pustite nas - stefansimic.net¡na-verzija.pdf · na i me, dok sam ra ni je či tao du ški ne ko...

Stefan Savić

PUSTITENAS

Stefan SavićPUSTITE NAS

IzdavačHESPERIAedu,

Beograd, Obilićev venac 26/Itel: +381 11 26 33 291

e-adresa: [email protected]

Euro CellStari grad 368, Kotortel: +382 32 322 174

Za izdavačaZorica Stablović BulajićLjiljana Popović Moškov

RecenzentiSvetlana Fucić

Maruška Drašković

Dizajn koricaDejan Krivokapić

Fotografi jeZoran Zetović Zeta

RedaktorAleksandra Prole

LektorNataša Andrić

KorektorJelena Stojanović

Tehnički urednikPredrag Knežević

ŠtampaOtvorena knjiga, Beograd

SADRŽAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Ogledalo naših junaka 11

Internet intelektualci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Gost iz inostranstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Neko najbliži. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Ogledalo naših junaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Razgovor sa narkomankom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

Jovanina priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

Nema tih para. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Damir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Pismo ženi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Glasne tišine 97

Radost postojanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Moja intimna pozorišta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

Dan kad sam poleteo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Neke ljubavne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

Glasne tišine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

Bekstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Pored njene kuće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

Sa dva de set i ne što. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

Devojčica iz komšiluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163

Studije života 173

Naše drvo (ekološka priča) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Virtuelna realnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Rok trajanja jedne ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Prešla na crveno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200

Odlazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

Ljubav pre prvog pogleda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214

Njih dvoje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

Studije života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

Pustite me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Priče naše stvarnosti Maruška Drašković . . . . . . . . . . . 243

Uz prvenac Stefana Simića

„Pustite nas” Svetlana Fucić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245

Ljubodragu Duciju Simonoviću,Istinskom borcu za humano društvo,

Čoveku

– 7 –

PREDGOVOR

Ži vot ni ideal mi je da na stu pam bez ma ski, da go vo-rim ono što ose ćam, da pre po znam ljud sko u sva kom čo ve ku i da, i u naj go roj na me ri, vi dim bar de lić do-brog… U su šti ni, iza sve ga se kri je lju bav, bes kraj na lju bav i sve ono lo še što se de ša va na sta lo je uda lja va-njem čo ve ka od lju ba vi.

Čo vek ko ji vo li, ko ji do ži vlja va svet u ce lo sti, ko ji pre ma sve mu ima stva ra lač ki od nos, ne mo že da bu-de ne sre ćan. Nje go va sre ća je, upra vo u bor bi pro tiv ne sre će i u nje go voj sve sti o to me. Čo vek i te ka ko mo že da bu de sre ćan u ne sreć nom sve tu, ali ne dok se iži vlja va, ili uži va u pat nji dru gih, već dok otva ra pro-sto re no vog u tam ni ci po sto je ćeg i dok se ob ra ču na va sa re al nim zlom. Svest o ne sre ći je naj bo lji pu to kaz do istin ske sre će!

Od ma le na me je pro ga njao ose ćaj da sve usre ćim, ali ne u ne kom ma lo gra đan skom smi slu, već istin ski,

– 8 –

kao čo vek. Od u vek sam že leo da se ob ra ču nam sa svim onim po ja va ma ko je spu ta va ju ljud skost da do đe do iz ra ža ja. Tra gao sam za ta kvom mi šlju ko ja će sve da sje di ni, naj o štri je ma če ve omek ša, a naj lju će ne pri ja-te lje zbli ži!

I za i sta, bez te hu ma ni je mi si je, knji žev nost se svo di na pu ko opo na ša nje ži vo ta… Pi sa nje je, po-sle go vo ra, naj u zvi še ni ja for ma kroz ko ju se čo vek oslo ba đa i stva ra sim bo le pu tem ko jih otva ra no ve pro sto re slo bo de… Pi sa nje je naj bo lji na čin oslo-ba đa nja. Pi sa nje je naj bo lja is po ve da o ni ca. Sva ki či ta lac ti je i psi ho te ra pe ut, i pri ja telj, i naj bo lji pa-ci jent, i naj go ri kri ti čar. De li ti se be s lju di ma je naj-u zvi še ni ja podela na svetu. Bezinteresna, spontana…Pisa nje je, u stva ri, lič ni od go vor na pro ži vlje no. Lič ni od go vor jed nog čo ve ka ko ji se ti če svih…

I upra vo sam u pi sa nju pro na la zio ute hu za sve ono što u pra vom ži vo tu ni sam imao ili ne mam. Pre sve ga ne do sta tak pa žnje, bli sko sti i ma te ri jal ne si gur no sti, kao i sve ga osta log što je po treb no za nor ma lan ži vot… Ni ka da ni sam tra žio te me, uvek su me sa me pro na la zi-le i re đa le se jed na za dru gom. Do go di lo bi mi se ne što u ži vo tu, to bih pre neo na pa pir i raz vi jao da lje.

I go to vo da sam do bio od go vo re na sva pi ta nja. Valj da za to što sam znao ko me da ih po sta vim. Sa mo-me se bi…

* * *

– 9 –

Po seb nu za hval nost du gu jem Lji lja ni Po po vić Mo-škov iz Ko to ra bez ko je ova knji ga ne bi ugle da la sve-tlost da na i ko ja mi je, či ni mi se, u pre sud nim tre nu-ci ma otvo ri la pro stor da ob ja vim ne što što ve ro vat no, po zna ju ći se be, ni ka da po sle ne bih ob ja vio. Po sto je lju di ko je jed no stav no mo raš da po štu ješ a Lji lja na je upra vo jed na od njih, jer da ni je bi lo nje nog slu ha i an ga žma na, pi ta nje je ka da bih ob ja vio sve ove stva ri na ko ji ma sam ra dio go di na ma… I da lje se, na ža lost, sve svo di na lič nu ini ci ja tivu po je di na ca, dok dru štvo kao po obi ča ju ću ti i u ka sni jim fa za ma ubi ra naj bo lje plo do ve ne či jeg ra da…

Po me nuo bih ov de još de se ti ne i de se ti ne dra gih lju di ko ji su pro šli kroz moj ži vot, ili pro la ze; me đu-tim, ne bih že leo da se ova knji ga pre tvo ri u za hval ni cu svi ma oni ma ko ji su me po dr ža va li, ra do va li se i pa ti li za jed no sa mnom. Ume sto po me na, obe ća vam da ću sva ko me od njih, u go di na ma ko je sle de, po sve ti ti bar po jed nu pri ču, dok ću ne ko me od njih, vr lo ve ro vat no, po sve ti ti i či tav ži vot. Ni kad se ne zna!

Stefan Simić,U Beogradu, april 2012.

Ogledalonaših

junaka

– 13 –

INTERNET INTELEKTUALCI

Du ši ca je sreć no raz ve de na do ma ći ca, ko ja svo je slo bod no vre me pro vo di na in ter ne tu. Njeno slo bod-no vre me tra je, ot pri li ke, non stop. Za vr ši la je sred nju tr go vač ku ško lu, uda la se, ro di la de te, raz ve la, u me-đu vre me nu za vo le la sve što vo le mla di i sa da ži vi od ali men ta ci je, sa svo jom dva de set de ve to go di šnjom ćer-kom, u ku ći svo jih ro di te lja. Ne ra di nig de, ni ti je ika da ra di la, ni ti pla ni ra. Kao, uosta lom, i nje na ćer ka, či ja je tre nut no je di na pre o ku pa ci ja da se što bo lje uda.

Ra de je Du šic in vr šnjak, pe de se to go di šnjak, si no-nim za mu šku use de li cu, ko ji je, kao i Du ši ca, za po slen na Fej sbu ku. Ka žem za po slen ne zbog pla te, već zbog pro fe si o nal nog od no sa ko ji ima pre ma sve mu to me. Ume sto ku će, on re dov no ure đu je svoj pro fi l. Ume sto u ži vo tu, on no vi ne uvo di na svo joj in ter net stra ni ci. Bu di se ra no i oba ve zno je pr vi na čet li sti, a od la zi po sled nji, što sa mo go vo ri o lju ba vi ko ju ga ji pre ma svom po slu.

Njih dvo je su se pre po ro di li ot ka ko su otvo ri li svo je na lo ge i za po če li ko mu ni ka ci ju sa ce lim sve tom. Osim

– 14 –

mon ti ra nih fo to gra fi ja ko je sva ko dnev no po sta vlja ju, re dov no pi šu i o svo jim ži vo ti ma u ko ji ma se, u su-šti ni, ni šta ne de ša va, ali, baš zbog to ga, pi šu kao da ži ve vla sti ti ideal, pi šu kao da im se uvek de ša va ne što no vo. Vr lo br zo su po vra ti li po lju lja no sa mo po u zda nje, iz gra di li svo je du go sa nja ne iden ti te te i po sta li ono što su od u vek že le li da bu du – pri vlač ni lju di sa čvr stim sta vo vi ma i ja sno de fi ni sa nim ci lje vi ma u ži vo tu, omi-lje ni u dru štvu i uvek sprem ni za no va prijateljstva.

Ta ko ne ka ko su opi si va li se be…Na i me, dok sam ra ni je či tao Du ški ne ko men ta re, pro-

sto sam bio za pa njen obra zo va njem te že ne, ko li či nom po da ta ka ko jom je ba ra ta la i na či nom na ko ji je pi sa la. Po kri va la je go to vo sve obla sti i ima la je od go vor na sva-ko pi ta nje. Ni je bi lo ras pra ve gde ona ni je vo di la glav nu reč. Od umet no sti, po li ti ke, pa do na u ke, nje no mi šlje nje je uvek bi lo ak tu el no i či ta lo se s po seb nom pa žnjom. Pi sa la je s pu no lju ba vi i raz u me va nja pre ma dru gi ma, a opet po ma lo dr sko i od seč no što je sa mo do dat no po tvr-đi va lo da se ra di o ja koj lič no sti. To li ko je njen in ter net pro fi l bio ube dljiv, od fo to gra fi ja ko je je po sta vlja la, do na či na na ko ji je pi sa la, da sam jed no stav no po že leo da je upo znam i da s njom po raz go va ra m uži vo.

Sa dru ge stra ne, Ra de je osta vljao uti sak ve li kog za vod ni ka, oko re log ne že nje sa bo ga tim ži vot nim is ku-stvom, čo ve ka sa sti lom ko ji je pu no to ga pro šao i sa da, na po kon, že li da se skra si i pro na đe srod nu du šu. Že ne su se pro sto le pi le za nje gov in ter net pro fi l, pro vo ci-

– 15 –

ra le su jed na dru gu, ra di le su sve sa mo da bi pri vu kle nje go vu pa žnju. Nje go va vir tu el na po pu lar nost ra sla je za pa nju ju ćom br zi nom. Ne sa mo da je de lio sa ve te ma-lo let ni ca ma, pri čao o su šti ni ži vo ta, pi sao pe sme ko je su se za bo ra vlja le u tre nut ku, ne go je i obe ća vao lju di-ma po slo ve, že na ma bra ko ve, pu to va nja. Obe ća vao je, za pra vo, sve ono što su oni pod sve sno že le li, a iz ne kih raz lo ga ni su mo gli da ima ju.

Što se ti če Du ši ce i mo je že lje da je upo zna m, ona me je zbog broj nih oba ve za od bi la ne ko li ko pu ta i to ne sa mo me ne, već i osta le lju de s ko ji ma je bi la u kon-tak tu, a ko ji su ta ko đe že le li da je vi de. Sa Ra de tom ni ka da ni sam ni ula zio u ne ku du blju pri ču, jer se on, sve vre me, ba vio sa mo žen skim sve tom.

* * *Na pe ri fe ri ji Be o gra da, ne ta ko dav no, slu čaj no

sam na le teo na Du ši cu i nje nu ćer ku. Če ka li smo isti auto bus, na is toj sta ni ci i sta ja li na ne ko li ko ko ra ka jed no od dru gog. Njih dve su se sve vre me ras pra vlja le pri zem nim, pa la nač kim je zi kom ko ji je bio u pot pu noj su prot no sti sa Du ški nim reč ni kom po ko me je bi la pre-po zna tlji va. Ni su se oba zi ra le na svet oko se be, sva ka je vu kla na svo ju stra nu i po ja ča va la ton, kao i vul gar nost svo jih re či. Iako mi je ra do zna lost pro fe si o nal na de-for ma ci ja, da ne ka žem tra ča re nje, sklo nio sam se na vre me i sa če kao da im se stra sti sti ša ju pa da im kraj nje ljud ski pri đem i da se upo zna mo.

– 16 –

S ob zi rom da je auto bus ubr zo kre nuo , sme stio sam se na se di šte iza njih, ka ko bih što lak še za po čeo raz-go vor. Na kon tre će sta ni ce, mi slim da ni pet mi nu ta ni je pro šlo, iza šle su gu ra ju ći jed na dru gu. Po što je ovo bi la je din stve na pri li ka da je po zdra vim, po šao sam za nji ma. Čim smo si šli, sr dač no sam je po zvao. Pr vo se okre nu la, na mo me nat za sta la, po gle da la me, na kon to ga po ma lo pa nič no od mah nu la ru kom, spu sti la gla vu i na sta vi la da ide te tu ra ju ći za ćer kom.

Na rav no, ni smo vi še bi li pri ja te lji na in ter ne tu, obri sa la me je čim je sti gla ku ći, ka ko iz ži vo ta ta ko i sa li ste pri ja te lja. Na kon to ga je u pot pu no sti is klju či la svoj in ter net pro fi l. Sa znao sam od dru gih da je la ga la lju de o svom po re klu, me stu gde je sta no va la kao i to da je ne ko do šao do ne ko g in tim no g de ta lja iz nje nog ži vo ta i ob ja vio ga. Od ta da ta Du ška zva nič no ne po-sto ji. Do du še, ona ni kad ni je ni po sto ja la . Či tav njen iden ti tet raz bio se u jed nom tre nu.

Ra de ta sam upo znao na jed noj knji žev noj ve če ri. Ne znam ka ko su ga pre va ri li da do đe, znam sa mo da je sve vre me se deo, u po sled njem re du, pot pu no od-ba čen. Iako su ga do ma ći ni na po čet ku na ja vi li kao spe ci jal nog go sta, na kra ju je do ži veo pot pu ni fi ja sko. Oče ki va li su mar kant nog go spo di na sa ma ni ri ma, a do bi li oma le nog star ca, ko ji ne sa mo da ni je pri vu kao ni či ju pa žnju, ne go je sve vre me od bi jao lju de . Zve zda ve če ri je do ži ve la de bakl ve če ri. Na kon što je s ne ko li ko jef ti nih što so va po ku šao da po pra vi stvar, kad su mu

– 17 –

dru gi okre nu li le đa i osta vi li ga, sa mo je ustao i ćut ke na pu stio pro sto ri ju.

Ne du go za tim je i on za u vek is klju čio svoj in ter net pro fi l i na sta vio da ži vi svo jim ano nim nim ži vo tom, u ne kom od be o grad skih so li te ra na če tr na e stom, pet na-e stom ili već ne kom od spra to va.

I on da, na kra ju, ka da vi diš sve to, shva tiš da ti lju di ne po sto je, ni ti su ika da po sto ja li, uka pi raš da ih ne ma nig de, da jav no ni ka da ni šta ni su re kli i da se sa da, napretkom civilizacije, konač no otvo rio pro stor i za njih. Sa da oni, pot pu no rav no prav no, pu nim ime nom i pre zi me nom, pra vim ili la žnim, mo gu da ras pra vlja-ju sa svi ma, o sve mu. Mo gu da pre te, da pr ko se, ru še vla de, da ci ti ra ju Froj da ili Jun ga (iz pri ruč ni ka za do ma ći ce), da se po zi va ju na ljud ska pra va. Ma lo gra-đa ni su ko nač no do bi li svo jih pet mi nu ta, svoj pro stor, do du še vir tu el ni, da ga pot pu no bes plat no de le i ure-đu ju. Po sta li su naj zad kom pe tent ni, a kom pe tent nost ni su ste kli obra zo va njem i ži vo tom ko ji su vo di li već ko nek ci jom na in ter net. Na po kon su po sta li ono što su od u vek že le li da bu du: re vo lu ci o na ri, pe sni ci, fi lo zo fi , na uč ni ci, sli ka ri.

Na kra ju, ka da se sve sa be re i odu zme, i do bro je da je ta ko. Ka da već ne mo gu da uče stvu ju u pro me ni sve ta, mo gu bar da uče stvu ju u pro me ni se be. Pred-sta vlja ju se bo ljim ne go što je su, što je ma nje stra šno ne go da se pred sta vlja ju go rim ne go što je su. Bo lje da ši re la žnu lju bav, ne go is kre nu mr žnju. Bo lje da pri ča ju

– 18 –

o knji žev no sti o ko joj ne zna ju ni šta, ne go o te ma ma o ko ji ma ni ne tre ba ni šta da se zna .

Sve stan sam da tu ne ma istin skog dru že nja, za gr lja ja i pri ča ali kod ve ći ne ih ne ma ni ova ko! Naj go re je što sve po sta je tri vi jal no, a opet, po mi šlje nju dru gih, ge ni-jal no. Do volj no je da se čo vek ko nek tu je i već je po be dio. Ko li ko ta kvih Du ški, ko li ko ta kvih Ra de ta, kre i ra ju svo je vir tu el ne ži vo te, dok im cve će sto ji ne za li ve no, dok im pra vi pri ja te lji umi ru za po sta vlje ni, dok im de ca di vlja ju po so bi ili uli ci, uko li ko uop šte i ima ju de cu. Ko li ko ta-kvih la že ceo svet la žu ći po naj vi še se be. Vre ba ju zgod nu pri li ku, oče ku ju pre mi ju na lu tri ji, tra že isto mi šlje ni ke.

Ne osu đu jem ih, ali ih i ne po dr ža vam. Znam lju de ko ji uz ju ta r nju ka fi cu po plju ju sve, ceo svet. Ne ka da se men ta li tet jed nog na ro da naj bo lje ogle dao na pi ja ci ili u jav nom pre vo zu, a da nas u mi li o ni ma ko men ta ra is pod ru bri ka ko je ma hom svi pi šu, a ni ko ne či ta. In ter net pru ža pri li ku da se pri ča o ono me i s oni ma s ko ji ma u re al no sti ni ka da ni je mo glo da se pri ča. Ne va žno da li po zna ješ ne ku oblast, va žno je da imaš in ter net. Ne-va žno je da li si ne ka da pi sao , va žno je da sa da pi šeš. Ne va žno je da li ne što znaš, va žno je da pri čaš o to me. Uglav nom, sve je to ma nje vi še ja sno, pu te vi ko ji se otva ra ju su ne ve ro vat ni, kao i mo guć nost da se s njih pot pu no skre ne i da se za vr ši u pro va li ji. U pro va li ji ko ja po sta je sve ve ća i ve ća.

* * *

– 19 –

GOST IZ INOSTRANSTVA

Kod su se da, sva ke go di ne na sla vi, sre ćem Mi ću Ra du lo vi ća. Ču ve ni Mi ća Šva ba ili Šva ba ga star baj ter, ka ko ga svi iz mi lo šte zo ve mo, već dva de se tak go di na ži vi i ra di u Ne mač koj. Po be gao je ta mo uoči ne ke kri-ze, mo žda čak i pred mo bi li za ci ju , dok kod nas do la zi tek dva pu ta go di šnje: zi mi uoči No ve go di ne, i le ti, u vre me let njih pro sla va oba ve zno van rad ne se zo ne.

Pre ne go što je oti šao u ino stran stvo bio je obi čan rad nik. Ni po če mu se ni je raz li ko vao od osta lih. Bio je mla dić kao i sva ki dru gi iz se la. Me đu tim, ži vot van ze mlje, ka ko vo li da ka že, pro me nio ga je pot pu no, po-čeo je dru ga či je da se po na ša. Pre ko no ći je pro me nio stil obla če nja i sve ono što ga je do ta da od li ko va lo. Od mo rav skog se lja če ta, po stao je ugla đe ni go spo din sa evrop skim ma ni ri ma. Ali ugla đe ni go spo din po sta je tek kad do đe ov de kod nas jer ta mo gde ži vi ra di naj go re mo gu će po slo ve (do du še to se tek ne dav no sa zna lo).

Ma da i ni je ne ki pro blem da se bu de go spo din, u go sti ma, na ne ko li ko da na.

– 20 –

Uglav nom, vi đam ga na toj sla vi ot ka ko znam za se be. Ta sla va te ško mo že da se za mi sli bez nje ga, jer Mi ća Šva ba čim do đe, po či nje, još sa vra ta, da dr ži ban-ku, po pu ju ći nam i sa ve tu ju ći nas kao ne ko ko zna sve o sve mu. Po red nje ga bi se i te le fon ski auto mat ose ćao ugro že no.

Po naj vi še nam pri ča o Evro pi ko ju mi osta li, ni ka-ko da vi di mo i ko ja, su de ći po nje go vim pri ča ma, je ste kri te ri jum sve ga vred nog. Da stvar bu de još go ra, za Šva bu je Evro pa sve ono što još ni je sti glo do nje go vog se la, dok je on, gle ču da, baš taj iza bra ni mi si o nar (u pre vo du šver cer) ko ji će sve to da nam do ne se i pro sve-tli na še og nji šte. Pri tom ne mi sli na kul tur nu ba šti nu i sve le po te ko je idu uz to, već na dži nov ske su per mar ke-te, sve tle će re kla me, po lov ne ure đa je po ku plje ne po red kon tej ne ra i hi lja du vr sta sve ga i sva če ga bez če ga, na-vod no, ve li Šva ba, ne mo že nor mal no da se ži vi.

Uz to nas i sa svim po šte no la že, tač ni je iz mi šlja, ma da ni to ni je to li ko stra šno, ima čo vek pra vo na mi šlje nje. Stra šno je što mu svi ve ru je mo i na se da mo. Us peo je da na pra vi ta kav mit o se bi da za sto lom svi do bro pa ze šta go vo re, bi ra ju re či i obra ća ju mu se s po seb nom pa žnjom, da ga ko jim slu ča jem ne uvre de. Ni ko mu se ne su prot sta vlja, ni ti ko me pa da na pa met da ka že ne što iz van oče ki va nja. Ve ći na sa mo pra ti nje-gov tem po, u pi ću i raz go vo ru, ube đe na, da bar u tim tre nu ci ma, ži vi evrop ski.

– 21 –

Či nje ni ca da on već du go ži vi van ze mlje, bu di u lju di ma sva ko po što va nje. Ne va žno je, što je Mi ća Šva-ba od Evro pe vi deo isto ko li ko i naš pro se čan sred njo-ško lac na in ter ne tu, ako ne i ma nje. Svi se lo me oko nje ga, te ško da mo žeš da od re diš ko ga vi še po štu je, i to ne za to što je ne ko me po mo gao, a svi ma je sva šta obe ćao, već za to što Šva ba svi ma na ma po ku ša va da ob ja sni šta su pra ve vred no sti! Ka ko se pra vil no je de, ka ko se pra vil no raz mi šlja, šta je u mo di, a šta ni je, a mi jad ni, ne si gur ni u se be, bes po go vor no mu ve ru je mo i kli ma mo gla vom da ne uvre di mo taj deo Evro pe ko ji go vo ri iz nje ga.

Vr hu nac ve če ri je ka da poč ne da nam se obra ća u mno ži ni i ka da nam ka že: „Vi Sr bi…”, kao da je on, u me đu vre me nu, ta mo ne gde, po stao Mar so vac, Ne mac, Tur čin, ki šna gli sta, ili šta već. A još za ni mlji vi je je, ka da nam za po ve da ju ći ka že, ona ko sa gnu ša njem, iz či sta mi ra: „Sra mo ta, u ci vi li za ci ji to ne mo že ni da se za mi sli…”

Kao da smo mi ne ka mar va, si lom pri li ka oku plje na oko nje ga.

A on da, na kon svih tih uvre da, ka da že li u pot pu-no sti da nas do kraj či, sa mo nas pi ta, da li smo ne ka da bi li u Evro pi i ti me nas raz bi je za sva vre me na, jer zna da do bar deo eki pe, ko ji se di za tim sto lom i ne zna gde je Evro pa, a ka mo li da je u njoj bio.

* * *

– 22 –

Mo ram da pri znam da mi je, Šva ba ga star baj ter, jed no vre me bio idol. Se ćam se da sam bro jao da ne iš-če ku ju ći tih ne ko li ko sa ti u go di ni, da slu šam o šver co-va nim auto mo bi li ma, la kim že na ma, te škim dro ga ma, vo ću, po vr ću i sve mu ono me što ta mo ima, a ov de ne. Jed no stav no me je ube dio da je ta mo sve lep še, bo lje i sla đe. On je za me ne bio pra vo ot kri će, vi deo sam po lu bo ga u nje mu, me si ju, ko ji mo že da mi obez be di ula zni cu za bu duć nost, i to ne sa mo me ni, ne go i svim mo jim pri ja te lji ma . To li ko je de lo vao ube dlji vo, da smo sa nja li ka ko nam sa dr ve ća ba ca zlat ne sa la me, upa ko-va ne u po se ban ce lo fa n, dok smo mi ha la plji vo če ka li do le, is ke že nih je zi ka, ona ko ba la vi i mu sa vi, želj ni da naj zad pro ba mo ukus Evro pe.

Pam tio sam sva ku nje go vu reč, sve što ka že, ne što sam čak i be le žio po sle raz go vo ra, ka ko bih se ka sni je po zi vao na sve to. Ži vot ni ideal mi je bio da po beg nem pre ko, ube đen da ta mo svi sa mo me ne če ka ju. Na iv no sam po ve ro vao, da pra vi ži vot po či nje čim se pre đe gra ni ca na še ze mlje i da su svu da oko lo raj ski vr to vi, dok je, još je di no ov de, mulj i ta log ko ji ni ka ko da se oči sti.

Su de ći po Šva bi nom ži vo tu u ino stran stvu , ko ji sam tek ka sni je pro va lio, a i po sud bi ni ve li kog bro ja na ših lju di ko ji su ta mo oti šli, shva tio sam da je si tu-a ci ja pot pu no dru ga či ja. Ni sam ni slu tio da se iza tog jed no smer nog, pri stra snog i na vi jač kog hva lo spe va, kri je te ška ljud ska pri ča. Tre ba lo mi je do sta vre me na

– 23 –

da uvi dim, da on pri ča ju ći o sja ju Evro pe, o svim tim stva ri ma ko je je vi deo, po red ko jih je pro šao, pri kri va, u stva ri, svo ju be du i le či svo je kom plek se, na sto je ći da oprav da sve ono što ne ma.

A de fi ni tiv no ne ma mno go to ga.Lak še mu je da plju je po svo joj ze mlji i kul tu ri, po

lju di ma ko ji su mu po da ri li ži vot, ško lo va li ga, stvo ri li mu sve ono o če mu sa da, sa se tom, pri ča i če mu se uvek sa ra do šću vra ća, ne go po Ne mač koj ko ja ga iz dra ža-va. Mno go mu je lak še, da plju je po ze mlji ko ja ga je stvo ri la, a to je isto kao da plju je po svo joj maj ci na kon ra stan ka, ne go po Ne mač koj, po ma to roj go spo đi ko ja ga je iz či stog in te re sa pri svo ji la i od ko je za vi si u sva-kom po gle du.

Sve vre me pri ča ka ko smo od u vek bi li ne spo sob ni, ka ko ne zna mo da se po na ša mo i ka ko ni smo u sta nju ni šta pa met no da ura di mo, a ne pri ča da li je on ne što pa met no ura dio za nas, ili na bi lo ko ji na čin do pri neo svom na ro du, osim što nas bru ka na sva kom ko ra ku.

Mi ća Šva ba ne shva ta da je nje go va ze mlja – nje go-va, ka kva god da je ! To je sa svim do vo ljan raz log da je, ako ni šta dru go, ba rem po štu je jer po ti če oda tle! Ako već ni šta ni je ura dio za nju, ne tre ba da joj od ma že. Ako ne mo že ili ne že li ni šta da joj da, ne moj ne tre ba ni da joj uzi ma. Na ža lost, on, kao i mno go na ših lju di ra se lje nih po sve tu, ko ri sti sva ku pri li ku da plju je po Sr bi ji, jer ka da bi je hva li li i pri ča li oda kle su, svi bi ih

– 24 –

pi ta li za što on da ne ži ve ta mo, ka da je ta ko do bro, i šta on da, kog vra ga, tra že kod njih?!

On ne shva ta da je s ro đe nom ze mljom, isto kao i s ro đe nim de te tom. Ni jed no ni dru go ne mo žeš da bi raš, ali mo žeš svim si la ma da se bo riš za njih i da ih uči niš bo ljim. Ka da oni na pre du ju, tvo ja de ca ili tvo ja ze mlja, ka da oni us pe ju, sa mim tim si i ti us peo za jed no sa nji ma.

* * *Šva ba re dov no ka sni na sla vu, sat ili dva, pri tom,

oba ve zno po zo ve do ma ći na, i to ne ko li ko pu ta, uz ob ja-šnje nje da je ne gde u bli zi ni, da ne bri ne mo i da si gur no do la zi. Po ne kad zna da se po ja vi i ne ko li ko sa ti ra ni je, na vod no da bi po mo gao oni ma ko ji sla ve, a u stva ri da bi za u zeo cen tral no me sto za sto lom i is pu nio san ko ji sa nja ce le go di ne, da na po kon pri ča o se bi, svo jim us-pe si ma, na svom je zi ku, svo jim lju di ma. A i sum njam, iskre no, da se u Ne mač koj, ne ko uop šte i za ni ma za nje ga, osim onih s ko ji ma je in te re sno po ve zan.

Međ u tim, kod nas, u na šem se lu, sa svim je dru ga pri ča. Mi ća Šva ba je uvek glav na atrak ci ja i oko nje ga se uvek sve vr ti. Nje gov do la zak, od no sno sa mo nje go vo vi še go di šnje od su stvo ih pro vo ci ra, pro sto ih te ra da se do ka zu ju jed ni pred dru gi ma, na ro či to ka da po pi ju. Svi oni ne gde du bo ko u se bi ima ju kom pleks Evro pe, zbog ne po zna va nja je zi ka i zbog, vi še de ce nij ske sku če no sti na jed nom me stu. On je za njih stra nac, nji hov stra-

– 25 –

nac, ko ga zna ju od ma le na, sa ko jim su ra sli i sa zre va li de le ći do bro i zlo. Ipak, on je od jed nom po stao ne što sa svim dru go, ne što što oni ne ume ju do kra ja da ob ja-sne, ne što što u pot pu no sti osva ja nji ho vu pa žnju.

Ne zna ju ko li ko za ra đu je, ni ti ka ko iz gle da ku ća u ko joj ži vi, ne zna ju ap so lut no ni šta, osim ono ga što im on ka že. A on, sve vre me, pri ča o se bi ali se ne raz ot-kri va, dok ga oni, sve vre me, sa pa žnjom slu ša ju, ali se ustru ča va ju da ga pi ta ju ono glav no. A ka da ga pi ta ju, do bi ja ju dvo smi sle ne od go vo re.

Ka ko go di ne od mi ču, pro va lio sam, da na tu sla vu, do la ze i dve neo stva re ne Šva bi ne lju ba vi iz mla do sti. Jed na, sa da maj ka dvo je de ce, sreć no uda ta, ko ja ga i ne pri me ću je, dok ova dru ga, sreć no raz ve de na ras-pu šte ni ca, pro sto ži vi za nje ga. No, ovaj, sa da ni da je po gle da. Za sto lom je i nje go vo dru štvo iz ško le, kao i mno go broj na fa mi li ja, od no sno naj o štri ji kon ku ret ni sa ko ji ma se on, sve ove go di ne, tak mi či u sti ca nju, sa-mo ve li ča nju, u iz grad nji dži nov skih ku ća u ko ji ma ni ko ne ži vi, ni ti će, ka ko stva ri sto je, ika da i ži ve ti.

Iako se Mi ća Šva ba ve što ka mu fl i ra, pri ča ka ko je dru ga či ji, bo lji, kul ti vi sa ni ji, sve vi še shva tam da je on isti kao i svi oni, sa mo što je na vre me po be gao, oti šao pre ko, oslo bo dio se te re ta ma lo gra đan šti ne ko ja mu je uvek bi la za vra tom.

Lič no mi ne sme ta, ra du je me ako se sna šao. Me-đu tim, pro blem u na šem se lu je, što se sva ko tru di da sa zna sve o sva ko me, što otva ra, sa svim pri stoj nu,

– 26 –

mo guć nost da se mr ze i po štu ju isto vre me no, dok o Šva bi ga star baj te ru, i po red to li ko tru da, go di na ma ni-su mo gli da ka žu ni šta kon kret no. Je di no što su zna li to je, da sva ke go di ne do la zi u sve sku pljim i sku pljim auto mo bi li ma, ma da, opet, ni su zna li da li su oni lič no nje go vi ili iz najm lje ni?! Ču li su, ta ko đe, da se u ino-stran stvu okre će ve li ka lo va, ali ni su zna li tač no ko li ka. Pri ča lo se da ima i ne ku fi r mu u Ne mač koj, ne ki su ču li da ra di kao či stač uli ca u Min he nu, a ne ki pret po sta-vlja ju da ve ro vat no ne ra di ni šta i da se iz le ža va u vi li ne ke ma to re Šva bi ce, pa otu da i na di mak Šva ba.

Što se me ne ti če, pre me je ner vi ra lo što bi se pri do la sku, oba ve zno upo zna vao sa mnom, kao da me vi di pr vi put, iako se re dov no sre će mo sva ke go di ne, a još vi še me je ner vi ra lo to što je svi ma na ma obe ćao put do Ne mač ke u jed nom prav cu, a me ni po seb no jer sam mu od u vek bio sim pa ti čan, sa mo je tre ba lo da još, na vod no, ma lo po ra stem.

U me đu vre me nu sam po ras tao, ne ki ka žu i vi še ne-go što tre ba, a Ne mač ku sam vi deo sa mo u nje go vim pri ča ma i nig de vi še, ali mi slim da ne mam raz lo ga da ža lim.

* * *Go di na ma ih sve po sma tram i raz mi šljam ka ko vre-

me i ži vot mo gu da iša ma ra ju lju de. Slu šam ih ka ko se ža le na umor, ce ne, ljud sku zlo bu. Slu šam i upi jam, sve te nji ho ve pra zne i is tr o še ne pri če, pra zne i is tro še ne,

– 27 –

kao što su i oni. Pri ča ju ih bez ika kvog ci lja i smi sla, bez že lje da ne što pro me ne, tek da bi se raz bi la ti ši na ko je se je di no i pla še. Slu šam i Mi ću Šva bu, ko ji u sve mu pred nja či. Pti cu ko ja je na pu sti la svo je ja to. Slu šam ga i pi tam se, da li je bo lje da čo vek ode od svo jih, od lju di ko ji ma ro đe njem pri pa da, pa da se po ne kad vra ti i da im pri ča baj ke o se bi i o sve tu iz ko ga do la zi, ili da osta-ne za u vek sa svo ji ma, ži ve ći vi še tu đi ne go svoj ži vot?

Svi se tu, na vod no, u tom dru štvu, du bo ko uva ža va-ju, kla nja ju se jed ni dru gi ma, gr le se i lju be pri ča ju ći, ne znam ka kve, pri če. Me đu tim, ka da se ma lo du blje za ro ni u isto ri jat tih od no sa, vi di se da i ni je baš sve ta ko. Svi oni ima ju me đu sob no ne ra šči šće ne ra ču ne oko imo vi ne, na sled stva, po tom stva, po ro ka. Sva ko od njih ima ne ku svo ju mu ku ko ju gu ra pod sto, zbog ko je spu šta po gled i me nja te mu. Me ni su, na rav no, svi ti lju di od u vek bi li dra gi, a i fan ta stič na in spi ra ci ja, jer je ži vot sva kog od njih svo je vr sna dra ma, ne po no vljiv po zo ri šni čin, sa mo oni te ško da su to ga sve sni. Svi su se oni u pot pu no sti sro di li sa me stom u ko me ži ve i sva ka raz li či tost ih do vo di u pi ta nje i pla ši.

A što se Mi će Šva be ti če, ne dav no sam sa znao da ži vi u ne kom pri grad skom, rad nič kom in ter na tu u so bi dva sa dva. Pro koc kao je sve što je us peo da stek ne, a i to što je ste kao bi lo je po mo ću kre di ta ko je ni je us-peo da vra ti, ta ko da su mu ovi uze li vi še ne go što su mu da li. Ne ma po ro di cu, ni ti iko ga ko ga bi mo gao da na zo ve svo jim.

– 28 –

I dan da nas mo že da se vra ti u se lo, da do vr ši svo ju na po la iz gra đe nu ku ću, da ob no vi sta ra pri ja telj stva i lju ba vi, a mo že i da na sta vi da ži vi kao pa cov i da u tih ne ko li ko ne de lja go di šnje, u svo joj ze mlji, u svom se lu, glu mi go spo di na.

Ipak, iza brao je da ži vi kao pa cov i ve ći na mu, ve ro-vat no sa di vlje njem i da lje če sti ta na to me. Za vi de mu i po štu ju ga . Ja ne, ali ne mo gu ni da mu za me rim, jer to je nje go va stvar i nje gov iz bor.

Ja samo pišem i konstatujem.

* * *

– 29 –

NEKO NAJBLIŽI

Ot ka ko znam za se be znam i za nje ga, mo žda i du-že. Naj bo lji dru go vi smo još od de tinj stva. Ro đe ni u istom gra du, za vr ši li istu ško lu, deo smo istog dru štva. Lju di su od u vek pri ča li o na ma u mno ži ni. Gde je bio on, tu sam oba ve zno bio i ja. Sve zna čaj ne mo men te u na šim ži vo ti ma smo pro ve li za jed no. No si li smo iste pa ti ke, vo le li iste de voj ke, na vi ja li za iste klu bo ve. Sve isto, go to vo iden tič no, sa mo smo mi, u me đu vre me nu, po sta li raz li či ti.

Fo to gra fi je i da lje pam te za jed nič ka le to va nja, zi-mo va nja, ro đen da ne, jer mi smo ih, na ža lost, pot pu no za bo ra vi li.

Sa da je on me na džer jed ne po zna te fi r me, njen sti-pen di sta na pri vat nom fa kul te tu, deo elit nog dru štva, vla snik naj no vi jih auto mo bi la i bren di ranh ode la, a ja tek pi sac u na sta ja nju, bez di na ra u dže pu. Dva pot pu-no raz li či ta sve ta. Ta mo oda kle ja, svim si la ma, be žim, on već sa mo u ve re no vla da. Ta mo gde on ima spe ci jal ne VIP pro pu sni ce, ja ne smem ni da pri vi rim. Ono što

– 30 –

kod me ne iza zi va naj i skre ni je di vlje nje, kod nje ga iza-zi va naj i skre ni je ga đe nje i obr nu to.

Po sled nje go di ne na šeg dru že nja bi le su uža sne. U nje go vom dru štvu sam se ose ćao kao u naj go rem za tvo-ru. Po drh ta vao mi je glas. Ne ret ko se de ša va lo i da za-pla čem od sil nog pri ti ska ko ji je vr šio na me ne. Šta god bih re kao, nje mu ili bi lo ko me, on bi to istog mo men ta isme jao. Od u vek sam bio in fe ri o ran u tom od no su. Sve je mo ra lo da bu de po nje go vom. I ka da se ni sam sla gao, sa mo sam po kor no, po na vi ci, kli mao gla vom. Bio je da le ko sa mo u ve re ni ji i prak tič ni ji. U sva kom tre nut ku je tač no znao šta ho će, za raz li ku od me ne.

Do sta mi je i po mo gao, kao ma lo ko dru gi, do du še po mo gao sam i ja nje mu, sa mo što se tu đe vi še pam ti ne go svo je. Tu đe je na gra da. Na še se pod ra zu me va. Tu đe je dar sa ne ba. Na še je sa mo do bro od ra đen po-sao i ni šta vi še.

Du go ni smo bi li u kon tak tu. Ne ko li ko go di na mo-žda. Jed no stav no su nam se pu te vi mi mo i šli i sva ko je kre nuo na svo ju stra nu. Ni sam vi še mo gao da tr pim nje go ve uvre de, a nje mu se smu či lo mo je ža lje nje. On se po sve tio osva ja nju fi nan sij skih vr ho va, skla pa nju eks klu ziv nih po slo va i ne znam če mu, a ja osva ja nju knji žev nih vr ho va, skla pa nju re če ni ca i vi diš već če mu. Po čeo je da se ba vi pri vat nim bi zni som ve o ma ozbilj no. Pre u zeo je sve te me na džer ske fa zo ne u ko mu ni ka ci ji, na čin po slo va nja po stao mu je na čin ži vo ta, a s lju di ma ume sto re či ma spo ra zu me va se nov cem.

– 31 –

Ni sam ga se ni ka da sti deo ta kvog, na pro tiv, sti deo sam se se be dok sam s njim. Sve vre me sam se pri la go-đa vao. Od lič no sam znao šta že li da ču je. Dok sam pri čao ka ko nje mu od go va ra, vre đao sam se be, ka da bih po čeo da pri čam ono što mi slim, to bi po če lo da vre đa nje ga. Ose ćao sam se kao že na, u po od ma klim go di na ma, ko ja po ku ša va, na sve mo gu će na či ne da spa si brak od uni-šte nja. Glu ma tao sam da je sve sa vr še no. Po vla čio sam se kao od go vor na sva ku nje go vu pro vo ka ci ju. Ni sam mu vra ćao ni ske udar ce, sa mo sam ću tao i tr peo.

Naj vi še mi je sme ta lo, u na šem od no su, to što mu sve sme ta. Plju vao je po sve mu što ga pre va zi la zi. Nje-gov re a li zam je za me ne bio pri mi ti vi zam, isto kao što je, za nje ga, moj ide a li zam bio či sta fi k ci ja. Ume sto da se za gle da u svo ju bu duć nost, on je sve vre me prog no-zi rao mo ju pro past. Ume sto da mi je ve ro vao kao pri-ja te lju, on mi je sve vre me vra čao ko je šta. Pod u ča vao me, dr žao mi lek ci je, pri čao o ži vo tu, ra dio je sve to za mo je do bro, ka ko mi je go vo rio, stva ra ju ći uti sak da je mo je do bro za nje ga naj ve će zlo!

Ne ma go reg ose ća ja, ne go ka da te i naj go ri ne pri ja-te lji, vi še ce ne od naj bo ljih pri ja te lja. Oni te bar iskre no mr ze, ona ko do kra ja, bez za dr ške. Dok te ovi ne is kre no vo le. Sa pr vi ma mo žeš la ko, ne oče ku ješ ni šta, a uvek si spre man na sve. Dok je sa ovi ma te že, ni ka da ne znaš na če mu si.

Za i sta je ve li ka stvar ka da shva tiš da ti ne ki lju di uop šte ni su po treb ni, da ti sa mo sme ta ju i da gu ra ju

– 32 –

tvoj ži vot na dru gu stra nu. Za pra vo te ko če, za ma ra ju, vre đa ju te i dok te hva le, i iz te be iz vla če ono naj go re . Ume sto da se ba viš so bom i lju di ma do ko jih ti je sta lo, mo raš da se ba viš nji ma, da odr ža vaš sta ra pri ja telj stva od ko jih imaš vi še šte te ne go ko ri sti.

Za što uop šte ne go va ti ta kve od no se? Za rad dav no po tro še ne pro šlo sti, da se žr tvu je bli sta va bu du ćost ko ja tek tre ba da usle di? Za što da se kla nja mo ne ko-me, ka da du bo ko u se bi ose ća mo ga đe nje? Za što da ne gu je mo ono što je odav no uve lo? Za što da ula že mo u od nos gde sve gu bi mo, a po naj vi še se be?

* * *Ne dav no smo se sre li i raz go va ra li o iz da va nju mo je

pr ve knji ge. De lo vao mi je pri ja telj ski na stro je no. Na-po kon mi je pri znao da sam ta len to van (sve ove go di ne ni sam bio?!), dok je za se be re kao da ima moć, što je, ka ko je za klju čio, sa vr še na kom bi na ci ja po slov nog uspe ha. Ob ja snio mi je da knji gu pro da je di zajn, kva li-tet ko ri ca, ja či na na slo va, dok je ime pi sca na, sa svim so lid nom, de se tom me stu. Pri tom je sa mo i ni ci ja tiv no že leo da mi pro na đe spon zo re ili, naj zad, da mi on bu-de spon zor, nje go va fi r ma!

Na iv no sam na seo na sve to, za bo ra vlja ju ći da me je do sa da iz ra dio bar hi lja du pu ta na sli čan na čin i da je isto to li ko pu ta isme jao mo je pi sa nje. Jed nom mi je u ša li re kao, da ga je sra mo ta to i da či ta i da mu ne

– 33 –

pa da na pa met ni da se ba vi pra vim pi sci ma, a ka mo li mno me.

No, ve ro vao sam da se pro me nio i po red sve ga što sam ra ni je do ži veo.

Na kon iz ve snog vre me na me je po zvao na svoj ro-đen dan uz obra zlo že nje da ću ima ti pri li ke da upo znam lju de ko ji će da fi nan si ra ju mo ju knji gu. Kao da nje gov ro đen dan ni je sam po se bi do vo ljan da se vi di mo.

Za ku pio je ma lu sa lu ho te la Felicitá u užem cen-tru Be o gra da. Pla tio je ne ko li ko po lu go lih de vo ja ka da še ta ju oko lo i is pu nja va ju že lje go sti ju. Ne sa mo da su de voj ke bi le ma lo let ne, već je i me đu go sti ma bi lo ne-ko li ko mla đih mo ma ka. Ve ći na njih još ni je sti gla ni da pro sla vi pu no let stvo, ali su za to sti gli da do bi ju svo je lič no obez be đe nje i sve pri vi le gi je ko je idu uz to.

Na ro đen da nu ih je bi lo sve ga dva de se tak. Svi su bi li ver zi ra ni, ugla vlje ni ne gde, obez be đe ni još pre ro-đe nja, ta ko da se, su de ći po auto mo bi li ma ko ji su bi li po re đa ni is pred, či ni lo kao da Uje di nje ne na ci je ima-ju re dov no za se da nje, a ne da moj drug iz de tinj stva sla vi dva de set i ne ki ro đen dan. Sva ko od pri sut nih je imao ne ku svo ju bo ga ta šku pri ču, ili ća le ta na vi so kom po lo ža ju, ili pri vat ni bi znis u svo jim ru ka ma, ili ne ku ja ku ve zu ko ja će kad tad za tre ba ti. Pri ča ti sa nji ma o knji žev no sti i oče ki va ti fi nan sij sku po dr šku, slič no je kao i pra vi ti bi znis sa eski mi ma oko ugrad nje kli ma ure đa ja i fri ži de ra na Se ver nom po lu.

– 34 –

Ne vo lim ta kve lju de. Ni sam član klu ba nji ho vih obo ža va te lja, ali ko još me ne pi ta za to. Uz gred je moj pri ja telj, kao što se i oče ki va lo, že leo sve pri sut ne da im pre si o ni ra, a u ta kvim kru go vi ma, uz im pre si o ni ra-nje jed nih, oba ve zno ide i po ni ža va nje dru gih.

Mi slim da je du že pri pre mao ro đen dan ne go sve is-pi te na fa kul te tu za jed no. Tač no se zna lo gde ko se di, sa kim i da li uop šte se di. Me ni je bez ika kve ra ni je na ja ve, do de lje na ulo ga ko no ba ra jer se, na vod no, je dan nje-gov or tak ko ji je bio za du žen za slu že nje, raz bo leo. Gle ču da, ve ro vat no je taj tip imao iz liv le njo sti u mo zak, a ja sam mu naj bli ži, ta ko da je pret po sta vljao da ću bez raz mi šlja nja pri sta ti i da se ne ću na lju ti ti.

I bio je u pra vu, bar de li mič no, bar za ovo pr vo.U ži vo tu sam sve bio sa mo ni ka da ko no bar i pro sti-

tut ka. Te no ći sam bio jed no, a ma lo je fa li lo da po sta-nem i ono dru go. Ne, stvar no, ne po zna jem pi ća i pra vi la slu že nja, ne po zna jem lju de ko je slu žim i od u vek me je vre đa la ta la žna po ni znost ugo sti te lja za rad ne ka kvog bak ši ša. Naj go re je to što je sve vre me u va zdu hu leb-de la mi sao o knji zi i svest da ću ne ka da u ži vo tu mo ra ti da pri sta nem na kom pro mi se ka ko bih pre ži veo. E, to je ve če, mi slio sam, bi la ide al na pri li ka.

Sre ćom, po gre šio sam.Ka da sam ušao sa pr vom tu rom pi ća u sa lu, bi lo je

sve ga dva de set sto li ca. Sve su bi le po pu nje ne, ta ko da je bi lo pot pu no ja sno, da je ce la ova pred sta va iz re ži-ra na. Išao sam sa svim pri stoj no, od jed nog do dru gog

– 35 –

go sta i slu žio ih ne na me tlji vo. Moj pri ja telj se za to vre me ni je se tio ni da me pred sta vi. Sa mo je za po ved-nič ki kli mao gla vom, što je valj da zna či lo ili da je po sao do bro od ra đen, ili da mu se gu bim sa oči ju. Pot pu no me je is klju čio iz dru štva. Ne sa mo da ni ko ni je obra ćao pa žnju na me ne, ne go su me do te me re ig no ri sa li, da mi se na mo men te či ni lo kao da ne po sto jim.

Ose ćao sam se kao bed nik. Ose ćao sam se bed ni je od bed ni ka. Nji ho va po ja va i po na ša nje, is pro vo ci ra li su ono naj go re u me ni. Ni je se tu ra di lo o kom plek su si ro ma štva i pro bu đe noj su je ti zbog ne pri me će no-sti, već o po tre bi da se ne po ni ža vam pred dru gi ma i odr žim ne ki ni vo. Ose tio sam ka ko su me sve vre me ana li zi ra li po gle di ma od gla ve do pe te i ka ko su me, ve ro vat no, svr sta va li u od re đe ne ka te go ri je. Po či nja li su od mar ke pa ti ka, a za vr ša va li sa mar kom mo bil nog te le fo na. Ne ki su me, sa svim si gur no, i nju ši li us put ka ko bi od re di li ko ji par fem ko ri stim.

Za njih sve ima sta tu sno obe lež je. Sva ki de talj. Od me sta na ko ja se iz la zi, pa do mu zi ke ko ja se slu ša i lju di s ko ji ma se dru ži. Pro sto mi se zga di lo nji ho vo na u če no dr ža nje, na pad na spon ta nost i ša blon ski hu-mor ko ji na vod no tre ba da po pra vi at mos fe ru dok je, u stva ri, sa mo ne po vrat no po gor ša va.

Znao sam da je eki pa sa ro đen da na na vi kla na per-si ra nje, na stro gu dis tan cu sa oso bljem i na in fe ri or ne po gle de pod re đe nih. Na vi kli su da ih slu že po ni zni po-lu i di o ti ko ji bi se za rad naj o bič ni je na poj ni ce od re kli

– 36 –

i naj e le men tar ni jeg do sto jan stva. No, ako sam nje mu pri ja telj, ne zna či da sam i nji ma. Ako već pro da jem svoj rad, ne zna či da tre ba da pro dam i se be. Dr znuo sam se u mo men tu, pro me nio sam stav, se tiv ši se ko sam i za ka kve se vred no sti bo rim. Po čeo sam da se po na šam eks cen trič no, sta vlja ju ći se be u pr vi plan. Moj ego i zam je bio sa mo od go vor na nji hov eli ti zam i ni šta vi še. Na glo sam po vi sio ton, ste pen iz nad osta lih, spu štao sam im po gle de za jed no sa pi ćem i po na šao se ta ko, kao da ra dim naj va žni ji po sao na sve tu!

– Ko vas bre je be – mi slio sam u se bi – ko vas je-be. Sa da vas gle dam ova ko, oči u oči, i ni kad vi še. Ne znam ni ko ste. Ni ka ko se zo ve te. Ni ko sto ji iza vas. Ni ti vas ja za ni mam, ni ti vas za ni ma da mi se pred sta-vi te. Za vas sam sa mo je dan obi čan bed nik ko ji tre ba da vas slu ži i da vam se di vi! Ni šta vi še! Pro la zi će te po red me ne u blin di ra nim mer ce de si ma, ni kad sa mi, uvek sa ba ti na ši ma i pro fe si o nal nim obez be đe njem. Po sma tra će te me kroz za tam nje na sta kla. Po sma tra-će te me, ili će te sa mo okre nu ti gla vu na dru gu stra nu. Od no si će te se pre ma me ni i pre ma lju di ma ko ji ma pri pa dam, kao pre ma mar vi. Pred o dre đe ni ste da vla da te, da se iži vlja va te, da lju di ma isi sa te i po sled-nju kap kr vi. E vi di te, ja ni sam pred o dre đen da vam slu žim. Ni sam! Maj ku li vam va šu pljač ka šku!

Stra šno im je za sme ta lo sve to. Na vi kli su na ap so-lut nu po ni znost, ta ko da su na sto ja li da osta nu opu šte-ni i ne is ka zu ju emo ci je. Na u če ni su da je greh jav no

– 37 –

iz no si ti pro blem, jer se ta ko raz bi ja ilu zi ja o sa vr še noj za ba vi i pro vo du. Pro ble mi se, po nji ho voj lo gi ci, re ša-va ju iza za tvo re nih vra ta, pre to ga se sa mo su mi ra ju uti sci.

Ne ki su se tru di li da ne obra ća ju pa žnju na me ne, ne ke sam i pri do bio svo jo m dr sko šću, pre po zna li su se, dok su me osta li shva ta li ozbilj no, sve do tle dok ni su vi de li iz ra ze ga đe nja na sla vlje ni ko vom li cu. Na-kon to ga su i oni po če li da se iži vlja va ju. Šta god da sam re kao, oni su isme ja li i pre o kre nu li u svo ju ko rist. Zbi ja li su ša le na moj ra čun, pro vo ci ra li me i pod sme-va li se sve mu ono me što ra dim. Bio sam na nji ho vom te re nu i svi mo ji ar gu ment su, na spram nji ho vih, bi li una pred osu đe ni na pro past. To je kao da lju do žde-ri ma, iz ne kog afrič kog ple me na, dr žiš pre da va nja o ve ge te ri jan stvu ili o hri šćan skom po stu. Mo žeš da bu-deš, ne znam ko li ko u pra vu, ni je to pro blem, ali još te ve če ri bi ćeš na nji ho voj tr pe zi, kao što sam ja ta da bio, što već je ste.

Moj pri ja telj, sa da već biv ši, kao vr hu nac sve ga za mo lio je pri sut ne, da pri lo že do br o volj ne pri lo ge na sto, po prin ci pu ko ko li ko mo že i da tim ge stom po dr-že mo je stva ra la štvo. Go sti su kao su ma nu ti po če li da va de no vac i da ga eufo rič no ba ca ju ka sre di ni sto la. Ne ko je ba cao evre, ne ko di na re, dok je ne ko ba cao sir i sa la mu kao da se ra di o iz glad ne lom pse tu, a ne o čo ve ku. Osta li su se sa mo ži vo sme ja li, gle da ju ći u mom prav cu i iš če ku ju ći mo ju re ak ci ju.

– 38 –

Ume sto su za, tu če ili even tu al nog ba ca nja na sto, ka ko bih što pre po ku pio no vac i hra nu, što su naj ve-ro vat ni je oče ki va li, do bi li su naj ši ri mo gu ći osmeh na sve tu i ki ko ta nje ona ko na sav glas. Ni su ima li poj ma ko li ko ve li ku uslu gu su mi uči ni li. Bio sam po ča stvo van tim nji ho vim ge stom, pro sto oza ren što ni sam is pao ta kva džu ke la kao oni. Či nje ni ca da ne za vi sim od njih, da mo gu da odem i za lu pim vra ti ma kad god ho ću, me je uči ni la još ja čim. Do ka za li su mi da sam i bez pa ra Ne ko i Ne što, da je isti na sve ono što pi šem, čim su mi da li ta ko ve li ki zna čaj i na pra vi li či tav spek takl da me uni šte. Ve ći kom pli ment ni sam mo gao da do bi jem i te ško da ću ga ika da vi še do bi ti u ži vo tu.

Oče ki vao sam da me pre bi ju. Oče ki vao sam da me još te no ći raz va le od ba ti na . To li ko sam bio uve ren u to, da mi je, na pro sto, bi lo kri vo što se ni je de si lo ni šta ozbilj ni je. Ni je opa sno ka da te pre bi ju kao lič nost, kao ime i pre zi me, kao čo ve ka, opa sno je ka da te pre bi ju kao deo ma se, kao ano ni mog kre te na ko ji se slu čaj no na šao tu. Što su ci lje vi ba ti na nja ve ći, to je bol ma nja, bez ob zi ra na po sle di ce. Ni sam ma zo hi sta, ne ma to ve-ze sa tim, ali ako su ba ti ne uslov da se čo vek su pr o sta vi po ni ža va nju i ne prav di, pr vi pri sta jem na to. Smrt i žr-tvo va nje su iona ko je dan od pr vih pred u slo va za več ni ži vot, po sle ide sve dru go.

Što se eki pe s ro đen da na ti če, kao i mog biv šeg pri ja te lja, te ško da su shva ti li da je pi sa nje, od no sno umet nost, te ren slo bo de do stu pan sa mo ret ki ma . Ali

– 39 –

ne ma ve ze. Do bro na pi sa na pri ča ili pe sma otva ra vra-ta, u ljud skom smi slu, vi še ne go svi nji ho vi pro jek ti za jed no. Ka da ka žem vra ta, mi slim na sr ce, a ka da ka-žem pro jek ti, mi slim na pro fi t. Pi sa nje je igra več no sti, dok je bi znis igra tre nut ka. U pi sa nju ne ma tro še nja. U bi zni su je sve tro še nje. U pi sa nju pu tem uni ver zal-nih sim bo la mo žeš sve i sa svi ma, u bi zni su je ne va žno ko li ko si na pra vio, ako osta neš bez pa ra ni ko si i ni šta. Pi sa nje te istin ski pri bli ža va lju di ma. Bi znis sa mo pri-vid no. U pi sa nju ne ma ne stan ka, osta ješ i ka da odeš. U bi zni su se on, kad tad, pod ra zu me va, ne mi no van je.

Pa ti sa da vi di šta ćeš da iza be reš?! Moj od go vor već znaš.

A, nažalost, i njihov.

* * *

– 40 –

OGLEDALO NAŠIH JUNAKA

Na ša ju na ki nja se obič no bu di oko je dan sat po sle pod ne. Naj ra ni je. Pe riod bu đe nja tra je ne kih po la sa-ta. Naj kra će. Za tim, ma mur na, te škom mu kom usta je gle da ju ći šta da ob u če. Pro te že se na sva kom ko ra ku, te tu ra le vo de sno, ski da raz ma za nu šmin ku od si noć, po ku ša va da pre po zna se be u ogle da lu, dok mu zi ka tre šti naj gla sni je mo gu će . Na kon to ga od la zi do wc-a, pot pu no od sut na, bes ko ri sna za se be i dru ge, on da se od vla či do fri ži de ra, sta vlja na ta njir sve što do hva ti, sme šta se is pred dži nov skog tv ekra na, me nja ka na-le br zi nom sve tlo sti, pa siv no gle da ju ći u sli ke ko je se sme nju ju.

Raz va lje na te škom le tar gi jom ko ja joj ne do zvo lja va da se raz bu di, po ku ša va da se pri se ti si noć njeg iz la-ska. Na kon vi še mi nut nog pri se ća nja, shva ta da je to pot pu no ne va žno. Dan kao sva ki dru gi. Is pi ja espre so iz ke si ce, je dan, pa dru gi, pa tre ći, za tim uzi ma ne što za smi re nje jer je ras tu ra gla va. Ve ro vat no je pre te ra la sa pi ćem, za klju ču je u se bi, ube đe na da to ni ka da vi še

– 41 –

ne će da po no vi. Ni kad, osim even tu al no sad za vi kend, ne ki mom ci su je po zva li na žur ku, pa joj je glu po da od bi je.

Još je di no raz mi šlja, da li da se vra ti u kre vet i pre-spa va da na šnji dan po što iona ko ni šta ni je pla ni ra la. Ili da ode da se is tu ši ra, to će je bar de li mič no raz bu-di ti. Po što je i to mr zi na sta vlja da ne po mič no ku nja is pred TV-a.

* * *Naš ju nak je mo mak iz pred gra đa, ko ji se be sma tra

naj moć ni jim li kom u kra ju. I ovog ju tra se pro bu dio vr lo ra no, čvr sto re šen da pro me ni se bi ži vot iz ko re na i da, za po če tak, pro na đe de voj ku. Do sta mu je, ka že, vir tu el ne re al no sti. Ho će, na po kon, da iza đe na uli cu i da po ka že lju di ma šta sve mo že. Ob ja šnja va ogle da lu da je naj ja či, da je mno go na pre do vao, da je ne vi đe no spo so ban da se ostva ri. Pro gla ša va se be al fa muž ja kom, fa com, na zi va se be ne kim čud nim ime ni ma ko je ni on sam ne raz u me. De fi ni tiv no je si la, sa mo što to ni ko, osim nje ga, ne pri me ću je .

Naš ju nak u dru štvu va ži za sr ča nog mom ka, ma-da bih ga ja pre na zvao ne i ži vlje nom bu da lom. Pit bul je mi ro lju bi va zver či ca u od no su na nje ga. Stal no je u ne kom tri pu da je va žan, da je ne u stra šiv, da svi tre ba da mu se kla nja ju. Nje gov ži vot se od vi ja na in ter ne tu i pred ogle da lom. Ne pre kid no me ri vre me i ra di skle-

– 42 –

ko ve, tr bu šnja ke, pri pre ma se za ne što, za ne što ve li ko, ma da ni on sam ne zna tač no za šta.

Po ku ša vao je sve i sva šta, sa mo, ka ko vo li da ka že, ima lo šu kar mu i svi su se uro ti li pro tiv nje ga?! I ro di-te lji, i si stem obra zo va nja, i dr ža va, i ma so ni, i mar sov-ci… To nje ga, ni naj ma nje, ne spre ča va da re pu je svo ju još neo bja vlje nu pe smu, kao man tru, ko ja će vr lo br zo, ube đen je, po sta ti svet ski hit. Šta god da ura di on to se bi ob ja šnja va u ogle da lu, ka rak te ri stič nim re per skim sti lom, kao da pre ti, pre pun agre si je i gor či ne.

* * *Ne gde oko tri ka da su, na po kon, ka fa i le ko vi po če li

da de lu ju, na ša ju na ki nja le žer no od la zi do lap to pa i za po či nje vi še ča sov no do pi si va nje sa dru ga ri ca ma. One je, na rav no, sma ra ju, ali šta će, mo ra da ih is tr pi. Isto vre me no igra i ne ku vi deo igri cu na ko ju je pr vo na le te la, mu zi ka tre šti sve vre me, ne ki od vra tan teh-no zvuk, dok se ona me ha nič ki nji še u tom rit mu, kao dro gi ra na. Sa rad nog sto la, tu, gde se di, je de sve što joj pad ne pod ru ku, ra de ći ne ko li ko stva ri isto vre me no. Ke va joj je, u me đu vre me nu, de se tak pu ta ušla u so bu, tra že ći ne što, me đu tim, na ša ju na ki nja je ni je ni re gi-stro va la. No, čim bi joj maj ka iza šla, ona bi se raz dra la iz sve sna ge, ka ko joj se je de ne što slat ko, ka ko ne ma šta da ob u če, ka ko su svi se bič ni, ceo svet i ka ko svi mi sle sa mo na se be.

– 43 –

Oko 18 sati joj upa da ju us hi će no, dve naj bo lje dru-ga ri ce, uz eufo ri čan vri sak. Još sa vra ta, ka žu joj ka ko su se tek sa da pro bu di le i da ima ju da joj is pri ča ju naj-no vi je tra če ve od si noć. Iako se de za jed no, ni jed nog tre nut ka ne gle da ju jed na u dru gu, sve tri su okre nu te ka mo ni to ru ra ču na ra, ki ko ću se na si lu, ve štač ki po dr-ža va ju ći fa zon ko ji ne ka od njih iz go vo ri. Upor no tra že ne či je sli ke po in ter ne tu, ko men ta ri šu, tač ni je ogo va ra-ju. Za tim po či nju da se ža le jed na dru goj. Shva ta ju da im je do sad no, da su lju di smor, da je ceo svet smor i da ni je la kih dro ga, al ko ho la, ko mi ra nja do zo re, ne bi ima lo smi sla ži ve ti.

Njih dve, u stva ri, ne ma ju poj ma šta će sa so bom. Ži ve od da nas do su tra ali se svim si la ma tru de da osta ve što bo lji uti sak na dru ge, jer su upra vo pa žnja i uti sak ono što ih odr ža va u ži vo tu. Sma tra ju da je bo lje da de lu ju ne pri stu pač no i ne do sti žno, pre tva ra ju ći se da ima ju ne što ve li čan stve no i ta jan stve no u se bi, ne go da se otvo re pre ma lju di ma, jer iona ko, ne ma ju šta da im po nu de, osim…

Ni ne shva ta ju, jad ne, da nji hov pra vi ži vot, po či-nje tek ka da raz bi ju ta na fu ra na ogle da la iza ko jih se kri ju.

* * *Naš ju nak je do bro sve stan da je ze znuo svo je stu di-

ra nje, da je po tro šio ce lu maj či nu ušte đe vi nu, ali ga sa-vest ne gri ze ni naj ma nje. Sma tra da sve to iona ko slu ži

– 44 –

za pro iz vod nju ro bo va, ta ko da je on za pra vo ze znuo njih?! Sve stan je, ta ko đe, da je sil no na pre do vao i da je sa mo pi ta nje da na ka da će nje go va ge ni jal nost da do đe do iz ra ža ja. Sve vre me še ta po so bi, na glas se mo ti vi še, pra vi pla no ve. Sve vre me je za tvo ren u če tri zi da. Iako ni je ura dio ni šta kon kret no, či ni se kao da je od ju tros od ra dio hi lja de po slo va i pre pe ša čio na sto ti ne ki lo me-ta ra. No, on i da lje sto ji pred ogle da lom, on je i da lje naj ja či, ube đu je se be da mo že, da mo ra, da je spre man, da je mo ćan, da je naj moć ni ji.

Ne gde oko 16 sati je uka pi rao da ni šta ni je jeo i iz či sta mi ra na pa da svo ju ke vu, ina če sa mo hra nu maj ku, odav no već pu no let nog si na, zbog to ga što mu ni šta ni je spre mi la?! Tu na sta je ma la sva đa, be zna čaj na u od no su na pred hod ne. Do šlo je sa mo do lu pa nja vra-ti ma, sit nih pret nji, po te za nja bej zbol pa li ce sa jed ne i sto li ce sa dru ge stra ne, no sre ćom, sve se za vr ši lo na to me, bez po li cij skih po zi va.

Za tim je naš ju nak, zvao ća le ta da mu obez be di lo vu. Sa mo ga zbog to ga i zo ve, dok mu je ovaj istog mo men ta, bri žno spu sti slu ša li cu, uz sa vet da se za po sli ili da ode u voj sku. Naš ju nak je ume sto u voj sku, sil no iz ner vi ran oti šao u koc kar ni cu, na ru let, da is ku ša svo ju sre ću i po-tro ši, ono ma lo po zajm lje nog nov ca što mu je osta lo. Sa so bom je po veo i dru go ve ka ko bi mu ako do bi je ču va li le đa od dru gih, ili ako iz gu bi od nje ga sa mog.

Na ža lost, ni ovo ga pu ta ni je bio nje gov dan, ma da je, sre ćom, u po sled njem ba ca nju us peo da po vra ti deo

– 45 –

ulo že nog nov ca, ta ko da su ga or ta ci na si lu iz ve li ne do zvo liv ši mu da lje da ula že.

* * *Na še ju na ki nje ne gde oko 20 sati do la ze na epo hal-

nu ide ju da ipak po no ve pro vod od si noć. Sra mo ta je, ka žu sa gla sno, da ceo svet ži vi, lu du je, a da one se de u sta nu kao tri use de li ce. On da kre ću sa br zin skim, vi še ča sov nim pri pre ma ma u ku pa ti lu. Od fe ni ra nja, šmin ka nja, do te ri va nja ko se une do gled, pa do me-đu sob nih kom pli me na ta, pum pa nja sa mo po u zda nja, is pro ba va nja gar de ro be i raz vla če nja ode će po so bi. U me đu vre me nu su ne ko li ko pu ta od u sta le od iz la ska, pre mi šlja le se, sva đa le i mi ri le, ne pre kid no na ve zi s dru gim dru ga ri ca ma ko je su ve ro vat no ra di le sve to isto, ako ne i go re.

Us put se, na ša ju na ki nja, po sva đa la s ke vom za to što joj ova ne do zvo lja va da bu de slo bod na, da mi sli svo jom gla vom, ne go joj se stal no me ša u ži vot. Ke vu je za ti li čas pro gla si la kli mak te rič nom glu pa čom, ma-to rom pro fuk nja čom ko ja se po tu ca sa svi ma, a u ku ći glu mi mo ral nu že nu, maj ku za pri mer, dok je ća le ta na pa la za to što joj ne da je no vac za iz la ske. Od no sno da je joj, br zo se is pra vi la, ali joj to ni ka ko ni je do volj no – ta nje ne dru ga ri ce do bi ja ju tro stru ko vi še!

Na kon ce lo ve čer njih sla ga nja, ne sla ga nja, pre ne-ma ga nja, hva li sa nja, bi le su na po kon sprem ne. Za lu-pi le su sa mo ži vo vra ti ma, ube đe ne u svo ju sa vr še nost

– 46 –

i oti šle bez po zdra va vi so ko uz dig nu tih gla va. Iako je cen tar gra da tre ća uli ca oda tle, na de se tak mi nu ta od sta na na še ju na ki nje, ipak su se od lu či le za tak si var-jan tu, jer će ne ko mo žda da po mi sli „ne znam šta” ako ih vi di ka ko sa me še ta ju spo red nim uli ca ma.

* * *Naš ju nak se do go vo rio sa dru štvom, da se na đu

oko 23h i da re zer vi šu sto u naj bo ljem ka fi ću u gra du. Ili su ga re zer vi sa li pre, ne znam tač no. I oni se prav-da ju jed ni dru gi ma, ka ko se sa mo jed nom ži vi, ka ko ta mo do la ze naj bo lje ri be u gra du i da je no vac iona ko stvo ren da bi se tro šio, a ne da bi se šte de o?!

Oko 20h po či nje sa pri pre ma ma za iz la zak. Za klju ča-va se u ku pa ti lu i osta lim uku ća ni ma stro go za bra nju je pri stup. Us put psu je i ke vu, i de du sa svim dis kret no, kad god pro đe po red njih, za to što mu ni su obez be di li bo lje uslo ve za ži vot?! Pred ogle da lom is pr o ba va sve mo gu će fri zu re, na me šta od go va ra ju ći iz raz li ca, gle da zu be, na vla či po zajm lje nu ko šu lju. Od jed nom se od re-pe ra tran sfor mi še u „slat kog deč ki ća” od ko ga se do ju-če je žio. Od od boj ne ma mur ne fa ce pra vi „baby fa ce”, a od un der gro und staj lin ga postaje roze peškirić, sa svim mogućim feminističkim dodacima. Do bro je sve stan da nje gov „mno go sam opa san” fa zon ve če ras ne mo že da upa li, ta ko da po sta je ne ko na ko ga će, po de fi ni ci ji, da ot ki nu sve ri be na sve tu, čim ga vi de.

– 47 –

Ona ko na pu ca ni, na bi je ni sa mo po u zda njem, sa po zajm lje nim nov cem i auto mo bi lom od lo kal nih kri-mo sa, na la ze se u cen tru i kre ću u osva ja nje. Po ma lo na du va ni, pre pu ni mu ških pri ča, ši re se glav nom uli-com, vr te ći se u krug i tra ga ju ći za žr tva ma. Ko men ta-ri šu sve što vi de, do ba cu ju, okre ću se i pre te sla bi ji ma od se be a ja či ma se do ze mlje kla nja ju. Či tav sat okre ću jed nu istu pri ču sve do tle dok ni su sre li, po nji ho vom mi šlje nju, pet naj bo ljih ri ba ko je su ika da vi de li i s nji-ma od la ze u naj bo lji ka fi ć gde ima ju re zer vi san sto.

Ni ti je to naj bo lji ka fi ć, ni ti su to naj bo lje ri be, ali ka da si is kom plek si ra ni jad nik, mo raš od sve ga da pra-viš sen za ci ju i spek takl i uz di žeš sve što ti se de ša va u ži vo tu, une do gled.

* * *Na še ju na ki nje se na la ze sa dru ga ri ca ma oko 23h,

na sta rom me stu, sa dru ga ri ca ma od ko jih su se raz-li ko va le je di no po ime ni ma i ni po če mu dru gom. Sve su bi le iste, iden tič ne. Fu ra le su ne ki na met nu ti mod ni fa zon uspe šnih, ko ji ne sa mo da ni je do li ko vao nji ho vim is pra znim ži vo ti ma, ne go ih je oba ve zi vao da bu du ne što što sva ka ko ni su. Pod se ća le su na po kret ne svad be ne ike ba ne na pra vlje ne za jed no krat nu upo tre-bu sa jed nim je di nim ci ljem – da se do pad nu na pr vi po gled.

Iako su se si noć vi de le , iz lju bi le su se i iz gr li le kao da se ni su vi de le go di na ma i kre nu le su u oba ve zan de fi le

– 48 –

gra dom. Sve su bi le na šti kla ma, per fekt no do te ra ne, ob u če ne po po sled njoj mo di, sve na se bi su do ve le do sa vr šen stva, ube đe ne u svo ju le po tu, po no sne jed na na dru gu, po no sne na se be što pri pa da ju jed na dru goj. Ne ko me su se ja vlja le iz fa zo na, ne ko ga su ko men ta-ri sa le, zbog ne ko ga su za sta le, a ne ko me bi okre nu le gla vu i po be gle. Sva ke ve če ri isto. Dok ih po sma traš sa stra ne, ose ćaš ne ku za jed nič ku svest ko ja ih vo di i ču va, a isto vre me no ih i spu ta va us kra ću ju ći im ne ke dru ge stva ri, za ko je im ni je po tre ban ni ka kav luk suz.

Na kon spe ka ku lar nog iz la ska u grad po či nje, po la-ko, pa sve vi še, da im opa da sa mo po u zda nje, da ner-vi ra ju jed na dru gu, da im se ne svi đa fri zu ra, šmin ka, na čin na ko ji su se obu kle. Po či nju po la ko da se gu be u gu žvi, da se vr te u krug bez ci lja; sme šne i se bi i dru-gi ma, ko men ta ri šu da je red da ne što i ulo ve.

Oko po no ći sre ću gru pu eks tra fra je ra sa ko ji ma se zna ju iz vi đe nja, za po či nju sa nji ma pri ču, a ovi ih po zi-va ju u naj e lit ni ji noć ni klub u gra du gde ima ju re zer vi-san se pa re. Na po čet ku su svi re zer vi sa ni, neo ba ve zno se gr le i ša lju sti dlji ve osme he jed ni dru gi ma, a za tim, ka ko vre me pro la zi, po či nju da pi ju, da se opu šta ju i ostva ru ju ono zbog če ga su i do šli. Pr vo igra ju sva ko za se be, okre nu ti jed ni ka dru gi ma lju lja ju ći se u istom rit mu, kao na svad bi, za tim se po la ko me ša ju, me đu-sob no is pro ba va ju ći sve ono što su go di na ma una zad uve žba va li pred ogle da lom, u na di da će se, ko nač no, oslo bo di ti i po sta ti svo ji.

– 49 –

Mrak ko jim su okru že ni ih ra du je, mrak je nji ho va bo ja jer ne oba ve zu je, kao i bu ka gde se ni ko ne ču je. Na po kon, mo gu da vri šte do mi le vo lje, da ši re ru ke, eufo rič no se gr le sa svi ma i da iz ba ce iz se be svu onu ne sre ću ko ja im se sva ko dnev no na ku plja u ži vo tu. De voj ke sve vre me pi ju, ne kad sa me se bi na ru ču ju, ali ret ko ka d one pla ća ju. Uvek se po red njih na đe ne ki slat ki džen tlmen ko ji ima ne što va žno da ih pi ta ili da im ka že, iako su one, gle ču da, ne čim za u ze te. Ipak, iz dva ja ju svo je sve to vre me za njih i na gra đu ju ih za-go net nim po gle di ma.

Ne gde oko 2 sata po sle po no ći ili ma lo ka sni je, sva ka de voj ka je oti šla na svo ju stra nu. Ne pro boj na tvr đa va se ras pa la na vi še la ko osvo ji vih de lo va. Jed na po lu pi-ja na na op štu ra dost pri sut nih le lu ja ju ći se po ku ša va da se pop ne na šank, dru ga se va ća ri sa ne kim ti pom usred lo ka la, tre ćoj se na vod no sve smu či lo, dr ži se za sto mak i tra ži od go va ra ju ćeg ti pa ko ji će je ot pra ti ti do ku će. Ka sni je se sa zna je da je če tvr ta u ne za hval nom po lo ža ju, ne što ra di la ne kom mom ku u wc-u na slo nje-na le đi ma na la va bo. Od ne do sti žnih fi lm skih star le ta, pre tvo ri le su se u jef ti ne uli čar ke ko je ne ko mo ra da za do vo lji ili će im iz la zak pro pa sti .

Za to vre me na ša glav na ju na ki nja, ta ko đe ne vi-na šce, upo zna je na šeg glav nog ju na ka, apo lon skog iz gle da i sa njim pro vo di noć u nje go vom auto mo bi lu. Nji ho va ce lo ve čer nja se an sa je tra ja la sa ti ma. No še ni pa žnjom pri sut nih, s raz go vo ra vr lo br zo su pre šli na

– 50 –

po ljup ce, a za tim iza šli iz klu ba. Us put su se ma lo i do hva ti li, ona ko za sva ki slu čaj, tek da utvr de mo gu će pol ne ne su gla si ce. Pro ži ve li su pra vi ma li lju bav ni fi lm, ka ko u lo ka lu, ta ko i ka sni je u nje go vom auto mo bi lu. Ipak, i taj fi lm se ne slav no za vr šio po što ga je ona, na kra ju, hi ste rič no od bi la uz kon sta ta ci ju da ima sta bil nu ve zu, da ni je la ka ro ba i da je ver na svom deč ku, da je ovo što se do go di lo ve če ras nje na sla bost i da kri vi cu sva ka ko tre ba tra ži ti u al ko ho lu, kao i u na šem glav-nom ju na ku.

Ne gde oko 5 sati uju tru na la zi se s osta lim de voj-ka ma na sta rom me stu i tak si ih raz vo zi re dom ku ći, gde će, ka sni je, pre ko in ter ne ta, su mi ra ti uti ske. Ona-ko po lu pi ja ne, ne i ži vlje ne, upa da ju u svo je do mo ve i pra ve ne vi đe nu bu ku, lu pa ju vra ti ma, tra že hra nu po fri ži de ru, bu de ro di te lje i na kon to ga se, ot pri li ke oko 7 sati, uspa vlju ju is pred uklju če nog TV-a. Po no vo s raz ma za nom šmin kom, po no vo ob u če ne, po lu sve-sne, ne zna ju ći tač no ni ka ko se zo vu, a ka mo li ne što ozbiljnije.

* * *Što se ti če na ših ju na ka, oni na kra ju svi od la ze kod

jed nog or ta ka da pi ju i na zdra ve svo joj naj lu đoj no ći u ži vo tu. Pre pri ča va ju svo ja lju bav na , par don sek su-al na is ku stva, opi su ju ći do naj sit ni jih de ta lja sve što im se de ša va lo te ve če ri. Svi su, ne kim ču dom, do ži ve li vr hu nac i svi su, još ve ćim ču dom, ot ka či li te de voj ke

– 51 –

ne že le ći da ima ju po sla, ka ko ka žu, s kur va ma. Onom jed nom se to de si lo u par ku, dru gom u wc-u, tre ćem za šan kom; to ni ko ni je vi deo, ali se de si lo.

Re đa ju se pri ča za pri čom i smeh do mi le vo lje. Svi su sreć ni, pre sreć ni, ne ra sta je im se, ne spa va im se. Oni bi da pro du že ovo ve če što je mo gu će du že, ovu sre ću ko ju ose ća ju, ovaj us pe šan dan, mo žda naj u spe-šni ji u nji ho vim ži vo ti ma, gde su bar ma lo ostva ri li svo je sno ve.

Na kra ju su za spa li je dan pre ko dru go ga, pi ja ni, iz gu žva ni i ta ko do če ka li sle de će ju tro, ili ono ju tro po sle sle de ćeg, ne zna se tač no. Ali to ni je to li ko ni va žno, bit no je da se ne što de ša va – to su re či na šeg glav nog ju na ka ko ji se na la zi po no vo is pred ogle da la. Na kon što je na mig nuo sa mo za do volj no sa mom se bi, is po vra ćao se jed nom pa još jed nom i na sta vio da sla vi. Ni sam ne zna tač no šta, ali se bar, ka ko vo li da ka že, ne što de ša va.

* * *

– 52 –

RAZGOVOR SA NARKOMANKOM

– Zna te, ja bih naj vi še vo le la da he rion pod mla đu-je, da je pun vi ta mi na i da pro du ža va ži vot, da sva kim ubo dom ski nem po jed nu bo ru… Na rav no, vo le la bih da je le ga lan i dru štve no pri hva tljiv, pa da za sed ne mo svi oko ka za na, po put onih što pe ku ra ki ju i me ša mo opi jum kao što se lja ci me ša ju dži bru. Ali je bi ga, ni je ta ko.

Pre ne ko li ko go di na, u do njem par ku, u mom rod-nom gra du, slu ša li smo is po vest jed ne de voj ke. Svi, ce lo dru štvo. Bi la je stu dent, ap sol vent, s par ne po lo-že nih is pi ta. Ap sol vent ne če ga, što ta da ni sam us peo ni da iz go vo rim, a ka mo li za pam tim. Me đu tim, ono što je po seb no uokvi ri lo bi o gra fi ju te mla de že ne, bio je njen vi še go di šnji nar ko man ski staž.

Du go nam se pred oči ma od mo ta vao fi lm ko ji je, po-put nje, le teo da hom be log pra ha, gu be ći se na str mim li ti ca ma pre de la uža sa. Iako nam je sve vre me pri ča la ka ko je po be di la, du bo ko u se bi smo zna li da ni je.

– 53 –

– Svi smo mi sa mo u bi ce – za po če la je jed nu od svo jih te o ri ja – raz li ku je mo se sa mo po vre me nu eg-ze ku ci je… dok se mi, dru ga či ji, ubi ja mo mo men tal no, vi, obič ni smrt ni ci se ubi ja te po la ko. Vi ste sa mo u bi ce na du že sta ze. Ni ko se još ni je iz vu kao, a ko li ko znam i ne će, za što bih ja uop šte po ku ša va la?

Bi la je pot pu no is pi je na. Is pi je na, a mla da. De fi -ni tiv no naj go ra kom bi na ci ja. I to na pra gu tri de se tih, ako ne i mla đa. Si lu e ta nje nog sla ba šnog te la, odi sa la je onom van vre me nom le po tom, ko ja kra si sva ku mla-dost. Ble do li ce obo je no dre ča vim ta la si ma šmin ke, sa mo je po ja ča va lo ton sta kla stog po gle da, usme re nog ne gde da le ko, u za bo rav. Lak ži vot i te ške dro ge od ra-di le su svo je. A bo lest, sve vi še, uzi ma la ma ha.

Užur ba no je na pu šta la po sled nje sta ni ce mla do sti, hi ta ju ći ka pr vim re do vi ma ne mi nov nog. Bez sti da i ka ja nja, ra za pe ta iz me đu to tal nog bla žen stva i bo la, uz vi še ne nir va ne i ra za ra ju ćeg pa kla. Sa is kri vlje nim ore o lom smr ti, obe še nim oko vra ta, ko ji je blje štao zra-ci ma pot pu nog ni šta vi la.

– Gde god da se po ja vim, a ret ko iz la zim, či ni mi se kao da svi ble nu u me ne i tra že mi ma nu. Imam taj pro kle ti ose ćaj da svi oko me ne ži ve, ceo svet, sa mo se ja iz je dam da ni ma. Ne ve ro vat no ka ko od re đe ni lju di, ko je ina če ni je bri ga za me ne, ima ju na pa de mu dro sti, svi oni zna ju šta je naj bo lje za me ne i moj ži vot, sa kim tre ba da bu dem, šta tre ba da ve če ram, ka da tre ba da ve če ram… E, maj ke mi, ne mo že te da ve ru je te ko li ko

– 54 –

pre te ru ju, a ve li ki je luk suz na me ta ti se ta ko ne ko me, u da na šnje vre me. Ma, tru lo je sve. Kad puk nem pa lim opet u ko mu nu, da sa dim krom pir i mo lim se Bo gu.

Spon ta no smo je okru ži li, mi na do bud ni de ča ci želj-ni ži vo ta i da ne ka žem još če ga. Slu ša li smo je, sva ko na svoj na čin i sva ko iz svo jih raz lo ga. Sa ti ma smo je za mi šlje no po sma tra li i upi ja li sva ku nje nu reč. Me ri li smo je na šim glad nim, pu ber tet skim po gle di ma, po-me ša nim uza vre lim bu ji ca ma blu da i po žu de, sa do zom od vrat no sti i stra ha. Sva ko od nas je na njoj pro na la zio ne što, što ga je uz bu đi va lo. Od un der gro und sti la, do uteg nu tih far me ri ca.

Pri ja la nam je nje na pa žnja, po seb na slo bo da ko ja se ose ća la u sva koj re če ni ci. Mo gla je da nas vr ti oko ma log pr sta. Mo gla je sa na ma da ra di šta god. Pri ja lo nam je sve to, pre pu šta li smo joj se i uži va li, a po naj vi-še su nam pri ja le nje ne go di ne.

– Ta da sam, mi slim, skon ta la da ne mo gu bez do pa… mo ji su sla li kin tu. Ži ve la sam na Dor ćo lu s biv šim, bio je di ler, nar kić u raz vo ju, fra jer do bo la, or gi ja li smo sva kog da na. Iskre no, bo le lo me je za sve. Ono kao mo ral i ta sra nja, mi slim, bri ga me baš za to. Fo ra je sa mo da po beg neš iz ge ta, na pu stiš ovu se len dru, ove ljud ske ot pa de, mi slim, do bi ješ kri la i go to vo, a dro gi ra nje ko dro gi ra nje, svi smo mi ma nje vi še nar ko ma ni sa mo što ve ći na to ga ni je ni sve sna.

Bi li smo na iv ni, što i ni je iz ne na đu ju će jer oko še-sna e ste su svi na iv ni . Ima li smo do volj no go di na da

– 55 –

ra di mo lo še stva ri, a opet, ne do volj no, da se su o či mo sa nji ma i pre u zme mo od go vor nost.

Nje na pri ča je za nas bi la eg zo ti ka. Pri ma li smo se na sva ku nje nu iz go vo re nu reč. I ne znam ka ko smo za pra vo po če li da raz go va ra mo, znam sa mo da nas je u pri ču uvu kla nje na iskre nost, ko ja pre va zi la zi ma le gra do ve. Ta ko đe, znam da s ta kvim lju di ma raz go vo ri uvek tra ju, tra ju ne pre kid no, ni je va žno što su se za vr-ši li odav no, kao što su se odav no za vr ši li i oni.

A je su, na ža lost…– I mi se ta ko na đe mo, ura di mo se, i on da le ži mo

i iz ja vlju je mo lju bav jed no dru gom. Po ne kad pi je mo vi ski i do di ru je mo se… Ta ko da ni ma, dok nas ne šut nu na uli cu, pa on da po no vo. Ta da sam ko nač no na u či la stvar no da ži vim i bu dem u pot pu no sti svo ja, sve pre to ga bi lo je sa mo imi ti ra nje ži vo ta i ni šta vi še. Sa da mo gu da vri štim ka da mi se vri šti, pla čem ka da mi se pla če, sa da mo gu ap so lut no sve…

Mo je dru štvo se sve vi še pri ma lo na nju, a ja na nje nu pri ču. Ni je me to li ko za ni ma la ona, do sa di kao i sva ka dru ga, za ni ma le su me nje ne re či. Do du še, ta da još ni sam pi sao, ni je bi lo ni na go ve šta ja, ni če ga, ali ži-vot sam već uve li ko pi sao ta ko da me je nje na is po vest, mo žda još ta da, usme ri la na tu stra nu.

Uosta lom, vi še vo lim pri če o de voj ka ma ne go sa me de voj ke. U pri ča ma su baš ona kve ka kve ja že lim da bu du, u re al no sti su ona kve ka kve one že le da bu du, ka kvi ma ih dru štvo ob li ku je.

– 56 –

Naj va žni je je, što te pri če za u vek osta ju, kao i naj-lep še od tih de vo ja ka u nji ma. U re al no sti uvek osta ju ne kom dru gom, pot pu no tu đe i dru ga či je…

– I, je bo te mo ji pro va le… Pr vo sam ih la ga la, znaš ono, mo ram kod or ta ka i to… Po sle ka da su umi sli li da je ozbilj no, po če li su da me ve zu ju za ra di ja tor i za-klju ča va ju u so bu k’o ne ku ulič nu džu ke lu… Ma bu da le ma to re! Po sle me na bi li u ne ku kli ni ku za re tar di ra ne i na kra ju sam bi la, u ne kom ma na sti ru. Zna či ho ror, da ne po ve ru ješ. Ro di te lji su u sta nju da ti na pra ve ta kvu ha va ri ju od ži vo ta, da je pa kao na spram to ga naj o bič ni ja de či ja igri ca. Od dro ge čo vek i mo že da po beg ne, al’ od njih ne ma šan se…

Za to je že nu ne ka da naj bo lje do ži ve ti kao te lo, ski-nu ti s nje sve pro ble me, mom ke ko je je ima la, od ba ci ti sve nje ne za blu de, kom plek se ko ji iz bi ja ju, ko je šta. Ski nu ti s nje sve ono što je go di na ma str plji vo na vla-či la. Pred ra su de ko ji ma se tro va la, sve glu po sti ko je je na u či la, pa i na vi ke ko je je ste kla. I osta vi ti na njoj tek po ne ku per verz nu kr pi cu, ko ja će sa mo pod gre ja ti na go ne uspa va ne ži vo ti nje i ni šta vi še.

I da je vo liš ta kvu, di vlju, ne u kro ti vu, bez par do na i us te za nja. Ona ko do kra ja, ka ko se uosta lom i vo li.

– Ta ko mi ras po lo že nje va ri ra od apa ti je do hi ste-rič ne agre si je. U go di na ma sam ka da ni sam ni mla da ni ma to ra i ni je mi pro blem da osta vim… Osta vlja la sam dop hi lja du pu ta… Ne go, znaš, nar ko man ni ka da ne mo že da ka že tač ka i kraj… Uvek idu tri tač ke. U

– 57 –

su šti ni, ni je pro blem što dru gi ma ni je sta lo do me ne, ni naj ma nje, pro blem je što ni me ni vi še ni je sta lo.

Že lja za za bra nje nim uvek po be di. Pre pu no let stva, pa i na kon to ga, ni ka kve osu de ne po sto je. Sva ka no-va za bra na je je dan no vi po vod i no va šan sa. Iza se be imaš sa mo oro nu lo gro blje iz ko ga mo raš, što pre, da po beg neš, a is pred se be mi lion na sme ja nih le še va ko ji vre ba ju sva ki tre nu tak da te za da ve. Ko rak na pred, go-tov si. Ko rak na zad, go tov si, ne maš kud…

Iz la za kao da ne ma. Do bro, mo žeš kao ona da iza be-reš ne bo i zve zde. Ali većina, tim tragom pre nađe zve-zdu pod ze mljom. I ne za bo ra vi ka ja nje, ono uvek ide na kra ju. Uko li ko, na rav no, kraj ne do đe pre ka ja nja…

* * *Što se ti če ove de voj ke, umr la je ne du go za tim. Mo-

ra la je, a i ni je se mo glo dru ga či je. Ta kvi lju di, na ža lost, umi ru pre smr ti. Ne mo ra ju u stva ri ni da odu, već su sa hra nje ni i pre ža lje ni. Pro vin ci ja ume sto da utih ne na ne ko li ko mi nu ta, ona bru ji o to me da ni ma, pa i du že. Vi še ih pro kli nje, ne go što ih bla go si lja, sla vi nji ho vu smrt, ra du je se, ne ža li…

Ne znam, nar ko man ni je sa mo nar ko man, on je i Čo vek, Čo vek ko ji se dro gi ra. Ta ko je i sa al ko ho li ča ri-ma, sa mo u bi ca ma. Naj go re od svih iži vlja va nja je ka da vla sti tu ne sre ću iži vlja vaš na tu đoj!

* * *

– 58 –

JOVANINA PRIČA

Ka da je Jo va na ima la še sna est go di na, mi sli la je da je naj lep ša de voj ka na sve tu, da se ceo ko smos vr ti oko nje i da sve mo že. Uko li ko bi joj ne ko re kao ne što što joj ne od go va ra, ili bi ga isme ja la pred svi ma, ili bi mu se ci nič no na sme ja la u li ce i re kla mu da ga ža li. Sa otvo re nim ga đe njem je pri ča la o sve mu ono me što joj se ne svi đa ili ne raz u me. A ni je raz u me la do sta to ga.

Omi lje ne uz re či ce bi le su joj fuj i bljak, uz ne ko li-ko soč nih psov ki na ko je ne bih da tro šim re či. Pri ča la je da ima naj glu plje pro fe so re, da je grad u ko me ži vi naj o bič ni ja se len dra. U su šti ni, svi su je sma ra li ali to je ta ko mo ra lo da bu de, go vo ri la je, ka da je ne ko po pu la ran. Bi la je idol svim svo jim dru ga ri ca ma ko je ni su bi le ta ko sa vr še ne kao ona. Jed na je bi la pre ni ska, dru ga je bi la pre vi so ka, tre ća je ima la ma le gru di, dok sve osta le, ili ni su ima le gru di, ili su im, u od no su na Jo va ni ne, bi le pre ve li ke.

Jo va ni na reč je ta da, me đu vr šnja ki nja ma, bi la za-kon. Sve de voj ke su že le le da iz gle da ju i da se po na ša ju

– 59 –

kao ona, sve de voj ke su že le le da ima ju ro di te lje kao što su bi li nje ni, a o mom ci ma i da ne pri čam. Jo va na je ne sve sno dik ti ra la trend u gim na zi ji, kao što su nje ni sve sno dik ti ra li trend u gra du.

Sa osam na e set već je uve li ko vla da la pro vin ci jom. Do la zi la je auto mo bi lom u ško lu, išla je ka da joj se išlo. Ku po va la je la ko i lju de i oce ne, sa mo što su oce ne, mi-slim, bi le sku plje. Ili si bio sa njom, di vio joj se i pri čao joj baj ke, ili si be žao od nje, gla vom bez ob zi ra.

* * *Jo va na je bi la ma lo sta ri ja od me ne, mi slim dve

go di ne, ali je pam tim još kao de voj či cu. Ne da ni smo sme li da joj pri đe mo, ne go ni smo sme li ni da po mi sli-mo da joj pri đe mo, a ka mo li ne što ozbilj ni je. Još ta da mi je osta la u se ća nju kao naj slo bod ni je, a isto vre me no i naj ra zma že ni je de te ko me je sve bi lo do zvo lje no. I ka da se sme ja la i ka da se lju ti la, či ni la je to, ona ko ga-zdin ski, na sav glas.

Od u vek se obra ća la po seb na pa žnja na nju, na ro-đen da ni ma i u ško li, jer ona je Nji ho vo de te. Svi su joj se pri la go đa va li, svi su po zdra vlja li nje ne ro di te lje, ku po va li joj naj sku plje po klo ne jer su i nje ni, gle ču da, ku po va li naj sku plje po klo ne dru goj de ci.

Ne se ćam se da su je ika da kri vi li za ne što, uvek su joj se po ni zno iz vi nja va li i uvek joj ustu pa li naj bo lja me sta. Za pra vo, ni ko je ni je vo leo, svi su je po što va li, a isto vre me no su je se i pla ši li.

– 60 –

Nje ni su ta da bi li stvar no bo ga ti. Da nas su, za pro-me nu, pre bo ga ti. Ve ro vat no naj bo ga ti ji u gra du. Njen ća le, do du še, ni ka da ni šta ni je ra dio što je, opet, sa svim do vo ljan pred u slov da stek ne sve. Ke va joj je ga zda ri-ca ot ka ko zna za se be. Ba vi la se iz da va njem ko man di i pri ma njem kom pli me na ta. Od u vek je pod se ća la na lut ku, tač ni je na po kret ni či vi luk, ko ji je pri vre me no iza šao iz iz lo ga. Du go je vo zi la tam ni džip sa još tam ni-jim sta kli ma i gle da la svo ja po sla, dok su se tu đe pa re sli va le na njen ra čun.

Ni su sti gli da za vr še fa kul tet, ali su za to sti gli da otvo re svoj pri vat ni. Do du še ni nje ga još ni su sti gli da za vr še, ali su za to sti gli na vre me da se obo ga te i otvo re svo je po slov ne objek te. Ži ve li su, uglav nom, svoj ame-rič ki san na srp ski na čin, u sa mo nji ma zna noj ver zi ji.

* * *Jo va na je če znu la, oči gled no, za pro pu sni com u svet

od ra slih. Tre ba la su joj pri zna nja, pa žnja i na gra de. Ni u če mu ni je bi la naj bo lja, pro sek pro se ka što bi re kli, a po na ša la se kao da je naj bo lja u sve mu. Bo ri la se da je pri me te na sa svim po gre šan na čin. Ume sto zna njem, do ka zi va la se nov cem. Stal no je me nja la ras po lo že nja. Mo gao si da je vi diš ka ko vre đa sve oko se be, ka ko pre ti i pro vo ci ra, a mo gao si da je vi diš i ka ko ša lje po ljup ce, ši ri ru ke, ma še, vri šti i stva ra la žnu eufo ri ju oko se be.

Ra di la je sve ono što se od nje oče ku je, sve ono što je već ne gde vi de la, što je, na vod no, pro la zi lo u sve tu

– 61 –

po zna tih. Po na ša la se po put ve li ke zve zde u naj ma njem mo gu ćem gra du.

Sme nji va le su se i ve ze za jed no ve če. Od be za zle-nih, kli nač kih avan tu ra do gu ra la je do or gi ja. Od ne-ko ga ko vo di glav nu reč u gim na zi ji, po sta la je ne ko ko vo di glav nu reč gde god da se po ja vi. Pro na šla je i svo je sled be ni ce, de voj ke sa slič nim ma te ri jal nim po lo ža jem kao što je bio njen, ko je su je sve vre me ko pi ra le i pot-pi ri va le joj su je tu.

Di plo mi ra la je u dva de set dru goj, na svom fa kul te tu, za po sli la se istog mo men ta u svo joj fi r mi. Ni je vi še bi la otvo re na kao ra ni je. Svo ja in te re so va nja je sve la na naj-ma nju me ru, jed no stav no se po vu kla u se be, što je, opet, ni je spre ča va lo da ula zi iz ve ze u ve zu. Pri ča la je ka ko ži vi pu nim plu ći ma kao slo bod na že na i ka ko je ni šta ne ogra ni ča va. Ima la je sta no ve po Sr bi ji, auto mo bi le, ima-la je sve ono o če mu su dru gi mo gli sa mo da sa nja ju.

Pro na šla je i pri ja te lje slič ne se bi. Bo ga ti se uvek pro na đu. Stvo ri la je jed nu ma lu ka stu u ko ju se te ško ula zi lo. Svi su bi li si tu i ra ni, ni ko ni je bio op te re ćen ni po li tič kim sta njem u ze mlji, ni ti bi lo či me što ni je ima-lo di rekt ne ve ze sa nji ma. Da se ne što do go di lo, istog mo men ta bi po be gli pre ko. Ni su ima li ni ka kav od nos pre ma isto ri ji svo je ze mlje, pre ma na ro du ko me su pri-pa da li. Be o grad je za njih bio isto što i Nju jo rk ili Pa riz, sa mo s ma nje mo guć no st i.

Jo va na je već u dva dest pe toj go di ni raš či sti la sa ce lim sve tom. Ni je se osvr ta la za so bom, ni je je bi lo

– 62 –

bri ga šta dru gi mi sle, ni ti je ma ri la za lju de oko se be. Do kraj njih gra ni ca je raz vi la neo se tlji vost i (ne)bri gu ko ja se u od re đe nim mo men ti ma rav na la sa naj go rom okrut no šću. Sa nje je pro ve ja va la ne ka hlad na, iz ve šta-če na le po ta ko ja je vi še pla ši la ne go pri vla či la. Na lju de je gle da la ili s pod sme hom, ako su na ni žem po lo ža ju od nje, ili s di vlje njem, uko li ko su moć ni ji. Za nju je, u stva ri, či tav ži vot bio pre stiž, moć i no vac. Na njoj ni si mo gao da pro na đeš ni je dan je di ni dru štve ni ideal, pa čak ni ele men tar no sa o se ća nje za dru ge.

Fil mo ve ko je je gle da la svi su gle da li. Mu zi ku ko ju je slu ša la svi su slu ša li. Ceo njen ži vot bio je pre pu šten za ko ni ma tr ži šta i jur nja vi za no vim mo de li ma ko je če ga ko je je mo ra la da ima istog mo men ta kad bi se po ja vi li . Sva ki de talj na njoj bio je stro go is pla ni ran. Od na či na na ko ji je dr ža la te lo i na ko ji se sme ja la, do pir sin ga i te to va ža. Li ni ju je do te ra la do sa vr šen stva. Ko sa joj je bi la uvek is pe gla na, zu bi iz be lje ni. Dok si raz go va rao sa njom, imao bi uti sak kao da raz go va raš sa ho li vud skom zve zdom. I ka da bi te za mo li la da joj po mog neš, či ni lo bi se kao da ona te bi či ni uslu gu svo jim pri su stvom, a ne ti njoj.

* * *Jo va na je pre, ot pri li ke go di nu da na po gi nu la. Ne

mo gu da ka žem iz ne na da, ne u me sno je, jer je sva ka ta kva smrt iz ne nad na. Po gi nu la je tač no dan uoči svog dva de set še stog ro đen da na. Iz le te la je sa pu ta, mr tva

– 63 –

pi ja na i uda ri la u dr vo ne da le ko iz van gra da. Od mah je iz dah nu la, na li cu me sta, dok je njen mo mak pro šao sa lak šim po vre da ma, go to vo be zna čaj nim. Do du še, sve po vre de su be zna čaj ne kad se pre ži vi.

Grad je na kon to ga utih nuo, svi su za ću ta li i če ka li šta će da lje da se de si. Is pra ća ji si ro tinj ske de ce tra ju krat ko, od ra di se mi nut ću ta nja, bez po di za nja pra ši ne, ona ko us put, i to je to. Me đu tim, Jo va ni nih mi nut ću ta-nja tra je i dan da nas. Nje ni su se, na sve mo gu će na či ne, po tru di li da njen lik i de lo mak si mal no oži ve. Do ni ra li su ogro man no vac cr kvi, do mo vi ma za ne zbri nu tu de cu, od jed nom su od pro fi te ra po sta li hu ma ni sti ko ji se bo re za op šte do bro. Sve što su mo gli na zva li su po njoj.

Od jed nom je ista ta Jo va na, na kon smr ti, po sta la sve ti ca. Osno va li su fon da ci ju s nje nim ime nom i kre-nu li u kam pa nju da ne ku dru štve nu in sti tu ci ju na zo vu po njoj. Naj no vi je po ro di li šte će se naj ve ro vat ni je zva ti po toj de voj ci ko ja je uvek s pre zi rom pri ča la o maj čin-stvu. Ili će to mo žda bi ti gim na zi ja, bi bli o te ka, kul tur ni cen tar, ko zna. Mo žda čak i grad.

Jo va na, kao ne ko ko je s ga đe njem pri čao o na ro du, o obič nom čo ve ku, po sta će za štit ni znak mno gih, za štit-ni znak istog tog na ro da po ko me je plju va la sve vre me. Ćer ka kri mi nal ca, de voj ka li še na ele men tar nih ljud skih oso be no sti, po sta će spa si lac, sve ti o nik ko ji po ma že lju-di ma, ko ji se bez u slov no bo ri za do bro svih nas.

Sa me di ja slu ša mo jed no, jef ti ne hva lo spe ve i re ži ra-ne do ga đa je iz nje nog ži vo ta, a u jav no sti, me đu lju di ma,

– 64 –

kru ži ne ka sa svim dru ga pri ča. Po ku ša va ju pu tem nov-ca da je oži ve i is pe ru nje nu bi o gra fi ju. Ko ri ste njen lik za bil bor de, pra ve kam pa nje pro tiv al ko ho la, ci ga re ta, dro ga, pro tiv sve ga ono ga za šta se Jo va na svim sr cem bo ri la. Oni ne pri ča ju isti nu već stva ra ju mi to ve.

Nje ne ro di te lje kao da je sve to spu sti lo na ze mlju i na te ra lo ih da ras pro da ju do bar deo svo je imo vi ne, ne što čak i da po klo ne. Po ku ša va ju pa ra ma da ku pe več nost svo ga de te ta. Na sto je da je oži ve i re in kar ni ra-ju, u ne kom sa svim dru gom ob li ku, na ko me bi i mno gi sve ci mo gli da joj po za vi de . Od ve šti ce, po sta je bo gi nja sa de vi čan skim ore o lom. Od se bič ne spo do be, po sta je naj ple me ni ti ji an đeo ko ji je ceo svoj ži vot žr tvo vao za-rad do bra.

Žao mi je Jo va ne, ali kao da je ta ko mo ra lo da bu de, po gi nu la je pre go di nu da na, a mr tva je, za hva lju ju ći svo ji ma, od u vek. Sve vi še mi slim, gle da ju ći njen lik i slu ša ju ći o nje nom de lu, da je nje ni ni su spa si li već, na pro tiv, da su je ubi li. I što vi še po ku ša va ju da joj po mog nu, mi slim da joj sve vi še od ma žu. Ko rum pi ra li su je na ovom sve tu, ko rum pi ra ju je i sa da na onom. La ga li su je dok je bi la ži va, la žu je čak i da nas, ka da je sve već re če no.

Ma ko zna, bar taj no vac ko ji da ju lju di ma ni je la-žan. Ma kar taj no vac, ko ji su im pre to ga ote li…

* * *

– 65 –

NEMA TIH PARA

Po zvao me je ga zda, pre ne ki dan, da pi šem o nje mu. Ne kon kret no moj ga zda, ja ne mam ga zdu, ma da su svi oni na ne ki na čin na še ga zde, a o ovo me i da ne pri čam. Ovaj je nju ška nad nju ška ma. Kri mos, ško lo van za kri-mo sa. Kre ten, ško lo van za kre te na. Nje go ve oso bi ne i nje gov opis, naj lak še je iz ra zi ti nov ča no. Ra di se o ti pu te škom ne ko li ko mi li o na evra. Čo vek, ovo čo vek pod zna ci ma na vo da, ko me se isto vre me no svi kla nja ju i svi ga mr ze. Fra jer ko ji se igra ljud skim ži vo ti ma, kao što se oni ber zan ski špe ku lan ti igra ju s lo vom. Šver cu je lju di ma, kao oni ti po vi s jef ti nom ro bom po bu vlja ci-ma. Za nje ga je ro đe na ze mlja bu vljak. Pro dao bi nas ili tram pio za šta god.

Na čuo sam da i kod Bo ga re dov no osta vlja sa svim pri stoj nu na poj ni cu, to li ko pri stoj nu da je ne pri stoj no i raz mi šlja ti o to me, a ka mo li pi sa ti . Zbog to ga ga ni ovaj od o zgo ne di ra. Na poj ni cu za Bo ga osta vlja, za pra-vo, kod udru že nih vla sni ka nje go vih isti na, a o po li ci ji, sud stvu, dr ža vi, i da ne go vo ri mo.

– 66 –

Ta kvi kao što je on, kao i nji ho va de ca, ima ju za ga-ran to va ne man da te i po sle smr ti.

Uglav nom, po zvao me ga zda da na pi šem knji gu o nje mu i o tri de se to go di šnji ci nje go vog ra da. Po zvao me te le fo nom, skrom no, do du še ono što je tra žio od me ne, bi lo je i vi še ne go ne skrom no. Po no sno mi je na gla sio, da je ulo žio mi li o ne u bol ni ce i ško le, ali mi ni je na gla sio oda kle mu ti mi li o ni?! Re kao mi je da ne mo že mir no da spa va dok lju di u Sr bi ji gla du ju, ali mi ni je re kao za što lju di u Sr bi ji gla du ju i za što ne ma ju gde da spa va ju?! Pro roč ki je za klju čio, ona ko me si jan-skim gla som, ka ko su sve fa bri ke pro pa le, ka ko vla da ha os i sve op šte ra su lo, ka ko sva ko gra bi sve što stig ne, a ni jed nom ni je spo me nuo da sve nje go ve fi r me ra de, da je baš on taj ko ji je is ko ri stio sve op šti ha os i ra su lo da pri gra bi vi še ne go bi lo ko dru gi…

Pri znao mi je, u po ve re nju, da je pu no za ra dio, ali mi ni je pri znao ko li ko je ukrao?! Ka že ka ko je mno gi ma po mo gao, ka ko ih je po di gao na no ge, a ne ka že ko ga je sve uni štio, ko me je sve po lo mio no ge i is te rao na uli-cu?! Ob ja šnja va mi da do sta to ga mo že da ura di, šta god po že li, a ne ume da ob ja sni ka ko mi osta li ne mo že mo ni ono osnov no ?! Pri ča mi ka ko pu no ima, da se pu no ra di lo, a ni ka ko da ka že za što mi ne ma mo i da, zbog ta kvih kao što je on, ne ma mo gde da ra di mo?! Hva li se ka ko je ima ve ze svu da, i sa svi ma, a pre ćut ku je ko li ko su na še ve ze sla be i ka ko je ne mo gu će da se po ve že mo.

Či me mi da se po hva li mo?!

– 67 –

Ža li se ga zda, sve vre me, a u stva ri se hva li. Ku pu je me po la ko pri pre mlje nim kom pli men ti ma, pot pi ru je mi su je tu, me ri mi ce nu, zna gde sam naj sla bi ji, gde smo svi mi naj sla bi ji… Ob ja šnja va mi, očin skim gla som, ka-ko se na mu čio u mla do sti kao ni ko dru gi. Pre ćut no mu ob ja šnja vam, ka ko on i nje mu slič ni, mu če sa da šnju mla dost i ne do zvo lja va ju ni ko me da nor mal no ži vi.

On je svo ju mla dost bar imao, ne ka je, dok mi i ne zna mo šta je to, a bo jim se da smo je iz gu bi li i pre no što smo je uop šte do bi li?!

* * *Iz po u zda nih iz vo ra je na čuo da do bro pi šem, ali iz-

gle da ni je čuo, ni su mu re kli, o ko me do bro pi šem i da sam za ta kve kao što je on po pri lič no ne po u zdan. Ka že da je na čuo, i ne ka, tre ba, dra go mi je što se uop šte ču je. Ja za nje ga znam, ka ko iz čar šij skih pri ča, ta ko i ova ko, po sma tra ju ći iži vlja va nje nje go ve de ce ko ja su sa mo još od vrat ni ja ver zi ja nje ga…

Re šio je da ope re svo ju pro šlost, i to kod me ne. Kod mom ka ko ji stva ra bu duć nost. Pla ti par sto ti na evra i ku pio je, bar pri vid no, ula zni cu za raj. Pri mim par sto-ti na evra ili vi še, i pot pi sao sam pakt sa đa vo lom. Pla ti par sto ti na evra, i ne ka ško la ili bol ni ca se već su tra dan po nje mu zo vu. Pri mim par sto ti na evra i obru kam, su-tra dan, i ško lu, i bol ni cu, dok je sve ta i ve ka. To li ko je ne za sit da že li da se bi ku pi sre ću i na onom sve tu. Se bi da ku pi, a osta le da ras pro da.

– 68 –

Go vo rio je sa mo u vere no, kao da me ni tre ba uslu ga a ne nje mu:

– Si ne, ja mo žda odem, mo žda jed nom umrem , pa ne ka osta nu bar ne ki za pi si o me ni, da vi de ge ne ra ci je ka ko je mla dost pi sa la o sve mu ovo me što ra dim. Ne tra žim da pi šeš baj ke, sa mo go lu isti nu. Cilj sa vre me-nog po slo va nja vi še ni je ula ga nje u bu duć nost, ma ka kvi, to je pre va zi đe no, već ula ga nje u več nost. E vi diš sin ko, ja ti ula žem u več nost…

Od go vo rio sam mu ne pro mi šlje no, iz pr ve. Do du še da sam pro mi slio od go vo rio bih mu još go re.

– Eto vi di te go spo di ne, ga zda – na sme jao sam se pred njim bez do zvo le i re kao mu – Knji ge vi še ni su ta ko po pu lar ne u ži vo tu. Ni naj ma nje. Ali su za to po-pu lar ne za ži vo ta, ta mo ima do volj no vre me na za to, ma kar da se na u či či ta nje, ako ni šta dru go?!

Bo jim se da me ni je raz u meo, a de fi ni tiv no ni je bi lo ni ko ga u bli zi ni da mu sve ono što sam re kao kon ver tu-je u broj ke . Na nje go vu ve li ku ža lost, za i sta ret ko upo-tre blja vam nov ča ni ce u svo jim re če ni ca ma. Ne ga đam se ci fra ma, da le ko bo lje me njam pa de že ne go de vi ze, bo lje pra tim kurs nje nog po gle da dok se mi mo i la zi mo na fa kul te tu, ne go kurs di na ra…

Iskre no, da mi se u tom tre nut ku pro še tao i onaj pra vi Bil Gejts, sa sve zlat nim če kom, sum njam da bih za pe vao dru gu pe smu. A pred njim, ma daj!

Ne stvar no, ka ko da pi šem o čo ve ku ko ga znam kao ne čo ve ka, ko ga ce la ze mlja zna kao ne čo ve ka?! Ka ko da

– 69 –

pi šem do bro o ono me ko is pi su je sud bi nu svi ma na ma, naj cr njim mo gu ćim slo vi ma?! Ka ko da pi šem do bro o onom ko nam kre i ra ži vo te i još tra ži, par don, svim si la ma za po ve da, več nu za hval nost?!

Ka ko da pi šem o fa bri kan tu la ži, naj o bič ni jem kri-mo su ko ji bi ce lu ze mlju, na rav no ka da bi to mo gao, tram pio za pr vu stvar ko ja mu se po nu di?! Ka ko da pi šem o me ce ni dže la ta , o dže la tu svih nas, po zna tom pro fi te ru, kra lju pri vat nog bi zni sa, noć nih klu bo va, koc kar ni ca i ne znam če ga još?! Ka ko da pi šem o ti pu ko ji je u tre nut ku spre man da po tro ši, tač ni je ba ci u ne po vrat, ono li ko nov ca ko li ko ve ći na nas ne mo že da za ra di ni za či tav je dan ži vot?!

Ne, lo še po re đe nje, ono li ko ko li ko svi mi za jed no ne mo že mo da za ra di mo za či tav je dan ži vot.

On ima moć i sve dru go. Ja imam ta le nat i ni šta dru-go. On ima hi lja de na či na, ja imam jed no je di no re še nje. On bi da na re đu je, ja bih da stva ram. On bi još do sta to ga, a ja ne bih ni šta od to ga. On pred sta vlja dr ža vu, in sti tu ci je, vlast, iako for mal no ni je na vla sti. Ja pred-sta vljam na rod, iako ret ko ko u na ro du zna za me ne. On pred sta vlja one od ko jih ima naj ve ću ko rist, ja one ko ji-ma pri pa dam i od ko jih ne oče ku jem ni ka kvu ko rist.

Ta kvi kao što je on su uvek na vla sti, ova kvi kao što sam ja su uvek u opo zi ci ji. Par don, na rod je uvek u opo zi ci ji, čo vek je uvek u opo zi ci ji…

On me ne la žno ce ni, jer sam mu potre ban, ja nje ga iskre no ne ce nim, jer mi je od vra tan. On je ura dio sve

– 70 –

što je mo gao, sa mo ne ono glav no. Ja go to vo ni sam ura dio ni šta, ali ra dim ono glav no. Čist sam pred so-bom, čist sam pred dru gi ma, a on ne sa mo da ni je čist, ne go je upr ljan svim mo gu ćim pr ljav šti na ma ovo ga sve ta. Lak še će da se oči sti na pu šte ni to a let, za pu ša van sto ti na ma go di na una zad, ne go nje go va pr lja va du ša.

I za to, raz mi šljam, je beš či sta ode la i pro sto ri je u ko-ji ma ži viš, ako se ose ćaš pr lja vo! Je beš luk suz ko ji zi daš oko se be, je beš vi le i ba ze ne, ako se u te bi na go mi la va naj od vrat ni ji smrad i đu bri šte, naj go ra de po ni ja. Bo lje da crk neš od gla di, ne go od sra mo te. Bo lje da odeš kao čo vek, us prav no, ne go kao pa cov ro va re ći ko zna gde…

Ka ko da se di viš ku će ri na ma ko je slu že sa mo i je di-no za di vlje nje, auto mo bi li ma sa za ta mlje nim sta kli ma, iz mi šlje nim ne da po ka žu le po tu, već da pri kri ju naj-go ri smrad. Ka ko, ka da sa mo ne ko li ko sto ti na me ta ra ni že, ži ve lju di u svi nj ci ma?! Za pra vo pre ži vlja va ju, tru le, ras pa da ju se. Ka ko da se di viš zlat nom escaj gu za dva na est oso ba ka da ži viš sam, ili zlat noj wc šo lji, ka da lju di u tvo joj ze mlji, ne sa mo da ne ma ju šta da une su u se be, ne go ne ma ju šta ni da iz ba ce?! Ka ko da se di-viš nje go vom vo znom par ku, ko ji naš svet, naš ljud ski svet, od vo zi sva kim da nom u sve du blje bla to?!

Pri ča mi šta je sve na pra vio. Pri ča mi šta će tek da na pra vi. Pri ča mi šta je sve mo gao da na pra vi da je sa mo hteo. Slu šam ga hlad no krv no, kao da me ne za ni ma, a za ni ma me kao ma lo šta na sve tu, jer dok su nje mu pu na usta po ro dič nog bi zni sa, pro je ka ta ko ji

– 71 –

mo gu da spa su ze mlju od ko nač ne pro pa sti, pra zna su usta na ših po ro di ca, ko ja ne mo gu da spa su ni se be, a ka mo li ze mlju. Sva ka nje go va koc kar ni ca vi še, jed na na ša po ro di ca ma nje. Sva ka nje go va go ri la vi še, je dan nor ma lan čo vek ma nje.

I što vi še bu de ula gao u se be i svo je objek te, pri ča će u me di ji ma ka ko ula že u dru ge, zbog dru gih, ka ko iz dr ža-va na de se ti ne po ro di ca, a u stva ri, sve dru ge uni šta va.

* * *On sve vre me me ri te ren. Igra se. Mo že da me iz bri-

še za par mi nu ta. Ni šta lak še, to mu je u pro fe si ji. Ja ta ko đe me rim te ren. Igram se. Ne mo gu da ga iz bri šem za par mi nu ta, ali za to mo gu za vjek i vje ko va, to mi je u pro fe si ji… On je opa san. Ja lud. On mo že sve da iz gu bi i iz gu bi će. Ja ne mo gu ni šta da do bi jem, jer mi re al no od nje ga ni šta i ne tre ba. On ve ru je u no vac. Ja u čo ve ka. On ve ru je u moć. Ja ve ru jem u lju de. Obo ji ca ve ru je mo u ono što ima mo, osta lo nas za ni ma.

Čuo je da sam naj bo lji u svom po slu, ako ovo mo-je uop šte i mo že da se na zo ve po slom. Znam da je on naj bo lji u ono me što ra di. Sa mo što u umet no sti, za raz li ku od kri mi na la, sva ko mo že da bu de naj bo lji i to baš za to, što za sva ko ga ima me sta, za to što i ni je svr ha da bu deš naj bo lji. Čim ne što stvo riš, već si po be dio. Čim si na tom pu tu, zna či da si na pra vom pu tu.

To je ta ko tra ja lo i tra ja lo; po lu pi sme ni pri vat nik je pri čao o pri vat nom, sve mu što je ste kao i sve mu što je

– 72 –

pla ni rao da stek ne, me ni, an ti ka pi ta li sti, ko me je do pri-vat nog sta lo ko li ko i pro seč nom sto go di šnja ku do one stva ri. Ali ne ma ve ze, nad i gra va mo se on i ja. On ne ma šta da do bi je, ja ne mam šta da iz gu bim. Sva ko na tr pe zu iz no si ono što ima. Ja sa mo i je di no se be, to je sve što imam, on iz no si sve dru go osim se be, jer to li ko on ima.

Na kra ju sam mu ume sto knji ge po sve tio ovu pri ču i po slao mu je pre po ru če no, uz lič nu po ru ku, pri lo že nu uz ko ve rat:

Ti, ni si ula gao u ško le zbog ško la, ga zda, bri ga te-be, ti i ne znaš šta je to. Ku pu ješ lju de. Pri pre maš ih. Pod mi ću ješ ih na sve mo gu će na či ne. Već vi dim tvo ju na šmin ka nu fa cu ka ko me pro go ni na omi lje nim me sti-ma u gra du, ka ko mi se naj la žni je sme je i naj i skre ni je me pla ši. Zbog te be ni sa de voj kom ne mo gu mir no da pro še tam, pre pa šćeš nas, sva ki ćo šak u gra du bi će ob le pljen tvo jim ime nom.

Za mi šljam tvo je ak ti vi ste ka ko mi upa da ju u ku ću, zo vu me te le fo nom i ube đu ju me u bo lju bu duć nost sa to bom na če lu. Za mi šljam tvo je ak ti vi ste, a mo je pri ja-te lje, mo ju ge ne ra ci ju, mo je su gra đa ne, ka ko te ve li ča-ju u pred iz bor nim kam pa nja ma, une do gled. Već vi dim, ka ko se od ri ču i one po sled nje mr vi ce sa mo po što va nja, za rad smr dlji vog nov ca i još smr dlji vi jih funk ci ja, ko je ćeš im po de li ti kao sto ci, još ko li ko su tra, ako po be-diš. Vi dim naj go reg me đu na ma, ka ko ga pro gla ša va ju naj bo ljim. Vi dim najg nu sni jeg ubi cu, na pi je de sta lu sa gra đe nom za naj ple me ni ti je mi ro tvor ce.

– 73 –

Ne maš bre poj ma ni o če mu, a po zvan si da pri čaš o sve mu. Ti, i ta kvi kao ti…

I što je naj go re vi ne pri ča te, vi lu pe ta te, vre đa te ono naj e le men tar ni je u na ma. Vi ne osva ja te lju de do bro-tom i pa me ću, već nov cem i pri mi ti vi zmom. Go di na ma nam svla či te i one po sled nje kr pi ce do sto jan stva, ko je smo ne ka ko us pe li da sa ču va mo na se bi. Pre tu če ni, po ni že ni, si lo va ni, zga že ni…

U sva ko me od nas pre po zna jem, če sti tu de voj ku ko ju su ti po vi po put te be – ma fi ja ški vas pi ta ni, ob u če ni i oši ša ni, osra mo ti li pred ce lim sve tom. Dok nas sa da ci nič no pro si te kle če ći pred na ma, ka ko bi nas ka sni je, u bra ku, po ni ža va li još vi še.

Opro sti mi ga zda, ja ni sam za taj brak. To sud bo-no sno „da” ćeš do bi ti, do bi ćeš ga bez sum nje, ali ne od me ne, već od ne kog dru gog pi sca, iona ko ih da nas ima na hi lja de.

Iz vi ni, ne umem da la žem ni u svo je ime, a ka mo li u tu đe. A i isto ri ju ćeš ma lo te že iz i gra ti. Sa sa da šnji-com je la ko, jed no stav no, ku pu ješ po pu lar nost kao što ku pu ješ i sve dru go.

Do du še, ti ćeš osta ti za pam ćen, ne bri ni, ali ne kao čo vek, već kao još jed na cr na fl e ka, u na bu ja lom mo-ru cr nih fl e ka ko je pre te da za ga de či tav svet i da ga otru ju za sva vre me na. Osta ćeš, da, ali ne kao sim bol ve li čan stve ne po be de, već kao sim bol naj mrač ni jeg ko-lek tiv nog po ra za. Osta ćeš za be le žen kao kri mos ko ji je

– 74 –

pri gra bio sve za se be, dok ot pat ke ba ca si ro ti nji, kao po sled njim jad ni ci ma.

Sa mo da te pod se tim, da koc kar ni ce i ben zin ske pum pe ne pam te, ne go vo re, znaj to, one ne ma ju me-mo ri ju, ali pam ti na rod , pam ti na rod ni sud. Sum njam da će ne ki obje kat, ne ka zgra du ri na ko ju si sa zi dao, pro go vo ri ti u tvo je ime, a još vi še sum njam da će ti sta ti u od bra nu.

Sve se pam ti pri ja te lju, sve se pi še, ali ne u bo ži jim knji ga ma, već u ljud skim. Ni je Bog taj ko ji će da ti su di, taj Bog ko ga pod mi ću ješ na sve mo gu će na či ne, već Čo-vek. Sa mo ti sti či maj sto re, oti maj, gra bi, sa mo znaj da ni ko ne vla da več no. Ne ma te im pe ri je ko ja ni je pa la, ni si le ko ja ni je sru še na.

I za to iz vi ni, de vi zni bra te, ali ne ma tog bi ča, ni tih la na ca, ko jim bi me pri mo ra li, ko je ka kvi va šar ski man gu pi, da po put ci gan ske meč ke igram, ste pu ju ći po tvo jim tak to vi ma. Za pam ti, ne ma! Iz vi ni još jed nom, ali bo jim se da je in ku ba tor za pro iz vod nju si vo ze le ne de-ce, uokvi ren po zla će nim slo vi ma bo ga Ma mo na, za ta jio u mom slu ča ju. Iz vi ni ro đa če, ali ne ma tih nu la iza ko jih bih us peo da sa kri jem svo ju sra mo tu, igra ju ći se ne či jim po no som, da ve li čam ne što, če ga se, u stva ri, sti dim.

Nema. Nema tih para. Ne postoje, još nisu izmišljene…

Zapamti to i odjebi!

* * *

– 75 –

DAMIR

Da mir umi re u svo joj tri de set dru goj go di ni pot-pu no sam. Nar ko man je od svo je še sna e ste. Le čen je hi lja du pu ta, iz le čen isto to li ko. Hi lja du pu ta se ski-dao, na vod no uvek uspe šno, i uvek po či njao iz no va i iz no va. Ne ma mu spa sa. Bar ta ko ka že, i ja bar ta ko mi slim. Deo je tre mu je od stra njen. Že lu dac mu je u pot pu no sti uni šten. Sve na nje mu ot ka zu je. Ko ža me-nja bo ju. Ima he pa ti tis, ima stra šne bo lo ve. Li ce mu je sa su še no, iz bo ra no i una ka že no, sa ne pri rod no ve li kim pod oč nja ci ma. Nje go vo te lo sve vi še po či nje da ba zdi na tru lež, iz gle da sta ri je od mno gih sta ra ca, iz gle da kao sop stve na ka ri ka tu ra, kao sop stve na sen ka, ili kao ne štošto je još go re od sve ga to ga.

Da mir ima još do sta to ga ali što je naj go re ne ma lju de oko se be. Ne ma ap so lut no ni ko ga. Mrak po plo-čan mra kom. Ne ku pa se. Ni ne pla ni ra da se ku pa. Ne pri ča, jer i ne ma šta da ka že. Pre pu šten je sam se bi na mi lost i ne mi lost. Pre pu šten je va lu bez na đa ko je ga ras tu ra.

– 76 –

Svu da su ga vo di li, dok su, na rav no, mo gli. Od ma na sti ra, ko mu na, naj po zna ti jih struč nja ka pa do na dri le ka ra. Svi su obe ća va li brz i lak opo ra vak, svi su obe ća va li sve, a za pra vo ni ko od njih ni je mo gao ni šta da ura di, ili on ni je mo gao ni šta od to ga da pri hva ti, đa vo će zna ti.

Uglav nom, on se spa sa va ta ko što se la ga no pre da-je, bo ri se ta ko što se ne bo ri uop šte. Bo ri se ta ko što od u sta je od sva ke bor be.

Sta ri ji je od me ne de se tak go di na. Ne vi še. U da ljem smo srod stvu, ali ni šta bit no. Sve do ne dav no me ni je ni pri me ći vao, sa mo bi pro šao po red me ne i okre nuo gla vu na dru gu stra nu. Ali to je naj ma nje va žno. Od u-vek je bio pri vla čan de voj ka ma, is klju či vo mla đim od se be, ni ka ko svo joj ge ne ra ci ji. Od u vek je bio naj gla sni ji u dru štvu, uvek do te ran, mar kan tan, pun lo ve. Uvek je fu rao ne ki svoj fa zon, iako na nje mu, na rav no, ni je bi lo ni šta nje go vo. Me đu tim, ka ko su mu se sva vra ta za tvo ri la, ka ko su mu svi fi nan sij ski iz vo ri pre su ši li (po ro dič ni spon zo ri ban kro ti ra li ili po u mi ra li), ot ka-ko je sa so lid nih de ve de set spao na mi zer nih pe de set ki lo gra ma, od jed nom je po čeo da do la zi kod me ne, da me po se ću je.

Ži vi mo u istom se lu, sa mo nas dve uli ce raz dva ja ju. Obo ji ca smo de ca iz gra da ko ji smo si lom pri li ka mo ra-li da na pu sti mo. Obo ji ca smo tra ži li ne ki svoj du hov ni mir, svo je uto či šte. On za to što je be žao od dru gih, a ja za to što sam tra žio se be.

– 77 –

Ne znam, sa mo se po ja vi od ne kud na vra ti ma, ba ne kao pro val nik, ja vi se bez po zdra va, uđe i to je to. Tih je, pre o se tljiv, glas mu je sla ba šan, go to vo ne ču jan. To li ko je po ni žen, da ne mo žeš ni da ga uvre diš. Ma lo me se sti di, vi še me se pla ši. Za ti li čas se pre tvo ri u de te, ko je je u fa zi pu ber te ta, dok se ja, od jed nom, od ne ko ga ko je do ne dav no, po kor no, sa stra ho po što va-njem po sta vljao pi ta nja, pre tvo rim u od ra slog čo ve ka ko ji sa mo u ve re no da je od go vo re.

Raz go va ra mo po ne kad. Te me su ogra ni če ne, kao i nje go ve spo sob no sti da iz go vo ri ne što smi sle no. Ni ti on me ni mo že ne što po seb no da po mog ne, ni ti ja nje mu, ali se na tre nut ke sa svim do bro raz u me mo. Obo ji ci kao da je sve jed no. Me ne ne za ni ma šta dru gi mi sle, dok nje ga ne za ni ma uop šte da mi sli, ni ti re al no mo že. Kao što je on na vi kao da slu ša mo ju pri ču o sre ći i več nom op ti mi zmu, ta ko sam ja na vi kao da slu šam nje go vu pri-ču o ne sre ći. Kao što on rav no du šno do ži vlja va ži vot, ta ko rav no du šno do ži vlja va i smrt.

Tru di se da mi sme ta što ma nje, i uspe va mu, dok se ja tru dim da mu po mog nem što vi še. Ne znam da li mi uspe va. Ne oče ku je ne što po seb no od me ne, ni ti ima pra va, ni ja ne oče ku jem ne što na ro či to od nje ga, ni ti stvar no mo gu.

Dok ga po sma tram, kao da gle dam u či ta vo na še dru štvo ko je je u fa zi me ta sta ze. Ne mo žeš da mu po-mog neš, ne mo žeš da ga raz u meš, mo žeš je di no da ga

– 78 –

gle daš ka ko cr ka va ili da po beg neš od nje ga da le ko, što da lje. Ma da ni to ni šta ne bi pro me ni lo.

Ni je naj stra šni je što ne ma šta da je de, naj stra šni je je što vi še ni ne mo že da je de. Ne ma ko da ga oku pa, ne ma ko da mu po mog ne, ne ma bu kval no ni ko ga. Ži vi sam sam ci jat u toj ku ći, na sa mo sa neo kre če nim zi do-vi ma, pr ljav šti nom i pa u či nom. Ži vi u toj pu sta ri ko ja je, do pre ne ko li ko go di na, bi la jed na od naj ži vljih ku ća u se lu, a sa da je le glo de mo na. Ti pič na nar ko man ska ja zbi na, skla di šte pro ma ša ja, de po ni ja ljud skih osta-ta ka. Spu šte ne ro let ne, sve za ta mlje no, ku ća sa mo što se ne sru ši, ogra da odav no sru še na, svu da ko rov, pse ći iz met i raz ba ca ne stva ri po dvo ri štu. Tač ni je ot pad, mi ris usta ja lo sti i oča ja.

Nig de ni ko ga. Ni u ku ći, ni oko ku će, a sve ma nje i u se lu. Sve na pu šte no, sve pre pu šte no va lu vre me na na za vr šnu ob ra du.

To se lo je ne ka da pred sta vlja lo ži vot, ra đa nje, ra-dost, kao i lju di ko ji su ži ve li u nje mu. Sa da pred sta vlja sa mo smrt. Tek po ne ki sta rac za škri pi uli com, pod se ti na po sled nje tr za je čo ve čan stva ili ma lo broj na rod bi na ko ja do la zi, jed nom u pet go di na, da po se ti iste te star-ce i po pi še pre o sta lu imo vi nu.

* * *Šta god da mu da jem, on uzi ma. Ret ko ka da ne što

tra ži od me ne, go to vo ni kad, ali za to sve što mu po-nu dim on pri sva ja bez raz mi šlja nja. Ne bi ra, a i ne ma

– 79 –

ne kog iz bo ra. Is klju či li su mu stru ju, ta ko da ne ma gde ni da se oku pa, a ka ko vre me pro la zi, ne će ima ti vi še šta ni da oku pa.

Otac mu je umro odav no. Pre dva de set go di na. Maj-ka ne dav no, ma da je zbog Da mi ra go di na ma de lo va la kao da je na sa mr ti. Rod bi na ga i ne gle da. Za sve njih on je mr tav, ot ka ko su sa zna li da uzi ma he rion, sa da sa mo če ka ju da od ra de sa hra nu i go to va stvar. A i za tu sa hra nu, vi de će mo. Ko zna!

Slu ča je vi ma kao što je on ni ko se ne ba vi. Pred njim su sva vra ta za tvo re na. Ne ma bu duć no sti. Ne ma pro-šlo sti. Ne ma mo guć no sti za pre o bra žaj, po ka ja nje. On je sa mo još je dan od le še va ko ji ho da ju. On je sa mo još je dan od lju di, ko ji li ci ti ra ju svo ju smrt kao u koc kar-ni ci. Čo vek za ko ga je smrt vi še do bi tak, ne go gu bi tak. Čo vek ko ji se be ne sma tra čo ve kom.

Iako bi mo žda još ne što mo glo da se ura di sa njim, ma da sum njam, ne ma vi še ko me da se obra ti, ne ma vi še ko ga da mo li. Ni su mu po mo gli ni ka da su mo gli, ka da je imao no vac, ka da je bio zdra vi ji i ka da je ima lo šta da se spa ša va, pa ne će ni da nas ka da je sve iz gu-blje no, ka da je sve sa mo za lud no tro še nje vre me na i sa ni ra nje po sle di ca.

Upla šim se ka da ga ne ma da do đe. Sme ta mi ka da stal no do la zi, do sa dan je, a sme ta mi i ka da ga ne ma, na vi kao sam na nje ga. On da svim si la ma te ram se be da odem do nje ga da ga po tra žim, me đu tim, on se baš ta da po ja vi od ne kud. Sa mo ti ho po ku ca na vra ta, uvu-

– 80 –

če se u kuć, iz va li na polj ski kre vet ko ji je na me njen psi ma, i za ću ta.

U po čet ku sam ga se pla šio. Ni sam ga pu štao u ku ću. Iz mi šljao sam ko je ka kve po slo ve sa mo da ga ot-ka čim. Ni sam ga di rekt no po ni ža vao, ali ve ru jem da se ose ćao ta ko. Ni smo ima li iz gra đen od nos. Sve što sam znao o nje mu, kao i nar ko ma ni ma uop šte, za sni va lo se na pred ra su da ma. Do ži vlja vao sam ih kao zve ri, a ne kao lju de. Mi slio sam da Da mir že li da me po vre di, da mi ne što ukra de (što i ni je da le ko od isti ne) a sa da ga, do ne kle, sma tram pri ja te ljem.

Ka da mi ne ko do đe, a on se za tek ne tu, istog se mo-men ta ili ne gde iz gu bi ili sa kri je ili jed no sta no za ne mi. Sti di se lju di. Po ku ša vam da ga pred sta vim kao lič nost, od no sim se pre ma nje mu kao pre ma čo ve ku, pri čam lju di ma o nje mu, pri čam ka ko mi po ma že, ka ko je do-bar, me đu tim, on se to li ko po sti di, da se či ni kao da će da is ko či iz ko že. Bu de mu ne pri jat no, tre se se. Pre bih pri do bio na klo nost sr ne ili ma to rog vu ka ko ga ni-ko ni ka da ni je po ma zio ni ti na hra nio, ne go na klo nost Da mi ra. To li ko je uni šten da ne mo že da pod ne se čak ni naj o bič ni ji kom pli ment.

Pot pu no je sve stan, da su sve hva le, upu će ne na nje go vu adre su, la žne, a kri ti ke na me stu. Pre slab je, raz o ren sa svih stra na, da go to vo ne po sto ji sve tla tač ka u nje go vom ži vo tu kroz ko ju bih us peo da pro vu čem ne ku po zi tiv nu pri ču o nje mu, gde bi on iza šao kao po-bednk, kao he roj. Ogu glao je na sve. Ne mo že od sr ca

– 81 –

ni da se na sme je, a o ne koj po bu ni ili su pro sta vlja nju i da ne go vo ri mo.

Sku vam mu ta ko po ne kad čaj, od ne sem ne što za klo pu. Dok raz go va ram sa njim, kao da raz go va ram sa pra zni nom, kao da re či uda ra ju u zid i vra ća ju mi se na trag. Na mo men te je i tre zven, tač no zna šta ho će, pri ča sa svim nor mal no. Me đu tim, čim se se ti ko je i u ka kvom je sta nju, mo men tal no po či nje da se po vla či u se be, gu bi sva ku po tre bu za raz go vo rom i na pra sno me nja ras po lo že nja. To li ko je po ni žen da ne po sto ji stvar ko ja bi mo gla da ga po ni zi još vi še. Mi slim da ga vi še vre đa ka da ga hva lim, ne go ka da ga na pad nem. Na uvre de je na vi kao, sro dio se sa nji ma. Na po dr šku, oči gled no, još ni je.

* * *Naj go re je što je Da mir sa zre vao kao nar ko man, a

ne kao čo vek. Da je po čeo ko ju go di nu ka sni je, ve ru jem da bi lak še pod neo sve i da bi se, na kra ju kra je va, lak še ski nuo. Ova ko je ne mo gu će.

Po ku ša vam da mu za o ku pim pa žnju, da mu skre-nem ne ka ko mi sli, da ga za ba vim, po kre nem, bi lo šta. Ne ka da mi se či ni kao da mo gu da mu po mog nem, kao da po sto ji ne ko re še nje, ne ki na čin. Ne kad, dok pri ča mo, kao da me slu ša, kao da u nje mu po či nje ne-što da se me nja. Ipak, na kon sa mo ne ko li ko tre nu ta ka, bu de još go ri ne go što je bio. Pro ra di ne ka su je ta u nje-mu i po či nje da me vre đa. Čim uđe mo u ne ki ozbilj ni ji

– 82 –

raz go vor, u ne što du blje, on auto mat ski kre ne da mi go vo ri ka ko je sve iz gu blje no, ka ko je pa met ni je da ne gu bim vre me, da gle dam svo ja po sla, da se po na šam kao da on ni je tu.

Kao da mu za sme ta ka da mu po klo nim vi še pa žnje ne go što je po treb no, ka da ga uva žim vi še ne go što za slu žu je, a po ne kad se ta ko po na ša da je uop šte ne za slu žu je. Ka že mi da su mu do sad ne mo je pri če, da ih zna na pa met, da ih slu ša ot ka ko zna za se be. Ob ja šnja-va mi štu rim, ulič nim je zi kom, da je nje gov ži vot sa mo nje go va stvar. Ob ja šnja va mi da je nje go va stvar, a sve vre me mi pri ča o nje mu, do la zi kod me ne, da vi me, kao da je nje gov ži vot i mo ja stvar.

Iz gu bio je sa o se ća nje za dru ge, a o vla sti tom sa mo-po što va nju i da ne pri ča mo. Ose ća se kod nje ga ono ljud sko, blje sne na mo men te, če sto za pla če, zna či mu ka da ga za gr lim ili ka da mu pre ba cim ru ku pre ko ra me-na. No, Da mir je to li ko za tro van, da bu kval no ne po sto ji stra na sa ko je čo vek mo že da mu pri đe. Ne ma je.

U nje go voj ter mi no lo gi ji ne po sto je poj mo vi, po-put ap sur da i be smi sla, ili bi lo ka kve sim bo li ke ko ja bi nje go vo po sto ja nje mo gla da po dig ne na je dan vi ši ni vo. Sve se svo di na pu ko pre ži vlja va nje, na pa cov sku fi lo zo fi ju ko ja se za sni va na prin ci pu pro na la že nja, što bo lje i mrač ni je ru pe, u ko ju će da se za vu če i da ni ma ću ti. Ne ma po i sto ve ći va nja sa ne kom vi šom si lom, ko ja bi ga na dah nu la, na hra ni la ži vot nom ene r gi jom, ko ja bi mu uli la do dat nu sna gu. Ne ka da se, do du še, po zo ve

– 83 –

na Bo ga, po me ne ga, ali ne za to što je ne što na ro či to po bo žan, ka mo le pe sre će, već za to što je od svih ve li-kih ide ja sa mo za Bo ga čuo.

Mo žda se za to pod sve sno na da da je di no još to mo-že da ga spa se.

Naj sme šni ja si tu a ci ja, a ujed no i naj tu žni ja je, ka da Da mir, iz či sta mi ra, poč ne da mi dr ži mo ral ne lek ci je i da me sa ve tu je da se ne dro gi ram. Sa mo usta ne, upe ri prst u me ne, kao da sam na op tu že nič koj klu pi, kao da sam ja nar ko man sa pet na e sto go di šnjim sta žom, i svu svo ju ne sre ću, sav svoj bol kroz ko ji je pro šao, poč ne da pro jek tu je na me ne. Do ne kle je sve stan či me se ba vim, zna ka kvi su mi sta vo vi, ipak, upr kos sve mu, on pre u zi-ma ini ci ja ti vu i ume sto za svoj iz gu blje ni ži vot po či nje da se bo ri za moj.

Da mir se u tim tre nu ci ma od ne ko ga, ko uni šta va se be i svet oko se be, pre tva ra u čo ve ka, ko ji se svim si la ma bo ri za spa se nje tog istog sve ta. Pri ča mi ka ko že li da dr ži pre da va nja o to me, da pu tu je po Sr bi ji i da ka že na po čet ku sva ke tri bi ne.

„Vi di te ka ko iz gle dam u svo joj tri de set dru goj go di-ni. Sve vam je ja sno…”

Dok po sma tram nje ga i lju de slič ne nje mu, vi dim ko li ko čo vek mo že da se spu sti ni sko. Sva kim da nom je sve ne pri met ni ji. Nje go vo bez na đe to li ko du go tra je, da se po o dav no po mi rio sa sud bi nom. Čak i tra ge di je svo jih dru go va pri hva ta rav no du šno, isu vi še la ko, sta-rač ki, kao da je u osam de se toj, a ne u tri de se toj. Na

– 84 –

mo men te, kao da se ob ra du je ka da ču je vest o nji ho voj tra ge di ji, sre ćan što ni je je di ni, sre ćan što ni je me đu nji ma, a on da, opet sa vi je gla vu i za ću ti, jer ista ta sud-bi na oče ku je i nje ga vr lo br zo.

Ni je mi ja sno šta ga još odr ža va u ži vo tu. Ima sve pred u slo ve za sa mo u bi cu, a ko li ko znam, ni ti mi je to ne ka da po me nuo, ni ti je po ku ša vao. Ka da se uzme u ob zir šta mu se sve de si lo, šta je sve pre ži veo, ni ka ko ne mo gu da raz u mem tu si lu ko ja ga i da lje gu ra na pred. Dru gi bi se ras pa li pred ta kvim bo lom, ubi li bi se, spa li-li, ne znam ni sam, jer ne po sto ji mo tiv za ko ji mo že da se uhva ti. Ne ma te slam ke. Ne ma tog iz la za. Svi su ga na pu sti li, ne ma ni jed nog pri ja te lja, o de voj ka ma mo-že sa mo da sa nja. Da je sre će, da ima bar kom pju ter, in ter net, da bar ma lo sla že se be, da bar na od re đe no vre me skre ne mi sli i poč ne da se po ve zu je sa lju di ma, bar vir tu el no, bar ta ko ka da ne mo že dru ga či je.

Na pro tiv, on je sve vre me na sa mo sa so bom, oči u oči sa ni šta vi lom ko je je sve go re.

Da mir je do kaz da go to vo uvek, upr kos sve mu, po be đu je ži vot. Tač no je da se sve jed nom ga si, sa mo jed nom. Ali još tač ni je je da se isto to pa li mi lion pu ta, bez broj pu ta. Šta je je dan pad, na spram to li ko le to va? Šta je jed na več na noć, na spram to li ko sve tlo sti? Da je smrt ja ča od ži vo ta svi oni bi nas odav no na pu sti li, još za vre me pr ve kri ze.

Sre ćom ži vot sva ko dnev no, u sve mu, pro na la zi do-dat nu sna gu i po be đu je. Do kaz za to su no va de ca ko ja

– 85 –

se ra đa ju, cve će ko je iz no va cve ta sva ke go di ne, no ve knji ge, no vi fi l mo vi, no ve le po te ko je nas oba si pa va ju sa svih stra na. Da mir mo žda ne će pre ži ve ti, ali se ća nje na nje ga sva ka ko ho će.

Ako sam ne što na u čio od nje ga, on da sam to ka ko ne tre ba ži ve ti a to je naj bo lja lek ci ja ko ju sam mo gao da do bi jem.

Ako još ne ko to shva ti, nje go va žr tva ne će bi ti uzalud na.

* * *

– 86 –

PISMO ŽENI

Marija, stariji ste od mene duplo, a i koji mesec više, no to me ne sprečava da razmišljam o vama kao o ženi. Svestan sam ogromne razlike u godinama. Znam kako ljudi gledaju na te stvari, kao da jedva čekaju da se nešto desi. Znam ko je Vaš bivši muž, a znam i značaj vaše sadašnje funkcije.

Posebni ste, drugačiji. Javnost Vas voli. Javnost Vas obo ža va. Ljudi jednostavno upijaju Vaše reči, dive se. Vaši nastupi su postali prave male svet ko vi ne i vi še od toga. Emi si je su vam sve gle da ni je, za pra vo, Vi ste sve gledaniji… Ube đen sam da vam imponuje, kao pametnoj ženi, što ste stalno na televiziji, što Vas novinari uvek, šta god da se desi, pitaju za mišljenje.

Neka, i treba. Koga će drugog, ako ne Vas?!Vi, Marija prosto plenite u svakom kadru, osvajate

pogledima preko malih ekrana. Čovek se toliko uživi dok Vas sluša da mu se čini da pričate samo njemu. Prosto terate gledaoce da se slože sa Vama, iako većina, realno, nema pojma o čemu govorite.

– 87 –

Samo znajte, da u tom silnom moru aplauza, iza ku-li sa, po sto ji ne ko ko Vas vo li, po štu je i ra zu me mno go vi še! Ni ste ni sve sni ko li ko se ra du jem Va šim uspe si-ma. Do živ ljavam ih kao vla sti te, svi ma pri čam o Va ma i va šoj karijeri.

Izvi ni te, mo ram ovo da Vam ka žem, to je ja če od mene. Ube đen sam da će te bi ti izne na đe ni re či ma ko je sle de, mo žda će te po misli ti da sam pre te rao, mo žda da sam lud?! Ve ro va tno ho će te ali zai sta ne umem dru ga-čije, ni ti želim, a poznajući Vas i Vašu prirodu verujem da i ne treba drugačije.

Oprostite, molim Vas, što Vam pišem ovako. Sve-stan sam da to ne priliči mojim godinama, takođe sam sve stan da Vam neću reći ništa novo, ništa što već niste ču li jer žena poput Vas, žena vašeg kova, dobija na de-se ti ne ovakvih pisama dnevno?! Pret po stav ljam da ih i ne čitate, a i zašto biste?!

Ipak, na pi sa ću Vam, upr kos sve mu, sve ono što me već godinama unazad lomi, a Vi odlučite. Znajte sa mo da ni sam kli nac. A i pu sti te godine, ne ma to ni ka kve ve ze sa da tu mom ro đe nja…

* * *Kada sam se rodio slavili ste, te godine, svoj

dvadeseti rođendan. Kada sam izgovorio prve reči, nešto nepovezano i nerazumljivo, Vi ste, vašem suprugu, pred svedocima, rekli jasno i glasno ono sudbonosno „da”. Kada sam prohodao, Vi ste diplomirali. Kada

– 88 –

sam krenuo u osnovnu, Vi ste se zaposlili. Kada sam slavio deveti rođendan, Vi ste dobili ćerku, a na moj dvanaesti, te godine, dobili ste i sina.

Kada ste napunili tridesetpetu, ja sam krenuo u gimnaziju, toga se verovatno i sećate, jer ste mi predavali književnost u drugoj godini. Nisam bio nešto naročito aktivan. Sedeo sam uvek u poslednjoj klupi i umesto Vaših predavanja ja sam pratio Vas i Vaše predivne noge. Čak sam i crtao siluetu vašeg tela, onako u jednom potezu, kao kroki. Zamišljao sam Vas, još tada, kao pubertetlija, u raznim pozama i situacijama.

Vi ste onda, iznenada, nestali iz škole. Napustili ste ne čuj no provinciju, nije Vas bilo godinama i onda ste se, odjed nom, po javili kao vo di telj u jed noj od naj gle da-ni jih emi sija u ze mlji. Sa Va ših pre da va nja sam umeo, po ne kad, da izo sta nem ili da za kas nim, dok na ova sada, na televiziji, ne kasnim ni u snu. Ne samo da gledam i reprize, već ih i snimam – ni sam ne znam zašto.

Jedina razlika je u tome što steVi tada mene ocenjivali i opravdavali mi izostanke, dok sada ocenjujem ja Vas i sve Vaše opravdavam.

Prošle godine ste slavili četrdesetu – ja dvadesetu. Nedavno ste, čitao sam u novinama, ostavili muža, na moju sreću, u isto vreme kada je mene ostavila devojka, nadam se, na vašu sreću. Niste svesni koliko sam se obradovao kada sam čuo da ste slobodni, zato Vam, uostalom i pišem sve ovo.

– 89 –

* * *Marija, Vama se sviđa način na koji pišem. Meni

se sviđa način na koji me čitate. Vama se sviđa način na koji razmišljam. Meni se sviđa način na koji mi to kažete. Priznali ste da Vam prijaju moji komplimenti i pažnja, priznao sam da mi sve Vaše prija.

Vi ste u najboljim godinama. Doduše, lepe žene su uvek u najboljim godinama. Posebni ste po tome što ste po svemu posebni, nekako nedodirljivi, nedostižni, a opet ste u mojim vlažnim noćnim fantazijama, da izvinite, na dohvat ruke.

Sviđa mi se što imate odgovor na svako mo je pi ta-nje, ma ra micu za sva ku mo ju suzu, ra zu me te čak i ono što Vam pre ću tim. Vi uve li ko pri vo di te kra ju, iako ste na rav no da le ko od njega, ono što ja tek za po činjem. Vi ste poodav no na vrhu, ja još uvek briž no sa njarim o nje mu. Dok ja ma štam o sve tu odras lih Vi ta mo vo di te glavnu reč.

Otkako smo sedeli u onom restoranu, prošlo je do sta vremena, a kao da je bilo juče. Nisam umeo da raz go va ram sa Vama. Ve ro vat no ne umem ni danas. Pri zna jem da sam ispao sme šan, neuk u odnosu na Vas, glupav i de ti njast. Naš susret je bio strogo pro fe-sio na lan. Na distanci. Vi mi ni ste do zvo lili da pre đem tu di stan cu. Ni ste mi do zvo li li čak ni da Vas za gr lim. A že leo sam to vi še od sve ga… Sa mo ste se izma kli, po vu-kli u stra nu, do du še po ma lo tra pa vo da se ne pri me ti, ali ste se iz ma kli.

– 90 –

Očigledno dobro poznajete moje godine. Lako pravite razliku između onoga što pričam i onoga što mislim. Ako kažem da vas doživljavam kao majku, to ne znači da Vas doživljavam zaista tako. Ako kažem da se divim Vašim muškarcima to ne znači da ne zamišljam i sebe kao Vašeg muškarca. Svesni ste toga, zato se i pazite. Merili ste svaku izgovorenu reč, svaki pokret, mada, iskreno, ja nisam ništa ni pokušao, a i da sam pokušao verovatno bih to isto i dobio – ništa!

Možda sam Vas nekoliko puta, na trenutak, neprimereno pogledao onako mazno ispod oka, da ne kažem bezobrazno, ali kao da niste ni primetili. Kažem kao da niste, jer sam siguran da jeste.

Marija, Vi ste verovatno očekivali mladog umetnika, bubuljičavog pubertetliju kakvog se sećate iz gimnazije, osobenjaka u nastajanju koji nadobudno misli da se oko njega vrti čitav svet. Očekivali ste, verovatno, još dosta toga lažnog i nabeđenog, a dobili ste dečaka željnog pažnje i nežnosti!

Podsvesno sam očekivao ženu srednjih godina koja je na izdisaju. Očekivao sam još jednu isfrustriranu priliku koja ujeda za svaku sitnicu, koja nije u stanju da zadivi više ni sebe, ni pred ogledalom, ni i u mislima, a kamoli druge, a dobio sam najdostojanstveniju devojku koja je ikada kročila planetom Zemljom. Devojku ne samo po duhu, to se podrazumeva, već i po telu, po svemu drugom.

– 91 –

Govorio sam u sebi, u početku, pre susreta, da su mediji jedno, a realnost nešto savim drugo, međutim, Vi ste isti, identični, kako na časovima i televiziji, tako i u restoranu dok ste sedeli zajedno sa mnom.

Radujem se što se naš, relativno kratak, raz go vor sveo na Va še du ge mo no lo ge. Pro sto sam upi jao sva ku Va šu reč. Pot pu no me je obu ze lo Va še pri su stvo, na mo men te ni sam znao gde se na la zim. Iako se sa ne kim stva ri ma ni sam sla gao, ni sam že leo da Vam se su prot-sta vim. Vi me fas ci ni rate u svakom pogledu, čak i kao neistomišljenik.

Dobro, možda mi se jedino nije svidelo to što pušite, to sam Vam i pomenuo ali Vam nisam pomenuo da mi se sviđa način na koji pušite. Dok sam Vas posmatrao ka ko to radite, učinilo mi se kao da prisustvujem naj-otme ni joj pred stavi. Uzbuđuje me. Umete tako sup til-no da uskla di te po kre te, pr vo što neo do lji vo po vla či te dim i sa ushi će njem ga ispu šta te, a dru go sam na čin spu šta nja ci ga re te na pepeljaru je besprekoran. Ni ne po gle da te u nje nom pravcu, što samo dodatno govori ka ko vla da te so bom i prostorom.

* * *Očarali ste me Marija! Zadivili, osvojili, omađijali,

ne znam više ni sam. Svaka sekunda sa Vama je poetski čin. Sva ka se kun da sa Va ma je či ta va več nost. Ne sa-mo da mo jim vrš nja ki nja ma, već go di na ma una zad, za da je te estet ske kri te ri ju me ko je će te ško da do stig nu,

– 92 –

ne go ste i fe no me nu že ne u mo jim raz mi šlja nji ma da li jed nu pot pu no no vu di men ziju. Pre Vas, sve se svo di lo na te les no, na obo stra no ma ni pu li sa nje i na emo tiv-nu uzdr ža nost. Že ne su u mom ži vo tu bi le vi še puka potreba, sredstvo za masturbaciju, nego način da se izrazim kao čovek.

Sa vama je potpuno drugačije ili mi se tako čini, Vi nepogrešivo osluškujete melodije mog tananog senzibiliteta, shvatate me kao retko ko, shvatate me na najbolji mogući način i što je najvažnije pristupate mi kao muškarcu, a ne kao detetu. Iako se pored Vas osećam kao najobičnije derište.

Meni je istinski potreban neko kao Vi. Potrebno mi je vaše obrazovanje, vaša kultura i lepota, vaša pažnja. Oduvek sam maštao o nekoj ostvarenoj ženi koja će da me povede, koja će da mi pomogne u sazrevanju, da mi podvuče važno, da me reši sporednog. Ne, nije to Edipov kompleks, ja ne verujem u to. To je ljudski kompleks, da se nisam ostvario dovoljno! Oduvek sam težio savršenijim od sebe, kako bi me uzdigli još više. I najiskrenije mislim da ste Vi prava osoba za to.

Nije to samo stvar ljubavi, seksualne potrebe ili želje da se približim nekom takvom. Ne. To je težnja da se kao muškarac izrazim do kraja, kao čovek, kao ljubavnik. Ne radi se tu samo o društvenom statusu, podizanju poljuljanog samopouzdanja ili ne znam čemu. To je najpre unutrašnja potreba ka oslobađanju, koja svakim danom dobija neki novi oblik.

– 93 –

Vođenje ljubavi je samo vrhunac, ništa drugo. Ako bi se naša veza svela samo na to, onda bi ona bila čisto pražnjenje. Mene to ne zanima, ja želim da vas doživim u celosti, jer je Vaše telo pod erotskim nabojem samo jedna od vaših lepota, sao jedna u nizu.

Žao mi je što živimo u vremenu gde je ne nor mal-no ono nor mal no, otu da bih i ra zu meo osu du za ovo na še! Me đu tim, tu ne bi bilo ni čeg per ver znog, ni čeg ne ljud skog, sa mo istin ska po tre ba dva bi ća da se vo le i bu du vo lje na! Ni je pro blem ni u go di na ma, one služe još je di no za ran gi ra nje i kri te ri jume sta ro sti, sve osta-lo je stvar čo veka, stvar duha!

I ako se naša veza ne ostvari, pa šta?! To ne bi bio ni ka kav neu speh već sa mo još jed na eta pa u na šem raz-voju, jedno novo iskustvo. I sami ste mi priznali, onako usput, da ne verujete u reč „zauvek” i da je nerealno da se to od nekoga očekuje. Priznali ste mi, takođe, da ste i Vi, u mojim godinama, razmišljali o starijim muš-karcima. I to ne samo razmišljali.

Nadam se da je i Vama prijalo druženje sa mnom. Nadam se da Vam je prijalo, a na rastanku ste rekli čak i da Vam je imponovalo. Noćima sam vas zamišljao, na kon tih Va ših re či, ka ko se bu di te i uspav lju jete po-red me ne. Sva ka mi sao je po či nja la i zavr ša va la se u kre ve tu sa Va ma. Ni smo uvek vo di li lju bav, vo dili smo je, u stva ri, ja ko ret ko, tek po ne kad. Po ma gali smo za-grlja jima, po ljup ci ma, paž njom, jed no dru gom. Sam sek su alni čin bio je ne ka ko ne pot pun. Vi ste se ustru-

– 94 –

ča va li zbog go di na, kao da ni ste bi li za do volj ni svo jim izgle dom, ne znam zaš to jer sa vr šeno izgle da te, a ja sam se ustru ča vao zbog Vas.

Znajte da mi se cimer vraća svakog drugog vikenda kući. Prazan mi je stan svakog drugog vikenda, od petka uveče do ponedeljka ujutru. Naravno, nije neki luksuz, soba je premala ali ja sam tek student, razumite me.

* * *Marija, ukoliko se nešto desi između nas, obećavam

da to niko neće znati. Poštujem više od svega Vaše ime i poslednja sam osoba na svetu koja bi bilo šta Vaše dovela u pitanje.

I pored toga, često zamišljam kako šetamo zagrljeni uli ca ma našeg grada, oko ponoći ili pre, rušeći sve moguće konvencije. Vi kao Ana, kao Ruska kneginjica a ja kao grof Vronski, kao Vaš lični grof ili kao Vaš lični kućni ljubimac, kako Vam draže.

Neprekidno razmišljam o Vama, lepa ženo. Voleo bih da sam obrazovan kao Vi, da poznajem jezike, da sviram neki instrument, da pričam na način na koji Vi pričate. Voleo bih još dosta toga, a nešto ćete mi Vi možda i omogućiti! Voleo bih, najpre, da mogu da Vas volim. Voleo bih da mogu da Vas vratim bar deset godina unazad, a da Vi mene pogurate bar pet godina unapred. Ni tada ne bismo bili vršnjaci, ali bismo bar bili savršen par.

– 95 –

Mi slim da bih Vam bio idea lan lju bav nik. Ne bih se bu nio šta god da mi ka že te, ne bih gle dao utak mi-ce, u pau zi zna te već če ga, dok bi ste Vi bili u toa le tu. Ne bih vam po stav ljao su viš na pi ta nja. Ne bih davao su viš ne od go vo re. Bio bih Vaš, ona kav ka kav bi ste Vi že le li da bu dem. Sa mo bih Vam se pre pu stio, Va ma i Va šoj poseb no sti.

Mada ne verujem da biste bili u potpunosti za-do volj ni mno me. Ja, realno, ne mogu puno da Vam pru žim, ni u kre ve tu, a ni u ži vo tu. Va ma tre ba zreo mu ška rac, a ne zreo kli nac, dok ja tre nut no ni sam ni jed no ni dru go.

Ne znam šta bis mo sve ra di li u vezi. Za po če tak bih pre stao da Vam per si ram, ali ako Vas to uz bu đu je… Bio bih Vaš elik sir. Slu šao bih Vas da ni ma, no ći ma, slu šao bih Vas uvek. Gle dao bih ka ko di še te, ka ko Vam se po-me ra ju usne, va še noz dr ve. Pili bi smo za jed no, iako ja ne pi jem, iako ja ni ka da ni sam pio, pro pio bih se zbog Vas.

Ple sali bi smo ce le no ći, pri bi jeni jed no uz dru go. Ku pa li bi smo se isto tako. Bez uste za nja, bez sti da, bez greš nih mi sli, koje su gre šne sa mo za to što su realno neizvodive.

Nakon toga bi smo sa tima le žali go li, pre kri ve ni me-se či nom ko ja bi se ce le no ći pro bi jala sa mog pro zo ra, že le ći da nas vi di sre ćne. Pro la zio bih ru kom pre ko Va šeg te la, do di ri vao bih vas, ma zio… Mi lo vao bih Vas naj než nije što bih mo gao pa ze ći da ne pre đem gra ni cu

– 96 –

– gra nicu koja bi u tim momentima bila poodavno već pre đe na. Pre pustio bih Vam se celim svojim bićem.

Marija, izvinite još jednom što sam Vam pisao na ovaj način. Ukoliko mislite da sam preterao, nemojte ni da odgovarate. Razumeću. Ipak, najiskrenije se nadam da se i u Vama, dok ste čitali, razbuktala ista ona vatra koja u meni gori već godinama. Ne znam da li ćete da mi odgovorite, to uostalom više nije ni važno. Važno je da sam Vam, napokon, rekao sve ono što osećam.

P. S. Marija mi nikada nije odgovorila na ovo pismo. Iskreno, nisam ni očekivao. Odgovorila je zato nekom drugom muškarcu sa kojim je, od nedavno, u braku. Ne mogu da joj zamerim. Ona spada u onu grupu ljudi, koji ne moraju ništa da nam daju, ne moramo čak ni lično da ih poznajemo, a da im, opet, budemo večno zahvalni.

I to samo zato što postoje. I to samo zato što su načinili bolje ljude od nas, a i bolji svet.

* * *

Glasnetišine

– 99 –

RADOST POSTOJANJA

Se ćam se ka ko mi je još kao klin cu, sa sto la, slu čaj no is pa la pu na ku ti ja kli ke ra. Bi lo ih je na sto ti ne, hi lja de. Čuo se sa mo jak pra sak i is pred me ne je na sta la pra va bo žan ska kre a ci ja, ko ja se raz mi le la svu da po so bi. Iako su is pa li iz iste ku ti je, sva ki je oti šao na svo ju stra nu i tra žio ne ki svoj pra vac. Svi su, pot pu no ne pred vi di vo oti šli svo jim pu tem, ne ki su se od mah raz bi li, ne ki su od gu ra li dru ge pri sa mom pa du a na kon to ga išli za nji ma ili be ža li od njih. Ne ki su se uko pa li u me stu, ne ke ni je dr ža lo me sto pa su se du go ko tr lja li, dok se ve ći na za vu kla pod teph i pod or man u na di da ih ta mo ni ko ne će di ra ti ni pro na ći.

Do du še bi lo je i onih ko ji su osta li na sto lu i gle da li dru ge kli ke re sa vi si ne, ali sam i njih, čim se smi ri la si tu a ci ja s osta li ma, od gur nuo ru kom do le gde im je, uosta lom, i bi lo me sto. Ne sma tram da je po gled sa vi si ne pre sud ni uslov raz li či to sti, na pro tiv.

Sva ki od njih je imao ne ki svoj po se ban put, a opet su svi ti kli ke ri bi li okre nu ti jed ni ka dru gi ma, gle da li

– 100 –

su jed ni u dru ge, svi u is toj so bi, svi u is toj rav ni. Jed ni su bi li pla vi, dru gi žu ti, tre ći cr ni. Bi lo je do du še i bez-boj nih, ra zno boj nih, de for mi sa nih, ova kvih i ona kvih, ali ako bi se ma lo pa žlji vi je po gle da li i ni je bi lo ne ke na ro či te raz li ke. Kli ke ri su kli ke ri, isto kao što su i lju di lju di, bez ob zi ra na sve mo guć no sti ko je se na me ću.

Isto je i s čo ve kom. Svi smo mi ba če ni na ze mlju bez mo guć no sti iz bo ra – gde bi se ro di li , ni ti ko bi nas ro dio. Da li će naš za če tak bi ti u ne kom ta mo Mo zam-bi ku, u XVI II ve ku, ili na se ver nom po lu pre Hri sta, ili u Bra zi lu, da nas, u sred kar ne va la, ili u ne kom se lu na ju gu Sr bi je, po čet kom XX ve ka, kao še sto de te de ve-to čla ne po ro di ce – ne za vi si od nas! Sve je to lu tri ja, tač ni je igra isto ri je i evo lu ci je. Ne ko me za pad ne da ce log ži vo ta gle da dru ge lju de sa vi si ne, s ne kog dvo ra ili iz ne ke pa la te, ne ko se svim si la ma bo ri da za u zme to me sto ga ze ći po dru gi ma, a ve ći na vi ri iz ko je ka kvih mi š jih ru pa, ube đe na da je to je di ni i pra vi ži vot i da ne tre ba dru ga či je.

Dok su se kli ke ri kre ta li po so bi, dok su isto vre me no uda ra li jed ni dru ge i išli jed ni za dru gi ma, raz mi šljao sam o to me ka ko se lju di kre ću po sve tu, sre ću i mi-mo i la ze, sva đa ju i mi re, no še ni ne kom čud nom si lom ko ja ih po kre će.

Za i sta je čud no i neo bja šnji vo sve to, ali ka da smo već tu, ka da se već ni smo raz bi li ili iz gu bi li, a mo gli smo vr lo la ko, tre ba da pro na đe mo tu si lu u na ma ko ja će sve da nas po kre ne. Kao što kli ke re po kre će čo vek,

– 101 –

upra vlja nji ma, ras po re đu je ih, pa i me nja, isti taj čo-vek tre ba da upra vlja i da me nja ovaj svet. I to pod uslo vom, da na pra vi na čin, upo tre bi iste te kli ke re ko ji mu ve li ko du šno sto je na ras po la ga nju.

Isti taj čo vek tre ba da upra vlja i sve tom, pa i sa-mim so bom. A da li za i sta upra vlja ili je tek pre pu šten nad ljud skim si la ma ko je ga, ve ko vi ma una zad, ra za ra-ju, ube đu ju ći ga u sve dru go, osim u ono što stvar no je ste?!

Na kra ju, sve je kre a ci ja, i mi, i ova pri ča, ovaj svet. Sve je kre a ci ja, pod uslo vom da je čo vek u sta nju da je vi di i pre po zna. Svi smo mi kre a to ri ovog sve ta i to, ne za to što smo ga stvo ri li, već za to što ga stva ra mo. Isto ri ja ni je za vr še na, ona je u to ku. Sva ki po stu pak čo ve ka je kon kret no i sim bo lič no stva ra nje sve ta.

* * *Sva ko ga da na se sve vi še ra du jem ži vo tu. Tru dim se

da sva ki no vi tre nu tak pre tvo rim u jed nu no vu ra dost. Na rav no, ne uspe va mi uvek, a i ne mo gu će je, ali ka da mi uspe, on da tim na dah nu ćem i us hi će njem, na dok-na dim sve pat nje i bol ko ji se u sva ko dnev nom ži vo tu ne mi nov no na me će.

Ne sma tram da sam baš ja taj sret nik ko ji je iz mi slio sre ću, ra dost i sve ono što ide uz to, ali to me ne spre-ča va da u sve mu to me bes kraj no uži vam . Ni naj ma nje. Iako ne vo lim sve te sil ne pri ruč ni ke iz po zi tiv ne psi-ho lo gi je u ko ji ma uput stvo za ži vot neo do lji vo pod se ća

– 102 –

na uput stvo za ko ri šće nje usi si va ča, ne mo gu a da se ne slo žim sa osnov nom te zom da mi upra vlja mo svo jim ži vo tom, i po red sve ga što nas pri ti ska sa svih stra na.

Me ni su, kao klin cu, gu ra li pod nos sve ono što me ne za ni ma, a ujed no mi us kra ći va li ono što že lim. Mi-slim da sam u sil nim tim po ti ski va nji ma i za bra na ma, udah nuo naj vi še in spi ra ci je i slo bo dar skih im pul sa. Uvek sam bio u sta vu od bra ne pre ma sve mu, upla šen da me ne pre ga ze. Uvek sam smi šljao od go vo re za sta-nja u ko ji ma se na la zim, u stra hu da se emo tiv no ne is to pim.

Još ta da sam uvi deo strah od pra zni ne i pa siv no sti, strah od sve ga ono ga što ne mo gu da obo jim svo jim bo-ja ma. Upra vo je umet nost tra ga nje za tom iz gu blje nom sre ćom de tinj stva, ko ju smo, u ne kim mo men ti ma, ima li, pa smo je iz gu bi li. Upra vo je umet nost besk pre-kor no sa sta vlja nje de lo va u jed nu sa vr še nu ce li nu, ko ja se, u me đu vre me nu, ne gde u na ma za tu ri la.

Ce lo mo je ško lo va nje, kao i sva ko dru go, bi lo je uče-nje ono ga što ne sla vi čo ve ka, nje go vu su šti nu, što ne ras plam sa va ma štu i fan ta zi ju ili bar pu te ve ko ji vo de do nje, već otva ra dru ge obla sti ko je o sve mu uče, sa mo ne o onom glav nom. A to glav no je RA DOST PO STO-JA NJA, PO ŠTO VA NJE PRE MA ČO VE KU I PRE MA SVE MU ONO ME ŠTO JE ŽI VO, što ra đa ži vot.

Isto ri ja sve ta ne zna či ni šta ako se upo re do ne uči i isto ri ja ljud ske du še! Ge o gra fi ja ta ko đe. Šta nam vre de pu to va nja po sve tu, ako na spram njih ne idu i

– 103 –

pu to va nja po se bi i svim onim bes kraj nim ho ri zon ti ma ko ji se otva ra ju?! Tač no je da tre ba da se či ta što vi še, sla žem se, ali ne ma te po e zi je ko ja pre va zi la zi po e zi ju u na ma. Da bi raz u meo ne ko de lo ili ne ku oso bu, isto-vre me no tre ba da raz u meš i se be u od no su na to de lo, ili na tu oso bu, a ne da sve bez u slov no upi jaš po putauto ma ta.

Ili uče nje bi o lo gi je i fi zi ke?! Šta mi vre di sve to, ka-da i da lje ne umem da ob ja snim sa vr še ne li ni je nje nog te la ko je pre va zi la ze sva ku umet nost! Ili ose ćaj za lju-blje no sti dok smo za jed no! He mi ja mo žda i mo že sve da ob ja sni, ali te ško da mo že da raz u me na šu lju bav, ili bi lo či ju dru gu?! Sve te sil ne for mu le i de fi ni ci je, za me-ne su od u vek bi le sa mo je dan obi čan la vi rint u ko me se gu bi smi sao čo ve ko vog po sto ja nja i ljud ska le po ta.

Sve je to ne ka ko iz van, ili ne što ose ćaš, ili ne ose ćaš, a da bi se ose ti lo mo ra pr vo da se do ži vi. Za to je sam na čin ži vo ta ko ji se vo di naj bo lja ško la, sve osta lo je pri si la, sve osta lo je ide o lo gi ja.

Bio sam pri lič no ne sre ćan kli nac. Uvek mi je u du bi-ni du še ne što ne do sta ja lo. Iako su mi pru ži li do volj no, to je bi lo ni šta na spram ono ga što mi je stvar no tre-ba lo. Na spram ono ga što sva kom de te tu tre ba. Me rio sam svet me ra ma ko je su mi dru gi od re di li, tru dio sam se da is po štu jem sva ko ga, ne slu te ći da ti me po naj vi še po vre đu jem se be. Ume sto da sam tra žio re či ko ji ma ću da ob ja snim svoj ži vot, ja sam tra žio re či ko ji ma ću da oprav dam na si lje dru gih. Ume sto da sam stva rao,

– 104 –

ja sam se pri la go đa vao. Ume sto da sam le teo, ja sam kon stat no se bi se kao kri la.

Do ka zi vao sam se u obla sti ma u ko ji ma je ne mo-gu će do ka za ti se na ljud ski na čin. Raz vi jao sam svo je spo sob no sti, ta mo gde ni ka kve spo sob no sti osim si ro ve sna ge, agre si je i pro sto te ni su po treb ne.

Ali ne gde du bo ko u me ni, du bo ko, naj du blje, znao sam da to ni je ži vot ko ji že lim. Da to ni je svet o ko me ma štam dok le žem uve če. Da to ni je ži vot ko ji iš če ku jem dok se bu dim uju tru. Ne gde du bo ko u me ni je ti nja la je ne ka ma la na da, sit na, naj sit ni ja, ko ja je jed nom mo ra-la da pre vla da i po be di sve dru go.

I po be di la je. Pr vo kao stih pe sme skri ven od svih, za tim kao pe sma sti dlji vo pro či ta na naj bli žem kru gu lju di, a na kon to ga kao re a lan ži vot po no sno pred sta-vljen svi ma. Re a lan ži vot ko ji se sve vi še ostva ru je u svim svo jim ob li ci ma. I za i sta, u ži vo tu ni šta ni je vred-ni je od ži vo ta samog .

To li ko ne stvar nih pre de la, ose ća nja, oso ba, umet-nič kih ostva re nja, teh nič kih pro na la za ka, ku li nar skih spe ci ja li te ta. To li ko mo guć no sti ko je se svi ma na ma pru ža ju u ne do gled. Pro sto se ne zna šta je lep še, da li ži vlje nje ži vo ta ili sa mo ma šta nje o nje mu. Da li lju bav ili sa nja re nje o lju ba vi? Da li iz u ča va nje pro šlo sti ili pro jek ci ja bu duć no sti? Da li ba vlje nje so bom ili ba vlje-nje dru gi ma? Da li dok vo liš ili dok te be vo le? Sve je ča rob no, na ro či to uko li ko raz vi ješ ču la u se bi da sve to vi diš i pre po znaš.

– 105 –

Stvar no ne znam, ne pa da mi na pa met, šta je ple-me ni ti je i sve o bu hvat ni je od pro u ča va nja ži vo ta i pre-pu šta nja ži vot nom za no su u svim nje go vim ob li ci ma. Pa jed no de te, pr vi nje go vi ko ra ci, neo b u zdan smeh, ži vot ni ji su od svih pe si mi stič kih fi lo zo fi ja sve ta, ko-je su po je le to li ku de cu i tek će da po je du. Ili jed na mla da že na, pa nek je i se ljan ka, obič na, naj o bič ni ja, dragocenija je od svih voj nih pro na la za ka sve ta, u njoj cve ta bu duć nost, plam ti vre li na bu du ćih da na, mi ri še po e zi ja ko ju stva ra dok se kre će se lom, uz bu đe nje, pr-kos, za nos.

Ži vot pre va zi la zi po li ti ku i re li gi ju, i na u ku, i umet-nost, ži vot je ap so lut no iz van sve ga, iako je kroz isto-ri ju bio u slu žbi sve ga. Vre me je, naj zad, da sam ži vot, da svi nje go vi ob li ci, ko nač no bu du u slu žbi čo ve ka, u slu žbi svih onih sfe ra ko je sla ve čo ve ko vo po sto ja nje, a ne gu ra ju ga u bla to. Ži vot gde će sva ki dan bi ti pra-znik, a sva ki tre nu tak ostva ri va nje ljud sko sti i ra dost po sto ja nja.

Bez to ga, bez te na de, bez tog op ti mi zma, lju di po sta ju olu pi ne na su ka ne na pu či ni vre me na ko je iš-če ku ju svoj kraj.

* * *

– 106 –

MOJA INTIMNA POZORIŠTA

Ni sam glu mac, bar ne pro fe si o nal ni, ali sam imao naj vi še po zo ri šta na sve tu. Sva ka de voj ka ko ju sam vo leo, bi la je pu bli ka zbog ko je sam igrao. Sva ka ulo ga u ži vo tu od i gra na je zbog njih. Naj lep ši de lo vi me ne na sta li su igra ju ći nji ma. Zbog jed nih sam ne go vao emo ci je, zbog dru gih sam raz vi jao ta le nat, zbog tre ćih for si rao smi sao za hu mor, a zbog osta lih ra dio na svom te lu, u na di da će mi one do zvo li ti da ra dim ma lo i na nji ho vom.

I do zvo li le su mi, je su. Ka ko ko ja.Bi lo je sve ga, da ne pri čam, sa mo ni je bi lo na go ve-

šta ja da bi te pred sta ve mo gle da se za vr še. A za vr ši le su se mno go pre, no što je bi lo ko od nas to mo gao da pret po sta vi.

Ne ke su tra ja le ne de lja ma, me se ci ma i du že. Ne ke, na rav no, tra ju i da lje. Ve ći na se za vr ši la, mno go pre ne go što je uop šte po če la, ne ke tek tre ba da poč nu.

Ko li ko sa mo pre mi je ra, apla u za, pra vih re či, iz go-vo re nih po gre šnim lju di ma. U po čet ku mi se či ni lo da je sva ka pred sta va več na, da je sva ki no vi su sret – no vi

– 107 –

ju bi lej, a na kra ju da je sa mo mi sao o več no sti več na i ni šta vi še.

Igrao sam du go zbog jed ne Ka će. Po sve tio sam joj sve gra do ve i le po te sve ta. Na ža lost, ni sam mo gao da joj po sve tim i se be. Po Mi lic i nom li ku i dan da nas me-rim sva ku že nu, po što ne mo gu vi še da me rim nju. Sa Je le ni nog dla na sam či tao ode žen stve no sti, vi deo ras-koš ko ja se sa mo jed nom ra đa, dok je ona, za to vre me, či ta la i gle da le ne ke dru ge. Zbog Sa nje sam mo rao da pro me nim či tav svoj re per to ar, za to sam, na kon iz ve-snog vre me na, pro me nio nju. Zbog Ni ne sam skra tio ko su i pre stao da psu jem. Zbog Mi le ne sam po čeo da slu šam Nir va nu ka ko bih i da lje mo gao da slu šam nju.

A u jed nu Ma ri nu se iz no va za lju blju jem sva ki dan…

* * *Igrao sam i zbog sa svim ne po zna tih de vo ja ka, či ja

ime na ni ka da ni sam us peo da sa znam. Igrao sam nji-ma, zbog njih. Glu pi rao se, pa me to vao, sa ve to vao ih i la gao isto vre me no, na uli ci, ško li, svu da. To su bi la mo ja in tim na po zo ri šta, mo ji ma li sve ti o ni ci ko ji su mi je di ni sve tle li u mra ku, mo ji ča rob ni šta fe la ji po mo ću ko jih sam bo jio tu đe sve to ve, na svoj na čin.

Te ško da ću ika da us pe ti da po vra tim sve te re či, da ih se pri se tim i po no vim. Ta mo sam osta vio svo je naj bo lje ra do ve.

– 108 –

To ni su bi la sa mo pu ka ble be ta nja, pa te tič ne mo no-dra me ili jef ti ni kli nač ki sen ti men ti po ku plje ni us put. To su bi li pra vi ma li ka ba rei, vi še mju zi kli, skle pa ni u tre nut ku, po seb ni po svo joj ne po no vlji vo sti. U po čet ku du e ti, a naj če šće kvar te ti sa svim rod bin skim po stav ka-ma, s ta ta ma i ma ma ma na če lu!

Iz vo di li smo sve. Svi. Sva ko od nas je bio za du žen za ne što, sva ko je imao ne ku ulo gu. U po čet ku uvek u naj bo ljem rit mu, sa pu no uva ža va nja i ne žno sti. Da va li smo sve od se be, ni smo se šte de li. Me đu tim, ka ko je vre me pro la zi lo, bi li smo sve re zer vi sa ni ji i na svo ju ru ku. Ne ko bi oba ve zno po čeo da kal ku li še, da gu ši i kva ri at mos fe ru. Ža lio bi se na tekst, sce nu, se be ili na sve oko se be. Tra ži li bi se iz go vo ri ume sto re še nja, po-sta ja lo bi do sad no i pred vi di vo, a i dru gi bi se me ša li i re ži ra li na še pred sta ve.

Taj no bi smo go sto va li kod dru gih, jav no za po sta-vlja ju ći svo je. Kra li bi smo tu đu pu bli ku, ogo va ra li, ne ka da i vre đa li, dok su dru gi kra li na šu i obr nu to.

Na ša po zo ri šta bi la su pre po zna tlji va po to me što se ni su da va le re pri ze. Sva ka pred sta va bi la je pre mi jer-na, sva ki osmeh, kao i sva ka su za. Ni smo igra li jed nu pred sta vu hi lja du pu ta, već smo hi lja du pred sta va igra-li sa mo jed nom. Grad je bio na ša ve li ka po zor ni ca, svi u gra du su sa nja li na še sno ve i bi li na ši statisti, a mi sami to nismo postali u našim ve za ma.

Do go va ra li smo se da igra mo bez šmin ke, da glu-mi mo bez glu me, da glu mi mo se be, a uglav nom se sve

– 109 –

za vr ša va lo obr nu to. Ulo ge su se me nja le, pa i ko sti mi ko ji su išli sa nji ma. Dok smo se vo le li, uži va li smo i u gre ška ma, pra šta li smo neo pro sti vo. Na še omi lje ne glu mač ke teh ni ke zva le su se spon ta nost i iskre nost. Ka sni je smo se sva đa li i ras ki da li, ka da je sve bi lo završe no.

Ni je bi lo pro ba, ni sce na ri ja. Sve je išlo iz pr ve. Ni je bi lo za ve sa, la žnih re fl ek to ra, bar ne na po ček tu, a i da je ste, sve vre me bi bi li po dig nu ti i upa lje ni. Pri ja telj-stva su bi le na še ula zni ce. Što nam je ne ko bio bli ži, imao je bo lje me sto. Sr ce je bi lo na ša bi le tar ni ca, a za-gr lja ji i po ljup ci na ši bi fei gde smo se opi ja li ži vo tom i bli sko šću.

Sve je to osta lo sni mlje no i za be le že no u uspo me na-ma, jer su se ća nja, sva ka ko, naj bo lji za pi si.

Ne gde sam bio sa mo ro man tič ni pa jac, sa njar, ne-gde po vod za pod smeh i iz be ga va nje, ne gde glav ni ju-nak, a ne gde epi zo di sta. Bi lo je sve ga. Ma lo sam ju rio, ma lo su me ne ju ri li, ne gde oba ve zno u pr vom ka dru, is pred ka me re, na na slov noj stra ni, a ne gde da le ko od ka me ra, na mar gi ni. Ne gde sam bio sce no graf, ne gde su fl er, ne gde sam re ži rao dru gi ma, a ne ka da sam igrao i po tu đoj re ži ji.

U za vi sno sti od sce ne i pu bli ke, u za vi sno sti od ulo-ge i dru gih…

Ni sam vo leo du ble re, iako sam ih imao. Ni sam vo leo da bu dem du bler, iako svi mi mo ra mo jed nom i to da bu de mo. Naj te že sce ne na po zor ni ci, a bi lo ih je, tru dio

– 110 –

sam se da iz ve dem pot pu no sam. Ni je bi lo pri jem nog, ni po prav nog, a u ve ći ni slu ča je va, na kra ju, ni je bi lo ni glav ne glu mi ce.

Ta ko da sam ne ke od naj bo ljih tre nu ta ka u lju bav-nim pred sta va ma do ži veo pot pu no sam…

Zna le su br zo da odu, da se na lju te, jed no stav no da po beg nu, ali su zna le još br že i da se vra te. Ka ko ko ja. Ne ka da no ve, ne ka da sta re, a ne ka da su do la zi le i jed ne i dru ge. Ko li ko sam sa mo pu ta za mi šljao ži vot kao ame rič ki fi lm, gde svi koji su igrali u njemu izađu na scenu, zagrle se i počnu da igraju međusobno srećni i ispunjeni!

Pro la zio sam na ta le nat, osmeh, mo žda na le po tu, a ne gde ni sam pro la zio uop šte. Ni sam im od go va rao. Ni sam se ukla pao. Te šio sam se da ne ma ju svi isti ukus, da ga ne ki ne ma ju uop šte. Sve do tle, dok ni sam shva tio da je u to me, uosta lom, draž sva ke lju bav ne pri če. U pro tiv nom, da mo že mo da igra mo svu da, sa svi ma, ve ro vat no ne bi smo igra li nig de. A i ni šta ne mo že ta ko do bro da nas za in te re su je, kao ne či ja ne za-in te re so va nost. To je uvek naj bo lji mag net!

Sve na stu pe bi smo re ži ra li iz pr ve, na po zor ni ci. Sva ku po zor ni cu smo re ži ra li, ta ko đe iz pr ve, gde god da smo se na la zi li. Na še mi sli su bi le na ša sce na. Emo-ci je na ša ide ja vo di lja. Ni je bi lo uput sta va i pra vi la, sve smo sa mi na do me sti li sa zre va ju ći us put. Ni smo to na-zi va li im pr o vi za ci jom, već ži vo tom. Ni smo to na zi va li

– 111 –

ni in spi ra ci jom, već sud bi nom. Sve je u na šim ve za ma bi lo sud bin sko kao, na kra ju, i na ši ras ki di.

Na ša sre ća bi la je sva či ja. Po ra zi ta ko đe. Ve što smo ma mi li pre ćut ne apla u ze, ose ća li uz da he, po gle de di vlje nja, tr pe li kri ti ke, zvi ždu ke. Ni su nas svi vo le li. Sre ćom, još ta da smo do bro zna li, da je pred u slov da te jed ni mno go vo le, da te dru gi mr ze. Zna li smo da pti ca što du že le ti, pri vu če vi še onih ko ji po ku ša va ju da je smak nu. Zna li smo da ka da pti ca ne obra ća pa žnju na dru ge, dru gi vi še obra ća ju pa žnju na nju. Svi smo mi ne ka da te pti ce, ne ka da i ti lov ci, da ne ka žem kr ti ča ri, ali to se pod ra zu me va.

* * *Smi šljao sam re či, gri ma se, pri če, sa mo da bi osta le

još ma lo, sa mo da bi im se što vi še do pao, uvu kao pod ko žu. Ži veo sam za te tre nut ke, da vao sam im se kao ni ko dru gi. Ni je se tu ra di lo o za vo đe nju, već o po tre bi da se ne ko me pre daš do kra ja, kao čo vek. Ne ka da mi je to li ko do bro išlo, da mi ni su do pu šta le da za vr šim. Za dr ža va le bi me, vu kle i mo li le da osta nem još ma lo. U po čet ku one me ne, a na kra ju ja njih. Bi li smo glad ni lju ba vi i pa žnje, pr vih pra vih ži vot nih pri zna nja, ko ja su se tek u da lji ni na zi ra la. Di vi li smo se sve mu to me, di ve ći se po naj vi še se bi.

I mi slim da nam je us pe lo. I me ni, i nji ma. Osta le su ne ke na vi ke , se ća nja, me sta na ko ja smo išli, pe sme ko-je smo pe va li sa mo ta da i ni ka da vi še. Osta le su i uli ce,

– 112 –

skri ve ne ne gde du bo ko u na šim sr ci ma, sme šni za ve ti ko je smo još ko li ko su tra za bo ra vlja li, ni smo sti za li čak ni da ih pre kr ši mo. Osta li su odev ni pred me ti, po klo ni, za jed nič ki pri ja te lji i bes kraj no du gi mo no lo zi, is pi sa-ni na ima gi nar noj tra ci vre me na, ko ja je osta la za u vek uti snu ta ne gde du bo ko u na ma.

Po ne kad nam za i sta ni je išlo, pri zna jem. Iz go va rao sam do sad ne ko ma de, do sad nim de voj ka ma. Vu kli smo se po par ko vi ma, si vim uli ca ma, iz najm lje nim so ba ma, lif to vi ma. Lju bi li smo se i gr li li na pra zno. Vo le li smo se na si lu. Imi ti ra li lju bav. Za sme ja va li se be isme va ju-ći dru ge, le ža li du go u so bi gle da ju ći se bež že lje, bez stra sti, dva to tal na stran ca, dva ne znan ca ne sreć no za gla vlje na u me đu vre me nu, ko ja va ra ju i la žu jed no dru go me nja ju ći sce ne, ulo ge i ko sti me.

Eh te, Ka će, Sa nje, Je le ne, Mi li ce, Ma ri ne! Sve su to bi li mo ji pro ma ša ji. Obič ni, sva ki da šnji, ne zre li. Sve su to bi le mo je ve li ke gre ške, uokvi re ne cr nim ni ti ma pat nje i lju bo mo re.

A da nas, da nas ih vi đam ka ko se di ve ne kim dru-gim po zo ri šti ma, me ni sme šnim i jad nim, is fo li ra nim i ni ka kvim. Gle dam ih ka ko po no sno hi ta ju i ka ko im se ba ca ju u za gr ljaj, ka ko ih lju be na jav nim me sti ma, ka ko se sme ju isto kao i pre, isto kao me ni. Gle dam te na sme ja ne pa ja ce, ko ji su mi pre u ze li pu bli ku ko ju sam ja od ba cio. Gle dam ih i di vim im se ka ko, i dan da nas, mo gu da se di ve ta kvoj pu bli ci .

– 113 –

Pro la zi vre me, te če. Mi slim da sam da nas ko nač no svoj. Ne igram vi še po po zi vu. Ni po tu đim tek sto vi ma. Na u čio sam ko nač no da ce nim svo je re či, mo no lo ge. Ne ra si pam se kao ne ka da. Ne da jem se vi še svi ma. Na u čio sam da ce nim se be. Uglav nom od bi jam ulo ge. Na rav no, ne sve. Ne kim, iskre no, još ni sam do ra stao, pre ra no je, a ve ći na ni je do ra sla me ni, pre ka sno je.

Ali se ća nja, ti pod mu kli od je ci pro te klog vre me na, vra ća ju se, ra du ju me i opo mi nju, uvek iz no va i iz no-va. Ma šta pri čao do sa da, igrao, glu ma tao, ulo gu svog ži vo ta još uvek ni sam od i grao. Ve ru jem da su svi ovi pro ma ša ji sa mo pri pre ma za ne što što tek sle di, za ne što pra vo, ne po no vlji vo, za ne što več no, uko li ko to uop šte po sto ji.

Na kra ju, lju bav je igra, lju bav je te a tar. Lju bav je dra ma. Ta ko je uvek bi lo i ta ko će uvek bi ti.

Na sre ću, ili na ža lost, stvar no ne znam.

* * *

– 114 –

DAN KAD SAM POLETEO

Ro dio sam se dva pu ta u ži vo tu i to, dva pu ta na isti dan… Ni sam baš naj po zva ni ji da go vo rim o svom do la sku na ovaj svet, ima da le ko upu će ni jih li ca od me ne, ali mo je dru go ro đe nje, ono pra vo, od i gra lo se baš na dan pu no let stva i osta vi lo je na me ni ne iz bri si ve tra go ve ko ji me, evo, i dan da nas pra te.

Upi sao sam, gre škom, sred nju eko nom sku, smer fi nan sij ski ad mi ni stra tor, u na di da ću iz be ći sve one gim na zij ske pred me te ko je sam ka sni je za vo leo. Po ka-jao sam se na vre me, još pr vog da na, ali od to ga ni sam imao ni ka kvu ko rist. Ume sto la žne na de, ga jio sam is-kre nu od boj nost pre ma sve mu što me je okru ži va lo. Dok su se dru gi ba vi li fi nan si ja ma i ban kar stvom, ja sam se ba vio dru gi ma. Pro u ča vao sam sve te čud ne lju de ko ji su ve ro va li da se u sta ti sti ka ma, ta be la ma i ko je ka kvim, be smi sle nim pra vi li ma kri je ne ka kva su šti na.

Dok su oni po kor no pi sa li svo je bi lan se sta nja i uspe-ha, ja sam kri šom, još ta da, pi sao ne ki svoj ima gi nar ni bi lans ko ji je ta da bio ma lo ko me ra zu mljiv. Dok su oni

– 115 –

kal ku li sa li broj ka ma, ona ko se bič no, a opet na sav glas, ja sam sti dlji vo, u se bi, kal ku li sao re či ma i smi šljao na hi lja de iz go vo ra od ko jih, eto, i da nas ži vim.

Sa zre va nje je, po put fan fa ra, uve li ko uda ra lo na sva vra ta. Pi ta nje smi sla igra lo je svo ju za vo dlji vu igru ko-ja mi ni je da va la mi ra. Naj o bič ni je var ni ce, pre tva ra le su se u sve op štu ha va ri ju a po gre šno shva će ni po gle di u ne pri ja telj stva za sva vre me na, ka ko se či ni lo ta da! Hor mo ni su klju ča li i uzi ma li me pod svo je, kao i sve dru go.

Bio sam lud, što i ni je ne ka no vost, jer iona ko ne gde oko še sna e ste i svi nor mal ni su po ma lo lu di.

Uz gred, bo rio sam se, na sve mo gu će na či ne, da ne bu dem sa mle ven u tom pri mi tiv nom jed no u mlju. Smi šljao sam na či ne ka ko da se iz vu čem oda tle što pre. Go to vo sve što se ra di lo u toj ško li do ži vlja vao sam kao lič ni te ror, kao ne ko ne vi dlji vo si lo va nje či je po sle di ce tr pim i dan da nas. Ve ći na pred me ta bi la je struč na i usko ogra ni če na, ta ko da je tre ba lo, valj da, na kra ju, i sam ta kav da po sta nem?! Ne da ni sam ni šta na u čio (da je sa mo to) ne go su mi oga di li uče nje za či tav ži vot. Sa mo sam ne mo po sma trao da ne ko ji su me mi mo i la-zi li i ma štao o ži vo tu ko ji ni sam ži veo, a že leo sam vi še od sve ga.

Ot pri li ke ta da sam shva tio, u tom pe ri o du, da ni-je stra šno ako te si stem uhva ti u zam ku, to je sa svim nor mal no, a li ako ne znaš da mu po beg neš, to je već tra gič no. A li de fi ni tiv no naj stra šni je je ka da tu zam ku

– 116 –

na zo veš svo jim iz bo rom, kao što sam ja ta da na iv no ura dio?! Zar čo vek uop šte mo že da bi ra u ovom sve tu i to na kon osnov ne ško le, ili mu je sve, po sto je ćim po-ret kom, po ro di com i obi ča ji ma za da to?!

Mo že da bi ra, na rav no, sa mo što ja to ta da ni sam znao. Mi slio sam ono što dru gi mi sle, ose ćao sam ono što dru gi ose ća ju i pri čao ono što dru gi že le da ču ju. Tr peo sam jer sam bio ube đen da ta ko mo ra. Pri la-go đa vao sam se svi ma, po pu štao, jer me je dru štvo na u či lo da ta ko ma nje bo li i da se ta ko lak še pro la zi. Ume sto da sam svo ju lič nost po tvr đi vao u su ko bi ma ko ji bi me do dat no oja ča li, ja sam se sa mo ku ka vič ki gu šio u več nim po vla če nji ma u stra nu i če ka njem da se stva ri sa me re še. Ni sam imao sa go vor ni ke, ni sam imao od go va ra ju ći am bi jent, ni ide ju vo di lju. Či ni lo se ta da da je sve, ali sve, pro tiv me ne.

Ni sam bio je di ni ko ji se ta ko ose ćao, to je bi la op šta po ja va, ali sam bio je di ni ko ji se ti me op te re ći vao, lu pao gla vom o zid i po ku ša vao ne što da pro me ni. Dru ge je ta ko đe bo le lo, ne ke od njih ve ro vat no i vi še ne go me ne, me đu tim, svi oni su pre va zi la zi li na met nu te pro ble me ta ko što su be ža li od re al no sti i na vla či li se bi na le đa još ve će bre me.

Još ve će bre me ko je ih je ka sni je sti glo i pre sti glo. Ali o to me ne ki dru gi put.

Me ni su ve či to ne do sta ja le re či, ni sam umeo da se iz ra zim, bu nio sam se si ro vo, na si lu, uglav nom pre-ćut no i pod mu klo što je sa mo do dat no po go r ša va lo

– 117 –

moj, iona ko, po lju lja ni po lo žaj. Pro fe so ri ko ji su mi pre da va li ni su bi li du hov nja ci ko ji pra šta ju, bo ga te, ople me nje ne lič no sti, već su jet ni, ne do vr še ni lju di ko-ji su be le ži li i pam ti li sva ku iz go vo re nu reč. Sve sa mi ve li ki eko no mi sti ko ji su bi li ili vi šak u ban ka ma, ili pot pu no ne u po tre blji vi u svo joj stru ci, pa su za vr ši li kao pre da va či u ško la ma.

Pro blem ni su bi li sa mo na ši mla da lač ki kom plek si u po vo ju, već nji ho vi, for mi ra ni, ko ji su nas do dat no pro vo ci ra li i te ra li nas da bu de mo još go ri. Ni je se zna lo ko se pre ma ko me od vrat ni je po na ša o. Kao što smo mi, ili bar je dan naš deo, svo ju ne sre ću is ka zi va li kroz od ba ci va nje sve ga po sto je ćeg, ta ko su i oni svo ju ne sre ću iži vlja va li nad na ma. Iako se či ni lo da oni vo de glav nu reč, bar na pa pi ru, svi smo od lič no zna li da će ško la vr lo br zo da se za vr ši i da ne ke od njih ni ka da vi še ne će mo ni po gle da ti.

Što se ka sni je is po sta vi lo kao tač no.

* * *Se ćam se da sam sa ra ču no vod stva ured no be žao

još od sep tem bra i da sam imao iz o sta na ka, ko li ko pro se čan od li kaš na pra vi za ce lo ško lo va nje. Ni je bi lo te si le ko ja me je mo gla na te ra ti da sed nem i na u čim. Ta kvi pred me ti se uče od po čet ka, go di na ma, ko rak po ko rak, a ne pre ko no ći ili na ve li kom od mo ru pre pi-sme nog. Da stvar bu de još go ra, ja ni sam bio spre man

– 118 –

da mu po klo nim ni je dan naj o bič ni ji mi nut, a ka mo li ve li ki od mor ili, ne daj Bo že, go di nu.

Jed no stav no mi se zga di lo. Za ni ma lo me je ot pri li ke ko li ko i le zbej ku mu ški pol ni organ. Uz du žno po što va-nje le zbej ka ma i mu škim pol nim or ga ni ma, na rav no.

Ne de lja ma uoči tog te sta, uzur pi rao sam sve mo-gu će dru go ve i dru ga ri ce da mi po mog nu. Spre mao sam se da pre pi su jem, smi šljao na hi lja de na či na da se iz vu čem, astral nim, oral nim, ven ti la ci o nim i ne znam ko jim sve pu te vi ma. Čak mi je pa da lo na pa met da sed-nem i da na u čim, što je u naj ma nju ru ku, s ob zi rom na mo ju ta da šnju vo lju i kon cen tra ci ju da se ba vim ne čim ta kvim, pred sta vlja lo či stu na uč nu fan ta sti ku.

U stva ri, da bu dem iskren, uče nje kao mo guć nost, od ba cio sam i pre ne go što sam uop šte po čeo da raz-mi šljam o to me.

Ni je da me je gu ši lo sve to, ne go sam, da je sa mo mo glo, bio spre man i da go di nu da na du bim na gla vi , sa mo da ne ra dim taj test. Ose ćao sam se bes po moć no i tra gič no do kraj njih gra ni ca. Na vu kao sam na se be ta kvu be du i očaj da sam po mi šljao i na ono naj go-re. Sva šta mi je pro la zi lo kroz gla vu, a li ne i ka ko da položim.

Pro sto je ne ve ro vat no, ka da se čo vek na đe u ne kom pro ble mu, na šta je sve spre man. Da ni sam imao te lo še fa ze, ni ka da ne bih na u čio da po štu jem one do bre ko je su ka sni je usle di le… Pro fe sor ka me je ta da mr cva ri la, vi še ne go ikad i ubi ja la mi i ono ma lo sa mo po u zda nja

– 119 –

ko je sam imao. Ne sa mo da sam na test za ka snio ne ko-li ko mi nu ta, ne go sam od sil ne na pe to sti po me šao to ne pa pi re sa ko jih je tre ba lo da pre pi su jem. Dru ga ri ce me od jed nom ni su po zna va le, dru go vi na ko je sam ra ču nao ni su do šli, dok na ove osta le ni je ni mo glo da se ra ču na. Bio sam pre pu šten na mi lost i ne mi lost se bi, što je u pre vo du zna či lo da sam go tov i da mi je po la ga nje u av gu stu ne mi nov nost.

Još me je i pro fe sor ka od mah, čim me je ugle da la, po sla la u po sled nju klu pu, ona ko za sva ki slu čaj, da se zna ko je ga zda, i sta vi la mi do zna nja da će bi ti ri go ro-zna u oce nji va nju. Za pre ti la mi je da le tim na po lje, baš tim re či ma, uko li ko poč nem da za ma ja vam dru ge, ili da pre tu ram po dže po vi ma i da će istog mo men ta da mi za va li ke ca, uko li ko pro va li da ra dim ne što sum nji vo.

Do du še, njoj je sve na sve tu bi lo sum nji vo, ta ko da se i ni sam na ro či to op te re ći vao oko to ga. Bi lo mi je ma nje-vi še sve jed no.

Na kon po čet nog pri ti ska ko ji je tra jao, ot pri li ke, pret hod nih osam na est go di na, od jed nom je ne što čud-no po če lo da se de ša va sa mnom. Ose tio sam ka ko me la ga no, pa sve vi še, ob u zi ma ne ka eufo ri ja ko ja je, vr lo br zo po če la da stru ji ce lim te lom. Gle dao sam sa ne ke van vre men ske dis tan ce sve te lju de sa di gi tro ni ma i kont nim pla no vi ma u ru ka ma, sre ćan, pre sre ćan, što ne pri pa dam ovom sve tu, što ni sam osu đen na kon-ven ci je kao oni.

– 120 –

Ose tio sam ne ku bla že nu ra dost ne pri pa da nja, ne ku čud nu nad moć i ne ki vi ši ni vo sve sti, ko ji me je od veo ne gde sa svim dru gde, ne gde da le ko. Sve je, od jed nom, po sta lo la ko i jed no stav no, dok se taj test, za ti li čas, pre tvo rio u naj ba nal ni ju stvar na sve tu. Tač no je da ni-sam znao od go vor ni na jed no pi ta nje, ali je još tač ni je da mi ni je dan od od go vo ra ni je bio po tre ba n, na ro či to ne za ži vot ko ji će ka sni je usle di ti.

Sa mo sam sku pio stva ri i iza šao bez re či. Ni ti sam ne ko me ne što re kao, ni ti se se ćam da je me ni ne ko ne-što re kao, ni ti me je bi lo bri ga. Pro fe sor ka je ve ro vat no, u tim mo men ti ma, is pro ba la či tav ar se nal, go di na ma uve žba va nih uvre da. Mo gla je, na kra ju, da is pro ba i či tav voj ni ar se nal, te ško da bi me iz ba ci la iz rit ma i po ko le ba la na bi lo ko ji na čin. Pro sto me je bi lo bri ga za sve, a po naj vi še za nju i nje ne pret nje.

Ni sam vi še mo gao da iz dr žim, to ni je bio moj svet.Čim sam iza šao iz ško le, po gle dao sam ka ne bu i

istog tre nut ka po čeo da tr čim i vri štim od sre će. Ose tio sam ne ku po seb nu slo bo du ko ja me je ob u zi ma la i vu kla na pred. Ši ro ko sam ra ši rio ru ke i pre pu stio se za no su ko ji me je oslo ba đao od sve ga po sto je ćeg i no sio me ka ne če mu pot pu no no vom. Ta da, u tim mo men ti ma, tr čao sam, a kao da sam le teo. Bio sam bu dan, a kao da sam sa njao. Ju rio sam su ma nu to okol nim uli ca ma, pot pu no opi jen ži vo tom. Ra do va lo me je sve što mi je išlo u su sret. Ople me nji va lo me je sve što bih do dir nu o i udi sao. Sva ču la su do šla do iz ra ža ja. Sva ki de talj, pa i

– 121 –

onaj naj o bič ni ji, pre tva rao se u po e zi ju. Ja sam se pre-tvo rio u po e zi ju, ceo svet se pre tvo ri o u po e zi ju!

Ta da je po če lo da iz bi ja iz me ne sve ono go di na ma po ti ski va no i po če lo da tra ži ne ke no ve ob li ke.

Za lu pio sam vra ta pred svi ma, ne svom sna gom, ta man to li ko da se su prot sta vim, i otvo rio sam ne ka dru ga vra ta, vra ta stva ra la štva, iza ko jih se i dan da nas na la zim. Ta da sam, pr vi put u ži vo tu, istin ski po le teo, oti snuv ši se sa oba le osred njo sti za ko ju sam go di na-ma bio čvr sto pri ko van. Ta da sam po pr vi put, ona ko u pot pu no sti, ose tio da mo gu da po sta nem i osta nem ne što sa svim dru go. Ose tio sam da mo gu da ose ćam, ose tio sam da mo gu da se po bu nim, da bu dem svoj.

Shva tio sam ta da da je sve dru go ne va žno i da su to sa mo ste ge ko je me pri ki va ju za po sto je će.

Na po kon mi je, na kon to li ko od ri ca nja i pro li ve-nih su za, po sta lo ma nje va žno ono što dru gi mi sle, od ono ga što ja mi slim. Ko nač no sam pre stao da pri čam ono što dru gi že le da ču ju, za rad ono ga što ja imam da ka žem.

Ne, ni su to pr vi ob li ci ego i zma, već ne za vi sno sti i slo bo de.

* * *To ve če sam pro veo sa svo jim, ta da vo lje nim bi ćem,

pri ja te lji ma i rod bi nom neo p te re ćen ni ško lom, ni bi lo či me što je mo glo da na ru ši sla vlje nič ku at mos fe ru. Naj bli ži su me sa ne str plje njem če ka li kod ku će i pro-

– 122 –

sla vlja li mo je pu no let stvo. Do ta da se ni sam ra do vao ro đen da ni ma, bi lo mi je uglav nom sve jed no, od ra đi vao sam ih kao sve dru go na sve tu. Me đu tim, te ve če ri sam znao da se de ša va ne što ve li ko i neo bja šnji vo. Od jed-nom sam po stao ono što sam od u vek že leo da bu dem. Po stao sam sre ćan. To mi je, za po če tak, bi lo sa svim do volj no.

Ra ču no vod stvo smo po lo ži li svi. Mo ra li smo. Po-lo ži li smo ga ta ko što ga ni smo po la ga li uop šte. Po što smo bi li nov smer, pi lot ode lje nje po ugle du na evrop-ske mo de le, bi lo je ne za mi sli vo da ne ko po la že ili po-na vlja, i to još iz struč nog pred me ta, ta ko da smo svi po lo ži li bez ika kvog, ili sa mi ni mal nim na po rom. Sve je to, u su šti ni, bi la jed na ve li ka far sa od ko je se i dan da-nas pra ve mi to vi, pri ča ju baj ke o za po sle nju i na vla če naj bo lji đa ci i ta len to va na de ca. Ume sto sa mo sve snih lič no sti, stva ra ju se bi ro kra te i fah-idi o ti ko ji ne će bi ti u sta nju da po gle dom do ba ce da lje od svog dvo ri šta.

Šta re ći na kra ju – iz osnov ne ško le pam tim bar de set sjaj nih na stav ni ka, pre sve ga sjaj nih lju di, dok iz sred nje je dva da pam tim ne ko li ci nu vred nih pa žnje. Ni smo ima li ni knji ge za taj smer ko je su, na vod no, bi le u iz ra di. Sve vre me smo za pi si va li dik ti ra no, bu ba li ga na pa met i ka sni je ga de kla mo va li za oce nu. Sve me je to pod se ća lo na ne mu šti je zik, od ko ga mi se i da nas pre vr će u sto ma ku. Sva ko dnev no smo cr ta li i bo ji li ne-ka kve pa noe, ču da, ko ji su ona ko vi se ći po zi do vi ma, bez ika kvog smi sla, sa mo do pri no si li at mos fe ri op šte

– 123 –

pa pa zja ni je. Bi li smo naj ma nje ode lje nje, sa naj vi še me đu sob no su pr o sta vlje nih gru pi ca, ko je su ve či to ra-to va le jed ne pro tiv dru gih.

Ko je po be dio, još uvek ne znam. Znam sa mo, da sam je dva če kao da se iz vu čem iz tog sve op šteg si vi la i da ko nač no poč nem da ži vim svoj ži vot. Naj zad, ni-je me sra mo ta što sam ve ći nu pred me ta po lo žio bez ika kvog ra da i tru da. Sra mo ta me je što sam uop šte do vo dio se be u si tu a ci ju da se ti me ba vim.

Šta mi je sve to tre ba lo?!Ta ko to ide u ži vo tu. Kad god gle daš da se iz vu češ,

ti uvek, ali uvek do dat no na stra daš.

* * *

– 124 –

NEKE LJUBAVNE

Ni ka da me ni je za ni ma lo ko li ko ima ki lo me ta ra, odav de do Ve ne ci je ili do pr ve zve zde. Ali ako je put do Ve ne ci je na čin da je osvo jim, ili kru žni put do Nje-nog sr ca, on da sam u sta nju da osmi slim či tav ko smos jed nim po te zom pe ra.

Uvek sam svet tu ma čio pre ko Nje nih uobra že nih po gle da s ra me na ili u od ra zu ogle da la, dok je po pra-vlja la šmin ku. Ni je me za ni ma la ge o gra fi ja sve ta, ne go ne ka na ša in tim na ge o gra fi ja, ko ju smo sa mi is pi si va li na ne vi dlji vim kar ta ma na ših uspo me na. Uli ce ni sam pam tio po nji ho vim su vo par nim na zi vi ma, već po si tu-a ci ja ma ko je su mi se sa Njom do ga đa le.

Uli ca Pr vog sa stan ka, Nje na uli ca, Uli ca Nje nog sme ha, Nje ne su ze. To su bi li taj ni zna ci na šeg pre po-zna va nja. Ma le igra ri je sa mo na ma do stup ne. Od klu pa u par ku, ke ja, po sla sti čar ni ca, do ula za zgra da u ko ji ma smo se kri li od ki še i ce lo ga sve ta. I go mi la, za dru ge, ne pri met nih me sta gde smo se sa sta ja li i ra sta ja li kao da nam je po sled nji put. A jed nom je, na ža lost, i mo rao da bu de…

– 125 –

Na rav no, sve je to mo glo da se na zo ve dru ga či je, ona ko ka ko su dru gi hte li, ali ja to ni sam mo rao; iona ko ni ka da ni sam ma rio za tu đe re či. Reči koje nisu imale nikakve veze sa Njom.

Kako mogu uli cu gde sam je Pr vi put po lju bio, ma-le ni me đu pro stor gde smo se kri li od Nje nih ro di te lja, da na zo vem Uli ca Kra lja Pe tra, ili ne daj Bo že, La ze La za re vi ća. Ka ko mo gu Nje nu uli cu, da pam tim kao Ne ma nji nu ili, Uli cu Na šeg naj lep šeg sa stan ka kao uli-cu, ne kog ta mo, Ma jo ra Mar ka.

Po štu jem isto ri ju svo je ze mlje mo žda i vi še ne go dru gi, ali, ipak, na šu isto ri ju, Mo ju i Nje nu, po štu jem mno go vi še. Opro sti mi Mi ko An ti ću, drag si mi za i sta, ali tvo je ime ne mo že da bu de na ziv pre či ce ko jom Ona obič no, u za no su, pro tr či ka da ka sni u ško lu ili ide na ba let. Opro sti mi Te o do re Ru zvel tu, što ka da me ne ko pi ta gde se na la zi tvo ja uli ca, sa mo od mah nem ru kom i sleg nem ra me ni ma. Opro sti mi, jer ka da bih po čeo da im ob ja šnja vam da se ta uli ca, u stva ri, zo ve Uli ca Na-šeg ra ski da, ni ko me ne bi raz u meo. Opro sti te mi Vu če, Do si te ju, Ivo… Da da ju pra ve na zi ve uli ca, opi sao bih bez gre ške sva ki mi li me tar, ali ova ko stvar no ne ide.

Stvar no ne ide bez Nje…Ni nji ma, a ni me ni.Ko zna, mo žda ni Njoj…

* * *

– 126 –

Tač no je, da pi šem sa mo zbog jed ne de voj ke, da bih je osvo jio i za dr žao po kraj se be, a još je tač ni je, da naj-ma nje de se tak de vo ja ka mi sli da pi šem upra vo nji ma.

Ne znam ni sam ko ja je lep ša, a ko ja je tu đa. Ne ke ni sam sti gao čak ni da upo znam, a ve ći nu sam upo-znao i vi še ne go što tre ba. Dra go mi je ka da me na zo vu pi scem lju ba vi, im po nu je mi. Pi s cem ko ji je naj lep še lju bav ne re či na pi sao u pot pu noj sa mo ći ka da u mo joj bli zi ni, ne sa mo da ni je bi lo lju ba vi ne go ni tra ga od žen skog ro da. Osim ne iz be žnog psa ko ji se ne ra ču na.

Moj pro blem kod za lju blji va nja je što več no ju rim jed nu že nu iako do bro znam da ni ka d ne ću mo ći da je stig nem. Još je ve ći pro blem, što o dru gim že na ma ko jih ima svu da uop šte ne raz mi šljam . Uza lud, ka da ja ni sam nig de…

Mo žda je ta de voj ka još jed na mo ja uobra zi lja. Mo-žda sam je pre ce nio. Ve ro vat no je sam. Po sve tio sam se nje nim vr li na ma, a za po sta vio nje ne ma ne. Me đu tim, ko me da se di vim i ko ga da vo lim ako ne nju?! Ko ga?!

Da na šnje de voj ke su me na te ra le da se pri jat ni je ose ćam u do mu pen zi o ne ra ne go u dis ko te ci. Raz li ku-je mo se, šta li je? Svu svo ju ener gi ju ula žu da bu du što lep še i bli že tra že nom mo de lu, ne slu te ći da se ta ko uda lja va ju od se be. Na sve pri sta ju, sa mo ne i da bu du svo je. Ne kri vim, na rav no, njih, već si stem ko ji ta kve mo de le pro mo vi še. Od kli nič kih slu ča je va od be glih sa ode lje nja nar ci si od no sti i pri mi ti vi zma, na pra vi še ikone…

– 127 –

Ka da bi sve one sta le po red de voj ke o ko joj pi šem, sve nji ho ve la ži bi se is to pi le za tren oka. Ali one ne sta ju is pred ta kvih de vo ja ka, one sta ju is pred ka me-ra, is pred na ro da, is pred svih onih, ko ji ume sto da ih obe le že kao cr ne mr lje čo ve čan stva, obe le ža va ju ih u svo jim dnev ni ci ma kao ido le, sli ka ju se s nji ma, opo-na ša ju ih, ne znam ni ja.

Ka da na te ra zi ja ma svo jih mo ti va iz me rim oso be o ko ji ma mo zgam dok pi šem, ona je naj će šće na vr hu. Raz ba ška ri la se sa svim le po u mo jim mi sli ma i za u zi-ma po ča sno me sto. Vo leo bih da joj pri čam o sve mu ono me o če mu pi šem; da joj o to me ša pu ćem, da joj osta vljam skri ve ne po ru ke u dže pu jak ne, pod vla čim u nje nim knji ga ma svo je omi lje ne re če ni ce. Ne že lim vi še da pi šem pri če o njoj već, že lim da te pri če stva ra-mo za jed no, i ne na pa pi ru već u stva r no sti. Vo leo bih jed no stav no da je vo lim. Ni šta vi še od to ga…

Znam da će za vr ši ti sa ne kim kre te nom u bra ku. To je si gur no. Naj bo lje de voj ke uvek za vr še sa naj go rim ti po vi ma. Uhva ti će je već ne kom jef ti nom pri čom. Pri-mi će se na luk suz, vi de će u nje mu pri vid nu si gur nost, na se šće na skup par fem i još sku plji auto mo bil, na stan u cen tru Be o gra da. Po sta će sve ono pro tiv če ga je sa-da. Po sta će svoj naj ve ći ne pri ja telj. Bi će in te re sant ni jed no dru gom ne ko vre me. Dr ža će se za jed no. Ve li ča će sve ono če ga će se ka sni je od ri ca ti . Ona će se za va ra va ti ko je ka kvim iz go vo ri ma, pri sta će da mu ro di de cu, da

– 128 –

ra di od 9 do 17h da bi tu istu de cu po di gla . Pri sta će da bu de sve ono što joj ne pri sta je. Šta ja tu mo gu…

Do du še, bar ću se tru di ti da je sa ču vam ona kvu ka-kva je bi la. Ona kvu ka kva je sa da. A da li će ona se be us pe ti da sa ču va, to osta je da se vi di…

* * *

– 129 –

GLASNE TIŠINE

Po sto je ne ke, na iz gled, be za zle ne si tu a ci je u ži vo-tu, kao i lju di, ko je osta vlja ju u na ma du bo ke tra go ve. Sa ne kim opet, pro ve de mo go di ne, pa i du že, bu de mo naj bo lji pri ja te lji ili lju bav ni ci, a u na ma nji ho vo po sto-ja nje ne od jek ne ja če od oso be, sa ko jom se, tek ta ko, u pro la zu, mi mo i đe mo na vra ti ma sa mo po slu ge, ili lif ta, ko ju ne stig ne mo da okr zne mo ni po gle dom, ko ju ne stig ne mo da okr zne mo ni smi slom, ni bi lo či me.

Ne znam, čud no je sve to. Ne ka da nam se pred oči-ma, za ti li čas, iz re đa hi lja de sud bi na na ših po zna ni ka, biv ših de vo ja ka, lju di kraj ko jih smo ra sli, pro ve li de-tinj stvo, ko je smo vo le li i ko ji ma smo se di vi li, u či jim ži vo ti ma i sa mi uče stvu je mo, ili smo uče stvo va li. Ne-gde kao glav ne lič no sti, ne gde kao slu čaj ni pro la zni ci, ali u ve ći ni slu ča je va sa mo kao ne mi sve do ci, kao ne mi po sma tra či, pre tva ra ju ći se da ne zna mo ni šta, iako, za pra vo, zna mo sve.

Sve nas to ob li ku je i stva ra. Sva ki su sret po sta je okean iz ko ga iz vi re mo re mo guć no sti. Sva ka oso ba

– 130 –

– te ma o ko joj bi mo glo da ni ma da se pri ča. Po go to-vu uko li ko je čo vek u sta nju da sve to pre po zna. Na ne ko me nas ne što od mah pri vu če, ona ko iz pr ve, ne ki de talj, ne ka ba nal nost ko ju na dru go me ne bi smo ni pri me ti li, a ne što nas za u vek od bi je.

Me đu tim, ne ke si tu a ci je, kao i ne ki, na iz gled, ne bit-ni lju di sa ko ji ma je dva da smo raz me ni li po ko ju reč, za u vek osta ju. Lju di ko ji nas po se ću ju u mi sli ma, ko ji svra ća ju ta ko po ne kad, sa ko ji ma raz go va ra mo dok ću-ti mo, sa ko ji ma se sva đa mo i mi ri mo u se bi, ona ko na sav glas, a opet ne čuj no i pre ćut no.

Me ne već me se ci ma una zad, pro ga nja sli ka jed ne de voj ke. U stva ri, ne sli ka već po gre šan opis. Jer u dva-de se tim, mo jim, go di na ma, sli ka de voj ke ne pro ga nja već pro vo ci ra. I to ne sli ka kao sli ka. Ne. Vi še nje na po ja va i pri ro da, nje na su šti na. Kao da ose ćam nje no pri su stvo u se bi. Kao da se po me ra la ga no, kao da te če u me ni, ne pri met no pr ko se ći i osva ja ju ći.

Či ni mi se, u tim mo men ti ma, kao da je po zna jem iako je, za pra vo, ne po zna jem uop šte. Kao da je raz-u mem iako je, u stvar no sti, ne raz u mem uop šte. Ne znam ka ko to sta nje vi še ni da na zo vem, a ka mo li ka ko da ga ob ja snim.

Vi đa mo se stal no ona i ja. Go to vo sva ko dnev no. Po ne ko li ko pu ta dnev no, pa i če šće. Vi đa mo se, tek ona ko, u pro la zu, na fa kul te tu, neo ba ve zno. Stu di ra mo za jed-no. Slu ša mo ista pre da va nja. Gle da mo iste lju de. Tek to li ko. Ni šta vi še. Pot pu no smo raz li či ti. Dva sve ta, dva

– 131 –

pot pu no raz li či ta sve ta. Ka da bi smo ima li pri li ke du blje da se upo zna mo, mi slim da bi smo se sa mo vi še uda lji li. Sum njam da bi nas i ži vot na pu stom ostr vu spo jio.

Do du še, mo žda bi nas na pu stom ostr vu spo ji lo ne-što dru go, ali ne bih sa da o to me.

Osim je zi ka ko jim go vo ri mo i na ci je ko joj pri pa da-mo, ne ma mo ni šta za jed nič ko. Ni šta na na ma ni je isto. Ne ma mo za jed nič ka in te re so va nja, po gle de na svet, ili ih mo žda i ima mo, ko zna, a da to ga još ni smo ni sve sni. Ni pri ja te lji nam čak ni su isti, iako smo non-stop na istom me stu, sa istim lju di ma. Či ni mi se kao da je sva ki njen ideal, moj ži vot ni po raz. Sva ka nje na ra dost mo ja sra mo ta. Svi nje ni in tim ni bo go vi, mo ji de mo ni. Ta mo gde ona uda ra svom si li nom, ja se skla njam i obr nu to.

* * *Neo bja šnji vo mi je sve to. Čud no, za i sta. Svra ti mi,

ta ko, po ne kad u mi sli ma. Sa mo ba ne. Ne če sto, ali ne ni ret ko. Pre ki ne me dok ne ra dim ni šta. Od vu če me na stra nu. Pri gu ši ti ši nu, oda gna sve ne mi re, uba ci se u raz go vor i to je to. Kao da je ose ćam po kraj se be dok joj go vo rim. Vi dim je. Do di ru jem. Do ži vlja vam. Nju, i sve nje ne da ma re. Po seb no njen osmeh. Nje nu bo ju gla sa. Pa i njen mi ris, iako u re al no sti ni ne znam ka ko mi ri še, ni ti me ne što po seb no za ni ma.

To me se ci ma već tra je, ako ne i du že. Pri ča mo u mi sli ma o sve mu, kao sta ri po zna ni ci. U po čet ku smo uglav nom te o re ti sa li, ogo va ra li dru ge i be ža li od ono ga

– 132 –

što nas stvar no za ni ma. Dok smo sa da go to vo sa vr še-ni sa go vor ni ci. Do bro znam ka ko raz mi šlja, šta bi je uvre di lo, a šta na sme ja lo. Uži vim se u njen pro fi l, pa mi i ni je ne ki pro blem, da smi slim nje ne od go vo re. A o pi ta nji ma i da ne go vo ri mo. Pa zi mo i ču va mo jed no dru go. Po što va nje je obo stra no. Iako se u re al no sti ne pa zi mo i ne ču va mo uop šte. Ve ru jem da me je do sa da ra za pe la ili spa li la na lo ma či hi lja du pu ta.

Ne ustru ča vam se pred njom u mi sli ma, kao što se ustru ča vam pred njom na fa kul te tu, ili na uli ci, ka da me ne što pi ta. A pi ta me ret ko, sve re đe. I to ne me ne kao me ne, bri ga nju, ni sam joj ja bi tan, već kao ne ko ga na ko ga je pr vog na le te la.

* * *Či ni mi se, dok je kri šom po sma tram, da je za nju

sve po sao. I ima ti dru ga i ima ti deč ka. Pa i iz gu bi ti dru-ga i iz gu bi ti deč ka. Za nju je sve po sao, od stu di ra nja pa do lju ba vi i sve bi žr tvo va la za ka ri je ru. Sve pod re đu je se bi. A opet je obič na, da ne ka žem sva ki da šnja. Le pa, ta man to li ko da ne mo žeš da ka žeš da ni je. Pro sek pro-se ka. Ne vi dim na njoj ni šta što pre va zi la zi svet i vre me u ko me ži vi mo. Iako vi dim pu no vo lje, ne vi dim vi zi ju. Ne vi dim na njoj ni šta stva ra lač ko. Ni je po e tič na, ni je ero tič na, kao da se uža sa va sve ga to ga, kao da od ba cu je sve što pro vo ci ra emo ci je, kao da je to van nje, ili bar na sto ji da se ta ko pri ka že.

– 133 –

Ni šta na njoj ni je ori gi nal no, od mi sli pa do na či na na ko ji se obla či, iako se ne pre kid no po zi va na ori gi-nal nost. Sve što ra di, ra di na pr vu lop tu, imi ti ra ju ći spon ta nost. Na pad no je uljud na. Ne kul tur no kul tur na, ona ko na si lu, kao da igra po ne kom una pred pri pre-mlje nom sce na ri ju. Vr lo je in te li gent na. Ve ro vat no naj in te li gent ni ja u gru pi. Uvek pr va za vr ša va te sto ve. Uvek pr va od go va ra. Zna re še nja una pred. Uko li ko ih ne zna, on da ih iz mi šlja. Pr va da je uslo ve, pred u slo ve. Upor na je, prag ma tič na i lo jal na. Ali ne pre ma dru gi-ma i zbog dru gih već sa mo i je di no zbog se be.

Kraj nje se ose ćam ne pri jat no, kao da sam ne što skri vio, kao đak po na vljač pred no vom uči te lji com. Gle da me is pi ti vač ki, kao da tra ži ne ki ne do sta tak, ne ki de talj ko ji će da je raz be sni, a me ne da upla ši i ra zo ri mi, iona ko po lju lja no sa mo po u zda nje.

Naj vi še me ner vi ra to, što po ku ša va da im pre si o-ni ra na sve mo gu će na či ne. Go to vo uvek tra ži pa žnju. Ne ve ro vat no je se bič na. Ka da po ma že, a po ma že ret ko, to ra di zbog se be, ni ka ko zbog dru gih. Ti je ne za ni maš, ti za nju ne po sto jiš, iako ti se u od re đe nim mo men ti ma či ni kao da si joj sve na sve tu. Op sed nu ta je uspe hom. Op sed nu ta je do mi na ci jom. Sva je ne ka ko u po kre tu. Pu na se be. Ni kad sa ma. Kao da u sva kom tre nut ku zna šta ho će. Ona je ta ko ja pr o su đu je, ona je ta ko ja osu đu je. Ume da bu de i aro gant na. Po ne kad i agre siv na, vi še bez o bra zna, ali ne i pro sta. To ni jepra va reč.

– 134 –

* * *Ni je ona je di na ko ja mi ta ko pro še ta mi sli ma.

Ne. Ona je je di na ko ja osta ne. Sve ono što ne mam sa njom, u re al no sti, imam u svo joj ma šti. Dok me ta mo u pot pu no sti ne gi ra, isme va mo je ide je i pi sa nje, pra vi pa ro di ju na sve to, na rav no ne u mom pri su stvu , ov de me u pot pu no sti raz u me. Sa o se ća sa mnom, čak me i po dr ža va na sav glas, bo dri me ona ko se strin ski, ne-žno. Ja da mo se jed no dru gom. Pri zna je mo čak i ono što ne bi smo pri zna li ni se bi. Pre pri ča va mo ži vot na is ku stva. Na rav no, da le ko se vi še is po ve dam i otva ram ja njoj ne go ona me ni. Po ku ša vam da joj se pred sta vim u naj bo ljem sve tlu i da ta ko, bar pri vid no, po pra vim uti sak ko ji je o me ni ste kla.

Po ne kad za vr ši mo i u kre ve tu, pre pu sti mo se jed-no dru gom, o če mu u re al no sti ni ne raz mi šlja mo. I za div no ču do pri ja mi sa njom, ose ćam se pot pu no oslo bo đe no, ose ćam se pri hva će no kao pra vi mu ška-rac, pot pu no li šen bi lo ka kve in fe ri or no sti.

Ni je mi ja sno, za što imam očaj nič ku po tre bu svi ma da se do pad nem, da me svi raz u me ju, ceo svet. Ka kvi su to na bo ji ko ji se ra đa ju u na ma? Ume sto da se bo rim za mi šlje nje lju di ko ji me po dr ža va ju, ko ji bi da li ži vot za me ne, ja se ba vim lju di ma ko ji me po ni ža va ju i ko ji na sav glas isme va ju ono što ra dim!

Ne ka da da ni ma ne spa vam, tu ma če ći nji ho ve re či ili po gle de. Ne pre kid no se pre i spi tu jem, tra žim kri vi cu

– 135 –

u se bi, bo rim se sa stra vič nim bo lom, dok se na po kon ne se tim da su ti lju di pre ma svi ma ta kvi, bez o se ćaj ni i dr ski, pa mi bu de ma lo lak še.

Što je naj čud ni je, ja ne sa mo da ne mam po tre bu da joj to ka žem, ne go uop šte ne raz mi šljam o to me. Sve stan sam da je sve to, i ona ko, ne ka mo ja uobra zi lja. Ne ki moj skri ve ni po riv, ne ka mo ja skri ve na strast i pod sti caj. Ne ra di se tu sa mo o erot skoj po tre bi, ni ti o že lji da se bu de sa ne kim ko je ne do sti žan. Ne. To je pre po ku šaj da se pre va ri sa mo ća, da se iz i gra ju svi ti pra zni mi nu ti ko ji se ne mi nov no na me ću i ko ji kre i ra ju iz mi šlje ne, ali i re al ne li ko ve.

Do du še, u po čet ku sam že leo da joj sve to ka žem u li ce ili da joj na pi šem, što je, bar me ni, da le ko lak še, Tra žio sam od go va ra ju ći tre nu ta k . Smi šljao sam naj bo-lje mo gu će na či ne. Uve ra vao sam se be da će raz u me ti. Uve ra vao sam i nju, u se bi, i raz u me la je. Je ste. Sa da ne že lim vi še ni šta da joj ka žem. Bri ga me. I to ne za-to što se me đu na ma ni šta ne bi pro me ni lo. Na pro tiv, za to što me đu na ma ni šta i ne tre ba da se pro me ni. Za što bi? Sa mo bih po tvr dio ono što una pred mi sli o me ni. A o me ni ve ro vat no ne mi sli ni šta, ili ne što još go re od to ga.

* * *Ne znam da li se i te bi de ša va lo, da oni ko ji su ti naj-

bli ži u ma šti i mi sli ma, bu du naj da lji na ja vi. Ne znam da li se i u te bi bu dio onaj ose ćaj da ne ko ga po zna ješ

– 136 –

do bro, bo lje od svih, iako ga ne po zna ješ uop šte. Ose ćaj ko ji je, na mo men te, pot pu no ne va žan i sme šan, a na mo men te, opet, kao da te na ne što upu ću je, na ne što ve li ko.

Uglav nom, ne ve ru jem u sud bi nu, ko još ve ru je u to, da le ko sam od sva ke mi sti ke, uda ljen ki lo me tri ma pa i da lje, ali ako ta de voj ka no si od go vo re na ne ka od mo jih pi ta nja, ra do ću po ve ro va ti. Istog mo men ta. Ako je ta de voj ka mo ja sud bi na, on da još ra di je.

Ali uve ren sam da to ni je ta ko.Ne znam da li se i te bi ovo ne ka da de ša va lo. Uko li-

ko je ste, na dam se da si pro na šao pra vog sa go vor ni ka. Ja je sam. Je sam de fi ni tiv no. A za ono dru go osta je da se vi di. Osta je da se vi di, uko li ko pri sta ne. A pri sta la je, iako ni je. A pri sta će, iako ne će.

Jer mo ra, mo ra bar u mi sli ma. Mo ra bar u ma šti, ka da već ne mo že dru ga či je.

* * *

– 137 –

BEKSTVO

Mar ko V. je isto ri čar sred njih go di na. Uža spe ci jal-nost mu je isto ri ja XIX i XX ve ka. Dok to ri rao je na toj te mi, ma da se po sled njih de se tak go di na ba vi ana li zom po li tič ke sva ko dnev ni ce. Šta god da se do go di, kod nas ili u sve tu, Mar ko ko men ta ri še. Ana li ti čar je naj vi šeg ran ga. Ple ni svo jom po ja vom u te le vi zij skim du e li ma i te ško da ne ko mo že da ga po ko le ba. Slu ša ju ga i oni ko ji se ne sla žu sa njim, jer je uvek pro vo ka ti van. No si ne što no vo u se bi i ni ka da ni je bez od go vo ra.

Naj vi še mi se svi de lo kod nje ga što se ni ka da ni je bo rio za vlast, ne go za svest. Ob ja šnja vao je, da se sva-ka vlast za sni va na si li, pa i ona naj bo lja, da jed no bez dru gog ne ide. Se ćam se, ka da je jed nom od vo de ćih po li ti ča ra re kao da nje go va bor ba ni ko ga ni je ko šta la ni jed ne su ze, a da je ko jim slu ča jem pri hva tio funk ci ju, kao do tič ni go spo din, ne ko ga bi ko šta la i ži vo ta?! Uda-rao je na naj ja če svom si li nom bez ob zi ra na po sle di ce.

Mar ko me je za ra zio slo bo dom i bor bom za hu ma ni-za ci ju sve ga po sto je ćeg. Zbog nje ga sam upi sao fi lo zof-

– 138 –

ski fa kul tet. Do du še, ne isto ri ju, ali sam za to re dov no išao na nje go va pre da va nja. Go vor mu je te a tra lan, ume od lič no da dr ži pa žnju, da bes pre kor no pre la zi sa te me na te mu, a da ne iz gu bi nit. Pra vi fan ta stič na po re đe nja ko ja sve pri sut ne uvla če u ma te ri ju. Ce lim svo jim bi ćem sto ji iza ono ga što pri ča, da ti se či ni, dok ga slu šaš, da je pro ži veo sve te isto rij ske pe ri o de na svo joj ko ži, da je on sam isto ri ja. Ume da bu de ja ko du ho vit, lu ci dan, da po dig ne at mos fe ru do vr hun ca, ma da ni ka da ne pre la zi gra ni ce pri stoj no sti. Ume da na pad ne i da is pro vo ci ra, ali ka da se uđe, ma lo du blje, u nje gov stil, vi di se da je do bro na me ran, iskren i da ne ka da, pro sto, ne mo že da se ob u zda.

Ka žu da je ko rek tan i na is pi ti ma. Du go is pi tu je, ali ret ko oba ra. To ka žu ko le ge ni ce ko je ga po seb no vo le.

U jed nom tre nut ku se po di gla, pra va haj ka na fa kul-te tu pro tiv nje ga. To je tra ja lo vr lo krat ko, a po sle se još br že za bo ra vi lo. Na kon to ga je ne stao iz me di ja. Pr vo sa te le vi zi je, a ne što ka sni je ga vi še ni je bi lo ni u no vi na-ma. Na nje go vo me sto je do šao ne ko dru gi, uvek do đe ne ko dru gi, dok o nje mu ni je bi lo ni re či. Pri ča lo se da je imao ne ku afe ru. Na vod no na me šte nu. Ne što ve za no za po li ti ku, oko ne kih iz ja va, ma da ni sam naj bo lje raz u-meo o če mu se ra di. Ten zi je su vr lo br zo spla snu le jer je svi ma bi lo ja sno da je ne vin. Me đu tim, on je po vre đen, na pu stio fa kul tet i po vu kao se iz jav no sti.

Ose ćao sam se iz ne ve re no i pre va re no na kon nje-go vog od la ska. Ve zao sam se za ono što pri ča i po i-

– 139 –

sto ve ći vao se sa njim u mno go če mu. Pre po znao sam u nje mu sve one oso bi ne ko je sam i kod se be že leo da raz vi jem .

Ni fa kul tet vi še ni je bio isti, a o pre da va nji ma i da ne go vo ri mo. Nje gov iz o sta nak se ose ćao na sva kom ko ra ku; a mo žda sam ga sa mo ja ose ćao, jer sam sve vre me raz mi šljao o nje mu.

Naj go re je ka da ti odu zmu lju de ko je po štu ješ i vo-liš. Bez njih su svi na gu bit ku, ce lo dru štvo. Ta kvi se lju di, svim sr cem, žr tvu ju za op šte do bro. Pro fe sor ni je bio mu zič ka zve zda, ni ti ne ka kav spor ti sta ili skan dal maj stor iz žu te štam pe, već kom plet na lič nost. Pred ka me ra ma je na stu pao bez ika kvih ma ski, de fi ni sao je dru štve ne od no se i nu dio re še nja iz la ska iz kri ze. Imao je i pri sta li ce van fa kul te ta, lju de iz dru gih sfe ra, što je mno gi ma za sme ta lo, jer ve ći na pro fe so ra ima mo no pol sa mo u aka dem skim kru go vi ma, me đu ko le ga ma i stu-den ti ma, dok su ši roj jav no sti pot pu no ne po zna ti.

Naj vi še me je po go di lo što ni sam us peo da us po-sta vim ni ka kav kon takt sa njim. Bi lo je to li ko pri li ka da mu se obra tim, na pre da va nji ma i u hod ni ku, dok smo se mi mo i la zi li, ali ni sam že leo da mu sme tam. Pri pre mao sam se da mu na pi šem pi smo, o to me ka ko do ži vlja vam ono što ra di, a ujed no i da po dr žim nje gov jav ni an ga žman. Ipak mi je bi lo ne pri jat no – ni sam že-leo da mu se na me ćem, pa sam od u stao.

Mar ko sva ka ko ni je ide a lan. Kao sva ki dru gi čo vek ima pra vo na gre šku, me đu tim, nje go va naj ve ća gre ška

– 140 –

bi la je to što je u pi ta nje do veo ne ke lju de ko je ni je smeo. Ume sto da je glu mio uzo r nog pro fe so ra, on je pre u zeo ini ci ja ti vu i po zvao lju de na po bu nu. E, to se ne opra šta!

* * *Ne ka ko sam us peo da sa znam da ži vi u se lu Bi go vo,

na do mak Ko to ra, ne da le ko od mo ra u Cr noj Go ri. Re-kli su mi da se u pot pu no sti osa mio, ras kr stio sa pred-hod nim ži vo tom i po ma lo za stra nio. Ovo po sled nje su sa mo za do volj no na gla ša va li i sta vlja li ga u pr vi plan kao po en tu. To su mi re kli nje go vi biv ši pri ja te lji ko ji su mu na vod no že le li sve naj bo lje, ali su uz gred do da li i da mu ne ma po mo ći.

Re kli su mi da je pro dao stan u užem cen tru Be o-gra da. Ne svu imo vi nu, ali sa svim do volj no da za poč ne no vi ži vot i da go di na ma ne raz mi šlja o po slu. Sa znao sam da po ti če iz ugled ne be o grad ske po ro di ce, da je je di nac, pri tom još raz ve den. Ima ćer ku ko ja sa nje-go vom biv šom že nom, ži vi u ino stran stvu. Ćer ka je u ra nim dva de se tim, a že na mu se pre u da la za ne kog Ita-lja na i pri ča se da, već go di na ma, ni su u kon tak tu.

Pro šle go di ne sam sti ca jem okol no sti le to vao u Ko-to ru. Po taj no sam se na dao da će mo ne gde da se sret-ne mo; čak sam ga i po me šao sa ne kim lju di ma na pla ži. Na kon du žeg pre mi šlja nja sam od lu čio da odem do Bi go va i po tra žim ga. Oti šao sam ta mo, dan uoči mog po vrat ka u Sr bi ju, i vr lo br zo ga pro na šao, jer Bi go vo

– 141 –

je ma lo me sto. Pr vo sam se skri vao od nje ga, u stra hu da me ne pre po zna i po sma trao ga, ali ni sam smeo da mu pri đem. Na kon po čet ne tre me sam se opu stio i seo po red nje ga, sve stan da pro fe sor i ne mo že da pre po zna oso bu ko ju ne po zna je!

De lo vao je sa svim pri stu pač no, ne ka ko bez bri žno za gle dan u mo re ko je se pro sti ra lo is pred nas. Bio je u ber mu da ma, be loj ko šu lji, a na gla vi je imao ple te ni še šir. Na fa kul te tu je go to vo uvek bio ogor čen, po ma-lo grub i pre po ten tan, ljut i na se be i na svet ko ji ga je okru ži vao . Uvek se u va zdu hu ose ća la ta dis tan ca, stu dent – pro fe sor. Sa da to ni je bio slu čaj. Sta jao sam na ne ko li ko me ta ra od svog naj ve ćeg uzo ra, mo žda naj pa met ni jeg čo ve ka ko ga sam sreo. Se de li smo je dan po red dru go ga i po sma tra li mo re u da lji ni.

– Le po mo re… – re kao je– Ne znam, ima da le ko lep ših stva ri od nje ga – od-

go vo rio samPre po znao me je, iako me ne po zna je. Ostao mu je

sa pre da va nja ure zan moj lik. Ni sam že leo da po mi sli da ga pro go nim, da me ne ko ša lje i po red to ga što je de lo vao kraj nje opu šte no, pri ja telj ski. Od jed nom sam po čeo da ose ćam strah, vra ti la mi se ona uža sna tre ma ko ju sam ose tio ka da sam ga ugle dao. Drh ta vim gla-som sam mu ob ja snio da sam ga slu čaj no pre po znao, da sam tu sa po ro di com i da mi je ve o ma dra go što ga vi dim. Na kon mog ne ve štog dis tan ci ra nja, pro fe sor je

– 142 –

ne za in te re so va no klim nuo gla vom, pro ša pu tao očin-skim gla som da mu je dra go, ustao i oti šao.

Bio sam pot pu no za te čen. Go di na ma se ba vim nji me, sni mam nje go va pre da va nja, ani mi ram lju de i upu ću jem ih na nje go vu mi sao, po sve tio sam mu to li ko vre me na, a on tek ta ko da ode. Ose ćao sam se u tim mo men ti ma kao kre ten. S ta kvim lju di ma ni ka da ni si na či sto. Ola ko me nja ju ras po lo že nje, ne ka da te odu-še ve svo jom sr dač no šću, da ju ti da le ko vi še pro sto ra ne go što oče ku ješ, a ne ka da te raz bi ju svo jom hlad no-ćom i za ti li čas ti ras pr še sve one ilu zi je ko je si imao o nji ma.

Dok sam iz gu blje no tu ma rao po vla sti tim mi sli ma, isto vre me no ga na pa da ju ći i bra ne ći, on se sme stio po kraj me ne, do neo mi hra nu, sok i za po čeo raz go vor. Pred o se tio je da ni sam tek je dan od nje go vih stu de-na ta, već ne ko ko je ma lo du blje upo znat sa nje go vim ra dom. Mo ram da pri znam da mi je im po no va lo.

U star tu sam po gre šio i pot pu no ne po treb no, ušao u ras pra vu s njim. Ume sto da smo za jed no oću ta li po-li ti ku, re kli ne ko li ko lič nih stva ri je dan dru go me, upo-zna li se, ste kli po ve re nje, ka ko je on, či ni mi se, i že leo svo jim ne po sred nim od no som, a ja sam od mah po čeo, kao ne ki emo tiv no ne do zre li kli nac, da mu se prav dam ka ko sam zbog nje ga do šao ov de, ka ko ga po štu jem i vo lim. Uz hva lo spe ve i pri zna nje da mi je je dan od naj-ve ćih uzo ra, na pao sam ga i re kao mu, da mi je pot pu no ne ve ro vat no da ta kav um tek ta ko na pu sti sve ono što

– 143 –

je go di na ma stva rao, po vu če se i od lu či da ži vi u ne koj pu sta ri na kra ju sve ta.

Pa žlji vo me je sa slu šao, na sme jao se po ma lo ci nič-no, uz ko men tar da mu je dra go da uop šte po sto ji ne ko ko po štu je nje gov rad.

– Ne ko?! – po vi sio sam ton – Pro fe so re, Vas svi po štu ju, svi lju di. Ja ne znam čo ve ka ko ji Vas ne ce ni.

– Ma daj, zar stvar no mi sliš da sam bi tan?! Pa ve-če ras da crk nem ili ne znam šta, mi sliš da bi me ne ko tra žio?! Ti imaš svo je raz lo ge, po štu jem ih, sa mo ne-moj da pre u ve li ča vaš. Ne moj zbog se be, me ni je već sve jed no.

Pro fe so ru je bi lo dra go, iako je sve vi še po ka zi vao, da je otva ra nje ove te me bi lo sa svim ne po treb no i da ne ma raz lo ga da ga op te re ću jem ti me. Ob ja snio sam mu da ni sam tu iz po li tič kih, već iz lič nih, či sto ljud skih raz lo ga.

– Ka da ste Vi pro fe so re, po be gli od re al no sti, Vi ta kvi, šta on da da ra di mo mi ko ji ni smo do sti gli taj ni vo?! Ko me sa da da ve ru je mo?!

Od go vo rio mi je sprem no, iste se kun de:– Pa ve ruj se bi! Za što ne ko mo ra da te vo di? Te be,

ili bi lo ko ga. I ka ko to mi sliš da sam po be gao?! Zar ovo ni je re al nost?! Po gle daj mo re, vi di lju de oko nas.

– Pro fe so re, a isti na?! Šta je sa bor bom za isti nu – na pu sti li ste sve ono u šta ste nas go di na ma fa na tič no ube đi va li? Za što bar ne pi še te?!

– 144 –

Sve vre me je li stao ne ku sve sku i na kon tog pi ta nja je po čeo da mi či ta:

– Da pi šem?! Šta? Fra ze? Glu pe, bom ba stič ne fra-ze? Da go vo rim? Ko me? Ce lo čo ve čan stvo već de set hi lja da go di na go vo ri i šta?! Od So kra ta do Va ti ka na sa mo go vor ni ce i go vor ni ci… Da štam pam? Ko me? Da do ka zu jem? Za što? Šta je pre o sta lo? La ga nje?! Na si-lje?! Bog?! Gde su mo sto vi pre ko ko jih čo vek mo že da se spa se?! Ka žeš, u isti ni?! A isti na? Šta je to isti na? Isti na su knji ge i ve ša la, jer se ta na pi sa na reč, ni u kom slu ča ju, ne po du da ra s na šim sit nim, sa mo lju bi vim tre nut nim in te re som! To je isti na. Ima li uop šte ka kve ko ri sti od iz go vo re nih isti na? Ne ma, jer za isti nom su već ve ko vi ma ras pi sa ne po ter ni ce…

– To ste Vi na pi sa li?– Ne, ne go Kr le ža.– Sla že te se sa njim?– Ne sla žem se, jer ov de plju je po sve mu što je do

sa da na pra vlje no, ali je i u pra vu… Čo vek čim pri hva ti isti nu, po sta je njen rob. A to je opa sno!

– Ali čo vek je rob i ne i sti ne, a to je još go re!– Go re, po ko ga?! On da ga je baš bri ga i ne op te re-

ću je se ti me.Pro fe sor je od eks trem nog kri ti ča ra sve ga po sto je-

ćeg, po stao eks trem ni ni hi li sta ko ji sve re la ti vi zu je.Do du še, ra do va lo me je što su nam se za me ni le

ulo ge, što sam ovo ga pu ta ja bio taj ko ji is pi tu je, a i ni je bi lo te dis tan ce kao na fa kul te tu. Kao da je ne sta la

– 145 –

pro fe sor ska i me dij ska aura. Ov de mi ni ka ri je ra ni je za vi si la od nje ga, ni ti je uop šte mo gao da svo jim od-lu ka ma na nju uti če. Obo ji ca smo na istom. On me ne po štu je za to što ga po štu jem, dok ja nje ga ce nim zbog sve ga ono ga što je ura dio, ali ga ne ce nim zbog ono ga što tre nut no ra di.

– Ko le ga – re kao mi je – im po nu je mi vaš op ti mi-zam i ve ra u pro me nu. Ma da mi slim da sam u Va šim go di na ma bio, bar de set pu ta, ve ći op ti mi sta ne go Vi. Me đu tim, evo već tri de ce ni je sam u jav nom po slu, odr žao sam na sto ti ne pre da va nja, na pi sao na de se ti ne stu di ja, ra dio sam kao sa vet nik, ana li ti čar, iz veo sam ge ne ra ci je i ge ne ra ci je stu de na ta… I šta on da?! Imam valj da pra va da se po sve tim ma lo se bi!

Na sta vio sam da ga na pa dam zbog nje go ve od lu ke da se po vu če i ži vi, sam sam ci jat, na do mak se la. Po ku-šao sam da mu ob ja snim da su lju di u pi ta nju, de ca, da ne ko mo ra da se su pro tsta vi pljač ki sve ga po sto je ćeg.

Ako ta kvi umo vi poč nu da se skri va ju po pla ni na ma i da se igra ju onim, u šta su se do ju če kle li, od ko ga on da da uči mo?!

– Sin ko, ra zu mi me, do sta mi je sve ga. Umo rio sam se. Stra šno je ka da te iz da uče nje iza ko ga sto jiš, a još stra šni je je, ka da su o čen sa re al no šću, ka pi tu li raš i ne znaš gde da lje. Isto ri ja ti je či sta po li ti ka, mo žda stva-ri mo gu i dru ga či je da se po sta ve, ali ja ne mo gu. Po de fi ni ci ji mog po sla, tre ba da bu dem ne u tra lan, ali ja

– 146 –

ni sam de fi ni ci ja, ja sam čo vek. Iz gu bio sam se ma lo, pri zna jem, tre ba mi od mor, tre ba mi slo bo da.

Ka ko je raz go vor od mi cao, sve sam vi še raz u me vao nje go ve raz lo ge. Pri znao mi je, da je na fa kul te tu i u me di ji ma ve što pri kri vao svo je sla bo sti. Ob ja snio mi je, da se lju di pla še da se po za ba ve svo jim stra ho vi ma i da su ret ko kad u sta nju da ih pre po zna ju kod dru gih.

– Ali Vaš po sao je ta kav, da ste Vi, sve vre me, po-sve će ni se bi. Dru štvo Vam ni je za hval no?! Ne sa mo to, ni šta po seb no ni sam ni oče ki vao, ne go me, ne pre-kid no, mu či ne ka sum nja. Po čeo sam da sum njam u ono što pri čam, u stu den te ko ji me slu ša ju, po čeo sam da sum njam u ceo svoj ži vot ko ji sam do sa da vo dio. Ka kva sam ja to eli ta, ka da ne mo gu ni šta da pro me-nim? Ka kav sam ja to isto ri čar, ka da ne mo gu na nju da uti čem ni na ko ji na čin? Naj go ra je ona fa za ka da i sam pre sta neš da ve ru ješ u ono što pri čaš, ka da sa mo po na vljaš una pred na u če no.

– Me ni to zvu či po ma lo na iv no, ni je dan isto ri čar ni je pro me nio ni šta, pa opet ra de svoj po sao!

– Ne go vo rim ovo kao isto ri čar već kao čo vek. Na-u ka je sa mo alat i ni šta dru go. Ka da ne mo gu ni šta da pro me nim, mo gu bar da ne uče stvu jem u sve mu to me i da sa ču vam zdra vlje za ne što dru go.

Pro fe sor je, fi zič ki, iz gle dao mno go bo lje, ne go pri na šem po sled njem su sre tu na fa kul te tu. Ta da je bio sa mo za pu šte ni in te lek tu a lac ko ji ne zna gde uda ra, ko ji se po la ko gu bi. Sa da je sa svim dru ga či ji. Po vra tio

– 147 –

je sve ži nu, ne ka ko je krup ni ji, sna žni ji i de lu je mno go spo koj ni je. Oči gled no je ski nuo ogrom nu ste nu sa le đa, ko ju je te glio svu da sa so bom. Do sa da je uvek za stu pao ne či je in te re se, a sa da po pr vi put go vo ri iz se be ne skri va ju ći se iza na u ke, po li ti ke, na ci je…

– A bor ba pro fe so re? Šta je sa Va šom bor bom?– Ko ka že da sam pre stao da se bo rim? Pro me ni la

su se sa mo na če la bor be. I da lje imam do volj no po li-tič ke mo ći da mo gu da pre da jem gde god že lim. To mi ni je tre nut no cilj, po treb na mi je no va ener gi ja ko jom se ov de sva ko dnev no na pa jam.

– Šta je sa ve rom u de mo kra ti ju o ko joj ste nam to li ko pri ča li?

– De mo kra ti ja! To je sa mo reč pu tem ko je se ma ni-pu li še. Ne ra di se tu o to me ka ko ćeš ne što da na zo veš, već o ne če mu što te vo di du bo ko unu tra, ne ko unu tra-šnje ose ća nje. To je kod me ne pre su ši lo… Pre me je vo dio mla da lač ki en tu zi ja zam, že lja za uspe hom, kru to sam se dr žao na met nu tih pra vi la ko ja ni ka da ni sam do vo dio u pi ta nje, imao sam uz o re ko je sam gle dao da do stig nem, a sa da ka da sam i sam po stao uzor, ka da sam na či sti ni – šta sa da? No vac je sve po jeo, ka pi-tal, in te re si, a naj go re je što vi še ne maš ko me ni da se obra tiš.

Pro fe sor je ustao i uz ma lo pre mi šlja nja me po-zvao kod se be. Su de ći po re ak ci ja ma lju di kraj ko jih smo pro šli, od lič no je pri hva ćen u se lu, oči gled no ga

– 148 –

po štu ju, zna ju da je ne ko va žan čim ga ta ko sr dač no po zdra vlja ju.

Ne kih pet sto ti na me ta ra od pu ta, iza jed ne uva le je nje go va ku ća. Pra vo ma lo ar hi tek ton sko ču do na-pra vlje no od dr ve ta. Još ni sam sti gao do bro sve ni da vi dim, ka da je iz ku će iza šla mla đa že na, u let njoj ha-lji ni i kre nu la pre ma na ma. Po mi slio sam da mu je to ćer ka, po što je bar dva de set go di na mla đa od nje ga, ali sre ćom to ni sam iz go vo rio.

– To mi je de voj ka, za jed no smo sve ovo na pra-vi li. I ona je je dan od raz lo ga što sam ov de. Mo žda najvažniji.

Za gr li li su se kao sred njo škol ci i po zva li me unu tra da im se pri dru žim na ruč ku.

Sa nja ra di kao pro fe sor sli kar stva na fa kul te tu. Sli-ka, pi še i va ja, pot pu no u ne kom svom sve tu, oslo bo đe-na sva kog kon for mi zma. Pro še ta la me je ku ćom po put ne ke ba le ri ne i u ne ko li ko ko ra ka mi po ka za la, sve ono što tre ba da vi dim. Bi la je le pa, ali to se pod ra zu me va. Dok sam je po sma trao ka ko mi po sve će no po ka zu je sve te sit ni ce, opro stio sam pro fe so ru u tre nut ku, sve ono što sam mu za me rao. Nje na po ja va je raz bi la sve one mo je raz lo ge zbog ko jih je on tre ba lo da se vra ti u grad. Od ne ko ga ko ga ža li, po stao sam ne ko ko mu za vi di.

– Tre nut no pro ži vlja vam dru gu mla dost. Imam uti-sak da ov de, u da nu sa zre vam ko li ko sam u Be o gra du sa zre vao za go di nu. Ni šta me ne oba ve zu je. Lju di su otvo re ni, ne na me tlji vi, ose ćam se opu šte no sa nji ma, ne

– 149 –

tra že mi ma ne, ne oče ku ju da ih im pre si o ni ram. Sa nja i ja pla ni ra mo da ov de na pra vi mo otvo re nu ko mu nu . Po ve zu je mo se pre ko in ter ne ta, mo guć no sti su ne ve-ro vat ne. Oku pi li smo ne ko li ko po ro di ca, ima će svo ju te le vi zi ju, emi si je, bi će mo pot pu na al ter na ti va sve mu po sto je ćem i pi ta nje je do kle sve to mo že da ode! Po-ve zu je mo se i sa lju di ma iz ino stran stva. Oče ku je mo i nji ho vu po dr šku. Ova ko smo ras te re će ni ji, ima mo vi še vre me na jed no za dru go i sve je mno go lak še.

Bi li su fa sci ni ra ni jed no dru gim. Nju je pri vla či lo nje go vo obra zo va nje, spo sob nost da u tre nut ku od go-vo rii na sva ko pi ta nje bes pre kor no la ko, a nje ga nje na spon ta nost i ne sa lo miv duh. Do pu nja va li su se i uči li jed no od dru gog. On je po red nje iz gle dao bar de ce ni-ju mla đe, ta ko se i po na šao, pot pu no oslo bo đen one pro fe sor ske kru to sti, dok je ona ple ni la i ži ve la svo ju umet nost 24 sa ta dnev no. Na po kon je pro na šla oso bu ko ja mo že da joj se po sve ti ce lim svo jim bi ćem i da joj da od go vo re na sva ona pi ta nja ko ja su je mu či la…

* * *

– 150 –

PORED NJENE KUĆE

Pro šao sam si noć po red nje ne ku će. Pr vi put na kon to li ko go di na i pr vi put bez nje.

Pro šao sam po ra že no, ti ho i ne pri met no, pro hla dan kao la ki no vem bar ko ji je od bi jao sve pred so bom, a ipak gor do i nad me no, po put rat ni ka ko ji pro la zi pored me sta na ko me je iz gu bio svo ju naj va žni ju ži vot nu bit ku. Pro šao sam go njen pra zni na ma, na lik na ru ske pe sni ke s kra ja de vet na e stog ve ka, ma ski ran u zim sku ode ću pa rad nog gro fa ko ja je vi še pla ši la ne go po kri va-la, na lik na sve dru go osim na se be.

Kre nuo sam u šet nju , ali sa mnom već odav no ne upra vlja ju ge o graf ske ras kr sni ce, već ras kr sni ce u me-ni. Na ko ju god stra nu sve ta da kre nem, svi pu te vi me vo de njoj. Ko li ko god do bro da po zna jem sta ri kraj, uvek ot kri jem ne ku no vu pre či cu do nje ne ku će. Ka ko ne ka da s njom, ta ko i sa da, bez nje. Ma da i u pro vin ci-ji ta ko ve što kon stru i sa noj, gde god odem, uvek mi je pred oči ma ona ko ju vo lim.

– 151 –

Ne mo gu da se iz gu bim, ne ma šan se, ona me vo di, je di no mo gu da iz gu bim nju…

Za stao sam si noć, na me r no, na svim onim me sti ma gde smo se ne ka da, kao po obi ča ju, za u sta vlja li i za ri ca li u več nost na ših več no sti, smi šlja ju ći za ve te, obe ća nja, ko je šta. Za ve te ko je smo već su tra, ne na mer no ga zi li i za bo ra vlja li. Za stao sam pr vo is pred gim na zi je, kod one ve li ke ogra de gde smo se obič no če ka li, pa is pred mo sta, sta rog sa ta, spo me ni ka… Mu vao sam se po red svih onih usa mlje nih klu pa po par ko vi ma, na ko ji ma smo vo di li sve one ozbilj ne raz go vo re. Mu vao sam se, u na di da ću da pro na ći po ko ju za lu ta lu reč iz tog vre me na ko ja će me, bar na tre nu tak, vra ti ti ta mo gde pri pa dam.

Za lu ta lu kao i ja…Išao sam, kao po ko man di, istim onim sta za ma

gde smo se ne ka da, pri bi je ni jed no uz dru go, sa sta ja li i ra sta ja li, sva đa li i mi ri li, sve o istom tro šku, na isti na čin, a uvek raz li či to. Ona ko or tač ki za gr lje ni, ša ša vo za i gra ni i za lju blje ni, neo p te re će ni ži vo tom, neo p te re-će ni mo ra njem. Išao sam no šen ne kim dav nim ne mi-ri ma, u na di da ću da je sret nem, vi dim, u pro la zu ili na vra ti ma dok se ra sta je s ne kim, ili dok ula zi u ne či ji auto mo bil.

Da, že leo sam si noć po no vo da je vi dim, ni šta stra-šno, naj o bič ni ja lju bav na po tre ba. Stra šno je sa mo što je ni sam vi deo go di na ma una zad. Že leo sam da joj bu-dem što bli ži, da po no vi mo ono na še, sa mo još jed nom,

– 152 –

ma kar u mi sli ma ako već ne mo že dru ga či je. Že leo sam da bu dem s njom, u nje noj uli ci, nje noj bli zi ni, ka da već ne mo gu da bu dem s njom u nje nom kre ve tu i ži vo tu.

Že leo sam da bar pr stom, ona ko u va zdu hu, u ne-ko li ko po te za, is cr tam nje nu si lu e tu u prav cu nje nog pro zo ra, da je do dir nem, ovlaš po lju bim i da po no vo pre đem usna ma pre ko svih onih po seb nih me sta na nje nom te lu. Ka žem po seb nih, ne za to što ih ima sa mo ona, već za to što mi ih je ona pr va ot kri la. Da ni je nje, pi ta nje je da li bih uop šte znao da sve to po sto ji…

Že leo sam sve to, i još do sta to ga dru gog, ona ko in tim no, kao ne ka da, ali ipak ni sam že leo da i ona to sa zna. Sa nja re nje o ne ko me je za ni mlji va stvar, čak i ko ri sna, po seb no u tre nu ci ma ka da si sam i ne maš ni ko ga po red se be. Me đu tim, što sam sta ri ji, sve vi še shva tam da to baš i ne ma ve ze s re al no šću a na ro či to ne s tom oso bom. Po ne kad je pa met ni je pre ću ta ti, za-dr ža ti sve za se be, ne go za lud tro ši ti re či ko je se ni ka da ne će vra ti ti.

Par don, da ti je vra te…

* * *Pri ča ju mi s kim je u ve zi, ko ga vo li, a ko je ju ri.

Ka žu mi da to vi še ni je ista de voj ka, da se pro me ni la. Pri ča ju mi o nje nim mom ci ma, ko ji su obič no spoj sve-ga ono ga što ni je vo le la dok je bi la sa mnom. Pri ča ju mi vi še o ono me što ni je, ne go o ono me što je ste. Ma lo pre u ve li ča va ju, ma lo do da ju, vi še pri ča ju da bi pri ča li,

– 153 –

iz mi šlja ju, tač ni je la žu, da bi mi po mo gli, da bi mi pro-du ži li ilu zi ju ko ja tra je. Na rav no, ne za hva lju jem im na lo šim ve sti ma, još ni sam u toj fa zi, ali ih ni ne kri vim, ni su me za bo ra vi li.

Ne ka da mi se či ni da biv še de voj ke na me r no re ži-ra ju ostat ke bu du ćih ži vo ta sa mo za to da bi pr ko si le svo jim naj ve ćim lju ba vi ma. Kao da se s nji ma tak mi če na ne koj ne vi dlji voj sta zi vre me na u na di da će da do-ka žu da su bi le u pra vu.

Do du še, ona ko iskre no, ni mi ni smo ne što po seb no bo lji. Po ne kad za že lim da bu dem po štar ko ji no si pi sma sa mo na nje nu adre su, tač ni je pre po ru če na sa mo za nje nu so bu. Ili bar raz no sač br ze hra ne, či stač, za du žen sa mo za nje nu ku ću, ili još bo lje, sa mo za njen kre vet. Po ne kad po že lim da ra dim za one pan du re iz DB-a, pa da ume sto ne du žnih po li tič kih ne pri ja te lja, ju rim i pri slu šku jem ove lju bav ne ko ji su nam naj vi še skri vi li, uva li li se na na ša me sta i sa da ži ve na še ži vo te.

Ne mi slim da sam ne ka tra ča ra, ili vo a jer, ali do đu ta ko da ni ka da bih dao či ta vo bo gat stvo da sa znam gde su i šta ra de mo je biv še lju ba vi. Vo leo bih, ka da bih sa mo mo gao, da na jed no po pod ne pro še tam nji ho vim ži vo ti ma o ko ji ma mi pre ćut no pri ča ju kao o ne če mu ne do sti žnom, ili da bar na mi nut pro vi rim u nji ho vu spa va ću so bu. Vo leo bih da raz me nim po ko ju sa nji-ho vim bu du ćim mu že vi ma i vi dim ka kva se to ča ro li ja kri je u tim ti po vi ma zbog ko jih su me osta vi le.

– 154 –

A mo žda je ova ko bo lje , bar ži vim u uve re nju da imam oštru kon ku ren ci ju…

Me đu tim, jed no je pi sa ti o ne ko me, a dru go je ži ve ti sa tom oso bom. Jed no je bo ji ti svet svo jim bo ja ma, ko je si sam iz mi slio, a dru go je pre pu sti ti se bo ja ma dru gih, da te far ba ju do mi le vo lje. Za to, da mo ram, a sre ćom ne mo ram, uvek bih iza brao pi sa nje jer du že osta je i ni je la ko kvar lji va ro ba, dok lju di, na ža lost, je su.

* * *Ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je, za stao sam kraj ogrom-

ne tam ne ogra de ko ja se i ovo ga pu ta pro te za la kao be dem iz me đu nas. Pre sam je pre ska kao la ga no, na op štu ra dost svih, jer sam tu pri pa dao, nje ni su me pri hva ti li, a sa da je dva da mo gu da je pre sko čim i po-gle dom, jer me ona vi še ne pri hva ta.

Slu tio sam da će da se po ja vi od ne kud, da će ne ku da da kre ne, ili da će bar da po gle da kroz pro zor i ona ko mi kri šom na mig ne. Slu tio sam vi še na si lu, pro roč-ki, iz očaj nič ke po tre be da je vi dim, ne go što je to bi lo realno.

U tim mo men ti ma sam se be pod se tio na one oši nu-te ti po ve, ko ji ma gi jom pri zi va ju ki šu ko ja go di na ma ni ka ko da pad ne. E sad, pro blem je što sam u či ta voj ovoj pri či ja iz gle da je di ni oši nut. A i ona, na ža lost, ni-ka da vi še ne će pa sti . Ovo ga pu ta ne mi slim na ki šu…

Go di na ma sam sva šta po ku ša vao ; skla pao taj ne pak to ve s ne kim do brim vi la ma u vi du nje nih naj bo ljih

– 155 –

dru ga ri ca. Skla pao bi ih i sa sa mim đa vo lom, što da ne, sa mo da mi je vra ti. Ski dao sam, za tim, gri ma se i po kre-te s pr ve po sta ve Ho li vu da. Iz ve sni Džo ni Dep mi je bio men tor, a njoj omi lje ni glu mac. Či tao sam knji ge ko je je ona či ta la. Slu šao sam lju de ko je je ona slu ša la. Čak sam, na kra ju, po ku ša o da ne po ku ša vam ni šta. Hteo sam da je pri vu čem od bi ja njem, da joj sve ob ja snim ću ta njem, da joj se ja vljam ne ja vlja njem. Ali uza lud, is pa lo je još go re, jed no stav no me je za boravila.

Sva šta mi je pro la zi lo kroz gla vu, je di no ne i ka ko da je po no vo osvo jim. S mi šljao sam raz ne na či ne ot mi-ce, od naj mo der ni jih pa do naj pri mi tiv ni jih va ri jan ti. Iz mi šljao sam lo zin ke po mi re nja i ne ke sit ne uvre de, za ne daj Bo že, u sa mo od bra ni; iz mi šljao sam sve, a u stva ri, ni sam smi slio ni šta. Ona naj ve ro vat ni je ni je ni bi la unu tra, bri ga nju, ve ro vat no i ne zna da po sto jim.

* * *Re ka naj ra zli či ti jih ose ća nja je te kla sve vre me, kao

ne ka da s njom i pod se ti la me ka ko smo de li li hra nu i po ste lju, ka ko smo sve to ve li ko du šno de li li. Ve li ko du-šno de li li, pa na kra ju sve to se bič no po de li li. Kao dva ne znan ca u sud skoj par ni ci, dva pro la zni ka, slu čaj no za te če na u pro dav ni ci uspo me na, ko ja se pre o ti ma ju za pre o sta le ko ma di će sna. Kao i za bed no sa zna nje ko je bio u pra vu, a ko ne…

Me rio sam si noć nje ne pro zo re kao pro val nik. Ono što je me ni po treb no, što bih že le o da ukra dem po ko

– 156 –

zna ko ji put, odav no vi še ne sta nu je u toj ku ći. Do-đe, mo žda, po ne kad, jed nom me seč no, tek ko li ko da je sret ne ne ko moj, ne ko me ni bli zak i da me ona ko u pro la zu, su tra dan, pi ta: „Ste fa ne, po go di ko ga sam video?!”

I po go dim, na rav no, uvek. Po go dim i pre ne go me pi ta ju, po go dim iz pr ve. I to ne za to što sam vi do vit, sve što je pa ra nor mal no me ni je ne nor mal no, i ne za to što ne pre kid no mi slim na nju, a mi slim i du že od to ga, već za to što mi je ona je di na pre o sta la zve zda, na tom odav no pre ža lje nom, pro vin cij skom ne bu pro ma ša ja. Za to što mi je ona je di ni svi tac s tog za bo ra vlje nog pu-ta, ko ji se sa svih stra na rav nao sa po ra zi ma. Je di na slut nja vred na po me na. Je di ni po raz vre dan di vlje nja. Naj bo lji znak pre po zna va nja. Do kaz da sam ta da uop-šte po sto jao , u tom iz gu blje nom vre me nu, da sam ži veo u tom gra du, u tom za tvo ru, gde ni šta ni je ni po sto ja lo ni ži ve lo, osim nas dvo je.

Do kaz da sam uop šte ne što pa met no ra dio, na-spram svih glu po sti, sve ga, na spram vre me na ba če-nog i žr tvo va nog ko zna ko me i ko zna za što, jed nom zauvek…

* * *

– 157 –

SA DVA DE SET I NE ŠTO

S osam na est go di na si naj gla sni ji, naj du ho vi ti ji, naj lep ši. Tvo ja gi ta ra pro iz vo di naj bo lje zvu ke. Tvo ja pe sma ima naj bo lji ri tam. Sva ka fo to gra fi ja ti uspe-va. Ti uspe vaš. Gde god da po gle daš vi diš le po tu. Ti si le po ta. Svi pu te vi sve ta vo de ka tvom sme ru. Ti si taj smer. Svi fi l mo vi su sni mlje ni po tvom li ku. Igraš u nji ma. Sva ka reč se ri mu je. Sva ka re če ni ca nad vi si pret hod nu. Sva ki po gled osva ja, ti osva jaš!

Ne ma pri če ko ju ne mo žeš da na pi šeš. Ne ma ži vot ne isti ne ko ju ne mo žeš da raz u meš. I ono što ne znaš, znaš da ćeš da na u čiš. Ki lo gra mi se sa mi ski da ju. Bu bu lji ce ti sa me ot pa da ju. Bu bu lji ce ne po sto je. Ma tur sko ode lo ti sto ji kao sa li ve no, i ka da ti je pre ve li ko, i ka da ti je pre ma le no, i ka da ti je… Ma sa svim je sve jed no.

Sa osam na est se fl a še sa me is pi ja ju. Za da ci sa mi pro na la ze tač ne od go vo re. Ra ču ni se sa mi pla ća ju. Ra ču ne pla ća ju dru gi. Ra ču ne ni ko ne pla ća. Dno kao da ne po sto ji, i ako do đeš do nje ga, či ni ti se kao da si na vr hu, kao da su svi oko te be na vr hu. Ru ke sa me

– 158 –

hi ta ju u za gr ljaj i re ša va ju dav ne ne spo ra zu me. Sve ti je ne ka ko la ko, bli sko, po tvo joj me ri.

Či tav uni ver zum je za te be, naj o bič ni ja pro vin ci-ja, ko ju pre pe ša čiš re či ma u par ko ra ka. Sva ki ži vot ni iza zov je obič na, je zič ka igra ri ja ko ju re ša vaš u tre nu. Ona ko raz i gran, ras pe van, za ne sen.

Sa osam na est ti je sva ki no vi dan, no vo pu no let stvo. Sve pro sla vljaš, pa i ono što ne ma ve ze sa to bom. Sve ti uspe va, do bar si i u ono me što ti ne ide. Do bar si i s oni ma s ko ji ma ti ni ka da ni je išlo, s oni ma s ko ji ma ni ka da ni si bio do bar. Iako ni si bio nig de, po na šaš se kao da si bio svu da. I to tal no ne is ku san, po na šaš se is ku sni je od naj i sku sni jih lju bav ni ka. Iako te ve ći na ne pri me ću je, po na šaš se kao da te svi gle da ju, kao da se ceo svet okre će oko te be!

Sa osam na est se u ško li ne po na vlja, sa osam na est se ne po la že, sa osam na est se, u stva ri, i ne ide u ško lu. Oso ba sa ko jom si u ve zi, is pu nja va sve tvo je zah te ve. Svi tvo ji zah te vi su nje ni pu to ka zi. Ti si njen pu to kaz. Ru let, po put mag ne ta, bi ra sa mo tvo je bro je ve. I ako ih slu čaj no ne iza be re, ti si i da lje sre ćan. Uvek se sti že na vre me, ne va žno ko li ko se ka sni. Ne ma tog po li caj ca ko-ji te za u sta vlja, ne ma tog za ko na ko ji te ogra ni ča va, sve sta ze sve ta vo de u tvom prav cu. Sam si svoj pra vac.

Sa osam na est ose tiš po nos i ka da ga, stvar no, ne za slu žu ješ. Do bi jaš apla u ze iako ih ne oče ku ješ. Sve pe sme su tvo je. Sve de voj ke su tvo je de voj ke. Svi lju di su ti dru go vi. Svi pi jan ci bra ća. Na či sto si sam sa so-

– 159 –

bom i s dru gi ma i ka da ni si, iako ni ka da ne ćeš ni bi ti. Sve stan da je jed na eta pa u ži vo tu pro šla. Ube đen da pra ve ra do sti tek sle de. Na u čen da tvo je mi sli od re đu ju tvoj ži vot, dok je, na ža lost, sa svim obr nu to.

* * *A sa dva de set i ne što! Ehh, sa dva de set i ne što.

Uglav nom do ži viš sve to isto, sa mo obr nu to. Pro ble mi po či nju da svla če sre ću. Tu đi mom ci da svla če tvo je de-voj ke. Rang li ste na fa kul te ti ma bi va ju pre te sne za tvo je ime, tvo je far mer ke, kao i tvo ja ze mlja, tvo ji snovi.

Uvek je ne ko is pred te be. Ne ko me uvek gle daš u le đa. Če sto se pre ra ču na vaš. Da li imaš da odeš, da li imaš da se vra tiš, imaš li gde da se vra tiš. Od u sta ješ od ono ga što si za po čeo u osam na e stoj. Ob ra ču na vaš se sa svim onim lju di ma ko je si ve li čao. Sve ono što je bi lo, sa svim la ko, po sta je vi še ne go te ško. Sve ono što je bi-lo mo der no, pre va zi đe no je. Re al no po sta je ne re al no. Vo zo vi kre ću bez te be. Ki še pa da ju bez tvog pri stan ka. Na si lu se od ri češ, sve ga ono ga u šta si se do ju če kleo. Naj ve će po be de pro gla ša vaš naj ve ćim po ra zi ma, a ne-ka da šnja bo žan stva ilu zi ja ma.

Ume sto re še nja po či nješ da smi šljaš iz go vo re. Kr piš jak ne ko je si zbog tren da i obes ti ra se kao. Skra ću ješ ko su. Pro da ješ, upo la ce ne, sve ono što si ku po vao. Ski daš pa ti ke i na vla čiš ci pe le. Ski daš min đu še, pre-kri vaš te to va že, a na vla čiš rad nu uni for mu. Ume sto u pet po pod ne, bu diš se u pet uju tru. Ume sto da se

– 160 –

ba viš so bom, po či nješ da se ba viš dru gi ma. Ose ćaš se de be lo, ose ćaš se mr ša vo, ose ćaš se bez ve ze. Su vi šno, is tro še no, pro ma še no.

Pri me ću ješ ka ko se ne ka ne vi dlji va si la igra to bom, pri me ću ješ je, ali ne mo žeš da je ob ja sniš. Ose ćaš ka-ko te ob li ku je, stva ra, pri pre ma za ne što što si ce lo ga ži vo ta že leo da iz beg neš: sud bi nu tvo ga oca, ro đa ka, tvo jih sta ri jih dru go va, ali ne maš kud. Ne ma na zad. Osam na e sta je odav no pro šla, kao i sve ono što te ve že za nju. A pro la zi, evo, i dva de set i ne ka.

Is pi ti tut nje, kao te ret nja ci kol skim dru mom. Je dan po gre šan ko rak i osta ješ zga žen i pra šnjav po kraj pu ta. Or ta ci ti okre ću le đa. De voj ke ne što dru go, ali ne te bi. De voj ka ma vi še ni si za ni mljiv. Ni ko me vi še ni si za ni-mljiv. Sve se me nja. Sve ne sta je. Ti ne sta ješ. Ne sta ješ ona kav, ka kav si od u vek že leo da bu deš. Još ube đu ješ se be da je bo lje ta ko, da je naj bo lje ta ko, a do bro znaš da ni je, svi zna ju da ni je.

Ne ki dru gi osam na e sto go di šnja ci vla da ju tvo jim gra-dom i ši re se, kao što si se i ti ši rio glav nim uli ca ma. La žu tvo jim pri ča ma, svo je de voj ke. Sne va ju sve to isto što će, još ko li ko su tra, da iz gu be, kao što si i ti iz gu bio.

Po či nješ da gle daš svet dru gim oči ma. Me njaš di-op tri ju, me sta. S te re na si pre šao u gle da li šte, s glav ne sce ne u pu bli ku. Ko rup ci ja ti po sta je uz re či ca, ino stran-stvo iza zov, ku ka nje ži vot ni po ziv. Po či nješ da za ra njaš u za ča ra ni krug. Da se gu biš, to neš, da ne sta ješ i uta paš se u ta log pro tiv ko ga si se svim sr cem bo rio, svom si-

– 161 –

li nom. Sta ri od go vo ri ne od go va ra ju no vim pi ta nji ma. Sve se me nja. Ti se me njaš. Po gled ti je uz ne mi ren, ne si gu ran, usred sre đen sa mo na iz go vo re.

Za ti češ se be za ka som, za šan kom ili u sme šnoj te get uni for mi, ko ja ti je ne ka da bi la ve ća uvre da, od lu dač ke ko šu lje. Ili se bu diš na bu gar skoj gra ni ci, oko po no ći, u ka mi o nu pre pu nom ot pa da, gde se i sam ose ćaš kao ot pad. Ili to čiš go ri vo na pum pi, ili mo liš Bo ga da bar to čiš go ri vo na pum pi?! Ili ob ja šnja vaš ti nej džer ka ma, u so ci jal nom, ka ko se ko ri sti kon dom, ili u obli žnjem par ku, ne daj Bo že.

Po či nješ sve vi še da vre đaš dru ge, jer na te bi vi še ne ma šta da se uvre di. Ce log ži vo ta si se tru dio da ne bu deš kao osta li, a sa da ti je to je di no pre o sta lo.

Vi diš ka ko to ne te, je dan po je dan, iz ge ne ra ci je. Do ju če ste bi li sve sa mi ta len ti, a sa da sa mo iz gu blje ni slu ča je vi. Do ju če ste bi li ge ni jal ci, kan di da ti za re-pre zen ta ci je, mu zič ke sa sta ve, a sa da sa mo kan di da ti na bi rou ra da. Po sta je te pro fe si o nal ni plju va či sve ga ono ga što vas gu ši i spu ta va, ne shva ta ju ći da gu ši te i spu ta va te je di no se be.

Kla si ke su, u me đu vre me nu, za me ni le bes plat ne no-vi ne. Sku pe kon cer te, jef ti ne pro mo ci je. Du bo ke vi zi je i sno ve, plit ki sa dr ža ji. Naj ve će svet ske sta di o ne, se o ska igra li šta. Ozbilj nu mu zi ku, neo zbilj ni fi l mo vi. Ono što su ne ka da bi le ve li ka za blu de, po sta li su ve li ki iza zo vi. Ga la ve če ri, mod ne pi ste, svet ske po zor ni ce, za me nje-ne su sa la ma ma, mar ka ma, pa ri ze rom i ki fl a ma na

– 162 –

klu pi po red pro vin cij ske re ke. Po red re ke, raz o ča ra ne i za ga đe ne, kao što smo i svi mi.

Sve to sta je u ne ko li ko go di na. U pro kle tih ne ko li ko go di na! I sre ća, i ne sre ća, i tu ga, i sno vi, i ra dost i bol. Sve to.

I šta osta je na kra ju, na kon sve ga? Pi taš se, da li po-bu đu je umet nost? Ili re li gi ja? Na u ka? Mo žda no vac.

Naj ve ro vat ni je no vac.Do bro, za po če tak tre ba do ba ci ti do osam na e ste.

Tre ba je pre ži ve ti i do ži ve ti. Ne ki ma, na ža lost, ni to ni je us pe lo. Ni su us pe li da do ba ce ni do pu no let stva. Sla ve tri de se tu, a još ni su sti gli po šte no da od ra de ni tri na e stu. Sla ve če tr de se tu, a po na ša ju se kao da su u če tr na e stoj. Na pra gu su pe de se te, a kao da su na pra gu ob da ni šta. Osta li su za u vek za klju ča ni u ne kim svo jim vir tu el nim sve to vi ma, u ne kim svo jim ne stvar-nim stvar no sti ma. Za gla vlje ni na tri bi na ma, is pred drag sto ra, po koc kar ni ca ma, igra o ni ca ma. U po tra zi za so bom, be že ći od se be.

Ne ki su osta li na uli ci. Ne ki u ame rič kom fi l mu. Ne-ki u vi deo igri ci. Ne ki u ne koj rup ča gi, ube đu ju ći dru ge da je to ži vot. Da je ta ko naj bo lje. Da ta ko mo ra. Da je ta ko Bog re kao, sud bi na. Dok ve ći na, na ža lost, ni je osta la nig de. Tu su, a kao da ni su, vi đam ih sva ki dan, a kao da ne po sto je.

* * *

– 163 –

DEVOJČICA IZ KOMŠILUKA

Mo ja biv ša de voj ka iz ne na da je ra ši ri la kri la i po-le te la. Na pu sti la je, ne čuj no, pro sto du šnu pro vin ci ju, obo je nu lo kal nim tra če vi ma i sum nja ma, i uvu kla se, vr lo br zo, na brod su je te, oba sjan la žnim re fl ek to ri ma sla ve ko ji la ga no i sa mo u ve re no plo vi ka bez na đu.

Ne sta šna de voj či ca iz kom ši lu ka pre se li la se u ru ži ča stu pa la tu sno va i po sta la „ono” o če mu ve ći na da na šnjih de vo ja ka mo že sa mo da sa nja. Pre ko „elit-nih” pi sti, ka stin ga, ri a li ti ja, sve do re kla ma i na jav nih špi ca u naj gle da ni jim emi si ja ma u ze mlji. Osta vi la je i nas, nje ne vr šnja ke, ona ko na pa lje ne i za lju blje ne, sa na po la ot kop ča nim šli ce vi ma i sr ci ma, pre pu stiv ši se vr šnja ci ma na ših oče va u na di da će za do bi ti mi nu te me dij skog pro sto ra.

Pre ko no ći je od sa svim an ti pa tič ne klin ke, na ko ju ni ko ni je obra ćao pa žnju, po sta la sim pa tič na lut ka či ji se pri mer po no sno sle di i is ti če. Na u či la je ne ko li ko stra nih iz ra za, na u či la je da ho da, da se sme je i za ba-cu je ko su u stra nu, što su sa svim do volj ni pred u slo vi

– 164 –

da uđe u ka te go ri ju žen stve no sti. Pri tom joj je uz rast po pu lar no sti, opa dao i obim ode će, što je do dat no do-pri no si lo nje noj po tra žnji na tr ži štu.

Od jed nom je ma li, ne pri met ni zev zek, da ne ka žem ga bor, po stao ne ko za kim se lju di okre ću na uli ci, ne ko ko me se lju be ru ke i od ko ga se tra že auto gra mi. Ne ko či je se ime re dov no na la zi u trač ru bri ka ma, skan da li-ma i ka ko to već ide.

Što se me ne ti če, po klo nio sam joj ne ko li ko go di na ži vo ta, ne ko li ko naj bo ljih go di na mo žda. Sva ko dnev no sam sli kao si lu e tu nje ne ko se na ploč ni ci ma vre me na, smi šljao uvek raz li či tu me lo di ju oslu šku ju ći ri tam nje-nih ko ra ka, tra gao za ri ma ma ko je će da ob ja sne ras ko-šnu le po tu nje nog li ca. Vo leo sam je iskre no i na iv no, baš ona ko ka ko se vo le pr ve lju ba vi.

– Ka ko si di van Ste fa ne, ka ko si di van! – go vo -ri la je.

Za do volj no se sme ši la sve mu to me, za va lje na na mom kre ve tu. Uspe vao sam da joj ras pa lim pu ber tet-sku ma štu, uno si la se u oke a ne la ži ko je sam stva rao pred njom. Me se ci ma se opi je no igra la ilu zi ja ma, kao lut ka ma, me nja ju ći ko sti me ko je sam smi šljao, sa mo da bih je za dr žao još ma lo.

A on da mi je jed nog da na, iz ne na da re kla:- Stef, me ni je su per sa to bom, drag si mi, ali ho ću

i da me dru gi lju di vo le. Ho ću da mi se di ve, da o me ni pi šu , da me sli ka ju. To mi je po treb no. Te be i da lje vo lim, ali ti ne mo žeš ni šta da mi obez be diš. Sa to bom

– 165 –

je uvek isto, do sad no. Ka da si me ne gde od veo? Ka da si mi ne što ku pio? Ne mo gu vi še ova ko, iz vi ni.

Po sto ji iz ve sna gra ni ca gde do bar mu ška rac, po sta-je fe mi ni zi ran mu ška rac. Pro blem je što ne ki mu škar ci pre đu tu gra ni cu čim se ro de, a ne ki, po put me ne, čim se za lju be. Osta vi la me je ne ko li ko da na na kon to ga. Sve što sam stva rao go di na ma una zad, sru ši lo se u jed nom tre nu. Osta le su sa mo pri če, uspo me ne i jed no ve li ko ni šta ko je me pro go ni i dan da nas.

* * *Sa da se vi đa mo re đe. Ona me ne vi di ne ko li ko pu ta

go di šnje, ka da do đe u sta ri kraj, a ja nju ne ko li ko pu ta dnev no, u za vi sno sti od TV ka na la ko ji gle dam.

Pri ret kim su sre ti ma, pri čam joj o su za ma po sle ras ki da, ko je i dan da nas po te ku, pri čam joj o knji žev-no sti, o ži vot nim di le ma ma ko je me pro go ne, no te ško da me raz u me. Dok ona me ni pri ča o adver taj zin gu, trend se te ru, brejn stor min gu, o ne kom bek stej džu sa ko jim je valj da bi la u ve zi. Te ško da je raz u mem.

– Ste fa ne, us pe la sam, us pe la… – oba ve zno mi to ka že ka da me vi di i set no mi se ba ci u za gr ljaj…

Ne ko li ko pu ta je bi la „de voj ka sa du ple ri ce”, jed nom de voj ka me se ca, a jed nom… ma bo lje da ne pri čam.

Uz ged, ka ko pro la ze go di ne, ta ko se sma nju je i ko li-či na nje ne ode će. Ono što je me ni po klo ni la pre ne ko li-ko go di na, bi lo je ču va ni je od naj ču va ni jeg ban kar skog tre zo ra. Da nas, ono što po kla nja dru gi ma, sto ji joj u

– 166 –

opi su rad nog me sta – „do zvlje no gle da nje, sli ka nje, ali ne i pi pa nje…”

Ne što slič no kao sa maj mu ni ma u zo o lo škom vr tu. Sa-mo što sam u ce loj ovoj pri či, iz gle da, ja je di ni maj mun.

Ski nuo sam joj ma ji cu tek na kon po la go di ne za-ba vlja nja, je dva, da ne ka žem na si lu, a da nas sva ki ne do vr še ni kre ten mo že da je ski ne sa in ter ne ta, u ro ku od po la mi nu ta, kad god to po že li.

A gde su autor ska pra va, a gde je ho no rar za maj-sto ra ko ji je tu de voj ku go di na ma ne go vao i ču vao?! Ne stvar no, ka žu da uz sva ku uspe šnu že nu ide i je dan, ma nje us pe šan, mu ška rac, ko ji je u kri tič nim mo men-ti ma to le ri sao sve nje ne fo lo ve i va dio je iz mra ka ka da joj je bi lo naj te že. Oči gled no, na estra di to pra vi lo ne va ži, u pro tiv nom bih ja bio, u naj ma nju ru ku, ma sko ta ne kog folk fe sti va la, zve zda ve če ri ili bar ne mi po sma-trač sa ne ke od VIP lo ža. Dok ova ko…

– Stef, iz la zi la sam sa Ci com na ka fu, sa naj ve ćom bal kan skom pop-folk-art di vom – joj, da vi diš ka ko je go tiv na. Ka kva ca ri ca. Za mi sli, je bo te, onaj idi ot ko no bar se zbu nio ka da nas je pre po znao. A mo ja Ci ca mu od mah obru si: „Šta je bre, se lja či no, šta ble neš, pr vi put vi diš da me?”. Joj, obo ža vam je. Go vo re mi da sam ista ona – sa mo još pu no mo ram da ra dim na svom per so na li ti ju ka ko bih je do sti gla. Ako ho ćeš, mo gu čak i te be da upo znam sa njom. Slo bod na je, mi slim, sle de ćeg me se ca iz me đu sni ma nja, mo žeš ta-da da je vi diš na mi nut-dva, do bi ćeš i auto gram ako

– 167 –

bu de ras po lo že na. Sli ka nje, na ža lost, ne mo gu da ti obez be dim, to već mo ra da pla tiš.

U me đu vre me nu je to li ko po sta la iz ve šta če na, da mi se na mo men te či ni lo da je na njoj sa mo pe ri ka pri rod na.

– Du šo, za što si mi se ta ko za pu stio. Na šta to li čiš, šta ti je?! Ka ko ćeš ta kav pred Ci cu?! Od ve šću ja te be kod mog sti li ste Da ki ja. Znaš Da ki ja i onu nje go vu emi si ju o mo di ra nju? Uhh, ta ko sa ti ni šta ne va lja . Mo raš i kod fri ze ra. Daj da ti vi dim nok te. Što bre ne ko ri stiš ne ki lak?! Moj drug Pe đi ca ko ri sti lak, pra-vi je frik, mi slim da bi mu se do pao. Znaš, mo ra tvoj staj ling sva ko me da se do pad ne, ne mo žeš ta kav da se po ja viš pred elit nim sve tom. Že ne na Ci ci nom i mom ni vou vre đa jef tin ukus i pri mi ti vi zam sva ke vr ste. Ali ne moj, du šo, ni šta da mi se se ki raš, za dva-tri sa ta ima da na pra vim čo ve ka od te be!

* * *Kod ko le ge u so bi, na zi du, pre po znao sam svo ju

biv šu de voj ku ka ko se še pu ri iz me đu Ma do ni nog i Be-ka mo vog po ste ra. Ne ma mo bil nog te le fo na, in ter net saj ta i ča so pi sa bez nje nog li ka. Go di na ma me, po put ave ti, pra ti njen za ra zno na sli ka ni osmeh, pre svu čen tan kom li ni jom čed no sti i blu da. Svu da sam na i la zio na nju, na sva kom ko ra ku, ali ne i u mom ži vo tu gde mi je, pri zna jem, naj vi še ne do sta ja la.

– Lju di, to mi je biv ša de voj ka – ni sam mo gao vi še da iz dr žim, pa sam kre nuo svi ma re dom da ob ja šnja-

– 168 –

vam – Maj ke mi, bi li smo go di nu da na, če ti ri me se ca i se dam da na u ve zi. Mno go me je vo le la. Ne go, do sa-di la mi, osta vio sam je. Iskre no i ni je bi la ne ka, ima la je ka ri jes na je di ni ci, me ša la slo va i bi la je sva ne ka ko, k’o mu ško…

Pr vo su se sme ja li, a po sle su me i isme ja li. Ni su po ve ro va li ni ka da sam na pod pro suo, go mi lu na ših za jed nič kih fo to gra fi ja. Ma da, iskre no, upo re đu ju ći iz gled mo jih fo to gra fi ja, usli ka nih ća le to vim škljoc – škljoc apa ra tom, sa onim sli ka ma iz ča so pi sa, čak je i me ni bi lo te ško da po ve ru jem da je to ona.

On da je dru ga ri ca od ne kud iz va di la teen ma ga zin i po če la, na glas, da nam či ta nje nu bi o gra fi ju:

– Ro đe na je na ostr vu Pal ma De Ma jor ka kao naj-mla đa ćer ka naj sta ri je špan ske ple mić ke po ro di ce…

– La žu – drek nuo sam – ro đe na je u Za bre gi (se-lu kod Pa ra ći na) kao je di ni ca Ace elek tri ča ra i Go ce fri zer ke.

– Kao ma la slu ša la je kla sič nu mu zi ku, igra la te-nis, išla na sol fe đo i ba let. Uči la espe ran to i ita li jan-ski… – na sta vi la je dru ga ri ca

– Ka ko sa mo la žu! – drek nuo sam još ja če – Tre-ni ra la je fud bal i išla kod lo go pe da zbog pro ble ma s go vo rom. Ni je uči la espe rant no več en gle ski, za to što je ve či to ima la ke ca!

– Pr va lju bav zvao se Don Kar los, bio je sin kra-lja, dru ga – sin pred sed ni ka, a tre ća, ćer ka no be lov ca. Ste fa ne – za sta la je dru ga ri ca na tre nu tak – ti se ne

– 169 –

zo veš Don Kar los?! Ća le ti ni je pred sed nik, a ko li ko zna mo, ni si ni ćer ka no be lov ca…

* * *Ne ko li ko ne de lja ka sni je, od veo sam dru štvo na

mod nu re vi ju biv še de voj ke. Op kla dio sam se, sa sva kim od njih, da ću im obez be di ti me sto u pr vim re do vi ma, po red naj va žni jih lju di u naj e lit ni jem ho te lu u ze mlji, pot pu no bes plat no. Op kla dio sam se, ta ko đe, da će mi se de voj ka sa du ple ri ce, sna žno ba ci ti u za gr ljaj i gla sno pro ša pu ta ti, da svi ču ju:

– Ste fa ne, us pe la sam, us pe la. Dra go mi je što si do šao…

Čim smo sti gli, vi de li smo je ka ko sto ji na sa mom ula zu i do če ku je go ste. Bi la je vo di telj te ve če ri, s ti pom ko ji neo do lji vo pod se ća na nju, sa mo u mu škoj ver zi ji. Gle dao sam je iz pri kraj ka, ona ko ne do sti žnu, ka ko po-zi ra i ka ko se fo to gra fi še s po zna tim sve tom.

Na kon ne ko li ko mi nu ta pre mi šlja nja, kre nuo sam po ma lo ne spret no ka njoj. Ose tio sam od jed nom, pa sve vi še, ka ko da šak po pu lar no sti sna žno vi jo ri mo jim te lom. Pr vo sam, neo ba ve zno, po zdra vio sve pri sut ne i pro ko men ta ri sao iz gled svo je biv še, a za tim sam, na op šte za pre pa šće nje svih, kre nuo da je za gr lim.

De voj ka sa du ple ri ce je iz ne na da pro me ni la iz raz i po če la da vri šti: „Ma ni jak, upo moć, zo vi te obez be đe-nje, br zo, vo di te ga odav de. Ma ni jak!”

– 170 –

Na kon sa mo ne ko li ko se kun di, dva oši ša na ti pa su me ba ci la na ze mlju. Od jed nom sam le žao ne po mič no kraj nje nih no gu, dok su oni pre go va ra li o mo joj sud-bi ni, kao da se ra di o ulič nom pse tu ko je se ume ša lo me đu njih, a ne o čo ve ku.

Iz te per spek ti ve, sa be to na i sa go ri la ma ko je su me ne mi lo srd no dr ža le, bio sam u rav ni sa hi lja da ma ci pe la ko je su me okru ži va le, a us put ma lo i ga zi le. Vr lo br zo in ci dent je za ta škan, pse su ras te ra li, par don mo je dru go ve, a glav nog kri mi nal ca su od vu kli u pro sto ri ju bez sve tla, vo de i hra ne.

Ne gde oko po no ći, kroz ma li otvor, za čuo sam do-bro po zna ti glas:

– Ste fa ne, slu šaj me – to je bi la ona – mo ra la sam ono da ura dim. Da sam ti do zvo li la da ka žeš bi lo šta, sve bi upro pa stio. Iz bla mi rao bi me pred svi ma, uni-štio bi mi rej ting, a sa mim tim i ži vot. Znaš, ja vi še ni sam ono što sam bi la. Bi li smo ta da klin ci, to je pro-šlost. Ho ću da sve za bo ra viš i da me pot pu no iz bri šeš iz se ća nja, čak i da si me po zna vao. Ka da sam mo gla da se od rek nem svo jih ro di te lja i pri ja te lja, mo gu i te be. Vi ne sa mo da se ne ukla pa te u mo ju bu duć nost, vi se ne ukla pa te ni u mo ju pro šlost.

Gle dao sam u prav cu sve tlo sti ko ja je do pi ra la sa pro-zo ra i slu šao glas ne vi dlji ve oso be ko ji mi zapoveda.

Po mo ći ću ti uko li ko ti ne kad bu de bi lo po treb no, ali sa mo ako mi pri stu piš kao kli jent, pre ko mog me-na dže ra, a ni ka ko kao pri ja telj. Ovo je šou bi znis dra gi

– 171 –

moj, džet-set, a ne ona na ša se len dra. Ni je me ni ni šta od ovo ga pa lo sa ne ba, go di na ma sam se bo ri la za svo ju po zi ci ju. Za mo li la bih te da to vi še ne ra diš, da pre sta-neš da me bru kaš oko lo i da se hva liš ka ko smo ne ka da, u pro šlom ve ku, bi li u ve zi…

Ti po vi iz obez be đe nja su me tran spor to va li pra vo do sta na. Po na ša li su se sa svim pri stoj no, za raz li ku od na šeg pr vog su sre ta. Do du še po ma lo ne pri stoj no su pro ko men ta ri sa li da sva ko dnev no vo de bit ku sa slič nim pa ci jen ti ma i za gri že nim fa no vi ma i da ni je nas, bo le snih lu da ka, oni bi odav no osta li bez po sla, a ta blo i di bez pu bli ke.

U sta nu sam za te kao dru go ve, ka ko gla sno ko men ta-ri šu pre nos ne ke utak mi ce i pi ju pi vo. Ni su ni re gi stro-va li moj do la zak. Ne što ka sni je, valj da dok su tra ja le re kla me, je dan od njih je kroz ša lu do ba cio: „Do bra ti je ona ri ba, do o o bra, šte ta što si je osta vio.”

– Ne – re kao sam – ni je to ona, po me šao sam je.– Da, da, po me šao si je… Sa Mo ni kom Be lu či –

drek nu li su svi u glas i na sta vi li da gle da ju utak mi cu i da se opi ja ju.

Go od bay my swe et he art, fo re ver…

* * *

Studiježivota

– 175 –

NAŠE DRVO(ekološka priča)

Se ćam se ka ko nas je uči telj, u pr vom osnov ne, od veo da po sa di mo dr vo u škol skom dvo ri štu. Sa di li smo ga ne kih de se tak mi nu ta, mo žda i ma nje. Jed ni su ima li za da tak da do ne su vo du, dru gi da ko pa ju, tre ći da sa de, dok su osta li gle da li i uče stvo va li sva ko na svoj na čin. Na kon to ga smo na pra vi li ma lu ta blu, na ko joj je pi sa lo „Na še dr vo” i sta vi li je po red dr ve ta. Uči telj nam je ob ja snio da smo upra vo pri su stvo va li ra đa nju ži vo ta i da će nas, vr lo ve ro vat no, to ma lo dr vo sve nad vi si ti i na dži ve ti.

Za i sta, to dr vo je ra slo isto kao što smo i mi ra sli. Cve ta lo je i mi ri sa lo kao što smo i mi cve ta li i mi ri sa li. Ima lo je svo je fa ze, uspo ne i pa do ve, na lik na one na še, sa mo u ne koj dru goj di men zi ji. Ono je i da lje u tom dvo ri štu kao što smo i mi ta mo. Bar se ća njem ako ne dru ga či je.

Ta lek ci ja o sad nji i ra stu, ja ča je od svih te o ri ja ko je su ka sni je usle di le i ko je smo mo ra li na si lu da na u či-

– 176 –

mo. Ima li smo od nos pre ma nje mu kao pre ma čo ve ku, kao pre ma naj bo ljem pri ja te lju. Ono je bi lo deo nas, ra do va lo nas je i pod se ća lo da smo svi mi iste go di ne kre nu li u ži vot. Ta ko smo ga uosta lom i zva li – „Na še dr vo” ili „Dr vo na še ge ne ra ci je”. Le ti smo od la zi li da ga po se ti mo i po li je mo vo dom, iz stra ha da nam se ne osu ši, dok smo ga zi mi gre ja li na sve mo gu će na či ne, da nam se ne smr zne.

Za i sta je ne va žno da li to tre ba lo da ra di mo, jer ono ima svo ju pri rod nu za šti tu, va žno je da smo ga vo le li. To dr vo je po sta lo deo nas, deo na šeg iden ti te ta, sim bol na šeg od ra sta nja, na še jed na ko sti, a ti me i raz li či to sti.

* * *Ne dav no sam upo znao Je lu i pro ve li smo po pod ne

za jed no. Obi la zi li smo Be o grad u po tra zi za što ti šim me sti ma ko ja će nam omo gu ći ti da bu de mo što gla sni ji i slo bod ni ji. Po na ša li smo se neo ba ve zno, pri ja telj ski, a po sto ja lo je obo stra no in te re so va nje. Slo ži li smo se u mno go če mu, ma da smo se po naj vi še tru di li da se što vi še pri bli ži mo jed no dru gom.

Pred sam ra sta nak smo svra ti li do pro dav ni ce, ku pi li ne što da po je de mo i Je la je, i ne osvr nuv ši se, po če la da ba ca ot pat ke po pu tu. Pr vo je is pu sti la pla stič nu ke su, za tim po lu pra znu fl a šu od so ka, a na kra ju i sve ono što ni je mo gla da po je de. Dok je ba ca la jed no za dru gim, i to ta ko non ša lant no, kroz osmeh, imao sam uti sak

– 177 –

kao da mi uda ra ša ma re. Za pra vo, da me je stvar no ras pa li la, na sred uli ce, bi lo bi mi lak še.

Sve mi je to bi lo ne ve ro vat no, mi slio sam da se igra sa mnom. Sti dlji vo sam pro ko men ta ri sao da to ni je le po i da tre ba da ulep ša mo grad, a ne da ga pr lja mo još vi še. Ona mi je sprem no od go vo ri la da je nju baš bri ga, da je iona ko ni ko ni je ni vi deo, i da ona uop šte ne raz mi šlja o to me. Po što sam na sta vio sa ne go do va-njem, po če la je da se prav da ka ko svi ba ca ju i za što bi se ona po na ša la dru ga či je?! Ci nič no je još do da la, da že li da na pra vi po sao lju di ma iz grad ske či sto će ka ko ne bi pri ma li pla te dža be.

Pro klju čao sam! Bi lo mi je go re ne go njoj. Shva tio sam da je nju, za i sta bi lo baš bri ga. Ne sa mo da ni je ose ti la trun ku gri že sa ve sti, ne go je sav ose ćaj kri vi ce sva li la na me ne što se uop šte me šam. Ni je je ni za ni-ma lo mo je mi šlje nje, hte la je po sva ku ce nu da bu de u pra vu i da se ose ti va žnom. Za ni mlji vo je ka ko sam je sa ti ma una zad ide a li zo vao. Otvo re no sam se di vio ne-kim nje nim oso bi na ma i on da sam, od jed nom, do ži veo šok. Sve vred no što je pri ča la, sru ši lo se za ti li čas.

Dr znu la se da je nju baš bri ga i za me ne i za grad. Lju-ti to je re kla da iona ko sre đu je pa pi re za Šved sku, da nju i ne za ni ma ova de po ni ja ov de i da je ta mo sve dru ga či je. Ume sto da je pri hva ti la pri ja telj sku kri ti ku, ona me je na pa la, isme ja la i na zva la la žnim mo ra li stom… Po ku šao sam da joj ob ja snim da se ne ra di o kul tu ri kao ne če mu vir tu el nom već o ge stu ko ji u bu kval nom smi slu na ru-

– 178 –

ša va hi gi je nu gra da i ljud sko do sto jan stvo. Pi tao sam je če mu on da vi še ča sov na pri ča o hu ma ni zmu, na pret ku ci vi li za ci je i ljud skim slo bo da ma, ka da ona ni je u sta nju da ura di naj ba nal ni ju stvar – da ba ci ot pat ke u kor pu?!

Ona ne shva ta da je svet jed na ce li na, a da su gra ni ce iz mi šlje na ka te go ri ja. Ze mlja je glo bal no se lo gde smo svi me đu sob no po ve za ni, dok je pla ne ta na ša dru ga pri ro da. Ka da čo vek za ga đu je pla ne tu za ga đu je i se be sa mog. Pla ne ta ni je sa mo si ro vin ski iz vor, ona je na še je di no bo ra vi šte. Bez nje mi ne po sto ji mo.

* * *Po sto je tre nu ci ka da ne ko, pot pu no ne po znat, do ve-

de sve na še u pi ta nje. U po čet ku svu kri vi cu sve ta sva lju-je mo na nje ga, me đu tim po sle, te škom mu kom, pri zna-je mo da smo po gre ši li i osta je mo mu več no zahvalni.

Tek što sam kre nuo u osmi raz red… vra ćao sam se iz ško le sa dru štvom i u jed nom tre nut ku sam ku ti ju kek sa na bio u ne ko žbu nje. Tru dio sam se da je gur nem što je mo gu će du blje, da se ne pri me ti. Ne pun mi nut ka sni je, su sti gao nas je čo vek sred njih go di na i sa svim pri ja telj-ski, po ku šao da mi uka že na gre šku. Pr vo se pred sta vio, za tim po ka zao ru kom u prav cu kon tej ne ra, a na kon to ga i na kan te ko je su nas okru ži va le sa svih stra na.

I po red to ga što je bio vr lo lju ba zan, otvo ren, iz drao sam se na nje ga, kao da mi je opso vao sve po spi sku. Pla ho vi to sam mu re kao, mu ti ra ju ćim pu ber tet skim gla som – „Što je te be bri ga, gde ću ja šta da ba cim?!”.

– 179 –

Ulič nim je zi kom sam po čeo da se va dim ka ko je to moj pro blem, uz ko men tar da gle da svo ja po sla i da je to moj grad isto ko li ko i nje gov. Još sam ga pre te ćim to-nom pi tao oda kle mu pra vo da me uz ne mi ra va i dr ži mi lek ci je – „Ni si mi otac, ne znaš uop šte ni ko sam ja…”

Dru go vi su me, na rav no, po dr ža li, bi li su sprem ni i da se po tu ku sa mo da sam ja, ko jim slu ča jem, kre nuo na nje ga. Bi li smo u tim go di na ma da bi za rad ne ka-kvog dru gar stva po dr ža li i naj go ri zlo čin. Čo vek se sa-mo ve što iz ma kao ne ko li ko ko ra ka, ne za in te re so va no na sme jao i na sta vio svo jim pu tem. Ose ćao sam se u tim mo men ti ma kao tem pi ra na bom ba. Ni sam mu uz vra tio na pra vi na čin, a on uop šte ni je re gi stro vao mo je re či.

Znao sam da sam po gre šio i pre ne go što sam gur-nuo sme će u žbu nje. Ni je mi bila potrebna ni ka kva opo-me na. Me đu tim, po red sve op šte ne bri ge i apa ti je ko ja vla da, čo vek se sa mo uta pa u si vi lo ko jim je okru žen. Ne gde du bo ko u se bi sam znao da ni sam u pra vu ali, bez ob zi ra na sve, hteo sam da mu do ka žem da je sam. I to na si lu, iz ina ta, na bi lo ko ji na čin – „Da vi di on ko sam ja…”. Naj vi še mi je za sme ta lo što me je obru kao pred dru go vi ma, ta ko da sam ih, jed no vre me, da vio ka ko je tre ba lo da ga pre bi je mo.

Sve se to vr lo br zo za bo ra vi lo. Ne ko li ko go di na ka-sni je sam, s istim tim dru štvom, za te kao ne kog klin ca ka ko lo mi i pa li tek po sa đe no dr vo. Da bi što pra vil ni je ra slo, lju di za du že ni za za šti tu ži vot ne sre di ne su po-sta vi li ne ke me tal ne kon struk ci je. Tom mom ku kao da

– 180 –

je to bio pod sti caj da ga po lo mi. Ci mao je pred svi ma mla do dr vo, pa lio ga upa lja čem, muč ki, bez par do na. Pri tom je i vri štao ka ko bi ne ko bar na se kund obra tio pa žnju na nje ga.

U tre nut ku ka da ga je po lo mio, od lu či li smo mi nje ga da po lo mi mo. Pr vo smo ga okru ži li i pre ti li mu, a na kon to ga smo ga ba cil li na ze mlju, dok je on ne mo-ćan le žao i mo lio da ga pu sti mo.

Naj go re je ka da se pro tiv pri mi ti vi zma bo riš još ve-ćim pri mi ti vi zmom, ka da be di i ne sre ći su prot sta vljaš još ve ću be du i ne sre ću. Ne da ni smo ni šta po sti gli, ne go smo ga sa mo raz be sne li, pa je po lu deo još vi še. Po čeo je da psu je, da ur la, šu ti ra klu pe, lju de oko se be. Ume sto da smo mu kao sta ri ji pri šli na ljud ski na čin, mi smo od mah kre nu li da ga mal tre ti ra mo, na šta je on do bio ner vni na pad.

Pred o se ćam da je u na red nom pe ri o du, da bi nam do ka zao da je naj ja či na sve tu, po lo mio sve što mu se na šlo na pu tu.

Za ni mlji vo je ka ko te ško pri ma mo sa ve te, uve re ni da sve zna mo, da smo naj pa met ni ji, a ka ko ih la ko da je mo dru gi ma?! Čo vek ko ji mi je još on da pri šao, uti cao je na me ne vi še ne go svi eko lo ški po kre ti sve ta za jed no. Ume-sto da smo i mi ta ko po stu pi li sa onim jad nim mom kom, mi smo ga pre pla ši li i na te ra li da bu de još go ri.

Na si lje je uvek re ak ci ja na na si lje. To je kao da ga siš po žar ben zi nom. Po žar je sva ka ko ne iz be žan, dok su po sle di ce ka ta stro fal ne.

– 181 –

Sve vi še shva tam, da sva ki čo vek tre ba da bu de eko log i da raz vi ja eko lo šku svest. Ne ra di se tu o po-se do va nju ne znam ka kvog te o rij skog zna nja, već o sa-mom na či nu ži vo ta ko ji se vo di ta mo, gde se taj od nos pre ma pri ro di po tvr đu je. To što je ne ko za vr šio stu di je eko lo gi je, ne zna či da ga ji lju bav pre ma pri ro di. Ona se iona ko ne me ri bro jem po lo že nih is pi ta i funk ci ja ko je ne ko oba vlja, već lič nim od no som čo ve ka pre ma sve tu. Do bar deo njih ko ri sti sve op štu za ga đe nost da bi pro fi ti ra la. Eko lo gi ja u da na šnjim uslo vi ma, po sta je uno san bi znis i hu ma ni stič ka re to ri ka za da lje bo ga će-nje i za ga đe nje.

Ne sma tram ni da je neo d go vo ran čo vek taj, ko ji uni šta va pri ro du, već je ned go vo ran si stem ko ji stva-ra ta kvog čo ve ka. Bri ga o cve ću na te ra si i u vla sti tom dvo ri štu, ne mo že da bu de oprav da nje za ne bri gu pre-ma pri ro di uop šte. Za hu ma ni za ci ju sve ga po sto je ćeg ni je po treb na ni ka kva spe ci ja li za ci ja, već raz voj sve sti i ne po sre dan od nos pre ma sve mu što nas okru žu je. Ka da je u pi ta nju op sta nak pla ne te, kao i ži vot na ze-mlji, sva ki čo vek je pod jed na ko ugro žen. Teh no lo ški za sno va ne ka ta stro fe ne bi ra ju, one bri šu sve pred so-bom. Svi jed na ko umi ru, u tre nut ku, kao i sve ono što je ve ko vi ma una zad stvo re no.

Ne ma te umet no sti ko ja mo že da od jek ne ja če i od naj sla bi jeg met ka, a ka mo li od nu kle ar nog uda ra?!

* * *

– 182 –

Ono „Na še dr vo” s po čet ka pri če je ne sta lo. Tra žio sam ga ne dav no po red ško le i vi deo da je od nje ga ostao sa mo ma li panj. Ne sta lo je, kao što smo i mi ne sta li. Ne ma ga vi še, kao što ni nas ne ma vi še za jed no. Ne-ko ga je od se kao, baš kao što i nas ne ko sva ko dnev no se če. Pre tvo ri lo se u panj, kao što se mi pre tva ra mo u pa nje ve. Eno ga, i da lje sto ji ta mo pod se ća ju ći nas na ko lek tiv ni po raz.

Na toj ma tu ri smo ube đi va li jed ni dru ge ka ko ni ka-da ne će mo da se ra sta ne mo, a sa da se je dva i ja vi mo jed ni dru gi ma u pro la zu?! Ne ma vi še ni uči te lja. Umro je odav no. Ne ma vi še ni na šeg dr ve ta, za vr ši lo je kao jed no ča sov ni ogrev ne ko me, a ne ma vi še ni nas sa mih. Ne sta li smo! Osta li su sa mo pa nje vi i uspo me ne…

Da sam znao da će ta ko da se za vr ši ob gr lio bih ga ru ka ma, za šti tio i ži veo sa njim. Naj go re je što vi še ne mo žeš da za šti tiš ni jed no naj o bič ni je dr vo, a ka mo li čo ve ka…

A da, uma lo da za bo ra vim, vi deo sam se s onom Je lom još ne ko li ko pu ta. Pro lep ša la se, ma da to ni je va-žno… Pri zna la mi je da je po gre ši la u ve zi s onim đu bre-tom i do da la je da ni je bio pro blem u me ni ne go u njoj. Pla ni ra i da na sta vi ško lo va nje ov de. Od lo ži la je put.

Nije sve izgubljeno! Ima nade za ovaj svet.

* * *

– 183 –

VIRTUELNA REALNOST

Znaš, šta! Ne dav no sam skri va ju ći se od ki še, za-vr šio u jed nom be o grad skom, pod zem nom tu ne lu, ko ji se na la zi, baš is pod Vu ko vog spo me ni ka. Bio sam za pa njen ka da sam vi deo na de se ti ne igra o ni ca, gejm klu bo va i još ko je če ga, i na sto ti ne mla dih lju di, osno-va ca i sred njo ško la ca, ko ji osva ja ju vir tu el ne sve to ve i po be đu ju na te re ni ma, gde čo vek, šta god da ura di, mo že da bu de, sa mo i je di no po ra žen.

Iz lo zi su bi li iz le plje ni po pu lar nim ju na ci ma vi deo iga ra, pro sto ri je kon stru i sa ne kao me ša vi na sve mir skih bro do va iz „Ra to va zve zda” i se o skih krč mi, lo ci ra nih na ne kom spo red nom ko lo se ku, ko zna gde. To je, valj-da, do dat no tre ba lo da po ja ča ilu zi ju o sve tu sno va, na ze mlji. Par don, pod ze mljom.

Uža sno mi je de lo va lo sve to. Bu ka, dim, za tam-nje ne pro sto ri je, va zduh ko ji smr di na ben zi n, du va n i mo kra ću; ve li ka gu žva i ma lo raz go vo ra. De voj ke su ume sto slo bod nih mo ma ka, če ka le slo bod ne kom pju-te re. Mom ci su se hva li li, vr še ći di rekt ne pre no se, ka ko

– 184 –

su i ko ga sve ubi li u ne koj ak ci o noj stra te gi ji i pre šli na na red ni ni vo. Ume sto u re al nom ži vo tu, oni su ga pre la zi li na iz mi šlje nim igri ca ma.

Klin ci su pre bro ja va li sit niš, ko pa li po dže po vi ma i na kra ju, ka da su sve re zer vne va ri jan te is pro ba li, iz-vr ši li su de talj nu pre tra gu po da, u na di da će pro na ći ma kar ne ki za lu ta li nov čić ko ji će im za ba vu pro du ži ti za još ko ji mi nut. Bi lo je tu i ro di te lja, sta ri jih lju di, ne ki su tra ži li svo ju de cu, dok su se ne ki igra li s tu đom de com.

U tom sve tu svi jed na ki su i svi ima ju jed na ke šanse.

Ne maš poj ma, neo pi si vo me je po go di la sud bi na tih lju di i neo do lji vo pod se ti la na moj ži vot do se dam-na e ste, osam na e ste go di ne. Ni ka da se bi ne ću mo ći da opro stim go di ne ži vo ta, za lud ba če ne, za rad ne ka kvih bo le snih pu ca či na, sport skih si mu la ci ja i ko zna još če ga. Ko li ko sa mo žr tvo va nih no ći, ko zna ko me i ko zna za što, za rad su lu dih ide ja da se po stig ne ne ki glu pi re kord.

Go to vo da mi su ze idu dok ovo pi šem. Pla če mi se ka da se sa mo se tim šta sam sve pro pu stio, za sle pljen ilu zor nim sve to vi ma, od ko jih ne sa mo da ni sam imao ni ka kvu ko rist, ka mo le pe sre će, već sa mo ne na dok na-di vu šte tu, či je po sle di ce tr pim i dan da nas. Ume sto da sam se ra do vao pro le ću, le po ti že ne, da sam pu to vao, ja sam se da ni ma i da ni ma za no sio ne čim što je si ste-mat ski uni šta va lo mo ju lič nost!

– 185 –

Sve mi je to ra za ra lo ma štu, ubi ja lo vre me i ener gi-ju. Ve ro vao sam da ra dim ne što ko ri sno, ve ro vao sam, za to što su svi oko me ne ve ro va li u to. Naj va žni je go di-ne svog raz vo ja, tram pio sam za je be nu ve šti nu igra nja, ko ju, da nas, ne sa mo da ne mo gu nig de da pri me nim, ne go me je sra mo ta i da pri čam o to me. Tram pio sam istin sko za ilu zor no, i se be sveo na igra ča, kre te na ko ji se bu di i uspa vlju je sa jed nom je di nom ide jom.

Da igram igri ce!Ni sam bio u sta nju da sa sta vim re če ni cu, da po gle-

dam lju de u oči, od sil ne otu đe no sti ko ju sam ose ćao. Ča sni je je, či ni mi se, bi ti i pro fe si o nal ni ži go lo, ne go pro fe si o nal ni igrač igri ca. U pr vom slu ča ju pro da ješ sa mo svo je te lo, u dru gom pro da ješ ce log se be, za sle-pljen blje šta vi lom ko je te oba sja va sa ekra na!

Što je naj go re, vre me nom po sta ješ za vi snik od sve-ga to ga, jed no stav no ti se ure že u pod svest i ne mo žeš nor mal no da funk ci o ni šeš uko li ko bar po la da na ne pro ve deš za ta sta tu rom ili s džoj sti kom u ru ka ma. Sto-ti ne no vih iga ra je iz la zi lo sva kog me se ca, dok je sa da još go re, jed nu ne za vr šiš, a već za po či nješ s dru gom, pa tak mi če nja, po be de, po ra zi, dok ti ži vot pro la zi i ras pa da se pred vla sti tim oči ma.

* * *Po sma trao sam mom ke ka ko iz la ze iz igra o ni ce

za kr va vlje nih oči ju – pi ja ni a tre zni, is cr plje ni a od-mor ni, for mal no zdra vi, dok, u stva ri, te ško bo le sni.

– 186 –

Dok sam gle dao njih, kao da sam gle dao ne ka da šnjeg se be. Po sma trao sam ih, ka ko po zajm lju ju no vac jed ni od dru gih, ka ko ugo va ra ju no ve okr ša je, ma lo u ša li, vi še u pret nji. Ne ki su ve ro vat no po be gli iz ško le, ne ki ni ne idu u ško lu, a ne ki, si gu ran sam u to, i ne zna ju šta je to ško la.

Slu šao sam ih ka ko se me đu sob no ube đu ju, ko je bo lji igrač, ko je ja či igrač; a kva li tet igra ča se ne od-re đu je po po stig nu ći ma u re al nom ži vo tu, već po po-stig nu ći ma u vir tu el nom, ko ja su, ka ko to obič no bi va, una pred od re đe na, ne pro men lji va a teh ni ke ko je se sa vla dju ju pri men lji ve su sa mo i je di no u nji ma.

Vi dim im u oči ma, u po gle du, da ne zna ju šta će sa so bom, da ne ma ju gde, da ih sve osta lo oba ve zu je, ko šta, da u pi ta nje do vo di nji ho vu lič nost. U igra o ni ca-ma su naj si gur ni ji. U igra o ni ca ma su naj pri hva će ni ji, ta mo ih ni ko ne di ra. Ne ma do sad nih ma to ra ca, ne ma glu pog škol skog zvo na, ne ma vr šnjač kih ne spo ra zu ma, ne u kla pa nja u dru štvo, a ako ih mo žda ima re ša va ju se na li cu me sta – ona ko vir tu el no, a i ka ko bi dru ga či je, ne će valj da le pim re či ma i za gr lja jem?!

Uglav nom oni, kao i svi, če ka ju da im se ne što de si u ži vo tu, da se ne što pro me ni, ne što, bi lo šta. Ne zna ju šta će sa so bom su tra, ne ma ju poj ma, ali za to od lič no zna ju šta će da ra de za dva de set, tri de set go di na. Po go-to vu ako pre ži ve ono su tra.

Svi su na e lek tri sa ni, pri ča ju ne ar ti ku li sa no, ko ri ste spe ci fi čan je zik ko ji je ra zu mljiv sa mo uskom kru gu

– 187 –

igra ča. Ma lo se sme ju, vi še isme va ju jed ni dru ge, na-ro či to ako ne ko iz gu bi. Do du še, pri ro da iga ra je ta kva, kao što i sam znaš, da uvek ne ko mo ra da iz gu bi.

U stva ri, čo vek, ne mo ra ni da za poč ne igru da bi se ose ćao iz gu blje no, sa ma po mi sao na mi li o ne za lu đe nih lju di, do volj na mu je da se ose ća po ra že no i ne moć no.

* * *U mom rod nom gra du, Pa ra ći nu, je dan tip mi je

pri čao, ina če vla snik i gra o ni ce, da klin ci ni ka ko ne mo-gu bez vi deo iga ra. One su im, ka ko mi je to sli ko vi to re kao, glav na du hov na dro ga; bez hra ne i pi ća ne ka ko i mo gu ali bez igri ca ni ka ko. Još mi je po me nuo, ona ko us put, da im on na mer no pro du ža va ter mi ne i spu šta ce ne, sa mo da bi ih što du že za dr žao u igra o ni ci!

Nje ga, oči gled no, ne za ni ma ju ti mom ci, već nji ho ve pa re. On im ne pri stu pa kao pri ja telj za to što ih vo li, već za to što vo li nji hov no vac. Nje ga ti mom ci ne za ni ma ju kao lju di, kao ljud ska bi ća, već kao kup ci i kao ne ko ko mo že da mu po pra vi lič ni bu džet. On je sa svim sve stan da oni kod nje ga, u nje go voj igra o ni ci, po red dže par ca, gu be i naj bo lje go di ne svog ži vo ta, ali ako im to ka že, ako im to pri zna, iz gu bi će svo je naj ver ni je mu šte ri je, a sa mim tim i pro fi t.

Čo vek je u igri ca ma, ume sto ljud skim sim bo li ma, po ve zan vir tu el nim. Ne ma slo bo de, ne ma le ta ka no-vom, ne ma in di vi du al nog raz vo ja, sve je una pred za-da to. Igra či mi sle, ube đe ni su u to, da osva ja ju no ve

– 188 –

sve to ve, da po sti žu od re đe ne po ma ke, a za pra vo su im ti sve to vi, u stva ri, una pred za da ti. Ne igra se čo vek igri ca ma, na pro tiv, igri ce se igra ju nji me. Za sle plje ni su spe ci jal nim efek ti ma, blje šta vi lom re kla ma, sa vr še nim spo jem gra fi ke i dra ma ti ke, za di vlje ni su u teh nič kom smi slu, ali ne i u ljud skom. Ume sto da sa mi stva ra-ju no vo, oni se pri la go đa va ju po sto je ćem. Ume sto da slo bod no le te, sa mi se bi se ku kri la. Ume sto da se bo re pro tiv zlo či na i lo ših mo ma ka u re al no sti, oni se bo re u igri ca ma. Ume sto da tra že re še nja ka ko bi što bo lje raz u me li la vi rint zva ni ži vot oni be že od ži vo ta tra že-ći re še nja u tom ima gi nar nom la vi rin tu bez iz la za, ne shva ta ju ći da ih on za ko pa va još du blje.

Sve to ta ko tra je go di na ma. Lju di su sve ne za do-volj ni ji svo jim ži vo ti ma. Usa mlje ni su, raz o ča ra ni, pre pu šte ni ta la su ano nim no sti i neo stva re no sti. Igri-ce, na tre nu tak, us po sta vlja ju ve zu čo ve ka s nje go vim neo stva re nim sno vi ma i ide a li ma. Čo vek, pri vid no, po-sta je ne što dru go. Po sta je ono što ni je, a što je od u vek že leo da bu de. Re al nost, sa ma po se bi, no si pro ble me, i lju di ma na me će bre me ko je oni mo ra ju da no se. Ne-ka da je naj lak še su prot sta vi ti se ne su prot sta vlja njem. Ne ka da je naj lak še ne su prot sta vi ti se uop šte.

Za raz li ku od ve ći ne ži vot nih pro ble ma, pro ble mi na igri ca ma su re ši vi. Ka da ne mo žeš sam da ih re šiš, uvek će po sto ja ti ne ko ko mo že. Iz igri ce, za u sva kom tre nut ku mo žeš da se is klju čiš. Čo vek, za sve što ura-di, bi va na gra đen po e ni ma ili ne kom dru gom vr stom

– 189 –

na gra de. Pra ve se ta be le, su mi ra ju se i pam te re zul ta ti, na gla ša va ju se po be de, pri kri va ju po ra zi. Ne ko je uvek is pred ne ko ga i ne ko uvek tr či za ne kim. Ta ko je, na ža-lost, još uvek i u re al nom ži vo tu, sa mo što on vi še bo li i da le ko vi še ko šta. Ne sa mo da je no vac u igri da le ko ve ći, već su ve će i sank ci je za even tu al ni ne u speh.

Mo ja naj ve ća po be da u vi deo igri ca ma bi la je ka da sam pre stao da ih igram i ka da sam se po sve tio se bi na pra vi na čin. Ušte deo sam hi lja de ča so va i utro šio ih na istin sko igra nje u re al no sti. Zar pi sa nje ni je igra? Ili ples, ili pe sma, ili raz go vor? Za što bih se igrao ta mo gde gu bim i ka da do bi jam, ka da mo gu da se igram u onim obla sti ma gde, šta god da ura dim, po be đu jem.

* * *

– 190 –

ROK TRAJANJAJEDNE LJUBAVI

Ti i ja se vi še ne vo li mo. To je tre nut no, je di na isti-na. Po štu je mo jed no dru go, sta lo nam je, ali ni smo jed no za dru go. Sa mo ce di mo ono što vi še ne mo že da se is ce di. Bo ri mo se za ne što, za šta se vi še ne vre di bo ri ti. Ne ka da je bi lo ne če ga, bi lo je, a sa da je utih nu-lo. Iako smo ne ka da ne što ose ća li, a ose ća li smo, sa da ne ose ća mo. Naš tre nut ni od nos vi še je beg od sa mo će ne go istin ska pri vlač nost. Ako se još vo li mo, on da se vo li mo kao pri ja te lji, kao brat i se stra, ne kad kao dve se stre, ali ne kao mo mak i de voj ka.

Uko li ko na ša ve za na sta vi da se raz vi ja u ovom prav cu, pre tvo ri će mo se u dve olu pi ne na su ka ne na pu či ni vre me na ko ja nas, ako se ne raz dvo ji mo i ne pro-me ni mo tok, ne mi nov no če ka. Ti se pla šiš me ne i mo je re ak ci je, ja te be, tvo je re ak ci je i re ak ci je ce lo ga sve ta.

Žao mi je, iz vi ni. Ja, jed no stav no, ne že lim vi še da ko pam se bi ru pu iz ko je, su tra dan, ne ću mo ći da iza đem.

– 191 –

Ne mo gu se bi da na to va rim na vrat sve one oba ve ze ko-je ne ću mo ći da pod ne sem. Pre mla di smo, ali ni su pro-blem sa mo go di ne ko je ne ma mo. Pro blem su i go di ne ko je smo iz gu bi li i ko je će mo tek da iz gu bi mo, uko li ko ne pre ki ne mo ovu mo ru ko ja nas sve vi še pri ti ska.

Ne ka žem da je bi lo lo še, da le ko od to ga, bi la si mi naj bo lja do sa da ali, iskre no, i je di na. Ne mo gu le po tu mo ra da me rim sa mo po jed noj pla ži. Ne mo gu ve dri-nu pro le ća da udi šem sa mo sa jed nog cve ta. Ne mo gu pri ro du že ne da tu ma čim sa mo po te bi i tvo joj pri či. Ne mo gu, iz vi ni. Ta mo do le, na uli ci, u gra du, svu da oko nas, po sto ji ne ki sa svim dru gi svet, vla da ju ne ka sa svim dru ga pra vi la, za ko ja smo osta li us kra će ni dok smo se ba vi li jed no dru gim. Svet ko ji tek tre ba da upo-zna mo i da za vo li mo, kao i on nas.

Ti oče ku ješ da ti se već sa da otvo rim do kra ja i da ti se bez re zer vno pre pu stim, da lu dim i tr čim za to bom, da se pre pu stim za no su ko ji ne ose ćam, da se pre pu-stim lju ba vi ko je je sve ma nje, da pri čam ono u šta ne ve ru jem. Ka ko da ti ka žem da te vi še ne vo lim, da mi se ne svi đaš, da te odav no ne do ži vlja vam kao svo ju de voj ku, a ka mo li kao bu du ću že nu?! Dok spa va mo za jed no uvek za mi šljam ne ku dru gu, imi ti ram ono što ti zo veš lju bav. Ka ko da ti ob ja snim da je naš od nos sve den na do bro utre ni ra nu na vi ku, ru ti nu, na jed nu gnu snu laž ko ja se sva ko ga da na sve vi še po na vlja, jer su na spram to ga, na vod no, sa mo strah, pra zni na i bes-kraj na usa mlje nost.

– 192 –

A ni su, na rav no da ni su, to smo obo je iz mi sli li ka ko bi smo što du že za dr ža li jed no dru go.

Znam, do ju če sam se po na šao dru ga či je, pri čao sam ne što sa svim dru go. Pa šta?! Ju če je bi lo ju če, sve se me nja, mi se me nja mo. Do ju če sam bio kli nac ko me je bi la po treb na de voj ka sa mo ra di sek sa, a sa da sam čo vek ko me tre ba i de voj ka, i že na, i pri ja telj u jed noj oso bi. Ti to, sva ka ko, za me ne ni si.

Du go smo za jed no, pre du go. Tri za jed nič ke go di-ne, na ro či to u mla do sti, okean su ko ji ma lo ko uspe da pre pli va. Mi je smo i to hi lja du pu ta, mi lion pu ta ali šta sa da?! Da pli va mo i da lje dok se ne uda vi mo gu be ći iz vi da i oba lu, i se be na toj oba li ili da raz dvo je ni tra ži mo ne ke no ve sve to ve kro je ne po na šoj me ri.

Ili sa mi da ih skro ji mo?!Stvar no ne že lim da te po vre dim. Sta lo mi je do te be

vi še ne go do bi lo ko ga dru gog na sve tu, ali sta lo mi je i do se be. Po sto ji i ne što dru go osim nas i na še ve ze. Po-sto je ne ki dru gi lju di ko je smo za po sta vi li, ne ka me sta na ko ja du go ni smo išli, a i me sta za ko ja uop šte i ne zna mo da po sto je. Ume sto da se otvo ri mo i kre ne mo ka ne če mu dru ga či jem, bo ljem, mi se se bič no ču va mo i vr ti mo u krug. Za ko ga?! Za što?! Pro la zi nam ži vot u jef ti nim iz ja va ma lju ba vi u ko je ni ti ni ja vi še ne ve ru je mo. Na ša ve za se pre tvo ri la u bez ve znu imi ta-ci ju ne če ga što sa mo sa stra ne pod se ća na nor ma lan od nos.

A ni je. Obo je to do bro zna mo.

– 193 –

Ve če ras je još jed na noć u ko joj tre ba, po ko zna ko ji put, da od i gram ulo gu ve li kog lju bav ni ka, da iz go vo rim po no vo sve one re či ko je oče ku ješ, da po no vim sve one po kre te do ko jih ti je sta lo, na ko je si na vi kla. Ne mo gu. Ne ću! Mu ka mi je. Do sta mi je sve ga. Na vod no, pa daš u trans čim te do dir nem, znam da fo li raš, dok bih ja do ži veo pra vi trans ka da bih us peo da po beg nem. Po-na šaš se kao da sam ja je di ni mu ška rac na sve tu, kao da sa mo ja mo gu da te za do vo ljim i usre ćim.

Do bro znaš da ni je ta ko, a po na šaš se kao da je ta ko i da ne mo že ni ka ko dru ga či je.

Ube đen sam da i sa ma, na kon sve ga što smo pro ži-ve li za jed no, vi še ne ve ru ješ u to, ne go se, jed no stav no, pla šiš da mi ka žeš ono što ose ćaš. Po ne kad, dok te slu-šam ka ko pri čaš, imam uti sak kao da ne po sto ji ni šta dru go na ovoj ku gli ze malj skoj osim ovog na šeg. Mo lim te, po ku šaj da shva tiš da smo mi tek još je dan osred nji par, ni šta na ro či to, ni sreć ni ji, ni ne sreć ni ji od dru gih! Na ša je di na pred nost je mla dost ko ja nas i da lje ču va od sve ga. Ali ta pred nost, uko li ko je ne is ko ri sti mo na pra vi na čin, bi će, ka sni je, u go di na ma ko je sle de, naš naj ve ći ne do sta tak.

Za i sta smo oti šli pre da le ko. Sve se vi še ose ćam kao ne zre li ma to rac po red te be, što sva ka ko ni sam, a ne kao zre li kli nac, što već je sam. Sve po či njem da po sma-tram sa stra ne, kroz re šet ke, za tvo ren u ne vi dlji vom ka ve zu ko ji smo sa mi se bi skro ji li. Ovo što mi ima mo ni je ve za ne go za tvor sat kan od lju bo mo re, la ži i ne po-

– 194 –

ve re nja. Hi lja du pu ta do sa da si mi, pre ćut no, re kla da ne ma na zad. Pla šiš me sva ko dnev no bra kom, de com, pla no vi ma za bu duć nost.

Ka žeš mi da se bo riš za nas?! Hva la ti, ali tre ba da se bo riš i za dru ge! Ni smo mi cen tar sve ta, iako me u to go di na ma, upor no ube đu ješ. Vu češ me u naj stra šni-ju ma lo gra đan šti nu, vu češ me u ono od če ga, ot ka ko znam za se be, svim si la ma be žim. Već sa da, u ovim go di na ma, mi pri čaš o ku po vi ni sta na u cen tru gra da, o otva ra nju bu ti ka i so la ri ju ma, o svad bi i zva ni ca ma, već si is pla ni ra la sve, sva ki de talj, sa mo ni si is pla ni ra la ka ko i me ne da ube diš u sve to!

Već sa da pla ni raš da pet kom ide mo kod tvo jih na ru čak, su bo tom sa tvo ji ma ne gde na ve če ru, a ne de-ljom, za pro me nu, opet ta mo gde tvo ji ka žu.

Odav no si pro sla vi la pu no let stvo, ni si vi še klin ka ali bez ob zi ra na sve to, kao da sam i sa tvo jim ro di te lji ma u ve zi, a ne sa mo sa to bom. Oni od re đu ju gde će mo da ide mo, šta će mo da ra di mo, ka da će mo da spa va mo i da li će mo uop šte da spa va mo.

Žao mi je, ali ži vot ni je sa mo ono što vi diš, sa mo ono što ti je pred oči ma, već i ono što za mi šljaš, či taš, usva jaš od dru gih. Ži vot ni je sa mo ono što ka žu tvo ji, po seb no tvo ja maj ka, već i ono što ka žu svi lju di ovo ga sve ta! Ako su se tvo ji ostva ri li u svom po slu, za ra di li ne ki no vac, ne zna či da su se ostva ri li i u ži vo tu! Ako su obez be di li ma te ri jal no, ne zna či da su se obez be di li u sve mu! Ća le ti je skri ve ni al ko ho li čar, ke va ti spa va s

– 195 –

kim god stig ne, osim s njim. Dok ste za jed no, pod ra zu-me va se, oni sve to pri kri va ju, glu me sa ve sne ro di te lje, pri ča ju ti baj ke na ko je ti na se daš, ku pu ju te na sve mo gu će na či ne, ko rum pi ra ju. Da ju ti sve ono što sa ma tre ba da osvo jiš! Za što to do zvo lja vaš?! Oni tre ba da ti bu du od skoč na da ska, ka men te me ljac, sa mo je dan mo tiv u mo ru mo ti va, a ne ko na čan cilj i smi sao tvog po sto ja nja.

Sve ti to, uosta lom, znaš i sa ma. Ko li ko si mi sa mo pu ta to do sa da re kla, ali ni ka ko ne što da pro me niš.

Već sa da me te raš, na u či la si od njih, da se svi ma sme šim, gu raš me lak tom ka da iz go vo rim ne što što dru gi ne tre ba da ču ju, pri si lja vaš me da se po na šam pred lju di ma kao da sam uvek sre ćan, a ni sam. Ni ko ni-je. Jed no stav no, ubi jaš u me ni ono naj bo lje što imam, pr kos, ne u stra ši vi pr kos, ne u hva tlji vu bu ji cu re či ko ja me pro go ni, od ko je ću mo žda ne ka da i da ži vim, od ko je ne ću da be ži m. Pri čaš mi, ka ko će tvoj ta ta da me obez be di, da mi pro na đe po sao, pla ti spe ci ja li za ci ju u ino stran stvu. Pri čaš mi da će da na pra vi čo ve ka od me-ne, kao da sam sa da po lu čo vek ili šta već?!

Ako i po sto ji ne gde, mo ja kri vi ca, kriv sam za to što ti sve ovo ni sam re kao ra ni je, ali ko li ko god da se pla šiš ti, pla šim se i ja. Ako ne i vi še. Ni sa kim ni sam ras ki-dao u ži vo tu, osim s to bom, ni sa kim ni sam bio, ni tri mi nu ta u ve zi a ka mo li tri go di ne. Po sta la si deo mog iden ti te ta, mo je lič no sti. Sva ki moj dan za po či nje i za-vr ša va se s to bom, sve sam pod re dio te bi. Ipak, sve ono

– 196 –

što sam ne ka da na zi vao pred no sti ma, sa da su sa mo ne-do sta ci, sve ono što mi je da va lo vo lju za ži vo tom, sa da me ko či i ne do zvo lja va mi da se raz vi jam da lje.

A mo ram, ne ma mi dru ge…Vo lim te, ali ne do volj no. Že lim te, ali ne kao pre.

Stvar no si mi dra ga. Do bra. Po ne kad čak i pre do bra, pro sto se upla šim šta si sve sprem na da ura diš za me-ne. Ali ima još mi lion ta kvih. Istih. Iden tič nih. Kao da si si šla s ne ke sa vre me ne fa brič ke tra ke. Je ste sve to sa vr še no do te ra no ka da se po sma tra sa stra ne, de lu je sve kao da je bez gre ške smi šlje no, ali sve je na u če no, una pred is pla ni ra no. U sta nju sam da pred vi dim sva-ki tvoj po kret, sva ku tvo ju reč, znam šta te ra du je, šta pla ši, znam ap so lut no sve o te bi, sa mo ne znam ka ko da se ra sta ne mo, a da te to pre vi še ne za bo li?!

Tri go di ne su, isu vi še dug pe riod da bi ne ko od nas tek ta ko mo gao da ode. A ne ko će sva ka ko mo ra ti.

Svi tvo ji pla no vi, sve na šta me pri si lja vaš, i sve što mi pri čaš je pro sek, od vra tan pro sek od ko ga to li ko du-go be žim. To ne bi bio ni ka kav pro blem da smo pri ja-te lji, ali mi ni smo sa mo pri ja te lji. To ne bi bio ni ka kav pro blem da i ja sve to že lim, ali ne že lim. Na pro tiv. Zbog te be sam pri mo ran da ži vim dva ži vo ta. Je dan bo gat, unu tra šnji, na sa mo sa so bom, sa svim onim stva ri ma ko je me ra du ju, ople me nju ju i dru gi, la žni, na zo vi dru štve ni, s to bom!

Još mi, pri de na gla ša vaš ka ko tre ba da ži vi mo kao sav nor ma lan svet?! A ka da mi ka žeš ko je za te be sve

– 197 –

nor ma lan, za pi tam se, da li sam ja uop šte nor ma lan što sam i da lje sa to bom.

Za i sta su čud ne te ve ze ka da, be že ći iz ka ve za sa-mo će, upad neš u još ve ću zam ku emo tiv ne za vi sno sti, iz ko je ni ka ko ne mo žeš da se iz vu češ. Ka da sva ko ga da na mo raš da se po na šaš po ne ka kvim pra vi li ma, da iz ja vlju ješ lju bav, da glu miš uzor nog mom ka. Ka da ne maš ni ko ga po red se be, tru diš se da pro na đeš ne ko-ga, bi lo ko ga, a ka da ti se ko nač no to de si, ka da se taj ne ko po ja vi, on da mo liš Bo ga za sa mo je dan je di ni dan sa mo će. Pri mo ran si da pi šeš na sto ti ne po ru ka dnev-no, da pri pre maš iz ne na đe nja, da raz mi šljaš o nje nim pri ja te lji ma, ro di te lji ma.

Iako mi se u pr vom mo men tu uči ni lo da si po seb-na, ne stvar no le pa, ona ko ener gič na, hra bra, svo ja, ti si ipak bi la sa mo kra tk o roč ni lek mo joj bes kraj noj usa mlje no sti ko ja me je ta da pre pla vlja la.

U me đu vre me nu, ti si već is pla ni ra la svoj ži vot sa mnom, ube di la si se be, „sa mo ja i ni ko dru gi”?! I još oče ku ješ, po red sve ga, da ti ka žem ono sud bo no sno „da” i tvo ji će sve da nam sre de?! Sve će mo da do bi je-mo na tac ni, sve, sve, sve… Ali šta da ra dim sa tim?! Šta će mi?! Još ni sam sti gao ni da po le tim, da ka žem sve tu sve ono što imam, a već tre ba da bri nem o tvo joj po-ro di ci, fa mi li ji, o nji ho vom ne znam ka kvom po re klu, da te vo lim i ube đu jem sva ke no ći u na šu, na vod no, ne stvar nu lju bav ko ju sa mo mi ima mo.

A odav no je već ne ma mo.

– 198 –

U pr vom mo men tu smo bi li do bri, naj bo lji jed no dru gom. Zna li smo da da mo sve ono što nam tre ba, a re al no nam i ni je tre ba lo pu no. A šta sa da?! Gde sa da?! Gle da mo se sva ke ve če ri, le ži mo jed no po red dru gog, pri ča mo za lud ne pri če, da vi mo se istim sa dr ža ji ma i uop šte ne ma mo ide ju šta bi smo mo gli da pro me ni mo. Čim se ma lo po me rim u stra nu, ti me tra žiš ru kom, da vi diš gde sam. Ti si ve ro vat no za do volj na onim što imaš?! Ne oče ku ješ i ne tre ba ti ne što vi še? Po ne kad je za i sta div no bi ti deo tvog sve ta. Sve je da to u dve ja sne bo je, cr no-be lo, jed no li nij ski, ne ma po bu ne, ne ma kri ti ke. Čim ne ko ume da pri ča, da sa sta vi dve re če ni ce, on je za te be pa me tan. Čim ne ko ume da se ob u če, pod ra zu me va se da je lep. Čim ne ko no si sku pa ode la, zna či da je bo gat. Čim ne ko pu tu je, on je sa mim tim i kul tu ran.

Ne vo lim tu jed no stra nost. Ubi ja me, ra za ra i ner-vi ra. Sve dru ga ri ce su ti ta kve, ako ne i go re. Na oku pu ste još iz osnov ne ško le. Na isti na čin se obla či te, sme-je te, pri ča te, ve ro vat no na isti na čin vo di te i lju bav. Sve bo le sno isto, sve tra gič no, do sad no pre ko sva ke me re.

Naj go re mi je, ka da me hva liš kao lju bav ni ka, pro-sto se na je žim od to li kih ne i sti na. Da se bar tru dim oko te be, da ti ne što da jem, pa i da ti po ve ru jem.

Le ži mo ta ko sa ti ma go li, a ti mi pri čaš ko je šta, po-ku ša vaš da me pri do bi ješ pr vo pla no vi ma za ži vot, pa on da i svo jim te lom. Ni šta ti ne ve ru jem, a uglav nom te i ne slu šam. Naj lak še mi je da te ućut kam po ljup cem,

– 199 –

je di nim le gal nim sred stvom u tom tre nut ku, pa na sta-vlja mo da lje dok se ne uspa va mo.

Vo đe nje lju ba vi, u na šem slu ča ju, do đe nam kao is pi ja nje al ko ho la. Ra di mo dok mo že mo, dok se ne ko od nas pr vi ne uspa va, pa on da po no vo. Oba nam slu že sa mo da se is pra zni mo i za bo ra vi mo, bar na tre nu tak, re al nost. Do bro, sve to mo že da bu de i le po, i pre le po, ali da bi smo uži va li u bi lo če mu dru gom, mo ra mo, naj-pre, da uži va mo u ži vo tu i bu de mo na či sto sa so bom. Mi to, de fi ni tiv no ni smo. Ni ti, ni ja.

Me se ci ma una zad raz mi šljam ka ko da se iz vu čem, ka ko da po beg nem, ka ko sve ovo da ti ka žem u li ce. A ne mo gu. Dok te gle dam ona ko po spa nu, sa nji vu, po lu go lu u kre ve tu, uljulj ka nu u sa vr še no slat ki ži vot, upla šim se. Ne ma iza zo va. Ne ma ni če ga. Sa mo pa žnja, usme re na na ne što ne va žno, sa svim se bič no, lič no, na ži vot gde se sa mo kon zu mi ra, a ni šta ne stva ra. Ži vot gde je sva ki dan, una pred isti. Od nos gde se sve una-pred zna…

Stvar no ne mo gu vi še, ni da ti pi šem, ni da bu dem sa to bom, ni ti da te vo lim. Iz vi ni ali stvar no ne mo gu.

Žao mi je, ne mo gu…

* * *

– 200 –

PREŠLA NA CRVENO

Pre dve go di ne ili ne što vi še, že na je bi ci klom mar ke „Ras pad” pre šla na cr ve no. Iz me đu dva i tri sa ta po sle po no ći, iz me đu dva rad na da na ko ja kod ga zde tra ju ne pre kid no. Iz me đu dva rad na da na, ko ja po či nju i za vr ša va ju se po sle po no ći. Dva po li caj ca do ma će pro-iz vod nje, da ne upo tre bim ne ki gru blji iz raz, spret no i sa ve sno su oba vi li svoj po sao, pro fe si o nal no su za u-sta vi li jad nu že nu na spo red nom pu tu i bez di sku si je joj na pi sa li ka znu za taj gnu sni pre kr šaj. Na u či li su ne pri stoj nu že nu pa me ti. Na u či li su je da za kon mo ra da se po štu je, da je ovo prav na dr ža va, da ov de mo ra da se zna ne ki red i da ne mo že sva ka šu ša da pre la zi uli cu kad god po že li…

Pre pla še na že na, ina če či sta či ca u obli žnjem re sto-ra nu, ko ja pri ma ne što vi še od sto evra me seč no, ma lo u bo no vi ma za hleb i zej tin, ma lo vi še na ru ke, ta ko đe za hleb i zej tin, na u či la je da po štu je me đu na rod ni prav ni po re dak, ka pi ta li zam, in sti tu ci je vla sti iako, iskre no, ni ne zna šta je to ni ti će ika da sa zna ti.

– 201 –

Že na ko ja uvek re dov no iz mi ru je ra ču ne za stru ju i te le fon, drh te ći, pr va u re du. Že na ko ja je naj buč ni ja ka da nje na ze mlja igra na ne kom tak mi če nju. Že na ko ja ni ka da ni je re kla ni jed nu ru žnu reč o svo joj ze mlji, ni ti uop šte ne ku ru žnu reč. Že na ko ja je svo je naj bo lje go di-ne žr tvo va la za svo ju ze mlju, po no sno usta ja la i kli ca la na „Hej, Slo ve ni” i „Bo že, prav de”. Že na ko ja po svo joj pri ro di ne mo že da bu de lo ša pa i da ho će. Že na ko ja je si no nim za že nu, maj ka ko ja je si no nim za maj ku, do bi la je ka znu, ne smem ni da po mi slim ko li ku…

Pa zar ni su pre šli na cr ve no oni, ko ji su nas na te ra li da se u tri uju tru vra ća mo sa po sla? Zar ni su pre šli na cr ve no oni, ko ji nas u tri uju tru če ka ju da pre đe mo na cr ve no? Zar ni su pre šli na cr ve no oni ko ju su nam uni šti li ze mlju i is te ra li lju de na uli cu? Oni ko ji su nam ras pro da li ze mlju kao da je tu đa, a ono osta lo raz de li li kao pi lja ri ce uže glo vo će na pi ja ci. Zar ni je pre kr šaj što ve ći na na ro da gla du je? Zar ni je pre kr šaj što je sva kim da nom sve ma nje sreć nih i na sme ja nih li ca?

Zar to ni je pre kra šaj? Zar oni ko ji to sva ko dnev no ra de ne pre la ze na cr ve no? Ko će nji ma da pi še ka znu? Ko će nji ma da na pla ti sve to? Ka ži te mi, ko?

Ko će za to da pla ti ka znu, ko će njih da za u sta vi…

* * *Ne ta ko dav no, pre ne ko li ko go di na, vo zio me u

svom luk su znom auto mo bi lu je dan grad ski man gup, či ji je ta ta po za ni ma nju Ne ko i Ne što. Slu čaj no sam se

– 202 –

na šao u nje go vom vo zi lu ne zna ju ći o ko me se ra di. Taj mo mak mi je iz ri či to za bra nio da sta vim po jas, to ga vre đa, ugro ža va nje go va shva ta nja slo bo de. Ne sa mo da je pre šao na cr ve no usred be la da na, dok je ko lo na vo zi la sta ja la i če ka la red, ne go je ona ko, da se do ka že, ne znam ko me i za što, pre šao pre ko trav nja ka i tro to-a ra po sred glav ne uli ce.

Ka da sam ga upi tao, ona ko kli nač ki, na iv no, sa do-zom stra ha, ka ko sme to da ra di, hlad no krv no mi je iz pr ve od go vo rio , uz pla stič ni na mon ti ra ni osmeh – „Šta me bo li k… Ko mi šta mo že!“

Šta bo li ne kog dva de set pe to go di šnjeg mo ro na, što že na ne ma oda kle da pla ti ka znu? Šta ga bo li, nje ga i nje-mu slič ne, za to kao i za sve osta lo. Šta ga bo li što na rod ne ma po sla, što na rod ne ma šta da je de. Šta bo li lju de iz kul tu re za kul tu ru? Lju de iz zdrav stva za zdrav stvo? Šta bo li onog dva de set pe to go di šnjeg mo ro na za prav nu dr-ža vu i po što va nje za ko na? Šta bo li lju de za lju de? Na rod za na rod? Umet ni ke za umet ni ke? Šta ih bo li…

Ko li ko sa mo na met nu tih idi o ta vre đa ele men tar no do sto jan stvo lju di sva ko ga da na. Ko li ko sa mo pr ljav-šti ne cu ri sa svih stra na, gde god da po gle dam vi dim ras pad i tru lež. A opet ko li ko se div nih cve to va uni šta-va, ve za ma i ve zi ca ma, ko je po ti ru sve ono ljud sko što mo že da se stvo ri.

Ka pi ram da bi apo ka lip sa bi la ne iz be žna, da po li-caj ci ni su sa ve sno oba vlja li svoj po sao i da skri ve ni iza ba bi nog bu dža ka, ni su uhva ti li jad nu že nu. Ili da su

– 203 –

joj opro sti li ka da su ču li da je išla po le ko ve, da je išla po mle ko, ne ko ga da na hra ni, da se vra ća la sa po sla… Ali bri ga njih. Oni sa mo sa ve sno ra de svoj po sao. Oni su na du žno sti. Pro fe si ja ne po zna je emo ci je. Si stem ne pri zna je i ne zna za su ze. Oni ra de za dr ža vu. A za ko ga ra di dr ža va?! Da li dr ža va po sto ji u ime na ro da, u ime op šteg do bra, u ime svih nas, ili u ime naj go reg olo ša ko ji zlo u po tre blja va sve to? Ko ja je svr ha na ro da? Ko ja je tvo ja svr ha, ili mo ja, osim da pu ni mo dr žav nu ka su i fi na si ra mo pa ra zi te ko ji se de po kan ce la ri ja ma i od lu ču ju o na šoj sud bi ni. Ko ja? Ka ži te mi, ko ja?

Po zvan sam vi še od bi lo ko ga dru gog na sve tu da go vo rim o ovoj jad noj že ni. Po zvan sam, jer je ta jad na že na, mo ja maj ka. Je ste, mo ja maj ka Zo ri ca. Ne ću da go vo rim o nje noj ple me ni to sti, o po šte nju, jer se ono pod ra zu me va.

A vi dra ga go spo do? Da li vi ima te maj ke? Zo ri ce, Ma ri je, Je le ne. A oče ve? Da li vi ima te oče ve? Da li vi ima te ze mlju, pret ke, da li pla ni ra te da ima te po tom ke? Da li pla ni ra te da osta vi te ne ki trag, ne ki ljud ski trag na ovoj ze mlji? Ne što, bi lo šta, pa ma kar sta blo dr ve ta, ili bar stih pe sme, ko mad ne če ga?!

Za mi sli te da va šu maj ku, po li ci ja ju ri dve go di ne za-to što ne ma pa ra da pla ti ka znu? Za mi sli te da po va šu maj ku, na po sao do la zi po li cij ska pa tro la u ime za ko na i prav de, u ime ne če ga što odav no već ne po sto ji. Za-mi sli te to. Za mi sli te šta zna či u ma lom gra du, u se lu, po ro di ci, ka da po ne ko ga, jed nom me seč no, do la zi po-

– 204 –

li ci ja. Ka da ne ko me ma šu li si ca ma i pre te re šet ka ma, kao naj go rem si le dži ji. Mo že te to da za mi sli te, ja ni sam mo gao. Ni sam mo gao ali sam upra vo to do ži veo.

Ma lo pre sam naj i skre ni je, pre po ru čio maj ci da se ne zaj mi i da im ne pla ti ka znu. Ko ih je be… U inat ne ka ode u za tvor i ne ka le ži. Ne ka le ži s ubi ca ma, lo-po vi ma, si lo va te lji ma. Ne ka to bu de njen pr kos, va paj i nje na prav da. Ne ra di se tu o ne po što va nju za ko na, već o ne po što va nju čo ve ka. I ni je stvar sa mo u nov cu. Ne ma te su me ko ja ne mo že da se pri ku pi. Stvar je u prin ci pi ma. Da li zna te šta su to prin ci pi?!

Re kla mi je da bi to ura di la vr lo ra do, da bi oti šla da od le ži ka znu, ali ne mo že zbog ga zde. Ne sme, pla ši se da će joj da ti ot kaz. Bri ga nje ga. Ka že da ne mo že ni zbog ba šte. Pro pa šće joj luk, krom pir i bo ra ni ja…

Obe ćao sam joj da ću ja da se po bri nem za ba štu. Po što za ga zdu, na ža lost, ne mo gu, ni ti to iko mo že. Da ću ja da za li vam i da ra dim sve što tre ba. Da ću ja i da ro bu jem uko li ko tre ba, ume sto nje. Sa mo da im ne pla ti. Sa mo da se ne po ni ža va na na čin na ko ji oni to že le. A oni že le da na rod, a ne oni sa mi, pri hva ti kri vi cu za sve što se de ša va…

Šta će bi ti sa njom osta je da se vi di; ka ko sa njom, ta ko i sa svi ma na ma…

* * *

– 205 –

ODLAZAK

Sva kim da nom mu je sve go re i sva kim da nom ga te ši mo da će mu bi ti bo lje. A zna mo da ne će, svi zna ju da ne će, či tav svet, a opet ga te ši mo. Sve lo ši je iz gle da i sve ga vi še ube đu je mo ka ko se po pra vio. Svi zna ju da umi re, sa mo on ne zna. Svi, kao fol, ve ru ju da će da se iz vu če, a svi su ga odav no ot pi sa li.

Bo lest je uze la ma ha. Bo lest na pre du je. Iz je da nje-ga i sve nas. Do du še, na ma je lak še, mi gu bi mo sa mo nje ga, on gu bi sve. To ne što, či je ime ne smem ni da iz go vo rim, pro ši ru je se po či ta vom te lu. Iz je da ga, pe če, na gri za. Bo lo vi su ne sno sni. Ne mo že sam da se hra ni, go to vo da ne mo že sam ni da di še. Ne ži vi, ne go pre ži-vlja va. Ose ća, ka ko mi je ne dav no po sled njim sna ga ma re kao, kao da ga sa svih stra na ob li va ju be to nom, ko ji se la ga no ste že i hla di. Ne ma me sta ko je ga ne bo li. Ni tre nut ka ka da mu je lak še.

Gle dam ga i raz mi šljam, ka kvo ču do tre ba da se de si, da bi se to ne što po vu klo, a ne će se po vu ći ; da bi ne sta-lo, a ne će da ne sta ne. Bo drim ga u pra zno, na si lu, vi še

– 206 –

da bih ras te rao pod mu klu ti ši nu ko ja na me će ba nal na pi ta nja na ko ja ni sam u sta nju da od go vo rim ne go da bih mu po mo gao. Nje mu je ne mo gu će pomoći.

Vr šnja ci smo. Ro đe ni u istom vre me nu, istom gra-du, dru go vi iz de tinj stva, iz mla do sti ko ja još tra je, ili se upra vo ov de, za vr ša va. Dru go vi smo, mo žda čak i naj bo lji, ma da oko dva de se te su nam iona ko svi dru-go vi naj bo lji.

Za jed no smo kre nu li u ško lu, pro sla vi li pu no let stvo, ma tu ri ra li, u isto vre me na pu sti li pro vin ci ju sa nja ju ći iste sno ve. Uvek je dan dru go me kon ku ren ci ja i ra me za pla ka nje. Uvek isti, a uvek raz li či ti. Tak mi či li smo se u sve mu i sa svi ma, a po naj vi še u ne se bič nom da-va nju, po ko me su sva ra na dru gar stva pre po zna tlji va. Me đu tim, po gle daj ga sa da. Pre slab, pr vi put u ži vo tu, a ja pre jak u od no su na nje ga, ta ko đe po pr vi put. On raz mi šlja o kra ju, spre ma se, a ja ni sam ni po čeo. Gle-da mo se oči u oči.

Mo gu da ga gr lim i pri vi jam uz se be, mo gu da mu pro jek tu jem naj to pli ja ose ća nja ovo ga sve ta, sa mo ne mo gu da mu po mog nem.

Šta vi še da mu pri čam? Šta da mu la žem? Ko li ko god da mi je te ško, nje mu je ne u po re di vo te že. Me ni je, u stva ri, la ko, pre la ko, u od no su na nje ga. Iako ga istin-ski ža lim, u od re đe nim mo men ti ma sa mo od ra đu jem po sao, mi sle ći na ne što dru go. Pre bo le ću ga, go vo rim se bi, ne ma bo la ko ji čo vek ne mo že da pod ne se. Ima ću svoj ži vot, svo je uspe he i ne u spe he, pri zna nja i po ra ze,

– 207 –

svo je pri ja te lje i ne pri ja te lje, ali ću ži ve ti! Ima ću sve ono što je nje mu us kra će no, a on?! Šta će on, jad nik, ima ti ?! Sa mo jed nu ne do vr še nu mla dost, za u sta vlje-nu na po čet ku, u naj bo ljim go di na ma. Pre pun ko fer neo stva re nih sno va, go mi lu ne uz vra će nih de vo jač kih po gle da, od ko jih su sa da osta li sa mo bez broj ni uz da si ža lo sti i ni šta dru go.

Nje go vi ro di te lji kao da ne zna ju ili ne že le da zna-ju, da mu je osta lo još ne ko li ko ne de lja ži vo ta. Ili još ne ko li ko da na. To sa zna nje bi ih ubi lo, ma da su oni, bez nje ga, mr tvi iona ko. Sva ka mi sao im za po či nje i za vr ša va se sa njim. Sva ka re če ni ca. Bo jim se, da će im on bi ti va žni ji i na onom sve tu, ne go što će oni se bi bi ti na ovom. Me ni je la ko da li ku jem nad nje go vom ne sre ćom, me ni i bi lo ko me dru gom. Da ga bo dri mo iz pri kraj ka, da mu pri pre ma mo pom pe zne go vo re, pra-vi mo umet nost od sve ga to ga ili ne znam šta. Ali ka ko je nji ma? Ka ko je tim lju di ma?

Čim sam u sta nju da pi šem o bo lu na ova kav na čin, zna či da me do volj no ne bo li?! Ka da od naj go re pat nje stva ram naj bo lje re če ni ce, zna či li to da sam je pre va-zi šao?! A o če mu oni da pi šu?! Šta oni da ra de?! La ko je po se ti ti ne ko ga jed nom u tri da na, skre nu ti mi sli na ži vot ko ji tek do la zi, tek osva ja, a te ško je, pre te ško, bi ti na sa mo s ti m oča jem non stop?! Pi ta nje je da li će bi ti u sta nju da pre ži ve sve ono što im se spre ma, da se iz bo re sa ne sre ćom, do sko če joj ne kim no vim smi slom, ko ji tek tre ba da ot kri ju u na do la ze ćem po no ru.

– 208 –

Sti dim se što od ovo ga pra vim pri ču, što i ovu mrač-nu emo ci ju, ko ja je još uvek u po vo ju, ne do ra đe na, ne do re če na, pre no sim na pa pir. Na ža lost, ni naj ve ća umet nost ne mo že da iz le či ni naj ma nju bo lest?! Ne mo že čo vek sa mo le pim re či ma da se bo ri pro tiv ru žnog ži vo ta. Ne mo že, ali ja bo lji na čin ne znam . Ova ko, bar tra go vi osta ju, slo va kao spo me ni ci, re či kao uspo me ne i sve do ci.

* * *Gle da mo ga ka ko ve ne po put bilj ke. Gu bi se. Ne-

sta je tu pred na ma. A pa me tan je i raz bo rit, i kao da je sva kim da nom sve sve sni ji i kao da mu to sva kim da nom sve ma nje vre di. Ne mo žeš da mu po mog neš, da mu olak šaš. Ne mo žeš mu ni šta. Mo žeš sa mo da mu pri čaš o ozdra vlje nju i vra ćaš sna gu ko ju će, iona-ko, vr lo br zo, mo ra ti da iz gu bi. Mo žeš sa mo da mu pri čaš ka ko će bi ti bo lje, sve stan da će bi ti sve go rei go re.

I što je naj go re, ka da ču ješ da mu je bo lje, ne znaš da li da sla viš ili da pa tiš, jer do bro znaš da je sva ki bo-lji tak slu ča jan, a sva ko po gor ša nje sta nja ne mi nov no.

Dok to ri ka žu da je sve to nor mal no, da su sve to fa ze bo le sti. Mo žda za njih, ali ne i za me ne. Za njih je on tek je dan u ni zu, za me ne je je dan je di ni. Oni sto ti nu ta kvih, ot pi šu za sa mo je dan dan, na vi kli su, to im je po sao, a ja ne mo gu da ot pi šem jed nog ta kvog ni za ceo je dan ži vot. Žao mi je, ni sam na vi kao.

– 209 –

Po se ću jem ga, bo drim ga. Ku pu jem mu ba na ne i pri čam mu ka ko su ba na ne do bre, ka ko su ba na ne naj-bo lje. Ne ve ru jem u to što pri čam, ne znam ni za što mu to pri čam, ni ti me on po seb no raz u me, a opet se obo-ji ca tru di mo. Ne sa mo da ne ume mo dru ga či je, ne go i ne mo že mo dru ga či je. Sva ka te ma ko je se do dir ne mo za bo li, sva ko evo ci ra nje uspo me na pro vo ci ra su ze.

Ka ko da pri čam o pro šlo sti čo ve ku ko ji ne ma bu duć-nost?! Ka ko da pri čam o sre ći čo ve ku ko ji je okru žen sa mo ne sre ćom?! Imam ose ćaj da dr žim nje go vu svest u ru ka ma, kao da ga mo je re či vo de po hod ni ci ma pro-šlo sti, na ro či to de tinj stva, gde je bio naj si gur ni ji. Ka da bih mu re kao ko li ko mu je još osta lo, ubio bih ga na me stu, sa hra nio bih ga, ma da je on, ova kav, sa hra njen odav no! Ne ma mu po mo ći, a ipak mu po ma žem. Ne ma mu spa sa, ali ga ipak spa ša vam.

Nje go va maj ka me po gle dom sve vre me pod sti če da pri čam ka ko će bi ti bo lje. Pri hva tam tu ulo gu i go vo rim gla sno: „Bi će bo lje, maj sto re!” Ka že mi da pla ni ra da ga vo di kod ne kog vi dov nja ka. Sla žem se. De da po mi nje ne ko ču de sno bla to. Po dr ža vam. Po mi nju i ne ku vra-ča ru ko ja sve le či. Ne ma pro ble ma. Ne ko je spo me nuo ma na stir. Sjaj no. Od lič na ide ja! Ne ko je spo me nuo i spe ci jal nu kli ni ku u Lon do nu. Pa kuj mo se i ide mo za Lon don, šta če ka mo?

Svi po dr ža va mo sve, jer je na spram to ga sto ji sa mo jed no.

– 210 –

Ka da umi re ne ko naj bli ži, svi osta li su na sa mr ti, svi uče stvu ju u ko lek tiv nom bo lu, da bi onaj, ko me je naj-te že, to naj lak še pod neo. Za to smrt i ni je to li ko stra šna, ni naj ma nje. Stra šni su pu te vi ko ji vo de do nje. Smrt je ko nač na. Ne ma da lje. Bo lest je več na. Uvek se iz no va ra đa. Smrt ne bo li. Smrt ne ma ose ća nja. Bo lest bo li. Bo lest ubi ja. Smrt te sa se če od jed nom. Bo lest te me se-ci ma sa se ca. De fi ni tiv no ne va lja ni jed no ni dru go, ali ako već čo vek mo že da bi ra, a naj če šće ne mo že, on da je bo lje da iza be re ovo dru go. Bar ima je dan mo tiv vi še za ži vot.

* * *Na še pri če se re đa ju jed na za dru gom već ne de lja ma

una zad. Pod se ćam ga. Pod se ća me. On je is kre ni ji. Ja gla sni ji. On je re al ni ji. Ja uver lji vi ji. On tač no zna šta ho će da ču je. Ja tač no znam ka ko to da mu is pri čam. Sil no se tru dim da mu ulep šam sva ko se ća nje, sta vlja-ju ći ga u pr vi plan. Ta mo gde je bio obi čan na vi jač, pri-čam ka ko je bio glav ni igrač. Ta mo gde je gu bio, pri čam ka ko je ube dlji vo do bi jao. Od ne če ga što se de ša va lo svi ma na ma, pra vim pri ču ko ja se de si la sa mo nje mu. Od za bo ra vlje nih de vo jač kih po gle da, pra vim ne za bo-rav ne lju bav ne avan tu re.

To li ko mu je te ško, ose ćam da ne ma sna ge ni da ot kri je mo je la ži ni da mi se su pro sta vi…

Imam ose ćaj, dok se dim tu po red nje ga, kao da s mo sta gle dam ne kog naj mi li jeg ka ko se da vi, tu pred

– 211 –

mo jim oči ma, u oke a nu. Ka ko se da vi, to ne la ga no, mi-li me tar po mi li me tar, i upr kos to me što ume da pli va, da is pli va ne ma gde . Vo da ga pri ti ska sa svih stra na, mi ši ći mu sla be, ner vi pu ca ju, li ce me nja bo ju, vo lje je sve ma nje, ne ma mu po mo ći, a ipak se bo ri. Sto jim, ta man to li ko bli zu, da mo gu da pra tim sva ki nje gov ko rak, a opet, do volj no da le ko da ne mo gu da mu po-mog nem. Mo gu sa mo da pri čam.

Po ku ša vam da ga pro bu dim na sve mo gu će na či ne i kao da po ne kad uspe vam . Kao da ho će ne ku da da kre-ne, kao da je za bo ra vio na pro ble me, kao da se iz le čio od jed nom. Po ku ša va po sled njim ato mi ma sna ge da se us pra vi, ne ku da da kre ne, pa on da po no vo pad ne i ta-ko u krug. Pri čam mu ne pre kid no, uno sim se u sve to, pre pu štam se za no su pri ča nja do kra ja, sa mo da bih mu skre nuo mi sli, da bih ga po vu kao na ovu stra nu. Pri ja mu. Oza ren je. Ose ća stra vič nu ener gi ju ko ju mu ša ljem. Ube đu je se be na sav glas da mo že da po be di bo lest, da mo že da se iz le či, ose ća da mu je već mno go bo lje.

Da li tre ba re ći čo ve ku da umi re? Da mu je osta lo još ne ko li ko ne de lja ži vo ta? Da je bo lest ne iz le či va? Da se još ni ko ni je iz le čio? Ili tre ba da mu se pri ča o Bo gu, sud bi ni, ve ri u pro me nu. Naj go re je što se i on, jad nik, ne če mu na da. Ve ru je da će mu, još ko li ko su tra, pre sta ti bo lo vi, da će mo ći da ho da, da će mo ći da ži vi, kao i pre.

Pre ko no ći je po stao re li gi o zan, pri ča mi o sve ci ma, o slu čaj no sti ma ko je uoča va, tu ma či mi sno ve.

– 212 –

Le žem po red nje ga u kre vet i gr lim ga. Gr lim ga čvr-sto, a opet ne žno, naj ne žni je što mo gu. On se pri bio uz me ne kao de te uz maj ku. Ose ćam nje go vo sla ba šno te lo ka ko me gr li, ka ko me pri vi ja uz se be. Ose ćam ne ja ko te lo i pre ja ku lju bav. Ču jem ka ko di še, vi še po drh ta va, ču jem ka ko ne što bla go stru ji u nje mu, valj da po sled-nji ti tra ji ži vo ta. Imam ose ćaj kao da se ne što de ša va iz me đu nas. Ne ka kav pro ces, ne što, gde mo ja to plo ta, mo ja lju bav oba vi ja nje go vo te lo i ja ča ga.

Za spao mi je na gru di ma. Bu dan je, a spa va. Kao de te, kao pas. Či tam mu u po gle du ne iz go vo re ne re či. Gle da me kra jič kom oka, pra te ći mo je re ak ci je. Ovo, do pre par me se ci, ni je mo glo da se za mi sli. Ni si mo gao ni da ga za gr liš, a ka mo li da le žiš sa njim u kre ve tu. A po gle daj sa d, pri bi li smo se je dan uz dru go ga kao re zan ci, kao dva te la ko ja se uta pa ju u jed no. Lju bim ga pr vo u če lo, pa on da u obraz.

Po či njem i ja, po red nje ga, da uoča vam slu čaj no sti o ko ji ma mi je do ma lo pre pri čao, da ih uoča vam sve vi še. Po či njem da uvi đam ne ke do bre sve ce, i tu ma čim sno ve. Ne znam. Mrak je sve gu šći, ali ma lo nam je lak še, obo ji ci.

* * *Tek ka da nam od la zi ne ko naj dra ži, po či nje mo da

ga upo zna je mo kao čo ve ka, i on isto ta ko nas. Dok je bio zdrav ni smo ima li vre me na, žu ri li smo svu da, sve dru go je bi lo va žni je, a sa da, ka da se ži vot me ri sa ti ma,

– 213 –

kao da sve sti že mo. Iako smo na iz ma ku, iako je vrp ca ži vo ta sve ta nja, ni ka da ni smo bi li bli ži. Iako se ra sta-je mo za sva vre me na, po na ša mo se kao da se ni šta ne de ša va, kao da će mo se i u bu duć no sti sa sta ja ti sva ko ga da na, pa i če šće.

Do du še, ko zna.Tek ka da vi diš čo ve ka svo jih go di na ko ji je na sa mr-

ti, na u čiš da po štu ješ ži vot. Tek ka da vi diš tu đu že nu u pra vom sve tlu, na u ćiš da po štu ješ svo ju. Tek ka da vi diš ka ko ne ko na ko le ni ma mo li za še sti cu, na u čiš da po-štu ješ svo je de vet ke. Tek ka da vi diš ka ko ne ko gla du je, na u čiš da po štu ješ svo je obro ke. Tek ka da se su o čiš sa ne sre ćom, sa znaš šta je istin ska sre ća. Ova ko, bez sa-zna nja o dru go me, sva ka gla vo bo lja po sta je tra ge di ja, sva ki ma lo ja či na zeb epi de mi ja svet skih raz me ra, a sva ki ne do sta tak vo lje, glo bal na ka ta stro fa.

Za čo ve ka ko ji ni je oti šao da lje od svog pra ga, sve pred sta vlja smrt nu opa snost.

I za to ka da se ma lo bo lje za gle da mo u se be i svo je naj mi li je, tek on da vi di mo ko li ko smo za pra vo sreć ni!

* * *

– 214 –

LJUBAV PRE PRVOG POGLEDA

Tre ba li de voj ke ide a li zo va ti? Ne ke u to za i sta po-ve ru ju pa poč nu ta ko i da se po na ša ju ?

Što se Da ni ce ti če, sla gao bih ka da bih re kao da me je osvo ji la čim sam je ugle dao, to bi bi la neo pro sti va laž, ta kve de voj ke me osvo je i pre ne go ih vi dim, jer baš ta kve ču vam i ne gu jem u svo jim mi sli ma.

Na se bi je ima la du gu ha lji nu u hi pi fa zo nu, pre ko nje cr ve nu ko šu lju i ple te nu tor bi cu. Ko sa joj je bi la naj-cr nje cr na, lok na sta, ve za na u dug re p pre ba čen pre ko ra me na, a ten beo. No si la je dr ve ni na kit oko stru ka, ru ke i vra ta. S la ko ćom je no si la svo je tek osvo je no pu-no let stvo, pre pu šte no za no su bu du ćih da na ko ji su joj išli u su sret. Bi la je le pa, ma šta le pa, bi la je pre le pa, ne is kva re na sku pom šmin kom i jef ti nim ži vo tom. Bi la je sve ono što čo ve ku tre ba…

Ka da sam je ugle dao, ose tio sa m ne ku po seb nu slo bo du ko jom odi še. Ne u hva tlji vost pri ho du, ume re-na dr skost i pro vo ka ci ja dok go vo ri, obra zo va nje ko je pre va zi la zi go di ne u ko ji ma se na la zi, ali i ne ka sa svim

– 215 –

oče ki va na do za pri rod ne na pe to sti ko ju je vu kla za so bom. Bi la je ne ka ko di vlja, ne u kro ti va. Još ni je bi la uhva će na u zam ku vre me na, ko ja se sva ko me, ne mi-nov no spre ma. Uz sve te oso bi ne, na kra ju, išao je i plašt pi to mo sti, ko ji je sve mu to me do no sio rav no te žu . Plašt pi to mo sti, ko ji je sup til no iz ve zla nje na pro fe sor-ska po ro di ca, svo jom lju ba vlju i vas pi ta njem.

Maj ka pro fe sor knji žev no sti u gim na zi ji, otac isto ri-čar umet no sti u pen zi ji. Maj ka po e ta, a otac este ta. Če-ka li su je du go, pre du go, kao da su ču va li svo je naj bo lje go di ne da se po sve te svom je di nom de te tu. Ni ma loj Anuč ki se iz gle da ni je žu ri lo. Do pu sti la je ro di te lji ma da stek nu ime i ostva re se u svo jim pro fe si ja ma i po sta nu ono što su i dan da nas, ugled na be o grad ska po ro di ca, pra vi pred stav ni ci kul tur nog mi ljea ko je, jed no stav no, mo raš da po štu ješ i ako ih ne po zna ješ.

* * *Upo znao sam je sa svim slu čaj no, na saj mu knji ga, a

da je pi ta te, ona bi se ve ro vat no za kle la u ne što pot pu-no su prot no. Po tan ko mi je ob ja sni la, još te ve če ri, da ni šta u ži vo tu ni je slu čaj no i da je naš su sret či sta re ži ja ne be skih si la ko je su ure di le da se sret ne mo?!

Mo rao sam da se slo žim, ni sam imao dru gog iz bo ra, sa mo mi ni je bi lo ja sno šta je taj is ku sni re ži ser, ko ga iz mi lo šte zo vu ži vot, če kao sve ove go di ne…

Či tao sam to ga da na, na jed nom štan du na saj mu, ba ve ći se vi še oni ma ko ji me slu ša ju, ne go pri ča ma ko je

– 216 –

či tam. Bi lo je sve ga pet na e stak lju di i to, uglav nom, go spo đe u go di na ma, a me đu nji ma je bi la i Da ni ca. Se de la je ne gde pri kra ju, na sre di ni, kao je di ni, tek pro cva li pu po ljak, me đu svim onim uve lim ru ža ma. Po gle dom se uno si la u sva ku mo ju reč. Sme ši la se i bu ni la za jed no sa mnom, kli ma njem gla ve po tvr đi va la ono o če mu go vo rim, pra te ći pa žlji vo mo ju ge sti ku la-ci ju. U va zdu hu se ose ća lo da me raz u me i bi lo je sa mo pi ta nje tre nut ka ka da ću da pre ki nem s či ta njem i da je upo znam.

Gle dao sam sve vi še u nju, sve ma nje u tekst. Tek sto ve sam znao na pa met, a nju sam tek po čeo da upo zna jem. Pri če sam mo gao i da iz mi slim, iona ko ih ni ko dru gi ne zna osim me ne, Da ni cu je ne mo gu će iz-mi sli ti…

U nje nom po gle du, na či nu na ko ji me je slu ša la, kri lo se ne što ne stvar no, ne ki na ro či ti za nos ko ji pre-va zi la zi ne si gur ne po gle de iz go mi le. Kri lo se to li ko lju ba vi pre ma lju di ma, ne ke sen ti men tal ne mla da-lač ke no stal gi je, bri ge pre ma čo ve ku, gor do sti pre ma ne ljud skom. U nje nom sa nja lač kom po gle du ocr ta la se ide al na na slov na stra na mo je knji ge, ube dlji vi ja od svih pred go vo ra i po go vo ra, sa dr žaj ni ja od svih ci ta ta i ko je če ga. U tim za mi šlje nim oči ma, uvi deo sam svu na do la ze ću mla dost sve ta ko ja nas gre je i oba sja va sa svih stra na, ali i strah jer ne ma ko da joj iza đe u su sret i da joj po mog ne.

– 217 –

Ume sto da sam za vr šio na kon tre će pri če, kao što sam pla ni rao, ja sam, no šen pa žnjom, či tao da lje. Pra-vio sam sve du že dram ske pa u ze, im pro vi zo vao sam ko li ko god sam mo gao, na sto je ći da za di vim sve pri-sut ne. Tru dio sam se da im pre ne sem pri če što bo lje, pro ži vim ih po no vo pred nji ma i da ih po kre nem. Iona-ko, uvek, pod sve sno oče ku jem od lju di, da ose te ono što ja ose ćam i da mi na emo ci ju ko ju im ša ljem, vra te još ja čom emo ci jom. Vo lim ka da se knji žev ne ve če ri pre tvo re u psi ho te ra pe ut ske se an se, gde či tam lju di ma ono što ne bih smeo ili ne bih umeo da pri čam, upra vo na na čin ko ji je u re al no sti ne iz vo dljiv?!

Umet nost iona ko sve pre va zi la zi, baš za to što je ni-šta ne oba ve zu je.

Na ža lost, u tre nu ci ma dok sam do ži vlja vao ka tar-zu sa sa mim so bom, Da ni ca je usta la usred po sled nje pri če, po zva li su je i oti šla je s nji ma bez po zdra va u ne po zna tom prav cu. Ni okre nu la se ni je, ni mah nu la, ni ti mi bi lo ko jim ge stom sta vi la do zna nja da joj je sta lo…

Do du še, ni sam ni mo gao da oče ku jem ni šta po seb-no, ni smo se ni upo zna li. Jed no je ono što mi se vr te lo po gla vi dok sam či tao, a dru go je ono što se stvar no od i gra lo. Već sam po čeo da je za mi šljam u svim mo gu-ćim ži vot nim si tu a ci ja ma. Smu vao sam je bez broj pu ta u tih po la sa ta, čak sam joj na br zi nu na vu kao i be lu ha lji nu ube đu ju ći je ka ko joj le po sto ji?! Ipak, od nje ni je bi lo ni tra ga ni gla sa. Mo žda se ta de voj ka, pi tao

– 218 –

sam se u se bi, uži vlja va u sve, sa svi ma?! Mo žda ima iz ve sne emo ci o nal ne po re me ća je, pa ide od de ša va nja do de ša va nja i eks po ni ra se?! Ili je na la kim dro ga ma, te škim se da ti vi ma, ili su je pu sti li na vi kend da se iz lu-du je, pa je vra ća ju, da ne ka žem gde…

Od jed nom je ono sil no sa mo po u zda nje ko jim sam zra čio, onaj za ra zni en tu zi ja zam, bu ra ko ja je mo gla da ani mi ra ceo sa jam, po če la da se to pi. Pre ki nuo sam na stup na po la pri če. Shva tio sam da gu bim vre me i ume sto re do va na pa pi ru, na po kon u re al no sti po ju rio za njom . Us put, da na po me nem, za i sta ne mam ni šta pro tiv sre do več nih go spo đa ko je su me s po seb nom pa žnjom slu ša le, ali ov de se ra di lo o ne če mu sa svim dru gom. Po klo nio sam im se vi še iz fa zo na, te a tral no, da shva te u če mu je stvar i od ju rio sam da je tra žim po onoj gu žvi.

Da stvar bu de još go ra, sa jam je baš to ga da na re-šio da obo ri sve re kor de po se će no sti, ta ko da se mo ja po tra ga za kom pli ko va la do kra ja. Su da rao sam se sa svi ma, s klin ci ma iz pro vin ci je ko ji su išli u ko lo na ma, po zna tim fa ca ma ko je su zah te va le po seb nu pa žnju, pen zi o ne ri ma, s pe sni ci ma ko jih je, uobi ča je no, vi še ne go či ta la ca. A naj vi še sam se su da rao sa de voj ka ma ko je su me pod se ti le na Da ni cu, a na nju me je pod se-ti la, ot pri li ke, sva ka dru ga oso ba žen skog po la, jer baš i ni sam bio naj si gur ni ji ka ko Da ni ca tač no iz gle da…

Sa jam je ta ko or ga ni zo van da ne ko ga ko ga ne že liš da sret neš, sret neš po de se tak pu ta u to ku da na, a ne ko ga

– 219 –

ko ga že liš i upor no tra žiš, ne mo žeš ni ka da. Ne stvar no, dok su dru gi ju ri li za knji ga ma i po zna tim lič no sti ma, ja sam ju rio za pot pu no ne po zna tom de voj kom, ko ja je mo gla da bu de gde god. Ni ti sam znao ka ko se zo ve, ni či me se ba vi, ni oda kle do la zi, znao sam sa mo da mi se mno go svi đa i da ću upro pa sti ti se bi bar na red nih hi lja du go di na uko li ko je ne pro na đem…

Trč ka ra nje na saj mu, od ha le do ha le, ni je pred sta-vlja lo eg zi bi ci o ni stič ki po ku šaj sa mo re kla me ano nim-nog pi sca, iako je mno gi ma sa stra ne de lo va lo ta ko, već sa svim iskren po ku šaj da što br že do đem do nje. Na kon po la sa ta, za u sta vio sam se kod iz la za, sve stan da je to je di no me sto, gde sva ko mo ra da pro đe. Me đu tim, od Da ni ce po no vo ni tra ga ni gla sa, osim ono ga što mi se s vre me na na vre me pri vi đa lo, a to se ne ra ču na…

Mom ci iz obez be đe nja su za gle da li lju de pri ula zu, tra ga li su za sum nji vi ma, a ja sam ih za gle dao dok su iz la zi li. Raz li ko va li su nam se je di no kri te ri ju mi sum-nji vo sti. One ko je bi oni pu sti li iz pr ve, ja bi ih za dr žao za sva vre me na, a one ko je su oni za u sta vlja li, ja ne bih ni po gle dao…

Ne du go za tim mi je pri ja telj, ne za in te re so va no, ja-vio da me ne ka de voj ka če ka na štan du i ras pi tu je se za me ne. To, ne ka de voj ka, mo glo je da zna či sva šta. I pr va pra ti lja na po sled njim iz bo ri ma za Mis Sr bi je i iz ve sna tet ka Stan ka s Pa li lu le, po go to vo što moj pri-ja telj u de voj ke ubra ja i že ne u po od ma klim go di na ma, ve ro vat no što se i sam na la zi u tim go di na ma.

– 220 –

Bez ob zi ra na sve, po ju rio sam na zad, naj br že što sam mo gao, ne pre pu šta ju ći ni šta slu ča ju. Na ža lost, ra dost je krat ko tra ja la, obez be đe nju ni je pa da lo na pa met da me pu sti. Ob ja šnja va li su mi da na kon iz la ska ne mo že po no vo da se uđe, osim ako se ne ku pi no va kar ta?! Ob ja šnja vao sam im ko sam, šta sam, za ko ga sam, či me se ba vim, ko ga ju rim, ko me ju ri, no, kao da ih je do dat no mo ti vi sa la mo ja upo r nost, po sta li su još go ri.

Od ta da mi slim, da se lju di ko ji or ga ni zu ju sa jam, go di na ma una zad tru de, da za kom pli ku ju stvar što je mo gu će vi še. Ne sa mo da po di žu ce nu, po di žu i broj go ri la ko je de žu ra ju. Bri ga njih što ja pi šem, ili bi lo ko od nas, ti ti po vi ko ji su de žu ra li to ga da na, ni su ču li ni za ne ka da le ko ve ća ime na; oni bi i Do sto jev skog obe si li uko li ko bi po ku šao da uđe bez kar te, a ka mo li ne kog klin ca iz na do la ze će gar de ko ja, po ne kad, ži vi či-ta vu ne de lju od nov ca ko ji je po tre ban za jed nu je di nu sa jam sku ula zni cu.

Baš me bri ga, ja sam svo ju Da ni cu pro na šao, a oni ne ka vi de ka ko će…

* * *Ko li ko ta kvih Da ni ca sre ćem sva ko dnev no na uli ca-

ma Sr bi je?! Sta ri jih, mla đih, ve se li jih, tu žni jih, dru ga-či jih, a opet po mno go če mu slič nih njoj. Ko će njih da pri me ti?! Ko će da ih vo li?! Po rit mu či jih pri ča će one da nji šu svo ja pre div na te la?! Ko će da pre po zna sve

– 221 –

one po seb no sti na nji ma, sit ne, ma le, na iz gled ne va žne glu po sti, do ko jih im je sta lo?! Ko će s nji ma da do ži vi sve ono, što do li ku je jed noj mla do sti?!

Po ne se me ta sil na, za no sna de vo jač ka le po ta, oma-đi ja me svo jim ras ko šnim sja jem, uhva ti me u svo ju ča rob nu mre žu raz li či to sti. I pla čem, i ra du jem se, i tu gu jem, i sla vim, pre sre ćan što sve to po sto ji, ho da uli ca ma, raz vi ja se u ne što bo žan stve no što će tek da pro cve ta i za mi ri še.

Do volj no mi je da iza đem iz ku će i da se pre po ro dim. Do volj no mi je da odem na sa jam knji ga, fa kul tet ili u po zo ri šte i vi dim sve one bi stre po gle de, ko ji mi vra ća-ju ve ru u čo ve ka, na du u sreć ni ju bu duć nost. Do volj no mi je da se se tim Da ni ce, nje ne pri če i svih Da ni ca sve ta, ko je za slu žu ju du bo ko po što va nje i oprav da va ju sve stva ra lač ke pod vi ge. Da ni je njih, sve umet no sti bi pa le u vo du i pre tvo ri le se u ar ha ič ne mu zej ske eks po-na te. Ni šta ni je lep še od le po te, ali ne ne ke ono stra ne, ko smič ke, ne do dir lji ve, ko ja po sto ji sa mo u knji ga ma i gla va ma ve li kih, već i one ulič ne, sva ki da šnje, gde sve te de voj ke ra de ne ke sa svim obič ne stva ri, go to vo ne-pri met ne…

Sve one de lu ju ne stvar no, iako su pra ve. Tu su, sa na ma, is pred nas, a kao da ni su. Kao Bo go vi, a ni su. Pod se ća ju na još ne na pi sa ne pe sme ko je ne pre kid no od je ku ju u na ma, če ka ju ći da se za pi šu. Pod se ća ju na iz vo re vo de ko ji ne u mor no stru je i uda ra ju, a ni ka ko da iz bi ju na po vr ši nu. Kao ide a li ko ji tek tre ba da se stvo-

– 222 –

re pro gla se se ide a li ma. Kao je di ne pre o sta le zve zde na mrač nom ne bu pro ma ša ja. Kao na ša je di na šan sa i je di na po be da…

Da ni ca je ta kva, svet iz ko ga do la zi je ta kav, ali Da ni ca je sva kim da nom, na ža lost, sve ma nje. Kao i sve to va iz ko jih one do la ze…

* * *

– 223 –

NJIH DVOJE

Iz ne na da smo za sta li i vi de li ih, ka ko se pro bi ja ju u go mi li po lu sve ta ko ji mra či, sa mo za to da bi za o štrio nji hov sjaj. Sve vre me ih kri šom po sma tra mo, njih dvo je, ka ko sa mo u ve re no ko ra ča ju gra dom, uz dig nu-te gla ve, pot pu no ne stvar ni, dru ga či ji, a opet pot pu no svo ji.

Vi đa mo ih stal no za gr lje ne, na ke ju, po gra du, svu-da, ka ko nas uvek iz no va pod se ća ju da je lju bav, ipak, mo gu ća. Vi di mo ih ka ko osva ja ju svet za jed no, ko rak po ko rak, ona ko za lju blje ni i ras pe va ni, dr že ći se za ru-ke i is pi su ju ći naj lep še stra ni ce mla do sti. Po ma lo im se di vi mo, vi še im za vi di mo, po ma lo im pro ro ku je mo, vi še ih ogo va ra mo.

Njih dvo je ni su naj bo lji đa ci, ali su za to naj bo lji lju-bav ni ci, ide al ni. Po seb ni su sa mo po to me što se vo le, a šta je po seb ni je od to ga, šta je po seb ni je od lju ba vi? Obo je su gim na zi jal ci, sa da već ma tu ran ti, obo je su ono što svi mi že li mo da bu de mo, a iz ne kih raz lo ga ne mo že mo. Ili smo pre sta ri, ili pre mla di, ili smo ne sreć-

– 224 –

no za lju blje ni, ili sreć no raz ve de ni, ili isu vi še glu pi, ili isu vi še pa met ni, sve jed no.

Uglav nom, ne zna mo ni šta o nji ma, u stva ri, zna mo sa mo da se vo le, a to nam je do volj no da zna mo sve…

Za to, po ne kad, po tr či mo za nji ma, pra ti mo ih gde god da idu, ne kad sa mo re či ma, ne kad po gle dom. Ra-do sno oslu šku je mo me lo di ju nje go ve gi ta re. U za no su se pre pu šta mo ča ro li ji nje ne ras ko šne si lu e te, zna ti-želj no pro va lju je mo taj nu nji ho vog uspe ha, zna ti želj no i ne u spe šno.

Po ne kad, dok ide mo za nji ma, kao da tra ga mo za iz gu blje nom sre ćom ko ju smo jed nom, ne gde, is pu sti li. Dok ide mo za nji ma mi u stva ri ide mo za naj bo ljim de lo vi ma se be ko ji su osta li ne gde za gla vlje ni u pro šlo-sti. Kroz nji ho vu lju bav ko ja i da lje tra je, ostva ru je mo vla sti tu ko ja se odav no za vr ši la. Kroz nji hov ži vot ko ji ži ve, ostva ru je mo svoj ko ji ne ži vi mo, a že li mo ili smo ne ka da že le li.

Dok po sma tra mo nje ga, nje go vu pri ču ko ja po no sno od je ku je, kao da po sma tra mo nas sa me, dav ne i za bo-ra vlje ne, neo p te re će ne ži vo tom i mo ra njem, bri gom i go di na ma ko je su nas, u me đu vre me nu, su sti gle, a dok po sma tra mo nju, vi di mo sve de voj ke sve ta ko je smo vo le li i vo li mo, ko je su pro šle na šim ži vo ti ma, bur no i ne pri met no, jed na za dru gom. Sve de voj ke ko je smo osta vi li ne gde us put i ih žr tvo va li zbog jed ne je di ne, ili zbog sa mo će ko ja je uvek naj go ra.

– 225 –

Ka da već ne mo že mo da se ra du je mo na šoj lju ba vi, ra duj mo se nji ho voj. Ka da već ne mo že mo da bu de mo sreć ni zbog nas, mo že mo zbog njih. Po či nje mo da na-vi ja mo iz sve sna ge, pri ča mo i pi še mo o nji ma, bo ri mo se, kao da se bo ri mo za odav no iz gu blje ni deo se be, gu ra mo ih ko li ko mo že mo, pod sti če mo ih.

Ma to ri glu mac ih, na pri mer, pro pu šta na pred sta-ve, u na di da će se jed nom igra ti ne što i o nji ma. Pe vač im pe va omi lje ne pe sme i na mi gu je, od bi ja ju ći bak šiš. Te ta na pi ja ci im uvek da je ki lo gram vi še, uz ko men tar da je do bro je di no ka da pre li va u lju ba vi, tak si sta ne uklju ču je tak si me tar, sve stan da nji ho va de sti na ci ja ni je ovo ze malj ska i ne ma ce nu.

Svi im ustu pa ju svo je me sto ta mo gde bi, pred dru-gi ma, sa mo okre nu li gla vu i na pla ti li du plo vi še…

Njih dvo je su na sta vlja či na ših ve za, dav no pre ki-nu tih, ni kad za bo ra vlje nih i pre ža lje nih. Njih dvo je su bra ni o ci po sr nu lih ide a la, ko ji nas na sva kom ko ra ku iz da ju. Njih dvo je su re al na uto pi ja, ko ju svi mi oba-ve zno jed nom ži vi mo, ali je oba ve zno i ne ostva ri mo. Po ne kad im to i ka že mo, sa ve tu je mo ih ona ko us put, neo ba ve zno, kao slu čaj ni pro la zni ci i sa put ni ci u vre-me nu ko me pri pa da mo. Pri ča mo im o na šoj več noj mla da lač koj ne sre ći, ve li ča ju ći nji ho vu tre nut nu sre ću. Pri ča mo im o na šoj neo stva re noj lju ba vi, u na di da će-mo nji ho vu pod sta ći da se do kra ja ostva ri.

Pret po sta vlja mo da će ne gde mo ra ti da se sa ple tu i za sta nu, ali to im mu dro pre ćut ku je mo. Pret po sta vlja-

– 226 –

mo, da će se on za gle da ti u ne ku dru gu, ne ku dru ga či ju, mo žda obič ni ju, ko ja no si sa svim dru ge po gle de, ko ji ne odi šu usta lje nim re dom pro vin ci je. Ili će mo žda ona pr va za že le ti slo bo du, mo žda će joj ve li ki grad u ko ji se od je se ni se li, do ne ti ve li ku že lju za pro me nom. Mo žda će joj no vi lju di po sta vi ti no va pi ta nja, dok će joj sta ri od go vo ri, oni nje go vi, bi ti pre te sni. Ko zna?!

Pret po sta vlja mo, vi še na ga đa mo, no še ni ne kim dav nim is ku stvi ma, tač ni je po ra zi ma, ko ji nas i dan da nas pro go ne. Upo re đu je mo na še i nji ho vu ve zu, upo-re đu je mo ne u po re di vo za rad ko ma di ća sla ve či ji prah že li mo da nas bar ma lo, u pro la zu, do tak ne i pod se ti na ne što što smo odav no bi li, a sa da sa mo bez u spe šno pri zi va mo.

I dan da nas ne zna mo ni šta o nji ma, ni ti smo ika da sti gli da ih upo zna mo, osim u na ma sa mi ma. Do bro, zna mo da su go di na ma za jed no sa mo va li, ma šta li jed-no o dru gom, tra ži li se u mo ru po gle da, ona na jed noj stra ni sve ta ili kre ve ta, za vo dlji va i ne stvar na, a on na dru goj, tre ćoj ili na ne koj od stra na, ko ju je sam se bi do de lio.

Sa da ne str plji vo iš če ku ju bu du će da ne, tra ga ju za lju di ma ko je će na zva ti svo jim, cr ta ju ono što će su tra mo ći da obo je…

Vi di mo ih u svom gra du, na uli ci, svu da, sa mo ih ne vi di mo u udž be ni ci ma lju ba vi i glav nim ve sti ma gde im je i me sto. Isto ri ja je isu vi še du go sla vi la mr tve. Vre-me je, naj zad, da sla vi ma lo i ži ve, da sla vi ma lo i njih

– 227 –

dvo je. Ali ne, me di ji ma je i da lje va žni ja jed na no va as fal ti ra na uli ca, svet be to na i če li ka, od jed ne no ve lju bav ne ve ze. Vi še se pra ve iz ve šta ji o kom pju te ri ma, ne go o lju di ma. Lak še im je da sni ma ju iz lo žbe pa sa, ne go iz lo žbe lju ba vi…

Ko će, pi ta mo se, da za be le ži nji ho vu le po tu i sa ču-va nji ho vu sre ću, ko će da spa si ukus nji ho ve mla do sti? Ko će, osim nas?

I na kra ju, uko li ko nas ne ka da vi diš ka ko ide mo za nji ma, ne moj od mah da nas osu diš i pro gla siš vo a je-ri ma. Ne moj. Mi smo sa mo lu ta li ce, skit ni ce i sa nja ri, naj o bič ni ji sa ku plja či uspo me na i ni šta vi še. Ne ka da, do du še, svo jih, ta jan stve nih i sa mo na ših, a ne ka da, opet, tu đih, van vre men skih i sva či jih, ka da osta ne mo bez vla sti tih. I za to je naj bo lje da nam se i sam pri dru-žiš, pa da ih sku plja mo za jed no…

Ko zna, mo žda i do ži vi mo ne što us put, pa se jed nom i to ne što na še pre tvo ri u uspo me nu. A njih dvo je? Ne ka ih, ne ka na sta ve da is pi su ju svo ju pri ču le lu ja ći na kri-li ma svo je sa vr še no sti. Ne ka ih, ube đe ni u svo ju sreć nu zve zdu ko ja im se osme hu je, evo, već go di na ma . Njih dvo je ne ka na sta ve ta mo gde smo svi mi jed nom sta li i za po če li ono što upra vo ži vi mo, ono što i da lje tra je.

Na sreću, ili na žalost, ponovo ne znamo…

* * *

– 228 –

STUDIJE ŽIVOTA

Sa le je kra jem ju na pro šle go di ne po la gao pri jem-ni za stu di je glu me. Po veo me sa so bom, ka ko bih mu bio po dr ška na pri jem nom is pi tu. Ovo mu je bio pr vi po ku šaj, a ka ko stva ri sto je i po sled nji. Na pu tu do fa-kul te ta dram skih umet no sti, zra čio je svom po zi tiv nom ener gi jom ovo ga sve ta. Stva rao je uti sak da se ce la va-si o na okre će oko nje ga, da sve mo že. Za vi dio sam mu kao ret ko ko me. Me đu tim, ka da je iza šao iz ma le nog am fi te a tra, po gnu te gla ve, bi lo mi je ja sno da je tek još je dan za lu ta li ka men čić, od va ljen sa ste ne vre me na, ba čen da le ko, ko zna gde…

Ža lio sam ga kao ma lo ko ga.Gle dao sam dva sa svim raz li či ta li ca jed nog istog čo-

ve ka u istom sa tu. To ni ka ko ni su bi li isti lju di. Onaj pre pri jem nog je bio ap so lut ni vla dar uni ver zu ma, a onaj po sle, ne što naj mrač ni je što sam u ži vo tu vi deo. Pre pri-jem nog je leb deo na kri li ma svo je sa vr še no sti, hva li sa vo mi je pri čao s ko jim će sve re di te lji ma sa ra đi va ti, us put mi po ka zao ne ke scen ske po kre te, ču dio se ka ko još ni je

– 229 –

ostva rio ni jed nu fi lm sku ulo gu, a na kon to ga je sa mo utih nuo i pro mu mlao ka ko on ni je za glu mu, ka ko je od sa mog po čet ka bio sve stan da ne će us pe ti i na gla sio mi da, iona ko, da bi se pro šlo, tre ba de be la ve za!

To ni su bi la dva ista čo ve ka. S pr vim sam po no sno do šao u že lji da nas svi vi de, sa dru gim sam sti dlji vo po be gao, na sto je ći da nas ni ko ne vi di. Pre pa da, pri-čao mi je ka ko sam ja nje go va amaj li ja. Na kon pa da mi ni je pri čao ni šta. Oče ki vao je da će mu po mo ći mo je pri su stvo, dok se ni je uve rio da ni ko dru gi ne mo že da mu po mog ne. Po veo me za jed no sa so bom da bi smo pro sla vi li a osta lo nam je sa mo da za jed no tu gu je mo. On zbog ne u spe ha na pri jem nom i zbog ce log sve ta ko ji mu se raz bio u jed nom tre nu, a ja sa mo zbog nje ga.

U po vrat ku me je po sma trao pro zir no, kao da gle da kroz me ne, i na kon du gog ću ta nja mi se obra tio:

Ste fa ne, ti ni si sve stan, ovim pa dom se raz bio či-tav moj san, či tav moj ži vot. Tri go di ne da jem pr vu go di nu pra va. Ka da sam do šao u Be o grad oma nuo sam zbog de voj ke, pro šle sam se sa pleo za to što me ista ta de voj ka osta vi la, a ove za to što sam spre mao ovaj idi ot ski pri jem ni?! Šta će mi sve to?! Šta da lje?! Da osta nem ov de i da crn čim na gra đe vi ni ili da se vra tim ma tor ci ma na gaj bu i da mi uni šte ovo ma lo sa mo po u zda nja što mi je osta lo. Pre sam bar svi rao gi ta ru, bo le lo me je za sve – imao sam bend, pri ja te lje, a po gle daj sa da?! Imam 25 go di na, bez kin te sam, mi-lion pro ble ma i ni šta vi še. Te bi je la ko, ti imaš pi sa nje,

– 230 –

imaš se be, ja ne mam ni šta. Ti be žiš i dok si tu, tu si i ka da ni si, a ja?! Šta ja da ra dim?! –

Stra šno je ka da po sma tra mo ne či ji ži vot ni lom, ka-da ne ko od nas oče ku je po moć, a mi ne mo že mo ni se bi da po mog ne mo. Još stra šni je je ka da ne či ju ne sre ću pri hva ti mo na se be kao vla sti tu i ka da po sta ne mo njen sa stav ni deo. Svi smo mi tra gi ča ri na ne ki na čin, pi ta-nje je sa mo ko tu tra ge di ju lak še no si.

Po ku šao sam da mu ob ja snim da pad na pri jem nom ne zna či i pad u ži vo tu, da će pro ba ti sle de će go di ne, da stu di je glu me ni su sve na sve tu. Ob ja snio mi je da mo-žda za me ne ni je stra šno i da će sle de će go di ne pro ba ti he rion, ako se pre to ga ne obe si, ali o glu mi ne će vi še ni da raz mi šlja. Re kao sam mu da to sva ko me mo že da se de si i da je pad sa stav ni deo ži vot nog le ta. Uz vra tio mi je da je sve stan da to sva ko me mo že da se de si ali da se tre nut no, kao što mo gu da vi dim, de ša va upra vo nje mu. Pri znao sam mu da ja ne mam hra bro sti ni da se po ja vim pred ko mi si jom, a ka mo li da po la žem i iza đem na sce nu. Od go vo rio mi je da mu je do sta sve ga, da mu ni je po treb no ni či je sa ža lje nje, a ni ne ko ko će non stop da mu pri ča šta je do bro, a šta ne…

– Ti bre ne znaš ka ko je me ni. Ne maš poj ma. Za-to mi sa mo pro da ješ una pred na u če ne fa zo ne. Ni je ti bre ži vot so ci o lo gi ja. I naj go ri de bil ume da shva ti pro blem, al’ daj mi ga re ši. Ja ot ka ko znam za se be imi ti ram ži vot. Pr vo za do vo lji ro di te lje, po slu šaj na-stav ni ke, pro fe so re, po pu ši ovo me, daj du pe ono me,

– 231 –

ka da ću, bre, se be da za do vo ljim?! Ka da? Pu cam od na pe to sti sva kog da na. Je dem se iz nu tra. Ze za me ko god stig ne, ze za ju me sa svih stra na… Kre te ni iz mo je ge ne ra ci je mi ma šu ku plje nim di plo ma ma sa pri vat nih fa kul te ta. Sve sa mi me na dže ri, di zaj ne ri, a šta sam ja?! Te bi je la ko, ti pi šeš, ze zaš se, po gle daj me ne. Pro la zi mi ži vot, pro la ze go di ne, dok se ja sa mo vr tim u krug i ne po sti žem ni šta.

Od u stao je od glu me za u vek. Bi lo bi mu pre vi še da glu mi i na sce ni, i u ži vo tu. Pro fe so ri na pri jem nom su ga ubi li u po jam, raz bi li su mu su je tu u tih ne ko li ko mi nu ta i spu sti li ga na ze mlju gde mu je, uosta lom, i me sto. Ne ki po zna ti glu mac, u ko ga se Sa le do to ga da na kleo, po stao mu je smrt ni ne pri ja telj. To li ko ga je isme jao pred svi ma, da se ovaj za kleo u svo je naj mi li je da ni ka da vi še ne će po gle da ti ni je dan nje gov fi lm. Ni je mu do zvo lio ni da za vr ši mo no log jer je, na sa mom sta-r tu, na pra vio ne ku po čet nič ku gre šku. Ni je, jad nik, ni znao da je to gre ška pa se od mah po sva đao sa njim.

Da stvar bu de još go ra mo žda je i bio u pra vu, ali sve jed no, ni su ga pri mi li.

– Ne znam šta ću sa so bom. Pu sti pri jem ni. Ni je pro blem pri jem ni. Za šta god da se uhva tim ne ide mi. Ne mo gu vi še. Šta će mi ta le nat i osta lo ka da ne mam gde da ga pla si ram. Lju di mi sle da je sve sa vr še no, da sam sre ćan; ta ko mo žda de lu jem ali ne ma ju poj ma ka ko je me ni. Fo li ram se pred nji ma. Pro da jem im fa zo ne i glu ma tam uspe šnog mom ka, a da me pi ta ju

– 232 –

šta sam do bro ura dio u ži vo tu, ne bih znao šta da im ka žem. Te bi je la ko, ti pi šeš za se be, lju di te vo le, dok ja uvek, ali uvek, glu mim za dru ge iako, u stva ri, ni sam još od i grao ni šta, ni jed nu je di nu ulo gu… –

Dok sam slu šao nje go vu ja di kov ku, za klju čio sam da on ima da le ko ve ćih pro ble ma u ži vo tu od pa da na pri jem nom. Even tu al ni upis na aka de mi ju bi sve to sa-mo za ta škao na od re đe no vre me. Pri do bio bi ro di te lje i fa mi li ju da na sta ve da ga fi nan si ra ju. Po stao bi i zva nič-no umet nik ta ko da bi ta či nje ni ca oprav da la sve gre ške ko je je na pra vio do sa da. Ka da ma lo bo lje raz mi slim, za nje ga je upis na fa kul tet, kao i za ve ći nu, naj bo lje bek stvo od od go vor no sti. No va ži vot na stra ni ca iz go-vo ra pred ro di telj ma i okol nim sve tom, a i kar ta da se mla dost pro du ži još ma lo, bar još ko ju go di nu du že.

– Pun mi je bre sve ga. Ne mo gu vi še. Ne mam ko me da se po ža lim, a i one lju de ko ji me ka pi ra ju ni ko ne ka pi ra, ta ko da su i oni u slič nim gov ni ma kao i ja. Svi bre gu ra ju ne ku svo ju pri ču, sve sa mi ge ni jal ci, a ja? Šta ja da ra dim?! Da se vra tim u pro vin ci ju, da po no vo poč nem da se za tva ram u če tri zi da i da va rim ma ri hu a nu s kre te ni ma iz kra ja. I uz to da na va tam ne ku klin ku ko ja je tek pro sla vi la ma lu ma tu ru i da joj dr žim pre da va nja o smi slu ži vo ta. Ma do sta mi je sve ga. A te bi je bar la ko, ti pi šeš, za bo le te…”

Uvek je dru gi ma la ko, uvek je bo lje bi ti ne ko drugi.

* * *

– 233 –

Ni su ga pri mi li, kao ni bi lo ko ga dru gog iz te gru pe ko ja je po la ga la pri jem ni pr vog da na. Na po čet ku mi se či ni lo, pre ne go što su po če li da ula ze, da će svi da pro-đu. Me đu tim, čim su po če li da pa da ju je dan za dru gim bi lo ja sno da ne će da po lo ži ni ko od njih…

Uz gred, ose ćao sam se naj slo bod ni je me đu nji ma, ne ka ko iz dvo je no. Što je i nor mal no, jer ni šta što de-ša va lo unu tra ni je ima lo di rekt ne ve ze sa mnom. Ni su mo gli da me obo re, jer ni sam ni uče stvo vao. Ni su mo gli da me dis kva li fi ku ju, jer ni sam pod le gao nji ho vim pra-vi li ma. Ni su mo gli da me ubi ju u po jam, kao osta le, jer je pi ta nje ži vot nog sta va stvar lič nog iz bo ra a ne na met nu tih okol no sti. Slo bo da se ogle da u ne za vi sno-sti, a ne u pri pa da nju.

U tim mo men ti ma sam do bio ap so lut no sve, sa-mo za to što ni sam oče ki vao ap so lut no ni šta. Bi lo mi je sve jed no, iako sam sva ki tren pro ve den s nji ma do ži veo kao na gra du. Bi lo mi je omo gu će no, sti ca jem okol no sti, da se na đem me đu nji ma i da pra tim nji ho-ve re ak ci je. Oslu ški vao sam mo li tve, tu ma čio po kre te, uče sto vao pr vo u po je di nač nim eufo ri ja ma, a za tim i u za jed nič koj pat nji… Vi deo sam to li ko ži vot no sti, mla do sti i le po te u sve mu to me sa mo za to što ni sam bio op te re ćen mo ra njem. Vi deo sam sve, dok, u stva ri, ka da se za vr šio upis, ni je tre ba lo da vi dim ni šta, po put osta lih, za sle plje nih pri vid nim po ra zom. Vi deo sam sve ono što oni ni su mo gli, sa mo za to što svet ni sam gle dao nji ho vim oči ma.

– 234 –

Ka žu da pro la ze sa mo naj bo lji. Ne znam, ni sam si gu-ran, jer to ga da na, po mom mi šlje nju, svi su bi li naj bo-lji, a opet ni ko od njih ni je pro šao. Iz la zi li su po ra že no je dan za dru gim. Re đa li su se ho lom kao po ko še ni. Sve nji ho ve na de od jed nom su po sta le gor ke i pro me ni le bo ju. Vo lja i en tu zi ja zam su ne sta li i pre tvo ri li su se u pa kao. Do du še bi lo je i onih ko je je bi lo baš bri ga, ali ve ći ni uglav nom ni je bi lo sve jed no. Naj tu žni je je što ni ko od njih ni je pri znao da ni je do volj no ra dio ili da ni je do volj no ta len to van, već su se svi, svi do jed nog, po zi va li na ne do sta tak sre će i na vi šu si lu.

I za i sta, iz gle da da po sto ji iz ve sna li ni ja ko ja raz dva-ja sre ću od ne sre će. Ta li ni ja se zo ve tre nu tak. Ni ka da u ži vo tu joj ni sam bio bli ži i ni ka da je ni sam ma nje raz u meo. U su šti ni, ka da čo vek ma lo bo lje raz mi sli, sre ća ne po sto ji. Ne. Po sto je sa mo pu te vi ko ji vo de do nje. Sre ća je sa mo ime, ili iz go vor za ne što što se de si lo, ili za ne što što je mo glo da se de si, a ni je. Po zi va ti se na sre ću i na vi šu si lu iona ko je naj be zbol ni ja va ri jan ta jer ne za vi si od nas. Po zi va ti se na ne što dru go, na ne što što za vi si od nas, i te ka ko bo li jer smo mi sa mi od go-vor ni. Ova ko, kri vac je uvek ne ko dru gi.

Ko mi si ja sa sta vlje na od glu ma ca je sva ko me od njih pro na šla ne ku za mer ku. Pro fe si o nal ci iona ko uvek tra že ma ne, da bi ne ko me po mo gli, a la i ci vr li ne, da bi se bi po mo gli. Ovi pr vi da bi kri ti ko va li, a ovi dru gi da bi ve li ča li. Uz gred, ama te ri zam je ne u po re di vo ja či sa mo za to što se za sni va na slo bo di, dok se sve osta lo

– 235 –

za sni va na mo ra nju. Ama te ri zam je stvar čo ve ka, dok je pro fe si o na li zam stvar si ste ma. U pr vom uvek ti bi-raš, u dru gom uvek te be bi ra ju. Ovo pr vo mo gu da ra de svi, ap so lut no svi, ne za vi sno od kva li te ta i zva nja, dok ovo dru go mo gu da ra de sa mo oda bra ni. Ka ko na sce ni, ta ko i u sve mu osta lom.

Žao mi je sa mo što moj dru gar ni je shva tio da pa-da nje na pri jem nom ne zna či i pa da nje u ži vo tu. Kre-di bi li tet za ne što ni je sa mo stvar dru štva, već i stvar lič nog iz bo ra. Ja mo žda ne znam da pi šem ali mi ni ko ne će za bra ni ti da to či nim. Isto ta ko i ovi lju di mo žda za i sta ne zna ju da glu me ali to ni ko ne mo že da im za bra ni – osim njih sa mih. Uz gred, ja ni sam po čeo da pi šem da bi me dru gi pri hva ti li i raz u me li, već da bih pri hva tio i raz u meo se be. Ni sam po čeo da pi šem da bih oslo bo dio dru štvo, već da bih oslo bo dio se be od ste ga istog tog dru štva. Tek on da sam, oso ba đa ju ći se be, po čeo da oslo ba đam i dru štvo, bar sim bo lič no. Ako ovi lju di tra že pri zna nje u sve tu ne pri zna nja, to je isto kao ka da bih ja na sto jao da odr ža vam knji žev ne ve če ri u di sko te ka ma, te re ta na ma ili u koc kar ni ca ma. Mo žda bih i iz vu kao ne ki apla uz ali ve ro vat no bih pre iz vu kao ba ti ne.

Ni ko ne ma ta pi ju na umet nost. Umet nost ni je sa mo na u ka već i slo bo da. Umet nost se ne za da je na met nu-tim for mu la ma, ona se stva ra. Naj va žni je pra vi lo je da ne po sto je naj va žni ja pra vi la. Da sam če kao da bu dem pri znat ni ka da ne bih bio pri znat. Da sam če kao da dru-

– 236 –

gi ka žu da sam do bar ni ka da ne bih bio do bar, jer mi to ni ka da ne bi ni re kli. Od u vek sam, u sve mu, bio su bjek-ti van. Ne po sto ji ja ča objek tiv nost od su bjek tiv no sti. Dok je ova pr va ap strakt na i ti če se for mal no svih, ova dru ga je stvar na i ti če se sa mo jed ne oso be. Ne po sta je se glu mac ka da se do bi je di plo ma ili ka da dru gi ka žu da je ne ko glu mac, ne go tek on da ka da sam glu mac po ve ru je u to, uko li ko ne ka da uop šte i po ve ru je.

Moj dru gar je, do sa da bio sve u ži vo tu, sa mo ni ka-da ni je bio svoj. Dok ja do sa da ni sam bio ni šta u ži vo tu ali mi slim da sam i da lje svoj. A do kaz za to je slo bo da mi sli i spo sob nost da ne pre kid no stva ram, pot pu no ne-za vi sno, a ne da če kam da mi ne ko dru gi to omo gu ći. Ži vot ni je če ka nje po seb nih mo me na ta ko ji će da nas pro sla ve, već stva ra nje ta kvih mo me na ta. Ži vot se ne če ka, ži vot se ži vi, a sve što se po ku pi u me đu vre me nu či sta je pre mi ja. U umet no sti i u sve mu osta lom.

Da sam če kao na dru go ga kri vio bih dru go ga, dok ova ko mo gu da kri vim sa mo i je di no se be!

Ili da veličam?!Videćemo…

* * *

– 237 –

PUSTITE ME

Pu sti te me, lju di. Pu sti te me!Pu sti te me da iz go vo rim sve one re či ko je vi ni ka da

ni ste mo gli, ko je vi ni ka da ne će te. Pu sti te me da ose tim slast, da ose tim gor či nu, da ose tim ne što, bi lo šta, sa-mo me pu sti te. Pu sti te me sa mog u noć. Sa mog u mrak. Sa mog u ni šta. Sa mo me pu sti te…

Znam da mi že li te sve naj bo lje. Znam, ali va še naj-bo lje je mo je naj go re. Sve va še slo bo de su mo ji za tvo ri, va ši po če ci mo ji kra je vi i za to pre sta ni te vi še da mi pri-ča te o ži vo tu, pro ži vi te vi ma lo. Pre sta ni te već jed nom da mi pri ča te šta da ra dim, ura di te vi ne što. Ne ću vi še da slu šam o umet no sti, stvo ri te je sa mi, pa mi on da ne što ka ži te, ali pr vo me pu sti te…

Znam da naj vi še vre đa ju oni, ko ji ne vre đa ju uop šte. Znam da vam sme ta ovo što ra dim. Znam, ali i me ni sme ta to što vi ne ra di te ni šta. Da ni je po šta ra, ne bi ste zna li ka ko se zo ve te. Da ni je te le vi zi je, za bo ra vi li bi ste u ko joj ze mlji ži vi te. Da ni je in ter ne ta, ne bi ste ima li

– 238 –

gde, van va še ku će, da pro na đe te svo je sli ke, sli ke ko je ste sa mi po sta vi li.

Sve vi zna te o sve mu. Pr va ci ste sve ta u to me, sa-mo ne zna te dru ge lju de da osta vi te na mi ru. Za što to ra di te?

Znam da me vo li te. Shva tio sam to odav no, ali ne-moj te da me vo li te ta ko. Vo li te me pe smom. Vo li te me igrom. Vo li te me sno vi ma, a ne mr žnjom i pod sme hom. La ko je isme ja ti, te ško je na sme ja ti. La ko je od ba ci ti, te ško je raz u me ti. La ko je ne što ubi ti, te ško je ro di ti!

Vo li te me kao što ja vo lim vas. Vo li te me re či ma, pa žnjom. Vo li te me lju ba vlju ili ne moj te da me vo li te uop šte. Sa mo me pu sti te!

* * *Pu sti me i ti oče sad, iako ni si ni kad. Pu sti me da

le tim ma lo. Pu sti me da sa njam, da vo lim. Pu sti me da ži vim svo jim ži vo tom, kao tvoj sam iona ko ži veo do sad, pa znaš i sam da ni je išlo. Sa mo me pu sti. Ja ni sam kao ti. Ja ne mo gu kao ti. Ja ne ću kao ti!

Ne vre đam te. Ne vre đam te, maj ke mi. pa ne moj ni ti me ne. Sa mo me pu sti da pe vam onu za bra nje nu pe smu, da pla me nom isti ne oba sjam lju de. Pu sti me, čo ve če, šta ti je? Pu sti me. Sklo ni se. Idi. Be ži. Za bo ra vi. Sa mo me pu sti da po beg nem u vi si ne, u obla ke, u več nost. Da se opro bam, do ka žem, ako tre ba i da se sa kri jem. Pu sti me u ime pu šte nih, u ime svih nas. U ime vre me na, u ime isto ri je, u ime čo ve ka. Sa mo me pu sti.

– 239 –

Pu sti me i ti, maj ko, pu sti me sa da, ili ne moj ni ka da. Pu sti me da bu dem slo bo dan, da bu dem pti ca! Pu sti me bar ma lo. Pu sti me na tre nu tak da od le tim ta mo gde mno gi ni su mo gli. Pu sti me da ra ši rim kri la i oslo-bo dim mi sao, da gla sno pro go vo rim, da za bli stam… Da se bo rim za lju de. Hej, za lju de! Za ro bo ve. Za sve nas. Da ot mem bi če ve, spa lim ste ge. Da po ki dam lan ce. Da pot pa lim va tre, odav no uga sle. Da pre tim i pr ko sim. Sa mo me pu sti. Sa mo me pu sti da im to ka žem gla sno. Da im sve to sa spem u li ce. Sa mo me pu sti, mo lim te.

Ma pu sti me i ti, le pa že no. Ti, ko ju sam od u vek vo leo. Ti, ko ju ću za u vek vo le ti. Ka da jed nom odeš, i ka da se jed nom vra tiš, i ka da se ne vra tiš. Pu sti me, mi la. Pu sti me, moj ari sto krat ski cve te. Pu sti me, moj ne do hvat ni br šlja nu. Tvor ni ce uspo me na. Lju bav ni ce. Knje gi njo. Se stro.

Ho ću da po mi ri šem ne ki dru gi cvet, udah nem ne ka no va ju tra, da ose tim ne ka dru ga pro le ća, ču jem dru-ga či je zvu ke. Ti si le pa, naj lep ša, sve što vre di sat ka no je u te bi, ali ne mo gu vi še, dra ga. Ne mo gu. Pu sti me, lju ba vi. Pu sti me u ime lju ba vi. Pu sti me ako me vo liš. Pu sti me zbog se be, zbog me ne, zbog nas. Sa mo me pu sti. Pu sti me da pla čem. Pu sti me da vri štim, da se sme jem, da ću tim, da se ra du jem, sa mo me pu sti…

Ta mo gde ja idem, dru gi be že. Ve šti ca u ko sti mu lut-ke za vo di. Ne sre ća se va iz oči ju. Ume sto re ke krv te če. Pu sti me da to pro me nim i ne za bo ra vi da te volim.

– 240 –

Pu sti te me i vi, dru go vi mo ji, zna ni i ne zna ni. Pu-sti te me da cve tam, da ve nem, da se di žem i pa dam. Pu sti te me da ži vim! Do zvo li te mi da sa njam, da di šem. Omo gu ći te mi to. Pu sti te me da se vi nem u vi si ne, me-đu obla ke, me đu bo go ve. Vra ti ću se kod vas. Vra ti ću se zbog vas, ali pr vo me pu sti te. Pr vo mo ram da odem, da se sklo nim i bu dem sam. Sa mo je dan tre nu tak, jed nu več nost.

Ako ne sa da, ka da? Ako ne ov de, gde?Sa mo me pu sti te.Mo ram da ose tim taj svet. Mo ram! Da ga oba sjam

svo jim isti na ma, da ga pre bo jim svo jim bo ja ma, svo jim pla me nom. Da spa sem što se spa si ti mo ra. Spa se njem svo je du še spa si ću i va šu. Pa i ako ne sta nem? Pa šta ako ne sta nem? Ta mo sam i na stao. U mra ku. Ne ću bi ti ni pr vi, ni po sled nji ko ji je pao.

Gde ćeš bo lje uz di za nje od pa da i bo lju po be du od po ra za ko ji se več no sla vi?!

* * *Po bo gu lju di, pu sti te me vi še ili će me ovaj ne mir

ubi ti. Pu sti te me ili ću sa go re ti. Pu sti te me ili ću se ugu-ši ti od tu đih la ži. Ne mo gu vi še mir no da spa vam. Ne mo gu vi še da ću tim. Gle dam glad ne i iz gu blje ne. Na sve stra ne sa mo po ra zi. Plač i očaj. Ilu zi je, za blu de. Ko-je šta. Nig de ra do sti. Nig de sme ha. Nig de lju ba vi. Sa mo tu ga, jad i ne sre ća. Sa mo be da i pro ma ša ji. Sa mo su ze. Mo je, tvo je, sva či je.

– 241 –

Ta mo gde vi hi ta te po no sno, ja oda tle sti dlji vo be-žim. Ta mo gde vi di še te pu nim plu ći ma, ja se gu šim. Ta mo gde vi pli va te, ja se da vim; gde se vi sme je te, ja cr ve nim. Po mo ći će te mi ako mi ne po ma že te uop šte. Po gu ra će te me ako me ne do di ru je te. Da će te mi kri la ako mi ih ne od se če te.

Sklo ni te se već jed nom. Od la zi te. Idi te do đa vo la! Be ži te od me ne. Za bo ra vi te me. Ne mo gu vi še ova ko. Ne ću vi še ova ko. Sa mo me pu sti te, lju di. Oslu škuj-te mo je po ru ke ili se, jed no stav no, bo ri te za jed no sa mnom!

Drugačije ne može.

* * *

– 243 –

Stefan Simić: PUSTITE NAS

PRIČE NAŠE STVARNOSTI

- Pu sti te me! -Vi če Ste fan Simić - Pu sti te me, lju di da bu dem svoj, slo bo dan, da ra stem, da pa dam i da se di žem.

Ima li išta va žni je u ži vo tu bi lo ko jeg čo vje ka ne go is pu ni ti če žnju du še da ra ste, da se raz vi ja, da ostva-ru je ne mo gu će i da vje ru je da je to mo gu će.

Ste fa ne, na pra vom si pu tu, jer znaš da „svi su cvje to vi bu duć no sti u sje me nu sa da šnjo sti.”

Kao stra stve ni či ta lac i za lju blje nik do br og šti va, na šla sam se bla go re če no u „ču du” pri sa gle da va nju to li ke ko li či ne re al no sti, ra zu mi je va nja i sa o sje ća nja sa čo vje kom ko ji do mi ni ra ju knji gom PUSTITE NAS.

Ne mo gu a da se ne pi tam ka ko ovaj mla dić us pje va da shva ti, vi di i is ka že ri je či ma na ta ko jed no sta van i to pao na čin, sve isti ne ži vo ta, sve isti ne unu tra šnjih za blu da i za bu na, mu ka, di le ma, pi ta nja, sum nji…

Ka ko sve to us pje va ta ko mlad i „ne is ku san” u otro vi ma ko ji če ka ju i vre ba ju?

Ka ko se za pra vo po sta je mu dar? Da li se to po sta je ili ra đa? Da li nam je ta spo sob nost data ne za vi sno

– 244 –

od ži vot nog is ku stva? Ka da je Ste fan Si mić u pi ta nju, i ono što nam sa op šta va pre ko svo jih pri ča, re kla bih - DA. Iza bra ti put svje tlo sti, či ni ti do bro, ši ri ti ra zu-mi je va nje, lju bav, ra dost, do pri no si ti da svi jet bu de bo lje i pri jat ni je mje sto za ži vlje nje za pra vo zna či bi ti spre man da se mu drost raz vi ja.

I Ste fan to upra vo i ra di. Slo bo dom mi sli i ra do sti iz ra ža va nja on la ko, jed no stav no i brit ko sli ka sva ko-dnev ne ži vot ne pri li ke i ne pri li ke ko je su za jed nič ke na ma lju di ma bez ob zi ra na ko joj ge o graf skoj ši ri ni ili me ri di ja nu ži vje li. Ste fan jed no stav no ispred sebe vi di ČO VJE KA.

Nje go ve mi sli, ri ječi, re če ni ce su ta ko la ke, jed no-stav ne i du bo ko isti ni te. Autor lič no sti i po na ša nja lju di opa ža ve o ma oštrim okom i pre po zna je sve fi -ne se spo ti ca nja, pa da nja i uz di za nja du še. Bli zak mu je tre nu tak sa da šnjo sti, ve o ma sup til no po sma tra i re gi stru je čak i ono što je spo lja šnjem oku ne vi dlji vo.

Dok či tam Ste fa no ve pri če ko je od sli ka va ju na šu stvar nost osećam va paj ko ji se pre no si i raz no si kao eho od ne ke biv še ka ne kim no vim, bu du ćim ge ne ra-ci ja ma; ponekad liče na urlik, že dan slo bod ne mi sli, i že ljan sop stve nih po ku ša ja, ma kar oni bi li i pro ma ša-ji, ali su eho slo bod nog iz bora.

Maruška Drašković, psihološkinjaU Kotoru, aprila 2012

– 245 –

UZ PRVENAC STEFANA SIMIĆA „PUSTITE NAS”

Da bi čo vek ne pri stra sno su dio o ne kim po seb nim lju di ma, on una pred tre ba da se od rek ne iz ve snih, već usvo je nih, po gle da i sva ki da šnje na vi ke pre ma lju di-ma ko ji nas obič no okru žu ju.

(Fjo dor Mi haj lo vič Do sto jev ski)

Či ta ju ći ru ko pis knji ge mla dog auto ra Ste fa na Si mi ća, ne pre sta no mi se vr zma la po umu ova mu-dr ost ve li ka na ru ske knji žev no sti, mu drost ko ja je u se bi su mi ra la eti ku, po mi ri la raz li či to sti, iz jed na či la sve to ve, i na kra ju na pi je de stal sta vi la čo ve ko lju blje. Baš kao što to u svo jim pri ča ma, ili za pi si ma iz ži vo ta, či ni Ste fan Si mić. No, me ne lič no je ova knji ga, kao i osta vlja nje pi sa nog tra ga za njom, sta vi la u bla go ne za vi dan po lo žaj. Ne vo lim knji žev nu kri ti ku, svu tu struč nu ter mi no lo gi ju ko jom, sa svim ho ti mič no, za si-pa mo či ta o ca, mu dru je mo, ana li zi ra mo, va ga mo, i na kra ju, da je mo svoj sud za bo ra vlja ju ći, pri tom, da je po treb no od re ći se obič no sti i usta lje nih mi ljea, ka ko

– 246 –

je to re kao Do sto jev ski. Sto ga, ra di je bih da osta nem ono što sam bi la od pr vog su sre ta sa Ste fa nom Si mi-ćem – ve tar u je dri ma. U pri log to me ide neo spor na či nje ni ca- ovaj mla di autor je sve sa mo ne kli še i zi-ran.

Ka da su me, jed nom pri li kom, pi ta li ko jim sti lom pi še taj mla di Si mić, od go vo ri la sam – ba la še vić kim. Sa mo, ka da či ta te Ste fa na, ima te uti sak da je Ba la še-vić nad ra stao sa mo ga se be…

Je zik ko jim se Si mić slu ži na da sve je sva ki da šnji, i upra vo u to j jednostavnosti le ži le po ta nje go vog iz ra-za. Pa opet, on je ste pi sac pla sti čar, je ste tkač do bre me ta fo re, je ste iz van red no do bar po sma trač.

Iz dvo ji la bih ima gi nar nu lju bav nu pri ču, ko ja je, upr kos svo joj ima gi nar no sti, stvar ni ja od mno gih do ži vlje nih.

„I po red to ga, če sto za mi šljam ka ko še ta mo za gr-lje ni uli ca ma na šeg gra da, oko po no ći ili pre, ru še ći sve mo gu će kon ven ci je. Vi kao Ana, kao Ru ska kne gi-nji ca, a ja kao grof Vron ski, kao vaš lič ni grof ili kao Vaš lič ni kuć ni lju bi mac, ka ko vam dra že. Ne pre kid-no raz mi šljam o va ma, le pa že no. Vo leo bih da sam obra zo van kao vi, da po zna jem je zi ke, da svi ram ne ki in stru ment, da pri čam na na čin na ko ji vi pri ča te. Vo leo bih još do sta to ga, a ne što će te mi vi mo žda i omo gu ći ti! Vo leo bih, naj pre, da mo gu da vas vo lim. Vo leo bih da mo gu da vas vra tim bar de set go di na una zad, a da vi me ne po gu ra te bar pet go di na una-

– 247 –

pred. Ni ta da ne bi smo bi li vr šnja ci, ali bi smo bar bi li sa vr šen par.”

S ob zi rom da se i na še po znan stvo de si lo na na čin pri me ren do bu u ko jem obi ta va mo – pu tem elek-tron skih me di ja, ne mo gu a da se kroz ovaj za pis ne osvr nem, bar na krat ko, na svet ski po zna tu i op šte omi lje nu dru štve nu mre žu- „Fa cebo ok". Upra vo ta mo, Ste fan je na či nio svo je pr ve ko ra ke ka jav no sti, po-nu div ši, sa svim sme lo, svo ju nu tri nu na uvid. Da nas, ako otvo ri te nje gov tzv. pro fi l bi će Vam po tre ban bar je dan čas da pro či ta te sve po hval ne re či upu će ne nje-go vim pri ča ma. Ve ru jem da sam do volj no re kla ako ka žem da ka da bih ja, kao ostva re ni sa vre me ni srp ski pi sac, ima la pre ko sto ti nu či ta la ca dnev no - sma tra la bih se naj bo ljim pi scem ove ze mlje.

Ste fa na Si mi ća sam upo zna la ka da je bio od već mlad, ne si gu ran ali pot pu no sa mo svo jan, na lik ma-le noj bar ci na uz bur ka nom mo ru. Da nas, pred na ma je čo vek ko ji sa svim si gur no se če ta la se i reč ju pra vi ne ke no ve sta ze, usme re ne ka bu duć no sti. Slu tim ne-bro ji vo ve li ku fl o tu iza nje ga… Sto ga, pu sti mo ga da svoj za da tak na sta vi da oba vlja va lja no i pre da no, si mi ćev ski.

Svetlana Fucić, književnicaU Beogradu, aprila 2012.god.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

pustite nas - stefansimic.net¡na-verzija.pdf · na i me, dok sam ra ni je či tao du ški ne ko...

Documents