DIAGNOSTIC CENTARSavetovalite za ishranu i Anti Aging MedicinuSvetogorska 25, Beograd, telefoni 011 33 44 780; 011 32 46 568; 064 82 05 580e-mail: dr.gifing@gmail.comwww.drgifing.comwww.antiaging-diiagnostika.rslink: www.aacentar.comMALA SKOLA FIZIOLOGIJEdr Ana GifingPROGRAM HRONO - ISHRANEZA POETNIKEProgram ishrane o kome e ovde biti rei je kombinacija najsavremenijih saznanja iz oblasti fiziologije ishrane, endokrinologije, biohemije i biofizike.Ovaj program je prvi ove vrste registrovan u naoj zemlji, a jedinstven po tome to pomae svakom oveku da ostvari idealnu teinu istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja.Proizvod je viegodinjeg iskustva i kolovanja,u najznaajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim oblastima Anti Aging Medicine, odnosno medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja.Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom: HRONO ISHRANA dr GIFINGNa cilj je da svaki ovek dobije osnovno znanje o funkciji njegovog organizma, jer je to znanje osnov ouvanja zdravlja i vitalnosti.Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica, koji se mogu primeniti na svim geografskim irinama i duinama, u svakoj prilici, u koli, na poslu, kod kue, na odmoru ili poslovnom putovanju.Naroito je znaajan po tome to se sva pravila mogu primeniti unutar porodice i to se deca mogu veoma rano pravilno usmeriti ka cilju da imaju dug i zdrav ivot.Oni koji su oboleli od naeih savremenih boiesti metabolizma za 10 do 30 dana smanjuju vrednosti holesterola, triglicerida i eera.Program zadaje neka pravila i postoje zahtevi kojih se moramo pridravati, s druge strane, restrikcije su minimalne i lako se podnose.Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih onih koji su se potrudili da naue osnovne fizioloke procese.Program ne podrazumeva brojanje kalorija, merenje namirnica i odredjivanje koliina hrane, ne postoje jelovnici, kao ni zadati recepti. Naprotiv, filozofija programa je u tome da svaki ovek dobije znanje koje e biti osnov za njegovu sopstvenu inicijativu, matovitost i snalaenje u svakodnevnim ivotnim situacijama.U okviru naeg centra za dijagnostiku, obavljamo sve neophodne dijagnostike procedure u cilju utvrdjivanja postojeeg zdravstvenog stanja, a zatim u toku viemesenih konsultativnih pregleda i kontrola pratimo postignut rezutat.Prednost programa hrono ishrane je u tome to se nikada ne javlja takozvani jo-jo efekat (gubljenje-vraanje teine), a metaboliki poremeaji se trajno reavaju.Uslov za primenu ovog programa je samo postojanje elje i dobre volje da se malo ui i da se znanje primeni. Onaj ko naui ove principe ima obavezu da obui najmanje jednog oveka pravilu hrono ishrane i da se osea dobro to je jo nekom pomogao!Svako treba da ima dovoljno znanja da sebi ostvari zdravlje, da se bavi preventivom, odnosno spreavanjem nastanka bolesti. Uz program, na tim lekara preporuuje odredjenu kombinaciju vitamina i antioksidanasa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema rezultatima ciljanih dijagnostikih procedura, ovi protokoli ubrzavaju rezultate i omoguavaju trajnost postignutih efekata.Osnovna ideja za reim ishrane po satnici, potekla je od francuskog lekara Alain Delabosa, koji je registrovao svoj program 1986. godine. Pretrpeo je brojne promene u svetu do sada, a u naem centru primenjujemo program prilagodjen naim pacijentima od 2005. godine.Svako novo iskustvo u praksi proteklih godina nam je omoguilo da napravimo najkvalitetniji program, sa apsolutnim uspehom, jer ovaj program u potpunosti odgovara naem prosenom oveku, zato smo ga i registrovali u ovom obliku.Moja je preporuka, u stvari, molba je da proitate svaku stranu ovog prirunika, jer ete sigurno promeniti neke ranije steene navike i nauiete da je lako prihvatiti zdrave navike.Mi smo u svakom trenutku tu da razjasnimo bilo koje pitanje koje se moe pojaviti u toku programa.dr Ana GifingPria o masnom tkivuSvaka masna elija naeg tkiva (koja se zove adipocit) je perfektno organizovana mikro fabrika sa 24-satnim radnim vremenom.Zadatak ove fabrike je da proizvede i sauva, a zatim prema potrebi i oslobodi rezerve goriva, da bi se nae telo snabdelo svim dnevnim energetskim potrebama.Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo, ali samo u odredjenom procentu, svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo, jer je povezan sa mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima.Mehanizam nagomilavanja masnog tkivaDa bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere, koji se unose hranom (ne zaboravimo da se eeri nalaze u skoro svakoj namirnici, pre svega u cerealijama, odnosno itaricama - penici, heljdi, rai, pirinu, jemu, zobi, itd, zatim u vou, slatkiima i velikom broju povra).Masne elije su dobro opremljene elije za ovu ulogu i imaju vrlo napredan i osetljiv sistem za pumpanje i sakupljanje, odnosno skladitenje masti.Nakon prve faze, odnosno faze upumpavanja, eere i masne kiseline preuzima itava armija enzima koji pomau u daljoj proizvodnji velikih molekula, poznatih kao trigliceridi.Stvoreni trigliceridi se skladite u specijalna skladita unutar masne elije. Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona koga lui naa guteraa (pankreas).Cim se nivo insulina povea, a to se deava pri svakom unosu hrane, masne elije dobijaju komandu: skladiti!Znai, kad god neto pojedemo (jabuku, zelenu salatu, kuvanu argarepu, niclu, hleb, pire krompir ili okoladu), svi procesi skladitenja masti se ukljuuju, a istovremeno se sva druga vrata elije zatvaraju, to zaustavlja svaku drugu njenu aktivnost. Masna elija zapoinje fazu stvaranja masti, koja se se zove lipogeneza, jer je to i njena najznaajnija uloga u organizmu.Insulin, hormon odgovoran za skladitenje mastiU naem organizmu sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno, sve dok je na dnevni ritam normalan.Izmedju mnogih parametara, ono to ovde pominjemo kao normalni ritam je ukratko sledee: budjenje do 8 asova izjutra; zaspivanje najkasnije do ponoi; unoenje tri obroka u toku dana, u periodu izmedju 8h i 20h...Nivo insuiina u toku 24 sata bi trebalo da normalno postigne tri maksimuma (tkz. pika ili vrha), jedan pri svakom obroku; zatim nakon 60 minuta ovaj nivo normalno poinje da se smanjuje, ali podvlaimo da efekat poveanja vrednosti insulina traje do oko 3 sata nakon unosa bilo koje hrane.Nakon tog odredjenog vremena, u proseku 3 sata nakon uzimanja hrane, kad prestane aktivirajui signal skladitenja, elija zapoinje pripreme za oslobadjanje masti, a taj proces se zove lipoliza.Ovo oslobadjanje masnoa iz masnih elija se deava daleko intenzivnije i bre, ukoliko postoji vea potreba za energijom (kretanje, fizika aktivnost).Stvari postaju loe kad se poremeti na ritam unosa 3 obroka dnevno.Zato? Ili jedemo esto - u kraem intervalu od 3 sata, ili preskaemo obroke. Ni jednu ni drugu naviku na metabolizam ne oprata!O ovome e jo biti govora malo kasnije. teta od uzimanja "grickalica"Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. Tada masne elije dobijaju nalog za skladitenje. Tog trenutka prestaje oslobadjanje masti, zatvaraju se sva elijska vrata i zapoinje lipogeneza, odnosno, elija poinje da stvara masti iznova.Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmedju obroka prouzrokuje ili nagomilavanje masnog tkiva, ili pak ne dozvoljava da smramo do neke eljene teine.Ako elimo da smramo, prva stvar koju treba da uradimo je da se vratimo unosu regularnih obroka, i to - tri u toku dana.Glavnu krivicu za nagomilavanje telesne teine upravo snosi dezorganizacija u telesnom prirodnom ritmu unoenja hrane, kao i kompulsivno "grickanje" izmedju obroka.Na alost, danas je ovo jedan od najedh poremeaja u navikama kod savremenog oveka.Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece, nauiti ih da ne jedu slatkie, ips ili bilo koju grickalicu van regularnog obroka, ali ovo se odnosi i na bonbone, voe, kiflu, djevrek i drugo.Zato se napominje da je ovo od najveeg znaaja spreiti ba kod dece? Zato danas postoje veoma gojazna deca?elije masnog tkiva su kod dece jo nerazvijene, zovu se pre-adipociti. Ove elije imaju ogroman potencijal za umnoavanjem.Jedan od razloga zato dolazi do gojaznosti kod dece je, izmedju svih drugih i upravo ovaj mehanizam umnoavanja elija zbog poveane potrebe skladitenja masti.Deca koja preterano mnogo jedu, stvaraju ogromnu koliinu masti i potreba za skladitenjem te stvorene telesne masti je velika.Deije telo se postara da se masne elije ubrzano razmnoavaju, a kada se jednom umnoe ove elije - adipociti, njihov broj ostane uvek isti i kasnije u ivotu, pa taj veliki broj adipocita skladiti veliku koliinu masti.Deca koja su u periodu razvoja bila mrava, bez naslaga masnoa, u glavnom u odraslom ivotnom dobu nemaju problem sa vikom teine, naprotiv, deca koja su bila debeljukasta u ranom detinjstvu, skoro u 80% sluajeva imaju problem da odre idealnu teinu u odraslom dobu.Masne elije su veoma aktivne u smislu sekrecije odredjenih hormona i metabolikih supstanci, pa su gojazna deca unapred osudjena da kasnije u ivotu imaju brojne zdravstvene probleme, a pri tom i krai lvotni vek.Kod Ijudi koji su gojazni od deijeg uzrasta, potencijal za skladitenjem masti je daleko vei nego kod Ijudi koji u detinjstvu nisu bili gojazni, pa je i zbog poveanog broja adipocita sama hormonska aktivnost kod njih poremeena. Ovi Ijudi se suoavaju sa mnogim bolestima u ivotu, daleko vie nego vrnjaci koji su imali normalnu telesnu teinu u detinjstvu (visok pritisak, eerna bolest, bolest srca i krvnih sudova i drugo).Naravno, poznato je da su najsnaniji pokretai guterae, odnosno pankreasa na izluivanje insulina, upravo prosti eeri - beli eer, uti eer, med, itd (a njih ima u veoma velikom broju namimica i grickalica, pogotovo slatkia, ali i u keapu, koji deca toliko vole), kao i hidrogenizovane biljne masnoe (a njih ima u praktino svakoj grickalici iz kese, u pecivu, posnim kolaima i dr.).Napici, kao to su kafa i aj sa dodatim eerom (ili vetakim zasladjivaem) menjaju na ciklus skladitenja i oslobadjanja masti, vonisokovi takodje spadaju u kategoriju namirnica koje treba izbegavati izmedju obroka... posebno dijet pia, verovali ili ne, dijet cola je izaziva broj 1. eerne bolesti u Americi u deijem uzrastu, ali o tome emo kasnije.Preskakanje obrokaPored uzimanja grickalica, drugi najei poremeaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka.U naoj praksi, od mnogih pacijenata ujemo da ne dorukuju, ali ima i sledeih izjava: ne veeram uopte jer je to zdravije; ujutru jedem samo voe; pojedem do 2 kg voa svaki dan; nikad ne stignem da ruam; uopte ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uvee u 11.. itd... sve ovo nije dobro, uopte nije dobro!-u organizmu oveka se skoro nita nije izmenilo od vremena kad je primitivni ovek bio lovac i kad nije imao mnogo razliitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je dolo do odredjenih minimalnih promena u genetskom kodu nakon prelaska oveka iz nomadskog naina ivota (kad je samo lovio) u mirniji ivot sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.Voe i bobice su drevni lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. S druge strane, Ijudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povre, itarice i voe, pa se njihov organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane.Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je dolo do promena, jer se menjao i nain ivota i ishrana. Po to j teoriji, O krvna grupa - stvara odlinu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko optereenje organizma od mesa.Ipak, voe samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i unutranjih organa, neophodni su proteini i masti. Voe je poeljno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu fiziologije Ijudskog organizma oko 17 h, ali o tome e mnogo vie rei biti kasnije.Veliki problem nastaje kod Ijudi koji izbegavaju doruak (najvei broj), ili uzimaju veoma malu koliinu hrane ujutru, ili samo voe (to takodje esto ujemo).O ovome danas naunici znaju skoro sve i ne postoji vie ni najmanja sumnja u opravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namimica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u naem krvotoku najvii i kada je luenje insulina najaktivnije.U tom periodu je metabolizam najsnaniji, najbri i najefikasniji. Tada se najbolje oseamo, organizam priprema energiju za sve nae dnevne aktivnosti.ta se zapravo dogodi kad preskoimo unos hrane ujutru?-Nivo hormona kortizoia je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih Ijudi ak i vei pad eera.-Iako moda i ne oseamo nikakvu glad, na eludac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa poinje sa predodredjenim izluivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji slue u stvaranju neophodne energije za rad srca, miia i mozga (i svih unutranjih organa).ta mi uradimo ?Tada mi preskoimo ovaj obrok, ili jo gore, popijemo kafu sa eerom (ili jo mnogo gore od toga - popijemo kafu sa vetakim zasladjivaem) i time bukvalno zakljuamo sva vrata na naim masnim elijama, to jest adipocitima, one zapoinju intenzivan proces zatite svojih postojeih rezervi neophodne energije za rad organa.Zato je to tako?Jedan atavistiki, odnosno drevni princip nam pravi veliku muku....U prastara vremena, kada ovek nije jeo svaki dan (a jo manje tri puta na dan), jedini nain da preivi, bila je jedna prirodna kafakteristika masnih elija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.Kada nije bilo redovnog unosa hrane, odnosno mesa, aktivni bi postajali samo sintetiui enzimi, to jest materije u organizmu koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voke koja bi se pojela, naprave neohodne energetske zalihe, odnosno mast.Na taj nain priroda se postarala da uteda energije za rad srca, mozga, jetre i svih ostalih organa bude izuzetno velika i tako je omoguen ivot u svim zadatim uslovima.Nita se u telu oveka nije izmenilo ni sad; kad Ijudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biolokom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah zapoinje brojne mehanizme odbrane u cilju utede energije.Znai, nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo kasnije (pa makar to bio i list salate ili jabuka), viestruko se iskoristi, a ostatak sauva i uskladiti, bazalni metabolizam se uspori, jer je sve to deo prirodnog nagona za preivljavanjem Ijudi.Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje ovek ima, a na alost, medicina ima brojne dokaze da ovi atavistiki, drevni principi i dalje funkcioniu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima vie od 815 miliona Ijudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su manje ili vie gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu proveravati u svakodnevnoj medicinskoj praksi.Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernom vidjenju posta sa unoenjem namirnica kao to su biljni sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira, posnih kolaa, biljnog laga itd... moe se rei da on predstavlja veoma dobro ienje i tela i duha.Treba da traje 40 dana (ne krae, a zato je to, osim u religioznom smislu, opravdano i u medicinskom, opisaemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva zamenu mlenih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i laga -biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kalorinim pitama ili sojinim niclama), konzumiranjem velike koliine posnih kolaa itd.Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posveivanje kuvanju i isprobavanje brojnih poslastica... Jer nakon perioda posta, u praksi se najee suoavamo sa pacijentima koji su dobili na teini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta vei od prethodno, pre-posta izmerenog nivoa.Takodje, jedini pravi nain ozbiljnog ienja organizma je zapravo post koji podrazumeva unoenje samo vode u trajanju od 1 - 3 dana, najvie 5 dana; posle ega treba lagano uvesti najpre tenu hranu, pa sve ostale namirnice, ali ovaj post se moe obaviti iskljuivo uz medicinsku kontrolu i praenje od strane lekara.Kako se mast oslobadja iz masne elije?Dok s jedne strane masno tkivo skladiti mast, ono isto tako, sreom po nas, takodje i otputa mast koju je prethodno uskladitilo.Ovo je drugi deo procesa obezbedjenja energije za funkcionisanje Ijudskog organizma.Kao to smo rekli, masne elije, odnosno adipociti, su ukladitili velike molekule, koji se zovu trigliceridi u svoje specijalne delove elije, koji se zovu rezervoari.Da bi se ovi molekuli otpustili u krv, potrebno ih je razbiti u manje delove (trigliceridi ne mogu napustiti zdravu, neoteenu masnu eliju, ne postoji nikakva magina masaa, iii supstanca koja moe dovesti do toga da masna elija izbaci svoj sadraj, osim ukoliko se sama elija ne raspadne).Tajna smanjenja masnoa je opet u enzimima, posebno enzimu lipazi, koji je odgovoran za razlaganje triglicerida.Lipaza, enzim koji razlae masnou se nalazi u masnoj eliji, odnosno adipocitu, ali je potpuno neaktivna, sve dok je hormon insulin prisutan u veoj koncentraciji u krvi, jer svojom aktivnou, hormon insulin direktno blokira enzim lipazu!Znai, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vredno radi na pravljenju energetskih, masnih rezervoara, a enzim koji razlae masnoe iz tih naih masnih rezervi ne funkcionie uopte. Ne postoji ni teorijska mogunost da izgubimo i miligram masti sve dok je hormon insulin aktivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktivan jo oko 2-3 sata nakon svakog poslednjeg zalogaja koji smo pojeli.Hormoni koji aktiviraju i podstiu aktivnost enzima lipaze, upravo onog enzima koji nam smanjuje masne depozite su adrenalin i noradrenalin, takozvani stres hormoni. Oni se otputaju u najveoj meri pri fizikoj aktivnosti ili u stanjima stresa: toplota, hiadnoa, fizika agresija, mentalni stres...).Aktiviran izluenim stres hormonima, enzim lipaza razlae molekul triglicerida u manje delove i specijalnim biolokim kljuem otvara izlazna vrata adipocita, te se ove, sada sasvim male partikule otputaju u krv.Ovi delii se zovu masne kiseline i glicerol. Te masne kiseline zapravo slue kao miino gorivo.Kad se u krvi nadju masne kiseline i glicerol, postoje dve alternative:-ili emo biti fiziki aktivni i nai miii e sagoreti energiju koja im je ponudjena,-ili emo biti fiziki neaktivni, te e masne kiseline i glicerol ostati u krvotoku, pa e ubrzo masno tkivo, koje je zapravo bioloka fabrika, preuzeti ove elemente i u svom delu za reciklau, retransformisati ponovo u trigliceride i uskladititi, ali ovaj put u delu koji slui za skladitenje otpada.Stalnim svakodnevnim ponavljanjem ovog procesa moe se uskladiti jedna ogromna koliina otpadnog materijala, a ove supstance nisu vie zdravo masno tkivo, ve jedna masa puna biolokog, ali i industrijskog otpada, koji se veoma teko uklanja.Te naslage su najee one na stomaku, struku i bokovima i veoma su tvrdokorne za uklanjanje.Masne kiseline delom odlaze i u jetru, gde se uz pomo jetrinih enzima direktno pretvaraju u trigliceride, tada se oni nazivaju serumski trigliceridi i nalaze se u slobodnoj cirkulaciji. Kad su povieni trigliceridi u krvi, to je pouzdan znak da ne postoji fizika aktivnost uz istovremenu poveanu proizvodnju masnoa.Svako poveanje vrednosti triglicerida i holesterola je siguran znak patnje nae jetre, kao i guterae, odnosno pankreasa.NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3, OPTIMALNO 4 SATA!Pravo vreme za vebanjeKao to smo videli, masne elije su fantastini proizvodjai i uvari energije neophodne za rad srca i miia. Ali, masno tkivo ne elimie iz organizma ni na koji nain nagomilanu mast. To rade nai miii.. oni su osnovna maina koja sagoreva mast i pretvara je u energiju neophodnu za kretanje.Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti miie i masne naslage e se prirodnim putem smanjivati.Poznato je da postoji odredjen broj Ijudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zatitu od svih poremeaja u metabolizmu masti, to se zove genetski polimorfizam, pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni mogu imati idealnu telesnu teinu i bez mnogo fizike aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i ak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionistikom principu.Ovo, na alost, ipak dovodi do raznih zdravstvenih poremeaja, poevi od ivotne dobi izrnedju 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naim prethodnim zdravljem, uz sve loe navike, u starijoj dobi emo se suoiti sa ozbiljnim problemima koji rezultuju metabolikim poremeajima, povienim krvnim pritiskom ili nastankom karcinotna.Efektivne fat-burning vebeIntenzivne vebe nisu nain da se oslobodimo vika masnih naslaga.Naprotiv.Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.- Kad i kako se veba je takodje veoma bitno.10Trik je u tome, kako imati najveu korist od vebanja uklapanjem fizike aktivnosti u hronobioloki ritam.Pravo vreme za vebanje je ono kad se masne elije spremaju da zaponu proces oslobadjanja masti.Ne treba da vebamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti.Znai, ne vebamo posle obroka i to najmanje sledea 2 sata. Sem to je potpuno neefikasno, moe biti optereujue za varenje unete hrane, mogue je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko elimo da smramo.Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu, odnosno razlaganjemasnoa (nivo kortizola ujutru je najvii izmedju 7 i 8 sati, kortizol jetakozvani hormon budnosti, a tada je znai i nivo aktivacije svih naihivotnih funkcija najvii.Najbolje vreme za vebu je ujutru, a pre doruka.Statistika kae: Ijudi koji primenjuju ovaj princip ine upravo najvei procenat onih koji imaju idealnu telesnu teinu. I to bez ikakve muke.Ove jutarnje vebe moraju biti umerene, a prema savetima strunjaka, pogreno je ujutru trati (to veina Ijudi smatra veoma zdravim), jer naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti srce veim naporima u to vreme. Statistika kae da je procentualno daleko vei broj iznenadnih smrti usled optereenja srca u toku tranja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana.Ostali termini za vebanje su pre ruka ili pre veere, ali ovo poslednje je najgora alternativa. Najmanje je preporuljivo vebanje posle 9 sati uvee (razlozi su brojni, jedan od razloga je to tim postupkom vetaki odravamo nae nadbubrene lezde aktivnim, a to vodi u hronian sindrom stresa, koji kasnije, nakon nekoliko godina ove prakse dovodi do brojnih poremeaja u telu, a pre svega poremeaju imuniteta).Teke vebe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata, odnosno glikogena iz jetre i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza metabolikih poremeaja, koji rezultuju zakljuavanjem uvenih vrata masnih elija i uvanjem zaliha masti (nae telo ove teke vebe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!), a s druge strane, akutan pad eera poveava potrebu za unosom hrane.11Ovo je jako loe, jer se masne zalihe nisu ni poele topiti, a na mozak daje komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zatitili svi unutranji organi i obezbedila neophodna energija za njihov rad.Nae telo se strateki priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreu se svi mehanizmi za proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi emo dobijati na teini, ak i ako budemo jeli samo presno povre nakon intenzivnog treninga!Ovo je jedan od razloga zato su se ove vebe pokazale kao neefikasne, osim to mogu biti opasne za srce kod gojaznih Ijudi, koji poinju da vebaju po savetima vidjenim na TV.Za eliminaciju masti, potrebno je vebati due od pola sata u kontinuitetu i to sa najvie 50% maksimalnog kapaciteta, gde emo maksimalno potedeti ugljene hidrate iz rezervi tela.Teretana moe biti dobar izbor, ali iskljuivo uz struni nadzor profesionalnog trenera. Po mnogim istraivanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u ouvanju zdravlja i to zaista ubedljivo.ene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, mukarci 3 sata (ovo je zbog razlike u nivou testosterona u krvi).Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znai lagana etnja ne spada u ovu priu (etam psa svaki dan, guram kolica, etam sa prijateljicom po gradu, ovo su samo neki od odgovora na pitanja o fizikoj aktivnosti)...Zato su mnoge dijete neuspene?Danas su strunjaci za nutriciju jednoglasni u stavu da mnoge dijete koje preporuuju nedovoljno obrazovani lekari ili priueni laici, donose vie tete nego to daju korist. to su restriktivnije, to su tetnije. I to zbog vie razioga, to mentalnih, to fizikih.Posebno je besmisleno raditi kalorijsku restrikciju koja traje do 28 dana, kako veina dijetskih reima, na alost, predlae. Idealna je u trajanju od najmanje 40 dana (kao to bi trebalo da bude smanjen unos hrane za vreme pravoslavnog posta), jer se za to vreme nae telo u potpunosti prilagodi na ovu restrikciju i daleko bolje odreaguje kasnije pri povratku na uobiajeni kalorijski unos.ta se dogadja: ponovo drevni princip ouvanja energije za rad srca i svih drugih naih vitalnih organa.12Kad unosimo manje hrane, nae telo to prepoznaje kao pretnju, u roku od 48 sati se smanjuje bazalni metabolizam i mi veoma brzo ponemo da funkcioniemo odlino na restriktivnom kalorijskom unosu, ma koliko nizak on bio. Bazalni metabolizam je koliina kalorija koju moramo uneti u toku dana da bi funkcionisali nai organi - srce, plua, creva, jetra, termoregulacija itd, bez aktivnosti miia.Tada najee smramo tako to, ili izgubimo neto u teini (to na alost podrazumeva smanjenje miine mase i koliine vode iz elija), ili imamo smanjenje obima tela (to je bolje, jer to znai da smo smanjili zapreminu masnog tkiva, koje ima malu specifinu teinu, pa nam vaga manje govori od garderobe, koja postaje komotna).Za to vreme smo non stop gladni i nervozni, ali imamo eljene rezultate.Zatim dolazi preokret, prestajemo sa dijetom (da li smo pomenuli da su ispitivanja pokazala da je brojanje kalorija, odnosno merenje koliine unete hrane snaan okida stresa kod oveka??) i vratimo se veem, odnosno prethodnom kalorijskom unosu.Ali... obrnuto od procesa smanjenja bazalnog metabolizma, koji se deava relativno brzo u cilju zatite energije za rad srca, mozga, jetre, plua i svih drugih unutranjih organa), sad nam treba, umesto 48 sati, najmanje 4 sedmice da se nae telo podesi na novo stanje i da se povea vrednost bazalnog metabolizma ...Znai, prethodno uobiajena koliina hrane koju smo jeli, postaje prevelika u ovom periodu; tada doiazi do uvenog jo-jo efekta i mi, ne samo to vratimo izgubljeno, ve i dodamo malo masti na onu koliinu koja je postojala pre dijete.Bitno je znati koje namirnice dovode do "nagomilavanja" masti i vano je kako pametno upotrebiti saznanja u vezi sa kvalitetom namirnica.Najbolje je promeniti kompletno nain ishrane, napraviti pravu kombinaciju hrane, ali pri tom nikako od toga ne praviti nauku, koja vodi ka stresu.Ovo zvui komplikovano i ini se da je jako teko, a zapravo je neto najlake to moemo za sebe da uradimo.Spomenula sam ranije dijet pia, a tie se vetakih zasladjivaa... Aspartam i drugi vetaki zasladjivai su jo snaniji okidai izluivanja insulina od prostog, brzog eera...ta se zapravo deava: mi popijemo dijet pie ili kafu za zasladjivaem... nivo insulina odjednom poraste, a mi u krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog brzog eera koji treba da se metabolie. Sad odjednom postaju13zbunjeni i pankreas i masne elije, odnosno adipociti, jer je dolo do lane uzbune...Poinje aktivacija brojnih hormona i enzima, a kako ne postoji nita znaajno u krvotoku to treba da se prebaci u fabriku za stvaranje energije, ponovo dolazi do principa reakcije na pretnju i mi zakljuamo sva mogua vrata na elijama masti, pa klju ak i zaturimo na neko vreme. Aspartam je jedan od najkancerogenijih poznatih zasladjivaa, a njegov indeks kiselosti je 40, apsolutno najvei od svih namirnica koje unosimo.Znai, uslovno reeno, zdravije je popiti slatko pie, nego ono sa vetakim zasladjivaem. Ali, zaista USLOVNO !Potrebno je biti oprezan sa vitaminima u umeem obliku, na boici na kojoj pie - bez eera ili sugar free, UVEK postoji dodatak zasladjivaa kao to su aspartam, sorbitol, saharin, ciklamat itd.Zbog jedne dobre osobine fruktoze, najzdravije je unositi taj eer, jedino fruktoza, od svih eera ne dovodi do snanog porasta nivoa insulina.Takodje, ponovo se kod nas pojavio prirodni zasladjiva, STEVIA, to je biljni ekstrakt, nema kancerogenih efekata, ne aktivira pankreas, plus, izuzetno je bazna supstanca, pa deluje i kao zatitnik imuniteta.esto se u dijetama smanjuje unos sporih eera (takozvane low carb diets, odnosno smanjenje unosa ugljenih hidrata u vidu hleba, cerealija, skroba i drugog), to posledino doprinosi poveanju potrebe za unosom brzih eera, odnosno, nae elije poinju odredjene metabolike procese u cilju zatite energije, tako da umesto da smanjimo lipogenezu, stvaranje masti, mi je opet podstaknemo (zakljuavanje vrata adipocita).Takozvane trans-mastiPosebna kategorija namirnica je ona koja u sebi ima diskutabilne masnoe, a radi se o biljnim proizvodima, za koje se donedavno verovalo da nisu tetne (margarin, biljni lag, biijna pavlaka, biljni sir itd...)Najsavremenijim metodama je ipak dokazano je da je teta ogromna pri unosu ovih namirnica. Te masti se zovu trans-masti, a postoje prirodni izvori i sintetska grupa.Do skora se smatraio da su tetne namirnice crveno meso i punomasno mleko, pa je veliana uloga margarina u ishrani, ali, nauka ipak kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans masti, od prirodnih. One poveavaju nivo takozvanog loeg (LDL), a sniavaju nivo takozvanog dobrog (HDL) holesterola.14U svetu je zapoela borba da se zakonom regulie zabrana uvoza namirnica koje sadre trans masti (Kanada), u Americi postoji zabrana korienja takvih namimica u restoranima, a u Danskoj je odavno regulisan propis o procentu trans masti u namirnicama (manje od 2%).Ove masti se dobijaju hidrogenizovanjem i drugim industrijskim procesima prerade namirnica biljnog porekla. Koriste se za produenje trajnosti peciva, slatkia, slanih grickalica, brze hrane, ima ih u svim supama iz kesice, svim konzervisanim namirnicama...Najvei izvor je margarin, zatim hidrogenizovano biljno ulje, pekarske masnoe itd...Preporuka je da se detaijno proui sastav neke namirnice koja je industrijski proizvedena i da se proveri procenat sadraja trans masti (ne sme biti vei od 2%, mada je daleko najbolje da ne postoji uopte).Znai: im vidimo da u sastavu proizvoda pie - hidrogenizovana biljna masnoa, neka to bude signal za oprez (na alost, to emo videti na veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada u naim prodavnicama pronali samo malo proizvoda na kojima pie taan procenat ovih masti).Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcijaProteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama, koje obezbedjuju rast," odravanje i reparisanje, odnosno popravljanje tkiva, a takodje su fundamentalan izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd..Nae telo niti proizvodi, niti skladiti proteine. Ukoliko unosimo malo ili ne unosimo uopte proteine, nae telo poinje da razgradjuje sopstveno miino tkivo, da bi obezbedilo odredjene amino kiseline neophodne za rad srca i unutranjih organa, kao i imunog sistema.Unos proteina je vie nego nuan, procena unosa je oko 1g po kilogramu, mada po najnovijim klinikim ispitivanjima, ovaj unos ipak mora biti oko 1,6g po kilogramu telesne teine.U crvenom mesu i u pileem i ureem belom mesu se nalaze velike koncentracije karnozina, amino kiseline koja utie na misaone procese, razvoj mozga, usporavanje procesa starenja mozga, a u obliku suplementacije danas se obavezno koristi kao pomoni lek u terapiji autizma kod dece, kao i u vegeterijanskoj ishrani.S druge strane, miiima je neophodna ova amino kiselina da pravilno rade, ovo se naroito odnosi na funkciju sranog miia.15Nivo karnozina se smanji za 67% do starosne dobi od 70 godina. Da bi srce bilo zdravo i aktivno, ova supstanca se mora unositi putem suplementacije.Jo uvek traje nedoumica oko konzumiranja crvenog mesa, mnogi nutricionisti su protivnici njegove upotrebe u ishrani.Hrono ishrana kae da ipak treba unositi umerene koliine crvenog mesa, jer to moe da bude vie korisno nego tetno.Ogranienje unosa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolesti (ne zabranjeno, ve ogranieno) i druga ogranienja za sada nisu poznata.GojaznostGojaznost negativno utie na mnoge, dobro poznate naine, kao to su opereenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloenje opasnih materija u crevima, oteava i remeti funkcije rada unutranjih organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugroava metabolike procese, dovodi do poremeaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd.Ali, danas su opsena ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine oveka i skraenja njegovog ivotnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim nae sopstvene masne elije "jedu" onaj genetski materijal koji presudno odredjuje duinu naeg ivotnog veka.Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naunika iz St. Thomas Hospital u Londonu, koji je prouavajui genetsku strukturu i patoloka optereenja blizanaca, dolo se do zapanjujuih rezultata o ponaanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.Rezultati su objavljeni u strunoj periodici (Lancet Medical Journal, pre svega), a kasnije studije su objasile i molekularno-bioloku strukturu problema skraenja ivotnog veka kod gojaznih Ijudi.Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraivakog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona.Kao posledica mnogih istraivanja, sastavljen je struni tim na Medicinskom Univerzitetu u New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod nekoliko hiljada Ijudi, kako normalne telesne teine, tako i kod gojaznih.Vrednost BMI (body mass index, pojam koji se ne prevodi, a do nedavno je predstavljao pouzdan indikator za koliinu telesne masnoe), preko 30, bila je faktor u definisanju gojaznosti.16Jedna od ovih studija, naroito znaajna za dalju sudbinu teorije o kraem ivotnom veku gojaznih Ijudi je obavljena na 1.125 ena, od kojih je preko 20% bilo gojaznih (imale su BMI preko 30).Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunoloke analize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar elija belih krvnih zmaca; koja se zove telomera, a poznata je po tome to predstavlja periferni deo hromozoma, molekuia koji nosi na ukupan genetski materijal.Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zasluna za duinu naeg ivota, tako to se u momentu elijske deobe, ona skrati za odredjenu duinu.Kada se elije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila (najee izmedju 48 i 54 puta), elija dalje ne moe da se deli, jer se telomera potpuno skratila i tada elija umire, a u zbirnom efektu, tada dolazi do smrti organizma.Istraivanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne ene.Telomere gojaznih ena su bile statistiki znaajno krae nego telomere ena sa normalnom telesnom teinom.Kasnija istraivnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deca imaju krae telomere od svojih vrnjaka).Ubrzo nakon ovih istraivanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih Ijudi nalaze znaajno vii nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga lue masne elije.Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skrauje telomere (ovo je slian mehanizam kao to i duvanski dim deluje u smislu skraenja telomera). Ovi rezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novana sredstva ulau u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti uopte.S druge strane, naunik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel kae, da su prikazani rezultati istraivanja veoma provokativni, ali da ne moraju obavezno znaiti da e svi gojazni Ijudi, ili oni sa skraenim telomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja mogunost da je vreme neophodno za deobu razliito, tako da je mogue da se kod nekih Ijudi elije dele sporije, pa iako je mogunost reprodukcije smanjena, moe da se oekuje prosena duina ivota.Ispitivanja su takodje pokazala da i kod dece i kod odraslih osoba, koji su bili gojazne, pa zatim ostvarili i ouvali optimalnu teinu, ovaj faktor rizika17apsolutno ne postoji. Masno tkivo je hormonski aktivno tkivo i ponaa se kao nezavisna formacija. Ako ga imamo u viku, naudie nam, ako masnoe imamo u normalnom procentu, uvae nas, ako ovog tkiva imamo manje nego to treba, opet e nam nauditi!Koji su pokazatelji gojaznosti?Kad kaemo gojazan, mislimo na to da je BMI oveka preko 30. Radi preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se moemo veoma brzo orjentisati kakva nam je koliina masti, dovoljno je znati nau teinu i visinu i lako emo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.Jednostavno odredjivanje ove vrednosti je sledee - teinu u kilogramima podelimo sa visinom u metrima (na primer, osoba ima 70 kg, a visoka je 1.84, da bismo odredili body mass index, podelimo vrednost 70 sa kvadratom visine, 1.84x1.84, dobijamo vrednost 20.67)Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18.5 i 24.9, a vrednost BMI ispod 18.5 je takodje patoloka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.Danas je BMI ipak prevazidjen faktor i pokazalo se da je potrebno uraditi mnogo preciznije ispitivanje sastava tela da bi se odredio faktor gojaznosti (pre svega to moe omoguiti InBody analizator teia).Neko ko ima dobar miini sastav i normalnu koliinu vode u elijama moe imati vei body mass index od osobe koja ima mnogo vie masnoa i manje miine mase, pa je ova mera postala neupotrebljiva.Jedna amerika psiholoka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je da 82% gojaznih Ijudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju vie gojaznih osoba. Kada bi ispitivai pokazali siluetu dotinog ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, ak 79% ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaa, jer sebe ne mogu prepoznati kao veliku osobu.esto i u praksi moemo uti izjave kao to su: oboam to sam debela, potpuno sam srena (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziolokim ispitivanjima, da je kod gojaznih Ijudi luenje hormona sree za skoro 35% ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tana.Depresivnom raspoloenju podlegne 78.7% gojaznih Ijudi, a vie od 60% pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!!18Znai, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ijudi, pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teko izleiva BOLEST.Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i radno i prijateljsko okruenje.Francuzi za gojaznost kau da je bolest koja oduzima sreu. Dokazano je da gojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe.Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postiu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata . koji vraaju ravnoteu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraanjem oseanja sree i radosti .Principi Hrono - ishraneU programu hrono ishrane je od osnovnog znaaja primeniti znanja o medicinskoj grani koja se zove hronobiologija, o vrsti namirnica, iskoristljivosti, kao i o vremenu kad se elementi skladite, a kad se energetske rezerve otputaju iz adipocita, odnosno masnih elija.Ve samo dobrim kombinovanjem ovih principa, mi imamo zdrav pristup ishrani i time pomaemo uspostavljanju ravnotee u naem metabolizmu, kao i telesnoj teini koja je idealna za nas.Ujutru elije naeg tela zahtevaju energiju i tada masne elije otputaju uskladitenu mast daleko lake nego bilo kad kasnije u toku dana.Idealno vreme za unos namirnica koje lako i brzo daju energiju i lako se skladite i otputaju, je upravo ujutru.To su ugljeni hidrati (hleb, razne cerealije i masti ivotinjskog porekla -maslac, kajmak, sir itd).Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani, jer jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno.Ako ujutro preskaemo obrok, nakon nonog stvaranja masnoa, umesto da dodje do jutarnjeg oslobadjanja rezervi, uz veliku aktivnost hormona kortizola, nae telo, naprotiv, nastavlja sa skladitenjem, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci.Uvee se moramo prebaciti na ekonominiji bio-mod, jer je to vreme kad telo prirodno skladiti mast.19Nae elije su u veernjim satima ve zamorene i lenje, (kortizol, hormon budnosti se mnogo manje lui, poeo je da se lui hormon sna) i elije po liniji manjeg otpora, ude za brzim eerima, da bi ih lake i sa manje napora uskladitile.Ovo je najei problem koji se javlja kod Ijudi koji nepravilno rasporedjuju obroke - organizam poinje da udi za slatkiima! Najpre uvee, a nakon nekog vremena i u svako doba dana!Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da uskladite ekstra mast, tano na vreme kad one to i inae rade, i kad je oslobadjanje masti samo simbolino, bez obzira na fiziku aktivnost (ponavljamo da intenzivne vebe nakon 9 sati uvee samo mue nae telo, jer mi takvom aktivnou vetaki odravamo nivo kortizola, to jest utiemo na usporavanje prirodnog pada nivoa kortizoia u krvi i odlaemo luenje drugih neophodnih hormona, koji uestvuju u reparaciji, odnosno popravci elija i pravljenju zdravog imuniteta).Najlaki nain da izbegnemo sve probleme je pridravanje unosa hrane od 3 puta u toku dana, (od 8h do 20h, sa pauzom od 4 sata izmedju obroka) a naroito je vano u toku prepodneva uneti najveu koliinu razliitih hranjivih supstanci.NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 2 SATA PRE ZASPIVANJA!Idealni jelovnik?Netolerancija prema odredjenim komponentama hrane, kao i alergijske reakcije na hranu mogu se esto javiti u obliku oseaja umora, tromosti, glavobolje itd.To je rezultat stresa kome je organizam izloen unosom namirnica na koju je preosetljiv.Ukoliko dugo vremena unosimo hranu koju ne podnosimo dobro, javlja se gubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog.Najee i ne znamo koja je vrsta hrane dobra za nas, a koja ne...Iako nam je priroda podarila mo da prepoznamo potencijalno nepoeljnu hranu i da je izbegavamo, kao i da nesvesno uzimamo onu koja nam odgovara, danas je na alost, teko prepoznati ove prirodne podsvesne signale.20Naime, od ranog detinjstva, mi smo zapoeli na put u skraenje ivotnog veka, optereivanjem tela brojnim grickalicama, slatkiima, brzom hranom, hranom punom konzervanasa i pesticida.... sve ovo dovodi do uspavanosti naih prirodnih mehanizama i vrlo brzo prestajemo da prepoznajemo one namirnice koje treba da izbegavamo.Danas je tehnologija toliko napredovala, da i najopasnije namirnice prepoznajemo kao - najsladje, jer sa dodatim zainima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive. Mnoge namirnice nas privuku svojim zavodljivim ukusima, naroito su opasni slatkasti i slani dodaci.Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo dobro, u vie od dve treine sluajeva, dolazi do nestanka zdravstvenih tegoba kao to su povien holesterol, visok pritisak itd.Ova injenica ima veliki znaaj, jer nam govori da moemo biti zdravi pametnim unosom hrane.Ali, kako danas biti pametan?Malo je onih koji nisu probali ampite, krempite ili hamburger sa kioska iza oka.. ali isto tako itamo i brojne tekstove o zdravoj hrani u svim dnevnim novinama,I pored svega toga, malo je poznato da uopte nije lako napraviti predlog za idealan jelovnik. Zato?Netolerancija na hranu je svakodnevna pojava. Rekli smo da ona ne podrazumeva upadljive probleme sa varenjem, stolicom ili pojavu bolova u stomaku. Naprotiv, netolerancija na hranu je tihi ubica.Svaki ovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve nae fizioloke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom oveku je za stvaranje energije odgovarajua jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodice ak veoma esto postoje razlike u sposobnosti iskorienja namirnica.Mi esto imamo oseaj da neku hranu volimo ili ne volimo , a to je samo ostatak drevne moi koju su nai preci imali kad su birali namirnice od kojih nnogu imati samo korist, a ne i tetu.21Definicija Hrono - ishraneHrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim reimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova luenja hormona i enzima u naem organizmu. Jednostavno reeno, svakom oveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u razliita doba dana, da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najvea, a stvaranje otpadnog materijala pri tom najmanje.Princip hrono nutricije je osmiljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskog nutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka, a zatim je u toku desetina godina doprinosom mnogih svetskih naunika menjao oblik.U naoj sredini je teko primeniti ovaj program, jer veliki broj Ijudi ima poremeene vrednosti holesterola, eera i gojaznost, pa je morao pretrpeti jo mnoge dodatne izmene, da bi dao rezultate.Ovaj reim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu spreavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.Hrono ishrana je jedini dijetetski reim danas, putem koga je na veoma jednostavan nain, mogue ouvati ili vratiti dobro zdravlje.Primenom principa hrono ishrane se bez velike muke, trajno gubi viak kilograma, a ukoliko postoji poremeaj u vrednostima eera, holesteroia i triglicerida u krvi, ovaj je reim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i spreavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema naem prirodnom ritmu izluivanja hormona i enzima ne moemo iskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije.Na metabolizam je dirigovan od strane hormona i enzima koji se izluuju u okviru odredjenih organa, a ovo luenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema naim individualnim navikama, ve po zakonu univerzalnog ritma dana i noi. Ovaj ritam je predstavljen sledeim: izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, no. On diktira i to kako e izgledati na individualni bioloki ritam.Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potronju energije, stvaranje masnih depozita (u cilju kasnijeg korienja ovih skladita za stvaranje energetskih zaliha) itd, a ovi intervali su fizioloki, znai prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u naem genetskom materijalu.22Hrana koju pojedemo se nikako ne moe upotrebiti za direktno stvaranje energije.Da bi nai organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajueg oblika energije.Neki enzimi se vie izluuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uvee.Hormoni se takodje izluuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izluuje najvea koliina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna lui samo uvee i nou.Pojedine namirnice se prirodno izuzetno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje neke druge namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojee fizioloke rezerve organizma u cilju korienja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa.Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odredjeno doba dana, mi zbunjujemo nae iezde koje lue bitne hormone za aktivnost naeg organizma, traimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju.Kad se usled tih nepravilnosti pojavi nedovoljno i neadekvatno luenje enzima, dolazi do greki u metabolizmu koje vode u hronine bolesti i gojaznost.Kliniki je dokazano da je voe pogrean izbor za jutro, a testenina za vee. Niti je nama voe potrebno ujutro, niti imamo fizioloku mogunost da ga iskoristimo na pravi nain u to doba dana. Isto tako, testenina u veernjim ili nonim satima (a ovo je apsolutno najea greka u ishrani) nam nije pametan izbor ukoliko imamo viak kilograma, jer mogunost da je iskoristimo za stvaranje energije praktino ne postoji u ovo doba dana, usled prirodnog nedostatka odgovarajuih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovaj oblik hrane.Priroda se postarala da na organizam tedljivo i na najbolji mogui nain iskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fizioloka funkcija digestivnog sistema odgovarajua.Pogrean izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma.Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metabolike bolesti (eerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremeaj lipidnog statusa - poveanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju boiesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremeaji, gojaznost itd.23Najea vidljiva posledica greaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opte, tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela).Kad pojedemo neku hranu koju ne moemo da koristimo za stvaranje energije, mi je uskladitimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku.Problem nastaje zbog toga to ova uskladitena masnoa nikad nije sasvim ista, ve ona koja se u naem organizmu pravi sa dodacima metabolikog otpada. Ova masnoa se kao takva ne koristi na pravi nain ni kasnije, u sluajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije.Dodatno optereenje za na organizam je to to mi nastavimo sa unosom hrane u pogreno vreme, pa osim to se nakupljena masnoa nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu koliinu u skladita. Naravno, odsustvo fizike aktivnosti je okida za nastavljanje taloenja masnoa, jer miii za svoj rad koriste veliku koliinu energije, pa se masnoe veoma lako nakupljaju kod Ijudi koji nisu fiziki aktivni.Ako pokrenemo miie, mi smo uradili vei deo posla za na pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara naoj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucija oveka je vrsto i zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo.Uzroci prekomerne teine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod oveka u svetu su raznoliki, mada je najee u pitanju skup vie faktora (navike, psiholoka struktura linosti, kulturno okruenje itd)..Nasledje se jo uvek navodi kao vaan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove statistike analize, da je ovaj uticaj ranije prilino preuvelian.Bitna injenica je da su navike u pogledu ishrane unutar jedne porodice veoma znaajan uzronik nastanka gojaznosti.Takoe se pominje elijski poremeaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvoai energije. Mitohondrije se nasleuju od majke i to moe objasniti odnos izmeu teine deteta i teine njegove majke. Ako je majka gojazna, kasnije postoji 75% anse da i dete kao odraslo bude gojazno. esto se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu, odgovomom za oseaj sitosti. Ako postoji poremeaj u stvaranju ovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok nee osetiti sitost i imae potrebu da u toku dana uzima vie hrane.Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini. Ali, ostaje injenica da je od presudnog znaaja za razvoj24gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, ipak bitan izbor hrane.Reim hrono ishrane zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opti ivotni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma.U hrononutritivnom reimu nema ogranienja u koliini namirnica, slatkiima ili masnoama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima.Hrono ishranom kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne teine (u praksi imamo sluajeve od gubitka i vie od 10 kg, mada je najee oko 6 - 8 kg). Osim gubitka kilograma, ovaj metod regulie izgled siluete, nae telo postaje oblikovano prema urodjenoj - fiziolokoj konstituciji. Izraen stomak, jahae pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj nae konstitucije, ve posledica nepravilnog nutritivnog reima i mogu se regulisati za izuzetno kratko vreme.Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tano odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje nam u praksi olakavaju individualni pristup.Na primer, dokazano je da suvie kuvanog povra u ishrani (argarepa, celer, cvekla, pakanat, boranija, krompir, itd) dovodi do pojave irokih kukova, suvie mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog poveanja ramena i grudnog koa, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti), itd. Da bismo pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara naim pacijentima, mi obavljamo test intolerancije na hranu i InBody analizu tela pri prvom pregledu.Prema francuskim autorima, velike se greke prave ba unosom vrste namirnica koje ne odgovaraju morfolokoj karakteristici naeg tela.Do skora je bila aktueina i veoma znaajna uloga krvnih grupa u nainu ishrane i izboru namirnica, ali je naputena samim inom autora teorije, koji se iste javno odrekao 2007 godine.Dr.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga, koje se bave ovom temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara pedesetak godina) o slaganju odreenih krvnih grupa sa vrstama namimica. Prema toj teoriji, vrsta belanevina koje se nalazi u hrani (lektini) ponaa se kao izaziva hemijske reakcije u dodiru sa belanevinama naih krvnih elija i ovom reakcijom dolazi do oteenja elija. Budui da su nae krvne elije razliite (razne krvne grupe ABO sistema) odreena hrana25e bukvalno za neke Ijude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr D'Adamo.Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome to mi ipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutar svake krvne grupe izvanredno velika. Najvea zamerka ove teorije je potpuno uoptavanje Ijudkog organizma u pogledu varenja belanevina: svi Ijudi krviie grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci. Belanevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A predstavljaju okida u nastanku karcinoma, na primer, dok itarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroninih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema klinikim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produava ivot statistiki znaajno, niti ga dokazano skrauje.Kao to je reeno, dr D'Adamo se javno odrekao ove svoje teorije pre tri godine.Pravila Hrono - ishraneKad se paljivo bira vreme obroka i vrsta namirnica koju unosimo, vie ne dolazi do skladitenja masnoa u odredjenim zonama tela i time se oblik tela za kratko vreme menja.Prioriteti u dnevnom rasporedu obroka su na doruku i ruku, koji su i najee zanemarivani obroci. Obavezno je jesti ujutro obrok bogat ivotinjskim masnoama isporovareim ugljenim hidratima (cerealije - hleb, itarice) Izmedju svakog obroka trebalo bi da prodje najmanje 3, aidealno je vie od 4 sata

Ne postoje ogranienja u koliini unosa hrane, jer se samoodredjena hrana uzima u odredjeno doba dana Zabranjen je unos svih gaziranih pia koja sadre eere ilivetake zasladjivae (Coca Cola, Sprite, Tonic, Coca Cola zero,energetska pia, zasladjeni voni sokovi i drugo) Ne preporuuje se kombinovanje proteina i ugljenih hidrata zaruak i veeru, ovo je mogue samo ujutro za doruak Zabranjene su sve vrste grickalica izmedju obroka (SVE) Voe i suvo voe se ne jede ujutro, niti uvee, kao ni slatkii -okolada na primer, ve samo izmedju 16 i 18 asova, pozimskom raunanju vremena (znai od 17 do 19 asova poletnjem raunanju vremena) Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..) Hleb, testenine i skrobna povra (krompir) se jedu najkasnijedo 15 asova Kravlje mleko nije hrana koju Ijudi mogu lako variti, a iako se idalje oko toga polemie danas u svetu, hrono ishrana ga upotpunosti zabranjuje, ne pije se, niti se stavlja u kafu.26Dozvoljeno je mleko koristiti ponekad u nekim kuvanim jelima, a kiselo mleko i sirevi su dozvoljeni margarin, biljni sirevi (osim tofu - sojinog sira), biljna pavlaka, biljni lag, pekarska peciva, kao to su pogaice, kroasani itd su takozvane trans-masti i hrono ishrana ne dozvoljava upotrebu ovih namirnicaNAPOMENA: UKOLIKO POSTOJI VELIKI DEFICIT MASNOA U ORGANIZMU I MALA TELESNA TEINA, PRIMENJUJE SE DRUGAIJI PROTOKOL ISHRANE, SA VEOMA ESTIM KONTROLISANJEM INBODV SASTAVA TELA. U VEERNJIM ASOVIMA SE PREPORUUJE UNOS CEREALIJA, NAJEE PIRINA, KUKURUZA I INTEGRALNE TESTENINE.Da bi hrono nutritivni reim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica moe iskoristiti za stvaranje energije na elijskom nivou bez tetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.U praksi Anti Aging medicine, najee se primenjuje neki od biorezonantnih testova odredjivanja netolerancije na hranu, a ne testiranje iz krvi, po krvnim grupama, jer se zahteva individualniji pristup.Najpoznatiji i veoma traen je MORA biorezonantni test, a mi ga obavljamo na aparatima MORA Super. Princip delovanja ovog aparata je osmiljen i dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjaa pejs mejkera, lidera u prouavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik.Nije dovoijno biti umeren i jesti pomalo od svega i verovati da emo biti vitalni, zdravi i dugoveni. Naprotiv, dokazano je da moemo jesti i vee koliine odredjene hrane, ali samo u vreme kad na organizam tu hranu lako vari i bogato koristi. Nakon nekog vremena, sam organizam zapoinje restrikciju, tako da u programu hrono ishrane ne postoji takozvano prejedanje... uvek emo pojesti onoliko hrane koliko nam treba u tom odredjenom dobu dana.NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU JEDEMO, AKO JE JEDEMO U PRAVO VREME I U PRAVILNOJ KOMBINACIJIUslov za pravilan reimPrvi korak koji pravimo u cilju pravilne primene hrono nutritivnog principa je u sledeem: potrebno je smiriti aktivnost pankreasa, odnosno guterae, da bi se insulinska aktivnost normalizovala, pa je preporuka da se najmanje dve do etiri sedmice (a poeljno je i due) iz ishrane iskljue sve vrste slatkia (kolai, keks, okolade, voe i dr). Zbog toga to mleko u elucu pravi grudvice, zvane kazeinati, koje spreavaju resorpciju mnogih minerala, mleko se svakako iskljuuje iz ishrane za sva vremena, ali i mleni proizvodi27u samom poetku programa, naroito jogurt, kakavalj i kefir i svaka vrsta alkoholnih pia.U okviru ovih grupa, dozvoljeno je u ovom periodu konzumirati i namirnice koje predstavljaju IZUZETKE : dem za dijabetiare, bez ikakvog dodatog eera ili zasladjivaa, mogueje koristiti domai upren ili ukuvan dem, ali u njega ne smemo staviti nieer fruktozu niti zasladjivae kiselo mleko 2-4 puta nedeljno, procenat masnoa do 3.2 puter (maslac) 10 do 20 g dnevno limun dodat u biljne ajeve, vodu, salate i orbe(ove namirnice usled posebne tehnoloke proizvodnje, ili osobine ne remete na metabolizam).OBROCIDORUAK - ovo je najvaniji obrok !!!Doruak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definie sve elijske funkcije u organizmu dalje u toku dana.Ako niste spremni da uvedete doruak kao obavezan i najvaniji dnevni obrok, vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog reima, jer neete imati eljene rezultate.Razmislite o tome.Idealan doruak trebalo bi da sadri masti, belanevine i spore eere (itarice), jer je na organizam prilagodjen da samo ujutro moe dobro variti i iskoristiti kombinacije ove hrane.Ujutro je najvea proizvodnja enzima koji uestvuju u metabolisanju masnih namirnica (lipaze). Od produkata metabolizrna masti, kasnije se nou, u toku sna stvaraju novi i zaceljuju oteeni zidovi elija.Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoe u jutarnjem obroku pomau da se sintetie kvalitetan ( dobar ) holesterol.Ukoliko kroz due vreme ujutro ne unosimo masnoe ivotinjskog porekla, poveava se produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog loeg holesterola. Ovaj LDL, lo holesterol, umesto da uestvuje u zatiti i28obnavljanju elija naeg organizma, naprotiv, uestvuje u mnogim zapaljenskim procesima i podloan je oksidaciji slobodnim radikalima, pa se ubrzava proces starenja i samim tim pojava mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova - visok pritisak, ateroskleroza..)-Ujutro je znaajna sekrecija i enzima koji metaboliu unete belanevine, pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadraja naih elija). Ovo znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino.Ujutro je sekrecija hormona insulina najvia u toku dana, a ovo veliko luenje insulina odgovara i velikom luenju kortizola, hormona budnosti, koji takodje ujutro ima najviu koncentraciju u organizmu u toku dana. Kortizol svojom aktivnou prirodno dodatno utie na poveanje vrednosti eera u krvi. Znaaj ovoga je u tome to oba navedena hormona ujutro iscrpljuju pankreas ukoliko unosimo brzovaree eere (med, beli eer, voe i naroito vetake zasladjivae).Da bi se pankreas zatitio od oscilacija u luenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore, odnosno sloene eere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze, odnosno proste eere (med, obian eer, voe). Spori eeri se ne pretvaraju brzo u glukozu (eer u krvi), kao to je to sluaj sa unetim brzim eerima - po emu su obe vrste eera dobile svoj populami naziv. Brzi eeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (eer u krvi), pa ova pojava izaziva novo izluivanje insulina iz guterae (pankreasa), to vremenom iscrpljuje ovu bitnu lezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i pre-dijabetes.Osim zablude da su voe i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i iroko rasprostranjena zabluda da su vetaki zasladjivai odlina zamena za eer.Poveano luenje insulina izaziva i svaka vrsta vetakih zasladjivaa. tavie, daleko snaniji signal za poveanje luenja insulina e dati jedna mala jedinica aspartama nego veiika kaika obinog belog eera, Fruktoza je jedini brzi eer koji ne provocira pankreas na veliko luenje insulina. Iako je fruktoza voni eer, voe i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje jo nekoliko drugih vrsta brzih eera koji daju snaan signal pankreasu za luenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzee koje se tie demova bez dodatog eera, ili sa dodatom fruktozom. Tehnoloki postupak pripreme ovog proizvoda omoguuje dobru iskoristljivost, kao i malu tetnost, pa je sladokuscima dozvoljeno da ujutro jedu ove demove.Sve su redji dijetetski protokoli (sreom) koji savetuju unos voa ujutro i prepodne. Osim trenutnog oseaja poveane budnosti i naleta energije (kod nekih Ijudi voe ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakva korist ne postoji. Samo teta.29Za doruak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a koliina nije ograniena. Hrana moe da sadri i zasiene masnoe (ivotinjske), mlene proizvode (puter, sir), hleb, idealno je da to bude raani, heljdin ili integralni penini hleb. Dobro balansiran obrok obezbedjuje kvalitetne izvore vitamina A i D, kao i minerale Ca i Mg.Masnoe koje ujutro unesemo putem hrane e uzrokovati da se sinteza takozvanog endogenog holesterola (u glavnom LDL, odnosno loeg) smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. U programu hrono ishrane, ovaj fenomen se moe postii ve za 15 dana.Od pia su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom, to je izvanredna kombinacija za podizanje imuniteta. Ovo nije zbog, kao to se veruje, bogatstva Iimuna vitaminom C, ve zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja takozvani bazni pepeo, to je njegova najbolja osobina), a sve to je bazno direktno produava ivot i vitalnost. Najkvalitetniji odnos baza i kiselina u ishrani bi trebalo da bude 80% baza i 20% namirnica kiselog ostatka.U simptome prekomernog aciditeta mogu se ubrojiti: nizak nivo energije, hronini umor, prekomemo stvaranje sluzi, uestale prehlade i infekcije, nervoza, iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i koa, stvaranje cisti, glavobolje, bolni zglobovi i artritis, neuritis, miini bolovi i grevi, gastritis, tumori, karcinomi, ir na elucu itd...Primer nekih namirnica koje poveavaju kiselost tela:beli hlebkafa

peciva od belog branapivo (pH od 2.4 do 1.0)

testenina od belog branavetaki zasladjivai (aspartam, sahar.)

kolai od belog branaestoka alkoholna pia (pH do 0.5)

okoladagazirana bezalkoholna pia

sladoledbrusnice

Kao to je reeno, voe nije poeljno jesti ujutro, jer osim to na organizam nema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izluivanja enzima koji uestvuju u varenju voa, teko ga i varimo. Iako mnogi nutricionisti i dalje preporuju unos voa ujutro, ako ovo inite, promenite navike danas!Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim reimima voe zabrani u jutarnjem obroku!30Kliniki je dokazano da se redovnim unosom sveeg voa ujutro pankreas polako iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih Ijudi koji ujutro jedu samo voe, telesna teina ne moe dovesti do idealne vrednosti. Iako kod nekih pacijenata postoji gubitak teine za vreme vonih dijeta, on je privremen, a jo-jo efekat je drastian.Dugotrajno konzumiranje veih koiiina voa ujutro i prepodne, kod mnogih Ijudi dovodi do pojave pre- dijabetesa i sledstveno eerne bolesti u starijem ivotnom dobu, to je danas sve ea pojava, a to starije ivotno doba se sve vie odnosi na Ijude starosti od 40 godina, pa na vie.Deca koja jedu vie voa.u svako doba dana, a naroito ujutro su najee u grupi dece sa veom telesnom teinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voe = slatki! I to sa vie vrsta razliitih eera od okolade, na primer.Doruak bi trebato da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne.Ukoliko je doruak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje elja za veim koliinsko - kalorijskim unosom hrane.jAko se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doruka, a znamo da neemo biti u mogunosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, slian doruku, ne kasnije od 13 asova. Na primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa puterom i ureim prsima ili slino, plus kiselo mleko, moemo ponoviti do 13 asova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteina, znai moemo pojesti tost sa puterom i kiselo mleko, ili samo urea prsa (pilea prsa, unka, peenica, itd) sa sveom paprikom, krastavcem i slino. Ili proju sa sirom i kiselim mlekom.PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUAK: (ovo su primeri koji se odnose na period nakon poetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu intolerancije na hranu)Ukoliko je body mass index do 30 koliine nisu ograniene!!Kod BMI preko 30, koliine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetu lekara.Dobro je popiti povremeno sve sok od pomorande (sve cedjeni sok je alkalan, odnosno baznog pH dok je pasterizovan kiselog pH, to je nepovoljno za organizam, dugotrajno zakiseljavanje organizma dovodi do slabljenja imunog sistema, a veoma esto do poveanja telesne teine). Ovo je jedino voe osim limuna koje je dozvoljeno povremeno unositi ujutro, jer ima veoma malu koliinu vonog eera, a veliku koliinu izvesnih enzima koji olakavaju varenje (ponavljamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima koji uestvuju u varenju voa minimalna).311) Tostiran integralni hleb (hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvascasmanji ili poniti, to olakava mravljenje ili odravanje idealne teine),maslac, odnosno puter i kiselo mleko (jogurt treba izbegavati, jer tehnolokipostupak u proizvodnji jogurta dovodi do fizioloke reakcije u organizmu,tako da je mogue stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kodmukaraca esto i na podbratku). Takodje je dozvoljen i tostiran hleb saputerom i demom bez eera (najbolji je izbor dem bez ikakvog dodatogeera ili onaj sa dodatom fruktozom - ova fruktoza ne podie nivo insulina,jer za razliku od eera iz sveeg voa, ne dovodi do aktivacije pankreasa!).2) Palenta sa feta sirom ili kravljim mladim sirom, kiselo mleko.3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog brana, aa kiselog mleka sa 2.8 ili 3.2%masnoe4) Prena jaja, moe i vie jaja, a u tom sluaju treba ukloniti umanca(dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 umanca, dok za unos belanaca nepostoji nikakvo ogranienje), sa prenom ili sveom unkom, paradajz, sir,kiselo mleko, aj ili kafa.5) Musli, kiselo mleko ili voni jogurt (voni jogurt se preporuuje povremenoza doruak, iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruak - izpsiholokih razloga; nee nauditi ako se povremeno pojede, a moe donetizadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakav ukus).6) Tost sa puterom i unkom, uti sir - kakavalj, trapist, gauda, kiselomleko, krastavac7) Kajmak, tost, tvrdo kuvana jaja (1-2 cela, ostala bez iimanca), kiselomleko, paradajz8) Proja sa sirom9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premae sa sveim muenimjajima i mladim sirom, zatvori se u obliku kvadrata ili trougla i ispi na maloulja).10)Gibanica, kiselo mlekoPraka unka, pilee i uree grudi su dozvoljene, peenica takodje, ali bi trebalo biti oprezan sa namirnicama kao to su patete, virle i nekim suhomesnatim poizvodima - ukoliko ne znamo taan sastav i koliinu aditiva.32RUAK - punjenje baterijaZa ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sporih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon obroka.Kako na metabolizam funkcionie u sredini dana :Snana je sekrecija enzima koji vare belanevine - proteaze i enzima amilaze koji pomae varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belanevina ili skroba).Zapoinje proces ugradnje proteina u eliju, kao i poveanje proteinskih rezervi i ojaavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina).Kako je ruak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se esto deava da se uvee energija neophodna za funkcionisanje naih organa nadoknadjuje poveanim unosom hrane, to je loe za odravanje idealne teine.Dobro je za ruak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama, ribu ili meso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvodja, cinka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi dolo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na meso lili ribu. Ovo se ne odnosi na brokoie, kupus, prokelj, blitvu, spana, kelerabu i karfiol.Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ruka.Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sainjen od ugljenih hidrata). Eventualno se moe konzumirati jedna vrsta voa, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna teina stabilizovana), ali na svaka tri do etiri dana.Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema tanoj proceni proteinskog sastava.Iako postoje mnogobrojni dijetetski reimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan reim iskustveno daje odline rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Poznati svetski naunici su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam metaboliki oisti od toksina nakupljenih usled loeg i sporog metabolisanja kombinovanih namimica.33Jedino vreme kad je kombinacija mogua, ak i poeljna je jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znaajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju.Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog, pa e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. Najee je ugroeno varenje ugljeno hidratnih namimica (hleb, testenina) pa ove namirnice ostaju dugo u crevnom traktu dovodei do truljenja i oteenja zidova creva. Varenje belanevina podie kiselost eludanog soka, a ta kiselost zaustavlja varenje ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belanevine ili samo ugljene hidrate.U teke kombinacije spadaju: nicla s krompirima; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati graak s mesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui tako pravilno varenje.Teke su i sledee kombinacije: riba na aru i gorgonzola; hamburger sa sirom; meso ili riba pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa soivom; pirina i meso; pirina i vino. Kao to je reeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, itarice, banane, krompir, itd) trai alkalnu sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih materija, na primer voa, sokova od agruma, vina, limuna i sireta.Jela od pirina uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vitio uz krompir, testeninu, hleb ne mogu biti u dobrom odnosu. Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija.Testenina i slatkii nisu dobra kombinacija takodje. eludac vrlo brzo vari eere - ako uz njih nismo konzumirali nita drugo. Ali, ako je eludac ve zauzet varenjem hrane, eeri moraju da ekaju da dou na red. Zato voe i slatkie nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. Slatkie i voe treba konzumirati izmeu glavnih obroka, a ne odmah posle njih.Pogrena kombinacija namirnica nee nikada dovesti do idealne odrive teine i najverovatnije e vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama).Povre je zdravo, ali treba voditi rauna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo eera u krvi posle uzimanja odreene vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa insuiina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica.34Glikemijski indeks odreuje vrsta eera (koja se nalazi u hrani), koliina dijetnih vlakana u toj hrani i naina pripreme hrane,Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili celera na primer, podie se nivo eera u krvi, pa siedstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porasta telesne teine. esto u praksi ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre i nikako da smram! Ove je posledica velike aktivnosti insulina, koji ne dozvoljava da se mast oslobadja iz elija, ve nasuprot, ini da se mast nakupi u elijama.Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti u ishrani ukoliko elimo da smramo. Danas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podsea na onaj od pre 20 godina. ta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo to se svaki biser zove amidon, a u njemu se nalaze biljni eeri. Genetskim inenjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan krompir moe da stane najmanje 100 takvih ogrlica, a da je veliina krompira ostala ista.Kuvanjem i prenjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju iste eere. Moemo slobodno rei da jedui ovaj krompir, mi praktino jedemo eer. to-je raskuvaniji (krompir pire) iii preniji (pomfrit), to je eer u veoj koliini dostupan i mi optereujemo jo vie na organizam. Krompir kuvan u Ijusci je jo i najbolji izbor.Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i coca-cola je sigurno zloin za nae telo! Da ne spominjemo da je coca cola bez eera za nijansu gora od obine, jer je zasladjena aspartamom, koji razara na pankreas.Danas je sve vie zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorijskom indeksu. Dokazano je da mnoge namirnice koje imaju "malu kalorijsku vrednost mogu imati veoma visok glikemijski indeks, pa bez obzira na nizak energetski unos, moe doi do stvaranja, umesto smanjenja masnoa.Primer namirnica i glikemijskog indeksa - napomena: glikoza (groani eer) ima glikemijski indeks 100 i na osnovu njega se odredjuju svi ostali parametri.Zeleno povrce15Integr. pirinac50

Paradajz15Integr. hleb50

Limun15Bela testenina55

Peurke15Pekmez55

Tikvice15Banana60

Soja18Cvekla kuvana65

Fruktoza20Polubeli hleb65

Crna okolada22Beli pirina70

Sueni graak23Kukuruz70

Soivo27Keks, biskviti70

35Pasulj tetovac27Kuvani krompir70

Svea argarepa30Mle. okolada70

Mladi graak32itarice sa eerom70

Lima pasulj32Beli hleb70

Leblebije33Beli eer75

Jogurt, sir, kis. ml.35Kukur. pahuljice85

Smrznuti graak39Kokice85

Boranija39argarepa kuvana85

Svea cvekla39Med90

Integr. testenina40Krompir pire90

Crveni pasuij40Beli tost95

Cedjeni sokovi bez e.40Pekarski krompir95

Ovsene pahuljice40Pakanat101

areni pasulj42Napolitanke109

Prebranac43Maltoza110

Povre je idealno jesti presno (argarepu i celer naroito), dok mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one iji glikemijski indeks ne prelazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskog indeksa.Program hrono ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokog glikemijskog indeksa i takozvanog niskog glikemijskog punjenja, ali to je predmet koji se obradjuje u toku programa lino sa lekarima, da bi se ostvario individualni koncept ishrane.Idealno vreme (ali ne i obavezno vreme) za ruak je izmedju -13 i 15 asova.Tradicionalne rukove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, a zatim dezert, treba maksimalno izbegavati, jer koliinski optereuju eludac i pri tome dolazi do usporavanja varenja, usled optereenja digestivnih enzima varenjem razliitih vrsta namirnica.Ovakva jela je mogue konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez dezerta) i to tek kad na metabolizam postane skladan, odnosno kad se telesna teina stabilizuje na eljenom nivou.Testeninu treba jesti u manjim koliinama nego to mi obino praktikujemo. U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro i uvee) da bismo omoguili to bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom.Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinaciju sa mesom (ovo znai da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, pagete sa mesom, pitu od mesa i slina jela). Obrok koji u sebi sadri36namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima e blokirati metabolizam i funkcionisanje organa za varenje, donee nam oseaj teine, umora, uspavanosti i usporenosti. Na elijskom nivou e doi do stvaranja velikih koliina otpadnog materijala, to e zatrovati tkiva, u crevima e se hrana dugo variti, nastae mikro oteenja, koja e vremenom dovesti do pojave ozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).Osnovna podela namirnica je na belanevine i skrobne namirnice. Kad kaemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir, sve itarice, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak, soivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruke, smokve, itd) ne meaju sa belanevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd). U jajetu je umance skrob, a belance je belanevina. Za jutro je ova namimica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca.Koncentrovana belanevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belanevinaste obroke. Moe se meati sa svim povrem osim sa krompirom, grakom, soivom, boranijom i slinim (i cereaiijama kao to je reeno, tu spadaju i pirina, proso, kukuruz, penica itd), a idealna kombinacija je sa plodovitim i glaviastim povrem. Krompir je snana skrobna namimica, za razliku od graka ili pirina. Pirina se moe ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne teine) sa slabijim proteinima (riba). Belanevinasta hrana se obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge itarice.Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare.Posle ovog obroka se neemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. Ako elimo da poboljamo varenje, u istom obroku emo jesti samo jednu vrstu belanevina (znai, meso i riba, kao i meso i sir, riba i sir su tee kombinacije za varenje, pa emo ovo izbegavati. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek jesti dosta salate, koja je odlian izvor vlakana.Prema slinim osobinama i biolokoj vrednosti, povre se moe svrstati u etiri grupe:1. korenasto, krtolasto i lukoviasto - argarepa, celer, perun, patrnak,cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, ioka, crni i beli luk, praziluk, vlaac2. glaviasto (kupusasto) i lisnato - kupus, kelj, kelj pupar, kineski kelj,lisnati kelj, brokole, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spana, radi,komora, rabarbara, artioka3. mahunasto (leguminoze) - boranija, pasulj, graak, soivo, soja, bob,bamija374. plodovito - paradajz, plavi patlidan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikviceOva podela e nam olakati izbor namirnica koje se slau medjusobno. Ponekad je dobro da se i izbor povra u ishrani slae prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, jer to omoguava ideainu iskoristljivost hrane.PRIMERI JELOVNIKA ZA RUAK:1) Pilea supa, bez testenine, klasino napravljena (na trpezu se ne iznosikuvana zelen) sa dosta sveeg peruna, piletina iz supe, sa senfom i/ilirenom, salata od svee rendane argarepe i celera, zainjena sa malo sokaod limuna2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, argarepa, malo. Ijute sveepaprike). U ovom obroku nije velika greka pojesti malo kuvane argarepe,jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskimunosom. Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kaiorije, kao to jeranije reeno, ova kombinacija nee izazvati porast teine, ve naprotiv,nakon ovakvog obroka imaemo u narednih 24 sata par stotina grama manje3) Pilee belo meso sa paprikom i belim lukom (pilee belo, par enova belogluka, nakon 10 min. dinstanja dodati par crvenih babura iseenih na komade,dinstati jo dok ne omeka), zelena salata sa balzamikom i zainskim uljemje odlian prilog4) Testenina sa paradajzom i bosiljkom, zelena salata, ili meavina vieraznih salata (hrastov list, crveni i zeleni), malo radia i malo rukole, nadevod balzamika, pola kaiice senfa i zainskog ulja)5) Musaka od paprika (paprike ispei u rerni i oljutiti, mleveno mesoprodinstati na luku ili praziluku, zainiti i dodati malo bibera, poredjati uposudu red iseenih paprika, red mesa, itd, zavriti sa paprikom, naliti saumuenim jajetom i malo kisele pavlake i zapei u rerni). Ovo jelo ne smejujesti osobe koje imaju prekomernu teinu, jer kombinacija pavlake i mesanije odgovarajua, eventualno mogu umesto pavlake koristiti punomasnokiselo mleko. Iako je kombinacija mesa, jaja i pavlake teka, ovo jeio se lakovari zbog dodatka paprike i luka. Kad musaku ne pravimo sa pirinem imesom, razlika u varenju je znaajna!6) nicla sa povrem i salatom (moe i krmenadla, ako MORA testintolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjetine), na ulju se ispriizlupana nicla, posebno se griluje meavina povra (tikvice, patlidan,paprika, itd, ili se prodinsta neko od povra - brokoli, prokelj, karfiol,spana), paradajz salata sa krastavcem387) Piletina sa limunom (pilee belo, dinstati na ulju, malo vode dodati,izvaditi meso i u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodati limunov sok, aubelog vina, malo pilee supe ili kocku, u dobijeni sos vratiti piletinu i jo malodinstati), za one koji imaju idealnu teinu, moe se garnirati sa malokuvanog pirina (pirina sa piletinom, uretinom i ribom ne blokira upotpunosti aktivnost digestivnih enzima, ali pirina svakako ne trebakombinovati sa takozvanim jakim mesima, kao to je reeno), odlino je uzovo jelo dodati brokole i prokelj, zelena salata sa zainima8) orba od karfiola ili brokola, zainjena sa pola ae slatke pavlake,teletina sa mladim povrem (meso iseeno na krupne kocke ispei sa svihstrana, dodati so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz i zaine - timijan,perun, majina duica, poklopiti i ostaviti na laganoj vatri oko pola sata,dodati nekoliko glavica luka krupno seenog, mlade argarepe, graak, pakuvati jo 15 minuta, zatim dodati boraniju i kuvati jo 15 minuta). Ovo jeloje malo tea kombinacija, ali je veoma ukusno i moe biti na trpezipovremeno.9) Pastrmka i kuvani karfiol (zainjen samo sa malo belog luka), salata10) Soivo u crvenom vinu (isei povre - crni luk, argarepu, en belogiuka, iseckati malo slanine, zeleno soivo zaliti crvenim vinom - na pola kgide oko 5 dl, dodati vode i kuvati, kad provri dodati povre i slaninu, kuvatijo 30 minuta na laganoj vatri, obavezno dodati malo zainskog bilja,timijan, lovor, perun itd).11) Aromatino soivo (crni luk, argarepu i praziluk isei, slaninu propriti,dodati povre i dinstati oko 3 minuta, umeati soivo - zeleno, dodati juneesupe ili vode, kuvati dalje)12) junea supa (jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni,pare junetine za supu, luk crni, zaini. Meso iz supe sa senfom, renom ipovrem uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta sveegperuna. Umesto kuvane argarepe, posluiti rendanu sveu sa limunovimsokom.13) Musaka od peuraka, kupus salata (pola kg ampinjoha, 300 gramakrompira, na crnom luku izdinstati peurke iseckane na listie, posoliti,pobiberiti i dodati seckan perun, kuvane krompire oljutiti i isei nakolutove, u plehu redjati red krompira, red ampinjona, preliti sa umuenimjajima i kiselom pavlakom, pei oko pola sata u rerni.14) Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza,oprati babure, izvaditi semenke i posolrti ih unutra, narendati krompir idinstati ga na luku dok ne omeka, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz,malo vode i nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drugi iseckanparadajz, naliti vode do polovine visine babura, pei u rerni na oko 150stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo brana i jednim jogurtom 10039g. preliti paprike i jo desetak minuta ostaviti da se zapee (jaje je kombinacija skroba - umance i proteina koji ne optereuje - belance, pa je ova kombinacija sa krompirom dozvoljena).15) Pljeskavica, grilovano povre, salata (iseckati sitno dve glavice crnog i dva ena belog luka, mleveno junee meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone - jedna kaika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstoji u friideru dva sata, od mase oblikovati pljeskavice nauljenim rukama i pei na rotilju ili tiganju)Ne treba zaboraviti sve vrste peuraka, one se mogu kombinovati i sa mesom i sa ugljenim hidratima, pa kako je rioto dobar izbor tako je i biftek sa prilogom od-peuraka.Punjene paprike su daleko jestivije i ukusnije ukoliko ih punimo ili samo sa mesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim pirinem, ovo vai za sva poznata domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso!UINA - malo slatkog zadovoljstvaKako funkcionie na metabolizam u popodnevnim satima: najnii je nivo izluivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo troi nau ukupnu energiju. Ovaj utroak energije dovodi do zamora, pa je esta pojava da se fiziolokim putem premetaju i koriste zalihe proteina u cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam.Da bismo spreili ovaj utroak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze eere koji su izvor brze energije, time spreavamo troenje proteina i relaksiramo" organizam, a mozak dobija dodatnu energiju za funkcionisanje.Ako je ovaj medjuobrok bogat i ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasienim masnim kiselinama, mi smo obavili sve to treba u cilju da budemo zdravi i da funkioniemo dobro. to znai da je idealna vrsta namirnica je sledea: voe, okolada (preporuka je crna, ali ko je ne voli, moe da pojede i mlenu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu teinu), integralni keks sa okoladom ili suenim voem, voni jogurt, badem, lenik, vona salata sa lagom od slatke pavlake itd.. Suve smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno ine nau krv baznom, pa utiu na porast imuniteta.Sve vrste napitaka su dozvoljene - voni sokovi bez dodatog eera, kafa, biljni ili voni aj..Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa napravljena kao napitak ima kiseli pH. Veoma tamna kafa ima manju kiselost, ali je ukus gorak. Mnogo kafe moe dovesti na organizam u stanje snienog imuniteta, pa je preporuka da se ogranii unos ovog ukusnog napitka na najvie dve olje. Poznato je da40osobe koje imaju hronini problem sa slabijim imunitetom piju dosta kafe. Kafu ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mleka, niti mleka u prahu, a moe se dodati mala koliina eera fruktoze ili sojino mleko.Mleko u prahu (svaka vrsta mleka - kravlje, sojino, pirinano, ovseno itd..) se u tehnolokom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijalno tetna za na organizam. Tehnoloki postupak pravljenja praha se bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoa, ili direktnom uticaju visoke temperature. Oba menjaju strukturu namirnice i u organizmu tako preradjena namimica podie nivo slobodnih rad