provere sigurnosti puta - rsa

7/25/2019 Provere Sigurnosti Puta - RSA

http://slidepdf.com/reader/full/provere-sigurnosti-puta-rsa 1/6

PROVERE SIGURNOSTI PUTA (ROAD SAFETY AUDITS)U PROCESU IZRADE PROJEKATA REHABILITACIJE*

ROAD SAFETY AUDITS IN THE PROCESS OF

REHABILITATION DESIGN

Prof. dr Vojo AN\US, dipl.gra|.in`.Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu

<[email protected]>

Rezime: Ciq ovog rada je da ukaè na zna~aj i postupke provere sigurnostiputa ( Road Safety Audits ) u procesu izrade projekata rehabilitacije. Proverasigurnosti puta (PSP) prestavqa formalizovano ispitivawe postoje}eg ilibudu}eg put i/ili putnog objekta od strane tima nezvisnih i iskusnihspecijalista. Postoji pet faza u kojima se sprovode provera sigurnosti puta:1. Koncepcijska faza (Generalni projekat), 2. Faza funkcionalnogprojektovawa (Idejni projekat), 3. Faza detaqnog projektovawa (Glavniprojekat), 4. Faza pre pu{tawa puta u saobra}aj (nulto stawe) i 5. Proverepostoje}eg puta.U procesu izrade projekata rehabilitacije puteva bi}e analizirane Fazeprovere sigurnosti postoje}eg puta, Glavnog projekta i Nultog stawa.

Kqu~ne re~i: PROJEKTOVAWE PUTEVA, REHABILITACIJA PUTEVA, SIGURNOSTVO@WE, PROVERA SIGURNOSTI PUTEVA.

Abstract: The objective of this paper is to indicate importance and procedure of road safety

audits (RSA) at road rehabilitation design process. Road safety audit is the formal

examination of an existing or future road and/or road facility by an independent team of

experienced specialist. There are five stages at which a road safety audits should be

conducted: 1. Conceptional (Feasibility) stage; 2. Functional design stage; 3. Detailed design

stage; 4. Pre-opening stage; or 5. Auditing of an existing road.

In the road rehabilitation design process the following auditing stages are to be analysed:

Existing road, Detailed design and Pre-opening condition (zero state).

Key Words: ROAD DESIGN, ROAD REHABILITATION, ROAD SAFETY, ROAD SAFETY AUDITS.

1 UVOD

Osnovna aktivnost koja se posledwih godina obavqa, u ciqu unapre|ewakvaliteta usluga, na putnoj mreì Republike Srbije pripada kategorijigra|evinskog odràvawa, poznatijoj pod nazivom rehabilitacija puteva. Ovaaktivnost }e s obzirom na stawe na{e putne mreè, sigurnost saobra}aja izahteve u pogledu za{titu ìvotne sredine jo{ dugi niz godina biti dominantna kako po finansijskim sredstvima tako i po obimu radova (l.2).

*VII simpozijum sa me|unarodnim u~e{}em "Prevencija saobra}ajnih nezgoda na putevima 2004", FTN - IS, Novi Sad 14 i 15. oktobar 2004, 363-368.

1



Osnovni ciqevi rehabilitacije su:1. o~uvawe i unapre|ewe puta i putnih objekata za planski period od

10 godina,2. unapre|ewe sigurnosti puta i3. o~uvawe i unapre|ewe ìvotne sredine.

U ovom radu posebna pa`wa bi}e posve}ena pitawima sigurnosti puta,

odnosno aktivnostima na proveri sigurnosti puta (Road Safety Audits,Sicherheitsaudit von Strassen) za postoje}e stawe, projektovano stawe i tzv.nulto stawe - tehni~ki prijem puta pre pu{tawa u eksploataciju.

2 PRINCIPI REHABILITACIJE VANGRADSKIH PUTEVA

Rehabilitacija puteva pripada kategoriji gra|evinskog odràvawa izna~ajno se razlikuje od rekonstrukcije ili novogradwe. Osnovnakarakteristika rehabilitacije jeste da se sve gra|evinske aktivnostiodvijaju u okviru postoje}eg putnog zemqi{ta bez bitnih intervencija naelemente projektne geometrije, sem u slu~ajevima kada se radi o opasnommestu (crna ta~ka) ili deonici (sektoru) puta koja se mora temeqnosanirati zbog ugroène stabilnosti ili sigurnosti. Druge dve aktivnosti, rekonstrukcija i novogradwa, zahtevaju delimi~noili potpuno novo angaòvawe putnog zemqi{ta i primenu elementaprojektne geometrije u skladu sa standardizovanim zahtevima u pogledukapaciteta, sigurnosti i za{tite ìvotne sredine.Na sl. 2-01 prikazana je op{ta sistematizacija globalnih pojmova u oblastiputnog inèwerstva. Sam proces rehabilitacije podeqen je na trikategorije (presvla~ewe kolovoza, obnova kolovoza i obnova puta ugranicama putnog zemqi{ta) zavisno od stawa puta i putnih obekata iraspoloìvih finansijskih sredstava (l.2).

Sl. 2-01Sistematizacija pojmova u oblasti putnog inèwerstva

2



Osnovni algoritam procesa projektovawa rehabilitacije vangradskihputeva prikazan je na sl. 2-02.Kako se sa ove slike moè uo~iti proces po~iwe izradom koncepcijskestudije u kojoj se na osnovu definisanih ciqeva i kriterijuma, kao iraspoloìvih finansijksih sredstava utvr|uju prioritetne deonice(celokupna putna mreà dràve / putna mreà regiona) za rehabilitaciju i

preliminarni nivoi rehbilitacije (R, 2R 3R ili eventualno 4R -rekonstrukcija). Proces se zatim odvija na nivou izrade Glavnih projektaprioritetnih deonica za rehabilitaciju uz pripremu tenderske dokumenyacije za izbor izvo|a~a radova. Tokom izvo|ewa radova formira se Arhivski projekat kao i za sve druge graditeqske aktivnosti na osnovukoga se vr{i kona~ni obra~un radova i formira relevantna dokumentacijao rehabilitovanom putu - istorijska i aktivna baza podataka (l.2).

Da bi se izvr{ila objektivna ocena rezultata radova na rehabilitacijiputa (ekonomski, dru{tveni i tehni~ki efekti) formira se poseban dokument poznat pod nazivom "Studija pre i posle". Ova studija obuhvatavremenski interval pre po~etka radova na rehabilitaciji od 3 godine, kao

i isto toliko vremena po zavr{enim radovima rehabilitacije. Period odtri godine je zna~ajan kako bi se mogle primeniti verifikovanestatisti~ke metode za objektivnu ocenu efekata preduzetih mera i ocenuopravdanosti ulagawa finansijskih sredstava.

Sl. 2-02Osnovni koraci u projektovawu rehabilitacije vangradskih puteva

Jedna od najva`nijih aktivnosti u celokupnom procesu izrade projektne dokumentacije za rehabilitaciju puta jeste analiza postoje}eg stawa i utvr|ivawe programskih parametara i projektnog zadatka za izradu Glavnogprojekta. Analiza postoje|eg stawa (puta, putnih objekata i odvijawasaobra}aja) mora zasnivati na definisanim i hijerarhijski utvr|enimpostupcima - procedurama koje imaju svoje jasno definisane analiti~keparametre za ocenu pojedina~nih elemenata - stawe "jeste", da bi se kroz

proces vrednovawa izvr{io optimalni izbor i definisalo èqeno stawe"treba" za dati planski period u funkciji utvr|enih ciqeva iraspoloìvih finansijskih sredstava.

3



3 PROVERE SIGURNOSTI PUTA

Provera sigurnosti puta (PSP) predstavqa sistematsko i formalizovanoispitivawe sigurnosnih aspekata postoje}ih i/ili novoprojektovanihputeva. Glavni ciq navedenih provera jeste da se problemu sigurnostiputeva pristupi od po~etne, konceptualne faze izrade projektne

dokumentacije, preko idejnog i glavnog projekta, do utvr|ivawa nultogstawa u procesu tehni~kog prijema puta i kona~no u procesu wegoveeksploatacije.Koncept posebne provere sigurnosti puta "in situ" datira iz {ezdesetihgodina XX veka, ali je pod dana{wim imenom "Road Safety Audits" prvi putprimewen 1980. godine u Velikoj Britaniji. Poseban razvoj i unapre|ewe doìvqava posle 1990. godine u Australiji i Novom Zelandu gde suformirana posebna tehni~ka uputstva o procedurama i na~inu proveresigurnosti (l. 1, 3). Danas su ove "Provere" na{le naj{iru primenu kako u razvijenim zemqamatako i u zemqama u razvoju i sa àqewem se mora konstatovati da je Srbija jedna od retkih zemaqa u kojoj se ovom fenomenu ne posve}uje du`na pa`wa!

Centralni princip provere sigurnosti puta (PSP) jeste da ga vr{inezavisan i nepristrasan multidisciplinarni tim stru~waka (revizora)iz oblasti sigurnosti puteva i saobra}aja. Tim revizora koji vr{i proveresigurnosti puta sastoji se, uobi~ajeno, od 3 do 5 iskusnih specijalista iformira se od strane investitora uz saradwu sa timom za izradu projektne dokumentacije. Osnovna svrha ovog procesa, u svim navedenim fazama, je dabitno uti~e na pove}awe sigurnosti puta, dok o ekonomskim posledicamapredloènih mera brigu preuzima investitor.

Kada je u pitawu rehabilitacija puteva, onda se aktivnosti na proveramasigurnosti baziraju na:

1. proveri sigurnosti postoje}eg stawa puta,2. proveri sigurnosti na nivou glavnog projekta i3. proveri sigurnosti pre pu{tawa puta u eksplotaciju, tzv. "nulto

stawe"

Na sl. 3-01 prikazani su osnovni koraci u proveri sigurnosti puta zajednosa aktivnostima investitora i projektnog tima, imaju}i u vidu da od usagla{enosti triju navedenih aktera bitno zavisi kona~ni rezultat i unapre|ewe sigurnosti puta i saobra}aja na wemu.

Kao {to je u poglavqu 2. navedeno, bitno unapre|ewe funkcionalnih,sigurnosnih i mera za{tite ìvotne sredine u procesu rehabilitacije

jednog putnog pravca ili putne deonice zavisi od kvalitetne analizepostoje}eg stawa. U tom smislu je provera sigurnosti postoje}eg puta, po unapred definisanom formalizovanom postupku, od izuzetnog zna~aja zacelokupan proces rehabilitacije - nivo intervencija (presvla~ewekolovoza, obnova kolovoza, obnova puta) i potrebna finasijska sredstva. Zaove potrebe razvijen je ~itav niz procedura (l. 8, 10,11) oformqenih kroztzv. "kontrolne liste (Checklist)" koje obuhvataju proveru relevantnihelemenata puta kako u birou tako i na terenu (“in situ”). Na osnovu analizetako prikupqenih podataka i predhodno definisanih ciqevarehabilitacije, tim revizora (PSP) formira predloge za unapre|ewesigurnosti puta. Zajedno sa ostalim analizama postoje}eg stawa (geometrija,vozna-dinamika, optika, konstrukcija, odvodwavawe i dr.) formiraju se

programski parametri i projektni zadatak za izradu Glavnog projektarehabilitacije.

4



Va`no je naglasiti da se odre|eni nivo provera sigurnosti puta vr{i i zapotrebe izrade koncepcijskih dokumenta na nivou studije izvodqivosti(feasibility study). Nivo i kvalitet ulaznih podataka o stawu putne mreè(integrisani informacioni sistem - Putevi), za formirawe tzv."inicijalne provere sigurnosti" bitno uti~u na utvr|ivawe priritenih deonica za radove rehabilitacije. Ukoliko se ne raspolaè pouzdanimpodacima o postoje}em stawu neophodno je izvr{iti dopunski pregled deonica na terenu u ciqu formirawa {to pouzdanije inicijalne proveresigurnosti.

Sl. 3-01

Koraci u realizaciji Provere sigurnosti puta (PSP)Na nivou Glavnog projekta rehabilitacije vr{i se, tako|e, proverasigurnosti puta po unapred utvr|enoj proceduri i uz primenu kontrolnih lista (l. 8.11,12) kao {to je to slu~aj i pri proveri sigurnosti puta prepu{tawa u saobra}aj tzv.”nultom stawu ”.

Kod svih provera vr{i se sistematsko utvr|ivawe nivoa nesigurnosti zaslede}e elemente:* popre~ni profil,* trasa puta (elementi situacionog plana i podu`nog profila),* raskrsnice (povr{inske i/ili denivelisane),

* kontrola pristupa,* prate}i sadràji,* pasivna za{tita,* vo|ewe saobra}aja (vertikalna signalizacija),

5



6

* horizontalna signalizacija,* svetlosna signalizacija,* osvetqewe,* posebna oprema,* pejza`no ure|ewe,* inèwerski objekti,

* ukr{taji sa èleznicom,* autobuska stajali{ta,* putni prelazi,* parkinzi i sl.

Za svaki od navedenih elemenata formira se odre|eni broj pitawa kojimase utvr|uje stepen sigurnosti postoje}eg stawa ili sigurnost na nivouodre|ene faze projektovawa.

4 ZAKQUÂK

Provera sigurnosti puta predstavqa izuzetno zna~ajnu aktivnost na

identifikaciji i eleminaciji opasnih ili potencijalno opasnih mesta napostoje}em putu ili u procesu izrade projektne dokumentacije za nove putnepravce, odnosno za rekonstrukciju ili rehabilitaciju postoje}ih puteva.Poseban zna~aj u celokupnom procesu ima nezavisan multidisciplinarnitima za proveru sigurnosti puta (PSP) koji formira revizorski izve{taj i o svojim nalazima obave{tava investitora i projektanta. Ovaj dokumentzatim postaje obaveza za preduzimawe odgovaraju}ih mera za unapre|ewesigurnosti puta.U na{im uslovima je, pre svega, neophodno institucionalno inaugurisatiprovere sigurnosti puta (PSP) u proces projektovawa, gra|ewa iodràvawa, a zatim pristupiti izradi potrebne tehni~ke regulativesaglasno praksi i iskustvu razvijenih zemaqa u ovoj oblasti.

LITERATURA

1. Alkema, B.: Road Safety Audit Policy and Procedures, Transfund - New Zealand, TGC No.

04/05, p.11. 2. An|us, V.: Metodologija projektovawa rehabilitacije vangradskih puteva,

FTN-IG, Savremena gra|evinska praksa 2004, Novi Sad, 2004, s.131-138 .3. Aplleton, I.: Austroads Experience with Road Safety Audits, Transfund - New Zealand, p.15.

4. Bruehning, E.: Mehr Sicherheit bei Planung und Entwurf von Strassen, BAST, 2004, S. 14.

5. Fambro, D, B.: Geometric Design: Past, Present, Future, TRB-Millenium Papers, Commitee

on Geometric Design, Washington D.C, 2000, p.7.

6. Lamm, R, et al.: Highway design and traffic safety engineering handbook , McGraw-Hill, NewYork, 1999.

7. Langer, K, A.: Road Safety Audit of Existing Roads, Road Safety on Three Continents - Vol.I

Moscow, 2001, p.111-121.

8. Guidelines to Black Spot Management (Identification & Handling), European Union Road

Federation-ERF, Brussels, 2003.

9. Empfehlungen fuer die Sicherheitsanalyse von Strassennetzen - ESN, FGSV, Koeln, 2003,

S.18.

10. Empfehlungen fuer das Sicherheitsaudit von Strassen - ESAS, FGSV, Koeln, 2002, S. 103.

11. Towards safer Roads in Developing Countries - A Guide for Planners and Engineers, TRL-

ODA, Crowthorne, 1994, p.202.

12. Designing safer roads, TRB - NRC Special Report 214, Washington D.C, 1987, p.320.

provere sigurnosti puta - rsa

Documents