put do dobre matice.doc

7/30/2019 PUT DO DOBRE MATICE.doc

1/10

PUT DO DOBRE MATICE

Vreme trine ekonomije i konkurencije je neminovnost sa kojomse svaki dan sve vie i vie suoavamo u svim oblastima

privreivanja, pa naravno i u pelarstvu. Nadanja da ce naspelare drava zatititi i omoguiti nam da svoje proizvodeprodajemo po naim cenama mogu i dalje biti prisutna samo kodnedovoljno upuenih ili onih nostalginih koji se ne mogu pomiritida je vreme dobre zarade u pelarstvu prolost, ali se od prolostiteko moe iveti. Bez produktivnijeg pelarenja u novim trinimuslovima ne mogu se ostvarivati prihodi koji ce omoguitiproirenje proizvodnih kapaciteta i ispunjavanje zakonskih propisakoji zajedno ine osnovnu pretpostavku uspenog poslovanja.Celokupna svetska proizvodnja raznih dobara zasniva se na uskospecijalizovanim delatnostima povezanih u jedan neraskidivproizvodni sistem. Takav pristup pretpostavlja nove odnose i upelarskoj budunosti na naim prostorima. To znai da e sepojedine pelarske kue baviti preteno proizvodnjom meda, drugeproizvodnjom polena, mlea i drugih pelinjih proizvoda, aselekcijom i reprodukcijom pelinjih matica oni koji su kvalifikovaniza obavljanje tog posla.

Ta neminovna uzajamnost i meuzavisnost ce biti pretpostavka

uspenosti poslovanja celog lanca pelarske proizvodnje. U ovakoracionalno ureenim odnosima svi e se baviti svojim uskospecijalizova-nim delatnostima i samim tim ostvariti bolji kvalitet iveu rentabilnost svoje proizvodnje.

Nauno-pelarske ustanove koje se bave selekcijom ireprodukcijom pelinjih matica u celom ovom procesuracionalizacije i unapredenja pelarske proizvodnje, imaju veomaveliki, ako ne i kljuni znaaj ali i obavezu da preko naeg

asopisa Pelar redovno izvetavaju pelare o svim naunimdostignuima, rezultatima selekcije i svim drugim podacima koji surelevantni za izbor i nabavku selekcionisanih matica. Gledano sapozicije pelara kao korisnika usluga veoma je znaajno da znaneke osnovne podatke o osobinama i ponaanjima pela dobijenihiz tih selekcionih programa. Vano je poznavati osobine pela kojese tiu brzine prolenog razvoja, ostvarene medne produktivnosti,njihove sklonosti ka rojenju, grabei, otpornosti ili tolerantnosti napojedine bolesti, agresivnosti, mirnoi na sau, higijenskosanitarnim osobinama i sl. Posebno je vano da pelari znaju tase dobija a ta gubi nabavkom selekcionisanih matica odgajenih


2/10

od lokalnih sojeva pela ili nabavkom selekcionisanih matica izdrugih geografski udaljenijih selekcionih centara. Veoma jeznaajno da se zna i postojanost osobina i ponaanja peladobijenih selekcijom i kada i pod kakvim uslovima dolazi do

razgradnje tog genetskog materijala.

Da ovim i drugim podacima vezanim za matice treba posvetitiposebnu panju, pored sopstvenih saznanja, uverio sam se iitajuci najnovije izdanje knjige Pelarstvo autora prof. dr JovanaKulinevia, gde u jednom delu knjige nedvosmisleno kae:Uspeh ili neuspeh pelinjeg drutva za vreme proizvodne sezoneu najveoj meri zavisi od matice. Ta meuzavisnost je toliko uskada svi ostali faktori, ma koliko bili optimalni, nee mnogo pomoiako je matica loa. Ako se ovoj konstataciji ne moe nita nidodati ni oduzeti a sigurno ne moe, preostaje nam jedino daiznaemo to pouzdaniji nain da u konici imamo uvek dobrumaticu. Prva stanica na putu do dobre matice je sigurno roditeljskamatica od koje ce se odgajati mlade matice. Na osnovu steenihpredznanja, pre nego to sam postao kooperant Apicentra,usudivao sam se da za sopstvene potrebe odgajanja matica, samvrim izbor roditeljske matice. Moram da priznam da sam tadanajee bio nezadovoljan, a ponekad i veoma razoaran. Dostavremena mi je trebalo da shvatim da se do dobrog genetskog

materijala moe doi jedino dugogodinjim radom na programimaodabiranja, selekcije i oplemenjivanja tog materijala. Nesporno jedakle da se roditeljske matice, kao i kod drugih ivotinja odabirajuprema svojoj sposobnosti da prenose vidljive, merljive ali inemerljive osobine na svoje potomke. Da bi se ovaj posaouspeno obavljao na njemu moraju raditi struna lica jer je nauka onasleivanju veoma kompleksna oblast i svaka njena improvizacijamoe biti tetna i za sopstveni pelinjak ali i za iru pelarskuokolinu.

Rukovodei se ovim saznanjima, nastojau da kao pelarpraktiar, kome je glavna delatnost reprodukcija selekcionisanihmatica u kooperaciji sa Apicentrom Beograd , iznesem neketehnoloke normative koji se odnose na ovu oblast a koja jeprimerena mojem nivou znanja iz pelarstva i tehnolokoj disciplinipropisanoj od strane odgovornih lica Apicentra.

Reprodukcija selekcionisanih matica


3/10

Odgajanje velikog broja matica danas je u Apicentru iskljuivozasnovano na Dulitovoj metodi. Ona obuhvata vie faza:

pripremu za odgajanje matinjaka;

dobijanje odgovarajucih larvi;

presaivanje;

zapoinjanje i dogradnja matinjaka;

dodavanje matinjaka u oplodnjake i

sparivanje mladih matica.

Veina aktivnosti koje proistiu iz ove metode odgajanja matica suveoma esto ve opisivane u pelarskoj literaturi ali i u asopisuPelar te ih ne elim ponavljati ali u panju usmeriti na nekolikotehnolokih radnji koje imaju veliki znaaj za kvalitet odgajenihmladih selekcionisanih matica.

Dobijanje dobrih larvi za presaivanje od roditeljske maticedobijene od Apicentra a koja je obeleena ploicom sa brojem,ne moe se zamisliti bez fizickog ograniavanja njene nosivosti. To

se najbolje postie upotrebom konice u koju je ugraen izolatornapravljen od maticnih reetki. Sadraj koji se nalazi u izolatorukao i sadraj ostalog prostora konice mora biti pod stalnimnadzorom pelara-odgajivaa matica. Ova konica moe senazvati, a ona to faktiki i jeste, kolevka buduih mladih matica.Bioloka snaga zajednice u ovoj konici treba da bude od 25-30hiljada pela sa 5-6 okvira, veim delom, zatvorenog legla koji surazmeteni sa obe strane izolatora u gornjem plodinom nastavku,dok se u donjem nastavku nalaze okviri sa medom i polenom i 3-4

prazna tamnija okvira koji ce se kasnije koristiti za zaleganjematice u izolatoru. U periodu kad nam larve za presaivanje nisupotrebne izolator ce biti otvoren ali dva dana pre nego to ce se uizolator staviti okvir za zaleganje u izolatoru e se staviti matica-majka i tri okvira najveim delom popunjena medom i polenom, apotom ce se izolator zatvoriti. Zbog nedostatka praznih elija, dokih pele mestimino ne pripreme, nosivost matice majke e sesmanjiti za preko 70%. Posle dva dana iz izolatora se vadi jedanokvir sa medom i umesto njega dodaje prazan tamniji okvir u ije

ce elije matica nositi maksimalno krupna jaja jer je u prethodnomdvodnevnom periodu njena nosivost bila bitno umanjena. Sve


4/10

vreme vodi se rauna da u konici imamo relativno malu povrinuotvorenog legla u odnosu na zatvoreno leglo. To se postie takoto se okvir sa preostalim larvama ne vraa u konicu saizolatorom nego u pomone zajednice a iz njih uzima okvir sa

zrelim leglom i stavlja u konicu sa izolatorom. Na ovaj nain seodrava bioloka snaga pelinje zajednice u izolator-konici idobija viak mladih pela u odnosu na potrebu negovanjaotvorenog legla. Ukoliko nema unosa iz prirode ova zajednica semora prihranjivati uz obavezno dodavanje polenske pogae kojaveoma stimulativno deluje na luenje mlea kod mladih pela. Utakvom ambijentu prilikom izvodenja larvi u elijama dodatogokvira imamo veestruko veu koliinu izluenog mlea nego toje sluaj u radilakom leglu drugih konica. Prema tome, kada se

tie ishrane larvi u prvih 12 sati od izleganja, moe se pouzdanosmatrati da je njihova ishrana bila maksimalno obilna a kvalitetmlea adekvatan kvalitetu mlea kojim se hrane i matine larve utoj starosnoj dobi.

Presaivanje larvi

Da bi larve za presaivanje boravile to krae vreme izvan njihoveprirodne sredine potrebno je da izvrilac ovog posla bude dobrouveban kako bi ovaj posao to bre obavljao. Ta uvebanost sepostie duom praksom na presadivanju larvi za proizvodnjumlea, jer u ovom sluaju starost larvi i podloga na koju se larvepresauju ne mora biti strogo ispotovana a nije toliko znaajnokoliko ce se mlea dobiti, koliko je znaajno rutinsko ovladavanjesamom tehnikom presaivanja. Podloga za larve koje sepresauju u cilju proizvodnje mlea moe da bude i razblaen

mle ali i razblaen med. Stavljanjem je-dne kapi ovog rastvora upoetak matinjaka postie se lake skidanje larve sa igle kojom


5/10

se presauje, ali ce pele u odgajivakom drutvu tu podlogu uvrlo kratkom vremenu odstraniti i larva ce u jednom trenutku ostatibez hrane sve dok u novoj sredini ne dobije nove obroke mleaadekvatne njenoj starosnoj dobi. Meutim, kod odgajanja

matinjaka iz kojih ce se izvesti mlade matice, ova pojava senepovoljno odraava na taj period razvoja larve i moe se izbecisamo ako se dvanaestoasovna larva prenese zajedno sanajveim delom mlea iz njene elije na suvu poliranu osnovuvetakog poetka matinjaka. Samo ovakvim postupkom emoobezbediti da larva sve vreme pliva na mleu jer pele uodgajivakom drutvu ovaj mle ne odstranjuju samo ga naodgovarajui nain urede, to se moe sasvim jasno videti 2-3sata nakon obavljenog presaivanja. Iz ovog saznanja sasvim

jasno proizilazi zakljuak da odredena starost larve zahteva iadekvatnu starost mlea. Primenom ovakvog postupkapresaivanja, larva ni jednog trenutka ne ostaje bez svojih obilnihobroka hrane pa samim tim je i prijem presaenih larvi mnogouspeniji a i krajnji kvalitet matica bolji. Za ovakav postupakpresaivanja potrebno je obilje mlea u elijama okvira iz kojih sepresaivanje vri a to se postie na ve opisan postupak rada saizolator-konicom. Najjednostavniji i ujedno najuspeniji nainpresaivanja larvi sa svojim mleom postie se upotrebom tzv.kineske igle.

Starost larvi za presaivanje veoma je znaajna za kvalitet buduematice. Zato je vano da starost larvi bude 12 do maksimalnih 18sati? Do ove starosne dobi i larve pela radilica kao i matine larvehrane se mleom istog kvaliteta, da bi posle ove dobi larve pelaradilica dobijale hranu drugog kvaliteta dok matine larve i daljedobijaju ist mle i to u mnogostruko veem broju obroka u odnosuna larve pela radilica. Zbog toga je veoma vano da se u tomperiodu larva nade i u znatno veoj eliji nego radilika ali i u

poloaju u kakvom se u prirodnim uslovima nalaze zapocetimatinjaci. Ovo je posebno znaajno i zbog toga to ve u tomrazvojnom stadijumu larve poinje formiranje nekih njenih organa apre svega jajnika to direktno utie na broj jajnih cevica buduematice.

Odgajivaka drutva

Pelinja drutva u kojima se zapoinju, odgajaju i zavravajumatinjaci, sastoje se od dva standardna LR tela s tim to seizmeu tela nalazi uokvirena matina reetka sa letom. Matica lee


6/10

ispod reetke, odakle se svakih sedam dana podie mladonepoklopljeno u gornje telo konice. Podizanje okvira sa mladimleglom u gornje telo uz istovremeno sputanje okvira sazatvorenim i izlazeim leglom u donje telo vri se 5-7 sati pre

presaivanja larvi. Ovom prilikom u sredinjem delu gornjeg telaostavlja se prazan prostor irine jednog okvira u koji se postavljaokvir sa poecima matinjaka da ih pele ispoliraju. Tih 5-7 sati jesasvim dovoljno da pele ispoliraju votane poetke matinjaka ada pri tom ne dode do smanjenja njihovih dimenzija. Ovih 5-7 satije optimalno vreme kada se postie najbolji prijem presaenihlarvi. Ako se radi o plastinim poecima matinjaka, za njihovopoliranje je potrebno mnogo vie vremena da bi opet prijem istartna poseenost pelama i presaenim larvama bila znatno

slabija nego kod votanih. U jednom turnusu na letve okvirapostavlja se od 20 do 24 pocetka maticnjaka. Bioloka snagaodgajivackih drutava treba da iznosi oko 40 hiljada pela svihstarosnih struktura. Ove pelinje zajednice se odabirajuprethodnim testiranjem u proizvodnji mlea. Ovo iz razloga topele iz pojedninih zajednica razliito lue mlec kao to razlicitosakupljaju med i polen, te se moe desiti da pojedina, izuzetnojaka drutva slabo povlace matinjake a i da su larve u timmatinjacima veoma slabo hranjene.

Pored bioloke snage ova pelinja drutva, u gornjem telu konice,moraju biti snabdevena obiljem meda i polena. Sem toga, na ovomtelu treba da postoji i hranilica preko koje ce se, u nedostatkudovoljnog unosa iz prirode, drutva prehranjivati sa eerno-mednim sirupom. Optimalni dnevni unos hrane u konicu bilo izprirode ili iz hranilice iznosi oko 1 kg. Takode, potrebno je da zasve vreme odgajanja matinjaka, u gornjem telu bude prisutnapolensko-medna pogaa spravljena sa oko 300 grama polena najedan kilogram pogae.

Ova drutva se moraju stalno odravati u bioloki jakom stanju.Pored stalne prihrane, moraju se redovno kontrolisati na prisustvorojevih matinjaka, na jainu i zdravstveno stanje.


7/10

Postupak sa zrelim matinjacima

Matinjaci se mogu smatrati zrelim i upotrebljivim tek posle desetdana od dana presaivanja. Tada je matica u matinjaku potpunoformirana i oivela stim to joj pigmentacija nije dovrena. Ovakozreli matinjaci se uzimaju iz odgajivakih drutava i dodaju u veformirane oplodnjake. Oplodnjaci treba da imaju najmanje 3-4hiljade pela kako bi mogli obezbediti optimalni toplotni reim (t34,5 o C ) u prostoru dodatog matinjaka. Zreli matinjaci semogu staviti i u inkubator u kojem je obezeen isti toplotni reimkao i u pelinjoj zajednici, ali se pri tome postavlja pitanje kolikoinkubator obezbeuje i druge uslove za pravilno i prirodno

izleganje mlade matice. Na osnovu sopstvenog saznanja i uvida upostupak izleganja izneu sledee zapaanje: Pre nego to e seodluiti da izae iz matinjaka, matica prvo obree okrugli otvor namaticnjaku i kroz njega isprui svoju rilicu ekajuci da joj pelenegovateljice, koje se nalaze oko matinjaka, daju hranu. Kadadobije svoje obroke ona se esto ponovo povlai u aurumatinjaka gde boravi jo nekoliko sati. Posle tog vremena maticaizlazi iz matinjaka, potpuno sazrela, sa ovrslim hitinama ipotpuno dobijenom pigmentacijom. Ako pak matinjak stavimo, da

se matica izlee u inkubatoru, ona e isto napraviti okrugli otvor namatinjaku i proturiti svoju rilicu ali poto nema pela da jenahrane ona ce u potrazi za hranom izai pre vremena i pri tom cebiti blede boje i slabije pokretljivosti to sigurno moe imati uticajana njenu vitalnost i kvalitet.


8/10

Sparivanje mladih selekcionisanih matica

Poznato je da se mlade matice u prirodnim uslovima sparuju se sa10, 15 pa ak po nekima i do 40 trutova. Sparivanje mladihselekcionisanih matica je svakako poeljno da se obavi sa toveim brojem trutova koji poticu od takode selekcionisanih maticaali koje nisu u rodbinskom srodstvu sa maticom-majkom mladihmatica. Da bi se ovaj cilj postigao, na pelinjacima kooperanataApicentra, odgajanje velikog broja trutova vri se u konicama u

kojima su umatiene selekcionisane matice koje su odgajene odmatica majki u prethodne dve godine. To su prakticno matice kojese nalaze u svim konicama stacionarnih pelinjaka odgajivaamatica smetenih na irem prostoru matinog pelinjaka.Selekcionisana matica-majka od koje ce se te godinereprodukovati mlade matice odabira se iz selekcione linijeApicentra ali koja nije u rodbinskom srodstvu sa linijamaprethodne dve generacije selekcionisanih matica. Pelinjezajednice u kojima se vri odgajanje trutova moraju, u nedostatku

pae, biti obilno prihranjivane da bi trutovi imali bioloku snagu ivitalnost za ispunjavanje svoje funkcije. Medutim, bez obzira na


9/10

posebno izraenu brigu za odgajanje trutova sa eljenimosobinama, ne moe se tvrditi da su se u oplodnji mladihselekcionisanih matica uestvovali samo trutovi odgajeni nasopstvenim i okolnim pelinjacima jer u naim prirodnim uslovima

praktine ne postoje izolovana podruja gde sparivanje maticamoe biti potpuno kontrolisano. Nesporno je da se na timkongregacionim mestima, odnosno sparilatima spontano nalaze ieljeni, ali i trutovi sa drugih udaljenijih pelinjaka. U jednoj takvojkonkurenciji samo bioloki najjai i najvitalniji trutovi uspeju daoplode mladu maticu.

Pri ovakvom postupku sparivanja mladih selekcionisanih matica sanajvitalnijim trutovima poznatog porekla ali i sa najvitalnijimtrutovima koji potiu sa lokalnog prostora u preniku od 10 km,imaemo matice u ijim e se zajednicama u visokom procentuouvati eljene osobine pela uz istovremeno poboljanjeimuniteta, vitalnosti i bioloke snage svih lanova te pelinjezajednice. Istovremeno ovakav postupak oplodnje omoguavaopstanak varijabilnosti, primarnoj za postizanje boljih osobinapela u daljem procesu selekcije.

Postupci sa mladim maticama

Mlade matice se sparuju u periodu od 5 do 10 dana odizleganja, zavisno od njihove vitalnosti i vremenskih prilika. Ako seu tom periodu ne oplodi pouzdano se moe smatrati da ce ostatineoplodena ili ako se kasnije i oplodi da ce biti slabijeg kvaliteta.

Dva dana posle sparivanja mlada matica poinje da nosi ali sebar pet dana posle pronoenja nesme hvatati i transportovati.

Ukoliko se mlade matice odmah nakon pronoenja hvataju,obeleavaju i stavljaju u kaveze esto doivljavaju jake stresovezbog kojih mogu uginuti ili se paralizovati, a ako se to i ne desi,kasnije kada se dodaju u jae pelinje zajednice, nee dugo iliuopte nee poeti da nose. Veoma esto ovakve matice i kadaponu da nose idu u proces tihe zamene. Logino je daklezakljuiti da je najbolje mladu maticu u oplodnjaku ili nukleusu neuznemiravati dok ne snese bar 2-3 hiljade jaja i dok minimumpolovina snesenih jaja ne pree u fazu larvi.

Mlada sparena matica mora biti pravilno pokupljena iz

oplodnjaka, to znai da je uhvacena iskljuivo za krila, nenoprihvaena izmeu dva prsta druge ruke za grudni deo i pritom


10/10

odgovarajuom bojom obeleena. Na lednom delu matice treba daostane ofarbani ig prenika od 1,5 do 2 mm. Pri obeleavanju nesmeju se farbom zamazati ostali delovi tela matice a posebnoglave i abdomena.

put do dobre matice.doc

Documents