RAZVOJ OSEĆANJA SEBE - PROPRIUMZRELA LIČNOST

Gordon OlportSKLOP I RAZVOJ LIČNOSTI

146-183; 356-383

PROBLEM “JA”

• “JA” je neka vrsta srži našeg bića: to je nešto čega smo mi neposredno svesni, mislimo o njemu kao centralnoj, toploj, prisnoj oblasti našeg života

ORGANIZAM

JA

SVEST

LIČNOST

ORGANIZAM

TEŠKOĆE I ZNAČAJ BAVLJENJA OSEĆANJEM SEBE

Teškoće: Termin “Ja” se koristi na mnogo načina od strane teoretičara Iako je svako od nas svestan sebe, ne možemo da kažemo čega smo

mi to svesni Tim predmetom započinju duboke folozofske dileme (priroda

čoveka, duša, sloboda, besmrtnost)

Značaj bavljenja razvojem osećanja sebe: Jedino sigurno merilo našeg ličnog postojanja i identiteta leži u

našem osećanju sebe Nijedna psihološka teorija (učenja, motivacije, razvoja) ne može da

bude potpuna ako ne razlikujemo ono što ve važno za naše “ja” od onoga što nije

Analiza razvoja osećanja sebe može pomoći filozofiji da reši važna pitanja

RAZVOJ OSEĆANJA SEBE OD RANOG DETINJSTVA NADALJE

Rano detinjstvo Aspekt 1: Osećanje telesnog sebeAspekt 2: Osećanje trajnog identiteta sebeAspekt 3: Samocenjenje, ponos

Od 4. do 6. godine Aspekt 4: Proširenje sebeAspekt 5: Slika o sebi

Od 6. do 12. godine Aspekt 6: Ja kao razuman rešavalac

Mladićstvo Aspekt 7: Samosvojno teženje

PROPRIUM

RANO DETINJSTVO (prve 3 godine života)

• Malo dete nije svesno sebe kao nekog “ja”, odvojenog od ostalog sveta

• Samosvest se postepeno izgrađuje tokom prvih 5-6 godina, a prelomni momenat je pojava govora

• Senzomotorni period (od rođenja do 1;5 godine) – dete prima utiske i reaguje na njih, ali ne pravi razliku između sebe i sredine (prsti i predmet koji drži za njega su isto, ugrize svoj palac ali nema pojma da se samo povredilo)

• Postepeno počinje da naslućuje svet van njega (predmeti sa kojima se sudara dok puzi, likovi majke, oca, brata i sestre...)

• Pojava svesti o “ja” – 15. mesec

1. aspekt: TELESNO JA

• Telesno ja je prvi vid samosvojnosti – najranije se razvija i ostaje kao doživotna kotva za našu svest o sebi

• Nastaje zahvaljujući stalnim telesnim senzacijama, ali i nervnom sazrevanju koje omogućava sećanja koja su potrebna za osećanje samokontinuiteta

• Zdrave odrasle osobe često i ne primećuju normalni tok telesnih senzacija, ali u stanju bolesti se telesno čulo izoštrava. Ipak osnovni oslonac telesnog ja je uvek prisutan (primer: gutanje pljuvačke u ustima i pljuvačke iz čaše; sisanje krvi sa prsta i sa gaze)

2. aspekt: SAMOIDENTIČNOST (osećanje trajnog identiteta sebe)

• Iako razvoj podrazumeva stalne promene, ja-identitet se i dalje nastavlja: “ja” danas je ono isto “ja” od juče ili od pre nekoliko ili mnogo godina

• Ključni faktor: pojava govora (2. godina) – dete počinje da misli rečima (nazivi njegovih igračaka, predmeta i ljudi oko njega) i da dovodi u vezu “ono” sa “ja” (uviđa da je “ja” trajni faktor u svim tim odnosima)

• Najvažnija lingvistička pomoć i oslonac identiteta: ime deteta – dete vidi sebe kao nešto izdvojeno kome se stalno drugi obraćaju; sa imenom dolazi i svest o samostalnom položaju u grupi

• Važna kotva za ja-identitet su i lični predmeti (odeća, ukrasi, igračke...)

• Ali, ja-identitet je još uvek samo delimično uspostavljen i dete ga u igri lako napušta (u igri je medved, avion...)

3. aspekt: SAMOCENJENJE, PONOS• Potreba za autonomijom (2. i 3. godina) – dete ima istraživački

nagon, želi da barata, upravlja stvarima. Kada je u tome osujećeno (roditelji mu ne dopuštaju da “prevrće kuću”, dete to doživljava kao udarac njegovom samocenjenju (njegovo “ja” je osujećeno, a ishod je poniženje i gnev).

• Negativizam – suprotstavljanje hranjenju, oblačenju, primanju naredbi, svega što od njega žele odrasli jer dete to doživljava kao potencijalno ugrožavajuće za njegov integritet; stoga se dete unapred odupire svakom predlogu odraslih da bi zaštitilo svoje samopoštovanje koje počinje da se javlja

• Takmičenje – oko 3-4. godine pojavljuje se smisao za “ja ću te nadmašiti”, a oko 6-7 godina osećanje samocenjenja dobija smisao takmičenja

SAMOPOŠTOVANJE U ZAPADNOJ KULTURI PREDSTAVLJA VAŽAN ASPEKT OSEĆANJA SEBE. VELIKI DEO NAŠEG DRUŠTVENOG ŽIVOTA

SE OKREĆE OKO SAMOPOŠTOVANJA.

OD 4. DO 6. GODINE

• Dete ovog uzrasta još uvek lako gubi svoj ja-identitet (igra, mašta)

• Osećanje telesnog ja postaje dublje (npr: reakcija deteta na operaciju krajnika – “Ja neću biti ja ako mi izvade krajnik”)

• Egocentričnost – veruje da drugi vide, misle isto kao i ono

• Javljaju se nova dva aspekta osećanja sebe

Aspekt 4: PROŠIRENJE SEBE

• Zajedno sa smislom za takmičenje javlja se i smisao za posedovanje: moja lopta, imam tricikl, moj tata, moja kuća... osećaju se kao topli delovi sebe

• Ovo su rudimenti ja-proširenosti koja će kasnije obuhvatiti i svoju zemlju, svoju crkvu, svoju karijeru...

Aspekt 5: SLIKA O SEBI

Na ovom uzrastu pojavljuje se i začetak slike o sebi i razmišljanja o tome

• kakav sam• kakav želim da budem• kakav treba da budem

Dete počinje da saznaje da njegovi roditelji žele da ono bude “dobro”, ali da je ponekad i “nevaljalo” – kroz stalnu interakciju počinje da upoređuje ta očekivanja sa svojim ponašanjem

OD 6. DO 12. GODINE• Sa polaskom u školu pojačavaju se osećanje identiteta,

slike o sebi i sposobnost za proširenje sebe• Identitet i slika o sebi se učvršćuju zahvaljujući grupi

vršnjaka koja detetu reflektuje njegovu sliku kroz nadimke

• Proširenje sebe sada uključuje i vršnjake• Deca ovog uzrasta su sklona strogom poštovanju

pravila, ali pošto se pravila roditelja i vršnjaka razlikuju, ono je odano i roditeljima i vršnjacima, međutim to su posebna, odvojena proširenja sebe

• Razvija se intelektualni život deteta – pojava formalnog mišljenja

Aspekt 6: JA KAO RAZUMAN REŠAVALAC

• Dete je očarano i u stalnoj potrazi za objektivnim znanjem (stalno postavlja pitanje “zašto”)

• Dete sada uviđa da u rešavanje problema mora da unosi umnu sposobnost

• Ranije je mislilo, a sada misli o mišljenju• Svest da je “ja” mislilac – ova funkcija detetu

postaje bliska kao i drugi aspekti “ja”

MLADIĆSTVO• Period obnovljenog traženja identiteta svoga ja (Erikson) –

konfuzija zbog privrženosti i porodici i grupi vršnjaka, što se još zaoštrava u periodu mladićstva

• Glavno pitanje: Ko sam ja – dete ili odrastao čovek? Roditelji šalju kontradiktorne signale: čas očekuju da dete preuzme ulogu i odgovornost odraslog čoveka, čas mu se obraćaju kao detetu

• Buntovništvo mladih povezano je sa traženjem identiteta• Isprobavanje različitih maski, eksperimentisanje sa

ulogama• Odabiranje zanimanja ili nekog drugog cilja, pri čemu su

mladalački ideali još uvek visoki (u zrelim godinama sledi svođenje aspiracija na prirodnu veličinu)

Aspekt 7: SAMOSVOJNO TEŽENJE

• Cement koji drži celovitost života je njegova usmerenost ka nekom cilju

• Čovek treba da ima neki cilj koji određuje akciju – u mladićstvu dolazi do izbora ciljeva, postoji svest da budućnost sledi neki plan

• Razlika između želje malog deteta da bude vatrogasac i izbora budućeg zanimanja mladog čoveka je u tome što malo dete ne pravi nikakav plan, ono samo želi; tek kada mlado biće počne da pravi planove – osećanje sebe je potpuno

PROPRIUM• Proprium obuhvata svih 7 aspekata koji čine “ja”

kako ga mi osećamo i saznajemo• Proprium predstavlja objekat našeg znanja o sebi

i osećanja sebe• Proprium nije u svim trenucima nešto svesno, ali

aspekti propriuma imaju uticaja na naše ponašanje i onda kada ih mi ne uzimamo svesno u obzir (npr. nismo uvek svesni svog telesnog ja, ali nam bol nametne takvu svesnost; duboko smo obuzeti nečim što radimo i nismo svesni svoje samosvojne težnje, ali ona igra svoju ulogu)

PRISTUP NEKIM VAŽNIM PROBLEMIMA PSIHOLOGIJE LIČNOSTI

PUTEM OSEĆANJA SEBE

• Kompleks osećanja niže vrednosti• Savest

Osećanje niže vrednosti• Svi doživljavamo neuspeh (kada je ono što smo uradili ispod

stepena našeg samocenjenja i u neskladu sa slikom koju imamo o sebi). Kada se to desi pojačavamo napore ili menjamo cilj.

• Ako se neuspesi ponavljaju i imaju svojstven značaj, iz toga se razvija osećanje niže vrednosti (izvori: fizička slabost, izgled,socijalna neadekvatnost...)

KOMPLEKS NIŽE VREDNOSTI JE JAKA I UPORNA NAPETOST KOJA NASTAJE IZ JEDNOG BOLESNOG EMOCIONALNOG STAVA PREMA

NEDOSTATKU KOJI NEKO OSEĆA U SVOJOJ LIČNOJ OPREMLJENOSTI

Osećanje niže vrednosti nije pokazatelj stvarne niže vrednosti.

Može da se razvije u uopštenu crtu ličnosti – trajno osećanje nesigurnosti i nedostatak poverenja u sebe.

Kompenzacijakao način suprotstavljanja osećanju niže vrednosti

• Direktna akcija (prirodna kompenzacija) - onaj koji pati napada izvor osećanja niže vrednosti i uklanja ga

• Natkompenzacija – prvobitna mana nije samo uklonjena nego je pretvorena u izvor snage (Demosten je mucao, pa postao govornik)

• Zamenska kompenzacija - kada osoba ne može da otkloni smetnju, nego stvara druga zadovoljenja (grbav čovek postaje muzičar, ružna devojka postaje duhovita...)

• Odbrambeni mehanizmi – racionalizacija – odbrambeni mehanizmi su kompenzacije usmerene na obmanu drugih

• Autističko mišljenje – kompenzacija maštanjem - u svojim snovima možemo da imamo uspeha; kada autistična kompenzacija ode predaleko, to je jako introvertovana ličnost, možda čak shizoidna

MALO JE LJUDI KOJI SU OSLOBOĐENI NEKOG OD OPISANIH OBLIKA KOMPENZACIJE, ALI AKO TAJ PROCES NIJE UKORENJEN NE MOŽE SE GOVORITI O KOMPENZACIJI KAO CRTI LIČNOSTI.

Savest

• Savest je takođe složaj nekoliko samosvojnih stanja – samocenjenja, slike koju imamo o sebi i samosvojnih težnji

• Savest je pokazatelj koji nam govori da neka naša aktivnost razara ili je razorila jedan važan vid slike koju imamo o sebi

• 2 pitanja: Razvoj savestiStruktura zrele savesti

Razvoj savesti

• U detinjstvu savest je ono što se mora (“autoritativna savest”) – ne postoji svest o tome zašto se nešto mora ili ne sme

• Odrasli ljudi formiraju savest kao ono što treba (“humanistička savest”) – savest više nije zasnovana na strahu od kazne već se ona stapa sa strukturom samosvojnog stremljenja

• Savest postepeno pomera svoj centar od specifičnih znakova poslušnosti ka propriumu

Zrela savest

ZRELA SAVEST JE OSEĆANJE DUŽNOSTI DA SE ODRŽI SLIKA KOJU IMAMO O SEBI

U PRIHVATLJIVOM OBLIKU, DA SE NASTAVI TOK

NAŠEG SAMOSVOJNOG STREMLJENJA.

ILUSTRACIJA RAZLIČITIH ASPEKATA OSEĆANJA SEBE Nalazite se pred teškim i presudnim ispitom:- Svesni ste svog ubrzanog pulsa i podrhtavanja u stomaku

(telesno ja)- Svesni ste značaja tog ispita u vezi sa vašom prošlošću i

budućnošću (ja-identitet)- Svesni ste svoje ponosne angažovanosti (samocenjenje)- Svesni ste šta uspeh ili neuspeh može da znači za vašu

porodicu (ja-proširenje)- Svesni ste svojih nada i aspiracija (slika o sebi)- Svesni ste svoje uloge kao onoga ko rešava probleme na

ispitu (racionalni agens)- Svesni ste značaja te situacije po vaše dalekosežne ciljeve

(samosvojno stremljenje)

ZRELOST

KAKVA JE ZRELA / ZDRAVA LIČNOST?

• Interesovanje za ovo pitanje u zapadnoj kulturi se javlja delom usled akutne pretnje od mentalnog poremećaja, a delom iz želje da se otkriju zajedničke vrednosti među zdravim ljudima da bi se na njima gradilo zdravo društvo

• Iako tražimo opšte kriterijume za zdrave odrasle živote, ne smemo zaboraviti individualnost

• Ovde će biti reči o idealu, a ne o stvarnoj ličnosti (pitanje je da li iko dostiže potpunu zrelost u svakom smislu)

• Zrelost ličnosti nije nužno povezana sa biološkom starošću - uzrastom

DEFINICIJA ZRELOSTI

Zdrava / zrela ličnost aktivno ovladava svojom sredinom,

pokazuje izvesnu jedinstvenost ličnosti i sposobna je da svet i sebe pravilno opaža.

Takva ličnost stoji na sopstvenim nogama i ne postavlja preterane zahteve drugima.

ERIKSONOVA MERILA ZRELOSTIZA SVAKI PERIOD ŽIVOTA

• Novorođenče: osnovno osećanje poverenja• Rano detinjstvo: osećanje autonomije• Doba igre: osećanje inicijative• Školsko doba: vrednoća i kompetentnost• Doba mladosti: lični identitet• Mladi odrasli: prisnost• Odraslo doba: plodnost• Zrelo doba: integritet i prihvatanje

Glavni naglasak je na osećanju identiteta (doba mladosti). Bez sigurnog osećanja identiteta zrelost se ne može

postići.

MERILA ZRELOSTI IZ ISTRAŽIVANJA NA KALIFORNIJSKOM UNIVERZITETU

Najpre su svršeni studenti na osnovu ocena drugih razvrstani u grupu zdravih i manje zdravih, a zatim su

detaljno ispitivani i posmatrani i utvrđeno je da zdrave od manje zdravih razlikuju:

1.Uspešna organizacija rada usmerenog ka cilju2.Pravilno opažanje stvarnosti3.Karakter i integritet u etičkom smislu4.Interpersonalno i intrapersonalno

prilagođavanje

MASLOVLJEVA ANALIZA SAMOAKTUALIZUJUĆIH LIČNOSTI

1. Uspešnije opažanje stvarnosti i ugodniji odnosi prema njoj (tačno ocenjivanje situacija i ljudi)

2. Prihvatanje sebe, drugih ljudi i prirode (prihvatanje ljudske prirode i prirodnih procesa bez gađenja)

3. Spontanost (ne podležu pritisku konvencionalnosti)4. Usredsređivanje na problem (rade uspešno i uporno na zadacima)5. Odvajanje (odnosi sa ljudima nisu opterećeni nametljivošću i prisvajanjem)6. Nezavisnost od kulture i sredine (mogu da prihvate, ali i napuste idole dana)7. Stalna svežina procenjivanja (spontano reagovanje na nova iskustva)8. Bezgranični horizonti (interesovanje za krajnju prirodu stvarnosti – religiozni

faktor)9. Socijalno osećanje (pokazuju saosećanje sa bližnjima)10. Duboki ali selektivni socijalni odnosi 11. Demokratska struktura karaktera (tolerancija i poštovanje prema svakom

ljudskom biću)12. Etička izvesnost (sigurnost u razlikovanju dobrog i lošeg)13. Dobronameran smisao za humor14. Kreativnost

JOŠ NEKA MERILA ZRELOSTIPsihijatri:• Veselost, optimistična vedrina, sposobnost da se uživa u

radu, da se uživa u igri, sposobnost da se voli, da se postignu ciljevi, odmereno pokazivanje osećanja, samouviđanje, pravilno reagovanje na situacije, društvena odgovornost

ali i:• Prihvatiti i ovladati patnjom, krivicom i smrćuŠoben:• Samokontrola, lična odgovornost, društvena odgovornost,

demokratski društveni interes i idealiEgzistencijalisti:• Postizanje smisla i odgovornosti, kao i prihvatanje i

hrabrost za postojanje

OLPORT: 6 MERILA ZRELOSTI

1. Proširivanje osećanja sebe2. Topao odnos prema drugima3. Emocionalna sigurnost i samoprihvatanje4. Realna percepcija, umenja i dodeljeni zadaci5. Samoobjektivizacija: uviđanje i humor6. Ujedinjujuća filozofija života

1. Proširivanje osećanja sebe

• Proširivanje osećanja sebe je započelo u detinjstvu

• Ono se i dalje proširuje iskustvom ukoliko neko u većoj meri učestvuje u zbivanjima u životu

• Naročito važan period: mladost – proširivanje sebe kroz zaljubljivanje, nove pripadnosti, nove prijatelje, nove ideje, nova intersovanja, budući poziv

ISTINSKO UČESTVOVANJE DAJE PRAVAC ŽIVOTU

2. Topao odnos prema drugima

Proširivanjem sebe postajemo sposobni za• prisnost• saosećanje• toleranciju (demokratska struktura karaktera)

• Polna zrelost i opšta zrelost:U mnogim životima polna zrelost stvarno prati opštu ličnu zrelost, ali ove dve vrste zrelosti nisu nužno povezane

3. Emocionalna sigurnost i samoprihvatanje

• Emocionalno sigurna osoba je uspešno prošla kroz normalne etape razvoja

• Samoprihvatanje znači sposobnost čoveka da ne reaguje preterano na stvari koje su u vezi sa segmentiranim nagonima

• Frustraciona tolerancija – zrela osoba izlazi na kraj sa frustracijama, planira zaobilaženje prepreka ili se miri sa neizbežnim

• Zrela osoba ume da živi sa emocionalnim stanjima tako da je ona ne navode na impulsivne postupke, niti ometaju sreću drugih

• Zrela osoba ima izgrađeno osećanje bezbednosti u životu• Samokontrola – na pojavu nesigurnosti čovek postaje

oprezan, ali ne zapada u paniku

4. Realna percepcija, umenja i dodeljeni zadaci

• Svakodnevna percepcija i kognicija zrele osobe je uspešna i tačna

• Inteligencija – zrelost podrazumeva osnovne intelektualne sposobnosti (ali visoka inteligencija ne znači nužno zrelost – Termanova longitudinalna studija obdarene dece)

• Zrelost podrazumeva i umenja potrebna za rešavanje objektivnih problema

• Ekonomska zrelost

5. Samoobjektivizacija: uviđanje i smisao za humor

• Zrelost ličnosti je povezana sa tačnim samopoznavanjem

Korelati tačnog samopoznavanja: Manja sklonost projekciji Bolje ocenjivanje drugih ljudi Relativno visoka inteligencija Smisao za humor (sposobnost da se čovek smeje stvarima

koje su mu drage i samom sebi)

Uviđanje (samopoznavanje) i smisao za humor su u osnovi jedan fenomen – fenomen samoobjektivizacije

(sposobnost da se opazi nesklad i apsurdnosti u sopstvenim osobinama i dragocenim vrednostima)

6. Ujedinjujuća filozofija života• Zrelost zahteva i jasno shvatanje životnog cilja u vidu

jedne shvatljive teorije, tj. ujedinjujuću filozofiju života

• Zrelost podrazumeva upravljenost ka određenom životnom cilju ili ciljevima (Bestimmung – Šarlota Biler): kod zrelih osoba upravljenost je određenija, usredsređenija na nešto van pojedinca

• Orijentacije vrednosti (ideologija; sistem vrednosti; vrednosti u smislu Šprangerovih 6 tipova vrednosti; religijski sentiment)

• Generička savest – integrisano osećanje moralne obaveze, zasnovano na odabranim standardima svoje kulture koji čoveku izgledaju važni za njegov ideal o sebi

PSIHOTERAPIJA

Ciljevi psihoterapije su:1.Uklanjanje neželjenih simptoma2.Prilagođavanje ličnosti društvu u kome živi3.Da se pojača doživljavanje ličnog dobrog

osećanjaOvi ciljevi psihoterapije su nedovoljni. Trebalo bi

saobraziti ciljeve psihoterapije sa opisanim merilima zrelosti.

STARENJE

starenje = sazrevanje

• Stari ljudi, i pošto su se povukli iz života, ostaju i dalje ne mnogo različiti od onoga kakvi su bili ranije (mnogi još uvek imaju visoke sposobnosti i snažne upravljenosti).

• Njihovo životno traženje nije potpuno završeno. • Problem je u tome što im se uskraćuju mogućnosti da traže

dalji razvoj.