BILTEN3INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

GOD. VIII BR.3tampano 31.03.2014500 prmeraka

psssle.com

STR TEMA Opis Napisao/la2 Pojava rutave bube

(troPinota hirta)Na podruju Leskovcana korovskim biljkama, prvenstveno maslaku (Taraxacum officinale) i kajsijikoja je u punom cvetu registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta).

mr Gordana Jovanovi

3 Greke Pri zasnivanju lucerita

Kao posledica loe pripreme zemljita i odabira parcele za setvu lucerke i crvene deteline su nii viegodinji proseni prinosi a zasnovane povrine pod ovim kulturama se esto ranije razoravaju

mast. Jelena Stojiljkovi

4 ProizvoDnja crnoG luka iz arPaDika- sPeciFinosti

Crni luk spada meu najrasprostranjenije povrtarske kulture koje slue za ishranu ljudi. To je dvogodinja biljka koja u prvoj godini obrazuje glavicu.

dipl. ing. Boban Stankovi

4-5 saDnja kromPira Glavni preduslov pri ostalim jednakim uslovima (agrotehnika, ubrenje, zatita i dr.) za ekonominu i rentabilnu proiz-vodnju krompira jeste upotreba pravog semenskog krompira.

dr Mijodrag orevi

5 aPril u Pelinjaku April je mesec najvaniji za razvoj pelinjeg drutva i od tog meseca zavisi da li emo dobiti medili ne,od prve glavne bagremove pae..

dipl. ing.Nenad Stefanovi

6 ishrana Preivara Ishrani domaih ivotinja predstavlja jako bitan a ponekad i ograniavajui faktor za postizanje maksimalnih prinosa bilo da je to proizvodnja mleka ili proizvodnja mesa.

dipl. ing. Slavko Mladenovi

8 ulaGanje u sisteme za navoDnjavanje

Navodnjavanje ima veliki uticaj na poveanje prinosa, proizvodnje i intenzi-viranja poljoprivredne proizvodnje.

dipl. ing. Igor Risti

Pojava rutave bube (troPinota hirta)

Na podruju Leskovca na korovskim biljkama, prvenstveno maslaku (Taraxacum officinale) i kajsiji koja je u punom cvetu registrovana je pojava rutave bube (Tropinota hirta). S obzirom na to da se kajsija nalazi u fazi punog cvetanja, breskva na poetku faze cvetanja, a ostale vone vrste e uskoro poeti sa cvetanjem savetujemo voarima da je hemi-jska zatita vrlo teka, jer se insekt javlja u fazi cvetanja voaka kada je zabranjena primena insekticida zbog mogueg trovanja korisnih insekata. (jedini preparat je insekticid MAVRIK na bazi a.m. fluvalinata, koji se primenjuje u kon-centraciji 0.3%, a neotrovan je za pele. Zbog toga se preporuuju mehanike mere suzbijanjaovog insekta: - izlovljavanje odgovarajuim klopkama plave ili bele koje su napunjene vodom do polovinesa dodatkom atrak-tanata (cimet, anis, pivo, negro bonbone,komad natrule banane). U posude se dodaje i deterdent za sudje koji poveava vodni potencijal, buba kada dospe na povrinu vode vrlo brzo se davi i pada na dno posude. Posude se postavljaju u veem broju po obodu parcele, a manji broj se rasporedi po centralnom delu parcele. Svakodnevno treba prazniti posude i ponovo ih puniti gore navedenim rastvorom dok ne proe cvetanje. - Smanjenju populacije insekata pomae i plia obrada zemljita krajem prolea i tokom leta,- Zakorovljavanje vonjaka do precvetavanje isto moe da smanji aktivnost insekta, jer je kraa aktivnost rutave bube na cvetovima voa tokom dana.

Savetodavac za zatitu bilja Mr Gordana Jovanovi

strana 2

Greke pri zasnivanju lucerita

Kao posledica loe pripreme zemljita i odabira parcele za setvu lucerke i crvene deteline su nii viegodinji proseni prinosi a zasnovane povrine pod ovim kulturama se esto ranije razoravaju. Najei razlog su propusti u zasnivanju lucerita koji vode proreivanju sklopa biljaka, a samim tim smanjenju prinosa i kvaliteta kao i vremena iskoriavanja povrina pod ovim kulturama. Preduslov uspene proizvodnje ovih kultura je dobro pripremljeno zemljite. Lucerka je kultura koja je jako osetljiva na kiselost zemljita, tako da za gajenje lucerke treba birati zemljita pH reakcije 6,0-7,0.

Gubljenje lucerke na kiselom zemljitu Usev lucerkePredsetvena priprema zemljita podrazumeva obezbedjenu tvrdu posteljicu i rastresit pokriva. Proizvodna 2014. godina je karakteristina po meteorolokim uslovima i ove godine je setva krenula ranije nego predhodnih godina. Na osnovu viegodinjeg praenja vremena setve lu-cerke moe se rei da je optimalni rok setve lucerke kraj marta i prva polovina aprila, dok se crvena detelina, zavisno od meteorolokih uslova, moe sejati neto ranije. Vrlo je bitno za setvu koristiti kvalitetno, doraeno seme bez primesa korova i viline kosice, ije prisustvo vodi ka brem propadanju lucerita. Prilikom odabira sorte treba se rukovoditi time da su domae sorte prilagoene agroekolokim uslovima naeg podruja. Setva se obavlja runo, na manjim povrinama ili jo bolje itnim sejalicama, koliinom semena do 20 kg (lucerka) i detelina 14-18 kg semena. Preporuljiva dubina setve je od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljita. Na srednje tekim zemljitima lucerku treba sejati na 1-2 cm, na tekim 0,5-1 cm, dok na lakim zemljitima dubinu setve treba poveati na 2-3 cm. Poveanje setvene norme ne moe popraviti dejstvo loe pripreme zemljita. Po obavljenoj setvi poeljno je obaviti valjanje zbog ostvarivanja boljeg kon-takta izmeu semena i zemljita, to se odraava kroz ujednaenije klijanje i nicanje semena.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Mast. ing. Jelena Stojiljkovi

strana 3

PROIZVODNJA CRNOG LUKA IZ ARPADIKA - SPECIFINOSTI (Allium cepa)Gajenje povra u Srbiji ima dugu tradiciju. Nekada se proizvodilo za sopstvene potrebe ili za pijacu. Da-nas se proizvodi za potrebe preraivake industrije i velikih trgovinskih lanaca. Povrtarstvo predstavlja intenzivnu i profitabilnu delatnost koja zapoljava veliki broj ljudi. Crni luk spada meu najrasprostranjenije povrtarske kulture koje slue za ishranu ljudi. To je dvogodinja biljka koja u prvoj godini obrazuje glav-icu. Naredne godine iz glavice izrastaju cvetna stabla koja donose seme. Crni luk se gaji kao jednogodinji, direktno iz semena, ili kao dvogodinji, iz arpadika. Otporan je na hladnou i podnosi irok raspon tem-perature. Jako je vaan izbor sortimenta. Najee su zastupljene sorte pljosnatog (pogaastog) i okruglog oblika. Preduslov uspene proizvodnje luka jeste zdrav, kvalitatan, kalibriran arpadik sa veim sadrajem suve materije. Sadnja moe biti runa (ravno tlo, na gredice) ili mehanizovana. Lukovice se proizvode iz arpadika (ozima i prolena sadnja), semena - direk-tna setva (najee prolena setva) i rasada. Parcele za proizvodnju crnog luka treba da su bez mikrodepresija. Najbolje uspeva na zemljitu slabo kisele ili neutralne reakcije, pH 6,0-7,0. Gaji se na istim i nezakorovljenim parcelama. Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethodnih godina (3-4) gajen crni, beli luk ili praziluk. Osnovnu obradu zemljita obaviti to ranije u jesen, na dubinu od 25-30 cm. Sadi se u rano prolee kada vremenski uslovi dozvole da se zemljite pripremi. U zavisnosti od krupnoe lukovica, naina sadnje i kvaliteteta rada sadilice obino se koristi 500-1000 kg/ha arpadika. Za 1 ha potrebno je: sitnog arpadika 300 500 kg, srednje krupnog 500 800 kg i krupnog 800 1000 kg. Obino se sadi u brazdice na razmak 15 X 15 ili 20 X 10 cm. Na velikim povrinama, uz primenu mehanizacije, arpadik se sadi na redove rastojanja 30 cm ili u trake sa 4-6 re-dova. Izmeu traka ostavlja se razmak od oko 50 cm, a izmeu redova u traci 20 cm. Razmak u redu je 7-10 cm. Normu ubrenja potrebno je odrediti na osnovu agrohemijske analize zemljita. Crni luk je stasao za berbu u momentu kada biljka omeka i padne po zemlji. Sa vaenjem se poinje kada 50% biljaka polegne. Praksa okazuje da je poeljno saekati da sva biljna masa polegne. Vaenje moe biti mainsko i runo.Nakon dozrevanja I suenja sledi skladitenje. Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvodipl. ing. Boban Stankovi

Sadnja krompira

Izbor sadnog materijalaGlavni preduslov pri ostalim jednakim uslovima (agrotehnika, ubrenje, zatita i dr.) za ekonominu i rentabilnu proizvodnju krompira jeste upotreba pravog semenskog krompira. Vei broj naih proizvoaa je imao priliku da se uveri da ni uz kvalitetnuagrotehniku nema visokih prinosa ako se ne koristi kvalitetno seme. Proizvodnja krompira je veoma skupa pa stoga treba posebno voditi rauna o kvalite-tu i poreklu semena. Kvalitetno seme je veoma skupo, ali proizvodnja donosi zaradu.

Naklijavanje krtola krompiraSemenske krtole moraju biti dobro pripremljene za sadnju. To podrazumeva probiranje krtola i odbaci-vanje onih koje su zahvaene trulei.Odabrane krtole treba staviti na naklijavanje , a pred samu sadnju izvriti jo jedno probiranje i odbacivanje krtola sa slabim klicama. Pod pravilno naklijalim krtolama podrazumevamo da je veina okaca na krtoli klijala i dala vrste zelene klice koje se teko odvajaju od krtole i ija je duina 1,5-2,5 sm.Krtole se naklijavaju tako to se 5-6 nedelja pre sad-nje rasporede u tankom sloju u gajbice u osvetljenom prostoru pri temperaturi 12 15 C. sa 85-90% rela-tivne vlanosti vazduha. Prostorije za naklijavanje treba povremeno provetravati zbog poveane kon-centracije ugljendioksida.Naklijale krtole u odnosu na nenaklijane imaju velike prednosti , a glavne su: -poboljava se fizioloko stanje semenskih krtola , odnosno ubrzavaju se sve naredne faze rasta i razvoja za oko 15 dana,- blagovremeno se otkrivaju krtole sa nitavim klica-ma te se mogu izdvajati i tako smanjiti % zakrljalih biljaka i praznih mesta u gajenom usevu, - biljke ranije niu pa su manje izloene na-padu bolesti, a naroito crne krastavosti, - biljke se bre ukorene i bolje iskoriavaju zimsku vlagu, - poveava se prinos i procenat suvih materija u krtolama krompira. Nenaklijane krtole posaene na umereno vlanom i dovoljno toplom zemljitu, dolaze u fazi klijanja i nicanja za 20-22 dana pri povoljnim vre-menskim prilikama. Upotrebom naklijalih krtola za sadnju skrauje se period od sadnje do nicanja biljke na 14 dana. Sadnja krtola u hladnom i vlanom zemljitu produuje period od sadnje do nicanja, ime sepoveava opasnost od pojave bolesti na matinim

strana 4

krtolama i udeo praznih mesta u kasnijem periodu porasta krompira.Veliina semenskih krtolaPostoji miljenje da se od krupnijih krtola mogu do-biti vei prinosi, to je uglavnom tano, ali samo do odreene granice. U veim i teim krtolama klice imaju veu rezervu hranljivih materija za prvi period svoga razvoja.Veliina krtola je u vezi i sa zdravstvenim stanjem u pogledu virusnih oboljenja, odnosno intenziteta de-generacije. ak i sasvim sitne, ali zdrave i neizroene krtole mogu doneti vei rod nego krupne, ali inficirane krtole. Meutim, ako su istog porekla i zdravstvenog stanja, prednost imaju krupnije krtole. Najbolji prinosi ostvaruju se sadnjom krtola mase 70-80 grama.

Seenje krtolaKrtole krompira se uglavnom seku zbog nedostatka dovoljnih koliina zdravog, deklarisanog semena. S fitopatolokog aspekta seenje krtola se u principu ne preporuuje, jer uvek postoji mogunost da doe do prenoenja virusnih oboljenja. Zbog toga je upotreba celih krtola svakako najbolja, ali i najskuplja, jer zahteva vei utroak semena po jedinici povrine. Meutim, ukoliko se krtole pre sadnje seku, onda je potrebno kr-tole sei po druini tako da priblino jednak broj okaca odnosno klica stane na svakoj polovini.Posle svakog reza no obavezno treba dezinfikovati potapanjem u 2 % rastvor formalina. Seenje krtola treba obaviti desetak dana pre sadnje kako bi presek bio presvuen slojem plute (kako bi zarastao).Sadnja krompiraOdreivanje najpovoljnijeg vremena sadnje ima veliki znaaj za prinos krompira, a povezano je sa vremen-skih prilikama, vlanou i temperaturom zemljita. U zavisnosti od promenljivih klimatskih uslova i stanja zemljita, sadnja se u naoj zemlji obavlja u irem vremenskom razdoblju od tree dekade februara do druge dekade maja meseca.Krompir treba saditi kada se zemljite na 10 cm dubine zagreje na 6-8 0C. Preterano rana sadnja nosi rizik od prolenih mrazeva. Kanjenje u odnosu na optimalni rok rezultira znaajnim smanjenjem prinosa. Kanjenje od 10 dana utie na smanjenje prinosa 5-15 %, a kanjenje od 20 dana smanjuje prinos 10-25 %.Potrebna dubina sadnje moe se postii samo na dobro pripremljnjnom zemljitu, tako da gornja ivica krtola bude na oko 3-4 cm ispod povrine oraninog sloja i pokrivena slojem zemlje 6-8 cm. Krompir se u lakim zemljitima sadi neto dublje u odnosu na teka zemljita.Sadnja se obavlja runo, poluautomatskim ili automat-skim sadilicama, kojima se istovremeno sade krtole

i pokrivaju zemljom. Osnovni preduslovi za pravilnu mainsku sadnju su ujednaena veliina semenskih krtola i dobro pripremljeno zemljite. Koliina semenskih krtola po jedinici povrine zavisi od njihove krupnoe i gustine sadnje. Obino se te koliine kreu od 1.800 kg. do 3.500 kg. po hektaru.Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvodr Mijodrag orevi

A P R I L U PELINJAKU

April je mesec najvaniji za razvoj pelinjeg drutva i od tog meseca zavisi da li emo dobiti medili ne,od prve glavne bagremove pae.. Os-novni zadatak svih pelaraje da za vreme vone pae , koja traje oko 20 dana, maksimalno razviju pelinja drutav kako bi se na 15-20 dana do do glavne bagremove pae dobio najvei mogui broj okvira zrelog , zatvorenog legla., kako bi do cvetan-ja bagrema broj pela dostigao od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000pela sabiraica nektaraAko je u martu cvetala samo ljiva danarika i ka-jsija, onda u aprilu cvetaju sve druge ostale vrste voaka.Sve imaju dosta polena i lepo lue nektar, ali samo ako su uslovi povonjniza april mesec..Najvaniji radovi na pelinjaku u aprilu su sledei:1. Prihranjivanje pelininjih drutava2. Proleni razvoj3 Proirivanje pelinjeg legla

U ovom mesecu pelinja drutva jaaju, jer se usled stalnog poveanja broja elija sa leglom koje traje gotovo dva meseca, vie raa nego umire pela radilica. Sueno gnezdo postaje tesno. Pele poinju da izrauju sae na pre-gradnoj dasci, produbljuju elije u rejonu odreenom za med, ili se nagomilavaju u pros-toru izmeu pregradne daske i poslednjeg ok-vira. To su znaci da gnezdo treba proiriti. Velika je teta kad pelinje drutvo zbog tesnog gnez-da ne moe da iskoristi celokupnu svoju snagu u datom momentu. Taj zastoj moe da bude sudbonosan za uspeno iskoritavanje bagre-move pae. Pelar treba da prati rad pelinjih drutava i da sa svoje strane stvara povoljne uslove za njihovo razvie. U ovom sluaju tre-ba im dati mogunosti za proirenje gnezdadodavanjem okvira sa gotovim saem ili sa vetakim satnim osnovama. No i ovaj posao treba raditi paljivo i postepeno. Prvo treba dodavati okvire sa gotovim tarim satovima, za-

strana 5

tim s mlaim i na posletku sa vetkim satnim osnovama. Odjednom ne treba dodavati nikada vie okvi-ra. Jedan, a najvie dva, mogu da zadovolje potrebu i najaeg drutva za nekoliko dana. Posle toga drutvo ponovo pregledati i ako je potrebno, opet dodati jedan do dva okvira. Okviri se dodaju do poslednjeg okvira sa leglom i to prvenstveno sa june ili jugoistone strane. Samo u izuzetnim sluajevima, kada su u pitanju jaka drutva i toplo vreme, moe se po jedan okvir dodati u sredinu radi breg proirenja legla.

Savetodavac za voarstvo i vinogradarstvodipl. ing. Nenad Stefanovi

ISHRANA PREIVARA

Ishrani domaih ivotinja predstavlja jako bitan a ponekad i ograniavajui faktor za postizanje maksimal-nih prinosa bilo da je to proizvodnja mleka ili proizvodnja mesa. Pa u vezi sa tim moramo posvetiti posebnu panju, pogotovo u odreenim periodima kada nam ponestaju pojedina hraniva i moramo obrok podesiti tako da zadovolji potrebe u svim bitnim elementima-hranljivim materijama. to se tie ovaca kad su u pitanju preivari one se najee dre na pai itavog leta u zavisnosti od kvaliteta pae i fiziolokog momenta ne treba nikakva dodatna prihrana. Prilikom izgona ovca na pau to najee biva u maju mesecu kada travni pokriva dostigne porast od najmanje 15-tak santimetara, ovce u veini sluajeva kompletno zadovoljavaju svoje potrebe. Pod predpostavkom da su se ojagnjile i jagnjad odbivena, ukoliko jo uvek doje moraju se obavezno prihraniti kvalitetnom hranom kako se oskudna ishrana nebi negativno odra-zila na dalji reprodukcioni ciklus.U letnjim mesecima jul-avgust ukoliko nema dovoljno padavina ovce popasu odreene povrine pa je tada ispaa nedovoljna da zadovolji potrebe (uzdrne i produktivne) i stado se mora prihranjivati po potebi. Na-jbolje je da se stado podeli po grupama u zavisnosti fiziolokog stadijuma dali su ovce bremenite ili su u lak-taciji normalno i razliite su potrebe pa se tako i vri prihrana najee koncentrovanim hranivima.Ovde je jako bitno i od posebne vanosti da sve promene u obroku budu postepene nikako naglo sto pos-to menjati pojedina hraniva, kako nebismo izazvali poremeaje uvarenju i pojave proliva ili ak u teim sluajevima trovanja. Kad su u pitanju veliki preivari ispaa je na alost rea pojava tu itamo prisutna veinom je talski nain dranja opet u veem procentu vezani sistem mnogo manje slobodan to se dosta loe odraava kako na zdravstveno stanje, reprodukciju tako i na ukupnu proizvodnju.Ukoliko goveda u odreenom periodu koriste pau to trba poeti kada biljke dostignu odgovarajui porast ,dobro bi bilo da to budu pregoni radi racionalnijeg iskoriavanja panjaka. Takoe taj prelaz na ishranu ze-leno hranom -paom mora da se izvede postupno nikako naglo. Ovde kod velikih preivara najee bar kad je u pitanju nae podneblje ne moe se ostvariti neka znaajna proizvodnja samo na pau bez prihranu nekim kvalitetnim hranivom kabastom i koncentratom. Danas postoje razne krmne kulture koje ukoliko nismo u mogunosti da koristimo ispau tako u sirovom-zelenom stanju dajemo govedima deo obroka to takoe predstavlj jevtiniji nain ishrane.Ovo je takoe period kada poinjemo sa upotrebom i uvoenjem silae u obrok poto nam najee pomestane drugo hranivo sline hranljive vrednosti. Uvoenje silae mora biti takoe postepeno sa manjim koliinama a kasnije to poveati na optimalnu koliinu. Bolje bi bilo da silau koristimo u toku cele godine to ve i ine odreeni proizvoai naroito u proizvodnji mleka to im se pokazalo jako dobro u svakomo pgledu: vea proizvodnja po jedinici, smanjeni trokovi ishrane kao i bolji finansiski efekti.

Savetodavac za stoarstvodipl. ing. Slavko Mladenovi

strana 6

strana 7

ZATO ULAGATI U NAVODNJAVANJE

Na osnovu analize ekonomske opravdanosti navodnjavanja moe se zakljuiti sledee: Navodnjavanje ima veliki uticaj na poveanje prinosa, proizvodnje i intenziviranja poljoprivredne proiz-vodnje. Pored poveanja prinosa u ratarskoj proizvodnji, posebno kod industrijskog bilja, intenzivira se poljo-privredna proizvodnja gajenjem povra, semena i krmnog bilja i poveava profitabilnost u poslovanju. Uspostavljena je proizvodno-tehnoloka i ekonomska integrisanost izmeu proizvodnje povra i prerade povra ime se postie vea ekonomska efikasnost u poslovanju. Prinosi osnovnih ratarskih useva u sistemu navodnjavanja dva puta su vei u odnosu na prinose bez na-vodnjavanja. Izmenom setvene strukture u korist povra, semenske proizvodnje, industrijskog i krmnog bilja u sistemu navodnjavanja ostvareni su mnogo vei prinosi i znaajan suficit proizvoda. Vrednost proizvodnje osnovnih ratarskih useva po hektaru u navodnjavanju vea je u proseku za 2,06 puta od vrednosti proizvodnje u suvom ratarenju. Vrednost proizvodnje dinamino je poveana kod semenske proizvodnje i industrijskog bilja. Profit po hektaru u proizvodnji osnovnih ratarskih useva vei je za 2,01 puta u navodnjavanju u odnosu na ostvareni profit u suvom ratarenju. U sistemu navodnjavanja na povrini od 1.530 ha povean je prihod za 3,6 puta vie u odnosu na struk-turu proizvodnje bez navodnjavanja, uz poveanje profita po hektaru sa 1.254 dinara na 22.660 dinara. Ekonominost proizvodnje u sistemu navodnjavanja poveana je sa 1,03 na 1,18, a stopa rentabilnosti ula-ganja sa 3% na 18,4%. Produktivnost rada u proizvodnji osnovnih ratarskih useva u sistemu navodnjavanja vea je kod penice za 1,6 puta, kukuruza 2,4, eerne repe 1,9 , suncokreta 2,4 i soje 2,7 puta, merena os-tvarenom proizvodnjom po hektaru po asu ukupnog rada. U proizvodnji svih vrsta povra ostvarena je visoka ekonominost od 1,6 do 2,0 pri realizaciji povra po internim cenama fabrici za dehidraciju povra i proizvodnji visokofinalnog i profitabilnog asortimana. Rentabilnost u proizvodnji povra kree se od 63% kod luka i patrnaka, do 90% kod celera. Prihodi po hektaru u navodnjavanju kod povra vei su od prihoda osnovnih ratarskih useva u na-vodnjavanju za 2,6 puta. Profit u proizvodnji povra po hektaru vei je od prihoda po hektaru kod os-novnih ratarskih useva u navodnjavanju. Ovim je dokazana ekonomska opravdanost navodnjavanja u proizvodnji povra. Ulaganje u navodnjavanje je ulaganje u veu proizvodnju visokokvalitetne hrane, ekonominiju, rentabilniju i profitabilniju proizvodnju, vei profit i zarade. Rezultatitima dosadanjih istraivanja potvreno je da navodnjavanje ima presudan uticaj na prinose, proizvodne i ekonomske rezultate i na dalji razvoj trino orijentisane poljoprivredne proizvodnje.

Savetodavac za melioracijedipl. ing. Igor Risti

strana 8

PoLJoPRIvRedNA SAveTodAvNA I STRuNA SLuBA LeSKovAC

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje moete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUNOJ SLUBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

mast. dipl. in. Bratislav Pei spec., Direktor 064/6454744 Savetodavna sluba za ratarstvo i povrtarstvo

dr Mijodrag orevi, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stankovi, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljkovi, 064/8110750 Savetodavna sluba za voarstvo i vinogradarstvo

dipl. ing. Duko Jovanovi, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanovi, 064/6454738

Savetodavna sluba za stoarstvo

dipl. ing. Slavko Mladenovi, 064/6454732, 016/237-362

Savetodavna sluba za melioracije

dipl. ing. Igor Risti, 064/8110751

Savetodavna sluba za zatitu bilja mr Gordana Jovanovi, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrovi, 064/6454737, 016/237-363

strana 9