kamatu po

osnovu kredita

Nema knjiženja naknada, ni nedospelog iznosa prihoda od kamata za klijente u kašnjenju preko 90

dana, kao ni iznos rezervisanja

http://www.procreditbank.rs/

procredit bank a.d. beograd objavljivanje podataka i ... i informacije procredit bank a.d... · ti...

Documents