program ruralnog razvoja opštine srbac … · web viewПРОГРАМ РУРАЛНОГ...

Програм руралног развоја општине Србац за период од 2011. до 2015. године

Н а ц р т

ПРОГРАМ РУРАЛНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СРБАЦ

(Период 2011. до 2015. године)

Бања Лука, 2010. година

1


Наручилац: Општина Србац

Извршилац: Универзитет у Бањој Луци, Пољопривредни факултет,Институт за економику пољопривреде,Бања Лука, Булевар војводе Петра Бојовића 1A,Декан, Доц. др Миланка Дринић

Чланови истраживачког тима: Проф. др Стево Мирјанић, Др Жељко Вашко,

Др Александар Остојић, Мр Гордана Роквић, Мр Весна Мрдаљ, Мр Љиљана Дринић, Мр Александра Фигурек.

2


С А Д Р Ж А Ј с т р.

1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 8

1.1. Циљ израде програма 81.2. Дефиниција и политике руралног развоја 91.3. Законска регулатива 121.4. Методологија 13

2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ 14

2.1. Географски положај и агроеколошке карактеристике општине Србац 14

- Географски положај 14- Клима 16- Природни ресурси 19- Земљиште 19- Хидромелиорациони системи 20- Водне површине 21

2.2. Организационо административна и територијална уређеност подручја општине

22

2.2.1. Територијална уређеност општине 22

2.2.2. Административна уређеност општине 23

2.3. Достигнути степен развијености привредних и ванпривредних дјелатности

24

2.3.1. Резултати пословања правних лица са подручја општине 24

2.3.2. Достигнути развој малог и средњег предузетништва 29

- Запосленост у МСП на подручју општине Србац 30- Пословни резултати МСП на подручју општине Србац 32- Предузетничке радње 33 - Мјере подршке развоју предузентиштва 33

2.4. Становништво и миграције 36

2.5. Стање инфраструктуре на подручју општине 38

2.5.1. Саобраћајна инфраструктура 38

2.5.2. Друштвена инфраструктура 41

2.6. Запосленост и тржиште радне снаге 43

- Незапосленост 43- Запоселност 45

3. АНАЛИЗА СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ СИТУАЦИЈЕ У РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ

47

3.1. Дефинисање руралног подручја општине Србац 47

3.1.1. Основне демографске карактеристике руралне популације 473.1.2. Доступност руралних сервиса, институција и задовољство

услугом49

3


3.1.3. Доступност физичке инфраструктуре 50

3.1.4. Перспектива домаћинства у будућности 52

3.1.5. Извори прихода руралне популације 53 3.1.5.1. Структура прихода 53 3.1.5.2. Структура прихода из пољопривреде 54 3.1.5.3. Знања и вјештине као основ додатних прихода 55

3.2. Развијеност сектора пољопривреде као основне привредне гране у руралном подручју

56

3.2.1. Пољопривреда општине Србац са становништа својинских односа

56

3.2.2. Удио сектора пољопривреде у БДП (укупном приходу) oпштине

57

3.2.3. Удио сектора пољопривреде у укупној запослености општине 58

3.2.4. Структура пољопривредне производње 59

3.2.4.1. Биљна производња 60- Производња жита 60- Производња индустријског биља 62- Производња крмног биља 63- Производња поврћа 64- Производња воћа и грожђа 66

3.2.4.2 Сточарска производња 68- Говедарство 69- Овчарство и козарство 69- Свињарство 70- Живинарство 70- Пчеларство 71- Рибарство 71

3.2.4.3. Пољопривредана механизација 723.2.5. Носиоци пољопривредне производње на подручју општине 72

- Привредна друштва 72- Задруге 72- Удружења пољопривредних произвођача 73- Индивидуална пољопривредна газдинства 73- Промет пољопривредних производа, опреме и репорматеријала за пољопривреду

74

3.3. Шумарство, дрвопрерада и ловство на подручју општине 75

- Шумарство 75 - Дрвопрерада 77 - Ловство 79

3.4. Стање у области руралног туризма 80

3.5. Заштита животне средине и управљање земљиштем 83

- Проблеми у систему управљања отпадом 83 - Проблеми аерозагађења 84 - Проблеми загађења вода 84

4


- Одбрана од вода 85 - Проблеми заштите земљишта 85

4. АНАЛИЗА СНАГА И СЛАБОСТИ РУРАЛНОГ ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ

87

4.1. SWOT анализа руралних подручја 87

5. ВИЗИЈА, МИСИЈА, ЦИЉЕВИ И ПРИОРИТЕТИ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

92

5.1. Визија и мисија 92

5.2. Циљеви 93

- Општи циљ 1: Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде

93

- Општи циљ 2: Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде 94

- Општи циљ 3: Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју 95

- Општи циљ 4: Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва 95

6. МЈЕРЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА 97

- Матрица циљева и мјера Програма руралног развоја општине Србац 97

7. ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

103

7.1. Материјалне претпоставке 103

7.2. Претпоставке везане за људске ресурсе 110

8. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА 112

9. ПАРТНЕРСТВА 114

10. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА 116

11. ЛИТЕРАТУРА 119

- Прилози

5


КОРИШЋЕНЕ СКРАЋЕНИЦЕ

АД - Акционарско друштво АПИФ - Агенција за пружање посредничких, информатичких и финансијских

услугаАПИС - Агенција за развој малих и средњих предузећаБДП - Бруто друштвени производБиХ - Босна и ХерцеговинаДОО - Друштво са ограниченом одговорношћуEAFRD European Agricultural Fund for Rural Development

(Европски пољопривредни фонда за рурални развој)ЕУ - Европска УнијаFSC Forest Stewardship Council

(Организација за промоцију менаџмента у шумарству)CARDS - Community Assistance for Reconastruction, Development and

Stabilization (Подршка заједницама за реконструкцију, развој и стабилизацију)

CAP - Common Agricultiral Policy (Заједничка аграрна политика)

CEFTA - Central European Free Trade Agreement(Средњоевропски уговор о слободној трговини)

IPA - Institucional Preaccession Assistance Instrument for Pre-Accession (Предприступни инструменти)

ISPA Instrument for Structural Policies for Pre-Accession(Програм помоћи намјењен великим инфраструктурним захватима у области транспорта и заштити околине)

КМ - Конвертибилна марка (БАМ)КБЦ - Клиничко болнички центарКУД - Културно умјетничко друштвоЛАГ Локална акциона групаLEADER - Liaison Entre Actions de Développement de l'Economie Rurale

(Везе међу активностима за развој руралне економије)МПД - Механичка прерада дрветаМПШВ РС

- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске

МСП - Мала и средња предузећаНВО - Невладина организацијаPHARE - Programme in the Financial Perspectives

(Предприступни програм о финансијској перспективи)ПД - Пољопривредно доброПДВ - Порез на додану вриједност ПРР - Програм руралног развоја РС - Република Српска

SAPARD - Special Accession Programme for Agriculture & Rural Development (Посебан приступни програм за пољопривреду и рурални развој)

СПКД - Српско просвјетно културно друштвоССП - Споразум о стабилизацији и придруживању

6


СТО - Свјетска трговинска организација (World Trade Organisation - WTO)

СУБНОР - Савез удружења бораца народно ослободилачког рата ЈугославијеSTR - Самостална трговинска радњаSЗР - Самостална занатска радњаСWОТ - Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats

(Снаге, Шансе, Слабости и Пријетње)ШГ - Шумско газдинствоЗЗ - Земљорадничка задруга

7


1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1.1. Циљ израде програма

Истраживањем могућности развоја руралног подручја општине Србац добија се научно-стручна и практична претпоставка за остваривање развоја руралних подручја и заједница у дужем временском периоду, као израз трајног развојног опредјељења општине. Програм руралног развоја, као документ својом структуром и предложеним циљевима и мјерама треба да удовољити потребама развоја руралног простора локалне самоуправе (општине), по начелима савременог програмирања развоја руралних подручја и руралних заједница, а темељи се на сљедећим полазиштима:

- развој привредних, услужних и других дјелатности сагласно захтјевима заштите животне средине, одржавања природног простора, културно-историјских и традиционалних вриједности,

- стварање услова за преструктуирање и одрживи развој привређивачких дјелатности на руралним подручјима, подижући конкурентност произвођача,

- побољшање доступности јавних добара и услуга на руралним подручјима ради подизања квалитета живота, као и због спречавања негативних демографских кретања, и

- прилагођавање захтјевима који произлазе из процеса приступа Босне и Херцеговине ЕУ и СТО.

За остваривање наведених полазишта, главни правци дјеловања наводе се сљедећа подручја:

1.повећање конкурентности главних руралних сектора, заштита животне средине, сагласно пракси и стандардима ЕУ,

2.повећање и диверзификација запослености и извора дохотка на руралном простору,

3.развој привредне и друштвене инфраструктуре, 4.истицање значаја вишенамјенске улоге пољопривреде у смислу одржавања

подручја, заштита животне средине, очувања баштине и стварања дохотка, и5.одрживо газдовање шумским простором, ловним и риболовним ресурсима.

Полазећи од тога намеће се потреба креирања адекватног модела руралног развоја, који ће уважавајући наведене чињенице, обезбиједити уравнотежен и дугорочан развој на бази коришћења свих расположивих људских и материјалних ресурса са посебним акцентом на коришћење природних ресурса и становништва, посебно на подручјима гдје су миграциони процеси израженији.

Основни циљ израде програма руралног развоја општине Србац је у томе да се креира такав модел развоја који ће уз коришћење природних ресурса (ендогених потенцијала) и уз адекватно ангажовање спољних средстава, а на бази партнерства у креирању и имплементацији програма између различитих нивоа одлучивања и локалне заједнице, обезбиједити значајан просперитет руралног подручја у економском, социјалном и еколошком смислу.

Имајући у виду наведена полазишта, за општину Србац је дефинисан рурални простор појмовно и територијално; утврђено постојеће стање руралних подручја; одређени циљеви и приоритети руралног развоја; дефинисане мјере и механизми за подршку руралном развоју; постављен систем мониторинга и друго.

Активности на изради програма руралног развоја за подручје општине Србац, су биле усмјерене у неколико фаза.

8


У првој фази , прикупљена је потребна фактографија, обављена потребна истраживања, посебно дијела који се односи на социо-економско стање домаћинстава на подручју општине Србац. На бази прикупљених података и спроведених истраживања дат је општи преглед економско социјалног стања општине и на бази анализе индикатора руралног развоја дата је општа оцјена развијености руралног подручја у елементима: популација и миграција, социјално стање, економска структура и перформансе, конкурентност, диверзификација руралне економије, примарна производња, развијеност инфра структуре и других елемената од посебног значаја за дато подручје.

У другој фази је извршена анализа ограничења и могућности развоја руралног подручја у свим областима од значаја за подручје општине. Наведена анализа је послужила као основа за дефинисање визије и општих циљева развоја руралног подручја и руралних заједница на општини Србац.

У трећој фази су за сваки од дефинисаних циљева (општих, специфичних и оперативних) руралног развоја дефинисане мјере и механизми са тежиштем на развоју руралних заједница и за сваку од приоритетних области, такође, су дефинисани циљеви развоја. Поред тога тежиште је дато на развијању модела праћења и оцјене програма развоја у току његове реализације, гдје се унапријед дефинишу кључни индикатори за праћење и оцјену реализације развојног програма.

1.2. Дефиниција и политике руралног развоја

Сам појам руралног развоја, у теорији и пракси јавља се посљедњих деценија, а настао је као погодан одговор на проблеме везане за регионалне неједнакости у степену развијености. Због тога је послужио као прихватљив концепт за комплексније валоризовање развојних потенцијала руралних подручја. Рурални развој, као концепт развоја представља новије поглавље теорије развоја, а провјераван је у многим земљама као покушај рјешавања проблема на релацији "храна-сиромаштво-популација", који су кулминирали 50-тих година прошлог вијека.

Тестирајући сам концеп показало се да су бројни разлози утицали на промјену свијести и схватању да се проблеми развоја руралних подручја морају рјешавати на комплекснији начин од онога који нуди аграрна политика. Аграрна политика је оријентисана секторски, углавном на примарну пољопривреду тако да она не даје свеобухватна рjешења развоја руралних подручја. Међутим, рурална политика бави се остваривањем циљева за рурална подручја која обухвата широк дијапазон различитих социо-економских активности. У Републици Српској руралном економијом доминирају пољопривреда и шумарство, која у правилу зависи од ове двије гране, сем одређених области које теже да се трансформишу у субурбана подручја. Рурална економија никада није само пољопривреда или заједно пољопривреда и шумарство, него, уствари, мрежа економских активности које покривају села, насељена мјеста, а могу да укључе и градове. Рурална економија је толико различита као и национална економија која обезбјеђује: путеве, комуникације, образовање, здравље, животну средину, продавнице, финансијске, занатске и професионалне услуге, производне капацитете и друго. Дакле, проблеми руралне економије су другачији од проблема пољопривреде, као што су и рјешења различита. Веза између двије наведене политике је у томе да постизање циљева у једној области у великој мјери зависи од успјеха у другој области.

Пољопривредна политика бави се постизањем циљева за пољопривредни сектор. Домети ове политике су фарме (пољопривредна газдинства) и произвођачи. Циљеви су по правилу: одржавање и побољшавање прихода, ефикасност и конкурентност, а у вријеме међународне несигурности, повећање производње чак и ако није профитабилна.

9


Рурална политика бави се постизањем циљева за рурална подручја која обухвата широк спектар различитих социо-економских активности. Крајњи корисници политике руралног развоја су сви становници руралних подручја, а не само пољопривредни произвођачи, па је зато и циљ политике руралног развоја оријентисан ка унапређењу квалитета живота руралног становништва. Циљеви којима се то постиже, тичу се унапређења конкурентности свих дјелатности карактеристичних за руралну економију једне земље, обезбјеђење алтернативних извора прихода, промоција локалних вриједности и производа, културног и историјског насљеђа, те заштита животне средине, биодиверзитета, као и карактеристичног пејзажа руралне средине.

Политика руралног развоја је заснована на принципима који се користе за интегрални развој и препознавање мултифункционалности пољопривреде, унапређење конкурентности, провођење мјера заштите животне средине, конзервација културно-историјског руралног насљеђа и др. Кроз политику руралног развоја пољопривреда се смјешта у шири контекст укупног руралног подручја, а њена улога се шири на очување сеоског простора у еколошком смислу и повећање његове економске вриједности, како би постао привлачан садашњој и новој популацији. Посљедњих година Заједничка аграрна политика (CAP) ЕU се окренула са подршке производњи према подршци дохотку произвођача, као и према остварењу циља одрживе пољопривреде. Врло важан дио нове CAP је подршка пољопривреди путем мјера руралног развој. Те су мјере намијењене прилагођавању производње, управљању земљиштем, усвајању нових технологија, итд. Све више се ове мјере усмјеравају и према другим појединцима, не само пољопривредницима, а који су активни учесници у развоју руралних подручја.

У оквиру ових средстава финансира се и програм LEADER+, који је у почетку био намијењен пројектима за боље коришћење природне и културне баштине краја, побољшање квалитета живота у руралном подручју, подршка производњи додане вриједности на мањим производним јединицама за локално тржиште на бази партнерства и употребе савремених технологија. Посебан нагласак у оквиру LEADER програма даје се значају локалних заједница у изради и имплементацији програма руралног развоја, дефинисаног појмом Локалних акционих група, као и значајем партнерства између владиног, невладиног и приватног сектора у развоју руралног подручја. У склопу укупних реформи првог стуба Заједничке аграрне политике Европске Уније током 2003. и 2004. године, Аграрни савјет ЕУ усвојио је септембра 2005. године фундаменталну реформу политике руралног развоја за период 2007-2013. године. Реформисана политика руралног развоја указује да је стратешки приступ ЕУ усмјерен на побољшање имплементације програма подршке руралном развоју и на увећаном фокусу на запошљавање, конкурентност и иновације у руралним подручјима. Реформисана политика руралног развоја поставила је „Леадер“ иницијативу као водећи приступ у дистрибуирању подршке и значајно поједноставила процедуре. Подршка за рурални развој обједињена је унутар јединственог заједничког фонда и програмског оквира у оквиру Европског пољопривредног фонда за рурални развој - EAFRD (European Aдricultural Fund for Rural Development). Нова политика руралног развоја у складу је са декларацијом Водећих принципа одрживог развоја. Поред тога, она рефлектује и приступе садржане у Лисабонској и Гетебург декларацији везане за економске, еколошке и друштвене елементе одрживог развоја. Три основне „осе“ политике руралног развоја у периоду до 2013. године су:

1. повећање конкурентности аграрног сектора,2. унапређење животне средине и руралног амбијента кроз подршку управљању

земљиштем,3. унапређење квалитета живота у руралним подручјима и промоција

диверзификацији активности.

10


У процесу припреме земаља централне и источне Европе за прикључење ЕУ формулисана су три механизма трансфера помоћи која се директно или индиректно тичу проблематике руралног развоја1:

1. PHARE (Регулатива 3906/89) - програм намијењен изградњи и успостављању инстуција, реформисању јавне администрације. У оквиру овог програма предвиђена је израда Националних развојних програма са акцентом на приоритетне дјелатности, промовисање економске и социјалне кохезије земаља кандидата и сл.

2. ISPA (Instrument for Structural Policies for Pre-Accession, Регулатива 1267/99) -програм помоћи намјењен великим инфраструктурним захватима у области транспорта и заштити околине (однос средстава 50:50%).

3. SAPARD (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development, Регулатива 1268/99) - програм помоћи пољопривреди и руралном развоју.

У циљу упрошћавања система помоћи, постизања максималних ефеката уложених средстава кроз поједностављење администрације, контроле, извјештавања и евалуације остварених резултата, Европска Комисија је донијела одлуку да све предприступне фондове (PHARE, ISPA, SAPARD i CARDS), замијени новим механизмом - Инструментом предприступне помоћи - IPA.

IPA регулатива дефинише обим и тип подршке намијењене земљама Западног Балкана за период 2007-2013. године. Са аспекта доступности фондова, земље Западног Балкана подијељене су у двије групе:

земље кандидати за чланство у ЕУ (Турска, Хрватска и Македонија); земље потенцијални кандидати за чланство у ЕУ (Србија, Црна Гора, Босна и

Херцеговина и Албанија).

IPA садржи пет компоненти које ће бити доступне за земље кандидате, од којих прве двије мјере могу да користе и земље потенцијални кандидати за чланство у ЕУ, што укључује и БиХ:

1. подршка транзиционом процесу и изградњи институција;2. подршка успостављању прекограничне сарадње;3. подршка политикама регионалног развоја;4. подршка развоју људских ресурса;5. подршка руралном развоју;

Земљама потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ биће омогућено коришћење средстава из фондова прве двије компоненте, али и остављена могућност да се из средстава прве компоненте финансирају и програми/пројекти из преостале три компоненте. То практично значи да се кроз подршку транзиционом процесу земљама потенцијалним кандидатима оставља могућност да са понуђене листе саме дефинишу своје националне приоритете у коришћењу фондова.

Оса 1 - Унапређење ефикасности тржишта и имплементација ЕУ стандарда

- инвестиције у фарме за реструктуирање и подизање стандарда на ниво ЕУ,- помоћ успостављању произвођачких група и асоцијација,- инвестиције у прераду и маркетинг пољопривредних производа и рибарства, за

реструктуирање и подизање стандарда на ниво ЕУ.

1 Истраживање могућности развитка села и сеоског простора на подручју Загребачке Жупаније, Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу, 2005.

11


Оса 2 - Припремне акције за имплементацију „агро-околишних“ мјера и LEADER приступа

- припрема за имплементацију мјера и акција за уређење околине и пејсажа,- припрема локалних приватно-јавних партнера за имплементацију локалних

развојних стратегија.

Оса 3 - Развој руралне економије

- унапређење и развој руралне инфраструктуре,- развој и диверзификација руралних економских активности,- унапређење тренинга.

Које ће се мјере руралног развоја финансирати у појединој држави, зависи о националном програму руралног развоја који мора одобрити Европска комисија. При томе, ЕУ може финансирати највише 50% јавних трошкова појединих мјера, а укупни удио јавних средстава, укључујући и националне фондове, може износити до 75%. Изузетак су мјере намијењене локалној самоуправи и техничка помоћ, гдје удио може бити и 100%. Ако се ради о финансирању мјера које укључују профитабилна предузећа, укупни удио јавних средстава може бити највише 50% укупног трошка, у чему средства IPARD-а могу износити највише 75%.

1.3. Законска регулатива

За израду Програма руралног развоја општине Србац коришћена је бројна успостављена регулатива, која се односи на три нивоа. Један је, регулатива успостављена у Републици Српској, други је, на нивоу општине Србац, а тећи је регулатива ЕУ. У наставку се даје преглед важеће регулативе:

-Стратегија развоја пољопривреде РС за период 2006-2016.-Стратешки план руралног развоја РС 2009. до 2015.-Студија одрживог развоја иригационих површина на подручју РС, 2008.-Закон о пољопривреди РС,-Закон о малим и средњим предузећима РС,-Закон о земљишту РС,-Закон о задругама РС,-Закон о шумама РС,-Закон о органској производњи,-Просторни план Републике Српске до 2016.-Инвестициони план развоја РС,-Стратегија развоја општине Србац,-Просторни план општине, -Локални еколошки акциони план,-Шумско привредна основа ШГ Србац,-Социо-економска анализа општине,-Пројекат Бардача, археологија,-Стратегија комуницирања општине, -Регулатива о политици руралног развоја ЕУ за период 2007. до 2013. године,

(бр.1698/05),-Закључци Европске конференције о руралном развоју , Корк, 1996.-Агенда 2000 - Реформа CAP, Берлин, 1999, Увођење концепта 1. и 2. стуба CAP-a,

12


-Закључци Европског вијећа у Гетеборгу 2001, Увођење новијих мјера у оквиру CAP-а и руралног развоја (заштита животне средине, исправност хране, одржива производња и сл.),

-Закључци Конференције ЕУ-е о руралном развоју, Салзбург, 2003.-Друга законска и подзаконска акта од значаја за рурално подручје РС.

1.4. Методологија

Приликом израде Програма руралног развоја општине Србац коришћена су домаћа и страна стручна и научна достигнућа и пракса из сфере програмирања, евалуације, имплементације и анализе ефеката руралног развоја.

У првој фази израде Програма руралног развоја прикупљена је и проучена расположива фактографија, подлоге, информације, анализе, програми и пројекти развоја различитих дјелатности, демографске и социо-економске информације, затим информације о пословном окружењу, инфраструктури, посједовној структури и др.

За прикупљање релевантних информација коришћени су различити извори:

- Институције: Урбанистички завод РС, Републички завод за статистику, подаци Министарства, бројни подаци и обимна фактографија општине, невладине организације, привредни субјекти, коморски систем и др.

- Литература и извори података: статистички годишњаци, студије, програми, стратегије, анализе и друга литература која се односи на проблематику руралних подручја, посебно онај дио којим располаже општина,

- Проучена је већина стручних, научних и практичних искустава земаља које су пролазиле кроз процес транзиције, као и достигнућа у сфери руралног развоја развијених земаља, што се посебно односи на методологије утврђивања руралних подручја и креирања мјера и поступака за имплементацију програма руралног развоја,

- Осим прикупљене грађе обављена су истраживања свих потребних елемената за израду социо-економске анализе руралних подручја. Проведена истраживања су извршена путем анкетирања 200 газдинстава којима су обухваћена већина села општине. Поред тога до корисних резултата дошло се анализирањем базе података регистрованих пољопривредних газдинстава у РС са којом располаже МПШВ.

У другој фази истраживања примјењена је SWОТ анализа која указује на могућности развоја руралних подручја. Сама SWOT анализа настала је као резултат, не само теренског истраживања, већ и уз активно учешће, како општинских служби, тако и ширег ангажовања представника руралне популације, невладиних организација, пословних структура и других. Полазећи од тога да потенцијали руралних подручја и њихове развојне могућности зависе од низа интерних и екстерних фактора, у SWOT анализи је дат преглед стања појединачно по свим елементима који чине снаге, слабости, шансе и пријетње.

У трећој фази рада програмирана је структура Програма руралног развоја по сљедећим компонентама: визија, циљеви, програми. У овој фази примијењен је партиципативни приступ израде Програма руралног развоја и у оквиру радионица, радних састанака и других нивоа комуникације, укључене институције и представници сектора од значаја за рурални развој и процес дефинисања наведених компоненти. Планом надгледања и вредновања Програма руралног развоја општине дефинисани су индикатори учинка (performance indicators), за Програм, као и мјере за остваривање циљева које су саставни дио Програма као цјелине.

13


2. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ

Општина Србац је са својих 452,51 км2 по величини 24. општина у Републици Српској. Њена територија је распоређена између равничарског и брдско-планинског региона. У тридесет и девет насеља живи око 23.500 становника. Једну трећину површине општине покривају шуме, а преостале двије трећине пољопривредно земљиште у различитим категоријама његове употребе. Највећи природни ресурси на подручју општине су управо пољопривредно земљиште, шуме и резерве каолинизираног гранита.

Подручје општине карактерше брдско-планинска клима. За развој рибарства и туризма значајна је и Бардача - комплекс од 11 вјештачких језера са укупном површином од око 700 хектара. Водни ресурс су и ријеке Врбас и Сава које једним својим током теку кроз србачку општину. Повремено оне плаве околно земљиште и наносе значајне штете у појединим дијеловима општине, али постоје урађене студије према којима би се изградили додатни хидромелирациони објекти којима би се те штете минимизирале а вода, прије свега из Врбаса, искористила за наводњавање 3-5 хиљада хектара ораница.

2.1. Географски положај и агроеколошке карактеристике општине Србац

- Географски положај

Општина Србац је смјештена на сјеверу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Општина се на сјеверу током ријеке Саве у дужини од 42 километара граничи са Републиком Хрватском. На западу се граничи са општином Градишка, на југу са општином Лакташи, на југоистоку са општином Прњавор, а на истоку са општином Дервента.

Слика 1: Положај општине Србац у РС и БиХ

14


Општина Србац има површину од 452,51 км2 и по том параметру је 24. по величини у Републици Српској од 62 општине. Западни, равничарски дио општине захвата Лијевче поље закључно са лијевом обалом ријеке Врбас, а остали дио општине је брдско-планински распоређен по обронцима планине Мотајице, укључујући и њен највиши врх Градину (висок 652 метара) који се често назива и Жупа (дио општине са десне стране ријеке Врбас).

Слика 2: Карта општине Србац

У саобраћајном погледу општина је добро повезана са сусједним општинама, магистралним путем (14-1) Дервента - Србац - Нова Топола (одакле има везe према граничном прелазу Градишка и према Бањој Луци), а са неколико локалних путева са општинама Лакташи и Прњавор. Постоји и малогранични скелски прелаз између Српца и Давора у Републици Хрватској.

Сјеверна граница општине иде ријеком Савом која је у овом дијелу тока пловна, а значајан водоток је и ријека Врбас која се непосредно поред града Србца улијева у Саву. Око 1,5 % њене површине (670 ха) захвата 11 вјештачких језера у мочварном подручју Бардаче.

Сједиште општине, град Србац, налази се на сјеверној географској ширини од 45°5'52" и источној географској дужини од 17°31'30".

Општина Србац има 39 насељених мјеста, град Србац и још 38 села: Србац село, Каоци, Влакница, Брусник, Кобаш, Нова Вес, Корови, Сеферовци, Доња Лепеница, Горња Лепеница, Ситнеши, Доњи Срђевићи, Горњи Срђевићи, Ресавац, Инађол, Повелич, Црнаја, Пријебљези, Ножичко, Брезовљани, Селиште, Ћукали, Жупски Разбој, Илићани, Нови Мартинац, Стари Мартинац, Кукуље, Лилић, Разбој Лијевче, Мали Разбој, Доњи Кладари, Горњи Кладари, Гламочани, Дуго Поље, Бардача, Бајинци и Гај.

15


Град Србац има око 6.000 становника,2 а остали рурални дио општине око 16.000 становника. Укупан број становника општине Србац се процјењује на 23.500, тако да је просјечна густина насељености 49 становника по км2. Несељено мјесто Србац заједно са три приградска села чини МЗ Србац која има густину насељености од 333 становника по км2, а преостали, рурални, дио општине у просјеку има 39 становника по км2. Према Просторном плану РС процјена броја становника на подручју општине Србац у 2006. години је била већа и износила је 24.979, са тенденцијом даљег благог повећања.3

- Клима

Подручје општине Србац припада региону умјерено-континенталне климе са топлим љетима и релативно благим зимама, што погодује развоју различитих видова пољопривредне производње. У погледу климатских фактора нема значајнијих разлика између брдског и равничарског дијела општине (жупски и лијевчански дио).

Према подацима из Статистичког годишњака РС за 2008. годину4 у периоду 2000-2008. година, средње годишње температуре ваздуха на подручју општине Србац кретале су се од 10,4 до 11,9° C. Просјечна годишња температура ваздуха за посматрани период износила је 11,1°C. У пркос све израженијим бојазнима о негативном утицају климатских промјена може се констатовати да је просјечна температура задњих година нижа него на самом почетку XXI вијека.

Табела 1: Максималне, минималне и средње вриједности мјесечних темпертурана подручју општине Србац у периоду 2000-2008. година

МјесецМаксималне вриједности

средњих мјесечних температура

Минималневриједности средњих

мјесечнихтемпература

Средњевриједности мјесечних

температура

I 5,2 -2,5 0

II 5,4 -2,3 2,4

III 10,3 3,6 6,4

IV 13,6 10,1 11,1

V 18,7 14,8 16,5

VI 23,1 16,2 20,0

VII 22,2 20,4 21,3

VIII 23,7 18,7 20,7

IX 19,6 13,0 15,7

X 13.2 9,4 11,6

XI 9.9 3,1 6,4

XII 3,7 -3,1 1,3

Љетне температуре у просјеку не прелазе 22 степена целзијуса, а и зимски мјесеци су умјерено хладни, јер се просјечна мјесечна температура у децембру, јануару и 2 Задњи попис становништва је у самом Српцу евидентирао 2.864 становника, а са Селом Српцом,

Инађолом и Малим Ситнешима 5.038 становника. Процјењује се да је током задњих 20 година била значајна миграција становништва из руралних подручја у сједиште општине, као и прилив једног броја избјеглица и повратника, тако да су процјене о повећању броја становника у Српцу на 6.000 доста реалне.

3 Просторни план РС до 2015. године, Урбанистички завод РС, Бања Лука, 2008, стр. 68.4 Статистички годишњак РС 2008, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2009, стр. 34.

16


фебруару креће од 0 до 2,4 степени целзијуса. У истим мјесецима ни минимлане мјесечне температуре нису екстремно ниске и спуштају се до -3 степена целзијуса. Максималне просјечне мјесечне љетне температуре не прелазе 24 степен целзијуса.

Режим падавина представља један од најзначајнијих климатских елемената. Имајући у виду да се привреда општине Србац, највећим дијелом базира на пољопривреди, расподјела падавина у току године има посебан значај за успјешност наведеног сектора.

Просјечна годишња количина падавина за период 2000-2008. године износи 783 л/м². Поред укупне количине падавина у току године, битан фактор је и њена дистрибуција по мјесецима.

Просјечне мјесечне количине падавина

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

Србац 42.0 37.0 56.1 76.1 76.3 90.2 56.8 68.0 89.0 68.8 65.8 57.0

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Графикон 1: Просјечна мјесечна количина падавина на подручју општине Србац (2000-2008)

Највећа просјечна количина падавина је у јуну и септембру, када су оне изузетно корисне за раст биљака, али су критични мјесеци јули и август, када је количина падавина знанто нижа.

Дистрибуцију максималних и минималних падавина по мјесецима приказују графикони број 2 и 3.

Максималне вриједности средњих мјесечних падавина

0

50

100

150

200

250

300

Србац 82.7 71.8 93.8 143.8 121.5 229.4 109.2 159 282.5 173.1 114.2 135.8


Графикон 2: Максимална вриједност средњих мјесечних падавина на подручју општине Србац (2000-2008)

Током посматраног периода највећа просјечна мјесечна количина падавина је регистрована у септембру 282,5 лит/м², а најмања у фебруару 71,8 лит/м². Минималне вриједности средњих мјесечних падавина крећу се од 8,8 до 36,6 лит/м².

17


Минималне вриједности средњих мјесечних падавина

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Србац 11.8 8.6 11.1 8.8 21.3 36.5 26.2 17.2 25 14.7 30.7 23.2


Графикон 3: Минимлана вриједност средњих мјесечних падавина на подручју општине Србац (2000-2008)

Иако се ради о релативно кратком периоду посматрања, у посматраном интервалу се примјећују значајне осцилације у годишњој количини падавина (2001. године 1.132 литра/м², а 2008. године 573 литра/м²). Максималне и минималне вриједности средњих мјесечних количина падавина за период 2000-2008. године приказује сљедећа табела.

Табела 2: Минималне и максималне количине мјесечних падавина и њихова годишња сума на подручју општине Србац у периоду 2000-2008. година

Година

Минималневриједности средњих мјесечних падавина

(лит/м²)

Максималне вриједности средњих мјесечних падавина

(лит/м²)

Годишња сума падавина(лит/м²)

2000. 18,7 93,0 660,5

2001. 14,7 282,5 1.132,1

2002. 17,1 143,8 989,7

2003. 9,7 173,1 597,8

2004. 36,5 137,6 844,6

2005. 11,8 159,0 816,3

2006. 25,0 131,4 727,6

2007. 8,8 104,0 705,9

2008. 8,6 91,1 573,2

Током осмогодишњег периода, регистровано је просјечно 28 дана под снијегом годишње. Највише сњежних дана било је 2005. године (61 дан), а 2008. године није уопште било снијега. С обзиром на то да на подручју општине Србац не постоје капацитети за бављење зимским спортовима, број сњежних дана нема неки већи привредни значај.

Једна од карактеристика општине Србац, због близине водених провршина, је појава магле. Број дана са маглом кретао се од 15 (2000. године) до 135 (2006. године). Све четири задње године (2005-2008) карактерише више од 100 дана са маглом током године.

Анализом климатских података за посматрани период и поређењем са каракетристикама перипанонског простора којем припада општина Србац, долази се до

18


закључка да се климатске карактеристике дате општине поклапају са основама климатских прилика перипанонског простора.

У 2008. години, задњој години за коју су публиковани подаци,5 подручје србачке општине су карактерисали сљедећи важнији метеоролошки параметри:

- просјечну годишњу температура од 11,4° C

- просјечну мјесечну количину падавина 22,6 лит/м²

- просјечан број дана са грмљавином 23 дана

- број дана са снијегом 0 дана

- број дана са маглом 127 дана

- број дана са мразом 56 дана

- број дана са кишом 11,8 дана

Генерално, може се закључити да подручје општине Србац карактеришу релативно повољни климатски услови, са израженим осцилацијама од године до године (количина падавина, број дана са снијегом и сл.).

- Природни ресурси

Основна природна богатства и привредни ресурси општине Србац су: земљиште, шуме, вода и каолинизирани гранит. Од укупне површине општине (452,51 км2), пољопривредно земљиште износи 26.421 ха, шуме се простиру на 15.775 ха, док неплодно земљиште заузима 3.055 ха. На подручју Кобаша смјештена су богата налазишта каолинизираног гранита која омогућавају вишегодишњу експлоатацију.

Мотајица је једина босанска планина у којој се налазе знатне количине висококвалитетног гранита.6 Ради се о чврстом и каолинизираном граниту.

Каолинизирани гранит се за сада експлоатише на површинском копу између Кобаша и Брусника, али су његове залихе распрострањене и у другим дијеловима Мотајице. Остало рудно богатство планине Мотајице још није довољно истражено, па се не може поуздано утврдити да ли има или нема још неких руда чија би експлоатација била економски оправдана.

Крајем осамдесетих година прошлог вијека у равничарском дијелу општине вршена су геолошка истраживања евенуталног присуства залиха сирове нафте и гаса. Према доступним подацима нису потврђене никаве значајније резерве, иако се понекад шпекулише незваничним подацима да су одређени трагови ових фосилних горива пронађени у дијелу Посавине, што не искључује ни подручје србачке општине. Влада РС управо има одређене разговоре о давању концесије за нова истраживања присуства нафте, па се може очекивати њихов наставак и на подручју србачке општине са, за сада, неизвјесним исходом.

- Земљиште

Доња табела приказује податке о земљишним површинама на подручју општине Србац, према катастарским подацима.7

Иако се добар дио познавалаца ситуације на подручју општине Србац слаже да ови 5 Статистички годишњак Републике Српске 2009, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, стр. 34. и 38.6 Локални еколошки акциони план општине Србац, Србац, 2005, стр. 5.7 Подаци Одјељења за просторно уређење и стамбено комуналну дјелатност општине Србац.

19


подаци не одражавају у потпуности тренутну намјену, односно начин коришћења, појединих пољопривредних површина (нпр. данас је много мање винограда, а и воћњака у државном власништву) они ипак могу послужити за извођење одређених глобалних закључака.

Табела 3: Структура земљиштних површина на подручју oпштине Србац (према катастарским подацима)

Категорија Укупно(ха) %

1. Пољопр. земљиште 26.421 58,41.1 Оранице и баште 16.727 37,01.2 Воћњаци 1.726 3,81.3 Виногради 60 0,11.4 Природне ливаде 3.232 7,11.5 Пашњаци 4.103 9,11.6 Баре, трстици и рибњаци 573 1,32. Неплодно земљиште 3.055 6,73. Шуме 15.775 34,9

УКУПНО 45.251 100

Једну трећину површине општине покривају шуме, а преостале двије трећине пољопривредно земљиште у различитим категоријама његове употребе. Највише је ораница, око 13 хиљада хектара, а остатак чине ливаде и пашњаци. Као што је већ речено, површине под воћњацима и виноградима су прецјењене, јер су ти засади углавном престарили и изашли из фазе родности. Неплодно земљиште захвата чак 6,7% територије општине и оно се углавном налази у плавном подручју уз ријеке Саву и Врбас.

Према новијим процјенама8 на подручју србачке општине је 7,5 км2 сумњивих површина са становишта минираности, што је око 1,7% тих површина у Републици Српској. Пољопривредно земљиште је релативно доброг квалитета. У прве четири бонитетне класе је преко 70% расположивог пољопривредног земљишта.9 Земљиште најбољег квалитета је у Лијевче пољу и другим равничарским дијеловима општине.

Табела 4: Пољопривредно земљиште на подручју оппштине Србац према бонитетним класама

Бонитетна класа I II III IV V VI VII VIII

% пољопривредназемљишта 6,1% 20,8% 19,0% 25,4% 8,0% 8,8% 7,8% 3,9%

- Хидромелиорациони системи

Један од апеката земљишне политике је степен његове уређености, између осталога и за бављење пољопривредном производњом. Положај општине Србац на обалам двије ријеке које протичу кроз БиХ - Саве и Врбаса актуелизира ово питање, више него у неким другим општинама. Честе промјене нивоа њиховог водостаја у кишним периодима године (некада чак и у другим државама) доводе до поплава које отежавају или чак онемогућавају бављење пољопривредном производњом, а понекад угрожавају и стамбену и другу имовину становништва, које живи у насељима уз ове водотоке.

Други проблем је недостатак природне влаге која умањује резултате пољопривредне производње у сушним годинама и периодима године. На подручју општине Србац нема већих система за наводњавање, а наводњавање се обавља само на 8 Основе уређења земљишта Републике Српске, Пољопривредни институт РС, Бања Лука, 2009, стр. 40.9 Социо-економска анализа стања општине Србац, Општина Србац и UNDP, 2010, стр. 25-26.

20


појединачним парцелама у Лијевче пољу пумпањем воде из ријеке Врбас или подземних бунара уз употребу индивидуалних пумпи мањег капацитета.

Изградња, уређење и редовно одржавање водопривредних објеката и хидромелиорационих система један је од важних задатака спречавања негативних ефеката природних непогода које понекад добијају катастрофалне размјере (као нпр. 2010. године). У циљу рјешавања проблема недовољне и неадекватне одбране од поплава општина Србац је 2008. године урадила Елаборат уређења водопривредних објеката у хидримелиорационим системима за одбрану од поплава подручја Србца10, а предложена рјешења се реализују поступно, у складу са расположивим изворима финансирања.

На подручју општине изграђени су водопривредни објекти за заштиту од високих вањских вода ријека Саве, Врбаса и Повелича. За заштиту од подземних вода изграђена је каналска мрежа са пумпним станицама: Ина, Повелич и Бајинци. На пумпним станицама Повелич и Бајинци још увијек недостају неке пумпе па оне не раде пуним капацитетом. За одбрану од оборинских вода служе ободни канали:

- ободни канал Рекава-Врбас, дуг 6,7 км;- ободни канал Повелич-Ножичко, дуг 7,7 км и- ободни канал Осорна-Борна-Љевчаница, дуг 4,4 км.

Одржавање ових водопривредних објеката је у надлежности Републичке дирекције за воде РС, које због недостатка средстава није редовно и адекватно.

За одбрану од високих вода на подручју општине Србац служе насипи:- десни савско-врбаски насип у Србачкој равни, дуг 5,2 км;- десни врбаски насип у Ножичкој равни, дуг 10,8 км;- десни насип уз ријеку Повелич, дуг 1,6 км;- лијеви насип уз ријеку Повелич, дуг 1,7 км;- савски насип у Лијевче пољу, дуг 4,8 км;- лијеви врбаски насип у Лијевче пољи, дуг 14,6 км.

Дио пољопривредних површина између ријеке Саве и регионалног пута Србац-Дервента није заштићен никаквим насипом, а одводни канали су зарасли и замуљени, тако да више немају првобитну функцију.

- Водне површине

Подручјем општине, дијелом или у потпуности теку двије велике ријеке Сава и Врбас и неколико мањих потока: Повелич, Матура, Осовица и Ина. Пошто се ради о спорим водотоцима њихов хидропотенцијал није довољан да би оправдао изградњу било каквих постројења за производњу електричне енергије. Ријека Сава је пловна за теретне бродове до одређене носивости, тако да Србац има и ту погодност да се један дио транспорта роба може обављати и на тај начин.

Са дна и приобалих подручја Врбаса и Саве ваде се шљунак и пијесак који представљају тражене грађевинске материјале. У цијелом окружењу, па и у Републици Српској, комерцијални ефекти експлоатације пијеска и шљунка постали су толико велики, да се у новије вријеме та активност потпуно отела контроли и сада представља једну од најисплативијих, а са становишта водопривреде најтеже контролисаних привредних и приватних активности, која угрожава бројне дионице водотока и њихово окружење. 11

Локалитет Бардача подразумијева истоимено насеље и вјештачка језера рибњака смјештена у сјеверноисточном дијелу Лијевче поља. Ова језера изграђена су у познатом

10 Елаборат уређења водопривредних објеката у хидримелиорационим системима за одбрану од поплава подручја Српца, Општина Србац, 2008.

11 Оквирни план развоја водопривреде РС, МПШВ РС, Бијељина, 2006, стр. 110.

21


мочварном подручју12 на самом почетку XIX вијека са циљем производње рибе. Бардачу чини комплекс од 11 вјештачких језера од којих су највећа: Превлака, Велики и Мали Дајковац, Ракитовац, Нецик, Луг, Дуго поље. Ова језера користе се за комерцијалну производњу рибе.

Ријеке Сава и Врбас и наведене мање ријечице и потоци, су дјелимично уређени у дијелу којим протичу кроз подручје србачке општине, али то није довољно. Честе поплаве и штете које оне наносе задњих година13 потврђују да се мора даље радити на изградњи насипа, одводних канала, пумпних станица и других хидромелиорационих објеката и њиховом редовном и адекватном одржавању да би се осигурала заштита добара. Општина има урађене студије одржавања и реконструкције постојећих хидромелиорационих објеката, а проблеми њихове реализације углавном су финансијске природе.

Пољопривредно земљиште није уређено посебним мјерама. За потребе Министарства пољопривреде, Институт за воде је урадио Студију развоја иригационих повшрина на подручју РС. Овом студијом утврђено је да би се на подручју србачке општине могло наводњавати преко 5.000 хектара, а као приоритет је издвојено наводњавање 3.189 хектара у Лијевче пољу, Србачко-ножичкој равни и подручју Ситнеша. Овом студијом, паралелно са увођењем наводњавања предвиђено је уређење.

2.2. Организационо административна и територијална уређеност подручја општине

Општина Србац има 39 насељених мјеста разврстаних у 20 мјесних заједница. Урбани дио општине обухвата свега 3,3% територије општине, а на њему живи 22,8% њеног становништва. Преосталих 77% становништва живи у руралном дијелу општине, што је по том критерију сврстава у сам врх општина у РС.

2.2.1. Територијална уређеност општине

Према Просторном плану РС14 општина Србац спада у субрегију Градишка и мезорегију Бања Лука. Општина Србац има 39 насељених мјеста груписаних у 20 мјесних заједница. Насељено мјесто Србац чини центар и сједиште општине и са још 3 села (Село Србац, Инађол и Мали Ситнеши) чини МЗ Србац која по густини насељености задовољава карактеристике урбаног подручја. Осталих 35 села је распоређено у 19 мјесних заједница и по својим карактеристикама се убраја у рурално подручје.

Због неподударања граница катастарских општина и административних подручја појединих мјесних заједница тешко је извршити прецизно утврђивање густине насељености по мјесним заједницама. Уколико се претходно изнесени проблем занемари, густину насељености унутар општине на нивоу мјесних заједница приказује сљедећи преглед. Генерално, најрјеђе насељени дио општине је њен јужи и сјеверни дио јер се ту налазе значајне шумске површине које улазе у састав површина мјесних заједница Горња Лепеница, Срђевићи, Мартинац, Ситнеши, Каоци и Кобаш.

И подаци о броју становника по насељеним мјестима су стари (из пописа 1991. године), али ако се прихвате као мјеродавни, онда се територија општине Србац према степену руралности може подијелити на сљедећи начин:

Табела 5: Густина насељености по насељеним мјестима на подручју општине Србац

Категорија Густина Територија Становништво

12 Ово подручје проглашено је 1969. године специјалним резреватом природе, а 2007. године Рамсарским подручјем.

13 Само у 2010. години штете од поплава су процјењене на 6,5 милиона КМ.14 Просторни план РС од 2015. године, Урбанистички завод РС, Бања Лука, 2008, стр. 55.

22


насељености км2 % број %

Урбано > 150 стан./км2 15,1 3,3 5.038 22,8

Предоминантно урбано > 100 стан./км2 5,5 1,2 627 2,8

Семи урбано 50 - 100 стан./км2 136,1 30,1 8.816 39,9

Предоминантно рурално 0 - 50 стан./км2 295,9 65,4 7.638 34,5

452,6

На двије трећине најрјеђе насељене територије општине живи 35% становника. На другој страни, на само 3% територије општине (у Србцу, Селу Србцу, Малим Ситнешима и Инађолу) живи 23% становника. То је и уобичајено јер се у административиним и урбаним центрима концентрише већи број становника. На подручју општине Србац је значајна категорија семи урбаних подручја са умјереном густином насљености између 50 и 100 становника по км2, на којима је однос територије и број становника уједначен, јер на 30% територије живи 40% становника. Ради се углавном о селима која су концентрично распоређена од сједишта општине према Лијевче пољу. Уколико се жели спријечити даља депопулација становништва из рубних дијелова општине, требало би увести одређене стимулативне мјере за села у којима је присутна мала густина насељености и континуирана миграција становништва.

2.2.2. Административна уређеност општине

У доба Аустро-угарске монархије садашње подручје општине је било подијељено између градишког и прњаворског среза, а послије другог свјетског рата између општина Градишка, Прњавор и Дервента.

У административном погледу територија општине Србац, односно 39 насељених мјеста, је данас подијељена на 20 мјесних заједница:

1. МЗ Кукуље – село Кукуље,2. МЗ Лилић – село Лилић,3. МЗ Разбој – село Разбој Лијевче,4. МЗ Бајници – села Бајинци и Гај,5. МЗ Бардача – село Бардача,6. МЗ Кладари – села Горњи и Доњи Кладари,7. МЗ Дуго Поље – село Дуго поље,8. МЗ Гламочани – село Гламочани,9. МЗ Мартинац – села Стари и Нови Мартинац,10. МЗ Ножичко – села Ножичко и Селиште,11. МЗ Срђевићи – села Горњи Срђевићи, Доњи Срђевићи и Раковац,12. МЗ Ћукали – села Ћукали, Разбој Жупски и Илићани,13. МЗ Горња Лепеница – село Горња Лепеница,14. МЗ Ситнеши – села Ситнеши и Доња Лепеница,15. МЗ Повелич – села Повелич, Брезовљани и Црнаја,16. МЗ Пребљези – села Пребљези и Ресавац,17. МЗ Каоци – село Каоци,18. МЗ Кобаш – села Кобаш, Брусник и Влакница,19. МЗ Нова Вес – села Нова Вес, Сеферовци и Корови,20. МЗ Србац – Србац (мјесто), Србац Село, Инађол и Мали Ситнеши.

23


Локална управа се састоји из четири одјељења и то:

1. Одјељење за општу управу,2. Одјељење за просторно уређење и стамбено комуналне дјелатности,3. Одјељење за привреду и друштвене дјелатности и4. Одјељење за финансије

На нижем административном нивоу општинске управа формирано је и седам одсјека:

1. Одсјек за борачко инвалидску и цивилну заштиту,2. Одсјек - Центар за пружање услуга грађанима3. Одсјек за међународну сарадњу, развој и јавне набавке,4. Одсјек за инспекцијске послове,5. Одсјек за пољопривреду, предузетништво и друштвене дјелатности,6. Одсјек за просторно уређење и7. Одсјек за стамбено комуналне послове.

Стручне послове за потребе Скупштине општине и Начелника општине обавља Стручна служба којом руководи секретар Скупштине.

Пошто се читаво подручје општине, с обзиром на густину насељености, генерално може сматрати руралним подручјем, произилази да су сва одјељења и одсјеци Скупштине општине у функцији руралног развоја. Ипак, може се рећи да су то у највећој мјери Одсјек за пољопривреду, предузетништво и друштвене дјелатности и Одсјек за просторно уређење.

2.3. Достигнути степен развијености привредних и ванпривредних дјелатности

2.3.1. Резултати пословања правних лица са подручја општине

Општина Србац, као млада општина настала послије другог свјетског рата, није наслиједила индустријску традицију. Спадала је у ред неразвијених општина, а окосницу њеног развоја чиниле су пољопривреда и шумарство. Њена индустријализација у доба социјализма се десила тек почетком седамдесетих година прошлог вијека и повезује се са изградњом фабрика за производњу доњег веша, амбалаже од стиропора и механичку прераду дрвета. Ове фабрике су тада запослиле и значајан дио радне снаге из сеоских подручја општине и иницирале су процес миграције, углавном млађе радне снаге, из села у општински центар.

Нови преокрет у погледу привредног развоја општине десио се деведестих година прошлог вијека и углавном га карактеришу негативни трендови. Под утицајем транзиције (распадом бивше СФРЈ дошло је и до примјене друштвено-економског уређења) и задњег рата већина индустријских капацитета је смањила обим своје привредне активности, а неки су потпуно престали са радом. У процесу приватизације нека предузећа су добила нове власнике (Стирокарт, МПД Пребљези, Рудник каолина Мотајица, Клаоница перади), а друга су „поцјепана“ на мање цјелине (Посавина, Бардача, Итрис), а нека су потпуно „нестала“ са сцене (ПД "Мотајица"). Овај процес углавном је карактерисало значајно смањење запослености и укупне привредне активности у тим бившим државним предузећима, која су некада била носиоци привредног развоја општине, али и настанак одређеног броја нових предузећа заснованих на приватном власништву и предузетничкој иницијативи у тржишним условима привређивања. Већина тих предузећа је смјештена у самом Србцу, али има и примјера њихове дислокације у рурални дио општине (погон за

24


производњу био-дизела и предузећа у индустријској зони у Повеличу). Анализа резултата пословања је урађена за задњих пет година, односно за период 2005-2009. година. Праћени су основни финансијски подаци (приходи, расходи, финансијски резултат, капитал и број запослених).

Увид у стање привреде и ванпривреде на подручју општине Србац је значајан и у контексту развоја руралних подручја јер ове дјелатности, чак и када нису лоциране у руралном подручју, обезбјеђују запослење, остваривање прихода и задовољавање одређених протреба руралног становништва.

Прије двије године је дошло до измјене класификације дјелатности, а самим тим и до измјене начина систематизовања и публиковања података о оствареним резултатима правних лица (из завршних рачуна) од стране АПИФ-а. Због тога су на јединствен начин, детаљније по појединим дјелатностима и гранама, могли бити анлизирани само подаци за период 2005-2008. година (без 2009). У наставку приказане и коментарисане податке треба прихватити са одређеном резервом јер један број правних лица не предаје редовно своје извјештаје, а и сами подаци понекад у одређеној мјери одступају од стварних (правих) резултата пословања. Такође, приказани подаци сљеде званичну класификацију предузећа према додјељеној им основној дјелатности иако она понекад не одговара и њиховој претежној (тренутној) дјелатности. Додатни проблем је што су нека предузећа регистрована на другим општинама па се њихови пословни резултати не евидентирају у оквиру података за србачку општину (примјер рибњака Бардача и АД "Агроимпекс" који имају сједиште у Бањој Луци), а опет нека предузећа сав свој промет "књиже" у Србцу, а дјелатност обављају и у сусједним општинама. Ова ограничења умањују, али ипак не доводе у сумњу у наставку изнесене закључке анализе пословања привреде и ванпривреде на подручју општине Србац.

На подручју општине послује од 155 до 191 правних лица (која подносе своје извештаје) из категорије предузећа, акционарских друштава и задруга. Та правна лица су у периоду 2005-2008. остваривала пораст прихода, капитала и запослености, али и пораст расхода. Њихов укупан пословни (финансијски) резултат, осим у 2005. години, је био негативан. Године 2006. (година увођења ПДВ-а) укупни заједнички губитак је износио 2,4 мил. КМ, 2007. је био "само" 100 хиљада КМ, да би 2008. године поново достигао 2 милиона КМ, (2009. године чак 2,7 милиона КМ). Међутим, ако се посматра секторски, већина дјелатности и грана послује позитивно, а губитак производе, углавном, њих неколико. У 2005. и 2006. години то су биле пољопривреда и производња производа од гуме и пластичних маса (усљед доминантног утицаја губитка доо "Стирокарт панели"). У 2007. години у стварњу губитка пољопривредним су се придружила и предузећа из прехрамбене и дрвне индустрије, док су предузећа која се баве прерадом гуме и пластике почела да послују позитивно. Са појавом свјетске економске кризе, 2008. године поред поменуте три гране (пољопривреда, прхрамбена и дрвна индустрија) слаб пословни резултат почињу да биљеже и остале привредне дјелатности.

Бржи пораст прихода, капитала и запослености забиљежила су правна лица из сектора привреде, у односу на ванпривреду. Спорији пораст запослености, без обзира на високу незапосленост, у односу на пораст прихода и капитала је показатељ побољшања продуктивности и капиталне опремљености тих предузећа.

25


Табела 6: Кретање прихода, расхода, фин. резултата, капитала и броја запослених на подручју општине Србац (2005-2008)

Дјеалтност/грана2005. 2006.

Приходи Расходи Фин. рез. Капитал Зап. Приходи Расходи Фин. рез. Капитал Зап.1. Пољопривреда 3,975,772 3,995,668 -19,896 1,680,805 43 4,748,034 6,580,980 -1,832,946 1,655,428 542. Шумарство 585,231 484,488 100,743 145,951 13 697,492 547,127 150,365 222,208 133. Вађење осталих руда и камена 1,566,238 1,390,336 175,902 357,380 29 2,121,675 1,861,463 260,212 504,912 324. Производња прехрамбених производа и пића 11,456,090 11,157,868 298,222 2,049,659 127 12,561,283 11,835,966 725,317 2,739,332 1875. Производња тeкстилних предива и тканина 230,967 209,220 21,747 59,580 9 239,113 213,272 25,841 82,725 96. Производња одјевних предмета, дорада и бојење крзна 2,057,049 1,823,657 233,392 873,540 122 2,573,618 2,352,584 221,034 912,048 1377. Прерада дрвета и произв. од дрвета и плуте, осим намј. 5,602,649 5,405,849 196,800 4,479,767 148 7,024,333 6,963,138 61,195 4,703,992 1768. Производња целулозе, папира и производа од папира 52,661 52,064 597 51,010 2 137,561 136,106 1,455 187,339 129. Издавачка дјелатност, штампање и реп. снимљ. медија 3,803 3,458 345 2,629 0 4,950 4,712 238 2,844 0

10. Производња хемикалија и хемијских производа 840,717 838,917 1,800 118,216 10 1,125,493 1,100,468 25,025 143,119 1111. Произв. производа од гуме и произв. од пласт. маса 5,711,871 6,779,642 -1,067,771 909,277 163 6,236,344 9,218,603 -2,982,259 5,725,142 12412. Производња основних метала 87,847 86,291 1,556 149,444 16 188,997 177,507 11,490 475,881 1613. Произв. станд.металних произв. осим машина и уређаја 1,179,050 1,123,958 55,092 881,374 13 1,425,767 1,354,440 71,327 904,750 2014. Производња електр. машина и апарата на др. мјесту 539,579 527,638 11,941 64,912 8 534,396 528,803 5,593 47,646 815. Произ. радио телевиз. и комуникационе опр. и апарата 49,967 47,556 2,411 6,891 0 8,470 8,185 285 7,148 016. Производња намјештаја и произ. раз. произ. 1,000,146 976,578 23,568 87,581 6 1,023,815 993,337 30,478 103,059 617. Скупљање, пречишћавање и дистрибуција воде 1,168,938 1,163,455 5,483 497,373 46 1,561,516 1,478,917 82,599 579,528 5018. Грађевинарство 2,114,914 2,011,426 103,488 1,566,339 82 2,037,986 1,891,675 146,311 1,651,741 7419. Продаја, одрж. и опр. мот. воз. и мотоц., трг. на мал. 2,063,537 2,014,508 49,029 216,491 14 1,695,566 1,680,347 15,219 232,091 1220. Трговина на велико и посредовање у трговини 20,301,124 19,592,066 709,058 5,952,659 114 15,391,492 15,268,761 122,731 6,081,680 11721. Трговина на мало 9,790,318 9,788,329 1,989 7,037,463 125 11,075,139 10,905,776 169,363 7,160,921 13722. Хотели и ресторани 1,270,663 1,236,823 33,840 2,307,224 35 893,895 894,849 -954 2,136,200 3723. Копнени саобраћај цјевоводни транспорт 856,954 831,862 25,092 465,292 40 2,017,990 1,905,455 112,535 566,362 4624. Пратеће и пом. акт. у саоб. активности пут. агенција 196,410 193,957 2,453 41,293 12 251,849 218,924 32,925 78,824 1425. Активности у вези са некретнинама 0 0 0 0 0 447,903 434,657 13,246 14,246 126. Остале пословне активности 779,612 695,166 84,446 373,916 41 1,152,350 1,090,304 62,046 399,183 4927. Образовање 86,330 83,875 2,455 29,968 5 156,829 151,761 5,068 25,121 628. Здравствени и социјални рад 1,863,595 1,944,130 -80,535 3,198,940 106 2,216,094 2,167,791 48,303 3,475,220 10529. Дјелатност организација на бази учлањења 189,113 195,583 -6,470 164,698 3 241,654 237,040 4,614 174,839 330. Рекреативне, спортске и културне активности 356,681 329,443 27,238 149,230 17 471,603 457,394 14,209 178,926 1731. .... и опр. без рук. и изнајмљ. пред. за домаћ. 6,391 31,771 -25,380 0 0 2,678,164 2,675,398 2,766 0 032. .... и обавезно соц. осигурање 53,258 52,274 984 5,984 1 55,326 52,966 2,360 8,344 233. .... отпадака и смећа сан. и сл. активности 260,982 260,746 236 80,224 23 285,455 283,506 1,949 79,048 25 Укупно: 76,298,457 75,328,602 969,855 34,005,110 1,373 83,282,152 85,672,212 -2,390,060 41,259,847 1,500

26


Дјеалтност/грана2007. 2008.

Приходи Расходи Фин. рез. Капитал Зап. Приходи Расходи Фин. рез. Капитал Зап.1. Пољопривреда 4,626,997 4,776,400 -149,403 1,556,210 86 5,460,371 5,634,688 -174,317 1,450,372 992. Шумарство 560,501 438,444 122,057 192,425 11 554,511 465,095 89,416 129,099 93. Вађење осталих руда и камена 2,627,092 2,339,982 287,110 672,670 33 3,606,680 3,013,068 593,612 1,367,506 344. Производња прехрамбених производа и пића 31,226,895 32,317,793 -1,090,898 3,343,430 186 49,570,768 50,521,057 -950,289 3,693,088 2535. Производња тeкстилних предива и тканина 645,928 556,519 89,409 145,708 44 743,826 688,819 55,007 124,369 456. Производња одјевних предмета, дорада и бојење крзна 2,851,150 2,653,001 198,149 1,031,601 150 3,445,874 3,286,400 159,474 971,392 1507. Прерада дрвета и произв. од дрвета и плуте, осим намј. 10,672,366 11,677,915 -1,005,549 6,860,776 213 12,165,562 14,129,746 -1,964,184 8,571,208 2388. Производња целулозе, папира и производа од папира 150,372 148,757 1,615 188,230 13 161,299 159,890 1,409 189,498 129. Издавачка дјелатност, штампање и реп. снимљ. медија 16,816 14,761 2,055 4,693 0 11,617 14,389 -2,772 0

10. Производња хемикалија и хемијских производа 1,383,367 1,374,238 9,129 163,452 13 1,413,653 1,421,715 -8,062 154,322 1311. Произв. производа од гуме и произв. од пласт. маса 7,808,763 7,638,627 170,136 5,901,580 89 8,920,784 8,742,756 178,028 5,948,704 10212. Производња основних метала 224,935 214,905 10,030 484,908 19 273,633 243,485 30,148 420,229 2013. Произв. станд.металних произв. осим машина и уређаја 1,484,962 1,446,336 38,626 879,846 38 1,781,587 1,779,021 2,566 826,102 4314. Производња електр. машина и апарата на др. мјесту 410,506 408,571 1,935 26,530 8 323,719 349,408 -25,689 815. Произ. радио телевиз. и комуникационе опр. и апарата 651 -651 6,497 0 500 -500 5,997 016. Производња намјештаја и произ. раз. произ. 981,070 951,127 29,943 131,297 6 1,498,414 1,458,682 39,732 163,029 717. Скупљање, пречишћавање и дистрибуција воде 1,638,510 1,559,130 79,380 642,645 53 1,390,871 1,381,533 9,338 605,653 5718. Грађевинарство 1,454,380 1,400,108 54,272 529,740 70 3,701,474 3,372,894 328,580 838,659 8719. Продаја, одрж. и опр. мот. воз. и мотоц., трг. на мал. 2,368,232 2,279,680 88,552 299,168 16 3,177,444 3,095,882 81,562 365,447 2020. Трговина на велико и посредовање у трговини 17,190,842 16,667,136 523,706 9,857,142 132 17,854,324 17,974,918 -120,594 9,585,059 15921. Трговина на мало 13,065,145 13,041,099 24,046 6,898,514 153 15,170,112 15,125,596 44,516 6,927,996 16822. Хотели и ресторани 423,967 430,615 -6,648 1,505,292 25 381,021 403,058 -22,037 1,396,014 2023. Копнени саобраћај цјевоводни транспорт 2,194,448 2,032,160 162,288 639,911 36 2,807,997 2,776,382 31,615 488,776 3724. Пратеће и пом. акт. у саоб. активности пут. агенција 323,186 239,172 84,014 122,686 14 295,326 280,985 14,341 86,309 1525. Активности у вези са некретнинама 167,072 167,020 52 6,297 1 2,496 2,496 0 3,802 126. Остале пословне активности 1,663,707 1,581,426 82,281 458,641 55 4,766,474 4,589,300 177,174 578,965 7527. Образовање 206,721 197,005 9,716 112,474 6 341,406 334,467 6,939 117,656 1128. Здравствени и социјални рад 2,697,400 2,631,095 66,305 3,458,085 105 3,002,406 3,631,812 -629,406 2,754,154 10529. Дјелатност организација на бази учлањења 13,176 12,717 459 1,339 0 8,276 11,380 -3,104 1,339 030. Рекреативне, спортске и културне активности 466,542 445,801 20,741 164,981 14 423,833 426,464 -2,631 157,349 1531. .... и опр. без рук. и изнајмљ. пред. за домаћ. 32. .... и обавезно соц. осигурање 33. .... отпадака и смећа сан. и сл. активности Укупно: 109,545,048 109,642,191 -97,143 46,286,768 1,589 143,255,758 145,315,886 -2,060,128 47,922,093 1,803

27


Са становишта структуре стварања прихода правних лица највећи значај за општину Србац, на основу података за претходних 4-5 година, имају: трговина, прехрамбена индустрија, производња производа од гуме и пластичних маса, прерада дрвета и пољопривреда. Текстилна индустрија, која је некада била окосница развоја општине, знатно је изгубила на значају након престанка рада и неуспјешне приватизације "Итриса". У посматраном периоду учешће трговине у стурктури прихода опада, а повећава се учешће сектора привреде што је добар тренд. Године 2006. трговина (на велико и мало) је стварала чак 39% укупних прихода општине, а 2008. године само 23%.

Учешће прехрамбене индустрије је порасло са 15% (2005) на 35% (2008), углавном захваљујућу поновном покретању производње у клаоници пилића у Повеличу (након њене приватизације од стране "Перутнине"). Остварене резултате у индустријској производњи производа од гуме и пластичних маса са 2/3 носи, такође, успјешно приватизовано предузеће "Стирокарт панели", а учешће ове гране у укупним приходима општине је 6-7%. Прерада дрвета учествује са 7-10% у укупним приходима, али су задње двије године расходи предузећа, из ове гране, већи од њихових прихода (дошло је до погоршања њихове финансијске позиције) под утицајем губитка 3-4 предузећа међу којима предњачи ДОО "Панефин" (приватизована бивша Механичка прерада дрвета у Пребљезима).

На основу изнесеног могло би се закључити да је пословни успјех и неуспјех општине "таоц" десетак предузећа која су за појмове Србца велика, а са становишта званичне класификације средња или чак мала. Клаоница је у приходима општине 2008. године учествала са 24%, са њом пословно повезане "Агроуније" са 10%, "Стирокарт панели" (3,5%) и "Мане-комерца" са 5%. Још 5 предузећа је остварило годишњи промет између 2 и 4 милиона КМ (2-3%), а баве се производњом сладоледа, прерадом дрвета или грађевинарством. Ових девет предузећа генерише 1/2 укупних прихода општине Србац. На другој страни, само два предузећа су "произвела" половину губитака општине у 2008. години ("Клаоница" и "Панефин).

Иако подаци на бази завршних рачуна не одражавају стање укупне запослености на подручју Србца, ако се анализира само тај број запослених (који су правна лица пријавила у својим годишњим финансијским извјештајима) може се закључити да се број запослених до краја 2007. године повећавао, а у 2008. години смањио за 240 (13%). Највише радника (готово 1/2) запошљавају трговина (на велико и мало заједно) 17-18%, прехрамбена индустрија 14-15% и прерада дрвета 11-13%.

Највећи степен капиталне интензивности (однос између остварених прихода и уложеног капитала) имају производња намјештаја, производња хемијских производа и прехрамбена индустрија, а најнижи трговина на мало. Охрабрује, да се просјечни капитални коефицијент за читаву општину побољшава, односно повећава. Године 2005. на сваку 1 КМ уложеног капитала остварене су 2,2 КМ прихода, а 2008. године 3 КМ прихода.

Поред привредених дјелатности, и ванпривредне дјелатности на подручју србачке општине биљеже раст. Томе највећи допринос даје трговина (за коју је регисторован и највећи број правних лица), а у одређеној мјери и услуге у области грађевинарства и превоза путника и роба. Допринос угоститељства у стварању прихода и запослености је испод потенцијала ове општине.

Непривредне услуге које се пружају становништву (образовање, здравство, комуналне услуге, култура, спорт и др.) путем одређеног броја јавних установа: средњошколског центра, основних школа (Србац, Разбој, Кукуље, Ножичко, Кобаш), радио-станице и акционарских друштава са већинским државним власништвом (Водовод и канализација, Комуналац, Спортска дворана) по свом квантитету и квалитету углавном задовољавају потребе становништва уз неопходна прилагођавања промјенама у начину њиховог организовања и финансирања.

28


2.3.2. Достигнути развој малог и средњег предузетништва

Основни фактор развоја сваке модерне економије представља развој малих и средњих предузећа. Значај малих и средњих предузећа за економију је неспоран. Бројна истраживања указују да се више од 90% свих послова обавља у малим и средњим предузећима. Мала и средња предузећа запошљавају двије трећине укупне радне снаге Европске Уније. За успјешно функционисање сваке привреде битно је да у њеној структури постоји уравнотежен однос између малих, средњих и великих предузећа, јер се овако посматрана предузећа са својим карактеристикама и перформансама међусобно допуњују. У овом контексту се може речи да је општина Србац у тренду са европским тенденцијама јер су сва регистрована предузећа на подручју општине у категорији малих и средњих, што није резултат планских активности него материјалних, кадровских и других ограничења која су онемогућила и даље онемогућавају развој великих предузећа.

У Републици Српској је од 2002. године на снази Закон о подстицају развоја малих и средњих предузећа („Службени гласник РС“, бр. 64/02) који сљеди дефиниције из препорука Европске комисије, како у погледу интервала величине предузећа мјерене бројем запослених, тако и у погледу величине предузећа мјерене годишњим приходом.

Према овом закону предузећа се према величини разврставају на мала и средња у зависности од: просјечног броја запослених, укупног прихода од продаје и збира билансне активности. Узимајући у обзир критеријум просјечног броја запослених радника, сва правна лица се разврставају на:

- микро предузећа која запошљавају просјечно годишње до 10 радника,- мала предузећа која запошљавају просјечно годишње од 11 до 50 радника и- средња предузећа која запошљавају просјечно годишње од 51 до 250 радника.

За анализу стања МСП коришћени су подаци Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге, као и подаци Одјељења за привреду општине Србац.

Као критериј за подјелу предузећа по величини коришћен је број запослених, јер се и у Стратегији развоја МСП у Републици Српској, наводи као једини поуздани показатељ за класификацију МСП. Број активних МСП приказани је у табели 7.

Табела 7: Број активних малих и средњих предузећа за период (2005-2008)15

2005. 2006. 2007. 2008.

Микро предузећа 125 146 145 161

Мало предузеће 26 28 27 21

Средње предузећа 4 3 5 9

Велика предузећа 0 0 0 0

Укупно 155 177 177 191

Из приказане структуре малих и средњих предузећа општине видљиво је да се укупан број предузећа повећава по годишњој стопи од 6,85%. У структури предузећа доминирају микро предузећа и њихово учешће у анализираном периоду је од 80% до 84%. Исто тако, видљиво је да у привреди Србца не егзистирају велика предузећа.

У структури предузећа за период 2005-2008. година у области малих и средњих предузећа највећи број предузећа налази се у услужним дјелатностима, трговини на велико, пољопривредним дјелатностима, те у сектору саобраћаја и производњи прехрамбених производа и пића (табела 8).

Табела 8: Структура МСП по дјелатностима за период 2005-2008.

15 Због непостојања података о стању МСП у 2009, у анализи је обухваћен период 2005-2008. год.

29


ДјелатностБрој предузећа

2005. 2006. 2007. 2008.Пољопривреда 15 18 21 26Шумарство 3 3 3 3Вађење осталих руда и камена 6 7 7 7Производња прехрамбених производа и пића 8 10 10 11Производња текстилних предива и тканина 2 2 3 3Производња одјевних предмета, дорада и бојење 8 10 8 10Прерада дрвета и производи од дрвета 8 12 10 14Производња производа од папира 1 2 2 2Издавачка дјелатност, штампање, снимани медији 1 1 1 1Производња хемикалија и хемијских производа 2 2 3 2Производња производа од пластике 7 6 7 7Производња основних метала 1 1 1 1Производња стандардних металних производа 4 5 6 6Производња електричних машина 1 1 1 1Производња радио, телевизије 1 1 1 1Производња намјештаја 1 1 1 1Грађевинарство 12 11 11 11Продаја и одржавање моторних возила, осим трговине 5 6 6 7

Трговина на велико 26 29 29 31Трговина на мало 22 23 21 21Хотели и ресторани 4 4 4 5Копнени саобраћај и цјевоводни транспорт 10 11 10 10Пратеће и помоћне активности у саобраћају 2 3 3 3Активности у вези са некретнинама - 1 1 1Изнајмљивање машина и опреме 1 1 - -Остале пословне активности 4 6 7 6Укупно: 155 177 177 191

И поред чињенице да је у току 2008. године забиљежен пораст броја предузећа, евидентне су и стагнације у појединим гранама као што су грађевинарство и трговина на мало, услед великих економских и друштвених промјена које су биле карактеристичне за ту годину. Међутим, у истом посматраном периоду порасло је интересовање за пољопривредну дјелатност гдје се биљежи раст предузећа од 20% у односу на протекле године.

- Запосленост у МСП на подручју општине Србац

У 2008. години у привреди општине Србац запослено је 3.045 радника, oд тог броја 52% или 1.587 радника је ангажовано у МСП сектору. Са 620 радника микро предузећа ангажују скоро 39% запослених у МСП. Повећање запослености од 2005. године (за 26% или 415 радника) резултат је оживљавања пословне активности привреде општине. Запосленост је усмјерена према микро предузећима гдје је стопа раста 14,7%. Новозапослени у микро предузећима (262) чине 57% повећања запослености МСП.

Табела 9: Број запослених радника у малим и средњим предузећима за период (2005-2008)

Предузећа 2005. 2006. 2007. 2008.

Микро 358 437 503 620

30


Мала 615 657 624 523

Средња 199 198 334 444

Укупно 1.172 1.292 1.461 1.587

Поред тога изражена је висока концентација секторске запослености у МСП. Преко 54% или 863 радника од укупно запослених у МСП је у секторима производње прехрамбених производа и пића, трговина на велико и мало и прераде дрвета (табела 10).

Табела 10: Запосленост по секторима у МСП по годинамана на подручју општине Србац

ДјелатностБрој предузећа

2005. 2006. 2007. 2008.

Пољопривреда 43 54 55 71Шумарство 13 13 13 9Вађење осталих руда и камена 29 32 36 34Производња прехрамбених производа и пића 127 187 201 253Производња текстилних предива и тканина 9 9 9 45Производња одјевних предмета, дорада и бојење 122 137 151 150Прерада дрвета и производи од дрвета 148 176 244 238Производња производа од папира 2 12 13 12Производња хемикалија и хемијских производа 10 11 12 13Производња производа од пластике 163 124 90 102Производња основних метала 16 16 19 20Производња стандардних металних производа 13 20 40 43Производња електричних машина 8 8 8 8Производња радио, телевизије - 0 0 0Производња намјештаја 6 6 6 7Грађевинарство 82 74 103 87Продаја и одржавање моторних возила 14 12 16 20Трговина на велико 114 117 121 159Трговина на мало 125 137 162 168Хотели и ресторани 35 37 34 20Копнени саобраћај и цјевоводни транспорт 40 46 54 37Пратеће и помоћне активности у саобраћају 12 14 14 15Активности у вези са некретнинамa 0 1 1 1Изнајмљивање машина и опреме 0 0 0 0Остале пословне активности 41 49 59 75 Укупно: 1.172 1.292 1.461 1.587

Повећање броја радника по секторима дјелатности у односу на протекле године забиљежен је у сектору производње хране и пића, трговине на велико и пољопривреде, док је најзначајнији пад запослености евидентиран у сектору саобраћаја и угоститељства.

- Пословни резултати МСП на подручју општине Србац

Пословни резултати микро, малих и средњих предузећа дијеле судбину пословања читаве привреде и ванпривреде.

Табела 11: Укупни приходи, расходи и добитак/губитак у МСП за период 2005-2008. год.

2005. 2006. 2007. 2008.

Микро Приходи 35.279.488 36.510.991 33.211.211 41.555.691

31


предузећаРасходи 32.466.012 45.056.929 33.764.785 41.832.923

Фин. резултат 2.813.476 -8.545.938 -553.574 -277.232

Малапредузећа

Приходи 27.943.557 34.304.284 44.594.793 26.963.768

Расходи 27.056.527 26.480.342 43.265.477 36.246.162

Фин. резултат 887.030 7.823.942 1.329.316 -9.282.394

Средњапредузећа

Приходи 8.106.415 7.478.400 28.053.704 69.569.507

Расходи 11.756.661 9.305.566 27.766.181 61.451.145

Фин. резултат -3.650.246 -1.827.166 287.253 8.118.362

Укупно

Приходи 71.329.460 78.293.675 105.859.708 138.088.966

Расходи 71.279.200 80.842.837 104.796.443 139.530.230

Фин. резултат 50.260 -2.549.162 1.063.265 -1441126

Укупан пословни приход МСП сектора у 2008. години је 138 милиона КМ и готово је удвостручен у односу на 2005. годину. У поређењу са 2005. годином, МСП су повећала учешће у приходима општине (са 93% на 96%). Највећи пословни приход остварују средња предузећа која учествују са 50% у укупним приходима МСП. Водећи сектори у привреди општине који су остварили више од 60% укупног прихода су прерађивачка индустрија (35,90%) и трговина на велико и мало (24%).

Укупни расходи МСП сектора у 2008. години су 139.530.230. КМ и повећани су за 94% у односу на 2005. годину. Учешће укупних расхода МСП у расходима општине се повећало са 83% у 2005. годину на 99% у 2008. години. У све три категорије МСП су у посматраном периоду имала повећање расхода. Највеће повећање учешћа у расходима су имала средња предузећа чије је повећање износило 7,5 пута.

Током 2008. године највећи пораст расхода забиљежен је у дјелатностима које се баве производњом прехрамбених производа и пића и прерада дрвета. Ове дјелатности су у највећој мјери у свом пословању осјетиле негативне ефекте глобалне економске кризе. Насупрот томе, мали је број дјелатности које су пословале са смањеним расходима као што су: издавачка дјелатност, производња електричних машина, хотели и ресторани, те активности у вези са некретнинама, које су се боље прилагодиле новонасталим промјенама на тржишту.

Од укупне остварене добити на подручју општине 97% је добит која је остварена у сектору МСП. Ефикасност пословања предузећа на подручју општине у 2008. је повећана у односу на 2005. годину за 27,5%. Највеће повећање је евиденирано у дјелатностима вађења руда и грађевинарству. Највећи пад забиљежен у поређењу са 2007. годином у секторима: производња прехрамбених производа и пића, производња текстилних предива и тканина, производња металних производа и активности у саобраћају.

Укупни губици у сектору МСП у 2008. години су 6.100.553 КМ и за 59% већи од губитака у 2007. години, односно за 1% мањи од укупно забиљежених губитака у току 2006. године. Од укупно насталих губитака на подручју општине 98% су губици који су остварени у сектору МСП.

У укупним губицима грана привреде на подручју општине, највише мјесто заузимају дјелатности које се баве прерадом дрвета и производњом производа од дрвета (38,01%), док за њима сљеде дјелатности које се баве производњом прехране и пића (21,80%) и трговином на велико (15,35%).

- Предузетничке радње

32


Услед отежаних услова привређивања у предузећима, пада животног стандарда и либерализацији законских прописа условили су да се незапослени и запослени посљедњих година опредјељују за покретање одређених форми властитог бизниса. У таквом економском окружењу највећу виталност су показале управо мале радионице које су прерасле у мала (породична) предузећа и апсорбовале дио радне снаге која је пропашћу великих друштвених фирми остала без посла.

Према показатељима из анкете Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа на територији општине Србац у 2006. години регистровано је 695 предузетничких радњи. У структури укупног броја предузетничких радњи у 2006. години подједнако је учешће СТР (30%) и СЗР (30%). Из анализе општинске административне службе о стању предузетништва уочава се да је број предузетничких радњи у сталном паду. На подручју општине у току 2008. године, регистроване су 672 предузетничке радње, односно за 19 мање него што је то био случај у 2007. години. Највише одјављених радњи је из области трговине (12), а за њима сљеде угоститељство и туризам (4). Број одјављених радњи у 2008. години се повећао са 19 на 32. Највећи број радника запослен је у дјелатностима које се баве занатством и личним услугама.

- Мјере подршке развоју предузентиштва

С обзиром на расположиве природне ресурсе на подручју општине Србац, њен повољан геостратешки положај, значајан број релативно образованих незапослених лица, њихове везе са дијаспором и друге повољне факторе, отварање нових и развој већ постојећих МСП-а, је једна од развојних шанси на чијој реализцији треба систематски радити у наредном периоду.

Општина Србац нема велике изгледе да ће се на њеном подручју одмах отворити неко велико предузеће, па је реалан развојни пут повећање броја микро и малих предузећа, која ће се се природним путем селити у категорију средњих, а некада можда и великих предузећа.

Њихово оснивање и локација не требају бити ексклузивно резервисани за урбано подручје града Србца него и за рурална подручја која имају предност у јефтинијем грађевинском земљишту, радној снази и близини одређених ресурса (нпр. обловина, минерали, шљунак, пијесак, туристичке дестинације и сл.).

За развој предузетништва и подстицање раста малих и средњих предузећа од велике важности је пружање нефинансијске и финансијске помоћи. Иако предузетници истичу у први план потребу за добијањем финансијске помоћи, бројна истраживања показују да је од подједнаке важности и нефинансијска помоћ овом сектору. Нефинансијску подршку не чине само савјетодавне услуге већ целокупан систем организовања једноставне и јефтине процедуре за покретање и реализацију пословања предузетника. Поред тога, укључује и велики број разнородних услуга које доводе до побољшања пословних финансија, рачуноводства и правне помоћи, укључујући и правно заступање.16

Општина Србац је до сада, ради подстицања развоја МСП, дефинисала и предузела одређени број активности у оквиру нефинансијске подршке које се односе на сљедеће:

1. Ради унапређења подршке садашњим и будућим предузетницима у току 2006. године је основан Центар за пружање услуга грађанима. Основни задатак овог центра је боља сарадња и повезаност са грађанима у циљу бржег и ефикаснијег рјешавања процедуралних питања. Оснивањем овог центра поједностављена је

16 Завршни извештај истраживања оствареног у оквиру пројекта "Подстицаји општина за развој малих и средњих предузећа предузетништа, пољопривреде и рурални развој", СМЕ консалтинг, Београд, 2008. год.

33


процедура регистрације предузетничких дјелатности, а напори се улажу и у смањење административних такси.

2. Општинска управа у сарадњи са органима државне управе подстиче развој МСП тиме што координира и помаже лакше испуњавање услова који доводе до поједностављења и брже обраде разних административних захтјева.

3. Ради пружања константних услуга и помоћи при реализацији предузетничких идеја и пружању квалитетнијих услуга предузетницима у процесу регистрације предузетничких активности основана је општинска Агенција за развој малих и средњих предузећа (АПИС). Ова агенција је значајна карика у повезивању локалних предузетника са Републичком агенцијом за МСП, Министарством привреде, енергетике и развоја и другим министарствима и владиним агенцијама, али са потенцијалним домаћим и страним инвеститорима. Ову агенцију би у будућем периоду требало материјало и кадровски ојачати и оспособити за потпуније и квалитетније вршење њене улоге.

4. Дефинисан је “Акциони план за унапређење интерних процедура и побољшање односа са вањским субјектима”, којим се омогућава скраћење и поједностављење процедуре за издавање одобрења за рад.

5. Поред наведених активности, општина је провела и низ других активности за унапређење сарадње са привредним субјектима, као што су: повећање ефикасности рада увођењем компјутеризације, доношење подзаконских нормативних аката по потреби, израда брошура - упознавање са поступком издавања одобрења за обављање различитих предузетничких активности, скраћивање времена издавања одобрења за рад.

Поред нефинансијске помоћи предузетницима, општина Србац је у претходном периоду успоставила одређене линије финансијске помоћи које се односе на сљедеће активности:

1. Успостављено је неколико локалних подстицајних кредитних програма и грантова, базираних углавном на средствима општинског буџета и средствима Инвестиционо-развојне банке РС.

2. На сједници Скупштине општине одржане дана 20.02.2007. године усвојени су “Програм коришћења средстава субвенција предузећима за подстицај запошљавања” и “Правилник о условима и начину коришћења средстава субвенција предузећима за подстицај запошљавања у општини Србац“, те формирана Комисија за оцјењивање захтјева за додјелу субвенција предузећима за подстицај запошљавања. Намјена средстава за подстицање предузетништва је усмјерена на групу мјера која помаже start-up предузећа на реализацији предузетничке идеје (додјељивање средстава за набавку обртних и основних средстава мање вриједности; уређење пословног простора неопходног за рад и реализацију конкретне идеје; помоћ при изградњи инфраструктуре; учешће у трошковима суфинансирања радника до четири мјесеца у висини до 30%; додјељивање средстава за суфинансирање припреме производње намјењене извозу на бази већ закључених споразума) и на групу мјера која се односи на помоћ предузећима за проширење већ постојеће производње или за заокруживање производног програма (додјељивање средстава за набавку обртних и основних средстава мање вриједности). За ове намјене издвојено је током 2007. године 45.000 КM, док је тај износ у 2008. години био доста мањи и износио само 21.000 KM.

3. Завод за запошљавање је путем активне политике запошљавања, првенствено кроз суфинансирање економски и тржишно оправданих пројеката, а све ради

34


унапређивања ефикасности запошљавања, утврдио посебне критеријуме за додјелу средстава, водећи рачуна о циљним групама која се запошљавају, тако да се послодавцима одобравају различити износи средстава за запошљавање лица са евиденције. Поред поменутих активности Завод за запошљавање је по питању запошљавање приправника, учествовао у суфинансирању припреме и оспособљавања незапослених лица - приправника са високом стручном спремом. Своје активности Завод је такође усмјерио и у суфинансирање програма припреме за запошљавање незапослених лица обдарених за научно - истраживачки рад.

4. Буџетом општине Србац за 2009. годину предвиђена је субвенција предузећима за запошљавања у износу од 70.000 КМ. Средства су усмјерена искључиво на производна предузећа и производне предузетничке радње, и то за:

а. самозапошљавање незапослених лица, у укупном износу до 10.000 КМ, б. ново запошљавање незапослених лица, у укупном износу до 20.000 КМ, и

в. ублажавање изразито неповољних услова пословања и задржавања броја запослених радника у предузећима и предузетничким радњама из области текстила, коже и обуће, у укупном износу до 40.000 КМ.

У 2010. години је Програмом коришћења средстава за подстицај запошљавања предвиђено коришћење средстава на:

обавезе из 2009. године, у износу до 11.000 КМ, подстицај за ублажавање изразито неповољних услова пословања и

задржавања броја запослених радника у предузећима и предузетничким радњама из области текстила, у износу до 12.000 КМ и

подстицај за оспособљавање образовних институција, у износу до 17.000 КМ.

5. Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство је у току 2008. године, спровело мјере подстицаја за општину Србац, које је на име подстицаја општини Србац додијелило средства у износу од 2.424.205 КМ. Поменута средства су се користила за подршку производњи и дохотку (сточарска и биљна производња), подршку дугорочним улагањима, руралном развоју, те интервентним мјерама и ванредним потребама.

6. Влада Републике Српске на захтјев предузећа из области текстила, коже и обуће, одобрила је средства на име субвенције радницима наведених предузећа у износу од 50 КМ по раднику током 2009. године.

7. Од стране Инвестиционо-развојног фонда u току 2008. и 2009. године, у општину Србац је пласирано кредита у износу 4.247.940 КМ, распоређен је на сљедеће кредитне линије:

кредити за почетне пословне активности 30.000 КМ, кредити за микро бизнис у пољопривреди 284.000 КМ, кредити за пољопривреду 1.730.000 КМ, кредити за предузетнике и предузећа 1.700.000 КМ, стамбени кредити 503.940 КМ.

8. Да би привукла инвеститоре, Скупштина општине Србац је усвојила подстицајне мјере за куповину земљишта у индустријским зонама "Црнаја" и "Ситнеши", а са циљем изградње нових објеката. Ове мјере обухватају: 17

смањење цијене земљишта за 90% од важеће тржишне цијене у овим зонама, умањење једнократне ренте за 66% за новоизграђене објекте веће од 1.000 м².

17 www.srbac-rs.com

35


9. Општинска управа је смањила висину оснивачке таксе за лица која су чланови породица погинулих бораца.

10. Поред оснивачких, умањена је и уплата комуналних такси. Сва лица која почетак обављања дјелатности пријаве до 30.06. текуће године, уплаћују комуналну таксу у пуном износу, а ако пријаве почетак обављања дјелатности послије 30.06. плаћају комуналну таксу у износу од 50% од укупног годишњег износа.

11. Општинска управа је за 33 од 40 пријављених предузећа извршила субвенционирање каматних стопа на кредите додјељене од стране комерцијалних банки у износу од 1.730.000 КМ у 2006. години, а за 82 од 114 пријављених предузећа извршила субвенционирање каматних стопа на кредите додјељене од стране комерцијалних банки у износу од 1.615.000 КМ у 2007. години.

12. Општинска управа је у 2006. години за суфинансирање извоса додијелила 1.730.000 КМ за 33 од 40 пријављених предузећа, док је 2007. године додијељено 1.615.000 КМ за 82 од 114 пријављених предузећа.

2.4. Становништво и миграције

Демографска кретања на подручју цијеле Републике Српске па тако и општине Србац обично се посматрају кроз поређење стања демографских индикатора прије рата односно прије 1991. године, када је био и задњи попис становништва, и стања послије рата, када имамо на располагању процјене о укупном броју и годшњим миграцијама становништва.

При анализи укупних демографских кретања битно је истражити присуство негативних демографских промјена као што су: (1) укупна депопулација (пад броја становника); (2) природна депопулација (када број умрлих становника превазилази број живорођене дјеце) и (3) демографско старење. Наведени процеси на подручју општине Србац могу се приказати на сљедећи начин:

- Укупан број становника на подручју општине Србац у односу на 1991. годину је повећан и то са 21.840 на 23.588 колика је процјена броја становника у 2009. години, тако да се може рећи да је у датом временском раздобљу остварен укупан прираштај популације;

- Међутим, укупан број становника у периоду посљедњих пет година показује тренд укупне депопулације односно смањења укупног броја који је опао са 24.250 у 2005. години на 23.588 у 2009. години, те показује континуиран негативан тренд;

36


- На укупан број популације утичу и миграције становништва, које су на основу анализа које Републички завод за статистику производи од 2007. године, негативне за подручје општине и имају тренд повећања одлива становништва;

- Када је у питању природна депопулација односно природни прираштај, у периоду 2005-2009. година однос броја живорођених и броја умрлих био је негативан у свим годинама;

- као што се из горњег графикона види природни прираштај је позитиван у градском подручју, а негативан у осталим (руралним) подручјима, што упућује на закучак да су негативне демографске промјене израженије у руралном подручју.

37


Анализом могућих узрока негативних демографских промјена представљених у претходном дијелу текста, идентификовани су сљедећи проблеми односно појаве које су довеле до одлива односно смањења броја становника на подручју општине:

- слабе могућности запослења, узроковане падом привредних активности након ратних дешавања, као и ниским нивоом инвестиционих улагања и бројем нових радних мјеста у односу на бројност радне снаге на подручју општине;

- миграције младих категорија становништва због школовања и задржавање високообразованих младих људи са подручја општине Србац у мјесту студирања (Бањалука, Београд, итд.) проузрокована слабом економском перспективом на подручју Србца и већом могућности избора који нуде већи центри и регије;

- одлазак дијела радне снаге са подручја општине на привремени односно трајни рад у иностранство, што је проузроковало даљње миграције повремене или сталне других чланова породице;

- одлазак дијела, нарочито млађих категорија становништва из руралних подручја у градске и приградске дијелове општине, узрокован неорганизованим тржиштем пољопривредних производа, (недостатком откупа пољопривредних производа), падом интереса младих за бављење пољопривредном производњом, порастом могућности и интереса за бављење трговином и услужним дјелатностима, промјене у животном стилу и размишљањима младих, те тежња ка бољем квалитету живота (доступност инфраструктуре и јавних услуга, друштвени и културни догађаји) у урбаном подручју.

2.5. Стање инфраструктуре на подручју општине

2.5.1. Саобраћајна инфраструктура

Као што је евидентирано посљедном Социоекономском анализом18, општина Србац има добро развијен саобраћај и везе. Кроз општину Србац пролази магистрални пут Нова Топола - Дервента М.14.1. (42 км). Овим путем у дужини од 21 км Србац је повезан са саобраћајницом Бања Лука - Градишка, а у дужини од 42 км са путем Сарајево - Брод.

Модернизованим регионалним путем у дужини од 40 км Србац је повезан са општином Прњавор. Удаљеност од аеродрома „Маховљани“ је 35 км. Општина Србац је повезана са свим дијеловима Босне и Херцеговине савременим магистралним и регионалним путевима, а удаљена је од граничног прелаза са Републиком Хрватском у Градишци 35 км и у Босанском Броду 68 км. Општина Србац је удаљена од граничног прелаза са Србијом у Рачи 203 км. Много боља и бржа саобраћајна комуникација са Републиком Србијом је преко наведених прелаза са Републиком Хрватском и коришћењем аутопута Загреб - Београд.

У локалне и некатегорисане путне правце посљедњих година инвестирано је много тако да је општина Србац ушла у ред развијенијих општина по питању учешћа савремених коловоза у укупној дужини путева. Тако је од укупно 137 километара пута, 118 км савременог коловоза или 86%, магистралних путева има укупно 38 км, регионалних 19 км од чега је је само 57% савремени коловоз, док локалних путева има 80 км и 87% су савремени, односно асфалтирани са сигнализацијом19.

Општина/град

Укупно путева

Савремени коловоз Магистрални Регионални Локални

18 Социо-економска анализа стања општине Србац, УНДП и општина Србац, Пројекат интегрисања локалног развоја (ИЛДП)

19 Републичнни завод за статистику, Статистички годишњак бр. 1

38


(км) (км)

Србац 137 118 укупно саврем. коловоз укупно саврем.

коловоз укупно саврем.коловоз

38 38 19 11 80 70

Жељезнички саобраћај на подручју општине Србац не постоји, већ се овај вид саобраћаја може користити у комбинацији са друмским саобраћајем користећи пругу у Бањалуци и Окучанима (Република Хрватска), са којима је општина повезана магистралним путевима.

На подручју општине нема изграђене ниједне луке на ријеци Сави. Од рјечног саобраћаја тренутно је у функцији малогранични скелски прелаз, Србац - Давор, са Републиком Хрватском. Раније је у Кобашу постојао понтонски мост који је повезивао Босански и Славонски Кобаш, а на тај начин и општину Србац са аутопутем и жељезничком пругом у Хрватској, чија најближа тачка је била у Ориовцу, на удаљености од свега 7 километара. Због дотрајалости, понтонски мост је демонтиран почетком осамдесетих година прошлог вијека. Било је одређених иницијатива да се на истом мјесту градити нови мост, али је то, нарочито сада, више у домену жеља него реалних могућности

Аеродром у Маховљанима удаљен је 35 км од Србца, па се у комбинацији са друмским саобраћајем може користити и овај вид саобраћаја и транспорта. На подручју општине се налази и један хелиодром, писта за пољопривредну авијацију у Повеличу који тренутно није у функцији.

На подручју општине Србац 26 насељених мјеста имају телефонску мрежу.20 У 2009. години регистровано је 5690 фиксних прикључака, 21.660 корисника мобилне мреже. Могућност Internet конекције у 2009. години је имало 6 мјесних заједница. Број Internet корисника се протеклих година нагло повећавао, па је са броја 72, колико их је било у 2006. години, тај број порастао и у 2009. години износио 616.

Тренутна дужина водоводне мреже је 258 км, капацитет пумпних станица је 142 л/сек, резервоарски простор 1.850 м3. У систему функционише 9 хидро станица које повећавају притисак за потрошаче друге висинске зоне, али овакав начин снабдијевања је непоуздан, економски неодржив и незадовољава потребе грађана. Тренутно има 4.600 прикључака и снабдијева око 16.000 становника општине Србац. Од 39 насељених мјеста тренутно воду из градског водовода користи 19 насеља, 8 насеља је дјелимично покривено градском водоводном мрежом, а 12 насеља са око 8.000 становника нема питку воду из јавног водовода.

Одвођење и пречишћавање отпаданих вода је један од највећих еколошких проблема општине Србац. Само ужи дио града Србца ријешио је сакупљање и одвођење отпадних вода, док остали становници отпадну воду испуштају у септичке јаме, канале или отворене водотоке. Пречишћавање отпадних вода града Србца није ријешено.

РЈ „Електродистрибуција“ Србац врши дистрибуцију и снабдјевање електричном енергијом укупно 7.858 корисника на средњем и ниском напону, од чега је 7.845 корисника на ниском напону, а 13 на средњем. Дистрибуција и снабдјевање електричном енергијом се врши путем 244,50 км средњенапонске мреже и 739,41 км нисконапонске мреже са укупно 145 трафостаница 20/0.4 kV у властитом посједу. Дужина нисконапонске и средњенапонске мреже се у периоду 2005-2009. године редовно повећавала, што је резултат инвестирања у изградњу и реконструкцију мреже.

Србац од 1999. године нема системски ријешено питање топлификације града. Најзначајнији објекти топловода, али и радна снага били су у власништву сада правног

20 Социо економска анализа стања општине Србац

39


сљедбеника "ИТРИС-а" , који сада има више правних следбеника. Дистрибутивна магистрална мрежа која је износила преко 2100 м и подстанице биле су државно власништво у саставу ОДЈКП "Рад" Србац. Због непостојања интереса "ИТРИСА" градско гријање је укинуто већ у првој фази приватизације по концепту власничке трансформације из 1990. године. Више од 17 година се разговора о могућности гријања и не постојању консензуса општинских структура и Управе "ИТРИС" и његових правних следбеника-а су учинили своје, тако да данас не раде ни погони "ИТРИС-а" ни топлана тако да град нема даљински систем гријања.

На нивоу Републике Српске интензивно се ради на идејном пројекту изградње гасовода што општину ставља на још једну дилему да ли наставити активност око реконструкције постојећег топловода или се опредијелити и чекати изградњу гасовода.

Анализом физичке инфраструктуре, евидентирани су сљедећи проблеми:

- проблеми губитака у дистрибуцији електричне енергије који су техничког и комерцијалног карактера. Технички губици се јављају најчешће због старосне структуре опреме која се налази у дистрибутивној мрежи, а сами комерцијални губици су изазвани све чешћом злоупотребом и неовлаштеним коришћењем електричне енергије од стране крајњих купаца;

- снабдјевање становништва у неким сеоским насељима системом водовода није задовољавајуће, тако да се дата насеља водом снабдјевају из индивидуалних бунара и природних извора. Та вода се не контролише, а у сушном љетном периоду нема је довољно;

- заштита изворишта питке воде није у потпуности реализована;

- поред старости водоводног система, који узрокује кварове, а тиме и губитке воде, велики проблем представља и илегална и несавјесна потрошња. Губици воде су значајни и крећу се око 40%;

- канализациони систем није комплетан без изградње нове црпне станице за фекалне воде и пречистача отпадних вода.

2.5.2. Друштвена инфраструктура

Систем школства на подручју општине чине јавне установе предшколског, основног и средњег образовања a организоване су у једну предшколску, три основне и једну средњу школску установу.

Број предшколских

установаБрој дјеце Број основних

школа Број дјеце Број средњих школа Број дјеце

2001/2002

2009/2010

2001/2002

2009/2010

1997/1998

2009/2010

1997/1998

2009/2010

1997/1998

2009/2010

2001/2002

2009/2010

1 1 85 68 22 20 1968 1684 1 1 612 580

У посматраном периоду стално егзистира једна предшколска установа, као и један средњошколски центар, док се број основних школа смањио са 22 на 20. Садашње бројно

40


стање образовних установа на подручју општине задовољава потребе дорасле дјеце за школовање.

Поређењем стања у 1997/98 и 2009/10 број ученика смањен је за 284 у основним и за 32 у средњим школама. До пада броја ученика дошло је, у основи, из разлога пада наталитета и одлива ученика основних школа са подручја општина Градишка и Лакташи, а који су раније похађали школе у Разбоју и Кукуљима.

Систем здравствене заштите на подручју општине Србац чине јавне здравствене установе (Дом здравља Србац - носилац примарне здравствене заштите, Апотека Србац – носилац апотекарске дјелатности), те здравствени предузетници (приватне ординације доктора медицине и доктора стоматологије, приватне апотеке). Општа болница Градишка је носилац секундарног и заједно са КБЦ Бања Лука терцијарног нивоа здравствене заштите (болничко лијечење и консултативно специјалистичка заштита). Здравствене услуге се пружају у дому здравља у Србцу и у теренским амбулантама којих укупно има шест (Кукуље, Разбој, Ножичко, Ситнеши, Ћукали и Кобаш). Теренске амбуланте су у склопу службе опште медицине. Свих шест амбуланти је просторно добро распоређено и задовољавају потребне критеријуме (око 2.000 становника гравитира у свакој амбуланти).

Опште социјалне прилике, а посебно пад стандарда породице утицао је да се од 2000. до 2010. године утростручи број лица којима је због посебних околности потребна социјална заштита. У порасту је и број дјеце без родитељског старања и ометена у психо-физичком развоју за које се не налази адекватан смјештај. Центар за социјални рад има проблема са старим дуговима, техничком опремљености и даљим стручним оспособљавањем. Поред Центра за социјални рад, социјално хуманитарним збрињавањем бави се и Општински одбор Црвеног крста. Послије збрињавања избјеглог и расељеног становништва активност ове социјално хуманитарне НВО усмјерена је ка обезбјеђивању помоћи избјеглом и расељеном становништву и доминицилном становништву које је осиромашено ратом, породицама погинулих бораца, инвалидима рата, а посебно настрадалим од мина.

Културни живот у општини Србац одвија се углавном у оквиру јавне установе „Центар за културу и спорт“ Србац, јавне установе „Народна библиотека „ Србац, СПКД „Просвјета“, КУД „Бисер“ Србац, путем јединог штампаног медија „Србачке новине“ као и путем јединог електронског медија јавног предузећа „Радио-Србац“21. На општини дјелује и аматерско позориште „Миленијум“ које претежно окупља младе Србчанке које волонтерски раде у овом позоришту. Од значајних манифестација које се одржавају на територији општине Србац посебно се издваја Ликовно-Еколошка колонија Бадача- Србац, Дани културе, Књижевни сусрети, Гастро дани и још много других културних манифестација типа књижевних вечери, позоришних представа итд.

Спорт у Србцу има дугогодишњу традицију, а са спортским активностима се почело 1946. године када је формиран најстарији спортски колектив, ФК “Слога” Србац. Јавна установа „Центар за културу и спорт“ представља окосницу развоја спорта на општини. На простору општине Србац постоји и ради 17 спортских клубова.

Информативну структуру на подручју општине чине: јавно предузеће "Радио-Србац" Србац и дописници бројних медија. Главна информативна активност одвија се путем Радио-Србца којег је основала СО-е Србац као јавни сервис за локално информисање грађана. Радио-Србац сада покрива подручје у полупречнику од 50 км и обавља своју дјелатност 30 година.

Мрежом невладиних организација, удружења и привредних асоцијација на подручју општине Србац, и поред њихове бројности, не може се бити задовољно. На подручју општине евидентирано је оснивање и постојање више организација удржења и асоцијација

21 Социо економска анализа стања општине Србац

41


(Просвјета, Борачка организација, СУБНОР, Црвени крст, Удржење пензионера, Удржење чеха ''Чешка беседа'', Организација слијепих и слабовидних лица, Удружење родитеља за дјецу са посебним потребама, Културно-умјетничко друштво, Удружење планинара, као и мноштво спортских удружења, колектива и др.). Поред еколошког друштва Зелени Врбас, ловачког друштва ''Срна'', рибарског удружења 'Бистро'', НВО ''Миленијум'' и КУД ''Младост'', чије постојање и рад прате и одређени резултати, стање организације и активности код већине других (посебно оних које нису редовно финансијски подржане од општине) је на ниском нивоу.

Анализом инфраструктуре јавних установа на подручју општине Србац можемо закључити сљедеће:

- број полазника и корисника услуга вртића и предшколског образовања је занемарив узимајући у обзир укупан број дјеце ове доби која живе на подручју општине Србац, а узрокован је економском ситуацијом и недостатком додатних објеката овог типа;

- квалитетно одвијање основног образовања отежавају лоша опремљеност кабинета и сала за извођење наставе, недостатак адекватних система загријавања простора у одређеним школским објектима, те назадовољавајуће стање мокрих чворова, посебно на подручним одјељењима на селима;

- још један од израженијих проблема је отежан приступ за дјецу са посебним потребама и дјецу из руралних подручја општине која до школе пјешаче и до 4 км, због неорганизованог превоза;

- евидентан је недостатак културних манифестација и дешавања на селима, а недовољно је развијена и културна свијест становништва у овим подручјима;

- слабост здравствене заштите се односи на информатичку неповезаност теренских амбуланти породичне медицине са централном зградом;

- чести нестанци електричне енергије нарочито у теренским амбулантама, нерјешено финансирање установе (недовољно средстава), смањење броја становника-осигураника, повећање трошкова одржавања опреме и простора;

- иако је подршка невладиним и омладинским организацијама постала транспарентнија, потешкоће се огледају у неусклађености тражених и додјељених средстава, праћењу постигнутих резултата и неблаговременом извјештавању и правдању дозначених средстава од стране НВО-а;

- недостатак адекватне егзистенцијалне, медицинске и друштвене бриге о старима;

- недовољна брига о дјеци и младима има за посљедицу повећан број породица са дисфункционалитетом, као и изражену миграцију младих у веће градове, првенствено Бањалуку.

2.6. Запосленост и тржиште радне снаге

- Незапосленост

Тенденције у кретању незапослености на подручју општине су приказане на основу података бироа за запошљавање.

Број незапослених лица на подручју општине у периоду од 2005-2009. године имао је тенденцију пада до 2008. године, када је незапосленост била најмања (1.518 лица).

Међутим, у 2009. години је евидентиран пораст броја незапослених за 15,4% у односу на претходну годину, што се може сматрати директном посљедицом утицаја

42


глобалне економске и финансијске кризе. Највећа незапосленост на подручју општине евиндетирана је у 2005. години и била је 2.065 лица. Узимајући у обзир процијењени број становника22 на општини за 2009. годину на 1.000 становника је било 94 незапослена лица. За посматрани период генерално се може рећи да је примјетан пад незапослености у односу на 2005. годину и кретао се по просјечној годишњој стопи од 4,0%. Посматрајући број евидентираних лица по полу на бироу за запошљавање евиденто је да је већи број незапослених мушкараца, знатно већи него жена (табела 12).

Табела 12: Број незаспослених мушкараца и жена23

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж

1.138 927 1.058 979 895 660 838 680 980 773

Подаци показују да је женска популација, са становишта запослености, била више погођена економском кризом од мушке популације.

На основу доступних података о броју незапослених и запослених може се рећи да је стопа незапослености у 2009. години на општини Србац била 36,5%. Када је у питању незапосленост корисно је напоменути које врсте квалификација су најзаступљеније. Подаци о квалификационој структури су добар оријентир за провођење преквалификације из "мање атрактивних" у "више атрактивна" занимања, а на основу тржишних захтјева.

Квалификациона структура незапослених на подручју општине је дата сљедећим графиконом.

0

500

1000

1500

2000

2500

Укупно Укупно Укупно Укупно Укупно

2005 2006 2007 2008 2009

НК раднициПК,НСС раднициКВ раднициТехничари, СССВКВВиша ССВисока ССМагистри и спец.Доктори наукаУкупно

Графикон 4: Квалификациона структура незапослених

Анализирајући стање незапослености према степену стручне спреме, може се закључити да је највећи број незапослених из реда неквалификованих и квалификованих радника, а потом кадрови са средњом стручном спремом.

Једини образовни профил код кога није евидентиран пораст незапослености у посматраном периоду, су ВКВ образовни профил. Број незапослених лица са високом стручном спремом константно расте ( 24% за анализирани период). Иако је овог образовног профила најмање на општини, очигледно је да лица са ВСС спремом имају највише потешкоћа да нађу адекватно запослење, што би се могло окарактерисати као неусклађеност понуде и тражње на тржишту рада са стеченим факултетским образовањем.

22 18.575 становника, УНДП (2010):Социоекономска анализа стања општине Србац, 23 извор: Биро за запошљавање Србац

43


Према социоекономској анализи урађеној од стране УНДП-а за општину Србац - "У трећем степену (КВ) највише регистрованих лица је у струкама: трговци (166) и металци (135). У четвртом степену (ССС) највише регистрованих лица је сљедећим струкама: матуранти гимназије (62) и текстилни техничари (50). У шестом степену (ВШС) регистровано је највише лица у струкама и занимањима: текстилни инжињер (6) и правник (3). У седмом степену образовања (ВСС) највише незапослених лица је регистровано у струкама и занимањима: професор физичког васпитања (7) и дипл. економисти (6)."

Завод за запошљавање РС и његове филијале прате незапосленост и према старосној структури од 15-65 година старости с обзиром да је овај интервал законски означен као способан за рад. У циљу анализе незапослености према старости извршено је груписање незапослених лица према старости у четири интревала.

Табела 13: Старосна структура незапослених на евиденцији укупно и по полу

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж

15-20 54 69 51 56 52 46 45 59 54 4720-30 338 338 273 250 210 190 188 194 205 21530-50 567 452 544 524 464 355 426 355 501 42050-65 179 68 190 149 169 69 186 72 220 91

Највећи број незапослених у Србцу припада интервалу старости од 30 до 50 година и обухвата преко 50% укупно незапослених радника. Овај интервал заједно са интервалом од 20-30 година старости чини преко 75% укупне незапослености. Популација оба интервала се налази у тзв. „ пуној радној снази” и било би нормално да свако од њих може наћи посао и да ради уколико жели. Међутим, управо они чине „окосницу” незапослености на општини.

Стање на тржишту рада се може приказати и кроз дужину чекања на запослење. Подаци показују да највећи број незапослених чека на запослење између шест и тридесет шест мјесеци, односно преко 50% незапослених чека у овом интервалу на запослење.

Готово трећина незапослених чека на посао преко три године, што доводи у питање валидност стеченог знања с обзиром на процес застарјевања знања у данашњим условима.

- Запоселност

Анализа запослености у општини Србац дата је на основу података Републичког завода за статистику РС24 (графикон 5). Максимална запосленост у анализираном периоду је била у 2008. години и износила је 3.293 запослена лица и запосленост на општини је имала позитивну тенденцију раста, до 2009. године. На основу приказаних података може се рећи да је у 2009. години било запослено свега 16,4% становништва.

24 Статистика плата, запослености и незапослености, Статистички билтен бр. 2, Бања Лука, 2010. год.

44


2.6002.7002.8002.9003.0003.1003.2003.3003.400

2005 2006 2007 2008 2009

Графикон 5: Кретање броја запослених за период 2005-2009. година

Узимајући у обзир посматрани период може се констатовати да је запосленост расла по просјечној годишњој стопи од 1,65%. На подручју општине највећи број радно способног становништа је запослено у прерађивачкој инудстрији. Управо прије почетка рецесије била је највећа запосленост у овом сектору и имала је учешће у укупној запослености на Општини од 30,5%. Међутим, у 2009. години овај сектор биљежи пад запослености у односу на претходну годину од 6,1%. Трговина на велико и мало је поред прерађивачке индустрије други сектор по запослености. Ова два сектора су у 2008. години упошљавала око 50% укупно запослених на општини.

Удио пољопривреде, шумарства и лова у укупној запослености на општини Србац у посматраном периоду расте, тако да је један од ријетких сектора који у анализираном периоду показује позитивну тенденцију раста броја запослених. Запосленост у овом сектору је расла по просјечној годишњој стопи од 4%. Подаци показују да опада запосленост у производним дјелатностима, а расте у оним дјелатностима који су директни буџетски корисници (државна управа, задравство и др.).

Према спроведним истраживањима у руралним подручијима општине Србац у погледу запослености чланова руралних домаћинства, сусрећу се сви облици запослења, односно радних односа. Најважнији статуси запослења говоре о томе да у руралним домаћинствима има 14% стално запослених односно лица која стичу стални извор примања (плату) ван пољопривредног газдинства. Око 12,5% лица декларишу се као пољопривредници и сво своје радно вријеме проводе у активностима на властитом имању. Лица која имају изучено занимање, а налазе се на бироу за незапослене има 21,37%. За овај проценат би се могло рећи да предстваља и стопу незапослености у руралним подручјима општине Србац.

Рад на црно, приватни посао и сезонски посао мање су заступљени у руралном подручју. Евидентан је такође велики број пензионера, око 10%.

Табела 14: Запосленост чланова домаћинстава у руралним срединама у општини25

Чланови домаћинства према радном статусу

Радни статус % Просјек подомаћинству

- стално запослен 0,6 14,05%- ради ван радног односа 0,05 1,18%- приватни посао 0,08 1,77%- сезонски посао 0,03 0,71%

25 Извор: Истраживање Института за економику пољопривреде, Пољопривредни факултет, Бања Лука

45


- пољопривредник 0,53 12,51%- незапослен 0,9 21,37%- пензионер 0,44 10,39%- домаћица 0,64 15,23%- ученик/студент 0,73 17,24%- живи у иностранству 0,04 0,83%

На основу приказаног стања на општини могуће је указати на сљедеће тенденције:

највећа незапосленост на подручју општине била је 2005. години, 2.065 лица, док је у 2009. години порасла за 15,4% у односу на претходну годину;

највећи број незапослених је из скупине НК и КВ радника, док је незапосленост лица са високом стручном спремом расла по просјечној годишњој стопи од 24%;

међу лицима са ВСС спремом највише незапослених лица је регистровано у занимањима: професор физичког васпитања (7) и дипл. економисти (6);

највећи број незапослених у општини припада интервалу старости од 30 до 50 година и обухвата преко 50% укупно незапослених радника, док готово трећина незапослених чека на посао преко три године;

стопа незапослености на општини у 2009. години била је 36,54%, а у 2009. години било је запослено око 16,5% укупног становништва;

највећи број запослених на општини је у прерађивачкој индустрији с тим да опада запосленост у индустрији, а расте у јавном сектору, док је број запослених у пољопривреди, лову и шумарству растао по просјечној годишњој стопи од 4%;

лица која имају изучено занимање, и живе у руралним срединама, а налазе се на бироу за незапослене има 21,37%, што представља и својеврсну стопу незапослености у руралним срединама;

слабо је развијен предузетнички дух у руралним срединама и само 1,8% лица има развијен приватан бизнис.

46


3. АНАЛИЗА СОЦИО-ЕКОНОМСКЕ СИТУАЦИЈЕ У РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ

3.1. Дефинисање руралног подручја општине Србац

3.1.1. Основне демографске карактеристике руралне популације

На основу истраживања проведеног на укупно 200 домаћинстава, одабраних методом случајног узорка, добијени су подаци о основним демографским и социо-економским индикаторима руралних домаћинстава. У укупном узорку испитаника, 86% чинили су мушки представници домаћинства, док је у 14% случајева информације о домаћинству обезбједила женска особа.

Од укупног 200 домаћинстава, чак 71% њих су регистровани у регистру пољопривредних газдинстава, што је веома висок проценат и показује с једне стране добру информисаност пољопривредних произвођача о процесу регистрације, као и користима које из тог процеса могу имати. Обвезника ПДВ било је 4% у односу на величину узорка.

У структури домаћинстава, приближно једнак проценат домаћинстава у узорку су у типу пољопривредног (46%), односно мјешовитог (36.5%), док је само 17% домаћинстава у категорији непољопривредног.

Број ПДВобвезника

Регистровано газдинствода не

број % број %8 142 71% 58 29%

Тип домаћинствапољопривредно непољопривредно мјешовито

46 % 17 % 36.5%

Структура руралних домаћинстава

Истраживањем је укупно обухваћено 847 чланова домаћинстава. Просјек броја чланова по једном домаћинству је највећи у категорији 5 и више чланова (45,5%), што упућује на закључак да у једном домаћинству живи три и више генерација. Многочлана домаћинства у руралним подручјима на лакши начин превазилазе проблем радне снаге на имањима, могу лакше остварити и у већини случајева имају додатне изворе прихода, те је за очекивати да су оваква домаћинства спремнија у материјалном и људским капацитетима за додатне инвестиције и проширење производних капацитета.

Укупан број чланова

домаћинстава

Домаћинства према броју чланова

1 члан 2 члана 3 члана 4 члана 5 и више чланова

847 5% 14,5% 17,5% 17,5% 45,5%

Полна припадност чланова домаћинстава је скоро једнака на страни мушког и женског пола. Оваква полна структура представља добру основу за ефикасну расподјелу послова у домаћинствима, те за генерисање здраве породице као основне ћелије развоја друштвене слике руралних подручја.

47


Просјек броја припадника женског пола у домаћинству

Просјек броја припадника мушког пола у домаћинству

2,13 2,11

Када је у питању старосна структура становништва, у демографским анализама важан индикатор процјене виталности становништва је однос броја омладине и старих, односно особа до 20 година старости и особа преко 65 година. Као што се види, у просјеку у руралним домаћинствима има више младих него старих, међутим уколико се настави тренд одласка младих након завршеног школовања оваква слика се може врло брзо промијенити.

Старосна структура чланова домаћинстава такође потврђује да у једном домаћинству живи три генерације, што је као што је већ речено позитивно у односу на расположивост радне снаге на имању, те на извор нових прихода, знања и вјештина.

Број чланова домаћинства по старосним категоријама

године просјек %< 15 0,645 15,23

15 – 24 0,575 13,5825 - 49 1,43 33,1750 - 60 0,935 22,08

> 64 0,65 15,35

Ниво образовања руралне популације у највећем проценту се налази у категорији завршене средње школе (37,31%). Овако високо учешће популације са завршеном средњом школом представља добру основу за развој занатских дјелатности у руралном подручју, те добру едукативну основу за даљу надоградњу и доквлификацију руралне популације.

Учешће високообразоване радне снаге (виша и висока стручна спрема) у укупној популацији је око 3% (заједно виша и висока школа) и представља мали проценат у односу на развојне потребе руралних домаћинстава: дефинисање развојних пројеката и програма, организација и руковођење производних и административних капацитета, подизање нивоа културне и еколошке свијести руралног становништва и сл.

Учешће неписменог становништва, односно становништва без формалног образовања је 7,44%.

Иако је било за очекивати да су миграције руралне популације у град или трајне миграције ван државе односно у иностранстсво изражене у свим руралним подручјима РС, па тако и на подручју општине Србац, на основу проведеног истраживања проценат од 0.22 потомака који су се одселили из руралног подручја, још увијек не представља забрињавајући податак.

48

Ниво образовања чланова домаћинства

школска спрема просјек %без школе 0,315 7,44

ОШ IV разреда 0,655 15,47ОШ VII разреда 0,875 20,66Средња школа 1,58 37,31Виша школа 0,09 2,13

Висока школа 0,04 0,94


Миграције у руралном подручју Број чланова домаћинстава

Просјек броја дјеце по домаћинству, која су преселила у град или иностранство 0,22

Овај закључак ипак треба узети са резервом с обзиром да велики број становника живи и ради у иностранству иако и даље има мјесто пребивалишта на подручју општине односно поједине чланове породице настањене на подручју општине.

3.1.2. Доступност руралних сервиса, институција и задовољство услугом

Квалитет живота у руралном подручју у многоме зависи од доступности услуга основних институција из области образовања и културе, здравствене заштите, здравствене заштите биљака и животиња, набавке намирница, организоване продаје производа и других услуга за задовољење свакодневних животних потреба.

Истраживањем је регистровано постојање таквих институција у руралној заједници, задовољство услугом у случају постојања дате институције, те у случају не постојања институције, удаљеност до мјеста гдје се може добити одређена услуга. На основу анализе резултата истраживања на нивоу РС, у највећем броју случајева рурална заједница (село у ком се налази домаћинство) не располаже са наведеном установом.

Изузетак су школе до четири разреда и продавница мјешовите робе које су у већем проценту присутне у мањим заједницама. Као најприоритетнијим услугама потребним у руралној заједници наведени су: амбуланта, апотека, откупна станица и продавница мјешовите робе, као установе односно сервиси од највећег значаја за задовољење основних потреба руралне заједнице.

Да ли у вашем селу постоје?рурални сервис постоји задовољни услугом приоритет

да не да не да не- повремена

амбуланта 11,34% 88,66% 90,91% 9,09% 11,05% 0%

- амбуланта 27,32% 72,68% 98,11% 1,89% 19,86% 0%

- ОШ до 4 разреда 57,73% 42,27% 97,32% 2,68% 6,1% 0%- ОШ до 8 разреда 35,05% 64,95% 92,65% 7,35% 1,59% 0%- апотека 9,79% 90,21% 100% 0% 28,57% 0%- пошта 32,99% 67,01% 98,44% 1,56% 1,54% 0%- ветер. амбуланта 13,4% 86,6% 88,46% 11,54% 14,88% 0%- откупна станица 0,52% 99,48% 100% 0% 18,65% 0%- пољ. апотека 20,62% 79,38% 97,5% 2,5% 14,94% 0%- банка 0% 100% 0% 0% 1,55% 0%- мјесни уред 27,32% 72,68% 96,23% 3,77% 0% 0%- дом културе, кино 21,13% 78,87% 78,05% 21,95% 4,58% 0%- спортска хала, игралиште

74,74% 25,26% 95,17% 4,14% 4,08% 0%- обданиште 0% 100% 0% 0% 0,52% 0%- угостителјски

објекат 62,89% 37,11% 96,72% 3,28% 8,33% 0%

- прод. мјеш. робе 84,02% 15,98% 96,93% 3,07% 48,39% 0%

49


- месница 0% 100% 0% 0% 3,61% 0%- сервис ел. уређаја 5,67% 94,33% 100% 0% 1,09% 0%- механичар 32,99% 67,01% 92,19% 7,81% 0,77% 0%- сточна пијаца 0% 100% 0% 0% 4,64% 0%- друго 8,76% 91,24% 88,24% 11,76% 0,56% 0%

3.1.3. Доступност физичке инфраструктуре

Поред доступности руралних сервиса, квалитет живота у руралној заједници се мјери и развијеношћу руралне инфраструктуре која подразумијева: снабдјевеност водом, струјом, квалитет и дужина изграђених путева, доступност јавног превоза, развијеност електронских комуникација, те комуналних услуга.

На основу истраживања установљено је да водоснабдијевање постоји у 70% подручја, асфалтни путеви у 86% села, док је струја, телефонски и ТВ сигнал доступан у скоро 100% територије РС. Међутим, када је у питању задовољство услугом, око 20-30% становника није задовољно квалитетом путне мреже, нити напоном електричне енергије. Такође око 15% становништва није задовољно јавним превозом, као ни квалитетом ТВ сигнала. Када су у питању комуналне услуге (канализација, одвоз смећа, улична расвјета), ови садржаји су присутни тек у 30-50% руралног подручја.

Да ли у вашем селу постоје?

физичка инфраструктурапостоји задовољни услугом

да не да не

- водоснабдијевање 70% 30% 93,57% 6,43%

- асфалтни путеви 86% 14% 76,16% 23,84%

- снабдијевање струјом 98% 2% 70,92% 29,08%

- аутобус, јавни превоз 78,5% 21,5% 85,99% 14,01%

- фиксне телефонске линије 97% 3% 95,88% 4,12%

- мобилне телефонске линије 96,5% 3,5% 93,78% 6,74%

- ТВ сигнал обични 93,5% 6,5% 85,00% 15,00%

- ТВ кабловска, сателитска 8,5% 91,5% 88,24% 11,76%

- канализација 1% 99% 100% 0%

- одвоз смећа 38,5% 61,5% 88,31% 11,69%

- улична расвјета 54,5% 45,5% 68,81% 32,11%

Већина руралних домаћинстава има проведену струју воду и телефон у властитим домовима, те се може рећи да је са аспекта основних потреба за нормалан живот, стандард руралних домаћинстава у општини Србац задовољавајући.

Домаћинства имају проведену струју

врста инфраструктуре да не дјелими.

- струја 100% 0,% 0%- вода 93% 7% 0%- телефон 90% 10% 0%

У погледу располагања руралних домаћинстава са основним уређајима, као што су рачунар, ТВ, радио, телефон, ауто, мотор, бицикл, да се такође закључити да рурална

50


домаћинства у РС у већини случајева 80-90% посједују ТВ, радио и телефон, док у преко 80% случајева посједују аутомобил.

Иако коришћење рачунара још увијек није на задовољавајућем нивоу, податак од 43% домаћинстава која посједују рачунар представља потенцијални ресурс за увођење информатике у организацију и руковођење пољопривредним имањима.

Анкетирана домаћинства посједују уређаје и превозна средства

уређаји и средства да не просјек- рачунар 43% 57% 0,46- ТВ 97,5% 2,5% 1,44- радио 85% 15% 0,99- телефон 93% 7% 1,41- ауто 81,5% 18,5% 1- мотор 19,5% 80,5% 0,24- бицикл 74% 26% 1,14

Задовољавајући стандард живота у руралном подручју који је оцјењен преко горе наведених индикатора, потврђен је и од стране самих испитаника који су у већини случајева преко 70% оцијенили стандард којим живе просјечним, и у мањем броју случајева добрим и врло добрим.

Оцјена стандарда према мишљењу домаћинства

веома лоше лоше просјечно добро веома добро

6 % 22% 61.5% 9% 1,5%

Испитаници ипак нису били тако оптимистични у погледу општег стања на селу гдје је већина њих (61%) оцијенила да се стање погоршава. Овакав податак потврђује потребу за преузимање активности у правцу унапређења живота у руралном подручју нарочито рубних и мање развијених дијелова општине, те настојања да се избалансира развој на укупном нивоу.

Мишљење домаћинства о општем стању на селу

погоршава се остаје исто побољшава се не зна

61 % 30,5% 4% 4%

3.1.4. Перспектива домаћинства у будућности

Иако миграције становништва из руралног подручја представљају евидентан проблем и опасност за будућии развој РС, на основу резултата истраживања видимо да ипак око 82% популације не би никад одселило из руралне заједнице.

Осталих 18% одселили би се углавном због лоших услова живота у руралном подручју, опште економске ситуације и незапослености. Остали рјеђе помињани разлози тичу се омаловажавања пољопривредника, неправде и људских права, образовања, поплава и личних разлога.

Као што се то може препознати по структури прихода руралних домаћинстава, пољопривреда и запослење ван пољопривреде и даље ће представљати окосницу

51


егзистенције руралних домаћинстава, те у том смислу треба развијати програме подршке који би омогућили руралној популацији стицање додатних извора прихода (отварање радних мјеста) у руралном подручју, као и подстицање конкурентности пољопривредне производње, како би приходи стечени у овој привредној области могли парирати примањима у другим привредним гранама.

Гдје препознају шансе за развој властитог домаћинстваодговори проценат

- у пољопривреди 42,5%- не види шансу 10,5%- ван пољопривреде 8%- у образовању 4%- рад у иностранству 3%- у приватном бизнису 3%

Горе постављени циљеви не могу се оставирити без већих инвестиција за које треба обезбједити повољна финансијска средства, те олакшати приступ пољопривредних произвођача тржишту: организација откупних центара, стандардизација и бреднирање производа и др.

Шта би највише помогло да домаћинство боље живиодговори проценат

- повољна кредитна средства 21,0%- стабилно тржиште 15,0%- запослење 15,0%- финансијска средства 14,5%- помоћ државе 9,0%- веће пензије 6,0%- већи подстицаји 5,0%- здравље 3,5%

У погледу врсте инвестиција за коју су изразили спремност представници руралних домаћинстава, улагање у пољопривредну производњу и даље заузима приоритет, нарочито инвестирање у проширење сточарске производње. На другом мјесту је улагање у модернизацију пољопривредне производње, односно инвестирање у набавку нових машина, те у изградњу система за наводњавање. Заначајно мјесто у листи сектора за потенцијална улагања је и воћарска производња, као и покретање приватног бизниса везаног за непољопривредне дјелатности.

Оваква структура потенцијалних праваца у улагањима добијена директно од становника руралних подручја осликава директно и мјере подршке које се требају донијети како би се овај процес могао стимулисати.

У шта бисте инвестирали кад би могли?

врста инвестиције сума %

- у пољопривреду 74 37,0%

- у пољопривредне објекте 24 12,0%

- у приватни бизнис 21 10,5%

- не зна 16 8,0%

- у механизацију 14 7,0%

- у стамбени објекат 9 4,5%

52


- у изградњу пластеника 7 3,5%

- не бих 5 2,5%

- у куповину землјишта 3 1,5%

- у развој сточарства 3 1,5%

- у тов пилића 2 1.0%

- у тов свиња 2 1,0%

- у транспортна средства 2 1,0%

3.1.5. Извори прихода руралне популације

3.1.5.1. Структура прихода

Анализирајући резултате истраживања о изворима прихода чланова домаћинстава увиђа се да у руралним подручјима општине као доминантан приход се наводи продаја пољопривредних производа (табела 15). Око 67,5% прихода чланова домаћинства потиче управо од продаје властитих пољопривредних производа док је на другом мјесту пензија (42,5%), односно запослење ван пољопривреде са 34%. На основу приказаних података генерално се може рећи да скоро свако рурално домаћинство располаже са неким од ова три извора прихода.

Табела 15: Извори прихода чланова домаћинства26

Веома мали број

становништва у руралним срединама показује предузетнички дух и свега 6% их има развијен властити посао, а управо данас се подстиче развој предузетништва и самозапошљавање. Исто тако видљиво је да је знатан број чланова домаћинстава овисан о некоме, или да чак и нема никакве приходе (око 6%).

Највећи број руралних домаћинстава (30%) на општини има укупна годишња примања у категорији од 2.000 - 5.000 КМ (табела 16), односно 49% домаћинстава на годишњем нивоу не остварује приходе веће од 5.000 КМ што указује на скромна мјесечна примања по члану домаћинства. Само 12,5% домаћинстава руралних подручја се изјаснило да остварује приходе на годишњем нивоу од преко 15.000 КМ.


53

Извори прихода чланова домаћинстваврста прихода %

- без прихода 1,5%- продаја властитих пољ. производа 67,5%- продаја дрвета, камена и шљунка 0%- вршење услуге механизацијом 4%- наднице за пољ. послове 3%- рентирање земљишта 2%- запослење ван пољоп. 34%- приватни посао, занат, трговина 6%- приходи од туризма 0%- пензија 42,5%- социјална помоћ 1%- инвалиднина 4,5%- стипендија 1%- помоћ од рођака и пријатеља из иностранства 3,5%- друго 2,5%


Табела 16: Укупни годишњи приходи домаћинстава27

Укупни годишњи приход домаћинства изражен у КМ и %

< 1.000 1.000 -2.000

2.000 -5.000

5.000 - 10.000

10.000 -15.000

15.000 -25.000 >25.000

5 % 14% 30 % 19 % 19,5 % 8,5 % 4 %

3.1.5.2. Структура прихода из пољопривреде

Иако најучесталији извор прихода, пољопривреда, ипак није и главни извор прихода за сва домаћинства у руралном подручју општине Србац. Веома мали проценат руралних домаћинстава оставрује 100% приход од пољопривреде (20%). Око 40% руралних домаћинстава црпи 50-100% својих прихода управо из пољопривредне производње, што указује да преко 60% руралних домаћинства надопуњује кућни буџет ван пољопривредне дјелатности. Међутим, и поред тога пољопривреда спада и даље у ред најзначајнијих извора прихода и активности у руралном подручју.

Учешће појединих производа у стрктури прихода од пољопривреде је сточарство, односно продаја стоке у највећем броју случајева, која преовладава у структури прихода, код 44% домаћинстава. Како је Србац познат перадарски крај овај податак не изненађује и углавном се односи на тов и продају перади (бројлера, пилића и др.). Значајно учешће има производња млијека, житарица и производња поврћа. У производњи поврћа забиљежено је да од укупно 18 домаћинстава који се баве овом производњом, њих око 40% је специјализирано искључиво за тај вид производње.

Табела 17: Допринос појединих производа приходима у пољопривреди28

Производ Σ 10% 20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

жива стокау % 115 0% 0,87 2,61 4,35 29,57 2,61 7,83 3,48 1,74 44,35

млијекоу %

31 6,45 19,35 12,9 3,23 29,03 6,45 0% 3,23 0% 6,45

житарицеу % 54 5,56 9,26 12,96 5,56 38,89 0% 0% 0% 0% 16,67%

поврћеу % 18 0% 0% 5,56 0% 22,22 0% 16,67 0% 0% 38,89

друго 4 0% 25% 0% 25% 0% 0% 0% 0% 0% 50%

Приказ прихода који потичу од појединих производа из пољопривреде показује да је на општини доминантна сточарска производња и дијелом ратарство и повртларство. Подаци показују да од домаћинства које се бави ратарском производњом њих око 39% остварује 50% прихода од производа ове пољопривредне гране, а само 16% их остварује 27 Извор: Истраживање Института за економику пољопривреде, Пољопривредни факултет, Бања Лука28 Извор: Истраживање Института за економику пољопривреде, Пољопривредни факултет, Бања Лука

54


100% приход кроз пласман ратарских култура. Од 31 газдинства које се изјаснило да производи млијеко само 6,5% обезбјеђује неопходна средства у стопостотном износу од ове производње. Нешто мање од 1/3 их обезбјеђује тек 50% прихода домаћинства од продаје млијека.

3.1.5.3. Знања и вјештине као основ додатних прихода

Диверзификација прихода руралних домаћинстава представља нови правац у политици развоја руралних домаћинстава у Европској унији и представља правац у оснаживању руралне економије и животног стандарда руралних домаћинстава преко креирања нових радних мјеста, доквалификације незапослене руралне популације, те оснаживању економске сигурности домаћинстава преко осигурања додатних извора прихода поред пољопривреде као основне дјелатности. У том смислу у истраживању је проведена анализа о посједовању додатних вјештина и знања којима располажу чланови руралних домаћинстава, а из којих би потенцијално могли остварити додатне изворе прихода. Као што се из прегледа види, преко десет различитих група знања и вјештина дефинисане су у овој анализи. У највећем проценту идентификоване су вјештине у: техничким занатима, угоститељским услугама, грађевинским занатима, производњи и спремању традиционалних јела, примарној преради дрвета, изради рукотворина и сл.

Табела 18: Потенцијалне вјештине од којих би чланови домаћинства могли остварити29 приходе

Знање, искуство или вјештине појединих чланова домаћинства од чега би могли остварити зараду %

- производња и спремање традиционалних јела (сиреви, џемови, слатка....) 9,0%- сеоски туризам (издавање соба, продаја и прављење сувенира ...) 3,0%- израда рукотворина (плетење, ткање, ...) 6,5%- рад у трговини и угоститељству 22,0%- услужни занати (кројач, столар, обућар, фризер, ...) 5,5%- прерада дрвета (резбарије, дрвна галантерија, ...) 3,0%- технички занати (аутомеханичар, електричар, водоинсталатер ...) 20,5%- грађевински занати (зидар, тесар, ...) 12,5%- образовни рад (страни језик, музика, цртање, спорт, ...) 1,0%- друго 11,0%

Приказна анализа прихиода руралних домаћинстава показује да:

готово 70% прихода потиче од продаје пољопривредних производа, да је високо учешће пензија у изворима прихода домаћинстава, највећи број домаћинстава у руралним срединама на општини има укупне

приходе од 2.000 до 5.000 КМ, што показује да најчешћа мјесечна примања не прелазе 400 КМ што упућује на низак животни стандард домаћинстава,

око 40% руралних домаћинстава црпи 50-100% својих прихода управо из пољопривредне производње,

домаћинства 44% оставрује 100% приход од продаје живе стоке, рурално становништво на подручју општине приходе из пољоппривреде

оставарује још од млијека, жита и поврћа, иако нико не оставрује приходе од туризма један дио их сматра да би могли

да се баве овом дјелатношћу и на тај начин остваре приходе, поред тога један дио сматра да имају знања вјештине и искуства која би се

могла директно или индиректно довести у везу са унапређењем сеоског туризма.


55


3.2. Развијеност сектора пољопривреде као основне привредне гране у руралном подручју

Пољопривреда је још увијек основна привредна грана за рурална подручја општине Србац. Овај њен значај је посљедица присуства природних ресурса (прије свега пољопривредног земљишта), предодређених за бављење пољопривредом, значајног броја становништва којима је пољопривредна производња претежно занимање и неразвијености других привредних грана као алтернативе за пољопривреду.

3.2.1 Пољопривреда општине Србац са становништа својинских односа

Расположиве површине пољопривредног земљишта на подручју општине Србац има смисла анализирати са становишта својинских односа.

Табела 19: Структура земљишних површина на подручју општине Србац (према катастарским подацима)30

Категорија Приватно(ха) % Државно

(ха) % Укупно(ха) %

1. Пољопр. земљиште 17.138 81.6% 8.710 37.2% 26.421 57.7%

1.1 Оранице и баште 12.823 60.8% 3.904 15.8% 16.727 36.5%

1.2 Воћњаци 570 2.7% 1.156 4.7% 1.726 3.8%

1.3 Виногради 37 0.2% 23 0.1% 60 0.1%

1.4 Природне ливаде 2.189 10.4% 1.043 4.2% 3.232 7.1%

1.5 Пашњаци 1.519 7.2% 2.584 10.5% 4.103 9.0%

1.6 Баре, трстици и рибњаци 76 0.4% 497 2.0% 573 1.3%

2. Неплодно земљиште 696 3.3% 2.359 9.5% 3.055 6.7%

3. Шуме 3.114 14.8% 12.661 51.2% 15.775 34.4%

УКУПНО 21.024 100% 24.227 100% 45.251 100%

Иако стварна употреба једног дијела земљишних површина одступа од њихове катастарске класификације (категорије), катастарски подаци су још увијек значајан (и једини) извор података на основу којега се може анализирати структура употребе земљишта на подручју општине Србац.

Подаци указују да приватни власници посједују претежан дио пољопривредног земљишта. У њиховом посједу доминирају оранице, скоро 13 хиљада ха, а располажу и са 3 хиљаде хектара шума и нешто више од 2 хиљаде хектара ливада.

Ако се пође од процјене да у руралном простору општине Србац има 5.000 сеоских домаћинстава произилази да свако домаћинство у просјеку има земљишни посјед од 4,2 ха, од чега је 3,5 ха пољопривредног земљишта, 0,6 ха шума и 0,1 ха неплодног земљишта.

Сличне податке је потврдило истраживање спроведено за потребе израде овог програма, према којој једно сеоско домаћинство има 3 ха пољопривредног земљишта и 0,5 ха шума и узима под закуп још 1,4 ха пољопривредног земљишта.

У структури пољопривредних површина доминирају оранице и баште, а интересаннто је да су мало заступљени воћњаци и виногради. Свега 10% површина се користи у облику природних ливада. Већина сеоских домаћинстава има и властиту шуму која углавном задовољава њихове потребе за огревним дрветом.

У државаном власништву су претежно шуме (близу 13 хиљада ха), али и готово 4.000 хектара ораница. Иако је њихова површина мања, због тога што је један дио ораница

30 Извјештај о површинама политичке општине по секторима својине, Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, Подручна јединица Србац, 2010. год.

56


у међувремену запуштен, и даље су у државном власништву налазе најбоље парцеле ораница. Пошто су ЗЗ Србац, ЗЗ Ситенши и ПД Мотајица знатно смањиле обим своје активности, оранице у државном власништву се дају под закуп или концесију већим пољопривредним произвођачима и предузећима.

Катастарски подаци о површинама воћњака и винограда у државном власништву су нетачни, јер су углавом сви ти засади због старости престали да рађају и нису обновљени.

Према подацима из Регистра пољопривредних газдинстава са стањем на дан 30.06.2010. године31 1.838 пољопривредних газдинстава (1.818 приватних и 20 правних лица) је пријавило да посједује 10.140 хектара земљишта. Приватна регистрована газдинства у просјеку имају по 5 хектара, што упућује да су у нерегистрованим газдинствима остала она са мањим земљишним посједом. Обрадивих површина имају 68% (6.917 ха), воћњака 2% (187 ха), винограда само 8 ха, ливада 14% (1.369 ха), пашњака 5% (555 ха) и шума 9% (889 ха).

У релативном смислу ови подаци не одступају значајније од претходно изнесене катастарске намјене пљопривредних површина, па се и једни и други могу узети као релевантни извори информација за анализу стурктуре пољопривредних површина на подручју општине.

На подручју општине нема предузећа у државном власништву која се баве сточарском производњом, тако да је сав сточни фонд у потпуности и приватном власништву, било да се ради о правним лицима или породичним пољопривредним газдинствима.

3.2.2. Удио сектора пољопривреде у БДП (укупном приходу) општине

Републички завод за статистику не исказује вриједност бруто друштвеног производа (БДП) по општинама, него само по секторима. Због тога је нека врста пандана овој величини величина укупног прихода свих субјеката којима је основна дјелатност пољопривреда. Укупан приход двадесетак предузећа и задруга којима је пољопривреда основна дјелатност креће се између 4 и 5 милиона КМ годишње. Њихово учешће у стварању укупног прихода општине из године у годину опада (2005 - 5,2%, 2008 - 3,8%)

Ипак, већи дио бруто друштвеног производа пољопривреде општине стварају пољопривредна газдинства, јер је 81,6% пољопривредног земљишта и сав сточни фонд у приватном власништву, па се то не смије занемарити. Величина доприноса пољопривредних газдинстава у стварању нове вриједности на подручју општине се процјењује на додатних 40 милиона КМ, тако да је значај пољопривреде за ову општину знатно већи од претходно поменутих 4-5%.

3.2.3. Удио сектора пољопривреде у укупној запослености општине

Слично као и код БДП, удио пољопривреде у укупној запослености на нивоу општине је према званичним подацима подцјењен. 2008. године је 27 правних лица из сектора пољопривреде пријавило 99 запослених што је било 5,5% укупне запослености свих правних лица са подручја општине.

Међутим, пољопривреда је основно занимање за најмање неколико хиљада лица, а не само за 99 као што то претходни податак показује. Та запосленост није званично евидентирана, а ради се о тзв. самозапослености, јер чланови сеоских домаћинства кроз бављење пољопривредом обезбјеђују основни извор свог прихода (и многи од њих никада

31 Подаци из Регистра пољопривредних газдинстава добијени на упит од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС

57


нису ни тражили неко друго запослење). Ова запосленост је лабилна јер зависи од алтернативних могућности запошљавања сеоског становништва. Када се створе повољније могућности запољшавања у другим секторима или у иностранству она опада, а када се те могућности смање (као нпр. у вријеме недавне свјетске економске кризе) она се повећава (привремена запосленост). Овај број запослених је тешко “ухватити” између осталога и због тога што обим радних активности великог броја сеоског становништва не може да се третира као пуна (пуно радно вријеме), него само као повремена запосленост.

Сљедећа категорија су они који су запослени у неком другом сектору, а пољопривредна производња им је допунско занимање (допунска или повремена запосленост). Већина сеоских домаћинства, а процјењује се да их је на подручју србачке општине 5.000, има 1-2 члана који се потпуно или повремено баве пољопривредном производњом, што значи да сама пољопривреда апсорбује више запослених него што их је на подручју општине званично евидентирано у свим другим секторима.

Због тога, пољопривреда мора бити и остати предмет посебне пажње у креирању развоја ове општине јер ће се трајан трансфер радне снаге из овог у друге секторе дешавати још деценијама (најчешће путем смјене генерација). Са становишта повећања животног стандарда становништва и повећања прихода пољопривредних газдинстава смањење пољопривредног становништва је пожељно, али оно може створити друге проблеме еколошке, демографске, социолошке и друге природе. Да би се спријечиле или барем умањиле негативне посљедице ових миграционих процеса, треба предузети напоре да село постане атрактиван животни простор за непољопривредно становништво, а да се бављење пољопривредном производњом сконцентрише на мањи број специјализираних и комерцијално орјентисаних пољопривредних газдинстава.

3.2.4 Структура пољопривредне производње 32

За сагледавање стања у сектору пољопривреде на подручју општине Србац корисно је кренути од укупно расположивих земљишних (пољопривредних) површина и начина њиховог коришћења. У одсуству јаке аргументације за њихову измјену, одређени подаци о начину коришћења земљишних површина се годинама преписују (нпр. површине воћњака и винограда, пашњака), иако се добри познаваоци прилика слажу да они не одражавају стварно стање на подручју општине у погледу употребе земљишта. За потребе израде програма укрштени су подаци из више извора (геодетска управа, завод за статистику и општинске службе) да би се дошло до података презентованих у доњој табели.

Табела 20: Начин коришћења земљишних површина на подручју општине Србац (2005-2008)

Категорија земиљшта

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.ха % ха % ха % ха % ха %

1. Пољопр. површине 26.421 100 26.421 100 26.421 100 26.421 100 26.421 100

2.1 Жита 8.365 37,00 8.188 31,0 8.468 32,1 9.642 36,5 8.445 32,0

2.2 Индустријско биље 460 1,7 1.028 3,9 540 2,0 511 1,9 520 2,0

2.3 Љек. и аромат. биље - - - - 2 0,0 0 0,0 0 0,0

2.4 Поврће 1.035 3,9 935 3,5 912 3,5 858 3,2 857 3,2

32 Сви подаци о структури и оствареним приносима и другим резултатима биљне и сточарске производње на подручју општине Србаца за периоду 2005-2009. година представљају ауторску обраду података добијених од Републичког завода за статистику РС и општинског одјељења за пољопривреду

58


2.5 Јагодичасто воће 80 0,3 85 0,3 90 0,3 75 0,3 75 0,3

2.6 Крмно биље 910 11,0 2.917 11,0 2.823 10,7 2.727 10,3 2.786 10,5

2. Засијане површине 12.850 48,6 13.153 49,8 12.835 48,6 13.813 52,3 12.683 48,0

3. Угари и необ. оранице 8.439 31,9 8.158 30,9 8.552 32,4 7.593 28,7 8.753 33,1

4. Оранице и баште 21.289 80,6 21.311 80,7 21.387 80,9 21.406 81,0 21.436 81,1

5. Воћњаци 572 2,2 570 2,2 570 2,2 570 2,2 570 2,26. Виногради 30 0,1 30 0,1 30 0,1 30 0,1 0 0,07. Ливаде 2.192 8,3 2.208 8,4 2.189 8,3 2.189 8,3 2.189 8,3

8. Обрадиве површине 24.083 91,2 24.119 91,3 24.176 91,5 24.195 91,6 24.195 91,6

9. Пашњаци 1.530 5,8 1.530 5,8 1.543 5,8 1.524 5,8 1.524 5,810. Рибњаци 733 2,8 685 2,6 626 2,4 626 2,4 626 2,.411. Трстици и баре 75 0,3 87 0,3 76 0,3 76 0,3 76 0,3

Пољопривредне површине су према катастарским подацима идентификоване на нивоу од 26.421 хектара. Даље, оне се употребљавају за вишегодишње (рибњаци, ливаде, воћњаци и виногради) или једногодишње намјене (оранице и баште). Подобно за обраду је око 80% пољопривредних површина, чија структура коришћења се мијења од године до године. Забрињавајући податак да се не обрађује 35-40% расположивих ораничних површина, зависно од године посматрања.

3.2.4.1 Биљна производња

Биљна пољопривредна производња је директно повезана са расположивим пољопривредним површинама на подручју општине, њиховим квалитетом и начином употребе. Према уобичајеној класификацији, структура биљне производње се анализира са становишта обима и структуре производње жита, индустријског, љековитог, ароматичног и крмног биља, поврћа и воћа. Пошто се производња воћа (осим јагода и малина) прати према броју стабала, а не према површини коју заузима, у доњу табелу је укључено само јагодичасто воће.

Табела 21: Структура коришћења ораница на подручју општине Србац (2005-2008)

Врста усјева 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Просјек

1. Жита8.365 8.188 8.468 9.642 8.445 8.621

39.3% 38.4% 39.6% 45.0% 39.4% 40.3%

2. Индустријско биље460 1.028 540 511 520 612

2.2% 4.8% 2.5% 2.4% 2.4% 2.9%

3. Љековито и ароматично биље

0 0 2 0 0 0- - 0.0% - - 0,0%

4. Поврће1.035 935 912 858 857 9194.9% 4.4% 4.3% 4.0% 4.0% 4.3%

5. Јагодичасто воће80 85 90 75 75 81

0.4% 0.4% 0.4% 0.4% 0.3% 0.4%

6. Крмно биље2.910 2.917 2.823 2.727 2.786 2.833

13.7% 13.7% 13.2% 12.7% 13.0% 13.3%

7. Засијане површине12.850 13.153 12.835 13.813 12.683 13.06760.4% 61.7% 60.0% 64.5% 59.2% 61.2%

8. Незасијане површине 8.439 8.158 8.552 7.593 8.753 8.299

59


39.6% 38.3% 40.0% 35.5% 40.8% 38.8%

Укупно оранице и баште:21.289 21.311 21.387 21.406 21.436 21.366100% 100% 100% 100% 100% 100%

Највеће учешће у структури употребе ораница имају жита са петогодишњим просјеком од 40% (8.365-9.646 ха). Највише жита се сијало 2008. године, под утицајем претходне године у којој су жита (нарочито кукуруз) достигла високу продајну цијену. Индустријско биље је заступљено на 2-5% укупних ораница. Вјештачких засада љековитог и ароматичног биља, осим у једној години, није било. Тренд смањења биљеже површине под поврћем, са 4,9% (у 2005. години) на 4% (у 2009. години). Крмно биље се сијало у просјеку на 2.833 хектара, са тенденцијом благог смањења тих површина у задњим годинама.

Детаљнија структура сваке од наведних биљних врста је анализирана у наставку. Углавном, засијано је било од 60% до 65% ораница, а незасијана је остајала 1/3 ораница.

- Производња жита

Најзначајнија биљна производња на подручју општине је производња жита. Жита се у просјеку у задњих пет година гајила на 8.619 хектара.

Табела 22: Производња жита на подручју општине Србац (2005-2009)

Бр. Усјев Обим 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Просјек

1. ПшеницаПовршина (ха) 240 875 537 1.427 1.197 855Производња (т) 840 2.914 1.725 4.994 4.097 2.914Прос. принос (т/ха) 3,5 3,3 3,2 3,5 3,4 3,4

2. РажПовршина (ха) 5 8 5 20 12 10Производња (т) 15 24 12 46 28 25Прос. принос (т/ха) 3,0 3,0 2,3 2,3 2,3 2,5

3. ЈечамПовршина (ха) 75 132 156 372 435 234Производња (т) 277 516 547 1.338 1.431 822Прос. принос (т/ха) 3,7 3,9 3,5 3,6 3,3 3,5

4. ЗобПовршина (ха) 265 34 155 172 246 174Производња (т) 663 102 395 479 737 475Прос. принос (т/ха) 2,5 3,0 2,5 2,8 3,0 2,7

5. ТритикалеПовршина (ха) 80 259 321 431 295 277Производња (т) 320 906 1.057 1.511 1.033 965Прос. принос (т/ха) 4,0 3,5 3,3 3,5 3,5 3,5

6. КукурузПовршина (ха) 7.700 6.880 7.293 7.219 6.260 7.070Производња (т) 35.810 34.410 21.897 31.670 25.187 29.795Прос. принос (т/ха) 4,7 5,0 3,0 4,4 4,0 4,2

7. ХељдаПовршина (ха) - - 1 1 - 0,4Производња (т) - - 2 3 - 1Прос. принос (т/ха) - - 2,0 3,0 - 2,5

УКУПНО Површина (ха) 8.365 8.188 8.468 9.642 8.445 8.619

60


У производњи жита доминира кукуруз који сам заузима 82% површина под житима. Ово је логично из најмање два разлога. Један су агроклиматски услови који у већој мјери погодују овој биљци него другим житима, а други је развијена перадарска производња код које кукуруз чини обавезан састојак крмних смјеса за њихову исхрану.

Газдинства која се баве товом бројлера и свиња закупљују додатне површине да би на њима произвеле потребну количину кукуруза. Евидентно је смањење површина под кукурузом у 2009. години за чак хиљаду хектара што је у највећој мјери била посљедица пада његове продајне цијена на тржишту и поскупљења репроматеријала (минералних ђубрива и горива). Као и код других пољопривредних култура, присутне су осцилације у производњи које зависе од кретања понуде и тражње и то најчешће у претходној години, јер произвођачи своје пословне одлуке о обиму сјетве кукуруза доносе на основу (позитивних или негативних) искустава из претходне сезоне. Принос кукуруза варира, и креће се између 4 и 5 тона по хектару што је незнатно ниже од просјека РС и готово двоструко ниже од ЕУ-25 просјека (око 8 т/ха). Због непостојања наводњавања принос кукуруза је значајно зависан од количине падавина. У производњи кукуруза се примјењују препоручене агротехничке мјере, замљиште се обрађује специјализираном пољопривредном механизацијом, примјењује са заштита од корова употребом заштитних хемијских средстава, а берба се обавља механизовано. Критичне тачке у производњи су избор хибрида који није увијек прилагођен локалним агроеколошким условима, неправовремено третирање заштитним средствима, неефикасна застарјела пољопривредна механизација, одсуство наводњавања, касна берба и неадекватни услови складиштења (сушења зрна).

Друга житна врста по значају је пшеница која се знатно више сијала у 2008. и 2009. него ранијих година. Практично смањене површина под кукурузом су у највећој мјери супституисане повећањем површина под пшеницом. За то је највећи мотив била доста висока откупна цијена пшенице (због суше у 2008. и гарантоване откупне цијене за робне резерве у 2009. години), али и увођење подстицаја у виду регресираних минералних ђубрива и горива на одгођено плаћање са могућношћу поврата у роби (пшеници).

Производња пшенице која је мање радно интензивна од производње кукуруза је све више атрактивна и са становишта сталног смањења радно способног становништва у сеоским подручјима. Принос пшенице је током свих посматраних година доста низак, једва нешто више од 3 тоне по хектару. С обзиром да произвођачи примјењују већину уобичајених агротехничких мјера - механизовану обраду земљишта и минерална ђубрива, ниски приноси су углавном резултат лошијег квалитета земљишта, дијелом и употребе несортних сјемена (јер је „куповно“ сјеме скупо) и дефицита падавина.

Остала жита (зоб, јечам, раж) су у производњи заступљена углавном због плодореда. Други разлог је што се за њихову производњу користи властити сјеменски материјал што произвођачима појефтињује производњу, али за посљедицу има доста ниске приносе. Ова жита се углавном користе за сточну храну на истом газдинству или се продају у ближем окружењу путем трговине између индивидуалних произвођача.

У експанзији је производња тритикалеа код произвођача који се баве товом, јер се остварују добри приноси, а тритикале се гаји на подручјима општине која нису подобна за друга жита.

У будућности се очекује да ће на подручју општине доминирати производња кукуруза и пшенице, као двије основне врсте жита. Произведене количине кукуруза ће бити у функцији развоја сточарства, а површине под пшеницом ће зависти од њене откупне цијене и цијена репроматеријала. За све врсте жита треба предузети додатне напоре да се повећа њихов принос по јединици површине. Планирано повећање употребе обрадивих површина реално се у највећој мјери и најбрже може постићи засијавањем кукурузом.

61


- Производња индустријског биља

Производња индустријског биља је слабо развијена, иако су природни услови наклоњени овој производњи. Практично, континуирано се гаји само соја и повремено уљана репица.

Табела 23: Производња индустријског биља на подручју општине Србац (2005-2009)


1. СојаПовршина (ха) 460 1.028 470 401 520 576Производња (т) 814 2.164 1.002 865 1.145 1.198Прос. принос (т/ха) 1,8 2,1 2,1 2,2 2,2 2,1

2. Уљана репица

Површина (ха) 70 110 90Производња (т) 175 275 225Прос. принос (т/ха) 2,5 2,5 2,5

УКУПНО Површина (ха) 460 1.028 540 511 520 612

Индустријско биље, односно соја се у просјеку гаји на 500 хектара, са изузетком 2006. године када је то била двоструко већа површина. Соју гаје углавном газдинства која су специјализована за неку врсту сточарске производње да би обезбиједила властиту и јефтинију сточну храну. Просјечни принос соје се константно кретао око 2 тоне по хектару и упућује на просјечан ниво продуктивности по јединици површине у производњи соје који се остварује у читавој РС, али је нижи од европског просјека.

Уљана репица је гајена само 2007. и 2008. године као резултат изградње и покретања фабрике за производњу биодизела у Ситнешима („Sistem ekologica“). Иако је произвођачима нуђен уговорни однос који је гарантовао сигуран пласман, проблем је била ниска откупна цијена у којој произвођачи нису могли да нађу свој економски интерес. Овај вид кооперације прихватило је свега неколико произвођача, а у међувремену су и они одустали од те производње. Чињеница да постоји поменути прерађивачки капацитет, да је присутан тренд поскупљења сирове нафте и њених деривата и да је производња горива из билошких обновљивих извора један од актуелних свјетских развојних циљева, производња уљане репице ће на подручју србачке општине сигурно постати значајнија и профитабилнија, нарочито када се уведу/повећају подстицаји за ову производњу по узору на политику веће подршке обновљивим изворима енергије коју проводе ЕУ и неке друге развијене земље.

Шећерна репа се не сије, што је логично због непостојања њеног откупа за потребе индустрије шећера, а исто је и са сунцокретом. Традиционално, дуван није гајен на овом подручју. Остале индустријске биљке (лан, конопља, сирак и хмељ) се такође не гаје, што важи и за читаво подручје РС.

У будућности треба очекивати већу производњу уљарица на подручју општине и то прије свега соје и уљане репице из већ наведних разлога (производња сточне хране за интензивну сточарску поризводњу и производња био-дизела), али би у том правцу требало дати одређене материјалне стимулансе произвођачима (додатне премије) мимо оних који ће бити предмет редовних подстицајних шема за читаву РС и БиХ.

- Производња крмног биља

Производња крмног биља је у функцији узгоја преживара којих на подручју србачке општине има све мање. Доминира производња сијена, а производња сјенаже и силаже је још увијек ријетка појава. Поређењем броја условних грла преживара и произведене количине крмног биља уочава се вишак ове врсте хране.

Табела 24: Производња крмног биља на подручју општине Србац (2005-2009)

62



1. ДјетелинаПовршина (ха) 550 500 475 411 411 469Производња (т) 2.640 2.500 1.633 1.436 1.435 1.929Прос. принос (т/ха) 4,8 5,0 3,5 3,5 3,5 4,0

2. ЛуцеркаПовршина (ха) 700 750 710 711 710 716Производња (т) 4.060 4.500 2.840 2.845 2.840 3.417Прос. принос (т/ха) 5,8 6,0 4,0 4,0 4,0 4,8

3.Мјешавина

трава и легуминоза

Површина (ха) 1.500 1.500 1.500 1.500 1.500 1.500Производња (т) 6.000 4.000 3.750 3.750 3.750 4.250Прос. принос (т/ха) 4,0 2,7 2,5 2,5 2,5 2,8

4.Мјешавина

трава и жита

Површина (ха) 9 2Производња (т) 225 45Прос. принос (т/ха) 25 22,5

5. Кукуруз за крму

Површина (ха) 150 145 125 90 150 132Производња (т) 1.050 1.170 562 405 675 772Прос. принос (т/ха) 7,0 8,1 4,5 4,5 4,5 5,7

6. Сијани травњак

Површина (ха) 10 13 13 15 15 13Производња (т) 25 39 16 18 19 23Прос. принос (т/ха) 2,5 3,0 1,2 1,2 1,3 1,8

УКУПНО Површина (ха) 2.910 2.917 2.823 2.727 2.786 2.833

Доминирају травно-дјетелинске смјесе које су у ствари сијане ливаде које се експлоатишу и по десетак година, тако да је просјечан принос масе низак. У значајној мјери он зависи од количине падавина, тако да је у годинама са равномјернијом дистрибуцијом падавина принос виши него у сушним годинама. Од осталих сијаних трава, највише су заступљене дјетелина и грахорица, а рјеђе комбинације мјешавине трава и жита.

Робни произвођачи млијека и товне јунади производе и кукурузну силажу. Површине под силажом су још увијек скромне и индиректно указују на традиционални начин исхране говеда. У будућности би сваки произвођач млијека, поред побољшања генетских перформанси грла, требао да повећа учешће сјенаже и силаже у њиховом хранидбеном оброку. За њихову производњу треба обезбиједити и специјализирану пољопривредну механизацију за коју би било рационалније да је користе неколико произвођача заједно.

- Производња поврћа

Поред производње поврћа за потребе властитог домаћинства, организована производња поврћа за тржиште представља основно занимање мањег броја специјализованих произвођача, углавном у љевчанском дијелу општине, гдје постоје одређени услови за наводњавање.

Табела 25: Производња поврћа на подручју општине Србац (2005-2009)


1. КромпирПовршина (ха) 450 400 380 370 370 394Производња (т) 2.475 2.200 2.090 2.035 2.035 2.167Прос. принос (т/ха) 5,5 5,5 5,5 5,5 5,5 5,5

2. МркваПовршина (ха) 25 23 21 19 18 21Производња (т) 65 58 44 40 38 49Прос. принос (т/ха) 2,6 2,5 2,1 2,1 2,1 2,3

3. Лук црни Површина (ха) 50 50 45 41 43 46

63


Производња (т) 100 100 81 74 77 86Прос. принос (т/ха) 2,0 2,0 1,8 1,8 1,8 1,9

4. Лук бијелиПовршина (ха) 35 31 28 25 24 29Производња (т) 35 47 13 11 11 27Прос. принос (т/ха) 1,5 1,5 0,5 0,5 0,5 0,9

5. ПасуљПовршина (ха) 90 73 55 49 47 63Производња (т) 45 37 22 20 23 31Прос. принос (т/ха) 6,0 0,5 0,4 0,4 0,5 0,5

6. ГрашакПовршина (ха) 15 12 11 9 11 12Производња (т) 8 10 7 5 5 7Прос. принос (т/ха) 0,5 0,8 0,4 0,6 0,4 0,6

7. Купус и кељ

Површина (ха) 80 75 72 74 71 74Производња (т) 520 375 360 359 355 396Прос. принос (т/ха) 6,5 5,0 5,0 5,0 5,3

8. ПарадајзПовршина (ха) 60 58 60 60 60 60Производња (т) 270 290 300 300 300 292Прос. принос (т/ха) 4,5 5,0 0,6 5,0 5,0 4,9

9. ПаприкаПовршина (ха) 70 65 67 63 65 66Производња (т) 245 195 202 176 182 200Прос. принос (т/ха) 3,5 3,0 5,0 2,8 2,8 3,0

10. КраставацПовршина (ха) 50 48 52 45 44 48Производња (т) 200 192 224 135 132 177Прос. принос (т/ха) 4,0 4,0 5,0 3,0 3,0 3,7

11. Салата зелена

Површина (ха) 10 9 8 8 9 9Производња (т) 12 9 8 8 9 9Прос. принос (т/ха) 1,2 1,0 1,0 1,0 1,0 1

12. Диње и лубенице

Површина (ха) 80 80 103 85 85 87Производња (т) 560 560 1.181 595 595 698Прос. принос (т/ха) 7,0 7,0 11,5 7,0 7,0 7,9

13. Остало поврће

Површина (ха) 20 11 10 10 10 12Производња (т)Прос. принос (т/ха)

УКУПНО Површина (ха) 1.035 935 912 858 857 919

Уз одређену резерву према представљеним подацима,33 генерално се може констатовати да су се у посматраном петогодишњем периоду површине под поврћем смањивале, што се може довести у везу са либерализацијом домаћег тржишта (ЦЕФТА споразум и ССП), уласком на тржиште великих супермаркета који поврће купују од великих добављача (најчешће из иностранства) и недостатака радне снаге на селу.

Добар дио поврћа се производи за властите потребе, а највише се гаје: кромпир, пасуљ, купусњаче, парадајз, паприка, диње и лубенице. Просјечна површина под поврћем од 0,2 ха по газдинству, од чега је 0,1 ха кромпира и 0,1 ха осталог поврћа то потврђује.

Најтржишнија врста поврћа су лубеница и диња. Не постоји уговорени откуп поврћа, тако да произвођачи производе за непознатог купца, а тржне вишкове углавном продају на пијаци у Бањој Луци или препродавцима. Једини прерађивач поврћа у региону

33 Представљени подаци потичу из извора Републичког завода за статистику РС који систематизује и обрађује податке добијене од општина који се базирају на процјенама стручних сарадника. Пошто је гро производње поврћа на пољопривредним газдинствима, тешко је објективно процјенити производњу поврћа неколико хиљада газдинстава на површинама од неколико квадратних метара па до неколико хектара

64


је „Витаминка“ из Бања Луке са којом одређени број произвођала има уговорену производњу, директно или индиректно путем задруга.

У Кукуљама се неколико произвођача баве пластеничком производњом. Иако се ради о релативно малим површинама, знатно више продајне цијене које се постижу за ово поврће изван сезоне указују на правац којим би требао ићи већи број произвођача.

Производња поврћа може да запосли знатно више радне снаге него до сада. У ситуацији евидентно високе незапослености, на малој површини земљишта и уз релативно мала улагања може се „отворити“ на стотине радних мјеста. Произвођачи (нарочито они који се тиме нису раније бавили) морају да се едукују за ту производњу и добију редовну савјетодавну помоћ, нарочито они који би се бавили пластеничком производњом. Друго ограничење које треба отклонити је сигурност пласмана која се може обезбиједити уговарањем продаје произведених количина са прерађивачима, трговцима и извозницима.

Чињеница да БиХ увози знатне количине поврћа указују да још неко вријеме извоз поврћа није пресудан услов за повећање његове производње.

- Производња воћа и грожђа

Воћарство на подручју општине Србац је накада било развијеније него сада. Површине под воћем су биле веће и у индивидуланом и у друшвеном сектору, а засади млађи.

Табела 26: Производња воћа и грожђа на подручју општине Србац (2005-2009)

Бр. Засад Обим 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. Просјек

1. Шљива

Број стабала 80.000 83.030 85.030 90.030 90.005 85.612Производња (т) 560 582 511 540 540 2.491Принос (кг/стаблу) 7,0 7,0 6,0 6,0 6,0 6,4

2. Јабука

Број стабала 16.000 18.000 20.000 22.000 27.810 20.764Производња (т) 160 180 160 176 243 184Принос (кг/стаблу) 10,0 10,0 8,0 8,0 8,7 8,9

3. Крушка


4. Трешња

Број стабала 8.000 8.000 8.500 8.500 8.500 8.300Производња (т) 64 60 72 73 72 68Принос (кг/стаблу) 8 7,5 8,5 8,6 8,5 8,2

5. Вишња


6. Бресква

Број стабала 600 800 1.100 1.300 1.300 1.020Производња (т) 3 4 4 5 5 4Принос (кг/стаблу) 5,0 5,0 4,0 4,0 4,0 4,4

7. Кајсија Број стабала 900 1.300 1.500 1.550 1.550 1.360

65


Производња (т) 7 9 11 12 12 10Принос (кг/стаблу) 7,8 6,9 7,5 7,5 7,5 7,4

8. Дуње


9. Ораси


10. Винова лоза

Број стабала - - - - - -Производња (т) - - - - - -Принос (кг/стаблу) - - - - - -

11. ЈагодаПовршина (ха) 70 75 80 65 65 71Производња (т) 280 263 88 72 72 154Принос (тона/ха) 4,0 3,5 1,1 1,1 1,1 2,4

12. МалинаПовршина (ха) 10 10 14 10 10 11Производња (т) 30 30 10 10 9 21Принос (тона/ха) 3,0 3,0 0,9 1,0 0,9 1,9

Према катастарским подацима, на подручју општине је 570 ха воћњака, што је застарио и нетачан податак за чије ревидирање опет не постоји довољно нових података. Полазећи од ове површине и укупног просјечног броја стабала дугогодишњег воћа од 140 хиљада стабала, добија се просјечна густина засада 245 стабала по хектару. То упућује на екстензивност воћараске производње, а већина површина под воћем се алтернативно користи и као ораница, ливада или пашњак.

У предратном периоду ПД „Мотајица“ из Србца је имала плантажне засаде јабуке, крушке и вишње (у Ножичком, Мартинцу и Каоцима), који су због старости постали непродуктивни. Најдуже (до почетка деведесетих година прошлог вијека) се одржао засад јабуке и крушке у Мартинцу на око 100 ха. Са изузетком неколико пољопривредних газдинстава који имају засаде јабуке и крушке површине 1-2 хектара, на подручју општине нема озбиљније комерцијалне производње воћа. Одређени број газдинстава обнавља засаде шљиве који углавном служе за производњу ракије у домаћој радиности, за властите потребе и дијелом за продају „на прагу“. И остале врсте воћа најчешће завршавају у ракији, а ријетко се продају у свјежем стању за конзумну употребу.

Најкомерцијалнија је задњих година била производња јагода на површини од око 70 хектара. Због застарјелости ових засада годишња производња и просјечан принос се из године у годину смањују.

За интензивнију и обимнију производњу воћа кључно је постојање одређених складишних и прерађивачких капацитета. Истина, они постоје на подручју Градишке, Лакташа, Дубице, Бања Луке и Приједора, али би био неопходан и одређени откупни центар и складишни капацитет на подручју саме општине. Већи произвођачи могу сами да склапају уговоре о кооперацији са прерађивачима ("Витаминка", "Приједорчанка" и др.), а за мање би те послове морала да одрађује нека задруга или специјализовано предузеће.

Годинама се под виновом лозом водило 30 ха засада. Радило се о државним и приватним виноградима од којих је готово сва површина искрчена или запуштена тако да се од 2009. године званично извјештава да на подручју општине нема винограда (без обзира што се спорадично може наћи неколико винограда површине 0,1- 0,2 хектара).

66


Услови за производњу воћа су повољни, тако да би се на подручју општине могло и требало производити много више воћа. Пољаци, Чеси, Украјинци и други емигранти који су прије више од сто година населили неке од села србачке општине са собом су донијели неке аутохтоне сорте воћа, чији ријетки примјерци јабука, крушака и трешања се и сада могу наћи у стадију плодности.

Воћарство, које је у задње вријеме нарочито привлачно за припаднике млађе генерације, би могло бити занимање и запослење за најамње стотињак газдинстава са подручја општине под условом да она подигну модерне плантажне заседе коришћењем права на субвенције за подизање нових засада, дуговорчних кредита (из кредитних линија ИРБ-а), савјетодавних услуга и њиховог чвршћег повезивања са купцима и прерађивачима воћа, директно или посредством специјализираног удружења/задруге.

3.2.4.2. Сточарска производња

Испод очекивања, сточарство на подручју србачке општине је слабо развијено и има тенденцију сталног смањења броја говеда, оваца и свиња, успркос довољним количинама разних врста сточне хране чија ефикасност производње би дошла до изражаја тек у симбиози са сточарством.

Табела 27: Бројно стање стоке на подручју општине Србац (2005-2008)

број грлаБр. Врста стоке 1991.34 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

1Говеда 6.182 3.500 3.560 3.630 3.850 3.660

Крава и стеоне јунице 2.600 2.660 2.520 2.730 2.420

2 Овце 1.586 3.050 2,700 2.410 2.950 3.115Овце за приплод 2.200 1.500 1.350 1.600 1.810

3Свиње 8.829 5.730 5.500 5.510 6.100 5.320

Крмаче и супрасне назимице 2.540 2.650 2.730 2.450 2.115

4Коњи 1.132 260 220 195 150 135

Кобиле и ждријебне омице 140 130 115 995 86

5 Перад 73.497 94.000 1.500.000 1.250.000 1.550.000 1.630.000Коке носилице 50.000 50.000 43.000 55.000 62.000

6 Козе - 270 260 280 210 7407 Кунићи - 60 150 175 150 2208 Пчеле (кошница) - 700 700 630 680 610

На подручју општине Србац значајан је број газдинстава која су се регистровала у Регистру пољопривредних газдинстава који води АПИФ (према анкети чак 71% газдинстава се регистровало у регистар). Једна група података која се региструје је број и структура стоке, али је проблем што се ти подаци не ажурирају редовно након прве пријаве. Према подацима из Регистра, регистрована пољопривредна газдинства са подручја општине Србац посједују: 254 телета, 1.40 јунади разних категорија старости, 130 јуница, 24 бика за приплод, 313 бикова у тову, 1.646 крава, 1.752 јагњади за приплод или тов, 1.383 шиљежади (мушке и женске), 2.316 оваца, 306 приплодних овнова, 142

34 Подаци о броју стоке 1991. године потичу из једне анализе коју је Министарство пољопривреде провело прије десетак година

67


јарета, 60 шиљежади, 261 козу, 24 јарца, 5 ждребади, 42 кобиле, 97 коња, 13.343 прасета (старости до 4 мјесеца), 711 свиња за приплод, 196 нерастова, 3.446 крмача, 2.438 свиња у тову, 87.596 кока носилаица, 5.998 пијетолова, 782.608 товних пилића, 369 ћурки (свих узраста), 493 гуске, 1.035 патака, 1.243 роја пчела и 206 кунића.

Ови подаци указују на значај и предности постојања регистра пољопривредних газдинстава, под условом да је он ажуран. Поређењем података о броју стоке из статистичких извора јавља се дилема колико у ствари домаћих животиња посједују сва сеоска домаћинства на подручју општине Србац? Иако нису регистрована сва газдинства, број оваца, свиња и кошница пчела која су она пријавила је већи од укупног броја који води статистика за читаву општину.

Проведена истраживања за потребе овог програма показала су да једно пољопривредно газдинство у просјеку има: 2,7 грла говеда, 6,6 свиња, 1,3 овце, 461 комад перади и 1,7 кошница пчела, свако 6 газдинство једну козу, а свако 17 газдинство по једног коња.

- Говедарство

Број говеда има тенденцију благог повећања, са 3.500 (у 2005) на 3.850 (у 2009. години) и далеко је испод могућности обима производње сточне хране за преживаре (2.800 ха под крмним биљем + 3.200 ха природних ливада). Број музних грла је око 2.500 иако на читавом подручју постоји откуп млијека организован посредством два локална откупљивача и директно од стране мљекаре из Козарске Дубице на неколико откупних пунктова. Према процјени локланих стручњака, само 11 газдинства има 5 и више крава (укупно око 100 грла) и још стотињак их има до 5 грла. Тренутно се млијеко откупљује од 234 грла. На подручју општине је прије рата било више од 100 фарми за тов јунади, а данас се том производњом бави једва њих двадесетак (са више од 10 бикова). Укупно се у исто вријеме тови око 300 бикова.

Мљекарство је накада било много развијеније и сигурно је да би број музних грла могао и требао бити већи. Произвођачи млијека су незадовољни честим промјенама услова производње и откупа (цијене сточне хране, цијене млијека, (не)редовитост откупа и плаћања, осцилације квалитета млијека и начина његовог субвенционирања) и због бројних ризика тешко се одлучују за почетак или повећање производње млијека. Већина наведених ограничења је изван домена саме општине, али примјери неких сусједних општина (Дервента, Градишка) потврђују да се и у производњи млијека може остварити зарада и даље треба анимирати одређени број, нарочито млађих, произвођача да направе модерне фарме и почну се бавити управо поризводњом млијека.

Слична ситуација је и са товом јунади, за коју постоји доста хране из властите производње, а један број пољопривредних газдинстава има и раније изграђене намјенске објекте. Тов јунади треба унапријед уговарати са клаоницама или прерађивачима у циљу обезбјеђења сигурности продаје утовљене стоке, базирати га у што већој мјери на храни из властите производње и на тај начин он може постати уносно занимање за један број пољопривредних газдинстава која ће се специјализирати за ову производњу. Мјере Министарства пољопривреде којима ће се ови произвођачи заштити од екстремних осцилација цијена (преко робних резерви и сензибилнијих субвенција) само ће додатно олакшати положај ове групе пољопривредних произвођача.

- Овчарство и козарство

Овчарство и козарство нису накада биле нарочито развијене гране сточарства на подручју општине, а тако је и сада. Број оваца се задњих година креће око 1.500, које се налазе углавном у мањим стадима од 10-20 оваца. На подручју општине има само једно

68


стадо оваца у Бајинцима са више од 100 грла. Овце се држе искључиво због производње јагњећег меса и не музу се. На подручју општине има свега неколико стада коза и оне не представљају значајнији потенцијал за размишање о организованој производњи козијег млијека и меса.

На основу принципа агроеколошке рејонизације за подручје општине Србац овчарство и козарство не би требали високо котирати у скалу приоритета развоја њене пољопривреде и стога му не би требало посвећивати неку посебну материјалну и нематеријалну подршку.

- Свињарство

Због тога што се кукуруз производи у обиму од 22 до 36 хиљада тона годишње, тов свиња је традиционално основна или допунска дјелатност великог броја пољопривредних газдинстава. Годишње се утови 5,5-6 хиљада свиња (600-800 тона), од чега велики број за властите потребе самих сеоских домаћинстава. Тржишном производњом се бави педесетак пољопривредних газдинстава, а још један број њих спорадично прода 2-3 свиње годишње.

Просјечан број крмача од 2.500 упућује на то да је годишња производња прасади и свиња много већа него што то биљежи званична статистика. Тов свиња због могућности релатвино бржег прилагођавања њиховог броја односима поуде и тражње је одувијек била једна од допунских производњи на пољопривредним газдинствима. Да би она из допунске прерасла у основну дјелатност одређеног броја газдинстава треба фаворизовати да се један број газдинстава специјализује за ову производњу. Повољни кредити, субвнеције за капитална улагања и утовљено месо, савјетодавне услуге и организовање произвођача у циљу достизања боље преговарачке позције са купцима утовљених свиња су неке од мјера којима се може подстаћи развој свињарства.

- Живинарство

Један од два препознатљива бренда србачке општине је србачка пилетина (други је био србачки доњи веш). Почетак организованог това пилића (бројлера) веже се за седамдесете године прошлог вијека, када је двадесетак домаћинстава са србачке општине изградило прве фарме за тов пилића (у кооперацији са ветеринарском станицом из Славонског Брода). Број фарми се стално повећавао, а други кључни моменат за њихову даљу експанзију је била изградња клаонице пилића у Повеличу. Трећу фазу представља приватизација и модернизација те клаонице и њен улазак у пословни систем „Перутнине“ из Птуја.

Иако нема тачних података, процјењује се да на подручју општине има 250-300 фарми за тов пилића. Њихов капацитет се креће од 2 до 180 хиљада35 бројлера годишње.

Имајући у виду да се на свакој фарми може реализовати 5-6 турнуса годишње, укупан производни капацитете свих фарми се процјењује на 15 милиона бројлера годишње, што представља респектабилан капацитет за релације читаве БиХ. Из разно-разних разлога ови капацитети се користе само половично.

Главни купац утовљених пилића је поменута клаоница у Повеличу, која откупи 60-70% укупне годишње производње са подручја србачке општине. Преосталих 30-40% откупе друге клаонице, углавном са подручја Федерације БиХ. На подручју општине је било неколико мањих клаоница које су у међувремену престале са радом, тако да „Перутнина“ има својеврсни монопол и диктира услове перадарске производње. Већина

35 Нпр. приватно предузећа „Агроунија“ има фарму са 5 објеката капацитета по 35.000 бројлера

69


произвођача производи „на сигурно“ за ову клаоницу изнајмљујући само своје објекте и радну снагу, а од „Перутнине“ добија једнодневне пилиће и концентровану храну. Ова врста аранжмана за произвођаче представља сигуран пласман, али је један број њих незадовољан разликом у цијени коју добива за услугу това. Без обзира на одређена незадовољства (квалитет концентроване хране, признати морталитет и рандман и сл.) овакав уговорни пословни однос представља добру основу за даљи развој перадарске производње на подручју општине, уз веће међусобно уважавање обе стране и отклањање проблема који су се до сада појавили у међусобним односима. Такође, биће неопходна и стандардизација производње и увођење адекватних система праћења квалитета како у клаоници тако и на фармама.

Пошто су подстицаји за тов пилића које исплаћује министарство пољопривреде све мањи и може се очекивати и њихово потпуно укидање (због ограничења СТО и потребе хармонизације политике подстицаја са политиком ЕУ), а пошто је живинарство најзначајнија грана сточарске производње на подручју општине, у будућности би требало размишљати о посебним подстицајима овој групи произвођача из општинског буџета и на бази посебних договора са неким јавним предузећима (нпр. повољнија цијена легализације објаката фарми, електричне енергије, огрева и сл.).

На подручју општине постоји матично јато и инкубаторска станица за производњу једнодневних пилића који представљају почетни товни материјал у тову бројлера, а исто важи и за мјешаоне сточне хране за исхрану живине (већи проиозвођачи имају властите мјешаоне).

Производња јаја се обавља на већини пољопривредних газдинстава, али углавном само за своје потребе са повременим спорадичним вишковима. На подручју општине има пет фарми специјализираних за производњу јаја око 20.000 јаја дневно.

- Пчеларство

Неколико десетина пољопривредних газдинстава има по десетак кошница пчела, а њихов укупан број на подручју општине статистика процјењује на 600 кошница. Међутим, по евиденцији општинског удружења пчелара само чланови овог удружења имају 1.500 кошница. Тржни вишкови меда нису значајни и углавном нема проблема са њиховом продајом. Укупна производња меда на подручју општине се процјењује на 20 тона, што је око 1 кг по становнику годишње и за сада није потребно тражити његове купце изван граница општине.

Пчалари су организовани у већ поменуто удружење, и поред живинара представљају једини организовани облик груписања пољопривредних произвођача. Један од циљева удружења је израда фенолошке карте општине.

- Рибарство

На подручју општине постоје значајни природни ресурси за бављење рибарством – вјештачка језера у реону Бардаче, ријеке Врбас и Сава, мањи водотоци (Осовица, Лепеница, Матура, Ина, Савица, Повелич), стараче и мања језерца (која настају као посљедица експоатације шљунка).

Рибарство као привредна грана има дугу традицију јер је Пољак Виктор Бурда основао рибњаке на Бардачи на површини од 600 јутара још 1902. године.36 Данас комплекс рибњака Барадача, који се састоји од 11 вјештачких језера, заузима површину од 747 ха,37 а према статистичким изворима и функцији производње рибе је 626 ха.

36 www.bistro.ba37 Република Српска у бројкама 2009, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2009, стр. 9.

70


Рибњак Бардача је током свог постојања пролазио кроз разне организационе трансформације (од приватне фирме породице Бурда, преко дијела државног рибарског предузећа и ПД „Мотајица“ до самосталног предузећа Рибњак „Бардача“ које је прије неколико година приватизовано од стране предузећа чије је сједиште у Бањој Луци, па се практично производња рибе на србачкој општини према сједишту њеног организатора евидентира у Бањој Луци.

На Сави је један произвођач рибе са кавезним системом. Мањих рибњака има десетак до 0,5 хектара површине.

3.2.4.3. Пољопривредна механизација

Процјена је да на подручју има 2.000 трактора до 50 КС и 200 трактора преко 50 КС. Ова механизација је у просјеку стара 20 година. Већина власника има и основне прикључке, а само мали број специјализирана прикључна оруђа. Механизација је застарјела али је евидентан повећани интерес за куповином нових трактора због доста високих подстицаја (40%). Комбајна за стрна жита и комбинованих комбајна има тридесетак и њихов број је углавном довољан у односу на површине под житима.

3.2.5. Носиоци пољопривредне производње на подручју општине

Доминантни носиоци пољопривредне производње на подручју општине Србац су породична пољопривредна газдинства (регистровано их је 1.818) иако на подручју општине постоји и 27 правних лица чија је основна дјелатност пољопривреда.

- Привредна друштва

На подручју општине Србац има 27 привредних друштава (АД, доо, задруге) којима је пољопривреда основна дјелатност. Међу њима је највећи број оних која су регистрована за перадарску производњу. Већина од тих предузећа се бави и трговином репроматеријалима за тов пилића, њихов откуп, а нека и клањем.

- Задруге

На подручју општине постоји 8 задруга: „Србац“, „Ситнеши“, „Агрославија“, „Дугопољка“, „Смајинци“, „Ина“, „Сава и „Кооперативни центар“.38

Основна задружна организација Србац се крајем осамдесетих година прошлог вијека издвојила из ТП „Посавина“ са 4 основне организације коопераната у Ситнешима, Ножичком, Гламочанима и Кобашу. ЗЗ „Србац“ је формирана 1990. године, а данас има 25 задругара и 8 запослених. ЗЗ „Србац“ је у пословном смислу практично „мртва“, а њена инфраструктура (откупне станице) је ван функције и физички пропада.

ОЗО Ситнеши се 1985. године одвојила од ОЗО Србац у самосталну задругу ЗЗ „Ситнеши“. Има 26 задругара и 6 запослених. Задруга је раније организовала производњу и откуп поврћа и других пољопривредних и шумских производа од око 400 коопераната. У задње вријеме ове активности су минимизиране и задруга се углавном бави само властитом пољопривредном производњом (од 2010. године не ради ништа).

ЗЗ „Агрославија“ из Бајинаца је основана 1991. године. Има 3 задругара и 2 радника. Задруга није ускладила свој статус са новим Законом о задругама РС и нема

38 За приказ стања задружног организовања на подручју Србца коришћени су подаци из дипломског рада Милоша Берића „Анализа задругарства на подручју општине Србац с приједлогом мјера“, Пољопривредни факултет, Бања Лука, 2009, стр. 16-20.

71


готово никакве пословне активности.

ЗЗ „Дугопољка“ из Дугог Поља је основана 2005. године. Има 5 задругара и 11 запослених. Задруга се углавном бави трговином, продајом роба широке потрошње и репроматеријала пољопривредним произвођачима, без икаквог откупа њихових производа. Задруга је почела и са властитом пластеничком производњом поврћа. У 2010. години задруга ништа не ради.

ЗЗ „Ина“ из Србца 1999. године је основало 11 задругара. Задруга се бавила пољопривредном производњом на закупљеном земљишту, чиме се престала бавити 2003. године, од када практично и не постоји.

ЗЗ „Сава“ из Србца основала су 1997. године 3 задругара. До 2002. године се бавила обрадом закупљеног земљишта, након чега се распала.

ЗЗ „Кооперативни центар“ из Ситнеша основана је 2001. године. Задруга има 3 задругара и нема запослених радника. Начин њеног пословања најближи је друштву са ограниченом одговорношћу иако се у пословању легитимише као задруга.

ЗЗ „Смајинци“ је задруга која ради али је у ствари задруга чији су чланови из једне те исте прородице.

Иако број од 8 земљорадничких задруга на подручју општине Србац обећава, увид у њихов статус и обим пословања депримира. Три задруге практично постоје још само на папиру, двије су по начину свог рада ближе приватним предузећима (ортачким друштвима) него задругама. Од двије најстарије задруге једна је близу стечаја (ЗЗ „Србац“), а друга (ЗЗ „Ситнеши“) послује под отежаним условима.

С обзиром на описано стање задружног организовања на подручју општине може се констатовати да задруге нису никакав покретач нити организатор производње и продаје пољопривредних производа. Бројни уситњени пољопривредни произвођачи су препуштени сами себи. Неминовно је да се неки напреднији произвођачи организују у неке нове задруге, јер се то чини сврсисходније до покушаја да се санирају и ревитализују већ постојеће задруге.

- Удружења пољопривредних произвођача

Од удружења на општинском нивоу постоји Удружење пчелара које је регистровано 2009. године. У Србцу има сједиште Заједница живинара РС и Удружење живинара РС. Осим ова три специјализирана удружења на подручју општине нема више удружења и у будућности треба анимирати и помоћи пољопривредне произвођаче да се групишу у тзв. заједничке организације за наступ на тржишту кроз разне форме специјализираних или удружења пољопривредних произвођача општег типа.

- Индивидуална пољопривредна газдинства

На подручју општине Србац има око 5 хиљада сеоских домаћинстава. Сва ова домаћинства не могу се идентификовати са пољопривреднм газдинствима из више разлога.

Један број сеоских домаћинстава чине старачка домаћинства (углавнм са 1-2 члана) који због година и здравственог стања не могу уопште да се баве пољопривредном производњом. Та домаћинства су углавном без стоке, а њихову земљу обрађују комшије или је она запуштена.

Другу групу непољопривредних домаћинстава чине она која су наслиједила дјеца која не живе у селу него само повремено долазе из оближњих градова за викенд или још рјеђе. Неки од власника таквих (викенд) имања обрађују и дио припадајуће земљу коју су

72


наслиједили, али они то раде више из еколошких него финансијских разлога. Њихов циљ није унапређење приноса и примјена иновација у производњи него примарно спречавање деградације земљишта и производња хране за властите потребе, често и на принципима еколошке производње, тј. са минималним учешћем хемијских заштитних средстава.

Трећу групу сеоских домаћинстава која су истовремено и пољопривредна газдинства чине она чији су власници на раду у иностранству. Они обраду земље повјеравају рођацима и комшијама примјењујући већину уобичајених агротехничких мјера, али без посебног економског интереса за висину приноса и квалитет производа.

Преостали број сеоских домаћинстава би се могао поистовјетити са пољопривредним газдинствима која свој основни или допункси извор прихода редовно остварују од пољопривредне производње. У Регистру пољопривредних газдинстава их је регистровано 1.818.

Због чињенице да се већ скоро 1/2 обрадивог земљишта не обрађује морају се предузети додатни напори да се овај ресурс врати у функцију. Законске репресивне мјере увођења казни за необрађивање земље нису дале разултате па рјешавању овог проблема треба приступити много прагматичније. Пошто постоји одређени број газдинстава која желе да обрађују више земље него што посједују (нпр. она која се јављају за закуп државног земљишта или његово узимање под концесију) ова газдинства треба "спојити" са онима која имају земљу а не обрађују је. У ту сврху би вома корисна могла бити једна општинска канцеларија која би посредовала у изнајмљивању/закупу пољопривредног земљишта, а општина би могла увести и субвенцију којом би суфинансирала трошкове закупа оваквог земљишта (иако је велики број старачких домаћинстава спреман да земљу уступи на обраду без икакве накнаде.

- Промет пољопривредних производа, опреме и репорматеријала за пољопривреду

Промет пољопривредних производа се на подручју општине одвија путем више канала дистрибуције – директном продајом на имању (комшијама, накупцима, трговцима, прерађивачима), путем сточних и зелених пијаца, путем откупних станица или на бази уговарања производње директно са прерађивачима. Србац има зелену пијацу која ради сваки дан и сточну пијацу која ради сваког понедјељка.

Може се раћи да је најорганизованији начин продаје присутан у живинарској прозводњи јер већина произвођача производи (тови) за познатог купца, најчешће у форми услужног това. Неки произвођачи поврћа такође имају уговоре са трговцима и прерађивачима.

Значајне количине жита, крмног и индустријског биља се производе за властите потребе, а тржни вишкови се продају од случаја до случаја на различите начине. Воће за тржиште производи свега неколико произвођача, а остали искључиво за властите потребе (најчешће за производњу воћних ракија).

Продаја већине пољопривредних производа је несигурна и нестабилна, у значајној мјери подложна тржишним осцилацијама, што пољопривредни произвођачи сматрају једним од основнихз проблема у њиховој производњи. У ситуацији када се задруге никако не баве откупом, произвођачи су у великој мјери овисни од накупаца и прекупаца.

Опрема и репорматеријали за пољопривреду се набављају путем пољопривредних апотека (У Србцу, Разбоју, Дугом Пољу) и других продавница на подручју општине, али и у сусједним општинама (Градишка, Бања Лука, Лакташи, Дервента, Прњавор). Један број сеоских продавница поред робе широке потрошње има и основне репроматеријале (минерална ђубрива, сјемена, амбалажу), а за неке посебне (нпр. средства за заштиту или резервни дијелови за механиазцију) произвођачи морају ићи у Србац или Бања Луку.

73


Један број произвођача репроматеријала исте произвођачима доставља директно на имање (сточна храна, сјемена, саднице и сл.).

Генерално се може рећи да набавка опреме и репорматеријала за пољопривредне произвођаче нису проблем и да нема случајева монополистичког понашања, јер сјеверни дио Републике Српске има разгранату трговачку мрежу за ове врсте роба. Цијене репроматеријала осцилирају у складу са тржишним кретањима, а постоји и неколико микрокредитних организација које доста брзо одобравају произвођачима кредите за куповину потребних репроматеријала, иако су камате на такве кредите доста високе.

3.3. Шумарство, дрвопрерада и ловство на подручју општине

- Шумарство

Шуме представљају један од најзначајнијих природних и развојних ресурса општине Србац. Шуме заузимају површину од 17.089,3 ха земљишта или 37,77% површине општине. У државном сектору шуме се простиру на око 14.089,2 ха, док шуме приватног сектора заузимају 3.000,1 ха или 17,6% укупног шумског земљишта. Шумама државног и приватног сектора на подручју општине Србац газдује Шумско газдинство „Мотајица“ Србац. Газдинство запошљава 84 радника, чију структуру чини седам радника с високом стручном спремом, 45 радника с средњом стручном спремом, 29 квалификованих радника и 3 неквалификована радника.

Газдовање шумама је у складу с шумском привредном основном за период 2003-2012. година, према којој се укупна залиха дрвне масе процјењује на 1.556.721 м³, углавном букве и храста, са укупним годишњим прирастом од 121.581 м³. Годишњи етат износи 75.910 м³, од чега на државни сектор отпада 67.230 м³. Према врстама састојина шума у оквиру државних и приватних шума доминирају лишћари с укупном површином од 16.445,9 ха или 96,23%, док четинари заузимају површину од 643,4 ха или 3,76% (табела 28).

Табела 28: Површине, залихе дрвне масе, годишњи прираст и годишњи етат премавласничкој структури у оквиру ШГ „Мотајица“ Србац

Власничка структура

шума

Површине Залихедрвне масе

Годишњи прираст

Годишњиетат

ха % м³ % м³ % м³ %Државне шуме 14.089,2 82,4 1.213.624 78,0 109.047 89,7 67.230 88,6

лишћари 13.445,8 78,7 1.212.060 77,9 104.994 86,4 66.420 87,5четинари 643,4 3,7 1.564 0,1 4.053 3,3 810 1,1Приватне шуме 3.000,1 17,6 343.097 22,0 12.534 10,3 8.680 11,4

лишћари 3.000,1 17,6 343.097 22,0 12.534 10,3 8.680 11,4четинари - - - - - - - -Укупно 17.089,3 100 1.556.721 100 121.581 100 75.910 100

Извор података: Шумско газдинство «Мотајица» Србац

Нето производња шумских сортимената (лишћара и четинара) у периоду од 2005 -2009. године је варирала. Највећа нето производња шумских сортимената је забиљежена 2009. године (48.814 м3), а најмања 2002. година (38.294 м3) (графикон 6). У погледу дрвног сортимента у нето производњи доминирају групе лишћара (највише буква и храст, као и друге врсте).

74


38,294

46,860 44,687 46,16448,814

0

10,000

20,000

30,000

40,000

50,000

60,000

2005 2006 2007 2008 2009

Извор података: Шумско газдинство «Мотајица» Србац

Графикон 6: Нето производња шумских сортимената (м3)

У 2006. години Скупштина општине Србац је донијела одлуку за израду шумско –привредне основе за шуме у приватној својини на подручју општине Србац, на укупној површини од 3000 ха („Службени гласник општине Србац“, број 4/06). Укупна дужина шумско камионских путева са којима располаже Шумско газдинство износи 98 км, од чега се око 55 км путева редовно одржава. У погледу вјештачког пошумљавања, оно није провођено на значајнијим површинама, због недостатка финансијских средстава за реализацију пројеката плантажног узгоја културе с брзим прирастом. У просјеку пошумљавање је вршено на површинама између 8-13 ха, како је то приказано у наредној табели (табела 29).

Табела 29: Вјештачко пошумљавање у ха

Година Подручја Пошумљене површине (ха)

2005.Жупски Разбој 1,50Раковац 6,50Укупно 8,00

2006.

Горња Лепеница 5,80Нова Вес 2,00Раковац 5,40Жупски Разбој 0,20Укупно 13,40

2007.

Пасја Правда 1,30Корови 0,40Осовица 0,80Кобаши 1,30Каоци 3,30Горња Лепеница 0,80Раковац 2,80Укупно 10,70

2008.

Жупски Разбој 1,10Ситнеши 0,70Раковац 3,20Горња Лепеница 3,80

75


Укупно 8,80

2009.

Жупски Разбој 1,50Нови Мартинац 2,50Раковац 4,80Ситнеши 3,70Укупно 12,50

Извор података: Шумско газдинство“Градишка“ Шумска управа Србац

Шумско газдинство "Градишка" из Градишке, у чијем саставу се налази и Шумска управа Србац је добила сертификат за газдовање шумама (FSC стандард). Добијањем овог сертификата испоштовани су одређени захтјеви у погледу заштите животне средине, подизања колективне свјести за очување природних богатстава. У оквиру шумске управе Србац, имовинско-правне прилике нису до краја дефинисане и утврђене. Постоје катастарске честице, које нису преведене у власништво ШУ Србац. На већини парцела у оквиру ШУ Србац није извршена промјена културе, због чега доминирају површине под шумама. У погледу искоришћавања шумских ресурса, најзаступљенија је производња дрвета, док је коришћење споредних шумских производа попут љековитог и ароматичног биља, гљива и др. занемариво. То у сваком случају није оправдано ако се имају у виду расположиви потенцијали и потребе фармацеутске, козметичке и прехрамбене индустрије за овим производима.

Највећи проблеми у шумарству на подручју општине Србац представљају штете настале као посљедица биљних болести и штеточина, пожари и бесправне сјече. У посљедњих неколико година је изражена појава сушења храста китњака и градације губара. Појаве шумских пожара на овом подручју такођер нису занемарљиве, као и сјече, која настаје између осталог као посљедица лоше економске ситуације становништва.

У погледу реализације Шумско-привредне основе за приватне шуме на подручју општине Србац, највеће препреке леже у необиљежености граница између појединих парцела на терену. Значајан број парцела нема ријешене имовинско правне односе, као посљедица неспроведених насљедних права, што значи да на исту парцелу право посједује често велики број лица, а у катастарском операту као власници шума воде се давно преминула лица.

Од споредних шумских производа, значајно мјесто заузимају јестиве гљиве, затим различите врсте шумског воћа, пужеви, као и љековито биље.

- Дрвопрерада

На подручју општине Србац према подацима АПИФ-а егзистира 14 предузећа из области прераде дрвета и производа од дрвета. То су предузећа, која се највећим дјелом баве примарном прерадом дрвета, сушењем, израдом елемената и полуфабриката, затим производњом паркета и других врста подних облога, те елемената за намјештај.

Генерално, низак степен финализације је заступљен код дрвопрерађивачких капацитета на подручју општине Србац. Само један произвођач („Зрнић“д.о.о.) има радионицу и адекватну радну снагу оспособљену за израду масивног намјештаја, намјењен за извоз. Поред тога још два предузећа („Мартић експорт“ и „Тексопром“) пласирају своје производе ван РС, БиХ. Извозна тржишта су Аустрија, СР Њемачка и Белгија. Заједничким улагањем ( joint venture) домаћег и холандског капитала на подручју општине Србац је основано предузеће (DOO „POST WOODPACKAGING BOSNI“), које се искључиво бави производњом дрвене амбалаже, односно тзв. еуро палета, намјењених за транспорт. Предузеће је извозно орјентисано, односно производи су намјењени на тржиште Холандије. Такођер вриједно је споменути још једну директну страну инвестицију од стране словеначке САВЕ из Крања, предузећа које се бави прерадом био

76


масе из пиланског отпада и производњом брикета и палета. Углавном пласман производа овог предузећа је усмјерен ка домаћем тржишту. Постојећи дрвопрерађивачки капацитети не посједују цертификате о уведеном стандарду квалитета. Разлог томе је што дрвоперарђивачки капацитети нису у могућности да издвоје значајна финансијска средства за припрему и цертификацију, иако званично се такве активности суфинансирају од стране релевантних институција. Дрвопрерађивачки капацитети нису организовани као удружење, иако је постојала иницијатива од стране већих предузећа да се ова идеја конкретизује. Очигледно је да за тако нешто још увјек не постоји заједнички интерес од стране дрвопрерађивачких капацитета, без обзира на спремност и подршку локалних власти за њиховим удруживањем. Надаље, између истих не постоји успостављен ланац вриједности ни у једном сегменту пословања. Капацитети, који се баве производњом резане грађе, исту пласирају на домаће или ино тржиште, а не произвођачима/ финализерима с подручја општине Србац. Други примјер су произвођачи, који су практично заокружили свој производни циклус (опрема за допрему и лагеровање обловине, пилана, сушара, опрема за израду масивних плоча, машинска обрада производа, посједовање транспортних средстава). С аспекта конкурентности дрвопрерађивачких капацитета, горе наведене карактеристике упућују на закључак да се ради о веома ниском степену конкурентности. Стога мјере, које ће бити дефинисане у оквиру матрице циљева (општих и специфичних) управо морају бити усмјерене у правцу подизања њихове конкурентности. У погледу анализе показатеља успјешности пословања дрвопрерађивачких капацитета, за период 2005-2008. година забиљежен је сукцесиван пораст и прихода и расхода. Расходи су за посљедње двије године посматраног периода премашивали приходе, због чега су дрвопрерађивачки капацитети остварили губитке у свом пословању.

-4.000.000-2.000.000

02.000.0004.000.0006.000.0008.000.000

10.000.00012.000.00014.000.00016.000.000

2005. 2006. 2007. 2008.

приходи расходи добитак/губитак

Графикон 7: Остварени приходи и расходи дрвопрерађивачких капацитета на подручју општине Србац за период 2005-2008. година

У погледу броја запослених у дрвопрерађивачким капацитетима у периоду 2005-2008. година, број се повећавао, као и износи просјечних личних доходака по раднику.

77


0

100200

300400

500

600700

800

2005. 2006. 2007. 2008.

број запослених просјечан ЛД по раднику

Графикон 8: Број запослених и просјечан лични доходак/раднику за период 2007-2008. година

- Ловство

У оквиру шумског газдинства „Мотајица“ Србац се налази истоимено ловиште, површине од 23.500 ха. Дјеловање ловишта „Мотајица“ се базира на узгоју и заштити дивљачи, спречавање криволова, контролу бројности предатора, репродукцији и развоју дивљачи. Према географском положају ловиште спада у ред континенталних ловишта. Од укупне површине ловишта, на ловне површине отпада 20.955 ха или 89,17%, а на неловне око 2.545 ха или 10,83%. Према категорији земљишта структуру цјелокупних површина ловишта чине површине приказане на графикону 9.

64,4%

1,2%

1,8%

13,8%

13,9%4,8%0,0% оранице

ливаде и пашњаци

вртови, воћњаци ивиноградишуме и шикаре

голети и рибњаци

остале воденеповршине остале површине

Грикон 9: Структура укупних површина у оквиру ловишта „Мотајица“ Србац

Према представљеној структури највећи удио управо чине шуме и шикаре од 64,4%, те оранице с удјелом од 13,9%.

У структури дивљачи, која настањује ловиште, највећи удио има фазанска дивљач, затим зец и срна (табела 30).

78


Табела 30: Капацитет,бројно стање и структура дивљачи ловишта „Мотајица“ Србац на дан 31.12.2007. године

Врста дивљачи Капацитет Бројно стањеСрна 1.258 712Зец 1.136 1.008

Фазанска дивљач 1.534 1.451Пољска јаребица 528 -

Дивља патка 252 -

Бројно стање дивљачи се повећава из године у годину због планског газдовања у ловишту, које доприноси развоју ловног туризма и генерално развоју ловства на подручју општине Србац.

Ловиште „Мотајица“ је обезбјеђено с неопходним ловно - узгојним и ловно - техничким објектима (ловачке колибе и ловачка кућа „Пасја правда“).

Ловиште „Мотајица“ с разноврсном структуром дивљачи представља између осталог једну од важних компоненти развоја туристичких активности на подручју општине Србац, конкретно развоја ловног туризма. Као и у другим привредним дјелатностима, бављење туризмом и подизање ловног туризма на један виши развојни ниво би захтјевао и одређена финансијска улагања, која би првенствено била усмјерена на заштиту, узгој, повећање бројног стања дивљачи као и унапређење инфраструктуре, прилагођене туристичким захтијевима у оквиру самог ловишта. Улагања у циљу развоја ловног туризма би значајно допринијела већим посјетама овом ловишту како од стране домаћих тако и иностраних туриста.

3.4. Стање у области руралног туризма

Развој туризма има позитивне ефекте на регионалну економију тј. на развој производње и запосленост локалне радне снаге уз искоришћавање локалних ресурса. "У 2005. години фомирана је Туристичка организације општине Србац која има основни задатак да туристичку понуду Србца заснива на повезаности и интересу различитих привредних дјелатности и друштвених чинилаца, да се увеже на регионалном нивоу са сличним туристичким организацијама, а све са циљем валоризовања природног и културног насљеђа општине".39

За развој туризма једна од значајних одредница јесте и развијеност туристичке инфраструктура. На подручју општине егзистирају три мотела чији укупни капацитети су око 95 лежаја,40 а уједно не постоји ни једно сеоско домаћинство са евидентираним смјештајним капацитетима.

Према статистичким показатељима на подручју општине у периоду од 2004. до 2008. године у просјеку је остварено 897,6 ноћења. Од укупног броја ноћења просјечан број ноћења страних туриста је био 538,8 и они чине негдје око 60% укупних ноћења на општини. Учешће општине у укупном броју остварених ноћења на нивоу РС је скроман и износи 0,2%. Евидентно је да број ноћења, у посматраном периоду, на општитни расте с тим да је интензивнији пораст боравка страних туриста од домаћих (графикон 10).

Посебан акценат код страних туриста треба ставити на посјете руралним срединама јер на овај начин је могуће остварити и тзв. "невидљиви извоз".

39 Стратегија развоја општине Србац 2005-2015, стр. 3240 Топић, М. (2010): Tourismus als chance für eine nachhaltige Regionalentwicklung - projektorientierter

Masterplan für nachhaltigen Tourismus (Bsp. Gemeinde Srbac Bosnia und Herzegowina), Diplomarbeit, Graz, s. 89

79


0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2004 2005 2006 2007 2008

Домаћи туристи

Страни туристи

Укупно

Графикон 10: Број ноћења на општини

Иако расте број ноћења а и долазака ипак је период задржавања туриста веома кратак. У просјеку за посматрани период туристи су се задржавали на подручју општине око 1,76 дана, што говори да је више у питању пословни боравак или у најбољем случају кратак боравак с циљем једнодневног присуства појединим манифестација туристичког и другог садржаја.

Шире подручје града Србца одликује се великим потенцијалом за развој туризма а организованији приступ туризму на општини везује се за формирање и стављање у фукнцију Туристичке организације општине Србац.

Сигурно да једна од најпознатијих туристичких дестинација јесте Бардача која је 2007. године проглашена Рамсарским мјестом чиме је уврштена на свјетску листу мочварних подручја од међународног значаја. На подручју Бардаче се налази преко 200 врста птица што побуђује пажњу и нтересовање орнитолога за ово подручје али у посљедење вријеме и туриста за фото сафари.41 Бардача осим што је уврштена на листу свјетских мочварних подручја, на њој се одржава и манифестација " Гастро-фест Србац - Бардача" која доприноси развоју туризма и пратећих привредних дјелатоности. На овом локалитету се налази и базен за купање.

Поред Бардаче, као једног од најзначајнијих потенцијала за развој туризма на општини се организује читав низ туристичких манифестација под покровитељством Туристичке организације општине Србац. Од 2005. године активна је регата на Врбасу "Кукуље Врбас" на дионици од села Кукуље до ушћа Врбаса у Саву.

Од 2006. године у србачком селу Каоци у излетишту "Љесков конак" традиционално се организују "Хајдучке игре". Ове игре окупљају такмичаре из Србца и цијеле бањалучке регије а њихов циљ је промоција излетничког и сeоског туризма.42

На подручју општине постоје и потецијали за развој ловног и риболовног туризма, бригу о заштити дивљачи и заштити вода воде ловачко друштво "Срна" и риболовачко друштво " Бистро".43

Широке могућности за развој туризма нуде и природне љепоте руралних подручја општине Србац а нарочито подручје Горње Лепенице које је богато зеленим пашњацима и шумским комплескима. На овом локалитету, тачније у засеоку Дурова, током 2006. и 2007. године одржавао се Међународни волонтерски камп "Млади за живот" који је

41 www.srbac-rs.com42 www.srbac-rs.com43 као претходно

80


окупио преко 30 волонтера из цијеле Европе. Млади волонтери су активно радили на уређењу Еко кампа те направили конструкцију за дрвену кућу за преноћиште и уредили дио корита за поток који протиче кроз камп. Рад на уређењу овог туристичког блага Горње Лепенице био је пропраћен и бројним едукативним предавањима и радионицама које су водили педагози и еколози из Србца.44 На наведеном локалитету је у изградњи шест бунгалова с циљем употпуњавање смјештајних капацитета.

На подручју општине тачније на обронцима планине Мотајице се налазе и остаци средњовјековног манастира Осовице који је у фази обнове с циљ је да се врати првобитној намјени чиме се отварају и могућности за развој вјерског туризма. За Мотајицу као туристичку дестинацију до сада су интерес показивали првенствено ловци на дивљач и мањој мјери поједини рекреативци.

Приказ туристичких потенцијала показује разноврсност природних и антропогених туристичких ресурса, што чини солидну основу за развој различитих облика туризма: културни, манифестациони, спортско рекреативни, сеоски и вјерски. Изузетно су погодни услови за развој сеоског туризма с обзиром на очувану природу, чист ваздух, гастрономију, културно насљеђе, могућност одмора, шетњу и рекреацију.

Међутим, постојећи потенцијали нису у довољној мјери валоризовани и искоришћени. У прилог овој констатцији иду и добивијени резултати истраживања у руралним срединама који показују да домаћинства уопште не остварују приходе од туризма. Позитивна чињеница је да поједина домаћинства ипак размишљају о могућностима развоја активности које су у вези са туризмом и виде сеоски туризма као шансу диверзификације прихода у руралним срединама. Према проведеним истраживањима око 3% домаћинстава у руралним срединама општине сматра да би њихови укућани могли да остварју приходе у сеоском туризму (издавање соба, утрживање пољопривердних производа путем туризма, израда и продаја сувенира и др.).

Исто тако, спроведена истраживање указује да би се један дио вјештина које посједују чланови домаћинстава, за које сматрају да би могле бити извор прихода, могле довести у уску везу са развојем туризма не само сеоског, већ и употпуњавања и развоја цјелокупне туристичке понуде општине. Производња и кухање традиционалних јела као потенцијални извор прихода види 9% домаћинстава а 6,5% сматра да би се могли оставрити и приходи кроз израду рукотоврина (плетење, ткање и сл.). Иако је кроз приказано стање значај сеоског туризма је незнатан било би ге неопходно интензивирати због читавог низа позитивних ефеката које има на сеоску популацију, као што су:

утиче на смањење миграција ка граду, јача економску базу села, отвара нове начине пласмана примарних пољопривредних производа као и

призвода првог степена прераде, утиче на модернизацију пољопривреде и подизање културног нивоа живљења

на селу.

Приоритети даљег туристичког развоја општине су сеоски туризам у насељима око планине Мотајице, еко туризам на подручју Бардаче, ловни и риболовни туризам, излетнички туризам, спортско-рекреативни туризам као и бројне традиционалне манифестације.45

Манифестације типа "Гастро феста" на Брадачи, као и рурални туристички потенцијал подручја Горње Лепнице представљају нешто што би могло да чини будућу окосницу туристичке понуде односно гастропонуде општине. Акценат гастрономске понуде у овом случају би требао бити на аутохтоним и оргиналним јелима општине Србац

44 www.srbac-rs.com45 УНДП (2010):Социоекономска анализа стања општине Србац, Србац. стр. 23

81


и ову понуду би требало гледати као туристички маркетиншки бренд.46

На основу приказаног стања туризма односно потенцијала за развој туризма може се примјетити да:

постоје реалне основе за интензивнији развој туризма, посебно сеоског, успостављена је Туристичка организација општине Србац, постоје скромни смјештајни капацитети, територија општине представља једну од веома атрактивних туристичких

дестинација у региону, чија атрактивност се заснива углавном на постојању природних туристичких вриједности и ресурса, тренутно недовољно искоришћених или ван туристичке функције,

истраживања указују да рурална домаћинства не оставрују приходе од туризма иако постоје поједине манифестације чији је циљ управо унапређење овог вида туризма што указује потребу подстицања локалног становништва на интензивније учешће у туристичкој привреди,

неувезаност туристичке понуде на општини, рурална домаћинства виде шансу за остваривање прихода путем развоја

дјелатности у оквиру сеоског туризма.

3.5. Заштита животне средине и управљање земљиштем

Проблеми везани за заштиту животне средине и управљање земљиштем за подручје општине Србац већ су анализирани у оквиру Локалног еколошког плана општине Србац, 47 као и мјере и циљеви за унапређење стања. Због тога ћемо у овом раду дати извод из наведеног документа у којем су, веома добро, наведени правци дјеловања са мјерама за унапређење животне средине, укључујући и заштиту земљишта.

- Проблеми у систему управљања отпадом

Прикупљања отпада:

- велика количина дневно генерисаног отпада на великом подручју,- немогућност адекватног прикупљања због недостатка довољног броја

контејнера,- оштећеност великог броја контејнера,- скупљени отпад се често оставља на отвореним површинама,- непостојање праксе прикупљања отпада у адекватну амбалажу.

Одвожење отпада:

- недовољан број специјализованих возила,- слабо одржавање возила због недостатка финансијских средстава и недовољне

стручности техничког особља,- незадовољавајућа фреквентност одвожења отпада,- непокривеност цјелокупног терена одвожењем отпада,- нерјешено питање превоза и збрињавања клаоничког, индустријског и

медицинског отпада.

Депоновање отпада:46 у развијеним земљама се све више становништво храни ван свог домаћинства тако да је све развијенија

гастро потрошња47 Локални еколошки план општине Србац, октобар 2005 године, општина Србац, НВО „Млади

истраживачи“, Бањалука, Еко друштво „Зелени Врбас“, Србац

82


- непостојање санитарне депоније за одлагање отпада,- депоновање отпада на мјестима гдје је могуће опасно онечишћење животне средине,- одлагање отпада без икаквог третмана,- непостојање депоније за одлагање опасног (хемијског, медицинског отпада),- непостојање локација за одладгање корисног отпада (стакло, папир, метал,

пластика, акумулатори).

Организација предузећа:

-неадекватна организација и структура особља,-недовољна едуцираност особља из области управљања отпадом,-неадекватни технички капацитети администрације,-недовољна наплативост комуналних услуга,-недостатна финансијска средства за редовну активност,-немогућност властитог инвестирања.

- Проблеми аерозагађења

-нерјешена питања комуналне инфраструктуре града Србца као и неорганизован и неплански приступ рјешавању тих проблема,

-велики број регистрованих возила која због старости и техничке неисправности емитују,

-недопустиво велике количине загађујућих материја,-непостојање алтернативних путних праваца (заобилазница) које би рестеретиле

саобраћај кроз ужу градску зону,-тренд сталног смањивања зелених површина усљед изградње пословних или

стамбених објеката односно њихово лоцирање на зеленим и парковским површинама,

-непостојање мониторинга емисије и имисије загађујућих материја,-изградња топлана без пречистача,-неажурност одговарајућих инспекцијских служби на рјешавању актуелних

проблема аерозагађења.

- Проблеми загађења вода

Подземне воде на простору Лијевча поља и Србачко-ножичке равни првенствено зависе од квалитета воде ријеке Врбас, али су оптерећене и другим загађивачима као сто су; прекомјерна употреба вјештачких ђубрива и хербицида, често неправилно изведених септичких јама као посљедица неријешеног питања одводње отпадних вода на великом дијелу општине, велики број дивљих депонија кућног смећа и крутог отпада као и отпада органског поријекла, те неријешено питање санитарне градске депоније.Основно проблеми заштите површинских и подземних вода на територији општине настају због:

- неизграђености инфраструктурних објеката канализације, али и због још увијек ниске свијести грађана у очувању животне средине и непоштовања постојећих закона из ове области;

- одлагање кућног смећа, крутог отпада, опасних материјала на подручју општине Србац које није ријешено на задовољавајући-санитарни начин (посебно треба забранити, односно на прописан начин обезбиједити одлагање отпада органског поријекла);

- неконтролисане заштите тла-земљишта, а тиме и подземних вода по питању употребе умјетних ђубрива и заштитних средстава (потребно је извршити

83


едукацију грађана (пољопривредних произвођача) правилној употреби ових средстава, те начину одлагања искоришћене амбалаже);

- проблем неконтролисаног вађења шљунка често на непрописаним мјестима и у неограниченим количинама. После завршетка вађења шљунка мјеста се не санирају већ по правилу постају депоније чврстог и другог отпада.

- уграђивање цистерни за бензинске пумпе у осјетљивим подручјима чиме оне постају потенцијални су загађивачи подземних вода.

- Одбрана од вода

На подручју општине Србац већ постоје значајни објекти у функцији заштите од високих вањских и унутрашњих вода. У функцији су четири црпне станице ( Бајинци, Ина, Повелич и Бардача) укупног капацитета 12,4 м3/с, које бране сливно подручје укупне површине око 6,5 хиљада хектара. За одбрану од високих вањских вода (ријеке Сава, Врбас и Повелич) у функцији је око 38,6 км одбрамбених насипа. Хидромелиорациони канали дужине 41,6 км изграђени су ради заштите Србачко-ножичке равни и то: Доња Ина, Берек, је 2,3 км обалоутврда у Разбоју, Пријебљезима, Лилићу, Бајинцима и Трњачани.

Процјена је да постоји још доста критичних мјеста гдје је потребно изградити обалоутврде.

- Проблеми заштите земљишта

Земљиште је добро од општег интереса које се мора рационално користити, и у вези стим земљишна политика чини интегрални дио друштвено-економског система. Оно је значајан елемент и основ развоја агро-индустријског комплекса и привреде у цјелини.

Земљиште општине Србац, остаје дугорочно значајан производни фактор како по обиму (површини) тако и по бонитету (као производни потенцијал).

Табела 31: Стање земљишта на општини Србац

Сектор својине Приватни Државни Општина укупноУкупна површина 21024 24227 45.251

оранице 12823 3904 16727воћњаци 570 1156 1726виногради 37 23 60пашњаци 1519 2584 4103ливаде 2189 1043 3232рибњаци ___ 408 408трстици 76 89 165шумско 3114 12.661 15775неплодно 696 2359 3055

Извор: Социо-економска анализа стања општине Србац

Подаци пољопривредног земљишта приказани у табели воде се у статистици катастарског операта, према подацима од априла 2010. године, а дужи низ година нису усклађивани према стању на терену. Стварно стање на терену је другачије и због разних разлога један облик коришћења прешао је у други.

Пољопривредно земљиште у својини приватног сектора је 17.138 ха или око 67% а у државној својини је 8.710 ха или око 33%.

Обрадивог пољопривредног земљишта је око 17.000 ха, од чега је у приватној својини око 13.000 ха, а у државној својини око 4.000 ха. Оцјена процента обрадивости

84


земљишта је, у приватном сектору, око 85%, а у државном сектору око 75% из чега произилази да у приватном сектору је необрађено око 1.800 ха, у државном сектору око 1.000 ха, што значи да сваке године остаје око 2.800 ха необрађеног земљишта на подручју општине.

Квалитет земљишта изражава се бонитетним класама којих има осам.

Најквалитетније земљиште (I-III класе) на општини Србац заузима 80% у равничарском дијелу (Лијевче), а у равничарском дијелу (Србачко-ножичка раван) 32,5%. У брдском дијелу нема ове категорије земљишта.

Но, чињеница је, да би у смислу дизања употребне вриједности земљишта (повећање плодности земљишта) требало постепено приступити провођењу одређених мјера уређења, у већини случајева, агротехничку малиорацију. Већина земљишта, имају плитак оранички слој, киселу реакцију, недостатак хумуса и биљних елемената. У том правцу на површинама Ситнеша, Лепенице и дијела Повелича (око 1000 ха) раније су урађене агро и хидромелиорације у државном сектору. Међутим, ради неодржавања хидро система и неадекватне обраде земљишта, скоро у потпуности је нестао ефекат тих мјера.

Престанком рада ПД "Мотајица" нагло су расле површине необрађеног земљишта, посебно подручје Срђевића, Мартинца, Корова и Влакнице. Давањем земљишта у закуп, обрађивале су се атрактивне парцеле (Лијевче, Ножичко, Ситнеши), а земљите у брдском дијелу у највише случајева остајало је необрађено. Данас су парцеле на томе подручју обрасле шибљем и коровима више од 50%. Квалитет обраде и приноси и на обрађиваном дијелу земљишта нису задовољавајући јер је вријеме закупа најчешће трајало годину дана, а све у ишчекивању квалитетнијег рјешења трајнијег коришћења државног земљишта. То је ријешио Закон о пољопривредном земљишту 2005. године, али се исти не примјењује у цјелости.

Подизање просјечних приноса култура на виши ниво незамисливо је без развоја система за наводњавање. Недостатак влаге у земљишту у вријеме вегетације, највише умање приносе. Према томе, временом се губе значајна средства, а која би требало усмјеравати у развој система за наводњавање. У подучју долина ријека треба радити на развоју система наводњавања. То би требало искористити у Лијевче пољу и Србачко-ножичкој равни. Истина, на подручју општине, дио Лијевча, индивидуално се ради, наводњавање системом бунара и пумпи и то само за повртларске културе.

85


4. АНАЛИЗА СНАГА И СЛАБОСТИ РУРАЛНОГ ПОДРУЧЈА ОПШТИНЕ

SWOT АНАЛИЗА РУРАЛНИХ ПОДРУЧЈА

СНАГЕ СЛАБОСТИ- природни ресурси и повољни климатски

услови за пољопривреду, значајне површине обрадивог земљишта,

- уситњеност посједа и неуређене пољопривредне површине,

- релативно добра опремљеност пољопривредном механизацијом,

- неизграђени системи за наводњавање и низак проценат наводњаваних површина,

- развијена традиција у пољопривредној производњи,

- низак степен финализације, непостојње прерађивачких капацитета заснованих на сировинама из пољопривреде и шумарства,

- развијена перадарска производња (велики број специјализираних фарми) са тенденцијом проширења,

- млади људи који не желе да живе на селу, због услова у којима се привређује и живи имају аверзију према пољопривреди,

- постојање клаоничких капацитета за перадарску производњу,

- старија сеоска популација нема довољно снаге али и интереса за унапређење пољопривреде,

- близина већих регионалних и потрошачких центара (Бања Лука, Хрватска),

- застарјели објекти и опрема за унапређење постојеће перадарске производње,

- добра информисаност (о подстицајима, технологији производње и сл.),

- недовољна примјена савремене технологије у производњи и пласману производа,

- незапослена радна снага на селу као потенцијална радна снага за пољопривреду и друге привредне дјелатности,

- неадекватно управљање природним ресурсима, недовољно искоришћени природни потенцијали, њихова заштита, чување и одржавање,

- добра едукативна основа (просјечан ниво образовања) руралног становништва,

- недовољни материјални подстицаји за пољопривреду од стране државе, лош пословни амбијент за развој пољопривреде и других привредних дјелатности,

- веза са пољопривредом преко страних компанија и дијаспоре у иностранству,

- одсуство планирања производње и недовољно коришћење савјетодавства у управљању аграрним и руралним развојем,

- шумски ресурси и посједовање FSC стандарда шумске управе Србац,

- ниска продуктивност рада, ниска конкурентност, неорганизованост произвођача, у пољопривреди, преради, промету, шумарству, дрвопреради,

- водни потенцијал; ријеке и природни извори питке воде као вриједан ресурс за унапређење квалитета живота у руралним подручјима,

- недовољна подршка од стране општинске власти са произвођачима, недостатак откупних станица, сточних пијаца, сервиса за механизацију,

86


- налазишта руда и минирела, још увијек неистражена, али са шансама,

- недовољно ефикасна контрола намирница на тржишту пољопривредно-прехрамбених производа,

- незагађена природна средина и висока свјест руралног становништва о заштити животне средине,

- неријешено питање одлагања отпада са сточних фарми, недостаје канализациона мрежа, пречистачи отпадних вода и др.,

- добра саобраћајна повезаност, развијена путна, телекомуникациона и водоводна мрежа,

- запуштени друштвени објекти у руралном подручју који би могли послужити развоју друштвених (културних, социјалних, едукативних) и других садржаја,

- добра информатичка опремљеност руралних домаћинстава на основу броја рачунара по домаћинтву,

- миграције становништва које се одражавају на пражњење појединих подручја и нерентабилност инфраструктурних улагања,

- добро развијена мрежа здравствених услуга,

- недостатак предшколског образовања, као и вртића који би били на услузи и становницима руралних средина,

- добро развијена мрежа ветеринарских услуга,

- пад наталитета и старење становништва као лоша подлога за развојне могућности општине у цјелини,

- добре могућности за обављање спортских и рекреативних активности у руралном подучју, (велики број спортских игралишта, терена, хала)

- слаб квалитет нисконапонске мреже у појединим дијеловима руралног подручја општине,

- значајна концентрација микробизниса у руралним подручјима општине,

- слабе могућности запослења у руралном подручју, поготово женске популације, изумирање старих заната,

- идентификована рурална домаћинства за пружање угоститељско-туристичких услуга,

- недовољна развијена туристичка инфраструктура, неинформисаност руралног становништва о могућностима бављења туристичким активностим,

- богата традиционална гастрономска понуда хране и пића.

- недовољно развијен предузетнички дух за покретање властитог бизниса, недостатак сазнања о потреби формирања пословних удружења, асоцијација и других облика повезивања.

ШАНСЕ ПРИЈЕТЊЕ- унапређење технологије и организације

перадарске производње, као и осавремењавање капацитета за примарну и секундарну прераду,

- политичка нестабилност у БиХ и региону као пријетња друштвеној, привредној и тржишној стабилизацији,

- коришћење развојних фондова РС, буџета релевантних Министарстава и општине за финансирање програма и пројеката из области пољопривреде, прехрамбене индустрије и интегралног руралног развоја,

- недовољна ефикасност институција које су задужене за аграрни и рурални развој,

87


- коришћење предприступних фондова ЕУ у погледу инвестирања у развој села и пољопривреде,

- честе елементарне непогоде које проузрокују велике штете и представљају пријетњу како за извор прихода на руралном подручју, тако и за очување природе природних ресурса,

- повећане потребе за храном у свијету и дефицит хране за подмирење домаће тражње, као шанса за даљим проширењем производње пољопривредних производа,

- недостатак идеја и кадрова за креирање развојних програма те усљед тога немогућност искоришћавања ресурса и фондова који су на располагању,

- обезбијеђење повољнијих кредитних средства за инвестиције у области пољопривредне производње и улагања у интегрални рурални развој,

- неповољна средства за улагања за профитни дио улагања у развој руралних подручја,

- стална едукација пољопривредних произвођача из области нових технологија у пољопривреди, нове пољопривредне политике, ЕУ стандарда, развоја руралних подручја, боља сарадња са нучно-истраживачким, савјетодавним и селекцијским службама и др.,

- отпори промјенама, недовољна свеобухватна подршка аграрном и руралном развоју, сложен систем остваривања подршке, велико администратирање и др.,

- већа подршка сектору пољопривреде, као и подстицајна средства за покретање властитог бизниса,

- недостатак обртних и ивестиционих средстава за занављање постојеће и проширење нове производње,

- организовани наступ на тржишту, те пословно повезивање произвођача, прерађивача и прометника,

- високе цијене електричне енергије, горива као и других улазних трошкова производње,

- пораст тражње за органским производима, као шанса за диверзификацију пољопривреде на подручју општине Србац,

- неадекватна и нестимулативна политика финансирања пољопривреде, гледано у цјелини,

- визна либерализација као шанса за лакши проток људи, знања, идеја, нових пракси и достигнућа из ЕУ ка општини Србац,

- недоследна примјена ЦЕФТА споразума,

- излазак на нова тржишта стварањем партнерстава са другим градовима и регијама,

- отворено, неуређено и нестабилно тржиште, неконтролисани увоз, низак ниво заштите домаће производње,

- успостављање чвршћих везе и сарадње са дијаспором,

- споро прилагођавање домаће легислативе потребама савременог привређивања,

- формирање препознатљивих производа (брендова као нпр. „србачка пилетина“),

- споро успостављање стандарда о квалитету и безбједости пољопривредних и прехрамбених производа,

- измјене и побољшање производне структуре у аграрном сектору, као и другим дјелатностима с циљем развијања доходовнијих производњи у односу на традиционалне,

- још увијек компликовани услови за регистровање новог бизниса,

88


- привлачење страних инвестиција кроз креирање посебних промотивних пакета који би садржавали могуће олакшице као и идеје за инвестициона улагања,

- тенденција сталног уситњавања земљишног посједа, заштите земљишта, прије свега, због незаокружене законодавно правне регулативе,

- одрживо искоришћавање природних ресурса у функцији развоја туризма, пољопривреде и других дјелатности, те унапређење људских ресурса у виду програма за задржавање младог и образованог кадра на подручју општине,

- интензивне миграције село-град те пражњење дијелова руралних поручја што води њиховом сталном заостајању у односу на друга подручја,

- монополи (трговаца, прерађивача),

- нове инестиције у модернизацију, проширење постојећих и изградњу нових прерађивачких капацитеа,

- иако постоје услови за повећање обима, још увијек је недостатак сировина (слаб квалитет, неадекватна структура) за прехрамбену индустрију,

- развој руралног, ловног и риболовног туризма,

- неостварено право на предприступне фондове, због неиспуњавања услова од стране БиХ, које би имала као кандидат,

- јачање локаних развојних иницијатива и организовање локалних акционих група -ЛАГ, те у том смислу искоришћавање позитивних искустава земаља из окружења,

- даље продубљивање економске кризе и немогућности већих издавајања за развој руралних подручја на локалном и регионалном нивоу, као и пад стандарда становништва,

- усклађивање стратешких докумената на локалном нивоу са националним стратешким циљевима и програмима,

- појаве заразних болести домаћих животиња и других штеточина у пољопривреди и шумарству,

- улагања у дефицитарне кадрове (занимања),

- нефункционисање правног поретка у земљи БиХ, као предуслова за развој пословних активности,

- јачање локалне агенције за развој - АПИС, савјетодавне и селекцијске службе,

- нерјешен систем заштите и одржавање хидромелиорационих система,

- искоришћавање обновљивих извора енергије као шансе за додатне изворе прихода и јачање руралне економије,

- недовољна сарадња с ресорним инстиуцијама (министарства, привредна комора, удружења ...).

- подизање еколошке свијести становништва као предуслова очувања природних ресурса и здраве животне средине,

- потреба за дефинисањем и развој програма са мјерама за задржавање младих у руралном подручју,

- веће укључивање жена у друштвени и политички живот, организовање професионалних удружења жена на селу и др.,

- сајамске манифестације и други видови промоције типичних производа општине

89


на међу - општинском, регионалном и прекограничном нивоу.

90


5. ВИЗИЈА, МИСИЈА, ЦИЉЕВИ И ПРИОРИТЕТИ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

5.1. Визија и мисија

Визија представља први и основни корак у одређивању сопствене будућности једног подручја и формалан договор свих заинтересованих актера у локалној заједници о будућности какву желе. Стога би свака визија будућности требало да:

- нађе равнотежу између визије и прагматизма;- одрази улогу коју рурално подручје има у регионалном и националном контексту;- буде разумљива грађанима, - конзистентна са другим плановима локалне заједнице.

Ослањајући се на визију развоја дефинисану Стратегијом развоја општине Србац до 2020. године, те уважавајући карактеристике стања и могућности развоја идентификоване у овом документу, као и приротете дефинисане од стране становника Србца, дефинисана је визија развоја руралног подручја општине Србац. Наведена визија представља слику развоја какву становништво руралних подручја жели имати у будућности стављајући при том квалитет живота, могућности запослења и очување природних ресурса као гаранцију одрживог развоја.

Визија руралног развоја општине Србац

“Рурално подручје општине Србац постаје средина са задовољавајућим животним стандардом у РС, средина у којој млади људи радо остају и започињу свој породични живот, средина са развијеном пољопривредном производњом у којој се пружају могућности за стицање додатних извора прихода, те средина која својим природним ресурсима привлачи како инвеститоре тако и присталице здравог живота.”

У том смислу мисија будућег развоја руралног подручја општине Србац треба да иде у сљедећим правцима:

- снажно интензивирање и осавремењавање пољопривредне производње, односно оних грана које имају традиционално велику заступљеност на подручју општине Србац као што је живинарство, те развој дјелатности које се надовезују на ову примарну производњу, а то су производња сточне хране, прерада меса, те дистрибуција и пласман производа на нова тржишта;

- изградња имиџа општине Србац као мјеста на којем се производи храна контролисаног квалитета, у чију се здравствену безбједност потрошачи могу поуздати кроз систем квалитета који је проведен у свим фазама производње, прераде и пласмана пољопривредних и прехрамбених производа;

- довођење стања руралне инфраструктуре (путеви, водоснабдјевање, електроснабдјевање и др.) и јавних услуга у руралном подручју до нивоа који не заостаје за урбаним подручјем, односно центром Општине.

- достизање статуса водеће општине у РС у погледу информисања, обуке, организовања и анимирања како пољопривредника тако и других становника општине Србац у областима савремене производње, европских регулатива, локалног развоја, самоорганизовања и самозапошљавања;

- унапређење људских ресурса као једне од приоритетних активности на подручју општине Србац у наредним годинама, те искоришћавање свих могућности изградње партнерстава на међународном, националном, регионалном и свим другим нивоима, као модела кроз који би општина Србац црпила своје развојне шансе у будућности.

91


5.2. Циљеви

Циљеви равоја руралних подручја општине Србац, као и пољопривреде која је једна доминантна дјелатност, хијерархијски су постављени на три ниова.

Први ниво су општи (генерални) циљеви који сљеде и основне правце руралног развоја унутара ЕУ, други ниво су специфични циљеви који су кореспондентни са општим циљевима, али истовремено уважавају садашње и будуће посебности руралних подручја на подручју општине, и трећи ниво су оперативни циљеви који се достижу реализацијом једне или више једнократних или континуирано спроведених мјера.

За сваку од мјера у програму се даје опис који детаљније дефинише везу мјере са општим, специфичним и оперативним циљем, опис и садржај мјере, циљну групу, циљну област, период реализције и носиоца.

На крају се даје и преглед потенцијалних пројеката чијом релизацијом би били остварени циљеви развоја руралних подручја.

Развој руралних подручја на подручју општине Србац до 2015. године дефинисан је кроз 4 основна (општа) циља и то:

Први циљје „Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде”,

Други циљ је „Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде”,

Трећи циљ је „Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју” и

Четврти циљ је „Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва”.

Циљеви, приоритети и мјере за реализацију Програма развоја руралних подручја општине Србац су утврђени, разрађени и груписани на сљедећи начин:

основни циљеви ................................... 4 специфични циљеви ................................. 14 оперативни циљеви ................................. 36 мјере за реализацију ................................. 109

ОПШТИ ЦИЉ 1: „Унапређење економског положаја и конкурентност производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде”

Општи циљ 1. „Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде” је важан за општину Србац јер се још увијек најмање ¼ њеног становништва бави пољопривредом, док шуме и прерада представљају њен значајaн, али недовољно искоришћен природни ресурс.

Наведни општи циљ је разрађен кроз 6 специфичних циљева и то:

1. Унапређење пољопривредене производње,2. Унапређење прераде пољопривредних производа,3. Унапређење могућности пласмана пољопривредних производа,4. Унапређење финасирања пољопривредне производње и прераде

пољопривредних производа,5. Унапређење конкурентности сектора шумарства и дрвопрераде,6. Ефикесније коришћење минералних сировина.

Сваки специфични циљ је рарађен кроз оперативне циљеве којих има 15, а из

92


сваког оперативног циља креиране су појединачне мјере којих укупно има 47.

Унапређење пољопривредне производње ће се реализовати путем заштите, уређења и повећања степена обрадивости пољопривредног земљишта, модернизације и проширења пољопривредне производње и додатне едукације пољопривредних произвођача.

Унапређење прераде пољопривредних производа ће се у предстојећем петогодишњем периоду углавном одвијати кроз модернизацију и проширење постојећих капацитета за дораду и прераду биљних и анималних производа.

Специфични циљ унапређење могућности пласмана пољопривредних производа ће се реализовати путем подршке организовању пољопривредних произвођача, успостављање ланаца снабдјевања и увезивање пољопривреде и прехрамбене индустрије.

Унапређење финансирања пољопривреде и прехрамбене индустрије ће се постићи кроз благовремене припреме за коришћење предприступних фондова ЕУ и других развојних фондова, боље коришћење кредитних фондова Инвестиционо развојне банке РС и других финансијских институција и подстицајних средстава МПШВ РС најмењених за подршку развоју пољопривреде и руралних подручја.

Унапређење конкурентности сектора шумарства и дрвопрераде ће се остварити кроз унапређење економске вриједности шума (прије свега пошумљавањем), повећање додане вриједности шумских ресурса, унапређење заштите шумских ресурса (и у државним и у приватним шумама) и кроз модернизацију и проширење дрвопрерађивачке дјелатности.

Ефикасније коришћење минералних сировина на подручју општине би се требало фокусирати на регулисање и успостављање одрживог начина коришћења неметалних сировина и санацију локација на којим се оне престају експлоатисати.

ОПШТИ ЦИЉ 2: „Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде”

Општи циљ 2. „Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде” је други развојни циљ који све више добија на значају у свијету. Пољопривреда представља веома битну грану привреде за развој србачке општине али је уједно и једна од "потенцијалних" фактора који доприноси нарушавању еколошке равнотеже, што кроз употребу модерне технологије што кроз стварање отпада, усљед чега је неопходно предузети одређене мјере у циљу заштите и очувања земљишта и вода, уз подстицање и развој свијести код произвођача за увођење еколошки прихватљиве пољопривреде. Битан сегмент за заштиту животне средине у руралним подручјима представља и рјешавање проблема комуналних отпадних вода, брига о водотоцима, ширење канализационе мреже и подизање еколошке свијести становништва. Овај општи циљ обухвата један специфичан циљ и то: „Одрживо управљање животном средином”.

Специфични циљ „Одрживо управљање животном средином” је разрађен кроз 4 оперативна циља, а на основу оперативних циљева креиране су појединачне мјере којих има 13.

Одрживо управљање животном средином подразумијева рационално коришћење природних потенцијала општине уз отклањање и спречавање штетних посљедица по живот и здравље људи, али и очување квалитета екосистема. Прекомјерна употреба минералних ђубрива на пољопривредном земљишту, загађивање вода фекалијама, неадекватно одлагање чврстог и пољопривредног отпада угрожава квалитет живота у руралним срединама и захтијева предузимање низа мјера с циљем очувања животне средине. Реализацију наведеног циља потребно је остварити кроз збрињавање отпада и подизање нивоа еколошке свијести и културе становништва, промовисање чистије производње, како би се побољшао квалитет пољопривредних производа и обезбиједила

93


здравствено безбиједна храна, развој и кориштење обновљивих извора енергије.

ОПШТИ ЦИЉ 3: „Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју”

Трећи стратешки циљ „Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју” у оквиру Програма руралног развоја општине Србац је конкретизован кроз 17 дефинисаних мјера, груписаних у три специфична и десет оперативних циљева. С аспекта обезбјеђивања бољих услова живота за рурално станоновништво кроз изградњу и одржавање сеоске инфраструктуре, заступљености приоритетних руралних сервиса, те унапређења демографске слике руралног подручја општине Србац, овај циљ је поред осталих циљева веома значајан генерално за општину Србац. Састоји се из 3 специфична циља, а то су:

1. Изградња и одржавање сеоске инфраструктуре,2. Побољшање доступности јавних услуга за сеоско становништво, 3. Унапређење демографске слике руралног подручја.

Први специфичан циљ ће бити конкретизован кроз побољшање мреже сеоских путева, водоснабдјевања и електроснабдјевање сеоских подручја и др., једном ријечју побољшање инфраструктуре у руралним подручјима која ће у многоме допринијети побољшању квалитета живота.

Други специфичан циљ у погледу доступности јавних руралних сервиса ће се имплементирати кроз унапређење предшколског и основног образовања, здравствених услуга, културних и спортских садржаја на селу. За значајнији развојни искорак у развоју руралних сервиса је свакако садашњи ниво развијености, али се морају правити нови, још квалитетнији развојни помаци.

Трећи специфичан циљ ће се у наредном периоду остваривати, прије свега, реализацијом два претходна циља, као и пружањем подршке програмима и активностима младој популацији, женама, старим лицима и др.

ОПШТИ ЦИЉ 4: „Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва”

Значај развоја сектора МСП је вишеструк и огледа се првенствено у повећању запослености и извозних активности, смањењу платног дефицита, јачању материјалних претпоставки за развој друштвених дјелатности. Са становишта руралног развоја, развој овог сектора се првенствено манифестује кроз спречавање исељавања становништва и наставка депопулације. Могућности оснивања микро, малих и средњих предузећа у руралним подручјима општине се искључиво базира на расположивим природним и хуманим ресурсима, што значи, да поред пољопривреде, као доминантне привредне гране, могућности развоја МСП су и у шумарству, односно дрвопреради, туризму, угоститељству, те другим непољопривредним дјелатностима. Наведени општи циљ је разрађен кроз 4 специфична циља и то:

1. Диверзификација производних и непроизводних активности на селу,2. Унапређење могућности инвестиционих улагања на селу,3. Унапређење иницијатива локалних организовања,4. Оснивање и развој микро и малих предузећа на селу.

Сваки специфични циљ је разрађен кроз оперативне циљеве којих има 7, а из сваког оперативног циља креиране су појединачне мјере којих укупно има 32.

Рурална економија се не састоји само од пољопривредних активности као што се ни рурално становништво не бави искључиво пољопривредом. Ресурси којима располаже

94


рурално подручје, а тичу се природних ресурса, капитала и људи пружа могућности развоја допунских дјелатности у руралним домаћинствима, као и додатних привредних активности у склопу руралне економије као цјелине. У том смислу, тренд је у земљама ЕУ да се подстичу додатне активности на пољопривредним имањима, како би се увећао и осигурао приход пољопривредног становништва.

Поред улагања домаћих инвеститора, један од начина за повећање обима инвестиција и отварање нових предузећа на подручју општине је привлачење страних инвеститора да директно или у сарадњи са домаћим партнерима улажу у неку производну или услужну дјелатност.

Степен искоришћења домаћих и међународних развојних фондова зависиће од спремности локалних заједница да квалитетним пројектима придобију што више средстава у конкуренцији са другим заједницама и подручјима.

Микробизнис је, с обзиром на мали обим активности и количине производа који се на тај начин стварају, прикладна форма за бављење одређеном пољопривредном или непољопривредном дјелатношћу на селу. Расположиви организациони облици за бављење микробизнисом су према домаћем законодавству: пољопривредна дјелатност, кућна радиност, допунска дјелатност или самостална привредна дјелатност. Развој микробизниса на селу треба усмјеравати према коришћењу сировина које се већ налазе у сеоском простору.

95


6. МЈЕРЕ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

Мјере за остваривање Програма руралног развоја општине Србац разврстане су у четири групе тако да прате четири општа развојна циља Програма.

Матрица циљева и мјера Програма руралног развоја општине Србац

ОПШТИ ЦИЉ 1: УНАПРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМСКОГ ПОЛОЖАЈА И КОНКУРЕНТНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА, ШУМАРСТВА И ДРВОПРЕРАДЕ

Специфични циљ Оперативни циљ Мјера

1.1. Унапређење пољопривредне производње

1.1.1. Заштита, уређење и повећање степена обрадивости пољопривредног земљишта

1.1.1.1. Уређење и одржавање постојећих хидромелиорационих система, њихово проширење и изградња нових у циљу сигурније заштите од вода и заштите вода

1.1.1.2. Уређење земљишта (агромелиорације, комасација, арондација и др.)1.1.1.3. Изградња система за наводњавање1.1.1.4. Контрола плодности земљишта путем педолошких анализа1.1.1.5. Оснивање удружења корисника воде за наводњавање1.1.1.6. Оснивање Канцеларије за посредовање у изнамљивању пољопривредног

земљишта1.1.1.7. Додјела државног пољопривредног земљишта на коришћење већим

комерцијалним произвођачима

1.1.2. Модернизација и проширење пољопривредне производње

1.1.2.1. Набавка пољопривредне механизације и опреме и подршка оснивању специјализираних задруга или удружења

1.1.2.2. Модернизација постојећих и изградња нових фарми за производњу живинског меса

1.1.2.3. Модернизација и изградња нових фарми за производњу говеђег и свињског меса

1.1.2.4. Модернизација и изградња нових рибњака1.1.2.5. Подизање нових плантажних воћњака1.1.2.6. Подршка подизању пластеника и производњи поврћа1.1.2.7. Подршка програмима производње соје и уљане репице1.1.2.8. Увођење нових производа и нових сората и раса у производњу (демо-огледи,

96


регреси, премије, приплодни материјал, сјемена, садница и др.)1.1.2.9. Сарадња са научно-истраживачким институцијама ради тестирања и увођења

нових технологија у производњу1.1.2.10. Подршка фармама за произодњу меса путем посебних погодности

1.1.3. Едукација пољопривредних произвођача

1.1.3.1. Организовање и (су)финансирање појединачних обука или циклуса обука1.1.3.2. Организовање и (су)финансирање студијских путовања и узајамних посјета1.1.3.3. Награђивање најбољих произвођача у појединим производњама1.1.3.4. Укључивање локалних средстава информисања у функцију развоја

пољопривреде и сеоских подручја

1.2. Унапређење прераде пољопривредних производа

1.2.1. Модернизација и проширење постојећих капацитета за дораду и прераду биљних и анималних сировина

1.2.1.1. Модернизација и проширење постојећих капацитета за дораду и прераду сировина пољопривредног поријекла

1.2.1.2. Увођење стандарда квалитета у производњу и прераду живинског меса и стварање бренда ,,србачка пилетина,,

1.2.1.3. Израда стручне анализе о погодностима за подизање капацитета за дораду и прераду одређених пољопривредних сировина на подручју општине

1.2.1.4. Подршка организационо технолошком оспособљавању капацитета за производњу биодизела

1.2.1.5. Анимирање страних инвеститора за улагања у прераду на бази биљних и анималних сировина

1.3. Унапређење могућности пласмана пољопривредних производа

1.3.1. Подршка организовању пољопривредних произвођача

1.3.1.1. Едукација произвођача о потреби и користима удруживања 1.3.1.2. Оснивање општег и гранских удружења пољопривредних произвођача на

подручју општине1.3.1.3. Ревитализација постојећих и оснивање нових задруга на подручју општине1.3.1.4. Суфинансирање изградње тржишне инфраструктуре у власништву група

произвођача1.3.2. Подршка успостављању ланца

снабдијевања у пољопривреди1.3.2.1. Увезивање ланца снабдјевања (снабдјевачи репроматеријалима, удружења

произвођача, откупљивачи, прерађивачи)

1.3.3. Подршка увезивању пољопривредне и прехрамбене индустрије

1.3.3.1. Подршка успостављању чврстих пословних односа између произвођача сировина биљног и сточарског поријекла са фабрикама за финалну прераду и дистрибутивним ланцима за пласман

1.4. Унапређење финансирања пољопривредне

1.4.1. Припреме за коришћење предприступних фондова ЕУ за БиХ и других развојних фондова

1.4.1.1. Организовање предавања на тему предприступних фондова и других развојних фондова

1.4.1.2. Оспособљавање службе при општини за подршку аплицирању на предприступна и друга развојна средства

97


производње и прераде пољопривредних производа

1.4.2. Искориштавање кредитних фондова инвестиционо Развојне банке РС и других финансијских институција

1.4.2.1. Организовање сајма кредитирања у пољопривреди и развој других облика дисеминације информација о доступности кредитних фондова и других финансијских услуга

1.4.2.2. Пружање подршке у изради инвестиционих програма и попуњавања кредитних апликација

1.4.2.3. Повезивање локалних произвођача са Гарантним фондом/ фондовима

1.4.3. Искориштавање подстицајних средстава МПШВ намијењених за подршку пољопривреди и руралном развоју

1.4.3.1. Информисање становништва о могућностима остваривања права на подстицајна средства

1.4.3.2. Ангажовање савјетодавног радника за подршку пољопривредним произвођачима у подношењу захтјева за подстицаје производње

1.5. Унапређење конкурентности сектора шумарства и дрвопрераде

1.5.1. Повећање економске вриједности шума

1.5.1.1. Подршка обнови шумског фонда (пошумљавање) у државном и приватном власништву

1.5.2. Повећање додане вриједности шумских ресурса 1.5.2.1. Искоришћавање секундарних шумских производа

1.5.3. Унапређење заштите шумских ресурса у државним и приватним шумама

1.5.3.1. Заштита државних и приватних шума од појаве биљних болести и штеточина, пожара и бесправне сјече

1.5.4. Модернизација и проширење дрвопрерађивачке дјелатности

1.5.4.1. Подршка улагањима у осавремењивање постојећих погона дрвопрерађивачке индустрије

1.5.4.2. Увођење програма едукација људских ресурса у предузећима дрвопрераде1.5.4.3. Подршка увођењу система управљања квалитетом у дрвопрерађивачке

капацитете

1.6. Ефикасније коришћење минералних сировина

1.6.1. Регулисање и успостављање начина коришћења неметалних минералних сировина и санација локација на којима се оне експлоатишу

1.6.1.1. Давање концесионих и права за експлоатацију каолина, пјеска, шљунка, камена и др.

1.6.1.2. Рекултивација локација на којима је вађен шљунак и друге сировине

OПШТИ ЦИЉ 2: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРОМОВИСАЊЕ ОДРЖИВЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ

2.1. Одрживо управљање животном средином

2.1.1. Регулисање уклањања отпада и изградња еколошке свијести

2.1.1.1. Изградња канализационе мреже у руралном подручју2.1.1.2. Едукација становништва и подизање еколошке свијести локалне заједнице о

одрживом искоришћавању природних ресурса2.1.1.3. Изградња одлагалишта за анимални отпад

98


2.1.1.4. Изградња пунктова за смјештај пољопривредног отпада 2.1.1.5. Организовање одвоза чврстог отпада из руралних подручја

2.1.2. Унапређење квалитета пољопривредних производа и заштита потрошача

2.1.2.1. Обука произвођача о доброј пољопривредној пракси (ДПП)2.1.2.2. Сертификација произвођача у доброј пољопривредној пракси2.1.2.3. Подршка и промовисање еколошких начина пољопривредне производње2.1.2.4. Подршка организовању органске производње2.1.2.5. Јачање инспекцијског надзора у контроли здравствене исправности

прехрамбених намирница на тржишту Србца

2.1.3. Заштита биљака и животиња2.1.3.1. Предузимање мјера за сузбијање биљних болести и штеточина2.1.3.2. Предузимање мјера за сузбијање заразних и других болести домаћих

животиња2.1.4. Производња енергије из

обновљивих извора 2.1.4.1. Израда студије изводљивости производње енергије из обновљивих извора

ОПШТИ ЦИЉ 3: УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА И УСЛОВА ЖИВОТА СТАНОВНИШТВА КОЈЕ ЖИВИ У РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ

3.1. Изградња и одржавање сеоске инфраструктуре

3.1.1. Побољшање мреже сеоских путева3.1.1.1. Редовно и адекватно одржавање асфалтираних, макадамских и других

сеоских путева3.1.1.2. Асфалтирање сеоских путева

3.1.2. Побољшање водоснабдјевања у сеоским подручјима

3.1.2.1. Суфинансирање изградње, одржавања и реконструкције сеоских водовода 3.1.2.2. Редовна контрола исправности воде за пиће из сеоских водовода

3.1.3. Побољшање електроснабдјевања сеоских подручја

3.1.3.1. Реконструкција електро мреже ниског напона3.1.3.2. Изградња уличне расвјете

3.2. Побољшање доступности јавних услуга за сеоско становнитшво

3.2.1. Унапређење услуга основног образовања

3.2.1.1. Реконструцкија и опремање сеоских основних школа3.2.1.2. Суфинансирање превоза ученика основних и средњих школа из сеоских

подручја3.2.2. Унапређење здравствених услуга 3.2.2.1. Реконстукција и одржавање сеоских амбуланти3.2.3. Унапређење културних садржаја на

селу3.2.3.1. Обнова друштвених објеката (домова) и подршка организовању

разноврсних културних садржаја (смотре, фестивали и сл.)

3.2.4. Унапређење спортских садржаја3.2.4.1. Подршка оснивању спортских клубова и организовање спортских такмичења 3.2.4.2. Изградња и реконструкција спортских игралишта и других објеката

3.3.1. Подршка младима у руралном подручју

3.3.1.1. Организовање обуке за младе о предузетништву, пољопривреди, информационим технологијама, ЕУ и њеним политикама и др.

99


3.3. Унапређење демографске слике руралног подручја

3.3.1.2. Субвенционирање младих у започињању властитог бизниса 3.3.2. Подршка женама у руралном

подручју 3.3.2.1. Оснивање пословних удружења жена у руралном подручју

3.3.3. Подршка старим лицима и социјалним случајевима

3.3.3.1. Повећање издвајања за социјалне потребе3.3.3.2. Изградња адекватног прихватилишта за старије особе (старачки дом)

ОПШТИ ЦИЉ 4: УВОЂЕЊЕ ВЕЋЕ РАЗНОВРСНОСТИ У РУРАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ ИПОДСТИЦАЊЕ РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

4.1. Диверзификација производних и непроизводних активности на селу

4.1.1. Диверзификација активности на сеоском газдинству

4.1.1.1. Повећање дораде и прераде производа директно на газдинству4.1.1.2. Директна продаја пољопривредних производа на газдинству4.1.1.3. Пружање услуга сеоског туризма

4.1.2. Подршка развоју микробизниса на селу

4.1.2.1. Обука становништва о предузетништву4.1.2.2. Доквалификација радне снаге у односу на потребе тржишта рада4.1.2.3. Обнова старих заната (организација радионица и курсева)4.1.2.4. Обука за израду сувенира и других производа кућне радиности од

природних материјала4.1.2.5. Стимулисање активности обраде и прераде дрвета и других сировина у

сеоским подручјима4.1.2.6. Обука за сакупљање љековитог и ароматичног биља и шумских плодова4.1.2.7. Подршка оснивању радњи и предузећа за пружање занатских услуга

4.1.3. Промоција типичних производа општине Србац

4.1.3.1. Идентификација аутохтоних (типичних) прехрамбених производа4.1.3.2. Организовање локалних сајмова и изложби пољопривредних производа,

производа кућне радиности и туристичке понуде4.1.3.3. Промоција конзумирања традиционалних јела на сеоским газдинствима, као

и промоција куповине здраве хране на сеоским газдинствима

4.1.4. Унапређење капацитета за пружање туристичких услуга

4.1.4.1. Суфинансирање адаптације објеката и других садржаја за боравак, смјештај и рекреацију туриста

4.1.4.2. Изградња и обиљежавање бициклистичке стазе4.1.4.3. Ревитализација парка природе Бардача4.1.4.4. Обука чланова сеоских домаћинстава за пружање угоститељских услуга4.1.4.5. Израда промотивних материјала о природним, културним и другим

вриједностима на подручју општине нарочито сеоског подручја 4.1.4.6. Подршка изградњи фазанерије и унапређење ловног туризма

100


4.1.4.7. Подршка развоју ловства

4.2. Унапређење могућности инвестиционих улагања на селу

4.2.1. Привлачење страних и других инвестиција

4.2.1.1. Израда и усвајање просторног и регулационих планова4.2.1.2. Повезивање привредника општине Србац са привредним представницима из

дијаспоре4.2.1.3. Укључивање „интелигенције” поријеклом са србачке општине у креирању

њеног развоја4.2.1.4. Јачање капацитета (материјалних и људских) Локалне агенције за развој

4.3. Унапређење иницијатива локалног организовања

4.3.1. Анимирање и организовање локалног становништва

4.3.1.1. Организовање ЛАГ (Локалних акционих група) у сеоском подручју4.3.1.2. Едукација представника ЛАГ у изради планова, програма, пројеката4.3.1.3. Умрежавање ЛАГ општине Србац са другим ЛАГ- овима у европским

регијама

4.4. Оснивање и развој микро и малих предузећа на селу

4.4.1. Олакшице за оснивање нових микро и малих предузећа и радњи у сеоским подручјима

4.4.1.1. Одржавање инфромативних семинара о могућностима и условима оснивања малих предузећа и радњи у руралном подручју

4.4.1.2. Пружање бесплатне правне помоћи код регистрације нових предузећа и предузетничких радњи и др.

4.4.1.3. Обезбјеђење бесплатних књиговодствених услуга за новоосноване субјекте током 1. године рада и обезбјеђење кредита за почетни бизнис (start up кредити)

4.4.1.4. Давање пореских олакшица за оснивање предузетничких субјеката чија дјелатност је значајна за рурално подручје

4.4.1.5. Оснивање Пословног инкубатора

101


7. ОСНОВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА РУРАЛНОГ РАЗВОЈА

7.1. Материјалне претпоставке

Једна од основних претпоставки за реализацију програма су и материјалне претпоставке. С обзиром на широк дијапазон мјера које обезбјеђују остваривање постављених циљева и број институција и других учесника у реализацији и извори финансирања програма су разноврсни.

Основни интегратор свих финансијских извора је општина Србац, односно њена управљачка структура, Скупштина општине, Начелник, као и одговарајући органи општинске управе. Иако општина према урађеним процјенама не партиципира у реализацији програма са више од 10% њена улога у привлачењу и координирању утрошка средстава из различитих извора је пресудна.

Поред општине значајан извор финансирања програма, нарочито првог и трећег циља је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС. Осим овог министарства још један број министарства је битан финансијер појединих мјера зависно од њиховог карактера (министарство привреде, министарство просвјете, министарство здравства), као и сама Влада РС, односно њен Развојни програм, нарочито у првим годинама реализације Програма. Поред министарства, реализацију једног броја мјера финасирају или суфинансирају агенције којима је Влада повјерила обављање специфичних послова (Агенција за пружање стручних услуга у пољопривреди; Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа; Агенција сливног подручја Саве; Агенција за шуме и др.) и поједине струковне организације (коморе, савези и сл.). Још једну групу финансијера програма чине јавна предузећа или установе у потпуном или већинском државном власништву (комунална предузећа, центар за социјални рад, Српске шуме, Електродистрибуција и сл.). Сви ови финансијери реализације програма, у ствари врше пренос и дистрибуцију бесповратних буџетских средстава за финансирање појединих мјера.

Другу групу финансијера реализације програма чине сами корисници, било да се ради о појединчаним пољопривредним газдинствима, неком облику привредног друштва (доо. АД. задруге и др.) регистрованог за обављање неке производне или услужне дјелатности или групе грађана и сеоских домаћинстава које заједно рјешавају неки од својих проблема обезбјеђујући и властито суфинансирање тиме условљених трошкова. Ово учешће ће некада бити већинско, нпр. као код инвестирања у подизање или модернизацију нових фарми или производних погона, некада мањинско, као нпр. код изградње сеоске инфраструктуре, а некад симболично, као нпр. код извођења обука.

Наравно да је било тешко процјенити трошкове рализације програма јер је његова реализација проактивно орјентисана и умногоме ће зависити од иницијатива и предузетих активности у наредних пет година, како од стране самих корисника тако и од помоћи општинских и других институција. Нпр. незахвално је и процјењивати, а камоли планирати, обим будућих страних инвестиција у секторе пољопривреде, прераде дрвета, туризма и других дјелатности на подручју општине, обим и вриједност пољопривредне механизације коју ће пољопривредна газдинства купити у наредних пет година, висину инвестиција у изградњу великих система за наводњавање (који дијеле судбину пројеката и кредита Свјетске банке) и сл. Међутим без процјене материјалних претпоставки и индикативне структуре финансирања реализације циљева и мјера, овај програм би био мањкав па је стручни тим заједно са сарадницима из општине и других институција, извршио оквирну процјену финансирања реализације Програма руралног развоја општине Србац у периоду од 2011. до 2015. године према основним изворима финансирања и

102


посебно за сваку годину његове реализације. Идући од једне до друге мјере код свих 109 мјера је анализиран њихов садржај, реални обим имплементације и потенцијални учесници и висина њиховог финансирања. На тај начин, тј. сабирањем трошкова сваке од мјера, дошло се до укупног петогодишњег износа вриједности читавог програма од 57,5 милиона КМ.

Табела 32: Структура финансирања реализацје Програма према изворима

Извор финансирања КМ %1. Корисници (пољопривредна газдинства и сеоска домаћинства) 6.390.600 11,1%2. Мала и средња предузећа и задруге 7.270.500 12,7%3. Финансијске институције (банке, МКО, ШКО) 9.595.000 16.7%4. Јавна предузећа и јавне установе 3.333.250 5,8%5. Општина Србац 5.552.950 9,7%6. Министрство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС 7.361.250 12,8%7. Влада РС и друга министарства (осим МПШВ) 9.689.700 16.9%8. Агенције, фондови, коморе и сл. 1.629.100 2,8%9. Донаторски пројекти 2.897.200 5,0%10. ИПА фондови 3.112.000 5,4%11. НВО, научно-истраживачке институције и други извори 635.200 1,1%

УКУПНО: 57.466.750 100%

Наравно да ових 57,5 милиона КМ нису све бесповратна средства, него је тај износ комбинација властитих улагања појединих инвеститора и одређених, већ доступних или очекиваних извора суфинансирања од стране различитих институција, фондова и пројеката. Учешће корисника у статусу пољопривредних газдинстава или сеоских домаћинстава је 11% (или 6,4 милиона КМ), а учешће разних облика микро, малих и средњих предузећа и других облика привредних друштва још 13% (или 7,3 милиона КМ).

Реално је очекивати да ће се и једни и други морати и додатно задужити да би реализовали своја инвестициона улагања, а обим тог задуживања би био нешто мањи од њихових властитих улагања (16,7% или 9,6 милиона КМ). Ова три извора заједно, властита и позајмљена средства корисника појединих мјера из програма су 23 милона КМ или 40% укупне вриједности програма. Преостали дио (40%, 34 милиона КМ) би била улагања јавног сектора, од општине преко ентитетских и државних институција и фондова, до појединих донатора и фондова ЕУ чије укључивање у финансирање програма се очекује на самом крају периода реализације програма.

103


Графикон 11: Структура финансирања реализације програма према изворима

Годишња издвајања из општинског буџета би се кретала од 0,9 до 1,3 милиона КМ, што би се уклопило у њен буџетски оквир и без потребе додатног задуживања. Допринос Министарства пољопривреде би био 0,9-1,7 милиона КМ годишње и не би значајније превазилазио досадашња издвајања за развој пољопривреде и руралних подручја која су пласирана у ову општину. Друга министарства и Влада (заједно) учествовали би са 0,9-2,2 мил. КМ годишње (зависно од године). Укључивање IPA фондова у финансирање појединих мјера планира се углавном пред сам крај периода на који се односи овај програм.

Динамички улагања по годинама варирају између 8,8 и 12,7 милион КМ. Имајући у виду буџетска ограничења, интенција је била да се трошкови финансирања појединих мјера равномјерно распореде на читав период и да прате тенденције повећања општинског и буџета појединих министарства. Повећање трошкова реализације програма у појединим годинама углавном је резултат реализације неколико већих пројеката милионских износа (пројекти наводњавања и одводњавања, израдње старачког дома, пословног инкубатора и сл.). У трошковима доминира циљ 1. - ,,Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде,, са 54% укупних трошкова, затим циљ 3. - ,,Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју,, са 24,5% и циљ 4. - ,,Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва,, са 15,5%, и на крају са најнижим учешћем у трошковима реалицазије програма од 6% је циљ 2. - ,,Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде,,.

Резиме висине трошковима према наведеним циљевима по годинама реализације програма приказан је у сљедећој табели. Детаљнија структура трошкова по групама мјера сваког од 4 циља је приказана је у посебној табели, овог поглавља.

104


Табела 33: Динамика трошкова реализације програма по годинама и циљевима

ГодинаОпшти циљ

Укупно1. 2. 3. 4.

2011. 5,024,400 365,000 2,680,500 712,500 8,782,400

2012. 5,016,650 370,000 2,230,500 3,992,500 11,609,650

2013. 6,477,400 452,500 3,420,500 1,085,000 11,435,400

2014. 9,212,900 447,500 2,360,500 925,000 12,945,900

2015. 5,322,900 1,797,500 3,390,500 2,175,000 12,685,900

2011-15. 31,054,250 3,432,500 14,082,500 8,890,000 57,459,250

Исти подаци, представљени графички, показују константну доминацију трошкова 1. циља уз релативно задржавање сличне структуре односа трошкова између сва четири основна циља током пет година реализације програма, са изузетком средстава за финансирање трошкова увођења веће разноврсности у руралној економији која током тих пет година осцилирају под утицајем предузимања већих инвестиција са једнократним (једногодишњим) карактером. У 2014. години су повећана средства за повећање конукрентости пољопривреде, јер се очекују значајнија улагања у системе за наводњавање.

Графикон 12: Трошкови реализцације програма према основним циљеваима по годинама

105


Табела 34: Динамика финансирања појединих мјера Програма руралног развоја општине Србац 2011-2015. године

106


107

КМ Циљ 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. Укупно

1.1.1. Заштита, уређење и повећање степена обрадивости пољопривредног земљишта 505.000 506.250 1.757.500 4.260.000 360.000 7.388.750

1.1.2. Модернизација и проширење пољопривредне производње 3.430.000 3.080.000 3.280.000 3.480.000 3.680.000 16.950.000 1.1.3. Едукација пољопривредних произвођача 33.000 32.000 32.000 32.000

1.1. УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ 3.968.000 3.618.250 5.069.500 7.772.000 4.072.000 24.499.750

1.2.1. Модернизација и проширење постојећих капацитета за дораду и прераду биљних и анималних сировина 310.000 585.000 560.000 560.000 560.000 2.575.000

1.2. УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕРАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА 310.000 585.000 560.000 560.000 560.000 2.575.000 1.3.1. Подршка оганизовању пољопривредних произвођача 106.000 106.000 105.500 105.500 105.500 528.500 1.3.2. Подршка успостављању ланца снабдијевања у пољопривреди 5.000 5.000 5.000 5.000 5.000 25.000 1.3.3. Подршка увезивању пољопривредне и прехрамбене индустрије 10.000 20.000 30.000 50.000 50.000 160.000

1.3. УНАПРЕЂЕЊЕ МОГУЋНОСТИ ПЛАСМАНА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА 121.000 131.000 140.500 160.500 160.500 713.500

1.4.1. Припреме за коришћење предприступних фондова ЕУ за БиХ и других развојних фондова 4.000 1.000 1.000 1.000 1.000 8.000

1.4.2. Искориштавање кредитних фондова инвестиционо Развојне банке РС и других финансијских институција 22.000 27.000 27.000 27.000 37.000 140.000

1.4.3. Искориштавање подстицајних средстава МПШВ намјењених за подршку пољопривреди и руралном развоју 4.400 4.400 4.400 4.400 4.400 22.000

1.4.УНАПРЕЂЕЊЕ ФИНАНСИРАЊА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА

30.400 32.400 32.400 32.400 42.400 170.000

1.5.1. Повећање економске вриједности шума 50.000 75.000 100.000 125.000 125.000 475.000 1.5.2. Повећање додане вриједности шумских ресурса 5.000 5.000 5.000 3.000 3.000 21.000

1.5.3. Унапређење заштите шумских ресурса у државним и приватним шумама - - - - - -

1.5.4. Модернизација и проширење дрвопрерађивачке дјелатности 505.000

510.000

510.000

500.000

300.000 2.325.000

1.5. УНАПРЕЂЕЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ СЕКТОРА ПОЉОПРИВРЕДЕ И ШУМАРСТВА

560.000

590.000

615.000

628.000

428.000 2.821.000

1.6.1.Регулисање и успостављање начина коришћења неметалних минералних сировина и санација локација на којима се оне експлоатишу

35.000

60.000

60.000

60.000

60.000

275.000

1.6. ЕФИКАСНИЈЕ КОРИШЋЕЊЕ МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА 35.000

60.000

60.000

60.000

60.000

275.000

1.УНАПРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМСКОГ ПОЛОЖАЈА И КОНКУРЕНТНОСТИ ПРОИЗВОДЊЕ И ПРЕРАДЕ ПОЉОП. ПРОИЗВОДА, ШУМАРСТВА И ДРВОПРЕРАДЕ

5.024.400 5.016.650 6.477.4

00 9.212.9

00 5.322.900 31.054.250

2.1.1. Регулисање уклањања отпада и изградња еколошке свијести 245.000

185.000

285.000

255.000 1.605.000 2.575.000

2.1.2. Унапређење квалитета пољопривредних производа и заштита потрошача

40.000

55.000

87.500

112.500

112.500

407.500

2.1.3. Заштита биљака и животиња 80.000

80.000

80.000

80.000

80.000

400.000

2.1.4. Производња енергије из обновљивих извора -

50.000

-

-

-

50.000


7.2. Претпоставке везане за људске ресурсе

Одрживи рурални развој мора да се заснива на принципу ослањања на сопствене снаге, а то се постиже кроз креирање нових радних мјеста, оснаживање локалне заједнице, изградњу капацитета локалних власти и мобилисање ресурса на локалном нивоу. Улагања у развој људских ресурса кроз инвестиције у образовање, стицање вјештина и доживотно учење врло су важни елементи у достизању одрживог развоја.

Циљеви и мјере руралног развоја општине Србац, описане у претходном поглављу подразумијевају ослањање на људске ресурсе како административне заједнице општине тако и на локално становништво, пољопривреднике, предузетнике, омладину, жене и друге социјалне категорије.

Људи, односно становништво општине Србац су носиоци Програма руралног развоја, а да би становништво одговорило на овакве задатке и изазове, потребно је провести програме и мјере унапређења људских ресурса. При томе треба настојати:

- осигурати једнаку доступност дошколовавања и обука без дискриминације у односу на пол, расу, нацију и др.,

- ускладити програме обука са потребама локалног подручја,- ускладити вријеме и мјесто одржавања обука у односу на захтјеве циљне групе,- обезбједити обуке руралном становништву из непољопривредних дјелатности

(занатске радиности, прерада производа и сл.) у циљу достизања равнотеже између пољопривредних и непољопривредних дјелатности у руралном подручју,

- развити системе информисања становништва о развојним програмима и мјерама који ће информације довести и до најудаљенијих дијелова општине.

У области пољопривреде треба оснажити присуство стручне службе на терену, а програме обука прилагодити потребама становништва. Ове обуке треба да допринесу:

- преносу оних знања и вјештина пољопривредним произвођачима који ће им омогућити обављање врстом производње којом се баве,

- унапређењу продуктивности производње односно ефективнијем коришћењу ресурса: земље, радне снаге, капитала,

- конзервацији земљишта и других природних ресурса неопходних за обављање пољопривредне производње,

- унапређењу приноса и квалитета пољопривредних производа, укључујући начине прераде производа директно на газдинству и могућности маркетинга датих производа,

- промовисању и информисању руралног становништва о новим технологијама, нарочито механизацији у пољопривреди, како би се што више олакшао рад у производњи нарочито за жене и омладину која се бави пољопривредом,

- пружити посебне програме обуке за омладину у руралном подручју у смислу њиховог охрабривања у започињању бављењем било којом врстом пољопривредне производње,

- на крају обуке би требале допринијети унапређењу нивоа прихода на газдинству, као и квалитета живота у руралном подручју.

У погледу практичног преноса знања треба фаворизовати тзв. систем обуке на пољу или Farmer Field Schools које подразумијевају заједничку обуку групе полазника у току цијелог циклуса производње на фарми.

За општину Србац ово би значило:

- успостављање општинске пољопривредне савјетодавне службе; умјесто

108


досадашњег референта за пољопривреду успоставила би се служба са 2-3 запослена која би била у уској вези са Агенцијом за пружање стручних услуга са сједиштем у Бањалуци, али и са другим пружаоцима савјетодавних услуга као што су приватне компаније (заступници фирми које производе репроматеријале), приватни консултанти, научно истраживачке институције и сл.,

- успостављање огледних фарми или поља, гдје би општина Србац заинтересованим научним радницима, Институтима и др. стручним лицима понудила простор за заснивање огледа уз обавезу преноса знања и информација србачким пољопривредницима,

- анимирати студенте пољопривреде са подручја општине Србац за израду дипломских и стручних радова за потребе рјешавања проблема општине и у том смислу на симболичан начин материјално подржати студенте,

- обављати редовну обуку приправника из области пољопривреде како би им се пружила неопходна практична обука за улазак на тржиште рада.

У области руралног развоја који подразумијева много нових приступа у развоју руралног простора, уз помоћ савјетодавне службе и локалне развојне агенције треба организовати такав систем обуке и унапређења вјештина руралног становништва али и локалне администрације који би допринио:

- информисању свих чланова локалне заједнице о принципима интегралног руралног развоја,

- информисању свих чланова локалне заједнице о могућностима коришћења предприступних фондова,

- анимирању локалног становништва у организовању локалних акционих група,- обука заинтересованих представника локалног становништва у писању пројеката,

идентификовању приоритета, руковођењу пројектима,- увођењу нових дјелатности у руралном подручју,- увођењу иновација у економским активностима у руралном подручју,- активирању омладине у руралном подручју у већем укључивању у развој локалне

заједнице.

Конкретни кораци за општину Србац били би сљедећи:

- обука представника административне службе општине у савременим принципима интегралног руралног развоја, као и његовом значају у предприступном процесу БиХ у ЕУ,

- именовање или ангажовање тзв.“руралних агената“ односно службе у оквиру Локалне агенције за развој који ће радити на испуњавању горе наведених претпоставки (анимирање и обука представника локалне заједнице),

- у надостатку материјалних средстава, рурални агенти у почетку могу бити приправници разних струка који су завршили високошколско образовање а који својим знањем и идејама могу помоћи локалном становништву у наведеним приоритетима,

- идентификовање потенцијалних пројектних идеја за програме и фондове који су доступни из области прекограничне сарадње, регионалног и руралног развоја,

- обука лидера у руралним заједницама, односно будућих носилаца локалних развојних иницијатива.

Активности пољопривредне савјетодавне службе и руралних агената описаних у претходном дијелу били би у складу са приоритетима и мјерама описаних у Програму руралном развоја општине Србац и контролисани од стране Координационог тијела препорученог за оснивање у дијелу Програма који описује Партнерства за имплементацију програма руралног развоја.

109


8. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА

С обзиром да је рурални развој релативно нова појава, за претпоставити је да већ има и да ће бити случајева у којима су при формулисању и спровођењу програма руралног развоја почињене одређене мањкавости.

Због тога је потребно стално преиспитивање (review) програма, што обухвата надгледање (monitorinд) и вредновање (avaluation) програма руралног развоја. Уобичајено је да се преиспитивању програма приступа једанпут годишње и то, најбоље, истовремено са планирањем буџета, односно јавних финансија за сљедећу годину.

Цијели процес треба да буде јаван и сви резултати вредновања, односно преиспитивања треба да се објаве, јер ће једино на тај начин локална заједница да стекне пуно повјерење у процес руралног развоја и оне који га воде.

Први корак, у планирању начина преиспитивања програма јесте идентификација питања које то преиспитивање треба да обухвати. Питања се односе на следећи садржај:

- да ли су резултати SWОТ анализе и даље валидни или су се околности промијениле?,

- да ли је сада доступно више информација него у раној фази формулисања програма, па су се стога и приоритети промијенили?,

- да ли је, у свјетлу одговора на прва два питања, дошло да таквих промјена да је неопходно темељно промијенити ПРР и његове компоненте?,

- да ли су пројекти у оквиру програма постигли очекиване резултате?, уколико нису, шта се може учинити на том плану?,

- да ли су достигнуте зацртане вриједности индикатора учинка?, уколико нису, због чега је то тако?,

- шта треба промијенити у самом програму и његовој примјени?, да ли треба промијенити саме индикаторе учинка?,

- да ли треба да буде више активности на плану пројеката?,- да ли треба промијенити саме пројекте, односно њихов садржај?

Други корак, надгледање (мониторинг) програма руралног развоја представља континуирано оцјењивање примјене програма, односно реализације пројеката у оквиру програма, и то на основу унапријед познатог плана активности, који укључује временску димензију, инпуте и инфраструктуру. Надгледање обезбеђује менаџерима пројекта, односно програма, као и свим учесницима у ПРР, да континуирано обезбјеђују повратну информацију о имплементацији програма, односно резултатима те имплементације. Оно омогућава да се идентификују стварни или потенцијални успjеси, односно проблеми и то довољно рано како би се омогућиле, односно олакшале измјене и прилагођавања у погледу самих програма и пројеката и њихове реализације. Мониторингом се обично прате тзв. улазни и излазни индикатори, односно прати се колико је средстава резервисано за поједине мјере руралног развоја и који је директан излаз (резултат) утрошка датих средстава. Нпр. ако је за одређену мјеру резервисано 200.000,00 КМ, излазним индикатором би се утврдило колико је мјера реализована по обиму и колико је руралних домаћинстава овом мјером обухваћено и подржано.

Трећи корак, вредновање (евалуација) програма руралног развоја представља периодично оцјењивање релевантности пројеката, његовог учинка (перформанси), ефикасности и утицаја (како очекиваних, тако и неочекиваних) у погледу унапријед дефинисаних циљева те стратегије. Вредновање преиспитује садржај самих пројеката, доноси закључке, односно судове и усредсређује се на дјелотворност програма, односно пројеката, тако да постаје, односно може да постане, прекретница у циклусима пројеката,

110


односно самог програма.Дакле евалуацијом мјере (нап. Изградња система за наводњавање) настојимо доћи до информације да ли је реализација наведене мјере допринијела повећању обрадивих површина и приноса узгајаних усјева, односно да ли је допринијела крајњем ефекту повећању прихода и квалитета живота руралног становништва. На тај начин долазимо до стварних ефеката и утицаја одабраних мјера на стање у руралном подручју и достизање заданих развојних циљева.

Евалуација се обавља периодично, за шта се формира посебан упитник који се проводи на одабраном узорку руралних домаћинстава приликом чега се настоји установити на који начин су проведене мјере унаприједиле квалитет живота локалног становништва, те остварили ефекат на друге индикаторе дефинисане у односу на постављене циљеве.

У прилогу достављамо приједлог основних и пратећих индикатора за надгледање или мониторинг провођења програма руралног развоја, као и индикаторе о учинку и ефектима мјера руралног развоја дефинисаних овим програмом.

111


9. ПАРТНЕРСТВА

Принцип партнерства је један од елемената на којима се заснива одрживи рурални развој, а који се односи на сарадњу јавног, цивилног и пословног сектора у свим фазама обликовања, провођења, праћења, оцјењивања и финансирања свих развојних програма на локалној и регионалној основи, на начин да се све заинтересоване стране (локалне и регионалне власти, други носиоци развоја и актери, невладине институције, социјални партнери, представници пословне заједнице и др.) укључују у све фазе осмишљавања и провођења развојних програма.

Партнерство између јавног, пословног и цивилног сектора у области руралног развоја, као и регионалног вида управљања развојем, постало је чак дио званичне регулативе и смјерница Европске уније које прописују да локалне акционе групе и регионална управљачка тијела морају бити заснована на партнерству између ова три сектора и дефинисано је њихово равноправно учешће у руковођењу овим тијелима.

Пословни и цивилни сектор требају имати крајње активну улогу и бити стално укључени у планирање и провођење локалних стратегија и програма развоја. Иницијативе зачете на локалном нивоу биће дјелотворније и трајније ако се буду заснивале на комплементарној сарадњи сва три сектора: јавног, пословног и цивилног.

Организације цивилног друштва су се доказале својим дјеловањем на подручју информисања и неформалног образовања - едукацијом и тренингом, директно или посредно везаним уз рурални развој, као што су: стратешко планирање, израда пројеката у складу са захтјевима ЕУ, управљање пројектима, организовања локалне заједнице, као и подстицање и учешће у различитим активностима на самом терену. У транзиционом периоду у којем неке институције из претходног друштвено-економског система нису задржале или пронашле своју улогу, неке организације цивилног друшва су успјешно преузеле и пословну улогу повезивања произвођача и купаца и прерађивача њихових производа (разна удружења пољопривредних произвођача, фармера и сл.).

Пословни сектор се у све већој мјери афирмише као незамјењиви учесник развојних пројеката на свим нивоима. Тако је његово учешће најснажније у улози инвеститора, засновано на новим модалитетима приватно-јавног партнерства, увођење иновативних пословних приступа, подстицања добре праксе, покретања кооперације и сл.

Приватна улагања представљају једну од основних покретачких снага друштвеног развоја, а у земљама са дефицитом властитог капитала, међу којима је РС, посебно страна улагања. Један од најзначајнијих задатака стратешког планирања састоји се у привлачењу приватних инвестиција у складу са циљевима политике планирања, очекиваним перспективама и планираном сигурношћу. С једне стране, велика приватна улагања појединаца или компанија у руралном подручју морају бити подржана у складу са циљевима локалног, регионалног и руралног развоја, као и у складу са принципима одрживог развоја. С друге стране, власти на свим нивоима морају учинити рурално подручје својих општина и регија привлачним за приватна улгања, односно директне инвестиције. Велики инфраструктурни пројекти, као и пројекти реконструкције руралне економије неће бити могући без ефикасног јавно-приватног партнерства. Међутим, исто тако ефикасно јавно-приватно партнерство немогуће је постићи без добро организованог пословног и цивилног сектора.

Осим јавног и приватног партнерства, када је програм руралног развоја у питању, неопходно је обезбиједити везу између програма руралног развоја на локалном нивоу (нивоу општине Србац) и Стратешког програма руралног развоја на нивоу Републике Српске. У том смислу поједине мјере програма руралног развоја општине Србац у потпуности су усаглашене са програмима и мјерама који већ постоје на националном нивоу.

112


Како и у којој мјери ће наведени програми бити искоришћени у многоме зависи од иницијативе локалне заједнице и њене спремности да дефинише квалитетне пројекте и исте спроведе у дјело. Да би се у сеоским подручјима општине Србац идентификовало што више оваквих иницијатива, да би те иницијативе добиле адекватну форму у облику пројеката и да би се са њима правовремено конкурисало за одређена доступна средства, неминовно је да се формира нека врста координационог тијела. Примјер таквих тијела на нивоу Европске Уније су тзв. локлане акционе групе (LAG) и оне су носиоци предлагања и реализације пројеката у оквиру посебног LEADER програма, који има и свој посебан буџет. Иако је још у периоду социјализма на овим просторима функционисао систем заступања (сеоског и градског) становништва једног ужег подручја путем институције мјесних заједница који се одржао до данашњих дана, овај облик организовања не може у потпуности да задовољи вишезначне потребе новог приступа.

Стога се предлаже формирање једног (новог) координационог тијела које би било пандан поментуој локалној акционој групи. У првој фази ово тијело би могло имати статус координационог одбора - Одбор за координацију развоја сеоских подручја општине Србац. У моменту када и руралним подручјима са простора БиХ постану доступна средства из фондова ЕУ, посебно њеног LEADER програма, општина Србац може иницирати регистровање овог тијела као правног лица како би било у могућности аплицирати на програме руралног развоја. Који организациони облик ће бити изабран за ову регистрацију (удружење грађана, фондација или неки сасвим нови правни облик организовања) зависиће од рјешења задовољавања овог услова на простору читаве државе, на што ће вјероватно одговор дати неке стретегије или планови руралног развоја који ће у међувремену бити донесени на вишем нивоу од општинског. Детаљнија структура и састав координационог тијела треба да задовољи принцип равноправне заступљености јавног, пословног и цивилног сектора. Нпр. у управљачкој структури би могли бити:

- представници пољопривредних произвођача,- представници сеоских домаћинстава која се не баве доминантно пољопривредом, - представници, дорађивача, прерађивача и прометника, - представници локалне власти и невладиних организација.

Оваква структура одбора обезбјеђује да у њему увијек буде натполовична већина представника приватног сектора и представника који стварно живе и привређују у сеоским подручјима. Предсједник овог одбора треба да буде неко ко није представник локалне власти, него стварни представник интереса сеоског становништва.

Овај одбор имао би значајан утицај у планирању општинског буџета, односно његовог дијела из којега ће се финансирати мјере за развој сеоских подручја, дефинисао би критерије за расподјелу појединих средстава, учествовао у прикупљању приједлога и одређувању приоритета за поједине интервенције.

Поред координације активности локалне власти одбор би требао да буде покретач иницијатива и припреме приједлога пројеката чија реализација би се финансирала из одређених фондова и пројеката владиних и навладиних организација.

113


10. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Истраживања у РС су показала да, иако је један дио руралних подручја демографски девастиран, она и даље представљају значајан природни ресурс. Рурална подручја РС, а подручје општине Србац посебно, јесу значајан ресурс за укупни материјални и друштвени развој руралних заједница, привлачна су за његове становнике, угодна за живот, рад и боравак. Због тога се полази од увјерења да су неопходне шире активности и промјене у развоју руралног простора општине Србац, чиме би се побољшали услови за рад и живот становништва на том простору, и поред тога што су у овој сфери последњих година присутне охрабрујуће активности.

Програм руралног развоја општине Србац, концептуално је постављен тако да он по свим својим елементима кореспондира са концептом планирања и праксом развоја руралних подручја развијених земаља и Стратешком плану руралног развоја РС од 2015. године.

Бројни разлози у многим земљама су утицали на промјену свијести и схватању да се проблеми развоја руралних подручја морају рјешавати на комплекснији начин од онога који нуди само аграрна политика. Пољопривреда и њена политика је оријентисана секторски, углавном на примарну пољопривреду, тако да она не даје свеобухватна рјешења развоја руралних подручја. Због тога је аграрна политика редефинисана у политику руралног развоја, усмјерава се не само на пољопривреду, већ на руралну привреду у цјелини. Тако је створен нови модел развоја намијењен одређеном типу привређивања у оквиру ново дефинисаног сектора названог ,,рурална економија,,. То у ствари, подразумијева интегралну, територијално заокружену, сеоску привреду и пратеће дјелатности коју чини скуп међусобно повезаних привредних и друштвених дјелатности као што су: пољопривреда и прерада пољопривредних производа, шумарство и прерада дрвета, водопривреда, рибарство, туризам, ловство, трговина, занатство, експлоатација и прерада минералних сировина, енергетика, саобраћај, те бројне активности везане за здравствену и социјалну заштиту, образовање, заштиту животне средине, заштиту здравља животиња и биљака, просторно уређење, организација становања, путна и друга инфраструткура, културни, спортски и други садржаји.

Полазећи од стања руралног простора у општини Србац и његове развијености, потребно је на самом почетку активности на његовом развоју предузети два корака: један је, да се одмах приступи усвајању и провођењу Програма руралног развоја општине, а други је, да на остваривању реализације Програма руралног развоја, активно раде сва три сектора, јавни, пословни и цивилни сектор.

На реализацији Програма руралног развоја неопходно је обједињено дјеловање свих кључних, привредних и непривредних сектора у руралним подручјима. Корисници политике руралног развоја требају бити све категорије становништва (пољопривредници, предузетници, занатлије, радници и др.), једном ријечју корист треба да има цијело друштво. Због тога све општинске структуре, не само државне, већ и пословне и цивилне требају препознати своју улогу и конкретним активностима ићи у сусрет остваривању постављених циљева из Програма руралног развоја општине Србац.

Полазећи од значаја, сложености и свеобухватности реализације Програма руралног развоја, било би неопходно формирати Координационо тијело за

114


реализацију Програма руралног развоја општине Србац, као оперативно тијело са задатком да ради на имплементацији пројектованих циљева и координира све учеснике у реализцији Програма. Састав и број чланова Координационог одбора за реализацију Програма предложиће надлежни општински орган управе, а његов избор ће се обавити према утврђеној процедури СО Србац, најкасније 30 дана након усвајања ,,Програма руралног развоја општине Србац“.

Састав и број чланова Координационог тијела утврдиће Скупштина општине Србац на приједлог надлежног општинског органа управе, водећи рачуна да у њему буду заступљени, представници органа управе, мјесних заједница, јавних и приватних предузећа, невладиних организација, образовних, здравствених и других установа са подручја општине. Поред тога у рад овог тијела неопходно је ангажовати један број стручних и научних кадрова, било да су са сталним мјестом боравка на подручју општине или се налазе у окружењу на различитим позицијама. Координациони одбор ће својим дјеловањем, укључујући у свој рад различите акционе и стручне групе и појединце, ширити свијест о потреби препознавања шанси за развој и побољшање квалитета живота руралних заједница, стално иновирати и дограђивати постојећи Програм руралног развоја чинећи га тако актуелним у времену и простору у којем се ради и живи.

Због потребе стварања услова за имплементацију Програма руралног развоја Координациони одбор ће успоставити сарадњу са општинским органима управе, привредним и ванпривредним субјектима са подручја општине и окружења, те са надлежним министарствима, агенцијама, НВО, фондовима, микрокредитним организацијама, банкама и другим организацијама и фондовима, а услов за успостављање сарадње лежи у чињеници да општина посједује свој Програм руралног развоја.

Програмом руралног развоја општине Србац је предвиђено да се у периоду 2011. до 2015. године за реализацију његових циљева и мјера усмјери 57,4 милиона КМ, према пројекцији четири општа циља и то:

1. Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде (са учешћем 54% од укупно пројектованих средстава),

2. Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде (са учешћем 6% средстава),

3. Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју (са учешћем 25% средстава) и

4. Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва (са учешћем 15% од укупно пројектованих средстава).

Тежиште улагања стављено је на подршку општем циљу 1. Унапређење економског положаја и конкурентности производње и прераде пољопривредних производа, шумарства и дрвопрераде, са укупно 31 милион КМ, док је за општи циљ 2. Заштита животне средине и промовисање одрживе пољопривреде програмирано 3,4 милиона КМ, за општи циљ 3. Унапређење квалитета и услова живота становништва које живи у руралном подручју програмирано 14,1 милион КМ, и за циљ 4. Увођење веће разноврсности у руралној економији и подстицање развоја предузетништва програмирано је 8,9 милиона КМ. У структури финансирања учествује више извора односно субјеката као што су: корисници (пољопривредна газдинства и сеоска домаћинства); мала и средња предузећа и задруге; финансијске институције (банке, МКО, ШКО); јавна предузећа и јавне

115


установе (Електропренос, Путеви РС, Пошта, РТ РС, Српске шуме и др); Општина Србац; Министрство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС; Влада РС и друга министарства; агенције, фондови, коморе и сл.; донаторски пројекти; IPA фондови; НВО; научно-истраживачке институције и други извори. Циљ је да се средства из свих извора обједине и координирано усмјеравају у приоритетне намјене о чему ће водити активност Координационо тијело које ће уједно и подносити извјештај Начелнику и СО Србац.

Посебно важан обим средстава за финансирање Програма руралног развоја општине Србац треба да обезбиједи МПШВ, око 12,8%, Влада РС и друга министарства око 16,9%, док Општина Србац треба да обезбиједи око 9,7% средстава, што износи 40% од укупног обима програмираних средстава. Ништа мањи значај немају остали извори, али је од суштинске важности да се средства обезбјеђују континуирано и да се она обједињавају, јер се само на тај начин може осигурати задовољавајућа реализација циљева интегралног руралног развоја општине Србац.

Ангажовање локалне самоуправе у суфинансирању циљева и мјера Програма руралног развоја представља један од главних покретача реализације Програма. Пројектовано финансијско учешће општине за финансирање мјера руралног развоја представља снажан мотив за учешће других субјеката и гаранцију да ће утврђени развојни циљеви бити материјално подржани.

Учешће корисника у финансирању значајно је, нарочито код капиталних улагања у објекте, основно стадо, дугогодишње засаде, опрему и друге видове инвестирања у пољопривреди и шумарству, као и код изградње и обнове сеоске инфраструктуре, чије учешће се креће око 11%. Овај извор, као и извор који се односи на општину, су у ствари, мобилизирајући за остале изворе и представљају гаранцију обезбјеђења материјалних претпоставки за реализацију Програма.

У изворима финансирања Програма руралног развоја предвиђени су и предприступни фондови ЕУ обједињени под једним називом IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance), који су дјелимично (1. и 2. компонета) доступни земљама потенцијалним кандидатима, а у потпуности (свих 5 компоненти) земљама кандидатима, чије укључивање се очекује и планира у каснијим годинама његове реализације. Поред ових фондoва, ту су и неки други фондови ЕУ као нпр. оквирни програм за научна истраживања (FP), инструменти за европско сусједство и партнерство (ENPI) и др. Иако није реално очекивати значајније коришћење средстава наведених фондова, прије свега због статуса БиХ у односу према ЕУ, ипак је могуће дио средстава ангажовати по основу конкретних програма, као што је Програм руралног развоја општине Србац.

Пресудни значај за реализацију Програма руралног развоја има јавност рада на имплементацији његових појединих мјера, перманентно информисање и едукација локалне популације, садејство свих структура и актера руралног развоја у чему незамјењиво мјесто имају средства информисања, због чега им треба дати пуну подршку, укључујући и материјалну.

116


11. ЛИТЕРАТУРА

1. Просторни план Републике Српске до 2015. године, Урбанистички завод Републике Српске а.д., Бања Лука, 2008.

2. Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до 2015. године, МПШВ РС, Бања Лука, 2006.

3. Акциони план за реализацију Стратегије развоја пољопривреде РС до 2015., МПШВ РС, Бања Лука, 2006.

4. Стратегија руралног развоја Републике Српске, Пољопривредни факултет, Институт за економику пољопривреде, 2009.

5. Акциони план за реализацију Стратегије руралног развоја РС до 2015., МПШВП РС, Бања Лука, 2010.

6. Стратегија развоја општине Србац 2005-2015, Економски факултет Бања Лука, 2005.

7. Просторни план општине Србац за период до 2005. године, Србац, 2005.8. Извјештај о површинама политичке општине по секторима својине,

Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове, Подручна јединица Србац, 2010. год.

9. Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде Бијељина, септембар, 2006.

10. Акциони план за реалзиацију оквирног плана развоја водорпривреде Републике Српске плански период 2007-2016, усвојен на сједници Владе, октобар, 2006.

11. Основе уређења земљишта Републике Српске, Пољопривредни институт РС, Бања Лука, 2009.

12. Студија одрживог развоја иригационих површина на подручју Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Завод за водопривреду д.о.о, Бијељина, 2008.

13. Локални еколошки план општине Србац, октобар 2005. године, општина Србац, НВО „Млади истраживачи“, Бањалука, Еко друштво „Зелени Врбас“, Србац.

14. Елаборат уређења водопривредних објеката у хидромелиорационим системима за одбрану од поплава подручја Србца, општина Србац, 2008.

15. Оквирни план развоја водопривреде Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републичка дирекција за воде Бијељина, септембар, 2006.

16. Берића; M. (2009): „Анализа задругарства на подручју општине Србац с приједлогом мјера“, Пољопривредни факултет, Бања Лука, дипломски рад.

17. Топић, М. (2010): Tourismus als chance für eine nachhaltige Regionalentwicklung - projektorientierter Masterplan für nachhaltigen Tourismus (Bsp. Gemeinde Srbac Bosnia und Herzegowina), Diplomarbeit, Graz.

18. Истраживање могућности развитка села и сеоског простора на подручју Загребачке Жупаније, Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу, 2005.

19. Регулатива о политици руралног развоја ЕУ за период 2007. до 2013. године, (бр.1698/05).

20. Агенда 2000-Реформа CAP, Берлин,1999, Увођење концепта 1. и 2. стуба CAP-a.21. Закључци Европске конференције о руралном развоју , Корк, 1996.22. Закључци Европског вијећа у Гетеборгу 2001, Увођење новијих мјера у оквиру

CAP-а и руралног развоја (заштита животне средине, исправност хране, одржива производња и сл.),

23. Закључци Конференције ЕУ-е о руралном развоју, Салзбург, 2003.

117


24. Статистички годишњак РС 2008, Републички завод за статистику РС, Бања Лука, 2009, Статистички годишњак Републике Српске 2009, Републички завод за статистику РС, Бања Лука.

25. Статистика плата, запослености и незапослености, Статистички билтен бр. 2, Бања Лука, 2010.

26. Република Српска у бројкама 2009, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2009.

27. Закон о пољопривреди, Службени гласник РС 70/06. 28. Закон о подстицању развоју малих и средњих предузећа у РС, Службени

гласник РС 23/09.29. Закон о пољопривредном земљишту, Службени гласник РС 14/04.30. Закон о задругама РС, Службени гласник РС 106/09.31. Закон о органској производњи, Службени гласник РС 75/04 и Службени

гласник РС 71/09.32. www.srbac-rs.com33. www.bistro.ba

118

program ruralnog razvoja opštine srbac … · web viewПРОГРАМ РУРАЛНОГ...

Documents