1

TODOR DODE

RADIO DRAMA

PROFESOR BALTAZAR

2

GLASOVI

TODOR trideset dve godine

DRAGANA dvadeset devet godina

DEBELI trideset osam godina

BLEDI trideset devet godina

MAKI dvadeset devet godina

MARTA pedeset osam godina

STELA šesdet šest godina

BALTAZAR četrdeset godina

PLAVUŠICA trideset godina

MARINKO trideset dve godine

DEVOJKA dvadeset godina

Događa se 1982 godine

3

U pozadini se čuje konstantan šum gradske vreve, koju sa vremena na vreme preseče šum

tramvaja koji prolaze trgom i tandrču. Sirene automobila preseku relativnu tišinu

jutarnjeg dana i njih prati šum motora, koje turiraju nestrpljivi vozači na obližnjem

semaforu.

Todor: Stigli smo na vreme. Već sam mislio da ćemo zakasniti. Devet dana u Parizu,

biće to pravo uživanje.

Dragana: Nemoj da se zavaravaš, devet dana u Parizu.U Parizu ćemo biti samo četiri

dana. Rekla sam da stižemo na vreme, ali ti si uvek nervozan i samo praviš

paniku.

Todor: Idem da ubacim stvari u gepek. Šoferi čekaju. Bolje da to odradimo dok nije

gužva.

Dragana: Idi, ja ću da kupim novine.

Todor: Meni kupi cigarete.Vidiš dušo u ovoj zgradi, pored hotela Astorija, sam

dočekao novu sedamdesetu godinu.Tu je stanovao Milutin, Raspopov brat, i tu

je bilo celo moje društvo. Kako sam samo tada bio srećan.

Dragana: Ne znam ko je sve tada bio tu sa tobom, ali mnogo si dosadan bre sa tom

Novom godinom.

Todor: Dobro. Nisam ništa rekao.

Dragana: Idemo u autobus. Hoću da sednem na svoje mesto. Prošli put su mi zauzeli

mesto i morala sam da se raspravljam.

Todor: Čuo sam da neki putnici ulaze kod skretanja za Županju. Deo autobusa je

zakupila neka firma iz Zenice. Idu u Pariz preko sindikata.

PRELAZ

Čuje se prigušeni zvuk motora autobusa i tihi žamor putnika koji pričaju među sobom.

Sve to nadjačava muzika sa radija i pesma Zdravka Čolića „Stanica Podlugovi“.

Dragana: Pa, autobus je baš običan. Mislila sam da na ovakve ture idu luksuzni autobusi.

Todor: Koliko para, toliko muzike.Ima dosta mesta za noge. Ja sam zadovoljan.

Dragana: Mogu ti reći da voze dosta brzo. Evo ga već to skretanje za Županju. Stižu ti

Bosanci. Baš ih ima dosta. Hoće li stati svi?

Todor: Naravno da će stati. Stvarno od svega praviš problem.

4

Dragana: Ovi šoferi su neki interesantni tipovi. Jesi li video da onaj mali debeli ima

jedno plavo, a drugo crno oko.On ima nadimak Debeli.Tako ga svi zovu i

uopšte se ne ljuti.Znaš li kako zovu onog drugog.Zamisli zovu ga Bledi. Nikada

u životu nisam čula da nekoga zovu Bledi. Baš glup nadimak.

Todor: Ti sve znaš. Svaka čast.

Dragana: Samo sam pričala sa gospođama koje sede ispred nas. To su dve sestre iz Novog

Sada. Ova crna, niža, u kostimu je Marta. A druga, ona plava, mršava u

pantalonama, se zove Stela Zamisli one idu svakog meseca na neku turu.

Prošlog meseca su bile u Beču. Kažu da je bilo fenomenalno.

Todor: Dragana ipak si bila u pravu, ima problema. Izgleda da imaju višak putnika.Ona

lepa devojka, ona visoka, plave kose sa dugačkim nogama.Ona je višak.

Dragana: Vidim da si primetio sve što treba da primetiš. Dugačke noge, plava kosa. Baš

živopisno opisuješ dragi.

Debeli: Gospođice, rekli ste da se zovete Maki.Vidite Maki, mi putujemo za Pariz.To je

veoma dalek put. Sutra imamo noćnu vožnju. Nemoguće je da neko stoji do

Pariza. Moraćete da siđete.Vidite sa agencijom u čemu je problem.Meni je

stvarno jako žao.

Maki: Vidite dragi gospodine. Da zovu me Maki, ali sam pored toga što me tako zovu i

advokat. Ne silazim ni u ludilu.Ja sam jutros pošla u Pariz i stići ću do Pariza,

makar išla peške.

Dragana: Todore, pa ne mogu sada da je izbace.Spremila se za Pariz. Ja bih se ubila kad

me neko sad izbacio napolje.

Debeli: Znaš šta mala,možeš da trčiš za autobusom, nemam ništa protiv.Već kasnimo i

to mnogo, nemam vremena za raspravu, moraš da siđeš.

Maki: Kretenu dobro me slušaj. Nemam uopšte nameru da trčim za autobusom, uredno

sam platila sve, na vreme i ja ostajem ovde gde sam. Ja ostajem ovde i kraj.

Kraj. Da li ti je došlo do mozga?

Debeli: Dobro, idem da razgovaram sa vodičem.Možda nađemo neko rešenje. Mada ja

mislim da postoji samo jedno rešenje, a to je da siđeš.

Todor: Ma meni je sve jasno.Vodič, onaj mladi crni, mutav do zla boga je ustvari

napravio problem. Poveo je svoju devojku onu Maju, verovatno za džabe. Maja

je zauzela to mesto koje je prodato. Maja je baš zgodna.

5

Dragana:Todore ti si veoma promućuran, ali molim te gledaj svoja posla i ne bulji stalno

u te devojke.Zašto ja ne znam da se ta mala zgodna devojka zove Maja. Kaži mi

molim te.

Todor: Ne znam, valjda nisi zainteresovana.

Dragana: Zašto si ti to zainteresovan?

Debeli: Mi smo zaključili da možeš da pođeš, ako se putnici slažu.

(Svi putnici, a naročito Bosanci, viču u horu „Neka pođe, neka pođe“)

Todor: E ovo postaje interesantno.Ovi šoferi i vodić su se prešli u proceni. Ovaj Debeli

je u čudu.On nije očekivao ovakav rasplet situacije Mislio je da će putnici sami

da izbace ovu lepoticu. Vidi kako glupo gleda i češka se po glavi. Sada je

budala u velikom problemu, nema nazad.

Dragana: Sada mora da je povede.Ne znam samo kako će to da izvede. Ipak si ti u

pravu.Vodič je poveo devojku, a to su dozvolili i šoferi. Sada ne žele da se to

sazna u agenciji. Bezobrazluk!

Debeli: Dragi putnici, sami ste odlučili.Neka podje.Ona je sada vaš problem.Vi tamo na

zadnjem sedištu, sabite se malo da i Maki ima gde da sedne. Moramo da

krenemo.Bledi polazi, idemo.

Todor: Ovo je vrhunac ludila. Ovo volim.Vraćaju me u moju mladost.Ona bi trebalo da

stoji do Pariza. Ne mogu da verujem svojim očima.Pošteno rečeno, što se tiče te

Maki ona ne izgleda uopšte loše, ima bogovsko telo.Svaki muškarac bi delio

sedište sa njom i do Marsa.

Dragana: Molim te ućuti. Izgubiću strpljenje da budem fina. Nego gospođa Marta,vi niste

bili u Parizu do sada?

Marta: Ne u Parizu nismo bile. Prošle godine smo bile u južnoj Francuskoj. Molim vas

poslužite se, imamo vanilice i gurabije. Mi smo ih same pravile.Uvek kada

putujemo napravimo duplu meru, za nas i društvo u autobusu.

Todor: Ja ću gurabije.Moj otac ih je voleo do beskonačnosti.

Marta: Ovi naši šoferi su malo prosti, naročito onaj Debeli.Onaj što ga zovu Bledi je

izgleda fin. Ja sam znate već sve prostudirala. Mi imamo veliko iskustvo sa

ovim turama.Ovaj par na prvom sedištu ispred nas, da li ste ih zapazili.

6

Todor: Jesam. To je onaj čudno obučen gospodin sa šeširom. Mislim da tera neku pank

modu.Gospođica je lepa, mlada, plava dama.

Marta: Da, znate da oni nisu zajedno. Oni putuju sami, svako za sebe. Kako je to

neprijatno što ih je Debeli tako rasporedio. Pričala sam sa njom. On meni deluje

kao neki čudak. Kaže da je profesor fakulteta iz Beograda. On je srednjih

godina i ipak tera taj neki svoj čudan stil u oblačenju. Ima i kiku. Frizura mu je

skroz čudna. Znate, slušala sam njegove primedbe.Veoma su intelegentne.Oni

glupi šoferi ga samo gledaju u čudu.Gledaju ga s prezirom. A on je odmah

počeo da ih izluđuje.Dama pored njega je u početku bila malo zbunjena.

Međutim mislim, a ja imam dosta iskustva, mislim, da on počinje da je

oduševljava.Mi smo damu, znate, prozvali Plavušica.Ona je tako slatka. Meni se

čini da je i profesor oduševljen svojom šarmantnom saputnicom. Ipak mislim da

nisu trebali da ih stave tako zajedno, na isto sedište. Imamo dve noćne vožnje, a

sedišta su uska. Mislim da je Debeli to namerno uradio.

Todor: Apsolutno ste u pravu. Ali ne postoji po tom pitanju neko pravilo.

Marta: Nego pričala sam i sa onom ženom koja sedi sa mužem odmah iza šofera. Ona

je očajna. Debeli drži stalno otvoren prozor i njima stalno duva. Debeli ih

uopšte ne konstatuje. Njen muž se već posvađao sa Debelim ali ništa ne vredi.

Dragana: Kad stižemo u Lipicu?

Todor: Oko sedam sati.

PRELAZ

Čuje se tiha muzika i pesme Šabana Šaulića “Sve sam s tobom igubio“, pa „Najlepša

ženo vremena svih“.

Debeli Bledi spavaš?.

Bledi: Ne, ali spremam se. Već me hvata san.

Debeli: Vidi sutra moramo da završimo posao kod Rikarda. Zadržaćemo se dva sata

najviše.

Bledi: Ne znam biće nezgodno ako se raja pobuni.

Debeli: Rekao sam ti već mikrofon je u kvaru, odmah ujutru to objavljujemo i svraćamo

u Veneciju Mestre, kod majstora da popravi kvar. Niko neće ukapirati. Ustvari

boli me uvo. Neka ukapiraju. Objasnićemo posle da Rikardo ne može da

popravi kvar, popraviće nam u Parizu Stefano.Imamo opravdanje da i tamo

odlazimo u servis. Tamo istovaramo robu. Sve sam smislio. Ja sam genije. Na

toj robi ćemo da zaradimo po jednu mesečnu platu. Hej, celu platu dobiješ za

7

deset minuta straha. Nego mogu ti reći da me onaj kreten koji mi sedi iza leđa

izbezumljuje. On samo kenja.Te duva mu, te ne duva mu. Čim sutra pređemo

granicu rešiću stvar na svoj način.

Bledi: Nemoj molim te. Jedva smo se izvukli prošli put.

Debeli: Rekao sam ti već. Rešiću stvar i biće sve u redu. Ovaj je zec. Ima da ćuti kad

bude dobio po labrnji.

Bledi: Dobro, ja se i onako nikad ne mešam.

Debeli: Nego, mogu ti reći da sam očajan. Gledao sam danas kako onaj kreten od

profesora vata onu Plavušicu. Ona je prava karamela. Pošla je na ovu turu samo

zbog jedne stvari. Gde da se potrefi da baš taj profesor dobije mesto pored nje.

Gleda ga kao Boga. Takav komad da mazne takva budala. Ja njega ništa ne

razumem. Kaže da je profesor filozofije. Maznuo ju je posle pola sata priče.

Prosto neverovatno. Mada mogu ti reći da je ona bila zrela da padne u svakom

slučaju. Ma ko da je seo pored nje, bio je predodređen da je ima u Parizu. Bože

kako sam očajan. Ona je najbolja riba na ovoj turi. Sada mi ostaje samo ona

Maki, ali ona mi je nešto sumljiva. Odmah se uhvatila sa ovom Majom i nešto

muti. Onaj tunjavi je budala. Dao sam mu večeras dvokrevetnu sobu i znaš šta

je uradio, pustio je onu Maju da spava sa Makicom, a on ode u jednokrevetnu

sobu. Ja mu kažem šta bre radiš čoveče, a on kaže pusti dosta sam se naradio u

Beogradu. Ne razumem tu mladost. Bledi spavaš?

Bledi: Ne spavam. Kako da spavam kad melješ celu noć. Sutra treba da vozimo do

Pariza. Čuješ li, ceo dan i celu noć. Spavaj bre, pusti sada te žene.

Debeli: Ne znam ali mi se čini da ču ovoga puta izvisiti. Kako je prošli put bilo žestoko.

Kad se setim žene onog doktora tako mi je toplo oko srca. Bože kakva kurva.

Da ne veruješ! Ostavi ga u sobi da čeka sladoled i dođe kod mene na dva sata.

Sećaš se kad si ti na kraju išao po sladoled. Jedva sam te izmolio. Kako je to bio

vruć komad.Bože ona je mene zbrzila.Nisam stigao ni da kažem dve reči. Onaj

doktor je bio totalni kreten.Znaš da ja volim takve žene. Mene privlače samo

kurve. Poštene žene me psihički ubijaju. Jednostavno ne funkcionišem.

Bledi: Debeli hoću da spavam.Ućuti bre, molim te.

Debeli: Bledi ti si stvarno bled i u duši.

8

PRELAZ

Čuje se tiha muzika sa auto radija neke italijanske radi stanice sa ozbiljnom muzikom.

Todor: Mogu ti reći da su svi veoma disciplinovani. Krenuli smo na vreme u

sekundu.Evo već ulazimo u Italiju. Vidi kako je smešan ovaj italijanski

carinik.Tako je mali, a debeo kao loptica. On ne može da prođe između sedišta.

Dragana: Ćuti može da te čuje, a možda razume srpski jezik.Ovaj pregled je samo

formalnost.Zadržao se kod profesora. Izgleda da profesor zna italijanski. Nešto

pričaju.Vidi on.ode Kao da se nešto naljutio. Izgleda da nešto nije u redu.

Todor: Profesor ga je nešto iznervirao.U početku se smeškao ali je na kraju pozeleneo

od besa i otišao.

Debeli: Šta si mu rekao kretenu jedan, da si ga tako iznervirao.

Profesor: Gospodine molim vas birajte reči.

Debeli: Ti si profesore stvarno degen. Molim vas dragi putnici da sa pasošima izađete iz

autobusa. Gospodin carinik zahteva detaljan pregled. Profesore molim te da mi

sada kažeš, šta si mu rekao da se izvinimo čoveku.

Profesor: Ništa posebno, pitao sam ga da li je vegetarijanac.

Debeli: Ti si lud. Pitati tako debelog čoveka da li je vegetarijanac. Šta te bre briga šta je

on.Ovaj pregled autobusa će da traje tri sata. Moramo da stojimo na suncu, ko

kreteni.Budalo jedna!

KRATKI PRELAZ

Todor: Nabraću grančice ovog mirisnog bilja, da nam miriše u autobusu. Izgleda da je

gotovo sa pregledom. Ide debeli carinik i nosi pasoše.Mislim da će nas uskoro

pustiti.Vidi kako carinik gleda profesora.

Dragana: Da mnogo se naljutio. Nego da li si primetio da se profesor ne odvaja od

Plavušice. Znaš li da mi je dok smo čekali ona rekla da profesor nije ustvari

rekao ništa ružno cariniku. Ona ga brani. Mislim da ti je to sa grančicama pun

pogodak.Baš prijatno miriše taj tvoj mali vrt.

Todor: Sada imamo nekolko sati do Milana. Čim izadjemo na auto put možemo da

idemo mnogo brže. Izgleda da se Debeli i onaj čovek u prvom redu nešto

raspravljaju. Sigurno njemu i ženi opet smeta otvoren prozor.

9

PRELAZ

Dragana: Zašto sada opet stajemo?

Todor: Nešto se dešava. Debeli nešto priča onom čoveku iz prvog reda.Valjda

raspravljaju oko tog prozora.Nije dobro da se šofer tako nervira.

(Čuje se galama, povici i jaukanje)

Todor: Jao, mislim da je Debeli nokautirao čoveka iz prvog reda.Više definitivno nije u

prvom redu.Sada je na podu. Jednim udarcem ga je bacio na pod. Pravi

bokserski duel.

Debeli: Ovako će da prođe od sada svako ko bude kenjao.Od sada sam ja gazda u ovom

autobusu. Nema više samoupravljanja.Ušli ste u kapitalizam kreteni. Da li ste

me razumeli? Moram da vam kažem i još jednu stvar. Mikrofon koji je

neophodan rekvizit našeg vodiča se pokvario. Zato moramo da svratimo u

Veneciju Mestre kod majstora da to pokušamo da popravimo. To će trajati sat

dva.To je sve . Krećemo.

Dragana: Ovo je strašno, kao na divljem zapadu.

Marta: Gospodine mi se strašno plašimo.Da li hoćete da nas branite ako ovaj Debeli

počne da nas tuče?

Todor: Nemojte da brinete.Vi niste uopšte ugrožene. Neće on da bije nikoga. Ovo je

bio samo jedan incident.

Marta: Izvolite vanilice i gurabije. Molim vas uzmite i za posle.

Todor: Hvala baš su dobre.Mi smo tu, vi se samo smirite i uživajte.

Dragana: Debeli sa plavim okom je baš odvratan. Ne znam šta da kažem.

Todor: Ljubavi pošli smo u Pariz ne interesuje me Debeli sa plavim okom.Neka radi šta

hoće. Ja želim da mi bude lepo. Sve ostalo me ne interesuje. Mogu ti reći da mi

se baš sviđa to što se stalno nešto dešava. Nemamo još mnogo do Venecije.

Mislim oko sat vremena.

Dragana: Jedva čekam da dođemo u Milano.Zašto je opet stao?

Todor: Mislim da je gumi defekt. To nam baš sad nije trebalo. Idem da popušim jednu

cigaretu i da pravim društvo Debelom dok menja gumu.

10

KRATKI PRELAZ

Dragana: Ovaj autobus je pravi krš. Brzo si se vratio, Debeli je brzo završio to sa gumom.

Todor: Debeli je sasvim lud. Počinje da me oduševljava. On je neverovatan, otkačen do

kraja. Stojimo mi na ivici bankine, pušimo i gledamo šta radi. Plavušica i ja.

Brzo je namestio gumu i gleda nas onim njegovim urokljivim očima. Naravno

više nju nego mene. Tada iznenada prdne tako žestoko da smo poskočili i ona i

ja od iznenađenja. Stvarno sam bio šokiran. Bili smo na dva metra od njega. On

se okrenuo kao neki filmski glumac i kaže ,,Ovo je zvučni signal za polazak“.

Mi smo se pogledali i ćutali, a on je umro od smeha. Interesantno, koliko je bilo

prirodno to što je on uradio.

Dragana: On je svinja.

Todor: U svakom slučaju je originalan lik.

Dragana: Ti si lud koliko i on kad ti se sviđa šta radi takav kreten. Nego evo Milana. Da

to je to. Kakva divna katedrala, sunce i plavo nebo.

PRELAZ

Čuje se tihi žamor posetilaca restorana a u pozadini tiha muzika, italijanska kancona

„Santa Lucija“.

Stela: E pa Marta ovde je baš udobno. Kako je samo lep pogled na katedralu.Baš mi se

sviđa da ovde sedim. Koliko si razglednica kupila?

Marta: Samo tri. Mnogo su skupe poštanske marke. Ne znam, opet grešim.Rekla sam

da su šoferi seljaci, ali oni su nas doveli u ovaj divan restoran. Ipak znaju sva

dobra mesta i treba ići za njima.

Stela: Da samo znaš kako sam se uplašila kad je Debeli roknuo onog iz prvog reda.

Nisam odavno bila tako van sebe. Kolena su mi se tresla. Mada pošteno rečeno

mislim da je onaj što je mirisao itison, bio mnogo dosadan.

Marta: Ipak je to, što bi rekao moj pokojnik, Bog da mu dušu prosti, bila prekomerna

upotreba sile.Ti se polako počinješ da svrstavaš na stranu ovog divljaka.To je

prava svinja. Udario je čoveka svom snagom. Jak je kao bik. Međutim, šta se tu

može. Toga ima skoro na svim putovanjima.Neka ga tuže sudu, kad se vratimo

u Beograd. Pitala me žena onog jadnika da li hoćemo da svedočimo. Hoće da ga

tuže. Rekla sam naravno, da smo spavale. Nismo ništa videle. Bilo mi je malo

neprijatno, ali hvala lepo.Da se vučem po sudovima, ne pada mi na pamet. Znaš

li šta mi je rekla. ,,Niko neće da svedoči,ovo je sramota. Skoro je ubio čoveka“.

Kaže da se profesor smejao i rekao da je udarac bio pravi profesionalni direkt.

On se kao razume u boks. Ona plava se smejala ko luda. Mislim da je ovo ipak

11

sramota, ali takav smo narod.Sudbina je tako htela, rekao bi onaj moj ludi

kolega na poslu.

Stela: Taj profesor je meni tako šarmantan. Oni bosanci su svi redom isti.Samo piju i

svi su se međusobno rasporedili. To je strašno, šta se sada radi po tim firmama.

Mada su uvek te sindikalne ekskurzije bile prava švaleracija.

Marta: Jeste, ali ovo ovde je prava katastrofa.Gledala sam u hotelu sinoć kad su se

delili ključevi. Tu niko nema isto prezime a svi uzimaju dvokrevetne sobe.

Noćas je u tom hotelu bio haos, pravi kupleraj. Nisam mogla da spavam. Neka

što je bila pored nas se drala celu noć. Jutros sam baš sačekala, da je vidim kako

izgleda. Mislila sam da je mlada.Zamisli, ima preko pedeset, a tako se

dere.Užas.Da znaš samo muškarac nema ni trideset.

Stela: Pusti to sada, vidi profesora sa onom Plavušicom. Kako se samo ona pravi

važna. Onaj šešir mu stoji fenomenalno. Malo je velik ali ga čini toliko

gospodstvenim.

Marta: Mogao bi da ga skine kad uđe u restoran. Mnogo je bre bahat.

Stela: Ma ti uvek imaš primedbe. Meni se to kod muškaraca uvek sviđalo. On je baš

pravi. Nikada ne pretera.

Marta: Kako ne preteruje.Čestitao je Debelom. Rekao je da misli da ne treba tako

rešavati stvari, ali čestita na udarcu. Kaže da se udarac stručno zove ,,staklena

brada“. Debeli ga je samo čudno gledao.Ne zna da li ga ovaj zeza ili govori

stvarno iskreno. Na kraju je primio čestitke.

Stela: To jeste sramota. Roknuli čoveka, a sada čestitaju jedan drugom.Onaj Bledi je

dobar ko hleb.

Marta: Ma pusti te koji izgledaju kao sveci. I on se smejao kad je profesor opisivao

udarac u tu staklenu bradu. Svi prave štosove. Znaš šta, drugačije bi i ti

govorila, da je tebe tako roknuo onaj Debeli.

Stela: Da li si ti normalna? Zašto mene da rokne? Ti si luda.

Marta: Da,da kad dođu na red ljudi pobele od straha, ali kad je neko drugi na tapetu

onda je smešno.

Stela: Dobro hajde da se još malo prošetamo po trgu, ostalo je samo pola sata do

polaska.

12

PRELAZ

U pozadini se i dalje čuje isti žamor i italijanske kancone. Profesor i Plavušica se nalaze

u istom restoranu.

Profesor: Zoro našli smo odličan pogled na katedralu. Baš je ovo lepo mesto za

meditaciju. Nego moram nešto da ti kažem. Nemoj da se ljutiš, ali moram. To je

jače od mene.To je isto kao što moram da dišem, jedem, pijem vodu, spavam.

Zoro ti imaš bogovsko dupe, pravi vrh. Eto rekao sam i sada šta bude.

Plavušica: Profesore mislim da preteruješ, ali čini mi se da je to glavno merilo tvog

ukusa.To za mene i nije neki kompliment, da znaš.

Profesor: Znaš li da te zovu Plavušica u autobusu. Tepaju ti kao da imaš petnaest godina.

Debeli je poludeo kad je shvatio da ćeš biti moja.

Plavušica: Znaš šta, ja sam sama kriva što sam dozvolila da tako razgovaraš sa mnom, ali

jasno mi je da si to ti. Ti tako pričaš, tako živiš i neka bude tako. A što se tog

Debelog tiče, takve sam prevazišla već veoma davno. To je takva seljačina da je

prosto za neverovati da takvom kretenu daju autobus i pedeset putnika u ruke.

Mene može samo da sanja.

Profesor: Naravno da i ja tako mislim. Nego, kada sam mu u Lipici dao dva naša pasoša i

rekao „dvokrevetna soba“ on samo što nije pao. Pozeleneo je kao zelena

trava.Volim te situacije, kada ljude obaram s nogu. Moram da ti kažem da je

sreća glavna prijateljica mog života, od kad sam krenuo na ovaj put. Kada sam

došao na onaj plato ispred železničke stanice, znao sam da će pored mene biti

neko kao ti.

Plavušica: Zezaš, mogla je da bude i neka baba.

Profesor: Ajde ne budali. Ja sam znao i tačka. Osećao sam celim svojim bićem da će se

desiti, ovo što se dešava. Dobar je ovaj restoran, ima vrhunski pogled, mada je

ispod mog nivoa. To je nivo onog Debelog i njegovog kolege. Nije im loš

posao. Imaju dnevnice a pored toga i švercuju. Da li si videla šta su sve utovarili

kod onog Rikarda? Koliko su samo smešni sa pričom o pokvarenom mikrofonu.

Ovi kreteni su im poverovali ali meni je sve jasno. Najveći štos je bio izjava da

mikrofon nije mogao da se popravi. Imaju sada razlog da u Parizu ponovo

idemo kod nekakvog novog majstora, njihovog oraka, švercera. Debeli je

maestro za fore. Navalio je na onu Makicu i nije ništa uradio. Da li si videla

kakav je to tek bio blam?

Plavušica: Ma, sve mi je jasno. Zbrisala mu je u poslednjem trenutku i to sa devojkom

onog mutavog vodiča. Onom Majom. Ne bi se ona spasila ni u ludilu da je uzela

jednokrevetnu sobu. Nije ona naivna. Ni ti profesore nisi uopšte naivan.

Izgledaš veoma naivno, ali si premazan svim bojama.

13

Profesor: Pa nisam ja džabe profesor filozofije. Mi samo filozofiramo. To nam je posao.

Plavušica: Znaš li kad sam rešila da me imaš na mom putu za Pariz?

Profesor: Kad Zoro, gorim od želje da saznam kad si rešila da te imam?

Plavušica:Pa profesore rešila sam da budem tvoja onog momenta kada si mi rekao kako

se zoveš. To je presudilo. Baltazar. Ime ti je vrh. Verovatno se svi odmah smeju.

Profesor Baltazar.

Profesor: Dosta Zoro, mislim da preteruješ. Jeste malo je staromodno i smešno, ali ne

smeju se baš svi.

Plavušica:Vidiš, ja sam imala teču koji se zvao Baltazar. To je čudna priča. Ispričaću je

ukratko. Da li mogu profesore?

Profesor: Možeš, možeš naravno, srećo moja.

Plavušica:Taj moj teča po imanu Baltazar je imao prijatelja, a taj njegov najbolji prijatelj

je bio ljubavnik tečine žene, moje tetke. Svi su to znali. Ja sam slušala moje

roditelje, kako o tome pričaju i na kraju se uvek posvađaju. Moja mama je

mnogo kukala zbog toga i znaš šta se desilo? Ne znaš naravno. Jednog dana,

bila je zima, umro je ljubavnik moje tetke. Naprasno, iznenada, ode čovek.

Moja mama je odahnula. Moja tetka je tada rekla „Valjda ste sada srećni, umro

čovek“. Nisam baš sve tada razumela. I tada ide ono glavno. Počela je moja

tetka da ide na groblje i nosi cveće svom ljubavniku. Skoro svaki drugi dan.

Toliko je trebalo da cveće uvene. Šta miliš šta je radio moj teča Baltazar?

Profesor: Ne znam dušo. Stvarno ne znam. Priča ti je vrlo interesantna i postaje

zanimljiva. Baš me interesuje, šta je radio tvoj teča Baltazar.

Plavušica: Moj teča Baltazar je ustajao rano ujutro i odlazio na Kalenića pijacu i kupovao

crvene ruže. Donosio je cveće kući i tada bi ga tetka i on nosila na groblje i

stavljali na grob njenom ljubavniku i najboljem prijarelja mog teče Baltazara. Ja

sam veoma često išla sa njima u te šetnje.One bi obično trajale celo pre

podne.Da li znaš šta se na kraju desilo? Na kraju je jednog dana umro moj teča

Baltazar. Posle toga smo tetka i ja redovno išle na Novo groblje i nosile cveće.

Prvo bi išle kod teče Baltazara na grob i ostavljale jedan buket. Posle bi

odnosile drugi buket njenom ljbavniku na grob.

Profesor: Priča je baš prava moja Zoro.

Plavušica:Daa. E pa Baltazare idem sada da piškim i moramo posle da pođemo. Dušo

plati račun?

Profesor: Hoću srećo moja!

14

PRELAZ

U pozadini se i dalje čuje isti žamor i italijanske kancone. Debeli i Bledi se nalaze u

istom restoranu.

Debeli: Bledi ovaj restoran je moje opredeljenje ovde u Milanu. On je idealan u svakom

pogledu.Ovde se osećam kao kod kuće. Nije zato što je za nas sve džabe. Da mi

se ne svidja ovo mesto, ja bih tražio ono pravo.

Bledi: Slažem se, ovaj restoran je vrh.

Debeli: Vidi, danas smo uradili pola posla. Sve je bilo onako kako sam predvideo. Ja

sam doktor psihologije. Da li sam juče rekao šta će biti? Nisam ja vidovit. Ne,

ja sam samo znao da će onaj kreten da postane miran kao bubica. Znao sam da

će naša priča da prođe kod većine putnika i to je to. Nisu svi glupi, ali dovoljno

su pametni da ćute. Šta ih je briga, što mi švercujemo. Šta misliš, da nisu videli

kako utovarujemo robu. Ali njih interesuje samo ono što je na programu

putovanja. Bledi uvek sam ti govorio, program mora da se ispoštuje, do detalja.

Ovo sada što sedimo je program. Meni se ne sedi mnogo, voleo bih da sam već

na švajcarskoj granici. Ali to je program i mora tako biti.

Bledi: Nisam ništa rekao, čak mi prija što ovde sedimo. Ne znam čemu ova priča.

Debeli: Ja uvek imam pred očima pravila. Ne smem da počnem da ih kršim. Zato to

uvek ponavljam u sebi.Znaš li da je žena onog kretena što je dobio po labrnji,

tražila budalu koja će da svedoči. Njih dvoje su stvarno ludi, oboje, kompletno.

Naravno, niko nije hteo. Očajni su. Nisu našli nikoga, tako ludog. Znaš

ponekad se nađe i takav kreten.

Bledi: Ja sam ti rekao još pre nego što si ga nakautirao. Nemoj da reskiraš. Ali ti mene

ne slušaš. Dobro si prošao. Kaži hvala bogu.

Debeli: Nisam dobro. Grizem se zbog one Plavušice. Tako mi je krivo. Kao da mi je

neko uzeo nešto iz ruke. Nego, gde je ona Maki.Verovatno luta sa Majom i

onim njenim. Kaže mi onaj tunjavi danas, zamisli molim te. „Vi zbog vašeg

„posla“, meni ne date da radim“. Gledam ga, pa mi dođe da ga šutnem u ono

njegovo mršavo dupe.Ja sam lično išao kod direktora, da mu sredim da on ide sa

nama na ovu turu. Ja sam mu dozvolio da vodi onu njegovu Maju. Kako su

ljudi samo nezahvalni.

Bledi: Moram da ti kažem, što se tiče žena sam si kriv. Imao si onako dobru i lepu

ženu i oterao si je. Hteo si da budeš sam, da ti ne smeta. Ko ti je sad kriv. Ne

kažem ti to, što sam ti kum već kao prijatelj.Sada moraš da juriš ribe kao neki

klinac.

Debeli: Ti mene nikada nisi ništa razumeo. Ja nisam kao ti. Ja moram, kažem ti ja

moram svaki dan da se dokazujem. Jednostavno kao što ti moraš da jedeš, ja

15

moram nešto da maznem. Nekad kad nema ništa bolje, ja moram i neku rugobu

da usrećim. Sećaš se one Olgice, one matore od pre dva meseca. Htela je žena i

nisam mogao da je odbijem. Ti si se grozio, ja te razumem, ali ja nisam mogao

da je otkačim. To je bilo jače od mene. Ali zapamti.Kada te bude uhvatila neka i

kada ti ne budeš mogao da odoliš, otićiću kod tvoje Marije i sve ću da joj

ispričam. Glumiš mi nekog sveca. Baš mi ideš na živce! Nego kad smo kod

svetaca da ti ispričam nešto šta mi se desilo pre neki dan. To je bilo još dok je

moja žena bila kod kuće. Pre ove zadnje svađe. Otišla je to poslepodne da

landara po gradu. Ja sam leškario. Kad neko zvoni.Otvorim vrata kad komšinica

od preko puta, mlada, nema ni dvadeset godina. Stalno dolazi i nešto muvaju

njih dve. Pita gde je moja žena i ja kažem otišla. Ona se smeje. Ja je zovem da

uđe i ona se prevari. Sedne, prebaci nogu preko noge, koketira, priča bez veze i

tako mic po mic, ja je uhvatim u mengele. Zamisli nije htela. Otimala se kao

vučica. Jedva sam na kraju odradio. Mogu ti reči, to je bilo pravo klasično

silovanje. Pokupila se na kraju i ode. Ja je gledam i ćutim.

Bledi: Ti si pravi kreten. Za to se dobija najmanje tri godine a možda i više.Ti si

budala. Zašto mi to pričaš, neću moći noćas da spavam. Moram sutra da vozim,

kretenu.

Debeli: Dobro, dobro, zaboravi prošla su već dva meseca i nije se ništa desilo.Nego da

se mi dogovorimo za noćas. Ti vozi do Ženeve. Ja preuzimam tamo i vozim do

Pariza. To je plan. Idemo kretenu!

PRELAZ

Čuje se tihi rad motora i muzika na auto radiju. Zana i pesma „Dodirni mi kolena“ pa

„Rokeri s’ moravu“

Todor: Ovaj deo puta nisam ni osetio. Dobro mi je došla ona naplanirana pauza pored

ženevskog jezera. Mislim da se tamo u Ženevi ne bi smo ni zadržavali da ona

žena nije dobila taj glupi bubrežni napad. Pitao sam je posle, kaže da joj je

krenuo kamen.Valjda joj nije prvi put. Debeli ima iskustva sa takvim

situacijama. Odlično se snašao. Pozvao je taksi, kontaktirao sa tim doktorom

Medenicom.Dobro je uradio što je autobus parkirao pored jezera i nama pružio

fenomenalno zadovoljstvo. Ipak je on pametan. Taj Debeli. A kako je sve

bleštalo od svetla iz izloga sa nakitom i onim satovima iz snova. Kakva

fenomenalna slika! Ti sve vreme spavala..Nigde nikoga, samo su tu i tamo

prolazile siluete muzičara, tiih duhova noći u svečanim odelima, koji su nosili

svoje instrumente u sjajnim kožnim futrolama i potrkivali bežeći od hladnoće u

tople odaje svojih skrovišta, negde daleko na periferiji. Rano ujutro vratila se

žena taksijem iz bolnice, tog Medenice. Dobila je injekciju.

Dragana: Bitno da se dobro završilo. Ovo sunce koje nas sada greje je francusko sunce!

16

Todor: Da ovo što vidiš je panorama Pariza, grada koji se budi. Ovo je nezaboravna

slika. Maločas mi je Debeli, dok si spavala opet pružio nezaboravni užitak.

Plašim se da češ kad ti budem ispričao, opet da kažeš da sam lud ali moram da ti

ispričam. Jeste malo uvrnuto ali to je ono čemu se ja jedino mogu da smejem.

Stvarno ispada da mi je smešno ono što normalnim ljudima nije. Zato se valjda

veoma retko i smejem. Maločas vozi Debeli ovaj autobus, on Srbin sa jednim

plavim okom, širokim bulevarom baš na samoj periferji Pariza. Nema semafora,

samo na svakih sto metara postoje lepo obeleženi pešački prelazi. Na jednom

prelazu vidim jednog debelog ortodoksnog jevreina u crnom odelu sa kikama i

sa onim njihovim prepoznatljivim šeširom kako polako ide preko ulice.

Očekujem da Debeli uspori autobus i pusti čoveka da mirno prođe. Na moje

zaprepašćenje Debeli ubrzava, svira i u pravom smislu te reći juri čoveka po

prelazu. (priča kroz smeh) Debeli Jevrein se nadčovečanskim naporom nekako

spašava, bežeći ispred podivljalog autobusa „Žuna tursa“. Debeli se samo

zadovoljno smeškao, kao da je obavio neku životnu misiju, a kolega sa bledim

licem kikotao se stidljivo. Isto tako se smeuljio kad je lav sa plavim okom

nokautirao čoveka iz prvog reda.

PRELAZ

Todor: Draga moja, konačno hotel. Rekli su mi u Beogradu da su hoteli u Parizu na

ovakvim turama loši, ali Draganice ovaj naš je baš dno. Kvart se kažu zove

Jevrejski, ne znam ali ja ovde samo vidim Arape, nema čak ni Jevreja, onakvih

kako sam ih ja zamišljao. Francuza nema uopšte, kao da nisi u Francuskoj. A lift

za jednu osobu? Nisam nikada video takav lift. A tek ovo..U ovoj sobi je draga

moja sve pod nagibom. Izgleda da je nagib krovne terase bio glavni problem

kod nadogradnje i baš su prosto rešili problem.. Jednostavno oni su ostavili

nagib za uspomenu. Kad legneš u krevet jednostavno kliziš. Da nije žalosno bilo

bi smešno. Nego dušo daj tu francusku klopu i piće iz francuske samoposluge,

pa da proslavimo naš Pariz.

(Šuškanje folija i papira. Gutljaj i zveket čaša)

Dragana: Todore ti si genije! Sve ovo što si kupio i skupo platio izgleda veoma lepo ali

sir ti je kao sapun, vino kao sirće. Ova drvena kutija za sir je doduše lepa.

Možemo da je sačuvamo za uspomenu. Jedino hleb je pravi francuski. Imamo

pohovanu piletinu iz Juge. To će nas spasiti! Nisi se proslavio Todore.

17

PRELAZ

Čuje se tihi veoma tihi žamor gostiju restorana i zveckanje posuđa. Sve to prati tiha

muzika francuske šansone.

Plavušica:Baltazare ovo je pravi raj. Tako volim da izlazim na ovakva mesta. Ti me tako

činiš srećnom. Ja želim da popijem prvo jedan vermut. Da se malo zagrejem.

Jesi li bio ovde ranije?

Profesor: Da draga, ovde sam bio već nekoloko puta. Naravno nisam ja plaćao račune.

Ovde se jedu najlepše spremljeni morski plodovi. Međutim ima samo jedna

stvar koja mi se ovde ne sviđa. Mnogo su skupi. Ali rešio sam večeras da te

dovedem, jer večeras je posebno veče. Našao sam tebe i moram da

proslavim.To ne bih prpoustio ni po koju cenu.

Plavušica:Da dragi, počinješ da mi se sviđaš. Ustvari počinje da mi se sviđa kako

rezonuješ.

Profesor: Ovde su me dovodile kolege sa pariskog univerziteta, svaki put kad sam

dolazio. Sada moja Zoro, hajde da naručimo jelo i da uživamo. Što se vina tiče,

to sam već unapred odabrao. Ja ću da uzmem salatu od lignji. To sam već ovde

jeo i neću da propustim.Ti izaberi ostalo, draga. Ooo, evo dolazi moj kolega i

prijatelj Žak. Kako li se samo potrefilo da je večeras i on ovde. Zoro ono je moj

veliki prijatelj Žak. Ja ću sa Žakom da pričam malo na francuskom o poslu.

Izvini nas jedan trenutak. Zdravo Žak moj veliki prijatelju! Veoma mi je drago

Žak, da ti pretstavim moju verenicu Zoru.

Žak: Batazar, Baltazar pa prosto neverovatno da te vidim posle toliko godina. Kako

si dragi moj? Vidim da imaš predivnu verenicu i baš mi je drago zbog tebe. Vidi

se da si srećan.

Profesor: Da, to je moja prelepa verenica.

Žak: Da li si skoro verio ovu predivnu damu?

Profesor: Da. To se desilo ovih dana, baš ovde u Parizu. Ona je tako želela. Mi smo

ustvari zbog toga došli ovde da večeras proslavimo.

Žak: Baltazare čestitam dragi moj.Vidi dragi kolega, ja sam ovde u prolazu tražim

nekoga i žurim. Budi srećan večeras sa tvojom damom. Koliko ostaješ ovde u

Parizu.

Profesor: Kratko. Samo tri dana i vraćamo se. Zoro, Žak mora da ide.

Plavušica:Bilo mi je drago Žak.

18

Žak: Doviđenja i želim vam sreću draga.

Plavušica:Baltazare što si oterao čoveka tako brzo.

Profesor: Nisam ga oterao mora da ide. Meni se čini da je lepše kad smo sami. Da li sam

u pravu?

Plavušica:Vidim odlično pričaš francuski. Nego šta si mu to pričao za mene. Sigurno si

mu rekao.Vidi Žak maznuo sam ovaj komad u autobusu, šta kažeš da li je

dobra?

Profesor: Pa ja te poštujem draga. Ja te volim. Nisam o tebi uopšte pričao. Nismo se

videli godinama. Pita za zajedničke prijatelje. Ništa posebno.

Plavušica:Dobro samo da znam. (kratka tišina)

Nego dragi moj moram nešto da ti kažem. Mislim da nije fer da ćutim. Prvo sam

pomislila da ništa ne kažem, međutim to ne bi bilo fer. Znaš ja govorim

francuski perfektno. Ja sam kao mala devojčica sa roditeljima živela u Alžiru do

desete godine. Prema tome dragi moj vereniče sve sam razumela, sve što si

pričao sa Žakom. Mogu ti reći da mi se sviđa ta uloga verenice. Što da ne. Mi

smo vereni i to ovde u Parizu. Ali Baltazare nema verenika bez vereničkog

prstena. Kakva je to veridba bez prstena. Kaži molim te?.

Profesor: Nikakva draga moja.

Plavušica:I još nešto moj Baltazare. Hoću da mi javno na doručku sutra daš prsten pred

debelim šoferom sa jednim plavim okom. Meni se čini dragi moj da je taj kreten

naša sreća. Te njegove oči sve kazuju. Ja imam plave oči, a ti crne. Kod njega

su spojene..To je znak, sad mi je sve jasno. Šta kažeš?

Profesor:Zoro šta da kažem, sve si ti rekla. (smeh)

PRELAZ

Čuje se tihi žamor gostiju hotela na doručku. Zveckanje tanjira i escajga i smeh žena.

Stela: Marta gde si bre toliko dugo. Ne znaš, nisi svesna šta si propustila. Dobro je da

sam bar ja bila da vidim.Bože ovo ću da pamtim celog života.

Marta: Šta se desilo.Vidim ovi Bosanci su poludeli.

Stela: Da poludeli su vidim i ja. Znaš li zašto. On ju je zaprosio. Sada tu pred svima,

pre pet minuta. Profesor je klečao i molio Plavušicu, da mu bude žena. Uvek

pogodim.On je na mene ostavio utisak, čim sam ga videla. Nije čak ni skinuo

šešir. Klečao je pred njenim nogama i molio. Ona je prava, baš je prava, nije

odmah rekla da.Čekala je malo i bila je takva tišina da se naježiš. Ja sam se čak

19

uplašila da će reći ne. Ona je tada rekla „da, da“. To nema nigde. Nema takvog

filma, ovo se stvarno desilo. Bože kako su mi ulepšali dan. Kupio joj je

brilijantski prsten. Kupio je najlepši prsten u radnji. Ovo što se danas desilo na

tom našem glupom doručku je nešto božanstveno što ću pamtiti celog života.

Bože ja plačem, bože kako je to bilo lepo!

Marta: E sad mi je baš krivo što nisam sišla odmah. Gde sam jutros uzela da zašijem

ono dugme. Baš sam baksuz. Da propustim takvu stvar. Moraćeš detaljno da mi

ispričaš od početka do kraja.Gde su oni sada?

Stela: Otišli su do sobe. Sigurno i ona plače od sreće. On je prosto poludeo. Ti ne

možeš da zamisliš kako se to desilo. Mogu ti reći samo, da su ovi Bosanci pravi

ljudi. Tako su se radovali da nisam verovala svojim očima. Debeli je bio

zatečen. Rekla mu je pred svima da ih je on spojio. Sigurno je on odredio

raspored sedenja u autobusu. Ja sam mislila da je ona neka flinta, ali vidiš

izgleda da je neka fina devojka, čim ju je on toliko zavoleo.

PRELAZ

Čuje se muzika i žamor grada.

Debeli: Bledi, hoću da mi odaš priznanje. Kako ti se pa sviđa ovo mesto. E ovo je Pariz.

Vidi ovaj pogled, ovu širinu. To je uživanje. Ovo točeno pivo je najbolje na svetu.

Ja sam siguran da znam da uživam. Ako bi neko davao doktorat za tu vrstu

znanja, ja bih bio akademik.E, koje je dno onaj naš hotel.Užas. Ja sledeći put

tražim da nas smeste u onaj dve ulice dalje Kao tamo je dobar parking i moram

tamo da budem, zbog toga da bi autobus bio na sigurnom.. Nego, šta kažeš za onu

komediju na doručku. Ono nisam video u životu, a prošao sam pola sveta. Mislim

da neću nikada ni videti takav blam. Posle toga mi se povraćalo pola sata od

muke. Jesi li ih video Bledi?

Bledi: Video sam, doduše samo kratko. Meni to nije ništa strašno. Čovek se zaljubio, to

je očigledno. Malo je odlepio, ali normalno je to i on je čovek od krvi i mesa. Ja

mislim da on u životu nije imao pravu, istinsku ribu i da je kad je upoznao

Plavušicu sasvim odlepio.Ona mu se dala do kraja i sledila je eksplozija. Ono

njegovo ponašanje na početku, ona njegova bahatost, ludilo,ono njegovo

ekstravagantno oblačenje, to je samo bila maska. Maske su sada pale. On izgleda

kao neko iz sedamdesetih godina koji sada šeta po svetu.

Debeli: Sedim ja i jedem onaj bedni doručak. Uzgred rečeno onaj Arapin je lud. Svaki dan

na doručku ukine nešto. Doručak je bio normalan samo prvog dana. Juče je

ukinuo maslac. Danas pekmez. Sutra će da ukine hleb. Ja to ne razumem. Moram

to da prijavim, kad dođem u Beograd. To nije moj posao, ali neko mora. Ovi

kreteni ćute. Taman sam bio završio doručak i krenuo da pođem kad evo ti njih

dvoje, profesor i Plavušica. Ona se samo uvija. Prosto ti milina gledati kako ide.

Ostanem da je gledam malo ispod oka. Dobra je, nema govora. Morao sam da

20

ostanem da je još jednom malo odmerim. I tada se desi to čudo. On u jednom

trenutku pade na kolena. Gledam, da li me oči varaju. Kleči čovek i kaže ,,Ljubavi

moja, da li hoćeš da se udaš za mene?“ Bledi, gledao sam nju sa pola metra.

Mogu ti reći sa stopostotnom sigurnošću da je i ona bila zabezeknuta.Gledala ga

je nekoliko trenutaka u čudu, pa mi se učinilo da će da mu kaže ,,Kretenčino

pogledaj se na šta ličiš“. Gedao sam sve kao pretstavu, sa interesovanjem. Kako bi

mi to leglo na ovu moju jadnu dušu. Ali ne, nije se to desilo. Ona ustaje i kaže

,,Da ljubavi biću tvoja do kraja života“.Bosanci urlaju od sreće. Njima stvarno

malo treba za sreću. Cela ta scena meni je bila totalno nestvarna. Nisam mogao da

verujem očima. On je prosi!? Moram da priznam da je kreten to izveo maestralno.

Pristala bi svaka, pa makar rasakinula sutradan.Ljubila ga je pred svima i naravno

odmah stavila prsten na ruku. Kažu da je kupio prsten koji košta kao mojih devet

plata. Kupio ga je kod zlatara prekoputa. Jedino onaj bradonja sa ženom nije

skakao od sreće .On je uvek hladan kao špricer, samo se smeška. Ovog puta je

tapšao. Ja sam bio tu odmah pored.Sada dolazi ono najneverovatnije. Mislim da

nisi bio tu? Ona se okreće meni i kaže,,Hvala, vi ste nas spojili“.Nisam pametan

šta je mislila. Ja sam ih spojio. Pa ja bih sve uradio da ga samo sklonim sa onog

glupog mesta koje mu je čista sreća dala. Šta ćeš, to je život. A gde si ti bio kad te

nisam video? Bledi, ti si stvarno bled i u duši.

PRELAZ

Todor: Draga moja umoran sam kao skot.Ovaj hotel je predivan.Ova Kranjska Gora je

raj, ali šta vredi kad sam spavao samo četiri sata. Mnogo smo kasno došli. Prava

je šteta što ovde ne ostajemo još malo. Ne znam samo šta sada čekamo. Podigli

su nas u sedam sati i sada stojimo ovde na parkingu.

Dragana: Čekamo onu mršavu devojku što uvek kasni. Jednostavno je nestala. Nema je

nigde, kao da je u zemlju propala. Svi je traže.

Todor: Ono što smo doživeli u Parizu je san. Samo prošao je mnogo brzo.

Dragana: Da bilo je divno! Ja sam prespavala ceo put do Minhena.

Todor: Da. Probudila si se tek kad smo se sudarili.Taj sudar je bio vrh komedije.Baš

sam se probudio i gledam kako ulazimo u Minhen.Uživam, nije velika gužva,

ljudi idu na posao. Vozi Bledi. Debeli sedi, puši, sluša Šabana Šaulića i gleda

nezainteresovano. Sve je pod apsolutnom kontrolom.Vidim upaljeno crveno

svetlo na semaforu. Polako se svi zaustavljaju. Staje i auto ispred nas. Ovaj naš

šofer ne pritiska kočnicu. Jednostavno udara auto ispred nas i on se kao

bilijarska loptica odbija do sredine raskrsnice. Dobro je da Nemac nije držao

nogu na kočnici. Nismo išli mnogo brzo, ali je udarac ipak bio jak. Nemci izlaze

iz automobila i drže se za vratove. Niko nije bio ozbiljno povređen.Tada si se i

ti probudila.

21

Dragana: Kako je samo Bledi bio smešan kad su mu policajci dali metlu i lopaticu da

pomete staklo sa asfalta.

Todor: Da to su Nemci. A ono posle u policiskoj stanici tamo u predgrađu, to je za

film.Ceo autobus je završio u toaletu policijske stanice.Ona ulazna vrata sa

prozorčetom i ona unezverena faca onog policajca, koji pušta da se uđe u

stanicu, posle pritiskanja tastera je vrhunsko ludilo. Potrošili smo mesečna

trebovanja toalet papira u tom toaletu. Žalio mi se Bledi, da oni ustvari uopšte

nemaju zeleni karton i da se plaše da ih ne zadrže zbog toga na granici. Ne znam

kako su uopšte uspeli da reše papire kod tog sudara.

Dragana: Oni su totalno ludi. Prošli smo celu Evropu bez zelenog kartona. Evo ide ona

ludača. E pa ona je totalni kreten, bila je celo vreme kod frizera.Vidi kakvu je

frizuru uradila. Ovi će je ubiti, ona nije normalna.

Debeli: Ćurko gde si bila do sada. Ubiću te idiotkinjo. Čekamo te tri sata a ti se friziraš

govno jedno, umobolno.

Devojka: Bila sam kod frizera. On je kriv. Rekao je da će biti brzo, ali se odužilo.

Debeli: Ulazite odmah polazimo.

PRELAZ

Čuje se tihi zvuk motora i galama Bosanaca koji silaze sa autobusa.

Dragana: Bogami stigli smo do skretanja za Županju. Došlo je vreme rastanka sa

Bosancima.Vidi kako Bledi izbacuje stvari kao cepanice. Nešto je ljut.

Todor: (unutrašnji monolog)

Bože odavno nisam video ništa tako lepo. Ja to ustvari nikada nisam ni video. Iz

mraka autobusa gledam kako se strastveno ljube Maki i Maja. Povukle su se u

senku autobusa. Ljube se kao da nema nikoga oko njih. Stvarno niko i ne gleda

taj trenutak oproštaja. Maki na kraju ostaje sama na parkingu dok mi odlazimo u

mrak.

PRELAZ

Čuje se po koja tiha reč gostiju bifea, koraci kelnerice i tiha ozbiljna muzika iz starog

radija na kredencu.

Todor: Dragi moj ne možeš da zamisliš koliko volim ovaj smdljivi bife u senci

Narodnog Pozorišta. On je za mene pravo mesto, gde uvek možemo da sednemo i

pijemo ovo vino, ovu zaboravljenu blatinu koja stoji tu u tome starinskom

kredencu već godinama, kao zaboravljeni deo neke preterane nabavke, starije više

22

od pet godina. Možemo tu da sedimo dokle nam je volja, pričamo i ćutimo. Ja

uvek sedim leđima okrenut vratima i gledam sve u ogledalu a ti gledaš sve u

stvarnosti. Ima tu neke simbolike.

Marinko: Prođe i ova nova godina ova osamdeset treća, moj kume. Nekako su sada

dočeci Novih godina, manje važni nego nekada.

Todor: (unutrašnji monolog)

Gledam u ogledalo i mislim o nekadašnjim Novim godinama. Mislim o licima

koja odlaze iz mojih misli.Osećam talas hladnog vazduha koji ulazi u našu malu

kafanicu sa hladne ulice.Gledam. Prvi ulazi on. Prepoznao sam ga. Odeven je

istovetno kao prošlog septembra u Parizu. Ganja i dalje svoj pank stil.Ogroman

šešir koji ne skida. Sve isto. Za njim ulazi neka žena. Naprežem se da je

prepoznam. Nadam se, ne znam zašto, eto nadam se da je to Plavušica. Žena je u

drugom stanju.To je ona. Da to je ona.On naručuje kuvano vino za sebe. Za nju

sok od borovnice. Tihi su. Marinko vidi da ih gledam i pita.

Marinko: Znaš čoveka ?

Todor: Znam čoveka. To je profesor Baltazar.

KRAJ

23