Phycomycetes – polno razmnozavanje

Potipu heterogamije , sto znaci da postoje razdvojeni polovi. Polni elementi su anteridijie i oogonije. To su visejedarne cel. Jedra anteridije su nosioci muskih polnih osobina, a oogonije su nosioci zenskih polnih osobina.Na hifama se formiraju anteridije i oogonije, u jednom momentu dolazi do spajanja citoplazna i jedra prelaze iz anteridije u oogoniju pri cemu se resorbuju zidovi.Jedra iz anteridije se zdruzavaju sa jedrima iz oogonije tako da nastaju parovi jedara razlicitih polova – dikarioni. Najveci broj dikariona ostaje u centru oogonije , a manji odlazi ka periferiji ucestvujuci u obrazovanju jedne debelozidne membrane. na taj nacin se obrazuje oospora, u ovom stadijumu ove gljive prezimljavaju .U povoljnim uslovima spolj. sredine obicno u rpolece , najpredolazi do kariogamije (spajanje jedara) i nestaju diploidna jedra, ubrzo zatim dolazi do redukcione deobe jedara, a oospora pocinje da klija u jedno mehurasto prosirenje – zoosporangija. Kada su zoospore zrele, zooosporangija puca , zoospore dobijaju treplje i oslobadjaju se .Zoospore se mogu prenositi iskljucivi vodom.

Phycomycetes - bespolno razmnozavanje

Ovo razmnozavanje traje 3- 7 dana, za razliku od polnog koje traje 3-4 meseca pa i duze.Bwespolno se ramnozavaju putem konidija koje se nalaze na vrhu nosaca- konidiofora. Konidije nastaju prostim septiranjemvrstnih delova konidiofora.Konidiofori mogu biti prosti ili razlicito granati ( dihotomo , simpodijalno...)Konidije mogu da klijaju na 2 nacina :

1. u suvoj sredini – klijaju u inicijalnu hifu2. u vlaznoj sredini -- klijaju u zoosporangiju sa zoosporama( bespolnog porekla)

Kada konidija u suvoj sredini klika u inicijalnu hifu ,moguca je zaraza samo jedne biljke.Kada u valznoj sredini konidija klija u zoosporangiju sa zoosporama ( kojih ima 250-400) teorijski je moguce 250-400 infekcija.Svaka zoospora teorijski moze da ostvari infekciju.

*polno razmnozavanje sliuzi za prezimljavanje i za ostvarivanje primarnih infekcija na domacinu u prolece *bespolno razmnozavanje sluzi za ostvarivanje sekundarnih infekcija – siranje zaraze.

Klasa Ascomycetes – podklasa Gymnoascineae –razmnozavanje

Predstavnici ove klase ne formiraju diferencirane polne lemente , vec njihovu ulogu preuzimaju dve celije koje se mogu nalaziti na istoj hifi ili na razlicitim hifama.

- One se spajaju preko posebnih kopulacionih cevcica i obrazuju novu celiiju u koju se prelivaju ciroplazme i jedra.

- Dolazi do sapajanja citoplazmi , odnosno plazmogamije, a ova nova celija ima 2 jedra koja su nosioci razlicitih polnih osobina.

- Jedra se spajaju – kariogamija i nastaje jedno jedro koje ima 2n hromozoma - Posle kraceg perioda mirovanja dolazi do redukcione deobe – nastaju 2 haploidna jedra.

- Dolazi do mitoze i obrazuju se 4 haploidna jedra.- Jos jedna mitoza i nataje 8 jedara.- Oko svakog jedra skuplja se odredjena kolicina citoplazme , formira se membrana i

obrazuju se askospore.

Zaobrazovanje askospora ne potrosi se sva citoplazma, vec preostaje dero koji se naziva epiplazma. Ona je uglavnom izgradjena iz glikogena koji u prisustvu vlage bubri usled cega epiplazma vrsi pritisak na na zidove askusa. Dolazi do raspucavanja askusa i oslobadjaju se askospore pod pritiskom.

Klasa Ascomycetes – podklasa Carpoascineae –razmnozavanje

Razmnozavanje kod gljiva iz ove klase je na visem stupnju razvoja . Ovde se na miceliji obrazuju morfoloski diferencirani polni elementi anterdije i arhikarpi.

Anteridije su visejedarne celije cilindricnog oblika i njihova jedra su nosioci muskih polnih osobina.Arhikarpi se sastoje iz trihogena i askogena. Trihogen je bez jedara , cilindricnog oblika i nesto zakrivljen.Askogen je mehurasto prosiren, visejedaran, a njgova jedra su nosioci zenskih polnih osobina.

- Spajanjem anteridija sa trihogenom jedra i citoplazma iz anteridije prelaze u trihogin , a zatim preko posebnih kopulacionih cevi, koje se nalaze u osnovi trihogena , prelaze u askogen. Svako jedro iz anteridije se zdruzuje sa jedrom iz askogena obrazujuci takozvane dikarione.(zdruzena jedra razlicitih polova). Istovremeno sa obrazovanjem dikariona na povrsini askogena obrazuje se 10-20 akogenih hifa. Dikarioni odlaze u askogene hihe, a zatim se one poprecnim septama dele na veci broj celija .Celije koje su blize askogenu sadrze veci broj dikariona, a vrsne celije askogene hife sadrze samo jedan dikarion.

- Od vrsne celije askogene hife nastaje askus, tako sto vrsna celija formira jedan kukasti izrastaj.

- Odnah zatim jedra dikariona dele se prostom mitotickom deobom i nastaju 4 jedra od kojih su dva i dva razlicitih polova . Kukasti izrastaj sluzi da bi doslo do razmene jedara razdvojenih polova. Jedno jedro odlazi u kukasti izrastaj, jedno ostaje u bazalnom delu vrsne cellije askogene hife, a dva preostalu su razlicith polova odlaze u gornji deo ove celije.Odmah zatim vrsne celije askogene hife dvema septam podele se na tri celije.Dve sadrze po jedno jedro , a jedna vrsna ceija koja se zove majka celija askusa ima 2 jedra razlicitih polova.

- Od majke cel akusa, askus nastaje tako sto s ejedra prvo spajaju , tako da nastane jedno diploidno jedro , a posle perioda mirovanja koji je najcesce u toku zime , ovo jedro se deli redukcionom deobom i nastaju 2 haploidna jedra .

- Nakon ovoga ova jedra se dele jednom ili sa dve proste mitoticke deobe, tako da nstaju 4 onosno najcesce 8 jedara, oko svakog se skuplja odredjena kolicina citoplazme. Na njenoj povrsini se obrazuje membrana i tako nastaju askospore . I ovde postoji jedan deo citoplazme koji se zove ekoplazma. Kada je vlazno vreme ekoplazma bubri, vrsi pritisak na zaidove askusa . Vrh askusa puca i askospore se pod pritiskom oslobadjaju.

- U momentu formiranja akogenih hifam vrsi se njihovo obrastanje hifama okolne micelije tako da se oko askusa formiraju plodonosna tela razlicitih oblika koja se jednim imenom nazivaju askokarpi ( klesistotecije, peritecije, apotecije).

Klasa Basidiomycetes – razmnozavanje

Gljive iz klase Basidiomycetes ne obrazuju morfoloski diferencirane polne organe, vec njihovu ulogu preuzimanju 2 bazidiospore koje su obrazoavane na razlicitim bazidima. Ove dve baziodiospore klijaju i obrazuju tzv. inicijalne hife. Spajanjem inic. hifa nastaje nova hifa koja se zove dvojedarna ili dikarioticna , u koju se prelivaju jedra i citoplazme. Dikraioticna hifa raste svojim vrhom pri cemu dolazi do podele njenog sadrzaja odnosno jedra i coplazme . Na taj nacim