REPUBLIKA SRBIJA

ZAŠTITNIK GRAĐANA

22 - 3 / 15

B e o g r a d

del.br. 7919 datum: 14. mart 2015.

REDOVAN GODIŠNjI IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA

ZA 2014. GODINU

Beograd, 14. mart 2015.

SADRŽAJ:

UVODNA REČ, OPŠTA OCENA POŠTOVANjA PRAVA GRAĐANA I NAJZNAČAJNIJI PODACI

O AKTIVNOSTIMA ZAŠTITNIKA GRAĐANA U 2014. GODINI ......................................................... 1

OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O RADU ZAŠTITNIKA GRAĐANA .................................. 18

I DEO: PRAVNI OKVIR I DELOKRUG RADA ZAŠTITNIKA GRAĐANA .................................... 21

1.1. PRAVNI OKVIR ........................................................................................................................... 21

1.2. NADLEŽNOST, OBUHVAT I NAČIN RADA ........................................................................ 27

II DEO: PREGLED PREMA OBLASTIMA / RESORIMA ................................................................. 31

2.1. PRAVA DETETA .......................................................................................................................... 31

2.2. PRAVA NACIONALNIH MANjINA........................................................................................ 46

2.3. RODNA RAVNOPRAVNOST I PRAVA LGBTI OSOBA....................................................... 60

2.4. PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM .................................................................................... 74

2.5. PRAVA LICA LIŠENIH SLOBODE I NACIONALNI MEHANIZAM ZA PREVENCIJU

TORTURE .................................................................................................................................................. 84

2.6. RESORI PROSVETE I NAUKE, KULTURE I INFORMISANjA I OMLADINE I SPORTA,

104

2.7. RESOR ZDRAVLjA .................................................................................................................... 118

2.8. RESORI SOCIJALNE ZAŠTITE I PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANjA ......... 125

2.9. RESOR RADA ............................................................................................................................. 132

2.10. RESOR UNUTRAŠNjIH POSLOVA .................................................................................... 139

2.11. RESORI FINANSIJA I PRIVREDE ....................................................................................... 143

2.12. RESOR PRAVDE..................................................................................................................... 153

2.13. RESOR ODBRANE ................................................................................................................. 158

2.14. RESOR LOKALNE SAMOUPRAVE .................................................................................... 162

2.15. RESORI URBANIZMA, IZGRADNjE I KATASTRA, ELEMENTARNIH NEPOGODA I

RESTITUCIJE ........................................................................................................................................... 166

2.16. RESORI ENERGETIKE I RUDARSTVA, ZAŠTITE POTROŠAČA, POLjOPRIVREDE I

ŽIVOTNE SREDINE .............................................................................................................................. 186

2.17. RESOR SLUŽBI BEZBEDNOSTI .......................................................................................... 197

III DEO: SARADNjA ZAŠTITNIKA GRAĐANA .............................................................................. 203

3.1. ZAŠTITNIK GRAĐANA U MEDIJIMA .................................................................................. 203

3.2. SARADNjA SA DRŽAVNIM ORGANIMA ČIJI RAD ZAŠTITNIK GRAĐANA NE

KONTROLIŠE ......................................................................................................................................... 205

3.3. MEĐUNARODNA SARADNjA I PROJEKTI ......................................................................... 207

IV DEO: UKUPAN BROJ I KLASIFIKACIJA PRITUŽBI .................................................................. 211

4.1. KLASIFIKACIJA PRITUŽBI PREMA POVREĐENIM PRAVIMA ...................................... 213

4.2. KLASIFIKACIJA PRITUŽBI PREMA ORGANIMA NA ČIJI RAD SE ODNOSE ............. 215

4.3. ISHOD POSTUPANjA PO PRITUŽBAMA............................................................................. 217

V DEO: PREPORUKE, MIŠLjENjA I ZAKONODAVNE INICIJATIVE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

219

5.1. PREPORUKE ............................................................................................................................... 219

5.2. MIŠLjENjA ................................................................................................................................... 221

5.3. ZAKONODAVNE INICIJATIVE ............................................................................................. 222

ANEKS I ....................................................................................................................................................... 225

ANEKS II ..................................................................................................................................................... 229

1

UVODNA REČ, OPŠTA OCENA POŠTOVANjA PRAVA

GRAĐANA I NAJZNAČAJNIJI PODACI O

AKTIVNOSTIMA ZAŠTITNIKA GRAĐANA U 2014.

GODINI

Godišnji izveštaj sadrži opšte i posebne ocene i podatke o poštovanju prava građana (pre svega ljudskih

i manjinskih), podatke o uočenim nedostacima u radu organa vlasti, predloge za poboljšanje položaja

građana u odnosu na organe vlasti i podatke o aktivnostima i troškovima Zaštitnika građana.

Stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2014 godine bilo je zabrinjavajuće. Stanje vladavine prava

i pravne sigurnosti, poštovanje principa „dobre uprave“, organizacija i kapacitet

administracije, primena zakona i, povrh svega – ekonomska situacija, bili su takvi da nisu

obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojanstven život svih. Unapređenja

po pojedinim pitanjima u oblastima kao što je zdravstvo nisu uspela da promene opštu ocenu,

ali su vredna hvale.

Tragične poplave tokom maja odnele su živote više od 50 građana i spasilaca, čijim

porodicama se i ovde izražava saučešće. Hiljade drugih građana pretrpeli su ogromnu

materijalnu štetu. Solidarnost građana, aktivnosti državnih organa, a posebno transparentan

rad Vladine Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, te pomoć iz inostranstva

pomogli su u ublažavanju posledica.

Građani nisu, kao ni ranijih godina, zbog organizacionih slabosti u radu administracije, pred

organima vlasti u potpunosti i u razumnim rokovima ostvarivali sva prava koja im garantuje

pravni poredak.

Najveći broj pritužbi građana (44% od svih primljenih pritužbi) odnosi se na

neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno

pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena „dobre uprave“.

Neka od prava građana, međutim, pored teškoća u praktičnom ostvarivanju, dodatno su

normativno ograničena, odnosno sužena izmenama propisa, na štetu ekonomski najranjivijih

građana, često čak i na formalno-pravno sporan način. Tome je sigurno doprinela činjenica da

su gotovo svi zakoni tokom izveštajnog perioda u Narodnoj skupštini doneti po hitnoj

proceduri, na šta je ovaj organ upozoravao.

Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija1, isplata penzija privremeno

je „uređena“ tako što je „sadašnjim i zatečenim korisnicima“ - smanjen iznos

penzije! Nazivom propisa i jezičkom formulacijom njegovih odredbi nastoji se

izbeći njihova pravna i stvarna suština, a to je smanjivanje penzija koje su

prethodno stečene i čija je visina utvrđena pravnosnažnim upravnim aktom. Novi

zakon, nepovoljniji po građane, ne primenjuje se na konkretne slučajeve

donošenjem novih upravnih akata, već penzioneri bez ikakvog pravnog akta

faktički dobijaju smanjeni iznos, što otežava pobijanje zakonitosti i pravilnosti

takvih faktičkih akata uprave. Tako se jednim propisom i načinom njegove

primene snižava i menja međusobni nivo već utvrđenih prava i slabi pravna

sigurnost.

1 „Službeni glasnik RS“, broj 116/14.

2

Konačno, i takvi propisi, kojima su sužena prava ili nametnute nove obaveze, primenjivani su

u pojedinim slučajevima na krajnje nepravilan, nepravičan način:

Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru2 (poznat kao „zakon o

solidarnom porezu“) važio je od 1.1.2014. godine do 1.11.2014. godine i njime su

oporezovane mesečne isplate zaposlenima u javnom sektoru veće od određenog

iznosa. Međutim, u praksi je solidarni porez naplaćen i zaposlenima čija je zarada,

odnosno naknada zarade kasnila više meseci, pa su im u jednom trenutku zaostale

zarade isplaćene sve od jednom. Ti su građani višestruko oštećeni – nisu dobijali

zaradu, odnosno naknadu zarade više meseci, što im je ugrožavalo egzistenciju, a

onda im je na zakasnelu kumulativnu isplatu dugovanih zarada naplaćen

solidarni porez kao da pripadaju krugu onih čija su primanja viša od oporezivog

iznosa. Posebno je nepravično i daje dodatnu dimenziju diskriminacije žena, to što

se u najvećem broju slučajeva radilo o – majkama na porodiljskom odsustvu. Ovaj

organ utvrdio je nepravilnost takve naplate solidarnog poreza, ali je Ministarstvo

finansija odbilo da izvrši preporuku i da porez naplaćen u ovakvim slučajevima –

vrati. Istovremeno, Zakon koji je „solidarno“ oporezovao osnovni prihod

sredstava za život – zaradu, nije oporezovao druge vrste prihoda koje je mnogo

pravičnije oporezovati iz razloga društvene solidarnosti, kao što su „nagrade“ i

„priznanja“ koje se sastoje u tome da dobitnik „nagrade“ svakog meseca,

doživotno, iz javnih izvora dobije određen novčani iznos.

Organi vlasti u visokom procentu (≈90%) otklanjali su propuste u radu na štetu prava građana koje je u postupcima kontrole utvrđivao Zaštitnik građana. Međutim, u državi nije do kraja uspostavljen funkcionalan horizontalno i vertikalno razgranat sistem otklanjanja nepravilnosti u kome bi Zaštitnik rešavao samo izuzetne nepravilnosti i nezakonitosti na štetu prava građana (što je inače koncept institucije ombudsmana). Nemajući dostupnu i delotvornu mogućnost da problem izlože i reše na nižem nivou, građani se u više od 50% slučajeva obraćaju Zaštitniku kao prvoj, a ne poslednjoj kontrolnoj instanci.

U Godišnjem izveštaju za 2013. godinu ukazivano je na neorganizovanost i

nedelotvornost inspekcijskih službi na različitim nivoima vlasti, te predlagano da

se normativno bolje uredi inspekcijski postupak, položaj, prava i odgovornosti

inspektora i organizacija i koordinacija inspekcijskih službi. Do kraja izveštajnog

perioda nije donet zakon o inspekcijskom nadzoru, ali je ušao u proceduru pred

Narodnom skupštinom.

Pre više godina pripremljen je tekst izmena Zakona o Zaštitniku građana i upućen

u parlament na usvajanje pa je, shodno parlamentarnom običaju, posle

konstituisanja novog saziva Vlade i Narodne skupštine, povučen. Tim izmenama

propisana je obaveza svakog organa javne vlasti da uspostavi dostupan i

delotvoran način za razmatranje pritužbi na svoj rad, unutar samog organa,

odnosno organizacije. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o

Zaštitniku građana, dve godine posle povlačenja iz parlamentarne procedure iz

običajnih razloga, nije vraćen u Narodnu skupštinu. Ovaj organ je posle toga,

nakon svakog novog saziva, odnosno rekonstrukcije Vlade, nadležnom

ministarstvu iznova upućivao inicijative za izmene i dopune Zakona o Zaštitniku

građana. Po upućivanju poslednje, iz decembra 2014. godine, Ministarstvo za

državnu upravu i lokalnu samoupravu je formiralo radnu grupu za pripremu

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Zaštitniku građana.

2 „Službeni glasnik RS“, broj 108/13.

3

Posebno ranjive bile su sledeće grupe i građani: ekstremno siromašni, deca i mladi, osobe sa

invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina (među njima najugroženiji su Romi), osobe

lišene slobode (uključujući i pacijente u psihijatrijskim bolnicama i korisnike u ustanovama

socijalne zaštite domskog tipa), oboleli od teških bolesti, izbegli i raseljeni, tražioci azila i

migranti, žene, LGBTI grupe i pojedinci, organizacije i pojedinci zagovornici ljudskih prava,

organizacije i pojedinci koji iznose kritične stavove (novinari i drugi).

Ekonomska, socijalna, kulturna prava

Visoka stopa nezaposlenosti i loša ekonomska situacija nastavile su da urušavaju materijalnu

osnovu za ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana. Državni,

pokrajinski i lokalni mehanizmi socijalne zaštite i staranja nisu uspevali da obezbede dovoljno

pomoći za narastajući broj socijalno ugroženih, bar u meri u kojoj je to neophodno za minimum

dostojanstva i egzistencije. Već nedovoljna, socijalna zaštita se izmenama propisa dodatno

umanjuje.

Uredbom o merama socijalnog uključenja3 korisnici socijalne pomoći obavezani su da,

pod nedovoljno određenim uslovima, rade u javnom interesu, pod pretnjom

gubitka prava na socijalnu pomoć. S obzirom na Ustavnu garanciju pravične

naknade za rad (što je pravo koga se građanin, prema Ustavu, ne može odreći),

takav rad, Uredbom nije ni sadržinski određen, niti vremenski ograničen te

njegova vrednost može prevazilaziti iznos socijalne pomoći, čime je otvorena

mogućnost da se za rad daje nepravična naknada. Takav rad je dakle ili prisilno

besplatan (na štetu prava propisanog Ustavom), ili je socijalna pomoć suštinski

ukinuta (sem ako njen iznos prevazilazi pravičnu naknadu za obavljeni rad, kada

je, praktično, umanjena za vrednost izvršenog rada). Da je ova materija uređena

zakonom, uz učešće svih nadležnih organa i stručne javnosti, načelno pozitivna

namera radnog angažovanja mogla se normativno izraziti i sprovesti na primeren

način, uz veću pravnu sigurnost, bolje efekte i manju opasnost od dodatnog

obespravljivanja socijalno ugroženih u pojedinačnim slučajevima. Ovaj organ

uputio je Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih

odredbi Uredbe.

Zbog neuspešno sprovedenog javnog konkursa za finansiranje projekata civilnog

društva u oblasti socijalne zaštite, resorno ministarstvo je izdejstvovalo promenu

namene sredstava u iznosu od oko dva miliona evra, koja su preusmerena u druge

svrhe.

Narodna skupština nije ni tokom ovog izveštajnog perioda odlučivala o nekim zakonodavnim

predlozima ovog organa od značaja za ekonomski opstanak najugroženijih.

Zaštitnik građana podneo je Narodnoj skupštini u maju 2013. godine predloge

zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci

porodici sa decom. Predlozima se traži uspostavljanje prava na rad sa skraćenim

radnim vremenom uz naknadu zarade roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i

invaliditetom i teško bolesne dece i kada su ta deca starija od pet godina (što je

važeća starosna granica). Predložene su i posebne zaštitne mere za zaposlene

roditelje u pogledu radnog vremena, kao i posebna naknada roditeljima koji ne

mogu da se zaposle jer neposredno pružaju negu i pomoć detetu kome je ona

stalno potrebna, a društvena zajednica nije obezbedila neophodne servise podrške.

Vlada je na predloge dala negativno mišljenje i obavestila predsednika Skupštine

3 „Službeni glasnik RS“ broj 112/14.

4

da će u najkraćem roku izraditi kvalitetnije predloge za unapređivanje položaja

ovih građana. Do dana pisanja ovog izveštaja, gotovo dve godine kasnije, to nije

učinjeno.

U decembru 2014. godine Zaštitnik građana podneo je Inicijativu Vladi da predloži

izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kako bi pravo

na roditeljski dodatak imao i otac deteta čija je majka strani državljanin ili lice bez

državljanstva, a otac i/ili dete jesu državljani Republike Srbije. Takođe je inicirano

da pravo na roditeljski dodatak steknu i očevi u slučaju da majka deteta nema

prebivalište u Srbiji, a otac i dete imaju, kao i da dete srpskog državljanstva može

ostvariti pravo na dečji dodatak i kada se nalazi pod neposrednom brigom

roditelja koji nema državljanstvo Republike Srbije, odnosno nema prebivalište u

Republici Srbiji. Inicijativa je sadržala i druge predloge kojima se unapređuje

položaj dece i porodica.

Desetine hiljada građana Srbije i dalje je onemogućeno u potpunom ostvarivanju Ustavom

garantovanih i zakonom uređenih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu kroz obavezno,

zakonom propisano osiguranje. Nadležni državni organi nedovoljno su efikasni u suzbijanju

pojave da poslodavci ne izvršavaju zakonsku obavezu uplate doprinosa u zdravstveni i

penzioni fond, a važeći propisi posledice toga prevaljuju na radnike i članove njihovih

porodica koji ostaju bez zdravstvenog osiguranja i punog iznosa zarađene penzije. Štetu trpe

i savesni poslodavci - neravnopravni su na tržištu (imaju veće troškove poslovanja, te su im i

proizvodi i usluge skuplji od nekorektne konkurencije i višu stopu doprinosa od ekonomski

optimalne).

Tokom 2013. godine načinjen je prvi korak usvajanjem i primenom Zakona o

ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja4, kojim su te

posebno ranjive grupe zaštićene od posledica

nefunkcionalnog sistema doprinosa. U 2014. godini nije načinjen dalji napredak po

pitanju unapređenja zakonske zaštite ostalih kategorija radnika i građana od

posledica nezakonitog ponašanja poslodavca.

Zvanično je saopšteno da je unapređena naplata doprinosa u odnosu na prethodni izveštajni

period. S obzirom na to da se propisi o radu poreskih organa nisu značajnije menjali u ovoj

stvari, može se konstatovati određeno unapređenje efikasnosti i pravilnosti rada poreskih

organa po ovom pitanju, koje nije bilo dovoljno da otkloni problem.

Osobe sa HIV/AIDS-om su stigmatizovane i diskriminisane, čak i među

zdravstvenim radnicima. U Srbiji nema sistematičnog testiranja na HIV/AIDS, pa

ni među decom i mladima.

Mere štednje ugasile su neke usluge socijalne zaštite, a druge svele na minimum.

U Beogradu su Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite5 određene usluge

socijalne zaštite ukinute, a prava iz socijalne zaštite umanjena. Ukinuta je dnevna

usluga svratište za decu, usluga personalna asistencija za decu, mlade, odrasle i

starije osobe sa telesnim invaliditetom, subvencija po osnovu troškova za

komunalne proizvode, usluge i zakupninu, a pravo na povremenu jednokratnu

pomoć izgubila su deca bez roditeljskog staranja, učenici i studenti. Umanjena su

prava korisnika interventne, jednokratne i stalne novčane pomoći, tako što je

4„Službeni glasnik RS“, broj 104/13. 5 „Službeni list Grada Beograda“, broj 37/14.

5

smanjen njihov iznos i krug korisnika. Takva „štednja“ na najugroženijima nije se

desila samo u Beogradu, mada ima i primera opština i gradova koji su iz mera

štednje isključili usluge socijalne zaštite.

Neke jedinice lokalne samouprave, koje su obezbedile sredstva za usluge socijalne

zaštite, nisu mogle da ih pruže građanima jer usled ograničenja u zapošljavanju

koja je propisala Vlada nisu mogle da zaposle osobe koja će te usluge pružati.

Socijalni dijalog na nacionalnom nivou (reprezentativni predstavnici radnika, Vlada,

reprezentativni predstavnici sindikata) je neredovan. Sindikalna prava su u praksi

ograničenija, posebno u privatnom sektoru, nego što to garantuju i propisuju Ustav i zakoni.

Najsiromašniji građani uskraćeni su za pun pristup pravdi jer još uvek nije donet savremen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći.

Prava deteta i mladi

Deca su ostala jedna od najranjivijih grupa građana. Zabeležen je određen normativni i

praktični napredak u zaštiti i ostvarivanju prava dece (posebno u oblasti zaštite zdravlja) ali

su mnoge manjkavosti opstale iako je na njih ukazano i mogle su biti otklonjene. Izuzetno je

visok procenat nezaposlenosti među mladima i mnogi, po pravilu visokoobrazovani, izlaz

traže odlaskom iz zemlje.

Resorna ministarstva, pre svega Ministarstvo zdravlja, prihvatili su stav Zaštitnika

građana da je rešenje pitanja tzv. „nestalih beba“ moguće samo donošenjem

posebnog zakona, kojim će, uz snažna istražna ovlašćenja i nespornu nezavisnost

i autoritet postupka, biti omogućeno preispitivanje svih slučajeva u kojima postoji

razumna sumnja u zvanične dokumente o smrti beba nakon porođaja.

Veliki broj učenika nije imao nastavu u optimalnom trajanju. Časovi u školama skraćivani su

u dužim periodima usled štrajkova prosvetnih radnika, zbog nezadovoljstva materijalnom

situacijom. Pravo na obrazovanje dece trpelo je zbog toga.

Problematika prava deteta u Republici Srbiji prikazana je u posebnom delu ovog Izveštaja i

zbog njenog značaja neće na ovom mestu biti dalje predstavljana u skraćenom obliku.

Prava osoba sa invaliditetom

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji i dalje se svakodnevno suočavaju sa složenim

problemima koji ih onemogućavaju da ravnopravno ostvaruju priznata prava i budu

ravnopravno uključene u društvo.

Među njima su najguroženija lica sa mentalnim smetnjama koja ostaju u specijalizovanim

ustanovama ili se u njih smeštaju kao najčešća alternativa životu u biološkim porodicama zbog

nedovoljno razvijenih sistema podrške koji bi trebalo da podstaknu i omoguće njihov život u

zajednici. Servisi podrške još uvek nisu postali sastavni deo sistema socijalne zaštite i

korisnicima nisu dostupni u obimu koji je neophodan. Posebno su ugrožene osobe sa

intelektualnim poteškoćama smeštene u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa. To su

azili kojima nedostaje osoblja (pre svega lekara), čiji korisnici su izolovani od sveta.

Podrška koja je osobama sa invaliditetom delimično obezbeđena kroz sisteme socijalne,

zdravstvene zaštite i sistem obrazovanja nije dovoljna da bi se otklonile prepreke za njihovo

obrazovanje, rehabilitaciju, zapošljavanje i samostalan život.

Problematika osoba sa invaliditetom prikazana je u posebnom delu ovog Izveštaja i zbog

njenog značaja neće na ovom mestu biti dalje predstavljana u skraćenom obliku.

6

Rodna ravnopravnost

Žene nisu ravnopravne, mada se svest o značaju rodne ravnopravnosti i prepoznavanje

pojavnih oblika rodne diskriminacije povećava.

Uspešno je organizovana, po prvi put bez masovnog nasilja, Parada ponosa u glavnom gradu.

Slučaj sa transrodnom osobom, majorom koju je Ministarstvo odbrane

penzionisalo nakon promene pola, najteži je i najslikovitiji vid kršenja prava na

rodni identitet od strane državnog organa, kakav nije odavno zabeležen u ionako

niskom administrativnom kapacitetu u oblasti rodne ravnopravnosti.

Zbog utvrđenih nedostataka u primeni Zakona o ravnopravnosti polova i potrebe da se

domaće zakonodavstvo uskladi sa preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti rodne

ravnopravnosti, a domaći propisi međusobno, pripremljen je model novog zakona o rodnoj

ravnopravnosti, koji će, u formi inicijative, biti dostavljen Vladi na dalji zakonodavni

postupak.

Problematika rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji prikazana je u posebnom delu ovog

Izveštaja i zbog njenog značaja neće na ovom mestu biti dalje predstavljana u skraćenom

obliku.

Prava pripadnika nacionalnih manjina

U oktobru 2014. održani su, uspešno, drugi neposredni izbori za Nacionalne savete

nacionalnih manjina.

Primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina6 u načelu je dala dobre

rezultate, ali ga je potrebno unaprediti kako bi više pažnje bilo posvećeno unapređenju

ostvarivanja individualnih prava pripadnika nacionalnih manjina u konkretnim životnim

situacijama i kako bi se smanjio uticaj političkih partija na nacionalne savete.

Preti opasnost da, primenom novog seta medijskih zakona, ukoliko ne bude bilo posebne

pažnje i podstreka za medijske programe na manjinskim jezicima i sa manjinskim temama, u

praksi dođe do pogoršanja stanja prava manjina na informisanje.

Nadležni državni (bezbednosni) organi propustili su da u potpunosti zaštite

bezbednost i imovinu pripadnika albanske nacionalne manjine posle provokacije

na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija.

U najtežem položaju i dalje su Romi. U osnovi njihove diskriminacije stoji strukturno

siromaštvo.

Pripadnici nacionalnih manjina, posebno mlađe generacije, nedovoljno poznaju srpski jezik, a

pripadnici srpskog naroda u krajevima gde pretežno žive pripadnici nacionalnih manjina

nedovoljno poznaju jezik lokalne zajednice, što je smetnja integraciji.

Problematika prava pripadnika nacionalnih manjina prikazana je u posebnom delu ovog

Izveštaja i zbog njenog značaja neće na ovom mestu biti dalje predstavljana u skraćenom

obliku.

Prava lica lišenih slobode

6 Službeni glasnik RS", br. 72/09, 20/14 - odluka US i 55/14.

7

U proteklom periodu nije došlo do značajnijeg unapređenja položaja lica lišenih slobode u

policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama, zavodima za izvršenje krivičnih sankcija,

psihijatrijskim bolnicama i ustanovama socijalne zaštite domskog tipa, prihvatilištu za strance

i centrima za azil.

Uprkos pojedinačnim adaptacijama, smeštajni uslovi i dalje nisu u skladu sa važećim

propisima i standardima, a njihovi kapaciteti nisu dovoljni. U ustanovama je nedovoljan broj

zaposlenih, naročito lekara. Najveći broj pritužbi odnosi se na (ne)pružanje zdravstvene

zaštite.

Prisutna je izolacija korisnika u socijalnim ustanovama, naročito dece, što predstavlja najteži

oblik nečovečnog postupanja.

Problematika prava lica lišenih slobode prikazana je u posebnom delu ovog Izveštaja i zbog

njenog značaja neće na ovom mestu biti dalje predstavljana u skraćenom obliku.

Pravosuđe i pravda

Ishitreno, neuravnoteženo, za građane skupo uvođenje javnobeležničke (notarske) službe u

Srbiju, te odsustvo spremnosti Ministarstva pravde da na vreme prizna i otkloni greške od

kojih su neke, čak, začete godinama ranije (kada su propisi o notarijatu koncipirani), doveli su

do štrajka advokata kojim je četiri meseca blokirano pravosuđe u Srbiji, a građani Srbije još

dalje udaljeni od brze i dostižne pravde.

Ovaj organ dao je, nakon prvih iskustava u primeni Zakona o javnom beležništvu,

Mišljenje kojim je identifikovao probleme i propuste na štetu prava građana, na

koje je Ministarstvo pravde ostalo uglavnom7 nemo. Tri meseca kasnije, štrajk je

okončan donošenjem izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu i sa njim

povezanim Zakonom o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku,

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Zakonom o

izmenama i dopunama Porodičnog zakona i Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o nasleđivanju, gotovo u potpunosti u skladu sa Mišljenjem. Hiljade

suđenja u međuvremenu je odloženo, a sa njima i pravda građanima koji su je pred

sudom tražili, sudijama se posao nagomilao; advokati koji su listom obustavili rad,

pri tom pokazujući izuzetnu svest, solidarnost i upornost, teško su ekonomski

oštećeni i uz to javno izvređani tvrdnjama resornog ministra da su pravi motivi

njihovog štrajka prikriveni i u službi interesa jednog čoveka; javni beležnici i

njihova komora ušli su na institucionalnu scenu Republike Srbije pod nepotrebno

negativnim okolnostima; budžet Republike Srbije umalo je ostao bez značajnih

prihoda… Uvođenje notarske službe tako je, umesto podstreka pravnoj sigurnosti

građana, bilo još jedna teška i štetna epizoda u već, po problemima čuvenoj,

reformi pravosuđa u Srbiji.

I novo zanimanje privatnih izvršitelja donelo je, pored pozitivnih, nepotrebne negativne efekte

koji su takođe predočeni u posebnom mišljenju ovog organa. Efekti rada privatnih izvršitelja

u pojedinim okolnostima (kada je dug relativno mali) su nesvrsishodni i nepravični, manjkav

sistem raspodele predmeta pogodovao je korupciji, pravna zaštita od njihovog nezakonitog ili

nepravilnog rada svedena je na minimum.

7 Na zvaničnom sastanku sa predstavnicima Advokatske komore Srbije održanom 1.11.2014, resorni ministar je

na neuobičajeno ličan način osporio vrednost Mišljenja.

8

Zaštitnik građana, shodno odredbama Ustava i zakona kojima se utvrđuje nadležnost ovog

organa, nije ovlašćen da kontroliše ni rad javnih beležnika, ni privatnih izvršitelja, iako su to

privatne profesije sa javnim ovlašćenjima, odnosno njihovi delatnici vrše vlast.

Zaštitnik građana uputio je nadležnom ministarstvu (pravde) i Komori izvršitelja

Mišljenje u vezi sa uređivanjem visine nagrada i naknada za rad izvršitelja i

drugim pitanjima koja su se, sa stanovišta prava i interesa građana, pojavila kao

problematična u radu nove službe.

U pogledu poštovanja nezavisnosti sudijske funkcije oprezno se može govoriti o blagom napretku. Visoki savet sudstva (Disciplinska komisija VSS) odbio je disciplinske prijave koje su u prethodnom izveštajnom periodu pomenute kao primer neprincipijelnog pritiska na sudije. U Radu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca još uvek učestvuju članovi za koje je zvanično utvrđeno da su povređivali principe vladavine prava tokom revizije (re)izbora sudija i prilikom donošenja strateških odluka.

Ministar pravde optužio je na javnom skupu sudiju Vrhovnog kasacionog suda za kritizerstvo, nakon što je ona osporila sposobnost vlasti da na pravi način izvrši reformu pravosuđa.

Najznačajniji oslonci nezavisnosti i integriteta sudijske i tužilačke funkcije ostaju nacionalna strukovna udruženja sudija i tužilaca – Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Značajnu ulogu u zaštiti pravnog poretka ostvarila je i Advokatska komora Srbije, sa svojim kolektivnim i pojedinačnim članicama i članovima.

Ovaj organ smatra da je za uspostavljanje pune nepristrasnosti pravosuđa potrebno da i javnotužilačkoj funkciji Ustavom bude garantovana, i u praksi omogućena - nezavisnost.

U Srbiji je i dalje prisutna pojava nekažnjivosti za torturu, veoma je mali broj postupaka, a pre

svega osuda za krivična dela zlostavljanje i mučenje, kao i iznuđivanje iskaza.

Pravda nije zadovoljena za sve žrtve zločina i kršenja ljudskih prava u vezi sa oružanim

sukobima tokom 90-tih. Ostvarivanje prava članova njihovih porodica neretko je skopčano sa

nerazumnim teškoćama i ograničenjima koji proističu iz postojećih propisa. Inicijative iz

civilnog sektora da se pravni okvir u tom pogledu unapredi, nadležni organi izvršne vlasti

ignorišu.

Zaštitnik građana podržava aktivnosti Fonda za humanitarno pravo (udruženja u

oblasti ljudskih prava) usmerene ka unapređenju postojećeg pravnog okvira za

prava civilnih žrtava ratova. Pokušao je da na inicijativu Fonda u rad na tom planu

uključi i nadležne državne organe, što nije naišlo na očekivani odziv. Fond je

krajem 2014. godine sačinio model zakona koji ovu oblast nastoji da uredi prema

preporukama međunarodnih tela i stvori uslove da se žrtvama obezbedi

ostvarivanje prava na reparaciju. U istom periodu, resorno ministarstvo izradilo je

svoj nacrt zakona, koji se suštinski razlikuje.

Izvesna, robusna, brza, delotvorna sudska zaštita ljudskih prava jeste kamen temeljac sistema

zaštite ljudskih prava, koji u Srbiji još uvek ne stoji čvrsto, zbog čega se pred druge organe zaštite

prava građana, uključujući i ovaj, postavljaju zadaci koje oni nisu predviđeni da vrše, niti im to

kapaciteti dozvoljavaju.

Sloboda medija i sloboda izražavanja

Mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj za savremenu evropsku državu i društvo, niti za ovde već jednom dostignuti nivo medijskih sloboda.

9

Postupci nosilaca vlasti i okolnosti na medijskom tržištu pogoduju autocenzuri ili tendencioznom, navijačkom izveštavanju usled koga trpi Ustavom zagarantovano pravo građana da budu istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavani o pitanjima od javnog značaja.8 Udruženje novinara Srbije (UNS) sprovelo je istraživanje među svojim članstvom:

„Kao najveći problemi novinarske profesije izdvajaju se niske zarade (62.22%), kao

i neprofesionalizam i neodgovarajuće obrazovanje novinara (54.36%). Samovolju

vlasnika i neregulisane radne odnose izdvaja 38.29%, 27.86% anketiranih ukazuje

na problem pretnji i ucena upućenim novinarima, a problem nedostupnosti

informacija navodi 20.51%. Da je jedan od većih problema vlasnička struktura

smatra 27.52%, a 14.02% da je nešto drugo glavni problem novinarske profesije. Da

su konstantno izloženi cenzuri izjavilo je 5.98% ispitanih novinara, 40.68%

povremeno, 49.74% nikada, dok odgovor ’drugo’, što se najčešće odnosilo na

autocenzuru, navodi 3.59%. Na pitanje ’Da li Vaše kolege pribegavaju samocenzuri

zbog straha od cenzure?’ čak 48.55% daje odgovor ’da, povremeno’, 28.89% smatra

da njihove kolege to čine u velikoj meri, 15.56% nije primetilo, 6.15% smatra da oni

to nikada ne rade, a 0.85% navodi odgovor ’drugo’.“ 9

Obaveza svake države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa i Republike Srbije, u pogledu slobode izražavanja je dvostruka – negativna i pozitivna. Negativnu obavezu – da se uzdrži od otvorenog suzbijanja slobode izražavanja - država načelno poštuje. Izuzetak su neki postupci i izjave čelnika države za vreme i nakon velikih poplava, koji se formalno mogu pravdati vanrednom situacijom. Pozitivnu obavezu – da pospešuju atmosferu slobode javne reči, kritičkog preispitivanja javnih tema i raznovrsnosti mišljenja, izvršna vlast i pojedini nosioci zakonodavne vlasti - krše.

Kritičko izveštavanje je tokom 2014. godine označavano kao „subverzivna“, nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme, napredak Srbije i mir i blagostanje njenih građana.

Autocenzura je zahvatila medijski prostor jer oni koji pišu ili objavljuju kritičke tekstove bivaju sa visokih državnih mesta proglašeni za stranog ili tajkunskog plaćenika, unutrašnjeg neprijatelja, domaćeg izdajnika, „preplaćenika“ „opoziciju”… nakon čega obično usledi kraći ili duži linč u pojedinim medijima, sa veoma konkretnim posledicama po privatni život tih ljudi. U isto vreme listovi ili mediji koji objavljuju kritičke misli ili činjenične tvrdnje koje protivreče vladajućoj retorici osnovano strahuju od povlačenja oglašivača, čiji novac je ključan za opstanak većine, ako ne i svih na medijskom tržištu Srbije.

Nije neuobičajeno da najviši predstavnici vlasti na pitanja koja im se ne sviđaju odgovore ličnim diskvalifikacijama i aluzijama na navodne skrivene motive novinara ili medijske kuće. Primer je konferencija za štampu održana 8. 10. 2014. godine na kojoj je na legitimna pitanja novinarke predsednik Vlade umesto odgovora izneo niz optužbi o političkoj i interesnoj neobjektivnosti novinarke lično i lista za koji radi.

Mehanizmi samoregulacije (novinarska udruženja, Savet za štampu…) nedovoljno su snažni, a njihove odluke ne dobijaju vidljivost ili budu proglašene politizovanim, pristrasnim, nestručnim, čime im se potkopava autoritet među najširim slojevima društva koji nemaju

8 Čl. 51. st. 1. Ustava Republike Srbije. 9 Udruženje novinara Srbije, Izveštaj istraživanja ekonomskog i profesionalnog položaja novinara –

mart/septembar 2014, dostupno na: http://uns.org.rs/sw4i/download/files/article/Izvestaj%20UNS%20integracija%20podataka_FINAL%20.doc?id=371 (pristupljeno 13.3.2015).

10

vremena niti mogućnosti da sami istražuju sve okolnosti i proveravaju tačnost svih javno iznetih tvrdnji.

Sumnje o otkazivanju emisija i promenama uređivačkih politika, koje su iznete u

prethodnom Godišnjem izveštaju, potvrđene su tokom ovog izveštajnog perioda

na najočigledniji način raskidom saradnje između TV kuće B92 i autorke kultne

političke emisije „Utisak nedelje“. Nesporno je pravo vlasnika da upravlja firmom.

Pravo pitanje o slobodi medija ovde nije da li je neko naredio ukidanje Utiska

nedelje (ovaj organ ne smatra da se to dogodilo), već zbog čega bi neko u ozbiljnom

i skupom poslu sa nacionalnom frekvencijom smatrao da može da ima poslovnu

korist od ukidanja emisije u kojoj nikada nije nedostajalo „reklama“ od kojih

televizije žive? Ukidanjem te emisije bitno je smanjen medijski prostor u kome

mogu da se čuju zagovornici različitih opcija i rešenja i vodi preko potreban javni

društveni dijalog o najvažnijim pitanjima.

Iza stvari od nespornog nacionalnog interesa kao što su pomoć građanima na Kosovu i

Metohiji ili rad sportskih udruženja sa najdužom tradicijom ponekad se provlače i nezakonite,

kriminalne radnje, a novinari i redakcije koje gledaocima iznose činjenice ili sumnje o tome

mogu računati na prikrivene i otvorene pretnje u čijem suzbijanju država nije pokazala

efikasnost. U takvim situacijama novinari su prinuđeni da biraju između sopstvene

bezbednosti i pravovremenog i potpunog informisanja javnosti o temama od javnog značaja.

Samocenzura je tada posledica, a uzrok - neefikasnost države. Žrtva je sloboda medija i

informisanost građana. Jedna novinarka je šest godina pod dvadesetčetvoročasovnom

bezbednosnom zaštitom. Život joj je sačuvan, ali sloboda kretanja, privatnost i pravo na rad –

ne.

U trci za tiražima i gledanošću, ali i pod neposrednim uticajem ili pritiskom različitih centara

moći, građanima se, uporedo sa istinitim informacijama, i dalje plasiraju selektivne,

nepotpune, polu-informacije pa i potpuno lažne, činjenično netačne (dez)informacije. Tzv.

„curenje“ poverljivih informacija u pojedine medije, u stvari metod upravljanja javnim

mnjenjem putem plasiranja „ekskluzivnih“ informacija iz zvaničnih, ali anonimnih izvora,

nastavljen je.

Građani su mogli da gledaju ne samo snimak incidenta u kome su učestvovali

pripadnici dve državne oružane formacije, a koji je načinila privatna TV kuća, već

i snimak (nepotpun, isprekidan) istog događaja koji je službeno načinio pripadnik

jedne od te dve jedinice u okviru svoje redovne radne dužnosti. Taj snimak nikako

nije smeo da dospe u javnost, pogotovo dok istraga traje, a naređenje da bude

dostavljen medijima moglo je da stigne samo sa najviših političkih pozicija.

Službeni operativni snimak pripadnika specijalne policijske jedinice na dužnosti

nepropisno je prikazan javnosti da bi se stvorilo javno mnjenje o određenom

događaju, dok je Zaštitnik građana uskraćen za podatke o istom događaju koji su

prema izričitim odredbama Zakona drugi organi dužni da mu dostave kako bi

ostvario svoju Ustavom utvrđenu institucionalnu kontrolnu ulogu. Tabloidizacija

države je i dalje prisutna.

Podaci iz istraga u toku, pa i podaci o tome koje će istrage tek biti pokrenute, pojavljuju se i

dalje u određenim medijima. Nije poznato da je neko do sada odgovarao zbog takvog

„curenja“ poverljivih informacija neovlašćenim licima.

11

Ekonomsko stanje i mehanizmi zaštite radnih prava novinara su na niskom nivou, njihovo

sindikalno organizovanje je slabo.

Značajan normativni napredak je načinjen donošenjem tri medijska zakona - Zakona o javnom

informisanju i medijima10, Zakona o elektronskim medijima11 i Zakona o javnim medijskim

servisima12. U narednom periodu treba očekivati praktične rezultate primene ovih zakona.

Neki od izazova u primeni biće opstanak medija sa programom na manjinskim jezicima i

tematikom od značaja za nacionalne manjine i održivost „malih“ medija.

Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo je Nacrt zakona o kulturi i otpočelo javne

rasprave o nizu drugih zakonskih nacrta.

Rad nezavisne Komisije za ispitivanje nerešenih ubistava novinara dao je tokom 2014. godine

prve opipljive rezultate, čija se tačnost proverava pred sudom.

Informacije od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti

Stanje ostvarivanja prava na informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

predmet je posebnog izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

o ličnosti. Odluke Poverenika (koje su inače pravno obavezujuće), u visokom procentu – oko

90% bivaju izvršene, pre svega zahvaljujući suštinskom autoritetu tog državnog organa.

Kršenje prava koje prevashodno Poverenik štiti, u slučajevima kada se prekršilac ogluši o akte

Poverenika i Poverenik iscrpi mogućnost novčanog kažnjavanja, opstaje jer nadležni organi

ne sprovode prinudno izvršenje. Prekršajne prijave koje Poverenik podnosi u oblasti zaštite

podataka o ličnosti po pravilu zastarevaju, u tome nema poboljšanja u odnosu na ranije

izveštajne periode.

U obe oblasti zaštite prava nužno je unaprediti zakonski okvir, posebno u oblasti

podataka o ličnosti, u skladu sa inicijativama koje je pripremio i Vladi dostavio

Poverenik.

Lični podaci preko pet miliona građana (praktično celokupne punoletne

populacije Srbije), bili su u jednom momentu javno dostupni zahvaljujući

bezbednosnom propustu na sajtu Agencije za privatizaciju. Već posle upozorenja

Poverenika, link ka podacima je ugašen. Ostaje preka potreba da organi državni

vlasti i drugi rukovaoci podacima sami posvete neuporedivo više pažnje

poštovanju zakonskih odredbi, odnosno zaštiti podataka koje obrađuju, kao i da

se sami građani upoznaju sa svojim pravima i značajem čuvanja svojih ličnih

podataka od neovlašćenog i nepotrebnog pristupa.

Korupcija

Narodna skupština je usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača13, od koga se puno očekivalo i

očekuje u borbi protiv korupcije i, uopšte, nezakonitosti i nepravilnosti na štetu javnog

interesa. Usvojeni zakon nastao je na temeljima modela koji je izrađen u okviru aktivnosti

Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ali je konačni tekst

pretrpeo više bitnih izmena koje mogu ozbiljno ugroziti njegov potencijal da ostvari željenu

svrhu. Zaštita uzbunjivača od odmazde poslodavca, kada se ona ogleda u neopravdanom

otkazu ugovora o radu, premeštaju na rad u drugo mesto ili na niže radno mesto i sl. (a to su

10 „Službeni glasnik RS", broj 83/14. 11 „Službeni glasnik RS", broj 83/14. 12 „Službeni glasnik RS", broj 83/14. 13 "Službeni glasnik RS", broj 128/14.

12

prema dosadašnjim iskustvima najčešće vrste odmazde), pružaće se kao i do sada u radnom

sporu, a ne sudskom postupku po tužbi za zaštitu od odmazde, koja je Zakonom o zaštiti

uzbunjivača uvedena kao novitet sa ciljem da bude glavno pravno sredstvo zaštite.

Zaštita uzbunjivača obezbeđivaće se samo pred sudom, bez drugih institucionalnih

mehanizama zaštite, koji su mogli da budu vredna dodatna garancija delotvorne zaštite

uzbunjivača.

Srbiju su potresle afere sa sticanjem stručnih, akademskih i naučnih naziva, odnosno zvanja.

Validnost jednog doktorata najozbiljnije je osporena, nakon čega se njegov nosilac povukao se

sa mesta rektora privatnog univerziteta. Nisu dovoljni postojeći mehanizmi kojima se

osigurava da akademska i naučna zvanja budu stečena na zakonom propisan način.

Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, Nacionalnom

savetu za visoko obrazovanje i Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta Mišljenje kojim

ukazuje na potrebu da se obezbedi objektivna, sadržajna i autoritativna spoljašnja kontrola

rada visokoškolskih ustanova kada one dodeljuju stručne, akademske i naučne nazive,

odnosno zvanja.

Nereformisana administracija

U izveštajnom periodu nije uočen napredak u sprovođenju konkretnih mera i aktivnosti na ostvarenju osnovnih principa reforme javne uprave: profesionalizaciji, depolitizaciji i racionalizaciji. To je, uz nedostatak odgovornosti za učinjeno (i neučinjeno), osnovni uzrok pomanjkanja primene načela dobre uprave u Republici Srbiji, a za posledicu ima masovno, svakodnevno kršenje najrazličitijih prava građana.

Dobro je što je početkom 2014. godine doneta Strategija reforme javne uprave, kojom su predviđene mere i aktivnosti u ostvarivanju ovih principa, ali one nisu operacionalizovane kroz akcioni plan.

Najveći izazov u sprovođenju reformi javne uprave jeste obezbeđivanje tesne koordinacije nosioca aktivnosti kao i praćenje i ocena rezultata realizovanih mera.

Postoji rizik od pojave da se angažuju strani konsultanti na izradi, sprovođenju i oceni primene strateških dokumenata Vlade. Okolnost da poslove kreiranja politike, sprovođenja aktivnosti na njenoj realizaciji i merenja efekata sprovedenih mera i aktivnosti sprovode isti međunarodni konsultanti neminovno dovodi do sukoba interesa i smanjene objektivnosti u proceni sprovedenih reformi. Reforma javne uprave počiva na građenju kapaciteta i kontinuitetu profesionalnog rada javnih službenika. Prenošenje tereta sprovođenja ovih aktivnosti na konsultante upravo razgrađuje kapacitete administracije.

Potrebno je da se izveštaji ovog i drugih nezavisnih kontrolnih organa nađu u Akcionom planu za sprovođenje Strategije reforme javne uprave kao jedan od indikatora za merenje efekata u određenim oblastima reforme javne uprave.

Tokom izveštajnog perioda velika većina predloga zakona upućena je Narodnoj skupštini na usvajanje „po hitnom postupku“, bez javne rasprave, iako se odredbama većine navedenih zakona bitno menja pravni režim u određenim oblastima ili se uređuju pitanja koja posebno interesuju javnost, što su zakonom propisani uslovi kada su organi državne uprave obavezni da sprovedu javnu raspravu. Odredbe na ovaj način donetih zakona često su neprimenljive, neusaglašene sa odredbama drugih propisa čime se jedinstvo pravnog poretka, pravna sigurnost građana i njihova mogućnost da ostvaruju Ustavom i zakonom zagarantovana prava, ozbiljno dovode u pitanje.

Donošenje Zakona o javnom beležništvu je jedan od najdramatičnijih primera koliko se problema u praksi izrodilo jer je izostao konsultativni proces sa drugim

13

državnim organima i stručnom i javnošću u procesu donošenja Zakona kojim je u značajnoj meri izmenjen pravni sistem.

Zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija donet je u više nego hitnoj proceduri, bez konsultovanja javnosti, a odredbama tog zakona suštinski su umanjena stečena prava građana i derogirane odredbe Zakona o PIO kojima je utvrđen način obračuna visine penzije i način njene isplate.

Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, donete sa ciljem smanjivanja broja zaposlenih u javnoj administraciji otežale su primenu drugih zakona i ostvarivanje prava građana, pre svega iz oblasti socijalne zaštite i zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Ni u procesu izmena ovog zakona nisu na odgovarajući način konsultovani državni i drugi organi uprave, iako se izmenama intervenisalo u niz sektorskih zakona.

Proces „racionalizacije javne uprave“ i dalje se svodi na proste mere smanjenja zaposlenih u javnoj upravi, sa spornim efektima.

Profesionalizacija i depolitizacija nisu napredovale.

Vlada je načinila početne korake ka uspostavljanju mehanizma za praćenje izvršenja preporuka Zaštitnika građana. Ipak, nijedan izveštaj o izvršenju preporuka još uvek nije upućen Narodnoj skupštini.

Slično važi i za Zaključke Narodne skupštine kojima je parlament od nadležnih organa zahtevao izveštaj o postupanju po preporukama Zaštitnika građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Strategijom reforme javne uprave utvrđeni su opšti i posebni ciljevi reforme, koji se, između ostalog, odnose i na unapređenje rada i postupanja administracije i unapređenje pružanja usluga građanima. Donošenje Kodeksa dobre uprave, kao opšteg okvira za pravilan rad i postupanje organa javne uprave, u značajnoj meri bi doprinelo ostvarivanju ovih ciljeva. Najveći broj pritužbi ovom organu se inače i odnosi na povredu prava na dobru upravu.

Kako je jedna od osnovnih funkcija ombudsmana zaštita prava građana na dobru upravu, ovaj organ je, po ugledu na Evropskog ombudsmana (i u saradnji sa njim), još 2010. godine, uputio Narodnoj skupštini na usvajanje Kodeks dobre uprave. Narodna skupština još uvek nije, na bilo koji način, razmatrala navedeni dokument.

Demokratska civilna kontrola i rad službi bezbednosti, privatnost

Nad vojskom i službama bezbednosti postoji civilna kontrola, u smislu podređenosti i

odgovornosti službi izabranim (civilnim) vlastima Republike Srbije. Postoji potreba da se

civilna kontrola snažnije dopuni kvalitetom „demokratska“, odnosno usaglasi sa

demokratskim standardima koji su oličeni u zahtevima za političkom, ideološkom i

interesnom neutralnošću službi, te operativnom samostalnošću pripadnika službi.

Neke od 14 sistemskih mera, koje su, radi unapređenja poštovanja prava građana u radu

sektora bezbednosti, zajedno preporučili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od

javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nisu u potpunosti prihvaćene ili sprovedene.

Jednom od njih traži se da bude osnovana jedna agencija za primenu tehničkih mera, čije bi

usluge koristile sve službe, a koja bi objedinila tehničke kapacitete za zadiranje u privatnost

komunikacija koji su trenutno u rukama različitih službi i organa i čiji način upotrebe nije do

kraja pod kontrolom.

14

Iz Zakonika o krivičnom postupku14 uklonjena je odredba koja je dozvoljavala da se u

privatnost komunikacija zadre bez odluke suda, što je bilo predmet Predloga za ocenu

ustavnosti koji su podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti. Time je iz pravnog poretka uklonjena i poslednja zakonska

odredba koja je omogućavala pristup komunikacijama građana na neustavan način.

Prethodno su, po predlozima Zaštitnika i Poverenika, oglašavane neustavnim, odnosno

menjane, slične odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o

Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji.

I Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji15 nakon odluke Ustavnog suda pretrpeo je

izmene kojima je osigurana veća pravna sigurnost pri primeni posebnih mera kojima se

odstupa od Ustavom zagarantovanih prava građana. Pri formulisanju novih članova

predlagač (Vlada) uvažila je Mišljenje Zaštitnika građana. Međutim, ovaj organ je još 2010.

godine preporučio da se pristupi izradi potpuno novog zakona, jer su manjkavosti važećeg u

pitanjima iz nadležnosti Zaštitnika građana takve da se ne mogu otkloniti izmenama i

dopunama.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je u potpunosti sarađivala sa Zaštitnikom građana

u postupcima kontrole i prevencije, u potpunosti u skladu sa zakonom i na nivou najboljih

evropskih i svetskih praksi.

Izvršena je detaljna kontrola načina na koji BIA sprovodi meru „tajnog pretresa“.

Utvrđeno je da ta agencija pri sprovođenju ove mere poštuje Ustavne garancije

ljudskih prava. Agencija je obavestila ovaj organ da će otkloniti propuste koji su

tokom kontrole utvrđeni u pojedinačnim slučajevima, na način koji je preporučen,

a u narednom periodu biće provereno da li je po preporukama postupljeno.

Izveštaj o izvršenoj kontroli sa preporukama i izjašnjenjem BIA, sem delova čije

objavljivanje nije moguće iz razloga nacionalne bezbednosti, upućen je nadležnom

odboru Narodne skupštine, radi informisanja, kao i javnosti.

Više pripadnika i bivših pripadnika Vojnobezbednosne agencije tokom izveštajnog perioda

obratilo se Zaštitniku građana dokumentovano ukazujući na moguće ozbiljne nezakonitosti i

nepravilnosti u radu Agencije na štetu političkih, sindikalnih i drugih prava građana i samih

pripadnika Agencije. Planirano je da tokom izveštajnog perioda bude izvršena prva

sveobuhvatnija kontrola zakonitosti i pravilnosti rada VBA, tokom koje je trebalo, bez

prethodne najave, da budu ispitani i pomenuti navodi.

Pred kraj izveštajnog perioda desio se incident sa elementima kršenja prava građana

prekomernom upotrebom sile od strane pripadnika Policije, u kome su učestovali i pripadnici

Vojske Srbije. U postupku kontrole koji je tim povodom pokrenut, VBA se izjasnila da je

povodom tog incidenta preduzimala određene radnje, ali je odbila da dostavi podatke koje o

tome poseduje i da u svemu sarađuje u postupku kontrole. Dostavljanje dokumenata, davanje

izjava i saradnja u svakom pogledu je zakonom propisana obaveza svakog organa vlasti, pa i

VBA, uspostavljena da bi se takvi događaji rasvetlili iz svih potrebnih aspekata, pa i sa

stanovišta propusta u zakonitosti i pravilnosti rada organa javne vlasti na štetu prava građana

(uporedo sa krivičnim postupkom koji je iniciran pred organima pravosuđa, a u kome se

utvrđuju eventualni krivično-pravni aspekti događaja).

Odbijanje VBA, a kasnije i Ministarstva odbrane (u čijem je VBA sastavu kao organ

uprave) da, u slučaju incidenta tokom Parade ponosa, dostavi podatke kojima

raspolaže je prvi slučaj u dosadašnjoj, sedmogodišnjoj praksi Zaštitnika građana

14 „Službeni glasnik RS", br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14. 15 "Službeni glasnik RS", br. 42/02, 111/09, 65/14 - odluka US i 66/14.

15

da organ vlasti ne osporava kontrolnu nadležnost Zaštitnika građana, ali odbija da

dostavi podatke koje poseduje i da na druge načine propisane Zakonom sarađuje

sa ovim organom radi ostvarivanja cilja kontrole.

Usled odbijanja VBA da dostavi podatke u tom pojedinačnom slučaju, kontrolni postupci po

drugim pritužbama odloženi su sve dok rukovodstvo Agencije ne počne da izvršava zakonom

propisane obaveze u svim postupcima kontrole koje vodi ovaj organ, bez selektivnosti.

Odbijanjem VBA i Ministarstva odbrane da dostave tražene podatke i u svemu sarađuju sa

ovim organom u postupku kontrole i ostvarivanja njegove preventivne funkcije narušeno je

međunarodno priznato načelo demokratske civilne kontrole službi bezbednosti i prekršeni su

zakoni o Zaštitniku građana, o Vojsci Srbije, o osnovama uređenja službi bezbednosti, o

Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji i o zaštiti uzbunjivača i to u pogledu

kontrole nad radom bezbednosne službe i pravu pripadnika Vojske (i službi bezbednosti) da

se obrate Zaštitniku građana. Za savesnog pripadnika službi bezbednosti, ukazivanje

kontrolnim organima i/ili medijima na moguće nezakonitosti i nepravilnosti može da ima teže

posledice nego činiti ih.

Ministarstvo unutrašnjih poslova primerno sarađuje sa Zaštitnikom građana u utvrđivanju i

otklanjanju propusta na štetu prava građana i u funkciji Nacionalnog mehanizma za

prevenciju torture. U radu policije bilo je pojedinačnih slučajeva prekoračenja ovlašćenja i

zlostavljanja građana. Ne sprovode se uvek blagovremeni i temeljni postupci unutrašnje

kontrole i provere svih argumentovanih navoda o nepravilnostima o radu policijskih

službenika.

I dalje nema odgovarajućih programa za identifikaciju i pružanje pomoći pripadnicima

oružanih snaga (policije, vojske i službi bezbednosti), ni drugih građana koji pate od

psihofizičkih posledica izlaganja stresnim situacijama,

a posebno učešća u oružanim sukobima. Zaštitnik građana je tražio pomoć od inostranih

partnera kako bi otpočeo sa jednim takvim pilot programom, ali je odbijen sa (sasvim

primerenim) odgovorom da to mora da bude posao izvršne vlasti.

Zaštita i podrška osobama koje imaju psihofizičke posledice zbog oružanih sukoba

(PTSP) u Republici Srbiji gotovo je nepostojeća, čak ima elemente kazne. Zbog toga

trpe ne samo osobe pogođene PTSP-jem već i članovi njihovih porodica. Može se

samo pretpostaviti koliko je slučajeva nasilja u porodici, nasilja uopšte,

samoubistava… posledica odsustva bilo kakve podrške ovim ljudima.

Na dužnosti predsedavajućeg Biroa za koordinaciju službi bezbednosti tokom izveštajne

godine ostao je državni funkcioner koji je istovremeno predsednik najveće i vladajuće stranke

u državi. I u prethodnim izveštajima ukazivano je na povećanu opasnost od (uvek prisutne)

politizacije u radu službi bezbednosti koja zbog toga preti.

Dosijei tajnih službi iz totalitarnog perioda nisu otvoreni. Ovaj organ zalaže se za to od svog

nastanka. Otvaranje dosijea nužno je kako radi zadovoljenja pravde za one koji su bili na meti

aktivnosti službi zbog svog demokratskog opredeljenja, tako i radi objektivnog, stručnog

izučavanja načina na koji tajne službe bivaju zloupotrebljene u političke ciljeve, i na koji same

zloupotrebljavaju specijalna znanja i sredstva koje poseduju.

Kosovo i Metohija

Na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (KiM), Zaštitnik građana nije u

mogućnosti da ostvaruje svoje nadležnosti na način propisan Ustavom i Zakonom. Prema

dostupnim informacijama i na osnovu navoda iz pritužbi, građani na KiM, posebno oni

16

nealbanske nacionalnosti koji žive u enklavama, taoci su tekućih političkih procesa i suočavaju

se sa teškim kršenjima ljudskih prava i sloboda.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović uhapšen je na teritoriji Kosova i Metohije pod

optužbom za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva 1999. godine, a slučaj

je povezan sa još četvoricom Srba. Ivanović i članovi njegove najbliže porodice isticali su da su

mu tokom pritvora bila uskraćena neka zagarantovana prava i da mu je bezbednost ugrožena.

Nastojanje Zaštitnika građana da ga poseti u pritvoru onemogućeno je stavom EULEKSA, čije

pravosuđe vodi postupak protiv Ivanovića, da bi to bila poseta na koju se ne bi primenjivala

zakonska pravila za rad Zaštitnika građana. Tokom napora Zaštitnika građana da poseti

Ivanovića, posle odbijanja prethodnih zahteva prihvaćena je Ivanovićeva nova molba da bude

prebačen u pritvor u Kosovskoj Mitrovici, sa boljim uslovima.

Azilanti i ljudi u pokretu (migranti)

Većina od preko 200.000 interno raseljenih građana suočava se i dalje sa egzistencijalnim

problemima, daleko od očiju javnosti i udarnih vesti u sredstvima javnog informisanja, uprkos

skromnoj pomoći koju primaju od Komesarijata za izbeglice i migracije. Gotovo da nema

povratka na teritoriju Kosova i Metohije.

Preko 50.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine je na teritoriji Srbije, dve dekade posle

ratnih dešavanja koja su ih isterala iz domova. Više stotina hiljada njih je dobilo državljanstvo

Srbije i time izgubilo status izbeglog lica, ali mnogi od njih nisu ekonomski i socijalno zbrinuti.

Napori Vlade da se izbeglicama obezbedi bolji smeštaj i zapošljavanje bili su skromni, ali su

zabeleženi.

Problem stambenog zbrinjavanja izbeglica i interno raseljenih lica vremenom se samo dodatno

komplikuje, otežavajući njihovo ionako teško stanje. Na osnovu svih dostupnih pokazatelja

čini se da plan zatvaranja kolektivnih centara (kraj 2015. godine) neće biti moguće ostvariti.

Znatno je unapređeno ostvarivanje prava svih građana na pravni subjektivitet, čije rešavanje

je ušlo u poslednju fazu, a sledstveno tome i prateće pravo na lična dokumenta, i to usled

primene zakona donetih na inicijativu Zaštitnika građana. U primeni tih zakona pomaže i

bliska institucionalna saradnja Zaštitnika građana, Ministarstva državne uprave i lokalne

samouprave, Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, organa lokalne

samouprave i specijalizovanih nevladinih organizacija.

Hiljade ljudi prođu kroz Srbiju na putu ka zapadu ili severu Evrope, a da na njih domaći organi

ne primene zakone i procedure koje postoje za takve slučajeve. Zaštitnik građana dao je

iscrpne preporuke nadležnim organima kao unaprediti stanje. Imajući u vidu da se problem

uvećava svake godine, potrebno je na strateški način sagledati politiku migracija. Nužno je

uspostaviti i regionalni pristup ovom problemu. Neophodno je ozbiljno unaprediti

funkcionalnost državnih mehanizama za razmatranje zahteva za azil i preispitati pravilnost i

primenljivost postojećih propisa.

Izborna prava

Prema proceni međunarodnih posmatračkih tela, vanredni parlamentarni izbori bili su u

načelu slobodni. Bilo je prijava izolovanih incidenata i slučajeva zastrašivanja glasača.

Potrebno je unaprediti transparentnost finansiranja političkih partija i izborne kampanje.

Ovaj organ, zajedno sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i Agencijom za borbu

protiv korupcije apelovao je da se u izbornoj kampanji ne upotrebljavaju javne službe i resursi

niti neprimereno iskorišćava nedostupnost zdravstvene zaštite i težak socijalni položaj nekih

17

građana. Veliki broj birača izražavao je nezadovoljstvo, pa čak i strah usled agresivne

kampanje „od vrata do vrata“, tokom koje su stranački aktivisti pravili spiskove građana.

U pojedinim lokalnim samoupravama održani su lokalni izbori, tokom kojih je bilo nasilnih

incidenata, a zabeležena je vanredno visoko prisustvo funkcionera izvršne vlasti i aktivnosti

državnih organa koje su „koincidirale“ sa izborima. U tome nije bilo veće razlike u odnosu na

ranije izbore.

Uprkos inicijativi Zaštitnika građana (o kojoj se nadležno ministarstvo nikada nije izjasnilo),

veliki broj lica lišenih slobode i dalje ne ostvaruje biračko pravo na izborima.

Životna sredina i klimatske promene

Prava građana u pogledu zaštite životne sredine i klimatskih promena ne ostvaruju se u

dovoljnoj meri i unapređenja su nedovoljna.

Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji16 i pratećim Uredbama, država je

uredila postupak usmeren na otklanjanje posledica poplava i aktiviranja klizišta na području

pogođenom poplavama iz maja 2014. godine, ali se taj zakon ne odnosi na druge elementarne

nepogode i njegovo dejstvo oročeno na period od jedne godine od dana stupanja na snagu.

Odsustvo odgovarajuće regulative za posledicu ima različito postupanje u istim ili sličnim

situacijama, pravnu nesigurnost oštećenih građana, nedelotvorne i netransparentne postupke

i stalno prisutnu opasnost, ili sumnju u zloupotrebe i nepravilno trošenje sredstava. Postupak

procene štete sprovodi se na osnovu propisa starog gotovo tri decenije.17

Srbija nema valjan opšti pravni režim za državnu pomoć za slučaj elementarnih

nepogoda kojim bi precizno bilo utvrđeno ko, pod kojim uslovima i kriterijumima,

u kakvoj proceduri i pod kakvim nadzorom ima pravo na koliku pomoć države.

Ovaj organ se samoobavezao da Vladi uputi inicijativu za donošenje Zakona o

državnoj pomoći za slučaj elementarnih nepogoda i uz nju priloži odgovarajući

model tog propisa.

Zaštitnik građana vodio je postupke kontrole povodom slučaja tzv. „smrdljivih

zgrada“ u Beogradu, koje je izgradila Građevinska direkcija Srbije. Neefikasan

nadzor nad izvođenjem radova pogodovao je tome da desetine porodica budu

useljene u nove stanove čiji zidovi su bili prekriveni bojom štetnom po zdravlje,

neprijatnog mirisa. Naknadnim uključivanjem resornih ministarstava i drugih

državnih organa i službi, uz uvažavanje preporuka Zaštitnika građana i

posredovanje ovog organa, problem je u razumnoj meri saniran.

Verske slobode

U ostvarivanju verskih sloboda situacija je nepromenjena u odnosu na prethodni izveštajni

period i Zaštitnik građana nije imao posebnih aktivnosti.

16 „Službeni glasnik RS“, broj 75/14. 17 Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta nastalih od elementarnih nepogoda, „Službeni list

SFRJ“, broj 27/87.

18

OSNOVNI STATISTIČKI PODACI O RADU ZAŠTITNIKA

GRAĐANA

Zaštitnik građana već je u prethodnom periodu dostigao maksimalnu efikasnost u postojećim

okolnostima, što je konstatovano u prethodnim godišnjim izveštajima. U uslovima povećanih

očekivanja građana, novih nadležnosti i veće institucionalne uloge Zaštitnika građana, nužno

je povećanje kapaciteta stručne službe, promena organizacije i unapređivanje zakonskog

okvira za rad.

Tabela 1 – Podaci o izvršenju preporuka u 2014.

upućeno dospelo prihvaćeno %

prihvaćeno dospelih

Preporuke proistekle iz kontrolnog

postupka

212 182 114 62,64

Preporuke proistekle iz skraćenog

kontrolnog postupka

587 587 587 100

Preporuke proistekle iz preventivne

funkcije (Nacionalni mehanizam za

prevenciju torture)

345 196 157 80,10

Ukupno prihvaćenih preporuka 1144 965 858 88,91

Tabela 2 – Poređenje izvršenja preporuka u 2013. i 2014.

upućeno dospelo prihvaćeno

% prihvaćeno dospelih

2013 2014 2013 2014 2013 2014 2013 2014

Preporuke proistekle iz

kontrolnog postupka

230 212 198 182 135 114 68,18 62,64

Preporuke proistekle iz

skraćenog kontrolnog postupka

560 587 560 587 560 587 100 100

Preporuke proistekle iz

preventivne funkcije (Nacionalni

mehanizam za prevenciju

torture)

263 345 231 196 185 157 80,09 80,10

Ukupno prihvaćenih preporuka 1053 1144 989 965 880 858 88,89 88,91

19

Tabela 3 – Podaci o obraćanjima građana

Vrste obraćanja 2013 2014 %

Primljeno građana na razgovor 5099 4913 -3,65

Broj telefonskih razgovora sa građanima 13338 12288 -7,87

Razni podnesci građana koji nemaju karakter pritužbe 1220 1262 3,44

Broj pritužbi 5025 4877 -2,95

Ukupan broj obraćanja građana 24682 23340 -5,44

Tabela 4 – Okončani postupci Zaštitnika građana u toku 2014. godine i u odnosu na 2013. godinu

Vrste aktivnosti 2013 2014 %

Po pritužbama i sopstvenim inicijativama 4.707 4.798 1,93

Po zakonodavnim inicijativama podnetim od građana 349 76 -78,22

Po ostalim obraćanjima građana 17.959 16.989 -5,40

Ukupno okončane aktivnosti 23.015 21.863 -5,03

Tabela 5 – Broj okončanih postupaka u 2013. i 2014. godini

Rad na pritužbama iz tekuće i ranijih godina 2013 2014 % Ukupan broj pritužbi na kojima je okončan rad 4707 4798 1,93

Tabela 6 – Podaci o ostalim aktivnostima u toku 2014. godine i u odnosu na 2013. godinu

Vrste aktivnosti 2013 2014 % Broj podnetih zakonodavnih inicijativa 18 15 -16,67

Broj usvojenih zakonodavnih inicijativa 2 0 -100,00

Broj pokrenutih postupaka prema organima 1.273 1113 -12,57

Broj kontrolnih i preventivnih poseta organima 188 99 -47,34

Tabela 7 –Podela pritužbi raspoređenih po oblastima i resorima, njihov broj i procenat u odnosu na ukupan broj pritužbi

Resor Br.

pritužbi %

1 Pravda 466 9,55

2 Prava deteta 417 8,55

3 Lokalna samouprava 409 8,38

4 Rad 337 6,91

5 Lica lišena slobode 334 6,85

6 Unutrašnji poslovi 330 6,76

7 Finansije 285 5,84

8 Penzijsko i invalidsko osiguranje 269 5,51

9 Osobe sa invaliditetom i stariji 254 5,21

10 Katastar nepokretnosti 237 4,86

11 Zaštita potrošača 217 4,45

12 Građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura 190 3,89

13 Prosveta i nauka 155 3,18

20

14 Prava nacionalnih manjina 153 3,14

15 Privreda i saobraćaj 151 3,09

16 Zdravlje 136 2,79

17 Rodna ravnopravnost 132 2,71

18 Odbrana 84 1,72

19 Energetika i rudarstvo 82 1,68

20 Poljoprivreda i zaštita životne sredine 74 1,52

21 Socijalna zaštita 44 0,90

22 Elementarne nepogode 31 0,64

23 Restitucija 29 0,59

24 Nezavisni kontrolni organi 16 0,32

25 Omladina i sport 15 0,31

26 Službe bezbednosti 12 0,24

27 Kultura i informisanje 8 0,16

28 Spoljni poslovi i dijaspora 7 0,14

29 Zaštita uzbunjivača 3 0,06 Ukupno 4877

Tabela 8 – Lideri u neizvršenju preporuka datim nakon kontrolnog postupka: odnos upućenih i neizvršenih preporuka prema organima

Organ Br. upućenih upućenih preporuka

Br. neizvršenih neizvršenih

%

Republičke direkcije 3 3 100,00 Ustanove socijalne zaštite 24 11 45,83

Uprave u sastavu ministarstva 9 4 44,44

Ministarstva 54 22 40,74

Lokalna samouprava 54 20 37,04

Policijske uprave i stanice 7 2 28,57

Org. obaveznog socijalnog os. 10 2 20,00

Zatvori 12 2 16,67

Posebne organizacije 8 1 12,50

Ustanove obrazovanja 15 1 6,67

Najveći procenat neizvršenih preporuka u odnosu na broj preporuka koje su upućene

različitim organima ima Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva, s obzirom na

to da su mu upućene ukupno tri preporuke od kojih nijedna nije izvršena.

U slučajevima preporuka proisteklih iz skraćenog kontrolnog postupka, organi odmah otklanjaju propust zbog kojeg je postupak pokrenut, te Zaštitnik građana ne mora da pokreće kontrolni postupak.

Organi koji su najčešće otklanjali propust u skraćenom kontrolnom postupku su:

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (114)

Organi lokalne samouprave (85)

Republički fond PIO (70)

21

I ДЕО: PRAVNI OKVIR I DELOKRUG RADA

ZAŠTITNIKA GRAĐANA

1.1. PRAVNI OKVIR

Propisi

Zaštitnik građana Republike Srbije je nezavisan i samostalan državni organ koji je ušao u pravni poredak Republike Srbije 2005. godine Zakonom o Zaštitniku građana.18 Položaj institucije bitno je ojačan Ustavom Republike Srbije19 iz 2006. godine, kada Zaštitnik građana postaje ustavna kategorija, u skladu sa najboljim međunarodnim iskustvima. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka20 Zaštitnik građana je određen da obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture.

Ustav Republike Srbije utvrđuje prirodu i nadležnost Zaštitnika građana, krug organa javne vlasti koji su izuzeti iz kontrolne funkcije ovog organa; propisuje da Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština kojoj i odgovara za svoj rad, garantuje imunitet Zaštitniku građana kao narodnom poslaniku i upućuje na donošenje posebnog (organskog) zakona o Zaštitniku građana. Ustav takođe zabranjuje Zaštitniku građana članstvo u političkim strankama i ovlašćuje ga da podnosi predloge zakona iz svoje nadležnosti.

Ustavnim Zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije21, pored ostalog, propisana je obaveza novoizabranog sastava Narodne skupštine da u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade, uskladi sa Ustavom zakon kojima se uređuju Zaštitnik građana i izabere (prvog, prim. ZG) Zaštitnika građana.

Zakonom o Zaštitniku građana detaljno su propisani nadležnost Zaštitnika građana, izbor i prestanak funkcije, postupak pred Zaštitnikom građana, obaveza podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini i saradnja sa drugim organima, pravo na platu, sredstva za rad, i rad stručne službe Zaštitnika građana.

Zakonom o Narodnoj skupštini22 propisano je, između ostalog, da Narodna skupština u ostvarivanju svoje izborne funkcije bira i razrešava Zaštitnika građana, a u okviru svoje kontrolne funkcije vrši nadzor nad radom Zaštitnika građana.

Zakonom o Vojsci Srbije23 propisano je da Zaštitnik građana vrši i demokratsku civilnu kontrolu nad Vojskom.

Zakonom o dopuni Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka24, usvojenim 28. jula 2011. godine, propisano je da Zaštitnik građana obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture u saradnji sa ombudsmanima autonomnih pokrajina i udruženjima čijim je statutom predviđeni cilj udruživanja unapređenje i zaštita ljudskih prava i sloboda.

18 Zakon o Zaštitniku građana – u daljem tekstu ZoZG („Službeni glasnik RS“, br. 79/05 i 54/07). 19 Odluka o proglašenju Ustava Republike Srbije objavljena je u „Službenom glasniku RS“, br. 83/06 i 98/06

(Peti deo – Uređenje vlasti, odeljak 5 „Zaštitnik građana“, član 138). 20 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 07/11. 21 Čl. 5. st. 1 Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06) 22 Čl. 15,„Službeni glasnik RS“, broj 09/10. 23 Čl. 29. st. 3. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09 i 101/10 – dr. zakon). 24 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 07/11.

22

Zakonikom o krivičnom postupku25 propisano je da Zaštitnik građana ima pravo da nesmetano posećuje pritvorenika i da sa njim razgovara bez prisustva drugih lica, kao i da pritvoreniku ne može biti zabranjeno dopisivanje sa Zaštitnikom građana. Zakonom je predviđena i obaveza sudije za izvršenje krivičnih sankcija ili drugog sudije koga odredi predsednik suda da o nepravilnostima uočenim prilikom obilaska zavoda bez odlaganja obavesti Zaštitnika građana.

Zakonom o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala26 propisano je pored ostalog da: nadzor nad radom Posebnog odeljenja vrše ovlašćena lica Uprave i komisija Narodne skupštine, u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, kao i Zaštitnik građana u skladu sa Zakonom o Zaštitniku građana; da osuđeni ima pravo na posetu Zaštitnika građana jednom mesečno koja je izuzeta od zakonom utvrđene obaveze audio-vizuelnog nadzora i snimanja, kao i da osuđeni ima pravo da se dopisuje sa Zaštitnikom građana, te da se to dopisivanje ne nadzire.

Zakon o državnim službenicima27 propisuje da radni odnos državnom službeniku na položaju prestaje, između ostalog, i ako organ ili telo nadležno za postavljenje državnog službenika prihvate javnu preporuku Zaštitnika građana za razrešenje državnog službenika sa položaja.28

Zakon o tajnosti podataka29 propisuje u kojim slučajevima Zaštitnik građana, kao državni organ koga imenuje Narodna skupština, ima pravo pristupa podacima svih stepena tajnosti koji su mu potrebni za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, bez bezbednosne provere, kao i u kojim slučajevima mu je bezbednosna provera potrebna.

Zakon o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije30 propisuje da se Veliki grb upotrebljava na zgradi, u službenim prostorijama, u sastavu pečata i na pozivnicima, čestitkama i sl. Zaštitnika građana.

Zakon o pečatu državnih i drugih organa31 uređuju se namena, sadržina, izgled i upotreba pečata koje u vršenju poslova iz svog delokruga koristi Zaštitnik građana.

Zakon o političkim strankama32 propisuje da Zaštitnik građana ne može biti član političke stranke.

Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije33 propisano je da članove Odbora Agencije bira Narodna skupština između ostalog i na predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Zakon o pravima pacijenata34 predviđa da Savet za zdravlje, obrazovan u jedinici lokalne samouprave, svoj godišnji izveštaj o radu i preduzetim merama za zaštitu prava pacijenata dostavlja Zaštitniku građana, radi informisanja i ostvarivanja potrebne saradnje.

25 Čl. 219. st. 3, 220. st. 2 i 22. st. 2 Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 101/11,

121/12, 32/13 i 45/13). 26 Čl. 35. st.2, 37.st.4. i 54. st 1.Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala

(„Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 101/10). 27 Čl. 78. st. 2. Zakona o državnim službenicima (Službeni glasnik RS br. 79/05, 81/05 - ispr., 83/05 - ispr., 64/07,

67/07 - ispr., 116/08 i 104/09). 28 Čl.. 16. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima (Službeni glasnik RS br.

99/2014). 29 Zakon o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS“, broj 104/09). 30 Čl. 13. i 15. Zakona upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj36/09). 31 Čl. 1. Zakona o pečatu državni i drugih organa („Službeni glasnik RS“, broj 101/07). 32 Čl. 21. Zakona o političkim strankama („Službeni glasnik RS“, broj36/09). 33 Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije („Službeni glasnik RS“, br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13

- odluka US i 112/13 - autentično tumačenje). 34 Čl. 42, „Službeni glasnik RS“, broj 45/13.

23

Zakon o javnoj svojini35 propisuje da se u smislu tog zakona pod državnim organima i organizacijama smatra, između ostalog, i Zaštitnik građana.

Zaštitnik građana pominje se i u preko 20 strategija i akcionih planova, na primer: Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije36, Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine37, Strategiji reforme javne uprave u Republici Srbiji38, Strategiji za unapređivanje položaja Roma u Republici Srbiji39, Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije40, Strategiji za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuske konvencije41, Strategiji razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine42, Nacionalnoj strategiji za mlade43, Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja44, Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije sadržanih u Godišnjem izveštaju o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija za 2013. godinu, Akcionom planu za sprovođenje Strategije za primenu Arhuske konvencije45, Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije održivog razvoja za period od 2011. do 201746 itd.

Pravni okvir za rad Zaštitnika građana čine i brojni podzakonski akti koji bliže uređuju postupanje i rad ove institucije, od kojih su neki: Poslovnik Narodne skupštine47, Poslovnik Vlade48, Odluka o obrazovanju i radu Stručne službe Zaštitnika građana49, Odluka o obrazovanju lokalnih kancelarija u Preševu, Bujanovcu i Medveđi50, Uredba o sprovođenju internog javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima51, Poseban kolektivni ugovor za državne organe52, Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima53, Pravilnik o kućnom redu kazneno-popravnih zavoda i okružnih zatvora54, Pravilnik o kućnom redu kazneno-popravnog zavoda za maloletnike55, itd.

Zaštitnik građana se u svom radu pridržava principa i standarda usvojenih među ombudsmanima i nacionalnim institucijama za ljudska prava, kao što su, na primer, „Beogradski principi o odnosu nacionalnih institucija za ljudska prava i parlamenata“ i „Ljubljanski zaključci o odnosu ombudsmana i pravosudnih organa“.

U Ustav i Zakon o Zaštitniku građana utkana je većina standarda sadržanih u ključnim međunarodnim dokumentima koji regulišu, odnosno promovišu i predlažu standarde za

35 Čl. 47. st.1, Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 88/13). 36 „Službeni glasnik RS“, broj 88/09. 37 Glava 4, cilj 4.8 („Službeni glasnik RS“, broj 57/13). 38 „Službeni glasnik RS“, broj 09/14. 39 „Službeni glasnik RS“, broj 27/09. 40 „Službeni glasnik RS“, broj 60/13. 41 „Službeni glasnik RS“, broj 103/11. 42 „Službeni glasnik RS“, broj 114/13. 43 „Službeni glasnik RS“, broj 55/08. 44 „Službeni glasnik RS“, broj 122/08. 45 „Službeni glasnik RS“, broj 103/11. 46 „Službeni glasnik RS“, broj 62/11. 47 Čl. 150 Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS“, br. 52/10 i 13/11 i 20/12- zvanično prečišćen

tekst). 48 Čl. 39a i 46. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS“, br. 61/2006-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10,

20/11, 37/11, 30/13 i 76/14). 49 Čl. 150, ( „Službeni glasnik RS“, br. 52/10 i 13/11 i 20/12- zvanično prečišćen tekst). 50 „Službeni glasnik RS“, broj 91/09. 51 „Službeni glasnik RS“, br. 41/07-prečišćen tekst i 109/09. 52 Čl. 1. („Službeni glasnik RS“, br. 23/98, 11/09 i 15/12- sporazum). 53 Čl.60. st.1. („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 87/10 i 5/12). 54 „Službeni glasnik RS“, br. 72/10 i 06/12. 55 „Službeni glasnik RS“, broj 71/06.

24

ombudsmane i nacionalne institucije za ljudska prava.56 Nezavisnost Zaštitnika građana, a saglasno i međunarodnim standardima za instituciju ombudsmana, odnosno nacionalnih institucija za ljudska prava57, ključno je obeležje ovog državnog organa, bez koga on gubi svoju suštinu. Međunarodni dokumenti posebno ističu značaj finansijske nezavisnosti i neophodnosti obezbeđivanja adekvatnih resursa za nesmetan i efikasan rad ombudsmana. Pariski principi, usvojeni kao aneks Rezolucije 48/134 Generalne skupštine UN, decembra 1993, predstavljaju do sad najpotpuniji dokument koji se bavi nacionalnim institucijama za ljudska prava. Njima se vrlo jasno proklamuje važnost finansijske nezavisnosti. „Nacionalna institucija treba da ima infrastrukturu koja omogućava glatko obavljanje aktivnosti, posebno adekvatno finansiranje. Svrha finansiranja treba da bude da omogući (instituciji, prim. ZG) da ima svoje osoblje i prostorije, kako bi bila nezavisna od vlade i kako ne bi bila predmet finansijske kontrole koja bi mogla da utiče na njenu nezavisnost.“58

Savet Evrope u svojoj Preporuci 1615 iz 2003. godine, koju je usvojila Parlamentarna skupština „zaključuje da su neke karakteristike suštinski važne za efikasan rad institucije ombudsmana“, te među njih ubraja i „garantovane dovoljne resurse za obavljanje svih poslova poverenih ombudsmanu… i potpunu autonomiju svog budžeta i službe.“59 Najnovijom Rezolucijom Parlamentarne skupštine o instituciji ombudsmana, usvojenom oktobra 2013, reafirmiše se ovaj stav pozivanjem država članica da „obezbede institucijama ombudsmana dovoljno finansijskih sredstava i ljudskih resursa kako bi im se omogućilo da efikasno obavljaju svoje zadatke.“60 U svetlu ekonomske krize „Skupština poziva zemlje članice da ulože maksimalan napor da izbegnu budžetska smanjenja koja bi dovela do gubitka nezavisnosti institucija ombudsmana.“61 Venecijanska komisija Saveta Evrope je takođe pri čvrstom stavu da se finansijska nezavisnost ombudsmana mora što konkretnije i potpunije osigurati zakonskim tekstom.62

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu63 propisano je da je

Zaštitniku građana potrebno odobrenje odbora Narodne skupštine nadležnog za

adminstrativno-budžetska pitanja za angažovanje, odnosno zapošljavanje svakog novog lica i

to bez obzira što je kadrovskim planom i budžetom Republike Srbije to radno mesto

predviđeno i za njega obezbeđena sredstva. Iako su sva opredeljenja Narodne skupštine,

deklarativno, da se jača kapacitet Zaštitnika građana, u praksi davanje ovakve saglasnosti

56 Rezolucija Generalne skupštine UN48/134, tzv. „Pariski principi“, dostupno na:

http://www.un.org/documents/ga/res/48/a48r134.htm; Rezolucija Generalne skupštine UN 66/169 o nacionalnim institucijama za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, dostupno na: http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N11/468/96/PDF/N1146896.pdf?OpenElement; Rezolucija Generalne skupštine 67/163 o ulozi ombudsmana, medijatora i drugihnacionalnih institucija za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, dostupno na: http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N12/488/38/PDF/N1248838.pdf?OpenElement; Rezolucija Parlamentarne skupštine 1959/13 o jačanju institucije ombudsmana u Evropi, dostupno na http://www.assembly.coe.int/nw/xml/XRef/X2H-Xref-ViewPDF.asp?FileID=20232&lang=en; Preporuka Parlamentarne skupštine 1615/03 o instituciji ombudsmana, dostupno na: http://assembly.coe.int/main.asp?link=/documents/adoptedtext/ta03/erec1615.htm; Venecijanska komisija Saveta Evrope, Zbirka dokumenata o instituciji ombudsmana, dostupno na: http://www.venice.coe.int/webforms/documents/CDL(2011)079-e.aspx.

57 Rezolucija Generalne skupštine UN48/134 . tzv. „Pariski principi“, dostupno na: http://www.un.org/documents/ga/res/48/a48r134.htm; Venecijanska komisija Saveta Evrope, Zbornik o instituciji ombudsmana, dostupno na: http://www.venice.coe.int/webforms/documents/CDL(2011)079-e.aspx.

58 Rezolucija 48/134 koja sadrži Pariske principe dostupna na: http://www.un.org/documents/ga/res/48/a48r134.htm.

59 Preporuka Parlamentarne skupštine 1615/03 o instituciji ombudsmana, dostupna na: http://assembly.coe.int/main.asp?link=/documents/adoptedtext/ta03/erec1615.htm.

60 Rezolucija na srpskom i engleskom dostupna je na sajtu Zaštitnika građana: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/3057-2013-10-25-10-34-49..

61 Isto. 62 Videti Zbirku dokumenata o instituciji ombudsmana Venecijanske komisije, dostupno na:

http://www.venice.coe.int/webforms/documents/CDL(2011)079-e.aspx. 63„Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10,101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka i 108/13.

25

izaziva ozbiljan problem do mere da predstavlja pretnju nezavisnosti i delotvornosti

Zaštitnika građana, garantovanim pomenutim domaćim i međunarodnim propisima.

POTREBA IZMENE ZAKONA O ZAŠTITNIKU GRAĐANA

Posle više od sedam godina primene, i na osnovu iskustava stečenih u tom periodu, uočena je

potreba da se unapredi pravni okvir za rad Zaštitnika građana. Zakon je od trenutka

donošenja (2005) menjan jednom (2007), ali pre izbora prvog Zaštitnika građana, tako da

izmene izvršene tom prilikom nisu mogle da uzmu u obzir iskustva stečena primenom

Zakona.

Razlozi za izmenu pravnog okvira za rad Zaštitnika građana su dvojaki: postoji potreba da se

neka pitanja urede na drugačiji način i neophodno je da se neka, do sada neuređena, pitanja

po prvi put urede.

Predlog izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana, koji je Vlada kojom je predsedavao

Mirko Cvetković uputila Narodnoj skupštini 2012. godine, povučen je iste godine, posle

parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade, a u skladu sa ustavnim običajem. Predlog tog

zakona nije vraćen Narodnoj skupštini na usvajanje tokom celog trajanja mandata predsednika

Vlade Ivice Dačića iako je Zaštitnik građana Ministarstvu pravde i državne uprave formalno

ponovo uputio Inicijativu za izmene i dopune Zakona. Zaštitnik građana je tokom mandata

predsednika Vlade Aleksandra Vučića, ministarstvu nadležnom za državnu upravu i lokalnu

samoupravu uputio novu Inicijativu za izmene i dopune Zakona (krajem 2014).

Pripremljenim izmenama Zakona teži se obezbeđivanju pune nezavisnosti Zaštitnika građana

(pre svega finansijske), a u skladu sa standardom koji je postignut za Ustavni sud; predviđaju

se novi mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti organa javne vlasti, odnosno funkcionera i

zaposlenih, kada ne ispunjavaju zakonsku obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana u

postupku kontrole ili prevencije; usklađuje se položaj zaposlenih u službi Zaštitnika građana

koji vrše poslove u okviru njegove kontrolne funkcije sa položajem službenika koji vrše

istovrsne poslove u pojedinim organima državne uprave sa kontrolnim nadležnostima i u

drugim nezavisnim organima kontrole i zaštite prava.

Višegodišnje odlaganje izmena Zakona o Zaštitniku građana

ugrožava rad Zaštitnika građana usled novodobijenih nadležnosti,

višestruko uvećanog obima posla, uočenih nedostataka i

opravdanih očekivanja građana

od institucije.

Treba ispraviti nelogičnost Zakonske odredbe prema kojoj se za zamenika Zaštitnika građana

traži dvostruko manje iskustvo nego za Zaštitnika građana, iako Zaštitnik građana

zamenicima prenosi svoja ovlašćenja. U praksi je uočena potreba da Zaštitnik građana i

drugim organima, a ne samo Vladi i Narodnoj skupštini, kako stoji u Zakonu, podnosi

inicijative za izmenu propisa, odnosno daje mišljenje u postupku pripreme propisa. Nužno je

i da se propišu rokovi u kojima će nadležni organi razmotriti inicijative koje u skladu sa

Zakonom podnosi Zaštitnik građana, kao i da se izričito obavežu da Zaštitniku građana

blagovremeno dostavljaju predloge propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za

ostvarivanje i zaštitu prava građana. Treba suziti diskrecioni prostor, koji je važećim zakonom

ostavljen Zaštitniku građana da ceni, da li iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili

zaposlenog proizlazi namera da odbiju saradnju sa Zaštitnikom građana. Razlozi

celishodnosti, efikasnosti i racionalnosti nalažu izmenu postojeće odredbe o tome kada se i

pod kojim uslovima može obustaviti postupak kontrole.

26

Nužno je bolje urediti odnos i podelu nadležnosti između ombudsmana autonomne pokrajine,

odnosno jedinica lokalne samouprave i Zaštitnika građana i zaštititi naziv i obeležja Zaštitnika

građana čija neovlašćena primena (ponekad i zloupotreba) od strane različitih institucija,

organizacija i pojedinaca, na različitim nivoima, stvara zabunu kod građana i drugih organa i

organizacija, kao i kod sredstava javnog informisanja.

Neophodno je da se propiše efikasan mehanizam za razmatranje pritužbi građana u svakom

organu i organizaciji javne vlasti, a ti mehanizmi obavežu da šefove svojih organa i

organizacija, ali i Zaštitnika građana izveštavaju o svom radu. U Srbiji ne postoji sistematičan

način razmatranja pritužbi građana koji horizontalno i vertikalno prožima celu administraciju,

već je u većini slučajeva Zaštitnik građana prva, umesto poslednja instanca kojoj se građani

obraćaju.

Zbog toga što pojedini organi ne izvršavaju zakonom propisanu obavezu saradnje, odnosno

izbegavaju je i postupak kontrole opstruišu na različite načine, a zbog potrebe uspostavljanja

potpune funkcionalnosti i efikasnosti rada Zaštitnika građana nužno je predvideti i sankcije

za neizvršavanje svih onih obaveza koje su predviđene ovim zakonom, a koje su po svojoj

pravnoj prirodi i posledicama slične onima koje već postoje u pravnom poretku.

Predložene su i izmene kojima se uvodi efikasniji postupak za donošenje opšteg akta o

organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, sa ciljem stvaranja

mogućnosti za veću organizacionu fleksibilnost ovog organa a što bi trebalo da u budućnosti

omogući njegovu bolju efikasnost.

Nezavisnost

Prema međunarodnim standardima za instituciju ombudsmana, odnosno nacionalnih

institucija za ljudska prava64, nezavisnost je ključno obeležje ovog državnog organa, bez koga

on gubi suštinu. Ustav garantuje Zaštitniku građana načelnu nezavisnost. U praksi je Zaštitnik

građana ostvario visok stepen nezavisnosti u radu, o čemu svedoči status „A“ pri

Međunarodnom koordinacionom komitetu nacionalnih institucija za ljudska prava i ocene

drugih drugih relevantnih institucija i organizacija.65

Zaštitnik građana podleže, shodno odredbi Ustava, nadzoru Narodne skupštine. Nadzor nije

isto što i kontrola. Narodna skupština u vršenju nadzora nije ovlašćena, kao ni bilo koji drugi

organ, organizacija ili pojedinac, da utiče na rad i postupanje Zaštitnika građana66. Princip

nezavisnosti povezan je sa principom samostalnosti. Nezavisnost i samostalnost Zaštitnika

građana podrazumevaju da je Zaštitnik građana organizaciono i funkcionalno odvojen kako

od organa i organizacija čiji rad kontroliše, tako i od organa koji prema slovu Ustava nadzire

njegov rad.

Postoji potreba da se Ustavom proklamovana nezavisnost Zaštitnika građana normativno

ojača.

Odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu (član 6.stav 3.), Zaštitnik građana je obavezan, zajedno sa drugim nezavisnim kontrolnim organima, da za zapošljavanje svakog „novog lica“ odnosno angažovanje lica po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge, kao i

64 Rezolucija Generalne skupštine UN48/134 . tzv. „Pariski principi“, dostupno na:

http://www.un.org/documents/ga/res/48/a48r134.htm; Venecijanska komisija Saveta Evrope, Zbornik o instituciji ombudsmana, dostupno na: http://www.venice.coe.int/webforms/documents/CDL(2011)079-e.aspx.

65 US Department of State, Country Report on Human Rights Practices for 2013 – Serbia, dostupno na: http://www.state.gov/documents/organization/220539.pdf.

66 Član 2. st. 2. ZoZG.

27

angažovanje lica po drugim osnovama traži saglasnost Administrativnog odbora Narodne skupštine, bez obzira što je predmetno radno mesto predviđeno kadrovskim planom, aktom o sistematizaciji, što za njim postoji potreba i što su za njega obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije.

Istim Zakonom, propisano je da „ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima

posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko

omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih

sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih „ i da izuzetno od stava 36. ovog

člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o

delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica

angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja

zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog

organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva“.

Međutim, za Zaštitnika građana i druge nezavisne državne organe, članom 6. stavom 3.

Zakona propisano je, da će radni odnos sa novim licima moći zasnovati, kao i angažovati lica

po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i

studentske zadruge i po drugim osnovama, uz saglasnost Odbora Narodne skupštine

nadležnog za adminstrativna i budžetska pitanja. Dakle, ova odredba stavlja Zaštitnika

građana i druge nezavisne organe u nepovoljniji položaj od ostalih korisnika javnih sredstava

zbog različitog režima u pogledu dozvoljenog broja zaposlenih na određeno vreme zbog

povećanog obima poslova i po drugim osnovama (bez saglasnosti nadležnog tela) iz čl. 1.

Zakona.

Takođe i početak primene ovih odredbi drugačiji je za korisnike javnih sredstava iz člana 1.

Zakona, (Odredbe člana 1. ovog zakona, koje se odnose na ograničenje ukupnog broja zaposlenih na

određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o

privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po

drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, primenjuju se od 1. marta 2014. godine).

Zaštitnik građana i drugi nezavisni državni organi su stavljeni u nepovoljniji režim u pogledu

zapošljavanja lica na određeno vreme i angažovanja po osnovu ugovora o delu i po drugim osnovama

u odnosu na ostale korisnike javnih sredstava.

Radi obezbeđivanja finansijske nezavisnosti u praksi, potrebno je zakonom izričito propisati

da Zaštitnik građana samostalno raspolaže sredstvima koja su u budžetu opredeljena za rad

ovog organa, kao i da Vlada ne može, bez saglasnosti Zaštitnika građana, obustaviti, odložiti

ili ograničiti izvršenje budžeta ovog organa.

1.2. NADLEŽNOST, OBUHVAT I NAČIN RADA

Zadatak, odnosno nadležnost Zaštitnika građana je Ustavom i Zakonom određena dvostruko:

da štiti prava građana i da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa vlasti i organizacija

kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu – organi i organizacije javne vlasti67).

Jasno je da su ta dva zadatka neraskidivo vezana: Zaštitnik građana štiti prava vršeći kontrolu,

67 Zakon o Zaštitniku građana (član 1), kada određuje krug subjekata čiji je rad Zaštitnik građana ovlašćen da

kontroliše, za organe državne uprave, organ nadležan za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i druge organe i organizacije, preduzeća i ustanove kojima su poverena javna ovlašćenja, uvodi skraćenu oznaku „organi uprave“. Međutim, korišćenje tog termina izaziva zabunu ako se ne zna kako je članom 1. ZoZG određena njegova sadržina (a to je drugačije nego što je uobičajeno u pravnoj teoriji i praksi).Da bi se u slučaju delimičnog čitanja ovog izveštaja izbegla takva zabuna, u njemu će se za subjekte koji podležu kontroli od strane Zaštitnika građana, kako je njihov krug određen Ustavom i Zakonom, koristiti sintagma „organi i organizacije javne vlasti“.

28

a kontroliše radi zaštite prava i sloboda. Zakon o Zaštitniku građana precizira i da Zaštitnik

građana „štiti i unapređuje ljudske i manjinske slobode i prava građana“. Te odrednice

(zaštita, kontrola, unapređenje poštovanja prava i sloboda) suštinski i formalno uokviruju

nadležnost rada Zaštitnika građana.

Ne postoji pravo i sloboda građana koji su izuzeti iz zaštitne, kontrolne i unapređujuće uloge

Zaštitnika građana.

Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i

ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava68.

Zaštitnik građana kontroliše zakonitost, ali i pravilnost69 rada organa i organizacija javne

vlasti. U praktičnom radu Zaštitnik građana se rukovodi načelom pravičnosti, u okviru

pozitivnog prava.

Zaštitnik građana kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu

imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i

ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja (organi i organizacije javne vlasti). Zaštitnik

građana, prema odredbi Ustava i Zakona, od svih organa i organizacija javne vlasti nije

ovlašćen da kontroliše jedino rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog

suda, sudova i javnih tužilaštava.70

Visoki savet sudstva je i u ovoj izveštajnoj godini osporio nadležnost

Zaštitnika građana da vrši kontrolu rada tog organa, iako

nije među organima koje Ustav izuzima iz kontrolnih ovlašćenja Zaštitnika.

U izjašnjenju dostavljenom Zaštitniku građana nakon pokretanja postupka kontrole zbog

nepostupanja po pritužbi građana, VSS je ponovio svoje ranije stavove o osporavanju nadležnosti

Zaštitnika građana u pogledu kontrole zakonitosti i pravilnosti rada tog organa.

Zaštitniku građana je, uz odgovarajući lični bezbednosni sertifikat, zagarantovan pristup

podacima svih stepena tajnosti, a koji su potrebni za obavljanje poslova iz njegove, odnosno

njene nadležnosti.71

Pored prava na pokretanje i vođenje postupka kontrole rada organa i organizacija javne vlasti,

Zaštitnik građana može da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem između građana i

organa uprave i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti, deluje

preventivno, s ciljem unapređenja rada organa uprave i zaštite ljudskih sloboda i prava.

Ovlašćenje Zaštitnika građana da deluje preventivno, posebno dolazi do izražaja prilikom

obavljanja poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u skladu sa Zakonom o

dopuni Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i drugih

surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.

Zaštitnik građana ima i pravo zakonodavne inicijative. Ovlašćen je da predlaže zakone iz svoje

nadležnosti, podnosi inicijative za izmenu ili donošenje novih propisa ako smatra da do

povrede prava građana dolazi zbog njihovih nedostataka, ili ako je to od značaja za

ostvarivanje i unapređivanje prava građana. Zaštitnik građana ovlašćen je da Vladi i Narodnoj

skupštini daje mišljenja o propisima u pripremi. Takođe, Zaštitnik građana je ovlašćen da

pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih

propisa i opštih akata.

68 Čl. 2. st. 2. ZoZG. 69 Čl. 17. st. 2. ZoZG. 70 Čl. 138. st. 2. Ustava RS, čl. 17. st. 3. Zakona o Zaštitniku građana. 71 Čl. 38. st. 1. i 2. Zakona o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS“, broj 104/09).

29

Postupak

U sui generis postupku (posebne vrste, samosvojnom) koji je oslobođen preteranih formalnosti,

Zaštitnik građana kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima,

radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako je reč o povredi republičkih zakona, drugih

propisa i opštih akata. Zaštitnik građana kontroliše da li je neki organ javne uprave zakonito i

pravilno radio u stvari koja se tiče prava, sloboda ili na zakonu zasnovanih interesa građana.

Ako to nije bio slučaj, Zaštitnik građana utvrđuje propust i preporučuje kako ga otkloniti u

tom i drugim slučajevima.

Mnogo više nego formalno poštovanje zakona, Zaštitnik građana ispituje etičnost, savesnost,

nepristrasnost, stručnost, svrsishodnost, delotvornost, poštovanje dostojanstva stranke i ostale

osobine koje treba da karakterišu javnu upravu kakvu građani s punim pravom očekuju od

onih koje kao poreski obveznici plaćaju.

Pravna priroda akata Zaštitnika građana

Zaštitnik građana ne odlučuje o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima

građana, već ispituje (kontroliše) rad organa i organizacija javne vlasti i, ukoliko utvrdi

propust, utiče na njih da ga isprave. Otuda nema prava žalbe ili drugog pravnog sredstva

protiv akata Zaštitnika građana.

Preporuke, stavovi i mišljenja Zaštitnika građana nisu pravno obavezujući. Posao Zaštitnika

građana nije da prinudi, već da snagom argumenata, ali i institucionalnim i ličnim

autoritetom, uveri u neophodnost otklanjanja propusta i unapređivanja načina rada.

Organi i organizacije javne vlasti, međutim, imaju zakonsku obavezu da sarađuju sa

Zaštitnikom građana, omoguće mu pristup svojim prostorijama i stave na raspolaganje sve

podatke kojima raspolažu, bez obzira na stepen tajnosti (kada je to od interesa za postupak

koji se vodi). Nepoštovanje ovih zakonskih obaveza osnov je za pokretanje odgovarajućih

disciplinskih i drugih postupaka. Ipak, ni u tim postupcima Zaštitnik građana nema moć

odlučivanja, već samo mogućnost da ih inicira.

Zaštitnik građana može da preporuči razrešenje funkcionera koga smatra odgovornim za

povredu prava građana, da inicira pokretanje disciplinskih postupaka protiv zaposlenih u

organima uprave, da podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog

ili drugog odgovarajućeg postupka.

Odnos sa drugim nezavisnim organima

U zaštiti pojedinih prava i sloboda, za koje su zakonima osnovani posebni, specijalizovani

nezavisni ograni (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i drugi) Zaštitnik građana sa tim organima sarađuje na

unapređivanju ostvarivanja i zaštite tih prava, a po pritužbama na kršenje tih prava postupa

samo nakon što su građani iskoristili mogućnost da se obrate specijalizovanom nezavisnom

organu. Zaštitnik građana je ovlašćen da, izuzetno, odluči da pokrene postupak kontrole i pre

nego što su se građani obratili drugom, specijalizovanom nezavisnom organu, ako oceni da

postoji neka od posebnih okolnosti predviđenih Zakonom o Zaštitniku građana (ako bi

podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu

principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu

pritužbe, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih u

organima vlasti). Građani imaju pravo da se obrate Zaštitniku građana pritužbom na druge

30

nezavisne, specijalizovane organe za zaštitu prava građana, ukoliko smatraju da su im prava

prekršena njihovim nezakonitim ili nepravilnim radom.

Zakon o Zaštitniku građana propisuje obavezu za ombudsmane autonomne pokrajine,

odnosno jedinice lokalne samouprave da od građana primaju pritužbe i kada su one iz

nadležnosti Zaštitnika građana i da takve pritužbe bez odlaganja proslede Zaštitniku građana

na postupanje i obrnuto.

Potrebno je Zakonom o Zaštitniku građana bolje, racionalnije urediti odnos

i podelu nadležnosti između ombudsmana

autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Zaštitnika građana.

Obavljanje poslova van sedišta organa

Zakon o Zaštitniku građana propisuje da Zaštitnik može svojom odlukom da osniva

kancelarije i van sedišta. Mogućnost Zaštitnika građana da to učini objektivno je ograničena

veličinom Stručne službe koja je određena aktom o sistematizaciji radnih mesta i budžetom.

Zaštitnik građana poslove iz svoje nadležnosti redovno obavlja iz sedišta i iz tri kancelarije

van sedišta (u Bujanovcu, Preševu i Medveđi), od koje dve rade po dva radna dana, a treća

jedan radni dan sedmično (u njima rade isti zaposleni).

Uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške, građanima je omogućeno da u

bibliotekama u 15 gradova Srbije72, putem video veze sa sedištem Zaštitnika građana,

razgovaraju sa zaposlenima u Stručnoj službi i podnesu pritužbu (koje biblioteke prosleđuju

u pismenoj formi Zaštitniku građana).

Radi vođenja postupaka kontrole, preventivnih i edukativnih aktivnosti, Zaštitnik građana i

zaposleni u stručnoj službi svakodnevno putuju u gradove i mesta širom Republike.

72 Bačka Palanka, Bor, Čačak, Dimitrovgrad, Jagodina, Kragujevac, Leskovac, Novi Pazar, Požarevac, Prijepolje,

Sombor, Užice, Valjevo, Vršac, Zaječar.

31

II ДЕО: PREGLED PREMA OBLASTIMA / RESORIMA

2.1. PRAVA DETETA

I PREGLED STANjA

1. Postignuća države

1.1. Doneti su Zakon o javnom informisanju i medijima73 i Zakon o elektronskim medijima.74

1.2. Donet je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.75

1.3. Vlada je donela Odluku o otvaranju budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.76

1.4. Formirana je Jedinica za koordinaciju inkluzivnog obrazovanja u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.77

1.5. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je Nacrt zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.

1.6. Pripremljen je Model protokola za zaštitu dece i mladih od nasilja u sportskim i rekreativnim aktivnostima.78

2. Rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Postupajući po 55 upućenih preporuka Zaštitnika građana, organi uprave obezbedili su ostvarivanje prava deteta na zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, prava na obrazovanje, prava dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, naročito prava na inkluzivno obrazovanje, prava na zdravlje i zdravstvenu zaštitu, pravo deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljima, prava na sport i prava na participaciju i prava na poštovanje detetovih najboljih interesa.

2.2. Nadležna ministarstva (zdravlja i pravde) pristupila su izradi posebnog zakona o slučajevima „nestalih beba“ kojim bi se osnovalo privremeno nezavisno telo sa jakim istražnim ovlašćenjima, uvažavajući preporuku Zaštitnika građana79 i u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava.

2.3. Preporuka Zaštitnika građana je doprinela da se za vreme poplava koje su pogodile Republiku Srbiju u maju 2014. godine otklone propusti nadležnih organa i deca Romske nacionalnosti i njihove porodice izmeste iz izuzetno loših uslova privremenog smeštaja.80

2.4. Na predlog Zaštitnika građana dogovoreno je potpisivanje Sporazuma o razumevanju sa svim nadležnim organima kojima su upućene preporuke, kojim će se definisati aktivnosti radi prevencije i sprečavanja života i rada dece na ulici i njihovog potpunog socijalnog uključivanja.

73„Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 74 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 75„Službeni glasnik RS“, broj 123/14. 76 „Službeni glasnik RS“, br. 92/14, 122/14 i 131/14. 77 „Uspostavljanje Jedinice za koordinaciju inkluzivnog obrazovanja", Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja, 30. 12. 2014. godine, dostupno na: www.mpn.gov.rs/vesti/1694-uspostavljanje-jedinice-za-koordinaciju-inkluzivnog-obrazovanja.

78 Dostupno na: http://www.cpd.org.rs/Data/Files/Model_protokola_sr-latin.pdf. 79 Preporuka dostupna na:

www.ombudsman.pravadeteta.com/index.php?option=com_content&view=article&id=203%3A2012-05-21-21-20-11&catid=43%3A2012-04-09-13-00-20&Itemid=88&lang=sr.

80 Dostupno na: http://www.ombudsman.pravadeteta.com/index.php?option=com_content&view=article&id=604%3A2014-05-29-11-03-04&catid=40%3A2012-04-09-12-59-47&Itemid=85&lang=sr

32

2.5. Panel mladih savetnika je kroz različite aktivnosti na terenu među vršnjacima doprineo većoj vidljivosti problema dece koja žive i rade na ulici. među svojim vršnjacima i odraslim.

2.6. Svest javnosti o štetnostima telesnog kažnjavanja dece i alternativama ovom obliku vaspitanja i disciplinovanja dece podignuta je preventivnim delovanjem Zaštitnika građana.

2.7. Zaštitnik građana je preventivno delovao protiv ideje da se snizi uzrasna granica krivične odgovornosti dece, informišući javnost o neefikasnosti izolacije i lišavanja slobode dece u sukobu sa zakonom kao metode sankcionisanja, o obavezama Republike Srbije u oblasti maloletničkog pravosuđa, značaju prevencije u suzbijanju maloletničke delinkvencije i neophodnost rehabilitacije i reintegracije u društvo deteta u sukobu sa zakonom.

2.8. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovoj oblasti primio 417 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 689 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 394 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 142 postupaka koji su vođeni, 34 (23.94%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana je vodio kontrolni postupak i uputio 46 preporuka, od kojih je prihvaćeno 21 (45,65%), neizvršeno 16 (34.78%), a u roku za izvršenje 9. Na osnovu broja utvrđenih (71) i otklonjenih (55) propusta , efikasnost u ovoj oblasti je 77,46%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Iako potpisan februara 2012. godine, Fakultativni protokol uz Konvenciju UN o pravima deteta o proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta još uvek nije potvrđen.

3.2. Krivični zakonik nije usaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.81

3.3. Nije uspostavljen mehanizam istrage slučajeva „nestalih beba“ u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava i Posebnim izveštajem i preporukom Zaštitnika građana.

3.4. Nije uspostavljen primeren i delotvoran mehanizam podrške i pomoći roditeljima koji se neposredno staraju o deci sa smetnjama u razvoju, invaliditetom ili teško bolesnoj deci čija stanja zahtevaju stalnu brigu, negu i pomoć.

3.5. Sistem dodatne podrške u obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije dovoljno razvijen, a postojeće usluge podrške ne pružaju se u dovoljnoj meri.

3.6. Deci koja žive i rade na ulici nisu obezbeđene usluge i mere kojima bi se obezbedio njihov razvoj u porodici, uključivanje u obrazovanje i zajednicu, pristup uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i puna zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

3.7. Merama štednje smanjen je ionako nedovoljan broj usluga za decu sa smetnjama u razvoju i decu koja žive ili rade na ulici.

3.8. Deca žrtve krivičnih dela nisu dovoljno zaštićena od sekundarne traumatizacije i viktimizacije u postupcima pred organima gonjenja i pravosudnim organima.

3.9. Postupanje škola u slučajevima nasilja često nije u skladu sa pravilima i standardima propisanim za slučaj sumnje/saznanja o nasilju, a prosvetne inspekcije nedovoljno prate pravilnost rada škola u tim slučajevima.

3.10. Fizičko kažnjavanje dece i dalje nije zakonom zabranjen način vaspitanja deteta, a informacije o štetnosti fizičkog kažnjavanja i o alternativnim metodama vaspitanja deteta nedovoljno su dostupne građanima.

81 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog

zlostavljanja, „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori“, broj 19/09.

33

3.11. Izveštavanje o deci i predstavljanje dece u javnosti opterećeno je senzacionalizmom, a mediji nedovoljno vode računa o tome da sadržaji emisija i tekstova koji se odnose na decu budu prikladni uzrastu deteta.

3.12. Sprovođenje pravnosnažnih izvršnih odluka sudova koje se odnose na decu je još uvek nedovoljno efikasno, a izostaje saradnja sudova, tužilaštava, organa starateljstva i policije u cilju brzog, zakonitog i pravilnog izvršenja uz uvažavanje detetovih najboljih interesa.

3.13. Građani Zajače, uključujući i najmlađe, i dalje žive u zagađenoj sredini, i pored najave i obećanja nadležnih organa da će sanirati izvor zagađenja i uspostaviti mehanizam nadzora zagađenosti vode, vazduha i zemljišta.

3.14. Nadležni organi nisu adekvatno reagovali na širenje neproverenih informacija o navodnoj štetnosti vakcina, a roditeljima nisu date adekvatne informacije o razlozima obaveznosti imunizacije dece od određenih bolesti i štetnih posledica nevakcinisanja.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana

po kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Narodna skupština razmotri predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje je podneo Zaštitnik građana.

da Ministarstvo pravde intenzivira rad na usklađivanju propisa sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, radi obezbeđivanja pune zaštite dece žrtava od sekundarne traumatizacije i viktimizacije.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prosvetne inspekcije

jedinica lokalnih samouprava u znatno većem obimu kontrolišu postupanje ustanova obrazovanja i vaspitanja u slučajevima nasilja nad učenicima, a naročito blagovremenu, pravilnu i savesnu primenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prosvetne inspekcije jedinica lokalnih samouprava obezbede efikasno i pravovremeno pokretanje i vođenje postupaka u cilju utvrđivanja lične odgovornosti zaposlenih u školama za povredu zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, za povredu radne obaveze i za propuste u sprovođenju mera zaštite deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivira aktivnosti na uređivanju usluga dodatne podrške i pomoći učenicima sa smetnjama u razvoju u obrazovanju, vrstama usluga, načina njihovog pružanja i finansiranja, postupka procene potreba deteta i učenika, kao i osnivanja, rada i kontrole interresornih komisija.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedi redovne edukacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja, usmerene na povećavanje osetljivosti zaposlenih u ustanovama prema deci sa smetnjama u razvoju i usvajanju praktičnih veština i znanja u radu sa njima.

da Vlada pripremi i Narodnoj skupštini predloži usvajanje zakona kojim će se uvesti zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece u svim sredinama.

34

da Ministarstvo za rad, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja organizuju kampanje podizanja svesti javnosti o štetnosti fizičkog kažnjavanja deteta i o alternativnim metodama vaspitanja i disciplinovanja dece i da obezbede stručnu pomoć i podršku roditeljima u vaspitanju dece, kroz mehanizme socijalnih i zdravstvenih usluga (savetovališta za roditelje, telefonske linije, „škole roditeljstva“ i dr).

da Ministarstvo omladine i sporta zakonom uredi oblast ugovaranja između sportskih klubova/organizacija i maloletnih sportista.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedi da OŠ „Sreten Mladenović Mika“ iz Niša postupi po preporukama Zaštitnika građana, kao i da preduzme mere utvrđivanja pojedinačne odgovornosti za dosadašnje nepostupanje po preporukama.

da Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbedi da Policijska uprava Novi Sad postupi po preporukama Zaštitnika građana, kao i da preduzme mere utvrđivanja pojedinačne odgovornosti za dosadašnje nepostupanje po preporukama.

4.2. Vlada nije razmotrila inicijativu Zaštitnika građana da pripremi i Narodnoj skupštini uputi na usvajanje Predlog zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta. Zaštitnik građana je na potrebu da se potvrdi ovaj međunarodni dokument ukazao i u Godišnjem izveštaju za 2013. godinu.

4.3. Vlada nije razmotrila inicijativu Zaštitnika građana za izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

4.4. Ministarstvo pravde nije razmatralo inicijative Zaštitnika građana za izmene i dopune Krivičnog zakonika82 u cilju njegovog usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja.

4.5. Državni organi ni posle tri godine nisu postupili po preporukama koje je Zaštitnik građana uputio Posebnim izveštajem "Dečje prosjačenje u Republici Srbiji".83

4.6. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja nisu postupili po preporukama Zaštitnika građana upućenim radi otklanjanja izvora zagađenja životne sredine u mestu Zajača i stalnog nadzora nad zagađenosti vode i zemljišta.

4.7. Nadležni organi grada Beograda i Kragujevca nisu u potpunosti i na nesumnjiv način otklonili propuste načinjene tokom prethodnih godina pri utvrđivanju učešća roditelja u troškovima boravka dece u predškolskim ustanovama.

5. Obrazloženje

Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima pružili su bolji

zakonski okvir za zaštitu privatnosti, najboljih interesa, prava na informisanost, kao i zaštitu

deteta od sadržaja koji su ili mogu biti štetni po detetovu dobrobit i pravilan razvoj. U praksi

je, međutim, u medijima i dalje prisutan senzacionalizam u izveštavanju, nepoštovanje

privatnosti deteta, kao i emisije čiji sadržaji deci nisu primereni.

Novim Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva,

omogućeno je kvalitetnije i potpunije evidentiranje dece žrtava nasilja i dece sa smetnjama u

82 Inicijativa je upućena Ministarstvu pravde i državne uprave 13. 10. 2011. i 19. 11. 2011. godine, dostupno na:

http://www.xn--80aneakq7ab5c.xn--90a3ac/index.php/lang-sr_YU/zakonske-i-druge-inicijative/1529-2011-10-14-09-40-39.

83 Izveštaj je sačinjen i objavljen 2011. godine, dostupno na: http://www.zastitnik.rs/attachments/1597_brosura_Final%20ddd.pdf

35

razvoju, čime je stvorena mogućnost za efikasniju razmenu informacija među organima,

organizacijama i ustanovama i bolje planiranje usluga pomoći i podrške.

Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u

Republici Srbiji otvoren je radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za lečenje bolesti koje su

izlečive, a koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji i za koje Republički fond za

zdravstveno osiguranje ne može da obezbedi dovoljan iznos sredstava. Prilikom dodeljivanja

sredstava iz Fonda prioritet imaju deca i mladi.

Nacrt zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, koji je Ministarstvo prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja stavilo na uvid javnosti kroz javnu raspravu, u značajnoj meri je

naslonjen na preporuke koje je Zaštitnik građana upućivao Ministarstvu prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnom

prosvetnom savetu, tokom prethodnih godina.84

Formiranjem Jedinice za koordinaciju inkluzivnog obrazovanja u okviru Ministarstva

prosvete, nauke i tehnološkog razvoja stvorena je mogućnost za pružanje dodatnih oblika

podrške ustanovama obrazovanja i vaspitanja u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i

primeni principa uključivanja deteta u obrazovanje i zajednicu u što ranijem uzrastu.

Inkluzivno obrazovanje je, međutim, i dalje opterećeno brojnim problemima i slabostima usled

nedostatka odgovarajućih pravila i standarda. Puno ostvarivanje prava deteta sa smetnjama u

razvoju na kvalitetno i dostupno obrazovanje nije moguće bez preciznog uređenja rada,

finansiranja i kontrole rada interresornih komisija, mera dodatne podrške i načina njihovog

ostvarivanja i finansiranja, obaveza i odgovornosti nadležnih organa i uvođenja mehanizma

kontrole i praćenja efekata – što je Zaštitnik građana preporučio još 2012. godine.85

Rok za uspostavljanje mehanizma istrage slučajeva „nestalih beba“, koji je Evropski sud za

ljudska prava u presudi Zorica Jovanović protiv Srbije dao Republici Srbiji, istekao je 9. 9. 2014.

godine. Iako istražni mehanizam još uvek nije uspostavljen, ohrabruje najava nadležnih

ministarstava (zdravlja i pravde) da će biti započet rad na donošenju posebnog zakona kojim

bi se osnovalo privremeno nezavisno telo sa jakim istražnim ovlašćenjima.

Državni i drugi organi uložili su napor da, tokom poplava koje su u maju 2014. godine

pogodile Republiku Srbiju, obezbede adekvatnu zaštitu deci, ali je pružanje pomoći bilo

opterećeno brojnim nedostacima i uočljivim odsustvom organizacije. Zahvaljujući predanom

volonterskim radu građana, mnogi nedostaci i propusti nisu naneli štetu najmlađima, ali je

bilo i slučajeva neorganizovanog postupanja, smeštaja dece u izuzetno lošim uslovima i bez

adekvatne nege i pomoći, kao i slučaja da je odbijan smeštaj dece i njihovih porodica u

kolektivnom centru.

Postupajući po preporukama Zaštitnika građana, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu

Gradske uprave grada Beograda formirao je posebno telo (komisiju) na nivou grada, koja će

se baviti planiranjem i obezbeđivanjem ishrane dece u predškolskim ustanovama, imajući u

vidu i specifične potrebe u ishrani koju deca mogu imati iz zdravstvenih, verskih ili drugih

opravdanih razloga. Sekretarijat je sve predškolske ustanove u Beogradu obavestio o

84 Akt Zaštitnika građana br. 11-1170/11 od 17.01.2012. god, dostupno na

http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/2110-2012-01-19-08-58-38; akt Zaštitnika građana br. 14-1619/11 od 21. 11. 2012. god, dostupno na http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/2595-2012-11-23-12-54-23 ; akt Zaštitnika građana br. 14-529/12 od 12. 05. 2014. god, dostupno na http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3300-2014-05-13-13-18-20.

85 Akti Zaštitnika građana br. 14-2755/12 od 06. 12. 2012. godine, del. br. 31802 i br. 14-1737/12 od 6. 12. 2012. godine, del. br. 31832, dostupno na http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/2623-m- i http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/2629-2012-12-10-09-13-58.

36

preporukama Zaštitnika građana, ukazujući istovremeno na obavezu ustanova da obezbede

prilagođene obroke deci sa specifičnim potrebama u ishrani.

Nadležni organi nisu postupali po preporukama koje je, u cilju poboljšanja položaja dece koja

žive i rade na ulici, Zaštitnik građana uputio još 2011. godine. Radni sastanak koji je Zaštitnik

građana održao 24. 11. 2014. godine u Beogradu sa predstavnicima odbora Narodne skupštine

za prava deteta, za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i za

ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, resornih ministarstava i drugih organa,

pokazao je da i dalje ne postoji sveobuhvatan odgovor na život i rad dece na ulici, pa su i

aktivnosti neefikasne i bez pozitivnog rezultata.

Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja nije uvedena u pravni sistem, nisu razvijene usluge

podrške roditeljima u cilju informisanja i edukacije o alternativnim a daleko efikasnijim

vaspitnim metodama, niti su im stavljene na raspolaganje odgovarajuće i tačne informacije. I

pored sve glasnijeg stava struke o štetnosti ove vaspitne metode, zabrana fizičkog kažnjavanja

deteta predmet je burne debate u javnosti, podstaknute stručno nepotkrepljenim stavovima

koji dobijaju značajan medijski i informatički prostor.

Republika Srbija potpisala je Fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o

proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta 2012. godine, a Zaštitnik građana

podneo je inicijativu za donošenje zakona o njegovom potvrđivanju. Protokol međutim, i dalje

nije deo pravnog sistema Republike Srbije, jer Vlada nije pripremila i Narodnoj skupštini

uputila Predlog zakona o njegovom potvrđivanju.

Proteklo je tri godine od kada je Zaštitnik građana podneo inicijativu Ministarstvu pravde za

izmene i dopune Krivičnog zakonika86 u cilju njegovog usklađivanja sa Konvencijom Saveta

Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja („Lanzarot

konvencija“), ali taj organ inicijativu nije razmotrio. Iako je usvojen tzv. „Marijin zakon“87,

unapređenje krivičnopravnog položaja dece žrtava zahteva redefinisanje nekih krivičnih dela,

podizanje (minimalne) zaprećene kazne kod određenih dela, izmene i dopune odredbi o

merama bezbednosti i načinu na koji se, u određenim slučajevima, preduzima krivično

gonjenje.

Roditelji i porodice dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i teško bolesnom decom kojoj

je neophodna stalna nega i pomoć i dalje nemaju adekvatnu podršku društva. Mere štednje

ugasile su neke usluge socijalne zaštite, a druge svele na minimalne aktivnosti, te sada još veći

broj roditelja preuzima ulogu pružalaca usluga podrške. Uskoro će se navršiti dve godine od

kada je Zaštitnik građana podneo predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i

Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji još uvek nisu bili predmet razmatranja.

Mere štednje ugrozile su i usluge namenjene deci u posebno osetljivom položaju. Tako je grad

Beograd iz svoje Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite88 isključio uslugu svratišta za

decu ulice, iako je reč o usluzi koja je do sada dala pozitivne rezultate u integraciji dece koja

žive i rade na ulici. Grad je na isti način decu sa smetnjama u razvoju ostavio bez mogućnosti

da dobiju uslugu personalne asistencije. Ograničenja u zapošljavanju usporila su

uspostavljanje novih i ugrozila opstanak postojećih usluga. Neke jedinice lokalne samouprave

(kao što je opština Aleksinac) zbog "zabrane zapošljavanja" u javnom sektoru nisu mogle da

86 Inicijativa je upućena Ministarstvu pravde i državne uprave 13. 10. 2011. i 19. 11. 2011. godine, dostupno na:

http://www.xn--80aneakq7ab5c.xn--90a3ac/index.php/lang-sr_YU/zakonske-i-druge-inicijative/1529-2011-10-14-09-40-39.

87 Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, „Službeni glasnik RS“, broj 32/13.

88 "Službeni list grada Beograda", br. 55/11, 8/12, 8/12, 42/12, 65/12, 31/13, 57/13 i 37/14.

37

pruže usluge za koje su već obezbedile sredstva, jer nisu mogle da zaposle lica koja će te usluge

pružati.

Primena Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i

zanemarivanje nije obezbeđena u punoj meri. On se i dalje često ne primenjuje, odnosno

nepravilno se primenjuje, zbog čega izostaju pozitivni efekti, a nasilje se usložnjava. Prosvetne

inspekcije nedovoljno proveravaju da li škole i druge ustanove obrazovanja i vaspitanja

primenjuju propise koji uređuju korake postupanja u slučajevima sumnje/saznanja o nasilju

nad učenikom.

Prilikom izveštavanja o deci i u emisijama u kojima učestvuju deca, često se ne vodi dovoljno

računa o detetovoj privatnosti, riziku od dodatne traumatizacije deteta koje je žrtva

traumatskog događaja i rizicima od štete koju dete može pretrpeti usled izlaganja

neprimerenim sadržajima. Normativni okvir koji štiti prava deteta u medijima je unapređen,

ali mediji i dalje ugrožavaju detetovu privatnost, izlažu ga dodatnoj traumatizacije i štetnim

sadržajima, a postupanje organa u čijoj je nadležnosti nadzor nad radom sredstava javnog

informisanja i dalje je nedovoljno efikasno.

Sudske odluke o poveravanju deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava, održavanju

ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, predaji deteta, zaštiti deteta od nasilja i

izdržavanju deteta se još uvek vrlo često ne izvršavaju ni nakon dugog, iscrpljujućeg izvršnog

i krivičnog postupka. U ovim slučajevima izostaje funkcionalna saradnja pravosudnih i drugih

organa (pre svega policije i centara za socijalni rad), pravnosnažne i izvršne odluke nekada

bivaju i predmet preispitivanja u izvršnom postupku, a deca postaju žrtve sistema koji bi

trebalo da ih zaštiti. Nije retkost da ishod sudskih postupaka, usled zloupotrebe prava od

strane roditelja - stranke u postupku, protoka vremena, roditeljske instrumentalizacije deteta

i neefikasnosti državnih organa u sprovođenju sopstvenih odluka, okončava izmenama

odluke u korist roditelja koji je prava deteta povredio i zloupotrebio.

Iako su najavili da će postupajući po preporukama Zaštitnika građana otkloniti izvor

zagađenja u mestu Zajača i obezbediti stalno praćenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta,

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja to nisu učinili.

Deponija koja je označena kao glavni izvor zagađenja nije sanirana, niti je obezbeđeno stalno

praćenje zagađenosti vode i zemljišta.

Pravo na roditeljski dodatak i pravo na dečji dodatak uslovljeni su državljanstvom majke,

odnosno roditelja koji se neposredno brine o detetu i onda kada državljanstvo Republike Srbije

ima drugi roditelj i dete. Takvo rešenje neopravdano uskraćuje ostvarivanje roditeljskog

dodatka porodicama u kojima je dete državljanin Republike Srbije (što je konstatovao u svojoj

odluci i Ustavni sud Srbije89), a ostvarivanje dečjeg dodatka (koji je prihod namenjen

poboljšanju životnog standarda deteta) uskraćuje deci kojoj je takva vrsta društvene podrške

i pomoći neophodna. Inicijativu Zaštitnik građana da se izmenama i dopunama zakona

otklone ovi i drugi nedostaci, Vlada Republike Srbije nije razmatrala.

Multisektorska radna grupa, koju čine predstavnici više organa, ustanova i organizacija,

izradila je Model protokola za zaštitu dece i mladih od nasilja u sportskim i rekreativnim

aktivnostima. Model protokola usklađen je sa ranije donetim Opštim i posebnim protokolima

za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i svojim odredbama definiše nasilje u

89 Odluka br. IUz 40/12 od 11. jula 2014. godine, objavljena 1. oktobra 2014. godine u „Službenom glasniku RS“,

broj 104/14.

38

sportskim i rekreativnim aktivnostima i propisuje korake koji se u tim slučajevima

preduzimaju.

Iako je Narodna skupština ukazala „da je dužnost državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja

da u skladu sa svojim nadležnostima poštuju preporuke Zaštitnika građana i doprinose

ostvarivanju i unapređenju prava deteta“90, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu preduzeli aktivnosti koje bi obezbedile da OŠ

„Sreten Mladenović Mika“ iz Niša i Policijska uprava Novi Sad postupe po preporukama

Zaštitnika građana, niti aktivnosti i mere radi utvrđivanja pojedinačne odgovornosti Škole,

odnosno Policijske uprave za dosadašnje nepostupanje po preporukama.91

II PRITUŽBE

U oblasti prava deteta Zaštitnik građana je u 2014. godini primio 394 pritužbe, a po sopstvenoj

inicijativi istraživao 23 slučaja, koje zajedno čine 8,55% od ukupnog broja pritužbi koje je

Zaštitnik građana primio u 2014. godini. Broj pritužbi u ovoj godini je povećan za 11,20% u

odnosu na prethodnu godinu.

Grafikon 1 - Prava deteta - broj primljenih pritužbi u odnosu na 2013.

Zaštitnik građana je u oblasti prava deteta u 2014. godini primio u rad ukupno 417 predmeta.

Okončao je rad na 241 predmetu iz 2014. godine, dok je 176 i dalje u radu.

U 2014. godini, Zaštitnik građana je u oblasti prava deteta okončao ukupno 394 predmeta, od

kojih je 241 iz 2014. godine, a ostatak iz ranijih godina, što je prikazano u sledećoj tabeli.

Tabela 9 - Prava deteta - način na koji je okončan rad na predmetima iz 2014. i ranijih godina

Odbačene pritužbe 183 46,45%

Neosnovane pritužbe 147 37,31%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka 34 8,63%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 16 4,06%

90 Zaključak Narodne skupštine povodom razmatranja Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu,

„Službeni glasnik RS“, broj 57/13. 91 Videti: Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2013. godinu.

39

Odustanak pritužioca 7 1,78%

Saopštenje ZG 6 1,52%

Mišljenje ZG 1 0,25%

Ukupno 394 100 %

Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni

Zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti,

neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i neurednosti.

Tabela 10 - Prava deteta - razlozi za odbačaj pritužbe u 2014.

Preuranjenost – posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 71 38,80%

Nenadležnost – upućen na nadležni organ 49 26,78%

Neuredna pritužba 42 22,95%

Pritužba podneta od neovlašćenog lica 17 9,29%

Neblagovremena pritužba 2 1,09%

Anonimna pritužba 2 1,09%

Ukupno: 183 100%

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje

savetodavno-pravne pomoći, koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima

pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Kao što se vidi iz naredne tabele, u 65,58% odbačenih pritužbi Zaštitnik građana je građanima

pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim organima.

Tabela 11 - Prava deteta - pružena savetodavno-pravna pomoć

broj procenat

Odbačene pritužbe 183 100%

Preuranjenost – posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 71 38,80%

Nenadležnost – upućen na nadležni organ 49 26,78%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 120 65,58%

U oblasti prava deteta u 417 pritužbi ukazano je na 689 povreda prava. Najveći broj pritužbi

ukazivao je na povrede posebnih prava u oblasti prava deteta. Pravo na obrazovanje kao pravo

iz grupe ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava pojavljuje se više od 100 puta u podnetim

pritužbama.

Tabela 12 - Prava deteta - povrede na koje su ukazivali pritužioci

Posebna prava u oblasti prava deteta 532 77,21%

Ekonomska, socijalna i kulturna prava 114 16,72%

Građanska i politička prava 28 4,11%

40

Pravo na dobru upravu 15 2,20%

Ukupno 689

Sledeća tabela prikazuje strukturu posebnih prava u oblasti prava deteta u odnosu na 532

evidentirane povrede ovih prava.

Tabela 13 - Posebna prava u oblasti prava deteta, njihov broj i procenat

Vrsta povređenog prava Broj % Vrsta povređenog prava Broj %

Pravo na poštovanje najboljih

interesa deteta

195 36,52% Pravo deteta na lični identitet 3 0,56%

Pravo na zaštitu od nasilja,

zlostavljanja i zanemarivanja

106 19,85% Pravo na proveru načina

zbrinjavanja deteta pod nadzorom

države

3 0,56%

Pravo na pravilan razvoj deteta 50 9,36% Prava deteta pri usvojenju 2 0,37%

Prava deteta sa smetnjama u

razvoju na kvalitetan život i

posebnu zaštitu države

50 9,36% Pravo deteta na zaštitu od

eksploatacije

2 0,37%

Pravo deteta na održavanje ličnih

odnosa sa roditeljem sa kojim ne

živi

47 8,80% Pravo deteta na očuvanje ličnog

identiteta

2 0,37%

Pravo deteta na zajednički život

sa roditeljima

18 3,37% Pravo deteta na spajanje porodica 1 0,19%

Pomoć roditeljima u ostvarivanju

roditeljstva

12 2,25% Posebna zaštita materinstva 1 0,19%

Pravo deteta na odgovarajući

životni standard

10 1,87% Pravo deteta na zdravo okruženje 1 0,19%

Pravo deteta na izražavanje

sopstvenog mišljenja

9 1,69% Prava deteta izbeglice 1 0,19%

Pomoć porodici u ostvarivanju

prava deteta na odgovar. životni

standard

8 1,50% Pravo deteta da zna ko su mu

roditelji

1 0,19%

Pravo na zaštitu od roditeljske

otmice

6 1,12% Pravo deteta na odmor i rekreaciju 1 0,19%

Pravo deteta na održavanje ličnih

odnosa sa porodicom porekla i

bliskim osobama

5 0,94%

41

Grafikon 2 - Organi i organizacije na čiji rad su se građani najčešće prituživali u oblasti prava deteta

III OSTALE AKTIVNOSTI

Panel mladih savetnika

Članice i članovi Panela mladih savetnika sprovodili su aktivnost deca-deci i deca za decu kroz

neposredan i direktan rad na terenu sa decom čiji je život i rad povezan sa ulicom. Obilazili su

mesta na kojima deca rade na ulici i neformalna naselja u kojima ova deca uglavnom žive, u

tri velika grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kroz interakciju sa ovom decom i vreme

provedeno u zajedničkom druženju, učenju, igri, kulturnim aktivnostima želeli su da

doprinesu smanjenju isključenosti ove grupe dece iz društva. Istovremeno, mladi savetnici

Zaštitnika građana pokazali su da za popravljanje položaja ove najugroženije grupe dece nije

neophodno mnogo novca. U cilju skretanje pažnje opštoj i stručnoj javnosti na položaj ove

dece, beležili su u video materijalu svoje utiske, iskustva, detalje i podatke koji će najbolje

dočarati surovu stvarnost o životu dece koja žive i rade na ulici, njihovoj borbi za

preživljavanje, kao i o načinima na koje se krše prava ove dece, uz izostajanje reakcija

nadležnih organa. Mladi savetnici Zaštitnika građana su prethodno, uz podršku UNICEF-a,

prošli obuku o pravilima i veštinama radioničarskog rada i vršnjačke edukacije,

komunikacijskim tehnikama i veštinama u radu sa decom sa teškim iskustvima, a kroz

interaktivna predavanja su upoznati sa pojmovima socijalne pravde, socijalne isključenosti,

diskriminacije i nejednakih startnih pozicija, mehanizmima nastajanja stereotipa i predrasuda,

problemima i položajem dece u pokretu i mogućnostima poboljšanja dečjeg standarda. U

realizacije navedenih aktivnosti članovi Panela su sarađivali sa drugim organizacijama i

aktivistima angažovanim u različitim oblicima pomagačkog rada i podrške na terenu deci čiji

je život i rad povezan sa ulicom i imali prilike da sa njima razmene stečena iskustava i znanja,

identifikuju razloge i uzroke teškog položaja dece u pokretu, rizike i izazove sa kojima se

suočava ova ugrožena i marginalizovana grupa dece i teškoćama koje ima u ostvarivanju i

zaštiti svojih prava.

42

Druge aktivnosti92

Zamenica zaštitnika građana za prava deteta učestvovala je na javnom slušanju koje je o

položaju dece koja žive i rade na ulici organizovao Odbor za prava deteta Narodne skupštine.

U okviru kampanje “Roditelj plus = batine minus” Mreže organizacija za decu Srbije (MODS),

čije sprovođenje podržava Zaštitnik građana, organizovan je događaj u Domu omladine u

Beogradu za druženje dece sa roditeljima kroz različite radionice. Događaj je imao za cilj da

podseti na primere dobrih roditeljskih praksi i učini vidljivim sve one roditelje koji decu

vaspitavaju bez fizičkog kažnjavanja. Javne ličnosti koje su podržale kapanju i svi prisutni

roditelji potpisali su „Deklaraciju roditelja Srbije“ i poslali snažnu poruku da je moguće decu

odgajati nenasilno, ukoliko sa decom razvijamo odnos zasnovan na poverenju, poštovanju i

ljubavi. Članovi Panela mladih savetnika su prisutne podsetili na stavove dece i mladih o

štetnosti i nedovoljnoj efikasnosti fizičkog kažnjavanja, dobrim roditeljskim praksama i

potrebi da se roditelji uče kako da vaspitavaju svoju decu, do kojih su došli u sprovedenom

vršnjačkom istraživanju.

U okviru projekta „Promocija ljudskih i manjinskih prava kroz intenzivniji kontakt Zaštitnika

građana sa građanima“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Kraljevine Norveške,

Zaštitnik građana sproveo je nagradni konkurs za učenike osnovnih škola iz 15 opština i

gradova, sa temom “Ljudska prava iz mog ugla”. Cilj konkursa je senzibilizacija dece na

položaj osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina i ravnopravnost žena i

muškaraca. Kriterijume za ocenjivanje i način izražavanja (likovni rad) su osmislili članovi

Panela mladih savetnika, a njegov četvoročlani žiri izabrao je 19 najboljih, od ukupno 724

rada, među kojima su i dve posebne nagrade uručene učenicima sa smetnjama u razvoju.

Prava deteta u oblasti obrazovanja, zdravlja, socijalne zaštite i zaštite od nasilja i mehanizmima

zaštite prava deteta bila su predmet obuke koju je Zaštitnik građana, u saradnji sa UNICEF-

om, održao članicama deset romskih ženskih organizacija iz različitih gradova i opština u

Srbiji.93

Sa pravima deteta u zdravstvenom sistemu Zaštitnik građana je upoznao i savetnike za prava

pacijenata i članovima lokalnih saveta za zdravlje u 98 opština i gradova.94

Dečija nedelja obeležena je posetama predstavnica Zaštitnika građana i članova Panela mladih

savetnika školama u Jagodini, Šapcu i Vršcu i posetom zamenice zaštitnika građana za prava

deteta Prihvatilištu u Beogradu.

Uz podršku organizacije Save the Children Zaštitnik građana je u septembru 2014. godine

organizovao redovnu godišnju regionalnu konferenciju Mreže ombudsmana za decu

Jugoistočne Evrope (CRONSEE). Ovogodišnja konferencija bila je posvećena temi uticaja

opstanka usluga i programa za decu u uslovima restriktivnih ekonomskih politika.

Konferenciji su prisustvovale članice Mreže i to ombudsmani Grčke, Hrvatske, Makedonije,

Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Bugarske, Slovenije, Kosova95 i

Pokrajinski ombudsman, kao i predstavnici relevantnih državnih institucija i organizacija

civilnog društva koje se bave pravima dece. Po završetku konferencije održane je i tematski

sastanak Mreže na temu onlajn reputacije i zaštite bezbednosti dece na internetu. Zajednički

stav Mreže o ovim temama objavljen je na sajtu Zaštitnika građana.

92 Međunarodne aktivnosti Zaštitnika građana u oblasti prava deteta videti u delu ovog Izveštaja pod nazivom

„Međunarodna saradnja i projekti“. 93 Za više detalja pogledati segment ovog Izveštaja: Rodna ravnopravnost i prava LGBT osoba. 94 Za više detalja pogledati segment ovog Izveštaja: Resor zdravlja. 95 Ovaj naziv upotrebljava se bez predujiciranja prema statusu i u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta

bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji i nezavisnosti Kosova.

43

Na međunarodnoj konferenciji „Nacionalne institucije za zaštitu ljudskih prava i prava

deteta“, koju su u Sarajevu organizovali Ombudsman za ljudska prava Bosne i Hercegovine i

međunarodna organizacija „Save the Children“, zamenica zaštitnika građana za prava deteta

predstavila je ulogu Zaštitnika građana u ostvarivanju i zaštiti prava deteta i neke od rezultata

dosadašnjeg rada. Dva člana Panela mladih savetnika su, zajedno sa decom predstavnicima

organizacija iz regiona, iz svoje perspektive analizirali ulogu ombudsmana u zaštiti prava

deteta, te koja su najugroženija prava deteta u regionu, kao i modele i stepen zadovoljstva

načinom na koji nacionalne institucije u regionu komuniciraju sa decom i omogućavaju

participaciju dece u svom radu. Nakon razmene iskustva i usaglašavanja svojih stavova, deca

su pripremila zajedničku prezentaciju sa porukama i preporukama na ove teme, koje su

uputila svim učesnicima.96

Zamenica zaštitnika građana održala je časove građanskog vaspitanja sa učenicima osnovnih

škola u Vranju i Gimnazije u Vladičinom Hanu na kojima je sa učenicima diskutovala o

pravima i položaju LGBT osoba i stavovima dece i mladih o predrasudama i stereotipima

prema ovoj grupi građana.

Nastavljena je uspešna saradnja sa međunarodnim organizacijama i organizacijama civilnog

društva u oblasti prava deteta, pre svega sa UNICEF-om i Mrežom organizacija za decu Srbije

(MODS).

Preko interaktivnog portala www.pravadeteta.rs, Zaštitnik građana primio je 107 pitanja dece

i odraslih, najčešće u vezi sa problemom obrazovanja i vaspitanja, zaštite deteta od nasilja i

poštovanjem detetovih najboljih interesa.

IV KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Odlučivanje o pravu deteta na dodatak za negu i pomoć drugog lica zahteva jasne, razumljive i

argumentovane nalaze veštaka

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju je odbio žalbu majke

deteta sa oštećenjem vida, prihvatajući nalaz, mišljenje i ocenu organa veštačenja RFPIO, iako

su veštačenje obavili lekari koji nisu odgovarajuće, niti srodne struke, a nalaz, mišljenje i ocena

nisu jasni, argumentovani i razumljivi. Zaštitnik građana preporučio je organu uprave da, u

vezi sa pokrenutim upravnim sporom, svoje rešenje poništi, a od organa veštačenja zahteva

nalaz, mišljenje i ocenu u skladu sa zakonom i pravilima veštačenja. Organ nije postupio u

roku.

Prihvatni centar odbio smeštaj romske dece, a nadležni organi ih smestili u atomsko sklonište

Tokom majskih poplava, veći broj dece romske nacionalnosti i njihovih porodica smešteno je

u atomsko sklonište na Novom Beogradu nakon što su njihovi domovi srušeni, odnosno

poplavljeni, a prihvatni centar u koji su upućeni - iz otvoreno diskriminatornih razloga - nije

dozvolio njihov smeštaj. Iako sklonište ne može da ponudi ni elementarne uslove za duži

boravak ljudi, deca i njihove porodice tu su provele sledeće tri sedmice. Tek nakon preporuka

Zaštitnika građana ovim porodicama obezbeđen je adekvatan smeštaj.

Zbog nove „procedure“zapošljavanja u javnom sektoru ukinute usluge za decu

Opština Aleksinac je uspostavila uslugu dnevnog boravka za decu i mlade se smetnjama u

razvoju, a budžetom za 2014. godinu je obezbedila i sredstva za finansiranje ove usluge. Deca

96 Dostupno na:

http://www.ombudsman.pravadeteta.com/attachments/394_SARAJEVO%20Child%20rights%20-%20Turning%20concept%20into%20reality%20-%20Conference%20Report.pdf.

44

i mladi sa smetnjama u razvoju, međutim, ostali su bez usluge, nakon stupanja na snagu

Zakona o budžetskom sistemu97 i Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo

zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava98. Shodno ovim

propisima Centar za socijalni rad Aleksinac - kao pružalac usluge dnevnog boravka - nije

mogao da angažuje stručni kadar na osnovu ugovora na određeno vreme za rad u dnevnom

boravku bez odgovarajuće saglasnosti. Iako se zahtevom za dobijanje saglasnosti za

zapošljavanje Centar za socijalni rad obratio nadležnim organima već u januaru 2014. godine,

odluku po ovom zahtevu Komisija Vlade za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i

dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava99 nije donela ni nakon godinu

dana.

Najbolji interesi deteta - obaveza organa javne vlasti

Na molbu Ministarstva unutrašnjih poslova, a povodom različitih aktivnosti Ministarstva

kojima su prisustvovala deca, Zaštitnik građana uputio je mišljenje da policija i svi organi

javne vlasti svoje aktivnosti treba da organizuju rukovodeći se najboljim interesima dece, u

okruženju bezbednom za decu i uslovima koji garantuju pravilan rast i razvoj, nepovredivost

fizičkog i psihičkog integriteta deteta, zaštitu od diskriminacije, zaštitu detetove privatnosti i

zaštitu od štetnih sadržaja, poštujući dostojanstvo ličnosti deteta i uvažavajući uzrast, ranjivost

i osetljivost deteta i dostignuti stepen detetove intelektualne, emocionalne i socijalne zrelosti.

Mišljenje Zaštitnika građana je da aktivnosti, informativni i edukativni sadržaji, kao i

korišćena sredstva i tehnika organa javne vlasti treba da su pristupačni, razumljivi, jasni i

prilagođeni deci, saopšteni i prikazani primereno dečjem uzrastu i usmereni na teme lične

bezbednosti, participaciju dece i uključenost dece u društveni život.

V PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA

ORGANE UPRAVE

Narodna skupština treba da razmotri predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje je podneo Zaštitnik građana.

Vlada treba da pripremi i Narodnoj skupštini dostavi na usvajanje Predlog zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o proceduri podnošenja pritužbi Komitetu za prava deteta, koji je Republika Srbija potpisala februara 2012. godine, u skladu sa Inicijativom Zaštitnika.

Vlada treba da pripremi i Narodnoj skupštini dostavi na usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa Inicijativom Zaštitnika građana.

Vlada treba da predloži, a Narodna skupština donese poseban zakon kojim će se uspostaviti mehanizam istraživanja slučajeva tzv. „nestalih beba" u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava.

Vlada treba da pripremi i Narodnoj skupštini predloži usvajanje zakona kojim će se uvesti zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece u svim sredinama.

Vlada treba da obezbedi ponovo uspostavljanje usluga za decu koje su ukinute merama štednje, a mere ekonomske politike planira i preuzima na način koji neće smanjivati dostignute standarde u ostvarivanju prava deteta.

97„Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 i 108/13. 98„Službeni glasnik RS“, br. 113/13 i 21/14. 99Odluka o obrazovanju Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje

kod korisnika javnih sredstava („Službeniglasnik RS“, br. 113/2013)

45

Ministarstvo pravde treba da intenzivira rad na usklađivanju propisa sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, radi obezbeđivanja pune zaštite dece žrtava od sekundarne traumatizacije i viktimizacije i razmotri inicijative Zaštitnika građana za izmene i dopune Krivičnog zakonika.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prosvetne inspekcije jedinica lokalnih samouprava treba da u znatno većem obimu kontrolišu postupanje ustanova obrazovanja i vaspitanja u slučajevima nasilja nad učenicima, a naročito blagovremenu, pravilnu i savesnu primenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i prosvetne inspekcije jedinica lokalnih samouprava treba da obezbede efikasno i pravovremeno pokretanje i vođenje postupaka u cilju utvrđivanja lične odgovornosti zaposlenih u školama za povredu zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, za povredu radne obaveze i za propuste u sprovođenju mera zaštite deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da intenzivira aktivnosti na uređivanju usluga dodatne podrške i pomoći učenicima sa smetnjama u razvoju u obrazovanju, vrstama usluga, načina njihovog pružanja i finansiranja, postupka procene potreba deteta i učenika, kao i osnivanja, rada i kontrole inter-resornih komisija.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da obezbedi redovne edukacije u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i razmenu dobre prakse, radi povećavanja osetljivosti zaposlenih u ustanovama prema deci sa smetnjama u razvoju i usvajanju praktičnih veština i znanja u radu sa njima.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da organizuju kampanje podizanja svesti javnosti o štetnosti fizičkog kažnjavanja deteta i o alternativnim metodama vaspitanja i disciplinovanja dece i da obezbede stručnu pomoć i podršku roditeljima u vaspitanju dece, kroz mehanizme socijalnih i zdravstvenih usluga (savetovališta za roditelje, telefonske linije, „škole roditeljstva“ i dr).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja treba da postupe po preporukama Zaštitnika građana upućenim radi stalnog nadzora zagađenosti vazduha, vode i zemljišta u mestu Zajača i otklanjanja izvora zagađenja.

Ministarstvo omladine i sporta treba da intenzivira rad na izmenama i dopunama Zakona o sportu kojima bi se uredila oblast ugovaranja između sportskih klubova/organizacija i maloletnih sportista.

Ministarstvo omladine i sporta treba da donese Protokol za zaštitu dece i mladih od nasilja u sportskim i rekreativnim aktivnostima.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da obezbedi da OŠ „Sreten Mladenović Mika“ iz Niša postupi po preporukama Zaštitnika građana i preduzme mere utvrđivanja pojedinačne odgovornosti za dosadašnje nepostupanje po preporukama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi da Policijska uprava Novi Sad postupi po preporukama Zaštitnika građana i preduzme mere utvrđivanja pojedinačne odgovornosti za dosadašnje nepostupanje po preporukama.

46

2.2. PRAVA NACIONALNIH MANjINA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donete su izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.100

1.2. Upravni sud101 je doneo presudu kojom se poništava rešenje nadležnog ministarstva kojim je odbijen zahtev cincarske nacionalne manjine za formiranje posebnog biračkog spiska i predmet je vraćen na ponovno odlučivanje.

1.3. Organi uprave izražavaju spremnost da otklone višegodišnje i kontinuirane propuste u svom radu, u vezi službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličkog pisma, a koji su predmet postupanja Zaštitnika građana.

1.4. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je donelo mišljenje u vezi sa postupanjem opštinskih i gradskih uprava prilikom upisa ličnog imena deteta ili supružnika prema pravopisu jezika nacionalne manjine, u kome se ženski oblik prezimena upisuje dodavanjem određenog sufiksa.

1.5. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je ponovo uputilo mišljenje gradskim i opštinskim upravama o postupku i načinu upisa ličnog imena pripadnika nacionalne manjine u matične knjige.

1.6. Otklonjene su nepravilnosti i sprovedeno je anketiranje učenika bošnjačke nacionalnosti o tome na kom jeziku žele da se obrazuju, u svim školama koje se nalaze u lokalnim samoupravama gde je u službenoj upotrebi bosanski jezik.

1.7. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja započelo je rad na izradi nastavnog plana i programa dvojezične nastave za pripadnike nacionalne manjine i nastavnog programa srpskog kao nematernjeg jezika.

1.8. Primenom afirmativnih mera prilikom upisa povećan je broj upisanih učenika romske nacionalnosti u srednje škole.

1.9. Radi povećanja zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u radu policije, Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi kampanju za njihovo prijavljivanje na policijsku obuku.

1.10. Potpisan je Okvirni sporazum o sprovođenju regionalnog programa za trajno rešavanje stambenih potreba izbeglih lica između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) 25. oktobra 2013.102

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Primenom preporuka Zaštitnika građana izmenjene su pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

2.2. Zaštitnik građana uputio je Mišljenje103 Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave o tome da brojnost etničke zajednice ne može biti jedini kriterijum za priznavanje kolektivnog prava na osnivanje nacionalnog saveta, na koje se Upravni sud pozvao u obrazloženju presude kojom je poništio rešenje nadležnog ministarstva.

100 „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 20/14 – odluka US i 55/14. 101 Uip.1/14 od 17.12.2014. 102 „Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 08/14. 103 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/606-miljenje-zatitnika-

graana-upueno-ministarstvu-dravne-uprave-i-lokalne-samouprave.

47

2.3. Primenom preporuka i tokom vršenja kontrolne funkcije Zaštitnika građana, organi uprave otklonili su propuste u vezi primene latiničnog pisma i u svom radu obezbeđuju službenu upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

2.4. Upućene Preporuke104 Zaštitnika građana i pokretanje postupka pred ovim organom, značajno su doprineli poštovanju prava pripadnika nacionalnih manjina na službenu upotrebu jezika i pisama.

2.5. Primenom Preporuka105 Zaštitnika građana otklonjene su prepreke organizovanju nastave za učenike bošnjačke nacionalnosti, koji su se izjasnili za obrazovanje na bosanskom jeziku.

2.6. Nakon pokretanja postupka pred Zaštitnikom građana, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donelo je novo rešenje kojim je radna grupa zadužena za izradu propisa dvojezične nastave na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine.

2.7. Zaštitnik građana je primenom posredničkih ovlašćenja intenzivirao rad nadležnih organa na sistemskom uređenju primene afirmativnih mera u obrazovanju Roma.

2.8. Preporuke Zaštitnika građana doprinele su planiranju i primeni afirmativnih mera u cilju povećanja broja zaposlenih i srazmernoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

2.9. Zaštitnik građana je uputio preporuke106 Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Filijali Vranje, čije izvršenje doprinosi da se unaprede postojeći rezultati dodele subvencija za samozapošljavanje nezaposlenih lica romske nacionalnosti.

2.10. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovoj oblasti primio 153 pritužbe u kojima su podnosioci ukazivali na 186 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 177 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 25 postupaka koji su vođeni, 12 (48%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 17 preporuka, od kojih je prihvaćeno 10 (58.82%), neizvršeno 7 (41.18%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (29) i otklonjenih (22) propusta, efikasnost u ovoj oblasti je 75.86%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Ne postoji pravna sigurnost da se javna ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina ostvaruju u potpunosti tako da ne zavise od političke volje ili drugih interesa, jer suprotno Ustavnom načelu vladavine prava:

odgovarajuće odredbe zakona u oblastima obrazovanja, kulture i informisanja nisu usaglašene sa odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina;

nema delotvornog mehanizma, na nivou opština i gradova, koji garantuje da će odluke nadležnih organa biti donete u skladu sa priznatim pravima nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

3.2. U radu organa uprave i dalje nije obezbeđena dosledna službena upotreba srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

3.3. Nije uspostavljena ujednačena praksa u radu nadležnih organa u lokalnim samoupravama pred kojima građani ostvaruju pravo na upis ličnog imena na jeziku i prema pravopisu nacionalne manjine kojoj pripadaju.

104 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/462-preporuka-

ministarstvu-za-dravnu-upravu-i-lokalnu-samoupravu-u-vezi-sa-upisom-u-matine-knjige-linog-imena-na-jeziku-nacionalne-manjine-i-prema-njegovom-pravopisu.

105 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/611-povreena-prava-uenika-bonjake-nacionalnost-da-se-obrazuju-na-maternjem-jeziku.

106 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/625-vranjska-filijala-nsz-ne-primenjuje-afirmativne-mere-za-zapoljavanje-graana-romske-nacionalnosti.

48

3.4. Problemi službene upotrebe bosanskog jezika i pisma u upravnom, sudskom i ostalim postupcima nisu otklonjeni.

3.5. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije preduzelo mere radi usaglašavanja odgovarajućih odredbi osnovnog i posebnih zakona iz svoje nadležnosti, koje na različit način uređuju organizovanje dvojezične nastave za pripadnike nacionalnih manjina.

3.6. Obrazovni sistem nije obezbedio da svi pripadnici nacionalnih manjina, nakon završetka školovanja na svom jeziku, imaju funkcionalno znanje srpskog jezika.

3.7. Primena afirmativnih mera u obrazovanju romskih učenika nije sistemski uređena.

3.8. Pripadnici nacionalnih manjina koji imaju dvojno državljanstvo ne mogu da prođu policijsku obuku i posle zasnuju radni odnos u policiji, jer Ministarstvo unutrašnjih poslova nije u zakonskom roku donelo podzakonski akt koji uređuje koja su to pojedina radna mesta policijskih službenika za koja se može predvideti uslov da lice ima samo državljanstvo Republike Srbije.

3.9. Nakon više od dvadeset godina od izbijanja izbegličke krize na teritoriji bivše Jugoslavije, nije rešen problem stambenog zbrinjavanja izbeglica, a proces zatvaranja kolektivnih centara se ne odvija planiranom brzinom.

3.10. Nije donet plan rešavanja problema neformalnih kolektivnih centara, kao ni rešavanja stambenih pitanja interno raseljenih Roma koji borave u nehigijenskim naseljima.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pristupi izmenama i dopunama svih odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina;

da Vlada predloži izmene i dopune Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama;

da se pripadnicima nacionalnih manjina, čije je sedište nacionalnog saveta u centralnoj Srbiji obezbedi, u najvećoj mogućoj meri, zaštita i ostvarivanje prava na nivou koji ostvaruju nacionalne manjine u AP Vojvodini.

4.2. Nadležni organi nisu do kraja izveštajnog perioda izneli svoj stav u vezi sa Mišljenjem Zaštitnika građana o potrebi razvijanja drugih programa socijalnog stanovanja.

4.3. Ministarstvo pravde se nije izjasnilo o mišljenju Zaštitnika građana iz 2013. godine nije preduzelo raspoložive mere kako bi se otklonili problemi prouzrokovani nedostatkom prevodilaca za bosanski jezik.

4.4. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije uvažilo Mišljenje Zaštitnika građana iz 2010. godine, kada je ono upućeno, i nije preduzelo mere kako bi se donošenjem novog nastavnog plana i programa obezbedilo funkcionalno znanje srpskog jezika nakon završetak školovanja na jeziku nacionalne manjine.

4.5. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije izvršilo preporuke Zaštitnika građana i preduzelo mere kako bi pripadnici nacionalnih manjina, kao i druga lica, koji pored državljanstva Republike Srbije imaju i drugo državljanstvo, mogli da budu kandidati za policijsku obuku i da zasnuju radni odnos u Ministarstvu.

5. Obrazloženje

Završeni su drugi neposredni izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina. Usvojene

izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojima su uvažene

49

Preporuke107 Zaštitnika građana, doprinele su da se izbori održe u demokratskoj atmosferi i

bez većih nezakonitosti i nepravilnosti, koje su bile utvrđene prilikom izbora u 2010. godini,

posebno u postupcima upisa građana u poseban birački spisak i zaštite ličnih podataka

građana.

Izbori su skrenuli pažnju na to da je potrebno zakonom urediti pitanje finansiranja izbornih

kampanja, kao i da nisu bili ažurirani posebni birački spiskovi nacionalnih manjina. Stav

Zaštitnika građana, na koji se ukazuje svih prethodnih godina, da je potrebno učiniti sve da se

reši pitanje politizacije i partizacije nacionalnih saveta i donetih odluka, dobija sve veću

podršku javnosti i samih nacionalnih saveta.

Odbijanjem zahteva za formiranje posebnog biračkog spiska cincarske nacionalne manjine, s

obrazloženjem da se Cincari ne mogu smatrati nacionalnom manjinom u Republici Srbiji zbog

malog broja pripadnika, otvoreno je pitanje da li postoji manjinska politika u Srbiji i koji su

njeni ciljevi, ako se ima u vidu da su druge malobrojne etničke grupe već dobile status

nacionalnih manjina i osnovale nacionalne savete. Zaštitnik građana je uputio Mišljenje da

brojnost etničke zajednice ne treba, niti sme, da bude jedini kriterijum za priznavanje

kolektivnog prava na osnivanje nacionalnog saveta. Dodatno, kada se ceni brojnost, treba

voditi računa da malobrojnija zajednica ima veću potrebu za zaštitom identiteta i

osiguravanjem opstanka. Ministarstvo se nije izjasnilo o Mišljenju Zaštitnika građana, ali će

svoju odluku morati ponovo da razmotri na osnovu pomenute presude Upravnog suda, u

kojoj se sud, u obrazloženju presude, pozvao na Mišljenje Zaštitnika građana.

Zbog neusaglašenih zakona, od prve godine primene Zakona o nacionalnim savetima

nacionalnih manjina, bilo je neizvesno da li će i pod kojim okolnostima nacionalni saveti

ostvarivati svoja ovlašćenja. Pored toga, u izveštajnom periodu je doneta Odluka Ustavnog

suda108 da pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u

saglasnosti sa Ustavom i one su brisane. Međutim, ostale su kao važeće odredbe posebnih

zakona, koje na isti način (kao i odredbe koje su proglašene neustavnim) uređuju ovlašćenja

nacionalnih saveta. Razlozi pravne sigurnosti i celishodnosti zahtevaju da se pristupi

usaglašavanju svih zakona, a naročito zbog toga što ne može biti svrsishodno pokretanje

postupka ocene ustavnosti i zakonitosti svake pojedinačne odredbe koja na isti ili sličan način

uređuje materiju kao i odredba čija je neustavnost već utvrđena, nezavisno od činjenice u kom

pravnom propisu se ona nalazi.

Odlukom Ustavnog suda, neustavna je odredba Zakona o nacionalnim savetima kojom je

uređeno da nacionalni savet daje prethodnu saglasnost za izbor direktora ustanova

obrazovanja, u kojima se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne

manjine, ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Suprotno

oceni Ustavnog suda, primljena pritužba učesnika konkursa za izbor direktora škole, koja je

od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, ukazuje da je važećom odredbom Zakona o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i dalje regulisano da organ upravljanja bira

direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine.

Od prve godine primene Zakona, kao i u prethodnom Godišnjem izveštaju, Zaštitnik građana

ukazuje na činjenice i razloge zbog kojih je neophodno unaprediti zakonska rešenja koja

uređuju rad i javna ovlašćenja nacionalnih saveta. Stekli su se svi uslovi da se pristupi

celovitim izmenama Zakona ili donošenju novog zakona čije su odredbe jasne i precizne, koji

će se dosledno primenjivati i otkloniti sve dosadašnje prepreke i probleme vršenja javnih

107 Videti više na: http://www.ombudsman.pravamanjina.rs. 108 „Službeni glasnik RS“, broj 20/14.

50

ovlašćenja nacionalnih saveta, a u interesu zaštite i ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih

manjina.

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je obavestilo Zaštitnika građana da će

po okončanju izbora za nacionalne savete, nakon funkcionalne analize četvorogodišnje

primene važećeg zakona, pristupiti sistemskoj izmeni Zakona ili donošenju novog.

Osam godina nakon donošenja Ustava, država nije postigla da se službena upotreba srpskog

jezika i ćiriličkog pisma ostvaruje u skladu sa zakonom. Preporuke109 Zaštitnika građana u

vezi službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličkog pisma nisu izvršene, tako da, na republičkom

nivou, nema organa izvršne vlasti nadležnog da prati primenu zakona, predlaže i preduzima

potrebne mera za unapređenje stanja službene upotrebe jezika i pisama. Zbog toga građani

imaju očekivanja da je Zaštitnik građana državni organ koji može da obezbedi službenu

upotrebu srpskog jezika i ćiriličkog pisma u radu organa uprave. Na to ukazuje broj podnetih

pritužbi svake godine, kojima građani traže zaštitu prava na jezik i pismo, kao i broj obraćanja

građana koji su nezadovoljni zastupljenošću latiničnog pisma u službenoj upotrebi i u svim

sferama javnog života.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje od 2011. godine, nakon prethodnog

postupka pred Zaštitnikom građana, preduzeo je niz mera kako bi se otklonila nezakonita

upotreba latiničnog pisma u radu ovog organa, uključujući i tehnička rešenja za izradu

pojedinih rešenja na ćiriličkom pismu. Ipak, Zaštitnik građana je utvrdio da građani i dalje

dobijaju rešenja izrađena na latiničnom pismu, sa obrazloženjem da je potrebno vreme za

prenos svih podataka i značajna finansijska sredstva.

U toku izveštajnog perioda, Zaštitnik građana je uputio Preporuke110 Javnom preduzeću

„Gradska toplana“ Jagodina, koje su izvršene i sada građani dobijaju račune izrađene na

ćiriličkom pismu. Međutim, indikativno je to da je 2013. godine preduzeće nabavilo nov

softver koji je omogućavao samo upotrebu latiničnog pisma za izradu računa za pruženu

uslugu građanima.

Primenom posredničkih ovlašćenja, Zaštitnik građana je obavestio Sekretarijat za saobraćaj

grada Beograda o prijemu pritužbe građana zbog upotrebe latiničnog pisma na službenim

legitimacijama kontrolora u javnom prevozu. U kratkom roku su odštampane nove

kontrolorske legitimacije na kojima je i ime kontrolora ispisano na ćiriličkom pismu.

Zabrinjava podatak da gradske i opštinske uprave nemaju ujednačenu praksu u postupcima

u kojima pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju prava na upis ličnog imena u matične

knjige, na jeziku i prema pravopisu manjine kojoj pripadaju, ako se ima u vidu da su izvršene

preporuke koje su Zaštitnika građana i Pokrajinski ombudsman AP Vojvodine uputili 2011.

godine, i da je već tada nadležno ministarstvo uputilo mišljenje nadležnim službama u cilju

ujednačavanja prakse. Tako je ministarstvo nadležno za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku

obavestilo Zaštitnika građana da je, u toku postupka pred ovim organom, dalo mišljenje svim

gradskim i opštinskim upravama kako da postupaju u situacijama kada se određuje ili menja

ime pripadnika nacionalne manjine. Takođe, Ministarstvo državne uprave i lokalne

samouprave je obavestilo Zaštitnika građana da je ponovo uputilo mišljenje gradskim i

opštinskim upravama u cilju ujednačavanja prakse u radu u postupcima za upis ličnog imena

pripadnika nacionalnih manjina na jeziku i pismu nacionalne manjine.

109 Dostupne na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/478-preporuka-

ministarstvu-za-ljudska-i-manjinska-prava-dravnu-upravu-i-lokalnu-samoupravu-u-vezi-sa-slubenom-upotrebom-srpskog-jezika-i-irilikog-pisma.

110 Videti više na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3429-2014-08-18-13-24-41.

51

Ministarstvo pravde se nije izjasnilo o Mišljenju Zaštitnika građana u vezi sudskih tumača za

bosanski jezik. Zaštitnik građana je u svom Redovnom godišnjem izveštaju za 2013. godinu

ukazao na to da je, usled nedostatka sudskih tumača za bosanski jezik, otvoreno pitanje

ostvarivanja prava građana bošnjačke nacionalnosti na službenu upotrebu jezika u upravnom,

sudskom i drugim postupcima pred državnim organima, koji se nalaze na teritoriji gde je

bosanski jezik u službenoj upotrebi. Štaviše, pojedini građani se, kao stranke u postupku

pozivaju na to pravo, iako razumeju jezik postupka, da bi izbegli ili odložili primenu pojedinih

propisa koji bi za njih, u određenim okolnostima, bili nepovoljni. Osim toga, Zaštitnik građana

je u izveštajnom periodu došao do saznanja o tome da, nedostatak prevodioca za bosanski

jezik ugrožava zakonitost i pravilnost postupaka, posebno onih koji se vode pred

Ministarstvom unutrašnjih poslova, ali i da pravo građana na upotrebu svog jezika i pisma

počinje da se koristi kao sredstvo odbrane. Nažalost, iako je najavljeno njihovo učešće,

predstavnici Ministarstva pravde nisu prisustvovali ni okruglom stolu ni radnom sastanku sa

Ministarstvom unutrašnjih poslova, a koje je organizovao Zaštitnik građana, između ostalog,

kako bi se rešilo ovo važno pitanje za prava građana i zakonitost i pravilnost postupaka.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, postupajući po preporukama Zaštitnika

građana, primenilo mere iz svoje nadležnosti kako bi bili otklonjeni propusti u školskoj

2013/2014. i obezbedilo obrazovanje učenicima bošnjačke nacionalnosti na bosanskom jeziku.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se opredelilo da u ovoj školskoj godini

primeni i model dvojezične nastave na srpskom i bosanskom jeziku. U Republici Srbiji model

dvojezične nastave za pripadnike nacionalnih manjina nema razvijenu praksu i zbog toga je

potrebno prethodno sagledati koje uslove dvojezična nastava mora da ispuni kako bi se

postigla jednaka svrha obrazovanja, kao što se postiže obrazovanjem samo na jeziku

pripadnike nacionalnih manjina. Treba razmotriti i pitanje o tome da li se dvojezična nastava

izuzetno uvodi i pod kojim uslovima, ako se ima u vidu da je Zakonom o osnovama sistema

obrazovanja i vaspitanja uređeno da se dvojezična nastava izuzetno primenjuje, dok zakonima

o osnovnom i srednjem obrazovanju dvojezična nastave nije predviđena kao izuzetak.

Iako je zakonski rok za donošenje podzakonskih akata u toku, dvojezična nastava na

bosanskom jeziku je uvedena u škole bez da je prethodno usvojen nastavni plan i program.

Nakon pokretanja postupka po pritužbi Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine,

Ministarstvo je obavestilo Zaštitnika građana da je proširen sastav Radne grupe za izradu

propisa u oblasti dvojezične nastave kojoj je dato u zadatak da pripremi predlog

podzakonskog akta kojim će, do početka nove školske godine, biti propisani bliži uslovi i

utvrđeni kriterijumi potrebni za realizaciju dvojezične nastave na srpskom jeziku i jeziku

nacionalne manjine.

U cilju unapređenja kvaliteta nastave kako bi učenici, pripadnici nacionalnih manjina po

završetku školovanja imali aktivno znanje srpskog jezika i da bi se omogućilo učenicima

srpske, pa i drugih nacionalnosti, da imaju znanje jezika nacionalne manjine, Zaštitnik građana

je 2010. godine uputio Mišljenje111 sa preventivnim preporukama, koje tada nije uvaženo, a

četiri godine kasnije, u javnosti su sve više prisutne kritike postojećeg stanja. Informacije o

tome da nacionalni saveti nacionalnih manjina i međunarodne organizacije projektno

podržavaju učenje srpskog jezika i pored toga što su sve vreme školovanja pripadnici

nacionalnih manjina imali obavezan predmet srpski kao nematernji jezik, bile su povod da

Zaštitnik građana organizuje radni sastanak, na kome je Ministarstvo prosvete obavestilo ovaj

111 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/452-miljenje-i-

preventivna-preporuka-ministarstvu-prosvete-radi-unapreenja-kvaliteta-nastave-na-srpskom-jeziku-i-jezicima-nacionalnih-manjina.

52

organ da je započet rad na izradi novog nastavnog plana i programa srpskog jezika kao

nematernjeg jezika i da se razmatra mogućnost izučavanja jezika društvene sredine u školama.

Afirmativne mere o kojima se govori u članu 21. Ustava RS, na šta je Zaštitnik građana ukazao

i u Redovnom godišnjem izveštaju za 2013. godinu, nisu u dovoljnoj meri razrađene i njihova

primena nije sistemski uređena. Zbog toga, kao i zbog neupućenosti nadležnih organa i

institucija o tome koji su razlozi i ciljevi primene afirmativnih mera, često se iznose samo

statistički podaci. Na osnovu podataka o broju građana koji su obuhvaćeni afirmativnom

merom nije moguće govoriti o tome u kojoj meri su postignuti očekivani ili željeni rezultati.

Tokom 2014, posebno je otvorena rasprava o primeni afirmativne mere prilikom upisa

romskih učenika i studenata, od kojih je nezakonito zahtevano da potvrdom iz posebnog

biračkog spiska romske nacionalne manjine dokazuju svoju nacionalnu pripadnost a, s druge

strane, postoji sumnja u to da učenici drugih nacionalnosti zloupotrebljavaju ovu afirmativnu

meru usled nedostataka jasno razrađene procedure, kriterijuma za njenu primenu i

mehanizama koji bi te zloupotrebe sprečili. Tim povodom, Zaštitnik građana je organizovao

zajednički sastanak kojem su prisustvovali svi nadležni organi i Nacionalni savet romske

nacionalne manjine i gde je zaključeno da se do početka nove školske godine uredi precizna,

transparentna i unapred poznata procedura koja će garantovati svrhu primene ove

afirmativne mere.

Iako je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dalo uputstvo univerzitetima da je

obavezna primena afirmativne mere za upis pripadnika romske nacionalne manjine, pojedini

fakulteti i dalje ne pristaju da izvrše obavezu da od broja studenata koji se finansiraju iz

budžeta izdvoje kvotu od 2% za upis studenata koji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini

(koja obuhvata i lica sa invaliditetom). Zaštitnik građana je na ove probleme ukazao i dao

preporuke šta je potrebno uraditi u posebnom Izveštaju o sprovođenju Strategije za

unapređenje položaja Roma112, koje nisu izvršene.

U vezi primene afirmativnih mera zapošljavanja pripadnika nacionalnih manjina radi

postizanja njihove srazmerne zastupljenosti u javnoj administraciji, Zaštitnik građana je

uputio Preporuke organima uprave113 i Ministarstvu unutrašnjih poslova114. Jedna od mera

Ministarstva je promotivna kampanja kako bi se što veći broj pripadnika nacionalnih manjina

prijavio na Konkurs za upis polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku, sa ciljem da se

nakon završene obuke prime u radni odnos. Iznoseći podatak o broju primljenih pripadnika

nacionalnih manjina na policijsku obuku, Ministarstvo izveštava o rezultatima primene ove

mere.

Međutim, povodom saznanja da se od kandidata koji se prijavljuju na Konkurs traži da daju

izjavu o tome da nemaju dvojno državljanstvo, a da u tekstu Konkursa nije naveden ovaj uslov,

Zaštitnik građana je sproveo postupak kontrole rada Ministarstva i uputio Preporuke115 kako

da se propusti otklone. U postupku je utvrđeno da se prilikom prijavljivanja na Konkurs od

kandidata traži izjava da nemaju dvojno državljanstvo, a razlog je taj što nije donet

podzakonski akt koji uređuje koja su to pojedina radna mesta policijskih službenika za koja se

može predvideti uslov da lice ima samo državljanstvo Republike Srbije. Pripadnici

nacionalnih manjina, koji u značajnom broju imaju dvojno državljanstvo, ne mogu da se

112 Videti više na:

http://www.pravamanjina.rs/attachments/IZVESTAJ%20ZG%20O%20SPROVODJENJU%20STRATEGIJE.pdf. 113 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/420-preporuka-

organima-dravne-uprave. 114 Videti više na: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/1451-2011-08-05-12-

57-00. 115 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/623-mup-trai-dodatni-

uslov-za-prijem-kandidata-koji-nije-naveden-u-konkursu.

53

prijave na konkurs, prođu obuku i nakon toga zasnuju radni odnos iako, nakon izmena

Zakonu o policiji 2011. godine, nije propisan poseban uslov da lice koje se prima u radni odnos

nema dvojno državljanstvo. Ministarstvo nije izvršilo preporuke, već je obavestilo Zaštitnika

građana o nameri da u buduće postupa po njima.

Sprovođenjem plana postepenog zatvaranja kolektivnih centara, njihov broj se smanjuje ali

podatak o tome da je u 2014. godini zatvoren samo jedan kolektivni centar ukazuje da proces

njihovog zatvaranja neće biti realizovan u planiranom roku, odnosno do kraja 2015. godine,

tako da je i dalje otvoreno pitanje konačnog zatvaranja kolektivnih centara i stambenog

zbrinjavanja lica koja su u njima smeštena.

U izveštajnom periodu znatno je povećan broj pritužbi koje ukazuju na to da se konkurs za

stambeno zbrinjavanje izbeglica ne sprovodi u zakonskim rokovima, da postupci traju

neprimereno dugo i da se, usled nepravilnosti, postupci vraćaju na ponovno odlučivanje.

Otvoreno je i pitanje stambenog zbrinjavanja i rešavanja svih problema sa kojima su suočeni

stanovnici neformalnih kolektivnih centara, zbog iseljavanja. Veliki broj građana, pretežno

Roma, koji su raseljeni sa teritorije AP Kosova i Metohije, od 1999. godine živi u neformalnim

naseljima bez ikakve infrastrukture i kao u slučaju koji je u toku, u vezi romskog naselja

„Čukarička šuma», u pitanju su socijalno ugrožene porodice u kojima pojedini članovi i dalje

ne ostvaruje osnovna ljudska prava u nedostatku ličnih dokumenata.

Zaštitnik građana je dao Mišljenje116 nadležnim organima o potrebi da se ustanove i razviju

drugi programi socijalnog stanovanja za najugroženije građane u Srbiji, u kome je, između

ostalog, skrenuo pažnju na to da država nije obezbedila potrebne uslove za stanovanje u

programima socijalne zaštite kojim se rešava stambeno zbrinjavanje izbeglih i raseljenih, kao i

ostalih ugroženih grupa građana, porodica koje žive u neformalnim naseljima, osoba sa

invaliditetom, beskućnika, lica koje trpe porodično nasilje, dece bez roditeljskog staranja, itd.

Zaštitnik građana do kraja izveštajnog perioda nije dobio stav nadležnih organa o iznetom

mišljenju, o tome da li i koje mere su planirane ili preduzete, ili o razlozima zbog kojih ono

nije uvaženo.

II PRITUŽBE

U oblasti prava nacionalnih manjina, Zaštitnik građana je primio 146 pritužbi, a po sopstvenoj

inicijativi istraživao je 7 slučajeva. Pomenute 153 pritužbe čine 3,14% od ukupnog broja

pritužbi koje je Zaštitnik građana primio u 2014. godini. Broj pritužbi u ovoj godini smanjen je

za 25,73% u odnosu na prethodnu.

Grafikon 3 - Prava nacionalnih manjina – broj primljenih pritužbi u odnosu na 2013. godinu

116 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/podaci/dokumenta/-/589-nadleni-organi-da-

preduzmu-sve-mere-kako-bi-se-obezbedili-uslovi-za-stanovanje-u-zatienim-uslovima-za-najugroenije-graane.

54

U 2014. godini Zaštitnik građana je ukupno okončao 177 predmeta, od kojih je 95 iz 2014.

godine, a ostatak iz ranijih godina.

Tabela 14 – Prava nacionalnih manjina – način na koji je okončan rad na predmetima iz 2014. i ranijih godina

Neosnovane pritužbe 90 50,85%

Odbačene pritužbe 47 26,55%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 21 11,86%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog postupka

12 6,78%

Mišljenje 1 0,56%

Odustanak pritužilaca 6 3,39%

Ukupno 177

Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni

Zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti,

neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i neurednosti.

Tabela 15 – Prava nacionalnih manjina – razlozi za odbačaj pritužbe u 2014.

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 27 57,45%

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 13 27,66%

Neuredna pritužba 4 8,51%

Anonimna pritužba 2 4,26%

Neblagovremena pritužba 1 2,13%

Ukupno: 47 100%

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje savetodavno-pravne pomoći, koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

55

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima. Kao što se vidi iz sledeće tabele, u 85,11% odbačenih pritužbi Zaštitnik građana je građanima

pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim organima.

Tabela 16 - Prava nacionalnih manjina - pružena savetodavno-pravna pomoć

broj procenat Odbačene pritužbe 47 100%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 27 57,45%

Preuranjenost - posavetovan o rasp. pravnim sredstvima 13 27,66%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 40 85,11%

U resoru koji se bavi zaštitom prava pripadnika nacionalnih manjina u 153 pritužbe ukazano

je na 186 povreda prava. Najveći broj pritužbi u ovom resoru ukazivao je na povrede

građanskih i političkih prava, posebno na povrede prava izbeglica i interno raseljenih lica.

Kada je reč o posebnim pravima pripadnika nacionalnih manjina, veliki broj povreda prava

odnosio se na položaj Roma. Takođe je u pritužbama ukazivano na brojne povrede iz domena

dobre uprave kao što su ćutanje uprave i, sa tim u vezi, povreda prava na dobijanje odluke u

zakonskom roku.

Tabela 17 – Prava nacionalnih manjina – povrede prava na koja su ukazivali pritužioci

Posebna prava u oblasti pripadnika nacionalnih manjina 59 32.07% Građanska i politička 78 42.39%

Pravo na dobru upravu 29 15.76%

Ekonomska, socijalna i kulturna prava 20 10.87%

Ukupno 186

Sledeća tabelaprikazuje strukturu posebnih prava odnosu na 186 evidentiranih povreda ovih

prava.

Tabela 18 – Povrede posebnih prava pripadnika nacionalnih manjina, njihov broj i procenat

Vrsta povređenog prava Broj % Posebna prava Roma 27 14.67%

Pravo na obrazovanje na maternjem jeziku 7 3.80%

Pravo na neposredne izbore nacionalnih saveta nac. manjina 6 3.26%

Ravnopravnost u vođenju javnih poslova 5 2.72%

Pravo na službenu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina 4 2.17%

Pravo na ostvarivanje nadležnosti NSNM 4 2.17%

Pravo na informisanje na maternjem jeziku 2 1.09%

Pravno nevidljiva lica 2 1.09%

Zabrana diskriminacije na nacionalnoj osnovi 2 1.09%

Ukupno 59

Organi na koje su u najvećem broju ukazivale pritužbe evidentirane u oblasti prava pripadnika

nacionalnih manjina su ministarstava, pre svega unutrašnjih poslova, prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja. U okviru ustanova, najveći broj pritužbi odnosio se na ustanove u oblasti

socijalne zaštite.

56

Grafikon 4 – Organi i organizacije na čiji rad su se građani najčešće prituživali u oblasti prava nacionalnih manjina

III OSTALE AKTIVNOSTI117

Zaštitnik građana je i u 2014. godini nastavio sa redovnom praksom prijema pritužbi u

višenacionalnim sredinama, kao i u romskim naseljima u Beogradu, Kovačici, Temerinu,

Vranju i Vlasotincu. Predstavnici Stručne službe Zaštitnika građana obišli su 11 romskih

naselja u Beogradu.

Svetski dan Roma, Zaštitnik građana je obeležio konferencijom za medije na kojoj su

predstavljeni zaključci iz „Izveštaja o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma sa

preporukama" koji je predat predsedniku Narodne skupštine u decembru 2013. godine.

Zaštitnik građana je u maju organizovao okrugli sto na temu „Ostvarivanje, problemi i

unapređenje jezičkih prava građana po Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama“118, koji

je bio posvećen sagledavanju svih problema službene upotrebe jezika i pisama i uspešnog

normativnog unapređenja zakonskog okvira, odnosno potreba i načina unapređenja zaštite i

ostvarivanja jezičkih prava građana.

Zaštitnik građana je organizovao radne sastanke sa predstavnicima Ministarstva prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i

nacionalne manjine-nacionalne zajednice i Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade na

temu unapređenja obrazovnog sistema pripadnika nacionalnih manjina.

Predstavnice Stručne službe Zaštitnika građana održale su interaktivna predavanja na

seminaru „Znam svoja prava“ na kome je učestvovalo deset romskih organizacija. Cilj

seminara je bio upoznavanje organizacija civilnog društva, koje se bave unapređenjem

117 Međunarodne aktivnosti Zaštitnika građana u oblasti prava nacionalnih manjina videti u delu ovog Izveštaja

„Međunarodna saradnja i projekti“ 118 Videti više na: http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/aktivnosti/610-problemi-efikasne-zatite-i-

ostvarivanja-prava-na-slubenu-upotrebu-jezika-i-pisama.

57

položaja građana romske nacionalne manjine sa pravima u oblasti statusnih pitanja, zdravlja,

obrazovanja, socijalne zaštite i mehanizmima ostvarivanja i zaštite prava.

Redovna saradnja sa organizacijama civilnog društva je nastavljena, posebno sa: Urban IN-

om, Forumom za etničke odnose, Beogradskim centrom za ljudska prava, Stalnom

konferencijom romskih udruženja građana, Centrom za razvoj civilnog društva i Mrežom za

interkulturalnost.

Uspešna saradnja nastavljena je i sa Visokim komesarijatom za izbeglice Ujedinjenih nacija

(UNHCR) i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave na daljem rešavanju

problema „pravno nevidljivih lica“, odnosno lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih.

Doneta je odluka da se sprovođenje Sporazuma o razumevanju produži do 31. 12. 2016.

godine.119 U izveštajnom periodu održan je drugi ciklus obuka za sudije, matičare, zaposlene

u centrima za socijalni rad i romsko organizacije.

IV KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Pravo nacionalnih saveta nacionalnih manjina da učestvuju u upravljanju ustanovama kulture može

da zavisi od volje političke većine u lokalnoj samoupravi

Nacionalni savet albanske nacionalne manjine obratio se Zaštitniku građana pritužbom na rad

nadležnih organa opština Bujanovac i Preševo koji nisu odlučivali o zahtevu da se izmene i

usaglase statuti ustanova kulture za koje je Savet doneo odluku da su od posebnog značaja za

albansku nacionalnu manjinu. Više od godinu dana, Opštine nisu odgovorile Nacionalnom

savetu na zahtev niti su ga obavestile o razlozima nepostupanja.

Nakon pokretanja postupka kontrole pred Zaštitnikom građana, opštine su otklonile propust

i obavestile Nacionalni savet o tome da planiraju zakazivanje sednice Skupština opština.

Međutim, tek nakon što su završeni izbori i konstituisan nov saziv Nacionalnog saveta, ali i

skoro dve godine od dana kada joj se Nacionalni savet prvi put obratio, Skupština opštine

Bujanovac je održala sednicu na kojoj su usaglašeni statuti ustanova kulture sa Zakonom o

nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Do kraja izveštajnog perioda, opština Preševo nije

obavestila Zaštitnika građana o tome da li je održana sednica SO i da li je otklonila propust.

Postupak je još u toku.

Nepravilna primena afirmativne mere za zapošljavanje građana romske nacionalnosti

Zaštitnik građana je primio pritužbu pripadnika romske nacionalne manjine nezadovoljnog

činjenicom da je onemogućen da ostvari pravo predviđeno afirmativnom merom i kojom je

ukazano na nepravilnosti u radu Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijale Vranje. U

postupku kontrole utvrđeno je nekoliko propusta nadležnih organa.

Prvi propust se ogleda u tome što Nacionalna služba za zapošljavanje nije obezbedila posebna

finansijska sredstva za dodelu subvencije za samozapošljavanje nezaposlenih lica romske

nacionalnosti, koja bi bila odvojena i nezavisna od drugih finansijskih kvota za dodelu

subvencija za samozapošljavanje.

Drugi propust je samo logična posledica prvog s obzirom da je filijala Vranje donela Odluku

o dodeli subvencija za samozapošljavanje povodom dva konkursa (Javnog poziva

nezaposlenim licima za dodelu subvencije za samozapošljavanje i Javnog poziva

nezaposlenim licima romske nacionalnosti za dodelu subvencija za samozapošljavanje) i to

119 Videti više na:http://www.pravamanjina.rs/index.php/sr/component/content/article/524.

58

mesec dana pre isteka roka koji je bio dat u Javnim pozivu nezaposlenim građanima romske

nacionalnosti.

Treći propust predstavlja činjenica da su tom Odlukom potrošena sva raspoloživa sredstva

tako da nije ni razmatrana prijava pritužioca i drugih građana romske nacionalnosti koje su

podnete u roku, ali nakon donošenja Odluke.

Kako bi propusti bili otklonjeni i radi postizanja svrhe primene ove afirmativne mere,

Zaštitnik građana je uputio preporuke, koje su u celosti izvršene, tako da je Nacionalna služba

za zapošljavanje obezbedila posebna finansijska sredstva za realizaciju programa

samozapošljavanja nezaposlenih lica romske nacionalnosti.

V PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada, u saradnji s drugim nadležnim organima, treba da donese jasnu odluku o tome da li je potrebno izmenama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama unaprediti postojeće stanje u oblasti službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličkog pisma.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba bez odlaganja da otpočne rad na izmenama i dopunama ili donošenju novog Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, nakon sveobuhvatne analize i javne rasprave, uvažavanjem primedbi stručne i druge javnosti, treba da razmotri pripremu novog zakonskog teksta o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da intenzivira kontrolu i saradnju sa višenacionalnim opštinama i gradovima, kako bi se unapredio rad nadležnih organa koji donose odluke od značaja za ostvarivanje javnih ovlašćenja nacionalnih saveta na nivou lokalnih samouprava.

Ministarstvo pravde treba da, u saradnji sa drugim nadležnim organima, razmotri način na koji će se rešiti pitanje službene upotrebe bosanskog jezika i pisma.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da usaglasi odgovarajuće odredbe svih zakona i jasno uredi položaj modela dvojezične nastave za pripadnike nacionalnih manjina, u smislu da li se izuzetno uvodi u škole i pod kojim uslovima, ili ne, i u tom smislu donese odgovarajuće podzakonske akte.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da intenzivira rad na donošenju podzakonskog akta kojim će se unaprediti nastava i postići ciljevi učenja srpskog kao nematernjeg jezika za pripadnike nacionalnih manjina koji se obrazuju na maternjem jeziku.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti u cilju obezbeđivanja uslova za izučavanje jezika društvene sredine.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da donese propise kojima će sistemski urediti sva pitanja primene afirmativnih mera upisa i obrazovanja učenika i studenata romske nacionalnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da stvori sve uslove neophodne da dvojno državljanstvo pripadnika nacionalnih manjina, kao i izbeglih i drugih lica, ne bude prepreka prijemu kandidata u policijsku školu i daljem zapošljavanju.

13. Nacionalna služba za zapošljavanje treba da razmotri dosadašnje rezultate primene afirmativnih mera i shodno tome planira i preduzme mere aktivne politike zapošljavanja Roma.

59

14. Komesarijat za izbeglice i migracije treba da ubrza proces zatvaranja kolektivnih centara, uz obezbeđivanje održivih stambenih rešenja i da u saradnji s drugim nadležnim organima pripremi plan za rešavanje problema neformalnih kolektivnih centara i obezbeđivanje rešenja za interno raseljena lica koja borave u nehigijenskim naseljima.

Komesarijat za izbeglice i migracije treba ažurno i efikasno da postupa u postupku sprovođenja konkursa za rešavanje stambenih potreba izbeglica kao i Komisija Vlade RS za rešavanje stambenih potreba izbeglica u postupku odlučivanja po žalbi.

60

2.3. RODNA RAVNOPRAVNOST I PRAVA LGBTI OSOBA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu.120

1.2. Donet je Zakon o elektronskim medijima121, Zakon o javnim medijskim servisima122 i Zakon o javnom informisanju i medijima.123

1.3. Donet je Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.124

1.4. Donet je Akcioni plan125 za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije.126

1.5. Donet je Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu.127

1.6. Donet je Akcioni plan128 za sprovođenje Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.129

1.7. Nadležni organi obezbedili su mirno održavanje Parade ponosa u Beogradu.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je izradio Poseban izveštaj o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja i predstavio ga Narodnoj skupštini i javnosti.130

2.2. Postupajući po preporuci Zaštitnika građana131, Ministarstvo pravde i državne uprave je donelo Posebni protokol za pravosuđe u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.

2.3. Zaštitnik građana učinio je vidljivim nedostatke u pravnom okviru i funkcionisanju mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave.

2.4. Zaštitnik građana je izradio prvu radnu verziju Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti.132

2.5. Vlada je obezbedila mirno održavanje Parade ponosa u Beogradu. Na neophodnost da se obezbedi pravo LBGTI osoba na mirno okupljanje i značaj održavanja Parade ponosa Zaštitnik građana je tokom prethodnih godina ukazivao svojim mišljenjima, stavovima i preporukama. Zaštitnik građana je svojim aktivnostima učinio vidljivijim položaj LGBTI osoba i potrebu da njihova prava budu u većoj meri ostvarena i bolje zaštićena.

120 ,,Službeni glasnik RS“, broj 75/14. 121 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 122 „Službeni. glasnik RS“, broj 83/14. 123 „Službeni. glasnik RS“, broj 83/14. 124 Dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/54/pozitivno-zakonodavstvo.php. 125 Zaključak Vlade Republike Srbije br. 90-11489/2014 od 02.10.2014. godine, dostupno na

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678. 126 Dostupan na: http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/Akcioni_plan_-_srpski.pdf. 127 "Službeni glasnik RS", broj 101/14. 128 Zaključak Vlade Republike Srbije br. 021-8527/2014 od 7. 8. 2014. godine, dostupno na

http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678. 129 ,,Službeni glasnik RS", broj 85/14. 130 Dostupno na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/izvestaji/posebnii-izvestaji/3710-2015-02-24-

13-35-38. 131Mišljenje sa preporukama Zaštitnika građana, dostupno na:

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/022_Microsoft%20Word%20-%20Miš%20%20sa%20preporukama-uz%20saglasnost%20za%20potpis.pdf.

132 Dostupno na: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/component/content/article/3621.

61

2.6. Zaštitnik građana, organizovanjem sastanka sa relevatnim državnim organima i učešćem na javnim tribinama, učinio je vidljivijim položaj žena koje žive u ruralnim sredinama.

2.7. Zajednička radna grupa Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti uputila je nadležnim organima133 preporuke za izmene i dopune propisa od značaja za pravni položaj transpolnih osoba.

2.8. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovoj oblasti primio 132 pritužbe u kojima su podnosioci ukazivali na 180 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 121 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 26 postupaka koji su vođeni, 16 (61.54%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 10 preporuka, od kojih je prihvaćeno 7 (70%), neizvršeno 3 (30%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (26) i otklonjenih (23) propusta , efikasnost u ovoj oblasti je 88.46%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Zakon o ravnopravnosti polova134 potrebno je unaprediti.

3.2. Zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima nije efikasna.

3.3. Jednak pristup pravdi za sve građane nije obezbeđen, jer još uvek nije uređeno pravo građana na besplatnu pravnu pomoć.

3.4. Zakon o ravnopravnosti polova nejednako se primenjuje u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije, naročito u pogledu uspostavljanja stalnih radnih tela ili određivanja lica za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova jednakih mogućnosti.

3.5. Zdravstvene usluge nisu u dovoljnoj meri dostupne svim ženama.

3.6. Narodna skupština nije razmatrala Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Zaštitnik građana.135

3.7. Prava osoba drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta su nedovoljno zaštićena.

3.8. Nisu razvijene usluge za mlade LGBTI osobe koje su morale da napuste svoje domove, jer su ih porodice, nakon saznanja o njihovoj seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, odbacile.

3.9. U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji136 ne postoji eksplicitna zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

3.10. Nije donet podzakonski akt koji uređuje bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od stane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

3.11. Pravne posledice prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta nisu normativno uređene.

3.12. Krivični zakonik nije usaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.137

133 Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvu za

rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje

134 „Službeni glasnik RS“, broj 104/09. 135 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Prava deteta. 136 „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/13. 137 Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u

porodici („Službeni glasnik RS – međunarodni ugovori“, broj 12/13).

62

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Vlada predloži Narodnoj skupštini da se donese zakon koji uređuje pružanje besplatne pravne pomoći kojim bi se unapredio položaj svih osetljivih grupa, a pre svega žrtava nasilja u porodici;

da Ministarstvo pravde razmotri Inicijativu Zaštitnika građana za izmene i dopune Krivičnog zakonika i intenzivira rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici;

da Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripreme predlog propisa kojima se uređuju pravne posledice prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta;

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predloži da se u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja unesu odredbe o eksplicitnoj zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta;

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave utvrdi bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, a naročito za prepoznavanje diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta učenika, nastavnog i drugog osoblja;

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola, a potom i u tekstove udžbenika unese sadržaje kojima će na prihvatljiv, ali stručan način obraditi sva važna pitanja koja se odnose na rodnu ravnopravnost i prava LGBTI populacije;

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremi i Vladi dostavi Nacrt zakona, kojim će se definisati mehanizmi rodne ravnopravnosti u jedinicama lokalne samouprave, način njihovog izbora i sankcija u slučaju da se ovi mehanizmi ne ustroje;

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, preduzme mere radi obezbeđivanja odgovarajućih usluga prihvata žrtava aktuelnog porodičnog nasilja;

da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Republički sekretarijat za zakonodavstvo predlože mere za uvođenje rodno osetljivog jezika u rad državnih organa, uključujući pisanje zakona i drugih akata;

da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, u postupku nadzora u jedinicama lokalne samouprave, naloži formiranje stalnih radnih tela ili zaposlenog za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova;

da Ministarstvo zdravlja obezbedi ginekološke stolove za zaštitu i prevenciju zdravlja i žena sa invaliditetom na svim nivoima zdravstvene zaštite;

da Služba za upravljanje kadrovima u tematske sadržaje stručnih obuka za sve zaposlene u državnoj upravi uključi i obuke na temu rodne ravnopravnosti;

63

5. Obrazloženje

Zakon o ravnopravnosti polova nije usklađen sa međunarodnim ugovorima koje je Republika

Srbija potvrdila nakon 2009. godine, niti sa propisima koji su doneti, izmenjeni i dopunjeni

nakon stupanja na snagu ovog zakona. Zakon ne sadrži instrumente za implementaciju,

određeni mehanizmi nisu adekvatno uređeni, niti dosledno prati prava zajemčena Ustavom.

Ispitivanjem primene odredbi Zakona o ravnopravnosti polova, Zaštitnik građana je utvrdio

da postoji niz nedostataka u načinu na koji su zakonom uređeni i načinu na koji se osnivaju i

primenjuju mehanizmi za rodnu ravnopravnost. Zakon nije propisao rok za uspostavljanje

ovih mehanizama, niti sankciju za jedinice lokalne samouprave ukoliko po ovoj obavezi ne

postupe. Praksa u uspostavljanju stalnih radnih tela, odnosno određivanju lica za rodnu

ravnopravnost i obavljanje poslova jednakih mogućnosti i rada ovih tela, odnosno lica, je

neujednačena. Postoje dobri primeri uspostavljanja i rada ovih mehanizama, ali u velikom

broju opština i gradova mehanizam za rodnu ravnopravnost nije uspostavljen ili nije

funkcionalan, a gotovo ni jedna jedinica lokalne samouprave nije opredelila sredstva u

budžetu za finansiranje mehanizama rodne ravnopravnosti.

Zbog uočenih nedostataka u primeni Zakona o ravnopravnosti polova i potrebe da se domaće zakonodavstvo uskladi sa preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti rodne ravnopravnosti i supsidijernim zakonodavstvom, Zaštitnik građana je pripremio Prvu radnu verziju modela Zakona o rodnoj ravnopravnosti i predstavio ga Narodnoj skupštini, skupštini AP Vojvodine i predstavnicima lokalnih samouprava i lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Model sadrži instrumente za sprovođenje zakona i propisuje sankcije, na odgovarajući način reguliše status lokalnih institucionalnih mehanizama rodne ravnopravnosti i usklađen je sa Ustavom i drugim propisima. Model je baziran na politici jednakih mogućnosti, konkretizuje obaveze i odgovornosti organa javne vlasti i poslodavaca u njenom sprovođenju. Model, takođe, propisuje posebne mere u svakoj od oblasti od značaja za ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti, uključujući i instrumente za njihovu primenu i praćenje primene, a sadrži i niz normi posvećenih zaštiti od rodno zasnovanog nasilja.

Izmenama i dopunama Zakona o radu propisane su nove odredbe koje pružaju bolju zaštitu

zaposlenih žena tokom trudnoće i ranog materinstva. Zabrana obavljanja rizičnih ili po

zdravlje štetnih poslova, prekovremenog i rada noću proširena je i na majke koje doje decu.

Zaposlene trudnice sada imaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada kada u toku radnog

vremena obavljaju zdravstvene preglede u vezi sa trudnoćom.

Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o javnim

medijskim servisima, uveli su eksplicitnu zabranu govora mržnje, na čiju je zabrinjavajuću

rasprostranjenost u javnom medijskom prostoru Zaštitnik građana ukazivao u godišnjim

izveštajima za 2009. i 2010. godinu, kao i u Posebnom izveštaju ,,LGBT populacija u Srbiji –

stanje ljudskih prava i društveni položaj“138. Medijski zakoni usvojeni u izveštajnom periodu

propisuju da medijski sadržaji ne smeju da sadrže informacije kojima se podstiče

diskriminacija, mržnja ili nasilje, između ostalog, zbog pola, rodnog identiteta, seksualne

orijentacije i drugih ličnih svojstava, javni medijski servis obavezuju da u obavljanju svoje

delatnosti (proizvodnji, kupovini, obradi i objavljivanju radio, televizijskih i multimedijalnih

sadržaja) podstiču ostvarivanje ljudskih prava i sloboda, unapređenje polne tolerancije i

razumevanja.

138 Izveštaj dostupan na: http://www.zastitnik.rs/attachments/2107_Izvestaj%20LGBT.doc.

64

Postupajući po Mišljenju Zaštitnika građana sa preporukama139, Ministarstvo pravde i

državne uprave donelo je 14. 1. 2014. godine Posebni protokol o postupanju u slučajevima

nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosnima. On detaljnije propisuje interne

postupke pravosudnih organa u slučaju nasilja nad ženama, u skladu sa osnovnim principima

i ciljevima Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u

situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima.

Usvajanjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije,

Vlada je konkretizovala mere za sprečavanje diskriminacije i unapređivanje položaja devet

osetljivih kategorija stanovništva, uključujući žene i LGBTI osobe. Ovaj dokument sadrži

aktivnosti, rokove za njihovo sprovođenje, indikatore ostvarenog napretka i procenu

finansijskih sredstava potrebnih za njihovu realizaciju.

Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja sistema izvršenja krivičnih

sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine koji predviđa posebne aktivnosti čiji je cilj

unapređenje položaja žena osuđenica, na čiji je položaj Zaštitnik građana ukazivao u

Godišnjem izveštaju za 2011. godinu. Neke od planiranih mera su usmerene ka poboljšanju

obrazovanja i stručnog usavršavanja osuđenica, u cilju njihovog ekonomskog osamostaljivanja

nakon izdržane kazne.

Na loš ekonomski položaj žena i veliki broj nezaposlenih žena, posebno onih iz osetljivih

grupa, Zaštitnik građana ukazivao je još u godišnjim izveštajima za 2009, 2010. i 2012. godinu.

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2015. godinu predviđa novu meru za

subvencionisano zapošljavanje i mere za ekonomsko osnaživanje žena iz osetljivih kategorija

i unapređivanje njihovog položaja.

U Beogradu je, bez većih incidenata, održana Parada ponosa, čime je osobama drugačije

seksualne orijentacije i rodnog identiteta omogućeno ostvarivanje prava na slobodu okupljanja

i postupljeno u skladu sa preporukama Zaštitnika građana iz Redovnog godišnjeg izveštaja za

2013. godinu, kao i iz Posebnog izveštaja ,,LGBT populacija u Srbiji - stanje ljudskih prava i

društveni položaj“ iz 2011. godine. Pred nadležnim organima je, međutim, obaveza i

odgovornost da svakodnevnim radom i odnosom prema ovoj grupi građana doprinose

uklanjanju predrasuda i stereotipa, podstiču toleranciju i sprečavaju isključivanje,

diskriminaciju i svaki oblik nasilja prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog

identiteta.

Zaštitnik građana je sačinio i Narodnoj skupštini predstavio Poseban izveštaj o primeni

Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja. Izveštaj je rezultat praćenja primene

Opšteg i posebnih protokola o postupanju nadležnih organa u slučajevima nasilja nad ženama

u porodici i partnerskim odnosima i analize rada nadležnih organa koji su uključeni u sistem

zaštite žena od nasilja koje je Zaštitnik građana sproveo u periodu od maja do oktobra 2014.

godine. Nedovoljno prepoznavanje nasilja prema ženama, nerazumevanje položaja žene žrtve,

nedovoljna informisanost o postojanju i sadržaju Opšteg i posebnih protokola, nedostatak

adekvatnih evidencija, nezadovoljavajuća saradnja nadležnih organa - deo su nedostataka u

sistemu zaštite žena od nasilja koje je Zaštitnik građana utvrdio.

Sastanak zamenice zaštitnika građana sa nadležnim organima o položaju žena u ruralnim

sredinama, pokazao je da – iako ima pomaka u oblasti zaštite njihovih prava u odnosu na

prethodni period – žene u ruralnim sredinama još uvek ne uživaju u punoj primeni principa

rodne ravnopravnosti. One su uglavnom nezaposlene, imaju otežan pristup zdravstvenoj

139 Akt Zaštitnika građana br. 13 – 632/12 od 13. 05. 2013. godine, del. br. 13421, dostupno na: http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/046_2840_Preporuka%20Ministarstvu%20rad

a.doc

65

zaštiti i rade teške fizičke poslove na poljoprivrednom gazdinstvu, a vrlo često su višestruko

diskriminisane. Cilj sastanka je bio uspostavljanje osnova za buduću kontinuiranu saradnju u

oblasti zaštite i unapređenja položaja žena na selu.

Zamenica Zaštitnika građana je isto tako razgovarala sa zamenikom gradonačelnika grada

Užica, članicama Saveta za ravnopravnost polova Užica, kao i sa predstavnicama udruženja

seoskih žena i preduzetnicama iz seoskih sredina koje su aktivne u sferi agrobiznisa u cilju

bližeg upoznavanja sa primerima dobre prakse i pružanja podrške ženama da istraju u svom

daljem angažovanju na poboljšanju uslova života i rada u ruralnim sredinama.

Zajednička radna grupa Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

preporučila je nadležnim organima da preduzmu mere u cilju unapređenja položaja i

ostvarivanja prava transpolnih osoba. Između ostalog, radna grupa je preporučila sprovođenje

istraživanja o transpolnosti radi prikupljanja relevantnih podataka, ukidanje prakse obavezne

sterilizacije transpolnih osoba, izmene različitih propisa u cilju unapređivanja položaja ovih

građana i bolju zaštitu od diskriminacije.

Zaštitnik građana je Ministarstvu pravde 2011. godine uputio, a 2012. godine ponovio,

Inicijativu za izmenu Krivičnog zakonika u oblasti krivično-pravne zaštite žrtava porodičnog

nasilja i seksualnog zlostavljanja. Ministarstvo pravde do sada nije razmatralo deo Inicijative

koji se odnosi na izmenu Krivičnog zakonika u oblasti krivično-pravne zaštite žrtava

porodičnog nasilja, odnosno na uvođenje u sistem krivičnopravne zaštite novog krivičnog

dela proganjanja, pooštravanje sankcija, obavezni psihosocijalni tretman nasilnika i druge

odredbe usmerene ka prevenciji nasilja, iako se Republika Srbija potvrđivanjem Konvencije

Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici obavezala

da uskladi krivično zakonodavstvo sa ovim međunarodnim dokumentom.

U društvu i dalje postoje izražene predrasude i stereotipi o osobama drugačije seksualne

orijentacije i rodnog identiteta, koje su u velikoj meri izložene diskriminaciji. Osobe manjinske

seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kao i osobe koje podržavaju ostvarivanje prava

LGBTI osoba, izložene su diskriminaciji i nasilju, uključujući i fizičko nasilje i zlostavljanje.

Uočava se i pojava da mlade LGBTI osobe, nakon što roditelji i članovi njihovih porodica

saznaju za njihovu seksualnu orijentaciju i rodni identitet, budu odbačene od porodice zbog

čega su prinuđene da napuste svoje domove. Mnoge od ovih osoba iz tog razloga napuštaju

školovanje, a kako su nezaposleni i bez velikih mogućnosti zapošljavanja, često žive na ulici.

U Republici Srbiji u ovom trenutku ne postoje sigurne kuće ili druge usluge privremenog

zbrinjavanja, niti druge mere i usluge za mlade LGBTI osobe u ovakvoj situaciji 140.

Raširena netolerancija mladih prema LGBTI osobama ukazuje na potrebu da se, u svim

oblicima i nivoima obrazovanja, uloži dodatan napor na obrazovanju o toleranciji,

nediskriminaciji i nenasilnom društvu. I pored toga, ni u ovom izveštajnom periodu, u Zakon

o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji nije uneta eksplicitna zabrana

diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, niti je usvojen podzakonski

akt koji uređuje bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane

zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Zdravstvena zaštita i dalje je nedovoljno dostupna ženama u posebno osetljivom položaju, a

pre svega Romkinjama, ženama koje žive u ruralnim sredinama, i ženama sa invaliditetom, a

nedostupna ženama koje su zbog propusta poslodavaca i drugih lica ostale bez zdravstvenog

osiguranja.

140 Na složenost porodične situacije LGBTI osoba ukazano je tokom inicijalnog seminara Kancelarije za ljudska

i manjinska prava i Saveta Evrope, u decembru 2012. godine, kao i u Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije i pratećem Akcionom planu, dostupno na http://www.ljudskaprava.gov.rs/images/Akcioni_plan_-_srpski.pdf.

66

Nacionalna strategija za unapređenje rodne ravnopravnosti i poboljšanje položaja žena,

Nacionalna strategija za borbu protiv rodnog i seksualno zasnovanog nasilja i Nacionalni

Akcioni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija doneti su

za period do 2015. godine. Stoga je od ključnog značaja da se novi strateški dokumenti donesu

blagovremeno, kako bi se sprečio diskontinuitet u procesu unapređivanja položaja žena u

Republici Srbiji.

II PRITUŽBE

U oblasti rodne ravnopravnosti, Zaštitnik građana je primio 127 pritužbi, a po sopstvenoj

inicijativi istraživao je 5 slučajeva. Pomenute 132 pritužbe čini 2,71% od ukupnog broja

pritužbi koje je Zaštitnik građana primio u 2014. godini. Broj pritužbi u ovoj godini manji je za

10,81% u odnosu na prethodnu.

Grafikon 5 – Rodna ravnopravnost – broj primljenih pritužbi u odnosu na 2013.

U 2014. godini, Zaštitnik građana je ukupno okončao 121 predmeta, od kojih je 78 iz 2014.

godine, a ostatak iz ranijih godina.

Tabela 19 – Rodna ravnopravnost – način na koji je okončan rad na predmetima iz 2014. i ranijih godina

Odbačene pritužbe 62 51.24% Neosnovane pritužbe 27 22.31%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka 16 13.22%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 9 7.44%

Odustanak pritužilaca 7 5.79%

Ukupno 121 100%

Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni

Zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti,

neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i neurednosti.

67

Tabela 20 - Rodna ravnopravnost - razlozi za odbačaj pritužbe u 2014.

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 31 50.00%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 11 17.74%

Pritužba podneta od neovlašćenog lica 9 14,51%

Nadležnost lokalnog ombudsmana 4 6.45%

Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 3 4.84%

Neblagovremena pritužba 2 3.23%

Anonimna pritužba 2 3.23%

Ukupno: 62 100%

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje

savetodavno-pravne pomoći, koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima

pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Kao što se vidi iz tabele sledeće tabele, u 67.74% odbačenih pritužbi, Zaštitnik građana je

građanima pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim

organima.

Tabela 21 – Rodna ravnopravnost – pružena savetodavno-pravna pomoć

broj procenat

Odbačene pritužbe 62 100%

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 31 50.00%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 11 17.74%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 42 67.74%

U resoru koji se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti u 132 pritužbe ukazano je na 180 povreda

prava. Najveći broj pritužbi odnosio se na povrede posebnih prava u oblasti rodne

ravnopravnosti.

Tabela 22 – Rodna ravnopravnost – povrede prava na koja su ukazivali pritužioci

Posebna prava u oblasti rodne ravnopravnosti 111 61.67% Ekonomska, socijalna i kulturna prava 53 29.44%

Građanska i politička prava 9 5.00%

Pravo na dobru upravu 7 3.89%

Ukupno 180 100.00% Najčešće povrede prava iz grupe ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava odnosi se na pravo

na socijalnu zaštitu i prava na zaštitu porodice, majke i samohranog roditelja, kao i prava na

rad i po osnovu rada.

Sledeća tabela prikazuje strukturu posebnih prava odnosu na 111 evidentiranih povreda ovih

prava.

Tabela 23 - Posebna prava u oblasti rodne ravnopravnosti, njihov broj i procenat

Vrsta povređenog prava Broj % Prava trudnica i porodilja 62 55.86%

Porodično nasilje 31 27.93%

68

Pravo na nakn. zarade za vreme odsustva zbog trudnič. bolovanja

porodiljskog odsistva i nege dete

11 9.91%

Posebna prava marginalizovanih kategorija žena 3 2.70%

Vantelesna oplodnja 3 2.70%

Seksualno nasilje 1 0.90%

Ukupno 111 100%

Najveći broj pritužbi ukazivao je na povrede prava od strane ustanova u oblasti socijalne

zaštiti i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstva unutrašnjih poslova,

što pokazuje sledeći grafikon.

Grafikon 6 – Organi i organizacije na čiji rad su se građani najčešće prituživali u oblasti rodne ravnopravnosti

69

III OSTALE AKTIVNOSTI

Zaštitnik građana i njegova zamenica za rodnu ravnopravnost učestovali su u radu Odbora za

ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, na sednici posvećenoj

ostvarivanju prava osoba drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i imali zajedničke

aktivnosti sa Odborom i članicama Ženske parlamentarne mreže.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova posvećenoj

obeležavanju 25. novembra – Međunarodnog dana borbe protiv nasilja prema ženama,

predstavljen je Poseban izveštaj Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za

zaštitu žena od nasilja.

Na sednici ovog Odbora posvećenoj obeležavanju 10. decembra – Međunarodnog dana

ljudskih prava predstavljena je i prva radna verzija Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti

koji je pripremio Zaštitnik građana.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbor za evropske integracije

Narodne skupštine, Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pozvali su

nadležne organe da preduzimaju aktivnije mere u cilju većeg ostvarivanja i bolje zaštite prava

LGBTI osoba, ostvarivanja efikasnije sudske zaštite u slučajevima nasilja nad LGBTI osobama,

njihove diskriminacije i govora mržnje, obezbeđivanja prava na slobodno i bezbedno

okupljanje, edukacije dece u školama i zaposlenih u državnim i drugim organima i podizanja

svesti javnosti o položaju ove grupe građana. Zajednički stav Narodne skupštine, Zaštitnika

građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da je nužno što pre doneti Deklaraciju o

zabrani govora mržnje i zločina iz mržnje.

Predstavnica Stručne službe Zaštitnika građana učestvovala je u radu druge Nacionalne

konferencije ženske parlamentarne mreže.

Na poziv Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost u Viljnusu, Litvanija, zamenica

zaštitnika građana za rodnu ravnopravnost posetila je ovaj Institut, u cilju uspostavljanja

saradnje, upoznavanja sa evropskim standardima i razmene iskustava. Zaštitnik građana je

prepoznao važan uticaj ovog Instituta, ukazujući u Godišnjem izveštaju za 2010. godinu na

značaj uspostavljanja saradnje sa ovom institucijom Evropske unije.

Zamenica zaštitnika građana je imala izlaganje na skupu organizacije ,,Iz Kruga“, posvećenom

obeležavanju Nedelje žena sa invaliditetom, od 3-7.11.2014.

Zamenica zaštitnika građana je učestvovala u nizu aktivnosti organizovanih u okviru

kampanje „16 dana borbe protiv nasilja nad ženama“, dok su predstavnice stručne službe

Zaštitnika građana učestvovale u uličnoj akciji posvećenoj sprečavanju nasilja prema ženama,

podizanju svesti javnosti o problemima sa kojima se suočavaju žene u situaciji nasilja i širenju

informacija o tome kome mogu i treba da se obrate žene izložene nasilju. Ulična akcija je

održana na Trgu Republike u Beogradu, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

25. novembra.

Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana pruža stručnu i savetodavnu podršku

Zaštitniku građana. Članice i članovi saveta su osobe sa iskustvom i znanjem u oblasti

unapređivanja položaja žena i LGBTI osoba, sa posebnim osvrtom na prava i položaj

Romkinja, žena sa invaliditetom, žena koje preživljavaju nasilje u porodici i partnerskim

odnosima. Savet održava sednice jednom mesečno, u prostorijama Zaštitnika građana. U

prethodnoj godini je održano devet sednica Saveta. Članovi i članice Saveta su, između

ostalog, učestvovali u obeležavanju 27. juna, Međunarodnog dana ponosa, u aktivnostima

povodom Parade ponosa, u obeležavanju Nedelje žena sa invaliditetom, kao i u obeležavanju

,,16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Članice i članovi Saveta su učestvovali u

70

nadzornim posetama lokalnim samoupravama radi utvrđivanja načina sprovođenja Opšteg i

posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja, kao i u predstavljanju Posebnog izveštaja

Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja, a dali su

svoj doprinos u pripremi i predstavljanju modela Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zaštitnika

građana.

U saradnji sa UNICEF i organizacijom „Romski ženski centar Bibija“, Zaštitnik građana je

održao dvodnevnu obuku članicama deset ženskih romskih organizacija iz različitih gradova

i opština u Srbiji. Cilj obuke je bio jačanje kapaciteta romskih organizacija civilnog društva u

pružanju podrške građanima romske pripadnosti, posebno u vezi sa pravima žena i dece i

mehanizmima ostvarivanja i zaštite ovih prava. Obuka je obuhvatila više segmenata: zdravlje

i zdravstvenu zaštitu, upis u matične knjige i izdavanje dokumenata, zaštitu dece od nasilja,

obrazovanje deteta, zaštitu žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Poseban deo

obuke odnosio se na raspoložive mehanizme zaštite prava, način njihovog korišćenja i

mogućnost obraćanja Zaštitniku građana.

Sa specifičnim pravima žena u zdravstvenom sistemu Zaštitnik građana je, kroz više

jednodnevnih obuka o pravima pacijenata upoznao i savetnike za prava pacijenata i članove

lokalnih saveta za zdravlje 98 opština i gradova.141

Zaštitnik građana je sproveo likovni konkurs za učenike osnovnih škola iz 15 opština i

gradova, pod nazivom “Ljudska prava iz mog ugla”, a jedna od tema bila je i ravnopravnost

žena i muškaraca.142

Zamenica zaštitnika građana održala je časove građanskog vaspitanja sa učenicima osnovnih

škola u Vranju i gimnaziji u Vladičinom Hanu na kojima je sa učenicima diskutovala o pravima

i položaju LGBTI osoba i stavovima dece i mladih o predrasudama i stereotipima prema ovoj

grupi građana.

Zamenica zaštitnika građana je sa saradnicima i saradnicama učestvovala u povorci koju je

udruženje Gej Strejt Alijansa organizovalo povodom obeležavanja 27. juna, Međunarodnog

dana ponosa, odajući poštu Dušanu Jovanoviću, dečaku romske nacionalnosti koji je život

izgubio kao žrtva zločina iz mržnje.

Povodom Međunarodnog dana ponosa, na zgradi Zaštitnika građana je razvijena zastava

duginih boja, čime je simbolično pružena podrška pripadnicima LGBTI zajednice.

Zaštitnik građana je sa svojim saradnicima i saradnicama učestvovao na Paradi ponosa, koja

je održana 28. septembra 2014.

Zaštitnik građana je u cilju unapređivanja stanja u oblasti rodne ravnopravnosti, nastavio

saradnju sa Misijom OEBS u Srbiji, započetu 2012. godine.

U oblasti ravnopravnosti polova i prava LGBTI osoba nastavljena je uspešna saradnja sa

organizacijama civilnog društva, među kojima su Autonomni ženski centar, Viktimološko

društvo Srbije, Labris, Gejten LGBT, Asocijacija Duga iz Šapca, Gej Strejt Alijansa, Beogradski

centar za bezbednosnu politiku, JUKOM i Bibija, kao i Stalna konferencija gradova i opština,

Ženski centar Užice, udruženje Peščanik iz Kruševca, Akademija ženskog liderstva, Ženski

prostor Niš, udruženje Osvit iz Niša, Odbor za ljudska prava Vranje/SOS telefon Vranje i

udruženje Generator iz Vranja.

141 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Resor zdravlja. 142 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Prava deteta.

71

IV KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Neujednačenost u tumačenju i primeni zakona

Bračni par započeo je proceduru vantelesne oplodnje, ali je tokom procedure suprug teško

oboleo. Procedura VTO je prekinuta, a suprug pritužilje je ubrzo i preminuo. Pre smrti, on je

zamrznuo svoje polne ćelije i sačinio izjavu da je saglasan da ih njegova supruga u započetoj

proceduri VTO koristi nakon njegove smrti. Pritužiljin zahtev da postupak vantelesne

oplodnje bude nastavljen posle smrti supruga je odbijen, zbog stava Ministarstva zdravlja i

Uprave za biomedicinu da je u ovakvom slučaju neophodno pribaviti saglasnost ministara

koju je zakon kao uslov propisao u slučaju kada zahtev podnosi žena koja nije u bračnoj,

odnosno vanbračnoj zajednici. Tokom postupka koji je pokrenuo Zaštitnik građana, ministri

nadležni za zdravlje i porodične odnose dali su saglasnost da se nastavi započeta vantelesna

oplodnja, ali je ostala neujednačenost u tumačenju i primeni zakona od strane nadležnih

organa kada je reč o situaciji da proces VTO započnu partneri, a tokom postupka jedno od njih

premine, kao i otvoreno pitanje usklađenosti Zakona o lečenju neplodnosti postupcima

biomedicinski potpomognutog oplođenja sa drugim zakonima.

Devojčicama u Loznici nisu dostupne jednake mogućnosti, uslovi i resursi za učešće u sportu

Gradska uprava grada Loznica godinama je nejednako i nepravilno postupala prema

Ženskom omladinskom rukometnom klubu „Loznica“, uskraćujući mu mogućnost da dobije

sredstva iz budžeta Grada na javnim konkursima za finansiranje potreba u oblasti sporta.

Uprava je na taj način propustila da devojčicama obezbedi jednake mogućnosti, uslove i

dostupnost resursa za učešće u sportu i nije izvršavala obaveze koje je Republika Srbija

preuzela potvrđivanjem Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, kao i

obaveze propisane Zakonom o ravnopravnosti polova i Zakonom o sportu.

Zaštitnik građana je organu uprave uputio preporuke da, u konkursnim postupcima,

objektivno, transparentno, nezavisno i nepristrasno boduje sportska udruženja, poštuje

Ustavom zajemčena prava građana na ravnopravan i jednak tretman i postupa u skladu sa

obavezom da afirmiše ženski sport i drugim obavezama jedinica lokalne samouprave koje je

propisao Zakon o ravnopravnosti polova.

Organ starateljstva insistira da se žrtva nasilja povinuje tradicionalnoj ulozi i vrati u nasilno

porodično okruženje

Umesto pružanja potrebne pomoći i podrške, Centar za socijalni rad Bujanovac je insistirao da

se žena žrtva nasilja u porodici vrati u primarnu porodicu u skladu sa tradicionalnim

normama sredine. Upućujući preporuke organu starateljstva, Zaštitnik građana je ukazao da

je zadatak tog organa da prilikom zaštite žena od porodičnog nasilja postupa na rodno osetljiv

način, uz svest da uvek postoji neravnoteža moći između izvršilaca nasilja i žena žrtava nasilja,

da je za nasilje uvek i isključivo odgovoran onaj ko ga vrši, kao i da se kultura, običaji, religija,

tradicija i čast, shodno obavezujućim normama potvrđenih međunarodnih ugovora i

usvojenih zakona, ne mogu smatrati opravdanim razlogom za vršenje bilo kog oblika nasilja

nad ženama. Centar za socijalni rad je u celosti postupio po preporukama Zaštitnika građana.

V PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

1. Vlada treba da pristupi izradi novih strateških dokumenata posvećenih zaštiti i unapređivanju položaja žena, pošto se relevantni strateški dokumenti odnose na period do 2015. godine, kao i da obezbedi efikasno sprovođenje i praćenje sprovođenja mera sadržanih u ovim dokumentima.

72

2. Vlada treba da predloži i Narodnoj skupštini podnese na usvajanje zakon koji uređuje pružanje besplatne pravne pomoći, kojim bi se unapredio položaj svih osetljivih grupa, a pre svega žrtava nasilja u porodici. 3. Vlada treba da obezbedi puno ostvarivanje i zaštitu prava LGBTI osoba, a posebno zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta i pravo na mirno okupljanje, naročito kroz održavanje Parade ponosa. 4. Vlada treba da kontinuirano sprovodi mere i aktivnosti posvećene podizanju svesti javnosti o rodnoj ravnopravnosti i mere za unapređivanje položaja žena. 5. Vlada treba da predloži, a Narodna skupština usvoji zakon kojim se uređuju pitanja od značaja za oblast rodne ravnopravnosti, koji će obezbediti uključivanje rodne perspektive u sve oblasti društva, poštovanje međunarodnih standarda rodne ravnopravnosti i principa jednakih mogućnosti, zabranu i zaštitu od diskriminacije po osnovu pola, roda i rodnog identiteta i koji će propisati posebne mere za ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti, uključujući i mere radi zaštite od rodno zasnovanog nasilja. 6. Organi javne vlasti treba da kontinuirano sprovode mere i aktivnosti posvećene podizanju svesti javnosti o neophodnosti poštovanja prava LGBTI osoba. 7. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, pravosudni organi i organi jedinica lokalne samouprave treba da obezbede efikasnije mere zaštite žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima, u skladu sa preporukama Zaštitnika građana datih u Posebnom izveštaju o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja. 8. Ministarstvo pravde treba da razmotri Inicijativu Zaštitnika građana za izmenu Krivičnog zakonika u oblasti krivično-pravne zaštite žrtava porodičnog nasilja i intenzivira rad na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. 9. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da, u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i organizacijama civilnog društva, obezbedi osnivanje servisa podrške za mlade LGBTI osobe koje su morale da napuste svoje domove, jer su ih porodice, nakon saznanja o njihovoj seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, odbacile . 10. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da predloži izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kako bi se u Zakon unele odredbe o eksplicitnoj zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. 11. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da donese podzakonski akt kojim se utvrđuju bliži kriterijumi za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika ili trećeg lica u ustanovi, a naročito prepoznavanja diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta učenika, nastavnog i drugog osoblja. 12. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalni prosvetni savet treba da u nastavne planove i programe osnovnih i srednjih škola, a potom i u tekstove udžbenika, uvedu sadržaje kojima će na prihvatljiv ali stručan način obraditi sva važna pitanja koja se odnose na prava LGBTI populacije. 13. Ministarstvo pravde, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da pripreme predlog propisa kojim se uređuju pravne posledice prilagođavanja (promene) pola i rodnog identiteta . 14. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Republički sekretarijat za zakonodavstvo treba da predlože mere za uvođenje rodno osetljivog jezika u rad državnih organa, uključujući pisanje zakona i drugih akata. 15. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da u postupku nadzora u jedinicama lokalne samouprave nalaže formiranje stalnih radnih tela ili zaposlenog za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogućnosti u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova.

73

16. Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje treba da preduzmu mere kako bi se svim ženama obezbedila pristupačnost zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite. 17. Služba za upravljanje kadrovima treba da u tematske sadržaje stručnih obuka za sve zaposlene u državnoj upravi uključi i obuke na temu rodne ravnopravnosti.

74

2.4. PRAVA OSOBA SA INVALIDITETOM

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Izmenjen je i dopunjen Pravilnik o medicinsko – tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.143

1.2. Izmenjen je Zakon o planiranju i izgradnji.144

1.3. Donet je Zakon o javnim medijskim servisima.145

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Upućeno je mišljenje sa preporukama RFZO radi izmene Pravilnika o medicinsko – tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

2.2. Zaštitnik građana je izradio dokument „Mapa puta deinstitucionalizacije u Republici Srbiji“.

2.3. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovoj oblasti primio 254 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 290 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 294 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 75 postupaka koji su vođeni, 53 (70.67%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 10 preporuka, od kojih je prihvaćeno 6 (60%), neizvršeno 2 (20%), a u roku za izvršenje 2. Na osnovu broja utvrđenih (61) i otklonjenih (59) propusta , efikasnost u ovoj oblasti je 96.72%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. I dalje ne postoji jasna odluka Vlade i plan sprovođenja procesa „deinstitucionalizacije“.

3.2. Nedovoljno je razvijen sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom i starijima.

3.3. Neusklađeni su propisi kojima se stimuliše zapošljavanje osoba sa invaliditetom i propisa kojima se ograničava broj zaposlenih u javnom sektoru.

3.4. Nije donet Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča.

3.5. Nije donet Zakon o znakovnom jeziku.

3.6. Neusklađeni su Pravilnik o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje146 i Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom.147

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

143 „Službeni glasnik RS“, br. 52/12, 62/12,-ispr., 73/2012-ispr., 1/13, 7/13-ispr., 112/14 i 114-ispr. 144 „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US, 50/13 –

Odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14. 145 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 146 „Službeni glasnik RS“, br. 59/08, 75/08-ispr., 24/11 i 7/12. 147 „Službeni glasnik RS“, br. 36/10 i 97/13.

75

da Ministarstvo zdravlja započne sa reformom zaštite mentalnog zdravlja i predloži sisteme zaštite i prevencije mentalnog zdravlja, posebno uspostavljanjem daljeg razvoja lečenja i zaštite mentalnog zdravlja u zajednici;

da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, organizuje obuke za zaposlene u opštinskim i gradskim odeljenjima nadležnim za odobravanje projekata, izdavanje urbanističkih, građevinskih i upotrebnih dozvola, inspekcijskih službi kao i predstavnike struke (licencirani projektanti, izvođači radova…) kako bi se edukacijom i upoznavanjem sa važećim propisima zaustavila gradnja nepristupačnih objekata, a stari već izgrađeni objekti prilagodili usvojenim principima i standardima;

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, samostalno i u saradnji sa ostalim organima javne vlasti, obezbedi finansijski održiv sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom u lokalnim zajednicama;

da jedinice lokalne samouprave obezbede efikasnije postupanje nadležnih inspekcijskih službi i delotvorniji nadzor nad njihovim radom kako je reč o organima koji imaju ovlašćenja da neposredno utiču na faktičku primenu zakona i podzakonskih akata kojima je propisana obaveza poštovanja standarda pristupačnosti;

da jedinice lokalne samouprave razvijaju sisteme podrške osobama sa invaliditetom u lokalnim zajednicama.

4.2. Vlada nije donela jasnu odluku i plan transformacije rezidencijalnih i psihijatrijskih ustanova.

4.3. Narodna skupština nije razmotrila predloge Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje je podneo Zaštitnik građana.

5. Obrazloženje

Izmenom Pravilnika o medicinsko - tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja, delom je postupljeno po Mišljenju sa preporukama koje

je Zaštitnik građana uputio RFZO čime je učinjen pomak u pogledu dostupnosti novih

sredstava i tehnologija i skraćen rok trajanja određenih pomagala, odnosno skraćen rok za

sticanje prava na novo pomagalo. Takođe, izmenom Pravilnika je osiguranim licima sa

ugrađenim kohlearnim implantatom omogućena zamena zaušnog procesora na osnovu

mišljenja Stručne komisije za kohlearne implantate, bez obzira da li je implantacija izvršena iz

sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili iz sopstvenih sredstava osiguranika. Uprkos

izmenama koja su unapredila važeći Pravilnik, još uvek ima dosta prostora za poboljšanje

osnovne životne funkcije i kvalitet života osoba sa invaliditetom i olakšalo njihovo društveno

uključivanje.

Izmenom Zakona o planiranju i izgradnji, precizirana je vrsta objekta koji se moraju

projektovati i graditi tako da korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starijim

osobama bude omogućen nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u skladu sa propisanim

tehničkim standardima pristupačnosti. Međutim, pored unapređivanja normativnog osnova,

država mora obezbediti i njegovu doslednu primenu. Zaštitnik građana je tokom 2014. godine

od lokalnih samouprava prikupljao podatke o pristupačnosti objekata javne namene, iz kojih

proizilazi da se u većini gradova i opština preduzimaju određene radnje i mere kako bi se

obezbedilo pristupačno okruženje ali da je i dalje većina objekata javne namene fizički

nepristupačna čime je otežano, a često i potpuno onemogućeno, ostvarivanje pojedinih prava

građana sa invaliditetom.

Donošenjem Zakona o javnim medijskim servisima, unete su izmene u režim finansiranja

javnih medijskih servisa i uređen postupak ostvarivanja prava na oslobođenje od obaveze

76

plaćanja takse za javni medijski servis osoba sa invaliditetom, na taj način što je izričito

propisano da se navedeno pravo ostvaruje na osnovu zahteva koji se podnosi na propisanom

obrascu sa potrebnom dokumentacijom; da rešenje o oslobođenju obaveze plaćanja takse

donosi javni medijski servis u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku; da je

navedeno rešenje konačno i da je protiv istog moguće pokrenuti upravni spor. Time su

otklonjeni nedostaci na koje su građani sa invaliditetom ukazivali Zaštitniku građana, a koji

su se odnosili na nemogućnost izjavljivanja žalbe na odluku javnog medijskog servisa kojim

se odbija zahtev za oslobađanje od obaveze plaćanja, zbog toga što je odluka bila u formi

obaveštenja. Novim zakonskim rešenjima postupak po zahtevu za oslobođenje od obaveze

plaćanja takse uveden je u sistem upravnog odlučivanja.

Izradom „Mape puta deinstitucionalizacije u Republici Srbiji“148 i njenim predstavljanjem

Narodnoj skupštini, Zaštitnik građana je želeo da podstakne proces deinstitucionalizacije i

poruči da je on neminovan ali da bi ga trebalo razvijati planski, uz koordinaciju organa javne

vlasti, uz postepeno zatvaranje institucija i obavezno jačanje servisa i usluga podrške.

Dokument je zasnovan na proceni stanja u lokalnim samoupravama i u njemu je predloženo

da se proces deinstitucionalizacije odvija kroz devet etapa: (1) postizanje opšteg razumevanja

i donošenje jasne odluke o procesu deinstitucionalizacije i utvrđivanje načina upravljanja tim

procesom; (2) procenu stanja na nacionalnom nivou i na nivou lokalnih samouprava koja

podrazumeva procenu raspoloživih resursa (finansijski, materijalni i ljudski resursi, kao i

usluge koje već postoje u zajednici i sl.); (3) izradu akcionih planova kojim bi se definisali

kratkoročni i dugoročni koraci koje treba preduzeti, uz jasno navedene vremenske rokove i

resurse i jasnim planom evaluacije na osnovu koje se omogućava procena i blagovremeno

reagovanje u slučaju potrebe; (4) razvoj povoljnog pravnog osnova; (5) razvoj podrške u okviru

zajednice; (6) obezbeđivanje održivosti sistema pružanja usluga u zajednici; (7) podršku

korisnicima i njihovim porodicama u procesu prelaska sa jednog oblika brige i podrške na

drugi; (8) informisanje javnosti o procesu deinstitucionalizacije; i (9) praćenje i procenu

rezultata.

Prikupljajući podatke neophodne za izradu dokumenta „Mapa puta deinstitucionalizacije u

Republici Srbiji“, Zaštitnik građana uočio je da je smeštaj dece i odraslih u specijalizovane

ustanove i dalje najčešća alternativa životu u biološkoj porodici. Iako Zakon o socijalnoj

zaštiti149 predviđa niz usluga (pomoć u kući, stanovanje uz podršku, svratište, dnevni centri

itd.) koje bi trebalo da podstaknu i omoguće život u zajednici, one još uvek nisu postale

sastavni deo sistema socijalne zaštite i korisnicima nisu dostupne u obimu koji je neophodan.

U dokumentu je takođe istaknuto da prelazak sa institucionalne zaštite na brigu i podršku u

zajednici ne sme predstavljati samo fizičko preseljenje ljudi iz ustanova na novo mesto boravka

ili novi oblik smeštaja, a da razvoj kvalitetnih usluga u zajednici i uspostavljanje sistema

podrške znači poštovanje ljudskih prava i postizanje dobrog kvaliteta života svih onih kojima

je potreban neki oblik brige i podrške kako bi bili uključeni u zajednicu.

Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom150 propisano je

koliko osoba sa invaliditetom poslodavac mora da primi u radni odnos u odnosu na ukupan

broj zaposlenih (čl. 24.). Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj

administraciji151 određen je ukupan maksimalan broj zaposlenih u organima državne uprave,

javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.

148 Dostupno na: http://www.ombudsman.osobesainvaliditetom.rs/attachments/Mapa%20puta.pdf. 149 „Službeni glasnik RS“, broj 24/11. 150 „Službeni glasnik RS“, br. 36/09 i 32/13. 151 „Službeni glasnik RS“, broj 104/09.

77

U postupku kontrole koji je Zaštitnik građana vodio prema Republičkom fondu za

zdravstveno osiguranje, utvrđeno je da je razlog zbog koga ovaj organ plaća penale umesto

zapošljavanja osobe sa invaliditetom upravo Zakon o određivanju maksimalnog broja

zaposlenih u republičkoj administraciji. Proizilazi da republički organi u ulozi poslodavca ne

mogu da izvrše obavezu zapošljavanja osobe sa invaliditetom tako što će zasnovati radni

odnos, jer bi time postupali suprotno zakonu koji reguliše maksimalan broj zaposlenih u

republičkoj administraciji, te su prinuđeni da svoju obavezu prema Zakonu o profesionalnoj

rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom izvrše uplatom novčanih penala u

Budžetski fond.

Zaštitnik građana mišljenja je da oba zakona u primeni ne mogu da ostvare svrhu njihovog

donošenja. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom je

afirmativni zakon koji bi trebao da podigne nivo zaposlenosti osoba sa invaliditetom i samim

tim obezbedi njihovo društveno uključivanje i povećanje kvaliteta života, što se plaćanjem

penala svakako ne postiže, dok Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u

republičkoj administraciji koji je prvenstveno trebalo da doprinese racionalizaciji i smanjenju

budžetskih rashoda u primeni to ne postiže, jer se, umesto zapošljavanja osoba sa

invaliditetom, plaćaju penali, što opet predstavlja rashod na strani budžeta. Uštede nema, već

je samo onemogućeno zakonom garantovano pravo na zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Isti efekat proizvodi i Zakon o budžetskom sistemu152 koji zabranjuje zasnivanje radnog

odnosa sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta.

Saglasno tom Zakonu, izuzetno, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost

tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz

prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva. Zakonom je propisano da ukupan broj

zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o

delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske

zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava može biti

veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, samo uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog

ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje

Ministarstva.

Pomenuta rešenja iz Zakona o budžetskom sistemu doprinela su da deca i osobe sa

invaliditetom privremeno budu uskraćena za pojedine usluge socijalne zaštite koje su pružane

preko lica zaposlenih na određeno vreme ili po osnovu ugovora o delu. Naime, jedinice

lokalne samouprave i ustanove čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave, kao pružaoci

usluga socijalne zaštite koji su radno angažovali određen broj lica po osnovu ugovora o delu,

ugovora o privremenim i povremenim poslovima radi obavljanja poslova u oblasti socijalne

zaštite (podrška deci sa smetnjama u razvoju, podrška za samostalni život osobama sa

invaliditetom), nisu mogli da produžuju ili zaključuju ugovore bez prethodne saglasnosti

Vladine Komisije, usled čega su, čekajući mesecima na odluku nadležnog organa, uprkos već

opredeljenim sredstvima za tu namenu, obustavljali pružanje određene usluge iz oblasti

socijalne zaštite.

Uprkos najavama nadležnih iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

da će do kraja 2014. godine biti doneti zakoni kojima se uređuje pravo osoba sa invaliditetom

na kretanje uz psa vodiča i upotreba znakovnog jezika, navedeni propisi nisu doneti. Vlada je

8. decembra 2014. godine uputila Narodnoj skupštini Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa

vodiča, ali se on još uvek nalazi u skupštinskoj proceduri.

152 Član 27.e, st. 35. i 36. Zakona o budžetskom sistemu, „Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,

93/12, 62/13, 63/13-ispr, 108/13 i 142/14.

78

Zaštitniku građana pritužbama je ukazano na potrebu unapređivanja i usklađivanja dva

propisa kojima se uređuju postupak zapošljavanja i rehabilitacije osoba sa invaliditetom i

postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Naime, u praksi se događa da se rešenjem

Nacionalne službe za zapošljavanje (koje NSZ donosi na osnovu nalaza, mišljenja i ocene

komisije organa veštačenja RFPIO153) utvrdi treći stepen teškoća i prepreka koje su potpune ili

višestruke, usled čega se lice ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod

posebnim uslovima. Istovremeno, tom istom licu, odlučujući o njegovom zahtevu za

ostvarivanje invalidske penzije, RFPIO odbija zahtev na osnovu nalaza, ocene i mišljenja

organa veštačenja istog organa (RFPIO) jer organ veštačenja nije utvrdio potpuni gubitak

radne sposobnosti. To znači da prema rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje lice ne može

da se zaposli ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, a istovremeno ne može ni da ostvari

pravo na invalidsku penziju, jer po rešenju RFPIO nema potpuni gubitak radne sposobnosti.

Drugim rečima, odnosno dve Komisije istog organa – RFPIO - donose potpuno različite ocene

o stanju i stepenu teškoća istog lica.

II PRITUŽBE

U oblasti prava osoba sa invaliditetom, Zaštitnik građana je primio 253 pritužbe, a po

sopstvenoj inicijativi istraživao je 1 slučaj. Pomenuti broj pritužbi predstavlja 5.21% od

ukupnog broja pritužbi koje je Zaštitnik građana primio u 2014. godini. Broj pritužbi u ovoj

godini je manji za 25.51% u odnosu na prethodnu godinu.

Grafikon 7 – Prava osoba sa invaliditetom – Broj primljenih pritužbi u odnosu na 2013. godinu

U 2014. godini Zaštitnik građana je ukupno okončao 294 predmeta, od kojih je 148 iz 2013.

godine, a ostatak iz ranijih godina.

Tabela 24 – Prava osoba sa invaliditetom – način na koji je okončan rad na predmetima iz 2014. i ranijih godina

Odbačene pritužbe 137 46.60% Neosnovane pritužbe 72 24.49%

153 Član 9. Pravilnika o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne spsobnosti i mogućnosti

zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom.

79

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka

53 18.03%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 12 4.08%

Odustanak pritužilaca 11 3.74%

Mišljenja 6 2.04%

Smrt podnosioca pritužbe 3 1.02%

Ukupno 294 100%

Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni

Zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti,

neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i neurednosti.

Tabela 25 – Prava osoba sa invaliditetom – razlozi za odbačaj pritužbe u 2014.

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima

59 43.07% Nenadležnost – upućen na nadležni organ 54 39.42%

Neuredna pritužba 16 11.68%

Neblagovremena pritužba 5 3.65%

Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 2 1.46%

Nadležnost lokalnog ombudsmana 1 0.73%

Ukupno: 137 100%

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje

savetodavno-pravne pomoći, koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima

pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Kao što se vidi iz naredne tabele, u 72.49% odbačenih pritužbi Zaštitnik građana je građanima

pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim organima.

Tabela 26 – Prava osoba sa invaliditetom – pružena savetodavno-pravna pomoć

broj procenat

Odbačene pritužbe 137 100%

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 59 43.07%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 54 39.42%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 113 72.49%

U resoru koji se bavi zaštitom prava osoba sa invaliditetom, u 254 pritužbe ukazano je na 290

povreda prava. Najveći broj pritužbi ukazivalo je na povrede posebnih prava osoba sa

invaliditetom i starijih, kao i na povrede ekonomskih i socijalnih prava a među njima naročito

prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i prava na socijalnu zaštitu. Takođe je u

pritužbama ukazivano na brojne povrede iz domena dobre uprave kao što su ćutanje uprave

i povrede postupka.

Tabela 27 – Prava osoba sa invaliditetom – povrede prava na koja su ukazivali pritužioci

Posebna prava osoba sa invaliditetom i starijih 124 42.76%

Ekonomska, socijalna i kulturna prava 88 30.34%

Pravo na dobru upravu 62 21.38%

80

Građanska i politička prava 16 5.52%

Ukupno 290 100%

Sledeća tabela prikazuje strukturu posebnih prava odnosu na 124 evidentirane povrede ovih

prava.

Tabela 28 – Povrede posebnih prava osoba sa invaliditetom, njihov broj i procenat

Vrsta povređenog prava Broj % Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica 25 20.16%

Prava lica lišenih poslovne sposobnosti 15 12.10%

Pravo na zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju 15 12.10%

Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje 11 8.87%

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica 11 8.87%

Pravo po osnovu statusa RVI 8 6.45%

Pravo na status RVI 7 5.65%

Pravo na jednaku dostupnost usluga 7 5.65%

Pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica 5 4.03%

Pravo na ortopedska pomagala 5 4.03%

Arhitektonski pristup objektima 4 3.23%

Diskriminiacija po osnovu invaliditeta 4 3.23%

Pravo na carinske i fiskalne olakšice i povlastice 3 2.42%

Pravo na olakšice i povlastice u javnom prevozu 3 2.42%

Pravo na uključenost u odlučivanje 1 0.81%

124 100%

Organi na koje su ukazivale pritužbe evidentirane u oblasti prava osoba sa invaliditetom su

Republički fond PIO, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i ustanove u oblasti

socijalne zaštite što je i očekivano s obzirom na to da osobe sa invaliditetom većinu svojih

posebnih prava ostvaruju kod tih organa, što se vidi u sledećem grafikonu.

81

Grafikon 8 – Organi i organizacije na čiji rad su se građani najčešće prituživali u oblasti prava osoba sa invaliditetom

III OSTALE AKTIVNOSTI

Predstavljanje „Mape puta deinstitucionalizacije u Republici Srbiji“

Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, Zaštitnik građana je predstavio

Odboru za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine „Mapu puta

deinstitucionalizacije u Republici Srbiji“ u kojoj je predložen moguć način prelaska sa

institucionalne zaštite na brigu i podršku u porodici i zajednici.

Na sednici Odbora je istaknuto da je proces deinstitucionalizacije neminovan, ali da bi ga

trebalo sprovoditi planski, uz koordinaciju organa javne vlasti, postepeno zatvaranje

institucija i obavezno jačanje servisa i usluga podrške.

Dokument je nakon predstavljanja skupštinskom Odboru, dostavljen i Vladi, kao i

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu zdravlja.

Organizovan skup „Promocija međunarodne prakse u oblasti prava starijih“

Zaštitnik građana i Kancelarija UNFPA u Srbiji organizovali su stručni skup na kome je, sa

predstavnicima organa javne vlasti i međunarodnim i domaćim organizacijama koji se bave

unapređenjem položaja starijih osoba, razgovarano o problemima sa kojima se veliki broj

građana starije životne dobi suočava, kao i o mogućim načinima unapređenja njihovog

položaja i kvaliteta života.

Učesnici skupa bili su u prilici da svoja iskustva i dileme podele sa međunarodnim i

nacionalnim stručnjacima u oblasti politike starenja, koji su u svojim izlaganjima predstavili

rešenja iz Madridskog internacionalnog plana akcija u vezi sa starenjem (MIPAA), stavljajući

ih u kontekst nacionalnog kapaciteta - čime raspolaže, a šta nedostaje Republici Srbiji. Na

skupu je zaključeno da je neophodno ekonomski osnažiti pojedinca i razvijati sisteme podrške

porodicama sa starijim članovima; poboljšati kvalitet zdravstvenih i socijalnih usluga

82

namenjenih starijima; unaprediti zakonodavni osnov u ovoj oblasti i uključiti starije u

aktivnosti usmerene na poboljšanje njihovog položaja.

Savet za osobe sa invaliditetom i starije

Zasedanja i aktivnosti članova Saveta za osobe sa invaliditetom i starijih154 doprineli su

identifikaciji problema sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom i stariji, kao i uspešnosti

rada Zaštitnika građana u oblasti zaštite i unapređenja prava osoba sa invaliditetom i starijih.

Zdravstvena zaštita osoba sa invaliditetom

Zaštitnik građana je, kroz više jednodnevnih obuka o pravima pacijenata, upoznao savetnike

za prava pacijenata i članove lokalnih saveta za zdravlje u 98 opština i gradova sa posebnim

pravima koja su u sistemu zdravstvene zaštite garantovana osobama sa invaliditetom.

Učešće u međunarodnom projektu o pravima starijih

Zaštitnik građana učestvuje u projektu „Ljudska prava starijih osoba i dugotrajna nega

starijih“, koji primarno sprovodi Evropska mreža nacionalnih institucija za ljudska prava

(ENNHRI), kao član savetodavne grupe. Ciljevi projekta koji traje dve godine su: učiniti

jasnijim standarde ljudskih prava relevantne za starije osobe u dugotrajnoj zaštiti; uvesti

standarde ljudskih prava u pristupu socijalnoj politici i dugotrajnoj zaštiti starijih; povećati

svest o ljudskim pravima starijih osoba koji se nalaze u „dugoročnoj nezi“ ili traže pristup

dugotrajnoj zaštiti, posebno u odnosu na rezidencijalnu zaštitu i ojačati kapacitet nacionalnih

institucija za podršku ljudskih prava u ovoj oblasti.

„Mapa pristupačnosti objekata javne namene i usluga socijalne zaštite za osobe sa invaliditetom“

Zaštitnik građana je u saradnji sa Udruženjem za reviziju pristupačnosti u toku 2014. godine

izradio bazu podataka o pristupačnosti objekata javne namene i usluga socijalne zaštite

namenjene osobama sa invaliditetom i drugim kategorijama građana u stanju potrebe. Podaci

o pristupačnosti objekata javne namene i usluga za koje su odgovorne jedinice lokalne

samouprave, a koji su Zaštitniku građana lokalne samouprave dostavljale tokom 2014. godine,

uneti su u Mapu pristupačnosti – geolokacijsko sredstvo za mapiranje novih i pretragu

prethodno mapiranih pristupačnih i nepristupčanih objekata korišćenjem Google maps. Mapa

uključuje specifičnosti različitih grupa korisnika (slabovidi, osobe oštećenog sluha, korisnici

invalidskih kolica, roditelji sa malom decom, starije osobe i dr.).

IV KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Prijem u stalni radni odnos nakon godina rada na određeno

Republički fond za zdravstveno osiguranje je, nakon što je Zaštitnik građana pokrenuo

postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada RFZO, izvršio zakonom propisanu obavezu

zapošljavanja osoba sa invaliditetom. RFZO je u radni odnos na neodređeno vreme zaposlio

lice sa invaliditetom, koje je godinama u Fondu bilo angažovano na određeno vreme.

V PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Narodna skupština treba da donese Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča.

Vlada treba da donese jasnu odluku i plan „deinstitucionalizacije“ u Republici Srbiji, sa jasno utvrđenim i održivim planom finansiranja tog procesa.

154 Članovi saveta su Gordana Rajkov, dr Damjan Tatić, Ivanka Jovanović, Vidan Danković, Dragana Ćirić

Milovanović, Miodrag Počuč i dr Miloš Nemanjić.

83

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da, samostalno i u saradnji sa ostalim organima javne vlasti, obezbedi finansijski održiv sistem usluga i servisa podrške osobama sa invaliditetom i starijim.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da izradi Nacrt zakona o znakovnom jeziku.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje treba da unaprede i usklade podzakonske akte i postupanje po njima u postupku ostvarivanja prava na invalidsku penziju, zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom.

Jedinice lokalne samouprave treba da razvijaju sisteme podrške osobama sa invaliditetom i starijim u lokalnim zajednicama.

84

2.5. PRAVA LICA LIŠENIH SLOBODE I NACIONALNI

MEHANIZAM ZA PREVENCIJU TORTURE

PRIMENA POLICIJSKIH OVLAŠĆENjA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovelo je obuke policijskih službenika o

postupanju prema dovedenim i zadržanim licima i obuke iz pružanja prve pomoći.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana za unapređenje materijalnih uslova prostorija za policijsko zadržavanje, Policijska uprava u Kruševcu i Stanica granične policije na aerodromu „Nikola Tesla“ izvršile su adaptaciju prostorija za policijsko zadržavanje u skladu sa važećim standardima.

2.2. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, policijske uprave u Beogradu, Somboru, Valjevu i Subotici prestale su da u predmetima o zadržavanju čuvaju lekarske izveštaje o zdravstvenom stanju zadržanog lica.

2.3. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana policijske uprave u Beogradu, Kruševcu, Novom Pazaru, Vranju i Somboru svim zadržanim licima uručuju pisana obaveštenja o pravima.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Veliki broj prostorija za zadržavanje u policijskim stanicama i dalje nije u skladu sa

važećim standardima.

3.2. U policijskim stanicama ne postoji poseban prostor namenjen za boravak na svežem

vazduhu lica koja u policijskom zadržavanju provode više od 24 časa.

3.3. Pojedine odredbe Uputstva o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima155 nisu

u skladu sa važećim propisima i standardima (obavezna upotreba sredstava za vezivanje kada

se vrši transport lica koje se dovodi u policiju156 i obaveza policijskih službenika da prisustvuju

zdravstvenom pregledu zadržanog lica157).

3.4. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije organizovalo obuku za policijske službenike o

primeni policijskih ovlašćenja prema licima sa mentalnim smetnjama.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na

organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo unutrašnjih poslova u potpunosti uskladi sve prostorije za policijsko

zadržavanje u policijskim stanicama sa važećim standardima;

da Ministarstvo unutrašnjih poslova uskladi pojedine odredbe Uputstva o

postupanju prema dovedenim i zadržanim licima sa važećim propisima i standardima.

155 Uputstvo o postupanju prema zadržanim i dovedenim licima, 01 br. 7989/12-10 od 10.12.2012. godine. 156 T. 13. st. 2. Uputstva. 157 T. 26. st. 3 Uputstva.

85

4.2. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije postupilo po preporukama Zaštitnika građana

da se u policijskim stanicama obezbedi poseban prostor namenjen za boravak na svežem

vazduhu licima koja u policijskom zadržavanju provode više od 24 časa.

4.3. Policijske stanice u Kuli i Apatinu nisu postupile po preporukama Zaštitnika građana,

jer nisu prestale sa korišćenjem prostorija za policijsko zadržavanje koje ne ispunjavaju

minimum važećih standarda, a u Policijskoj stanici u Malom Iđošu, suprotno preporuci

Zaštitnika građana lica se i dalje zadržavaju u kancelarijama.

5. Obrazloženje

U radu Ministarstva unutrašnjih poslova uočen je pozitivni pomak koji se ogleda u tome što

policijski službenici policijskih uprava u Beogradu, Somboru, Valjevu i Subotici medicinsku

dokumentaciju ne ulažu u spise predmeta o zadržavanju, već se ona predaje samo zadržanom

licu, imajući u vidu da sadrži posebno osetljive podatke o ličnosti.

Iako Zaštitnik građana već pune dve godine u brojnim preporukama ukazuje na neophodnost

izmene Uputstva o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima, Ministarstvo

unutrašnjih poslova nije preduzelo aktivnosti u cilju njegovog usklađivanja sa pozitivnim

propisima i standardima. Postupajući po Uputstvu, policijski službenici, na području

pojedinih policijskih uprava, sredstva za vezivanje upotrebljavaju prema svakom licu koje se

dovodi u policijsku stanicu, umesto da se upotreba ovog sredstva prinude primenjuje samo

kada to okolnosti konkretnog slučaja zahtevaju, odnosno kada se, shodno Zakonu o policiji,

na drugi način ne može izvršiti zadatak. Uočena je i praksa da policijski službenici, postupajući

po važećem uputstvu, prisustvuju zdravstvenom pregledu zadržanog lica čime se krši pravo

tog lica na privatnost i poverljiv odnos sa lekarom.

Imajući u vidu da Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama158 propisuje asistenciju policije,

od velikog je značaja da Ministarstvo unutrašnjih poslova organizuje obuke o primeni

policijskih ovlašćenja prema licima sa mentalnim smetnjama za policijske službenike.

6. Karakteristični slučajevi

Povređeno pravo lica lišenog slobode na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta

Zaštitnik građana je, nakon sprovedenog postupka kontrole, utvrdio da je povređeno pravo

pritužioca na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta na taj način što su mu nanete

telesne povrede dok je bio lišen slobode. Prilikom policijskog zadržavanja policijski službenici

nisu konstatovali da je lice lišeno slobode imalo bilo kakvu telesnu povredu u momentu lišenja

slobode i tokom policijskog zadržavanja, ali su telesne povrede konstatovane na lekarskom

pregledu prilikom prijema pritužioca u pritvor. Zaštitnik građana je Ministarstvu unutrašnjih

poslova uputio preporuku da preduzme sve raspoložive mere u cilju sprečavanja bilo kog

oblika zlostavljanja lica lišenih slobode, temeljnog ispitivanja osnovanosti navoda o

zlostavljanju, sprečavanja odmazde i utvrđivanja odgovornosti službenih lica.

7. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba bez daljih odlaganja da izvrši adaptaciju postojećih, odnosno obezbedi nove prostorije za policijsko zadržavanje u skladu sa važećim standardima.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da uskladi Uputstvo o postupanju prema dovedenim i zadržanim licima sa važećim propisima i standardima.

158 „Službeni glasnik RS“, broj 45/13.

86

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi da policijski službenici ne prisustvuju lekarskim pregledima zadržanih lica, osim ako to izričito ne zatraži lekar.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi da policijski službenici sredstva za vezivanje ne koriste svaki put kada se vrši transport lica koje se dovodi u policiju, već da meru primenjuju kada to okolnosti konkretnog slučaja zahtevaju, a nakon ocene svih objektivnih okolnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da u saradnji sa Ministarstvom zdravlja

organizuje obuku za policijske službenike o primeni policijskih ovlašćenja prema licima sa mentalnim smetnjama, odnosno postupanja policijskih službenika shodno odredbama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da preduzme mere kako bi se u policijskim stanicama obezbedio poseban prostor namenjen za boravak na svežem vazduhu licima koja u policijskom zadržavanju provode više od 24 časa.

IZVRŠENjE MERE PRITVORA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je novi Zakon o izvršenju krivičnih sankcija159, kojim je uređeno i izvršenje mere

pritvora, kao i novi Pravilnik o izvršenju mere pritvora.160

1.2. U Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu, Kazneno-popravnom zavodu u Šapcu i

Okružnom zatvoru u Novom Sadu smanjena je prenaseljenost pritvorskih jedinica.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana upućenim Kazneno-popravnom u zavodu u Šapcu unapređeno je postupanje Zavoda prilikom raspoređivanja pritvorenika, tako što se vodi računa o ranijoj osuđivanosti i vrsti krivičnog dela koje im se stavlja na teret, a pritvorenici koji su nepušači ne smeštaju se u iste prostorije sa pušačima.

2.2. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, unapređeno je postupanje Kazneno-

popravnom u zavodu u Šapcu u pogledu ostvarivanja prava na slobodno vreme van

zatvorenih prostorija - šetnja na svežem vazduhu.

2.3. U skladu sa preporukom Zaštitnika građana, upravnik Okružnog zatvora u Kraljevu

naložio je lekaru u zavodu da, pod pretnjom disciplinske odgovornosti, u cilju sprečavanja

nasilja nad licima lišenim slobode, detaljno opiše telesne povrede pregledanog lica, unese

navode o načinu nastanka povreda i dâ mišljenje o povezanosti uočenih povreda i navoda lica

o načinu njihovog nastanka, kao i da u slučaju postojanja indikacija da je prema licu

primenjeno nasilje o tome obavesti upravnika.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Ministarstvo pravde nije preduzelo efikasne mere za okončanje protesne obustave

rada advokata koja je trajala više meseci, čime je dovedeno u pitanje ostvarivanje prava

pritvorenika na najkraće neophodno vreme trajanja pritvora.

3.2. Materijalni uslovi smeštaja u velikom broju pritvorskih jedinica i dalje nisu usklađeni

sa važećim propisima i standardima.

159 „Službeni glasnik RS“, broj 55/14. 160 „Službeni glasnik RS“, broj 132/14.

87

3.3. Pritvorenicima se, suprotno važećim standardima, ne omogućuje da raspoloživo

vreme tokom dana provode van ćelije, u zajedničkim prostorijama sa drugim pritvorenicima

sa kojima im odlukom suda nije zabranjen kontakt.

3.4. Pritvorenicima se po pravilu ne omogućuje radno angažovanje, niti su uključeni u

socijalne i kulturne aktivnosti.

3.5. Pritvorenice se uglavnom, zbog svoje malobrojnosti u pritvorskim jedinicama, faktički

nalaze u usamljenju, često na dugi rok.

3.6. Deo Okružnog zatvora u Beogradu, najveće pritvorske jedinice u Srbiji, i dalje se koristi

za stanovanje porodica sadašnjih i bivših radnika zatvora.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija uskladi neuslovne smeštajne kapacitete u pritvorskim jedinicama sa važećim standardima;

da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno ustanove u kojima se izvršava mera pritvora omoguće pritvorenicima radno angažovanje i uključivanje u socijalne i kulturne aktivnosti;

da ustanove u kojima se izvršava mera pritvora omoguće pritvorenicima da raspoloživo vreme tokom dana provode van ćelije, u zajedničkim prostorijama sa drugim pritvorenicima sa kojima im odlukom suda nije zabranjen kontakt;

da se pristupi rešavanju problema korišćenja dela Okružnog zatvora u Beogradu u svrhe stanovanja, odnosno rešavanju stambenog pitanja sadašnjih i bivših radnika zatvora.

5. Obrazloženje

Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija donetim 2014. godine ustanovljen je poseban vid sudske zaštite prava pritvorenih lica - licima u pritvoru je omogućeno da usmeno na zapisnik ili pismeno podnesu pritužbu sudiji za izvršenje krivičnih sankcija. Novim Pravilnikom o izvršenju mere pritvora detaljnije su uređeni, u odnosu na ranije važeći pravilnik u ovoj oblasti, postupak ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, ostvarivanja prava na posete i postupak za zaštitu prava pritvorenih lica.

Žene su često tokom izvršenja mere pritvora praktično u usamljenju, a tokom poseta zavodima

uočeno je i da higijenski paketi, koje im zavodi obezbeđuju, nisu prilagođeni njihovim

potrebama.

Znatan broj pritužbi pritvorenih lica, kao i u prethodnim izveštajnim periodima, odnosio se

na rad pravosudnih organa i na povredu prava na pravično suđenje, povredu prava na

suđenje u razumnom roku i na dužinu trajanja pritvora. Imajući u vidu da Zaštitnik građana

nije ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada sudova i javnih tužilaštava, pritužioci

su upućivani da se u tom pogledu obrate nadležnim organima.

Osobenost ovog izveštajnog perioda koja je bila od uticaja na porast broja pritužbi pritvorenih

lica je višemesečna protestna obustava rada advokata, koja nije bila praćena efikasnom

reakcijom Ministarstva pravde radi sprečavanja štete za ostvarivanje prava građana, a pre

svega pritvorenih lica. Kako tokom obustave rada, koja je trajala od septembra 2014. godine

do kraja izveštajnog perioda i dalje, advokati nisu pristupali na suđenja, pretresi pritvorenim

licima su odlagani, čime je dovedeno u pitanje pravo pritvorenih lica koje proističe iz obaveze

suda da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme.

88

6. Karakteristični slučajevi

Lekarski pregled pritvorenog lica prilikom prijema u pritvor

Zaštitnik građana utvrdio je propust u radu zavoda na štetu prava pritvorenika koji se ogleda

u tome što je lekar u zavodu, na pregledu prilikom prijema u pritvorsku jedinicu, propustio

da utvrdi poreklo i mehanizam nastanka uočenih promena na koži, što nije dao mišljenje o

povezanosti navoda pregledanog o primeni sile prema njemu i konstatovanih promena na

koži, kao i što o navedenom nije obavestio upravnika zavoda.

U cilju unapređenja rada zavoda i sprečavanja sličnih propusta ubuduće, Zaštitnik građana je

uputio zavodu preporuke koje se odnose na sadržinu izveštaja o obavljenom lekarskom

pregledu prilikom prijema u pritvorsku jedinicu i postupanju lekara u zavodu i upravnika

zavoda u slučaju postojanja indikacija da je prema pregledanom postupano nasilno.

7. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da unapredi postojeće neuslovne smeštajne kapacitete pritvorskih jedinica, odnosno uskladi ih sa važećim propisima i standardima.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da preduzme potrebne aktivnosti u cilju izmena i dopuna Pravilnika o izvršenju mere pritvora, kojima će se bliže urediti korišćenje slobodnog vremena pritvorenika tokom dana u zajedničkim prostorijama sa drugim pritvorenicima sa kojima im odlukom suda nije zabranjen kontakt.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da omogući pritvorenicima radno angažovanje i uključivanje u socijalne i kulturne aktivnosti.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da preduzme potrebne aktivnosti kako bi se obezbedilo da se pritvorenice, zbog svoje malobrojnosti u pritvorskim jedinicama, faktički ne nalaze u osamljenju.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da preduzme potrebne mere kojima će se pritvorenicima sa teškim invaliditetom u pritvorskim jedinicama obezbediti uslovi za primeren smeštaj, tretman i rehabilitaciju.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da preduzme aktivnosti radi rešavanja problema Okružnog zatvora u Beogradu, najveće pritvorske jedinice u Srbiji, čiji se deo koristi za stanovanje porodica sadašnjih i bivših radnika zatvora.

IZVRŠENjE KAZNE ZATVORA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je nov Zakon o izvršenju krivičnih sankcija161 i prateći podzakonski akti, Zakon

o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera162 i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja

sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.163

1.2. Formirana je mreža kancelarija za alternativne sankcije.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

preduzela je mere za unapređenje načina obavljanja lekarskog pregleda nakon primene mere

161 "Službeni glasnik RS", broj 55/14. 162 "Službeni glasnik RS", broj 55/14. 163 Zaključak Vlade, 05 broj 021-8527/14, od 7. avgusta 2014. godine.

89

prinude, kao i izveštavanja u slučaju postojanja indikacija da je prema pregledanom

postupano nasilno.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. U Republici Srbiji ne ostvaruje se efikasna borba protiv nekažnjivosti za torturu.

3.2. Materijalni uslovi smeštaja u pojedinim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i dalje

nisu u skladu sa važećim standardima.

3.3. Veliki kazneno-popravni zavodi (u Požarevcu – Zabela, Sremskoj Mitrovici, Nišu) su i

dalje prenaseljeni.

3.4. Velikom broju lica na izvršenju kazne zatvora se ne omogućuje da raspoloživo vreme

tokom dana provode van spavaonica, u zajedničkim prostorijama sa drugim osuđenicima.

3.5. I dalje su prisutni brojni nedostaci u pružanju zdravstvene zaštite licima na izvršenju

kazne zatvora, što je u najvećoj meri posledica nedovoljnog broja zdravstvenog osoblja, pre

svega lekara, kako opšte prakse tako i lekara specijalista, a primetni su i problemi u

obezbeđivanju potrebnih lekova i terapija. Pored toga, nemedicinsko osoblje često prisustvuje

lekarskim pregledima i kada to ne zahteva zdravstveni radnik.

3.6. Službe za zdravstvenu zaštitu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija su pod

nadležnošću zavoda, odnosno Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, umesto da su pod

nadležnošću Ministarstva zdravlja.

3.7. Lica sa mentalnim poremećajima na izvršenju kazne zatvora i dalje se smeštaju u

redovni zatvorski režim, koji nije adekvatan za njihovo lečenje i psiho-socijalni tretman.

3.8. Uprkos učinjenom pomaku u povećanju uposlenosti lica na izvršenju kazne zatvora u

zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, i dalje veliki broj osuđenih nije radno angažovan.

3.9. Izvršenje kazne zatvora prema ženama i maloletnicima, kao i vaspitne mere

upućivanja u vaspitno-popravni dom sprovodi se u jednom zavodu za žene i u jednom zavodu

za maloletnike, odnosno u jednom vaspitno-popravnom domu.

3.10. U Odeljenju intenzivnog rada Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu nije obezbeđen

intenzivan, raznovrstan i sveobuhvatan tretman, primeren razvojnim potrebama štićenika, sa

više vaspitnih aktivnosti i sadržaja usmerenih ka korekciji problematičnog ponašanja.

3.11. Odeljenje za nadzor nije izmešteno iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i

organizovano kao posebna celina u sastavu Ministarstva pravde kako bi vršilo nadzor nad

radom Uprave kao celine.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija uskladi materijalne uslove smeštaja sa važećim standardima;

da zavodi za izvršenje krivičnih sankcija omoguće svim osuđenim licima da raspoloživo vreme tokom dana provode van spavaonica, u zajedničkim prostorijama sa drugim osuđenicima;

da zavodi za izvršenje krivičnih sankcija unaprede uslove za radno angažovanje osuđenih lica;

90

da zavodi za izvršenje krivičnih sankcija intenziviraju individualni i kolektivni tretmanski rad vaspitača sa osuđenim licima i unaprede sistem naknadnog razvrstavanja osuđenih lica;

da zavodi za izvršenje krivičnih sankcija unaprede pružanje zdravstvene zaštite, kako u lečenju i obavljanju pregleda, tako i u pružanju terapije i u pogledu obezbeđivanja lekova;

da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obezbedi da lica sa mentalnim poremećajima koja izdržavaju kaznu zatvora budu izmeštena iz redovnog zatvorskog režima;

da službe za zdravstvenu zaštitu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija budu u sistemu zdravstvene zaštite, odnosno pod nadležnošću Ministarstva zdravlja;

da Ministarstvo zdravlja obavlja redovne periodične nadzore nad stručnim radom službi za zdravstvenu zaštitu;

da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija obezbedi povećanje broja zaposlenih u službama za tretman u pojedinim zavodima za izvršenje krivičnih sankcija;

da zavodi za izvršenje krivičnih sankcija ustanove posebne otpusne jedinice u koji

ma bi se osuđena lica pripremala za život na slobodi;

da Ministarstvo pravde izmesti Odeljenje za nadzor iz Uprave za izvršenje krivičnih tako da nadzor nad radom Uprave vrši posebna organizaciona jedinica Ministarstva.

4.2. Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici nije postupio po preporuci Zaštitnika

građana da osuđenom licu obezbedi zamenu potrebnih ortopedskih pomagala za obe

noge.

5. Obrazloženje

U Republici Srbiji ne ostvaruje se efikasna borba protiv nekažnjivosti za torturu. Zaštitnik građana je tokom 2014. godine u više slučajeva utvrdio nepravilnosti u radu zavoda za izvršenje krivičnih sankcija. Nepravilnosti su se ogledale u tome što lekarski pregledi osuđenih lica nakon primena mera prinude nisu obavljeni u skladu sa važećim propisima i standardima, a što je preduslov za ocenu da li je mera prinude primenjena pravilno, za utvrđivanje da li je pregledano lice bilo izloženo zlostavljanju, kao i, uostalom, za pružanje zdravstvene zaštite licu prema kom je primenjena mera prinude. U tom smislu, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je u skladu sa preporukom Zaštitnika građana preduzela mere za unapređenje načina obavljanja lekarskog pregleda nakon primene mere prinude, kao i izveštavanja u slučaju postojanja indikacija da je prema pregledanom postupano nasilno. Takođe, Narodna skupština je obavezala nadležne državne organe da u potpunosti izvršavaju svoje obaveze u borbi protiv nekažnjivosti za torturu, da preduzimaju sve potrebne mere i aktivnosti da do zlostavljanja ne dođe i da, u skladu sa zakonom, sprovode blagovremene i temeljne postupke kako bi se ispitali svi argumentovani navodi o zlostavljanju i utvrdila odgovornost, a počinioci kaznili.164

U zatvorskom sistemu su i dalje prisutni brojni nedostaci u pružanju zdravstvene zaštite licima

na izvršenju kazne zatvora. Lekarski pregledi po prijemu u zatvor uglavnom su paušalni i nisu

ustanovljeni jedinstveni protokoli. Navedeno je u najvećoj meri posledica nedovoljnog broja

zdravstvenog osoblja, pre svega lekara, kako opšte prakse tako i specijalista psihijatrije, a

posebno zabrinjava nedostatak lekara u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu. Pored toga,

veliki problem se javlja u obezbeđivanju potrebnih lekova i terapija. U velikom broju zavoda

lekove i terapiju deli nemedicinsko osoblje. Prisutna je pojava da nemedicinsko osoblje

164 „Službeni glasnik RS“, broj 114/14.

91

prisustvuje lekarskim pregledima i kada to ne zahteva zdravstveni radnik, čime se povređuje

privatnost osuđenih i pravo na tajnost podataka o njihovom zdravstvenom stanju.

Lica na izvršenju kazne zatvora sa mentalnim poremećajima i dalje se smeštaju u redovni

zatvorski režim koji nije adekvatan za njihovo lečenje i psiho-socijalni tretman. Stav Zaštitnika

građana je da ova lica treba zbrinuti u Specijalnu zatvorsku bolnicu, odnosno stacionarnu

zdravstvenu jedinicu unutar zavoda (u kojoj bi postojali uslovi za njihovo lečenje i tretman),

ili drugu odgovarajuću zdravstvenu ustanovu.

Okolnost da se izvršenje kazne zatvora prema maloletnicima i vaspitne mere upućivanja u

vaspitno-popravni dom izvršava isključivo u jednoj ustanovi (u Valjevu, odnosno u

Kruševcu), u kojima je smešten neprimereno veliki broj lica, pogoduje stvaranju neformalnih

sistema koji umanjuju efekte tretmanskog rada. Na ovaj način dovodi se u pitanje i

ostvarivanje principa izvršenja sankcija što bliže mestu stanovanja, čime su otežani kontakti

tih lica sa porodicama i bliskim licima. Izvršenje kazne zatvora što bliže mestu stanovanja

onemogućeno je i ženama, jer se sve smeštaju isključivo u Kazneno-popravnom zavodu za

žene u Požarevcu.

Zaštitnik građana je u izveštajnom periodu posebnu pažnju posvetio položaju i pravima

štićenika Vaspitno-popravnog doma u Kruševcu i uslovima u kojima se izvršavaju vaspitne

mere. Kao naročit problem zapaženo je otežano ostvarivanje vaspitno-korektivnog rada prema

štićenicima u Odeljenju intenzivnog rada (izdvojena jedinica van kruga Doma opasana

visokim zidovima) usled loših smeštajnih uslova, kao i nepostojanja vaspitno-kulturnih

sadržaja i nedovoljnog broja vaspitnog osoblja.

6. Karakteristični slučajevi

Osuđenom licu nisu obezbeđena ortopedska pomagala

Zaštitnik građana primio je pritužbu osuđenog kojom ukazuje da mu nisu blagovremeno

obezbeđene potkolene proteze za obe noge. Pritužilac se, pre podnošenja pritužbe Zaštitniku

građana, obratio Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici u kojem je izdržavao

kaznu, sa zahtevom da mu se obezbede proteze koje, shodno izveštaju lekara iz decembra

2012. godine, treba zameniti. Zavod navedeno nije omogućio uz obrazloženje da ne raspolaže

potrebnim sredstvima.

Zaštitnik građana je decembra 2014. godine Zavodu uputio preporuku da se pritužiocu bez

daljih odlaganja obezbede neophodne proteze, imajući u vidu da je prethodno Zavod

obavestio Zaštitnika građana da će nabavka ortopedskih pomagala pritužiocu biti predviđena

finansijskim planom za 2015. godinu.

7. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da nastavi sa aktivnostima usklađivanja smeštajnih uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija sa važećim standardima.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju smanjenja prenaseljenosti velikih kazneno-popravnih zavoda.

Zavodi za izvršenje krivičnih sankcija treba da svim licima na izvršenju kazne zatvora omoguće da raspoloživo vreme tokom dana provode van spavaonice, u zajedničkim prostorijama sa drugim osuđenicima.

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija treba nastaviti sa unapređivanjem radnog angažovanja lica na izvršenju kazne zatvora.

92

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija treba da se obezbedi dovoljan broj zdravstvenih radnika, naročito lekara, obezbediti potrebne količine lekova i terapije i unaprediti pružanje zdravstvene zaštite u zavodima.

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija treba da se obezbedi dovoljan broj vaspitača i intenzivirati individualni i kolektivni tretmanski rad sa osuđenim licima. Neophodno je unaprediti sistem naknadnog razvrstavanja osuđenih.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija treba da obezbedi da lica sa mentalnim poremećajima koja izdržavaju kaznu zatvora budu izmeštena iz redovnog zatvorskog režima i da im se pruži zdravstvena zaštita primerena njihovoj bolesti i potrebi za lečenjem.

Službe za zdravstvenu zaštitu u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija treba da budu u sistemu zdravstvene zaštite, odnosno pod nadležnošću Ministarstva zdravlja.

Ministarstvo zdravlja treba da se obavlja redovni, periodični nadzor nad stručnim radom zdravstvenih službi.

U zavodima za izvršenje krivičnih sankcija treba da se unaprede programi pripreme za otpust iz zatvora i ustanove posebne otpusne jedinice u kojima bi se osuđeni pripremali za život na slobodi.

Ministarstvo pravde treba da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju donošenja propisa kojima će se omogućiti da se prema ženama i maloletnicima izvršenje kazne zatvora i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom sprovodi u više ustanova i na taj način omogući ostvarivanje principa izvršenja sankcije što bliže mestu stanovanja.

Ministarstvo pravde treba da izmesti Odeljenje za nadzor iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tako da nadzor nad radom Uprave kao celine vrši posebna organizaciona jedinica Ministarstva.

PSIHIJATRIJSKE USTANOVE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Nadležni sudovi postupaju i donose odluke o zadržavanju bez pristanka pacijenata u

zakonski predviđenom roku, a ročišta se održavaju u bolnicama, gde se i saslušavaju lica o

čijem zadržavanju se odlučuje. Pacijentima se blagovremeno uručuju rešenja o zadržavanju

bez pristanka, dostavljena od strane suda, čime im se omogućava korišćenje prava na pravni

lek.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, pacijentima se blagovremeno uručuju

rešenja o zadržavanju bez pristanka, dostavljena od strane suda, čime se pacijentima

omogućava korišćenje prava na pravni lek.

2.2. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, izvršene su adaptacije pojedinih odeljenja

specijalnih psihijatrijskih bolnica, čime su poboljšani materijalni uslovi smeštaja pacijenata.

2.3. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, u velikim psihijatrijskim bolnicama

konstituisani su Saveti pacijenata.

2.4. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, fizičko sputavanje u psihijatriskim

bolnicama se sprovodi shodno propisima i procedurama.

93

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nisu sprovedene sve potrebne aktivnosti usmerene na racionalizaciju službi u

sekundarnim i tercijarnim psihijatrijskim institucijama, fokusiranje na dnevne bolnice i

dispanzersko lečenje i nisu započete sistemske aktivnosti na uspostavljanju službi za zaštitu

mentalnog zdravlja u lokalnoj zajednici. Pojedini pacijenati su smešteni u psihijatrijskim

bolnicama (pre svega u Kovinu, Vršcu i Gornjoj Toponici) veoma dug vremenski period ne

zbog medicinskih indikacija, već zbog nemogućnosti lečenja u zajednici.

3.2. Smeštajni kapaciteti u pojedinim psihijatrisjkim bolnicama nisu u skladu sa važećim

standardima, tako da je veliki broj pacijenata i dalje smešten u veoma lošim uslovima, mnogi

u velikim sobama u kojima im nije obezbeđen ni minimum privatnosti.

3.3. Psihijatrijske bolnice nemaju dovoljan broj specijalista psihijatrije, a primetan je i

nedostatak okupacionih/radnih terapeuta što, između ostalog, dovodi i do toga da je mali broj

pacijenata uključen u programe za socijalnu i psihološku rehabilitaciju.

3.4. Saradnja specijalnih psihijatrijskih bolnica sa opštim bolnicama nije na zadovoljavajućem

nivou.

3.5. Odredbe Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnika o bližim uslovima za

primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju

u psihijatrijskim ustanovama sadrže značajne nedostatke u pogledu procedura dobrovoljne i

prinudne hospitalizacije, uloge policije u odnosu na lica sa mentalnim smetnjama, fizičkog

sputavanja, a naročito one kojima je predviđena mera izolacije pacijenata.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

Da Ministarstvo zdravlja sprovede sve potrebne aktivnosti usmerene na racionalizaciju službi u sekundarnim i tercijarnim psihijatrijskim institucijama, fokusiranje na dnevne bolnice i dispanzersko lečenje i da započne sistemske aktivnosti na uspostavljanju službi za zaštitu mentalnog zdravlja u lokalnoj zajednici.

Da se Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnik o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama izmene u delu kojim je predviđena mera izolacije pacijenata.

4.2. Usled nedostatka finansijskih sredstava, nije postupljeno po preporukama Zaštitnika građana koje se odnose na unapređenje smeštajnih uslova pacijenata u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Kovin“.

5. Obrazloženje

Tokom 2014. godine, Zaštitnik građana je, u obavljanju poslova NPM, posetio Specijalnu

psihijatrijsku bolnicu „Sveti Vračevi“ radi provere postupanja po prethodno upućenim

preporukama, kao i Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović“ u

Vršcu, u okviru redovne posete i uputio Izveštaj sa preporukama Specijalnoj bolnici za

psihijatrijske bolesti „Kovin“.

U pojedinim psihijatrijskim bolnicama izvršene su određene adaptacije i renoviranja.165 U

toaletima je obezbeđena privatnost pacijenata. Bolesničke sobe i ostali prostori u kojima borave

pacijenti (dnevni boravci, hodnici, trpezarije...) dekorisani su tako da stvaraju utisak

165 SPB Kovin i SPB „Sveti Vračevi“.

94

humanijeg okruženja i oslikavaju posebnosti pacijenata koji ih koriste. Ipak, u velikoj

psihijatrijskoj bolnici u Kovinu brojni smeštajni kapaciteti su ruinirani i ne ispunjavaju važeće

standarde. Velike sobe, neke i sa više od 20 kreveta ne stvaraju uslove za pozitivno terapijsko

okruženje, niti obezbeđuju privatnost pacijenata. U cilju poboljšanja materijalnih uslova,

bolnica se obraćala nadležnim organima.

Bolnice vode evidencije u kojima se upisuje tačno vreme početka mehaničkog sputavanja - tzv.

vezivanja (i to odmah po fiksiranju), tačno vreme okončanja fiksacije (i to odmah po prestanku

fiksiranja), razloge za pribegavanje toj meri, ime lekara koji je naredio ili odobrio meru, opis

svih eventualnih povreda pacijenta ili osoblja, kao i ostale relevantne okolnosti slučaja.

Mehaničko sputavanje pacijenata ne vrši se u prostorijama u kojima borave ostali pacijenti koji

nisu vezani. Shodno preporuci Zaštitnika građana, mehaničko sputavanje ne vrši se

vezivanjem samo jednog ekstremiteta.

Dužina boravka pacijenata u bolnicama, bez medicinskih razloga, sama po sebi predstavlja

neljudsko postupanje. Nepostojanjem odgovarajućih službi za zaštitu mentalnog zdravlja u

zajednici, koje mogu da preuzmu brigu o pacijentima nakon bolničkog lečenja, onemogućava

se kontinuitet nege i adekvatna psihosocijalna rehabilitacija. Time se povećava mogućnost

pogoršanja osnovne bolesti i ubrzava propadanje ličnosti.

Jedan od značajnijih problema u psihijatrijskim bolnicama je nedovoljan broj medicinskog

osoblja i okupacionih/radnih terapeuta. Nedovoljna kadrovska struktura dovodi do toga da

rad zaposlenih nije u potpunom skladu sa potrebama pacijenta. Bolnice su Ministarstvu

zdravlja upućivale zahteve za povećanje broja zaposlenih, ali ovaj problem i dalje nije rešen.

Saradnja psihijatrijskih bolnica sa opštim bolnicama nije na zadovoljavajućem nivou. Opšte

bolnice ne prihvataju kliničke argumente za pacijente iz psihijatrijskih bolnica, čak i kada su

pacijenti vitalno ugroženi. Takođe, dešava se i da kod ozbiljnih stanja telesne ugroženosti, iz

opštih bolnica pacijenti bivaju upućeni u specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti samo iz

razloga što su nekada lečeni u nekoj od specijalnih bolnica, iako njihovo psihičko stanje u

datom trenutku nije od primarnog značaja.

6. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Ministarstvo zdravlja treba bez daljih odlaganja da sprovede sve potrebne aktivnosti usmerene na racionalizaciju službi u sekundarnim i tercijarnim psihijatrijskim institucijama, fokusiranje lečenja lica sa mentalnim smetnjama na dnevne bolnice i dispanzersko lečenje, odnosno da obezbedi da se formiraju posebne organizacione jedinice koje obavljaju poslove zaštite mentalnog zdravlja u zajednici.

Ministarstvo zdravlja treba da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, i to odredaba koje se odnose na procedure dobrovoljne i prinudne hospitalizacije; ulogu policije u odnosu na lica sa mentalnim smetnjama; fizičko sputavanje; a naročito odredaba kojima je predviđena mera izolacije pacijenata. Shodno izvršenim izmenama Zakona, potrebno je preduzeti mere u cilju izmene Pravilnika o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama.

Ministarstvo zdravlja treba da preduzme mere u cilju adaptacije smeštajnih kapaciteta u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Kovin“.

95

USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE DOMSKOG TIPA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Zaštitnik građana ne beleži značajnija postignuća u ovoj oblasti u izveštajnom periodu.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, Dom „Veternik“ je formirao tim stučnjaka koji prave individualizovan plan tretmana za svakog korisnika ponaosob, a prilikom prijema korisnika u Dom, korisnici, njihovi staratelji i članovi porodice upoznaju se o pravima korisnika i kućnom redu Doma.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nisu sprovedene sistemske aktivnosti u pogledu deinstitucionalizacije, odnosno stvaranja uslova za zbrinjavanje i podršku osobama sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama (i njihovim porodicama) u lokalnoj zajednici, te je u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa i dalje smešten veliki broj korisnika (i odraslih i dece).

3.2. U ustanovama socijalne zaštite domskog tipa i dalje postoji nedostatak osoblja - lekara, pedagoga i negovatelja.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja intenzivira aktivnosti na sveobuhvatnoj deinstitucionalizaciji, odnosno smanjivanju kapaciteta i gašenju postojećih ustanova socijalne zaštite domskog tipa, kao i zbrinjavanju njihovih korisnika u zajednici;

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja propisima predvidi uslove i propiše procedure za ograničenje slobode kretanja i fizičkog sputavanja u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa;

da ustanove socijalne zaštite domskog tipa prekinu sa praksom izolacije korisnika.

4.2. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije dostavilo izjašnjenje Zaštitniku građana o preduzetim aktivnostima na upućene preporuke o izmeštanja korisnika iz Doma „Vetrenik“ u zajednicu i usklađivanje broja smeštenih korisnika u Domu u granicama kapaciteta određenih važećim propisima.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana je obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture sačinio

Izveštaj o poseti Domu „Veternik“166 u kojima su predložene aktivnosti za otklanjanje

utvrđenih nepravilnosti u postupanju prema korisnicima Doma. Kako je u ustanovi smešten

mnogo veći broj korisnika (dece i odraslih) nego što je propisano, Zaštitnik građana je uputio

preporuke167 u cilju razdvajanja zajedničkog smeštanja dece i odraslih, izmeštanja većine

korisnika iz Doma, kao i radi obezbeđivanja podrške i njihovog smeštaja u zajednici.

166 Izveštaj i odgovor organa dostupni na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/3359-2014-06-19-12-50-05. 167 Preporuke Dom "Veternik“ dostupne na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3418-2014-08-01-11-28-35.

96

U velikim ustanovama socijalne zaštite domskog tipa i dalje je smešten određen broj korisnika

isključivo iz razloga što u zajednici nisu obezbeđeni uslovi za njihov boravak, a porodice i

staratelji ovih korisnika obično nemaju podršku u pružanju adekvatne brige o njima.

Postupanje nadležnih organa nije u skladu sa međunarodnim propisima i standardima, pre

svega sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Srbija kao država članica

obavezna je da prizna jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici i da

imaju jednak izbor kao i drugi. Osim toga, obavezna je da preduzima efikasne i odgovarajuće

mere da se osobama sa invaliditetom olakša njihovo potpuno uživanje ovog prava i potpuno

uključivanje i učešće u zajednici. Na osnovu trenutnog stanja, može se zaključiti da država nije

ispoljila aktivnu ulogu u cilju stvaranja uslova za uključivanje osoba sa invaliditetom u život

zajednice.

Naročito zabrinjava činjenica što je u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa smešten i

veliki broj dece168. Nadležni organi ovde treba da preuzmu naročito aktivnu ulogu i da ulože

napore da se deca sa smetnjama u razvoju zbrinu vaninstitucionalno, u prirodnom okruženju,

a najbolje bi bilo u svojim porodicama. U tom smislu neophodno je pružiti pomoć i podršku

njihovim porodicama.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazalo je nezadovoljavajući stepen saradnje sa Zaštitnikom građana i nije preduzelo potrebne mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka na upućene preporuke, a ministar se u nekoliko navrata obratio javnosti izražavajući protivljenje upućenoj preporuci i upozoravajući građane Srbije da među licima koja su smeštena u ustanovi postoji pojava kanibalizma, te to uzima kao argument da se ne preduzimaju koraci ka deinstitucionalizaciji ustanova u kojima su smeštene osobe sa intelektualnim poteškoćama. Zaštitnik građana je stava da ukazivanje na kanibalizam među osobama sa intelektualnim poteškoćama predstavlja nepotrebno uznemiravanje javnosti koje dovodi do pojačane stigmatizacije tih osoba.

6. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Domom „Veternik“ preduzme delotvorne mere u cilju sprovođenja preporuka koje se odnose na izmeštanje korisnika iz Doma „Veternik“ i obezbeđivanje uslova za njihov povratak i zbrinjavanje u zajednici.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da u koordinaciji sa drugim nadležnim organima sprovede sistemske aktivnosti u cilju deinstitucializacije, odnosno stvaranja uslova za zbrinjavanje i podršku osobama sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama (i njihovim porodicama) u lokalnoj zajednici.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da preduzme mere u cilju obezbeđenja dovoljnog broja osoblja (lekara, pedagoga i negovatelja) u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da obezbedi da se u ustanovama socijalne zaštite domskog ne smeštaju zajedno deca i odrasli korisnici.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da obezbedi da se u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa broj korisnika uskladi sa zakonom utvrđenim ograničenjima.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da obezbedi da ustanove socijalne zaštite domskog tipa prekinu sa praksom izolacije korisnika, između ostalih i dece, jer to predstavlja zlostavljanje.

168 U vreme posete 96 korisnika je bilo starosti od 6-18 godina.

97

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da preduzme mere iz svoje nadležnosti u cilju donošenja propisa kojim će se urediti uslovi i postupak ograničavanja slobode kretanja i fizičkog sputavanja korisnika smeštenih u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa.

POSTUPANjE PREMA TRAŽIOCIMA AZILA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. U okviru Ministarstva unutrašnjih poslova osnovana je Kancelarija za azil sa 29 izvršilaca.

1.2. Ministarstvo unutrašnih poslova intenziviralo je aktivnosti u pogledu identifikacije i evidentiranja stranaca zatečenih na teritoriji Republike Srbije.

1.3. Komesarijat za izbeglice i migracije povećao je kapacitete za smeštaj lica koja su izrazila nameru da traže azil u Srbiji.

1.4. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice i migracije intenzivirali su saradnju u pogledu upućivanja azilanata u centre za azil.

1.5. Ministarstvo unutrašnjih poslova je uspostavilo svakodnevno dežurstvo policijskih službenika u centrima za azil.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. U skladu sa preporukom Zaštinika građana ustanovljena je Kancelarija za azil, sa znatno povećanim brojem izvršilaca u odnosu na broj zaposlenih u nekadašnjem Odseku za azil.

2.2. Na osnovu preporuka Zaštitnika građana Ministarstvo unutrašnjih poslova je intenziviralo aktivnosti identifikacije i evidentiranja stranaca za koje je postojao osnov sumnje da su na teritoriju Republike Srbije ušli nezakonito, kao i drugih stranca koji nisu imali dokaz da na teritoriji RS borave zakonito.

2.3. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana Komesarijat za izbeglice i migracije povećao je smeštajne kapacitete za lica koja su izrazila nameru da traže azil u Republici Srbiji i unapredio zbrinjavanje ovih lica.

2.4. U skladu sa preporukom Zaštinika građana Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice i migracije intenzivirali su saradnju u pogledu upućivanja azilanata u centre za azil.

2.5. U skladu sa preporukama Zaštitnika građana, Komesarijat za izbeglice i migracije prekinuo je sa praksom izdavanja potvrda o privremenom odsustvu tražiocima azila.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nadležni organi Republike Srbije nisu u adekvatnoj meri uspostavili neposrednu i delotvornu kontrolu nad strancima u procesu migracija preko teritorije Republike Srbije.

3.2. Zdravstveni pregledi u pojedinim centrima za azil i u Prihvatilištu za strance ne obavljaju se u skladu sa važećim propisima i standardima (pregled blagovremeno po prijemu).

3.3. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije obezbedilo brošure o pravima i obavezama zatečenih stranaca na njima razumljivom jeziku.

3.4. Prekršajno kažnjenim neregularnim migrantima se ne omogućava telefonski poziv u zemlju porekla, a pojedini zatvori (Sombor i Subotica) obaveštavaju diplomatsko-konzularno predstavništvo države čiji je državljanin prekršajno kažnjen, bez saglasnosti tog lica.

98

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije preduzelo potrebne mere kako bi se omogućilo da stranac zatečen na teritoriji Republike Srbije bude poučen o svom pravnom položaju na jeziku koji razume.

4.2. Ministarstvo unutrašnjih poslova i dalje nije dovoljno efikasno u sprovođenju postupka azila, počev od registracije stranaca koji su izrazili nameru da traže azil u Republici Srbiji, izdavanja ličnih karata, omogućavanja podnošenja zahteva za azil, saslušavanja, kao i donošenja odluke o azilu.

4.3. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije obezbedilo u svim policijskim stanicama tehničke uslove da potvrde o izraženoj nameri za traženje azila sadrže i fotografiju.

5. Obrazloženje

Prema podacima Ministartsva unutrašnjih poslova, tokom 2014. godine evidentirano je

ukupno 23.429 stranaca koji su nezakonito ušli na teritoriju Republike Srbije. Nameru da će

tražiti azil u Republici Srbiji izrazilo je 16.730 stranaca, od kojih je registrovano njih 1350, lične

karte su izdate za 460 lica, zahtev za azil je podnelo 388 lica, azil je dobilo samo jedno lice, a

supsidijarnu zaštitu pet lica.

Lica koja su izrazila nameru da traže azil borave na teritoriji Republike Srbije uglavnom od svega nekoliko dana do nekoliko nedelja, koliko im je potrebno da se organizuju za prelazak državne granice Republike Srbije. Nedovoljno efikasan sistem upravljanja migracijskim tokovima kroz Republiku Srbiju doprineo je povećanju broja nezakonitih ulazaka neregularnih migranata u Republici Srbiju.

Zaštitnik građana je, u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, početkom 2014. godine uputio 27 preporuka169 Ministarstvu unutrašnjih poslova i Komesarijatu za izbeglice i migracije, koje se odnose na unapređenje postupanja prema neregularnim migrantima/tražiocima azila u Republici Srbiji. Tokom 2014. godine posebna pažnja posvećena je praćenju sprovođenja ovih preporuka, te je u tom cilju obavljen veliki broj poseta relevantnim organima i ustanovama170.

Utvrđeno je da počev od septembra 2014. godine policijski službenici svakodnevno dežuraju u centrima za azil i redovno izveštavaju Upravu granične policije o broju slobodnih kapaciteta centara za azil. Uprava granične policije prosleđuje ove podatke policijskim stanicama, koje shodno tome upućuju lica koja su izrazila nameru za traženje azila u centre za azil u kojima ima slobodnih mesta. U centrima za azil povećani su kapaciteti za prijem oko 760 lica ukupno.

Obaveštavanje o pravima i obavezama zatečenih stranaca na teritoriji Republike Srbije uglavnom se odvija na engleskom jeziku. Lekarski pregledi u centrima za azil sadrže određeni broj nedostataka koji idu od toga da su u pojedinim centrima za azil oni nepotpuni171, da se u nekim ne vrše uopšte172, pa do toga da se u nekim centrima zadravstveni pregledi obavljaju samo određenim danima u nedelji173. U Prihvatilištu za strance174 lekarski pregledi po prijemu uopšte se ne obavljaju, već se sprovode samo kada zaposleni u Prihvatilištu procene da dovedeni stranac ima vidljive povrede ili zdravstvene probleme.

169 Dostupno na http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3190-2014-02-14-08-47-05. 170 Ukupno je posećena 41 ustanova (policijske uprave/stanica, regionalni centri granične policije, centri za smeštaj tražioca azila, zavodi za izvršenje krivičnih sankcija, zavodi za smeštanje maloletnika, Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli). 171 Izveštaj o poseti CA u Sjenici, br. 71–62/14. 172 Izveštaji o posetama CA u Tutinu, br. 71–61/14, i CA u Sjenici, br. 71–62/14. 173 Izveštaji o posetama CA u Banji Koviljači, br. 71 –52/14; CA u Bogovađi, br. 71 –90/14 i CA u Krnjači, br. 71 – 85/14. 174 Izveštaj o poseti Prihvatilištu za strance br. 71 – 84/14.

99

6. Predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komesarijat za izbeglice i migracije treba da unaprede sistem upravljanja neregularnim migracijama, na taj način što će obezbediti sveobuhvatnu i doslednu primenu važećih standarda u oblasti azila i migracija.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti u cilju efikasnog sprovođenja postupaka azila, počev od registracije stranaca koji su izrazili nameru da traže azil u Republici Srbiji, izdavanja ličnih karata, omogućavanja podnošenja zahteva za azil, saslušavanja, kao i donošenja odluke o azilu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno Komesarijat za izbeglice i migracije treba da obezbede da se zdravstveni pregledi u Prihvatilištu za strance, odnosno u svim centrima za azil obavljaju u skladu sa važećim propisima i standardima (uključujući i pregled blagovremeno po prijemu).

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi brošure o pravima i obavezama zatečenih stranaca na njima razumljivom jeziku.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi da potvrde o nameri za traženje azila sadrže i fotografiju tražioca azila.

Zavodi za izvršenje krivičnih sankcija treba da obezbedi prekršajno kažnjenim neregularnim migrantima telefonski poziv u zemlju porekla i neće obaveštavati diplomatsko-konzularno predstavništvo bez izričite saglasnosti tih lica.

II PRITUŽBE

U oblasti prava lica lišenih slobode, Zaštitnik građana je primio 330 pritužbi, a po sopstvenoj

inicijativi istraživao je 4 slučaja. Pomenute 334 pritužbe čine 6.85% od ukupnog broja pritužbi

koje je Zaštitnik građana primio u 2014. godini. Broj pritužbi u 2014. godini je povećan za

12.46% u odnosu na prethodnu godinu.

Grafikon 9 – Prava lica lišenih slobode – broj primljenih pritužbi u odnosu na 2013. godinu

U izveštajnom periodu, Zaštitnik građana je okončao ukupno 283 predmeta, od kojih je 192 iz

2014. godine, a ostatak iz ranijih godina.

100

Tabela 29 - Prava lica lišenih slobode – način na koji je okončan rad na predmetima iz 2014. i ranijih godina

Odbačene pritužbe 188 66.43% Neosnovane pritužbe 65 22.97%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka 15 5.30%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 9 3.18%

Odustanak pritužilaca 6 2.12%

Ukupno 283 100%

Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti, neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i

neurednosti.

Tabela 30 - Prava lica lišenih slobode - razlozi za odbačaj pritužbe u 2014.

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 80 42.55% Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 67 35.64%

Neuredna pritužba 28 14.89%

Neblagovremena pritužba 8 4.26%

Anonimna pritužba 5 2.66%

Ukupno: 188 100%

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje

savetodavno-pravne pomoći koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima

pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Kao što se vidi iz naredne tabele, u 78.19% odbačenih pritužbi Zaštitnik građana je građanima

pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim organima.

Tabela 31 – Prava lica lišenih slobode – pružena savetodavno-pravna pomoć

Broj procenat Odbačene pritužbe 188 100%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 80 42.55%

Preuranjenost - posavetovan o raspolož. pravnim sredstvima 67 35.64%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 147 78.19%

U ovoj oblasti, u 334 pritužbe ukazano je na 423 povrede prava. Najveći broj pritužbi odnosio

se na povrede građanskih i političkih prava, posebna prava lica lišenih slobode, povrede

ekonomskih i socijalnih prava, ali su se pritužioci obraćali i zbog povrede prava na dobru

upravu.

Tabela 32 – Prava lica lišenih slobode – povrede prava na koja su ukazivali pritužioci

Građanska i politička 196 46.34% Ekonomska, socijalna i kulturna 81 19.15%

Pravo na dobru upravu 76 17.97%

Posebna prava lica lišenih slobode 70 16.55%

Ukupno 423 100%

101

Najveći broj povreda prava u okviru građanskih i političkih prava kod kategorije lica lišenih

slobode odnosio se na pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, pravo na zaštitu

od mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja i pravo na nepovredivost fizičkog i

psihičkog integriteta.

Kada je reč o ekonomskim i socijalnim pravima, pritužioci su u najvećoj meri ukazivali na povredu prava na zdravstvenu zaštitu.

Tabela 33 - Posebna prava lica lišenih slobode, njihov broj i procenat

Vrsta povređenog prava Broj % Vrsta povređenog prava Broj %

Smeštaj 13 11.61% Uslovni otpust 3 2.68%

Pravo na premeštaj 12 10.71% Odeća, rublje, obuća 2 1.79%

Pravo na posete 5 4.46% Pravo na podnesak, pritužbu i

žalbu osuđenog 2 1.79%

Higijena 5 4.46% Pravo na telefonske razgovore 2 1.79%

Posebna prava osuđenog 5 4.46% Amnestija 2 1.79%

Slobodno vreme izvan zatvorenih

prostorija 4 3.57% Kategorizacija 2 1.79%

Ishrana i kantina 4 3.57% Prekid izvršenja kazne zatvora 1 0.89%

Raspoređivanje 4 3.57% Pravo na boravak u posebnoj

prostoriji 1 0.89%

Uslovni otpust 3 2.68%

Najveći broj pritužbi ukazivao je povrede prava od strane ustanova u oblasti izvršenja

krivičnih sankcija. S obzirom na to da se lica lišena slobode u velikoj meri pritužuju na rad

pravosudnih organa, pre svega na povredu prava na pravično suđenje, pravosudni organi su

zastupljeni u velikom broju u njihovim pritužbama. Što se tiče ministarstava, najveći broj

pritužbi se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde.

Grafikon 10 – Organi i organizacije na čiji rad su se građani najčešće prituživali u oblasti prava lica lišenih slobode

102

III OSTALE AKTIVNOSTI

U cilju promocije i zaštite prava lica lišenih slobode i prevencije torture, predstavnici Zaštitnika građana su tokom 2014. godine uzeli učešće u brojnim konferencijama, okruglim stolovima i radionicama. Zamenik Zaštitnika građana zadužen za prava lica lišenih slobode održao je nekoliko predavanja studentima Pravnog i Medicinskog fakulteta, a putem sredstava javnog informisanja dao je oko 30 izjava za medije povodom zabrane zlostavljanja i unapređenja stanja u oblasti prevencije torture.

U februaru 2014. godine Zaštitnik građana, Ministarstvo unutrašnjih poslova i udruženje Beogradski centar za ljudska prava organizovali su konferenciju za štampu na temu „Izazovi Republike Srbije u oblasti azila i migracija“. U martu 2014. godine zamenik Zaštitnika građana imao je uvodno izlaganje na konferenciji „Stanje u oblasti mentalnog zdravlja i mere preduzete u procesu deinstitucionalizacije“ koju su organizovali Helsinški odbor za ljudska prava i Međunarodna mreža pomoći. Na Međunarodni dan UN za podršku žrtvama torture 26. juna, u organizaciji Komiteta pravnika za ljudska prava održana je konferencija za štampu na temu „Uloga službi zdravstvene zaštite u prevenciji i kažnjavanju za torturu“, a nadležni zamenik Zaštitnika građana i predstavnik NPM predstavili su stanje zdravstvene zaštite u zatvorima. Septembra 2014. godine u organizaciji Grupe 484, Beogradskog centra za ljudska prava i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku održana je konferencija posvećena sistemu azila i migracija, na kojoj su govorili nadležni zamenik Zaštitnika građana i predstavnik NPM.

Zaštitnik građana je nastavio saradnju sa Misijom OEBS u Srbiji. Predstavnik Zaštitnika građana je učestvovao na radionici „Prevencija torture“, koju je februara 2014. u Beogradu organizovala Misija OEBS u Srbiji, a čiji je cilj bio predstavljanje značaja regionalne saradnje i razmena iskustava zemalja Zapadnog Balkana. Uz podršku Misije OEBS u Srbiji, predstavnik Zaštitnika građana prisustvovao je dvodnevnom sastanku OEBS „Prevencija torture“, koji je održan u Beču u aprilu 2014. godine.

Intenzivirana je saradnja sa Kancelarijom UNHCR u Srbiji, kao i udruženjima Beogradski centar za ljudska prava i Grupa 484, u cilju sprovođenja aktivnosti unapređenja i zaštite prava tražilaca azila u Srbiji.

U novembru 2014. godine Zaštitnik građana je u obavljanju poslova NPM, u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji i Kancelarijom UNHCR, organizovao Prvi jugoistočno-evropski forum mehanizama predviđenih Opcionim protokolom uz Konvenciju protiv torture („The First South-East OPCAT Forum“). Forumu su prisustvovali predstavnici Potkomiteta UN za prevenciju torture (SPT), predstavnici Mreže NPM zemalja jugoistočne Evrope (Albanija, Austrija, BiH, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija) i predstavnici NPM Rumunije, Nemačke, Grčke, Češke, Francuske, Poljske, Estonije i Azerbejdžana, članovi Evropskog Komiteta za sprečavanje mučenja (CPT), Asocijacije za prevenciju torture (APT) i drugih međunarodnih organizacija ali i predstavnici civilnog društva, između ostalih i predstavnici Javnih monitora Rusije (CoE PMC Project). Narednog dana, organizovana je konferencija na temu „Prevencija torture i drugih oblika mučenja i borba protiv nekažnjivosti“. Na Konferenciji su pored učesnika Foruma učestvovali i predstavnici relevantnih ministarstava i odbora Narodne skupštine Republike Srbije, ustanova u kojima su smeštena lica lišena slobode, kao i sudova i tužilaštva.

Tokom 2014. godine Zaštitnik građana je nastavio učešće u radu Mreže NPM jugoistočne Evrope. U maju 2014. godine predstavnik NPM Srbije učestvovao je na sastanku Mreže na temu „Metodologija pisanja NPM izveštaja“, koji je održan u Ljubljani (Slovenija), dok su u oktobru 2014. godine u Skoplju (Makedonija) predstavnici NPM pohađali obuku „Monitoring psihijatrijskih ustanova u oblasti zaštite od torture i nečovečnog i ponižavajućeg postupanja“.

Zaštitnik građana je tokom 2014. godine u studijsku posetu primio predstavnike NPM Gruzije, Javne monitore iz Rusije (PMC) i NPM Ukrajine. U okviru ovih studijskih poseta, NPM Srbije je predstavio svoj rad i zajedno sa predstavnicima navedenih monitoring mehanizama posetio

103

institucije u kojima se nalaze lica lišena slobode. Takođe, u poseti Zaštitniku građana bili su i predstavnici NPM, državnih organa i nevladinih organizacija Crne Gore i Albanije.

IV NACIONALNI MEHANIZAM ZA PREVENCIJU TORTURE

Zakonom o dopuni Zakona o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture i

drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka175, usvojenim 28. jula 2011.

godine176, propisano je da Zaštitnik građana obavlja poslove Nacionalnog mehanizma za

prevenciju torture (u daljem tekstu: NPM) u saradnji sa ombudsmanima autonomnih

pokrajina i udruženjima čijim je statutom predviđeni cilj udruživanja unapređenje i zaštita

ljudskih prava i sloboda. Tokom izveštajnog perioda, Zaštitnik građana je u obavljanju

poslova NPM nastavio saradnju sa Pokrajinskim ombudsmanom AP Vojvodine i sa brojnim

nevladinim organizacijama, pre svega: Beogradskim centrom za ljudska prava (oblast primene

policijskih ovlašćenja i postupanja prema tražiocima azila), Komitetom pravnika za ljudska

prava (oblast pritvora), Helsinškim odborom u Srbiji (oblast izvršenja krivičnih sankcija),

Međunarodnom mrežom pomoći (oblast prava osoba sa mentalnim smetnjama u detenciji),

Inicijativom za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (oblast prava osoba sa invaliditetom

u ustanovama socijalne zaštite), Viktimološkim društvom Srbije (oblast prava žena u

zatvorskom sistemu), Centrom za ljudska prava Niš (oblast prava osoba sa invaliditetom u

zatvorskom sistemu), Odborom za ljudska prava Valjevo (oblast prava maloletnika u

zatvorskom sistemu), kao i Inicijativom mladih za ljudska prava, Organizacijom „ApsArt“,

Grupom 484, Udruženjem bivših osuđenika „Libertas“ i Udruženjem korisnika psihijatrijskih

usluga i njihovih porodica „Duša“.

Narodna skupština je prvi put razmatrala Izveštaj o radu Nacionalnog mehanizma za

prevenciju torture za 2013. Ocenila je da je Izveštaj detaljan i sveobuhvatan i da su u njemu

celovito predstavljene aktivnosti usmerene ka poboljšanju stanja u oblasti položaja lica lišenih

slobode i stvaranju društva bez torture, poštujući dostojanstvo i prava svih lica koja su

ograničena u slobodi kretanja. Glasovima većine poslanika usvojeni su Zaključci177 kojima je

Narodna skupština obavezala nadležne organe da pristupe sprovođenju preporuka Zaštitnika

građana i da o tome obaveste Narodnu skupštinu do 31. decembra 2014. Prema informacijama

kojima raspolaže Zaštitnik građana, nadležni organi to nisu učinili.

Tokom 2014. godine NPM je obavio 78 poseta ustanovama u kojima su smeštena lica lišena

slobode, od toga 37 redovnih i 41 tematsku posetu.

U okviru redovnih poseta, NPM je obišao 7 policijskih uprava i 19 policijskih stanica u sastavu

ovih policijskih uprava, 3 ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, 2 psihijatrijske bolnice, 5

domova za stare, a obavljena su i 3 monitoringa prihvata lica vraćenih u postupku readmisije

na Aerodromu Nikola Tesla. Na osnovu obavljenih poseta, NPM je posećenim ustanovama

dostavio izveštaje o posetama, sa preporukama za otklanjanje utvrđenih nedostataka u radu

koji mogu dovesti ili dovode do torture ili zlostavljanja.

NPM je 2014. godine posebnu pažnju posvetio tematskim posetama koje se odnose na položaj

tražioca azila i neregularnih migranata u Republici Srbiji. Kroz praćenje sprovođenja

preporuka NPM za unapređenje postupanja prema neregularnim migrantima/tražiocima

azila u Republici Srbiji178, NPM je u saradnji sa udruženjem Beogradski centar za ljudska prava

175 Službeni glasnik RS – međunarodni ugovori”, broj 7/11. 176 Srbija je potpisala Opcioni protokol uz Konvenciju protiv torture 2003. godine, ratifikovala ga 2005.

godine, a postala država članica 2006. godine podnošenjem ratifikacionog instrumenta. 177 „Službeni glasnik RS“, broj 114/14. 178 Preporuke dostupne na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3190-2014-02-

14-08-47-05.

104

posetio 41 ustanovu. Obišao je 23 policijske stanice, 5 regionalnih centara granične policije, 5

centara za smeštaj tražioca azila, 5 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, 2 zavoda za

smeštanje maloletnika i Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli.

Tokom 2014. godine sačinjeno je 43 izveštaja o posetama, od toga iz redovnih poseta sačinjeno

je 13, a iz tematskih 30 izveštaja. Nadležnim organima je upućeno ukupno 345 preporuka.

U cilju punog sprovođenja preporuka, koje su upućene u izveštajima o posetama, tokom 2014.

godine NPM je stupio u dijalog sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i posećenim policijskim

upravama179. Cilj dijaloga bio je unapređenje postupanja policije prema licima lišenim slobode,

prevencija torture, kao i unapređenje sistema postupanja prema tražiocima azila i

neregularnim migrantima. Takođe, u oblasti mentalnog zdravlja i procesa

deinstitucionalizacije, odnosno obrazovanja posebnih organizacionih jedinica u zajednici,

održan je dijalog sa Ministarstvom zdravlja, Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo,

socijalnu politiku i demografiju, Ministarstvom unutrašnjih poslova i posećenim

psihijatrijskim bolnicama.180

2.6. RESORI PROSVETE I NAUKE, KULTURE I INFORMISANjA I

OMLADINE I SPORTA,

PROSVETA I NAUKA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.181

1.2. Donet je Pravilnik o upisu učenika u srednju školu.182

1.3. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenziviralo je rad na donošenju i usklađivanju podzakonskih akata kojima se uređuju nastavni planovi i programi, kao i vrste obrazovanja nastavnika u stručnim školama.

1.4. Formirana je Jedinica za koordinaciju inkluzivnog obrazovanja u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.183

1.5. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je Nacrt zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima.184

1.6. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pripremilo je Predlog akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

179 PU Šabac, PU Smederevo, PU Novi Sad, PU Zrenjanin, PU Pančevo, PU Sremska Mitrovica, PU Sombor, PU

Subotica, PU Kikinda, PU Novi Pazar i PU Prijepolje. 180 SPB „Sveti Vračevi“, Novi Kneževac; SPB „Dr Slavoljub Bakalović“, Vršac i SPB Kovin. 181 „Službeni glasnik RS“, broj 99/14. 182„Službeni glasnik RS“, broj 41/14. 183 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Prava deteta. 184 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Prava deteta.

105

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ustanove obrazovanja i vaspitanja i visokoškolske ustanove, otklanjale su propuste u radu dostavljanjem odgovora i odluka po zahtevima građana, nakon otpočinjanja kontrolnih postupaka od strane Zaštitnika građana.

2.2. Postupanjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja po preporuci Zaštitnika građana izmenjene su i dopunjene odredbe Zakona o visokom obrazovanju čime je unapređen postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava.

2.3. Postupanjem po preporukama Zaštitnika građana, organi (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prosvetna inspekcija, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalni prosvetni savet) otklanjali su učinjene propuste u radu.

2.4. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja unelo je u Nacrt zakona o udžbenicima primedbe i preporuke ovog organa, uvažavajući stavove Zaštitnika građana da je neophodno urediti postupak ocene kvaliteta udžbenika i obezbediti zakonito postupanje svih organa u ovom i u postupku odobravanja, izbora i nabavki udžbenika.

2.5. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 155 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 176 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 152 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 64 postupaka koji su vođeni, 28 (43,75%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 11 preporuka, od kojih je prihvaćeno 3 (27.27%), neizvršeno 1 (9.09%), a u roku za izvršenje 7. Na osnovu broja utvrđenih (32) i otklonjenih (31) propusta , efikasnost u ovom resoru je 96.88%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ustanove obrazovanja i vaspitanja i visokoškolske ustanove ne odlučuju i ne odgovaraju uvek blagovremeno, efikasno i u zakonom propisanim rokovima na zahteve građana.

3.2. Rad prosvetnih inspektora nije uvek pravovremen i efikasan, a izostaje i primena nadzornih ovlašćenja koja prosvetni inspektor Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima u odnosu na prosvetne inspektore u jedinicama lokalne samouprave.

3.3. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije donelo novi, odnosno nije izmenilo niti dopunilo postojeće pravilnike o merilima za utvrđivanje cena usluga u osnovnoj i srednjoj školi.

3.4. Položaj prosvetnih radnika dodatno je oslabljen ekonomskim merama štednje, a njihov rad nije dovoljno vrednovan.

3.5. Nije utvrđen Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije.

3.6. Ne postoji objektivna, sadržajna i autoritativna spoljašnja kontrola rada visokoškolskih ustanova kada one dodeljuju stručne, akademske i naučne nazive, odnosno zvanja.

3.7. Odgovor visokoškolske ustanove i prosvetnih vlasti na blokadu nastave na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu nije bio adekvatan težini problema i posledicama koje je on stvorio.

3.8. Pravo studenata na informisanost o njihovim pravima i mehanizmima zaštite nije u dovoljnoj meri ostvareno.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

106

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedi blagovremeno i efikasno postupanje prosvetnih inspektora.

da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obezbedi da se na zahteve građana upućenih kako Ministarstvu, tako i ustanovama obrazovanja i vaspitanja i visokoškolskim ustanovama, odgovara blagovremeno, efikasno i u zakonom propisanim rokovima.

4.2. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu nije postupio po preporuci Zaštitnika građana i otklonio propust na štetu građanina kojem je Agencija za borbu protiv korupcije priznala status uzbunjivača.

4.3. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta nisu usvojili mišljenje Zaštitnika građana o potrebi da se obezbedi objektivna, sadržajna i autoritativna spoljašnja kontrola rada visokoškolskih ustanova kada one dodeljuju stručne, akademske i naučne nazive, odnosno zvanja.

5. Obrazloženje

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju izvršeno je

odgovarajuće preciziranje zakonskih rešenja radi rešavanja problema uočenih u primeni

Zakona, kao i usaglašavanje sa dosadašnjom praksom. Novine u Zakonu odnose se, između

ostalog, na utvrđivanje vremenskih rokova u postupku akreditacije, izdavanju i oduzimanju

dozvole za rad visokoškolskim institucijama, postupak priznavanja stranih visokoškolskih

isprava, pitanja pristupa informacijama od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti,

formiranje centralnog repozitorijuma doktorskih disertacija, gubitak statusa studenta i uslove

za upis u narednu godinu.

Donošenjem Pravilnika o upisu učenika u srednju školu uređena su merila i postupak za

utvrđivanje redosleda kandidata za upis u školu, vrednovanje učešća učenika osmog razreda

na takmičenjima i vrste takmičenja čija se mesta vrednuju, sadržina, vreme, mesto i način

polaganja prijemnog ispita i druga pitanja vezana za upis u školu.

Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine185 bavi se utvrđivanjem svrhe, ciljeva,

pravaca, instrumenata i mehanizama razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji tokom

narednih godina. Akcioni plan, čiji je predlog pripremilo Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja, uređuje aktivnosti, nadležne organe i rokove za preduzimanje mera u

cilju ostvarivanja opštih i posebnih strateških ciljeva.

Nastavljena je dobra saradnja između Zaštitnika građana i Ministarstva prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja. Ministarstvo blagovremeno dostavlja tražene informacije Zaštitniku

građana, a sporna pitanja često se uspešno i efikasno razrešavaju na zajedničkim sastancima.

Organi i ustanove često su koristili pokretanje postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada

kao mogućnost da na pravilan i kvalitetan način otklone propuste. Ipak, bilo je i slučajeva kada

su kontrolisani organi dosledno nastavljali sa činjenjem propusta, te je Zaštitnik građana

utvrđivao propuste organa i upućivao preporuke radi njihovog otklanjanja.

Neblagovremeno i neefikasno postupanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

najviše se manifestuje u radu Republičke prosvetne inspekcije, ali i radu prosvetnih inspekcija

organa jedinica lokalne samouprave. Republička prosvetna inspekcija nedovoljno primenjuje

nadzorna ovlašćenja koja ima u odnosu na prosvetne inspektore kojima je povereno vršenje

inspekcijskog nadzora.

185„Službeni glasnik RS“, broj 107/12.

107

U delu najšire i naučne javnosti, kao i pred Narodnom skupštinom osporavana je zakonitost i

pravilnost postupaka u kojima su prihvatane određene doktorske teze i dodeljena zvanja

„doktor nauka”. S obzirom na značaj obrazovne i naučnoistraživačke delatnosti za Republiku

Srbiju i zaštite integriteta i dostojanstva nosilaca naučnih zvanja, pitanje o zakonitosti i

pravilnosti dodele naučnih zvanja ne sme ostati bez nespornog, objektivnog i autoritativnog

odgovora.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja imenovao je radnu grupu za izradu Nacrta

jedinstvenog Nacionalnog okvira kvalifikacija za sve nivoe obrazovanja u Republici Srbiji, ali

rad na izradi Nacrta nije okončan. Između ostalog, neophodnost donošenja jedinstvenog

Nacionalnog okvira kvalifikacija ogleda se i u tome što će istim biti uređena pitanja

kvalifikacija potrebnih tržištu radne snage i predstavlja osnovu za primenu koncepta

celoživotnog učenja.

I pored činjenice da je 2013. godine Ministarstvo donelo Pravilnik o standardima kompetencija

direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja186, još uvek nije donet propis kojim se uređuju

uslovi, način i postupak licenciranja.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije inoviralo postojeće pravilnike o

merilima za utvrđivanje cena usluga u osnovnim i srednjim školama, na šta je Zaštitnik

građana upozoravao još 2010. godine187, kada je Ministarstvu uputio mišljenje i preporuke, po

kojima je ono odbilo da postupi188.

Izveštajni period obeležio je i štrajk prosvetnih radnika, koji su u jednom kraćem intervalu u

potpunosti obustavili rad. Zaštitnik građana je ukazao da poboljšanje položaja prosvetnih

radnika nije samo interes zaposlenih u prosveti, već interes celog društva, ali je istovremeno i

upozorio da sindikalna borba ne sme ići na štetu prava učenika na obrazovanje. Zaštitnik

građana pozvao je prosvetne vlasti i sindikate prosvetnih radnika da intenziviraju socijalni

dijalog u cilju poboljšanja kvaliteta obrazovanja i položaja prosvetnih radnika, kao i radi

unapređenja i zaštite prava učenika.

Nemogućnost zasnivanja radnog odnosa, neraspisivanje konkursa kada za to postoje uslovi,

nepreuzimanje sa lista zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, dopuna norme, neefikasna

i nekorektna postupanja organa u postupku izbora u nastavnička zvanja, najčešći su razlozi

obraćanja prosvetnih i akademskih radnika Zaštitniku građana. Istovremeno, sve veći broj

pritužbi odnosio se i na zlostavljanje na radu od strane rukovodilaca ustanova, pri čemu je

određenom broju zaposlenih koji su se obratili Zaštitniku građana Agencija za borbu protiv

korupcije priznala status uzbunjivača.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Univerzitet u Beogradu i Filozofski

fakultet u Beogradu nisu postupali primereno situaciji blokade nastave na fakultetu, kako bi

se efikasno rešila sporna pitanja između studenata i uprave, uz istovremeno obezbeđivanje

prava studenata na nesmetano obrazovanje u punom obimu, učešće legitimno izabranih

studentskih tela i efikasno sankcionisanje svakog oblika nasilja.

Visokoškolske ustanove, organi univerziteta i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja neblagovremeno i nepotpuno obaveštavaju studente o njihovim pravima i

mehanizmima zaštite, učešće studentskih organa nije dovoljno zastupljeno, a po podnescima

i zahtevima studenata organi neblagovremeno postupaju.

186 „Službeni glasnik RS“, broj 38/13. 187 Mišljenje i preporuka Zaštitnika građana, dostupno na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-

02-07-14-03-33/907-2010-06-01-08-13-05. 188 Odgovor Ministarstva prosvete i nauke, dostupno na: http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2012-02-

07-14-03-33/907-2010-06-01-08-13-05

108

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Neophodna objektivna spoljašnja kontrola prilikom dodeljivanja stručnih, akademskih i naučnih

naziva i zvanja

Pred Narodnom skupštinom, naučnom i opštom javnošću osporena je zakonitost i pravilnost

postupaka u kojima su prihvaćene doktorske teze i dodeljena zvanja „doktor nauka“. Zaštitnik

građana uputio je mišljenje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnom

savetu za visoko obrazovanje, kojim je ukazao na potrebu da se obezbedi objektivna, sadržajna

i autoritativna spoljašnja kontrola rada visokoškolskih ustanova kada one dodeljuju stručne,

akademske i naučne nazive, odnosno zvanja i vrše druga javna ovlašćenja. Ovakvo

postupanje, ukazao je Zaštitnik građana, nužno je radi zaštite integriteta naučnoistraživačke i

obrazovne delatnosti i prava i interesa svih zainteresovanih građana, kao i radi poštovanja

opravdanih očekivanja naučne i najšire javnosti.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalni savet za visoko obrazovanje

nije razmotrio mišljenje Zaštitnika građana.

Prosvetni inspektor kontroliše sopstveni rad po prijavi građana

Umesto da izvrši nadzor nad radom prosvetne inspekcije u jednoj jedinici lokalne samouprave

(koja inspekcijske poslove vrši kao poverene poslove i pod nadzorom državnog organa),

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je podneske pritužilje kojima se žalila na

rad prosvetnog inspektora, upućivala na nadležnost upravo prosvetnom inspektoru na čiji se

rad se pritužilja žalila.

Ministarstvu su upućene preporuke da izvrši nadzor nad radom prosvetne inspekcije kojoj je

povereno vršenje inspekcijskog nadzora i da u budućim slučajevima, postupajući po

prijavama na rad prosvetnih inspektora u jedinicama lokalne samouprave, ostvaruje

neposredan nadzor nad njihovim radom, a po potrebi i na osnovu utvrđenih činjenica,

preduzima i druge mere propisane zakonom.

Zaštitnik građana prati postupanje po ovoj preporuci.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da donese pravilnik kojim će se urediti polaganje ispita i sticanje licence za direktore ustanova obrazovanja i vaspitanja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da donese nove, ili izmeni i dopuni postojeće pravilnike o merilima za utvrđivanje cena usluga u osnovnim i srednjim školama.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da preduzme sve mere kako bi se unapredio položaj prosvetnih radnika, kvalitet obrazovanja i ostvarivanje i zaštitu prava učenika.

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja treba da utvrdi jedinstveni Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije.

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja treba da obezbedi da se na sve zahteve građana upućene Ministarstvu, ustanovama obrazovanja i vaspitanja i visokoškolskim ustanovama odgovara blagovremeno, efikasno i u zakonom propisanim rokovima.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja treba da obezbedi blagovremeno i efikasno postupanje prosvetnih inspektora.

109

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalni savet za visoko

obrazovanje treba da obezbede objektivnu, sadržajnu i autoritativnu spoljašnju kontrolu rada visokoškolskih ustanova kada one dodeljuju stručne, akademske i naučne nazive, odnosno zvanja i vrše druga javna ovlašćenja, odnosno primenjuju zakone i na zakonima zasnovane propise.

KULTURA I INFORMISANjE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je set medijskih zakona: Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.189

1.1. Ministarstvo kulture i informisanja započelo je rad na izmenama Zakona o kulturi190, uključujući u ovaj proces najširu javnost.

1.2. Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je, nakon aktivnosti Nezavisne komisije za istraživanje ubistva Slavka Ćuruvije, optužnicu protiv četvorice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Svojim postupanjem i ukazivanjem na manjkavosti u medijskoj regulativi, Zaštitnik građana je uticao da se donese set medijskih zakona i otklone manjkavosti na koje je ukazao u prethodnom izveštajnom periodu.

2.2. Svojim postupanjem, Zaštitnik građana je podstakao državne organe da u većoj meri kontrolišu poštovanje Zakona o javnom informisanju prilikom izveštavanja medija.

2.3. Zaštitnik građana je svojim medijskim istupima podigao svest o štetnosti „tabloidizacije“ medija, države i društva, te pružio oslonac nezavisnom i objektivnom istraživačkom radu novinara i redakcija.

2.4. Zaštitnik građana svojim istupanjima podstakao jačanje svesti o vezi između zaštite osnovnih ljudskih i građanskih prava i medijskih sloboda, ukazao na ozbiljne pretnje tim slobodama koje su posledica zloupotrebe medija, kao i na potrebu da društvo posveti značajniju pažnju tim pitanjima.

2.5. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 8 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 7 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 14 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. U toku 2014. godine, 2 postupka su okončana upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Ne postoji adekvatna kontrola rada medija od strane državnih organa, kako bi mediji u programima koje prikazuju više vodili računa o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva ličnosti.

3.2. Zbog sadržaja koje objavljuju, mediji su izloženi pritiscima, a novinari i fizičkim napadima.191

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

189 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 190 Videti više na: http://www.kultura.gov.rs/cyr/dokumenti/javne-rasprave. 191 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Mediji.

110

4.1. U ovom resoru nema nesprovedenih preporuka ili drugih akata Zaštitnika građana.

5. Obrazloženje

Setom medijskih zakona - Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim

medijima i Zakona o javnim medijskim servisima - predviđeno je da se postupak privatizacije

medija završi do 1. 7. 2015. godine; definisan je javni interes u oblasti javnog informisanja;

stvorene zakonske pretpostavke za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i

medijskog sistema koji treba da omogući da zadovolji najšire potrebe građana, bez

diskriminacije.

Navedenim zakonima uređuje se rad javnih medijskih servisa RTS i RTV, precizira obaveza

njihovog rada na načelima istinitog, nepristrasnog, potpunog i blagovremenog informisanja,

zabrana cenzure, poštovanje ljudskih prava i finansiranje iz budžeta do 2016. godine. Pored

toga, njima se reguliše položaj urednika, zaštita prava novinara i podsticanje novinarskog

udruživanja, zatim transparentnost vlasništva u medijima, uspostavljanje Registra medija i

zaštita medijskog pluralizma kroz sprečavanje nedozvoljenog objedinjavanja u oblasti javnog

informisanja.

Ministarstvo kulture i informisanja pripremilo je Nacrt zakona o kulturi na osnovu mišljenja

stručne i opšte javnosti kojoj je omogućeno da iznese svoje stavove o ovom zakonskom tekstu.

Ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo je javne rasprave o Nacrtu zakona o arhivskoj

građi i arhivskoj službi, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o bibliotečko-

informacionoj delatnosti, Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o obaveznom

primerku publikacija i Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o staroj i retkoj

bibliotečkoj građi čime je stručnoj i opštoj javnosti omogućeno da iznese stavove o ovim

zakonskim tekstovima.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Preko godinu dana bez potrebnog dokumenta zbog nesavesnosti udruženja i pasivnosti Ministarstva

Preko godinu dana bez potrebnog dokumenta zbog nesavesnosti udruženja i pasivnosti

Ministarstva članica Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije duže od godinu dana nije

mogla da ostvari svoja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja iz razloga što njeno

matično Udruženje nema status reprezentativnog udruženja u kulturi, a udruženja koja imaju

taj status, nisu izvršila svoju zakonsku obavezu i preuzela dokumenta, evidenciju i arhivu

kako bi mogla da izdaju neophodna uverenja. Sa druge strane, Ministarstvo kulture nije

obezbedilo nadzor nad načinom na koji reprezentativna udruženja vrše ovlašćenje koje im je

povereno, niti je preduzelo mere da pritužilja ne trpi štetne posledice nerešenih statusnih

pitanja i nepravilnog rada udruženja.

Nakon pokrenutog postupka kontrole organa uprave, Ministarstvo je obezbedilo da

reprezentativno udruženje preuzme predmete, evidenciju i arhivu i izda joj potrebno uverenja

neophodno za ostvarivanje prava iz PIO, a postupak pred Zaštitnikom građana je obustavljen.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Regulatorno telo za elektronske medije treba da se stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva ličnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije i da preduzima zakonom predviđene mere prema emiterima koji ne postupaju u skladu sa zakonom.

111

MEDIJI I LjUDSKA I GRAĐANSKA PRAVA

POŠTOVANjE PRAVA GRAĐANA U MEDIJIMA

Tokom prošle godine Narodna skupština je donela novi set medijskih zakona kojim je

predviđeno da se postupak privatizacije medija završi do 1. 7. 2015. Godine i definisan javni

interes u oblasti javnog informisanja. Time je napravljen važan korak ka stvaranju uslova za

jačanje slobode javne reči i slobode medija, kao i za bolje i doslednije poštovanje prava

građana. Svakako najznačajniji deo nove regulative tiče se načina na koji će ubuduće moći da

budu angažovana sredstva iz opštinskih, gradskih, pokrajinskog i republičkog budžeta za

medije.

Nasuprot dosadašnjoj praksi koja je omogućavala lokalnim i republičkim organima javne

vlasti da direktno finansiraju medije čija je uređivačka politika po njihovoj volji, uvodi se

praksa projektnog finansiranja medijskih sadržaja. Zakonom o medijima je definisan javni

interes, a novac iz budžeta se može upotrebiti samo za projektno finansiranje tog interesa. O

dodeljivanju sredstava za projekte treba da odlučuju nezavisne komisije, a ne sami organi

javne vlasti.

Ovakav pristup u regulatornom smislu otvara jasan prostor za organe javne vlasti da snažno

podrže medijske sadržaje koji su u javnom interesu i tako doprinesu smanjivanju sveprisutnih

tabloidnih sadržaja, šunda i kiča u srpskim medijima. Time se istovremeno stvaraju uslovi za

bolje i uspešnije ostvarivanje prava građana na objektivno, tačno i brzo informisanje o temama

koje su u njihovom interesu, a smanjuje prostor za zloupotrebe od strane organa javne vlasti.

Iako veoma bitan korak, samo donošenje seta novih medijskih zakona ni iz daleka nije

dovoljno da bi se prevazišli ogromni problemi sa kojima se mediji suočavaju. U praksi stvari

još nisu počele da se menjaju, a sve ocene iz izveštaja Zaštitnika građana za prošlu godinu i

dalje su aktuelne. Naročito zabrinjava činjenica da se sve više medija u anketama koje

sprovode medijska udruženja, ali i javno, žali da su, zbog sadržaja koje objavljuju, izloženi

pritiscima.

Postala je uobičajena praksa da se nosioci javnih funkcija, uključujući i one najviše, odlučuju

da lično i javno optužuju medije da rade protiv njih ili da su strani plaćenici koji rade protiv

interesa države. Sa stanovišta medijskih sloboda, jedini relevantan kriterijum treba da budu

same činjenice koje mediji objavljuju. Ukoliko, pak, postoje neke nezakonite radnje kojima se

mediji koriste u poslovanju, zadatak organa javne vlasti je da takve radnje procesuiraju na

zakonom predviđen način.

Organi javne vlasti, dakle, treba da se brinu o sprovođenju zakona i da sankcionišu

nezakonitosti koje utvrde. Iniciranje kampanja protiv pojedinih medija da su „strani

plaćenici“ ili „plaćenici tajkuna“ je manir iz prošlih vremena koji je trebalo uveliko da bude

prevaziđen. Ovakav pristup pojedinih nosilaca javnih funkcija je, na žalost, podstakao

pojedine medije da se i oni u uključe u kampanje protiv kolega iz drugih medija, što kod

građana samo pojačava konfuziju.

Uprkos tome što se situacija u pogledu poštovanja osnovnih prava građana o čijim

problemima i sudbinama mediji izveštavaju popravlja, i dalje se događa da oni budu izlagani

neprijatnostima ili čak da bude dovedena u pitanje njihova bezbednost. Tako je TV Pink 27.

novembra prošle godine objavila intervju sa majkom koja je optužila supruga za obljubu

njihove kćerke. Otkriven je identitet majke (fotografija, ime i prezime, grad u kome živi).

Medijska udruženja su sa pravom reagovala i ocenila da su prekršeni Kodeks o ponašanju

emitera, kao i Zakon o javnom informisanju.

112

Mediji su obavezni da štite fizičko i mentalno dostojanstvo osobe koja je u pitanju, navedeno

je u Kodeksu. Osim toga, maloletno lice mora biti zaštićeno od eksplicitnog pojavljivanja u

javnosti“. U članu 80. Zakona o Javnom informisanju i medijima navedeno je da se maloletnik

„ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes“.

Na žalost, nastavljeni su i pritisci, pa i fizički napadi na novinare. Svakako najdrastičniji slučaj

je prebijanje novinara agencije „Fonet“ Davora Pašalića, koji je pretučen 3. jula prošle godine

u blizini svog stana. Pašalića su pretukla u dva navrata u kratkom vremenskom razmaku

trojica mladića koji su mu tražili novac, ali su ga takođe nazivali ustašom. Ministarstvo u

nutrašnjih poslova je najavilo formiranje posebnog tima za istragu ovog slučaja, ali konkretnih

rezultata još nema.

Primer oštrih pretnji novinarima je dopisnica Radio televizije Srbije Dragana Sotirovski koja je

izložena pretnjama poslovodstva i sindikalnog rukovodstva Specijalne bolnice „Sokobanja“, o

čijem je radu izveštavala. Dragana Sotirovski kaže da pritiske i ucene iz bolnice „Sokobanja“

trpi još od novembra 2013. godine i da joj je pretila i direktorka bolnice dr Ljiljana Isaković.

Ona je, inače, izveštavala o prekršajnim prijavama koje su protiv direktorke podneli neki od

zaposlenih.

Za ostvarivanje prava građana od ogromnog je značaja da novinari budu fizički bez bedni, ali

i da institucije o čijem radu izveštavaju ne vrše pritisak na njih. Slučaj Dragane Sotirovski

važan je i zbog zaštite uzbunjivača, budući da su krivične prijave protiv nje podneli zaposleni

u bolnici čiji je direktor. Reč je, dakle, o uzbunjivačima koji se ne mogu osećati sigurnim

ukoliko je direktorka u mogućnosti da preti novinarima.

Prava novinara, a time i prava građana, pokušavaju da ograniče i institucije koje raspolažu

podacima od javnog interesa. Tako je Agencija za privredne registre (APR) uvela obavezu

registrovanja korisnika, a naročito novinara-istraživača, koji pretražuju njene arhive.

Novinarska udruženja oštro su se usprotivila ovakvoj odluci, smatrajući da se njome

ograničava istraživačko novinarstvo. APR je nakon toga korigovala pravilo koje je uvela, što

je za pohvalu.

Najdrastičniji slučaj narušavanja privatnosti u minulom periodu su

objavljivanje pornografskih snimaka na kojima je, navodno, Vanja Ćalović iz Mreže za

afirmaciju nevladinog sektora Crne Gore. Snimke je objavio tabloid „Informer“. Objavljivanje

ovakvih sadržaja u medijima nije prihvatljivo i predstavlja objektivnu pretnju po prava

građana i njihovu privatnost. Ohrabruje činjenica da ovakve slučajeve prati oštra reakcija

novinarskih organizacija i udruženja, čime na značaju dobija samoregulacija.

LjUDSKA PRAVA U OČIMA MEDIJA

Teme u kojima oblast ljudskih prava zauzima značajno mesto u srpskim medijima su i tokom

2014. godine bile u značajnom procentu obojene senzacionalističkim pristupom. Poput

tekstova iz ranijih godina, medijski sadržaji su puni uvredljivih naslova, nepotrebnih detalja

nasilja, neprimerenog vređanja i nemilosrdnih optužbi političkih oponenata, začinjenih

komentarima korisnika društvenih mreža, koji podgrevaju neprekidnu tenziju u društvu.

U atmosferi protivničkih navijačkih grupa, novinski tekstovi ne retko hapse bez presude,

presuđuju na osnovu zdravorazumske procene, ili dežurnih, po pravilu policijskih izvora

informacija. Negativne posledice takvog pristupa na prava građana je često teže otklanjati

nego posledice koje nastaju zbog grešaka organa javne vlasti, budući da u odnosu na medije

nisu moguće, niti dopuštene neposredne intervencije kontrolnih i drugih organa.

Posebno ranjive grupe, poput osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina

(naročito Romi), žene, deca, lica lišena slobode (naročito psihijatrijski bolesnici), izbegli i

113

raseljeni, azilanti i iregularni migranti, LGBTI građani, u većini medija se prate u okviru

konkretnih, najčešće senzacionalističkih događaja, a ne kao stalne teme ili rubrike.

Stiče se utisak da se problemi i potrebe ovih grupa sagledavaju u intervalu od sažaljenja do

potpune stigmatizacije, bez zadiranja u uzroke nastanka i moguća rešenja. To se vidi iz

sledećih primera :

Kampanje za lečenje obolelih: U pozitivnom kontekstu su vidljivi tekstovi o osobama sa

invaliditetom i deci sa zdravstvenim problemima u kojima se veoma često traži novčana

pomoć za lečenje i oni najčešće imaju širok odjek. Državne institucije se u ovakvim slučajevima

po pravilu optužuju za nemar i nezainteresovanost, a građani i pojedinci se pozivaju na

samoorganizovanje u prikupljanju novčanih sredstava. Kao što su pozivali građane da podrže

akcije za lečenje, tako mediji i javno presuđuju u slučajevima navodnih pronevera fondova za

lečenje. Umesto da bude inicijator, u proteklom periodu u slučajevima lečenja obolelih kojima

su potrebna dodatna materijalna sredstva, prisustvo državnih organa odlikovalo je defanzivan

i nemoćan stav.

Deca u očima medija: Po broju tekstova koji se bave najmlađom populacijom stiče se utisak da

se ovoj temi pridaje posebna pažnja, međutim, i u ovom segmentu preovlađuju događaji koji

bombastično zvuče, traju par dana, a onda ih zameni sledeći, po pravilu, još tragičniji događaj.

Među negativnim pojavama u 2014. godini se ističu međuvršačko nasilje i nasilje nad decom,

položaj maloletnih prestupnika, pedofilija i slučajevi incesta, nemogućnost školovanja

najsiromašnijih. Objavljuju se fotografije unesrećene dece potpisane imenom i prezimenom,

ne poštuje se pravo na zaštitu identiteta, na koje bi u slučajevima dece žrtava trebalo da se

obrati posebna pažnja.

Najtragičniji događaj je svakako stradanje sedmoro dece u odvojenim slučajevima požara u

nehigijenskim naseljima u Novom Beogradu, Malom Ritu kod Pančeva i Donjem Milanovcu.

Mediji već u naslovima na prvim stranama navode da su nastradala deca romskog porekla, u

ponekim se u tekstu „izgrde“ roditelji za nemar ili pak začude u kakvim uslovima odrastaju.

Pozitivni primeri naročito uspešnih đaka ili nosioca medalja sa svetskih takmičenja nalaze se

na poslednjim stranama štampanih medija. Ovakvi primeri ne izazivaju posebne komentare i

stiče se utisak da je za uspeh posebno talentovane dece zaslužna isključivo porodica, dok čitav

niz obrazovno-vaspitnih ustanova ostaje nevidljiv u njihovom razvoju, pa i uspehu.

Vidljiva segregacija romske populacije: Pripadnici nacionalnih manjina, posebno Romi, u

tekstovima se pojavljuju kao potencijalni izvor stalnih problema: „nevidljiva lica“,

kontinuirana raseljavanja, bez obrazovanja, posla a masovni korisnici socijalne pomoći. U

komentarima čitalaca često se označavaju kao neko ko je nepravedno privilegovan u državi za

razliku od ostalih građana. Na žalost, postoje i TV emisije u kojima se prepričavaju vicevi o

Romima, u kojima se kroz neduhovite imitacije romskog jezika karikira život ove populacije,

po pravilu na ivici zakona. Neslane šale na račun manjine objašnjavaju se začikivanjem,

bezazlenog karaktera. Regulatorna tela koja su dužna da reaguju u ovakvim slučajevima ne

oglašavaju se u dovoljnoj meri.

Predrasude seju strah od psihijatrijskih bolesnika: Tekstovi o psihijatrijskim bolesnicima su

primeri puni predrasuda i neznanja, najčešće se pojavljuju u negativnom kontekstu, prilikom

objašnjenja uzorka svirepih ubistava. U njima se mogu pronaći podaci o dijagnozi ubice, koliko

dugo je osoba lečena, o hospitalizaciji i terapiji. Naslovi bez rezerve upućuju da je ubistvo

izvršio psihijatrijski bolesnik, kao da je to nešto što se samo po sebi podrazumeva.

Zdravstveni radnici, koji se bave ovom tematikom i sa stručnog stanovišta treba da

objašnjavaju pravu prirodu psihijatrijske bolesti, veoma malo su vidljivi u medijima.

114

Nepoželjni azilanti i iregularni migranti u našem kraju: Azilanti i iregularni migranti se takođe

pojavljuju u negativnom kontekstu. Veliki prostor u medijima posvećen je strahovanjima

stanovništva za svoj život i imovinu u blizini centara u kojima su smešteni migranti, dok

stavovi nadležnih institucija (Komesarijat, MUP) nisu dovoljno prisutni u javnom diskursu.

Nevidljiva LGBTI populacija: Tekstovi o LGBTI populaciji „eksplodiraju“ pred najavu i

održavanje Parade ponose, a onda utihnu do sledeće godine. Stiče se utisak da su mediji više

zainteresovani za to ko od političkih strana podržava i ko će se eventualno pojaviti na Paradi,

nego što su zainteresovani za probleme LGBTI populacije i njihovu vidljivost u javnosti.

Kancelarija za ljudska i manjinska prava, kada je ova tema u pitanju, oglašava se najčešće

prilikom najava Parade ili protokolarnih poseta LGBT udruženja.

Porodično nasilje, sve prisutniji obrazac ubistvo-samoubistvo: Posebna pažnja ukazuje se

slučajevima porodičnog nasilja. Mediji najčešće prenose policijske izveštaje o samom činu

nasilja. Broj ubijenih žena u 2014. godini niži je u odnosu na 2013. godinu (ne retko se spominje

kako je „samo“ 25 žena ubijeno, naspram 45 u odnosu na prethodnu godinu). Mali broj medija

poklanja pažnju dubljoj analizi uzroka i posledica ovakvog nasilja i analizi mera koje organi

javne vlasti i društvo u celini preduzimaju kako bi zaustavili njegov rastući trend.

U medijskim tekstovima se kao opravdanje navodi teška materijalna situacija u kojoj se nalaze

nadležne službe, da centri za socijalni rad nemaju dovoljno ljudi ni sredstava, da policijske

stanice nemaju precizne informacije o postupcima nasilnika, a sudovi da nemaju dovoljno

dokaza da nasilnika osude. Model „sigurne kuće“, koji je trebalo da bude skromni doprinos

jedne nevladine organizacije za zbrinjavanje unesrećenih žena i dece, u medijima je postao

dominantan model za saniranje porodičnog nasilja.

Prostitucija – odgovornost žena: U 2014. godini u medijima se pojavilo više priča o tzv. elitnoj

prostituciji, u kojima se spekulisalo, ali i javno navodila imena potencijalnih prostitutki. Tako

su krajem godine u jednoj od priča o privedenim devojkama zbog navodnih optužbi za

prostituciju, objavljene slike nagih devojaka potpisane imenima i prezimenima, ne retko u

podsmešljivom tonu, punih detalja o porodicama iz kojih potiču, obrazovanju, svedočenjima

poznanika. Kako je navedeno, njihove mušterije bili su političari i ostale javne ličnosti. S druge

strane, organizator poslova prostitucije, makro, koji je takođe priveden u policiju, predstavljen

je inicijalima, u medijima je prikazan zatamnjene fotografije i javnost do sada nije upoznata sa

osnovnim informacijama o čoveku koji je navodno zarađivao na organizovanju prostitucije

mladih devojaka i, što je ne manje važno, uzimao oko pedeset procenata od „profita“. Kako se

makro u kriminologiji smatra najodgovornijom osobom u organizovanju lanca trgovine

ljudima, to bi javnost trebalo najpre da bude upoznata sa njegovom ulogom. Ukoliko su i

političari koristili usluge prostitutki, tek bi onda javnost trebalo da bude zainteresovana, jer to

otkriva da se i oni bave nedozvoljenim radnjama. O svemu ovome nema informacija, ali ima

o devojkama, čije su fotografije javnosti izložene poput robe u izlogu.

Iako su ovaj slučaj mnogi objašnjavali patrijarhalnim stanovištem (zna se ko određuje krivicu,

a ko sluša), rodnom neravnopravnošću (u „biznisu“ muškarac zarađuje, žena radi), on

pokazuje da pojedinci i grupe ostaju zaštićeni u medijima, dok su žene, koje su praktično žrtve,

izložene javnoj poruzi.

Opštu sliku medijskog izveštavanja o ljudskim pravima karakterišu kratkoročna, „instant“ interesovanja opterećena predrasudama. Institucije i nadležni organi veoma često odaju utisak da su nemoćni da se uhvate u koštac sa problemima, navodeći kao opravdanje finansijske i organizacione razloge. Slika urušenih institucija u medijima je nešto što se podrazumeva.

115

OMLADINA I SPORT

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o sprečavanju dopinga u sportu.192

1.2. Ministarstvo omladine i sporta pripremilo je konačan tekst Predloga nacionalne strategije za mlade za period od 2015. do 2025. godine.193

1.3. U toku je rad na izmenama i dopunama Zakona o mladima.194

1.4. Pripremljen je Model protokola za zaštitu dece i mladih od nasilja u sportskim i rekreativnim aktivnostima.195

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Upućivanjem Mišljenja Ministarstvu omladine i sporta Zaštitnik građana je ukazao na potrebu da se unapredi konkursni postupak za izbor članova Saveta za mlade.

2.2. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 15 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 15 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 11 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Oblast ugovaranja između sportskih klubova/organizacija sa maloletnim sportistima nije uređena, na štetu dece-sportista kao ekonomski neuporedivo slabije strane.

3.2. Celovit program zapošljavanja, podsticanja obrazovanja i stručnog usavršavanja mladih nije donet, i pored toga što je stopa nezaposlenosti među mladima u Srbiji jedna od najviših u Evropi (preko 50% mladih je nezaposleno, a 60% mladih je nezaposleno u dužem vremenskom periodu)196 i oni predstavljaju grupu stanovništva koja je najviše pogođena nemogućnošću pronalaženja posla.197

3.3. Mlade osobe koje nisu na redovnom školovanju, nisu zaposlene i žive sa primarnim porodicama koje nisu korisnici socijalne pomoći, ne mogu ostvariti pravo na zdravstveno osiguranje na teret sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, iako je reč o populaciji koja zahteva pojačanu pažnju zdravstvenog sistema, posebno u oblasti mentalnog i reproduktivnog zdravlja.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po predlogu za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo omladine i sporta izmeni i dopuni Zakon o sportu i uredi oblast ugovaranja između sportskih klubova/organizacija i maloletnih sportista.

5. Obrazloženje

192 «Službeni glasnik RS", broj 111/14. 193 Videti više na: www.mos.gov.rs. 194 Videti više na: www.mos.gov.rs. 195 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Prava deteta. 196 Videt više na: http://www.europa.rs/en/mediji/najnovije-

vesti/4346/EU+shares+experience+with+Serbia+on+combating+youth+unemployment.html. 197 Najviše nezaposlenih osoba su mlade osobe između 24 i 29 godina. U novembru 2014. bilo ih je 97.713. Prema:

Nacionalna služba za zapošljavanje, Mesečni statistički bilten za novembar 2014. godine, br. 147, dostupno na http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/3/3041_bilten_nsz_novembar_2014.pdf.

116

Osnovni razlog za donošenje novog Zakona o sprečavanju dopinga u sportu bio je da se način

pravnog uređivanja ove materije u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su

tokom proteklih devet godina izvršene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na

sprečavanje dopinga u sportu. Pošto Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu

upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim

državama potpisnicama Konvencije, među kojima se nalazi i Republika Srbija, a pošto je

Svetski antidoping kodeks u proteklom periodu sadržinski značajno izmenjen i dopunjen tako

da od 1.1.2015. godine na snagu stupa veliki broj novih pravila iz tog Kodeksa, srpski

zakonodavac doneo je novi Zakon, usklađen sa rešenjima iz Kodeksa, kako bi ispunio svoje

međunarodne pravne obaveze a koji na sveobuhvatan i sistematičan način uređuje mere i

aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu. Radna grupa za izradu Nacionalne strategije za

mlade za period od 2015. do 2025. godine, uobličila je finalni tekst Predloga nacionalne

strategije za mlade 2015-2025, nakon obavljene javne rasprave i uzimajući u obzir sve pristigle

komentare udruženja, pojedinaca i međunarodnih partnera.

Ministarstvo omladine i sporta započelo je proces izmena i dopuna Zakona o mladima. U tom

cilju Ministarstvo je udruženjima mladih, udruženjima za mlade i njihovim savezima, kao i

kancelarijama za mlade uputilo poziv da daju svoje sugestije i predloge i da učestvuju u

procesu izmena i dopuna Zakona. Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane koji nisu u

mogućnosti da prisustvuju okruglim stolovima da svoje komentare dostave popunjavanjem

upitnika na vebsajtu Ministarstva, kako bi u proces izmena i dopuna Zakona uključilo širu

javnost, utvrdilo nedostatke postojećeg Zakona o mladima i započelo proces unapređenja

zakonodavne regulative.

Imajući u vidu da je vršeći svoju kontrolnu funkciju, Zaštitnik građana utvrdio da konkursni

postupak za izbor članova u Savetu za mlade nije dovoljno transparentan, Zaštitnik građana

je Ministarstvu omladine i sporta uputio Mišljenje da je aktivno učešće mladih u radu Saveta

za mlade značajan mehanizam participacije mladih osoba u kreiranju i sprovođenju

omladinske politike, te da je neophodno da što većem broju mladih budu dostupne ne samo

informacije o aktivnostima Saveta, već i mogućnost da u njegovom radu učestvuju. Zaštitnik

građana je ukazao da bi se učešće mladih u radu Saveta unapredilo odgovarajućim merama

Ministarstva omladine i sporta kojima bi se obezbedilo da mandat članova u Savetu za mlade

bude vremenski ograničen, da sve informacije u vezi sa radom Saveta za mlade, a naročito

javni pozivi za učešće u radu ovog tela, odnosno predlaganje kandidata za članstvo u njemu,

budu transparentne i dostupne najširem krugu mladih osoba i da se produži rok za

podnošenje prijava na javni poziv za izbor u Savetu za mlade.

Upućujući preporuke Gradskoj upravi Loznica198, Zaštitnik građana ukazao je na potrebu

podsticanja ženskog sporta i obaveze jedinica lokalne samouprave da bavljenje sportom žena,

dece i mladih postave kao jedan od prioriteta prilikom opredeljivanja sredstava iz budžeta, za

oblast sporta.

Zdravstvena ugroženost mladih je u porastu, a najčešći faktori rizika su sve veća zloupotreba

duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci, povećanje broja povreda, uključujući i one nastale

usled zlostavljanja. Mentalno zdravlje mladih je loše, pa se uočava porast stope poremećaja

ponašanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava. Reproduktivno zdravlje mladih

karakteriše niska stopa kontraceptivne zaštite i porast seksualno prenosivih infekcija.199

Čuvanje i unapređivanje zdravlja mladih, smanjivanje rizika po zdravlje i broja najčešćih

198 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Rodna ravnopravnost i prava LGBT osoba. 199 Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS", broj 104/06.

117

poremećaja zdravlja su opšti strateški ciljevi Republike Srbije.200 Stoga je potrebno da se ovoj

posebno osetljivoj grupi posveti posebna pažnja sa zdravstvenog aspekta.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Školovanje mladih zavisi i od efikasnosti pravosudnih organa

Mladić star 25 godina je napustio školovanje jer, ni pored pravnosnažne i izvršne sudske

odluke, ne može da ostvari pravo na roditeljsko izdržavanje, a zbog loše materijalne i socijalne

situacije ne može da plaća školarinu na fakultetu. Sudska odluka ostala je neizvršena, a

obveznik davanja izdržavanja – iako oglašen krivim za krivično delo nedavanje izdržavanja –

svoju obavezu nije ispunio. Posledice neefikasnosti državnih organa da sprovode sopstvene

odluke i sankcionišu nedozvoljeno ponašanje, u ovom slučaju, reflektovale su se i na

obrazovanje mlade osobe, koja je – ostajući bez sredstava zbog nesavesnosti roditelja – ostala

i bez podrške društva čiji je interes da poveća broj mladih sa visokim obrazovanjem i različite

forme stručnog osposobljavanja i usavršavanja mladih.

Mlada osoba bez zdravstvenog osiguranja

Devojka stara 19 godina, posle završene srednje škole, bezuspešno pokušava da nađe posao.

Kako nije na redovnom školovanju, nije zaposlena, živi sa roditeljima i ne pripada grupi

socijalno ugroženih građana, odjavljena je sa zdravstvenog osiguranja. Iz tog razloga, morala

je da prekine lečenje u ustanovi za mentalno zdravlje dece i mladih, jer porodica nije u

mogućnosti da plaća doprinos za uključenje u obavezno zdravstveno osiguranje, niti

zdravstvene usluge. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje posavetovana je da

promeni mesto prebivališta kako bi, fiktivno, ispunila uslov za sticanje svojstvo socijalno

ugroženog lica. Zaštitnik građana, u vezi ove i drugih pritužbi koje se odnose na zdravstveno

osiguranje građana, vodi postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada više organa uprave.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da donesu celovite programe za zapošljavanje, obrazovanje i stručno osposobljavanje mladih.

Ministarstvo omladine i sporta treba da izmeni i dopuni Zakon o sportu i uredi oblast ugovaranja između sportskih klubova/organizacija i maloletnih sportista.

Ministarstvo omladine i sporta treba da unapredi transparentnost javnih poziva i konkursa.

Ministarstvo zdravlja treba da razmotri mogućnost da se mlade osobe, kao posebno osetljiva populacija, zdravstveno osiguravaju kao članovi porodice osiguranika, odnosno na teret budžeta Republike Srbije, kada se ne mogu osigurati po drugim osnovima.

200 Nacionalna strategija za mlade, „Službeni glasnik RS", broj 55/08.

118

2.7. RESOR ZDRAVLjA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.201

1.2. Donet je Zakon o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.202

1.3. Donet je Zakon o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju.203

1.4. Vlada je donela Odluku o otvaranju budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji.204

1.5. Ministarstvo zdravlja formiralo je tim koordinatora za unapređenje sistema zdravstvene zaštite koji će biti zaduženi za unapređenje određenih oblasti u sistemu zdravstvene zaštite - oftalmologije, ortopedije, radiologije, kardiologije i lekova i medicinskih sredstava.205

1.6. Republički fond za zdravstveno osiguranje oformio je Kancelariju za saradnju sa udruženjima pacijenata i osoba sa invaliditetom.206

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Inicijativa Zaštitnika građana da se odloži zamena postojećih isprava o zdravstvenom osiguranju i formalno je prihvaćena, usvajanjem Zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, čime je građanima ušteđeno oko 30 miliona evra.

2.2. Zaštitnik građana preporučio je Ministarstvu zdravlja da izmeni i dopuni Pravilnik o načinu postupanja po prigovoru, obrascu i sadržaju zapisnika i izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata.207

2.3. Nakon što je Zaštitnik građana uputio preporuku, Dom zdravlja Ruma obustavio je naplatu uzorkovanja krvi vakutajner sistemom.208

2.4. Zaštitnik građana preporučio je Ministarstvu zdravlja da u budućem radu postupa po prijavama građana zakonito, pravovremeno, efikasno, pravilno i savesno.209

2.5. Zaštitnik građana je doprineo podizanju kapaciteta mehanizama za zaštitu prava pacijenata preventivnim delovanjem, kroz sprovođenje obuka savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova lokalnih saveta za zdravlje iz 98 jedinica lokalne samouprave.

2.6. Zaštitnik građana doprineo je povećanju svesti i širenju znanja o pravima pacijenata, sa posebnim akcentom na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske nacionalne manjine, kroz obuke ženskih romskih organizacija.

2.7. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 136 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 154 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 121 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 33 postupaka koji su vođeni, 2 (6.06%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 8 preporuka,

201 „Službeni glasnik RS“, br. 123/14. 202 „Službeni glasnik RS“, br. 93/14. 203 „Službeni glasnik RS“, br. 107/05, 109/05, 57/11, 110/12, 119/12, 99/14, 123/14 i 126/14. 204 „Službeni glasnik RS“, br. 92/14, 122/14 i 131/14. 205 Dostupno na: www.zdravlje.gov.rs/showelement.php?id=7626. 206 Dostupno na: www.rfzo.rs/index.php/aktuelnosti/vesti-arhiva-2014. 207 Dostupno na: www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-11-11-34-45/3269-2014-04-14-12-05-30. 208 Dostupno na: www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3363-2014-06-22-10-30-54. 209 Dostupno na:www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2012-02-07-14-03-33/3413-2014-07-29-09-49-57.

119

od kojih je prihvaćeno 5 (62.5%), neizvršeno 1 (12.5%), a u roku za izvršenje 2. Na osnovu broja utvrđenih (8) i otklonjenih (7) propusta , efikasnost u ovom resoru je 87.5%

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Zbog nesavesnosti obveznika doprinosa – poslodavaca i nedovoljno efikasnog mehanizma saradnje i razmene informacija između nadležnih organa, pravo na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu velikog broja zaposlenih i članova njihovih porodica u ovom trenutku nije zaštićeno i pored postojanja ustavnih jemstava.

3.2. Mehanizmi zaštite prava ustanovljeni Zakonom o pravima pacijenata210, pre svega savetnici za zaštitu prava pacijenata, u najvećem broju lokalnih samouprava nemaju adekvatne uslove za rad.

3.3. Nije donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti211, na osnovu kojeg bi se uredilo pitanje obavljanja dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama.

3.4. Zbog slabosti u načinu sprovođenja Zakona o javnim nabavkama, kupljeni medicinski materijal i oprema ponekad budu lošeg kvaliteta, stižu kasno i izazivaju velike naknadne troškove, što je u suprotnosti sa interesima zdravlja pacijenata i načelom najvišeg mogućeg standarda zdravstvene zaštite.212

3.5. Građani i dalje trpe štetu zbog neadekvatne organizacije rada u pojedinim zdravstvenim ustanovama. Nisu sasvim prevaziđeni problemi koji se odnose na liste čekanja i zakazivanje dijagnostičkih i specijalističko-konsultativnih pregleda u propisanom roku.

3.6. Poseban problem predstavlja praksa zdravstvenih ustanova da se zakazivanje lekarskih pregleda za naredni mesec vrši samo u toku jednog dana u tekućem mesecu, čime se krši zagarantovano pravo pacijenata na dostupnost zdravstvene zaštite.

3.7. Kao i prethodnih godina, položaj zaposlenih u zdravstvu opterećen je problemima. Percepcija korupcije je izuzetno visoka. Nominalne plate su nesrazmerno niske, a stvarna primanja privilegovanih pojedinaca su netransparentno uvećana višestrukim angažovanjima koja prevazilaze fizičke mogućnosti bilo kog čoveka.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Republički fond za zdravstveno osiguranje (nadalje: RFZO) i Poreska uprava ažurno postupaju i efikasno sarađuju radi obezbeđenja blagovremene uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje od strane poslodavca i drugih obveznika uplate doprinosa.

da Poreska uprava započne sa primenom zakonom propisanih mera prema nesavesnim poslodavcima/obveznicima uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje.

da Ministarstvo zdravlja i RFZO razjasne prirodu (obavezujuću ili neobavezujuću) pravila sadržanih u protokolima za lečenje i pravilnicima koji lekare obavezuju da poštuju procedure i koriste lekove/sredstva čak i kada u smatraju da nisu primerena zdravstvenim potrebama konkretnog pacijenta.

da RFZO i Ministarstvo zdravlja, vršenjem inspekcijskog nadzora, obezbede da medicinske ustanove poštuju zakon i izdaju propisane potvrde pacijentima u slučaju

210 „Službeni glasnik RS“, broj 45/13. 211 Dostupno na: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/5076-13.pdf. 212 Dostupno na :www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/2011-12-25-10-13-14/3635-

2014-12-26-15-12-18.

120

da nisu u mogućnosti da pruže zdravstvenu uslugu na odgovarajući način i/ili u primerenom roku.

da se sasvim otklone uzroci za liste čekanja.

da Ministarstvo zdravlja nadzire efikasnu zaštitu prava pacijenata i nesmetano funkcionisanje novoformiranih mehanizama zaštite, u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata.

da Ministarstvo zdravlja i RFZO obezbede bolju informisanost pacijenata o njihovim pravima iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.

da Ministarstvo zdravlja obezbedi da zdravstvene ustanove svoj rad organizuju na način koji u najvećoj meri poštuje pacijentovo vreme i njegovo pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

4.2. Ministarstvo zdravlja nije postupilo po preporukama Zaštitnika građana da izmeni obrasce propisane Zakonom o pravima pacijenata, kako bi se obezbedilo efikasno i celovito izveštavanje savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za zdravlje.

5. Obrazloženje

Donošenjem Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva stvoreni

su uslovi da se zdravstvena dokumentacija i evidencije u oblasti zdravstva vode na jedinstven

način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugom pravnom licu koje obavlja

zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, a sve u cilju unapređenja procesa lečenja i

omogućavanja da se garantovana prava pacijenata ostvaruju u što je moguće većoj meri.

Podaci dokumentovani i evidentirani na način propisan zakonom osnov su za funkcionisanje

integrisanog zdravstvenog informacionog sistema i tako prikupljeni biće na raspolaganju svim

zdravstvenim radnicima i zdravstvenim saradnicima, u skladu sa zakonom. Prikupljanje i

obrada podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva uslov su za racionalnije

korišćenje svih raspoloživih resursa u sistemu zdravstvene zaštite.

Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, omogućeno je odobravanje specijalizacija i užih

specijalizacija i nezaposlenim zdravstvenim radnicima sa visokim obrazovanjem, čime je dat

doprinos prevazilaženju problema manjka lekara odgovarajućih specijalizacija ali i

angažovanju zdravstvenih radnika koji imaju poteškoća u pronalasku odgovarajućeg

zaposlenja u struci.

Na osnovu Odluke Ustavnog suda213, odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju, na osnovu

kojih je overa isprave o zdravstvenom osiguranju uslovljavana prethodnim izvršenjem izbora

izabranog lekara, proglašene su neustavnim i stavljene su van snage.

Još jednom od izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, zamena isprave o osiguranju, kao

i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite zdravstvenom karticom, odložena je do 31.

decembra 2016. godine čime je inicijativa Zaštitnika građana i formalno usvojena. Zaštitnik

građana je, smatrajući da postoje prava građana iz zdravstvenog osiguranja, koja su ili

neostvarena ili nepotpuno ostvarena, a čije poštovanje je mnogo preče od zamene postojećih

isprava o zdravstvenom osiguranju plastičnim zdravstvenim karticama čije bi izdavanje

građani trebalo da plate iznosom od po 500,00 dinara, pokrenuo inicijativu da se ovaj problem

institucionalno reši, što je okončano usvajanjem izmena Zakona i odlaganjem obaveze zamene.

Zaštitnik građana utvrdio je da je zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja načinila

propust u radu time što je, propustivši da blagovremeno preispita sve navode iz prijave

građanina na nezakonit rad zdravstvene ustanove i učinivši to tek nakon što je Zaštitnik

213 „Službeni glasnik RS“, broj 126/14.

121

građana pokrenuo postupak kontrole rada tog organa, doprinela nastupanju zastarelosti

pokretanja i vođenja prekršajnog postupka.

Zaštitnik građana je doprineo povećanju svesti i širenju znanja o pravima pacijenata, sa

posebnim akcentom na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske nacionalne manjine, kroz

obuke 18 članica 10 ženskih romskih organizacija.

Radi obezbeđivanja dodatnih sredstava za lečenje oboljenja, stanja ili povreda, kao i lečenja

obolelih od određenih vrsta retkih bolesti koje su izlečive a koje se ne mogu uspešno lečiti u

Republici Srbiji i za koje RFZO ne može da obezbedi dovoljan iznos sredstava za lečenje od

uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora finansiranja u skladu

sa zakonom, otvoren je Budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu

uspešno lečiti u Republici Srbiji.

RFZO oformio je Kancelariju za saradnju sa udruženjima pacijenata i osoba sa invaliditetom,

sa ciljem ostvarivanja kontinuirane saradnje sa udruženjima pacijenata i zajedničkog

prevazilaženja problema sa kojima se pacijenti suočavaju, što svakako doprinosi povećanju

kvaliteta sistema zdravstvene zaštite.

Nalazeći da način evidentiranja i izveštavanja savetnika za zaštitu prava pacijenata i Saveta za

zdravlje u jedinicama lokalne samouprave ne obezbeđuje prikupljanje onih informacija koje bi

bile dovoljan osnov za donošenje argumentovanih zaključaka o ostvarivanju prava pacijenata,

Zaštitnik građana je Ministarstvu zdravlja uputio mišljenje sa preporukama da se postojeći

obrasci izmene u skladu sa predloženim modelima. Nakon upućivanja ovog mišljenja,

Zaštitnik građana je, u cilju suštinskog postupanja u skladu sa datim preporukama, sproveo

obuke savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova lokalnih saveta za zdravlje iz 98 opština

i gradova. Nastavak ovih obuka planiran je i u prvoj polovini 2015. godine.

Unapređenje javnih nabavki u zdravstvenim ustanovama u interesu zdravlja pacijenata će, na

inicijativu Zaštitnika građana, u narednom periodu biti jedan od prioriteta Ministarstva

zdravlja i Uprave za javne nabavke, a na bližu saradnju će biti pozvani i drugi državni organi

i tela, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova i Komisiju za zaštitu prava ponuđača.

Problemi građana koji se odnose na ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

ostali su gotovo nepromenjeni u odnosu na prethodni izveštajni period: saradnja između

nadležnih organa je nedovoljno efikasna, građani trpe posledice nesavesnosti obveznika

uplate doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Značajno je povećanje broja pritužbi

čiji je predmet utvrđivanje osnova osiguranja.

Uprkos ranijim upozorenjima Zaštitnika građana koja se odnose na mogućnosti zloupotreba

dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama, Predlog zakona o izmenama i dopunama

Zakona o zdravstvenoj zaštiti214, kojim bi se pravilno i zakonito uredilo sprovođenje

dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama, povučen je iz procedure.

U izveštajnom periodu nastavljena je praksa nemogućnosti ili otežanog zakazivanja potrebnih

lekarskih pregleda u zdravstvenim ustanovama, duge liste čekanja, nestašica lekova i

medicinskih sredstava, nekorektan odnos zdravstvenih radnika i nedovoljno angažovanje

zdravstvenih radnika da pacijente informišu o njihovim pravima i postupku ostvarivanja i

zaštite tih prava.

I dalje postoji praksa zdravstvenih ustanova da se zakazivanje lekarskih pregleda za naredni

mesec vrši samo u toku jednog dana u tekućem mesecu čime se krši zagarantovano pravo

pacijenata na dostupnost zdravstvene zaštite i pravo pacijenta na poštovanje njegovog

214 Dostupno na: www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/5076-13.pdf.

122

vremena. S druge strane, građani i dalje nisu u dovoljnoj meri upoznati sa svojim pravom,

odnosno obavezom zdravstvene ustanove da im, u slučaju kada pregled ne može zakazati u

propisanom roku, izda potvrdu sa kojom bi oni mogli, nakon obavljanja pregleda u privatnoj

praksi, troškove refundirati od RFZO. Građani u tim slučajevima najčešće preglede obave u

privatnoj praksi, bez prethodnog pribavljanja potvrde i sticanja uslova za povrat troškova,

iako svakog meseca uplaćuju doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i time stiču uslov

da se leče o trošku zdravstvenog osiguranja.

U ovom izveštajnom periodu značajno se povećao broj pritužbi građana u kojima se ukazuje

na lekarske, stručne greške učinjene u toku lečenja pacijenta, a građani su više puta izrazili i

sumnju u verodostojnost izveštaja nadležnih stručnih komisija za kontrolu kvaliteta stručnog

rada u zdravstvenim ustanovama. Zaštita prava pacijenata unapredila bi se poboljšanjem

načina i postupka kontrole kvaliteta stručnog rada. Time bi se postigla profesionalna, stručna,

savesna i nepristrasna kontrola stručnog rada lekara, čiji su ishodi kvalitetni, razumljivi, i na

činjenicama i dokazima zasnovani i argumentovani izveštaji.

Kao i u prethodnom izveštajnom periodu, zdravstveni radnici i saradnici suočavaju se sa

brojnim problemima u vezi svog radnopravnog statusa. Tzv. neugovoreni radnici tj.

zdravstveni radnici čije radno angažovanje nije ugovoreno sa RFZO i finansira ih sama

zdravstvena ustanova, nezadovoljni su ne samo uslovima rada, činjenicom da isplata njihovih

zarada zavisi od toga da li je zdravstvena ustanova ostvarila prihode na tržištu, već i

osporavajući kriterijume koje su rukovodioci u zdravstvenim ustanovama primenjivali pri

izboru radnika koji predstavljaju tzv. ugovoreni kadar. Građani osporavaju pravilnost i

zakonitost sprovođenja javnih konkursa sumnjajući na postojanje drugih, a ne zakonom

propisanih, kriterijuma za izbor.

II OSTALE AKTIVNOSTI

Obuke savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova lokalnih saveta za zdravlje

Zaštitnik građana sproveo je obuke savetnika za zaštitu prava pacijenata i članova saveta za

zdravlje iz 98 gradova i opština, a nastavak obuka planiran je i u 2015. godini. Obuke su

održane u Beogradu, Šapcu, Subotici, Požarevcu, Zaječaru, Kragujevcu, Nišu i Vranju. Cilj

obuka je, pored obezbeđivanja suštinskog postupanja u skladu sa preporukama Zaštitnika

građana da se postojeći obrasci izveštaja savetnika za zaštitu prava pacijenata izmene u skladu

sa modelima koje je Zaštitnik građana predložio, bliže upoznavanje učesnika na obuci sa

nadležnostima Zaštitnika građana i iskustvima ove institucije kada je u pitanju ostvarivanje

prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, odnosno prava pacijenata.

Poseban akcenat dat je položaju ranjivih grupa stanovništva (deca, žene, mladi do 26 godina

starosti, starija lica, osobe sa invaliditetom i pripadnici romske nacionalne manjine) i najčešćim

problemima sa kojima se ta lica suočavaju prilikom ostvarivanja svojih prava. Učesnici su

upoznati i sa razlozima zbog kojih je Zaštitnik građana predložio promenu obrazaca izveštaja

i dobiti koju bi svi organi - uključujući i organe jedinica lokalne samouprave, imali od takvog

izveštavanja, koje bi doprinelo blagovremenom uočavanju potencijalnih problema i njihovom

efikasnijem rešavanju.

Savetnici za zaštitu prava pacijenata i članovi lokalnih saveta za zdravlje su u toku obuka

ukazali na probleme sa kojima se u radu suočavaju, a naročito na kratke rokove za postupanje,

i neadekvatan prostor za prijem podnosilaca prigovora kojima se ne može pružiti potpuna

zaštita privatnosti. Zapisnici sa svih održanih obuka u ovom izveštajnom periodu javnosti su

dostupni i objavljeni na internet stranici Zaštitnika građana, a svaki je dostavljen i Ministarstvu

zdravlja.

123

Zaštitnik građana učestvovao je u obuci Projekat „Znam svoja prava: mobilizacija romske

zajednice za prepoznavanje i praktikovanje prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite i

obrazovanja“.215

U toku ovog izveštajnog perioda Zaštitnik građana ostvario je saradnju sa različitim organima

i ustanovama, kao i sa civilnim sektorom. Zaštitnik građana učestvovao je na različitim

okruglim stolovima, seminarima i drugim događajima na temu ostvarivanja prava iz oblasti

zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

III KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Nedostavljanje Izveštaja o vanrednoj spoljnoj proveri kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi

u propisanom roku

Nakon smrti majke tokom lečenja, pritužilac je podneo zahtev za sprovođenje vanredne

provere kvaliteta stručnog rada u zdravstvenom centru Knjaževac. Iako sproveden, Izveštaj

komisije lekara o vanrednoj proveri kvaliteta Ministarstva zdravlja nije dostavljen u

zakonskom roku od 15 dana od dana njegovog sačinjavanja, već posle skoro sedam meseci,

tek nakon što je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada

Ministarstva zdravlja. Razlozi za to ostali su nedovoljno razjašnjeni, s obzirom na specifične i

nedovoljno uređene uloge koje u postupku vanredne provere imaju Ministarstvo, Institut za

javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i sami nadzornici.

Neblagovremeno postupanje po prijavi pritužioca dovelo do je nastupanja roka zastarelosti

Nakon sprovedenog postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva zdravlja,

Zaštitnik građana utvrdio je da je zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja načinila

propust u radu na štetu prava pritužioca time što je, propustivši da blagovremeno preispita

sve navode iz prijave građanina na nezakonit rad zdravstvene ustanove i učinivši to tek nakon

što je Zaštitnik građana pokrenuo postupak kontrole rada tog organa, doprinela nastupanju

zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka. U skladu sa preporukom Zaštitnika

građana, Ministarstvo zdravlja uputilo je izvinjenje pritužiocu.

Zdravstvena ustanova pacijentima je naplaćivala korišćenje medicinskog potrošnog materijala za koji

je prethodno dobila sredstva od RFZO

Nakon sprovedenog postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Doma zdravlja u Rumi,

Zaštitnik građana je utvrdio da ta ustanova, bez odgovarajućeg osnova, građanima naplaćuje

pružanje zdravstvene usluge, a vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja, kao lice odgovorno

za zakonitost rada zdravstvene ustanove, nije preduzeo mere kako bi nezakonito postupanje

sprečio ili obustavio. Postupak je okončan upućivanjem preporuke Domu zdravlja u Rumi i

Skupštini opštine Ruma, kao osnivaču zdravstvene ustanove. Zdravstvena ustanova je

otklonila učinjeni propust tako što je prestala sa protivzakonitim naplaćivanjem zdravstvene

usluge, ali Skupština opštine Ruma nije razmatrala preduzimanje mera prema direktoru

ustanove zbog njegovih propusta.

IV PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba da predloži, a Narodna skupština usvoji izmene i dopune postojećeg Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojima bi se pitanje vršenja dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama uredilo na način koji bi minimalizovao mogućnosti zloupotrebe zakonskih odredbi.

215 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Rodna ravnopravnost i prava LGBT prava.

124

Ministarstvo zdravlja treba da otkloni manjkavosti koje prouzrokuju liste čekanja.

Ministarstvo zdravlja treba da preduzme mere u cilju sprečavanja obavljanja dopunskog rada, u suprotnosti sa zakonom.

Ministarstvo zdravlja treba da, u saradnji sa drugim organima, preduzme odgovarajuće mere u cilju unapređivanja postupka javnih nabavki u zdravstvenim ustanovama, radi obezbeđivanja najvišeg mogućeg kvaliteta zdravstvene zaštite.

Ministarstvo zdravlja treba da obezbedi da zdravstvene ustanove svoj rad organizuju na način koji u najvećoj meri poštuje pacijentovo vreme i njegovo pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

Ministarstvo zdravlja treba da u budućem radu posebnu pažnju posveti načinu vršenja kontrole kvaliteta stručnog rada u zdravstvenim ustanovama, a posebno da precizira način postupanja i rokove dostavljanja izveštaja stručnih nadzornika ministarstvu i eventualnoj stranci u postupku.

Ministarstvo zdravlja i RFZO treba da razjasne prirodu (obavezujuću ili neobavezujuću) pravila sadržanih u protokolima za lečenje i pravilnicima koji lekare obavezuju da poštuju procedure i koriste lekove/sredstva čak i kada u smatraju da nisu primerena zdravstvenim potrebama konkretnog pacijenta.

Ministarstvo zdravlja i RFZO treba da obezbede bolju informisanost pacijenata o njihovim pravima iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.

Ministarstvo zdravlja i RFZO treba da izvrše neposredne provere načina zakazivanja lekarskih pregleda u zdravstvenim ustanovama i preduzmu mere kojima će se obezbediti zakazivanje u skladu sa zakonom, pacijentovim potrebama, zdravstvenim stanjem i obavezom poštovanja pacijentovog vremena.

Ministarstvo zdravlja i organi jedinica lokalne samouprave treba da obezbede nesmetano funkcionisanje savetnika za zaštitu prava pacijenata i saveta za zdravlje i preduzmu sve potrebne mere kako bi im se obezbedili svi neophodni uslovi za rad.

RFZO i Ministarstvo zdravlja treba da, vršenjem inspekcijskog nadzora, obezbede da medicinske ustanove poštuju zakon i izdaju propisane potvrde pacijentima u slučaju da nisu u mogućnosti da pruže zdravstvenu uslugu na odgovarajući način i/ili u primerenom roku.

RFZO i Poreska uprava treba da ažurno postupaju i efikasno sarađuju u vršenju poslova iz svoje nadležnosti u oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, a u skladu sa svojim već postojećim zakonskim obavezama.

125

2.8. RESORI SOCIJALNE ZAŠTITE I PENZIJSKOG I

INVALIDSKOG OSIGURANjA

SOCIJALNA ZAŠTITA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o javnim medijskim servisima.216

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana podneo je Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti217 Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika socijalne novčane pomoći.218

2.2. Zaštitnik građana podneo je Inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.219

2.3. Zaštitnik građana je učinio vidljivijim položaj dece koja žive i rade na ulici i aktivirao nadležne organe220

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 44 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 50 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 34 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 10 postupaka koji su vođeni, 2 (20%) postupka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. Na osnovu broja utvrđenih (2) i otklonjenih (2) propusta, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nije uspostavljen primeren i delotvoran mehanizam podrške i pomoći roditeljima koji se neposredno staraju o deci sa smetnjama u razvoju, invaliditetom ili teško bolesnoj deci čija stanja zahtevaju stalnu brigu, negu i pomoć.221

3.2. Deci koja žive i rade na ulici nisu obezbeđene usluge i mere kojima bi se obezbedio njihov razvoj u porodici, uključivanje u obrazovanje i zajednicu, usluge zdravstvene i socijalne zaštite i puna zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.222

3.3. Merama štednje smanjen je ionako nedovoljan broj usluga u oblasti socijalne zaštite.

3.4. Rešenja kojima se odlučuje o pravima iz oblasti socijalne zaštite nisu jasno, argumentovano i razumljivo obrazložena.

3.5. Zakon o socijalnom stanovanju223 ne reguliše na jasan i precizan način obaveze i odgovornosti nosilaca stambene politike na republičkom i lokalnom nivou, kao ni njihov međusobni odnos u realizovanju zakonom postavljenih ciljeva, usled čega građani ne mogu da ostvare prava predviđena navedenim Zakonom.224

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

216 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 217 „Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05, 107/09 i 104/14. 218 „Službeni glasnik RS“, broj 112/14. 219 Za više detalja pogledati segment iz izveštaja: Prava deteta. 220 Za više detalja pogledati segment iz izveštaja: Prava deteta. 221 Za više detalja pogledati segment iz izveštaja: Prava deteta. 222 Za više detalja pogledati segment iz izveštaja: Prava deteta. 223 „Službeni glasnik RS“, broj 72/09. 224 Za više detalja pogledati segment iz izveštaja: Prava deteta.

126

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Narodna skupština razmotri predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje je podneo Zaštitnik građana.

4.2. Državni organi ni posle tri godine nisu postupili po preporukama koje je Zaštitnik građana uputio Posebnim izveštajem "Dečje prosjačenje u Republici Srbiji".225

5. Obrazloženje

Donošenjem Zakona o javnim medijskim servisima uređen je postupak ostvarivanja prava na

oslobođenje od obaveze plaćanja takse za javni medijski servis, na taj način što je izričito

propisano da se navedeno pravo ostvaruje na osnovu zahteva koji se podnosi na propisanom

obrascu sa potrebnom dokumentacijom; da rešenje o oslobođenju obaveze plaćanja takse

donosi javni medijski servis u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku226; da je

navedeno rešenje konačno i da je protiv istog moguće pokrenuti upravni spor. Time su

otklonjeni nedostaci na koje su građani ukazivali Zaštitniku građana, a koji su se odnosili na

nemogućnost izjavljivanja žalbe na odluku javnog medijskog servisa kojim se odbija zahtev za

oslobađanje od obaveze plaćanja, zbog toga što je odluka bila u formi obaveštenja. Novim

zakonskim rešenjima postupak po zahtevu za oslobođenje od obaveze plaćanja takse uveden

je u sistem upravnog odlučivanja.

Zaštitnik građana podneo je Ustavnom sudu Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe

o merama socijalne uključenosti korisnika socijalne novčane pomoći, jer smatra da su odredbe

Uredbe, kojima su društveno korisni rad i volontiranje propisani kao mere socijalne

uključenosti, suprotne pravnoj prirodi mera socijalne uključenosti koje su propisane Zakonom

o socijalnoj zaštiti227 i pravnoj prirodi društveno korisnog rada i volontiranja koji su zasnovani

na principima dobrovoljnosti i besplatnosti i da se ne mogu smatrati merom socijalne

uključenosti. Donosilac Uredbe je na ovaj način suštinski propisao još jedan uslov za

priznavanje prava na materijalnu pomoć a koji nije propisan Zakonom, te uredio uslove za

korišćenje određenog prava iz socijalne zaštite podzakonskim aktom, suprotno odredbom

Ustava kojom je utvrđeno da se način ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava zajemčenih

Ustavom propisuje zakonom.

Zakonom o socijalnom stanovanju, nejasno i neprecizno su definisane obaveze i odgovornosti

nosilaca stambene politike na republičkom i lokalnom nivou, njihovi međusobni odnosi su

neuređeni, a način finansiranja programa socijalnog stanovanja nije jasno ustanovljen, usled

čega građani ne mogu na adekvatan način ostvariti prava predviđena ovim Zakonom.

U Beogradu su Odlukom o pravima i uslugama socijalne zaštite228 određene usluge socijalne

zaštite ukinute, a prava iz socijalne zaštite umanjena. Ukinuta je dnevna usluga svratište za

decu, usluga personalna asistencija za decu, mlade, odrasle i starije osobe sa telesnim

invaliditetom, subvencija po osnovu troškova za komunalne proizvode, usluge i zakupninu,

a pravo na povremenu jednokratnu pomoć izgubila su deca bez roditeljskog staranja, učenici

i studenti. Umanjena su prava korisnika interventne, jednokratne i stalne novčane pomoći,

tako što je smanjen njihov iznos i krug korisnika. Na ovaj način pogoršan je položaj

najosetljivije kategorije stanovništva, lica koja se nalaze u stanju socijalne potrebe. Ukidanje

usluga i mera socijalne zaštite koje finansiraju jedinice lokalne samouprave izvršile su i druge

225 Izveštaj je sačinjen i objavljen 2011. godine, dostupno na:

http://www.zastitnik.rs/attachments/1597_brosura_Final%20ddd.pdf. 226 „Službeni list SRJ“, br. 33/97i 31/01, „Službeni glasnik RS, broj 30/10. 227 „Službeni glasnik RS!, broj 24/11. 228 „Službeni list Grada Beograda“, broj 37/14.

127

jedinice lokalne samouprave, mada ima i primera opština i gradova koji su iz mera štednje

isključili usluge socijalne zaštite i na taj način očuvali standard socijalne zaštite koji su dostigli.

Neke jedinice lokalne samouprave, koje su obezbedile sredstva za usluge socijalne zaštite, nisu

mogle da ih realizuju zbog toga što nisu mogle da zaposle lica koja će te usluge pružati usled

ograničenja u zapošljavanju koja je propisala Vlada.

Rešenja o pravima iz oblasti socijalne zaštite su nejasna i neobrazložena. Iako formalno-pravno

rešenja sadrže obrazloženja, navodi u njima ne daju ni minimum informacija o tome koje su

činjenice utvrđene, na koji način, kojim sredstvima, kako su ocenjene i kako je na njih

primenjeno materijalno pravo, a strankama su stoga nerazumljiva.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Smeštaj u hraniteljsku porodicu obezbeđen kada je Zaštitnik građana pokrenuo postupak

Zaštitnik građana primio je pritužbu na rad Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu zbog

nepostupanja po rešenju drugostepenog organa u postupku ostvarivanja prava na smeštaj u

hraniteljskoj porodici. Nakon pokretanja postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada od

strane Zaštitnika građana, Gradski centar za socijalni rad je postupio po rešenju Ministarstva

za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a pritužilja je ostvarila pravo na smeštaj u

hraniteljskoj porodici.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Narodna skupština treba da razmotri predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koje je podneo Zaštitnik građana.

Vlada treba da pripremi i Narodnoj skupštini dostavi na usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, u skladu sa Inicijativom Zaštitnika građana.

Vlada treba da pripremi i Narodnoj skupštini dostavi na usvajanje predlog zakona kojim će se jasno i precizno urediti obaveze i odgovornosti i međusobni odnosi nosilaca stambene politike i način finansiranja socijalnog stanovanja.

Vlada treba da obezbedi ponovo uspostavljanje usluga socijalne zaštite koje su ukinute merama štednje, a mere ekonomske politike planira i preuzima na način koji neće smanjivati dostignute standarde u ostvarivanju prava socijalno ugroženih građana.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da obezbedi da rešenja o pravima iz oblasti socijalne zaštite budu jasna, potpuno i argumentovano obrazložena, strankama razumljiva i da sadrže sve zakonom predviđene elemente.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i jedinice lokalne samouprave treba da preduzimaju mere iz okvira svoje nadležnosti kako bi se uspostavile nove i unapredile postojeće usluge socijalne zaštite, posebno u nerazvijenim opštinama.

128

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Zaštitnik građana ne beleži značajnija postignuća države u ovom resoru tokom 2014. godine.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Nastavljeno je praćenje postupanja Fonda PIO po preporukama Zaštitnika građana, upućenim Fondu PIO tokom 2011. i 2013. godine, pri čemu je uočeno da je Fond PIO preduzeo aktivnosti u cilju poboljšanja organizacije rada, kako bi se što efikasnije rešavalo po zahtevima građana.

2.2. Povodom preporuke Zaštitnika građana da Fond PIO po službenoj dužnosti utvrdi nove iznose penzija, od dana sticanja prava na penziju, za sve bivše zaposlene u RK „Beograd“, predstavnici Fonda PIO su se saglasili da se postupanje koje je dovelo do upućivanja preporuke ne podudara sa načelom pravičnosti, kao jednim od načela dobre uprave.

2.3. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 269 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 309 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 182 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 59 postupaka koji su vođeni, 40 (67.8%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 1 preporuku, od kojih je prihvaćeno 0 (0%), neizvršena 1 (100%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (41) i otklonjenih (40) propusta , efikasnost u ovom resoru je 97,56%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Neuplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje i dalje predstavljaju jedan od najčešćih uzroka nemogućnosti ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, čemu umnogome doprinosi to što između Fonda PIO i Poreske uprave postoji nedovoljna koordinacija u pogledu razmene podataka o obveznicima obračunavanja i plaćanja doprinosa, iznosima zaduženih i naplaćenih doprinosa i drugim službenim podacima u vezi sa doprinosima.

3.2. I dalje ne postoji odgovarajući normativni okvir koji bi doprineo smanjenju broja privremenih rešenja i rešavanju problema preplaćenih iznosa penzija i novčanih naknada, koji značajno doprinose ugrožavanju egzistencije korisnika penzija i novčanih naknada.

3.3. Fond PIO, suprotno ZUP-u i Zakonu o PIO, nakon privremenog rešenja kojim se stranci utvrđuje penzija, donosi rešenje o konačnom iznosu penzije, kojim se ne ukida, već zamenjuje privremeno rešenje, pa rešenje o konačnom iznosu penzije proizvodi pravne posledice unazad, odnosno od donošenja privremenog rešenja. Na ovaj način Fond PIO teret svoje neažurnosti i grešaka na nezakonit način prevaljuje na stranku, obavezivanjem stranke da vrati više isplaćene iznose penzija i novčanih naknada.

3.4. I pored toga što je Vlada započela rešavanje problema „kosovskih penzija“, obustava isplate penzija osiguranicima koji su celokupan ili deo staža ostvarili na teritoriji Kosova i Metohije, odnosno nemogućnost isplate zaostalih penzija osiguranicima, i dalje predstavlja jedan od sistemskih problema u Republici Srbiji.

3.5. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata Fonda PIO u vezi sa preporukama koje je Zaštitnik građana uputio Fondu PIO.

129

3.6. Zbog manjkavosti u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju229, pojedini osiguranici kod kojih je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, ne mogu da ostvare pravo na invalidsku penziju jer je gubitak radne sposobnosti nastao pošto su navršili godine života potrebne za priznavanje prava na starosnu penziju, a s druge strane, ne mogu da ostvare ni pravo na starosnu penziju, jer, iako imaju potreban broj godina života, nemaju dovoljno staža osiguranja.

3.7. Na osnovu jednog broja primljenih pritužbi, uočeno je da drugostepeni organ Fonda PIO nedovoljno koristi ovlašćenje da sam reši upravnu stvar, dato Zakonom o opštem upravnom postupku230 (čime se građanima uskraćuje pravo na donošenje odluke u razumnom roku).

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata Fonda PIO u vezi sa preporukama Zaštitnika građana.

da Fond PIO, po preporuci Zaštitnika građana, u svakom konkretnom slučaju, prilikom utvrđivanja potrebe za povraćajem više isplaćenih penzija ili drugih novčanih primanja iz penzijskog i invalidskog osiguranja, donese rešenje o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzije, u kojem će navesti visinu preplaćenog iznosa i način za povraćaj istog.

da Fond PIO donosi rešenja o konačnom iznosu penzije po službenoj dužnosti.

4.2. Bivšim zaposlenima u RK „Beograd“, i pored upućenih preporuka i velikog zalaganja Zaštitnika građana, nisu utvrđeni novi iznosi penzija, po službenoj dužnosti, od dana sticanja prava na penziju.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana je u 2014. godini nastavio sa praćenjem postupanja Fonda PIO po upućenim

preporukama, a održano je i nekoliko sastanaka sa predstavnicima Fonda PIO, u cilju stvaranja

boljih uslova za ažurno i efikasno rešavanje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

U vezi sa zapažanjem Zaštitnika građana da Fond PIO, i pored upućene preporuke, ne donosi

rešenja o preplaćenom iznosu penzija, direktor Fonda PIO je doneo Uputstvo o izmenama i

dopunama Uputstva o postupku utvrđivanja, povraćaja i evidentiranja više isplaćenih iznosa

penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koje je upućeno svim

organizacionim jedinicama Fonda PIO, radi primene. Pomenutim uputstvom, samo delimično

je postupljeno po preporuci Zaštitnika građana, jer je precizirano da se rešenje kojim se

utvrđuje preplaćeni iznos penzije, odnosno novčane naknade, donosi u svim slučajevima

neosnovane isplate, ali samo ako to zahteva dužnik ili zaposleni u organizacionoj jedinici za

poslove zastupanja.

Fond PIO je takođe izvestio Zaštitnika građana da se ispunjenost uslova za donošenje rešenja

o konačnom iznosu penzija korisnika u Fondu PIO prati sistemski. U cilju efikasnijeg

donošenja rešenja o konačnom iznosu penzije korisnika, praćenje ispunjenosti uslova za

donošenje rešenja o konačnom iznosu je omogućeno organizacionim jedinicama Direkcije

Fonda na dnevnom nivou.

229 „Službeni glasnik RS“, br. 34/03, 64/04 - odluka USRS, 84/04 - dr. zakon, 85/05, 101/05 - dr. zakon, 63/06 -

odluka USRS, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14. 230 „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10.

130

Međutim, iako je evidentno da Fond PIO preduzima aktivnosti u cilju stvaranja što boljih

uslova za donošenje rešenja o konačnom iznosu penzija u većem broju, a samim tim i

smanjivanja broja privremenih rešenja, na osnovu primljenih pritužbi, može se zaključiti da je

u praksi ovaj problem još uvek značajno prisutan.

Budući da Fond PIO nije postupio po preporuci Zaštitnika građana, da po službenoj dužnosti

utvrdi nove iznose penzija, od dana sticanja prava na penziju, za sve bivše zaposlene u RK

„Beograd“, održano je više sastanaka predstavnika Fonda PIO sa predstavnicima Zaštitnika

građana, kao i sa bivšim zaposlenima u RK „Beograd“. Dogovoreno je da rukovodstvo Fonda

PIO primi bivše zaposlene RK „Beograd“, da bi se sa svakim pojedinačno razmotrili konkretni

propusti u obračunu penzije i dogovorilo u kom pravcu bi se moglo postupati u cilju razrešenja

spornih situacija. Naglašeno je da pri tome treba imati u vidu da je Zaštitnik građana u

preporuci utvrdio postojanje nepravilnosti i nezakonitosti i činjenicu da se rukovodstvo Fonda

PIO složilo da je u navedenim slučajevima povređeno načelo pravičnosti, kao jedno od načela

dobre uprave. Prema obaveštenjima dobijenim od pritužilaca, sastanci su održani, i to prvo sa

svim pritužiocima zajedno, a zatim i sa svakim od njih pojedinačno, ali su oni bili formalnog

karaktera i nije se vršila finansijska analiza svakog konkretnog slučaja, a što je bio dogovor

direktorke Fonda PIO i predstavnika Zaštitnika građana. Nakon obavljenih sastanaka, nisu

učinjeni nikakvi pomaci na ispravljanju propusta i sprovođenju preporuke Zaštitnika građana.

Članovima 232. i 233. Zakona o opštem upravnom postupku drugostepenom organu dato je

ovlašćenje da sam reši upravnu stvar, ako nađe da su u prvostepenom postupku odlučne

činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se nije vodilo računa o pravilima postupka, da

je dispozitiv nejasan ili u protivrečnosti sa obrazloženjem, da su pogrešno ocenjeni dokazi,

izveden pogrešan zaključak, pogrešno primenjen propis ili da je upravnu stvar trebalo

drugačije rešiti ili na osnovu slobodne ocene doneti drugačije rešenje. Umesto da iskoristi

navedena ovlašćenja iz ZUP-a, drugostepeni organ najčešće vraća prvostepenom organu

predmet na ponovni postupak, neretko i više od dva puta, zbog čega se događa da odlučivanje

u nekoj upravnoj stvari traje neopravdano dugo, ponekad godinama. Ovakvo odugovlačenje

postupka veoma otežava ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Veliki dug nastao zbog neažurnosti Fonda PIO

Pritužilji je 2006. godine privremenim rešenjem utvrđeno pravo na starosnu penziju. Rešenje

je bilo privremeno dok se ne objavi podatak o prosečnoj zaradi u Republici Srbiji za tu godinu.

Iako se podatak o prosečnoj zaradi u Republici objavljuje do trećeg meseca naredne godine u

odnosu na prethodnu godinu, dakle u konkretnom slučaju morao je biti objavljen do kraja

marta 2007. za 2006. godinu, Fond PIO je tek 2014. godine doneo rešenje kojim je pritužilji

utvrđeno pravo na starosnu penziju u konačnom iznosu. Iznos penzije po novom rešenju bio

je manji od iznosa koji je pritužilja primala po privremenom rešenju, pa je Fond PIO pozivom

za povraćaj više isplaćenih iznosa penzija obavestio pritužilju da je nastao preplaćeni iznos

penzije koji je dužna da vrati. Obavezana je da vrati preplaćeni iznos koji je primala tokom

proteklih osam godina, sve dok nije dobila rešenje o konačnom iznosu penzije, iako je Fond

PIO mogao da utvrdi konačni iznos penzije već u aprilu 2007. godine i time znatno smanji

visinu preplaćenog iznosa.

Fondu PIO je upućena preporuka da posledice propusta otkloni na najbrži mogući način, kao

i da donese rešenje o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzije.

I pored upućenih preporuka, Fond PIO najčešće ne donosi rešenja o preplaćenom iznosu, već

penzionerima nudi mogućnost otplate duga obustavom od penzije ili, u slučaju da se ne

postigne dogovor, tuži osiguranike.

131

Zakasnelo obraćanje Fonda PIO organu za vezu

Pritužilac se obratio Zaštitniku građana, nezadovoljan radom Fonda PIO koji nije odlučio po

njegovom zahtevu za priznavanje prava na starosnu penziju podnetom 2010. godine.

Međutim, da bi pritužilac mogao da ostvari zahtevano pravo, bilo je neophodno da Fond PIO

dobije potrebne podatke od francuskog nosioca osiguranja, zbog čega je Fond PIO, počev od

2011. godine, pet puta bezuspešno urgirao kod tog organa da postupi po Opštoj konvenciji o

socijalnom osiguranju između Francuske i Jugoslavije. Zaštitnik građana je pokrenuo

postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Fonda PIO i zatražio da odgovori da li se, u

skladu sa Opštom konvencijom o socijalnom osiguranju, obratio nadležnom organu za vezu

Republike Srbije radi efikasnog postupanja francuskog nosioca osiguranja u ostvarivanju

pritužiočevog prava na penziju. Fond PIO je odgovorio da se do sada nije obraćao za pomoć

nadležnom organu Republike Srbije, ali je, na osnovu sugestije sadržane u aktu Zaštitnika

građana, bez odlaganja uputio akt Zavodu za socijalno osiguranje Republike Srbije sa molbom

da, kao organ za vezu, preduzme radnje iz svoje nadležnosti kako bi se okončao postupak po

pritužiočevom zahtevu.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa Fondom

PIO treba da, izmenom postojećeg normativnog okvira, uspostavi delotvorni mehanizam za prevazilaženje problema nastanka preplaćenih iznosa penzija koji i dalje velikom broju penzionera ugrožava egzistenciju, kao i radi regulisanja postupka donošenja rešenja o konačnom iznosu penzija, kojim se zamenjuju privremena rešenja o penziji.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata Fonda PIO u vezi sa preporukama koje je Zaštitnik građana uputio Fondu PIO.

Fond PIO treba i dalje da preduzima aktivnosti u cilju poboljšanja rada, ažurnijeg vođenja matične evidencije i efikasnijeg postupanja po zahtevima građana za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, uz unapređivanje međusobne saradnje filijala i efikasnije saradnje sa inostranim fondovima.

Potrebno je ostvariti bolju saradnju Fonda PIO i Poreske uprave u pogledu razmene podataka o obveznicima doprinosa i drugih službenih podataka vezanih za doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, što bi značajno doprinelo rešavanju problema neplaćenih doprinosa i neostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

132

2.9. RESOR RADA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu.231

1.2. Donet je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova.232

1.3. Doneti su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje233 i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.234

1.4. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja otvorilo je Kancelariju za brze odgovore u kojoj građani mogu dobiti sve informacije u vezi sa postupanjem ovog organa po njihovim zahtevima, pritužbama, žalbama i drugim podnescima.235

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je učinio vidljivijim značaj pravilne primene zakona iz oblasti rada u pogledu ostvarivanja i zaštite prava zaposlenih i ispunjavanja obaveza poslodavaca i aktivirao nadležne kontrolne organe u cilju sprečavanja negativnih pojava efikasnim, blagovremenim i delotvornim postupanjem.

2.2. Postupajući po preporukama Zaštitnika građana u skraćenom kontrolnom postupku, organi uprave preduzimali su mere u odnosu na nesavesne poslodavce, čime je ostvarena zaštita prava zaposlenih na rad i po osnovu rada.

2.3. Preventivnim delovanjem i saradnjom sa nadležnim organima, Zaštitnik građana je doprineo da se u većoj meri štite prava građana tokom perioda nezaposlenosti.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 337 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 362 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 312 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 49 postupaka koji su vođeni, 24 (48.98%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 4 preporuka, od kojih je prihvaćeno 1 (25%), neizvršeno 3 (75%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (28) i otklonjenih (25) propusta , efikasnost u ovom resoru je 89.29%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Republika Srbija ne preduzima potrebne mere prema poslodavcima koji ne izvršavaju svoje obaveze isplate zarade i obračunavanja i uplate doprinosa za socijalno osiguranje, pa zaposleni ostaju bez ostvarenog prava na zaradu i prava iz obaveznog penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja koja im garantuje Ustav Republike Srbije.

3.2. Zakonom o budžetskom sistemu236 i Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava237 , proces zapošljavanja je usporen.

3.3. Saradnja Poreske uprave, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i inspekcije rada nije delotvorna i efikasna, a

231 „Službeni glasnik RS“, broj 75/14. 232 „Službeni glasnik RS“, broj 54/14. 233 „Službeni glasnik RS“, broj 57/14. 234 „Službeni glasnik RS“, broj 57/14. 235 Dostupno na http://www.minrzs.gov.rs/lat/kancalrija-za-brze-odgovore. 236 "Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13 i 142/14. 237 "Službeni glasnik RS", br. 113/13, 21/14, 66/14 i 118/14.

133

razmena podataka među njima je nedovoljna i neažurna, što umanjuje efikasnost njihovog rada i stepen ostvarivanja prava poreskih obveznika.

3.4. I dalje je, u velikom broju slučajeva, prisutno radno angažovanje građana „na crno“, koje se u postupku kontrole rada poslodavaca retko utvrđuje.

3.5. Poslodavci često izbegavaju zasnivanje radnog odnosa, već građane angažuju van radnog odnosa, zbog toga što je kontrola primene postojećih propisa u oblasti rada neblagovremena, neefikasna i nedelotvorna.

3.6. Iako najavljivan, nije usvojen zakon koji precizno uređuje postupanje inspekcije rada.

3.7. Ne postoji jedinstven način obračuna minulog rada zaposlenih u ustanovama, usled nepreciznosti odredbi zakona i nejasnog pravnog stava nadležnog organa.

3.8. Zakonodavni okvir koji uređuje radne odnose i plate u organima i organizacijama javne vlasti, javnim službama i javnim preduzećima nije ujednačen.

3.9. Nedovoljno su razvijeni i nedovoljno se primenjuju programi namenjeni zapošljavanju, samozapošljavanju i dodatnom radnom i stručnom osposobljavanju, a naročito mladih osoba.

3.10. Nacionalna služba za zapošljavanje nije donela akte kojima se bliže uređuje postupak i način sprovođenja javnog konkursa.

3.11. Ne vodi se konstantan socijalni dijalog sa predstavnicima zaposlenih i poslodavaca u cilju stvaranja uslova za dostojanstven rad.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Narodna skupština i Vlada donesu propise koji će obezbediti: efikasne i dostupne mehanizme zaštite prava zaposlenih, pravovremeno i efikasno vršenje nadzora nad primenom propisa koji uređuju oblast rada i radnih odnosa, brzo, delotvorno i dosledno ispitivanje odgovornosti poslodavaca i sankcionisanje u slučajevima povrede zakona na štetu zaposlenih i delotvoran mehanizam odgovornosti kontrolnih organa za nepostupanje i neblagovremeno postupanje u slučajevima kršenja prava zaposlenih.

da Vlada izradi i predloži Narodnoj skupštini izmenu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kojom bi se ublažila rigidnost postojećih rešenja i dalo više vremena nezaposlenim licima da izvrše svoju obavezu javljanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obezbedi efikasnost postojećih kontrolnih organa.

da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi konstantan socijalni dijalog sa predstavnicima zaposlenih i poslodavaca u cilju stvaranja uslova za dostojanstven rad.

da Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje i inspekcija rada ostvare delotvornu, pravovremenu i efikasnu saradnju i ažurno razmenjuju informacije koje se tiču prava zaposlenih po osnovu rada.

134

da Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja poveća broj inspektora, proširi nadležnosti inspekcije rada, poboljšaju tehnički uslovi i predlože izmene propisa radi efikasnijeg postupanja inspektora rada.238

da inspekcija rada iskaže veći stepen inicijative i pokreće postupke po službenoj dužnosti, kada ima dovoljno činjenica koje ukazuju na potrebu sprovođenja inspekcijskog nadzora.239

5. Obrazloženje

Odredbama Zakona izmenama i dopunama Zakona o radu240 koje se odnose na obračun

zarade i naknade zarade, predstavljaju unapređenje u zaštiti prava zaposlenih, jer obračun

zarade i naknade zarade koje je poslodavac dužan da isplati u skladu sa zakonom ima svojstvo

izvršne isprave, što zaposlenom znatno olakšava položaj u sudskom postupku.

Činjenica da se uvećanje zarade za minuli rad obračunava samo za radno vreme provedeno

kod aktuelnog poslodavca, u najvećem broju slučajeva umanjilo je iznose zarada koje

zaposleni primaju. Sa druge strane, poslodavac više ne snosi teret davanja za radni odnos koji

su njegovi zaposleni imali kod prethodnih poslodavaca. Sa odredbama Zakona o radu koje se

odnose na uvećanje zarade po osnovu minulog rada usaglašene su i odredbe Zakona o

platama državnih službenika i nameštenika i Zakona o platama o u državnim organima i

javnim službama.

Zakonom o radu garantovana su, i proširena, prava zaposlene za vreme trudnoće i zaposlene

koja doji dete. U skladu sa Konvencijama MOR o zaštiti materinstva, pored zaštite zaposlene za

vreme trudnoće, zaštita je proširena i na zaposlene koje doje dete, a rade na naročito teškim

poslovima. Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da obezbedi propisanu zaštitu, dužan je da

zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova a, ako takvih poslova nema, da je

uputi na plaćeno odsustvo. Zabrana se odnosi i na prekovremeni rad i rad noću, ako bi takav rad

bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Odredbe Zakona o radu da zaposlene trudnice imaju pravo na plaćeno odsustvo sa rada zarad

obavljanja lekarskih pregleda u vezi sa trudnoćom, predstavljaju primenu ustavne garancije o

posebnoj zaštiti majke i deteta.

Radni odnosi i plate u organima i organizacijama javne vlasti, javnim službama i javnim

preduzećima često se uređuju posebnim zakonima. Rezultat takvog pravnog uređenja su

značajne razlike među zaposlenima u organima, organizacijama, službama i preduzećima u

pogledu načina zasnivanja i prestanka radnog odnosa, pravima i obavezama zaposlenih i

načinu obračunavanja i isplate zarada i visini zarada, čak i kada je reč o obavljaju iste ili slične

vrste poslova.

U Zakonu o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama241 posebnu

konfuziju i pravnu nesigurnost u pogledu obračuna minulog rada izaziva član 5. stav 2.242

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave nije dalo jasne smernice za poslodavce u

pogledu obračuna minulog rada kada je reč o ustanovama u okviru istog plana mreže,

odnosno ustanovama osnovanim od strane istog nivoa vlasti.

238 Zaštitnik građana je ovo predložio još u Godišnjem izveštaju za 2012. 239 Zaštitnik građana je ovo predložio još u Godišnjem izveštaju za 2012. 240 „Službeni glasnik RS“, broj 75/14. 241 „Službeni glasnik RS“, broj 99/14. 242 „Sve ustanove u istoj delatnosti obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti

smatraju se istim poslodavcem u smislu stava 1. ovog člana“.

135

Nedostaju jasni kriterijumi po kojima se prilikom zasnivanja radnog odnosa vrši izbor među

prijavljenim kandidatima, za slučajeve na koje se primenjuju odredbe Zakona o radu.

Građani se radno angažuju bez bilo kakvog pravnog osnova („na crno“), a ostvarivanje

njihovih prava zavisi isključivo od volje poslodavca.

Poslodavci, i kada radno angažuju građane, izbegavaju zasnivanje radnog odnosa već iste

angažuju van radnog odnosa. Zaštitniku građana obratili su se pritužbama građani radno

angažovani po osnovu ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju u privrednim

subjektima koji pružaju usluge obezbeđenja imovine, u kojima poslodavac izigrava svrhu

osposobljavanja i usavršavanja propisanu članom 201. Zakona o radu i uskraćuje prava

građanima, koja bi oni ostvarili radom u radnom odnosu.

Građani zaposleni na određeno vreme takav status imaju godinama. Izmenama i dopunama

Zakona, mogućnost produžavanja radnog odnosa na određeno vreme je sa jedne godine

produženo na dve godine.

Građani se Zaštitniku građana obraćaju i sa pritužbama da im je poslodavac zasnivanje radnog

odnosa uslovio potpisivanjem „blanko otkaza“. Građani navode da poslodavac, uz ugovor o

radu, daje i sporazum o prestanku radnog odnosa u kojem je ostavljeno nepopunjeno mesto

za datum. „Blanko otkaz“ poslodavac može, upisivanjem datuma, da aktivira u bilo koje

vreme. Posledice aktiviranja „blanko otkaza“ su uskraćivanje prava na otpremninu, prava na

novčanu naknadu, penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje za vreme

nezaposlenosti..

Građani se Zaštitniku građana vrlo često pritužuju zbog zlostavljanja na radu, a ukazuju i na

samovolju i nezakonitost prilikom donošenja odluke o prestanku radnog odnosa. Uočava se i

da zaposleni nedovoljno koriste postojeće zakonske mogućnosti za zaštitu prava (obraćanje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih

sporova, inspekciji rada, traženje sudske zaštite). Zbog teške finansijske situacije u kojoj se

nalaze i u strahu od gubitka posla, zaposleni svoje nezadovoljstvo prijavljuju najčešće tek onda

kada ostanu i bez takvog posla i kada je dokazivanje prava moguće isključivo u sudskom

postupku koji dugo traje i pretpostavlja materijalne troškove.

Nedostatak propisa kojim se uređuju nadležnosti, ovlašćenja i postupanje inspekcijskih službi

jedan je od razloga zbog koga izostaje efikasna, delotvorna i blagovremena kontrola primene

propisa u oblasti rada, adekvatna zaštita zaposlenih i efikasno sankcionisanje odgovornih

poslodavaca. Drugi uzrok nalazi se u nedovoljno efikasnom postupanju inspekcije rada, a treći

u sporim, nedelotvornim i neefikasnim prekršajnim postupcima u kojima izostaje brza i

primerena sankcija i naknada štete koju zaposleni trpe.

Poslodavci i dalje izbegavaju svoje zakonske i ugovorene obaveze u pogledu uredne isplate

zarada i drugih primanja zaposlenih, kao i u pogledu blagovremene uplate doprinosa za

obavezno zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Nadležni organi (inspekcija rada,

Poreska uprava, republički fondovi za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje) nisu

efikasni, ažurni i delotvorni i ne sarađuju niti razmenjuju informacije u dovoljnoj meri, a

posledice njihove neefikasnosti trpe građani.

Zakon o posredovanju u rešavanju sporova243 građanima daje mogućnost da mirnim putem

reše spor i na taj način svoje pravo zaštite bez izlaganja dugotrajnim i skupim sudskim

postupcima. Rešavanje spora mirnim putem, u kome strane dobrovoljno nastoje da sporni

odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika koji stranama pomaže

243 „Službeni glasnik RS“, broj 55/14.

136

da postignu sporazum, daleko je brži, efikasniji i jeftiniji način uređivanja spornih pitanja,

čime se postiže veći stepen ostvarivanja i zaštite garantovanih prava.

Izmenama i dopunama Zakona o doprinosa za obavezno socijalno osiguranje244 i Zakona o

porezu na dohodak građana245, zamenjen je sistem olakšica koji se odnosio na zapošljavanje

određenih kategorija lica (pripravnika, lica mlađih od 30 godina i lica starijih od 45 godina,

odnosno 50 godina) jednom merom koja se odnosi na zapošljavanje novih lica nezavisno od

starosne granice, odnosno radnog iskustva. U tom smislu, svaki poslodavac - pravno lice ili

preduzetnik iz privatnog sektora koji poveća broj lica sa kojima je zasnovao radni odnos u

odnosu na broj zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine, ima pravo da ostvari povraćaj dela

plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, na teret zaposlenog i na teret

poslodavca, po osnovu zarade novozaposlenog lica i povraćaj poreza na zarade.

Izmenama i dopunama poreskih propisa poslodavcima iz privatnog sektora dat je fiskalni

podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali više lica.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ograničeno je

zapošljavanje i ukupan broj privremeno angažovanih zaposlenih u organu ili organizaciji koja

se iz budžeta finansira neposredno ili posredno. Ovim zakonom i Uredbom o postupku za

pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika

javnih sredstava uvedena su ograničenja u zapošljavanju tako što se radni odnos sa novim

licima može zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno

drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Ova zabrana važi

do 31. decembra 2015. godine. Takođe, ograničen je i ukupan broj zaposlenih na određeno

vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o

privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica

angažovanih po drugim osnovama, tako da ovaj broj ne može biti veći od 10%. Time je uveden

dodatni korak u postupak prijema u radni odnos koji nije propisan zakonima koji uređuju

radne odnose, uvedeno ograničenje je usporilo zapošljavanje, a pružanje različitih usluga (u

oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite i drugim) je znatno otežano, a u nekim

slučajevima i onemogućeno.

Mere i programi namenjeni zapošljavanju i samozapošljavanju nisu dovoljno razvijeni i ne

odgovaraju visokom broju nezaposlenih građana, strukturi obrazovanja, a posebno broju

nezaposlenih građana mlađih od 30 i starijih od 45 godina. Iako je stopa nezaposlenosti među

mladima u Srbiji jedna od najviših u Evropi (preko 50% mladih je nezaposleno, a 60% mladih

je nezaposleno u dužem vremenskom periodu)246 i oni predstavljaju grupu stanovništva koja

je najviše pogođena nemogućnošću pronalaženja posla247, celovit program njihovog

zapošljavanja, podsticanja obrazovanja i stručnog usavršavanja nije donet.

I u 2014. godini građani su se obraćali pritužbama na rad Nacionalne službe za zapošljavanje

ukazujući na obavezu nezaposlenih lica da se na svaka tri meseca lično javljaju Nacionalnoj

službi za zapošljavanje. Radi se o obavezi normiranoj Zakonom o zapošljavanju i osiguranju

za slučaj nezaposlenosti248 prema kome je nezaposleno lice obavezno da se lično javlja

244 Član 45. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje „Službeni

glasnik RS“, broj 57/14. 245 Član 21v. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, „Službeni glasnik RS“,

broj 57/14. 246 Videti više na: http://www.europa.rs/en/mediji/najnovije

vesti/4346/EU+shares+experience+with+Serbia+on+combating+youth+unemployment.html. 247 Najviše nezaposlenih osoba su mlade osobe između 24 i 29 godina, 97.713 u novembru 2014. godine, podaci

Nacionalne službe za zapošljavanje, Mesečni statistički bilten za novembar 2014. godine, br. 147, dostupno na http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/3/3041_bilten_nsz_novembar_2014.pdf.

248 Član 32 Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

137

Nacionalnoj službi radi obaveštavanja o mogućnostima i uslovima zaposlenja i posredovanja

u zapošljavanju, u skladu sa individualnim planom zapošljavanja, a najmanje jednom u tri

meseca, kao i na svaki poziv Nacionalne službe. Čini se da su neugodnosti koje ovo zakonsko

rešenje izaziva nezaposlenim licima brojnije od razloga koji im idu u prilog i da bi ovaj član

zakona trebalo menjati u pravcu kojim bi se ostavio fleksibilniji vremenski rok nezaposlenim

licima da odgovore na svoju obavezu ličnog javljanja (na primer, u toku bilo kog radnog dana

u periodu od deset dana, na svaka tri ili četiri meseca).

Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti propisuje da direktor Nacionalne

službe odlučuje o izboru direktora filijala po sprovedenom javnom konkursu. Nacionalna

služba, međutim, nije donela akte kojima bi se bliže uredili kriterijumi, način i postupak za

izbor kandidata za direktore filijala.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Zaštitnik građana doprineo da se ispravi propust načinjen pre 25 godina

Filijala Kraljevo Nacionalne službe za zapošljavanje, u postupku koji je vođen 1990. godine,

građaninu nije priznala staž osiguranja (penzijsko i invalidsko osiguranje) za vreme dok je on

koristio prava po osnovu privremene nezaposlenosti. Nakon što je Zaštitnik građana

pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Nacionalne službe, taj organ doneo

je dopunsko rešenje kojim je pritužiocu priznat staž osiguranja za vreme privremene

nezaposlenosti u trajanju od dve godine. Time je ispravljen propust koji je organ uprave

načinio pre 25 godina, a građaninu je omogućeno da pravilno i zakonito ostvari svoja prava iz

penzijskog i invalidskog osiguranja.

Otklonjeni propusti na štetu zaposlene

Nakon pokretanja postupka kontrole od strane Zaštitnika građana, nadležna inspekcija rada

postupila je po prijavi pritužilje, izvršila nadzor nad radom poslodavca, utvrdila propuste i

donela rešenje kojim je poslodavcu naložila da donese rešenje o otkazu ugovora o radu, izvrši

odjavu sa osiguranja, uredno popuni radnu knjižicu i vrati je pritužilji. Kako poslodavac nije

izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, inspektor rada je pisanim putem

o tome obavestio Poresku upravu kako bi ona preduzela mere iz svoje nadležnosti. Poslodavac

je postupio po rešenjima inspekcije rada, te je propust na štetu pritužilje otklonjen, a postupak

pred Zaštitnikom građana obustavljen.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Narodna skupština i Vlada treba da donesu propise koji će obezbediti efikasnije i dostupnije mehanizme zaštite prava zaposlenih, pravovremeno i efikasno vršenje nadzora nad primenom propisa koji uređuju oblast rada i radnih odnosa, brzo, delotvorno i dosledno ispitivanje odgovornosti poslodavaca i sankcionisanje u slučajevima povrede zakona na štetu zaposlenih i delotvoran mehanizam odgovornosti kontrolnih organa za ne postupanje i neblagovremeno postupanje u slučajevima kršenja prava zaposlenih.

Vlada treba da predloži, a Narodna skupština usvoji zakon kojim će se ublažiti rigidnost postojećih rešenja i dati više vremena nezaposlenim licima da izvrše svoju obavezu javljanja Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da vodi konstantan socijalni dijalog sa predstavnicima zaposlenih i poslodavaca u cilju stvaranja uslova za dostojanstven rad.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja treba da, u okviru inspekcijskog nadzora, naročitu pažnju posveti blagovremenom otkrivanju „rada na crno“ i

138

preduzimanju delotvornih mera prema poslodavcima koji na ovaj način građane radno angažuju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da donesu celovite programe za zapošljavanje, obrazovanje i stručno osposobljavanje nezaposlenih, a posebno mladih.

Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje i inspekcija rada treba da ostvare delotvornu, pravovremenu i efikasnu saradnju i ažurno razmenjuju informacije koje se tiču prava zaposlenih po osnovu rada.

Nacionalna služba za zapošljavanje treba da donese akte kojima će urediti postupak sprovođenja javnog konkursa za izbor direktora filijala.

139

2.10. RESOR UNUTRAŠNjIH POSLOVA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Tokom izveštajnog perioda Ministarstvo unutrašnjih poslova je ustanovilo poseban sistem evidentiranja i praćenja postupanja po preporukama Zaštitnika građana.

1.2. Unapređeno je postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova u pogledu izdavanja dokumenata (lične karte, pasoši, saobraćajne i vozačke dozvole).

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je uputio Vladi Republike Srbije Inicijativu za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

2.2. Zaštitnik građana je upućivanjem preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova kojom je ukazao na potrebu donošenja obrazloženih rešenja u postupku utvrđivanja prava na održavanje javnih skupova, doprineo unapređenju rada Ministarstva.

2.3. Ministarstvo unutrašnjih poslova je prihvatanjem preporuke Zaštitnika građana preduzelo mere da u budućem radu pravilno primeni odredbe važećih propisa kojima je regulisano sprovođenje postupaka prinudnog udaljenja stranca kome je otkazan boravak u Republici Srbiji.

2.4. Zaštitnik građana je upućivanjem preporuke Ministarstvu unutrašnjih poslova učinio vidljivim propust u radu organizacionih celina unutar organa usled nepostupanja u skladu sa nalazima iz Izveštaja Sektora unutrašnje kontrole policije kao nadležnog za kontrolu rada i proveru postupanja njegovih zaposlenih.

2.5. Pokretanjem postupaka kontrole pravilnosti i zakonitosti rada organa uprave, Zaštitnik građana je uticao da Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor unutrašnje kontrole policije - Biro za pritužbe i predstavke i komisije za pritužbe, efikasnije otklanja propuste u radu i građane blagovremeno obaveštava o preduzetim merama i otklonjenim propustima u radu.

2.6. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 330 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 349 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 309 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 32 postupaka koji su vođeni, 17 (53.13%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 1 preporuku, od kojih je prihvaćeno 1 (100%), neizvršeno 0, a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (18) i otklonjenih (18) propusta, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa ažurno po molbama građana za zasnivanje radnog odnosa u tom organu, posebno u slučajevima kada su godine starosti uslov za zasnivanje radnog odnosa, što upućuje na nekorektan odnos organa prema ovim građanima.

3.2. Znatnom broju policijskih službenika kojima je radni odnos prestao iz razloga što je protiv njih bio pokrenut krivični postupak, a koji su po okončanim krivičnim postupcima oslobođeni krivične odgovornosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek ne omogućava povratak na rad.

3.3. Rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, doneta po zahtevima građana za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja i municije, odnosno za oduzimanje oružja i oružnog lista, i dalje ne sadrže obrazloženja, iako je Zaštitnik građana i ranije ukazivao na taj propust.

140

3.4. Tokom izveštajnog perioda uočeno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova, uprkos preporukama Zaštitnika građana, i dalje u velikom broju slučajeva, u obrazloženjima ne navodi činjenice koje su bile odlučne za donetu odluku.

3.5. Kao i u prethodnom izveštajnom periodu, Ministarstvo unutrašnjih poslova -Uprava za upravne poslove i dalje ne postupa u svim slučajevima blagovremeno po zahtevima građana za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo unutrašnjih poslova razvija i jača mehanizme kontrole rada komisija za pritužbe po pritužbama građana i Sektora unutrašnje kontrole policije, kao i da preduzima mere za postupanje u skladu sa predlozima Sektora unutrašnje kontrole policije;

da Ministarstvo unutrašnjih poslova, u skladu sa preporukom Zaštitnika građana, uvek na pritužbe i predstavke građana uputi obrazložene odgovore koji sadrže sve relevantne činjenice i okolnosti i konkretne razloge zbog kojih su zauzeti određeni stavovi u odnosu na navode građana;

da Ministarstvo unutrašnjih poslova blagovremeno postupa po zahtevima građana za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije.

4.2. Vlada nije usvojila inicijativu Zaštitnika građana za izmenu i dopunu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

4.3. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije postupilo po preporuci Zaštitnika građana da se preispita pojedinačna odgovornost nadležnih disciplinskih starešina zbog nepreduzimanja radnji od strane nadležnih državnih službenika Ministarstva unutrašnjih poslova usmerenih na utvrđivanje disciplinske odgovornosti policijskih službenika čiji propusti u radu su utvrđeni izvršenim proverama Sektora unutrašnje kontrole policije, zbog čega se u praksi obesmišljava postojanje unutrašnje kontrole zakonitosti rada policije.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana je podneo Vladi Inicijativu za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na

putevima radi ukidanja obaveze za građane da vozačku dozvolu na papirnom obrascu, čak i

pre isteka roka na koji je izdata, zamene, uz naknadu, dozvolom na plastičnoj kartici sa čipom.

Predloženo je da se izmenama Zakona propiše da postojeće vozačke dozvole važe do isteka

na koji su izdate, sem ako sam građanin svojevoljno ne odluči da dozvolu zameni i pre isteka

roka na koji je izdata.

Vlada nije prihvatila inicijativu Zaštitnika građana već je Narodna skupština usvojila Zakon o

izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima249 kojim je samo produžen rok za

zamenu vozačkih dozvola sa pet na osam godina od dana stupanja na snagu zakona.

Produženjem roka, građanima je omogućeno samo odlaganje roka za zamenu dozvola, ali

kako ostaje obaveza zamene vozačke dozvole pre njenog isteka, Zaštitnik građana je ocenio

da se, propisanim zahtevom za obaveznu zamenu javnih isprava pre isteka roka na koji su

izdate, i dalje krše opravdana očekivanja građana koja su stečena momentom izdavanja

vozačke dozvole na određen vremenski period.

249 „Službeni glasnik RS“, broj 55/14.

141

Ministarstvo unutrašnjih poslova je tokom izveštajnog perioda značajno unapredilo

postupanje u pogledu ažurnosti izdavanja dokumenata (ličnih karata, pasoša, saobraćajnih i

vozačkih dozvola). Zaštitnik građana tokom 2014. godine nije primio nijednu pritužbu koja se

odnosila na napred navedeno, a tokom poseta policijskim stanicama, uvidom u prezentiranu

dokumentaciju, utvrđeno je da se iako je zakonski rok za izdavanje navedenih dokumenata

15, odnosno 30 dana, isti izdaju u znatno kraćem roku.

Na osnovu informacija iz sredstava javnog informisanja i dopisa Komiteta pravnika za ljudska

prava - YUCOM, Zaštitnik građana je došao do saznanja da je Policijska stanica Stari Grad

Policijske uprave za grad Beograd donela rešenje o zabrani održavanja javnog skupa čiji je

sazivač bilo Društvo srpsko-kineskog prijateljstva, u kojem nisu obrazloženi razlozi za

donošenje takvog rešenja.

Nakon sprovedenog postupka kontrole rada organa, Zaštitnik građana je utvrdio da rešenje

ne sadrži razloge koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na donošenje rešenja

o zabrani održavanja javnog skupa. Zbog toga je Ministarstvu unutrašnjih poslova upućena

preporuka kojom se ukazuje na potrebu unapređenja rada tako da se ubuduće u obrazloženju

rešenja o zabrani održavanja javnog skupa navode odlučne činjenice i okolnosti na kojima se

zasniva rešenje.

Zaštitnik građana je uputio preporuku Ministarstvu unutrašnjih poslova, radi unapređenja

rada nakon utvrđenih propusta u radu u slučaju lišavanja slobode i prinudnog udaljenja sa

teritorije Republike Srbije jedanaest stranih državljana - članova pokreta „Falun Dafa“.

Preporukom je ukazano na potrebu da se postupci u kojima se određuje mera prinudnog

udaljenja stranca kome je otkazan boravak u Republici Srbiji, sprovode uz poštovanje načela

Zakona o opštem upravnom postupku250 i odredbe Zakona o strancima.251

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Ministarstvo unutrašnjih poslova prihvatilo preporuku Zaštitnika građana da unapredi rad u

postupcima otkaza boravka i prinudnog udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije

Zaštitnik građana je u sprovedenom postupku utvrdio da su u radu Ministarstva unutrašnjih

poslova postojali nedostaci u postupku otkaza boravka i prinudnog udaljenja stranaca sa

teritorije Republike Srbije, zbog nepoštovanja načela Zakona o opštem upravnom postupku i

odredaba Zakona o stancima.

Zaštitnik građana je uputio preporuku radi otklanjanja propusta i unapređenja rada organa.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prihvatilo preporuku navodeći da će u budućem radu u

postupku prinudnog udaljenja stranca kome je otkazan boravak u Republici Srbiji, donositi

rešenje o određivanju boravka u Prihvatilištu za strance nakon donošenja rešenja o otkazu

boravka u Republici Srbiji. Ministarstvo je, isto tako, navelo da će u postupku predstojeće

izmene i dopune Zakona o strancima izmenama propisati, kako alternativne tako i

kumulativne, razloge za otkaz boravka stranim državljanima, i na taj način precizirati razloge

za otkaz boravka stranim državljanima kada to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka i/ili

bezbednost Republike Srbije i njenih građana. U odgovoru Zaštitniku građana, Ministarstvo

je ukazalo da je preduzelo aktivnosti kako bi se prostorije u Prihvatilištu za stance uskladile

sa važećim standardima i preporukom Zaštitnika građana.

Građaninu omogućen nesmetan prelazak državne granice obaveštavanjem organizacione jedinice

Interpola u Rimu radi povlačenja poternice za istoimenim licem

250 "Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10. 251 Službeni glasnik“ broj 97/08.

142

Ministarstvo unutrašnjih poslova je nakon saznanja, iz akta o pokretanju postupka Zaštitnika

građana da građanin ima neprijatnosti prilikom prelaska graničnih prelaza zbog raspisane

poternice Interpola za istoimenim licem, obavestilo organizacione jedinice Interpola u Rimu o

smrti traženog radi povlačenja poternice, čime je otklonjen propust a građaninu omogućen

nesmetan prelazak državne granice.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da dalje razvija i jača mehanizme kontrole rada, postupanje komisija za pritužbe po pritužbama građana i postupanje Sektora unutrašnje kontrole policije, kao i da blagovremeno pokreće i vodi disciplinske postupke, a nadležne starešine treba da bez odlaganja preduzimaju mere u skladu sa predlozima Sektora unutrašnje kontrole policije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da unapredi rad tako što će u obrazloženjima rešenja i drugih akata navoditi činjenice koje su bile odlučne za donetu odluku.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da unapredi svoj rad tako da ažurnije, odnosno bez odlaganja postupa po molbama građana za zasnivanje radnog odnosa, posebno u slučajevima ukoliko su godine starosti jedan od uslova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da u svom budućem radu unapredi, odnosno ažurnije postupa po zahtevima građana za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije.

143

2.11. RESORI FINANSIJA I PRIVREDE

FINANSIJE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Stvoreni su uslovi za prelazak na model programskog budžetiranja252 u 2015. godini.

1.2. Poreska uprava preduzela je niz aktivnosti usmerenih ka suzbijanju nelegalnih tokova novca, kontrolisanju evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, priređivanja igara na sreću i obavljanja drugih delatnosti koje podležu oporezivanju.253

1.3. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.254

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je utvrdio da je tzv. „solidarno oporezivanje“ plata u javnom sektoru255 nepravilno, nepravično i suprotno svrsi donošenja tog zakona kada je kumulativno, bez krivice i volje zaposlenog, u istom mesecu isplaćeno više zaostalih dugovanja koja pojedinačno ne prelaze oporezivi iznos.

2.2. U cilju efikasnijeg ostvarivanja prava građana, Zaštitnik građana je preporukom ukazao Ministarstvu finansija na potrebu da blagovremeno uskladi postupanje organizacionih jedinica u svom sastavu, a da u slučaju eventualnog sukoba nadležnosti odredi organizacionu jedinicu koja je dužna da postupa po podnetom zahtevu.

2.3. Zaštitnik građana je uticao na otklanjanje propusta Ministarstva finansija, koji se sastojao u tzv. «ćutanju uprave», ukazavši preporukom na značaj blagovremenog odlučivanja o prigovorima zaposlenih u Upravi carina.

2.4. Zaštitnik građana je doprineo potpunijem ostvarivanju prava iz radnog odnosa carinskih službenika, uputivši preporuku Ministarstvu finansija da preduzme aktivnosti kako bi Vladi ukazalo na potrebu stvaranja uslova za raspoređivanje carinskih službenika koji su 2008. godine preuzeti iz Carinske službe UNMIK-a, a Upravi carina preporuku da bez odlaganja preduzme mere za njihovo stručno osposobljavanje, a potom i raspoređivanje na upražnjena radna mesta.

2.5. U cilju unapređenja komunikacije građana sa Upravom carina, Zaštitnik građana je preporukom ukazao na potrebu da Uprava carina podnosioce pritužbi pisanim putem obavesti o njihovoj osnovanosti.256

2.6. Zaštitnik građana je doprineo zakonitom radu filijale Poreske uprave Zemun, ukazavši preporukom na propust koji se sastojao u tome što je 2008, 2009, 2010, 2011, 2013. i 2014. godine pritužiocu utvrđivan porez na registrovano oružje, uprkos zakonom predviđenom poreskom oslobođenju.257

252 Član 112. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, „Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,

93/12, 62/13, 63/13, 108/13 i 142/14. 253 “Odlučna borba protiv sive ekonomije“, Ministarstvo finansija, saopštenje dostupno na

http://www.mfin.gov.rs/newsitem.php?id=10663 254 „Službeni glasnik RS“, broj 139/14. 255 Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, „Službeni glasnik RS“, broj 108/13. 256 Zakon o državnoj upravi, „Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07 i 99/14. 257 Član 21. stav 1. tačka 4. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, „Službeni glasnik RS“, br.

26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10, 24/11, 100/11, 120/12, 113/13, 68/14 i 140/14

144

2.7. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 285 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 340 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 329 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 78 postupaka koji su vođeni, 55 (70,51%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 14 preporuka, od kojih je prihvaćeno 8 (57,14%), neizvršeno 6 (42,86%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (69) i otklonjenih (63) propusta258, efikasnost u ovom resoru je 91,30%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Odredbe Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga259 onemogućile su prinudnu naplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od tzv. „malih poreskih obveznika“ u 2014. godini, dok je znatan broj poreskih obveznika izgubio status mirovanja zbog neznatnog kašnjenja sa uplatom poreskog duga u simboličnim iznosima.

3.2. Porez na imovinu fizičkih lica, koji je značajnije povećan u odnosu na ranije godine, izaziva nezadovoljstvo građana, kako zbog sadržine odluka jedinica lokalne samouprave o određivanju zona, tako i zbog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti na osnovu prosečne cene kvadratnog metra, koja nije odmerena u skladu sa tržišnim kriterijumima i stvarnim ekonomskim prilikama.

3.3. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji260 promenjen je redosled namirenja dugovanog poreza, tako da se prvo namiruju troškovi naplate, zatim kamata, i tek na kraju iznos glavne obaveze, što je za građane nepovoljnije od ranijeg rešenja, po kome se delimičnim uplatama prvo umanjivao glavni dug.

3.4. Ministarstvo finansija, kao i poreski i carinski organi u njegovom sastavu, u pojedinim slučajevima pokazuju nemar prilikom postupanja po podnescima građana, bilo da ne odlučuju o zahtevima koji su u njima sadržani, ili ih gube, zbog čega od Zaštitnika građana, nakon pokretanja postupaka kontrole, traže dostavljanje njihovih kopija.

3.5. Poslovne banke, kao uslov za pružanje svojih usluga, zahtevaju od građana podatke o ličnosti u obimu koji nije neophodan za realizaciju poslovnog odnosa, a u slučaju docnje sa izmirenjem obaveza zadiru u privatnu sferu građana na nedozvoljen način.

3.6. Republika Srbija još uvek nije zaključila sporazum o sukcesiji sa državama naslednicama SFRJ koji za predmet ima ostvarivanje prava „starih deviznih štediša“, koji su štednju položili kod banaka sa sedištem na teritoriji države čije državljanstvo nisu imali.261

258 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka. 259 „Službeni glasnik RS“, broj 119/12. 260 „Službeni glasnik RS“, broj 68/14, član 21. 261 Član 21. stav 1. Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje

građana, „Službeni list SRJ“, broj 36/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 80/04 i 101/05.

145

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo finansija blagovremeno postupa po zahtevima za davanje mišljenja o primeni propisa i drugih opštih akata;

da Poreska uprava u prvostepenom i drugostepenom postupku odluke donosi u zakonom propisanim rokovima i u formi koju zakon predviđa, koja građanima omogućava preispitivanje stavova poreskih organa u postupcima po pravnim sredstvima.

da Uprava carina obezbedi transparentnost u radu i da poboljša komunikaciju sa građanima, naročito kada je u pitanju carinjenje proizvoda koji se naručuju iz inostranstva i dostavljaju poštom.

da Uprava carina unapredi i uskladi ostvarivanje i zaštitu prava iz radnog odnosa carinskih službenika sa važećim propisima o državnoj upravi i državnim službenicima.

4.2. Ministarstvo finansija nije sačinilo uputstvo o načinu primene Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, u koje je trebalo da unese stav Zaštitnika građana o pravilnoj primeni tog zakona u slučaju kumulativne mesečne isplate, niti je stvorilo uslove da se nepravilno naplaćen porez primaocima prihoda refundira.

4.3. Regionalno odeljenje Poreske uprave u Kragujevcu nije prihvatilo mišljenje Zaštitnika građana koje se odnosi na neosnovano uskraćivanje prava stranke na naknadu troškova za angažovanje stručne pravne pomoći u poreskom postupku.

5. Obrazloženje

Stvaranjem uslova za prelazak sa modela linijskog na model programskog budžetiranja

unapređen je način izrade i analize finansijskih planova budžetskih korisnika, odnosno,

omogućeno je praćenje ostvarivanja postavljenih ciljeva i trošenja sredstava. Programskim

budžetom stvara se konkurencija između budžetskih korisnika koji žele finansijsku podršku

za svoje programe, što znači efikasnije usmeravanje javnih sredstava na rešavanje konkretnih

problema i ostvarivanje postavljenih zadataka.

Izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga stvorile su normativne uslove za

efikasniju i sveobuhvatniju zaštitu građana, a Narodnoj banci Srbije poverile značajnija

ovlašćenja u cilju utvrđivanja da li davalac finansijske usluge obavlja nepoštenu poslovnu

praksu ili ugovara nepravične odredbe.

Na osnovu obraćanja pritužilaca, po pravilu žena koje se nalaze na porodiljskom odsustvu ili

odsustvu sa rada radi nege deteta, Zaštitnik građana je uputio Ministarstvu finansija

Preventivne preporuke povodom primene Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom

sektoru, kojim je uvedeno tzv. „solidarno oporezivanje“. Konstatovano je da je primena ovog

zakona nepravilna, nepravična i suprotna svrsi njegovog donošenja, zbog toga što je

oporezovana mesečna isplata i onda kada je neoporezivi iznos premašen isključivo zbog toga

što je kumulativno, bez krivice i volje zaposlenog, istovremeno isplaćeno dva ili više zaostalih

i dospelih mesečnih iznosa. Ovakva praksa u najvećoj meri je pogađala trudnice i porodilje

kojima su poslodavci sa zakašnjenjem isplaćivali naknade zarade. Stoga je Ministarstvu

finansija preporučeno da sačini uputstvo o načinu primene ovog zakona, u koje će uneti stav

Zaštitnika građana da je isplaćene prihode potrebno oporezovati samo onda kada, posmatrani

pojedinačno, nadmaše oporezivi iznos. Istovremeno je sugerisano i vraćanje nepravilno

naplaćenog poreza u svim slučajevima u kojima za to postoji osnov. Ministarstvo finansija nije

146

postupilo u skladu sa upućenom preporukom, ne iznoseći detaljnije obrazloženje, izuzev

pozivanja na zakonske odredbe i njihovo vlastito tumačenje. Zakon o umanjenju neto prihoda

lica u javnom sektoru, čija primena je izazvala brojne kritike, polemike i nedoumice u javnosti,

prestao je da važi 1. novembra 2014. godine.262 Ustavni sud pokrenuo je postupak za ocenu

njegove ustavnosti tek nakon prestanka važenja, 20. novembra 2014. godine.263

Krajem 2014. istekao je period mirovanja glavnog poreskog duga za tzv. „male poreske

obveznike“, koji je onemogućavao prinudnu naplatu doprinosa za obavezno socijalno

osiguranje njihovih zaposlenih. Kako od 2015. počinje otplata glavnog poreskog duga na

rate264, ostaje nada da će radnici čija su prava tokom dve godine bila uskraćena konačno uspeti

da ih ostvare. Primena Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga izazvala

je i niz spornih pitanja u vezi gubitka i ponovnog vraćanja statusa mirovanja, budući da su

poreski obveznici, usled nedovoljne obaveštenosti, kašnjenja sa realizacijom naloga za uplatu

od strane poslovnih banaka ili neznatnog povećanja stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko

osiguranje265 koje su prevideli, gubili status mirovanja čak i zbog neznatnog kašnjenja sa

uplatom poreskog duga u simboličnim iznosima. Sve to je dovelo do podnošenja zahteva za

vraćanje u status mirovanja, čija obrada je dodatno usporila i opteretila rad poreskih organa,

koji i bez toga teško uspevaju da postignu ažurnost u radu.

Povećanje poreza na imovinu dovelo je do obraćanja većeg broja pritužilaca, koji izražavaju

nezadovoljstvo odlukama jedinica lokalne samouprave o određivanju zona i prosečno

utvrđenim cenama kvadratnog metra u kraju u kome žive. Ističu da su cene iskazane u

ugovorima o kupoprodaji nepokretnosti u tzv. „novogradnji“ nerealno visoko određene, kako

bi deo kreditnih sredstava bio iskorišćen za njihovo opremanje, što dovodi do povećanja

poreske osnovice i za starije objekte, čiji vlasnici nekada nisu u mogućnosti da snose ni

troškove redovnog održavanja. I pored očiglednog nezadovoljstva, podnosioci pritužbi

najčešće ne koriste pravna sredstva protiv rešenja o utvrđivanju poreza, niti se obraćaju

lokalnoj samoupravi apelima za uvažavanje ekonomske realnosti prilikom donošenja odluka

o oporezivanju. Izmena propisa, na osnovu koje je omogućeno prekršajno kažnjavanje

građana u slučaju da ne izvrše uplatu utvrđenog poreza266, takođe je izazvala negodovanje.

Mehanizmi zaštite prava iz radnog odnosa zaposlenih u Upravi carina i dalje ne funkcionišu

na zadovoljavajući način. Pored pojedinačnih pritužbi carinskih službenika, Zaštitnik građana

je primio i pritužbu predstavnika 37 službenika koji su 2008. godine, na osnovu zaključka

Vlade, preuzeti u Upravu carina iz Carinske službe UNMIK-a. Pomenuti zaposleni su već šest

godina neraspoređeni, za šta ne postoji osnov u važećim propisima, pri čemu im se isplaćuje

mesečna naknada u fiksnom iznosu koji se nije menjao od 2008. godine. Za to vreme, Uprava

carina je zapošljavala nove radnike po različitim osnovama, uključujući i raspisivanje javnog

konkursa. Zaštitnik građana uputio je preporuku Ministarstvu finansija da preduzme

aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi Vladi ukazalo na potrebu stvaranja normativnih i

262 Na osnovu člana 13. stav 1. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno

zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, „Službeni glasnik RS“, broj 116/14. 263 Saopštenje sa 32. sednice Ustavnog suda, dostupno na http://www.ustavni.sud.rs/page/view/0-

102074/saopstenje-sa-32-sednice-ustavnog-suda-odrzane-20-novembra-2014-godine-kojom-je-predsedavala vesna-ilic-prelic-predsednica-ustavnog suda?_qs=%D0%BE%20%D1%83%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D1%9A%D1%83

264 Na osnovu člana 8. Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Otplata poreskog duga na rate za tzv. „velike poreske obveznike“ počela je od 1. januara 2014. godine.

265 Član 1. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, „Službeni glasnik RS“, broj 57/14.

266 Član 70. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Službeni glasnik RS“, broj 68/14.

147

finansijskih pretpostavki za raspoređivanje preuzetih radnika.267 Upravi carina preporučeno

je da bez odlaganja preduzme mere za njihovo stručno osposobljavanje, a potom izvrši

raspoređivanje na radna mesta koja postanu upražnjena, dok se ne stvore uslovi za celovito

rešavanje njihovog statusa.

Sredinom 2014. godine klijenti nekih poslovnih banaka bili su iznenađeni kada im je zatražena

saglasnost za prosleđivanje podataka poreskim organima Sjedinjenih Američkih Država.

Takva praksa izazvala je nedoumice u pogledu primenjivanja FACTA sporazuma268 u

Republici Srbiji, s obzirom na to da nije potpisan, niti ratifikovan, što nije sprečilo poslovne

banke da, mimo uporišta u važećim propisima, traže saglasnost svojih klijenata za

prosleđivanje podataka. To je bio povod da Poverenik za informacije od javnog značaja i

zaštitu podataka o ličnosti podseti javnost da obrada podataka o ličnosti mora imati osnov u

zakonu.269 Poslovne banke su sklone da zahtevaju od građana podatke o ličnosti u obimu koji

nije neophodan za realizaciju poslovnog odnosa, a u slučaju docnje sa izmirenjem obaveza

zadiru u njihovu privatnu sferu na neprimeren i nedozvoljen način. Najčešće su u pitanju

učestali telefonski pozivi, kojima se dužnici i članovi njihovih porodica uznemiravaju,

zastrašuju, preti im se, i stavljaju se u izgled sankcije imovinske prirode. Zaštitnik građana je

pritužioce upućivao na obraćanje Narodnoj banci Srbije, Centru za zaštitu i edukaciju

korisnika finansijskih usluga.

Presudom Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava po predstavci Ališić i dr. protiv

Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije,

koja ima karakter „pilot presude“, naloženo je da Republika Srbija preduzme sve neophodne

mere, uključujući i promene u zakonodavstvu, u roku od godinu dana, kako bi se podnosiocu

predstavke Šahdanoviću i svim ostalim licima koja se nalaze u istoj poziciji omogućila isplata

stare devizne štednje pod istim uslovima koje su imali domaći državljani sa takvim

ušteđevinama u domaćim filijalama srpskih banaka. Navedena presuda obavezuje Republiku

Srbiju da do sredine 2015. preuzme potrebne mere za ostvarivanje prava navedene kategorije

poverilaca, i pored toga što sporazum o sukcesiji sa državama naslednicama SFRJ, koji za

predmet ima ostvarivanje prava „starih deviznih štediša“, još uvek nije zaključen.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Ministarstvo finansija ne prepoznaje organe u svom sastavu

Pritužilja se pisanim putem obratila Ministarstvu finansija kako bi joj se, na osnovu Zakona o

slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja270, dostavili podaci o stanju i

promenama na računima na koje je sredinom 2014. uplaćivana pomoć postradalima od

poplava. Ministarstvo finansija je pritužilju obavestilo da ne raspolaže traženim informacijama

i uputilo je na obraćanje Upravi za trezor i Narodnoj banci Srbije. Prema Zakonu o budžetskom

sistemu271 Uprava za trezor obrazovana je kao organ u sastavu Ministarstva finansija, ali se i

pored toga Ministarstvo prema njoj postavilo kao prema drugom državnom organu, čime je

pritužilju izložilo podnošenju novog zahteva i čekanju novog roka za odgovor. Sproveden je

postupak kontrole od strane Zaštitnika građana, a uočeni propust je otklonjen tako što je

Ministarstvo finansija od Uprave za trezor pribavilo tražene podatke i omogućilo uvid

pritužilji.

267 Uprava carina se pozivala u svojim izjašnjenjima na propise o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u

organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. 268 The Foreign Account Tax Compliance Act. 269 Saopštenje dostupno na http://www.poverenik.rs/sr/saopstenja-i-aktuelnosti/1871-obrada-podataka-o-

licnosti-mora-imati-osnov-u-zakonu.html , pristupljeno 4. februara 2015. godine. 270 „Službeni glasnik RS“, br. 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10. 271 „Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13 i 142/14.

148

Propust Poreske uprave koji se svake godine ponavlja

Pritužilac se obratio Zaštitniku građana nezadovoljan radom filijale Poreske uprave Zemun,

koja mu je od 2008. do 2013. godine utvrđivala porez na registrovano oružje za pištolj koji mu

je uručen kao prigodan poklon za doprinos u obavljanju unutrašnjih poslova. Iako se porez na

registrovano oružje u tom slučaju ne plaća, pritužilac je bio prinuđen je da od 2008. svake

godine, izuzev 2012., poreskom organu iznova podnosi dokaze o primljenom poklonu, i da

pravnim sredstvima osporava doneta rešenja. Čak i tokom postupka kontrole koji je Zaštitnik

građana pokrenuo, poreski organ je ponovio isti propust, utvrđujući pritužiocu poresku

obavezu za 2014. Nakon upućene preporuke, problem je rešen, pri čemu je Poreskoj upravi

sugerisano da pritužiocu uputi izvinjenje, kao i da takve greške ubuduće ne ponavlja.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Republika Srbija treba da propiše postupak ostvarivanja prava i opredeli potrebna sredstva za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Presude Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava po predstavci Ališić i dr., odnosno da svim poveriocima omogući ostvarivanje prava po osnovu tzv. „stare devizne štednje“ pod uslovima koje su imali domaći državljani sa ušteđevinama u domaćim filijalama srpskih banaka.

Narodna banka Srbije, nakon stupanja na snagu propisa koji joj takva ovlašćenja poveravaju, treba da posveti punu pažnju pravovremenoj kontroli bankarskog sektora i efikasnoj zaštiti korisnika finansijskih usluga.

Ministarstvo finansija treba da unapredi ostvarivanje pisane komunikacije sa građanima što, između ostalog, podrazumeva doslednu primenu propisa o kancelarijskom poslovanju, pravilnu kvalifikaciju primljenih podneska prema sadržini i blagovremeno dostavljanje pisanih odgovora podnosiocima.

Poreska uprava treba da unapredi sistem utvrđivanja poreza na registrovano oružje i da ostvaruje svrsishodniju saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, kako ne bi dolazilo do neosnovanog zaduživanja građana.

Poreska uprava treba u kadrovskom smislu da ojača regionalna odeljenja za drugostepeni postupak u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, kako bi se stvorili uslovi za odlučivanje o žalbama u zakonskom roku.

Uprava carina treba da unapredi ostvarivanje pisane komunikacije sa građanima što, između ostalog, podrazumeva doslednu primenu propisa o državnoj upravi, pravilnu kvalifikaciju primljenih podneska prema sadržini, i blagovremeno dostavljanje pisanih odgovora podnosiocima.

Jedinice lokalne samouprave prilikom planiranja izvornih prihoda treba da vode računa ne samo o sopstvenim potrebama, već i o ekonomskom stanju i materijalnim prilikama poreskih obveznika.

149

PRIVREDA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.272

1.2. Donet je novi Zakon o privatizaciji.273

1.3. Ministarstvo privrede je, u saradnji sa nadležnim institucijama, pripremilo Predlog strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. sa Akcionim planom.274

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je podneo Vladi Inicijativu za izmenu Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre275 kojom bi se za Agenciju ustanovila obaveza da dostavlja pismene otpravke odluka registratora preduzetnicima na koje se odluka odnosi i u slučajevima kada preduzetnici nisu podnosioci prijave za registraciju upisa, promene ili brisanja podataka.

2.2. Ministarstvo privrede je obavestilo Zaštitnika građana da će postupajući po njegovoj preporuci, u najkraćem roku, uputiti Vladi Predlog o načinu regulisanja potraživanja koja su evidentirana u skladu sa Uredbom o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. 276

2.3. Zaštitnik građana je svojim predlozima, prilikom pripreme Strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. i pratećeg Akcionog plana, doprineo da se predvidi uspostavljanje mehanizma, odnosno osnaživanje zaštite prava privrednih subjekata u postupcima pred javnom upravom.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 151 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 151 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 166 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 28 postupaka koji su vođeni, 25 (89,29%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolnom postupak i uputio 4 preporuke, od kojih je prihvaćeno 0 (0%), neizvršeno 2 (50%), a u roku za izvršenje 2. Na osnovu broja utvrđenih (27) i otklonjenih (25) propusta277, efikasnost u ovom resoru je 92,59%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Postupci stečaja nad privrednim društvima koji se vode pred Privrednim sudovima, uprkos izmenama Zakona o stečaju i dalje traju predugo, sa niskim procentom uspešnog unovčenja imovinske mase stečajnog dužnika i čestom nemogućnošću da se isplate poverioci već u drugom isplatnom redu.

3.2. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju iz 2014. godine nije uspostavljen novi sistem nadzora i kontrole rada stečajnog upravnika, već su samo dopunjene i modifikovane već postojeće norme, tako da se kontrola rada ovog organa i dalje vrši u postupku koji se u ranijem periodu pokazao nedovoljno delotvornim.

272 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 273 „Službeni glasnik RS“, broj 83/14. 274 Vebsajt Ministarstva privrede, dostupno na: http://www.privreda.gov.rs/pages/article.php?id=11004. 275 „Službeni glasnik RS“, br. 99/11 i 83/14. 276 „Službeni glasnik RS“, br. 23/12 i 87/12. 277 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka.

150

3.3. Agencija za privatizaciju još uvek nije okončala postupke privatizacije velikog broja preduzeća od kojih se većina nalazi u restrukturiranju (155 privrednih društava, prema poslednjim informacijama278) i verovatno će nad njima biti pokrenut postupak stečaja.

3.4. Vlada nije izmenila Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre kojom bi se Agencija obavezala da dostavlja pismene otpravke odluka registratora preduzetnicima na koje se odluka odnosi i u slučajevima kada preduzetnici nisu podnosioci prijave za registraciju upisa, promene ili brisanja podataka.

3.5. Ministarstvo privrede nije ispunilo svoje obaveze iz Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija279 da bliže propiše obim, način i postupak vršenja kontrole ispunjenja ugovornih obaveza korisnika sredstava.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Vlada izradi i predloži Narodnoj skupštini izmene i dopune Zakona o stečaju čijim rešenjima bi bila obezbeđena potpunija i efikasnija kontrola rada stečajnih upravnika tokom sprovođenja stečajnog postupka.

da Agencija za privatizaciju učini dodatni napor i preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti da se proces privatizacije u preduzećima u kojima nije završen što pre i na što je moguće bolji način okonča.

5. Obrazloženje

U pogledu postupka stečaja, ključna novost je donošenje Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o stečaju čija rešenja predstavljaju značajan korak u poboljšanju položaja stečajnih

poverilaca i efikasnosti postupka, ali kojim je ipak samo delimično poboljšan već postojeći

sistem koji se u dosadašnjoj primeni pokazao neefikasnim, umesto da se pristupilo

sprovođenju obimnije reforme donošenjem novog zakona. Pomenutim izmenama i dopunama

trebalo bi da se postignu bolja informisanost javnosti o radu stečajnog upravnika i ostalih

organa za sprovođenje stečajnog postupka i omogući brže i efikasnije vođenje postupaka

stečaja i reorganizacije.

U svakom slučaju, uvođenje obaveze oglašavanja na elektronskoj oglasnoj tabli suda, uz

naglašavanje obaveze organa nadležnih za sprovođenje stečajnog postupka da se međusobno

obaveštavaju o važnim činjenicama i radnjama u postupku, svakako se ubraja među pozitivne

zakonske izmene koje će doprineti poboljšanoj informisanosti i obezbeđenju javnosti u

sprovođenju stečajnog postupka. Značajni pomaci su učinjeni i u pogledu preciziranja uslova

za imenovanje stečajnih upravnika, zatim preciziranja rokova za sprovođenje radnji koje su u

nadležnosti organa stečajnog postupka i detaljnijeg normiranja ovlašćenja i obaveza stečajnih

organa.

Manjkavosti zakonskih izmena se pre svega ogledaju u nepotrebnom obavezivanju založnih

dužnika da prijave stečajnom sudu založno pravo, kao i previše strogim načinom formulisanja

pravila o obavezama poverilaca da sud obaveste o jemcima i eventualnim naplatama

potraživanja od jemaca u kratkim vremenskim rokovima u Zakonu o stečaju.280 I dalje nije

278 Vebsajt Ministarstva privrede, dostupno na: http://www.privreda.gov.rs/pages/issue.php?id=9881. 279„Službeni glasnik RS“, br. 55/14 i 65/14. 280 Članovi 49. i 111. Zakona o stečaju, „Službeni glasnik RS", br. 104/09, 99/2011 - dr. zakon, 71/12 - odluka

US i 83/14.

151

predviđen nikakav način za kontrolisanje rada Agencije za privatizaciju kada je ista

postavljena za stečajnog upravnika.

Kada su u pitanju stečajni postupak i pritužbe na rad organa nadležnih za sprovođenje

stečajnog postupka, stanje u 2014. godini nije bitno drugačije u odnosu na prethodnu, odnosno

nije došlo do značajnijeg smanjenja broja pritužbi koje građani podnose na njihov rad. Kao i

ranijih godina, ubedljivo najveći broj pritužbi na rad stečajnih sudija i stečajnih upravnika

podnose bivši radnici stečajnih dužnika, koji se žale na nemogućnost naplate potraživanja iz

radnih odnosa (neisplaćene zarade, otpremnine, doprinosi za socijalno osiguranje itd).

Problemi su ostali isti kao u 2012. i 2013. godini – stečajni postupci predugo traju, imovinska

masa koja je ostala iza stečajnog dužnika je mala i nije je lako unovčiti, a organi nadležni za

vođenje stečajnog postupka svojim načinom rada izazivaju revolt kod stečajnih dužnika koji

brzo gube poverenje u njihovu stručnost i objektivnost. Uloga Zaštitnika građana, usled

zakonom predviđene nenadležnosti za obavljanje kontrole postupanja sudova, svodi se na

informativnu i savetodavnu pomoć građanima koji se ovom organu obraćaju usled

nezadovoljstva postupanjem organa za sprovođenje stečajnog postupka.

Kada je u pitanju postupak privatizacije, najvažnija novost na normativnom planu tiče se

donošenja novog Zakona o privatizaciji, kojim je poboljšan položaj poverilaca privrednih

društava u restrukturiranju, predviđen mehanizam za namirenje potraživanja poverilaca

privrednih društava u restrukturiranju, koji su podneli zahteve za isplatu u skladu sa

Zakonom o izmenama Zakona o privatizaciji i predviđeni novi modeli privatizacije.

Tokom 2014, broj pritužbi koje građani podnose Zaštitniku građana protiv privrednih

društava u restrukturiranju, zbog neisplaćenih potraživanja koja imaju prema ovim

društvima, ostao je na sličnom nivou kao i 2013. godine. Najvažnija promena u ovoj materiji,

koju je doneo novi Zakon o privatizaciji, tiče se stavljanja van snage odredbe čl. 20ž. starog

Zakona o privatizaciji281, kojom je bilo predviđeno da se od dana donošenja odluke o

restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. 6.

2014. godine, ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom,

odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja

potraživanja, pri čemu su obustavljeni svi postupci prinudnog izvršenja koji su u toku. Novim

zakonom, kao i pomenutim izmenama starog, predviđena je i mogućnost da poverioci

preduzeća u restrukturiranju naplate svoja potraživanja vansudskim putem, tako što bi

podneli zahteve za naplatu svojih potraživanja Agenciji za privatizaciju, a Agencija obavezana

da u zakonom predviđenom roku evidentira i utvrdi visinu potraživanja za svakog poverioca

i sačini predloge za namirenje potraživanja koji će dostaviti poveriocima.

Jedan od najvećih problema je predugo trajanje procesa privatizacije. Novi zakon je predvideo

da se društveni kapital subjekata privatizacije mora privatizovati najkasnije do 31. decembra

2015. godine. Njime je takođe povećan broj modela po kojima se može sprovoditi privatizacija,

ne bi li se uvećale šanse za uspeh postupka. Tako novi zakon priznaje čak četiri modela

privatizacije. Pored prodaje kapitala i prenosa kapitala bez naknade, tu su i prodaja imovine i

strateško partnerstvo. Ostaje da se vidi da li će ove promene biti dovoljne da se predviđeni

plan sprovođenja privatizacije ostvari.

Osim toga, vredi napomenuti da je Ministarstvo privrede, u saradnji sa nadležnim

institucijama, pripremilo Predlog strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća,

preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine sa Akcionim planom za njeno

sprovođenje, kojom bi trebalo da se postigne unapređenje poslovnog okruženja i pristupa

281 „Službeni glasnik RS”, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07, 123/07 - dr. zakon, 30/10 - dr. zakon, 93/12, 119/12,

51/14 i 52/14 - odluka US.

152

izvorima finansiranja, kontinuirani razvoj ljudskih resursa, jačanje održivosti i

konkurentnosti, unapređenje pristupa novim tržištima i razvoj i promocija preduzetničkog

duha i podsticanje preduzetništva mladih, žena i socijalnog preduzetništva. Zaštitnik građana

je svojim predlozima doprineo da se predvidi uspostavljanje mehanizma, odnosno

osnaživanje zaštite prava privrednih subjekata u postupcima pred javnom upravom.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Utvrđena nepravilnost u radu Agencije za privredne registre

Zaštitnik građana primio je pritužbu kojom se ukazuje da Agencija za privredne registre krši

odredbe Zakona o privrednim društvima o prinudnoj likvidaciji privrednih društava, time što

ne primenjuje odredbe čl. 546. i čl. 547. Zakona o privrednim društvima, odnosno ne sprovodi

postupak prinudne likvidacije. Zaštitnik građana je zatražio informacije od Agencije o

predmetu pritužbe. Nakon što je dobio odgovor od Agencije i utvrdio da su navodi iz pritužbe

tačni, Zaštitnik građana je uputio Agenciji preporuku da otkloni nepravilnosti u svom radu i

u svom daljem postupanju primenjuje odredbe Zakona o privrednim društvima o postupku

prinudne likvidacije, kada se za to steknu zakonom propisani uslovi.

Ministarstvo privrede nije ispunilo svoje obaveze propisane Uredbom

Pritužilac se obratio Zaštitniku građana navodeći da Ministarstvo privrede nije ispunilo svoje

obaveze iz Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po

izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, odnosno nije predložilo Vladi način

regulisanja evidentiranih potraživanja u predviđenom roku. Po pritužbi je pokrenut postupak

kontrole rada Ministarstva privrede, u čijem toku je utvrđeno kako je ministarstvo pribavilo

informaciju koliko iznose ukupna potraživanja i o tome obavestilo Vladu, ali da nije predložilo

način regulisanja predmetnih obaveza, zbog čega mu je Zaštitnik građana uputio preporuku

da u najkraćem mogućem roku otkloni svoj propust i uputi Vladi predlog o načinu isplate

evidentiranih potraživanja građana.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba da nastavi sa radom na reformisanju stečajnog zakonodavstva, kako bi pronašla model kojim bi bila obezbeđena najpotpunija i najefikasnija kontrola rada stečajnih upravnika tokom sprovođenja stečajnog postupka.

Vlada i Ministarstvo privrede treba da što hitnije pronađu i počnu da primenjuju najbolji model za isplatu potraživanja evidentiranih u skladu sa Uredbom o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa.

Ministarstvo privrede treba da ispuni svoje obaveze predviđene Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija da bliže propiše obim, način i postupak vršenja kontrole ispunjenja ugovornih obaveza korisnika sredstava.

Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju treba da učine dodatni napor i preduzmu odgovarajuće mere i aktivnosti da se proces privatizacije u preduzećima u kojima nije završen okonča do isteka roka predviđenih Zakonom o privatizaciji, kako ne bi došlo do novog prolongiranja rokova za predviđenih za sprovođenje procesa privatizacije kao u prethodnom periodu.

Agencija za privredne registre treba da u svom radu počne da primenjuje odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na pokretanje i vođenje postupka prinudne likvidacije.

153

2.12. RESOR PRAVDE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Doneti su Zakoni o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.282

1.2. Izmenjena je i dopunjena Javnobeležnička tarifa.283

1.3. Donet je Zakon o pravobranilaštvu.284

1.4. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.285

1.5. Donet je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova.286

1.6. Država je otpočela ažurnije da isplaćuje naknade šteta na osnovu odluka Ustavnog suda kojima je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Mišljenje, upućeno Ministarstvu pravde i Komori javnih beležnika, kojim je ukazano na potrebu da se preispitaju: propisi kojima je javnim beležnicima dat ekskluzivitet za sastavljanje određene vrste ugovora; iznosi javnobeležničke tarife; uređivanje podzakonskim aktima postupka za imenovanje javnih beležnika, kao i obaveza dosledne primene zakonom propisanih kriterijuma za njihov izbor, uticalo je na kvalitet izmena i dopuna propisa koji regulišu rad i naknade, odnosno nagrade za rad javnih beležnika.

2.2. Mišljenje Zaštitnika građana, upućeno Ministarstvu pravde, a prosleđeno Narodnoj skupštini, kojim je ukazano na probleme koji nastaju primenom odredaba Zakona o izvršenju i obezbeđenju posvećenih radu tzv. „privatnih izvršitelja“ doprinelo je otklanjanju nedostataka u propisima koji su, zbog svog koruptivnog potencijala, davali mogućnost za zloupotrebe.

2.3. Preporuke Zaštitnika građana koje su u prethodnim izveštajnim periodima bile upućene Ministarstvu pravde zbog nesprovođenja odluka Ustavnog suda kojima je utvrđeno pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, rezultirale su isplatama utvrđenih naknada štete.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 466 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 492 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 542 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 35 postupaka koji su vođeni, 18 (51.43%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 18 preporuka, od kojih je prihvaćeno 9 (50%), neizvršeno 9 (50%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (36) i otklonjenih (27) propusta, efikasnost u ovom resoru je 75%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Iako je uspostavljanje javnog beležništva trebalo da doprinese pravnoj sigurnosti i efikasnijem i bržem pravnom prometu, i pored dugogodišnjih priprema za uspostavljanje ove službe, početak njihovog rada obeležili su brojni propusti.

3.2. Nezadovoljni zakonskom regulativom kojom je javnim beležnicima dat ekskluzivitet za sastavljanje određene vrste ugovora, advokati su u izveštajnom periodu stupili u

282 „Službeni glasnik RS“, broj 121/14 i „Službeni glasnik RS“, broj 06/15. 283 „Službeni glasnik RS“, br. 103/14 i 138/14. 284 „Službeni glasnik RS“, broj 55/14. 285 „Službeni glasnik RS“, broj 139/14.. 286 „Službeni glasnik RS“, broj 55/14.

154

višemesečni protest sa obustavom rada što je dovelo u pitanje ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i prava na pristup pravdi.

3.3. Način na koji je uređen sistem rada izvršitelja pokazao je manjkavosti koje se odnose na: mogućnosti zloupotreba i postojanja koruptivnog potencijala prilikom raspodele predmeta koje izvršni poverioci iz javnog sektora podnose na osnovu verodostojnih isprava; mehanizam dostavljanja zaključka o izvršenju izvršnom dužniku, pravno sredstvo protiv zaključka kojim izvršitelj odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, visinu nagrada i naknada za njihov rad i mehanizme kontrole rada i odgovornosti izvršitelja.

3.4. Nakon niza pokušaja da se uredi oblast besplatne pravne pomoći, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći još uvek nije donet što i dalje predstavlja barijeru u pristupu pravdi, posebno materijalno ugroženom stanovništvu.

3.5. Iako je Ministarstvo pravde nakon upućenih preporuka Zaštitnika građana isplatilo naknade štete na osnovu odluka Ustavnog suda, izostala je zakonom utvrđena obaveza Ministarstva da Zaštitniku građana dostavi zatražena izjašnjenja nakon pokretanja postupaka, kao i da ga obavesti o izvršenim preporukama.

3.6. Ostvarivanje i zaštita Ustavom i zakonom garantovanih prava građana na naknadu štete usled neosnovanog lišenja slobode i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, i dalje je otežano usled nedostatka mehanizama kojima se reguliše jasna i unapred poznata procedura za ostvarivanje prava na naknadu štete.

3.7. Ministarstvo pravde postupa po zahtevima građana za rehabilitaciono obeštećenje tek nakon pokretanja postupka pred Zaštitnikom građana.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo pravde ubrza rad na pripremi Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći uz uvažavanje primedbi i predloga iznetih tokom javnih rasprava kako bi se omogućilo ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć i pristup pravdi;

da Ministarstvo pravde donese podzakonske akte kojima će se utvrditi jasne, unapred poznate i precizne procedure za ostvarivanje prava na naknadu štete dosuđene odlukama Ustavnog suda;

da Ministarstvo pravde obezbedi funkcionalnost nadzora nad radom sudske uprave, u skladu sa zakonskom regulativom, čime bi omogućilo efikasno postupanje po pritužbama i očekivanjima građana.

5. Obrazloženje

Značajna karakteristika ovog izveštajnog perioda je imenovanje i početak rada javnih

beležnika koji su u pravni sistem uvedeni Zakonom o javnom beležništvu. Iako je

uspostavljanje javnog beležništva trebalo da doprinese pravnoj sigurnosti i efikasnijem i

bržem pravnom prometu, i pored dugogodišnjih priprema za uspostavljanje ove službe,

početak njihovog rada obeležili su propusti u izboru javnih beležnika, formiranju njihove

Komore, nedovoljno uređenom načinu vršenja nadzora nad ispunjenošću uslova za rad i

polemike oko cena njihovih usluga. Prenošenjem javnih ovlašćenja nedržavnim subjektima,

javnim beležnicima je dato da vrše deo vlasti koju je do tada vršila država preko svojih organa.

Nakon saznanja o mogućim nepravilnostima u postupku imenovanja javnih beležnika,

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva

pravde, nakon čega je dao svoje mišljenje. U Mišljenju Zaštitnika građana je ukazano da bi

ostvarivanje prava i na zakonu zasnovanih interesa građana bilo slobodnije i pristupačnije, a

155

uspostavljanje moderne javnobeležničke (notarske) službe uspešnije, da je notarska služba u

Republiku Srbiju uvedena postupno, da joj nije dat ekskluzivitet za sastavljanje određene vrste

ugovora, odnosno da su uz novouspostavljene nadležnosti notarske službe zadržane

konkurentne (istovremene, paralelne) nadležnosti, odnosno ovlašćenja sudova i advokature,

te pravo građana da sami uobličavaju sopstvene pravne poslove odnosno utvrđuju tekst

saglasnosti svojih volja.

Kao pozitivno rešenje koje je usledilo nakon upućivanja mišljenja Zaštitnika građana, može se

istaći to što su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu287, notari

izgubili ekskluzivitet za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti. Ranijim izmenama

uvedena je obaveza javnog beležnika da procentualni deo od naplaćene nagrade uplati na

račun propisan za uplatu javnih prihoda, na šta je Zaštitnik građana takođe ukazivao.288 Na

ovaj način otklonjen je jedan od nedostataka na koji je Zaštitnik građana ukazivao, međutim i

dalje je ostalo pitanje da li će se u budućem periodu na sveobuhvatniji način preispitati

kriterijumi i merila za određivanje naknade i nagrade za rad javnih beležnika.

U izveštajnom periodu, a nakon dve godine od početka rada izvršitelja, definisali su se

najčešći problemi vezani za njihov rad, uslovljeni između ostalog i nedostacima u propisima

kojima je regulisana i uređena ova oblast, sa kojima je Zaštitnik građana upoznat putem

pritužbi koje dobija ali i iz sredstava javnog informisanja. Nakon analize problema na koje su

građani ukazivali u pritužbama dostavljenim ovom organu, Zaštitnik građana je prepoznao

značaj i potrebu sveobuhvatnije izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju i očekuje

da će Ministarstvo pravde preduzeti mere u tom pravcu.

Značajna novina uvedena Zakonom o pravobranilaštvu odnosi se na nadzor nad radom

Državnog pravobranilaštva koje će po prvi put vršiti Ministarstvo pravde, čime bi trebalo da

se obezbedi efikasniji rad tog organa. Navedena novina je sa stanovišta nadležnosti Zaštitnika

građana značajna imajući u vidu da Zaštitnik građana ima ovlašćenje da vrši kontrolu rada,

kako Državnog pravobranilaštva, tako i Ministarstva pravde.

Nakon što prethodni Zakon o posredovanju – medijaciji, nije dao očekivane rezultate u praksi,

u izveštajnom periodu donet je Zakon o posredovanju u rešavanju sporova, čijom primenom

bi trebali da se rasterete sudovi predmeta za koje se može očekivati da se efikasno i uspešno

reše posredovanjem. Sa aspekta nadležnosti Zaštitnika građana značajna su ovlašćenja koja je

ovaj zakon dao Ministarstvu pravde a odnose se, pored ostalog i na davanje, oduzimanje i

obnavljanje dozvole za posredovanje. Davanjem Ministarstvu pravde novih ovlašćenja

navedenim zakonima, a kako bi navedeni organ u budućem radu uspešno i efikasno obavljao

zakonom utvrđene nadležnosti, potrebno je ojačati njegove kapacitete.

U radu Ministarstva pravde, u izveštajnom periodu, uočena je pozitivna promena koja se

ogleda u postupanju po preporukama Zaštitnika građana koje su u prethodnim izveštajnim

periodima bile upućene Ministarstvu pravde zbog nesprovođenja odluka Ustavnog suda

kojima je utvrđeno pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

i poboljšanom saradnjom u postupcima kontrole koji su nakon toga usledili.

Ovaj izveštajni period karakteriše, kao i prethodne, veliki broj pritužbi građana koje se odnose

na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ni nakon početka primene odredbi Zakona

o uređenju sudova, kojim je propisan novi mehanizam za zaštitu tog prava, nije primećeno da

je broj pritužbi na povredu tog prava smanjen.

287 „Službeni glasnik RS“, broj 06/15. 288 „Službeni glasnik RS“, broj 121/14.

156

Kroz postupke kontrole rada Ministarstva pravde, Zaštitnik građana je utvrdio da

Ministarstvo po zahtevima građana za rehabilitaciono obeštećenje ne odlučuje o zahtevima u

roku od 90 dana koji je propisan Zakonom o rehabilitaciji289. U najvećem broju slučajeva,

Ministarstvo je nakon pokretanja postupaka kontrole otklanjalo nedostatke i o zahtevima za

rehabilitaciono obeštećenje odlučivalo, mada je bilo slučajeva i da je tokom samog postupka

Ministarstvo činilo nove propuste. I pored toga što u slučaju da Ministarstvo ne donese odluku

u navedenom roku, podnosilac zahteva može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu

štete, građanima bi trebalo (posebno u nespornim situacijama) omogućiti da svoja prava

ostvaruju na što brži i jednostavniji način i ne izlagati ih dodatnom procesu i troškovima koje

pokretanje sudskog procesa svakako iziskuje, istovremeno prebacujući svoju obavezu na

druge organe.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Isti zahtev u maju 39. 300 dinara a u septembru 390 dinara

S obzirom da prilikom uvođenja instituta za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku nije

normativno regulisano pitanje plaćanja sudske takse za podneti zahtev, pojavio se problem na

koji je ukazano u pritužbi podnetoj Zaštitniku građana. Naime, za zahtev koji je pritužilja,

neposredno nakon početka primene ovog zakona, htela da podnese Višem sudu u Beogradu,

a uz koji je istakla i zahtev za određivanje primerene naknade, utvrđena joj je taksena obaveza

u iznosu od 39. 300 dinara, zbog čega je odustala od podnošenja zahteva. Ministarstvo pravde

je obavestilo Zaštitnika građana da je Vrhovni kasacioni sud, povodom navedenog pitanja

najpre zauzeo pravni stav kojim je predviđeno da se na zahtev za zaštitu prava na suđenje u

razumnom roku, sa istaknutim zahtevom za naknadu štete, taksa plaća u zavisnosti od

novčane visine zahteva. Naknadno je taj stav izmenjen i zauzet novi po kome se taksa za isti

podneti zahtev plaća u skladu sa tarifnim brojevima 4. i 5. taksene tarife Zakona o sudskim

taksama290, te da iznosi 390 dinara. Ovakva situacija, za čije rešavanje Zaštitnik građana nije

nadležan s obzirom da ne kontroliše rad sudova, posledica je nedostatka precizne pravne

regulative prilikom uvođenja u pravni sistem novih mehanizama.

Nedostavljanjem izvršne isprave onemogućava se sudska zaštita

Ministarstvo pravde je, nakon pokrenutog postupka pred Zaštitnikom građana preduzelo

mere za odlučivanje po zahtevu za rehabilitaciono obeštećenje građanina koji se zbog

nepostupanja po zahtevu obratio Zaštitniku građana. Međutim, tokom postupka i prilikom

odlučivanja o zahtevu, Ministarstvo je načinilo novi propust u svom radu koji se ogleda u tome

što je odbilo da podnosiocu zahteva dostavi primerak sporazuma sa pečatom i potpisom

ovlašćenog lica, sve dok se ne izvrši isplata iznosa utvrđenog sporazumom.

Takvim postupanjem Ministarstva pravde pritužiocu je uskraćeno pravo na eventualnu

sudsku zaštitu u postupku izvršenja. U daljem toku postupka, nedostatak je otklonjen

isplatom iznosa utvrđenog sporazumom.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministarstvo pravde treba da ubrza rad na pripremi Zakona o besplatnoj pravnoj

pomoći.

Ministarstvo pravde treba da sveobuhvatno ispita visinu Javnobeležničke tarife.

289 „Službeni glasnik RS“, broj 92/11. 290 „Službeni glasnik RS“ br. 28/94 i 93/12.

157

Ministarstvo pravde i Javnobeležnička komora treba da razmotre mogućnost

detaljnijeg normiranja procedure sprovođenja konkursa za imenovanje javnih beležnika, kako

bi se u buduće izbegla arbitrernost u primeni kriterijuma za izbor i omogućila veća

transparentnost izbora.

Ministarstvo pravde treba da donese akte kojima se reguliše jasna i unapred poznata

procedura za ostvarivanje prava na naknadu štete utvrđene odlukama Ustavnog suda i licima

neosnovano lišenim slobode/ neosnovano osuđenim.

Ministarstvo pravde treba da blagovremeno preduzme mere na jačanju kapaciteta

organa s obzirom na novoustanovljene nadležnosti tog Ministarstva, donetim Zakonom o

pravobranilaštvu i Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova.

Ministarstvo pravde treba da sveobuhvatnijim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju otkloni manjkavosti koje su se pojavile u primeni ovog zakona i posebno ojača mehanizme kontrole, razgraniči i jasnije definiše ovlašćenja Ministarstva pravde i Komore izvršitelja nad radom izvršitelja.

158

2.13. RESOR ODBRANE291

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.292

1.2. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani.293

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Usvojene su primedbe Zaštitnika građana na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije i otklonjeni uočeni nedostaci.

2.2. Postupanjem po preporuci Zaštitnika građana otklonjena je povreda prava na obrazloženu odluku sa pravom na pravno sredstvo učesnika u javnom konkursu za prijem u profesionalnu vojnu službu.

2.3. Nakon pokretanja postupka kontrole od strane Zaštitnika građana, otklonjen je propust u ostvarivanju sindikalnih prava u pogledu utvrđivanja reprezentativnosti sindikata od Ministarstva odbrane, kao poslodavca.

2.4. Postupci kontrole Zaštitnika građana u najvećem broju slučajeva doprineli su otklanjanju propusta u radu organa zbog „ćutanja uprave“, jer je Ministarstvo odbrane preduzimalo adekvatne mere na otklanjanju propusta još tokom postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada.

2.5. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 84 pritužbe u kojima su podnosioci ukazivali na 85 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 77 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 22 postupaka koji su vođeni, 10 (45,45%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 1 preporuku, od kojih je prihvaćeno 0 (0%), neizvršeno 0 (0%), a u roku za izvršenje 1. Na osnovu broja utvrđenih (10) i otklonjenih (10) propusta, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Saradnja Ministarstva odbrane i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nije delotvorna i efikasna u rešavanju problema utvrđivanja visine penzije u slučajevima „neposedovanja kartica o visini ličnog dohotka“ profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

3.2. Još nije utvrđen pravni osnov za utvrđivanje visine penzija u situacijama kada Ministarstvo odbrane ne raspolaže podacima o visini ličnog dohotka, zbog čega i dalje znatan broj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije nije u mogućnosti da ostvari pravo na penziju u visinu prema ostvarenom ličnom dohotku.

3.3. Ministarstvo odbrane - Uprava za vojno zdravstvo još uvek nije podzakonskim aktom utvrdilo uslove za davanje saglasnosti pretpostavljenih po zahtevu potčinjenih profesionalnih pripadnika Vojske Srbije za odlazak na specijalističke preglede u vojnozdravstvene ustanove, koje mogu obaviti samo u toku radnog vremena.

3.4. Još uvek nije donet Pravilnik o usklađivanju stručnih, akademskih ili naučnih naziva stečenih prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

291 Rad Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije koje su obe u sastavu Ministarstva odbrane

predmet su posebnog razmatranja u posebnom delu ovog izveštaja o službama bezbednosti. 292 „Službeni glasnik RS“, broj 10/15. 293 „Službeni glasnik RS“, broj 10/15.

159

3.5. Postupanje Ministarstva odbrane u slučaju majora koji je penzionisan nakon saznanja da je transrodna osoba, predstavlja tešku povredu sloboda i prava građana i najslikovitiji je vid kršenja prava na rodni identitet.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo odbrane podzakonskim aktom reguliše način i uslove ostvarivanja prava profesionalnih vojnih lica na specijalističke preglede u skladu sa zakonom;

da Ministarstvo odbrane donese Pravilnik o usklađivanju stručnih, akademskih ili naučnih naziva, stečenih prema propisima koji su važili po stupanju na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

5. Obrazloženje

Ministarstvo odbrane pripremilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci

Srbije i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani i dostavilo ih Zaštitniku

građana na mišljenje. Zaštitnik građana je utvrdio da izmene pojedinih odredaba Nacrta

zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije sadrže pravne nedostatke, jer

profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije uskraćuju pravo na obrazloženje upravnog akta i

pravo na pravno sredstvo.

Ministarstvo odbrane je prihvatilo primedbe Zaštitnika građana tako da odredbe Zakona o

izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije koji je Narodna skupština usvojila upućuju da

će se u postupku odlučivanja u upravnim stvarima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije

primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima.

Nasuprot ovom primeru dobre saradnje organa, Ministarstvo odbrane nije preduzelo nijednu

radnju na otklanjanju nedostataka u pravnim propisima kojima se uređuje način utvrđivanja

ličnog koeficijenta za bivša profesionalna vojna lica u slučajevima kada ne postoje podaci o

zaradi, naknadi zarade, odnosno osnovici osiguranja, iako je Zaštitnik građana ukazivao na

značaj ovog problema i potrebu za preduzimanjem aktivnosti na rešavanju pomenutog

pitanja. Propusti u zakonskoj regulativi i dalje imaju za posledicu da se u postupku

utvrđivanja visine penzije prosek uplata doprinosa obračunava po skali Republičkog fonda

PIO koji važi na dan penzionisanja, umesto prema iznosu proseka stvarne ostvarene zarade.

Ministarstvo odbrane je tokom 2013. godine ostvarilo saradnju sa drugim državnim organima

i pokrenulo inicijativu prema Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kako bi se,

za rešavanje ovog problema, sagledala mogućnost stvaranja pravnog osnova u Zakonu o

penzijskom i invalidskom osiguranju, ali taj vid saradnje nije nastavljen i u 2014, te su izostali

rezultati na rešavanju ovog problema.

Ni problem ostvarivanja prava iz zdravstvene zaštite, na koje je Zaštitnik građana već

ukazivao, u ovom izveštajnom periodu nije rešen. I dalje nisu utvrđeni uslovi za odlazak

profesionalnih pripadnika Vojske Srbije na specijalističke preglede, koji se zbog načina

organizovanja rada u vojnozdravstvenim ustanovama mogu obavljati samo u toku radnog

vremena. Usled nedostataka pravnih propisa, ostavljeno je na slobodnoj oceni

pretpostavljenom da traži na uvid medicinsku dokumentaciju radi davanja saglasnosti za

odlazak na specijalistički pregled u toku radnog vremena. U takvoj situaciji postoji mogućnost

povrede prava na privatnost, ako se tražena dokumentacija priloži, ali i mogućnost

zloupotrebe prava pretpostavljenog na slobodnu ocenu o opravdanosti zahteva za

specijalistički pregled, ukoliko se medicinska dokumentacija ne dostavi na uvid.

160

Pored navedenog, u ovom izveštajnom periodu nije donet ni Pravilnik o usklađivanju

stručnih, akademskih ili naučnih naziva, iako je Vojna akademija Ministarstva odbrane još

tokom 2013. godine preduzela početne aktivnosti.

Ipak, tokom 2014. godine uočeno je smanjenje broja pritužbi na rad Ministarstva odbrane i

Vojske Srbije. Značajno smanjen broj pritužbi ukazuje da je Ministarstvo odbrane nastavilo da

postupa delotvorno i efikasno vršenjem poverenih ovlašćenja što je, između ostalog,

postignuto i postupcima koje je vodio Zaštitnik građana. Ministarstvo odbrane je i u ovom

izveštajnom periodu u toku postupaka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada otklanjalo

propuste u radu koji su se odnosili na „ćutanje uprave“ i donosilo upravne akte u kratkom

roku.

Zbog „ćutanja uprave“, Zaštitniku građana se obratio Vojni sindikat Srbije i ukazao da

Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na njihov zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti.

Nakon pokretanja postupka Zaštitnika građana, Ministarstvo odbrane započelo je proceduru

utvrđivanja zahtevanog prava ovog sindikata. Poseban značaj u otklanjanju propusta u radu

po zahtevu Vojnog sindikata ogleda se u činjenici da je mogućnost sindikalnog organizovanja

u Vojsci (sa odgovarajućim ograničenjima tog prava) garantovana Zakonom o Vojsci Srbije, na

način koji je svojim Mišljenjem, prilikom izrade Predloga važećeg zakona, formulisao Zaštitnik

građana.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Ministarstvo odbrane započelo otklanjanje propusta u sprovođenju javnog konkursa za prijem u

profesionalnu vojnu službu

Zaštitnik građana je u sprovedenom postupku utvrdio da je Ministarstvo odbrane, kršeći

principe dobre uprave, suprotno odredbama o sprovođenju javnog konkursa, propustilo da

donese obrazloženu odluku koja upućuje na razloge zbog kojih pritužilac nije primljen u

profesionalnu vojnu službu, sa poukom o pravu na pravno sredstvo. Pritužilac je o razlozima

neispunjavanja uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu obavešten usmeno i dopisima

u formi obaveštenja.

Ministarstvu odbrane je upućena preporuka da otkloni propuste u radu. U roku za postupanje

po preporuci, Ministarstvo odbrane je odgovorilo da je pokrenuta procedura za donošenje

upravnog akta na način propisan odredbama o sprovođenju javnog konkursa i Uredbe o

prijemu u profesionalnu vojnu službu, u skladu sa smernicama iz preporuke. Istovremeno je

zatraženo produženje roka za otklanjanje propusta s obzirom na kompleksnost predmeta i

činjenice da u postupku donošenja ovakve vrste akata učestvuje više organizacionih celina

Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Ministarstvo odbrane i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna

pitanja treba da efikasno sarađuju u rešavanju problema utvrđivanja visine penzije profesionalnih pripadnika Vojske Srbije u slučajevima „neposedovanja kartica o visini ličnog dohotka“.

Ministarstvo odbrane u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i

socijalna pitanja treba da inicira izmenu propisa koji će omogućiti pravni osnov za utvrđivanje visine penzije profesionalnih pripadnika Vojske Srbije ukoliko se ne raspolaže podacima o visini ličnog dohotka.

Ministarstvo odbrane treba da podzakonskim aktom reguliše način i uslove ostvarivanja prava profesionalnih vojnih lica na specijalističke preglede u skladu sa zakonom.

161

Ministarstvo odbrane treba da donese Pravilnik o usklađivanju stručnih, akademskih ili naučnih naziva stečenih prema propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju.

162

2.14. RESOR LOKALNE SAMOUPRAVE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Zaštitnik građana ne beleži značajnija postignuća države u ovom resoru tokom 2014. godine.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je preduzimanjem raznih aktivnosti doprineo da se primetno poboljša saradnja sa organima jedinice lokalne samouprave i organima državne uprave.

2.2. Zaštitnik građana je, povodom pritužbi velikog broja građana na rad organa jedinice lokalne samouprave u pogledu sprovođenja izvršenja rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenih objekata, utvrdio propuste u njihovom radu koji se ogledaju u neizvršavanju sopstvenih rešenja, te je u cilju efikasnije zaštite prava građana uputio jedinstvenu preporuku svim jedinicama lokalne samouprave.294

2.3. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 409 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 546 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 357 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 73 postupaka koji su vođeni, 28 (38.36%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 14 preporuka, od kojih je prihvaćeno 7 (50%), neizvršeno 7 (50%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (42) i otklonjenih (35) propusta , efikasnost u ovom resoru je 83.33%.

3. Manjkavosti na nivou lokalne samouprave

3.1. Tokom ovog izveštajnog perioda pojedine jedinice lokalne samouprave nisu postupile po upućenim preporukama.

3.2. Organi jedinica lokalne samouprave i dalje nisu postigli značajne rezultate u svom radu u cilju ažurnijeg postupanja, uslužnosti i korektnijeg odnosa prema građanima.

3.3. Organi jedinica lokalne samouprave i dalje nisu otklonili probleme koji dovode do nesprovođenja ili neefikasnog sprovođenja izvršenja sopstvenih odluka.

3.4. Organi jedinica lokalne samouprave i dalje ne informišu dovoljno građane o njihovim pravima i na zakonu zasnovanim interesima, kao i mogućnostima koje im stoje na raspolaganju radi zaštite njihovih prava i interesa kada se suoče sa problemom u radu organa uprave.

3.5. Organi jedinica lokalne samouprave neretko i dalje neopravdano odugovlače postupke koje vode i ne vrše svoja kontrolna ovlašćenja. I dalje ne organizuje svoj rad na način koji bi predupredio ponavljanje uvek istih ili sličnih problema u svom radu.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da jedinice lokalne samouprave postupaju zakonito, efikasno i ekonomično po

zahtevima građana;

da jedinice lokalne samouprave informišu građane o njihovim pravima i

načinima kako da ih ostvare, kao i da ih obaveštavaju o mogućnostima podnošenja

pritužbe ukoliko su nezadovoljni postupanjem zaposlenih u organima jedinice lokalne

294 Za više detalja pogledati segment Izveštaja: Resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

163

samouprave, te da organizuju rad na način koji će obezbediti njihovu primenu i koji neće

dovesti do ponavljanja opisanih i uvek istih ili sličnih problema u radu;

da jedinice lokalne samouprave preduzmu sve potrebne mere i radnje kako bi

se otklonile prepreke i obezbedili uslovi za zakonito, blagovremeno, efikasno i

ekonomično sprovođenje izvršenja sopstvenih odluka.

4.2. Uprava Gradske opštine Palilula grada Beograda nije postupila po preporukama koje su upućene povodom nesprovođenja izvršenja sopstvenog rešenja.

4.3. Nadležni organi opštine Bor nisu postupili po preporukama koje su upućene povodom nepostupanja po žalbi i drugim podnescima koje je pritužilac tom organu podnosio, kao i po preporuci koja je upućena zbog toga što predsednik opštine Bor nije ispunio zakonsku obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana ne beleži značajnija postignuća države u ovom resoru tokom 2014. godine.

U ovom izveštajnom periodu građani su se uglavnom prituživali na rad organa jedinice

lokalne samouprave u pogledu neblagovremenog postupanja po podnetim podnescima, kao i

zbog nesprovođenja izvršenja rešenja inspekcijskih službi (komunalne inspekcije, saobraćajne

inspekcije). Građani su se često prituživali na vršioce komunalne delatnosti u pogledu

obavljanja komunalne delatnosti koja je u izvornoj nadležnosti jedinice lokalne samouprave

kao što su problemi sa: isporukom toplotne energije, vodosnabdevanjem, kanalizacijom,

odnošenjem komunalnog otpada, parkiranjem, gradskim javnim prevozom, održavanjem

groblja i grobnih mesta. Pomenuti problemi su se konkretno odnosili na visinu cene za

komunalne usluge, postupak naplate i obračuna cene za pružene komunalne usluge, kvalitet

pruženih komunalnih usluga, izgradnju ili nepostojanje vodovodne i kanalizacione mreže,

odnošenje nepropisno parkiranih vozila. Zatim, građani su ukazivali na to da su propusti u

radu nadležnih organa lokalne samouprave u vidu nemarnosti i nedovoljnog angažovanja u

rešavanju komunalnih problema doveli do poplava koje su zadesile pojedina naselja.

Kako Zaštitnik građana nema ovlašćenja da kontroliše rad jedinice lokalne samouprave u

vršenju poslova iz njene izvorne nadležnosti, građani su u ovim slučajevima jasno i detaljno

obaveštavani kojim nadležnim organima mogu da se obrate radi zaštite svojih prava ili su

pritužbe prosleđivane zaštitnicima građana u jedinicama lokalne samouprave, gde su

ustanovljeni. Međutim, u određenim slučajevima, imajući u vidu ozbiljnost problema i

činjenicu da neke jedinice lokalne samouprave nisu ustanovile zaštitnika građana, Zaštitnik

građana je koristeći svoja posrednička ovlašćenja i pravo da pružanjem dobrih usluga i

davanjem saveta deluju preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja

zaštite ljudskih prava, nadležnim organima jedinica lokalne samouprave upućivao dopise,

ukazujući na važnost i hitnost rešavanja problema u okviru njihove nadležnosti.

Organi jedinica lokalne samouprave su i tokom ovog izveštajnog perioda u gotovo svim

slučajevima otklanjali propuste nakon pokretanja postupaka kontrole njihovog rada po

pritužbama koje su se odnosile na neblagovremeno postupanje. Kako su, po pravilu, pritužioci

bili zadovoljni načinom na koji su organi otklanjali propuste, Zaštitnik građana je obustavljao

postupke. Saradnja organa lokalne samouprave sa Zaštitnikom građana je, generalno,

korektna i zadovoljavajuća jer je došlo do primetnih pomaka u saradnji u odnosu na raniji

period.

Zaštitnik građana je u ovom izveštajnom periodu imao nezadovoljavajuću i nekorektnu

saradnju jedino sa opštinom Bor. Predsednik opštine Bor nije postupao po zahtevima koje je

Zaštitnik građana upućivao radi dobijanja informacija koje su od značaja za postupak koji je

vođen po konkretnoj pritužbi. Opstrukcija postupka kontrole, nedostavljanje odgovora i

164

dokumentacije i drugi oblici nesaradnje koji sprečavaju Zaštitnika građana da donese stav o

osnovanosti pritužbe nedopušteni su u pravnom poretku, jer predstavljaju kršenje

imperativnih zakonskih normi.

Nadležni organi opštine Bor nisu postupili po preporukama koje su upućene povodom

nepostupanja po žalbi i drugim podnescima koje je pritužilac tom organu podnosio, kao i po

preporuci zbog nesaradnje predsednika opštine Bor sa Zaštitnikom građana. Predsednik

opštine Bor nije dostavio odgovor ni nakon upućene preporuke da u svom budućem radu

ispunjava svoju obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana, i blagovremeno i u ostavljenim

rokovima odgovara na akte ovog organa u vezi sa dobijanjem traženih informacija i stavljanja

na raspolaganje svih podataka kojim raspolaže, a koji su od značaja za postupke koje Zaštitnik

građana vodi.

Uprava Gradske opštine Palilula grada Beograda nije postupila po preporukama koje su

upućene povodom nesprovođenja administrativnog izvršenja rešenja koje je postalo izvršno i

pravnosnažno još 2007. godine.

Organi jedinica lokalne samouprave još uvek nisu postigli značajnije pomake u svom radu u

cilju ažurnijeg postupanja po podnescima građana, pristupačnosti, uslužnosti. Nadležni

organi jedinica lokalne samouprave dužni su da preduzmu sve neophodne mere koje imaju

na raspolaganju kako bi se stvorili uslovi za sprovođenje tj. za efikasno sprovođenje izvršenja

sopstvenih odluka. Nedostatak finansijskih sredstava ne može da bude opravdanje za uvek

iste ili slične propuste u radu organa uprave. Nedopustivo je da se godinama ponavljaju uvek

isti ili slični problemi u radu organa lokalne samouprave a da se ne preduzimaju sve

raspoložive mere i radnje na otklanjanju uočenih problema kako bi se sprečilo povređivanje

prava i opravdanih očekivanja lokalnog stanovništva.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Opština Vršac otklonila propuste u radu

Povodom pritužbi pritužilja da im opština Vršac ne uplaćuje doprinose za penzijsko i

invalidsko osiguranje i doprinose za zdravstveno osiguranje kao licima koja su stekla status

lica koja samostalno obavljaju umetničku delatnost, pokrenut je postupak kontrole rada

Opštine. Tim povodom, Opština je otklonila propust u svom radu tako što je, u skladu sa čl.

70. Zakona o kulturi295, Skupština opštine donela Odluku o uslovima i načinu sticanja prava

na uplatu doprinosa za lice koje samostalno obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti

kulture, te nakon toga izvršila uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i

doprinosa za zdravstveno osiguranje za pritužilje.

Gradska opština Zvezdara postupila suprotno Zakonu o republičkim administrativnim taksama

Zaštitnik građana je uputio preporuku Upravi Gradske opštine Zvezdara grada Beograda

zbog toga što je postupila suprotno odredbi člana 19. stav 1. tačka 5. Zakona o republičkim

administrativnim taksama296 kada je pritužiocu naplatila taksu za overu potpisa izjave dva

svedoka, koja je bila neophodna da se priloži kao dokaz kod organa u svrhu ostvarivanja prava

na oslobođenje od plaćanja sudskih troškova i taksi. Pomenutom odredbom Zakona o

republičkim administrativnim taksama je propisano da se taksa ne plaća, između ostalog, za

spise i radnje za ostvarivanje zakonom propisanih poreskih podsticaja i oslobođenja kod

295 „Službeni glasnik RS“, broj 72/09. 296 „Službeni glasnik RS", br. 43/03, 51/03 - ispr., 61/05, 101/05 - dr. zakon, 5/09, 54/09, 50/11, 70/11 -

usklađeni din. izn., 55/12 - usklađeni din. izn., 93/12, 47/13 - usklađeni din. izn., 65/13 - dr. zakon i 57/14 -

usklađeni din. izn.

165

plaćanja javnih prihoda. Uprava Gradske opštine Zvezdara postupila je po preporuci, uputivši

pisano izvinjenje pritužiocu i podnevši zahtev nadležnoj filijali Poreske uprave za povraćaj

nezakonito naplaćene takse.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Jedinice lokalne samouprave u svom budućem radu treba više da posvete pažnju efikasnijem i ekonomičnijem postupanju po zahtevima građana.

Neophodno je da se jedinice lokalne samouprave u većoj meri angažuju u rešavanju komunalnih problema sa kojima se suočavaju građani na njihovim područjima.

Potrebno je da jedinice lokalne samouprave preduzmu sve potrebne mere i radnje kako bi se otklonile prepreke i obezbedili uslovi za zakonito, blagovremeno, efikasno i ekonomično sprovođenje izvršenja sopstvenih odluka.

Neophodno je da se jedinice lokalne samouprave aktivnije angažuju u cilju rešavanja pitanja u vezi sa nosiocima stanarskog prava na stanovima u svojini građana tzv. “zaštićeni stanari“.

Jedinice lokalne samouprave treba da informišu građane o njihovim pravima i načinima kako da ih ostvare, kao i da ih obaveštavaju o mogućnostima podnošenja pritužbe ukoliko su nezadovoljni postupanjem zaposlenih u organima jedinice lokalne samouprave.

Jedinice lokalne samouprave treba da preduzmu sve potrebne mere i radnje kako bi organizovale svoj rad na način koji će obezbediti da ne dolazi do ponavljanja opisanih, i uvek istih ili sličnih, problema u radu i da se nedostaci u radu koji dovode do povrede ili uskraćivanja prava građana otklanjaju blagovremeno čim im na to ukažu građani.

166

2.15. RESORI URBANIZMA, IZGRADNjE I KATASTRA,

ELEMENTARNIH NEPOGODA I RESTITUCIJE

GRAĐEVINARSTVO, SAOBRAĆAJ I INFRASTRUKTURA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.297

1.2. Donet je Zakon o izmeni Zakona o legalizaciji objekata.298

1.3. Objedinjen je Sektor za inspekcijski nadzor u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u cilju postizanja većeg stepena efikasnosti rada.

1.4. Formirana je Grupa za kontrolu i saradnju u oblasti borbe protiv korupcije - Antikorupcijski tim u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u znatnoj meri je ostvarena suština naloga i predloga Zaštitnika građana, sadržanih u zbirnoj preporuci upućenoj jedinicama lokalne samouprave i u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu, u pogledu prevazilaženja problema nedostatka finansijskih sredstava za sprovođenje rešenja o uklanjanju objekata, unapređenja delotvornosti i odgovornosti inspekcijskih službi unutar Ministarstva, kao i uvođenja jednostavnijih i efikasnijih procedura u postupak izdavanja građevinskih dozvola.

2.2. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 190 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 284 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 399 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 57 postupaka koji su vođeni, 24 (42,11%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 6 preporuka, od kojih je prihvaćeno 0 (0%), neizvršeno 0 (0%), a u roku za izvršenje 6. Na osnovu broja utvrđenih (24) i otklonjenih (24) propusta299, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nedovoljan transfer finansijskih sredstava jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, a naročito za sprovođenje izvršnih rešenja o rušenju.

3.2. Zakon o legalizaciji objekata nije dao željene efekte u cilju obezbeđenja blagovremenosti i efikasnosti sprovođenja postupaka po zahtevima za legalizaciju.

3.3. Normativni okvir i dalje ne stavlja u prvi plan preventivnu ulogu građevinske inspekcije i ne predviđa kvalitativnu kontrolu njenog rada.

3.4. Ostao je nerešen problem korupcije i politizacije organa lokalne samouprave koji obavljaju poslove poverene im Zakonom o planiranju i izgradnji (izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, vršenje inspekcijskog nadzora i dr).

3.5. Nedovoljna je transparentnost i informisanje učesnika u saobraćaju o pravilima korišćenja autoputeva u otvorenom sistemu naplate.

297 „Službeni glasnik RS", broj 145/14. 298 „Službeni glasnik RS", broj 117/14. 299 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka.

167

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, uprkos usvojenim

izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojima se deklarativno jača uloga

građevinske inspekcije, izgradi dovoljno efikasne mehanizme za sprovođenje mera iz

njihove nadležnosti;

da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture postigne neophodan stepen

jačanja kadrovskih i administrativnih kapaciteta, prvenstveno u pogledu broja

građevinskih i urbanističkih inspektora;

da Republika Srbija usvoji sistemski zakon o inspekcijskom nadzoru (u najavi) kojim bi

bila izvršena sveobuhvatna reforma postupanja inspekcijskih organa sa ciljem

unapređenja njihovog rada.

4.2. Organi jedinica lokalne samouprave nisu postupali po preporukama Zaštitnika građana da bez odlaganja preduzmu sve neophodne mere, saglasno pozitivnopravnim propisima, radi sprovođenja izvršenja rešenja o rušenju i zaključka o dozvoli izvršenja.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana je postupajući po pritužbama većeg broja građana, kojima je ukazano na

odsustvo svakog činjenja organa uprave jedinica lokalne samouprave po izvršnim rešenjima

o rušenju bespravno izgrađenih objekata, pokrenute postupke okončao jedinstvenom

preporukom upućenom svim jedinicama lokalne samouprave. Na taj način je ukazao na mere

koje treba preduzeti kako bi se okolnosti koje su uzrok takvog postupanja ubuduće

predupredile. Preporuka je istovremeno upućena i ministarstvu nadležnom za poslove

građevinarstva, radi informisanja.

Naime, tokom postupaka koje je vodio, Zaštitnik građana je konstatovao da su nadležni

organi jedinica lokalne samouprave, protivno principu efikasnosti postupka, nesrazmerno

odugovlačili sa sprovođenjem izvršnih rešenja o rušenju. Prema saznanjima do kojih je

Zaštitnik građana došao iz primljenih izjašnjenja organa jedinica lokalne samouprave, uzroci

ovakvog negativnog trenda u postupanju po rešenjima o uklanjanju objekata leže u sledećim

okolnostima: nedostatku finansijskih sredstava za sprovođenje izvršenja ovih rešenja;

nepostojanju odgovarajuće organizacione jedinice u organizacionoj strukturi jedinica lokalne

samouprave, nadležne za izvršenje ovih rešenja; neblagovremenom i neuspešnom

sprovođenju postupaka javnih nabavki za izbor izvršioca ovih radova tamo gde ne postoje

odgovarajuće organizacione jedinice; nepostojanju jasno utvrđenog plana i dinamike izvršenja

rešenja o rušenju, odnosno nepostupanju u skladu sa utvrđenim planom; neodlučivanju

organa jedinica lokalne samouprave o zahtevima građana za naknadno izdavanje

građevinske i upotrebne dozvole za objekat u zakonom predviđenom roku.

Usvojenim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Ministarstvo

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je kao predlagač ovih izmena pokušalo da, u meri

u kojoj to zavisi od samog normativnog okvira, doprinese postizanju veće efikasnosti i

delotvornosti u sprovođenju rešenja o rušenju. Novine koje donose izmene zakona upravo

polaze od činjenice koju je i sam Zaštitnik građana utvrdio u svojim postupcima i na koju je

prioritetno ukazao u svojoj zbirnoj preporuci, a to je evidentan nedostatak finansijskih

sredstava za sprovođenje izvršenja ovih rešenja. Naime, uneta je novina u član 171. stav 6.

kojim je predviđeno da ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje

168

inspekcijskog rešenja o rušenju objekta, zainteresovana strana može obezbediti sredstva za

troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika. Sa aspekta postupanja Zaštitnika

građana, kome se kao pritužioci uglavnom obraćaju upravo lica koja su neposredno

zainteresovana za sprovođenje rešenja o rušenju objekta, ova izmena predstavlja značajan

pomak, ali se ipak postavlja pitanje delotvornosti njene primene u praksi. Pri tome, ova mera

se nikako ne sme shvatiti kao aboliranje nadležnih organa od obaveze da protivpravno

postupanje bespravnih graditelja sankcionišu, odnosno uklone bespravno podignut objekat.

Osim toga, odredba zakona kojom je regulisano izvršenje rešenja o rušenju objekta pretrpela

je izmene i u delu kojim je bila propisana obaveza organa jedinice lokalne samouprave da

formira posebnu organizacionu jedinicu za izvršenje ovih rešenja i to tako što je navedena

obaveza ukinuta. U ovom slučaju zakonodavac se, vrlo opravdano, i imajući u vidu da se samo

izvršenje rušenja poverava odgovarajućim preduzećima registrovanim za obavljanje te

delatnosti, rukovodio prvenstveno interesima smanjenja troškova i nepotrebnog uvećanja

administracije, koja je svakako opterećivala manje jedinice lokalne samouprave.

Napredak u prevazilaženju ovog problema ogleda se i u spremnosti nadležnog ministarstva,

izraženoj u njegovom planu i programu rada za naredni period, da pristupi sistematskom

sagledavanju broja i vrste objekata za rušenje, utvrđivanju kriterijuma za rušenje, kao i jačanju

preventivne funkcije građevinske inspekcije koja bi trebalo da spreči pojavu nelegalne gradnje.

Jedan od uzroka nesprovođenja izvršenja rešenja o rušenju je neblagovremeno odlučivanje

organa jedinica lokalne samouprave o zahtevima građana za naknadno izdavanje građevinske

i upotrebne dozvole za bespravno izgrađeni objekat (zahtevima za legalizaciju), koje se prema

odredbama Zakona o legalizaciji objekata pojavljuje kao prethodno pitanje u postupku

izvršenja ovih rešenja.

Navedeni trend neblagovremenosti odlučivanja po zahtevima za legalizaciju iz prethodnog

perioda se nastavio, uprkos donošenju posebnog zakona koji reguliše ovu oblast i čije je

donošenje, između ostalog, imalo za cilj da doprinese bržem i efikasnijem rešavanju ovih

zahteva. Negativni efekti Zakona o legalizaciji objekata su vidljivi već kroz prve izmene ovog

zakona usvojene tačno godinu dana nakon njegovog donošenja i koje nedvosmisleno ukazuju

upravo na prvobitno nerealno propisane rokove za traženje i dostavljanje potpune

dokumentacije, usled čijeg je isteka njihovo produženje bilo neophodno.

Neblagovremenom i neefikasnom postupanju organa nadležnih za odlučivanje po zahtevima

za legalizaciju u velikoj meri doprinosi očigledno nepravilna i necelishodna primena odredbi

ovog zakona u pogledu dokumentacije koju je potrebno dostaviti uz zahtev. Naime, Zaštitnik

građana je kroz pritužbe građana i u vezi sa njima pokrenutim postupcima kontrole

pravilnosti i zakonitosti rada uočio da organi nadležni za sprovođenje postupka legalizacije,

odlaganjem donošenja zakonite odluke u nameri daljeg odugovlačenja postupka, tumače

odredbe Zakona o legalizaciji objekata suprotno smislu zakona i nameri zakonodavca.

II OSTALE AKTIVNOSTI

Dogovorena saradnja inspekcijskih službi, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i

stručne službe Zaštitnika građana

Na sastanku održanom dana 17.9.2014. godine između ministarke Zorane Mihajlović i

zaštitnika građana konstatovano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

efikasno postupa po opravdanim pritužbama građana Zaštitniku građana, a unapređivanje

delotvornosti i odgovornosti inspekcijskih službi unutar Ministarstva i u jedinicama lokalne

samouprave prioritet je u daljoj saradnji dva organa.

169

Takođe, Zaštitnik građana je ukazao i na mnoštvo propusta u delotvornosti, ažurnosti i

odgovornosti građevinskih inspekcija u lokalnim samoupravama, dok je ministarka

Mihajlović istakla da postoji problem malog broja republičkih građevinskih inspektora (7), kao

i manjkavih propisa o inspekcijskom nadzoru, što bi trebalo da bude rešeno novim zakonom

o inspekcijama koji je u pripremi.

Na obostrano zadovoljstvo, kao konačan rezultat održanog sastanka dogovorena je

neposredna saradnja inspekcijskih službi ministarstva i stručne službe Zaštitnika građana radi

najbrže provere osnovanosti pritužbi građana.

III KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Uprava gradske opštine Voždovac i Sekretarijat za poslove legalizacije objekata preduzimali radnje u

cilju izbegavanja rušenja objekta koji je Opština Voždovac izgradila bez građevinske dozvole

Zaštitnik građana je, postupajući po pritužbi kojom se ukazuje na nezakonito i nepravilno

postupanje Uprave gradske opštine Voždovac zbog višegodišnjeg svesnog odugovlačenja

postupka administrativnog izvršenja rešenja o rušenju i postupanje Sekretarijata za poslove

legalizacije objekata koji je donošenjem zaključka o prekidu postupka, umesto meritornog

rešavanja o zahtevu za legalizaciju, suprotno pravilima upravnog postupka, pokrenuo

postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada ovog organa.

Zaštitnik građana je Upravi gradske opštine Voždovac i Sekretarijatu za poslove legalizacije

objekata uputio preporuku da preduzmu sve neophodne mere iz svoje nadležnosti, u cilju

otklanjanja utvrđenih nedostataka i uzdrže se od preduzimanja radnji koje bi, suprotno

načelima efikasnosti, ekonomičnosti i delotvornosti, doprinele daljem odugovlačenju

postupka legalizacije i sprovođenju rešenja i zaključka o dozvoli izvršenja rešenja o rušenju.

Gradski sekretarijat sagledao nedostatke u svom radu i doneo zaključak o ponavljanju postupka

Zaštitnik građana je, postupajući po pritužbi stanara zgrada u ul. Vojvode Vlahovića u

Beogradu na rad Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za urbanizam i građevinske

poslove zbog nedonošenja, u zakonom propisanom roku, odluke po podnetim predlozima za

ponavljanje postupka izdavanja upotrebne dozvole, pokrenuo postupak kontrole pravilnosti

i zakonitosti rada ovog organa.

Gradska uprava grada Beograda, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, u roku je

obavestio Zaštitnika građana da je nakon prijema obaveštenja o pokretanju postupka kontrole

zakonitosti i pravilnosti rada, otklonio nedostatak i doneo zaključak kojim se dozvoljava

ponavljanje postupka po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, u celosti.

IV PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvom finansija treba da pripremi i Narodnoj skupštini predloži usvajanje zakona o budžetu kojim će predvideti veći obim finansijskih sredstava za obavljanje poverenih poslova od strane jedinica lokalne samouprave (konkretno za sprovođenje izvršenja rešenja o uklanjanju bespravno izgrađenih objekata).

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kroz svoju nadzornu ulogu

i u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave, treba da kroz pojačan nadzor, reorganizaciju,

zapošljavanja novih službenika i stručno usavršavanje zaposlenih doprinese povećanju nivoa

stručnosti, oštrijoj depolitizaciji kadra i suzbijanju korupcije.

U cilju jačanja preventivne funkcije građevinske inspekcije, promena pravnog okvira

mora biti praćena većim angažovanjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i

170

infrastrukture kao glavnim nosiocem inspekcijskog nadzora i to kroz: povećanu kontrolu rada

lokalnih inspekcija; uspostavljanje efikasnog mehanizma za sprovođenja naloga izdatih u

inspekcijskom nadzoru; pravilno raspoređivanje i usmeravanje inspekcijskih resursa; primenu

i izricanje adekvatnih sankcija u slučajevima nezakonitog postupanja inspektora;

uspostavljanje jasnog sistema vrednovanja rada inspektora koje nije zasnovano na broju

sprovedenih kontrola i izrečenih mera već na efikasnosti u sprečavanju nastanka negativnih

posledica nezakonitosti i nepravilnosti.

U cilju rešavanja problema nagomilanih zahteva za legalizaciju, potrebno je da svi

organi, učesnici ovog procesa, ulože dodatne napore kako bi Republika Srbija konačno

okončala sa procesom legalizacije, kao institutom koji pravo Evropske unije ne poznaje. S tim

u vezi neophodno je:

- da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kao organ koji vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona o legalizaciji objekata sagleda kadrovsku i administrativnu opremljenost, stručnu osposobljenost, efikasnost rada organa nadležnih za sprovođenje postupka legalizacije i preduzme mere za njihovo eventualno unapređenje;

- da se u cilju postizanja veće efikasnosti uspostavi kvalitetna saradnja jedinica lokalnih samouprava sa drugim državnim organima radi pribavljanja dokumentacije po službenoj dužnosti;

- da reorganizacijom rada, jedinice lokalne samouprave obezbede poštovanje zakonskih rokova u postupcima za legalizaciju u kojima iz procesnih razloga nije moguće meritorno rešavati o zahtevima (neblagovremeno podneti zahtevi);

uspostavljanje jedinstvene prakse tako što će nadležno ministarstvo, koordinirajući rad jedinica lokalnih samouprava, obezbediti jednako postupanje u istim pravnim i faktičkim situacijama (davanjem internih uputstava za rad, objavljivanjem na internet stranici karakterističnih slučajeva);

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture treba da izgradi takav nacrt

izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji ne bi doveo do kršenja ili

ugrožavanja ustavom i zakonima zagarantovanih prava građana.

Neophodno je da nadležno ministarstvo u saradnji sa JP „Putevi Srbije“ preduzme mere i aktivnosti u cilju bolje obaveštenosti vozača o njihovim pravima i obavezama u pogledu korišćenja autoputeva u otvorenom sistemu naplate.

171

KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Republički geodetski zavod

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Pravilnik o proceni vrednosti nepokretnosti300 kojim je propisan postupak, način i metodologija za procenu vrednosti nepokretnosti upisanih u katastar nepokretnosti.

1.2. Donet je Pravilnik o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljišta.301

1.3. Od novembra 2014. godine, Republički geodetski zavod je omogućio javni uvid u podatke Registra prometa nepokretnosti putem interneta, u kojem se kao podloga nalazi orto-foto dopunjen ulicama.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Postupci kontrole koje je Zaštitnik građana sproveo značajno su doprineli otklanjanju propusta uočenih u radu Republičkog geodetskog zavoda.

2.2. Kao rezultat Preporuke Zaštitnika građana, Služba za katastar nepokretnosti istovremeno je odlučila o svim zahtevima stranke koji su se odnosili na isto pravno pitanje, a po kojima su prethodno bili formirani različiti upravni predmeti, što je omogućilo efikasno i zakonito postupanje organa.

2.3. Mišljenjem datim na predlog Republičkog geodetskog zavoda, Zaštitnik građana je ukazao da su se, istekom roka za podnošenje zahteva za restituciju, stekli uslovi da se licima koja ne prilože dokaz o podnetom zahtevu, naloži plaćanje propisanih taksi za rad i usluge Zavoda.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 237 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 323 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 261 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 189 postupaka koji su vođeni, 157 (87,71%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 8 preporuka, od kojih je prihvaćeno 7 (87,50%), neizvršeno 1 (12,50%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (165) i otklonjenih (164) propusta302, efikasnost u ovom resoru je 99,39%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. I dalje je veoma prisutan problem neefikasnog odlučivanja službi za katastar nepokretnosti u postupcima pokrenutim po zahtevima građana. U određenom broju slučajeva, to je uslovljeno postojanjem nerešenog ranije podnetog zahteva.303

3.2. Veliki broj službi za katastar nepokretnosti ne izdaje uverenja o identifikaciji i kretanju (tehnički spisak promena) katastarskih parcela na kojima je vršena komasacija, od momenta oduzimanja do momenta ulaska u komasacionu masu, sa obrazloženjem da u svojoj arhivi nemaju potrebnu dokumentaciju.

3.3. Građani i dalje imaju problem da pribave kopije potrebnih dokumenta kojima se dokazuje osnov izvršene promene prava ili drugih promena na nepokretnostima za period dok su na snazi bile zemljišne knjige.

300 „Službeni glasnik RS“, broj 113/14. 301 „Službeni glasnik RS“, broj 63/14. 302 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka. 303 Član 125. Zakona o državnom premeru i katastru.

172

3.4. U više katastarskih opština su uočena odstupanja podataka u evidenciji katastra nepokretnosti u odnosu na podatke u zemljišnim knjigama, kao i neslaganje upisanih podataka sa faktičkim stanjem na terenu.

3.5. Pojedine službe za katastar nepokretnosti od građana traže da podnesu molbu da se predmet dodeli drugom obrađivaču u situacijama kada je službeno lice, kojem je zahtev dodeljen u rad, prestalo da radi u organu, ili je na duže vreme odsutno sa posla (usled bolesti, porodiljskog odsustva i sl.).

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da se angažovanjem svih nadležnih organa, obezbedi objedinjavanje zemljišno – knjižnih uložaka i zbirke isprava iz perioda dok su na snazi bile zemljišne knjige, što i dalje stvara probleme građanima kada zatraže kopije dokumenta kojima se dokazuje osnov za promene izvršene na nepokretnostima;

da se preduzmu odgovarajuće mere usmerene ka podizanju kapaciteta za efikasan rad Službi za katastar nepokretnosti, budući da i dalje nije uspostavljen sistem rada koji garantuje da Službe u propisanim rokovima vrše poslove iz svoje nadležnosti, što se naročito uočava kod zahteva koji su podneti pre 2014. godine.

4.2. Gradonačelnik i predsednik Skupštine grada Beograda nisu se izjasnili o Mišljenju kojim je Zaštitnik građana ukazao da je neophodno da se grad uključi u postupak obnove premera u delu jedne od gradskih opština i rešavanje problema građana zbog nesaglasnosti faktičkog stanja i podataka upisanih u katastru nepokretnosti.

4.3. Republički geodetski zavod i nadležne službe za katastar nisu ispunile Preporuku Zaštitnika građana da se pronađu izgubljeni spisi upravnog predmeta iz kojih će se, na zahtev pritužioca, dostaviti kopija zapisnika o uviđaju i veštačenju, koju je više puta od organa tražio.

5. Obrazloženje

Zaštitnik građana je, na osnovu više sprovedenih postupaka kontrole, konstatovao da službe

za katastar nepokretnosti i dalje ne postupaju ažurno po zahtevima građana i da se propisani

rokovi višestruko prekoračuju.

Uz saradnju sa sektorima za stručni i upravni nadzor i pravne poslove u sastavu Zavoda,

efikasnije su prevazilaženi uočeni nedostaci, odnosno službe za katastar nepokretnosti su

donosile odgovarajući upravni akt, izdavale traženu dokumentaciju, brisale zabeležbe i sl.

Kao razlog za neblagovremeno postupanje po određenom zahtevu, često je isticano postojanje

prethodno podnetog zahteva za upis na istoj nepokretnosti po kojem nije doneta konačna

odluka, zbog čega nema zakonskih uslova da se pristupi rešavanju kasnijih zahteva. U

slučajevima kada je po ranijem zahtevu izjavljena žalba, a prekoračen je propisani rok za

odlučivanje drugostepenog organa, pokretan je novi postupak kontrole rada nadležnog

Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nakon saznanja da je pritužilja podnela više zahteva koji su se suštinski odnosili na isto

pravno pitanje - promenu nosilaca prava korišćenja na katastarskim parcelama u jednoj

katastarskoj opštini i da je po svakom zahtevu formiran poseban upravni predmet, što je

iskomplikovalo postupak i uslovilo prekoredno i neprimereno dugo rešavanje njenih zahteva,

Zaštitnik građana je uputio preporuku da se, sagledavanjem da li postoje uslovi za spajanje

postupaka, bez odlaganja postupi po uputstvima iz rešenja drugostepenog organa, što je u

datom roku učinjeno.

173

Na inicijativu Zaštitnika građana, direktor Republičkog geodetskog zavoda je 2011. godine

obavezao službe za katastar nepokretnosti da, bez naknade, izdaju izvod iz registra

nepokretnosti i uverenje o identifikaciji katastarskih parcela starog i novog premera licima

koja u zahtevu navedu da su im ova dokumenta potrebna u postupku pred Agencijom za

restituciju. Imajući u vidu da je rok za predaju zahteva za restituciju protekao, direktor Zavoda

je od Zaštitnika građana zatražio instrukciju kako ubuduće postupati po zahtevima za

izdavanje navedenih dokumenta. Istekom roka za podnošenje zahteva za restituciju, stiču se

uslovi da se licima koja ne prilože dokaz o podnetom zahtevu, naloži plaćanje propisanih taksi

za rad i usluge Zavoda, čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe i onemogućava da se

dokumenta, po tom osnovu izdata bez plaćanja takse, osim u postupku pred Agencijom,

koriste i u druge svrhe.

Zaštitniku građana je ukazano da stanovnici jednog beogradskog naselja imaju problem zbog

nesaglasnosti faktičkog stanja na terenu i podataka upisanih u katastru nepokretnosti. U

službenoj evidenciji su na parcelama upisana lica koja nisu njihovi korisnici, što je izazvalo

probleme prilikom legalizacije objekata. Sagledavajući kompleksnost problema i smatrajući da

je neophodno da se u njegovo rešavanje uključe stručna lica, Zaštitnik građana je organizovao

više sastanaka sa predstavnicima nadležne opštinske uprave i Republičkog geodetskog

zavoda. Uočeno je da identičan problem postoji i u drugim gradskim opštinama. Predložene

su neophodne aktivnosti sa Specifikacijom u kojoj su, pored ostalog, iskazana sredstva

potrebna za njihovu realizaciju. Kako je reč o problemu koji pogađa veliki broj građana, a

prouzrokovan je ranijim propustima državnih organa, Zaštitnik građana je dao Mišljenje o

neophodnosti obnove premera, kojim će se omogućiti usaglašavanje pravnog i faktičkog stanja

i ukazao na potrebu da se u gradskom budžetu za 2015. godinu predvide sredstva koja će se

za ovu namenu rasporediti nadležnoj gradskoj opštini. Organi kojima je Mišljenje upućeno,

nisu reagovali na predlog Zaštitnika građana.

U izveštaju Zaštitnika građana za 2013. godinu konstatovano je da građani nisu uvek u

mogućnosti da od nadležne Službe za katastar nepokretnosti dobiju kopiju dokumenta kojim

se dokazuje osnov izvršenih promena na nepokretnostima za period dok su na snazi bile

zemljišne knjige, sa obrazloženjem da se zbirke isprava iz tog perioda ne nalaze u arhivi

Zavoda. Pri tom su pojedine službe ove podatke i dokumentaciju izdavale bez problema, dok

su druge upućivale građane na arhivu nadležnih sudova, jer sud, uz zemljišno – knjižne

uloške, nije predao zbirku isprava, uz napomenu da zbirka isprava predstavlja obimnu

dokumentaciju koja nije preuzeta zbog nedostatka smeštajnog prostora, već je ostala u arhivu

suda. Iz pritužbi građana se vidi da je ovaj problem i dalje prisutan u radu pojedinih službi za

katastar nepokretnosti.

Shodno svojim nadležnostima, Zavod vodi evidenciju tržišnih cena nepokretnosti koja sadrži

podatke kupoprodajnih ugovora i ugovora o zakupu nepokretnosti. Podaci iz ugovora o

prometu nepokretnosti nisu verifikovani već su navedeni onako kako se nalaze u ovim

dokumentima. Formiranjem Registra prometa nepokretnosti doprinosi se transparentnosti

tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji, koja će doprineti njegovom daljem razvoju.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Služba ne izdaje overenu dokumentaciju iz službene evidencije

Pritužilac navodi da je, za potrebe postupka pred Agencijom za restituciju, od Službe za

katastar nepokretnosti zatražio određenu dokumentaciju. Kada je primio tražene isprave,

konstatovao je da su mu dostavljene neoverene kopije, bez propratnog akta sa brojem

predmeta i službenog pečata kojim se potvrđuje da su kopije verne originalu, zbog čega se iste

ne mogu smatrati valjanim javnim ispravama. Postupajući po pritužbi, Zaštitnik građana je

174

pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada nadležne Službe za katastar

nepokretnosti.

Pozivajući se Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa304, kojim je predviđeno da

overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja rešenjem određeno službeno lice opštinskog

suda, odnosno opštinske uprave, Služba je iznela stav da je pritužba neosnovana, budući da je

imenovanom dostavljena fotokopija dokumentacije koju je od ovog organa tražio.

Imajući u vidu da je odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju305 propisano

da podnosioci uz zahtev prilažu dokaze u originalu ili overenoj fotokopiji, kao i da pritužilac

nije u mogućnosti da overi kopiju dobijenog dokumenta pred osnovnim sudom ili organom

uprave, jer ne poseduje originalni primerak na osnovu kojeg bi se utvrdilo da je kopija verna

originalu, od Republičkog geodetskog zavoda je zatražen stav i mišljenje o pravilnosti

postupanja Službe u konkretnom slučaju.

Zavod je obavestio Zaštitnika građana da je Služba uložila dodatni napor i u saradnji sa

nadležnim organima u lokalnoj samoupravi uspela da pronađe zahtevanu dokumentaciju u

originalu, tako da je ista dostavljena pritužiocu u overenim fotokopijama.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

1. Republički geodetski zavod i organi lokalne samouprave treba da sarađuju u cilju obezbeđenja uslova (prvenstveno materijalnih) za sprovođenje obnove premera u beogradskim, ali i svim opštinama na teritoriji Republike u kojima građani imaju probleme zbog neusaglašenosti faktičkog stanja na terenu i podataka upisanih u evidencijama katastra nepokretnosti.

2. Potrebno je, angažovanjem svih nadležnih organa, obezbediti da se u svim Službama

za katastar nepokretnosti izvrši objedinjavanje zemljišno – knjižnih uložaka i zbirki isprava iz perioda dok su na snazi bile zemljišne knjige, što će omogućiti da građani bez poteškoća dobijaju kopije dokumenata kojima se dokazuje osnov za promene izvršene na nepokretnostima.

3. I dalje, postoji potreba i obaveza za preduzimanje odgovarajućih mera u cilju efikasnijeg rada Službi za katastar nepokretnosti i njihovog postupanja po podnetim zahtevima u propisanim rokovima.

Ministarstvo građevinarstva i urbanizma

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmeni i dopuni Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.306

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Nastavljeno je praćenje realizacije i primene mera iznetih u Mišljenju Zaštitnika građana iz decembra 2013. godine, u kojem je ukazano na neophodnost preduzimanja odgovarajućih mera na podizanju kapaciteta za efikasan rad po žalbama izjavljenim na rešenja Službi za katastar nepokretnosti.

2.2. Zaštitnik građana je, u cilju ekspeditivnijeg i efikasnijeg postupanja po pritužbama građana u kojima se žale na nerešavanje organa u drugostepenom postupku u predmetima po

304 „Službeni glasnik RS", broj 39/93. 305 „Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/14.

306 „Službeni glasnik RS“, broj 145/14.

175

njihovim žalbama, ustanovio proceduru neposrednog, telefonskog kontakta Stručne službe Zaštitnika građana sa nadležnom službom u Ministarstvu, koja za rezultat ima brže okončanje postupaka.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Kao i prethodnih godina, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i u 2014. godini neblagovremeno (nakon zakonom propisanog roka od dva meseca, pa čak i više godina posle izjavljivanja žalbe) odlučuje po žalbama na rešenje Službi za katastar nepokretnosti.

3.2. Nerešavanje problema oskudnih kadrovskih i tehničkih kapaciteta Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture otežava ovom organu obavljanje poslova iz svoje nadležnosti u punom obimu, uključujući i ostvarivanje zakonom propisane obaveze saradnje sa Zaštitnikom građana.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, po

kojima nije postupljeno

4.1. U ovom resoru nema neprihvaćenih preporuka ili mišljenja.

5. Obrazloženje

Kao i u prethodnim izveštajnim periodima, najveći problem u radu Ministarstva

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u oblasti premera i katastra nepokretnosti

predstavlja neblagovremeno odlučivanje po žalbama na rešenja Službi za katastar

nepokretnosti, čime se svakodnevno vrši povreda Ustavom i zakonima garantovanih prava

građana.

Problem saradnje Ministarstva sa Stručnom službom Zaštitnika građana i dalje je prisutan.

Postupci kontrole rada ovog organa traju dugo, nekad i više od godinu dana, jer nadležni u

Ministarstvu nisu poštovali zakonom utvrđenu obavezu da odgovore na zahteve Zaštitnika

građana i dostave mu tražene informacije, u za to određenom roku. U kontaktu sa Zaštitnikom

građana, kao osnovni razlog neažurnosti Ministarstvo navodi nedovoljne kadrovske

kapacitete koji u toku 2014. godine ne samo da nisu povećani, već su smanjeni za dva izvršioca,

pa Ministarstvo realno nema mogućnosti da postupa ažurno (sa svega desetak izvršioca) u

preko 23.700 do sada nerešenih predmeta,. Ovim se potvrđuje Mišljenje Zaštitnika građana o

neophodnosti preduzimanja odgovarajućih mera na podizanju kapaciteta za efikasan rad, a

naročito o potrebi povećanja boja izvršilaca u Odeljenju za upravne poslova u oblasti premera

i katastra nepokretnosti.

U više postupaka koje je vodio, Zaštitnik građana beleži da ga podnosilac pritužbe, nakon

pokretanja postupka, obavesti da je primio drugostepeno rešenje, ali da o tome Ministarstvo

ne obaveštava Zaštitnika građana.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Postupak po žalbi trajao pet godina

Pritužilac navodi da je suprotna strana izjavila žalbu na rešenje Službe za katastar

nepokretnosti iz 2009. godine. Ministarstvo je donelo odluku po žalbi krajem 2014. godine, tek

nakon kontrole Zaštitnika građana po pritužbi, nakon čega je postupak po pritužbi

obustavljen.

Neažurna evidencija predmeta po žalbi

Pritužilac, kao zainteresovano lice u postupku, navodi da je Republičko javno

pravobranilaštvo izjavilo žalbe na 21. rešenje Službe za katastar nepokretnosti iz 2011. i 2012.

godine. Iako su u pritužbi navedeni tačni brojevi predmeta koji su u Ministarstvu formirani

176

po žalbama, u postupku kontrole od Ministarstva je dobijena informacija da u evidenciji ne

postoje predmeti na koje se pritužilac poziva. Tek nakon urgencije Zaštitnika građana, iz

Ministarstva je dobijen tačan izveštaj o predmetima navedenim u pritužbi. Zaštitnik građana

je bio prinuđen da uputi i drugu urgenciju, nakon koje je Ministarstvo donelo odluke po svim

žalbama, čije je neblagovremeno rešavanje uslovilo povredu prava pritužioca.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA

ORGANE UPRAVE

1. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture treba da angažuje odgovarajući broj izvršilaca u Odeljenju za upravne poslova u oblasti premera i katastra nepokretnosti, u cilju poboljšanja ažurnosti i kvaliteta rada.

2. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture treba da odredi državnog službenika čiji će zadatak biti da sarađuje sa Stručnom službom Zaštitnika građana, povodom pritužbi na rad Ministarstva.

177

RESTITUCIJA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.307

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Kontrolni postupci su doprineli otklanjanju propusta u radu Agencije za restituciju i njenih područnih jedinica koje su prihvatile sve zahteve i sugestije Zaštitnika građana.

2.2. Direktor Agencije za restituciju i njegovi saradnici uvažili su stav Zaštitnika građana da i u postupcima u kojima je pre godinu ili više dana podnet potpun zahtev za vraćanje imovine i obeštećenje, a utvrđeno je da nema uslova za naturalnu restituciju, postoji obaveza donošenja odgovarajućeg rešenja.

2.3. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 29 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 34 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 30 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 11 postupaka koji su vođeni, 8 (72,73%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. Na osnovu broja utvrđenih (8) i otklonjenih (8) propusta308, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Zbog neusaglašenosti rokova propisanih u Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju309 i Zakonu o rehabilitaciji310, imovina, konfiskovana licima radi čije rehabilitacije je posle 3. marta 2014. godine pokrenut postupak okončan rešenjem o rehabilitaciji, neće moći da bude predmet restitucije.

3.2. Nemogućnost pribavljanja neophodnog uverenja o identifikaciji i kretanju katastarskih parcela od momenta oduzimanja do momenta ulaska u komasacionu masu, uslovljava neefikasnost i stvara probleme u postupcima čiji je predmet vraćanje zemljišta na kojem je izvršena komasacija.

3.3. Sa povećanjem broja pravosnažnih rešenja o vraćanju oduzete imovine (naturalna restitucija), sve češće se pojavljuje problem njihovog prinudnog izvršenja u situacijama kada lokalna samouprava ili drugi obveznici vraćanja odbijaju da korisniku restitucije dobrovoljno predaju vraćene nepokretnosti.

3.4. Izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz decembra 2014. godine, odložen je rok za utvrđivanje koeficijenta obeštećenja, rokovi za utvrđivanje osnovnih elemenata, iznosa emisije, uslova distribucije i početka naplate državnih obveznica koje se emituju radi regulisanja javnog duga prema korisnicima restitucije po osnovu pravosnažnih rešenja o obeštećenju, a ponovo je pomeren i rok za isplatu akontacije obeštećenja.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Vlada prihvati inicijativu Zaštitnika građana za usaglašavanje rokova predviđenih Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Zakonom o rehabilitaciji, tako što bi se izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju

307„Službeni glasnik RS", broj 142/14. 308 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka. 309 „Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 108/13 i 142/14. 310 „Službeni glasnik RS“, broj 92/11.

178

predvideo dodatni rok za podnošenje zahteva za vraćanje konfiskovane imovine koji bi važio do isteka roka predviđenog za podnošenje zahteva za rehabilitaciju.

5. Obrazloženje

Na osnovu postupaka koje je vodio Zaštitnik građana konstatovano je da Agencija za

restituciju ne donosi rešenja u slučajevima gde nije moguća naturalna restitucija već je

potrebno utvrditi pravo na obeštećenje. To je uslovljeno činjenicom što su u ranijoj verziji

Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju311 postojale kontradiktorne odredbe koje su

predviđale da se akontacija obeštećenja utvrđuje u rešenju o pravu na obeštećenje a isplaćuje

nastupanjem pravosnažnosti tog rešenja, iako se u tom trenutku nije mogla utvrditi visina

obeštećenja.

Međutim, takav način postupanja nastavljen je i nakon usvajanja Zakona o izmenama Zakona

o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju312, kojim su utvrđivanje i isplata akontacije odloženi

za period posle 31. marta 2015. godine, odnosno po isteku roka u kojem je Vlada RS trebalo da

utvrdi koeficijent neophodan za utvrđivanje visine obeštećenja, a time i akontacije obeštećenja.

Uz obrazloženje da više nije u obavezi da donosi rešenja o pravu na obeštećenje, Agencija je

isticala da će ih donositi tek kada se, utvrđivanjem koeficijenta obeštećenja, stvore uslovi da se

po svakom podnetom zahtevu utvrdi tačan iznos obeštećenja.

Na sastanku koji je organizovan radi usaglašavanja stavova o ovom pravnom pitanju,

Zaštitnik građana je ukazao da postoji obaveza donošenja delimičnog rešenja o utvrđivanju

prava na obeštećenje a, kada se za to budu stekli uslovi, dopunskim rešenjem može se utvrditi

iznos i akontacija obeštećenja. Predstavnicima Agencije je skrenuta pažnja da se donošenjem

rešenja o pravu na obeštećenje građanima omogućava da izjave pravno sredstvo protiv odluke

kojom se odlučuje o obliku restitucije, visini osnovice obeštećenja, imovini koja je predmet

obeštećenja i drugim pitanjima. Dogovoreno je da se, u situacijama kada nema uslova za

naturalnu restituciju ali postoji mogućnost obeštećenja, donese odluka o odbijanju zahteva za

vraćanje imovine na koju će moći da se izjavi žalba, s tim da po pravosnažnosti takvog rešenja

podnosilac može nastaviti da ostvaruje svoja prava kroz postupak obeštećenja.

Direktor Agencije za restituciju obavestio je Zaštitnika građana da službe za katastar

nepokretnosti ne izdaju uverenja o identifikaciji i kretanju (tehnički spisak promena)

katastarskih parcela na kojima je vršena komasacija, od momenta oduzimanja do momenta

ulaska u komasacionu masu, sa obrazloženjem da u svojoj arhivi nemaju potrebnu

dokumentaciju, što otežava postupak pred Agencijom. U nameri da pomogne građanima,

Agencija je službenim putem tražila izdavanje ovih uverenja, međutim najčešće nije uspevala

da ih pribavi.

Na sastanku koji je Zaštitnik građana organizovao sa predstavnicima Agencije i Republičkog

geodetskog zavoda dogovoreno je da se, u cilju prevazilaženja ovog problema i preciziranja

uslova za vraćanje zemljišta koje je dobijeno iz komasacione mase313, inicira postupak izmene

Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Međutim, izmenama usvojenim u

decembru 2014. godine nisu regulisana pitanja, odnosno problemi koji se pojavljuju u

postupcima vraćanja zemljišta dobijenog iz komasacione mase.

Zaštitnik građana se suočio sa problemom izvršenja pravosnažnih rešenja o vraćanju oduzete

imovine. Postupak izvršenja nije regulisan Zakonom o vraćanju oduzete imovine i

obeštećenju. Supsidijarnom primenom odredbi Zakona o opštem upravnom postupku314, u

311 „Službeni glasnik RS“, broj 72/11. 312 „Službeni glasnik RS“, broj 108/13. 313 Član 24. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju 314 „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01. i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10.

179

situacijama kada lokalna samouprava i drugi obveznici vraćanja oduzete imovine odbijaju da

korisniku restitucije dobrovoljno predaju u posed vraćenu nepokretnost, Agencija za

restituciju je u obavezi da kao nadležni prvostepeni organ sprovede prinudno izvršenje.

Potrebno je sagledati da li Agencija raspolaže potrebnim kapacitetima (kadrovskim,

materijalnim i dr.) da preuzme ovu obavezu ili je svrsishodnije predvideti neko drugo rešenje.

Građani su podnosili pritužbe i zbog nezadovoljstva postupanjem arhiva od kojih su

pribavljali dokumenta za postupak pred Agencijom za restituciju. Pozivajući se na Zakon o

vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, isticali su da je nalaganjem da plate naknadu za rad

organa, izdavanje uverenja i kopiranje pronađenih dokumenata, došlo do povrede njihovih

prava. Imajući u vidu nespornu činjenicu da su u obavezi da plate troškove za rad i pružanje

usluga arhiva, bez obzira što su im tražena dokumenta potrebna u postupku restitucije, nakon

što su im predočene relevantne zakonske odredbe, pritužiocima je ukazano da nadležni arhivi

nisu imali mogućnost da ih oslobode obaveze plaćanja propisanih taksi.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Organ uvideo svoju grešku i ispravio propust

Pritužilja navodi da se neposredno pre obraćanja Zaštitniku građana više puta obraćala

Opštinskoj upravi radi overe rešenja jer joj je overena kopija neophodna za vođenje postupka

pred Agencijom za restituciju.

Od gradskog i republičkog Arhiva, kojima se takođe obratila, pismeno je obaveštena da se

original predmetnog rešenja o oduzimanju imovine ne nalazi na čuvanju u ovim organima, jer

dokumentacija o nacionalizaciji imovine nije preuzeta od Opštine.

Kako je reč o dokumentu koji bi trebalo da bude trajno čuvan u arhivu Opštine, a pritužilja

poseduje kopiju rešenja, Zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i

zakonitosti rada Opštinske uprave.

Imajući u vidu da je reč o ženi u poznim godinama života, koja je radi overe rešenja više puta

dolazili u službene prostorije organa iako živi daleko od sedišta Opštinske uprave kojoj se

obraća, organu je ukazano da principi dobre uprave nalažu da se pritužilji, preko navedene

adrese, dostavi overena kopija rešenja ili potvrda u kojoj će biti navedeni razlozi zbog kojih to

nije moguće učiniti.

U dostavljenom izjašnjenju, načelnik Uprave ukazao je da je, u skladu sa zahtevima Zaštitnika

građana i u želji da se ispravi ukazani propust i unapredi rad organa, pribavljen original

predmetnog rešenja čija je overena fotokopija, uz pismeno izvinjenje, dostavljena pritužilji.

Donošenjem rešenja o naturalnoj restituciji, područna jedinica Agencije otklonila nedostatak

Pritužilja navodi da je tokom 2012. godine, kao zakonski naslednik ranijeg vlasnika oduzete

imovine, podnela zahtev po kojem nadležna Područna jedinica Agencije za restituciju nije

blagovremeno donela delimično rešenje o vraćanju oduzete imovine (naturalnoj restituciji).

Zaštitnik građana je nakon pokretanja postupka kontrole od direktora Agencije dobio

obaveštenje da je u postupku po predmetnom zahtevu utvrđeno da se oduzeti stanovi, njive i

vinograd vode kao svojina fizičkih lica, a da su preostale nepokretnosti porušene i umesto njih

izgrađene nove. Iz tog razloga, predmetnu imovinu nije moguće vratiti u naturalnom obliku,

već se eventualno može ostvariti pravo na obeštećenje. U skladu sa navedenim izjašnjenjem,

pritužba je odbijena kao neosnovana.

U naknadno dostavljenom podnesku, pritužilja je istakla da se u izjašnjenju direktora Agencije

ne spominje postojanje zgrade u čijem se prizemlju nalaze lokali, a koja je u istom stanju kao

pre oduzimanja po osnovu konfiskacije. Na lokale koji se nalaze u spornom objektu pravo

180

korišćenja ima Grad, koji ih izdaje u zakup. U prilogu su dostavljene fotografije objekta u čijem

se prizemlju nalaze lokali koji su predmet zahteva za naturalnu restituciju. Na osnovu

navedenog podneska, pokrenut je novi postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada

Agencije za restituciju.

Agencija je obavestila Zaštitnika građana da je, nakon preispitivanja predmetnog zahteva,

doneto delimično rešenje kojim je, u skladu sa utvrđenim zakonskim udelom, pritužilji

vraćeno u svojinu pet poslovnih prostora sa pripadajućim gradskim građevinskim zemljištem,

a da će o preostalom delu zahteva biti odlučeno posebnim rešenjem.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba, u cilju usaglašavanja postojećih propisa od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana, njihove harmonizovane i svrsishodne primene, da izvrši usaglašavanje rokova predviđenih Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i Zakonom o rehabilitaciji, tako što bi se izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predvideo dodatni rok za podnošenje zahteva za vraćanje konfiskovane imovine koji bi važio do isteka roka predviđenog za podnošenje zahteva za rehabilitaciju.

Nadležno Ministarstvo i Vlada treba, u cilju pravilnijeg i efikasnijeg sprovođenja postupka vraćanja oduzete imovine, da izmenama Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju preciziraju postupak i uslove za vraćanje zemljišta dobijenog iz komasacione mase u okviru naturalne restitucije.

Izmenama Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju potrebno je regulisati postupak prinudnog izvršenja pravosnažnih rešenja o vraćanju oduzete imovine (naturalnoj restituciji), imajući u vidu da će se, sa porastom broja takvih rešenja, korisnici restitucije sa ovim problemom sve češće suočavati.

181

ELEMENTARNE NEPOGODE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.315

1.2. Doneta je Uredba o osnivanju Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.316

1.3. Postupajući po Zakonu o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, Vlada je donela niz uredbi o utvrđivanju državnog programa obnove.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Postupci kontrole koje je sproveo Zaštitnik građana, doprineli su otklanjanju propusta u radu nadležnih organa koji u lokalnim samoupravama postupaju po zahtevima građana za sanaciju štete od elementarnih nepogoda.

2.2. Prihvatajući preporuku Zaštitnika građana, gradonačelnik i Gradska uprava Kraljevo dostavili su pritužiocu pismeno obrazloženje o razlozima zbog kojih je odbijen njegov zahtev za sanaciju štete na stambenom objektu oštećenom u zemljotresu 2010. godine.

2.3. Postupajući po preporuci Zaštitnika građana, ovlašćena službena lica su sačinila izveštaj o oštećenjima na stambenom objektu pritužioca, a gradonačelnik, koji je po funkciji komandant Gradskog štaba za vanredne situacije, obavezao se da će se na prvoj narednoj sednici odlučiti o predmetnom zahtevu.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 31 pritužbu u kojima su podnosioci ukazivali na 36 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 19 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 11 postupaka koji su vođeni, 2 (18,18%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 9 preporuka, od kojih je prihvaćeno 4 (44,44%), neizvršeno 4 (44,44%), a u roku za izvršenje 1. Na osnovu broja utvrđenih (10) i otklonjenih (6) propusta317, efikasnost u ovom resoru je 60%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. I dalje je vrlo prisutan problem saradnje Zaštitnika građana i organa pojedinih lokalnih samouprava kada se vrši kontrola pravilnosti i zakonitosti rada u postupcima utvrđivanja prava na pomoć građanima na čijoj je imovini pričinjena šteta od elementarnih nepogoda.

3.2. Nisu pravno uređeni postupci čiji je predmet sanacija štete od zemljotresa u Kolubarskom okrugu (1998. godina), zemljotresa u Kraljevu (2010. godina), brojnih požara, klizišta, poplava i dr. (pre 2014. godine), kao ni oni koji će se eventualno voditi zbog štete prouzrokovane nekom budućom elementarnom nepogodom.

3.3. Procena šteta od elementarnih nepogoda i predlog mera za njeno otklanjanje vrši se na osnovu Uputstva o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta nastalih od elementarnih nepogoda318, odnosno na osnovu propisa donetog pre gotovo tri decenije, zbog čega je neophodno ovaj postupak inovirati.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

315 „Službeni glasnik RS“, broj 75/14. 316 „Službeni glasnik RS“, br. 55/14, 110/14 i 136/14. 317 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka. 318 „Službeni list SFRJ“, broj 27/87.

182

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Vlada donese propise koji regulišu postupak sanacije štete i dodele solidarne pomoći radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su se dogodile pre 2014. godine i onih koje će se eventualno tek dogoditi na teritoriji Republike Srbije.

4.2. Predsednik opštine Mionica nije ispunio, niti se izjasnio na Preporuku Zaštitnika građana: da pritužilju informiše o razlozima zbog kojih njen objekat nije uvršten na spiskove prioriteta za sanaciju/izgradnju objekata; da se sačini evidencija i utvrdi iznos potreban za saniranje oštećenih objekata; i da se posredstvom Republičke komisije za utvrđivanje štete od elementarnih nepogoda predloži Vladi da se opštini opredele sredstva za pomoć u saniranju štete od zemljotresa.

4.3. Vlada nije uvažila Mišljenje Zaštitnika građana da donošenjem odgovarajućeg propisa

reguliše postupak otklanjanja štete koja je nastala usled elementarnih nepogoda i na taj način omogući dosledno, pravično i nepristrasno postupanje nadležnih organa.

4.4. Vlada nije uvažila Mišljenje Zašitnika građana kojim je ponovo ukazano na neophodnost preciznog regulisanja načina pružanja pomoći građanima čija je imovina oštećena u elementarnim nepogodama i predlog da se bar socijalno najugroženijim građanima dodeli solidarna pomoć.

5. Obrazloženje

Iz pritužbi građana proizilazi da je njihovo nezadovoljstvo najčešće usmereno na činjenicu da

nisu upoznati sa razlozima zbog kojih ne mogu da ostvare pravo na pomoć radi otklanjanja

posledica od elementarnih nepogoda, kao i da akti nadležnih organa ne sadrže uputstvo o

pravnom sredstvu. Sagledavanjem propisa, konstatovano je da, izuzev kada je reč o

poplavama koje su se u Republici Srbiji dogodile u maju 2014. godine, postupak nije uređen

na jedinstven, jasan i predvidljiv način. Stoga je u Mišljenju Zaštitnika građana Vladi ukazano

na potrebu da se reguliše postupak po zahtevima građana za ublažavanje posledica

elementarnih nepogoda, odnosno raspodela sredstava solidarne pomoći koja se u tu svrhu

dodeljuju jedinicama lokalnih samouprava. Pri tom je istaknuto da nisu propisani rokovi ni

kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje redosled građana za dodelu pomoći, kao ni pravno

sredstvo i organ nadležan da ceni pravilnost i zakonitost donetih odluka, čime su građani

onemogućeni da ostvare pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se

odlučuje o njihovom pravu i na zakonu zasnovanom interesu.

Postupajući po pritužbi, Zaštitnik građana je predsedniku opštine Mionica uputio Preporuku

kojom je ukazao na obavezu da odgovori na podnesak pritužilje i upozna je sa razlozima zbog

kojih nadležni opštinski organi nisu njen objekat uvrstili na spiskove koji su Direkciji za

izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom dostavljani uz Odluke o

utvrđivanju prioriteta i odobravanju izgradnje i sanacije individualnih stambenih objekata iz

2010, 2011. i 2012. godine, iako se objekat nalazi u evidenciji ovog organa, a opštinska Komisija

za procenu štete je predložila njegovo rušenje i izgradnju novog objekta. Preporukom je,

takođe, zatraženo da se sačini evidencija lica kojima je pomoć neophodna, utvrdi iznos

potreban za saniranje objekata i da se, posredstvom Republičke komisije za utvrđivanje štete

od elementarnih nepogoda, Vladi uputi predlog da se opštini Mionica opredele sredstva za

pomoć u saniranju štete od zemljotresa koju građani trpe više od petnaest godina. Nadležni

organi se nisu izjasnili o Preporuci.

Istovremeno sa Preporukom, upućeno je Mišljenje Vladi o neophodnosti regulisanja postupka

dodele solidarne pomoći građanima i sprečavanju različitog postupanja u istim ili sličnim

situacijama, kako bi se postigla pravna sigurnost i smanjila opasnost od zloupotrebe i

nepravilnog utroška sredstava. Iako svestan da ova Vlada ne može snositi odgovornost zbog

183

toga što šteta od elementarnih nepogoda iz proteklih godina (ili decenija) nije sanirana iz

sredstava obezbeđenih za te namene, Zaštitnik građana je ukazao da bar socijalno

najugroženijim građanima treba dodeliti pomoć i tako ispuniti njihova opravdana očekivanja

zasnovana na radnjama, aktima i izjavama nadležnih organa javne vlasti. Generalni

sekretarijat Vlade obavestio je Zaštitnika građana da je Mišljenje prosleđeno na dalju

nadležnost Kancelariji za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

Mada je blagovremeno pružio informaciju da se mišljenje ne odnosi na postupke koji se vode

povodom poplava iz maja 2014. godine, već na ranije elementarne nepogode, pre svega

zemljotres u Kolubarskom okrugu iz 1998. godine, direktor Kancelarije je obavestio Zaštitnika

građana da su Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji prevaziđeni

nedostaci na koje je u Mišljenju ukazano.

Donošenjem Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji i pratećih Uredbi

država je, nesporno, napravila pozitivan pomak time što je regulisala postupak usmeren na

otklanjanje posledica poplava i aktiviranja klizišta na području pogođenom poplavama iz

maja 2014. godine. Međutim, taj Zakon se ne odnosi na druge elementarne nepogode i njegovo

dejstvo je oročeno na period od jedne godine od dana stupanja na snagu. To znači da još uvek

nisu doneti propisi koji regulišu postupak i uspostavljaju kriterijume za dodelu pomoći

građanima u saniranju posledica elementarnih nepogoda koje su se dogodile pre 2014. godine,

kao i onih koje će se eventualno tek dogoditi na teritoriji Republike Srbije.

Zaštitnik građana je u 2014. godini primio više pritužbi građana Kraljeva kojima se ukazuje na

nepravilnosti u postupcima dodele sredstava solidarne pomoći. Jednom od pritužbi istaknuto

je da podnosilac ne razume zašto je odbijen njegov zahtev za dodelu solidarne pomoći, zbog

čega je od nadležnog organa zatražio obrazloženje odluke, međutim, informaciju o razlozima

odbijanja zahteva nije dobio. Drugi pritužilac je ukazao da nadležna komisija još uvek nije

sprovela postupak, odnosno nije utvrdila stepen oštećenja njegovog stambenog objekta, iako

je zahtev podneo pre tri godine.

S obzirom na to da organi lokalne samouprave grada Kraljeva, i pored više upozorenja, na

zahtev Zaštitnika građana ne dostavljaju pisana izjašnjenja povodom postupaka pokrenutih

po navedenim pritužbama, došlo je do kršenja obaveze saradnje sa Zaštitnikom građana, što

je doprinelo neopravdano dugim postupcima pred ovim organom.

Praksa neadekvatne saradnje postojala je i ranije, u postupcima kontrole rada nadležnih

gradskih organa vođenih po pritužbama građana čiji su objekti oštećeni u zemljotresu u

novembru 2010. godine. Izjašnjenja su dostavljena tek nakon pisanih urgencija (jedne ili više),

ili kada je telefonom ukazano na obavezu saradnje sa Zaštitnikom građana, odnosno kada je

kod ovlašćenih lica (u kabinetu gradonačelnika, Gradskom štabu ili Gradskoj upravi)

insistirano na dostavljanju traženog izjašnjenja.

Zaštitnik građana je uputio Preporuku kojom je, bez ulaženja u osnovanost navedenih

zahteva, zatraženo donošenje odluke, odnosno dostavljanje pismenog obrazloženje o

razlozima odbijanja zahteva drugog pritužioca. Preporukom je, takođe, ukazano na obavezu

saradnje sa Zaštitnikom građana i obavezu da mu se u ostavljenim rokovima odgovori,

dostave tražene informacije i stave na raspolaganje podaci od značaja za postupke koje vodi.

Po isteku roka za izvršenje preporuke, tek nakon što je upućena pismena urgencija, dobijeno

je izjašnjenje o postupanju po preporuci.

Radi otklanjanja teških posledica poplava iz maja 2014, Narodna skupština je donela Zakon

kojim se predviđa donošenje programa državne pomoći za pojedine oblasti koje su pretrpele

štetu, kao i sam postupak za dodelu pomoći.

184

Shodno tom Zakonu, Vlada je donela specijalne programe državne pomoći za oblasti

pogođene poplavama, definišući način i obim sprovođenja konkretnih mera, kao i kriterijume

za sprovođenje.

Pritužbe koje je Zaštitnik građana primao povodom majskih poplava, pretežno su se odnosile

na postupanja različitih jedinica lokalnih samouprava u postupcima dodele pomoći, odnosno

na nedonošenje rešenja ili nepriznavanje prava na pomoć, a pojedini građani su bili

nezadovoljni visinom procenjene štete, uslovima u kolektivnom smeštaju, jer nisu ostvarili

pravo na pomoć za poljoprivrednike, nesprovođenjem rešenja o dodeli pomoći i dr.

Nakon donošenja Uredbe o utvrđivanju državnog programa obnove za korisnike oštećenih i

porušenih porodičnih stambenih objekata319, omogućeno je da i korisnici, odnosno zakupci

oštećenih objekata koji su očigledno pretrpeli štetu zbog poplava, ostvare pravo na državnu

pomoć, pri čemu je olakšano dokazivanje svojstva zakupca tako što je u slučaju nedostatka

ugovora o zakupu prihvatana izjava vlasnika data na zapisnik.

II OSTALE AKTIVNOSTI

Obilazak prihvatnih centara i smeštaja lica ugroženih poplavama

Zaštitnik građana je neposredno nakon što su se desile velike poplave u maju mesecu, u okviru

svoje preventivne uloge i unapređenja rada organa i ostvarivanja prava građana, u drugoj

polovini maja 2014. godine organizovao obilazak prihvatnih centara na teritoriji grada

Beograda u cilju sačinjavanja internih izveštaja i sagledavanja celokupnog stanja. Tom

prilikom je, u saradnji sa predstavnicima nadležnih organa i odgovornih lica u prihvatnim

centrima, rađeno na prikupljanju podataka o načinu zbrinjavanja i informisanja ugroženih lica,

o njihovom zdravstvenom stanju, uslovima smeštaja, pribavljanju ličnih i drugih dokumenata,

dobijanju stručne podrške i ostalim okolnostima u kojima su se nalazili ugroženi, a naročito

deca i ostale osetljive kategorije građana (stara lica, lica sa invaliditetom, trudnice).

Prikupljene informacije su bile od velikog značaja u sagledavanju celokupnog stanja, načina

organizacije rada nadležnih organa, kao i njihove međusobne saradnje i razmene informacija

u slučaju vanredne situacije.

III KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

I podstanari imaju pravo na pomoć

Zaštitnik građana primio je pritužbu jednog građanina kojom se izražava nezadovoljstvo

postupanjem nadležnih organa Gradske opštine Obrenovac u vezi nepriznavanja prava na

pomoć povodom majskih poplava.

Pritužbom se tvrdi da pritužilac već nekoliko godina sa svojom porodicom živi u Obrenovcu

kao podstanar. Ističe se da je stan u majskim poplavama pretrpeo štetu, da je bio visok nivo

vode u stanu, kao i da je mnogo stvari uništeno. Međutim, navodi da je informisan da on kao

podstanar nema pravo na pomoć, kao ni vlasnik stana s obzirom na to da u njemu ne živi.

Zaštitnik građana je u postupku kontrole primio izjašnjenje Gradske opštine Obrenovac o

tumačenju donetih Državnih programa obnove po kojima je predviđen kriterijum da je šteta

prijavljena na objektu u kojem je podnosilac prijave stalno živeo, a da se po uputstvu

Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja, državna pomoć ne isplaćuje u situaciji

kada vlasnik objekta ne živi u samom objektu, već podstanar, kao i da će biti formiran poseban

državni program koji će tretirati objekte u kojima žive podstanari.

319 „Službeni glasnik RS“, broj 116/14.

185

Vlada je 28. oktobra 2014. godine donela Uredbu o utvrđivanju državnog programa obnove

za korisnike oštećenih i porušenih porodičnih stambenih objekata, te je i Gradska opština

Obrenovac u konkretnom slučaju donela rešenje o priznavanju prava na državnu pomoć i

dodelila građaninu novčanu pomoć.

IV PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba da donese propise kojima će urediti postupak sanacije štete i dodele građanima sredstava za izgradnju/popravku elementarnim nepogodama i drugim nesrećama uništenih/oštećenih stambenih objekata, a naročito da ustanovi kriterijume kojima će se omogućiti ravnopravan tretman i pravna sigurnost građana u tim postupcima.

Vlada treba da opredeli sredstva za pomoć u saniranju šteta od elementarnih nepogoda koje su se dogodile pre poplava iz maja 2014. godine, kako bi se bar socijalno najugroženijim građanima dodelom solidarne pomoći obezbedili prihvatljivi životni uslovi.

Organi lokalnih samouprava treba da preduzmu sve potrebne mere radi unapređenja organizacije i koordinacije rada ovih organa u postupcima koji se sprovode po zahtevima građana za pomoć u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, u cilju ažurnijeg postupanja po podnescima građana, pristupačnosti, uslužnosti i uspostavljanju korektnijeg odnosa kako prema građanima, tako i državnim organima.

186

2.16. RESORI ENERGETIKE I RUDARSTVA, ZAŠTITE

POTROŠAČA, POLjOPRIVREDE I ŽIVOTNE SREDINE

ENERGETIKA I RUDARSTVO

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o energetici.320

1.2. Donet je niz podzakonskih akata kojima je detaljnije uređena oblast proizvodnje i distribucije električne energije.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je nakon analize navoda iz pritužbi i analize zakonskih odnosno podzakonskih akata iz oblasti proizvodnje i snabdevanja električnom energijom doneo odluku da pokrene opsežan postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada JP „Elektroprivreda Srbije“, Ministarstva rudarstva i energetike, kao i sa njima povezanih privrednih društava u čijoj je nadležnosti distribucija električne energije.

2.2. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 82 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 93 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 29 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 8 postupaka koji su vođeni, 1 (12.5%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom kontrolnom postupku. Na osnovu broja utvrđenih (1) i otklonjenih (1) propusta, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Stari i dotrajali elektroenergetski objekti i dalje se nalaze u funkciji, iako je njihova funkcionalnost i ispravnost upitna.

3.2. Energetski subjekti nisu efikasni prilikom odlučivanja o zahtevima građana.

3.3. Računi za utrošenu električnu energiju koji se građanima dostavljaju ne sadrže potpuno jasne i razumljive informacije.

3.4. Postupanje energetskih subjekata po prijavama kvarova i oštećenja na mernim uređajima, sumnji da je uređaj neispravan, kao i vršenje obaveze overavanja mernih uređaja u skladu sa zakonom često je neblagovremeno ili takvog postupanja nema.

3.5. Nije izmenjena Uredba o energetski zaštićenom kupcu321, odnosno ugroženom kupcu toplotne energije.

3.6. Prigovore kupaca električne energije razmatra energetski subjekt - pružalac usluga.

3.7. Postupanje i odluke energetskih subjekata, kada u upravnom postupku odlučuju o zahtevima građana, često nisu u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.322

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo rudarstva i energetike izvrši usklađivanje Uredbe o energetski zaštićenom kupcu odnosno korisniku električne energije sa Zakonom o energetici, kako

320 „Službeni glasnik RS“, broj 145/14. 321 „Službeni glasnik RS“, br. 90/13 i 44/14 – dr. pravilnik. 322 „Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10.

187

bi se stvorio jedan zaokruženi pravni sistem koji će urediti položaj lica kojima obustavom ili ograničenjem isporuke električne energije ili prirodnog gasa zbog zdravstvenog stanja, invalidnosti ili fizičke nesposobnosti može biti ugrožen život ili zdravlje, kao lica sa statusom energetski zaštićenog kupca.

5. Obrazloženje

Tokom 2014. godine nisu izvršene izmene Uredbe o energetski zaštićenom kupcu i pored

postojanja zakonskog osnova za takvu izmenu, kako u ranije važećem, tako i u novom Zakonu

o energetici. Domaćinstva čijem članu bi obustavom ili ograničenjem isporuke električne

energije ili prirodnog gasa zbog zdravstvenog stanja, invalidnosti ili fizičke nesposobnosti

mogao biti ugrožen život ili zdravlje i dalje ne mogu ostvarivati svoje zakonom garantovano

pravo.

Narodna skupština je donela novi Zakon o energetici. Najznačajnije novine su u oblasti

proizvodnje i snabdevanja električnom energijom. Zakon o energetici predviđa uspostavljanje

Procedure za priključenje objekata na prenosni sistem, njen sadržaj, kao i obavezu

objavljivanja Procedure na internet stranici operatora i Agencije za energetiku, što predstavlja

značajan pomak u odnosu na ranije važeći Zakon jer doprinosi znatno većoj transparentnosti

u radu energetskih subjekata i boljoj obaveštenosti korisnika. Zakon predviđa i novu

nadležnost Agencije za energetiku, davanje saglasnosti na navedenu Proceduru, kao i kraće

rokove za odlučivanje o odobrenju za priključenje objekta na elektroenergetski sistem i

detaljnije definiše odgovornosti kupca i operatora prilikom izgradnje priključka.

Zakon o energetici sada propisuje obavezu snabdevača da u računu za prodatu električnu

energiju posebno iskaže troškove pristupa sistemu po regulisanim tarifama, naknade

propisane zakonom, poreze i ostale obaveze ili informacije u skladu sa zakonom. Jedna od

značajnijih novina je da se sredstva za ostvarivanje prava statusa energetski ugroženog kupca

sada obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Unapređena je zaštita prava potrošača na postupanje snabdevača električnom energijom, te

Zakon predviđa da je snabdevač električnom energijom dužan da obezbedi organizacionu

jedinicu, telo ili osobe odgovarajućeg radnog iskustva i stručne spreme za rešavanje prigovora,

reklamacija i objektivno odlučivanje u rokovima utvrđenim zakonom.

Novi podzakonski propisi prevashodno se odnose na: usklađivanje iznosa ostvarenog

ukupnog mesečnog prihoda domaćinstva kao uslova za sticanje statusa energetski zaštićenog

kupca, odnosno ugroženog kupca toplotne energije, rada prenosnog sistema električne

energije, praćenje tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanja kvaliteta isporuke i

snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, izmenu pravila o radu privrednih

društava za distribuciju električne energije, metodologiju za određivanje cene električne

energije za javno snabdevanje, garanciju porekla električne energije proizvedene iz obnovljivih

izvora energije, kao i na uslove za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za

unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od obaveze

vršenja energetskog pregleda.

Tokom prethodnog perioda, Zaštitnik građana je ukazao na veliki broj pritužbi koje se odnose

na položaj kupaca električne energije, a koje ukazuju na iste ili slične probleme sa kojima se

građani suočavaju: način postupanja i odlučivanja po prigovorima kupaca na račune za

utrošenu električnu energiju, nepostupanje po odlukama suda, neblagovremeno

obaveštavanje o smetnjama i oštećenjima na mernim uređajima, nepreduzimanje mera za

njihovo otklanjanje, nepostupanje po zahtevu vlasnika za obustavu isporuke električne

energije, postupanje pre, tokom i nakon isključenja električne energije, „ćutanje uprave“

propuštanjem nadležnih službi privrednih društava za distribuciju električne energije da

188

odgovore na dopise, predstavke i zahteve građana, postupanje po zahtevima za priključenje

na elektroenergetsku mrežu i dr. Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti

i pravilnosti rada energetskih subjekata i Ministarstva energetike i rudarstva, čiji je cilj

ispitivanje i utvrđivanje osnovanosti navoda pritužbi krajnjih kupaca električne energije u

odnosu na postupanje državnih organa, odnosno privrednih društava, dok sa druge strane

obuhvata analizu zakonskih odnosno podzakonskih odredbi u ovoj oblasti radi ocene da li u

propisima postoje nedostaci koji dovode ili mogu da dovedu do nepravičnih i nepravilnih

odluka.

Energetski subjekti, prilikom odlučivanja o zahtevima i prigovorima kupaca, postupaju

neefikasno, ne poštuju zakonom utvrđene rokove, a odluke koje donose nisu činjenično i

pravno argumentovane i obrazložene.

Prilikom prijave kvarova na mernim uređajima, energetski subjekti postupaju sa

zadocnjenjem, zbog čega kupci trpe štetu, plaćajući račune za utrošak električne energije

izmeren neispravnim uređajem.

Mesečni računi za električnu energiju i dalje nisu jasni i razumljivi, obuhvataju stavke koje

nisu deo mesečne potrošnje (dugovanja, troškove postupka), a za neke stavke građani i dalje

nemaju informaciju šta kroz njih plaćaju.

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Pravni odnos energetskog subjekta i potrošača

Pritužilac, građevinski investitor, podneo je zahtev za priključenje novosagrađenog objekta na

elektroenergetski sistem. Iako je ispunio sve svoje obaveze koje se odnose na priključenje,

nadležni organi nisu u zakonskom roku preduzeli svoje obaveze kada je reč o priključenju

novosagrađenog objekta na elektroenergetsku mrežu, zbog čega pritužilac trpi znatnu

materijalnu štetu.

Postupanje energetskih subjekta po prijavama kvarova i oštećenja na mernim uređajima ili sumnje da je uređaj neispravan

Pritužiocu je, na njegov zahtev za korekciju računa usled neispravnosti brojila, dostavljen

izveštaj laboratorije i 11 korigovanih računa za električnu energiju, bez objašnjenja na koji

način je izvršena korekcija računa. Pritužilac je uputio prigovor zbog toga što je neispravnost

brojila utvrđena tek nakon 12 meseci, usled čega je greškom energetskog subjekta on doveden

u stanje dugovanja enormnih novčanih iznosa. Istovremeno je dao predlog o zaključenju

sporazuma o isplati duga na 11 rata. ,,Elektrodistribucija Beograd″ d.o.o. pritužioca je

obavestila da su ispravke obračuna potrošnje na mernom mestu urađene prema važećim

propisima, kao i da će mu biti obustavljena isporuka električne energije ukoliko ne potpiše

sporazum o isplati duga na 6 mesečnih rata. Pritužilac je potpisao ponuđeni sporazum kako

bi izbegao obustavu isporuke električne energije.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba da donese akt kojim će obezbediti da status energetski zaštićenog kupca, u skladu sa zakonom, steknu i lica u čijem domaćinstvu živi član kome može biti ugrožen život ili zdravlje obustavom ili ograničenjem isporuke električne energije ili prirodnog gasa zbog zdravstvenog stanja, invalidnosti ili fizičke nesposobnosti.

Ministarstvo energetike i rudarstva i energetski subjekti treba da utvrde funkcionalnost energetskih objekata, a neispravne i nebezbedne objekte da uklone.

189

Ministarstvo energetike i rudarstva i energetski subjekti treba da obezbede efikasno i pravilno odlučivanje o svim zahtevima kupaca električne energije.

Ministarstvo energetike i rudarstva treba da obezbedi da računi za utrošenu električnu energiju budu razumljivi i da pružaju sve informacije o tome šta kupac plaća.

Ministarstvo energetike i rudarstva i energetski subjekti treba da obezbede zakonito, efikasno i blagovremeno postupanje prilikom prijave, saznanja, odnosno sumnje na neispravnost mernog uređaja.

Ministarstvo energetike i rudarstva i energetski subjekti treba da obezbede da po prigovorima kupaca odlučuje telo izvan energetskog subjekta, kao zainteresovane strane.

Ministarstvo energetike i rudarstva i energetski subjekti treba da obezbede da računi za utrošenu električnu energiju budu sačinjeni u skladu sa zakonom.

190

ZAŠTITA POTROŠAČA

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o zaštiti potrošača.323

1.2. Nastavljen je rad na sprovođenju Strategije zaštite potrošača za period 2013-2018. godine.324

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Zaštitnik građana je veliki broj građana informisao o pravima potrošača i dostupnim mehanizmima zaštite, u smislu upućivanja na obraćanje drugim nadležnim službama i udruženjima za zaštitu potrošača i pružio informacije o pravu na pokretanje sudskog ili drugog postupka zaštite.

2.2. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 217 pritužbi u kojima su podnosioci ukazivali na 232 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 107 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nije donet Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača.

3.2. Vansudski mehanizmi zaštite potrošača nisu dovoljno efikasni.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. U ovom resoru nema neizvršenih preporuka ni mišljenja.

5. Obrazloženje

Narodna skupština je donela novi Zakon o zaštiti potrošača, čime je nastavljena

implementacija Strategije za zaštitu potrošača za period 2013-2018. godine. Novi Zakon

posvećuje dodatnu pažnju zaštiti maloletnih lica, rok u kome je prodavac dužan da odgovori

na reklamaciju smanjen je sa 15 na 8 dana, a ukidanjem takse na tužbu u potrošačkom sporu

do vrednosti predmeta spora od 500.000 dinara građanima je omogućeno lakše pokretanje

sporova i ostvarivanje njihovih prava kao potrošača.

Novi Zakon posvećuje posebnu pažnju zaštiti kolektivnog interesa potrošača, te je predviđen

poseban upravni postupak za kolektivnu zaštitu potrošača koji će voditi Ministarstvo

trgovine, turizma i telekomunikacija. Udruženja, odnosno savezi potrošača sada imaju pravo

na pokretanje postupka za zaštitu kolektivnog interesa potrošača.

Novi Zakon predviđa i aktivnije učešće građana, odnosno predstavnika evidentiranih

udruženja i saveza u radu Nacionalnog saveta potrošača, tako da sada trećinu od ukupnog

broja članova Nacionalnog saveta čine predstavnici evidentiranih udruženja i saveza. Pored

toga, proširene su i nadležnosti Nacionalnog saveta, koji prema odredbama novog Zakona

daje mišljenja i preporuke o pitanjima iz oblasti zaštite potrošača nosiocima zaštite potrošača.

Kada je reč o udruženjima, odnosno savezima potrošača, novim Zakonom je definisano da

njihove aktivnosti obuhvataju i pružanje pravne pomoći potrošačima u ostvarivanju

potrošačkih prava, primanje, evidentiranje i postupanje po prigovorima potrošača, kao i

sprovođenje istraživanja i studija u oblasti zaštite potrošača i javno objavljivanje dobijenih

323 „Službeni glasnik RS“, broj 62/14. 324 „Službeni glasnik RS“, broj 71/13.

191

rezultata. Proširena su ovlašćenja udruženja, odnosno saveza, tako da oni sada imaju pravo

na pokretanje postupka za zaštitu kolektivnog interesa potrošača.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija vodi Nacionalni registar potrošačkih

prigovora koji jednom godišnje javno objavljuje i dostavlja Nacionalnom savetu potrošača

izveštaj o radu Nacionalnog registra potrošačkih prigovora.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad privrednih društava i preduzetnika na čije

se postupanje u oblasti zaštite potrošača odnosio najveći broj pritužbi. Stoga je najveći broj

pritužbi u ovoj oblasti završen odbačajem zbog nenadležnosti, ali su građanima date

informacije, smernice i uputstva na koji način mogu zaštititi svoja potrošačka prava i kojim se

organima i organizacijama mogu obratiti.

II OSTALE AKTIVNOSTI

Saradnja sa organizacijama za zaštitu prava potrošača

U cilju sveobuhvatnijeg pristupa problematici zaštite prava potrošača, Zaštitnik građana je

tokom 2014. godine sarađivao sa udruženjima za zaštitu potrošača čija je oblast delovanja

ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača. Izvršena je poseta Nacionalnoj organizaciji potrošača

Srbije, tokom koje su razmenjene informacije o problemima sa kojima se susreću potrošači,

postupcima koje vodi Zaštitnik građana u oblasti zaštite potrošača i karakteristikama pritužbi

koje građani upućuju ovom organu.

III KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Visina računa za korišćenje usluga mobilne telefonije

Pritužilji su nakon zaključenja ugovora o korišćenju usluga mobilne telefonije sa operaterom

„Telekom Srbija“ a.d. koji je zaključen na rok trajanja od 24 meseca, ispostavljani visoki računi

koje ona nije načinila. Kako pritužilja nije izmirivala račune, telefonski saobraćaj na njenom

telefonskom broju je privremeno stopiran, ali broj nije deaktiviran. Preduzeće „Telekom

Srbija“ je nakon isteka roka trajanja ugovora, bez saglasnosti pritužilje produžilo ugovor o

korišćenju usluga i od pritužilje zahtevalo isplatu dugovanja i za period nakon isteka trajanja

ugovora.

Isporuka robe nesaobrazne ugovoru

Pritužilji je od strane prodavca isporučen nameštaj koji nije bio saobrazan ugovoru.

Postupajući po reklamaciji pritužilje, prodavac je izvršio određene korekcije, ali ni nakon

korekcija roba nije bila saobrazna ugovoru. Pritužilja je, s obzirom na nesaobraznost robe

ugovoru, od prodavca zahtevala povraćaj uplaćenih novčanih sredstava, što je prodavac

odbio. Pritužilja je tržišnoj inspekciji uputila predstavku koja se odnosila na postupanje

prodavca, a tržišna inspekcija je preduzela mere iz svoje nadležnosti i između ostalog utvrdila

da je prodavac postupio po reklamaciji u zakonskom roku a pritužilju uputila da povraćaj

novčanih sredstava zahteva sudskim putem.

IV PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba da donese Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija treba da unapredi mehanizme vansudske zaštite potrošačkih prava.

192

POLjOPRIVREDA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Donet je Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje.325

1.2. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.326

1.3. Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji.327

1.4. Doneta je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. do 2024. godine.328

1.5. Doneta je Uredba o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2015. do 2019. godine.329

1.6. Doneta je Odluka o obrazovanju nacionalnog saveta za klimatske promene.330

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Preporuke Zaštitnika građana koje je prihvatila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine doprinele su unapređivanju rada organa uprave po prijavama i podnescima iz nadležnosti veterinarske inspekcije.

2.2. Mišljenjem Zaštitnika građana upućenim nadležnim ministarstvima i Građevinskoj direkciji Srbije ukazano je na potrebu preduzimanja svih potrebnih mera radi otklanjanja posledica prisustva štetnih supstanci u zidovima stambenih objekata u naselju Dr Ivan Ribar u Beogradu, čime je dat doprinos u načinu rešavanja ovog i sličnih problema svih građana koji imaju stanove u objektima u čijoj izgradnji su korišćeni materijali sa štetnim supstancama.

2.3. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 74 pritužbe u kojima su podnosioci ukazivali na 92 povreda prava. U istom periodu, okončao je rad na ukupno 60 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Od ukupno 36 postupaka koji su vođeni, 5 (13,89%) postupaka je okončano upućivanjem preporuka u skraćenom postupku. U ostalim slučajevima, Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 3 preporuke, od kojih je prihvaćeno 2 (66,67%), neizvršeno 1 (33,33%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (8) i otklonjenih (7) propusta331, efikasnost u ovom resoru je 87,50%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. U Republici Srbiji još uvek ne postoji odgovarajuća zakonska i podzakonska regulativa iz oblasti kvaliteta građevinskog materijala, kao i kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru (rezidencijalnom i nerezidencijalnom), odnosno ne postoji usaglašenost domaćih propisa u ovoj oblasti sa propisima Evropske unije i međunarodnim standardima.

3.2. Još uvek nisu doneti svi planski dokumenti iz oblasti zaštite životne sredine.

3.3. Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini nisu predviđeni precizniji metodi i načini kontrole, odnosno ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata.

325 „Službeni glasnik RS“, broj 128/14. 326 „Službeni glasnik RS“, broj 142/14. 327 „Službeni glasnik RS“, br. 132/14 i 145/14. 328 „Službeni glasnik RS“, broj 85/14. 329 „Službeni glasnik RS“, broj 144/14. 330 „Službeni glasnik RS“, broj 127/14. 331 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka.

193

3.4. Postoji nedostatak međuresorne saradnje u pogledu zaštite prava na zdravu životnu sredinu, koje objedinjuje i zaštitu zdravlja građana.

3.5. Nadležni organi javne vlasti ne uzimaju u obzir obavezu preispitivanja sopstvenih odluka naspram opravdane zabrinutosti javnog mnjenja za svoje zdravlje i zaštitu životne sredine, kada se radi o izgradnji visokonaponskih dalekovoda u neposrednoj blizini stambenih objekata.

3.6. Građani Zajače, uključujući i najmlađe, i dalje žive u zagađenoj sredini, i pored najave i obećanja nadležnih organa da će sanirati izvor zagađenja i uspostaviti mehanizam nadzora zagađenosti vode, vazduha i zemljišta.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja postupe po preporukama Zaštitnika građana upućenim radi otklanjanja izvora zagađenja životne sredine u mestu Zajača i stalnog nadzora nad zagađenosti vode i zemljišta.

4.2. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Javno preduzeće Elektromreže

Srbije nisu postupili po preporuci Zaštitnika građana da se izvrši ponovna procena uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje dalekovoda kroz naselje Radmilovac.

5. Obrazloženje

Vlada je usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije u narednih deset godina.

Cilj ovog dokumenta je definisanje razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije u okviru

koncepta održivog razvoja i održivog upravljanja prirodnim resursima, modela podrške i

pravca budućih reformi poljoprivredne politike i institucionalnog okvira.

Novousvojeni Zakon o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje

ima za cilj poboljšanje položaja poljoprivrednika u pogledu uspostavljanja adekvatnog sistema

finansiranja. Izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

pružaju mogućnost unapređenja poljoprivredne proizvodnje i podstiču investicije u primarnu

proizvodnju.

Postupajući po preporukama Zaštitnika građana u vezi postupanja veterinarskih inspekcija,

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je obavestila Zaštitnika

građana da je uvažila sve upućene preporuke, te da će u svom budućem radu težiti da se uvek

rukovodi načelom oficijelnosti kada primi podnesak koji ukazuje na povredu zakona koji je

dužna da nadzire. Takođe je navedeno da Uprava za veterinu ubuduće neće tretirati

neplaćanje takse na podnete zahteve kao formalni nedostatak koji sprečava organ da postupa,

već da će u tom slučaju primenjivati odredbe Zakona o republičkim administrativnim

taksama.

Preporukom Zaštitnika građana koja je upućena Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne

sredine i JP Elektromreže Srbije, Zaštitnik građana je konstatovao da je nesvrsishodno otpočeti

izgradnju objekta od uticaja na životnu sredinu koji je planiran pre mnogo vremena, a bez

sagledavanja izmenjenog faktičkog stanja na terenu. Ukazano je na opravdanu bojazan

meštana da će izgradnja ovog objekta negativno uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi u

njegovoj neposrednoj blizini, te preporučeno da nadležni organi, rukovodeći se stvarnim

stanjem na terenu i interesom očuvanja kvaliteta životne sredine u Vinči i naselju Radmilovac,

izvrše ponovnu procenu uticaja ovog projekta na životnu sredinu. Iako je Zaštitnik građana

naglasio da je u konkretnom slučaju od značaja faktičko stanje na terenu i potreba da javni

194

interes bude sagledan u celini, te da organi budu spremni da sami dovode u pitanje svoje

odluke sa aspekta celishodnosti i svrsishodnosti, kao i načela pravednosti i pravičnosti, a bez

obzira na izdate saglasnosti i dozvole za izgradnju ovog objekta, Ministarstvo poljoprivrede i

zaštite životne sredine i JP Elektromreže Srbije su u svojim odgovorima na upućenu

preporuku izrazile stav da nema osnova, niti svrhe za revidiranjem postupka procene uticaja

na životnu sredinu.

Republika Srbija u 2014. godini nije imala značajne zakonodavne aktivnosti na planu zaštite

životne sredine, iako u toj oblasti ima prostora za unapređenje postojećih zakonodavnih

rešenja, kao i usaglašavanja sa propisima Evropske unije, kako u pogledu materijalnih

odredbi, tako i u pogledu odredaba inspekcijskog nadzora. Naime, u postupcima pred

Zaštitnikom građana koji su još uvek u toku, uočene su izvesne nedoumice u utvrđivanju

nadležnog inspekcijskog organa kada se radi o problematici koja dodiruje više oblasti. Kao

primer se može navesti slučaj neprijatnih mirisa i isparenja koja se šire iz preduzetničkih radnji

unutar stambenog objekta ili iz nelegalnih objekata, odnosno tamo gde se prepliću nadležnosti

više inspekcijskih organa. Imajući u vidu da je u toku rad na donošenju posebnog Zakona o

inspekcijskom nadzoru, očekuje se da će ovo pitanje biti jasnije regulisano.

Sa druge strane, značajno je pitanje da pojedine oblasti nisu uopšte regulisane, kao npr. kvalitet

vazduha u zatvorenom prostoru. Iako su podzakonskim aktom precizno utvrđeni uslovi za

monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha na otvorenom prostoru332, u Republici Srbiji još

uvek nisu propisane referentne granične vrednosti zagađujućih materija u zatvorenom

prostoru, gde stanovništvo inače i provodi najviše vremena.

Postupajući po pritužbi stanara naselja „Dr Ivan Ribar“ u Beogradu i nakon pokrenutih

postupaka prema nadležnim ministarstvima, Zaštitnik građana je u svom mišljenju koje je

uputio nadležnim organima i Građevinskoj direkciji Srbije dao podršku naporima

Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se reši problem otklanjanja

posledica prisustva štetnih supstanci u zidovima ovih stambenih objekata. Zaštitnik građana

je izrazio stav da je pored sanacije stanova, oštećenim stanarima potrebno ponuditi i druge

mogućnosti za prevazilaženje problema u kojem su se oni našli bez svoje krivice, odnosno da

im treba ponuditi i opciju raskida ugovora uz povraćaj cene stana i naknadu troškova ili

mogućnost preseljenja u druge stanove čiji je investitor Građevinska direkcija Srbije.

Istovremeno je ukazano i na neophodnost donošenja propisa kojima bi se regulisao kvalitet

građevinskih materijala za izgradnju objekata, kao i kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru,

imajući u vidu da je tokom sprovedenih postupaka utvrđena ova manjkavost. Izvesni pomaci

su učinjeni kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji333 kojim je,

između ostalog, predviđeno donošenje podzakonskog akta koji treba da reguliše tehničke

zahteve i svojstva građevinskih proizvoda namenjenih za trajnu ugradnju u objekte, a u cilju

provere da li objekti sadrže organske zagađivače. Rok za donošenje ovog akta istekao je 15.

februara 2015.

U toku ovog postupka, kao i u radu po prethodnim pritužbama, uočen je nedostatak saradnje

između Ministarstva poljoprivrede i životne sredine i Ministarstva zdravlja u pogledu

problema koji istovremeno tangiraju zaštitu životne sredine i zdravlje građana. Ovo se

prevashodno ogleda u nadležnosti za pokretanje postupka donošenja zakonskih i

podzakonskih akata koji obuhvataju obe oblasti, kao i sprovođenja mera zaštite životne

sredine koje su u vezi sa zdravljem građana.

332 Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, br. 11/20, 75/20 i

63/20) 333 „Službeni glasnik RS“, broj 132/14.

195

Zaštitnik građana je u proteklom periodu primio veći broj obraćanja i pritužbi građana koji se

žale na buku iz ugostiteljskih objekata, kao i postupanja inspekcijskih organa u ovoj oblasti. U

postupku pokrenutom po sopstvenoj inicijativi prema Sekretarijatu za zaštitu životne sredine

grada Beograda, Zaštitniku građana je odgovorom tog organa ukazano na niz problema i

poteškoća sa kojima se suočavaju inspektori prilikom vršenja nadzora, te neusaglašenosti

postupanja ostalih inspekcijskih organa, zbog čega postupak njihove inspekcijske kontrole nije

efikasan i ne daje željene rezultate. Pri tome, još uvek nisu istekli zakonski rokovi za izradu

strateških karata buke i lokalnih akcionih planova za zaštitu od buke, kao nekih od mera i

uslova zaštite od buke predviđenih zakonom.

Iako je postupak u toku, primljeni odgovor nadležnog organa ukazuje da i u ovoj oblasti

postoje manjkavosti, kao i prostor za unapređenje zakonskih rešenja i ovlašćenja inspektora za

zaštitu životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja, iako su najavili da

će postupajući po preporukama Zaštitnika građana otkloniti izvor zagađenja u mestu Zajača i

obezbediti stalno praćenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, to nisu učinili. Deponija koja

je označena kao glavni izvor zagađenja nije sanirana, niti je obezbeđeno stalno praćenje

zagađenosti vode i zemljišta.

II OSTALE AKTIVNOSTI

Susret sa organizacijama civilnog društva iz oblasti zaštite životne sredine

U cilju uspostavljanja saradnje sa civilnim društvom, razmene dosadašnjeg iskustva i

predočavanja konkretnih problema na koje je Zaštitnik građana do sada nailazio u praksi, a

povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Stručna služba Zaštitnika građana je 9.

decembra 2014. godine održala sastanak sa predstavnicima organizacija civilnog društva iz

oblasti zaštite životne sredine. U aktivnoj razmeni mišljenja i diskusiji, razgovaralo se o

značaju prava na zdravu životnu sredinu sa osvrtom na problem zagađenja voda, buke i

nejonizujućeg zračenja, uz predstavljanje karakterističnih slučajeva i primljenih pritužbi iz

ovih oblasti.

Zaključeno je da postoji neusaglašena zakonodavna regulativa u ovoj oblasti, kao i nedostatak

međuresorne saradnje u okviru državnih organa.

Na kraju je izraženo obostrano očekivanje da je ovo tek prvi korak u ostvarenju dalje saradnje

Zaštitnika građana sa organizacijama civilnog društva iz ove oblasti. Organizacije civilnog

društva su pozdravile inicijativu Zaštitnika građana za saradnju i nameru da uključi sve

relevantne aktere koji će edukovati i promovisati pravo na zdravu životnu sredinu koje u

širem smislu podrazumeva pravo na zaštitu zdravlja.

III KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Uprava za veterinu ispravila propust u pogledu postupanja veterinarske inspekcije po prijavama i

podnescima građana

Zaštitnik građana primio je pritužbu više udruženja građana za zaštitu životinja, kojom se

izražava nezadovoljstvo nepostupanjem lokalnih veterinarskih inspektora, kao i Uprave za

veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine po njihovim prijavama na rad

zoohigijenskih službi. Kao primer su naveli postupanje Uprave za veterinu po zahtevu jednog

udruženja za hitnu zabranu eutanazije pasa i mačaka u prihvatilištu, kada je Uprava za

veterinu, umesto da preduzme mere po službenoj dužnosti, tražila da se na podneti zahtev

prethodno plati taksa, a sve pod pretnjom propuštanja, odnosno odbacivanja zahteva bez

dokaza o uplati republičke administrativne takse.

196

Zaštitnik građana je u postupku kontrole utvrdio propuste u radu Uprave za veterinu

Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji se najpre ogledaju u nepostupanju po

službenoj dužnosti po podnesku udruženja građana u okviru inspekcijskog nadzora nad

primenom zakona iz svoje nadležnosti, a potom i zbog nalaganja plaćanja republičke

administrativne takse na dati podnesak, za šta ne postoji zakonski osnov, i sve još pod

pretnjom propuštanja.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je u potpunosti

prihvatila upućene preporuke.

JVP „Srbijavode“ Beograd otklonilo propust

Zaštitnik građana primio je pritužbu kojom se ukazuje da se pritužilja u više navrata obraćala

JVP „Srbijavode“ Beograd molbama za uspostavljanje prava službenosti postavljanja

cevovoda, ali da joj JVP „Srbijavode“ nije odgovorilo na pomenuta obraćanja. Zaštitnik

građana je od JVP „Srbijavode“ Beograd zatražio informacije o predmetu pritužbe. JVP

„Srbijavode“ Beograd je, nakon obraćanja Zaštitnika građana, obavestilo ovaj organ da je

uvažen zahtev pritužilje i uspostavljena službenost koju je ona tražila, čime je otklonjen

propust na koji se pritužilja žalila.

IV PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

Vlada treba bliže da propiše tehničke zahteve i svojstva građevinskih proizvoda namenjenih za trajnu ugradnju u objekte.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, treba zajednički da preduzmu mere u cilju donošenja zakonskih ili podzakonskih propisa koji regulišu kvalitet građevinskog materijala u cilju zaštite životne sredine.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja treba da zajednički preduzmu mere u cilju donošenja zakonskih ili podzakonskih propisa koji regulišu kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru (rezidencijalnom i nerezidencijalnom), shodno propisima Evropske unije i međunarodnim standardima.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine treba da preduzme sve mere u cilju donošenja nedostajućih strategija i planskih dokumenata iz oblasti zaštite životne sredine, poput nacionalnih planova za upravljanje različitim tokovima otpada (izuzev ambalažnog otpada), strategije upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, plana upravljanja vodama, strategije zaštite vazduha, planova kvaliteta vazduha, itd.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine treba da preduzme mere u cilju unapređenja donetih rešenja u Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini, odnosno preciziranja metoda i načina kontrole, kao i ovlašćenja inspektora za zaštitu životne sredine kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja treba da bliže sarađuju i razmenjuju informacije u oblasti zaštite životne sredine koje se tiču i zdravlja građana.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine treba da sagleda značaj i svrsishodnost izgradnje visokonaponskog dalekovoda u Vinči u zoni povećane osetljivosti, odnosno u neposrednoj blizini škole i obdaništa, rukovodeći se pravičnošću i proklamovanim principima zaštite od nejonizujućih zračenja.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstvo zdravlja treba da postupe po preporukama Zaštitnika građana upućenim radi stalnog nadzora zagađenosti vazduha, vode i zemljišta u mestu Zajača i otklanjanja izvora zagađenja.

197

2.17. RESOR SLUŽBI BEZBEDNOSTI

I PREGLED STANjA

1. Najznačajnija postignuća države

1.1. Ustavni sud utvrdio je334 da odredbe članova 13, 14. i 15. Zakona o bezbednosno-

informativnoj agenciji335, kojima je propisano odstupanje od načela tajnosti pisama i drugih

sredstava komunikacije, nisu u saglasnosti sa Ustavom. Neustavne odredbe su izmenjene.336

1.2. Izmenama Zakonika o krivičnom postupku pristup tzv. zadržanim podacima o

komunikaciji postao je moguć isključivo po nalogu sudije za prethodni postupak.337 Ni jedan

zakon u Republici Srbiji više ne omogućava zadiranje u privatnost komunikacije građana

suprotno garancijama uspostavljenim u Ustavu.

1.3. Efikasnim postupanjem svih službi bezbednosti i drugih nadležnih organa uspešno je,

bez masovnog nasilja, organizovana Parada ponosa u Beogradu.

2. Najznačajniji rezultati rada Zaštitnika građana

2.1. Nakon informacija objavljenih u sredstvima javnog informisanja o tome da je

Bezbednosno-informativna agencija primenjivala meru tajnog pretresa u većem broju

slučajeva, Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi sproveo postupak kontrole njenog rada

u pogledu zakonitosti i pravilnosti primene te mere, nakon čega je Agenciji uputio zbirne

zaključke, mišljenja i preporuke, koji su prihvaćeni.

2.2. Primenjene su efikasne organizacione mere i IT rešenja koje ubrzavaju prethodnu

sudsku kontrolu i odlučivanje o zahtevima za pristup komunikacijama i podacima o

komunikacijama, što su preporučili Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog

značaja i zaštitu podataka o ličnosti;

2.3. Vlada nije predložila, niti parlament usvojio, ni jedan zakon kojim se odstupa od

Ustavnih garancija privatnosti komunikacija i drugih ljudskih prava. Mišljenja Zaštitnika

građana o novim propisima (Izmene i dopune zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji)

Vlada je uvažavala i nacrt korigovala.

2.4. Zaštitnik građana je u 2014. godini u ovom resoru primio 12 pritužbi. U istom periodu,

okončao je rad na ukupno 4 predmeta primljenih u 2014. i ranijih godina. Jedan postupak je

okončan upućivanjem preporuke u skraćenom kontrolnom postupku. U ostalim slučajevima,

Zaštitnik građana vodio je kontrolni postupak i uputio 9 preporuka, od kojih je prihvaćeno 9

(100%), neizvršeno 0 (0%), a u roku za izvršenje 0. Na osnovu broja utvrđenih (10) i otklonjenih

(10) propusta338, efikasnost u ovom resoru je 100%.

3. Manjkavosti na državnom nivou

3.1. Nisu sprovedene neke od 14 sistemskih preporuka koje su zajedno uputili Zaštitnik

građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti još 2012.

godine, čijim bi se izvršenjem značajno unapredile garancije poštovanja prava građana u

sektoru bezbednosti.

334 Odluka Ustavnog suda IUz. - 252/02 od 26. decembra 2013. godine, objavljena 27. juna 2014. godine. 335 „Službeni glasnik RS“, br. 42/02 i 111/09. 336 Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, „Službeni glasnik RS“, broj

66/14. 337 „Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14. 338 Broj utvrđenih propusta predstavlja zbir obustavljenih postupaka, broja izvršenih i neizvršenih preporuka

dok se broj otklonjenih propusta izračunava kao zbir obustavljenih postupaka i izvršenih preporuka.

198

3.2. Pripadnici službi bezbednosti koji u dobroj veri ukažu na nezakonito i nepravilno

postupanje u službi često su žrtve odmazde od koje nema dovoljno efikasne pravne ni faktičke

zaštite.

3.3. Ministarstvo odbrane prekršilo je zakonom propisanu saradnju sa Zaštitnikom

građana u postupku kontrole.

4. Najznačajnije preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana po

kojima nije postupljeno

4.1. Nije postupljeno po sledećim predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave iz Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu:

da se ujedine postojeće paralelne tehničke mogućnosti različitih agencija i

Policije u jednu, nacionalnu agenciju koja, kao provajder, pruža tehničke usluge

neophodne za presretanje komunikacija i drugih signala svim autorizovanim korisnicima;

da se ujedine procedure prema pružaocima elektronskih komunikacija i

njihove obaveze;

da se obezbedi neizbrisivo beleženje svakog pristupa telekomunikacijama, uz

sve podatke koji su potrebni da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti i

pravilnosti pristupa;

da se obezbedi efikasan nadzor nad radom privatnog sektora bezbednosti;

da se kriminalizuje ometanje istrage koju vode nezavisni kontrolni državni

organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik

za zaštitu ravnopravnosti). Bilo koje uznemiravanje, pretnja ili drugi pokušaj da se utiče

na pritužioca ili svedoka koji sarađuje sa kontrolnim organima treba da bude krivično

delo;

da se obavežu unutrašnji nadzorni mehanizmi da o svojim nalazima od značaja

za poštovanje ljudskih prava obaveštavaju Zaštitnika građana i nadležne skupštinske

odbore, posebno u slučajevima kada se o njih oglušilo rukovodstvo organa u kojima su

obrazovani i u slučajevima koji govore o ozbiljnim navodnim ili potvrđenim kršenjima

ljudskih prava;

da se analizira sprovođenje Zakona o tajnosti podataka (uključujući usvajanje

neophodnih podzakonskih akata, deklasifikaciju starih dokumenata, sprovođenje istraga,

izdavanje bezbednosnih sertifikata...) te razmotri potreba za donošenjem ozbiljnih izmena

tog zakona ili donošenja novog zakona kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva zbog

kojih je donet;

da se jača kapacitet nadzornih institucija da rukuju sa poverljivim podacima i

čuvaju ih;

da se usvoji novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji kako bi se,

između ostalog, obezbedila predvidljivost u upotrebi posebnih mera.

da bude preispitana potreba za policijskim ovlašćenjima pripadnika

bezbednosnih službi, odnosno njihovo učešće u krivičnim postupcima.

5. Obrazloženje

Nakon informacija u javnosti o tome da je BIA primenjivala meru tajnog pretresa u većem

broju slučajeva, Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi sproveo postupak kontrole rada

199

BIA u pogledu zakonitosti i pravilnosti primene te mere. Pri donošenju odluke o pokretanju

postupka, uzete su u obzir sadržina mere „tajnog pretresa“, koja je takva da omogućava

značajno zadiranje u prava koja proističu iz prava na privatni život339, kao i činjenica da mera

„tajnog pretresa“ nije izričito propisana zakonom, niti su uslovi za njenu primenu, način

primene, te obradu i korišćenje rezultata uređeni zakonom, već podzakonskim aktima koji

nose visok stepen tajnosti, što ugrožava načelo zakonitosti u radu i povećava opasnost od

nepravilne primene propisa i kršenja prava građana. Zaštitnik građana je u prostorijama BIA

neposredno pristupio podacima o svim postupcima u kojima je, tokom perioda od godinu

dana do dana vršenja nadzora, BIA primenjivala meru tajnog pretresa ili je primena te mere

bila odobrena.

U postupku kontrole utvrđeno je da se BIA prilikom primene mere tajnog pretresa pridržava

ustavne garancije nepovredivosti stana. Uočene su određene nepravilnosti u pojedinačnim

slučajevima, a Zaštitnik građana dao je načelnu zamerku zbog preširokog tumačenja Agencije

određenog pravnog standarda.

Nakon sprovedenog postupka kontrole, Zaštitnik građana je Bezbednosno-informativnoj

agenciji uputio deset preporuka.340 Bezbednosno-informativna agencija obavestila je

Zaštitnika građana da je prihvatila sve preporuke koje su joj upućene, a u narednom

izveštajnom period biće provereno kako ih je BIA u praksi primenila.

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi, na osnovu saznanja do kojih je došao iz sredstava

javnog informisanja, zatražio od Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova da

dostave informacije u vezi sa događajem koji se odigrao u vreme održavanja „Parade ponosa“

u Beogradu, u nedelju 28. septembra 2014, kada je došlo do sukoba pripadnika Vojne policije

sa pripadnicima Žandarmerije Ministarstva unutrašnjih poslova. Prilikom tog sukoba došlo

je, prema oceni Zaštitnika građana, do kršenja prava građana prekomernom upotrebom sile

od strane pripadnika žandarmerije, a do tada poznate okolnosti ukazivale su na mogućnost

da je bilo i drugih propusta u pogledu zakonitosti i pravilnosti rada državnih organa iz

nadležnosti Zaštitnika građana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova dostavilo je tražene informacije i potkrepilo ih relevantnom dokumentacijom, dok je Ministarstvo odbrane odbilo da izvrši Zakonom utvrđenu obavezu dostavljanja tražene dokumentacije u vezi sa slučajem i da Zaštitniku građana da sva potrebna obaveštenja i izjave. Na dopis upućen Ministarstvu odbrane odgovorila je, negativno, Vojnobezbednosna agencija, koja je Zaštitnika građana obavestila da je za utvrđivanje činjenica i okolnosti navedenog događaja nadležno tužilaštvo, pa je Zaštitniku građana predložila da se obrati nadležnom javnom tužiocu.

Suočivši se sa nesaradnjom Ministarstva odbrane, koja je onemogućila ostvarivanje

preventivne funkcije Zaštitnika građana, pokrenut je postupak kontrole po sopstvenoj

inicijativi.

Zaštitnik građana je, otvarajući formalno postupak kontrole, istovremeno podsetio

Ministarstvo odbrane da Zaštitnik građana vodi postupak nezavisno od postupaka pred

drugim državnim organima, pa i tužilaštvom, kao i da ni jedan pozitivni propis ne sprečava

istovremeno postupanje Zaštitnika građana i javnog tužilaštva o istoj stvari, budući da se ta

dva organa bave različitim vrstama protivpravnosti, odnosno nepravilnosti.

339 Član 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava o osnovnih sloboda, „Službeni list SCG – Međunarodni

ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05; „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/10. 340 Izveštaj o kontroli BIA sa preporukama dostupan je na: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-

sr/izvestaji/posebnii-izvestaji/3454-2014-09-15-12-40-15.

200

Javno tužilaštvo razmatra postoji li sumnja da je izvršeno neko krivično delo i

progoni počinioce, dok Zaštitnik građana utvrđuje da li je bilo propusta u radu

organa vlasti na štetu bilo kog prava građana, pri čemu ti propusti ne moraju da

imaju, i najčešće – nemaju, obeležja krivičnog dela.

Nepostojanje krivičnog dela ne znači da nije načinjen propust (nezakonitost,

nepravilnost) na štetu prava građana, a propust koji Zaštitnik građana eventualno

utvrdi ne znači da je izvršeno krivično delo, ne obavezuje pravosudne organe, niti

prejudicira ishod postupka koje oni vode (niti postupka pred bilo kojim drugim

organom).

Ministarstvo odbrane dostavilo je izjašnjenje u kome je navelo da se, prema njegovom

mišljenju, ne radi o odbijanju dostavljanja traženih podataka Zaštitniku građana, već o

nesporazumu koji je rezultat različitog tumačenja propisa koji uređuju nadležnost i položaj

javnog tužilaštva, odnosno Zaštitnika građana. Prema stavu Ministarstva odbrane, od

momenta započinjanja postupka koji je pokrenuo javni tužilac, Ministarstvo odbrane i

Vojnobezbednosna agencija „više nisu bili vlasni nad tim podacima, u smislu njihovog

objavljivanja, već ih je svim trećim licima, pa dakle i Zaštitniku građana, mogla ustupiti jedino

u smislu napred navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, odnosno isključivo po

ovlašćenju nadležnog javnog tužioca, koji je rukovodilac predistražnog postupka“.

Ministarstvo odbrane je zatražilo od javnog tužilaštva mišljenje o tome da li bi „ustupanje

podataka trećim licima, a radi vođenja nekog drugog postupka različitog od krivičnog, moglo

da ima prejudicirajući karakter u odnosu na rad pravosudnih organa“, zbog čega je predložilo

Zaštitniku građana da „sačeka okončanje pokrenutog predistražnog postupka“.

Članom 38. Zakona o tajnosti podataka341 izričito je propisano ko i pod kojim

uslovima ima pravo da pristupi podacima iz krivične istrage, dok istraga traje.

Zakonom je utvrđeno da su to državni organi koje bira Narodna skupština (što je

i Zaštitnik građana), rukovodioci državnih organa koje bira Narodna skupština,

sudije Ustavnog suda i sudije. Uslovi za pristup, određeni Zakonom, su da su im

ti podaci potrebni za postupak koji vode, da su prošli posebnu bezbednosnu

proveru i da tim podacima pristupaju lično. Ispunjenost tih uslova ne utvrđuje, i

saglasnost za pristup podacima ne daje ni jedan državni organ, već nosioci ovog

ovlašćenja odgovaraju za zakonitost svog rada na način propisan Ustavom i

organskim zakonima. Tužilaštvo tako nije ni odgovorilo na ponovljene zahteve

Ministarstva odbrane (o tim zahtevima ministar odbrane je više puta govorio

javno) da nadležni tužilac „odobri“ ministarstvu da Zaštitniku građana dostavi

tražene podatke.

Na osnovu obaveze utvrđene Zakonom o Zaštitniku građana342, a zbog saznanja koja je stekao

u toku postupka kontrole, nalazeći da u radnjama zaposlenih u državnim organima postoje

elementi krivičnog dela, Zaštitnik građana je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 14. januara

2015. podneo krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika Uprave Vojne policije, zbog osnovane

sumnje da su tokom događaja koji se odigrao 28. septembra 2014. u Beogradu izvršili krivično

delo „napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti“ iz člana 323. Krivičnog zakonika

Republike Srbije343. Istovremeno, Zaštitnik građana se pridružio krivičnoj prijavi javnog

341 „Službeni glasnik RS“ broj 104/2009.

342 Čl. 20 st. 2 ZoZG. 343 „Službeni glasnik RS“, broj. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14.

201

tužioca podnetoj protiv sedmorice pripadnika Žandarmerije, u delu kojim se oni terete za

krivično delo „zlostavljanje i mučenje“ iz člana 137. Krivičnog zakonika344.

Odbijanjem saradnje sa Zaštitnikom građana Ministarstvo odbrane najteže je prekršilo

obaveze izričito propisane Zakonom. Zaštitnik građana je i u ranijim godišnjim izveštajima

iznosio stav da bi za ometanje postupka koji vodi ovaj organ – odbijanje zakonom propisane

saradnje, uskraćivanje dokumenata i izjava, progon lica koja sarađuju sa Zaštitnikom građana

i slično, trebalo propisati strogu sankciju.

Izmenama Zakonika o krivičnom postupku izmenjena je odredba po kojoj je policija, po

nalogu javnog tužioca, mogla da da pribavi tzv. zadržane podatke o komunikaciji - evidenciju

ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili da izvrši lociranje mesta sa

kojeg se obavlja komunikacija. Prema novoj odredbi, pristup tzv. zadržanim podacima o

komunikaciji moguć je isključivo po nalogu sudije za prethodni postupak. Time su odredbe

ZKP-a usklađene sa Ustavom, na šta su Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog

značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ukazali još 2013. godine podnošenjem Ustavnom sudu

Predloga za ocenu ustavnosti pomenute sporne odredbe.345

II KARAKTERISTIČNI SLUČAJEVI

Otkazana kontrolna poseta Vojnobezbednosnoj agenciji

Zaštitnik građana je otkazao, prethodno najavljenu preventivnu kontrolnu posetu

Vojnobezbednosnoj agenciji zbog nezakonitog odbijanja Agencije da dostavi Zaštitniku

građana podatke koje poseduje o događaju koji se desio tokom Parade ponosa 2014. godine.

Vojnobezbednosna agencija je obaveštena da Zaštitnik građana nije u mogućnosti da obavlja

kontrolnu funkciju ako Agencija selektivno, u zavisnosti od slučaja, izvršava svoje obaveze

prema kontrolnom organu.

Bezbednosnom proverom nisu povređena prava pritužioca

Zaštitnik građana primio je pritužbu vojnog službenika, koji je smatrao da su njegova prava

povređena u postupku bezbednosne provere, budući da je po njenom okončanju obavešten da

nije podoban za obavljanje određenih radnih zadataka. Nakon sprovedenog postupka

kontrole, Zaštitnik građana nije našao osnov da zaključi da je Vojnobezbednosna agencija u

postupku bezbednosne provere postupala nezakonito ili nepravilno, odnosno mimo propisa i

utvrđene procedure, niti da je ocena koju je donela samovoljna ili očigledno pogrešna.

III PREDLOZI ZA POBOLjŠANjE POLOŽAJA GRAĐANA U ODNOSU NA ORGANE

UPRAVE

1. Ministarstvo odbrane mora da poštuje zakonom propisane obaveze u postupcima kontrole koje pokrene Zaštitnik građana, bez obzira na to o kom slučaju se radi.

2. Ujediniti postojeće tehničke mogućnosti različitih agencija i Policije u jednu, nacionalnu agenciju koja, kao bi pružala tehničke usluge presretanja komunikacija i drugih signala svim ovlašćenim korisnicima. Oprema za presretanje komunikacija treba da bude prikupljena od različitih organa i sa različitih mesta na kojima se trenutno nalazi i data na korišćenje toj agenciji, čiji rad mora da bude pod strogom kontrolom. Svako posedovanje

344 Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kome je krivična prijava u međuvremenu prosleđena na

nadležnost, obavestilo je, po isteku ovog izveštajnog perioda, Zaštitnika građana da se, prema stavu Tužilaštva, u

radnjama prijavljenih pripadnika Vojne policije ne stiču elementi krivičnog dela „napad na službeno lice u vršenju

službene dužnosti“, kao ni bilo kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti. 345 Član 286. stav 3 Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 101/11).

202

opreme za presretanje elektronskih komunikacija, mimo nacionalne agencije, treba da bude kriminalizovano.

3. Ujediniti procedure državnih organa prema pružaocima elektronskih komunikacija (provajderima) i njihove obaveze.

4. Obezbediti neizbrisivo beleženje pristupa telekomunikacijama, uz sve podatke koji su potrebni da bi se mogla izvršiti naknadna kontrola zakonitosti i pravilnosti pristupa.

5. Obezbediti efikasan nadzor nad radom privatnog sektora bezbednosti.

6. Kriminalizovati ometanje istrage koju vode nezavisni kontrolni državni organi (Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti). Bilo koje uznemiravanje, pretnja ili drugi pokušaj da se utiče na pritužioca ili svedoka koji sarađuje sa kontrolnim organima treba takođe da bude krivično delo.

7. Obavezati unutrašnje nadzorne mehanizme da o svojim nalazima od značaja za poštovanje ljudskih prava obaveštavaju Zaštitnika građana i druge organe spoljne kontrole, posebno u slučajevima kada se o njih oglušilo rukovodstvo organa u kojima su obrazovani i kada se radi o ozbiljnim navodnim ili potvrđenim kršenjima ljudskih prava.

8. Analizirati sprovođenje Zakona o tajnosti podataka, posebno deklasifikaciju starih dokumenata, te razmotriti potrebu za donošenjem ozbiljnih izmena tog zakona ili donošenja novog zakona kako bi se obezbedilo ostvarivanje ciljeva zbog kojih je donet.

9. Obezbediti podršku kontrolnim organima u jačanju kapaciteta da rukuju poverljivim podacima i čuvaju ih.

10. Usvojiti novi Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji kako bi se, između ostalog, obezbedila predvidivost u upotrebi posebnih mera.

11. Razmotriti policijska ovlašćenja obaveštajno/bezbednosnih službi, odnosno njihovu ulogu u krivičnim postupcima.

203

III ДЕО: SARADNjA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

3.1. ZAŠTITNIK GRAĐANA U MEDIJIMA

U izveštajnoj godini o Zaštitniku građana je objavljen manji broj članaka, ali istovremeno nešto

više televizijskih priloga u medijima sa nacionalnom pokrivenošću u odnosu na prethodnu

godinu.

U ukupno 16 analiziranih dnevnih i nedeljnih listova objavljeno je 563 članka raznih žanrova.

Najviše tekstova objavili su dnevni listovi Danas, Politika, Blic, Dnevnik i Večernje novosti.

Od ukupno 243 priloga na devet televizija, koje je ova institucija pratila u 2014. godini, najviše

je emitovano na RTS1, TV B92, TV Pink i RTV1.

Mediji su o instituciji pisali na osnovu izjava zaštitnika građana i njegovih zamenika, odnosno

drugih aktera, zatim na osnovu izveštaja sa događaja, saopštenja ili u obliku vesti. Većina

saopštenja i informacija Zaštitnika građana u medijima su plasirana na informativno neutralan

način, a o inicijativama i reagovanjima ove institucije novinari su u ogromnoj većini slučajeva

pisali i izveštavali pozitivno, kao na primer o angažovanju institucije u slučaju „nestalih beba“,

položaju azilanata, donošenju Zakona o javnom beležništvu, odnosno Zakona o zaštiti

uzbunjivača.

Zaštitnik građana i njegovi zamenici gostovali su na televiziji 12 puta, a povod su bili aktuelna

dešavanja u društvu, odnosno aktivnosti ove institucije. U štampi je za godinu dana objavljeno

9 komentara koja se odnose na rad i aktivnosti Zaštitnika građana. Autorskih tekstova samog

ombudsmana i njegovih zamenika ima 13, najviše u Danasu, dok intervjua ima 7, najviše u

NIN-u. U ovim tekstovima, zaštitnik i zamenici su se oglasili na teme tabloidizacije, odnosno

slobode i cenzure medija, depolitizacije društvenih događanja, rasne diskriminacije, zaštite

lica sa mentalnim smetnjama, prava deteta, porodičnog nasilja, prava pritvorenika, ljudskih

prava, rada BIA.

Objavljeni novinski članci i emitovani televizijski prilozi lokalnih medija širom Republike nisu

obuhvaćeni obrađenom statistikom, zato treba napomenuti da su lokalni mediji bili izuzetno

zainteresovani za rad Zaštitnika građana prilikom gostovanja zaštitnika građana, njegovih

zamenika i predstavnika Stručne službe u gradovima i opštinama u Srbiji.

204

Grafikon 11 - Zaštitnik građana u medijima 2008-2014.

Grafikon 12 - Broj objava u dnevnim novinama

205

Grafikon 13 - Broj televizijskih priloga

3.2. SARADNjA SA DRŽAVNIM ORGANIMA ČIJI RAD

ZAŠTITNIK GRAĐANA NE KONTROLIŠE

Zaštitnik građana se i tokom ovog izveštajnog perioda trudio da unapredi odnos s državnim

organima čiji rad ne kontroliše – Narodnom skupštinom, Predsednikom Republike, Vladom,

Ustavnim sudom, sudovima i javnim tužilaštvima.

U odnosu sa Narodnom skupštinom u izveštajnom periodu, za Zaštitnika građana posebno

su važni aspekti saradnje koji se odnose na razmatranje njegovog Godišnjeg izveštaja, praćenje

postupanja po preporukama koje uputi i odnos sa nadležnim skupštinskim radnim telima.

Narodna skupština je, spram prošlogodišnja četiri, ove godine donela dva Zaključka povodom

razmatranja Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu. 346 Zaključci su

doneti na osnovu predloga Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i

Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Plenum Narodne skupštine

nije razmatrao Predlog zaključka Odbora za prava deteta, jer je sednica Odbora završena

neposredno pred sednicu plenuma.

Sednica plenuma Narodne skupštine na kojoj su razmatrani godišnji izveštaji nezavisnih

kontrolnih organa, prekinuta je zbog kršenja Poslovnika na štetu rukovodilaca ovih organa.

Njima je oduzeto pravo da se obrate Skupštini, nakon čega su bili prinuđeni da napuste

sednicu. Sednica je nastavljena sledećeg dana nakon izvinjenja predsednice Narodne

skupštine.

Zaključcima je Narodna skupština, između ostalog, ponovo obavezala Vladu da joj dostavi

informaciju sa podacima razvrstanim po organima i imaocima javnih ovlašćenja na nivou

Republike, koja sadrži: podatke o broju preporuka koje je Zaštitnik građana uputio organima

državne uprave i imaocima javnih ovlašćenja na nivou Republike; broj izvršenih i broj

346 „Službeni glasnik RS“, broj 60/14.

206

neizvršenih preporuka; i razloge za nepostupanje po preporukama.347 Iako je Vlada, prema

saznanjima Zaštitnika građana, učinila inicijalne korake da ispuni ovu obavezu, ona nije do

ostavljenog roka (31. 12. 2014) izvestila Narodnu skupštinu o izvršenju preporuka Zaštitnika

građana.

Narodna skupština je prvi put razmatrala Izveštaj o radu Nacionalnog mehanizma za

prevenciju torture za 2013. Ocenila je da je Izveštaj detaljan i sveobuhvatan i da su u njemu

celovito predstavljene aktivnosti usmerene ka poboljšanju stanja u oblasti položaja lica lišenih

slobode i stvaranju društva bez torture, poštujući dostojanstvo i prava svih lica koja su

ograničena u slobodi kretanja. Narodna skupština je usvojila Zaključke348 kojima su nadležni

organi obavezani da pristupe sprovođenju preporuka Zaštitnika građana i da o tome obaveste

Narodnu skupštinu do 31. decembra 2014. Prema informacijama kojima raspolaže Zaštitnik

građana, nadležni organi to nisu učinili.

Pored toga, Vlada se o pojedinim inicijativama Zaštitnika građana, koje su joj upućene u

skladu sa izričitom odredbom Zakona o Zaštitniku građana, uopšte nije izjasnila (npr. o

inicijativi da Vlada predloži Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaključivanju i

izvršavanju međunarodnih ugovora i inicijativi da Vlada predloži Predlog zakona o

potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta).

Što se tiče saradnje sa skupštinskim radnim telima, u toku 2014, Zaštitnik građana je ostvario

posebno dobru saradnju sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i

Odborom za prava deteta.

Inicijalno dobra saradnja sa Odborom za kontrolu službi bezbednosti, narušena je u januaru

2015, kada se sednica Odbora, zakazana radi provere navoda o nepravilnostima u radu

Vojnobezbednosne agencije, pretvorila u kampanju protiv Zaštitnika građana, zbog njegovih

napora da istraži navode o nepravilnostima u radu VBA. Zaštitnik građana je bio izložen

velikom pritisku i optužbama da ugrožava nacionalnu bezbednost. I pored toga, on je nastavio

da zahteva informacije od Ministarstva odbrane koje se tiču incidenta tokom Parade ponosa

2014, ali i informacije o navodnim aktivnostima VBA usmerenim prema političkim partijama,

sindikatima i pravosudnim organima. Odbor je na kraju sednice usvojio Zaključak kojim je

totalno ignorisao informacije koje je tokom sednice izneo Zaštitnik građana i pogrešno

predstavio informacije i dokumente koje je u javnosti izneo ovaj nezavisni državni organ.

Odbor je zaključio da Zaštitnik građana nije bio u pravu, i pored činjenice da nije ovlašćen da

ceni njegov rad.

I dalje u praksi Narodne skupštine ostaje nejasno da bi matični odbor za razmatranje izveštaja

Zaštitnika građana trebalo da bude Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo – Odbor koji po

Zakonu o Zaštitniku građana predlaže Narodnoj skupštini kandidata za izbor Zaštitnika

građana.

Tokom 2014. godine nastavljena je primena Zakona o budžetskom sistemu349, kojim je

propisano da je Zaštitniku građana potrebno odobrenje odbora Narodne skupštine nadležnog

za adminstrativno-budžetska pitanja za zapošljavanje ili angažovanje svakog novog lica i to

bez obzira što je kadrovskim planom i budžetom Republike Srbije to radno mesto predviđeno

i za njega obezbeđena sredstva. Ostaje stav Zaštitnika građana da procedura davanja ovakve

saglasnosti izaziva ozbiljan problem do mere da predstavlja pretnju nezavisnosti i

delotvornosti Zaštitnika građana.

347 „Službeni glasnik RS“, broj 60/14. 348„Službeni glasnik RS“, broj 114/14. 349 „Službeni glasnik RS“, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispr., 108/13 i 142/14.

207

Zaštitnik građana je, u novembru 2014, podneo Narodnoj skupštini, radi davanja saglasnosti,

novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi

Zaštitnika građana. Iako je Odbor za administrativno-budžetska i mandatno – imunitetska

pitanja u kratkom roku utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Pravilnik, plenum i

dalje nije zasedao povodom ovog pitanja.

Postojeća odredba Zakona po kojoj Narodna skupština daje saglasnost na opšti akt o

organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, utiče na nezavisnost

Zaštitnika građana, smanjujući organizacionu fleksibilnost, efikasnost i prilagođavanje

promenama. Kao posledica neodlučivanja Narodne skupštine, Zaštitnik građana nije bio u

mogućnosti da valjano planira budžet za 2015. godinu, jer nije mogao da predvidi sredstva za

nove zaposlene, planirane Pravilnikom. Stoga Zaštitnik građana smatra da bi proceduru

donošenja, odnosno davanja saglasnosti na Pravilnik trebalo izmeniti na način da skupštinski

odbor nadležan za administrativna pitanja daje saglasnost na broj zaposlenih u Stručnoj službi

Zaštitnika građana, na predlog Zaštitnika građana, a da Pravilnik donosi Zaštitnik građana i

objavljuje ga na svojoj elektronskoj stranici. Time bi se uveo efikasniji postupak za donošenje

opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe Zaštitnika građana, sa ciljem

stvaranja mogućnosti za veću organizacionu fleksibilnost ovog organa, a što bi trebalo da u

budućnosti omogući njegovu bolju efikasnost.

3.3. MEĐUNARODNA SARADNjA I PROJEKTI

Zaštitnik građana je u 2014. nastavio sa intenzivnom međunarodnom saradnjom na

multilateralnom i bilateralnom planu. Saradnja s regionalnim i evropskim međunarodnim

organizacijama i institucijama, kao i njihovim specijalizovanim telima dodatno je ojačana.

Uspostavljeni mehanizmi saradnje s ombudsmanima drugih država unapređivani su kroz

bilateralne i multilateralne sastanke, prevashodno na redovnim konferencijama, okruglim

stolovima, seminarima, treninzima i edukativnim i ostalim skupovima koji su organizovani u

zemlji i inostranstvu.

Zaštitnik građana nastavio je s redovnim aktivnostima u okviru članstva u više stručnih

mreža: Međunarodni koordinacioni komitet Nacionalnih institucija za ljudska prava,

Međunarodni institut ombudsmana, Udruženje mediteranskih ombudsmana, Evropski

institut ombudsmana, Evropska mreža ombudsmana za decu i Mreža ombudsmana za decu

Jugoistočne Evrope.

Bilateralna i multilateralna saradnja sa ombudsmanima država iz regiona dalje je jačana i u

toku 2014. godine. Zaštitnik građana je učestvovao na regionalnim konferencijama u Tirani i

Ljubljani. U maju je organizovana studijska poseta Albanskog ombudsmana Zaštitniku

građana.

Tokom 2014. godine, više delegacija stranih ombudsmana i nacionalnih mehanizama za

prevenciju torture (NPM) izrazilo je želju da dođe u studijsku posetu Zaštitniku građana. Tako

je delegaciji Ombudsmana Poljske predstavljen sistem elektronskog upravljanja dokumentima

u Stručnoj službi Zaštitnika građana, dok su delegacijama NPM-ova Gruzije i Ukrajine preneta

iskustva Zaštitnika građana u obavljanju poslova NPM-a.

Iskustva u zaštiti prava pripadnika oružanih snaga Zaštitnik građana je delio s kolegama i

koleginicama na konferenciji u Ženevi (domaćin jedne od prethodnih konferencija je bio, u

Beogradu, Zaštitnik građana). Iskustva u kontroli službi bezbednosti i uspostavljanju

delotvorne i efikasne spoljne kontrole rada organa vlasti Zaštitnik građana preneo je

zvaničnicima Gruzije i Palestine tokom poseta koje je organizovao i finansirao Ženevski centar

za demokratsku kontrolu oružanih snaga.

208

Doprinoseći procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Zaštitnik građana je, pored

redovnog izveštavanja i učestvovanja na prvom sastnaku Odbora za sprovođenje Sporazuma

o stabilizaciji i pridruživanju, razgovarao i sa Žan-Reno Pakeom, direktorom Direktorata za

Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susedne politike i proširenje Evropske komisije.

Pored toga, sastajao se i sa više ekspertskih misija Evropske unije. Zaštitnik građana

kontinuirano učestvuje u izveštavanjima u vezi sa pristupanjem Evropskoj uniji. Zaštitnik

građana je takođe razgovarao sa više delegacija Saveta Evrope.

Tokom 2014. godine, Zaštitnik građana je imao sastanke i sa visokim zvaničnicima Velike

Britanije, ministrom za Evropu Dejvidom Lidingtonom, odnosno Nemačke, Kristofom

Štreserom, nemačkim federalnim komesarom za ljudska prava.

Aktivnosti Zaštitnika građana kao nacionalne institucije za ljudska prava

Zaštitnik građana je u svojstvu nacionalne institucije za ljudska prava u Srbiji (National

Institutions for the Promotion and Protection of Human Rights, dalje i: NHRI), akreditovane

najvišim statusom „A“ od strane Međunarodnog koordinacionog komiteta nacionalnih

institucija za unapređenje i zaštitu ljudskih prava (engl. International Coordinating Committee

of National Institutions for the Promotion and Protection of Human Rights, dalje: ICC)350,

tokom 2014. sproveo niz aktivnosti.

Zaštitnik građana je, uveren da je potpuno i objektivno sagledavanje poštovanja ljudskih prava

od ključnog značaja za pravilno usmeravanje aktivnosti državnih i drugih subjekata radi

unapređenja stanja ljudskih prava u državi, uputio odgovore na liste pitanja Komiteta

Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava i Komiteta Ujedinjenih nacija za

prisilne nestanke.

Krajem 2014. godine, Zaštitnik građana je podneo neophodnu dokumentaciju za re-

akreditaciju za status nacionalne institucije za zaštitu i unapređenje ljudskih prava. Odluka

Potkomiteta za akreditaciju Međunarodnog koordinacionog komiteta nacionalnih institucija

za unapređenje i zaštitu ljudskih prava o re-akreditaciji Zaštitnik građana se očekuje u prvom

kvartalu 2015.

U sklopu svojih izveštajnih aktivnosti na polju međunarodne saradnje, Zaštitnik građana je

pripremio i poslao odgovore na različite upitnike OHCHR-a (Kancelarija visokog komesara

Ujedinjenih nacija za ljudska prava). Takođe je izrađivao priloge za izveštaje po specijalnim

procedurama Ujedinjnih nacija.

350 ICC predstavlja globalnu mrežu institucija za zaštitu i promociju ljudskih prava čiji interni akreditacioni

sistem, baziran na Pariskim principima, priznaju Ujedinjene nacije. ICC koordinira odnos između NHRI i Ujedinjenih nacija u oblasti ljudskih prava.

209

Projekti

U toku 2014. godine nastavljen je dvoipogodišnji projekat „Promocija ljudskih i manjinskih

prava kroz intenzivniji kontakt Zaštitnika građana sa građanima“, koji Zaštitnik građana

sprovodi zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Kraljevine Norveške. Cilj projekta je da

doprinese daljem unapređenju kapaciteta i većoj vidljivosti ove institucije u zaštiti ljudskih

prava kao i njenoj većoj dostupnosti građanima koji žive u manjim gradovima i opštinama u

Srbiji. Projekat se sprovodi u saradnji sa Bibliotekarskim društvom Srbije i javnim

bibliotekama u petnaest izabranih opština i gradova iz kojih je građanima omogućeno da

putem video veze kontaktiraju Stručnu službu Zaštitnika građana i izlože svoj problem.

Tokom 2014, Zaštitniku građana se putem video linka obratilo ukupno 972 građana, dok se

njih 1.245 informisalo o nadležnostima institucije. Održano je osam okruglih stolova na

lokalnom nivou o pravima ranjivih grupa uz učešće svih relevantnih aktera. Raspisan je

konkurs za učenike osnovnih škola, kao i novinare i studente za najbolje dečije likovne radove,

odnosno novinarske/studentske eseje na temu ljudskih prava osoba sa invaliditetom,

pripadnika nacionalnih manjina, kao i rodne ravnopravnosti. Najzad, u saradnji sa

Udruženjem za reviziju pristupačnosti prikupljeni su podaci o pristupačnosti objekata javne

namene osobama sa invaliditetom na lokalnom nivou. Na osnovu ovih podataka, napravljena

je Mapa pristupačnosti koja će biti dostupna na vebsajtu Zaštitnika građana i koja će sadržati

podatke o fizičkoj pristupačnosti objekata korisnicima invalidskih kolica, komunikacijskoj

pristupačnosti i dostupnosti servisa podrške osobama sa invaliditetom na lokalnom nivou.

U okviru petogodišnjeg projekta za reformu pravosuđa i odgovornu vlast (JRGA) koji od 2011.

godine u Srbiji sprovodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), Zaštitnik

građana je i u toku prošle godine učestvovao u aktivnostima u cilju jačanja saradnje i

komunikacije između Narodne skupštine i nezavisnih institucija. S tim u vezi, sredinom prošle

godine održana je informativna sesija za nove poslanike Narodne skupštine o nadležnostima

i ulozi Zaštitnika građana i drugih nezavisnih institucija, a poslanicima je podeljena i brošura

koja pruža informacije o nadležnostima, strukturi i postignućima pet nezavisnih institucija.

Krajem 2014. započet je i program obuke savetnika za zaštitu prava pacijenata i lokalnih saveta

za zdravlje. Cilj programa je da se ovi mehanizmi bliže upoznaju sa nadležnostima Zaštitnika

građana i drugih nezavisnih institucija, načinom prikupljanja i evidentiranja neophodnih

podataka, kao i o drugim relevantnim okolnostima kojima treba posvetiti posebnu pažnju u

radu po prigovorima pacijenata.

Početkom 2014. godine Zaštitnik građana i Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) započeli

su sprovođenje dvogodišnjeg Sporazuma o razumevanju i saradnji. Sporazum se sprovodi u

cilju jačanja uloge Zaštitnika građana u stvaranju preduslova za efikasniju zaštitu prava dece

u pokretu i dece žrtava seksualnog nasilja i osnaživanja Panela mladih savetnika zaštitnika

građana kao mehanizma za participaciju dece za zastupanje interesa dece iz osetljivih grupa.

U dosadašnjem toku projekta održana je obuka članova Panela mladih savetnika na temu

vršnjačke edukacije za rad sa decom u pokretu, a organizovane su i posete članova Panela

mladih savetnika programu Romskog resursnog centra Ekumenske humanitarne organizacije,

Svratištu za decu i mlade uključene u život i/ili rad na ulici, romskoj porodici i romskom

neformalnim naseljima u Novom Sadu i Nišu.

I tokom 2014. godine Misija OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji

nastavila je da razvija kapacitete institucije Zaštitnika građana, i to u oblasti unapređenja

rodne ravnopravnosti kao i podrške aktivnostima Nacionalnog mehanizma za prevenciju

torture (NPM). Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti fokus podrške bio je na monitoringu

sprovođenja na lokalu Opšteg i posebnih protokola o postupanju u slučajevima nasilja nad

210

ženama u porodici i partnerskog nasilja. Aktivnosti u okviru NPM-a bile su usmerene na

unapređenje dijaloga NPM-a sa policijskim upravama i psihijatrijskim ustanovama.

Uz pomoć Ambasade Kraljevine Danske započet je rad na Modelu zakona o državnoj pomoći

u slučajevima elementarnih nepogoda. Ovim zakonom bi trebalo da se unapredi sigurnost

građana i propišu jasnije i transparentnije procedure dodele državne pomoći u slučajevima

elementarnih nepogoda.

211

IV ДЕО: UKUPAN BROJ I KLASIFIKACIJA PRITUŽBI

Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili

nečinjenjem organa uprave povređena prava, može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.

Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim ako nema jednog od Zakonom

definisanih osnova za postupanje, kada odbacuje pritužbu i o tome obaveštava pritužioca, uz

navođenje razloga za odbacivanje.

Zaštitniku građana može da se obrati svako (državljani Srbije, stranci, pravna lica, apatridi,

izbeglice, raseljena lica, odrasli i deca, razna udruženja) ko smatra da organi uprave

nepravilno ili nekorektno primenjuju ili ne primenjuju propise Republike Srbije. Pritužba koja

se podnosi Zaštitniku građana je besplatna i podnosi se u pisanom obliku ili usmeno na

zapisnik kod Zaštitnika građana.

Zaštitnik građana je tokom 2014. godine evidentirao 4877 pritužbi što predstavlja smanjenje

broja pritužbi u odnosu na 2013. godinu za oko 3%.

Sve pritužbe koje Zaštitnik građana primi u toku godine ili ih pokrene sopstvenom

inicijativom, radi efikasnijeg postupanja po njima i njihove preciznije statističke obrade

evidentiraju se u specijalističkim oblastima koje pripadaju ranjivim kategorijama građana

(deca, osobe sa invaliditetom i stare osobe, pripadnici nacionalnih manjina, lica lišena slobode,

pritužbe iz oblasti rodne ravnopravnosti), a zatim i u resorima koji pripadaju tzv. dobroj

upravi. Resori uprave uglavnom se poklapaju sa delokrugom resornih ministarstava.

Tabela 34 – Podela pritužbi raspoređenih po oblastima i resorima, njihov broj i procenat u odnosu na ukupan broj pritužbi

Resor Br.

pritužbi %

1 Pravda 466 9,55

2 Prava deteta 417 8,55

3 Lokalna samouprava 409 8,38

4 Rad 337 6,91

5 Lica lišena slobode 334 6,85

6 Unutrašnji poslovi 330 6,76

7 Finansije 285 5,84

8 Penzijsko i invalidsko osiguranje 269 5,51

9 Osobe sa invaliditetom i stariji 254 5,21

10 Katastar nepokretnosti 237 4,86

11 Zaštita potrošača 217 4,45

12 Građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura 190 3,89

13 Prosveta i nauka 155 3,18

14 Prava nacionalnih manjina 153 3,14

15 Privreda i saobraćaj 151 3,09

16 Zdravlje 136 2,79

17 Rodna ravnopravnost 132 2,71

18 Odbrana 84 1,72

19 Energetika i rudarstvo 82 1,68

20 Poljoprivreda i zaštita životne sredine 74 1,52

21 Socijalna zaštita 44 0,90

22 Elementarne nepogode 31 0,64

23 Restitucija 29 0,59

24 Nezavisni kontrolni organi 16 0,32

212

25 Omladina i sport 15 0,31

26 Službe bezbednosti 12 0,24

27 Kultura i informisanje 8 0,16

28 Spoljni poslovi i dijaspora 7 0,14

29 Zaštita uzbunjivača 3 0,06 Ukupno 4877

Sledeća tabela pokazuje podatke o procentualnom učešću pritužbi iz različitih okruga.

Tabela 35 - Broj i klasifikacija pritužbi prema adresi pritužioca sa procentualnim učešćem

Beograd 1520 31,17% AP Vojvodina 736 15,09%

AP KiM 41 0,84%

Nišavski 230 4,72%

Mačvanski okrug 150 3,08%

Raški 146 2,99%

Šumadijski 146 2,99%

Braničevski 142 2,91%

Zlatiborski okrug 129 2,65%

Pomoravski okrug 120 2,46%

Rasinski okrug 114 2,34%

Jablanički okrug (bez Medveđe) 112 2,30%

Podunavski okrug 103 2,11%

Preševo, Bujanovac i Medveđa 32 0,66%

Ostali okruzi sa manje od 100 pritužbi) 416 8,53%

Strana država 57 1,17%

Bez podataka o adresi (e-mail) 683 14,00%

Ukupno 4877

213

4.1. KLASIFIKACIJA PRITUŽBI PREMA POVREĐENIM PRAVIMA

Razmatranjem 4877 pritužbi koje su podnete Zaštitniku građana u toku 2014. godine utvrđeno

je da se najveći broj povreda prava na koje ukazuju građani, odnosi na povreda načela i

principa dobre uprave, slučajeve povrede ekonomskih i socijalnih prava.

Grafikon 14 – Broj i klasifikacija pritužbi prema povređenim pravima

Sledeća tabela pokazuje vrste povređenih prava, njihov broj i procentualno učešće u odnosu

na broj podnetih pritužbi.

Broj povređenih prava je uvek veći od broja pritužbi, jer građani u brojnim pritužbama

ukazuju na višestruke povrede prava. Tako je u 2014. godini u primljenih 4877 pritužbi

ukazano na ukupno 5938 povreda prava.

Tabela 36 – Vrste povređenih prava, njihov broj i procentualno učešće u odnosu na ukupan broj svih evidentiranih povreda prava u pritužbama

Oblast prava Broj

povređenih prava

% u odnosu na sve podnete

pritužbe

Pravo na dobru upravu 2.146 44,00%

Ekonomska, socijalna i kulturna prava 1.994 40,89%

Građanska i politička prava 902 18,49%

Posebna prava u oblasti prava deteta 532 10,91%

Posebna prava osoba sa invaliditetom i starijih 124 2,54%

Posebna prava u oblasti rodne ravnopravnosti 111 2,28%

Posebna prava lica lišenih slobode 70 1,44%

Posebna prava pripadnika nacionalnih manjina 59 1,21%

Ukupno povreda prava u 4877 pritužbi 5.938

Građani su u pritužbama najčešće ukazivali na povredu principa dobre uprave. To potvrđuje

činjenicu da se principi dobre uprave krše u svim organima uprave pred kojima građani, a

214

među njima i oni koji pripadaju ranjivim grupama, ostvaruju svoja prava, što problem povrede

ovog prava čini još osetljivijim i težim.

Zastupljenost građanskih i političkih prava, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava i prava

na dobru pravu u odnosu na ukupan broj evidentiranih povreda prava u pritužbama može se

videti u sledeće tri tabele.

Tabela 37 – Prikaz povređenih građanskih i političkih prava, njihov broj i procentualno učešće u odnosu na ukupan broj evidentiranih povreda ovih prava u pritužbama

Pravo na pravnu zaštitu i na pravno sredstvo 209 23,17% Pravo na pravično suđenje 200 22,17%

Pravo na suđenje u razumnom roku 105 11,64%

Pravo na pravnu pomoć 100 11,09%

Pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta 41 4,55%

Pravo na zaštitu izbeglica i interno raseljenih lica 36 3,99%

Pravo na zaštitu od diskriminacije 33 3,66%

Pravo na na slobodu i bezbednost 22 2,44%

Pravo na lična dokumenta 22 2,44%

Pravo na zaštitu podataka o ličnosti 21 2,33%

Pravo na zaštitu od mučenja 17 1,88%

Pravo na naknadu štete 16 1,77%

Pravo na državljanstvo 15 1,66%

Pravo na jezik i pismo 11 1,22%

Pravo na poštovanje dostojanstva i slobodnog razvoja ličnosti 9 1,00%

Pravo na zaštitu od neosnovanog lišenja slobode 9 1,00%

Ostala prava 36 3,99%

Ukupno 902

Tabela 38 – Prikaz povređenih ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, njihov broj i procentualno učešće u odnosu na ukupan broj evidentiranih povreda ovih prava u pritužbama

Pravo na zaštitu imovine 471 23,62% Pravo iz penzijsko-invalidskog osiguranja 277 13,89%

Pravo po osnovu rada 258 12,94%

Zaštita prava potrošača 243 12,19%

Pravo na zdravstvenu zaštitu 148 7,42%

Pravo na rad 117 5,87%

Pravo na obrazovanje i vaspitanje 91 4,56%

Pravo na zdravu životnu sredinu 60 3,01%

Pravo na zdravstveno osiguranje 58 2,91%

Pravo na socijalnu zaštitu 53 2,66%

Zabrana zlostavljanja na radu 36 1,81%

Imovinska i radna prava u postupku privatizacije 30 1,50%

Pravo na naknadu štete usled elementarnih nepogoda 27 1,35%

Rešavanje studentskih pitanja 26 1,30%

Pravo na pristup informacijama od javnog značaja 22 1,10%

Pravo na zaštitu porodice, majke i samohranog roditelja 13 0,65%

Pravo na obaveštenost 11 0,55%

Pravo na stanovanje 10 0,50%

Ostala prava 43 2,16%

Ukupno 1994

215

Tabela 39 – Prikaz povređenih prava na dobru upravu, njihov broj i procentualno učešće u odnosu na ukupan broj evidentiranih svih povreda prava na dobru upravu u pritužbama

Pravo na poštovanje zakona 434 20,22% Pravo na zaštitu od ćutanja administracije 355 16,54%

Pravo na korektno postupanje organa 324 15,10%

Pravo na efikasno postupanje organa 284 13,23%

Pravo na dobijanje odluke u zakonskom roku 218 10,16%

Pravo na poštovanje stvorenih pravnih očekivanja 206 9,60%

Pravo na odsustvo zloupotrebe ovlašćenja 130 6,06%

Pravo na zaštitu zbog povrede postupka 86 4,01%

Pravo na zaštitu zbog nepostupanja po sudskim odlukama 45 2,10%

Pravo na zaštitu zbog nepostupanja po aktima organa uprave 33 1,54%

Pravo na ravnopravan tretman građana 27 1,26%

Pravo na srazmernost u radu organa 4 0,19%

Ukupno 2146

4.2. KLASIFIKACIJA PRITUŽBI PREMA ORGANIMA NA ČIJI RAD

SE ODNOSE

Najveći broj pritužbi odnosi se na rad predstavnika izvršne vlasti, posebno ministarstava -

23,62% svih pritužbi. Građani su se najčešće prituživali na rad organa i organizacija u oblasti

penzijskog i invalidskog osiguranja, zapošljavanja, zdravstvene zaštite, obrazovanja, socijalne

zaštite, poreskih organa, javnih preduzeća i ustanova, pravosudnih organa i organa uprave u

lokalnim samoupravama.

Sledeća tabela razlaže pritužbe prema različitim organima na čiji rad se odnose, sa procentom

u odnosu na ukupan broj organa na čiji rad su podnete pritužbe. Broj organa je uvek veći od

broja pritužbi, jer brojne pritužbe ukazuju na povrede prava od strane više organa.

Tabela 40 – Pritužbe prema različitim organima na čiji rad se odnose

Ministarstva 1152 23,62% Agencije, zavodi, fondovi, uprave 806 16,53%

Ustanove i druge javne službe 793 16,26%

Lokalna samouprava 701 14,37%

Pravosudni organi 638 13,08%

Priv.društva, poslodavci, fizička lica 538 11,03%

Javna preduzeća 397 8,14%

Samostalni republički organi i nezavisna tela 54 1,11%

Najviši republički organi (Vlada, Narodna skupština) 28 0,57%

Autonomna pokrajina 14 0,29%

Nacionalni saveti nacionalnih manjina 2 0,04%

Ukupno svi organi 5123

Sledeća tabela prikazuje ministarstava na čiji rad su se građani najčešće prituživali.

Tabela 41 – Pritužbe prema različitim ministarstvima na čiji rad se odnose

Sva ministarstva u odnosu na ukupan broj pritužbi 1152 23.62%

Pojedina ministarstva u odnosu na sva ministarstva

Ministarstvo unutrašnjih poslova 392 34.03% Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 149 12.93%

216

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 144 12.50%

Ministarstvo finansija 111 9.64%

Ministarstvo rada i socijalne politike 86 7.47%

Ministarstvo odbrane 85 7.38%

Ministarstvo pravde 82 7.12%

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine 31 2.69%

Ministarstvo zdravlja 21 1.82%

Ministarstvo privrede 18 1.56%

Ostala ministarstva 33 2.86%

Sledeća tabela pokazuje podvrste organa unutar velikih grupa organa kojima pripadaju.

Prikazuje se njihov broj i procentualno učešće u odnosu na ukupan broj organa iz grupe organa

kojoj pripadaju.

Tabela 42 – Pritužbe prema različitim organima na čiji rad se odnose

Agencije, zavodi, fondovi, uprave i dr. u odnosu na ukupan broj pr. 806 16.53%

Pojedini organi iz grupe u odnosu na sve organe koji pripadaju grupi

Republički fond PIO 349 43.30% Republički geodetski zavod 124 15.38%

Republički fond za zdravstveno osiguranje 79 9.80%

Poreska uprava 99 12.28%

Nacionalna služba za zapošljavanje 41 5.09%

Agencija za privatizaciju 26 3.23%

Agencija za restituciju 17 2.11%

Komesarijat za izbeglice i migracije 22 2.73%

Službe bezbednosti (BIA,VBA, VOA) 4 0.50%

Ostali agencije 12 1.49%

Ostale direkcije 21 2.61%

Ostale uprave 12 1.49%

Ustanove i druge javne službe u odnosu na ukupan broj pritužbi 793 16,26%

Pojedine ustanove u odnosu na sve ustanove

Ustanove u oblasti socijalne zaštite 257 32.41% Ustanove u oblasti obrazovanja 212 26.73%

Ustanove u oblasti izvršenja krivičnih sankcija 159 20.05%

Ustanove u oblasti zdravlja 148 18.66%

Ustanove u oblasti nauke i kulture 14 1.77%

Ustanove u oblasti sporta 2 0.25%

Ustanove u oblasti odbrane 1 0.13%

Organi lokalne samouprave u odnosu na ukupan broj pritužbi 701 14.37%

Pojedini organi iz grupe u odnosu na sve organe koji pripadaju grupi

Grad Beograd i gradske opštine 275 39.23% Ostali gradovi 221 31.53%

Ostale opštine 205 29.24%

Pravosudni organi u odnosu na ukupan broj pritužbi 638 13.08%

Pojedini organi iz grupe u odnosu na sve organe koji pripadaju grupi

Osnovni sudovi 336 52.66% Viši sudovi 66 10.34%

217

Apelacioni sud 29 4.55%

Privredni sudovi 56 8.78%

Sva tužilaštva 83 13.01%

Prekršajni sudovi 27 4.23%

Upravni sud 20 3.13%

Ostali pravosudni organi 21 3.29%

Javna preduzeća u odnosu na ukupan broj pritužbi 397 8.14%

Pojedini organi iz grupe u odnosu na sve organe koji pripadaju grupi

Lokalna javna preduzeća 234 58.94% Republička javna preduzeća 163 41.06%

Ostali organi u odnosu na ukupan broj pritužbi 98 2.01%

4.3. ISHOD POSTUPANjA PO PRITUŽBAMA

Zaštitnik građana vodi postupak po svakoj pritužbi, osim po pritužbama za koje nije nadležan,

koje su neblagovremene, preuranjene, anonimne, neuredne ili podnete od strane neovlašćenog

lica.

Zaštitnik građana je u toku 2014. godine razmatrao 4877 predmeta i to 4812 pisanih pritužbi i

65 pokrenutih sopstvenom inicijativom, od čega je okončao rad u 3045 predmeta. Istovremeno,

razmatrano je i oko 2.000 pritužbi iz ranijih godina od čega je okončan rad na 1753 pritužbe,

što znači da je u 2014. godini okončan rad na ukupno 4798 pritužbi.

Tabela 43 - Ishod rada na pritužbama iz 2014. godine i ranijih godina

Odbačene pritužbe 2.778 57,90% Neosnovane pritužbe 1.042 21,72% Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka 587 12,23%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 246 5,13%

Odustanak pritužilaca 113 2,36% Mišljenje Zaštitnika građana 20 0,42% Saopštenje Zaštitnika građana 6 0,13%

Smrt podnosioca pritužbe 6 0,13%

Ukupno: 4.798 Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni

Zakonom propisani uslovi za postupanje po njima. Pritužbe se odbacuju zbog nenadležnosti,

neblagovremenosti, preuranjenosti, anonimnosti i neurednosti.

Tabela 44– Razlozi za odbačaj pritužbi u 2014.

Nenadležnost 1314 47,30%

Preuranjenost 947 34,09% Neurednost 367 13,21%

Neblagovremenost 77 2,77%

Anonimnost 42 1,51%

Neovlašćeni podnosilac 31 1,12%

Ukupno: 2778

Veoma značajan segment postupanja Zaštitnika građana po pritužbama čini pružanje

savetodavno-pravne pomoći, koju Zaštitnik građana pruža i onda kada odbaci pritužbu zbog

218

toga što za nju nije nadležan ili zbog preuranjenosti. Zaštitnik građana u ovim slučajevima

pritužioca upućuje na nadležni organ ili ga posavetuje o raspoloživim pravnim sredstvima.

Kao što se vidi iz sledeće tabele u 81,39% odbačenih pritužbi Zaštitnik građana je građanima

pružio savetodavno-pravnu pomoć u ostvarivanju njihovih prava pred nadležnim organima.

Tabela 45 – Pružena savetodavno-pravna pomoć

broj procenat

Odbačene pritužbe 2778 100%

Nenadležnost - upućen na nadležni organ 1314 47,30%

Preuranjenost - posavetovan o raspoloživim pravnim sredstvima 947 34,09%

Ukupno: pružena savetodavno-pravna pomoć 2.261 81,39%

Pored pružanja savetodavno-pravne pomoći građanima kroz odgovore na pritužbe koje su

podneli, Zaštitniku građana se u prijemnim kancelarijama u Beogradu, Preševu, Bujanovcu i

Medveđi tokom 2014. godine javilo preko 17.000 građana kojima je usmenim savetima

pružena pomoć kroz upućivanje na nadležne organe i predviđene postupke za rešavanje

njihovih zahteva pred tim organima.

Zaštitnik građana je, postupajući u 2020 pritužbi, mimo onih koje su odbačene iz zakonom

utvrđenih razloga (2778), utvrdio nepravilnosti u radu organa uprave u preko 42% slučajeva,

nakon čega im je upućena preporuka ili mišljenje Zaštitnika građana kako da otklone utvrđeni

nedostatak.

Tabela 46 – Ishod pokrenutih postupaka

1. Utvrđene nepravilnosti u radu organa

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz skraćenog kontrolnog

postupka 587 29,06%

Predmeti pokriveni preporukama proisteklim iz kontrolnog postupka 246 12,18%

Mišljenje Zaštitnika građana 20 0,99%

Saopštenje Zaštitnika građana 6 0,30%

Ukupno 859 42,53%

2. Nisu utvrđene nepravilnosti u radu organa

Neosnovane 1.042 51,58% Odustanak pritužioca 113 5,59%

Smrt pritužioca 6 0,30%

Ukupno 1.161 57,47%

Ukupno 1 i 2 2.020 100%

219

V ДЕО: PREPORUKE, MIŠLjENjA I ZAKONODAVNE

INICIJATIVE ZAŠTITNIKA GRAĐANA

5.1. PREPORUKE

U toku 2014. godine Zaštitnik građana je, postupajući po pritužbama građana ili po sopstvenoj

inicijativi, u 833 predmeta (iz 2014. i ranijih godina) utvrdio propuste u radu organa uprave

koji su dovodili do povrede prava građana i tim povodom uputio, u skraćenom i kontrolnom

postupku, 799 preporuka organima.

Preporuke se evidentiraju u zavisnosti od oblasti prava na koju se odnose, tj. da li se odnose

na zaštitu i unapređenje prava ranjivih grupa (lica lišenih slobode, dece, osoba sa

invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, oblast rodne ravnopravnosti) ili se odnose na

poštovanje principa i načela dobre uprave.

Od ukupnog broja upućenih preporuka, najveći broj – 568, tj. 71% odnosi se na unapređenje

poštovanja principa dobre uprave.

Grafikon 15 – Prikaz preporuka po oblastima prava na koje se odnose

Napomena: Zaštitnik građana je u oblasti prava lica lišenih slobode, obavljajući poslove Nacionalnog mehanizma za

prevenciju torture, nadležnim organima uputio u toku 2014. godine 345 preporuke tako da je ukupan broj preporuka 1044, a

ukupan broj preporuka u oblasti lica lišenih slobode 378.

Procentualni prikaz izvršenja preporuka Zaštitnika građana prema oblastima dat je u sledećoj

tabeli.

220

Tabela 47 – Broj preporuka po oblastima sa procentom njihovog izvršenja

Oblast Broj Izvršene % Neizvršene % U roku za izvršenje

%

Rodna

ravnopravnost 26 23 88,46% 3 11,54% 0 0,00%

Lica lišena

slobode 33 29 87,88% 4 12,12% 0 0,00%

Prava deteta 80 55 68,75% 16 20,00% 9 11,25%

Osobe sa

invaliditetom 63 59 93,65% 2 3,17% 2 3,17%

Nac. manjine 29 22 75,86% 7 24,14% 0 0,00%

Dobra uprava 568 511 89,96% 36 6,34% 21 3,70%

Ukupno 799 699 87,48% 68 8,51% 32 4,01%

Organi su postupili u roku u 689 preporuka, a nakon isteka roka koji je dat organima za

postupanje u 10 preporuka, što predstavlja ukupno 699 (87,48%). Neizvršenih preporuka je 68,

dok kod 32 preporuke još nije istekao rok koji je ostavljen organima za postupanje.

Najveći procenat izvršenja preporuka jeste kod onih koje su upućene u oblasti prava osoba sa

invaliditetom i oblasti dobre uprave.

Najmanji procenat izvršenja preporuka je u oblasti prava deteta gde je izvršeno 66,25%

upućenih preporuka, s tim da kod određenog broja preporuka još uvek nije protekao rok za

njihovo izvršenje. Najveći procenat neizvršenih preporuka je u oblasti prava nacionalnih

manjina (24,14%).

Prikaz organa i organizacija kojima su najčešće upućene preporuke u kontrolnom postupku

dostupan je u sledećoj tabeli.

Tabela 48 – Organi kojima su upućene preporuke u kontrolnom postupku

Ministarstva 54 25,47% Lokalna samouprava 54 25,47%

Ustanove socijalne zaštite 24 11,32%

Ustanove obrazovanja 15 7,08%

Zatvori 12 5,66%

Republičke agencije 11 5,19%

Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja 10 4,72%

Uprave u sastavu ministarstva 9 4,25%

Posebne organizacije 8 3,77%

Policijske uprave i stanice 7 3,30%

Republičke direkcije 3 1,42%

Ustanove zdravlja 3 1,42%

Javna preduzeća 2 0,94%

Ukupno 212

221

Tabela 49 – Odnos upućenih i neizvršenih preporuka prema organima izdatim nakon kontrolnog postupka

Organ Broj upućenih preporuka

Broj neizvršenih

%

Republičke direkcije 3 3 100,00% Ustanove socijalne zaštite 24 11 45,83%

Uprave u sastavu ministarstva 9 4 44,44%

Ministarstva 54 22 40,74%

Lokalna samouprava 54 20 37,04%

Policijske uprave i stanice 7 2 28,57%

Org. obaveznog socijalnog os. 10 2 20,00%

Zatvori 12 2 16,67%

Posebne organizacije 8 1 12,50%

Ustanove obrazovanja 15 1 6,67%

Sledeća tabela sadrži prikaz organa koji najčešće nisu izvršavali preporuke Zaštitnika građana,

sa brojem i procentom neizvršenja u odnosu na ukupan broj neizvršenih preporuka.

Tabela 50 – Odnos neizvršenih preporuka u odnosu na ukupan broj neizvršenih preporuka izdatih nakon kontrolnog postupka

Ministarstva 22 32,35% Lokalna samouprava 20 29,41%

Ustanove socijalne zaštite 11 16,18%

Uprave u sastavu ministarstva 4 5,88%

Republičke direkcije 3 4,41%

Policijske uprave i stanice 2 2,94%

Org. obaveznog socijalnog os. 2 2,94%

Zatvori 2 2,94%

Ustanove obrazovanja 1 1,47%

Posebne organizacije 1 1,47%

Ukupno 68

Najveći procenat neizvršenih preporuka u odnosu na broj preporuka koje su upućene

različitim organima ima Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva, s obzirom na

to da su mu upućene ukupno tri preporuke od kojih nijedna nije izvršena.

5.2. MIŠLjENjA

Zaštitnik građana je tokom 2014. godine uputio organima javne vlasti 18 mišljenja i to:

1. Šesnaest (16) mišljenja, koristeći zakonsku odredbu da davanjem saveta i mišljenja o

pitanjima iz svoje nadležnosti, deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i

unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava.

2. Dva (2) mišljenja, na osnovu zakonske odredbe da u postupku pripreme propisa daje

mišljenje Vladi i Narodnoj skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima

uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.

Koja prava je Zaštitnik građana svojim mišljenjima želeo da unapredi može se videti u

narednoj tabeli.

Tabela 51 – Prava koja se unapređuju mišljenjima Zaštitnika građana

Mišljenja u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava 8 44,44%

222

Mišljenja u oblasti građanskih i političkih prava 5 27,78%

Mišljenja u okviru zaštite prava ranjivih grupa građana 4 22,22%

Mišljenja u oblasti unapređenja poštovanja principa i načela dobre uprave

1 5,56%

Ukupno 18

Mišljenja Zaštitnika građana u okviru zaštite prava ranjivih grupa odnosila su se na zaštitu

prava prava deteta (2), prava nacionalnih manjina (1) i prava osoba sa invaliditetom (1).

5.3. ZAKONODAVNE INICIJATIVE

Svoje pravo zakonodavne inicijative Zaštitnik građana koristi pod dva kumulativno ispunjena

uslova:

Kada je to neophodno da se tekst zakona ili predloga zakona izmeni ili dopuni kako bi se osiguralo potpuno i neometano ostvarivanje prava građana garantovanih Ustavom i drugim zakonima, propisima i opštim aktima, kao i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Kada drugi ovlašćeni predlagač, nadležan za konkretnu oblast (najčešće Vlada), ne koristi svoju zakonodavnu inicijativu na način na koji se obezbeđuje poštovanje, ostvarivanje, zaštita i unapređenje prava građana, a preti šteta od odlaganja.

Predlaganje amandmana i zakona Narodnoj skupštini poslednji je korak koji Zaštitnik građana preduzima, po pravilu tek kada oceni da ovlašćeni predlagač „prvog reda“ neće na osnovu inicijative, preporuke ili drugog predloga Zaštitnika građana, preduzeti potrebne korake u korist prava građana.

Zbog toga se zakonodavna aktivnost Zaštitnika građana najčešće ogleda u upućivanju sadržajnih inicijativa organima državne uprave - čiji rad Zaštitnik građana kontroliše – da pripreme i predlože normativne izmene. Tek izuzetno, Zaštitnik građana se zakonodavnim predlozima obraća neposredno samoj Narodnoj skupštini.

Zaštitnik građana je u 2014. godini Vladi uputio 7 inicijativa za izmenu propisa, i to:

1. Inicijativu za izmenu Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013-ispr. i 108/2013), koja bi bila od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava zaposlenih osoba sa invaliditetom. Predložena izmena Zakona o budžetskom sistemu u značajnoj meri bi obezbedila zaštitu radnog angažovanja osoba sa invaliditetom koje su zaposlene na određeno vreme zbog povećanog obima posla, koje su angažovane po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i angažovane po drugim osnovama kod korisnika javnih sredstava. Narodna skupština je 25. decembra 2014. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu u čijem predlogu nije prihvaćena inicijativa Zaštitnika građana.

2. Inicijativu za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ br. 41/09, 53/10, 101/11 i 32/2013 - Odluka US) radi ukidanja obaveze za građane da vozačku dozvolu na papirnom obrascu, čak i pre isteka roka na koji je izdata, zamene, uz naknadu, dozvolom na plastičnoj kartici sa čipom, već da se izmenama Zakona propiše da postojeće dozvole važe do isteka roka na koji su izdate, osim ako sam građanin svojevoljno ne odluči da dozvolu zameni i pre isteka roka na koji je izdata. Narodna skupština je 25. maja 2014. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u čijem predlogu nije prihvaćena inicijativa Zaštitnika građana već je samo rok do

223

kada moraju da budu zamenjene vozačke dozvole produžen sa pet godina na osam godina od stupanja na snagu ovog zakona.

3. Inicijativu za usaglašavanje rokova predviđenih Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i Zakonom o rehabilitaciji (Službeni glasnik RS“ broj 92/11), tako što bi se izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predvideo dodatni rok za podnošenje zahteva za vraćanje konfiskovane imovine, koji bi važio do isteka roka predviđenog za podnošenje zahteva za rehabilitaciju. Narodna skupština je 25. decembra 2014. godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u čijem predlogu nije prihvaćena inicijativa Zaštitnika građana;

4. Inicijativu Vladi da Narodnoj skupštini predloži Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora („Službeni glasnik RS, broj 32/13), kojim će postojeće odredbe čl. 3, 4, 5, 9, 11. i 13. usaglasiti sa Ustavom Republike Srbije tako što će ukloniti restriktivne odredbe o pravu predlaganja zakona i omogućiti Zaštitniku građana i drugim Ustavom ovlašćenim predlagačima zakona da budu predlagači Zakona potvrđivanja međunarodnih ugovora u skladu sa Ustavom utvrđenim pravom zakonodavne inicijative i vrše i druge poslove u vezi sa međunarodnim ugovorima. Do kraja izveštajnog perioda Vlada nije usvojila dostavljenu inicijativu za izmene zakona.

5. Inicijativu Vladi da donese i Narodnoj skupštini uputi na usvajanje Predlog zakona o potvrđivanju Fakultativnog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o postupku dostavljanja i razmatranja predstavki kojim se obezbeđuje da deca po prvi put imaju mogućnost da se neposredno obrate jednom međunarodnom telu radi zaštite i ostvarivanja prava a pitanjem nadnacionalne procene da li je pravo deteta ugroženo baviće se najkompetentnije međunarodno telo u oblasti prava deteta. Do kraja izveštajnog perioda Vlada nije usvojila dostavljenu inicijativu za izmene zakona.

6. Inicijativu Vladi za izmenama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne radi ustanovljavanja obaveze za Agenciju za privredne registre da dostavlja pismene otpravke odluka registratora preduzetnicima na koje se odluka odnosi i u slučajevima kada preduzetnici nisu podnosioci prijave za registraciju upisa, promene ili brisanja podataka, umesto da se pismeni otpravci odluka dostavljaju samo podnosiocima prijave na njihov zahtev. Do kraja izveštajnog perioda Vlada nije usvojila dostavljenu inicijativu za izmene zakona.

7. Inicijativu Vladi da Narodnoj skupštini predloži Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“, br. 16/02, 115/05, 107/09 i 104/14), kojim će se:

propisati da otac deteta može ostvariti pravo na roditeljski dodatak u slučaju kada je majka deteta strani državljanin ili lice bez državljanstva a otac i/ili dete domaći državljani;

propisati da otac deteta može ostvariti pravo na roditeljski dodatak u slučaju kada majka nema prebivalište u Republici Srbiji a otac i/ili dete imaju;

propisati da dete koje je državljanin Republike Srbije i koje živi i školuje se u Republici Srbiji može ostvariti pravo na dečji dodatak i kada se nalazi pod neposrednom brigom roditelja koji nema državljanstvo Republike Srbije, odnosno nema prebivalište u Republici Srbiji;

brisati ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kao uslov za ostvarivanje prava na roditeljski i dečji dodatak;

odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uskladiti sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i načelom inkluzivnog obrazovanja. Do kraja izveštajnog perioda Vlada nije usvojila dostavljenu inicijativu.

224

Zaštitnik građana je u januaru 2014. godine Narodnoj skupštini uputio amandman na Predlog Zakona o opštem upravnom postupku. Kako je ovaj predlog zakona povučen iz skupštinske procedure, o amandmanu Zaštitnika građana nije se raspravljalo.

Zaštitnik građana je u novembru 2014. godine uputio Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti tri odredbe Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika socijalne novčane pomoći. Ovaj predlog je i dalje u proceduri u Ustavnom sudu.

Navedenim predlogom, Zaštitnik građana osporava pravo da Vlada podzakonskim aktom uredi zakonsku materiju koja je u nadležnosti Narodne skupštine. Takođe osporena je saglasnost navedenih odredbi sa Ustavom i zakonom garantovanim pravima građana, kao što su pravo na pravičnu naknadu za rad i slobodan izbor rada, kao i pravo na slobodu u odlučivanju o sopstvenom zdravlju.

Zaštitnik građana smatra spornom mogućnost da se kao mera socijalne uključenosti propisuje obaveza društveno korisnog rada u lokalnoj zajednici i u vezi sa utvrđenom obavezom propisuju sankcije u vidu smanjenja ili ukidanja prava na socijalnu pomoć, ukoliko korisnik ne prihvati navedenu obavezu. Takođe, sporno je propisivanje lečenja kao mere aktivacije i sa tim povezana mogućnost umanjenja prava na novčanu socijalnu pomoć ukoliko korisnik socijalne pomoći ne prihvati ovu obavezu.

225

ANEKS I

I Ljudski i materijalni resursi

Organizaciona struktura

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, obrazovana je Stručna služba.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana predviđeno je ukupno 50 sistematizovanih radnih mesta sa ukupno 59 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i 4 nameštenika.

Na dan 31. 12. 2014. godine, u Stručnoj službi Zaštitnika građana ukupno je bilo 80 zaposlenih. Na neodređeno vreme zaposleno je 52 državna službenika, a na određeno 28 državnih službenika i nameštenika (od čega 9 na radnim mestima u kabinetu). Od ukupnog broja zaposlenih, 69 je sa visokom, a 11 sa srednjom stručnom spremom. U Stručnoj službi je zaposleno 59 žena i 21 muškarac. Navedenim brojem zaposlenih nisu obuhvaćeni Zaštitnik građana Saša Janković i njegovi zamenici: Miloš Janković, Gordana Stevanović, Robert Sepi i Vladana Jović.

S obzirom na obim posla, sa postojećim brojem zaposlenih teško je obezbediti ažuran i kvalitetan rad institucije. Stalan porast broja kontakata koje Zaštitnik građana ostvaruje sa građanima, a samim tim i postupaka proizašlih iz tih kontakata, dovodi do značajnog povećanja obima posla. Iz navedenog razloga Zaštitnik građana je, u skladu sa članom 38. stav 3. Zakona o Zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, br.79/05 i 54/07), dostavio na saglasnost Narodnoj skupštini Republike Srbije Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi Zaštitnika građana broj 48-709/2014 od 22. 10. 2014. godine. Odbor za administrativno – budžetska i mandatno – imunitetska pitanja je na 31. sednici održanoj 10. novembra 2014. godine, utvrdio Predlog odluke o davanju saglasnosti na ovaj pravilnik i odlučio da ga dostavi Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.

- 226 -

ORGANIZACIONA SHEMA

- 227 -

PROSTOR I SREDSTVA ZA RAD

Zaključkom Komisije za stambena pitanja i raspodelu službenih zgrada i poslovnih prostorija

Vlade 77 broj 361-6754/2013 od 02.8.2013. godine, raspoređen je na privremeno korišćenje

Zaštitniku građana poslovni prostor u Beogradu u ul. Deligradska 16, ukupne površine

1502,25 m2 koji čine 57 kancelarija, arhiva, mala i velika sala za sastanke i garaža za pet vozila,

u cilju obezbeđenja poslovnog prostora neophodnog za rad.

Tačkom 3. Zaključka navedeno je da se predmetni prostor dodeljuje na privremeno korišćenje

dok se ne steknu uslovi za realizaciju Zaključka Komisije za raspodelu službenih zgrada i

poslovnih prostorija Vlade 77 broj 361-3066/2010 od 27.4.2010. godine kojim je Zaštitniku

građana raspoređen na korišćenje deo poslovnog prostora u nepokretnosti koju čini objekat u

Beogradu u ul. Karađorđeva broj 48, u cilju obezbeđenja trajnog poslovnog prostora

neophodnog za rad.

U međuvremenu, bez posebne odluke o stavljanju van snage Zaključka Komisije za raspodelu

službenih zgrada i poslovnih prostorija Vlade 77 broj 361-3066/2010 od 27.4.2010. godine, u

okviru realizacije projekta „Beograd na vodi“, promenjena je namena objektu u Beogradu u

ul. Karađorđeva 48, a da pri tome nije doneta nova odluka o obezbeđivanju trajnog poslovnog

protora neophodnog za rad Zaštitnika građana.

Prostor u Deligradskoj broj 16 više nije dovoljan za smeštaj postojećeg broja zaposlenih u

instituciji i prijem građana. Prostor više ne ispunjava minimalne uslove nužne za prijem

građana i rad državnih službenika – za očuvanje njihovog prava na bezbednost i privatnost

stranaka, zdrave radne uslove, dostojanstvo organa. Postojeći broj kancelarija (57), pored

kancelarija državnih službenika koji vode postupke po pritužbama građana, kadrovske,

finansijske, IT službe, obuhvata i kabinete zaštitnika građana, zamenika zaštitnika građana,

generalnog sekretara i pomoćnika generalnog sekretara, prostorije za prijem stranaka,

čekaonicu, pisarnicu, telefonsku centralu. Prostorija namenjena za arhivsku građu je

nedovoljne površine i neadekvatne strukture. Takođe, postojeći uslovi omogućavaju primenu

samo najnužnijih mera za zaštitu podataka sa stepenom tajnosti.

Nastavljeno je pribavljanje sredstva za rad, posebno kompjutera i drugih tehničkih uređaja,

uglavnom iz sredstava Zaštitnika građana obezbeđenih u budžetu RS, kao i iz sredstava

obezbeđenih projektima koje finansiraju vlade drugih zemalja i međunarodne organizacije.

Služba je opremljena desk i prenosnim računarima, opremom za video prezentaciju,

telekomunikacionim uređajima i neophodnom kancelarijskom opremom. Prostor u

Deligradskoj broj 16 je opremljen kancelarijskim nameštajem zatečenim od prethodnog

korisnika prostora. Zaštitnik građana koristi i 12 službenih vozila od čega je šest vozila (dva

terenska, jedno putničko srednje i tri putnička niže klase) dobijeno iz donacija OEBS i Saveta

Evrope, u okviru projekata jačanja kapaciteta Zaštitnika građana Republike Srbije, a šest (jedan

putnički kombi srednje i pet putničkih vozila niže klase) je kupljeno sredstvima budžeta

Zaštitnika građana za potrebe rada Stručne službe u vršenju poslova iz nadležnosti

ombudsmana i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture. Službena vozila se koriste

isključivo u svrhe i na način propisan Uredbom o načinu korišćenja službenih vozila

(„Službeni glasnik RS“, broj 49/14).

Prostor je u potpunosti prilagođen za pristup osobama sa invaliditetom, čime im je rad ovog

organa učinjen u potpunosti dostupnim kao i drugim građanima.

Lokalne kancelarije u Preševu, Bujanovcu i Medveđi

- 228 -

Na osnovu Zakona o Zaštitniku građana i Opšteg akta o organizaciji i radu Stručne službe,

Zaštitnik građana je doneo Odluku o obrazovanju lokalne kancelarije Zaštitnika građana u

opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Kancelarija je obrazovana radi povećanja

dostupnosti institucije Zaštitnika građana i ostvarivanja efikasnije zaštite i unapređenja

ljudskih i manjinskih sloboda i prava građana na tom području.

Sedišta kancelarija su u:

1. Preševu, u zgradi Koordinacionog centra za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu,

ulica Save Kovačevića 12;

2. Bujanovcu, u zgradi Osnovnog suda u Vranju, sudska jedinica Bujanovac, ulica

Karađorđev Trg bb. Kancelarija je 6.12.2011. godine, posle privremenog smeštaja u zgradi

opštine Bujanovac, u sali Pres-centra Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i

Medveđa, preseljena u nov prostor dobijen saglasnošću Ministarstva pravde.

3. Medveđi, u zgradi Kulturnog centra opštine Medveđa, ulica Jablanička 63.

U Kancelariji rade dva državna službenika, mlađi savetnici Ana Glišić-Petrova i Bekim Ajdini.

Prijem stranaka u Kancelariji se obavlja po sledećem rasporedu: ponedeljak i utorak – opština

Bujanovac; sreda i četvrtak - opština Preševo i petak - opština Medveđa. Kancelarija je

zvanično počela sa radom 28. 6. 2011. godine.

Kancelarije su opremljene kancelarijskim nameštajem, računarskom i komunikacionom

opremom iz sredstava donacije UNDP-a u okviru projekta PBILD program „Jačanje kapaciteta

za inkluzivni lokalni razvoj u Južnoj Srbiji“.

- 229 -

ANEKS II

I Finansijski izveštaj

Zaštitniku građana su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu obezbeđena sredstva u visini od 176.580.000,00 dinara, što predstava uvećanje za 7,78 %u odnosu na 163.824.000,00 dinara obezbeđenih sredstava u 2013. godini.

Zaštitnik građana je 2014. godine utrošio ukupno 159.448.912,98 dinara, odnosno 90,30% od obezbeđenih budžetskih sredstava (procentualno manja potrošnja budžetskih sredstava u odnosu na potrošnju u 2013. godini za 5,09%), što predstavlja nominalno uvećanje od 2,04 % u odnosu na utrošak sredstava u 2013. godini, kada je utrošio ukupno 156.263.921,97 dinara.

Sredstva predviđena budžetom iskorišćena su za finansiranje redovne delatnosti Zaštitnika građana, u skladu sa finansijskim planom.

Tabela 52 - Izvršenje budžeta za 2014. godinu

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

411 Plate, dodaci, naknade

411111 Plate po osnovu cene rada 91.729.606,02 76,07

411112 Dodatak za rad duži od punog radnog vremena 2.037.219,49 1,69

411115 Dodatak za vreme provedeno na radu (minuli rad) 5.709.142,80 4,73

411117 Bolovanje do 30 dana 766.322,33 0,64

411118 Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada-godišnji odmor, plaćeno odsustvo 5.671.128,80 4,70

411119 Ostali dodaci i naknade zaposlenima 4.849.212,40 4,02

411131 Plate privremeno zaposlenih 51.948,06 0,04

Ukupno

411

120.589.000,00 110.814.579,90 91,89

412 Doprinosi

412111 Doprinosi za PIO 11.326.672,12 57,85

412211 Doprinosi za zdravstveno osiguranje 5.653.431,62 28,87

412311 Doprinos za nezaposlenost 739.436,03 3,78

- 230 -

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

Ukupno

412 19.579.000,00 17.719.539,77 90,50

413 Naknade u naturi

413000 Naknade u naturi 0 0

Ukupno

413 200.000,00 0 0

414 Socijalna davanja zaposlenima

414111 Porodiljsko bolovanje 3.847.933,88 52,62

414121 Bolovanje preko 30 dana 94.551,03 1,29

414314 Pomoć u slučaju smrti zaposlenog 105.664,00 1,44

414411 Pomoć u medicinskom lečenju zaposlenog 119.453,44 1,63

Ukupno

414 7.313.000,00 4.167.602,35 56,99

415 Naknade za zaposlene

415112 Naknada za prevoz na posao i sa posla 3.400.347,28 95,81

Ukupno

415 3.549.000,00 3.400.347,28 95,81

421 Stalni troškovi

421121 Troškovi bankarskih usluga 32.656,30 0,54

421211 Usluge za električnu energiju 72.671,37 1,21

421225 Centralno grejanje 142.426,50 2,37

421323 Usluge zaštite imovine 467.218,58 7,79

421391 Doprinos za korišćenje građevinskog zemljišta i slično 413.753,73 6,90

421411 Telefon, teleks i telefaks 859.817,88 14,33

421412 Internet i slično 138.218,82 2,30

421414 Usluge mobilnog telefona 1.635.869,59 27,26

421422 Usluge dostave 631.750,00 10,53

421512 Osiguranje vozila 331.560,00 5,53

421513 Osiguranje opreme 49.913,87 0,83

- 231 -

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

421522 Zdravstveno osiguranje zaposlenih 113.872,50 1,90

421619 Zakup ostalog prostora 34.500,00 0,58

421621 Zakup opreme za saobraćaj 49.000,00 0,82

421911 Radio-televizijska pretplata 10.000,00 0,17

Ukupno

421 6.000.000,00 4.983.229,14 83,05

422 Troškovi putovanja

422111 Troškovi dnevnica na službenom putu 884.309,31 25,27

422121 Troškovi prevoza na službenom putu 73.249,53 2,09

422131 Troškovi smeštaja na službenom putu 226.553,00 6,67

422199 Ostali troškovi za poslovna putovanja u zemlji 97.083,00 2,77

422211 Troškovi dnevnica na sl. put u inostranstvu 516.430,32 14,75

422221 Troškovi prevoza na sl. putu u inostranstvo 631.175,98 18,03

422231 Troškovi smeštaja na službenom putu u inostranstvo 293.326,77 8,38

422299 Ostali troškovi za poslovna putovanja u inostranstvo 57.006,27 1,63

422321 Troškovi putovanja u okviru redovnog rada 47.381,00 1,35

Ukupno

422 3.500.000,00 2.826.515,18 80,76

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

423 Usluge po ugovoru

423111 Usluge prevođenja 953.283,20 11,67

423212 Usluge za održavanje softvera 5.800,00 0,07

423291 Ostale kompjuterske usluge (ažuriranje paketa pravnih, ekonomskih propisa) 493.436,18 6,04

423311 Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih 314.900,00 3,85

423321 Kotizacija za seminare 201.908,00 2,47

423391 Izdaci za stručne ispite 19.000,00 0,23

423399 Ostali izdaci za stručno obrazovanje 7.500,00 0,09

423413 Usluge štampanja publikacija 1.437.674,14 17,62

- 232 -

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

423419 Ostale usluge štampanja 463.473,28 5,68

423432 Objavljivanje tendera i informativnih oglasa 377.061,50 4,63

423449 Ostale medijske usluge 374.400,00 4,58

423531 Usluge veštačenja 190.675,72 2,33

423599 Ostale stručne usluge (angažovanje spoljnih saradnika, eksperata) 1.300.544,50 15,93

423621 Ugostiteljske usluge (organizovanje konferencija, okruglih stolova, sastanaka) 742.727,84 9,09

423711 Reprezentacija (organizovanje konferencija, okruglih stolova, sastanaka) 477.486,12 5,85

423712 Pokloni 54.150,00 0,66

423911 Ostale opšte usluge 749.724,74 9,18

Ukupno

423 8.166.000,00 8.163.745,22 99,97

425 Popravke i održavanje

425211 Mehaničke popravke 274.462,46 58,40

425222 Računarska oprema 20.934,00 4,45

425229 Ostale popravke i održavanje administrativne opreme 33.342,00 7,09

425291 Tekuće popravke i održavanje proiz., motorne, nepokretne i nemotorne opreme 35.955,60 7,65

Ukupno

425 470.000,00 364.694,06 77,59

426 Materijal

426111 Kancelarijski materijal 1.882.901,01 33,04

426191 Ostali administrativni materijal 13.616,00 0,24

426311 Stručna literatura za redovne potrebe zaposlenih 730.238,30 12,81

426411 Benzin 2.566.703,43 45,04

426491 Ostali materijal za prevozna sredstva 195.495,43 3,43

426819 Ostali materijal za održavanje higijene 137.653,60 2,42

- 233 -

Pozicija

konto O p i s Odobreno Realizovano %

426912 Rezervni delovi 1.308,00 0,02

426919 Ostali materijal za posebne namene 166.609,20 2,92

Ukupno

426 5.699.000,00 5.694.524,97 99,92

462 Dotacije međunarodnim organizacijama

462121 Tekuće dotacije za međunarodne članarine 734.825,51

Ukupno

462 735.000,00 734.825,51 99,98

482 Porezi, obavezne takse, kazne i penali

482131 Registracija vozila 123.944,00 41,31

482231 Gradske takse 3.670,00 1,22

Ukupno

482 300.000,00 127.614,00 42,54

512 Mašine i oprema

512221 Računarska oprema 429.748,80 89,53

512232 Telefoni 3.958,80 0,82

512241 Elektronska oprema 17.988,00 3,75

Ukupno

512 480.000,00 451.695,60 94,10

TOTAL 176.580.000,00 159.448.912,98 90,30

- 234 -

Pored sredstava predviđenih Zakonom o budžetu, Zaštitnik građana je u 2014. godini koristio i sredstva donacija međunarodnih organizacija i pojedinih

stranih država.

Tabela 53 – Tekući projekti

R.

br.

Naziv projekta Donator Budžet projekta

za 2014.

Trajanje projekta Kratak opis / Svrha / Korisnici

1 Reforma pravosuđa i

odgovorne vlasti (JRGA) USAID 2011 – 2016.

Doprinos promociji odgovorne i efikasne vlade, jačanju kapaciteta Zaštitnika

građana i podrška saradnji Zaštitnika građana sa organizacijama civilnog društva i

drugim nezavisnim institucijama.

2

Promocija ljudskih i

manjinskih prava kroz

intenzivniji kontakt

Zaštitnika građana sa

građanima

Vlada Kraljevine

Norveške

115.000,00 €

(doprinos VKN

98.500.00 €)

30 meseci:

decembar 2012-

juni 2015.

Doprinos unapređenju zaštite i poštovanja ljudskih prava građana, naročito onih koji

žive u manjim gradovima i opštinama u Srbiji. Projekat se sprovodi u saradnji sa

javnim bibliotekama u 15 opština/gradova na teritoriji Srbije i nevladinim

organizacijama za ljudska prava.

3

Jačanje kapaciteta ZG za

efikasno praćenje

sprovođenja

deinstitucionalizacije

Ambasada

Kraljevine

Norveške /

OHCHR

23.000,00 $

juni 2013 –

novembar 2014.

Zaštitnik građana je korisnik projekta koji ima za cilj da doprinese unapređenju

položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji kroz proces deinstitucionalizacije. Projekat

pomaže jačanje kapacitete Zaštitnika građana za praćenje ostvarivanja prava osoba

sa invaliditetom i primenu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.

4 Podrška jačanju institucije

Zaštitnika građana

Misija OEBS-a u

Srbiji

januar – decembar

2014.

Doprinos jačanju kapaciteta Zaštitnika građana za unapređenje rodne ravnopravnosti

i sprovođenju aktivnosti Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM).

Podrška je fokusirana na praćenje sprovođenja na lokalnom nivou Opšteg i Posebnih

protokola o postupanju u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i partnerskog

nasilja kao i na unapređenje dijaloga NPM-a sa policijskim upravama i

psihijatrijskim ustanovama.

5 Unapređenje položaja

najosetljivijih grupa dece

Dečji fond

Ujedinjenih

nacija (UNICEF)

47.465,00 $ mart 2014 –

decembar 2015.

Zaštitnik građana i Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) započeli su sprovođenje

dvogodišnjeg Sporazuma o razumevanju i saradnji. Sporazum se sprovodi u cilju

jačanja uloge Zaštitnika građana u stvaranju preduslova za efikasniju zaštitu prava

dece u pokretu i dece žrtava seksualnog nasilja, kao i osnaživanja Panela mladih

savetnika zaštitnika građana kao mehanizma za participaciju dece za zastupanje

interesa dece iz osetljivih grupa.

6 Godišnja konferencija

Mreže ombudsmana za

Save the

Children

International

kancelarija za

14.227,00 €

septembar 2014 -

februar 2015.

Zaštitnik građana je domaćin redovne konferencije Mreže koja je održana u

Beogradu na temu opstanka usluga i programa za decu u uslovima restriktivnih

ekonomskih politika. Konferenciji su prisustvovale članice Mreže CRONSEE kao i

predstavnici relevantnih državnih institucija i organizacija civilnog društva koje se

- 235 -

decu Jugoistočne Evrope

(CRONSEE)

severozapadni

Balkan

(Doprinos SCI

8.895,00 €)

bave pravima dece. Planirano je objavljivanje zbornika zabranih radova sa

Konferencije. Nakon Konferencije organizovan je tematski sastanak na kojem se

raspravljalo o zaštiti dece na internetu.

7

Izrada Modela Zakona o

državnoj pomoći u

slučajevima elementarnih

nepogoda

Ambasada

Kraljevine

Danske

12.856,00 € novembar 2014 –

mart 2015.

Cilj projekta je da doprinese unapređenju sigurnosti građana i jasnijim i

transparentnijim procedurama dodele državne pomoći u slučajevima elementarnih

nepogoda. Projektom je predviđena izrada Modela zakona koji će Zaštitnik građana

uputiti ili kao predlog Vladi na razmatranje ili Narodnoj skupštini na usvajanje.

8

Uvođenje sistema zaštite

poverljivih podataka

Zaštitnika građana

Ambasada

Kraljevine

Danske

10.961,00 € novembar 2014 –

mart 2015.

Projekat će doprineti unapređenoj zaštiti poverljivih podataka Zaštitnika građana i

većoj bezbednosti prostorija u kojima se ti podaci čuvaju i podrazumeva kupovinu i

instaliranje neophodne opreme i softvera.