MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I ZATITE IVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUNA SLUBA VRANJE

Marika 1, 17500 Vranje, 017/422-197, 423-107, zzpvr@ptt.rs Broj 107, Godina XI, Avgust 2014. Besplatan primerak

POLJOPRIVREDNI BILTEN

Vranje, Avgust 2014.

Sadraj:

1. Ratarstvo - povrtarstvo dipl. ing. Nada Lazovi-okovi - Najee greke u proizvodnji silae i sena u Pinjskom regionu;

2. Voarstvo - vinogradarstvo Mr Neboja Mladenovi, dipl. ing. Kvalitetne norme groa stonih sorti namenjenih uvanju;

3. Voarstvo - vinogradarstvo dipl. ing. Suzana Jerki - Berba, suenje i uvanje plodova lenika; 4. Stoarstvo dipl. ing. Sran Zafirovi Silaa od cele biljke kukuruza; 5. Stoarstvo DVM sci Robert irtov Termika obrada mleka - Pasterizacija;

6. Zatita bilja dipl. ing. Dejan Mujaki Suzbijanje viegodinjih korova na strnitima, Zatita paprike na otvorenom, Zatita paradajza na otvorenom;

7. Zatita bilja dipl. ing. Mica Staji Trule korena maline Phytophtora fragariae var.rubi, Zatita maline nakon berbe;

8. Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije

9. Aktivnosti Poljoprivredne savetodavne i strune slube Vranje

10. Dominantne mesene cene preuzete iz biltena STIPS

NAJEE GREKE U PROIZVODNJI SILAE I SENA U PINJSKOM REGIONU

Veina poljoprivrednih proizvoaa koji proizvode kukuruznu silau na vlastitom zemljitu ili na zemljitu koje uzimaju u zakup ne praktikuju da rade analizu zemljita. Agrotehnika je uglavnom tradicionalna, kukuruz za silau se seje na redni razmak isto kao i kukuruz za zrno oko 25-30cm, iako znaju da se kukuruz za silau seje na 10 do 15% gui redni razmak, oni to ne primenjuju zbog nemogunosti zalivanja. Uglavnom se seju hibridi grupe zrenja FAO 500 to je pogreno, kojima se ostvaruje znatno manji prinosi. Sledei rezultati analize agrotehnike pokazuju kako poljoprivrednici proizvode kukuruznu silau:

- oranje u jesen - 30%; - oranje u proljee - 70% ; - primena mineralnih ubriva: uglavnom 250 kg/ha NPK 15:15:15 u

predsetvenoj pripremi ; - jedna meuredna kultivacija sa prihranom od 150 kg/ha 27% KAN-a; - zatita od korova uglavnom posle setve, a pre nicanja preparatima na bazi Atrazina ; - rok setve: uglavnom se nastoji uraditi u optimalnom roku ukoliko dozvole

vremenski uslovi ; - vreme pripremanja silae: samo 15% ispitanih poljoprivrednika priprema silau

u vreme votane zrelosti, a 5% kasnije i 40% ranije, ime su oekivani gubici na kvalitetu ;

- prinos kukuruzne silae se kree od 25 do 35 tona/hektaru.

Ovakvo stanje u proizvodnji kukuruzne silae nije iznenaujue za sve one koji poznaju prilike u poljoprivrednoj proizvodnji u Pinjskom kraju, suoeni sa ovakvim rezultatima naa sluba postavlja oglede silanog kukuruza svake godine radi prikazivanja novih hibrida i njihovih potencijala koje mogu da ostvare u ovakvim klimatskim uslovima i na degradiranim smonicama, takodje dri i predavanja stoarima. ime je postignut jedan korak napred gde su nai poljoprivrednici nakon primljenih saveta uradili u jesenjoj obradi zemljita, zaorali stajska i mineralna ubriva, po preporuci slube. Pozitivna strana je ta da je veina farmera poela da vodi knjigu biljne proizvodnje i da evidentira sve to je uraeno tokom proizvodnje useva i pripreme silae, to e svakako ubudue biti od pomoi strunjacima da im ukau na mogue greke, kao i da im daju adekvatne savete u cilju poveanja koliine i kvaliteta proizvedenog silanog kukuruza.

Postupci siliranja Osnovna pravila pri svakom siliranju su : sitno seckati masu, dobro sabiti masu i izolovati silau od vazduha.

Starost biljke Vreme siliranja, odnosno starost biljke pri ubiranju za silau, ima veliki uticaj na njen kvalitet. Vrlo je vano obratiti panju na to da se obezbedi: visok sadraj suve materije tj. veu energetsku vrednost silae i dovoljno vlage koja e omoguiti adekvatno sabijanje i postizanje anaerobnih uslova. U praksi, najee se suva materija cele biljke kree oko 30%.

To je mogue ustanoviti korienjem vlagomera. Meutim, postoje i preporuke za direktno utvrivanje poeljne vlanosti, odnosno suve materije na njivi.

Kukuruzno zrno sazreva od krunice, pa do vrha zrna koji ulazi u koanku. Od krunice, koja je ute boje, ista se povlai na dole gde se obrazuje linija koja razdvaja uto i belo tkivo. Preporuke su da biljku treba silirati na kraju mlene, a na poetku votane zrelosti zrna, poloajem mlene linije na 1/2 do 3/4 povrine zrna.

Seno Proizvodnja sena provladava u pripremi kabaste hrane sa livada. Proizvodnja sena od lucerke je uslovljena nemogunou proizvodnje lucerke na kiselim zemljitima koja dominiraju na ovom podruju. Kao mogue reenje namee se proizvodnja crvene deteline koja bolje podnosi kisela zemljita nego lucerka. Jedan od problema jeste primenjena agrotehnika na vetakim livadama i panjacima. Kod zasnivanja livada i panjaka veina poljoprivrednika: ne odradi analizu zemljita, obavlja prolenu setvu, ne zaoravaju mineralno ubrivo, a takoe je smanjena upotreba stajnjaka. Svi ovi faktori dovode do malih prinosa zelene mase i sena kao i loijeg kvaliteta dobijenog hraniva. Uvoenjem novih krmnih kultura kao to je stoni graak, grahorice i druge leguminoze se poboljava kvalitet sena. Proizvodnja detelinsko-travnih smea je na malim povrinama. Kao razlog male proizvodnje detelinsko-travnih smea navodi se nepoznavanje tehnologije proizvodnje. Veina poljoprivrednika istie problem sazrevanja trava i detelina u razliitom periodu, to stvara dilemu oko vremena koenja. Bez obzira na ovakvo miljenje farmera, priprema sena se radi u kasnijim fenofazama iz razloga veeg prinosa, jer preovladava miljenje da je puno vaniji prinos a ne kvalitet. Broj otkosa je dva do tri godinje, to je jako malo. U cilju poboljanja ovog vida proizvodnje PSSS - Vranje radi oglede u saradnji sa Institutom iz Novog Sada u proizvodnji lucerke, graka, grahorice, crvene deteline kao i detelinsko-travnih smea.

Nada Lazovi okovi Dipl. ing. agronomije

KVALITETNE NORME GROA STONIH SORTI NAMENJENIH UVANJU

Radi eliminisanja sezonosti u potronji stonog groa, groe se uva kako bi se moglo u sveem stanju troiti i u toku zimskih meseci. Groe svih stonih sorti nije pogodno za due uvanje pa se pre odluke o uvanju ocenjuju elementi kvaliteta stonog groa namenjenog uvanju. U zavisnosti od kvaliteta ono se moe uvati 3 do 6 meseci, izuzetno i do 8 meseci i tek nakon toga ponuditi tritu radi potronje. Na taj nain u potpunosti je eliminisana sezonost u potronji stonog groa pa se ono kao svee moe koristiti u toku cele godine. U zavisnosti od eljene duine uvanja vri se izbor sorti za due odnosno krae uvanje. Duem uvanju namenjene su sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja. Groe stonih sorti koje je namenjeno uvanju mora imati niz pozitivnih osobina, koje moraju biti podlone malim promenama. Sve promene na grou u toku uvanja karakteriu se kao gubici. Ukoliko su gubici vei utoliko je ekonomska opravdanost uvanja manja. Najvanije osobine koje moraju posedovati stone sorte namnjene duem uvanju u toku zimskih meseci su sledee:

Sorte treba da imaju srednje krupne grozdove. Optimalna masa grozda je 200 do 300 gr. Krupniji i sitniji grozdovi su manje poeljni jer su manje traeni na tritu. Bobice moraju biti krupne (optimalno od 5 do 7 gr.), ujednaene po obliku, veliini i obojenosti. Ogrozdina i peteljice bobice treba da su vrste, zeljaste ili zdvenjene. Peteljka grozda treda da je duga to olakava pakovanje i manipulaciju sa groem. Pokoica bobice mora biti debela, vrsta, dobrih mehanikih svojstava ali istovremeno mora da bude topljiva i da ne smeta pri jelu. Meso bobice mora da bude vrsto, sa skladim odnosom eera i ukupnih kiselina, a poeljna je i blaga muskatna aroma. Broj semenki u bobicama treba da je to manji, a ako ima semenke, one treba da se lako odvajaju od mesa i ne smetaju pri jelu. Groe mora da je optimalno zrelo, potpuno zdravo i bez mehanikih povreda.

Duem uvanju namenjene su sorte koje zadovoljavaju najvei broj navedenih kriterijuma. Posebno znaajno svojstvo stonih sorti groa namenjenih uvanju je transportabilnost. Za ocenu transportabilnosti koriste se pokazatelji mehanikih svojstava groa a to su reakciona vrstina bobice (otpornost bobice na gnjeenje) i otpornost bobice na otkidanje (sposobnost da se odupre otkidanju od peteljice). Za due uvanju mora se koristiti groe potpune zdravstvene ispravnosti. Groe moe biti napadnuto plesnima u vinogradu, pri berbi ili pri unoenju u skladite. Pri unoenju u skladite utvruje se mogunost zaraze groza plesnima. Ukoliko je mogunost zaraze vea, uva se krae vreme ili se ne uva u skladitima. Stepen zrelosti groa je pokazatelj mogunosti dueg uvanja groa. Najdue se uva optimalno zrelo groe. Odnos sadraja eera i ukupnih kiselina u grou oznaava se kao glikoacidometrijski indeks. On je znaajan za ocenu stepena zrelosti groa, ali za razliite sorte i agroekoloke uslove gajenja njegove vrednosti su razliite. Veina stonih sorti cije je groe namenjeno uvanju pri optimalnoj zrelosti imaju 17-20% eera i 4-6 gr/l ukupnih kiselina u groanom soku. Organoleptike osobine groa su osnova za ocenu pogodnosti groa za uvanje. Ova metoda se obavlja organoleptiki ulima i predstavlja reakciju ula na komponente sastava groa. Svojstva se utvruju degustacionom metodom

pri emu se ulom vida ocenjuje oblik, veliina, ujednaenost i obojenost groa i bobica. ulom ukusa odreuje se debljina i vrstina pokoice, konzistencija mesa, topljivost pokoice i mesa, slast i kiselost, krupnoa semenki i smetnje pri jelu dok se ulom mirisa ocenjuje miris groa i grozdanog soka.

Mr Neboja Mladenovi Dipl. ing. poljoprivrede smer voarstvo i vinogradarstva

BERBA, SUENJE I UVANJE PLODOVA LENIKA

Berba lenika treba da se vri to kasnije, odnosno u fazi maksimalne fizioloke zrelosti. Za pojedine sorte leske je karakteristino da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Da bi se otpoelo sa berbom mora se saekati da plodovi sasvim dostignu svoju fizioloku zrelost a to je kada se kupula (omota) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno poinju da padaju na zemlju. Berba plodova lenika moe se obavljati runo i mehanizovano: Runa berba primenjuje se na manjim povrinama (jedan radnik - jedan dan - oko 50 kg plodova). Mehanizovana berba - Na velikim plantaama koriste se dve maine jedna za treenje a druga za sakuljanje (usisavanje plodova), Obrani plodovi proputaju se kroz maine za odvajanje: omotaa, granica, delova lia, zemlje i dr. isti plodovi se odnose na suenje (30-35% vlage sue se na 32- 40 C - do standardne vlage od oko 8- 10%), Sue se i na suncu na ravnoj povrini u tankom sloju omota ploda pri ovom suenju puca i oslobaa plod. Klasiranje plodova odnosi se na plodove u ljusci i jezgru, i on se razvrstava u kategorije: kvalitet I, kvalitet II i kvalitet III.

Suenje i uvanje plodova lenika

Suenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom moe doi pojave bui i propadanja plodova. Jo prilikom berbe jedan deo plodova pae zajedno sa omotaem. Omota sadri znatno vie vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotaem a nemoemo ih runo skinuti odmah, prvo se sue 6 do 8 dana na suncu uz esto meanje. Posle ovakvog suenja 80% plodova bie odvojeno od omotaa, a ostali plodovi se jo malo moraju dopunski osuiti. Ukoliko ostane omota kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se meaju da bi se suenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omota. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvriti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi oieni onda se oni ue na suncu jo dva do tri dana ili u specijalnoj sunici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za suenje. Dobro osueni plodovi mogu se uvati 2 do 3 godine.

Meutim, bolje je da se ne uvaju vie od godinu dana jer gube na teini i boji, a ponekad radi visokog sadraja vlage mogu i da uegnu.

uvanje je neophodno ukoliko proizvoa posle suenja nije u mogunosti da odmah proda plodove lenika. U tom sluaju lenik se mora skladititi u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlanim prostirijama plodovi lenika brzo propadaju, buaju i zbog toga gube na teini i kvalitetu. U odgovarajuem skladinom prostoru plodovi lenika treba da budu u tankim slojevima razvueni i da se povremeno meaju, da nebi primili neprijatan miris. Preporuuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi unitavanja pojedinih gljivica, a takoe da se uva i negaeni kre koji smanjuje vlanost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljanje i sa unutranje strane. Prostorija treba da ima elektrini ventilator koji e odstaranjivati suvinu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspenog uvanja treba ugraditi i elektrine kalorifere. Broj i veliina kalorifera e zavisiti od veliine prostorije odnosno od koliine lenika koji se uva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i sluie za odravanje temperature, zagrevanjem skladita na 300C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a izmeu njih je prostor u irini od 1m koji slui za kretanje radnika i izvoenje svih manipulativnih poslova.

Suzana Jerki Dipl. ing. poljoprivrede smer voarstvo i vinogradarstvo

SILAA OD CELE BILJKE KUKURUZA

Na naim poljoprivrednim gazdinstvima silaa ima glavnu ulogu u ishrani goveda. I u mnogome od same silae zavisi uspeh ili neuspeh celokupnog hranidbenog programa a i same proizvodnje. Siliranje je proces konzervisanja biljaka i njihovih nusproizvoda vlanim putem, a postie se fermentacijama u siliranoj masi pomou mikroorganizama u odsustvu vazduha. Osnovni cilj siliranja je da se u to veoj meri sauva hranjiva vrednost materije koja se silira.

Prednosti silae: - Kukuruz u obliku silae moe po hektaru oranine povrine da postigne veu

proizvodnju energije nego u bilo kom obliku proizvodnje ili pak u poreenju sa drugim usevima.

- Pri siliranju prave se minimalni gubici u hranjivim materijama (ugljeni hidrati, proteini, vitamini i drugim mineralnim materijama),

- Silaa se priprema od biljke koje daju visoki prinos (kukuruz,sirak...) - Siliranje ne zavisi od vremenskih prilika, - Efikasna eksploatacija zemljita dve etve godinje,

- Manji trokovi u odnosu na suenje zrna kukuruza, - Siliranjem se iskoriavaju manje vredni delovi kukuruzne biljke, bogati ligninom i

ugljenim hidratima, - Silaa zahteva mnogo manje skladinog prostora od sena, - Mehanizovan proces proizvodnje, - Ne zahteva dopunsku preradu pre hranjenja, - Veoma povoljno utie na luenje mleka, - Sposobnost lagerovanja je duga, - Izrazito je ugljeno hidratno hranivo bogato vitaminom A, i ivotinje je rado jedu...

Prilikom proizvodnje silae moramo voditi rauna da; - Svarljivost suve materije bude vei od 65%, - Da je proizvod normalne fermentacije, - Da sadri 30-40% (35%) suve materije, - Vlanosti 60-70% (65%).

Faze u proizvodnji silae od kukuruza: - Obrada zemlita i priprema za setvu, - Izbor sorti, setva, ubrenje i suzbijanje korova u kukuruzu, - ETVA, - Transport do silo objekta, - SILIRANJE.

ETVA - U zrnu se prosti eeri pretvaraju u osnovni hranidbeni sastojak kukuruza - skrob. Kljuna je stvar odrediti pravi momenat za ubiranje kompletne mase kukuruza. Kukuruz pri stvaranju skroba poinje da isputa vlagu i uti. To isputanje vlage iz zrna kukuruza manifestuje se njegovim skupljanjem. Kada se toliko skupi pojavljuje se prvi usek (brazda) na vrhu zrna. Ta pojava useka ili brazdice moe koristiti za odreivanje vremena etve silanog kukuruza. Nakon 14-20 dana od pojave prvih useka (brazde) vri se etva silanog kukuruza.

Odreivanje etve na osnovu mlene linije na zrnu kukuruza je laki i taniji metod

- Kada je mlena linija na zrna procenat suve materije je 28-30, etva treba nastupiti za 7 dana

-Kada je mlena linija na 2/3 zrna, procenat suve materije je 35 i to je idealno vreme za etvu.

Osim ovih parametra za odreivanje vremena etve, veoma je bitno pratiti celu biljku, odnosno podgorelost donjih listova.

Nakon odreivanja vremena etve odreujemo i duinu seckanja bijlke, koja zavisi od procenta suve materije i vlanosti biljke.

Mlena faza 80% vlanost (20% suve materije)

Duina seckanja do 50mm

Mleno - votana 70-75% vlanost (25-30% suve materije)

Duina seckanja 30-40mm

Votana zrelost 60-70%v. (30-40% suve materije)

Duina seckanja: - 15 - 20mm - 8 - 15mm

Idealni procenat suve materije u biljci bi trebao biti 35%,, vlanosti 65%, pri emu bi duina seckanja bila od 8-15 pa i 20 mm. ivotinja zbog dobro usitnjene hrane nema mogunost da je bira i ne pravi rastur hrane. Nakon odreivanja vremena etve, duine seckanja, trebamo odrediti i visinu seenja. Neka optimalna visina reza bi bila na 15-20 cm od zemlje (da nema primesa zemlje). Za mlae kategorije goveda u tovu mogue je poveati visinu reza na oko 50 cm pa i vie (ostatak biljke koriste kao sirovinu za bioenergiju). Time se dobiva kvalitetnija silaa sa poveanim udelom klipa odnosno zrna u silanoj masi, ali uz nie prinose po jedinici povrine. Prinos silae smanjuje se za oko 12-15% kada se visina reza podie sa 15 cm na 45 cm. Pri samom sesckanju u polju treba pripaziti da se zrna obavezno drobe jer inae kasnije pri hranjenju goveda mogu nastati znaajni gubici.

SILIRANJE Objekti za siliranje: Silo jame (ukopani)

Silo trenevi (grade se iznad zemlje) Silo tornjevi (nadzemni, vertikalni objekti)

PVC vree Pre upotrebe silo objekte trebamo da pripremimo (oistimo i saniramo ukoliko je potrebno). Sam prces siliranja sastoji se iz nekoliko operacija:

- Istovar mase (u silo objekat ubaciti to istiju sirovinu za siliranje bez primesa zemlje i drugih neistoe.

- Ravnomerna raspodela mase koja se silira je jedna od najvanijih faza u procesu siliranja. Debljina sloja je u granici od 10-35 cm. U zavisnosti od teine mehanizacije za gaenje.

- Gaenje sabijanje mase Za sabijanje se koriste teki traktori koji se jo vie optereuju tekim materijalima. Sabijanje treba da se obavlja do tvrdoe podloge da tokovi traktora ne upadaju u nju. Ovo je najdui proces u toku spremanja silae. Potrebno je najmanje 5 puta proi jedan sloj u istom tragu. Pored istiskivanja, potrebno je spreiti i prodiranje vazduha u silau iz spoljne sredine. Brzo punjenje onemoguava prodor vazduha u silos. Ako se tokom noi rad na siliranju prekida, celokupna povrina silae pokriva se folijom.

- Pokrivanje zaptivanje silae Nakon popunjavanja i sabijanje travne mase u silo-trenu pristupa se njegovom pokrivanju PVC-folijom. Prilikom pokrivanja treba strogo voditi rauna da ne doe do oteenja folije. Celokupna masa mora biti dobro obavijena folijom da ne bi dolazila u kontakt sa kiseonikom. Preko folije stavljamo odreeno optereenje radi boljeg sabijanja i istiskivanja vazduha( tinja, gume i dr.).

Pri spremanju silae od kukuruza nije potrebna upotreba konzervansa- inokulanata (bakterije, mlene kiseline), jer u sebi sadri dovoljnu koliinu mlene kiseline za uspeno konzerviranje.

Tok fermentacije: - I faza disanje elija, proizvodnja CO2, proizvodnja toplote, - II faza proizvodnja siretne kiseline, - III faza poinje formiranjem mlene kiseline, - IV faza formiranje mlene kiseline. Pri formiranju dovoljne koncetracije ml. kis. silaa ostaje ustaljena, u suprotnom stvara se buterna kis., dolazi do razlaganja proteina kvarenja silae.

Na poetku siliranja temperatura u silosu je oko 200 C, da bi se drugog dana popela na 320 C i na tom nivou se odrala do etvrtog dana. Posle petog dana temperatura se sniava na 290 C sve do etiri nedelje kada se smatra da je proces konzervisanja zavren. Pri temperaturama iznad 380 C dobija se slatka, mrka karamelisana silaa ukusna ali je izgubila dosta hranjivih materija.

Kvalitet kukuruzne silae Pravilna etva i proces konzervisanja kukuruzne silae e obezbediti dobar kvalitet koji e rezultirati izvanrednom proizvodnjom mleka u krava. Kukuruzna silaa dobrog kvaliteta zadovoljava sledee parametre:

- Sadraj SM je 30-35%, - Zrno je u fazi votane zrelosti,

- Duina seckanja 8-15 mm., - Sva zrna su preraena u digestivnom traktu ivotinja, - Silaa je dobrog mirisa, ukusa i uto- zelene je boje,

Kvalitetna silaa na mnogim poljoprivrednim gazdinstvima predstavlja osnovno kabasto hranivo a naroito na gazdinstvima koja se bave mlenim govedarstvom.

Sran Zafirovi Dipl. ing. poljoprivrede smer stoarstva

TERMIKA OBRADA MLEKA PASTERIZACIJA

Pod pasterizacijom se podrazumeva zagrevanje mleka odreeno vreme na temperaturama niim od 100 C, gde se mleko posle zagrevanja odmah hladi. Pasterizacija mleka je dobila ovakav naziv po Luju Pasteru koji je prvi uveo. Pasterizacijom moraju da se unite patogene bakterije i to prvenstveno uzronici tuberkuloze. Broj ostalih mikroorganizama se drastino smanjuje, ako izvestan broj preivi pasterizaciju i njihov procenat u odnosu na broj mikroorganizama pre pasterizacije iznosi 0,01% do 0,5% to zavisi od naina pasterizacije i broja mikroorganizama pre pasterizacije. Pored unitavanja patogenih mikroorganizama to je i osnovni cilj pasterizacije postie se i produavanje odrivosti mleka, jer je broj mikroorganizama znatno smanjen. Pri pasterizaciji nastoji se da se visina temperature i duina delovanja toplote tako podese da se osobine mleka to manje promene, kao i da sastav mleka ostane to pribliniji sastavu mleka pre pasterizacije. Danas u praksi postoj razni naini pasterizacije i u veini sluajeva svaka zemlja propisuje visinu temperature i trajanje pasterizacije. U zavisnosti od visine temperature pasterizacije i njenog trajanja, pasterizacija moe biti: - trajna pasterizacija 63-65 C, 30min - kratkotrajna pasterizacija 72-75 C, 5-20 sec. (ovaj nain se najee primenjuje ) - trenutna pasterizacija 90-95 C, 30-60 sec.

Pasterizacija se sprovodi u pasterizatorima i mleko se pre pasterizacije standardizuje na odreeni procenat masti.

Robert irtov Doktor veterinarske medicine sci

SUZBIJANJE VIEGODINJIH KOROVA NA STRNITIMA

Suzbijanje viegodinjih korova na strnitu je jedna od neophodnih mera za uspeniju proizvodnju naredne kulture. Posle skidanja strnih ita sa parcele, primena totalnih herbicida na bazi aktivne materije glifosata je najefikasnija i to u fazi njihovog intenzivnog porasta (10-15cm.). U zavisnosti od vrste korova doze su sledee: 5 l/ha za Agropyirum repens (pirevina), 6-8 l/ha za Cirsium arvense (palamida), Mentha piperita (divlja nana), Convolvulus arvensis (poponac), Cynodon dactilon (zubau) i dr. Nakon primene saekati da se potpuno osui korov, pa pristupiti osnovnoj obradi zemljita.

C.arvensis C.arvense

C.dactilon A.repens M.piperita

ZATITA PARADAJZA NA OTVORENOM

Na otvorenom prostoru paradajz treba zatiti od: (Alternaria solani - crna pegavost, Phytophtora infestans plamenjaa paradajza) jednim od preparata na bazi aktivne materije: Metirama, Kaptana, Mankozeba i dr.

U cilju suzbijanja biljnih vaiju i dr. tetoina dodati jedan od preparata na bazi aktivne materije: Metomol 900, Alfa cipermetrin, Deltametrin, Dimetoat i dr.

Aphididae sp. Alternaria solani Phytophtora infestans

ZATITA PAPRIKE NA OTVORENOM

Obratiti panju na pojavu biljnih vaiju (Aphididae sp.), prilikom pregleda pojedinih povrina i uzoraka koji stiu u PSSS Vranje primeena je njihova pojava na paprici. Zato je neophodno izvriti njihovo suzbijanje jednim od preparata na bazi aktivne materije: Metomol 900, Alfa cipermetrin, Deltametrin, Dimetoat i dr. Takoe je primeeno znatno prisustvo grinja i to na uzorcima koji dolaze sa terena. Prilikom suzbijanja biljnih vai dodati i jedan preparat za suzbijanje grinja: Heksitiazoks, Feniproksimat, Abamektin, Flufenzin i dr.

Aphididae sp. Acarine - simptomi Acarine- grinje

Dejan Mujaki Dipl. ing. poljoprivrede smer zatita bilja i prehrambenih proizvoda

TRULE KORENA MALINE Phytophtora fragariae var.rubi

Trule korena maline prouzrokova ovog oboljenja maline je patogen Phytophthora fragariae var. rubi. Bolest se pojavljuje na vlanim, slabo propustljivim zemljitima. Zaraza se moe ostvariti: zaraenim sadnim materijalom, kontaminiranim zemljitem, tekuom vodom kada se zaraza prenosi sa viih na nie terene, korienjem vode za zalivanje gde je prisutan inokulum patogena. Ako je zemljite kontaminirano patogen se u zemljitu odrava 6-8

godina iako se malina ne gaji. Prvi simptomi se najpre uoavaju na niim delovima parcela zbog zasienosti zemljita vlagom. Najee dolazi do suenja nekoliko biljaka u grupi. Bolest prouzrokuje suenje jednogodinjih (mladi izdanci) i dvogodinjih (rodnih) letorasta. Na mladim izdancima se javljaju ulegnute vodenaste pege, kasnije dolazi najpre do utila a zatim i do suenja biljaka. Na zaraenim rodnim izdancima bone grane sa listovima ute, venu i sue se du glavnog nerva i izmeu bonih nerava. Prilikom jaih zaraza rodni lastari se sue pre dozrevanja plodova a esto i tokom berbe. Kada se sastrue kora sa zaraenog korena i korenovog vrata uoavaju se delovi crvenkasto mrke boje, a izmeu obolelog i zdravog tkiva javlja se jasna linija razdvajanja to moe biti pouzdan dijagnostiki znak prisustva trulei korena maline. Za suzbijanja korena maline preporuuju se sledee mere: zdrav sadni materijal, malinjake podizati na dreniranim i ocednim zemljitima, korienje bankova prilikom sadnje (30-40cm) koji omoguavaju razvoj korena u zemlji koja je bolje drenirana od ostalog dela zasada, korienja zemljita koje je optimalno za razvoj maline pH (6-6,5), unoenje NPK i organskih ubriva na osnovu agrohemijskih analiza zemljita, za podizanje malinjaka koristiti sorte koje pokazuju vei stepen otpornosi (najzastupljenija sorta Willamette je vrlo osetljiva, sorta Meeker pokazuje izvesni stepen rezistentnosti), primena fungicida na bazi a.m. metalaksila i fosetil-aluminijuma koji mogu dati zadovoljavajue rezultate kod manje osetljivih sorti i u uslovima manje povoljnim za razvoj bolesti. Pratei ovu karantinsku bolest nekoliko godina unazad, vizuelno i uzozrkovanje sumnjivih izdanaka na teritoriju Pinjskog okruga nije konstatovana pojava i prisustvo u uzorcima ove bolesti.

Izgled biljke Izgled korena

ZATITA MALINE NAKON BERBE

Malinu napada veliki broj tetnih organizama, zato je potrebno preduzeti mere koje nakon berbe spreavaju pojavu oveih tetnih organizama u cilju obezbeenja zdravog i kvalitetnog roda u narednoj godini i omoguavanju lastarima da sazru do kraja vegetacije. Nakon zavrene berbe, koja se privodi kraju na teritoriji Pinjskog okruga, u zasadima maline potrebno je odmah poeti sa preventivnim merama zatite protiv tetnih organizama (didimela, ra maline, prstenar muva galica, grinja i dr). Nakon berbe treba odmah ukloniti stare izdanke i sumnjive nove, ako se u toku vegetacije nailazilo na pisustvo prstenara i muve galice takve izdanke treba spaliti. Za suzbijanje prouzrokovaa biljnih bolesti moe se primeniti fingicid na bazi a.m. azoksistrobina odmah nakon berbe i uklanjanje starih izdanaka uz dodatak jednog od folijarnih ubriva. Nakon pregleda malinjaka (prisustvo grinja i b.vai) i konsultacije sa strunjacima donosimo odluku o primeni insekticida. Za tretiranje nakon 10-15 dana

neophodno je da se konsultujemo sa strunom slubom da li e biti isto i da li za njim postoji potreba. Nakon toga do kraja vegetacije malinjak preventivno tretiramo preparatima na bazi bakra. Neophodna mera u malinjaku nakon berbe je i unitavanje korova, to predstavlja redovnu meru u proizvodnji maline. Ukoliko se u malinjacima ne unitavaju korovi i ako se isti posle berbe ne uklone oni e biti velika konkurencija ostavljenim izdancima u hrani i vodi koja je najpotrebnija malinjaku u julu i avgustu i dobra podloga za razvoj tetnih organizama. Korovi u malinjacima suzbijaju se primenom mehanikih i hemijskih mera ili kombinacijom istih. Mehanike mere podrazumevaju primenu razliitih agrotehnikih mera: plevljenje i okopavanje u redu, plitko oranje, drljanje, koenje i freziranje izmeu redova (po potrebi). Hemijske mere podtazumevaju primenu herbicida. Sa herbicidima u malinjacima treba biti oprezan i ne upotrebljavati ih pre konsultacije sa strunjacima.

Ra Maline Didimela

Malinina muva galica Malinin prstenar

Mica Staji Dipl. ing. poljoprivrede smer zatita bilja i prehrambenih proizvoda

AKTIVNOSTI MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE I ZATITE IVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE

Ministarka poljoprivrede i zatite ivotne sredine prof. dr Sneana Bogosavljevi Bokovi, ocenila je da je zadovoljna svojim radom za prvih 100 dana Vlade. Kao jedan od vanijih rezultata izdvojila je Usvajanje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014 - 2024. i 6 izuzetno vanih zakona koji se nalaze u proceduri za usvajanje. Jedan je iz oblasti poljoprivrede, etiri iz oblasti zatite ivotne sredine, i jedan iz oblasti odrivog korienja prirodnih resursa. Kao najvaniji rezultat, ministar Bogosavljevi Bokovi istakla je pomo ugroenim poplavljenim podrujima koju je Ministarstvo meu prvima obezbedilo i distribuiralo do poljoprivrednih proizvoaa. Kao jedan od vanijih zakona koji eka poljoprivrednike, a nalazi se u proceduri za usvajanje je Zakon o predetvenom finansiranju. Ministar je naglasila da je Srbija meu prvim zemljama u regionu koja donosi ovaj zakon. Njegova vanost je u tome to emo ovim zakonom zaokruiti sistem finansiranja, pre i posle etve i na ovaj nain pomoi naoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Ministar poljoprivrede i zatite ivotne sredine prof. dr Sneana Bogosavljevi Bokovi sastala se sa ministrom ivotne sredine, klime i energetike nemake pokrajine Baden Virtemberg, Francom Untratelerom. Srbija e u naredne tri godine u saradnji sa Nemakom organizacijom za meunarodnu saradnju (GIZ) i uz podrku nemakih partnera realizovati projekat Razvoj odrivog trita energije biomase u Srbiji", vredan osam miliona evra kroz investiciono-tehniku pomo nemakih partnera na projektu. Ministar Bogosavljevi Bokovi je podsetila da su sa GIZ-om u prethodnom periodu realizovani brojni projekti, meu kojima i onaj za upravljanje otpadnim vodama i otpadom. Osnovni cilj navedenog projekta je uspostavljanje tehnolokog partnerstva u oblasti obnovljivih izvora energije (biomase), to je od velikog znaaja zbog povezivanja firmi, univerziteta, organizacija i optina iz dve zemlje kroz: razvoj saradnje u pilot projektima, saradnje na nivou univerziteta, razmene znanja na lokanom nivou, saradnje na projektima EU, saradnje u vezi tehnologija upotrebe biomase, kao i edukacije na regionalnom/nacionalnom nivou, u ministarstvima i dravnim institucijama. Pored toga, ministar Bogosavljevi Bokovi je naglasila vanost projekta upravljanja otpadom i otpadnim vodama, koji se realizuje u saradnji sa GIZ-om. "Prva faza projekta je zavrena, odnosi se na detaljnu analizu stanja u pet velikih optina, a u drugoj fazi razvie se ekonomski isplativa reenja koja su primenjljiva u Srbiji", istakla je ministar poljoprivrede i zatite ivotne sredine. Predstavnici srpske i nemake delegacije razgovarali su o mogunostima za unapreenje dosadanje saradnje i o buduim pravcima saradnje u oblasti zatite ivotne sredine, ali i poljoprivrede i vodoprivrede i drugih oblasti koje pokriva Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, navela je Bogosavljevi Bokovi. Unterteler je istakao da to to je Srbija od poetka ove godine zvanino kandidat za ulazak u EU, znai da se mora pribliiti standardima Unije u oblasti ivotne sredine. Dodao je da je nemaka strana na dananjem sastanku inicirala par oblasti u kojima eli da intenzivira saradnju sa Srbijom, kao i da e devetog septembra u tutgartu biti odran naredni susret. Kao prioritetne oblasti saradnje definisane su: poljoprivreda, vodoprivreda, zatita ivotne sredine, klimatske promene, zatita prirode, obnovljivi izvori energije i ruralni razvoj. Dve strane su se sloile da je neophodno unaprediti institucionalnu saradnju u obnovi podruja pogoenih elementarnim nepogodama.

Pored ostalog u postupku proizvodnje, otkupa i izvoza hrane biljnog porekla (voa i povra) iz Republike Srbije u Rusku Federaciju zaposleni u Ministarstvu poljoprivrede i zatite ivotne sredine i imaoci javnih ovlaenja u obavljanju poverenih poslova duni su da se pridravaju organizacije poslova i naina rada u skladu sa predstavljenim instrukcijAMA.

AKTIVNOSTI POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUNE SLUBE VRANJE

Poljoprivredna savetodavna i struna sluba Vranje je u prethodnom mesecu pruila veliki broj saveta poljoprivrednim proizvoaima, to direktnim kontaktom (obilaskom na poljoprivrednom gazdinstvu kao i u slubi), to putem radionica, medija (elektronskih i pisanih), portala PSSS i telefona. Poljoprivredni proizvoai uz pomo Poljoprivredne savetodavne i strune slube Vranje mogu kao i do sada svoje proizvode ponuditi Berzi poljoprivrednih proizvoda Srbije Agroponuda na sajt www.agroponuda.com. Sve informacije iz oblasti poljoprivrede, kako strune, tako i u vezi aktuelnih deavanja u poljoprivredi mera Agrarne politike Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije zainteresovani mogu dobiti dolaskom u slubu, na telefone savetodavaca i slube, e-mailom, SMS porukama ili na zvaninom sajtu Poljoprivrednih savetodavnih i strunih slubi Republike Srbije www.psss.rs, odnosno sajtu Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine Republike Srbije www. mpzzs.gov.rs

DOMINANTNE MESENE CENE PREUZETE IZ BILTENA STIPS

U tabeli predstavljenoj u biltenu obraene su aktuelne cene mesa odnosno ive stoke sa stonih pijaca. Obraene cene preuzete su iz Nacionalnog izvetaja u okviru STIPS baze podataka.

R.Br.

Proizvod Teina/ Uzrast

Rasa

Centralna Srbija

Vojvodina

Beograd (Obrenovac)

aak Kragujevac Kraljevo Loznica Ni

(Beljin) Pirot

(Prevac) Poarevac Smederevo Vranje Zajear Kikinda Novi Sad Panevo Sombor

Sremska Mitrovica

Subotica Zrenjanin

1 Bikovi >500kg HF

240.00

2 Dviske sve

teine

sve

rase

200.00 150.00 140.00 170.00

3 Jagnjad sve

teine

sve

rase

250.00 220.00 220.00 240.00 130.00 230.00 290.00 250.00 300.00

4 Jarad sve

teine

sve

rase

220.00 200.00 230.00 250.00 210.00 250.00 250.00

5 Junad 350-

480kg

sve

rase

230.00 240.00 240.00

6 Koze sve

teine

sve

rase

110.00 150.00 150.00 130.00 120.00

7 Krave za

klanje

sve

teine HF 125.00

8 Krave za

klanje

sve

teine SM 170.00 160.00 140.00

9 Krmae za

klanje >130kg

sve

rase

180.00 140.00 130.00

10 Ovca sve

teine

sve

rase 150.00 120.00 100.00 100.00 130.00 130.00 120.00 150.00

11 Ovnovi za

priplod

sve

teine

sve

rase

20000.00 18000.00 29000.00

12 Prasad 16-25kg

sve

rase

230.00 210.00 220.00 210.00 230.00 210.00 280.00 220.00 230.00 240.00 250.00 230.00

13 Prasad 120kg

sve

rase

180.00 180.00 160.00 150.00 160.00 150.00 160.00

21 iljead sve

teine

sve

rase 200.00 150.00 180.00