RAZNI KONCEPTI I SHVATANJA KULTURE

Aleksandra Đorđević

311

Jovana Mitić 309

Milena Stanković 305

Termin ’’kultura’’ – lat. colere- nastanjivati, uzgajati, štititi,

poštovati; cultura animi (Ciceron)-duhovni, moralni život

Kultura se stiče putem društvene transmisije. Prihvaćena je

kroz norme i obrasce jedne društvene celine.

Podmirivanje potreba; kočenje impulsa.

Kultura je naučena, ne urođena, prenosi se tradicijom.

Postoji više od 300 definicija kulture

"Pod kulturom podrazumevamo skup svih onih procesa,

promena i tvorevina koje su nastale kao posledica

materijalne i duhovne intervencije ljudskog društva.’’

Kultura je ’’ono što život čini vrednim

življenja.’’- T.S. Eliot

’’Ići napred i pri tom stremiti

večnosti- to je kultura.’’- Ž. Ralit

Kultura je ’’ono što čoveku ostane kad

sve ostalo zaboravi.’’- Erno

Kultura je ’’preduslov za ostalo.’’-

Encensberger

Kultura prestavlja ’’složenu celinu koja uključuje znanje,

verovanje, moral, pravo, običaje i sve druge sposobnosti i

navike koje je čovek stekao kao član društva.’’- Tejlor

Kultura ’’nije sve što je čovek stvorio , već su to značenja

koja pripadaju stvarima, tj. ono što može biti

internalizovano.’’- K. Gerc

’’Osnovna funkcija kulture je humanizacija čoveka i

njegovog sveta.’’- D.Bidnej

Kultura je ’’ jedinstvo umetničkih stilova jednog naroda.’’

– Niče

Kreber i Klakhon su na osnovu analize 168

antropoloških definicija kulture predložili tipologiju

izdvajajući šest opštih vrsta:

1.Definicije koje nabrajaju

2.Istorijske definicije (nasledstvo, tradicija)

3.Normativne definicije ( naglašavaju imperativne

funkcije)

4.Psihološke definicije (uloga psiholoških

mehanizama)

5.Strukturalističke definicije (naglašavaju celovitost

kulture)

6.Genetičke definicije (društveni izvor kulture)

Kultura je veoma dinamičan

i promenljiv fenomen pa je

iluzorno i nerealno tragati za

nekakvom definicijom za sva

vremena.

O kulturi, kao i o mnogim drugim društvenim pojavama i tvorevinama, ne

postoji opšte prihvaćena definicija ni teorija. Postoje samo globalna

određenja kulture, grupisana u nekoliko grupa, (mnogi sociolozi ih

smatraju pogrešnim) a to su:

1. kulturalističke, koje kulturu tumače kao zatvoren sistem, tj.smatraju da

je kultura odlika čoveka, ali da postoji van društva,

2. normativističke, koje kulturu određuju kao skup pravila,

3. naturalističke, koje kulturu izvode iz ljudske prirode, odnosno kulturne

pojave se svode na organsku, biološku ili psihološku ravan ljudske ličnosti,

4. pozitivističke, koje polaze od trenutnih stanja i činjenica, isključivo

posmatraju stvari onako kako jesu,

5. metafizičke, gde se kultura shvata kao entitet (suština) za sebe,

potpuno se odvajaju duhovna i materijalna kultura, sveto i profano.

Postoje još neki pristupi pri objašnjavanju kulture:

1.Klasični (kultura je shvaćena kao kompleksna

celina različitih elemenata)

2.Empirijski

3.Moderni, normativno-konceptualni (karakteristična

je definicija K. Gerca po kojoj kultura nije sve što je

čovek stvorio, već su to i značenja koja se pridaju

stvarima, simboli)

Podele kulture pravljene su po različitim osnovama.

Najčešća podela jeste podela na oblast materijalnog i oblast

duhovnog stvaralaštva.

U svakodnevnom govoru, uobičajeno je da se za pojam

materijalne kulture upotrebljava termin „civilizacija“, dok se

pod kulturom podrazumevaju proizvodi duha i kreativnosti

čoveka.

Često se dešava da se ova dva pojma ne diferenciraju, mada

su antropologiji diferencirani.

Veber smatra da su civilizacijski procesi tesnije povezani sa

društvenim od kulturnih, jer civilizacija ima opštu važnost za

sve ljude, dok je kultura varijabilna.

Sa pojmom kulture povezan je i pojam

simbolizacije koji preobražava pojmove u ideje i

omogućuje razumevanje i interpretaciju njihovog

značenja.

Iz ovog razloga je proces simbolizacije

pretpostavka rađanja kulture kao sposobnosti čoveka

da ovlada sredinom uz pomoć simbola.

Dilema: Šta je prvo, društvo ili kultura?

LITERATURA

Sociologija kulture- Antonjina Kloskovska- Beograd : Čigoja štampa- 2001

Ka definiciji kulture- T.S. Eliot- Niš: Prosveta- 1995

Komunikacijska kultura- Zoran Jovanović- Vranje: Učiteljski fakultet- 2005

Sociologija kulture i umetnosti –Miloš Ilić- Naučna knjiga- Beograd-1991

Sociološki rečnik- Aljoša Mimica, Marija Bogdanović- Zavod za udžbenike-

Beograd- 2007

Sociologija kulture-Nikola Božilović- Prosveta- Niš- 1998

Leksikon savremene kulture- Ralf Šnel- Plato books- Beograd- 2008

http://

bealiever.blog.rs/blog/bealiever/sociologija-kulture/2009/02/12/pojam-kultu

re-i-njena-uloga-u-drustvu