1

RASHLADNI UREĐAJI U INDUSTRIJI

2

SADRŽAJ:

1. UVOD ...................................................................................................................................................... 3

2. RASHLADNI SISTEM INDUSTRIJSKIM PROCESIMA ................................................................. 4

3. TIPOVI RASHLADNIH SISTEMA I PRINCIP RADA....................................................................... 4

3.1. Kompresiono hlađenje ................................................................................................................ 6

3.2. Apsorpciono hlađenje ................................................................................................................. 7

3.3. Apsorpcioni rashladni ciklus i izmenjivač toplote ............................................................... 8

4. IZMENJIVAČI TOPLOTE ................................................................................................................... 10

4.1. Izmenjivač toplote u obliku ljuske i cevi .............................................................................. 10

4.2. Izmenjivači toplote u obliku ploče i okvira (rama) ............................................................. 10

4.3. Horizontalna i vertikalna izvedba razmenjivača toplote .................................................. 10

5. FAKTOR HLAĐENJA ......................................................................................................................... 11

6. IZVORI TOPLOTE ............................................................................................................................... 12

7. EKOLOŠKI PROBLEMI IZMENJIVAČA ......................................................................................... 13

7.1. Potrošnja i emisija rashladne vode ....................................................................................... 13

7.1.1. Potrošnja vode - Unos i potreba za vodom .................................................................. 13

7.1.2. Toplotna emisija na površinske vode ............................................................................ 15

7.1.3. Emisije iz rashladnog prečišcavanja voda ................................................................... 15

7.2. Tehnike koje se primenjuju za smanjenje potrošnje vode .............................................. 16

7.2.1. Korišcenje vazduha za hlađenje ..................................................................................... 17

7.2.2. Direktne i indirektne emisije ............................................................................................ 17

7.2.3. Optimizacija korišcenja aditiva kod hlađenja vode ................................................... 18

8. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................................ 19

9. LITERATURA....................................................................................................................................... 20

3

1. UVOD

Rashladni uređaji imaju zadatak da održavaju potrebnu i dovoljno nisku Temperature u nekom

prostoru. Ta je Temperature gotovo uvek niža od temperature okoline. Zbog toga ce toplota sa

okoline prelaziti u prostor koji se hladi i zagrevati ga. Da bismo Temperature prostora kojeg

hladimo održavali stalnom, neprekidno treba odvoditi toplotu koja iz okoline prelazi na hladan

prostor i materiju u njemu. Najčešce nemamo na raspolaganju takav rezervoar, čija je

Temperature niža od temperature prostora kojeg hladimo.

Hladiti znači nekom telu smanjivati unutrašnju energiju odvođenjem energije, što se manifestuje

sniženjem njegove temperature. Hlađenje je proces snižavanja temperature u nekom prostoru u

svrhu, npr. rashlađivanja hrane, očuvanja neke supstance. Hladnjaci i mašine za hlađenje

usporavaju razvoj bakterija koje uzrokuju kvarenje prehrambenih proizvoda kao i hemijskih

reakcija koje se događaju u normalnoj atmosferi.

Kada se procesom prenosi toplota od niže na višu ekološku Temperature, proces se naziva

rashladnim procesom. Kada se kružnim procesom prenosi toplota s ekološke na neku višu

Temperature, takav proces se naziva grejnim procesom.

Rashladni sistem je kombinacija opreme, cevovoda i komponenti, spojene u sekvencijalnom

redosledu sa ciljem da postignu efekat hlađenja. Efekat hlađenja predstavlja proces ekspanzije

toplote iz nižeg temperaturnog izvora, supstance ili rashladnog medija i prenosa istog na viši

temperaturni nivo, najčešce atmosferskog vazduha, u cilju održavanja temperature izvora toplote

ispod temperature okoline.

Kao što postoje brojni i raznovrsni industrijski procesi koji zahtevaju hlađenje, takođe postoje

različiti načini povezivanja komponenti i opreme u rashladnom sistemu.

Osnovni princip rada sistema za hlađenje opisan je ciklusom hlađenja, a osnovna pretpostavka

tog ciklusa jesu same karakteristike radnog fluida u smislu specifičnih tačaka isparavanja i

kondezovanja. Toplota se dovodi do fluida koji je na nižoj Temperature i pritisku stvarajuci

latentnu toplotu da bi fluid prešao u gasovito stanje. Ovaj gas se potom komprimuje na vece

pritiske i u skladu sa tim Temperature na kojima latentna toplota može biti oslobođena a radni

fluid se vraca u tečno stanje.

4

2. RASHLADNI SISTEM INDUSTRIJSKIM PROCESIMA

Odvijanjem tehnoloških procesa u industriji okolni vazduh se zagreva i kao takav može ugroziti ili

tehnološki proces ili remetiti radu opreme koja u tom tehnološkom procesu učestvuje. Kako bi se

vazduh hladio primenjuju se različiti sistemi hlađenja, koji u suštini rashlađuju vazduh i kao takav

ubacuju u prostor u kome se tehnološka operacija odvija.

Rashladni sistem obezbeđuje hlađenje u industrijskim procesima uključujuci i klimatizaciju

vazduha. Rashladna tehnika i klimatizacija su među najvecim potrošačima energije. Prema

izveštaju Međunarodog instituta za rashladnu tehniku (IIR), ova grana industrije učestvuje sa 15%

u ukupnoj potrošnji energije u svetu. Takođe, procena je da se 80% emisija gasova, koji dovode

do efekta staklene 4empe, iz rashladne i klimatizacijske industrije ispusti indirektno kroz potrošnju

energije iz ovakvih sistema. Nesumnjivo da je povecanje energetske efikasnosti jedan od najbržih

načina za smanjivanje emisije štetnih gasova (pritom se najčešce misli na emisije CO2), a upravo

takvim pristupom šaljemo poruku da delimo zabrinutost za nesigrnu energetsku buducnost.

Prema načinu oduzimanja toplote razlikuju se dva postupka:

Direktno hlađenje – isparivač rashladnog sredstva se direktno nalazi u struji materije koju

treba hladiti.

Indirektno hlađenje – u isparivaču rashladnog sredstva hladi se tečnost, voda ili rasolina

koji služe kao nosioci hladnoce, nosilac hladnoce koji cirkuliše preko daljih izmenjivača

toplote služi za hladenje materija koje treba hladiti.

Za dobro funkcionisanje rashladnog sistema svi potrebni sastavni elementi sistema moraju da

budu povezani cevovodom kroz koji moze da cirkuliše rashladno sredstvo.

Direktno hlađenje pri čemu se vazduh hladi direktno u isparivaču, u principu je ekonomičnije od

indirektnog hlađenja, jer je za indirektno hlađenje, potrebna dodatna energija za cirkulacionu

pumpu nosioca hladnoce. Osim toga, zbog potrebe dodatne temperaturne razlike 4emperature

isparavanja mora da bude niža sa odgovarajuce manjim koeficijentom proizvodnosti.

Temperatura rashladnih površina za dehidrataciju može da bude niža od one moguce sa hladnom

vodom kao prenosiocem. Kompletno isporučeni rashladni sistemi sa svim potrebnim satavnim

elementima nalaze se u klima konvektorima za ugradnju u prozor i u prostoriji sa ugrađenim

kompresorom, kondenzatorom i isparivačem. Za kondenzatore sa vazdušnim hlađenjem

potreban je izvod za ulaz u izlaz vazduha.

3. TIPOVI RASHLADNIH SISTEMA I PRINCIP RADA

Generalno, sledeca podela sistema obično se primenjuje u industrijama širom Evrope, a koji se

mogu izvesti iz gore datih principa:

Jednosmerni sistemi za hlađenje (sa ili bez rashladne kule)

Otvoreni kružni (recirkulacioni) sistemi hlađenja (sa rashladnim kulama)

Zatvoreni kružni (recirkulacioni) sistemi

o Sistemi hlađenja pomocu vazduha

o Zatvoreni recirkulacioni sistem vodenog hlađenja

5

Kombinovani vodeno/suvi (hibridni) sistemi hlađenja

o Kule sa otvorenim hibridnim hlađenjem

o Kule sa zatvorenim recirkulacionim hibridnim hlađenjem.

Generalno, jednosmerni sistemi za hlađenje i otvoreni recirkulacioni sistemi hlađenja se

primenjuju za veca postrojenja i fabrike i u (petro) hemijskoj industriji.

Tabela 1: Primeri kapaciteta i termodinamičkih karakteristike različitih sistema za

hlađenje za primenu u elektroprivredi

Sistemi za hlađenje Primenjeni pristupi Proces stvaranja kapaciteta snage

(MWth)

Otvoreni jednosmerni sistemi

13-20 < 2700

Kula sa otvorenim rashladnim sistemom

7-15 < 2700

Kula sa otvorenim hibridnim rashladnim

sistemom 15-20 < 2500

Kondenzator koji se hladi suvim vazduhom

15-25 < 900

Različite vrste rashladnih sistema se mogu klasifikovati po različitim kriterijumima. Standardna

literatura koristi sledece kriterijume:

o hlađenje suvim vazduhom i hlađenjem vodenom parom,

o otvorene ili zatvorene sisteme - u otvorenom sistemu, rashladno sredstvo je u kontaktu sa

okruženjem; u zatvorenom sistemu rashladno sredstvo cirkuliše unutar cevi, kalemu ili

kanalima i nema kontakt sa okolinom,

o direktni ili indirektni sistemi - u direktnom sistemu postoji jedan izmenjivač toplote koji

hladi; na posrednom (indirektnom) sistemu postoje najmanje dva izmenjivača toplote i

zatvoreni krug, sekundarno hlađenje između procesa ili proizvoda koji se hlade. Zbog

dodatnog razmenjivača toplote, indirektni sistemi imaju veci pristup. Direktni i indirektni

sistemi su takođe poznati kao primarni i sekundarni sistemi. U principu, svaki direktni

sistem hlađenja može da se transformiše u posredni sistem i ova opcija se razmatra u

situacijama u kojima bi curenje ugrozilo životnu sredinu.

Rashladni sistemi koji obezbeđuju hlađenje u industrijskim procesima, uključujuci i klimatizaciju

svrstavaju se uglavnom u sledece kategorije:

1. Kompresioni rashladni sistem. U ovim sistemima kompresori kompresuju

rashlađivač na viši pritisak i temperaturu od pritiska i temperature isparavanja pare.

Kompresovani rashlađivač se kondenzuje u tečni oblik otpuštanjem latentne toplote

kondenzata u kondenzatoru vode ili prečistaču vazduha. Tečni refrigerant se zatim

prigušuje do niskog pritiska. Formirana para-tečnost proizvodi efekat hlađenja tokom

isparavanja. Kompresovanje pare se često naziva mehaničko hlađenje iz razloga šro

se para kompresuje mehaničkim kompresorima. Kompresori se u vecini slučajeva

pokrecu elektro-motorima, retko motorima SUS, gasnim i parnim turbinama.

2. Apsorpcioni rashladni sistem. U apsorpcionim sistemima, rashladni efekat se

postiže unosom toplotne energije. Nakon što tečni rashlađivač ostvari rashladni efekat

6

tokom isparavanja na niskom pritisku, para absorbuje tečni absorbent. Rešenje je

ostvareno grejanjem direktno-sagorevanjem gasa ili otpadne toplote, zatim rashlađivač

ponovo isparava, ali pri znatno vecem pritisku, a nakon toga kondenzuje i prelazi u

tečni oblik. Tečni rashlađivač se zatim prigušuje do niskog pritiska i zati je spreman da

proizvede rashladni efekat. Absorpcioni čiler koristi toplotu za kompresovanje

rashladne pare na visoki pritisak, zbog čega ovaj “toplotni komporesor” nema pokretnih

delova, osim same pumpe.

Praktično, razlika između njih je način kompresije rashladne pare. Tradicionalno, isparivačko

kompresioni rashladni sistem se češce primenjuje u industriji od absorpcionog rashladnog

sistema. Prednost absorpcionog rashladnog sistema je mogucnost da se iskoristi otpadna toplota

na relativno niskoj temperature koja je u industrijskim uslovima često dostupna.

3.1. Kompresiono hlađenje

Prirodan tok toplote je samo iz pravca vruceg ka hladnijem telu. U rashladnom sistemu se mora

desiti supraton proces. Ovakav proces se ostvaruje primenom sredstva za hlađenje koje

absorbuje toplotu i zatim ključa i isparava pri niskom pritisku da bi nakon toga prešao u gasno

stanje. Ovako dobijeni gas se zatim kompresuje pri vecem pritisku tako da se ostvaruje prenos

toplote dobijene iz vazduha ili vode i pretvara u tečnost (kondenzuje).

Na ovaj način, toplota se absorbuje, ili uklanja, iz izvora niske temperature i prebacuje ka višoj

temperature.

Slika 1: Osnovna šema kompresorskog rashladnog uređaja

7

3.2. Apsorpciono hlađenje

Pritisak pare u kondenzatoru treba da bude dovoljno visok kako bi postala tečnost pri odvajanju

toplote pomocu rashladne vode. Nakon kondenzacije tečnom amonijaku se pomocu

ekspanzionog ventila smanjuje pritisak. To znači da je temperatura ključanja tečnosti niža od one

koja se nalazi u kondenzatoru. Time su stvoreni uslovi koji onemogucavaju da ova tečnost ispari

na nižoj temperaturi u isparivaču dobijanjem toplote pri rashladnom efektu. Dakle uslovi koji

vladaju u kondenzatoru i isparivaču absorpcionog rashladnog sistema poklapaju se sa onima u

mehaničko kompresionom rashladnom sistemu, ali sa malom razlikom što se tiče temperature

kondenzacije i isparavanja čistog amonijaka koje su konstantne i stabilnog pritiska.

Hladna para uzeta iz absorbera gde se absorbovala pomocu hladne mešavine napušta isparivač.

Ovaj proces otpušta toplotu. Upravo ova osobina binarnih mešavina omogucava toplije mešavine

(rešenje) da absorbuje hladniju paru koja je odlučujuca za rad absorpcionog uređaja. Rešenje

protokom je vrlo jednostavno. Lošije rešenje je kada isparavanje napušta generator. Ova

mešavina se provlači kroz ekspanzioni ventil na pritisak u absorberu koji se hladi rashladnom

vodom. U absorberu se para uvodi preko slabijeg rešenja koje absorbuje amonijak. Mešavina se

dobija tako što se poveca pritisak na izlazu iz pumpe, kako bi ponovo isparavala.

Slika 2: Osnovna shema apsorpcionog rashladnog uređaja/toplotne pumpe

Kod velikih absorpcionih sistema, hlađenje se ostvaruje pomocu rashladne vode. Slično tome svi

kondenzatori se hlade vodom, najčešce iz rashladnog tornja. Kod ovih absorpcionih mašina

rashladna voda je na niskom pritisku. Absorber, obično soli litijum-bromida se primenjuju za

kretanje kroz vodeno parni sistem. Kristalizacija soli je veliki problem koji operativni dizajneri

absorpcionog čilera pokušavaju da izbegnu.

Promena kondenzacije i temperature isparavanja ce značajno promeniti kapacitet hlađenja, ali ce

takođe doci i do promene u slučaju isporuke toplotne energije generatoru.

8

3.3. Apsorpcioni rashladni ciklus i izmenjivač toplote

Apsorpcioni rashladni uređaji kao pogonsko gorivo mogu koristiti prirodni gas, ili pak mogu biti

pogonjeni vodenom parom/vrelom vodom čije je dobijanje određeno poznatim tehnološkim

postupkom. Poseban slučaj upotrebe ovih medijuma je korišcenje vodene pare, ili vrele vode

pripremljene u solarnim kolektorima. Ovakav ciklus dodatno pojačava pozitivne aspekte upotrebe

ove tehnologije.

U nastavku su prikazani apsorpcioni rashladni uređaji i toplotne pumpe koje koriste prirodni gas

kao primarni energent. Potrošnja električne energije svedena je na minimum i ograničena na

pogon hidraulčne pumpe za smešu, ventilatora kondenzatora i ventilatora komore za

sagorevanje.

U odnosu na radni medijum razlikujemo dve najzastupljenije smeše: amonijak-voda i

litijumbromid-voda. Vezano za ovu podelu i termodinamička svojstva radnih medijuma, par

amonijakvoda obavlja ciklus u oblasti nadpritiska, dok par litijum-bromid-voda obavlja ciklus u

oblasti vakuma. Litijum-bromid uređaji najčešce imaju vodom hlađeni kondenzator, dok

amonijačni mogu imati i kondenzator hlađen vazduhom. U nastavku je opisan rashladni uređaj na

osnovi amonijak-voda. Rashladno sredstvo je smeša amonijak-voda, pri čemu je voda

apsorpcijski, a amonijak rashladni fluid. Šematski prikaz apsorpcijskog rashladnog ciklusa

prikazan je na sledecoj slici.

Slika 3: Šematski prikaz apsorpcionog rashladnog ciklusa

Sagorevanjem prirodnog ili tečnog naftnog gasa u gorioniku, u generatoru se zagreva smeša

amonijaka i vode do tačke isparavanja amonijačne pare, sa jakom koncentracijom amonijaka,

koja se na taj način odvaja od tečne smeše vode sa vrlo slabom koncentracijom amonijaka (tzv.

slab rastvor). Pregrejana amonijačna para visokog pritiska prolazi kroz separator (odvajač vode),

gde se iz nje izdvaja ostatak kapljica vode. Para se zatim uvodi u vazdušno hlađeni kondenzator

gde se najpre hladi, a zatim kondenzuje predavajuci toplotu okolini. Kondenzovani, tečni amonijak

9

prolazi kroz prvi prigušni ventil i nakon izvršene redukcije pritiska ulazi u izmenjivač toplote čija je

uloga poboljšanje toplotnog koeficijenta uređaja smanjenjem količine toplote dovedene u

generatoru. Unutrašnjom razmenom toplote između vlažne pare rashladnog fluida koji izlazi iz

kondenzatora i suve pare rashladnog fluida koja izlazi iz isparivača obavlja se regenerativno

zagrevanje. Tečni amonijak iz izmenjivača prigušuje se zatim u drugom prigušnom ventilu do

konačne temperature isparavanja od -3°C. Vlažna para amonijaka oduzima toplotu vodi koja se

hladi i vraca u instalaciju (ventilator-konvektor, klimakomora i sl.), i pritom isparava. Hladna

amonijačna para niskog pritiska koja izlazi iz isparivača prolazi najpre kroz pomenuti izmenjivač

toplote tipa “cev u cevi, gde se delimično pregreva. Dalje, amonijačna para uvodi se u apsorber

gde se meša sa slabom smešom koja dolazi iz generatora i kojoj je prethodno smanjen pritisak

reducir ventilom. U apsorberu počinje proces apsorpcije amonijačne pare u tečnoj, slaboj smeši

vode sa vrlo malom koncentracijom amonijaka. Apsorpcija je proces koji oslobađa toplotu, pa je

smešu potrebno dodatno hladiti kako bi se sav amonijak apsorbovao u vodi. Hlađenje je

ostvareno vazduhom.

Kada je proces apsorpcije završen dobija se tečna smeša sa visokom koncentracijom amonijaka

(jak rastvor) koja se uz pomoc membranske pumpe (pogonjene hidrauličnom uljnom pumpom)

dovodi na visoki pritisak, dodatno predgreva prolaskom kroz separator i vraca u generator.

Membramska pumpa podiže pritisak tečnom rastvoru što umanjuje potreban mehanički rad u

odnosu na sabijanje stišljive pare u klasičnom kompresoru. Rashladni krug je hermetičan (sve

komponente su zavarene), a jedini pokretni element uređaja je jednostavna membranska pumpa.

Apsorpcioni ciklus NH3-H2O opremljen je aksijalnim ventilatorom za hlađenje kondenzatora i

apsorbera okolnim vazduhom, smanjujuci pritom instalacijske probleme kod vodom hlađenih

uređaja kojima je neophodan rashladni toranj. Zagrevanje vode za potrebe grejanja zimi, odnosno

pripreme potrošne tople vode (PTV) tokom cele godine ostvaruje se kod apsorpcionih uređaja

dogradnjom visokokorisnog kotla sa gasnim gorionikom u isto kucište.

Gasni apsorpcioni uređaji na osnovi amonijak-voda sa vazduhom hlađenim kondenzatorom

pojavljuju se u dva osnovna izvođenja:

Uređaj za hlađenje, sa rashladnim kapacitetom osnovne jedinice od 17,5kW i modularnim

jedinicama u rasponu od 35 do 87,5kW, (zadovoljava hlađenje prostora oko 200m2).

Uređaj za hlađenje i grejanje (toplotna pumpa), sa rashladnim kapacitetom osnovne

jedinice od 17,5kW i modularnim jedinicama u rasponu od 35 do 70kW, odnosno sa

toplotnim kapacitetom osnovne jedinice od 32,5kW i modularnim jedinicama od 32,5 do

130 kW.

Izvođenje apsorpcionih uređaja sastavljanjem dva i više osnovnih modela daje veliku fleksibilnost

regulacije rashladne snage, uvek prilagođene potrebi instalacije za hladnom/toplom vodom.

Modularnost regulacije kapaciteta kao i nepostojanje potrebe za prostorom kotlarnice, sigurnosne

su i ekonomske prednosti primene kompaktnih apsorpcionih uređaja za grejanje i klimatizaciju.

10

4. IZMENJIVAČI TOPLOTE

Izmenjivači toplote su od ključnog značaja za elemente prenosa toplote, kao deo procesa sistema

za hlađenje. Nakon izmenjivača toplote, različiti sistemi se koriste za pražnjenje toplote u okolinu.

Dve vrste izmenjivača toplote su najčešce u upotrebi: izmenjivač u obliku ljuske (omotača) i cevi

(najčešce spominjani) i izmenjivač u obliku ploče i rama (okvira).

4.1. Izmenjivač toplote u obliku ljuske i cevi

Postoji mnogo iskustva sa ovom vrstom izmenjivača toplote u procesnoj industriji i ima dokazano

je da je pouzdan. Postoje različiti dizajni, gde cevi idu ravno ili u obliku slova “U” ili gde se

izmenjivač toplote posebno dizajnira za uslove pod visokim pritiskom, visokim temperaturama,

radnjama sa parom ili termalnim fluidima. Obično izmenjivači u vidu cevi sadrže rashladnu vodu

i sredstvo (medijum) se krece oko cevi u ljusci (omotaču).

4.2. Izmenjivači toplote u obliku ploče i okvira (rama)

Ovi izmenjivači se sve više koriste za niz zahteva u šeceranama (petro) hemijskoj industriji i

elektranama. Posebno su pogodni za upotrebu na nižem stupnju kao i u hladnim uslovima (<

0ºC). Međutim, ovi izmenjivači su manje pogodni za hlađenje pomocu pare i gasa u visokim

količinama i u situacijama gde postoji opasnost velikih naslaga i visoke razlike pritiska između

fluida i samog hlađenja. Pojedini dizajni imaju dvostruku konstrukciju da bi garantovao rad bez

curenja, ali to e veoma teško održivo. Ovi izmenjivači toplote su ekonomičniji, jer mogu biti mnogo

kompaktniji.

4.3. Horizontalna i vertikalna izvedba razmenjivača toplote

Horizontalna izvedba (izvršenje) razmenjivača toplote zahteva nešto niže investicione

troškove, ali zbog nedostatka potrebne slobodne površine često nije primenljiva, osim u ruralnim

područjima. Potrebna slobodna površina je otprilike dvostruko veca od grejane površine objekta.

Najčešce se razmenjivač toplote polaže u tlo u obliku snopa vodoravnih cevi na dubini od 1,2 do

1,5 m, sa međusobnim razmakom cevi od 0,5 do 1 m, u zavisnosti od sastava i vrste tla. Približno

na svaki m2 grejanog prostora treba u zemlju položiti 1,5 do 2 m cevi. Razmenjivačke sekcije koje

se paralelno spajaju, treba da budu podjednake dužine radi lakšeg balansiranja razmenjivača.

Dužina jedne razmenjivačke sekcije iznosi do 100 m. Prečnik polietilenske cevi uglavnom iznosi

25 ili 32 mm. Učinak razmenjivača, krece se u granicama od 15 do 35 W/m2, pri čemu se najbolja

efikasnost dobija za glineno tlo i tlo sa podzemnim vodama.

Vertikalna izvedba (izvršenje) razmenjivača do dubina od 60 do 150 m (200 m) često

je prihvatljiva u gusto naseljenim područjima, pogotovo na mestima gde je prostor uređen, pri

čemu dolazi do minimalnih promena spoljnog izgleda okoline. Ovakvi su sistemi široko prihvaceni

u razvijenom svetu, u čemu prednjače Švedska, SAD, Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska.

Koliko se toplote može oduzeti tlu zavisi od njegovog sastava i vlažnosti, kao i od mesta polaganja

cevi. Do sada sprovedena istraživanja, kao i u praksi instalirani sistemi pokazuju da je

temperatura tla na dubini od 2 m otprilike 7 do 10°C, a na dubini do 100 m temperatura tla se

krece između 12 i 15°C. Razmenjivač (fabrički predmontiran) se u tlo polaže u dve osnovne

izvedbe: kao dvostruka U cev ili kao koaksijalna cev pri čemu kroz unutrašnju PE cev struji hladni

fluid (voda + glikol), dok se kroz spoljnu metalnu cev zagrejani fluid vraca na isparivač.

11

Slika 4: Šema toplotne pumpe sa tlom kao izvorom toplote

5. FAKTOR HLAĐENJA

Za ekonomičnost svakog rashladnog uređaja merodavan je stepen iskorišcenja. Stepen

iskorišcenja definišemo kao odnos korisne energije (energije koju možemo iskoristiti za neki

koristan rad) i ukupne energije (utrošena energija). Ovaj odnos nikad ne može biti veci od 1.

Iskorišcenje od 100% predstavlja idealan slučaj u kojem teoretski nemamo nikakvih gubitaka, te

je sva uložena energija pretvorena u koristan rad. Naravno, ovakav slučaj nije moguc u nekom

realnom postrojenju.

Zadatak mašina za hlađenje jeste da ohlade izvesna tela ili predmete do temperature niže od

temperature okoline i da ih na toj temperaturi održavaju. Hlađenjem se naziva proces pri kome

se od nekog tela (hlađeni objekat) odvodi toplota i predaje nekom drugom telu (toplotni ponor).

Ako se pri tome hlađenom objektu ne dovodi tehnički rad, njegova entalpija ce opadati, a kada

nema ni promene faze opadace i njegova temperatura.

Fizičke osnove hlađenja

Odvođenje toplote od hlađenog objekta moguce je samo njegovim dovođenjem u termički kontakt

sa nekom radnom materijom niže temperature. Najvažniji procesi koji su našli značajniju primenu

za postizanje niskih temperatura u praksi su:

Ekspanzija gasova i para (sa odvođenjem rada). Najvece snižavanje temperature pri

ekspanziji od datog početnog do datog krajnjeg pritiska se postiže u slučaju kada je ta

ekspanzija adijabatska i kvazistatička (tj. izentropska),

Ekspanzija bez odvođenja rada (adijabatsko prigušivanje),

12

Termoelektrični efekat (propuštanjem električne struje kroz spoj dva različita provodnika

u pogodnom smeru može se postici hlađenje tog spoja),

Efekat rastvaranja rashladne smeše (pri adijabatskom mešanju dve materije, temperatura

rastvora može biti i znatno niža od početne temperature komponenata).

Primene veštačkog hlađenja se razvrstavaju u tri grupe:

o za održavanje kvaliteta materijala, tj. za usporavanje nepoželjnih promena hemijskih,

biohemijskih strukturnih karakteristika raznih proizvoda, u prvom redu za konzervisanje

namirnica;

o za stvaranje i održavanje karakteristika ambijenta, tj. da bi se ostvarila klimatizacija

prostora u kojima se živi, radi i/ili obavljaju razne proizvodne aktivnosti,

o kada veštačko hlađenje predstavlja glavni ili sporedni proces pri ostvarivanju neke

aktivnosti (proizvodnja, istraživanje, lečenje, sport itd.).

6. IZVORI TOPLOTE

Da bi se osigurao ekonomičan rad toplotne pumpe, za izvor toplote se postavlja niz zahteva,

među kojima su najvažniji sledeci:

toplotni izvor treba da osigura potrebnu količinu toplote u svako doba i na što višoj

temperaturi,

troškovi za priključenje toplotnog izvora na toplotnu pumpu treba da budu što niži,

energija za transport toplote od izvora do isparivača treba biti što manja.

- Vazduh kao izvor toplote toplotne pumpe je jako povoljan sa aspekta raspoloživosti i

pristupačnosti. Orebreni razmenjivač toplote sa prinudnom cirkulacijom vazduha koristi se za

razmenu toplote između vazduha i rashladnog fluida. Razlika temperature spoljnog vazduha, kao

izvora toplote i rashladnog fluida krece se od 6 do 10°C. Kod izbora ovakve izvedbe toplotne

pumpe, potrebno je voditi računa o sledece dve stvari: temperaturi spoljnog vazduha za

posmatranu lokaciju i stvaranju inja i leda na orebrenim sekcijama isparivača. Loša strana

vazduha kao izvora toplote su varijacije njegove temperature, što znatno utiče na koeficijent

grejanja. Snižavanjem temperature okoline smanjuje se i grejni učinak toplotne pumpe. Ovi

uređaji se ne dimenzionišu na puno opterecenje, odnosno za najnepovoljniju radnu tačku, jer bi

u najvecem delu godine sistem bio predimenzionisan. U zavisnosti od temperature spoljnog

vazduha, koeficijent grejanja se krece od 2,5 do 3,5. Nedostatak toplotnih pumpi koje rade s

spoljnim vazduhaom kao izvorom toplote su visoka buka i velika količina vazduha koja je potrebna

zbog male vrednosti specifičnog toplotnog kapaciteta. Hlađenjem vazduha za 6 do 8°C dobijaju

se optimalni odnosi između: količine vazduha, veličine ventilatora, veličine isparivača i koeficijenta

grejanja. Važno je primetiti da ugradnjom četvorokrakog ventila uređaj u tokom leta može raditi u

režimu hlađenja.

- Nadzemne vode kao izvor toplote u mnogim slučajevima su pristupačne i jeftine za primenu.

Takve vode se mogu uobičajeno koristiti pri temperaturama višim od +4°C. Na osnovu iskustva i

proračuna, temperaturska razlika vode ohlađene u isparivaču ne bi trebala biti manja od 4°C (npr.

od 4 do 6°C). Korišcenje toplotne pumpe sa ovakvim izvorima toplote ekonomski je opravdano

kod spoljnih temperatura iznad granice od 0°C. Pri tome veliku ulogu imaju položaj i veličina reke

ili jezera. Nedostatak ovog izvora je ograničenost njegove primene samo na mali broj potrošača

13

koji leže uz samo jezero. Za potrošače koji su udaljeni od jezera investicioni i pogonski troškovi

za crpljenje i povratak vode u jezero su preveliki.

- Podzemne vode kao izvor toplote su povoljne za primenu zbog visoke i relativno ujednačene

temperature, koja u vecini slučajeva iznosi između 8 i 12°C, što zavisi od dubine sa koje se crpi.

Za crpljenje podzemne vode potrebna su dva bunara, crpni i povratni. Razmak između ovih

bunara treba biti što je moguce veci, a po mogucnosti ne manji od 10 m. Crpni bunar treba da

daje u svim vremenima pogona dovoljnu količinu vode, odnosno izdašnost crpnog bunara je

najvažnija za projektovanje ove toplotne pumpe. Potopljena crpna pumpa se ugrađuje obično do

dubine 15 m kako bi se smanjili pogonski troškovi pumpe. Ispod pumpe, ostavlja se slobodna

visina bunara koja omogucuje nakupljanje peska i nečistoca. Prečnik bunara je obično 220 mm

ili veci. Protok pumpe za vodu proračunava se na tempersturskoj razlici vode na isparivaču od 4

do 5°C.

- Tlo kao izvor toplote predstavlja ogroman toplotni izvor koji se može koristiti kako za grejanje

tako i za hlađenje prostora. Iako se hlađenje može ostvariti neposrednim korišcenjem

razmenjivača toplote u tlu, u svrhu grejanja je po pravilu potrebno upotrebiti toplotnu pumpu.

Ugradnjom četvorokrakog ventila, toplotna pumpa se načelno zimi može koristiti za grejanje, a

leti za hlađenje. Glavna prednost zemlje kao izvora ili ponora toplote je u relativno konstantnoj

temperaturi vec na dubini od 2 m (od 7 do13°C), koja omogucuje rad u optimalnoj projektnoj tački,

bez dnevnih i sezonskih varijacija.

7. EKOLOŠKI PROBLEMI IZMENJIVAČA

Sa ekološke tačke gledišta, sledeca pitanja su važna za obe vrste izmenjivača toplote:

Adekvatan dizajn za efikasnu razmenu toplote,

Pravilna konstrukcija kako bi se sprečilo curenje fluida u uređaj za hlađenje,

Izbor materijala za efikasniji prenos toplote, za otpornost na koroziju u vodi,

Mogucnost korišcenja mehaničkih uređaja za čišcenje.

7.1. Potrošnja i emisija rashladne vode

7.1.1. Potrošnja vode - Unos i potreba za vodom

Voda je važan medij za rashladne sisteme i posebno za velike jdnosmerne sisteme, dok za

rashladne sisteme na suv vazduh i nije od značaja. Površinske vode, podzemne vode i pitke vode

se koriste. U principu, slana voda i sveža voda se može koristiti za hlađenje. Slana voda je

dostupna u velikim količinama na primorskim mestima, ali nedostatak slane vode je njena

korozivnost. Upotreba podzemnih voda za svrhe hlađenja se očekuje da se smanji u narednim

godinama. Primeri su spuštanje nivoa podzemnih voda za nesmetano korišcenje rudnika. Manja

dostupnost podzemnih može dovesti do povecanja potrošnje vode koja se nalazi na površini

zemlje, za hlađenje.

Korišcenje vode znači da je ista količina zagrejane vode za hlađenje usmerena nazad na izvor iz

koje je uzeta. Potrošnja vode znači da se samo deo vode za hlađenje vraca nazad, a ostatak

nestane isparavanjem ili tokom procesa hlađenja.

14

Količina vode koja se koristi u velikoj je meri povezana sa tipom industrije koji je korsiti. Različiti

izvori pokazuju da je upotreba rashladne vode u Evropi na značajno visokom nivou. Generalno,

najveci udeo vode zahteva elektrana. Ostatak otpada na mali broj vecih industrija, od kojih je

hemijska industrija najveci korisnik.

Obim potrebne vode varira između različitih sistema za hlađenje vode. Za jednosmerne sisteme

(direktne i indirektne) upotreba vode zavisi od:

procesnih uslova (kondenzatora),

temperature vodozahvata,

maksimalne dozvoljene temperature vode za hlađenje.

Tabela 2: Potrebe za vodom različitih sistema za hlađenje

Sistem za hlađenje Prosečna upotreba vode (m³/h/MWth)

Relativna upotreba vode (%)

Jednosmerni sistemi – direktni

86 100

Jednosmerni sistemi – indirektni

86 100

Kula sa otvorenim vodenim hlađenjem - direktni

2 2,3

Kula sa otvorenim vodenim hlađenjem - indirektni

2 2,3

Kula sa otvorenim hibridnim hlađenjem

0,5 0,6

Kula sa zatvorenim recirkulacionim vodenim hlađenjem

promenljiv promenljiv

Kula sa zatvorenim recirkulacionim vazdušnim hlađenjem

0 0

Kula sa recirkulacionim hibridnim hlađenjem

1,5 1,7

U otvorenim i zatvorenim recirkulacionim sistemima i rashladnim kulama, vecina vode se

reciklira, a toplota se ispušta u atmosferu uglavnom usled isparavanja.

Kule sa indirektnim rashladnim sistemom mogu koristiti vodu kao sekundarnu rashladnu tečnost,

ali upotreba je veoma niska. Normalno , popunjavanje vodom je potrebno samo kada je došlo do

curenja ili kada se voda odvede kako bi se omogucila popravka sistema.

U državama članicama različiti organi se bave vodom kao resursa od izuzetnog značaja.

Korišcenje vode treba da bude deo integrisane dozvole životne sredine, naročito tamo gde su

zalihe su ograničene. Očekuje se da u čitavoj Evropi pritisak na resurse vode dobrog kvaliteta

bude povecan merama zaštite voda u rashladnim sistemima, ograničavajuci količine vode koju je

dozvoljeno izvuci iz izvora. Na nacionalnom nivou neke države članice imaju poseban zakon za

aspektima koji se tiču unosa i upotrebu površinskih voda.

Pitanje ograničavanja upotrebe vode odnosi se na sledece aspekte životne sredine:

Toplota emisija na površinske vode,

Primena hlađenja aditiva vode,

15

Potrošnja energije sistema za hlađenje i proizvodnog procesa,

Indirektne emisije.

Svaki od ovih faktora treba da proceni da li je smanjen unos vode za hlađenje i koje e najbolje

rešenje.

7.1.2. Toplotna emisija na površinske vode

Sve toplota koja se ispušta konačno ce završiti u vazduh. Emisija toplote je usko povezana sa

količinom vode za hlađenje koja se koristi i ispušta. Jednosmerni sistemi, kako direktni tako i

indirektni, po definiciji čine najveci izvor toplote koji se ispušta u površinske vode, kao toplota koja

se potpuno prazni preko vodenog hlađenja. Voda za hlađenje u recirkulacionim sistemima

oslobađa vecinu svoje toplote preko rashladne kule u vazduh. Ispuštanje rashladne vode u

površinske vode utiče na ukupnuevodene sredine, posebno ribu. Temperatura ima direktan uticaj

na sve oblike života i njihovu fiziologiju i indirektan efekat uticaja na balans kiseonika.

7.1.3. Emisije iz rashladnog prečišcavanja voda

Emisije ovog tipa se smatraju jednim od najvažnijih pitanja rashladnih sistema. Imamo četiri

izvora emisije koji proizilaze iz vlažnih rashladnih sistema u površinske vode.

Proces hemikalije (proizvod) i njihovi reaktanti, zbog curenja,

Proizvodi zbog korozije rashladnog sistema opreme,

Primena hlađenja aditiva vode i njihove reaktante,

Supstance u vazduhu.

Za kontrolu ovih emisija koriste se razne tehnike. Rizik od curenja može da se smanji kao i

mogucnost nekontrolisanih emisija nakon curenja i najadekvatniji materijal za opreme može biti

odabran da smanjuje koroziju.

Ekološki gledano, aditivi su važni. Kako se upotrebljavaju za poboljšanje efikasne razmene

toplote, njihova primena se odnosi i na negativne uticaje koji proizilaze iz niže efikasnosti

razmene. Industrijski proces koji se hladi može uticati kada je prenos toplote neefikasan, što

doprinosi povecanju upotrebe energije (tj. do povecanja emisije u vazduhu) ili vece potražnje za

sirovinama da se nadoknadi gubitak proizvodnje. Potrošnja energije rashladnog sistema može se

povecati zbog vece potražnje na pumpi i time da se nadoknadi gubitak efikasnosti razmene

toplote.

Problemi koji nastaju kada je reč o kvalitetu vode su:

Korozija opreme za hlađenje vode, što može dovesti do curenja toplote i prosipanja

tečnosti u životnu sredinu ili gubitak vakuma u kondenzatorima,

Skaliranje, pretežno taloženjem kalcijum karbonata, sulfata i fosfata, cinka i

magnezijuma.

16

Slika 4: Grafički prikaz povezanosti između različitih problema kvaliteta vode

Rashladni problemi kod voda često su međusobno povezani. Skaliranje može dovesti do kako

korozije i uklanjanja.

Sledece grupe hemikalija se koriste za proveru stanja i uslova vode:

Inhibitori korozije – ranije su se metali uglavnom koristili, ali postoji trend u azolima,

fosfonatima, polifosfatima i polimerima. To znači da se toksičnost smanjuje, dok se

upornost raste. Nedavno su razvijeni neki bolje biorazgradivi polimeri.

Tvrdoca stabilizatora ili inhibitori skala – to su uglavnom polifosfati, fosfonatima i određeni

polimeri.

Disperzija hemikalije - uglavnom kopolimeri, često u kombinaciji sa surfaktantima. Glavni

efekat na životnu sredinu je slaba biorazgradivost.

Oksidacioni biocidi - hlor (ili kombinacija hlora i broma) i monohloramin, uglavnom se

koriste. Hlor (brom) je jak oksidant (akutno toksičan). Ostali oksidarajuci biocidi su ozon,

UV, vodonik peroksid ili persircetna kiselina.

Neoksidacioni biocidi - glutaraldehid i kvaternarna jedinjenja amonijaka. Ova jedinjenja su

akutno toksična i često nisu lako biorazgradiva, mada ima i onih koji se degradiraju

pomocu drugih mehanizama. Efekti za životnu sredinu su značajne.

7.2. Tehnike koje se primenjuju za smanjenje potrošnje vode

Smanjenje potrošnje vode za hlađenje je od posebnog interesa kada je dostupnost vode niska iz

fizičkih ili ekoloških razloga. Ovo može biti zbog suše, koja pogodi razna područja ili područja sa

sezonskim niskim padavinama.

Za velike sisteme potreban je kapacitet hlađenja koji može ograničiti mogucnost za suvo hlađenje

vazduha, jer zahteva veliku razmenu toplote. Ako je to izvodljivo, treba obratiti pažnju na promenu

ukupne efikasnosti, povecane troškove rada za rad ventilatora i troškove smanjenja buke.

Primena na ovaj način ce dovesti do smanjenja efikasnosti procesa. Shodno tome, sistemi sa

vodenim hlađenjem su poželjniji.

Zaključak je da sposobnost zavisi od mnogih hemijskih i fizičkih faktora (npr. temperatura, pH

vrednost, brzina vode) i zahteva visok stepen stručnosti.

17

Za cirkulaciju sistema, korišcenjem relativno ograničene količine vode, ima za cilj poboljšanje

kvaliteta vode za hlađenje. Kontrola vode hlađenja može smanjiti potrebe za vodom. Međutim,

sama kontrola vode ce dovesti do mulja koji ce morati da se odlaže.

Smanjenje potražnje za vodnim resursima se pokušavalo povezivanjem vodotokova različitih

industrijskih jedinica na jednoj ili više lokacija. Ovaj metod očuvanje voda može biti prilično

uspešan, ali treba pažljivo razmotriti sam ishod. U proceni alternativa za očuvanje vode za

industrijske lokacije, važni razlozi su navedeni koje bi trebalo uzeti u obzir:

1. Istraživanje raspoloživih vodnih resursa,

2. Procena količine ovih izvora i njihovo fluktuacija,

3. Procena zagađivača u izvorima vode,

4. Ekonomičnost alternativnih metoda za ponovnu upotrebu.

Najbolji način da se smanji emisija toplote je da se smanji potreba za pražnjenje ili da se pronađe

kupac za višak toplote. U slučaju emisije toplote u životnu sredinu, fokus je na problem emisije

same toplote na površinske vode. U razmatranju tehnike za redukciju važno je shvatiti da ce na

kraju sva toplota nestati u vazduhu. Izborom između različitih sistema za hlađenje, može se

odlučili šta je bolje. Tako npr, uticaj toplote na životnu sredinu se može smanjiti ispuštanjem više

toplote u atmosferu, a manje toplote u površinske vode, na račun gubitka vode usled isparavanja.

Minimiziranje toplotnih ispuštanja na površinu vode vezuje se za minimizaciju korišcenja vode i

za ukupnu energetsku efikasnost. Za ovo su generalno potrebna velika ulaganja i mnogo prostora

za napredak.

7.2.1. Korišcenje vazduha za hlađenje

Upotreba vazduha kao resurs nema direktne posledice po životnu sredinu i ne smatra se kao

stvarna potrošnja. U mehaničkim rashladnim kulama, kapacitet vazduha je u vezi sa energijom

koja je potrebna za rad ventilatora.

Protok vazduha se povezuje sa odnosom između razumne i latentne toplote. Za suvo hlađenje je

potrebno više vazduha nego za hlađenje vodom. U nekim specifičnim oblastima (npr. lokacije

koje su gusto naseljene industrijskim objektima) kvalitet vazduha može da bude problem i po

svom sastavu može dovesti do korozije na cevima ili koturovima ili samo prljanje površine. Na

oba načina negativno utiče efikasna razmena toplote. Shodno tome, čišcenje površine

izmenjivača toplote i/ili sanacija vode za hlađenje može biti neophodan uslov u zavisnosti od

hemijskog sastava vazduha.

7.2.2. Direktne i indirektne emisije

Emisija u vazduh usled rada industrijskih rashladnih sistema može biti direktna ili indirektna.

Indirektne emisije se javljaju na nivou proizvodnog procesa zbog neefikasnog hlađenja. Ona

nastaje zbog činjenice da neefikasno hlađenje zahteva viši unos resursa (kao što je energija), da

nadoknadi gubitke proizvoda ili samog učinka.

Značaj direktnih emisija u vazduhu iz vlažnih rashladnih kula je posebno važna u neposrednoj

blizini gradskih naselja. Problemi koji se mogu javiti tokom rada su:

1. Kapljice mogu da sadrže neke hemikalije,

2. Bakterije (Legionarska bolest) može da se razvije u slučaju pogrešnog lečenja biocida i

održavanje rashladne kule.

18

Kvalitet i količina direktnih emisija u vazduhu iz rashladnih kula ce biti specifična u svakoj situaciji

u zavisnosti od aditiva koji se koriste za prečišcavanje vode za hlađenje.

Smanjenje emisije u vazduhu iz rashladnih kula je u pozitivnoj korelaciji sa integrisanim

merama za smanjenje unosa vode,

Smanjenje emisije u vazduhu je u pozitivnoj korelaciji sa smanjenjem potrebe za

prečišcavanjem vode, i

Smanjenje emisije u vazduhu iz rashladnih kula je u pozitivnoj korelaciji sa optimizacijom

hlađenja prečišcavanje vode (za optimizaciju rada sistema).

7.2.3. Optimizacija korišcenja aditiva kod hlađenja vode

Optimizacija korišcenja aditiva kod hlađenja vode takođe znači izbor odgovarajuceg režima

doziranja i pracenja efekata programa za prečišcavanje vode i na emisije koje utiču na površinu

vode i na performanse sistema za hlađenje u pogledu prenosa i bezbednosti toplote. Očigledno

je da su obe tehnike povezane i da je pracenje preduslov za odgovarajuci režim doziranja.

Odabir doziranja bi trebalo da teži da se postigne željena koncentracija u pravom trenutku, bez

smanjenja performansi rashladnog sistema. Premalo doziranja može izazvati koroziju ili

smanjene performanse sistema za hlađenje koji takođe dovodi do indirektnih efekata na životnu

sredinu. Preveliko doziranje hemikalija može dovesti do prljanje površina pri razmeni toplote.

Grafički se ovo može predstaviti na sledecoj slici. U nepropisno dizajniranom sistemu ne vodi se

računa o minimalnoj obaveznoj koncentraciji biocida, kako bi sistem bio zašticen od zaprljanosti.

Istovremeno, predoziranje vodi do takvog nivoa koncentracije da je više od maksimalne

zahtevane koncentracije štetno. U tom trenutku višak aditiva ce biti otpušten u okolinu.

Slika 5: Koncentracija aditiva – rezultat uzorka za nepropisno doziranje i kontrolu

Ciljana doza na osnovu analize kvaliteta vode za hlađenje ima za cilj održavanje minimuma

potrebnog nivoa koncentracije da daju stalne zaštite. Prevelike koncentracije treba izbegavati i

na taj način ispuštanja u životnu sredinu ce biti smanjena, što ce takođe smanjiti troškove.

19

Slika 6: Koncentracija aditiva – rezultat uzorka za propisno doziranje i kontrolu

8. ZAKLJUČAK

Uprkos tome što gasni uređaji za hlađenje i grejanje nisu novost na tržištu, njihov razvoj i

povecana primena poslednjih godina pokazuju da za ovakvu tehnologiju svakako ima interesa..

Kod vecih rashladnih kapaciteta razlika u ceni u odnosu na kompresorske uređaje naknadno se

vraca kroz eksploataciju gasnih uređaja vec kroz nekoliko godina.

U vecini država kompanije za distribuciju gasa imaju interes za povecanje potrošnje gasa u letnjim

mesecima, dajuci specijalne popuste korisnicima za klimatizaciju. U Italiji, hotelski objekti

masovno su klimatizovani gasom i oslobođeni placanja poreza u ceni gasa, dok u Francuskoj i

Španiji, distributeri gasa sponzorišu svaki ugrađeni apsorpcioni uređaj koji kao pogonsku energiju

koristi prirodni gas. Neka ovi primeri bogatijih država budu jasan podsticaj i nama. Takođe,

primena gasnih toplotnih pumpi i rashladnih uređaja predstavlja veliki korak prema ispunjenju

obaveza koje proizlaze iz Kyoto protokola i zaštite okoline, u visoko korisnoj i ekonomičnoj

upotrebi energije. Uz to, predstavljaju i bitno poboljšanje za korisnike, projektante, izvođače i

državna tela koja su u potrazi za rešenjima za zaštitu okoline, odnosno, ukratko za celokupnu

društvenu zajednicu. Savremena tehnologija, koja koristi obnovljive izvore energije, može se

koristiti vec danas i to masovno. Ona omogucava dalji skok iskorišcenja uređaja za 30 do 40% u

poređenju sa uobičajenim uređajima za grejanje koji su trenutno raspoloživi na tržištu. Promene

u načinu projektovanja ili primene instalacije grejanja i hlađenja minimalne su. Štaviše,

omogucava potpunu upotrebu instalacijskih rešenja koja su razvijena u proteklih 10 do 15 godina.

Potreba za kontrolom hemikalija za preradu vode za hlađenje je neophodna kako bi se smanjila

upotreba aditiva i emisije u životnu sredinu. Može se posmatrati kao isplativ metod, jer je tretman

pražnjenja vode generalno skuplji metod. Razlika se može napraviti između pracenja primene

biocida i pracenja drugih hemikalija za prečišcavanje vode (inhibitora stvaranja kamenca,

inhibitora korozije i disperzanta).

20

9. LITERATURA

[1] Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC) Reference Document on the

application of Best Available Techniques to Industrial Cooling Systems, December 2001

[2] Sava Vujic, Rashladni uređaji, Mašinski fakultet, Beograd, 2007

[3] Aleksandar Dj. Dedic, Osnovi mašinstva, Beograd, 2009