Regnum FungiSistematika

Carstvo gljiva se deli na:Myxomycota (sluzave gljive) kod kojih telo nema elijski zid i kod kojih je telo sluzavo

Eumycota kod kojih se na pov ini tela nalazi elijski zid koji je igra en od spleta kon astih hifa

Phylum Myxomycota... su naj e e saprobi ili paraziti. Naj e e parizitiraju na biljkama. Dele se na elijske i plazmodijalne sluzave gljive. gljive

Plazmodija elijske sluzave gljive naseljavaju povr inske slojeve zemlji ta, umske stelje i koru drve a. Ameboidne jedine mogu da ive samostalno. Obi no se udru uju u providnu plazmodiju.

elijske sluzave gljiveNaseljavaju povr inske slojeve zemlji ta, umske stelje i koru drve a.Plasmodiophora brassicae

Ameboidne jedine mogu da ive samostalno. Obi no se udru uju u providnu plazmodiju.

Plazmodijalne sluzave gljiveNaj e e se nastaju zdru ivanjem miksameba u mnogojedarnu plazmodiju.Fuligo Zrela plazmodija obrazuje sporonosna tela sa endosporama u sebi. Sporonosna tela mogu biti sitna (sporangije) ili krupna (etalije), pri emu su etalije u toku evolucije nastale spajanjem vi e sporangija.

Phylum Eumycota... su isklju ivo heterogeni gljive. Dele se na 5 podrazdelaPhylum Eumycota

Podrazdeo Ascomycotina

Podrazdeo Mastigomycotina

Podrazdeo Basidiomycotina

Podrazdeo Zygomycotina

Podrazdeo Deuteromycotina

Podrazdeo MastigomycotinaNaseljavaju vodu, re e kopno. Mogu biti saprobi ili paraziti.Vodene parazitske gljive gljivama... Suvozemne parazitske gljive naj e e nalazimo na biljkama koje gaji ovek (krompir, kupus, karfiol). Telo gljive mo e biti jedno elijsko, golo, koje ivi u elijama doma ina, pa do nivoa dobro razvijene micelije.

Peronospora parasitica ive na algama, drugim

Podrazdeo Zygomycotina...

su naj e e suvozemni saprobi. Naseljavaju vodu re e, ive kao paraziti ili u simbiozi sa korenjem vaskularnih biljaka (mikorizne). Postoje vrste koje ive na izmetu biljojedih ivotinja (korpofili). Vrste koje esto nalazimo na namirnicama u doma instvima su bela (Mucor i crna (Rhisopus bu . Mucor) Rhisopus) Neseptirana micelija je dobro razvijena i razgranata. Razmno avaju se sporulativno (pomo u nepokretnih endospora) i polno (zigogamija).

Podrazdeo Ascomycotina...je najve a grupa u carstvu gljiva. Oko 30% svih poznatih gljiva pripada ovom podrazdelu. Naseljavaju suvozemna stani ta. Pekarski kvasac Po ishrani se dele na saprobe, parazite biljaka i mikorize. esto ih nalazimo na ljudskim namirnicama. Plodonosna tela ovih gljive se koriste u ljudskoj ishrani.

Taphrina deformans

Somatsko telo mo e biti jedno elijsko, ali je to naj e e micelija koju izgra uju razgranate septirane hife. Razmno avanje se obavlja delovima tela (somatsko), sporulativno (pomo u egzospora), polno (gametangiogamija) ili (kod jedno elijskih) pupljenjem. Kod polnog gljiva obrazuje askuse u askokarpima.

Na osnovu prisustva askokarpa podrazdeo je podeljen na 2 klase:

KVASCI

MICELIJSKE

Xylaria

Smr ak (Morchella)

Tartuf (Tuber)

Podrazdeo Basidiomycotina... mogu po ishrani biti saprobi, paraziti, simbionti, kao i mikorizni organizmi. Somatsko telo je dobro razvijena micelija. Razmno avanje se vr i :

stvaranjem spora, od kojih su veliki broj zapravo metamorfoze micelije; polno (somatogamija), pri emu se bazidije razvijaju direktno na miceliji

Na osnovu prisustva bazidiokarpa podrazdeo je podeljen na 3 klase: prva klasa - bazidiokarp je u obliku kopita. Plodonosna tela su obavijena tankom opnom koja se zove velum. Plodonosna tela naj e e su jestiva, ali Muhara (Amanita muscaria) postoje i smrtonosne vrste; druga klasa - plodonosno telo je trbu astog oblika. Bazidiospore se ispu taju preko otvora na vrhu plodonosnog tela, raskidanjem omota a plodonosnog tela. Ve ina pripadnika ove klase su saprobi, a postoje i mikorizne vrste. Plodonosna tela su uglavnom jestiva dok su mlada.

Svi pripadnici ove klase su parazitski organizmi. Parazitiraju na biljkama koje ovek koristi u ishrani. Po boji promena koju izazivaju na doma inu dele se na dve grupe, na r e i garke. Garke - postoji oko 1 000 vrsta. R e - postoji oko 6 000 vrsta.

Ustilago maydis

Podrazdeo Deuteromycotina... je obimna grupa heterogenih gljiva (oko 17 000 vrsta). Jedina zajedni ka osobina svih vrsta je odsustvo polnog razmno avanja.

Aspergillus

Pripadaju vi im gljivama. Micelija je dobro razvijena. Obrazuju samo egzospore. Kada se doka e da neka vrsta vr i i polno razmno avanje, ta vrsta se izme ta u drugi podrazdeo. podrazdeo.

Regnum FungiGljive kao izaziva ibolesti kultivisanih biljaka, doma ih ivotinja i oveka

Bolesti koje gljive izazivaju se veoma te ko le e. Kako parazitiraju na biljkama i ivotinjama koje ovek koristi u ishrani, situacija je jo opasnija. Gljive nisu opasne samo po zdravlje, ve nanose i velike ekonomske neprilike time to smanjuju prinose. Poznata je pojava zelene bu i na vo u i povr u. Uzro nici ove pojave su gljive roda Penicillium.

Velike probleme zadaje gljiva Claviceps purpurea. Ona parazitira na ra i. Ve tim donosi nepogodnosti. Mlevene zajedno sa neinficiranim plodovima, zara eni plodovi u bra no unose svoj sadr aj. Kod oveka konzumiranje inficiranog bra na izaziva gr enje muskulature.

Jedno od estih oboljenja je kandidijaza. kandidijaza. Gljiva izaziva oralne i vaginalne infekcije i infekcije disajnih puteva. Infekcija je dugotrajna i veoma te ko se le i.

Poreklo gljiva

Postoje 2 hipoteze o nastanku gljiva: da vode poreklo od bezbojnih oblika koji su naseljavali Zemlju pre podele carstva na carstvo biljaka i carstvo ivotinja; da im je poreklo mnogo bli e ivotinjama nego biljkama. 1969. godine je nau nik Vitaker predlo io podelu ivog sveta na 5 carstava i uz manje modifikacije je stvoren poredak u savremenoj nauci.

By:

Lazar ikovi I2 Stevan Markovi I2