RENIK IT IZRAZA

A APPLICATION (aplikacija) Ukljucuje softver opte produktivnosti (programi za tabelarna izracunavanja, tekst procesori, programi baza podataka, itd), kao i uobicajene paketne programe za obracun licnih dohodaka, za izdavanje racuna, inventar i druge knjigovodstvene svrhe. B BACKUP (rezervna kopija) Pravljenje kopije vanih podataka na drugom memorijskom medijumu zbog sigurnosti. BAUD RATE (brzina u bodima) Brzina kojom modem prenosi podatke, to je broj promena signala (napona ili frekvencije) koji se deava u jednoj sekundi. Termin se pogreno koristio u znaenju broja prenesenih bitova u sekundi. Samo pri veoma malim brzinama je brzina u bodima jednaka broju prenesenih bitova u sekundi. BINARY (binarni) Znai dvojni, i to je princip u osnovi digitalnih raunara. Svi ulazni podaci u raunar se konvertuju u binarne brojeve sainjene od dve cifre, 0 i 1 (bitovi). Na primer, kada pritisnete taster A na vaem raunaru, tastatura generie i prenosi broj 01000001 u memoriju raunara kao seriju impulsa. Bit 1 se prenosi kao visok napon, bit 0 se prenosi kao nizak. Bitovi se uvaju kao naelektrisane i nenaelektrisane memorijske elije u raunaru, ili kao mikroskopski magneti na disku ili traci. Ekrani za prikazivanje i tampai konvertuju binarne brojeve u vizuelne simbole. BIOS Basic input output system (osnovni ulazno-izlazni sistem). Komplet osnovnih softverskih rutina u PC-ju, koji se uva na ipu. On obezbeuje interfejs izmeu operativnog sistema i hardvera. Pri startovanju BIOS testira sistem i priprema raunar za rad, upitom nad

CMOS memorijom (memorija sa rezervnim baterijskim napajanjem) za ureaj i druge parametre konfiguracije. Onda uitava operativni sistem i njemu preputa kontrolu. BIT Binary digit (binarna cifra). Najmanja jedinica raunarske memorije. To je jedna cifra u binarnom broju (0 ili 1). Bit je fiziki predstavljen tranzistorom ili kondenzatorom u memorijskoj eliji, magnetskim domenom na disku ili traci, reflektujuom takom na optikom medijumu ili impulsima visokog ili niskog napona u kolu. Grupe bitova ine memorijske jedinice u raunaru, koje se zovu znakovi, bajtovi ili rei, kojima se upravlja kao grupom. Najei je bajt, sainjen od 8 bitova i ekvivalentan je jednom alfanumerikom znaku. Bitovi su iroko rasprostranjeni kao mera prenosa. Deset megabita u sekundi znai da se deset miliona impulsa prenosi u sekundi. 16-o bitna magistrala znai da postoji 16 ica koje prenose bit u isto vreme. Mere za memorijske ureaje, kao to su diskovi, datoteke i baze podataka, se izraavaju u bajtovima, a ne u bitovima. BITMAP (bit mapa) Binarni prikaz u kome bit ili skup bitova odgovara nekom delu objekta, kao to je slika ili font. Bit mapa je obino povezana sa grafikim objektima, u kojoj su bitovi direktan prikaz izgleda slike. Ipak, bit mape mogu da se koriste za predstavljanje i voenje evidencije o bilo emu, gde je svakoj lokaciji bita dodeljena druga vrednost ili stanje. BOARD (ploa) Pogledati kartica. BOOT (podizanje sistema) Proces pokretanja raunara kako bi izvravao instrukcije. Personalni raunari sadre ugraene instrukcije u ROM ipu (BIOS-u), koje se automatski izvravaju pri startovanju. Ove instrukcije trae operativni sistem, uitavaju ga i predaju mu kontrolu. Podizanje raunara pomae da on dobije svoje prve instrukcije. BROWSER (pretraiva). Program koji vam pomae da pregledate skup podataka. Uobiajeni Web pretraivai su Internet Explorer i Netscape Nav igator. BYTE, BINARY TABLE (bajt-binarna re) Najea jedinica raunarske memorije. ini je 8 binarnih cifara (bitova). Deveti bit se moe koristiti u memorijskim kolima kao bit parnosti za proveru greke. Bajt predstavlja ekvivalent jednog znaka, kao to je slovo A, znak za dolar ili decimalna taka. Kada su brojevi u pitanju, moe sadrati jednu decimalnu cifru ( 0-9 ), dve numerike cifre (spakovana decimala) ili broj od 0-255 (binarni brojevi). Glavne specifikacije za hardver su date u bajtovima; na primer, disk od 10 gigabajta (10 GB) uva instrukcije i podatke koji iznose deset milijardi znakova. Memorija od 64 megabajta (64 M ili 64 MB) dozvoljava interno skladitenje 64 miliona znakova instrukcija i podataka za obrada. Sa datotekama baza podataka, i dokumentima za obradu teksta, veliina datoteke je neto vea nego broj znakova podataka koji se u njoj uva. Datoteke za obradu teksta sadre ugraene kodove za parametre ureenja (margine, tabulatore, polucrna slova); prema tome, dokument od 100 000 bajtova podrazumeva neto manje od 100 000 tekstualnih

znakova (priblino 30 strana). Datoteke baza podataka sadre kodove koji opisuju strukturu podataka; prema tome, datoteka baze podataka od 100 000 bajtova uva neto manje od 100 000 znakova. C CD-ROM Compact Disc Read Only Memory (memorija samo za itanje na kompaktdisku). Kompakt disk format koji se koristi za uvanje teksta, grafike, i hi-fi ste reozvuka. Izgleda kao audio CD, ali koristi razliite formate traka za podatke. Audio CDplejer ne moe da oitava CD-ROM, ali CD-ROM plejeri mogu da itaju audio diskove.CD-ROM uva 700 MB podataka, to je ekvivalentno otprilike sa 250000 strana tekstaili 20000 slika srednje rezolucije. CD-RW CD-ReWritable (prepisivi kompakt disk). Prepisiva CD-ROM tehnologija.CD-RW ureaji se takoe mogu koristiti za upisivanje na CD-R diskove, i mogu itatiCD-ROM. CD-RW diskovi imaju niu reflektivnost od CD-ROM-ova i CD-R-ova, iMultiRead CD-ROM ureaji su potrebni za njihovo oitavanje. Inicijalno poznat kaoCD-E (izbrisivi kompakt disk), CD-RW disk je disk na kome se moe ponovo upisivatihiljadu puta. CHIP (ip) Skup mikro-minijaturnih elektronskih kola koja su napravljena da sekoriste kao procesori i memorija u raunarima i brojnim industrijskim proizvodima.ipovi su pokretaka snaga u ovoj industriji. Mali ipovi mogu se sastojati od desetine dodesetina hiljada tranzistora. Izgledaju kao mali ipovi od aluminijuma, ne vie od 1/16kvadratnih ina sa debljinom od 1/30 ina, odakle je i potekao izraz ip. Veliki ipovi,koji mogu biti vie od polovine kvadratnog ina sastoje se od miliona tranzistora. COMPRESS (kompresija) Saimanje podataka radi utede prostora. CPU,Central processing unit (jedinica centralnog procesora) Raunska iupravljaka jedinica raunara. Takoe se zove procesor, sainjena je od kontrolnejedinice i aritmetiko logike jedinice (ALU). Danas se procesori gotovo svih raunaranalaze na jednom ipu.

D DATA BASE (baza podataka) Skup povezanih datoteka koje kreira i kojima upravljasistem za upravljanje bazama podataka (DBMS). Danas DBMS moe upravljati bilokojim oblikom podataka, ukljuujui tekst, slike, zvuk i video. Baze podataka i strukturedatoteka uvek odreuje softver. to se tie hardvera, sve su to bitovi i bajtovi. DESKTOP (radna povrina) Prikaz radne povrine na ekranu, gde se nalaze alati, datoteke i dokumenta. DIALOG BOX (okvir za dijalog) Mali prozor na ekranu koji se prikazuje kao odgovorna neki zahtev. On pokazuje opcije koje su trenutno na raspolaganju korisniku. DIGITAL CAMERA (digitalna kamera) Video kamera koja snima slike u digitalnomobliku. Za razliku od tradicionalne analogne kamere, koja konvertuje svetlosnu jainu ubeskonano promenljive signale, digitalne kamere konvertuju svetlosnu jainu u diskretnebrojeve za skladitenje na medijumu, kao to je disk ili fle disk. Kao kod svihdigitalnih ureaja, postoji fiksirana, maksimalna rezolucija i broj boja koje mogu bitiprikazane. Digitalna kamera snima slike u boji kao crvenu, zelenu i plavu razliitogintenziteta, koje se uvaju kao promenljiva naelektrisanja u matrici ureaja spregnutognaelektrisanjem (CCD). Veliina matrice odreuje rezoluciju, ali analogno-digitalnikonvertor (ADC) koji konvertuje naelektrisanja u digitalne podatke, odreuje kvalitetboje. DISPLAY (displej) (1)Prikazuje tekst ili grafike na CRT ili ravnom ekranu. (2) Ekran ili monitor. DOCUMENT (dokument) Tekstualna datoteka za obradu teksta. DOS,Disk operating system (operativni sistem na disku) Microsoftov jednokorisniki operativni sistem za PC. To je bio prvi operativni sistem za PC. Windows 95/98 i Windows NT napravili su sopstvenu verziju DOS-a da podri postojee aplikacije DOS-a. DOS verzija koju je Microsoft razvio za IBM je PC-DOS, a verzija koju su svi ostali proizvoai koristili je MS-DOS. Osim za DOS6, koji sadri razliite verzije pomonih programa, komande i sistemske funkcije PC-DOS i MS-DOS su iste. Sve verzije PC-DOS i MS-DOS se obino nazivaju DOS. DRIVE (ureaj) Elektromehaniki ureaj koji okree diskove i trake odreenombrzinom. Takoe se odnosi na celu periferijsku jedinicu, kao to je disk ureaj ili jedinicaza traku.

DSL, digital subscriber line (digitalna pretplatnika linija) Modemska tehnologija,koja znaajno poveava digitalnu brzinu obinih telefonskih linija u odnosu naobine modeme. DSL tehnologije su ili asimetrine, ili simetrine. Asimetrija obezbeuje bre nizvodne brzine, koje odgovaraju korienju Interneta i videa po potrebi.Simetrija obezbeuje istu brzinu dolaska i odlaska. DSL koristi tehnologiju paketakomutacije, koja radi nezavisno od glasovnog telefonskog sistema, dozvoljavajui telefonskimkompanijama da obezbede uslugu bez zakljuavanja kola za duge razgovore. Iztog razloga, DSL nije odgovarajui za video konferencije kao ISDN. ISDN komutiranihkola dri liniju otvorenom i povezanom tokom sesije. Brzina prenosa DSL tehnologija jeu velikoj meri povezana sa udaljenou telefonske kompanije i korisnika. DVD-ROM DVD disk samo za itanje, koji se koristi za skladitenje podataka,interaktivne sekvence kao i audio i video. Za DVD-ROM-ove se oekuje da postanuCD-ROM-ovi 21. veka, oni rade na DVD-ROM ili DVD-RAM ureajima, ali ne na DVD video plejerima povezanim sa TV i kunim bioskopima. Meutim, veina DVD-ROMureaja e prikazivati DVD video filmove. DVD originalno znai digitalni video disk.Poto je obuhvatio i video film i kompjuterski svet, kasnije je nazvan digitalni mnogostranidisk (Digital Versatile Disc). Danas je njegov akronim postao njegovo ime, DVD stoji za D-V-D. E E-MAIL (e-pota, elektronska tekstualna poruka) Razmena beleki i poruka prekomree. Korisnici mogu da alju potu jednom primaocu ili je proslediti veem brojukorisnika. Sa vieprocesnim radnim stanicama, pota moe da se isporui i objavi dokkorisnik radi u aplikaciji. E-potanski sistem zahteva sistem za elektronsku razmenuporuka, koji obezbeuje sposobnost uvanja i prosleivanja, i program za potu, kojiobezbeuje korisniki interfejs sa funkcijama za slanje i primanje. Veina Web pretraivaaima ugraenu funkciju elektronske pote. ERGONOMICS (ergonomija) Nauka o meusobnim odnosima (relacijama) izmeuoveka i maine. Ergonomski napravljen proizvod implicira da je ureaj usklaen satelom oveka ili njegovim akcijama. Iako su ergonomski napravljena sedita, tastatura imi vani za dobrobit korisnika raunara, moda je najkorisniji aspekt ergonomije,uenje ljudi da s vremena na vreme ustanu od raunara i protegnu se. EXTENSION (oznaka tipa datoteke) Tip datoteke, ili kategorija datoteke koja sedodje na kraj imena DOS i Win dows datoteka. Oznaka tipa je odvojena od imenadatoteke takom, kao na primer LETTER.DOC. Oznaka tipa moe da sadri do tri slovaili cifre. Izvrne datoteke imaju oznake tipova .EXE, .COM i .BAT. Na primer,NOTEPAD.EXE je tekst editor koji ide uz Windows. Svi programi i veina datoteka imaoznake tipova. Meutim, neke datoteke za

obradu teksta nemaju oznaku tipa, pa u tomsluaju moete da napravite sopstveni sistem datoteka; na primer, CHAP1.NOV iCHAP2.NOV bi mogla biti poglavlja romana. F FILE (datoteka) Skup bajtova koji se uva kao jedinstven entitet. Svi podaci na diskuse uvaju kao datoteka sa dodeljenim imenom datoteke, koje je jedinstveno u direktorijumuu kome je smetena. Za raunar, datoteka nije nita vie nego niz bajtova.Struktura datoteke je poznata softveru koji njom upravlja. Na primer, datoteke bazepodataka su napravljene od serija zapisa. Datoteke za obradu teksta sadre kontinualanprotok teksta. Slede glavni tipovi datoteka. Osim ASCII tekstualnih datoteka, veina datoteka sadri propratne informacije koje se nalaze u zaglavlju ili su umetnute kroz datoteku: TIP Sadraj DATA TABLE (table) - datoteka podataka (tabela), zapisi podataka DOCUMENT - dokument tekst SPREADSHEET - tabela, redovi i kolone elija IMAGE - slika, redovi i kolone bitova DRAWING - crte, lista vektora AUDIO - digitalizovani zvuni talasi MIDI - MIDI instrukcije VIDEO - digitalni video kadrovi WEB PAGE - Web strana tekst BATCH FILE - rezervna datoteka tekst SOURCE PROGRAM - izvorni program tekst EXECUTABLE PROGRAM - izvrni program mainski jezik FIRE WIRE Serijska sabirnica velike brzine, koju su proizveli Apple i Texas Instruments, koja omoguava povezivanje do 63 ureaja. Takoe poznata i kao IEEE 1394 standard, za brzine transfera 100, 200 i 400 megabita u sekundi. IEEE 1394b obezbeuje 800, 1600 i 3200 Mbps. FireWire podrava zamenu u toku rada. Veoma je rasprostranjen za prikljuivanje video ureaja u raunar. FLOPY DISK (disketa) Magnetski memorijski medijum koji se vie puta moekoristiti, predstavljen je 1971. od strane IBM. Disketa je bila prvi nain za distribucijusoftvera personalnih raunara sve do kraja devedesetih, kada su CD-ROM-ovi postalipogodniji medijum. Diskete su i dalje veoma rasprostranjene za pravljenje rezervnihkopija i za prenos podataka izmeu korisnika koji nisu u mrei. Dananja uobiajenadisketa je Sony 3,5" mikrodisketa, koja uva 1,44 MB. Disketa je fleksibilan krugmagnetnih materijala slian magnetnoj traci, izuzev to se obe povrine koriste za snimanje. Ureaj prihvata centar diskete i okree je unutar svog kuita. Glava za itanje/pisanje dodiruje povrinu kroz otvor u plastinom

okviru. Diskete se obru brzinom od 300 Rpm (roll per minute), to je 10-30 puta sporije od diska. FOLDER (omotnica) Kod Macintosha i Windowsa simulacija omotnice-datoteke koja uva podatke, aplikacije i druge omotnice. Omotnica je isto to i direktorijum DOS-a ili Windowsa 3.1, i omotnica u okviru omotnice (podomotnica) je isto to i poddirektorijum u DOS-u ili Windowsu 3.1. Omotnice su popularizovane na Macu i kasnije prilagoene za UNIX i Windows. FONT Skup znakova istog tipografskog pisma, stila i debljine. Obino je svako tipografsko pismo (Times Roman, Helvetica, Arial, itd.) na raspolaganju u etiri varijacije: normalne debljine, tamniji i deblji, kurziv, i tamniji i deblji kurziv. Prema tome, za bitmapirane fontove, koji su u potpunosti generisani unapred, etiri fonta e biti zahtevana za svaku veliinu tipografske take, korienu u svakom tipografskom pismu. Za fontove kojima se moe srazmerno promeniti veliina, koji se generiu u bilo kojoj veliini tipografske take, bie zahtevana samo etiri fonta za svako tipografsko pismo. G GIGABYTE (gigabajt) Jedan bilion bajtova. Takoe GB. GRAPHICS (grafika) Kreiranje i upravljanje prikazom slike na raunaru. Dve metode se koriste za skladitenje i odravanje slika na raunaru. Prva metoda, nazvana vektorska grafika, odrava sliku kao niz taaka, linija, lukova i drugih geometrijskih oblika. Druga metoda, nazvana bitmapirana grafika i takoe poznata kao rasterska grafika, podsea na televiziju, gde je prikaz slike sainjen od taaka. H HARD DISK (disk) Primarni memorijski medijum raunara, koji je sainjen od jedne ili vie aluminijumskih ili staklenih ploa, obloenih feromagnetskim materijalom. Veina diskova su fiksirani diskovi, koji su trajno smeteni u ureaj. Kertrid diskovi koji se mogu uklanjati, dobijaju na popularnosti i sve vie varijanti je na raspolaganju. Veina desktop diskova su bili IDE ili SCSI. Prednost SCSI-ja je ta to sedam ili vie ureaja moe biti prikljueno na isti kontroler. Diskovi obezbeuju brzo ponovno pronalaenje, jer konstantno rotiraju velikom brzinom od 3000 do 10000 rpm. U laptopovima mogu biti iskljueni kada se ne koriste, kako bi produili trajanje baterije. Stariji diskovi su imali samo 5 megabajta i

koristili su ploe do 12 ina u preniku. Dananji diskovi mogu imati nekoliko gigabajta i generalno koriste ploe od 3,5 ina za desk top raunare, i 2,5 inne ploe za noutbuk raunare. HARDWARE (hardver) Maina i oprema (CPU, diskovi, trake, modemi, kablovi, itd). Pri radu, raunar predstavlja i hardver i softver. Jedan je beskoristan bez drugog. Dizajn hardvera odreuje komande koje moe da sledi, a instrukcije mu govore ta da uradi. Hardver je skladitenje i prenos. to vie memorije i prostora na disku raunar ima, to vie posla moe da obavi. to bre memorija i diskovi prenose podatke i instrukcije do CPU, to se bre posao obavlja. Zahtevi koje hardver mora da zadovolji su zasnovani na veliini baza podataka koje e biti kreirane i broju korisnika ili aplikacija koje e biti usluene u isto vreme. Softver jelogika i jezik. Softver se bavi detaljima posla koji se stalno menja i mora obraditi transakcije na logian nain. Jezici se koriste za programiranje softvera. Logika i jezik ukljueni u analizu i programiranje su daleko komplikovaniji od odreivanja zahteva koji se odnose na memoriju i prenos. HERTZ (herc) Frekvencija elektrinih vibracija (ciklusa) u sekundi. Skraeno Hz, 1 Hz je jednak jednom ciklusu u sekundi. Dobio je ime po Heinrichu Hertzu koji je otkrio elektromagnetne talase 1883. Megaherz (MHz) je jedan milion ciklusa u sekundi. HOME PAGE (matina strana) Prva strana koja se pronae pri pristupanju Web lokaciji. Slui kao sadraj za ostale strane na lokaciji ili za druge Web lokacije. Pogledajte World Wide Web i URL. HTML, Hyper Text Markup Language (hipertekstualni markerski jezik). Format dokumenta koji se koristi na World Wide Webu. Web strane su napravljene sa HTML oznakama, ili kodovima, ugraenim u tekst. HTML definie ureenje strane, fontove i grafike elemente, kao i hipertekstualne veze do drugih dokumenata na Webu. Svaka veza ima URL, ili adresu Web stranice koja se nalazi na istom serveru ili bilo kom drugom serveru u svetu, otuda World Wide Web. HIPER TEXT (hipertekst) Editor veze izmeu srodnih dokumenata. Na primer, izborom rei u reenici, pronalazi se informacija o rei ako postoji, ili se nalazi sledee pojavljivanje rei. Hipertekst je osnova World Wide Weba. Veze ugraeni u Web strane su adrese do drugih Web strana, koje se uvaju ili lokalno ili na Web serveru bilo gde u svetu. Veze se mogu sastojati samo od teksta, u tom sluaju su podvuene, ili mogu biti predstavljeni ikonom bilo kog oblika i veliine. Hipertekstualni koncept izvorno potie od Teda Nelsona, jednog od pionira mikroraunarske revolucije. To je metod koji omoguava da raunar reaguje na nain na koji ljudi misle i trae informacije.

I ICON (ikona) U grafikom korisnikom interfejsu (GUI), mali, ilustrovan prikaz objekta na ekranu, kao to je dokument, program, omotnica ili disk ureaj. IDE, Integrated Drive Eletronics (elektronika integrisanih ureaja) iroko rasprostranjeni tip hardverskog interfejsa za povezivanje diskova, CD-ROM-ova, i jedinica za traku sa PC-ja. IDE je veoma popularan, jer je trenutno najjeftiniji nain za povezivanje periferijskih ureaja. Godinama unazad njihov poetni kapacitet je bio 40 MB, da bi IDE disk ureaji sa vie gigabajta (GB) postali standard, a cena je manja od 5 centi po megabajtu. INTERNET Internet je velika mrea sainjena od velikog broja manjih mrea. Internet je sainjen od vie od 100000 meusobno povezanih mrea u preko 100 zemalja, obuhvata komercijalne, akademske i vladine mree. Prvobitno razvijen u vojne svrhe, Internet se danas koristi u akademskim i komercijalnim istraivanjima. Korisnici su imali pristup neobjavljenim podacima i asopisima koji su pokrivali najrazliitije teme. Danas je Internet komercijalizovan u svetski informacioni autoput, dajui informacije o svim moguim pitanjima. Dva puta je dostignut vrhunac u razvoju Interneta. Sa povezivanjem najveih onlajn servisa (America On line, CompuServe, itd) na Internet zbog razmene elektronskom potom. Internet je poeo da funkcionie kao centralno vorite za elektronsku potu izvan Internet zajednice. Korisnik jednog onlajn servisa moe da poalje potu korisniku drugog, korienjem Interneta kao mrenog prolaza. Internet je povezao svet posredstvom elektronske pote. Drugo, World Wide Web serveri na dokumentima Internet veza irom sveta, obezbeuju razmenu informacija velikih razmera, koje rastu eksponencijalno. Sa napredovanjem grafiki baziranih Web pretraivaa, kao to su Mo saic i Netscape, ovo bogatstvo informacija postalo je lako dostupno i korisnicima PC-ja i Macova, a ne samo naunicima i hakerima na UNIX radnim stanicama. Web je takoe postao skladite ureaja, auriranih podataka i demo snimaka koji se preuzimaju posredstvom pretraivaa. Svakodnevne vesti i informacije su takoe dostupne na mrei. Usenet (User Net work) elektronske konferencije su redovno dostavljale informacije velikom broju ljudi, jo mnogo pre nego to je Web kreiran. Iz vaeg Web pretraivaa moete direktno vriti izbor vesti i itati ih. Sobe za interaktivni razgovor predstavljaju jo jednu popularnu uslugu na Internetu. Kanal za interaktivni razgovor na Internetu (IRC) obezbeuje konferencije o razliitim temama za vei broj korisnika. Na desetine IRC servera obezbeuju stotine kanala, na koje svako moe da se prijavi i uestvuje. Danas, svi najvei onlajn servisi obezbeuju potpun pristup Internetu. DELPHI je bio prvi, a ostali su ga sledili. Treba dodati da se pojavilo na hiljade posrednika za Internet usluge (ISP) kako bi ponudili pristup pojedincima i organizacijama. INTRANET Lokacija na Webu koja slui zaposlenima u kompaniji. Iako intranet strane mogu biti povezane sa Internetom, intranet nije lokacija dostupna iroj javnosti. Intraneti koriste

iste protokole u komunikaciji i hiperteksualne veze kao Web, i prema tome obezbeuju standardan nain za interno irenje informacija, i u isto vreme proirenje aplikacija irom sveta. Termin koji je prvobitno definisan kao ovde, je postao toliko popularan da se sada esto koristi da oznai bilo koji LAN i klijent/server sistem. ISDN, Integrated Services Digital Net work (digitalna mrea integrisanih usluga) Internacionalni stan dard u telekomunikacijama za prenoenje glasa, videa i podataka preko digitalnih linija brzinom od 64 Kbps. Telefonske kompanije obino koriste 64 Kbps kanal za digitalizovanu, dvosmernu glasovnu konverzaciju. ISDN usluga je na raspolaganju u veem delu SAD. ISP, Internet services provider (posrednik za Internet usluge) Organizacija koja obezbeuje pristup Internetu. Mali posrednici za Internet usluge obezbeuju uslugu preko modema i ISDN, dok vei takoe nude i prikljuke za privatne linije. Korisnici uglavnom plaaju fiksnu mesenu ratu, ali se mogu naplaivati i dodatni trokovi. Uz nadoknadu, na ISP-ovom serveru moe da se napravi i odrava Web prezentacija, koja omoguava manjim organizacijama da se predstave na Webu sa sopstvenim imenom domena. Najvei onlajn servisi, kao to su America On line i CompuServe obezbeuju pristup Internetu, ali su i dalje poznati kao onlajn servisi, ne ISP. Oni uglavnom nude baze podataka, forume i usluge koje su kreirali kao dodatak pristupu Internetu. Iako mogu biti domaini poetne strane korisnika, oni obino nisu domaini Web lokacija sa jedinstvenim imenima domena. J JOY STICK (upravljaka palica) Pokazivaki ureaj koji se koristi za pomeranje objekta na ekranu u bilo kom pravcu. On ima vertikalnu polugu na osnovi sa jednim ili dva dugmeta. Upravljaka palica se uglavnom koristi za igranje raunarskih igara, kao i u nekim sistemima za crtanje. JPEG (Joint Photo graphic Experts Group) Izgovara se jot-peg. ISO/ITU standard za komprimovanje slika, koji je postao veoma popularan zbog svoje velike sposobnosti kompresije. Korienjem diskretne kosinusne transformacije vri se kompresija sa gubicima (gube se neki podaci iz originalne slike) sa koeficijentima 100:1, i veim. To zavisi od slike, ali koeficijenti od deset prema jedan do dvadeset prema jedan daju jedva primetne gubitke. to se vei gubitak moe tolerisati, to slika moe biti vie komprimovana. Kompresija se postie deljenjem slike na male blokove piksela, koji se dele na pola sve dok se ne postigne koeficijent.

K KEYBOARD (tastatura) Skup ulaznih tastera. Na terminalima i personalnim raunarima, ona se sastoji od standardnih tastera kao kod pisae maine, nekoliko specijalizovanih tastera i instrukcija koje su date u nastavku. Videti PC tastaturu. ENTER (RETURN) TASTER U tekstualnim aplikacijama, on zavrava pasus ili red. U aplikacijama za red sa podacima, on oznaava kraj unosa za to polje ili red. KURSOR TASTERI etiri tastera sa strelicama koji pomeraju kursor po ekranu. Koriste se zajedno sa Shift, Alt i Control, za pomeranje kursora u veim skokovima; na primer, CONTROL taster sa strelicom na gore pomera sadraj ekrana. Neke starije tastature nisu imale kursorske tastere, i kod njih se Control ili Alt koristio zajedno sa nekim slovnim tasterom. TASTERI CONTROL, ALT, COMMAND i OPTION Koriste se kao taster Shift, ovi tasteri se dre pritisnuti dok se drugi taster pritiska kako bi se upravljalo raunarom na razliite naine. TASTER ESC Najee se koristi za izlazak ili prekid trenutnog reima, kao to je izlaenje iz menija. Takoe se koriste za brisanje oblasti ili ponavljanje funkcije kao to je osveavanje ekrana. TASTER NUM LOCK Zakljuava kombinaciju broj/kursor numerikog dela tastature, samo u numeriki reim. TASTER HOME i END Obino se koristi za pomeranje kursora na levu ili desnu ivicu postojeeg reda. esto se koristi zajedno sa Shift, Con trol i Alt; na primer, CONTROL HOME i CONTROL END obino pomeraju kursor na poetak i kraj datoteke. TASTER PAGE UP/PAGE DOWN Koriste se za pomeranje kursora navie i nanie po strani, ekranu ili okviru. esto se koriste u kombinaciji sa Shift, Control i Alt. FUNKCIJSKI TASTERI Koriste se za pozivanje menija ili izvravanje funkcije; locirani su u grupi sa leve strane ili u nizu na vrhu tastature (F1, F2, itd.). esto se koriste sa tasterima Shift, Con trol i Alt da bi poveali broj opcija.

TASTER BACKSPACE Koristi se za brisanje znakova sa leve strane kursora (brie otkucano) i moe da se koristi sa tasterima Shift, Con trol i Alt da izbrie delove teksta. Preporuuje se iri taster kao kod pisae maine. TASTER DEL Koristi se za brisanje znakova na trenutnom poloaju kursora. Koristi se zajedno sa tasterima Shift, Con trol i Alt. Njime se moe brisati bilo koji deo teksta kao to je re, reenica ili pasus. TASTER INSERT Najee, prekida za prelaenje izmeu reima ubacivanja i prepisivanja. Takoe se koristi da umetne deo teksta ili grafike u dokument, na trenutnoj lokaciji kursora. TASTERI KOJI PONAVLJAJU RADNJU Veina tastera na raunaru ponavlja istu radnju kada ih drite pritisnutim, fenomen na koji se poetnici u korienju raunara moraju navii. Ako drite pritisnutim taster koji se koristi za upravljanje raunarom, unosiete komandu nekoliko puta. ZVUNI SIGNAL Tastature mogu izazvati zvuk koji se uje sa raunara kada se pritisnu tasteri. To potvruje da je znak unet. Moe se podeavati po potrebi. L LAN Local area network (lokalna raunarska mrea). Komunikaciona mrea koja prua usluge korisnicima na ogranienom geografskom podruju. Sastoji se od servera, radnih stanica, operativnog sistema mree i komunikacionih veza. Serveri su maine velikih brzina koje uvaju programe i podatke, koje zajedniki koriste korisnici mree. Radne stanice (klijenti) su personalni raunari korisnika, koji samostalno obrauju i pristupaju mrenim serverima po zahtevu. (Videti klijent/server.) Ponekad se koriste radne stanice samo sa disketom i bez diskova, koje uzimaju softver i podatke od servera. Sve vie se koriste mreni raunari neoptereenog klijenta i Win dows terminali. Na radnu stanicu ili server moe biti prikljuen tampa, koji mogu zajedniki koristiti korisnici mree. Male lokalne raunarske mree mogu dozvoliti da izvesne radne stanice funkcioniu kao serveri, dajui korisnicima pristup podacima na maini drugog korisnika. Ove mree ravnopravnih raunara su esto jednostavnije za instaliranje i upravljanje, ali namenski serveri obezbeuju bolju performansu i mogu upravljati veim transakcijama. Vie servera se koristi u velikim mreama. Upravljaki softver lokalne raunarske mree je operativni sistem mree (NetWare, UNIX, Win dows NT, itd.) koji je smeten na serveru. Sastavni deo softvera je smeten na svakom klijentu, i dozvoljava aplikaciji itanje i pisanje podataka sa servera kao da su na lokalnoj maini. Prenosom poruke upravlja protokol transporta kao to je TCP/IP i IPX. Fiziki prenos podataka izvrava se

metodom pristupa (Ether net, To ken Ring, itd) koja je primenjena u mrenim adapterima ukljuenim u maine. Stvarni put komunikacije je kabl (sa upredenim paricama, koaksijalni, optiko vlakno) koji meusobno povezuje sve mrene adaptere. LAP TOP raunar Prenosivi raunar koji ima ravan ekran i teina mu je obino manja od desetak funti (priblino 4,5 kg). Koristi naizmenino napajanje i/ili baterije. Veina ima konektore za eksterni mon i tor i tastaturu, to ih transformie u desktop raunare. Veina dananjih lap top raunara spada u kategoriju noutbuk raunara. (Vidite notebook raunar.) LINK (veza) Na World Wide Webu, adresa (URL) koja vas vodi do drugog dokumenta na istom serveru, ili na bilo kom drugom serveru. LINUX Besplatna verzija UNIX operativnog sistema (OS) koja se koristi na PC i smatra se potencijalnom alternativom Windowsa. Iako je Linux besplatan; esto se prodaje zajedno sa tehnikim dodacima od proizvoaa kao to su Red Hat Software, Caldera, i TurboLinux. Distribucija CD-ROM-ova od takvih proizvoaa ukljuuje na stotine alata, apleta i pomonih programa, kao i ceo izvorni kod. Zahvaljujui svojoj stabilnosti, Linux je dobio na popularnosti kod posrednika za Internet usluge (ISP) kao operativni sistem koji podrava Web servere. Oekuje se porast u njegovom korienju kao operativnog sistema poslovnih servera; kako grafiki korisniki interfejsi, kao to su KDE i GNOME postaju sve razumljiviji, Linux moe postati alternativa Windowsu. 1990, stu dent raunarstva Linus Torvalds je pretvorio Minix, popularno nastavno sredstvo, u Linux. Torvalds je kreirao jezgro operativnog sistema Linux, dok veina aplikacija i pomonih programa za podrku potie od GNU projekta fondacije za slobodni softver. Mnogi programeri koji su doprineli Linux/GNU sistemu, postali su poznati kao pokret softverskog otvorenog koda. M MACINTOSH Familija personalnih raunara iz Applea, koja se pojavila 1984. To je bioprvi raunar koji je popularizovao grafiki korisniki interfejs (GUI), to je zajedno sa njegovom hardverskom arhitekturom obezbedilo postojanost i lakou pri korienju, koja je neprevaziena. Macintosh-i su najvea serija personalnih raunara nekompatibilnih sa IBM koja se koristi u svetu. MAKSIMIZE (maksimalno poveati) U grafikom okruenju, uveati prozor na punu veliinu. MEGA BYTE (megabajt) Jedan milion bajtova. Takoe MB.

MEGA HERTZ (megaherc) Jedan milion ciklusa u sekundi. Takoe se pie kao MHz. MEMORY (memorija) Radni prostor raunara (fiziki, skup RAM ipova). To je vaan resurs, poto odreuje veliinu i broj programa koji se mogu istovremeno koristiti, kao i koliinu podataka koja moe biti momentalno obraena. Izvravanje programa i obrada podataka se odvija u memoriji. Instrukcije programa se kopiraju u memoriju sa diska ili trake, i onda se izdvajaju iz memorije u kolo kontrolne jedinice, za analizu i izvravanje. Instrukcije nalau raunaru unos podataka u memoriju sa tastature, diska, trake ili komunikacionog kanala. Kada se podaci unesu u memoriju, prethodni sadraj tog prostora je izgubljen. Jednom kada su podaci u memoriji, mogu se obraivati (izraunavati, uporeivati i kopirati). Rezultati se alju na ekran, tampa, disk, traku ili komunikacioni kanal. Memorija je kao elektronska kontrolna tabla, pri emu svako polje uva jedan bajt podataka ili instrukcije. Svako polje ima zasebnu adresu, kao potansko sandue i njime se moe nezavisno upravljati. Zahvaljujui tome, raunar moe rastaviti programe na instrukcije za izvravanje i zapise podataka na polja za obradu. Moe zvuati udno, ali memorija raunara ne pamti nita kada se iskljui napajanje. Zbog toga morate da snimate vae datoteke, pre nego to izaete iz programa. Iako postoje ipovi u memoriji koji trajno uvaju njihov sadraj (ROM, PROM, EPROM, itd.), oni se koriste u svrhu interne kontrole, a ne za korisnike podatke. Memorija koja pamti su njegovi diskovi i trake u raunarskom sistemu, i iako se oni takoe zovu memorijski ureaji, mnogi ih radije zovu ureaji za skladitenje, kako bi ih razlikovali od interne memorije. Moda e se u budunosti memorija odnositi samo na diskove, a RAM e se odnositi na radnu memoriju. Do tada, korienje ovog termina i za RAM i za diskove doprinosi konfuziji u inae najkonfuznijoj industriji na planeti. Memorija je tako vaan resurs da ne sme biti neiskoriena. Ona mora biti alocirana od strane operativnog sistema i aplikacija, a zatim osloboena kada nije potrebna. Programi sa grekom mogu zauzimati memoriju ak i kada su zatvoreni, to ima za posledicu sve manje memorije na raspolaganju, dok uitavate i koristite dodatne programe. Ako operativni sistem nije razvijen, aplikacija sa grekom moe upisivati u deo memorije koji koristi drugi program, uzrokujui udno ponaanje sistema. To ete otkriti kada se sistem ukoi, ili kada se neto udno dogodi. Kada bi mogli da vidite ta se deava u memoriji, koliko se podataka i instrukcija i kojom brzinom upisuje i brie iz nje, pomislili bi ste da je udo to uopte radi! MENU (meni) Lista na ekranu raspoloivih funkcija, ili operacija koje trenutno mogu da se izvravaju. Zavisno od tipa menija, odabir se moe postii (1) obeleavanjem opcije menija sa miem; (2) postavljanjem pokazivaa mia na ime opcije i pritiskom na njega; (3) obeleavanjem opcije kursor tasterima i pritiskom na enter; ili (4) pritiskom na prvo slovo u imenu opcije ili neko oznaeno slovo u okviru imena. MICROPROCESSOR (mikroprocesor) CPU na jednom ipu. Da bi funkcionisao kao raunar on zahteva napajanje, sat i memoriju. Prva generacija mikroprocesora su bili Intel 8080, Zilog Z80, Motorola 6800 i

MOS Technologies 6502 Prvi mikroprocesor je kreirao Intel, ija je familija x86 ipova i dalje najpopularniji tip mikroprocesora. MINIMIZE (minimizovati) U grafikom okruenju, sakriti aplikaciju koja je prikazana na ekranu. Prozor se uklanja i predstavlja se ikonom na radnoj povrini ili paleti poslova. MODEM (modulator-demodulator) Komunikacioni ureaj koji omoguava raunaru prenos informacija preko telefonske linije. On konvertuje digitalne impulse raunara u audio frekvencije (analogne) za telefonski sistem, i obrnuto. Modem takoe uspostavlja vezu, odgovara na poziv i kontrolie brzinu prenosa. MONITOR Ekran za prikaz koji predstavlja izlaz iz raunara, kamere, video rekordera, itd. Jasnoa monitora je bazirana na video propusnom opsegu, rastojanju izmeu taaka, uestanosti obnavljanja i konvergenciji. MOUSE (mi) Najpopularniji pokazivaki ureaj. Nazvan je tako jer podsea vie ili manje na njega, sa gajtanom koji lii na rep mia. Grafiki interfejsi su napravljeni za korienje sa pokazivakim ureajima, ali ovi ureaji se mogu zameniti komandama tastature. Ipak, grafike aplikacije kao to su CAD i ureivanje slika, zahtevaju mi kao ureaj. Kretanje mia je relativno. Kursor na ekranu se kree iz svoje trenutne lokacije. Mia moete pokretati po vaoj ruci, i kursor na ekranu e se takoe pomerati. Posle godina korienja od strane miliona korisnika, sada je opte poznato da mi moe biti opasan po vae zdravlje. Mnoge aplikacije zahtevaju beskonano pritiskanje tastera i pomeranje mia da bi se obavili zadaci. Kontinuirano korienje predstavlja veliko optereenje za zglob i moe biti veoma naporno. MP3, MPEG Audio Layer 3 (MPEG Audio sloj 3) Tehnologija kompresije zvuka koja je deo MPEG-1 i MPEG-2 specifikacija. On kompresuje zvuk CD kvaliteta sa koeficijentom 12, odravajui pri tome istu visoku tanost reprodukcije. Dostini su i vei koeficijenti kompresije koji obezbeuju razuman kvalitet zvuka. MPEG, Moving Pictures Experts Group (Ekspertska grupa za film) Izgovara se em-peg. To je ISO/ITU standard za video kompresiju. MPEG je metoda kompresije sa gubicima, to znai da se gubi neto od originalne slike. MPEG-1, koji se koristi za CD-ROM i video CD, obezbeuje rezoluciju od 352 x 240 na 30 fps sa 24-bitnom bojom i zvukom CD kvaliteta. Veina MPEG ploa takoe obezbeuje skaliranje hardvera, koje poveava sliku do punog ekrana. MPEG-2 je standard kvaliteta za emitovanje koji stavlja na raspolaganje bolju rezoluciju nego VHS trake. MPEG-2 se koristi u DVD filmovima. Datoteke koje se uvaju u MPEG formatu datoteka imaju oznaku tipa .mpg.

MULTITASKING (vieprocesna obrada zadataka) Rad dva ili vie programa na jednom raunaru u isto vreme. Broj programa na kojima se moe efikasno istovremeno raditi zavisi od tipa vieprocesne obrade zadataka (sa preim pravom nasuprot kooperativnim), brzine CPU-a i kapaciteta memorije i diska. Programi mogu da rade istovremeno na raunaru, zbog razlika izmeu ulaza/izlaza i brzine obrade. Dok jedan program eka na ulaz, instrukcije drugog mogu da se izvravaju. Tokom milisekunde u kojoj jedan program eka da se podaci oitaju sa diska, milioni instrukcija u drugom programumogu se izvriti. U interaktivnim programima, na hiljade instrukcija moe da se izvri izmeu svakog pritiska na taster tastature. N NETWORK (mrea) Ureenje objekata koji su meusobno povezani. U komunikacijama, mrea se sastoji od kanala prenosa koji meusobno povezuju sve stanice klijenata i servera, kao i hardver i softver za podrku. NOTEBOOK COMPUTER Lap top raunar koji tei priblino pet do sedam funti. Noutbuk raunar koji ima teinu manju od pet funti se obino zove podtip noutbuka. O OPERATING SYSTEM (operativni sistem) Glavni upravljaki program koji pokree raunar. To je prvi program koji se uitava kada se raunar ukljui, i njegov glavni deo, jezgro, je stalno prisutan u memoriji. Njega moe razviti proizvoa raunara na kom se koristi, ili trea strana. To je vana komponenta raunarskog sistema, jer postavlja standarde za programe aplikacija koji se u njemu odvijaju. Svi programi moraju da razgovaraju sa operativnim sistemom. PC uglavnom koriste Windows (ukljuujui Windows 3.x, Windows 95/98/Me i Windows NT/2000) ili mogu raditi sa sve popularnijim Linux operativnim sistemima. Macintosh raunari koriste Mac OS (System 9 i OS/X su najnovije verzije). Mini-raunari i radne stanice obino koriste varijacije UNIX operativnog sistema.

P PARALLEL PORT (paralelni port) Utinica na raunaru koja se koristi za povezivanje tampaa ili drugog paralelnog ureaja preko paralelnog interfejsa raunara. PC, personal computer (personalni raunar) Iako se izraz PC ponekad koristi da oznai bilo koju vrstu personalnog raunara (Mac, Amiga, itd.), generalno se termin PC odnosi na raunare koji su kompatibilni sa PC standardom, koji je prvobitno razvio IBM. Danas, hardverom PC-ja upravlja Intel, a operativnim sistemima PC-ja Microsoft. PC je najvea svetska raunarska baza. PC-ji se koriste kao samostalni personalni raunari ili kao radne stanice i serveri datoteka u LAN-u (lokalnoj raunarskoj mrei). Oni preteno rade pod Windowsom, iako se DOS sistemi jo uvek dre. Ako se Intelov PC koristi kao mreni server pod UNIX-om ili drugim operativnim sistemom, on se obino zove Intelov server, ili x86-bazirani server, ne PC. Iako postoji, bukvalno na hiljade isporuilaca PC-ja, od malih prodavnica do velikih kod kojih moete naruiti putem elektronske pote (Dell, Gate way, itd.), kao i najveih raunarskih kompanija (Compaq, HP, itd.) i naravno IBM, i dalje jednog od najveih svetskih proizvoaa PC-ja, svi PC-ji koriste Intel x86, ili kompatibilan CPU. PERIPHERAL (periferijski ureaj) Bilo koji hardverski ureaj povezan sa raunarom, kao to je monitor, tastatura, tampa, disk, jedinica za traku, grafika tabla, skener, upravljaka palica, obrtni regulator i mi. PIXEL, piksel (elemenat slike) Najmanja adresibilna jedinica na ekranu za prikaz. to je vea rezolucija piksela (vie redova i kolona piksela), to vie informacija moe biti prikazano. U memoriji, pikseli su prikazani sa jednim ili vie bitova. to je vea dubina bitova, vie nijansi ili boja moe biti prikazano. Najekonominiji sistem je monohromatski, koji koristi jedan bit po pikselu (1/0). Nijansa sive i prikazi boja, obino koriste od 4 do 24 bita po pikselu, dajui vie od 16 miliona boja. PLUG IN (dopunski modul) Pomoni program koji radi sa glavnim softverskim paketom da bi poveao njegove sposobnosti. Na primer, dopunski moduli se esto koriste u programima za ureivanje slika, kao to je Photoshop, za dodavanje filtera zbog nekih specijalnih efekata. Dopunski moduli se dodaju Web pretraivaima, kao to je Netscape, da bi im omoguili da podre nove tipove sadraja (audio, video, itd.). Termin se uglavnom koristi za softver, ali takoe moe da se odnosi na dopunski modul za hardver. POINTER (pokaziva) Simbol koji se koristi da pokae neki elemenat na ekranu. PRINTER (tampa) Ureaj koji konvertuje izlaz raunara u tampani prikaz. Laserski i LED tampai koriste elektro-fotografsku metodu, koja je u upotrebi kod kopir maina. Inkdet su postali

najpopularniji oblik stonih personalnih tampaa. Gotovo sve jedinice mogu da tampaju u boji, ili imaju opciju za boju. Inkdet tampai usmeravaju kapljice mastila direktno na papir. PRINTED CIRCUIT (tampano kolo) tampano kolo je u stvari nagrizeno kolo. Bakarna folija se stavlja preko staklene ili plastine osnove i pokriva sa fotorezistorom. Dejstvu ultraljubiaste svetlosti se izlae negativ slike linija eme (kola) na fotorezistoru, stvrdnjavajui podruja koja e ostati nakon nagrizanja. Podruja koja nisu bila izloena svetlosti (neovrsnuta podruja), se spiraju kiselinom. Slian proces stvara mikrominijaturna kola na ipu (videti ip). R RAM, Random Access Memory (memorija sa direktnim pristupom) Grupa ipova u memoriji, obino dinamika RAM (DRAM), koja funkcionie kao glavni radni prostor raunara. Kao to ime kae, sadrajima svakog bajta se moe direktno pristupiti bez obzira na bajtove pre ili posle. To je takoe tano i za druge vrste ipova u memoriji, ukljuujui ROM. Ipak, za razliku od ROM, RAM ipovi zahtevaju napajanje da bi uvali njihov sadraj, i zbog toga morate snimati vae podatke na disk pre iskljuivanja raunara. ROM, Read-Only Memory (memorija samo za itanje) ip u memoriji koji trajno skladiti instrukcije i podatke. Njegovi sadraji su kreirani u vreme proizvodnje i ne mogu biti izmenjeni. ROM ipovi se koriste za uvanje kontrolnih rutina u personalnim raunarima (ROM BIOS), periferijskih kontrolera i druge elektronske opreme. Oni su takoe esto jedini sadraj unutar kertrida koji se stavlja u tampae, video igre i druge sisteme. S SAVE (snimiti) Kopirati dokument, zapis ili sliku na kojoj se radi, na memorijski medijum. Snimanje aurirane datoteke upisivanjem podataka koji su trenutno smeteni u memoriji (RAM) na disk ili traku. Veina aplikacija podsea korisnika da snimi podatke pre izlaska. Sva obrada se izvrava u memoriji (RAM). Kada je obrada zavrena, podaci moraju da budu smeteni na trajni memorijski medijum, kao to je disk ili traka. SCSI, Small Computer System Interface (interfejs malih raunarskih sistema) Izgovara se skazi. SCSI je hardverski interfejs koji dozvoljava povezivanje do 7 ili 15 periferijskih ureaja na jednu plou za proirenje, koja se utie u raunar, nazvan SCSI matini adapter ili SCSI kontroler. Na jednoj ploi se takoe mogu nalaziti dva kontrolera

i podrka za do 30 periferijskih ureaja. SCSI je iroko rasprostranjen od personalnih raunara do centralnih jedinica. SCANER (skener) Ureaj koji oitava tampanu stranu i konvertuje je u grafiki prikaz za raunar. Skener ne prepoznaje sadraj tampanog materijala koji skenira. Sve na strani (tekst i grafiki objekti) se konvertuje u jedan bitmapiran grafiki prikaz, koji je dijagram taaka. Sistemi za optiko prepoznavanje znakova (OCR) izvode istu operaciju skeniranja, ali koriste softver za konvertovanje taaka u kodirane ASCII ili EBCDIC znakove. Digitalne kamere su sline desk top skenerima, osim to im je fokus u beskonanosti, dok desk top skeneri prihvataju ili po jedan list papira ili neprekidan niz kao kopir maina (vidi digitalna kamera). SCREEN SAVER (program za zatitu ekrana) Pomoni program koji spreava trajno ispisivanje slike na ekranu. Posle odreenog vremenskog intervala u kome nije dodirnuta tastatura ni pomeren mi, zamrauje ekran ili prikazuje neku pokretnu sliku. Pritisak na taster ili pomeranje mia obnavlja prikaz na ekranu. Kod dananjih kolor monitora, bilo bi potrebno mnogo sati da bi dolo do sagorevanja (trajne promene fosforne prevlake sa unutranje strane ekrana monitora). Ovi programi su i dalje popularni zbog dekorativne i zabavne funkcije. SCROLLBAR (traka za pomeranje sadraja) Horizontalna ili vertikalna traka koja sadri kliza, koji izgleda kao pomini kvadratni element na ovoj traci. Strelica se koristi za pomeranje sadraja ekrana red po red u eljenom pravcu, a kliza za premetanje na eljenu lokaciju. SERIAL PORT (serijski port) Utinica na raunaru koja se koristi za povezivanje modema, mia, skenera ili drugog serijskog ureaja preko serijskog interfejsa raunara. Macintosh koristi serijski port za prikljuivanje tampaa, dok PC koristi paralelni port. Prenos datoteka izmeu dva personalna raunara se moe postii povezivanjem serijskih portova obe maine kablovima i korienjem programa za prenos datoteka. SHORTCUTS (preice) Windows vam omoguava da kreirate pokazivae, ili preice do vaih programa i datoteka sa podacima. Ikone preica mogu biti smetene na radnojpovrini, ili se uvati u drugim omotnicama. Dvostruki pritisak tastera mia na preicu je isto to i dvostruki pritisak tastera mia na originalnu datoteku. Meutim, brisanje preica ne uklanja original. Ikone preica imaju malu strelicu u njihovom donjem levom uglu, koja pokazuje na severoistok. Da bi kreirali preicu do datoteke programa, povucite ikonu iz omotnice ili prozora Explorera i pustite je na desk top ili u drugu omotnicu.

SLOT (1)Utini konektor u raunaru, projektovan za smetaj dodatnih tampanih ploa. (2) Patrona za umetanje i uklanjanje kertrida diska ili trake. SOFTWARE (softver) Instrukcije za raunar. Serija instrukcija koje izvravaju odreeni zadatak zove se program. Dve glavne kategorije softvera su sistemski softver i softver aplikacija. Sistemski softver sastoji se od kontrolnih programa kao to su operativni sistem i sistem za upravljanje bazama podataka (DBMS). Softver aplikacija je svaki program koji obrauje podatke za korisnika (inventar, obraun linih dohodaka, program za tabelarna izraunavanja, tekst procesor, itd.). Uobiajena zabluda je da su podaci softver. Oni to nisu. Softver govori hardveru kako da obrauju podatke. Softver se izvrava, a podaci se obrauju. SOUND CARD (zvuna kartica) Takoe nazvana zvuna ploa i zvuni adapter. To je ploa za proirenje personalnog raunara, koja snima i reprodukuje zvuk, obezbeujui izlaz direktno do slualica ili eksternog pojaavaa. Stan dard za kompatibilnost zvune kartice kod PC je Sound Blaster od Creative Labs. SPREAD SHEET (program za tabelarna izraunavanja) Softver koji simulira tabelu na papiru, ili radni list, i koristi se za proraun budeta i predvianje. Pojavljuje se na ekranu kao matrica redova i kolona, iji preseci odreuju elije. Ona moe imati na hiljade elija, i moe se skrolovati horizontalno i vertikalno da bi je pregledali. elije su popunjene sa : (1) Oznakama bilo koji deskriptivni tekst, na primer, RENT, PHONE, GROSS SALES. (2) Numerikim vrednostima numeriki podaci koji se koriste u proraunu budeta i predvianja, i formule za izraunavanje; na primer, SUM CELLS A5 TO A10. (3) Formulama kreiranim ovim izrazom ova elija PLUS ta elija PUTA ta elija Formule su lake za kreiranje, poto tabele dozvoljavaju korisniku da oznai svakueliju i otkuca u njoj aritmetiku operaciju koja se na nju odnosi. Formule su moni alat tabela. Poto se brojevi dodaju ili izmene, formule e ponovo izvriti proraun podataka, bilo automatski ili pritiskom na taster. Poto se sadraji svake elije mogu koristiti u proraunu ili kopirati u drugu eliju, suma jedne kolone moe se koristiti kao element druge kolone. Na primer, suma kolone stavki trokova, moe biti prenesena u kolonu sume koja prikazuje sve trokove. Ako se radi runo, svaka izmena e zahtevati ponovni proraun, brisanje i izmenu suma svake kolone. Automatski, posledica koja se postepeno iri dozvoljava korisnicima da kreiraju plan, daju razliite pretpostavke i momentalno vide rezultat u poslednjoj liniji. Ova mogunost ini program za tabelarna izraunavanja nezamenljivim u proraunu budeta, predvianjima i drugim zadacima zasnovanim na jednainama. SURGE PROTECTOR (priguiva prednapona) Ureaj koji koristi neki metod priguivanja udarnog napona da bi zatitio elektronsku opremu od preteranog napona (pikova i prenapona) u liniji napajanja. Najee metode koriste metal oksid varistor (MOV) komponentu, za skretanje udarnog napona na

neutralnu i liniju uzemljenja. Druga metoda je serijski reim koji ustvari apsorbuje energiju. Priguivai prenapona mogu koristiti obe metode. SYNCHRONOU (sinhroni) Odnosi se na dogaaje koji su sinhronizovani, ili koordinisani u vremenu. Na primer, interval izmeu prenosa A i B je isti kao izmeu B i C, i zavravanje trenutne operacije pre poetka sledee, smatra se sinhronom operacijom. SYSTEM (sistem) Raunarski sistem se sastoji iz CPU, operativnog sistema i periferijskih ureaja. T TASKBAR (paleta poslova) Paleta alata na ekranu koja prikazuje aktivne aplikacije(zadatke). Pritisak miem na dugme palete poslova vraa aplikaciju na njen prethodni prikaz. Windows 95 je popularizovao ovo svojstvo. TIFF, Tagged Image File Format (format datoteke oznaene slike) iroko rasprostranjen format bitmapirane grafike datoteke, koji su razvili Aldus i Microsoft, koji upravlja monohromatskom, u sivim nijansama, 8 i 24 bitnom bojom. TIFF dozvoljava prilagoavanje i komprimanje se korienjem nekoliko metoda kompresije. Za oznaavanje TIFF datoteka koristi se oznaka tipa .tif. TRACKBALL (pokazivaki ureaj sa kuglom) Stacionarni pokazivaki ureaj koji sadri pokretnu kuglu, koja se okree prstima ili dlanom. Jedan do tri tastera su locirani u razliitim poloajima zavisno od jedinice. U UPS, uninterruptible power supply (izvor neprekidnog napajanja) Rezervno napajanje koje se koristi kada doe do nestanka napajanja ili pada elektrinog mrenog napona. Mali UPS sistemi obezbeuju napajanje iz baterije u trajanju od par minuta; dovoljno da se raunar iskljui na pravilan nain. Sofisticirani sistemi su vezani za elektrine generatore koji mogu obezbediti napajanje za vie dana. UPS sistem moe biti povezan sa serverom datoteka, tako da se u sluaju problema svi korisnici mree mogu upozoriti da snime datoteke i odmah iskljue raunar. URL, uniform resource locator (uniformni lokator resursa) Adresa koja definie putanju do datoteke na Webu, ili bilo kog drugog ureaja na Internetu. URL adrese se ukucaju u pretraiva, da bi pristupili Web stranama, i ugraene

su u te strane da bi obezbedile hipertekstualne veze do drugih strana. URL sadri prefiks protokola, broj porta, ime domena, imena poddirektorijuma i ime datoteke. Adrese porta se obino podrazumevaju i retko se specificiraju. Da bi pristupili poetnoj strani na Web lokaciji, potrebni su samo protokol i ime domena. Na primer, http://www.osborne.com nalazi poetnu stranu na Osborne/McGraw-Hill Web lokaciji. http:// je Web protokol, a www.osborne.com je ime domena. Ako se strana uva u drugom direktorijumu, ili ako je traena neka druga a ne poetna strana, kose crte se koriste za razdvajanje imena. Ako se traena strana uva u poddirektorijumu, njegovo ime je odvojeno kosom crtom. Kao imena putanja u DOS-u i Windowsu, poddirektorijumi mogu imati nekoliko nivoa. USB, universal serial bus (univerzalna serijska sabirnica) Hardverski interfejs za periferijske ureaje male brzine, kao to su tastatura, mi, upravljaka palica, skener, tampa i telefonski ureaji. On takoe podrava MPEG-1 i MPEG-2 digitalni video. USB ima maksimalni propusni opseg od 1,5 megabajta u sekundi, i moe se prikljuiti do 127 ureaja. Periferijski ureaji mogu biti ukljueni i iskljueni bez iskljuivanja sistema. USB portovi su poeli da se pojavljuju na PC 1997, i Win dows 98/Me okruenja ih u potpunosti podravaju. UTILITY PROGRAM (pomoni program) Program projektovan za odravanje sistema. Pomoni programi stavljaju na raspolaganje mogunosti upravljanja datotekama kao to je sortiranje, kopiranje, uporeivanje, listing i pretraivanje, kao i dijagnostike i rutine merenja koje proveravaju stanje i performansu sistema. V VIDEO CARD (video kartica) Ploa za proirenje koja se utie u desk top raunar i konvertuje slike kreirane na raunaru u elektronske signale koje zahteva monitor. Ona odreuje maksimalnu rezoluciju, maksimalnu uestanost obnavljanja i broj boja koje se mogu proslediti monitoru. Monitor mora biti u mogunosti da podrava i najviu rezoluciju i obnavljanje. VIRUS Softver koji se koristi da inficira raunar. Poto se napie kod virusa, on se ugrauje u postojei program. Kada se program izvrava, kod virusa se aktivira i dodaje svoje kopije drugim programima u sistemu. Inficirani programi kopiraju virus u druge programe. Posledica virusa moe biti samo ala u vidu poruke koja se pojavljuje iznenada na ekranu, ili moe unititi programe i podatke momentalno ili odreenog datuma. Virus moe da bude pritajen i da pravi tetu jednom godinje. Na primer, virus Michaelangelo se aktivira na Mikelanelov roendan. Uobiajeni tip virusa je virus korenog sektora koji se uva u sektorima za startovanje na disketi. Ako se disketa ostavi u ureaju kada se maina iskljui, i ponovo ukljui, maina je inficirana, jer ita sektore za startovanje na disketi, oekujui da u njima nae operativni sistem. Kada se maina jednom inficira,

virus se kopira iz korenog sektora na sve diskete koje se itaju ili na koje se upisuje u toj maini, sve dok se ne utamani. W WALL PAPER (tapet) Uzorak (ara) ili slika na pozadini ekrana koja se koristi u grafikom korisnikom interfejsu (GUI). GUI imaju nekoliko ponuenih tapeta, a na raspolaganju su i tapeti iz drugih izvora. Moete takoe skenirati vau omiljenu sliku i izabrati je za tapet. WINDOW (prozor) Deo ekrana iji sadraj moe da se pomera da bi se pregledao. U Windowsu su obino pravougaonog oblika, iako postoje okrugli i poligonalni prozori koji se koriste u specijalizovanim aplikacijama. Prozor moe da se odnosi na deo aplikacije, kao to je indeksni prozor koji moe da se skroluje ili tekstualni prozor u bazi podataka, ili moe da se odnosi na celu aplikaciju u prozoru. WINDOWS Najrasprostranjeniji operativni sistem za PC. Windows obezbeuje grafiki korisniki interfejs i desk top okruenje, slino kao kod Macintosha, u kome se aplikacije prikazuju u prozorima na ekranu koji se mogu pomerati i kojima se moe menjati veliina. Najvea prednost Windowsa je obilje aplikativnih programa koji su za njega napisani. On je standard za desktop i laptop raunare irom sveta, sa preko dvesta miliona korisnika. Microsoft ima apsolutnu kontrolu nad Windowsom, i ini sve kako bi uveo poboljanja, da bi ostao u toku. Windows je meutim sloeno operativno okruenje, koje ima svoje korene u DOS-u, koji je razvijen za prve PC. Svaka verzija Windowsa mora da podrava aplikacije napisane za prethodne verzije Windowsa, kao i DOS aplikacije. Izvesne kombinacije hardvera i softvera, koje rade zajedno, mogu uzrokovati probleme, i reavanje problema moe biti oteano. Ako uzmemo u obzir da Windows ima korene u hardverskoj platformi koja se razvijala bez reda, kao divlji zapad, udo je da funkcione tako dobro. WORLD WIDE WEB (WWW) Tehnika mogunost Interneta koja povezuje dokumente lokalno i na daljinu. Web dokument se zove Web strana, a veze na strani dozvoljavaju korisnicima da prelaze sa strane na stranu (hipertekst), bez obzira da li se strane uvaju na istom serveru ili na serverima irom sveta. Stranama se pristupa i itaju se preko Web pretraivaa, kao to je Netscape Navigator ili Internet Explorer. Web je postao centar aktivnosti na Internetu, jer su Web strane, koje sadre i tekst i grafiku, postale lako dostupne preko Web pretraivaa. Web obezbeuje interfejs najveoj kolekciji on lajn informacija na svetu, a koliina informacija se poveava neverovatnom brzinom. Web se takoe pretvara u multimedijalni sistem jer nove karakteristike pretraivaa koje se pojavljuju vrtoglavom brzinom omoguavaju zvuk, video, telefoniju, 3D animacije i video konferencije na Netu. Noviji pretraivai takoe podravaju Java jezik, koji omoguava da najrazliitije

aplikacije budu preuzete sa Neta i koriene lokalno. Osnovni Web format je tekstualni dokument u koji su ugraene HTML oznake, koje obezbeuju formatiranje strane kao i hipertekstualne veze (URL) do drugih strana. HTML kodovi su obini alfanumeriki znaci koji mogu biti otkucani u svakom tekst editoru ili tekst procesoru. Brojni programi za objavljivanje na Webu obezbeuju grafiki interfejs za kreiranje Web strane i automatski generiu kodove. Mnogi tekst procesori i programi za objavljivanje izvoze svoja postojea dokumenta u HTML formatu, tako da Web strane mogu kreirati korisnici bez poznavanja sistema kodiranja. Lakoa kreiranja strana je doprinela razvoju Weba. Web strane se odravaju na Web lokacijama, raunarima koji podravaju Web HTTP protokole. Kada pristupate Web lokaciji, vi se prvo povezujete na njegovu poetnu stranu koja je html dokument, koji slui kao indeks sadraja lokacije. Velike organizacije kreiraju i upravljaju svojim Web lokacijama. Lokacije manjih su smeteni na serverima, kojima upravljaju njihovi posrednici za pruanje Internet usluga. Veliki broj pojedinaca je napravio line poetne strane na Webu, poto mnogi ISP ukljuuju ovu uslugu uz mesenu naplatu pristupa. Pojedinci mogu da postave svoje podatke, hobije ili bilo ta drugo to ele, kao nain svog predstavljanja svetu. Iz Weba je proistekao intranet, privatni Web lokacija za interne korisnike. On je zatien od Interneta mrenom barijerom, koja dozvoljava korisnicima intraneta pristup Internetu, ali spreava korisnike Interneta da pristupe intranetu. World Wide Web je razvio evropski savet za nuklearna istraivanja (CERN) u enevi na predlog Tim Berners-Lee 1989. On je kreiran zbog zajednikog korienja informacija o istraivanjima u nuklearnoj fizici. (Godine 1991, predstavljen je prvi pretraiva sa komandnom linijom. Poetkom 1993. postojalo je pedeset Web servera, i X Window pretraiva je obezbedio prve grafike mogunosti za Web. Iste godine CERN je predstavio svoj Macintosh pretraiva, i nacionalni centar za superraunarske aplikacije (NCSA) u ikagu je predstavio X Window verziju Mosaica. Mosaic je razvio Marc Andreessen, koji je kasnije postao poznat irom sveta kao naelo Netscapea. Do 1994. bilo je priblino 500 lokacija, a sa poetkom 1995, skoro 10 000. 1995. o Webu je napisano vie lanaka, nego o bilo kom drugom predmetu iz raunarske oblasti. Danas postoje milioni Web lokacija, a novi se stalno pojavljuju on lajn. Mnogi veruju da Web oznaava poetak pravog informacionog doba, i vide ga kao poslovni model dvadesetprvog veka. Z ZIP Komprimovati datoteku sa PKZIP ili WINZIP.

RECNIK IT IZRAZAABCDEFGHIJKLMNOPRSTUVWZ