razvoj finansĲskih trŽiŠta i moguĆnost zapoŠljavanja

20

U dobrom društvu svi građani tog društva moraju da uživaju ličnu slobodu, osnovne uslove za dobar život, rasnu i etničku jednakost i potencĳalnu mogućnost da ostvare uspešan život.

Nobelovac J. K. Galbraith

Milan Vujović*

RAZVOJ FINANSĲSKIH TRŽIŠTA I MOGUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA

prilo

zi s

arad

nika

U dosadašnjem periodu tranzicĳe i demokratskih promena u Srbĳi ostvarena je povoljnĳa društveno - ekonomska klima, učinjen značajnĳi korak ka makroekonomskoj stabilnosti, izvršene

vidne zakonske promene u pravnom i ekonomskom sistemu i izgrađene određene institucĳe pravne države. Doneto je oko 350 sistemskih zakona, koji podržavaju strukturne reforme, kao i brojna podzakonska akta (uredbe, smernice i dr.) koje bliže uređuju pojedina pitanja iz zakonodavstva. Na toj osnovi izvršena je liberalizacĳa trgovine, ostvaren veći priliv stranog kapitala, unapređeno upravljanje javnim finansĳama i poreskom politikom, ubrzana privatizacĳa preduzeća i banaka, te unapređeno tržište kapitala i berzansko poslovanje, što je dalo visok rast bruto društvenog proizvoda, bolju makroekonomsku stabilnost i

* Poseban saradnik Naučnog društva ekonomista

21

stabilnost deviznog kursa, uz kontinuiran rast deviznih rezervi (preko osam milĳardi dolara).1 Time su stvorene osnove i postavljeni temelji za još brži razvoj reforme radi ostvarivanja većeg privrednog rasta, poboljšanja poslovnog okruženja i stvaranja povoljnĳeg društvenog ambĳenta za izgradnju efikasne i konkurentne privredne strukture.

U periodu od 2002. do 2005. godine privatizovano je 1.832 preduzeća, sa ostvarenim prihodom od prodaje preduzeća od 1,8 mlrd. eura, ugovorenim investicĳama za razvoj privatizovanih prerduzeća od oko 905 mil. eura i zaposlenjem 274.113 radnika u privatizovanim preduzećima. U bankarskom sektoru, smanjen je broj banaka na 40 (krajem 2005. godine), promenjena vlasnička struktura, povećano poverenje u bankarski sistem i zabeležen rast nove devizne štednje (sa 329,8 mil. eura krajem 2001. godine na 2.238,7 mlrd. eura krajem 2005. godine). Sa stranim kapitalom privatizovane su četiri banke sa većinskim državnim kapitalom i ostvaren prihod od 562,2 mil. eura. Istovremeno, ostvaren je značajnĳi rast priliva stranih direktnih investicĳa u neto iznosu od oko 3,5 mild. dolara (za 165 mil. dolara u 2001. godini, 475 mil. dolara u 2002. godini, 1,36 mlrd. dolara u 2003. godini, 966 mil. dolara u 2004. godini i za 1,48 mlrd. dolara u 2005. godini). Ključnu ulogu u tome i dalje treba da ima još veća uspešnost privatizacĳe2, restrukturiranje preduzeća i razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništvo kao i zakonska zaštita svojine, ugovora, poverilaca i investitora.

Poboljšanje ekonomskog položaja, profitabilnĳe poslovanje i veće razvojne mogućnosti, posebno veća dodatna ulaganja u privredi, mogu se očekivati od stranih kompanĳa, banaka, investicionih fondova i drugih investitora, koji već raspolažu sa značajnim kapitalom u brojnim domaćim preduzećima, bankama, osiguravajućim društvima i drugim delatnostima. Tome će

značajno doprineti i nedavno doneti Zakon o investicionim fondovima3, koji Fond posmatra kao institucĳu kolektivnog investiranja, u kojoj će se prikupljati i ulagati novčana sredstva radi ostvarivanja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Time se i u našoj zemlji stvaraju povoljnĳi uslovi za mnoge investitore, pre svega male, da svoja slobodna sredstva ulažu i kroz ovaj oblik investiranja i na taj način ostvaruju dobit. Pored toga, proširuju se i mogućnosti za veće investiranje u profitabilnĳe programe i projekte, koji će stvoriti uslove za novo zapošljavanje kroz:• investiranje domaćih i stranih kompanĳa i

banaka u nove programe i projekte,• zapošljavanje nezaposlenih i radnika koji su

po raznim osnovama ostali bez posla (stečaj, restrukturiranje i dr.) u kompanĳama, bankama i drugim organizacĳama, čĳi je razvoj i poslovni napredak rezultat ulaganja kapitala strateškog partnera, investicionih i drugih fondova, i

• zapošljavanje u investicionim, penzionim i drugim fondovima i njihovim organizacĳama i asocĳacĳama.Za uspešno i profitabilno poslovanje novih

finansĳskih organizacĳa (investicioni i penzioni fondovi, kastodi banke i sl.) neophodno je obezbediti stručne, obrazovane i profesionalne kadrove kao što su portfolio menadžeri, investicioni savetnicii i drugi bankarski i berzansko - brokerski stručnjaci. Za dalji razvoj finansĳskih tržišta veoma je značajno, što se jedan broj školovanih, visokospecĳalizovanih i stručnih kadrova, sa radnim iskustvom, vratio iz inostranstva u zamlju i aktivno uključio u rad banaka, berzi, brokersko - dilerskih, osiguravajućih i konsalting kuća. Njihovo znanje stečeno na razvĳenim finansĳskim tržištima, značajno će doprineti boljem organizovanju i većoj efikasnosti u radu novih finansĳskih institucĳa. Međutim, i pored toga, njihovo sve veće učešće na finansĳskom tržištu

1 Realan rast BDP u 2003. godini iznosio je 2,4%, u 2004. godini 9,4%, u 2005. godini 6,5%., ”Memorandum o budžetu i ekonomskoj i finansĳskoj politici za 2007. godinu, sa projekcĳama za 2008. i 2009.godinu”, Ministarstvo finansĳa, Beograd. april 2006. str.3.

2 Po obliku svojine, preduzeća sa privatnom svojinom čine 90,8%, a po prihodima sa 65,8% u ukupnoj privredi., NBS-Direkcĳa za registre i prinudnu naplatu: Saopštenje o ostvarenim rezultatima poslovanja preduzeća i zadruga u Republici Srbĳi, Beograd, jun 2006. godine.

3 “Zakon o investicionim fondovima”, Sl. glasnik RS, br. 46.

22

prioritetno će nametnuti potrebu za edukacĳom novih kadrova. U tome značajnu ulogu treba da ima i Nacionalna služba zapošljavanja, koja će prepoznati potrebe tržišta za ovim kadrovima i zajedno sa drugim nosiocima finansĳskog tržišta (banke, berze, osiguravajuća društva, brokersko - dilerske kuće, investicioni fondovi i druge finansĳske organizacĳe), u okviru svojih programa za nezaposlene, aktivno se uključiti u edukacĳu i ovog profila kadrova. Istovremeno, time se stvaraju uslovi i za novo zapošljavanje nezaposlenih, pre svega mladih i obrazovanih kadrova.

Tranzicĳa uopšte, a posebno privatizacĳa u našoj zemlji, već duže vremena otvara i neka druga pitanja, kao što je trgovanje sa akcĳama, naročito akcĳama iz privatizacĳe. Radi se o tome, da je na stotine hiljada sitnih akcionara prepušteno samo sebi, nedovoljno upućeno i obrazovano kada, gde i kako raspolagati sa akcĳama, tj. da li ih prodati, kada i kome, na koji način ili sačekati neko drugo vreme i sl. Sa restrukturiranjem i privatizacĳom velikih društvenih i javnih preduzeća, kroz razdvajanje regulatornih od komercĳalnih delatnosti, odnosno sporednih od glavnih delatnosti, povećaće se broj akcionara, posebno sitnih. Istovremeno, povećaće se i nezaposlenost, a među njima će se naći i mnogi vlasnici akcĳa. Radi obezbeđenja lične i porodične egzistencĳe, kod velikog broja nezaposlenih to će povećati interesovanje za ulaganje sredstava u novi posao, koja se uz druge izvore, jednim delom mogu obezbediti i od prodaje akcĳa i drugih hartĳa od vrednosti (akcĳe, obveznice stare devizne štednje, državne obveznice i dr.). Takođe, to će dodatno vršiti pritisak na tržište

kapitala, pre svega kroz povećanu ponudu akcĳa, što, kako to praksa potvrđuje, po pravilu dovodi i do pada njihove vrednosti. U takvim uslovima rada, sitni akcionari najčešće postaju predmet raznih manipulacĳa, prevara i zloupotreba od strane pojedinih rukovodećih struktura u preduzećima, raznih neformalnih udruženja, odbora, samozvanih savetnika i sl. Dosadašnja praksa u trgovini akcĳama puna je primera raznih obećanja, najčešće nerealnih, podcenjivanja vrednosti akcĳa i lažnih obećanja za zapošljavanje, bolja radna mesta, veće plate i druge pogodnosti. Iza nosilaca takvih pojava

najčešće stoje lični interesi, kapital sumnjivog porekla, kao i lica koja ni sama nisu dovoljno edukovana za rad na finansĳskim tržištima. Međutim, u uslovima nedovoljne organizovanosti akcionara, posebno manjinskih, i neadekvatne pravne zaštite njihovih prava i interesa, oni postaju veoma lak plen takvih

pojedinaca ili grupa, čĳi je zajednički cilj - da što brže i je�inĳe dođu do

značajnog akcĳskog kapitala. Kada je reč o organizovanom tržištu trgovanja sa akcĳama i drugim hartĳama od vrednosti, u organima Beogradske berze na ove pojave je s pravom više puta ukazivano. Edukacĳa kadrova, koju organizuje Berza, privredne komore, udruženje ekonomista i dr. kroz razne kurseve, savetovanja, seminare i tribine nĳe dovoljno da nadomesti sve potrebe koje postoje na tom planu. U tome se još više može očekivati od Komisĳe za hartĳe od vrednosti kao regulatornog tela, zatim od obrazovnih ustanova - fakulteta i visokih škola, međunarodnih finansĳskih organizacĳa i drugih. S tim u vezi, veoma je podsticajan primer realizacĳe Projekta Međunarodne finansĳske korporacĳe (International Finance Corporation - IFC) i Beogradske berze o unapređenju korporativnog upravljanja u Srbĳi. Sa radom Centralnog registra akcĳa, sa stanovišta registracĳe, čuvanja i evidencĳe akcionarskog kapitala i donošenjem Zakona o preuzimanju akcionarskih društava4 učinjen je dalji korak na sređivanju stanja i uvođenju više reda u trgovanje i na zaštitu i ostvarivanje

4 “Zakon o preuzimanju akcionarskih društava“, Sl. gl. RS“ Bgd. 2006. br. 46.

Detalj sa Beogradske berze

23

prava i interesa akcionara, posebno manjinskih, te uređeni su uslovi i postupak za preuzimanje akcionarskih društava. To će omogućiti svim akcionarima, pa i nezaposlenim, da racionalnĳe i efikasnĳe raspolažu sa svojim akcĳama i po tom osnovu ostvare određene prihode, koje će moći uložiti u novi biznis i time obezbediti dugoročnĳe izvore za egzistencĳu. Stoga je veoma značajno da ove teme budu sastavni deo programa koje Nacionalna služba zapošljavanja realizuje za nezaposlene, kao i one koji su ostali bez posla.

Promene vlasničke strukture i razvoj finansĳskih tržišta

Promene vlasničke strukture privrede i razvoj akcionarstva sa kreiranjem tržišta hartĳa od vrednosti, posebno berzansko poslovanje, predstavljaju snažan podsticaj u stvaranju povoljnĳeg tržišnog ambĳenta, u kome razvoj ekonomskog sistema, poslovnost i preduzetniška filozofija postaju pokretačke snage napretka društva. Javnost celokupnog toka privatizacĳe treba da obezbedi ravnopravnost svih učesnika u tom procesu kao i ostvarivanje prava akcionara u raspolaganju i upravljanju akcĳama.5 Te promene su dovele do povećanja privatizacione baze i akcionarskog aktivizma, koju čini preko hiljadu preduzeća i banaka, čĳe se akcĳe kotiraju na berzi.6 Time je značajno promenjena i struktura trgovanja na berzi, sa sve većim učešćem akcĳa u odnosu na državne obveznice, blagajničke zapise i druge hartĳe od vrednosti.7 Bržem razvoju berzanskog trgovanja posebno doprinosi i kontinuirano trgovanje akcĳama već više od tridesetak kompanĳa i banaka.

Polazeći od Strategĳe restrukturiranja bankarskog sistema, zakona o privatizacĳi, bankama, preduzećima, odnosno privrednim društvima kao i iskustava8 zemalja koje prolaze kroz tranzicĳu (postsocĳalističke zemlje), promene vlasničke strukture bankarskog

sektora u našoj zemlji ostvarivane su kroz:• stečajni postupak nad jednim brojem

banaka,• dokapitalizacĳu - izbor strateškog

partnera,• tendersku prodaju državnog paketa akcĳa

stranim investitorima, i• spajanje i integrisanje banaka.

Reforma bankarskog sektora, koja je intenzivirana u poslednjih pet godina dovela je do promene vlasništva, strukture i upravljanja kapitalom u bankama, koja se karakteriše smanjivanjem domaćeg (sa 98% u 2003. godini na 72,3% u 2004. godini) na račun povećanja stranog kapitala (sa 1,83% u 2003. godini na 27,70% u 2004. godini), kao i povećanjem privatnog (sa 42,80% u 2003. godini na 52,70% u 2004. godini) u odnosu na društveni i državni kapital (sa 57,20% u 2003. godini na 47,30% u 2004. godini). Realizacĳom već započete i najavljene tenderske prodaje državnog kapitala u pojedinim bankama (Vojvođanska, Panonska i Kredi banka) stranim investitorima i izborom novih strateških partnera, učešće stranog kapitala u bankarskom sektoru povećaće se na 70%.

Promene vlasničke, organizacione i upravljačke strukture kapitala u bankama determinisane su potrebama za efikasnĳim i profitabilnĳim poslovanjem, bržim uključivanjem u savremene tokove kapitala i pružanjem raznovrsnĳih i kvalitetnĳih usluga. Radi ostvarivanja tekućih i razvojnih ciljeva, državne institucĳe (ministarstava za finansĳe i privatizacĳu i NBS), banke i druge finansĳske organizacĳe i udruženja pokrenule su niz konkretnih aktivnosti na uređivanje pravnog sistema, izgradnju institucĳa pravne države, razvoj finansĳskih tržišta, unapređenje berzanskog poslovanja, primenu međunarodnih standarda i donošenje drugih mera. U tome veoma značajnu ulogu imaju MMF, Svetska banka, EU i druge međunarodne finansĳske organizacĳe, pre svega sa stanovišta regulisanja

5 Milan Vujović: ”Privatizacĳa i trgovanje akcĳama banaka” Zbornik radova: “Privatizacĳa banaka u Srbĳi”, Redaktori: Đ. Đukić i H. Hanić, Beogradska bankarska akademĳa i Institut ekonomskih nauka, Beograd 2005. str. 123.

6 ”Bilten Beogradske berze”, Beograd 2006. br. 126.7 ”Program Narodne banke Srbĳe - Strategĳa restrukturiranja bankarskog sistema“8 Milan Vujović: ”Put u akcionarstvo“, VEDES, Beograd 2002. str. 209.

24

spoljnjeg duga, otvaranja novih kreditnih linĳa za finansiranje spoljnotrgovinskog deficita, realizacĳe razvojnih projekata od nacionalnog interesa, kao i preduzimanja drugih aktivnosti koje će omogućiti brže uključivanje naše privrede u međunarodne tokove kapitala.

U periodu od 2002. godine od 84 banke likvidirano je 25 banaka, a među njima i četiri najveće banke (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka), koje su činile čak 66% bilansne sume. Restrukturiranje bankarskog sektora je dalje nastavljeno, pre svega, kroz prodaju stranim investitorima državnog paketa akcĳa, zatim kroz spajanje, integrisanje i kupovinu banaka, tako da danas u zemlji funkcioniše 40 banaka. S obzirom na tekuće integracione procese u oblasti bankarskog sektora u Evropi i šire, kao i na sve veće prisustvo banaka sa stranim kapitalom u našoj zemlji, realno je očekivati da će se ti procesi još intezivnĳe odvĳati i u našoj zemlji. Radi ostvarivanja većeg profita i boljeg pozicioniranja na tržištu, posebno sa dolaskom velikih i prvoklasnih stranih banaka doćiće do još većeg ukrupnjavanja, odnosno smanjivanja broja banaka na našim prostorima. To će dovesti do povećanja bilansne sume i kapitala u bankama, a time i do veće kreditne i ukupne bankarske aktivnosti na tržištu. Međutim, povećanje ponude asortimana bankarskih proizvoda na tržištu, posebno u oblasti sektora stanovnišiva i tržišta hartĳa od vrednosti, nužno će dovesti do proširivanja mreže bankarskih jedinica, kao što su filĳale, ekspoziture, šalteri i sl. Pored toga, rastuća konkurencĳa u bankarskom sektoru,9 naročito sa sve većim prisustvom banaka sa stranim kapitalom, primorava banke da pored kamatne politike, sve više primenjuju i druge oblike i metode za zadržavanje i pridobĳanje novih klĳenata - korisnika usluga. Sve je više pojava da klasična konkurencĳa preko kamatnih stopa ustupa mesto novim oblicima konkurencĳe pružanjem različitih pogodnosti pri odobravanju i korišćenju kredita, uvođenju novih kreditnih linĳa, zatim razvoju sistema za plaćanje usluga preko kreditnih linĳa i izdavanjem raznovrsnih debitnih i kreditnih

kartica. Značajan napredak u bankarskom sektoru je posebno učinjen na planu razvoja markentiške funkcĳe banke, koja se zasniva na kontinuiranom istraživanju tržišta, prikupljanju i analiziranju podataka, izboru alternativa u razvoju i dr. Tome su posebno doprinele banke sa većinskim stranim kapitalom.

Za efikasno obavljanje tih poslova i zadovoljenje potreba klĳenata, kako pravnih tako i fizičkih lica, biće potrebno obezbediti nove i stručne kadrove. Takođe, to predstavlja šire mogućnosti za novo zapošljavanje. Iako je u razvĳenim zemljama tendencĳa da se sa razvojem i primenom savremene informatičke tehnologĳe i unapređenjem bankarskog poslovanja smanjuje broj zaposlenih u bankama i drugim finansĳskim organizacĳama, s obzirom na još uvek veoma nisko bankarsko tržište, u našoj zemlji to još nĳe slučaj. Ali, sa daljim razvojem bankarstva i sve većim prisustvom banaka sa stranim kapitalom, a u borbi za što veći profit, ti procesi zahvatiće i ovo područje.

Izbor strateškog partnera i mogućnosti zapošljavanja

Strani kapital u našoj privredi najviše je plasiran u industrĳu, trgovinu, banke i druge uslužne delatnosti. Međutim, sa stanovišta strukture ukupnog kapitala u privredi Srbĳe, u kojoj je sve više stranih kompanĳa, banaka, investicionih fondova i drugih investitora, akcionarstvo je postalo već internacionalno. Sve je više stranih kompanĳa, koje se poput Filipa Morisa, US Steela, Lukoila, Lafarža, Mercedesa, Volvoa, Holcima, Coca Cole, Titana, Britiš Tabaka, Salforda, Merkatora, Simensa, Metroa, Bol pekidžing Jurope, Veropulosa kao i drugih kompanĳa, već nalaze na našem tržištu ili se spremaju da dođu. Za dalje ulaganje stranog kapitala u našoj zemlji značajno je i osnivanje razvojnog centra Majkroso�a za kompjuterske programe u Beogradu, koji još postoje samo u SAD-u, Kini i Indĳi. Time se otvaraju nove mogućnosti za mlade i obrazovane kadrove, da ostajući u zemlji rade na savremenim istraživačkim programima i projektima, koji se

9 Veroljub Dugalić, Vesna Matić: “Reforma bankarskog sektora Republike Srbĳe” Ekonomski anali, Beograd april 2006. str. 83.

25

zasnivaju na najvećim svetskim standardima. To je istovremeno garancĳa i drugim investitorima iz inostranstva, posebno našim ljudima iz dĳaspore da bez bojazni mogu ulagati svoj kapital u profitabilne projekte. Takođe, sve je veći broj i drugih stranih kompanĳa, banaka, investisionih fondova i drugih finansĳskih organizacĳa koje postaju veoma značajni, čak i većinski vlasnici kapitala, odnosno akcionari u našoj privredi. Njihovo prisustvo na tržištu obogaćuje naš poslovni i preduzetnički ambĳent novim poslovnim duhom i donosi dugogodišnje iskustvo i razvĳenu kulturu akcionarstva, trgovanje sa hartĳama od v r e d n o s t i , p o s e b n o a k c i j a m a , zatim, mnoge novine u poslovanju, rukovođenju i organizacĳi rada, savremenu opremu i tehnologĳu, veći asortiman proizvoda i usluga, te proširuje mrežu sa novim poslovnim partnerima. Sve to značajno doprinosi tržišnom jačanju naše privrede u spoljnjem okruženju, povećanju izvoza i razvĳanju ukupnih ekonomskih i privrednih odnosa sa inostranstvom.

Za još veći priliv stranog kapitala, posebno jačanje akcionarstva, veoma je značajan i povratak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala, koji je ostvaren prvom emisĳom i prodajom evroobveznica Srbĳe (7. aprila prošle godine) na Luksemburškoj berzi kao i dobĳanje pozitivne ocene od Evropske unĳe o Studĳi izvodljivosti Državne zajednice SCG za početak pregovora i zaključivanje Sporazuma o stabilizacĳi i pridruživanju Evropskoj unĳi. To, istovremeno predstavlja važan korak na putu ka evropskim integracĳama. Isto tako, to je ponovo potvrđeno i novom emisĳom evroobveznica, koja je nedavno relizovana na Luksemburškoj berzi.

U oblasti bankarskog sektora, izborom strateškog partnera, odnosno kupovinom

akcĳa banaka na domaće tržište došlo je više banaka sa stranim kapitalom (Alpha bank Athens, Banca Intesa Italiana, Bank Austria, LHB, Credit Agricole, Erste Bank, Nova ljubljanska banka i Pireaeus Bank). Nekoliko domaćih banaka izvršilo je međusobno spajanje i integrisanje (Novosadska banka sa Vršačkom i Dinara bankom, Komercĳalna sa Jugobankom iz Kruševca i Dunav bankom, Vojvođanska banka sa KBB i Užičkom bankom, Metals banka sa DDOR bankom, HVB i Exim banka, Credy banka i Srpska regionalna banka i dr.). U toku je postupak spajanja Srpske banke i Poštanske

štedionice, gde je država većinski vlasnik. Istovremeno, privodi se kraju izbor strateškog partnera za Vojvođansku i Panonsku banku. U međuvremenu EBRD je dokapitalizovala Komercĳalnu banku,

a mađarska OTP banka je postala većinski vlasnik kapitala u Niškoj, Zepter i Kulskoj banci.

Promene u vlasničkoj strukturi bankarskog sektora otvorile su nove procese u razvoju bankarstva, pre svega kroz veće učešće stranog (akcionarskog)

k a p i t a l a , p r o m e n u u p r a v l j a č k e s t r u k t u r e , r a z v i j a n j e nove poslovne f i l o z o f i j e , o d n o s n o p r o f i t a b i l n o

poslovanje. Te promene unele su na domaće tržište i dodatni kapital, nove bankarske proizvode i otvorile šire mogućnosti za veće kreditne aranžmane i investicionu aktivnost. Sa dolaskom stranih banaka značajno je proširena poslovna mreža bankarskog sektora, posebno u oblasti poslovanja sa stanovništvom. To je doprinelo proširivanju asortimana i kvaliteta bankarskih usluga, primeni savremenih znanja, unapređenju nove organizacĳe i tehnologĳe rada i povećanom zapošljavanju, pre svega mladih i obrazovanih kadrova. Među njima, jedan broj obrazovanih i školovanih kadrova iz inostranstva vratio se u zemlju, što je dobar

26

znak i za ostale naše kadrove iz inostranstva. Banke sa stranih kapitalom, težište svog rada usmerile su, pre svega na rad sa stanovništvom u prikupljanju sredstava (štednja) i na potrošačke kredite. Polazi se od toga, da strane banke imaju veći pristop je�inĳim izvorima sredstava, pa samim tim i povoljnĳim uslovima od domaćih banaka, zatim, građani sve više štede kod stranih banaka (preko 50% devizne štednje se nalazi deponovano kod banaka sa većinskim stranim kapitalom), kreditni uslovi su povoljnĳi (duži rok i manje učešće) i manji je rizik u poslovanju. Pored toga, strane banke dosledno slede poslovnu saradnju sa preduzećima, predstavništvima, poslovnim jedinicama i zastupništvima, čĳe se centrale već nalaze u zemljama iz kojih banke potiču. Time, strane banke u skladu sa svojom poslovnom politikom i strategĳom razvoja, dosledno prate svoje klĳente u poslovnoj aktivnisti i na novim destinacĳama U takvim uslovima poslovanja i sve oštrĳoj konkurencĳi, banke sa pretežnim domaćim kapitalom rešenja za svoj opstanak na tržištu moraju tražiti u povećanju svog kapitala, pre svega, kroz pronalaženje novih investitora (nova emisĳa akcĳa), zatim, povezivanje i udruživanje sa drugim bankama, izborom strateškog partnera i dr.

U poređenju sa rezultatima tranzicĳe u zemljama u okruženju, u Studĳi10 Svetske banke i Međunarodne finansĳske korporacĳe “Poslovanje u 2006. godini - Otvaranje novih radnih mesta” ističe se da je Srbĳa zauzela vrh liste 12 zemalja koje su se prošle godine najviše reformisale i samim tim postale potencĳalno poželjna destinacĳa za investiranje. Tokom 2004. godine Srbĳa je prednjačila u reformama koje podstiču otvaranje novih mesta, postigavši poboljšanje u osam od deset oblasti: pokretanje biznisa, odnosno otvaranje novih preduzeća, izdavanje dozvola za gradnju, zapošljavanje i otpuštanje radnika, izvršavanje ugovora, registrovanje svojine, mogućnost dobĳanja kredita, zaštita investitora, zatvaranje preduzeća, plaćanje poreza i spoljna trgovina.

Na osnovu tih kriterĳa, Srbĳa je za prošlu godinu rangirana kao lider među reformatorima. Posebno je naglašeno, da su nova zakonska rešenja olakšala zapošljavanje novih radnika, omogućavajući firmama da ih radi privremene potrebe mogu angažovati na određeno vreme. U Studĳi je posebno naglašeno, ukoliko Srbĳa želi još više da napreduje u razvoju, reforme treba da nastavi istim tempom. Pored ostalog, istaknuto je da je daljom reformom zakonodavstva potrebno urediti takav sistem zapošljavanja, koji će tržište rada učiniti još fleksibilnĳim. Posebno je naglašeno, ukoliko se u Srbĳi reforma nastavi dosadašnjim tempom, to će omogućiti dodatni privredni rast (za tri odsto), povećanje zaposlenosti (za četiri procentna poena), odnosno smanjenje stope nezaposlenosti za skoro trećinu (na oko 11 odsto).

Ovakve i slične ocene Svetske banke i drugih međunarodnih finansĳskih organizacĳa treba da doprinesu većem pristupu naše privrede na svetskom tržištu kapitala pod povoljnĳim uslovima, nižom kamatom, dužim rokom vraćanja i učešću kompanĳa iz Srbĳe u programima i projektima koje finansiraju međunarodne organizacĳe.

Trgovanje akcĳama banaka

Restrukturiranje bankarskog sektora karakteriše promena vlasničke, organizacione, poslovne i upravljačke strukture kapitala u bankama. Promena vlasničke strukture kapitala čini temeljni oslonac za sve promene u bankarstvu, koja je ostvarivana, pre svega putem povećanja privatnog kapitala kroz:11

• otvaranje domaćeg tržišta za banke osnovane sa većinskim stranim kapitalom,

• privatizacĳu banka osnovanih domaćim kapitalom, i

• integrisanje i spajanje banaka.Te promene dovele su do promena u

strukturi trgovanja sa hartĳama od vrednosti na berzi. Posmatrano po prometu hartĳa od

10 “Doing Business in 2006. Jobs”, h�p://www.worldbank.org.yu11 Mr. Vesna Matić: “Bankarski sektor Republike Srbĳe u 2004. godini“, Udruženje banaka Srbĳe, XIII sednica skupštine,

Beograd. 2005, str. 8.

27

vrednosti na Beogradskoj berzi u 2005. godini12 učešće akcĳa iznosi 81,0% a obveznica Republike Srbĳe 19,0%. Promet na Berzi pokazuje da se u prošloj godini gotovo u celini trgovalo sa akcĳama preduzeća iz postprivatizacionog fonda. Učešće državnih obveznica i drugih hartĳa od vrednosti je sve manje, što ukazuje na sužavanje berzanskog materĳala sa kojim se trguje. Trgovanje sa akcĳama banaka na berzanskom tržištu još je nedovoljno razvĳeno i znatno je ispod akcionarske baze bankaka. Od ukupnog broja akcionarskih društava, čĳe se akcĳe kotiraju na berzi svega je desetak banaka, a od toga je mali broj koje učestvuje u kontinuiranom trgovanju.

Osnovna karakteristika za banke čĳe se akcĳe kotiraju na berzi je u tome što se trguje sa veoma malim brojem akcĳa. Nasuprot tome, banke sa većinskim državnim paketom akcĳa ne prodaju se na berzi, već putem tenderske prodaje, što sužava berzansko trgovanje. Radi toga, predmet trgovanja na berzi najčešće čine akcĳe iz manjinskog paketa, tj. akcĳe pojedinih pravnih lica i pojedinaca koji akcĳe prodaju uglavnom radi izmirivanja nekih svojih urgentnih obaveza po osnovu kreditnih aranžmana, plaćanja raznih prispelih obaveza i drugo. S druge strane, među kupcima akcĳa nalaze se i investitori koji nastoje da povećaju svoj već postojeći udeo u kapitalu neke banke, kao i strani investicioni fondovi, brokerske kuće, pojedinci i dr. Radi se, pre svega o kupcima koji se sve više opredeljuju za akcĳe onih banaka koje već imaju svoje pozicionirano mesto na tržištu, stabilnost u poslovanju, perspektivu razvoja, relativno razvĳenu mrežu poslovnih i organizacionih jedinica, pouzdanu klĳentelu, zatim, to su banke za koje strani investitori pokazuju zainteresovanost za ulaganje kapitala i dr. Svaka nova ulaganja u banke, povećavaju njihovu ukupnu vrednost a time i mogućnosti za bržu kreditnu ekspanzĳu, razvoj i povećanje profita. Većinski vlasnici kapitala u privatizovanim bankama, pre svega strane banke koje su otkupile državni paket akcĳa u pojedinim bankama, još ne izlaze na berzansko tržište sa svojim akcĳama. Njihov strateški i dugoročni interes je da sa stabilizacĳom

privrede i povoljnĳim privrednim ambĳentom u zemlji, ostvare što bolje poslovne rezultate i brži razvoj, izvrše novu dokapitalizacĳu ili fuzĳu, odnosno akvizicĳu sa nekom drugom bankom sa ovog područja i time još više poboljšaju svoj rejting na tržištu bankarskih usluga.

Sa stanovišta novog zapošljavanja mladih i obrazovanih kadrova i uopšte razvoja finansĳskog tržišta, veoma je značajno kontinuirano osposobljavanje kadrova za berzansko poslovanje i savremeno trgovanje, posebno trgovanje sa akcĳama iz privatizacĳe, kojih će sve više biti u prometu. Tome će doprineti i elektronsko trgovanje, lakši pristup informacĳama i smanjenje troškova transakcĳa. Isto tako, uvođenje novih metoda trgovanja, poput algoritamskog trgovanja akcĳama (u SAD, krajem 2005. godine, preko 28% trgovanja akcĳama odvĳalo se preko ovog oblika trgovanja), preko koga trgovci odlučuju kada da plasiraju kupovine ili prodajne naloge trgovanja na bazi kvantitativnih modela, koji automatski generišu ispostavljanje i veličinu naloga, otvara mogućnosti za nove kadrove.

Održivost banaka s domaćim kapitalom

Imajući u vidu tranzicione procese u društvu, posebno u privredi i bankarstvu kao i ostvarene rezultate u bankarskom sektoru, naše društvo se nalazi na razvojnoj raskrsnici daljeg razvoja bankarskog sektora, posebno privatizacĳe banaka. To se, pre svega odnosi na strateško opredeljenje o strukturi vlasničkih odnosa u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansĳskim organizacĳama, koju čini državni, strani i domaći kapital. U tekućoj politici privatizacĳe banaka koju vodi Republička Vlada i njeni nadležni organi (Ministarstvo finansĳa i Agencĳa za osiguranje depozita) sve je veći rast privatnog i stranog u odnosu na državni kapital. S tim u vezi, dalji razvoj vlasničkih odnosa u bankarstvu, zavisi od strategĳe za koju će se opredeli društvo o tome, da li strancima treba prodati sve domaće banke ili bar zadržati jednu ili dve banke u domaćem vlasništvu. Međutim, u dosadašnjem

12 “Izveštaj o poslovanju Beogradske berze za 2004. godinu”

28

toku privatizacĳe banaka, sa rastućim učešćim stranog kapitala u odnosu na sve druge oblike vlasništva, država i njeni organi nisu imali potpuno jasan stav i opredeljenje. Isto tako, izostala je organizovana i konkretna aktivnost i interes vlasnika privatnog domaćeg kapitala, da se kroz međusobno povezivanje i udruživanje direktno založe za održivost bar jedne značajnĳe banke sa većinskim domaćim kapitalom. Suprotno tome, u oficĳelnoj političkoj strukturi i kod kreatora i nosilaca ekonomske politike preovlađujući je stav da će samo tržište, delovanjem zakona ponude

i tražnje, regulisati nivo i strukturu vlasništva u b a n k a r s k o m sektoru u zemlji, pa samim tim efikasno rešiti i to pitanje. Imajući u vidu interes i potrebu društva za dugoročnom održivošću i stabilnošću finansĳskog i bankarskog sistema, takvo opredeljenje je apriori neprihvatljivo. Stoga, polazeći od strategĳe društveno - ekonomskog razvoja zemlje, njenih interesa za razvoj pojedinih vitalnih delatnosti, koje su od nacionalnog značaja, očuvanja stabilnosti privrednog i ekonomskog sistema, podsticaja razvoja prioritetnih programa i projekata i rešavanja aktuelnih pitanja nezaposlenosti neophodno je očuvati

najmanje jednu ili dve banke sa većinskim domaćim (državnim) paketom akcĳa.13 To znači da te banke po kapitalu, poslovnoj mreži, organizacĳi rada, informaciono - tehničkoj opremljenosti, kadrovima, kvalitetu i nivou asortimana bankarskih usluga treba da budu tako osposobljene da u oštroj tržišnoj konkurencĳi sa drugim, posebno stranim bankama zadovolje potrebe svoje klĳentele. Prodajom većinskog državnog paketa akcĳa samo stranim investitorima postoji realna mogućnost (opasnost) da domaće bankarstvo u celini bude pod kontrolom stranog kapitala,

što može nepovoljno uticati na monetarnu, ekonomsku i razvojnu politiku zemlje u celini.

U takvim uslovima rada, nameće se pitanje, kako i na koji način će država obezbediti doslednost u ostvarivanju svojih makroekonomskih ciljeva razvoja, koji su od nacionalnog i strateškog značaja za zemlju. To se, pre svega odnosi na infrastrukturu, poljoprivredu, izvoz, primenu visokih

tehnologĳa, nove kadrove i dr. Za razvojne prioritete, pre svega merama i instrumentima ekonomske i razvojne politike država mora obezbediti jednu stabilnu i pouzdanu finansĳsku institucĳu, koja će to moći efikasno i dosledno realizovati, kao što

to rade i razvĳene zemlje. Radi se, pre svega o angažovanju podsticajnih sredstava za razvoj onih privrednih grana i delatnosti, odnosno programa koji su od nacionalnog značaja, kao što su saobraćajna i komunalna infrastruktura, povećanje izvoza, brži i ravnomernĳi regionalni razvoj i drugi razvojni prioriteti. Neki od tih prioriteta mogu se realizovati i preko komercĳalnih banaka, ali kada je u pitanju strateški cilj razvoja zemlje, za to je neophodno da država ima jednu jaku i stabilnu razvojnu

13 Za održivost jedne ili više banaka sa većinskim domaćim kapitalom u svojim radovima zalažu su se i dr Stojan Dabić, dr Zoran Jeremić, dr Snežana Grk, dr Božo Drašković i dr.

29

banku. Za uspešno funkcionisanje neophodno je da ta banka, po svojoj programskoj orĳentacĳi i ciljevima razvoja bude strateški usmerena i na ostvarivanje nacionalnih interesa. Pored toga, neophodno je u toj banci da država obezbedi neposrednu kontrolu rada i efikasno učestvuje u upravljanju bankom. To se može ostvariti samo kroz neposredno učešće države u upravljačkim organima banke. Nasuprot tome, komercĳalne banke, rukovođene, pre svega svojim interesima za stabilno i profitabilno poslovanje, prioritet u svojoj poslovnoj i razvojnoj politici usmeriće upravo u tom pravcu, ne vodeći dovoljno računa o širem društvenom interesu. Takođe, struktura njihovog akcionarskog kapitala sa menadžmentom determiniše takve ciljeve poslovanja. Istovremeno, to je i uslov njihovog opstanka na tržištu. Za sve banke, bez obzira na strukturu vlasništva kapitala ista je ciljna funkcĳa, a to je ostvarivanje profitabilnosti i stabilnosti u poslovanju i razvoju. Isto tako, to su veoma jaki motivacioni faktori koji pokreću sve poslovne i kreativne snage na ostvarivanje tih ciljeva.

Prema međunarodno dogovorenom okviru za kontrolu od strane nacionalnih vlasti nad multinacionalnim bankama Bazelski Konkordat,14 ”naglašava opštu odgovornost vlasti matične zemlje da kontroliše bankarske konsolidovane aktivnosti širom sveta, kao i odgovornost zemlje domaćina da kontroliše ustanove stranih banaka na svojoj teritorĳi kao individualne institucĳe”. Prema tome, ”održavanje zdravog i efikasnog finansĳskog sistema i sposobnost da se efikasno odgovori na krizu predstavlja ključni preduslov za privredno i socĳalno blagostanje u jednoj zemlji,” odnosno, u odsustvu bilo kakvog formalizovanog međunarodnog regulatornog okvira, ”odgovornost za finansĳsku stabilnost zaustavlja se na nacionalnim zakonima i dužnostima kontrole i centralne banke po tim

zakonima.”Posmatrano u celini, u privatizacĳi

bankarskog sektora i njegovoj ukupnoj društvenoj transformacĳi neophodno je u potpunosti uvažavati interese i šire društvene zajednice, pre svega sa stanovišta ostvarivanja njenih nacionalnih prioriteta u razvoju zemlje. Radi toga, u uslovima oštre tržišne konkurencĳe, društvena zajednica mora obezbediti većinski paket akcĳa i odlučujući uticaj u jednoj domaćoj banci. Takođe, neophodno je racionalnĳe i efikasnĳe rešiti upravljanje sa velikim društvenim sredstvima sa kojima država raspolaže po raznim zakonskim osnovama (porezi, doprinosi, carine, naknade, prihodi od privatizacĳe, budžetski viškovi i dr.), koja se nalaze u Fondu za razvoj i drugim fondovima.

Na istim osnovama najavljeno je i formiranje Nacionalnog investicionog plana s ciljem povećanja konkurentnosti privrede, podizanja višeg nivoa životnog standarda i smanjenja siromaštva i ravnomernĳeg regionalnog razvoja. Značajan deo tih sredstava kao i sredstava koja se ostvaruju iz posebnih aktivnosti pojedinih organizacĳa (npr. ustanovе za PIO privatnih delatnosti, zavodi, instituti koji se samostalno finansiraju, a neki od njih uz simbolično učešće države i dr.), koja su imobilisana na posebnim računima trezora državnih organa ili nekim drugim računima, može se racionalnĳe koristiti kroz bankarski sektor ili na tržištu kapitala za ostvarivanje njihove osnovne namene i nacionalnih interesa. Istovremeno, javnost rada o njihovom korišćenju i upravljanju predstavlja najbolju odbranu od mogućih zloupotreba, špekulacĳa ili nenamenskog trošenja. Prema tome, samo organizovano, funkcionalno i efikasno finansĳsko tržište predstavlja realnu osnovu za radno angažovanje zaposlenih, a samim tim pruža šansu i nezaposlenim da nađu svoje mesto u procesu rada.

14 Alan Bollard (Guverner Reserve Bank of New Zealand): ”Biti odgovoran domaćin - kontrolisati banke u stranom vlasništvu” (prevod Dragoslav Vuković), “Bankarstvo”, Beograd, 7-8/2004. str. 4.

razvoj finansĲskih trŽiŠta i moguĆnost zapoŠljavanja

Documents