renesansa srpske auto industrije izlazak iz tunela 5 - avgust 2008.pdf · 1 kako je proteklih...

Broj

5, A

vgus

t 200

8.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovieva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

[email protected]

AnA Trbovi, USAiD KonKUrenTnoST KljU rAzvojAC A r l S b e r g S r b i j A n A C i o n A l n o p i v oo p T i n A p e i n C i n i j e S v e U l o K A C i j iinTerne T voDi eUropeAn inveSTmenT moniTor

Renesansa srpske auto industrije

izlazak iz tunelaAko elite na svetsko trite sve to vam treba je dobar vodi.PRIRUNIK ZA IZVOZNIKE

Uskoro novo izdanje!

1

Kako je proteklih meseci nestabilnost u zemlji rasla, sve su bile brojnije ocene da e i ova godina biti ekonomski izgubljena. ta ova teza, zapravo, znai? Ako uzmemo u obzir nekoliko kljunih pokazatelja stanja nacionalne privrede, onda bi 2008. trebalo da bude zavrena ekonomskim rastom niim od predvienog, inflacijom viom od projektovane, spoljnotrgovinskim deficitom poveanim vie nego to je planirano i tako redom.

Nakon neto vie od pola godine, izgleda da e pesimistike prognoze biti delimino ispunjene. Gotovo je izvesno da inflacija prelazi dvocifren iznos, da nas, uprkos daljem dinaminom rastu izvoza, oekuje veliki skok deficita, da nee biti znaajnijeg kresanja javne potronje...

S druge strane, neki drugi parametri pokazuju da je srpska ekonomija u odreenoj meri ve postala otporna na politike okove. Tako je, recimo, industrijska proizvodnja do aprila porasla za vie od 5 procenata, izvoz je u isto vreme povean za preko 20 odsto, a ini se da e i strane investicije, naravno zahvaljujui i ranije ugovorenim poslovima, dostii planiranu vrednost, to bi znailo da nema negativnih efekata na devizne rezerve i dravni budet.

Nita manje vana, u tom smislu, nije ni najavljena investicija Fiat-a koja bi, zbog svog ogromnog privrednog, ali i simbolikog znaaja, mogla da predstavlja jednu od prelomnih taaka nae tranzicije. Ovom nizu treba dodati zavretak pripreme Nacionalnog plana integracije u Evropsku uniju, obimnog dokumenta koji sadri sve ono to drava treba da uradi da bismo bili spremni za punopravno lanstvo. Konano, tu je i izvanredna incijativa NALED-a za izmenu ili ukidanje svih propisa koji nepotrebno komplikuju poslovanje, posebno malim i srednjim firmama.

Dakle, ako Skuptina uskoro zaista pone da radi kao fabrika, kako se nekada govorilo, i nastavi sa usvajanjem istinski reformskih zakona, onda 2008, umesto izgubljene, moe da postane godina preokreta.

Vesti .......................................................................................................... 2

Globalni trendoviStrane direktne investicije u svetu u 2006. godini ........ 4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u periodujanuar-mart 2008. godine .......................................................... 5

Top temaRenesansa srpske auto industrije ......................................... 6

IntervjuDr Ana S. TrboviUSAID - Projekat za razvoj konkurentnosti ................ 10

Primer uspehaOptina Peinci ............................................................................... 12

Investicije u teorijiVrste SDI po zemljama .............................................................. 14

Investicije u praksiProjektni timovi (2) ...................................................................... 16

Lina kartaCarlsberg Srbija .............................................................................. 18

Vai partneriBerman Group................................................................................. 20

Internet vodiEuropean Investment Monitor (www.eyeim.com) ...... 21

Iz svetaPrivredna situacija u Nemakoj .......................................... 22

AnalizeDoing Business in 2008 ............................................................ 24

Javno mnenjeGlobalna anketa stranih investitora ................................ 26

Pitajte nas .......................................................................................... 28

Izdava: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovieva 3/V, 11000 Beograd tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 e-mail: [email protected] www.siepa.gov.rs

Urednik: Dragan PejiZamenik urednika: Boidar Laganin

Saradnici: Milo urin, Maja Vukovi, Ines Novosel, Goran Radosavljevi, Nataa Vujovi, Nikola Jankovi i Milica Zatezalo

Tehniki urednik & dizajn: Saa oreviPriprema za tampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban upi

tampa: Standard 2

asopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE AVGUST 2008.

INVESTICIJE, Broj 5, avgust 2008. Re urednika

Dragan [email protected]

6

12

18

22

Vesti

Plaza u KragujevcuIzraelska kompanija Plaza poee uskoro izgradnju trgovinskog centra u Kragujevcu, povrine 80 hiljada kvadratnih metara. Centar bi trebalo da bude zavren do kraja naredne godine, saoptili su predstavnici te kompanije koji navode da vrednost investicije iznosi 60 miliona evra.

Plaza centar u Kragujevcu imae dva sprata iznad zemlje i isto toliko ispod, a posao e dobiti oko dve hiljade Kragujevana. Re je o prvom objektu ove kompanije u Srbiji koji e biti najsavremeniji meu 30 koliko ih Plaza ima u svetu.

www.b92.net

SPAR potvrdio dolazak u SrbijuBivi ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo izjavio je da je sa predstavnicima austrijske kompanije SPAR postignut dogovor o njihovom ulasku na srpsko trite.

Sada je na redu traenje atraktivne lokacije u Beogradu gde SPAR planira da izgradi veliki oping centar, naveo je Bubalo i dodao da je za taj veliki posao potrebno obezbediti brojne dozvole za izgradnju, kao i dobavljae sa domaeg trita. Prva investicija SPAR-a u Srbiji, vredna vie desetina miliona evra, planirana je da se realizuje u 2008. godini.

www.b92.net

Bespovratna pomo Srbiji od 165 miliona evraPotpredsednik Vlade Republike Srbije Boidar eli i ef delegacije Evropske komisije u Srbiji ozep Ljoveras potpisali su Sporazum o finansijskoj pomoi EU u okviru

IPA fondova kojim se Srbiji odobrava bespovratna pomo u vrednosti od priblino 170 miliona evra. eli je, nakon potpisivanja sporazuma, istakao da je re o prvoj trani iz Instrumenta za pretpristupnu pomo (IPA) Evropske unije Srbiji u iznosu od milijardu evra za period od 2007. do 2011. godine.Prema reima potpredsednika Vlade, oko 40 miliona evra bie iskorieno za ravnomerni lokalni i regionalni ekonomski razvoj Srbije, pre svega za manje razvijene delove nae zemlje, dok je za podrku izbeglicama i interno raseljenim licima planirano 10 miliona evra. Za reformu hitne medicinske slube bie izdvojeno takoe 10 miliona evra, za informacioni sistem na Dunavu 11 miliona evra, a za smanjenje emisije tetnih gasova iz Termoelektrane Nikola Tesla 12 miliona evra. eli je naveo da e odreena sredstva biti iskoriena i za jaanje kapaciteta dravne administracije, poboljanje uslova za izdravanje zatvorskih kazni, reformu srednjeg strunog obrazovanja, poboljanje standarda kontrole granica i mnoge druge projekte.

www.srbija.sr.gov.yu

230 miliona evra za izgradnju ProkopaRadovi na izgradnji nove eleznike stanice Beograd centar u Prokopu poee najkasnije za 60 dana, poto Vlada odobri ugovor koji su potpisali direktor eleznice Srbije, Milanko arani i direktor Energoprojekta Vladimir Pirivatri. Investicija vredna oko 230 miliona evra bie realizovana kroz tri faze. U prvoj etapi predvieno je da na armiranoj betonskoj ploi bude izgraeno 128.000 kvadrata poslovnog prostora, od ega e eleznici pripasti 2.200 kvardrata, ali i 15.000 kvadrata (od ukupno 25.000) koje e Energoprojekt

izgraditi ispod ploe. Nova eleznika stanica i komercijalni prostor sa svim prateim sadrajima trebalo bi da budu izgraeni u roku od 30 meseci od dana kada Energoprojekt dobije odobrenje za gradnju.

Danas

JUB gradi novu fabriku u SrbijiSlovenaka kompanija JUB planira izgradnju fabrike za proizvodnju fasadnih maltera, u koju e uloiti 6 miliona evra, a proizvodie 10.000 tona godinje. Fabrika u imanovcima bie graena u tri faze u sledee dve godine. U imanovcima e biti izgraen i prvi info-centar, kao i trenani centar za obuku majstora i proizvoaa.JUB u imanovcima proizvodi 50.000 tona zavrnih materijala za graevinarstvo u vrednosti 25 miliona evra, a prole godine ostvaren je rast prodaje od 35 odsto. Oko 75% proizvodnje ide u izvoz, na trita BiH, Crne Gore i Makedonije, a JUB spada u 50 najveih izvoznika u Srbiji.

www.b92.net

Elgolf ulae 800 miliona evra u SurinKonzorcijum Elgolf uloie izmeu 700 i 800 miliona evra u izgradnju golf terena i drugih sadraja u Surinu. Na 110 hektara bie sportski sadraji, a na 190 hektara stanovi i pratei sadraji. Direktor Elgolfa Omri El Duda kae da e radovi na izgradnji sportskih sadraja i luksuznog stambenog i trgovinskog kompleksa u Surinu biti zavreni u roku od 9 do 11 godina.

Elgolf e u Surinu izgraditi golf terene, sportski centar sa terenima za tenis, bazenima i drugim sportskim sadrajima, hotel visoke kategorije, kao i luksuzan stambeni kompleks koji e sadrati vetako jezero, kole, obdanite, kao i

2 INVESTICIJE AVGUST 2008.

trgovinske i zdravstvene centre, a radni naziv projekta je Oaza.

Prema reima El Dudaa, Elgolf je konzorcijum amerikih, austrijskih i izraelskih kompanija, a registrovan je u Srbiji kao preduzee Elgolf da bi uestvovao na konkursu za projekat u Surinu.

www.b92.net

Jo 2 milijarde evra grkih investicijaOko 50 grkih kompanija spremno je da ue u Srbiju i u naredne dve godine investira oko 2 milijarde evra, ali bi prethodno neke od tih firmi elele da se uvere u politiku stabilnost u Srbiji, izjavio je Vasilios Dertilis, novi predsednik Upravnog odbora Helenskog poslovnog udruenja Srbije.

On je na konferenciji za novinare, odranoj u rezidenciji ambasadora Grke, podsetio da su grke kompanije do sada uloile vie od 2 milijarde evra i zapoljavaju 25.000 domaih radnika. Grki investitori zadovoljni su poslovnim ambijentom, ali istiu i da se suoavaju sa pojedinim problemima. Nalazimo se u zemlji u kojoj postoji i verujemo da e postojati dobra poslovna klima. Zato e u Srbiju doi jo grkih investicija. Meutim, prisutni su i razliiti problemi s kojima se suoavamo. Ti problemi uglavnom se tiu regulisanja pitanja vlasnitva u oblasti nekretnina, neke firme se suoavaju sa problemima u oblasti poreske politike, dok jedna kompanija ima problema sa sertifikatima EUR 1, rekao je Dertilis.

Danas

Vrnjaka banja, Soko banja i Koviljaa bie prve privatizovaneVrnjaka banja, Soko banja i Koviljaa su prve banje koje e biti privatizovane, rekao je

Boris Majstorovi iz Agencije za privatizaciju na okruglom stolu Privatizacija zdravstvenih ustanova u banjama, koji je odran u okviru 19. berze banja u Vrnjakoj Banji.

U prvom krugu bie privatizovano 13 bolnica, ali e Vlada odluiti koliki deo kapitala u kojoj bolnici e biti privatizovan, rekao je Majstorovi. Uesnici okruglog stola saglasili su se da treba voditi rauna o nekoliko bitnih faktora, a to su stvaranje preduslova za privatizaciju, ouvanje prirodnih i lekovitih izvora koji treba da ostanu u dravnom vlasnitvu, kao i ouvanje delatnosti specijalnih bolnica i broja postelja u njima.

www.emportal.co.yu

Holcim investira 83 miliona evraKompanija Holcim investirae 83 miliona evra u proirenje kapaciteta cementare u Novom Popovcu u naredne tri godine. Generalni direktor Holcim-a u Srbiji Gustavo Navaro rekao je da je ta kompanija do sada uloila 90 miliona dolara, odnosno oko 56 miliona evra, u infrastrukturu cementare. Holcim e nastaviti da ulae i iri proizvodnju, jer oekuje da e se Srbija ubrzano razvijati. irenje proizvodnih kapaciteta cementa omoguie da Holcim prati rast srpske graevinske industrije, naveo je on.

Navaro je kazao i da e kompanija, i pored isteka roka od pet godina predvienim ugovorom o kupovini cementare, nastaviti da ulae u odrivi razvoj lokalne zajednice i to u izgradnju vrtia i parkinga i obnavljanje uline rasvete.

Cementara Holcim je uruila 70 hiljada evra donacije za realizaciju 12 projekata za unapreenje lokalne zajednice, a Navaro je dodao i da je Holcim potpisao novi sporazum o donatorstvu vredan 156 hiljada evra.

www.b92.net

Po prvi put u Srbiji nagrade za investitoreAgencija za strana ulaganja i promociju izvoza po prvi put je organizovala godinju dodelu nagrada za Investitora godine. Nagrade Investitor godine dobile su kompanije VIP Mobile (za najveu grinfild investiciju), Alena Ltd. (za najvei broj zaposlenih) i Telenor (za najveu investiciju), dok su specijalne nagrade dodeljene kompanijama Elrad (za investiranje u nedovoljno razvijen region) i Hemofarm (za drutveno odgovornu investiciju). Dobitnici nagrada u tri glavne kategorije bie kandidovani za priznanje Investitor godine u Jugoistonoj Evropi koje svake godine dodeljuje Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

SIEPA

Fabrika auto delova u BatoiniPredstavnici nemake kompanije Reum GMBH i elnici Optine Batoina potpisali su predugovor o izgradnji fabrike za proizvodnju auto delova u tom umadijskom mestu. Fabrika auto delova bie izgraena na 10.000 kvadratnih metara, a proizvodie gepeke za automobile. Glavni investitor, nemaka kompanija Reum GmbH, obavezna je da do 2010. godine u batoinsku fabriku uloi jo 10 miliona evra. Predsednik Optine Batoina Radia Miloevi istie da je re o znaajnoj investiciji koja e omoguiti otvaranje 450 radnih mesta i smanjiti stopu nezaposlenosti u batoinskoj optini.

Danas

Vesti

3INVESTICIJE AVGUST 2008.


P rema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), ukupan priliv stranih direktnih investicija u 2006. godini iznosio je 1.306 milijardi amerikih dolara, to predstavlja poveanje od 38% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je ve trea godina zaredom kako strane investicije belee veliki rast u svetu. Istovremeno, od 2000. godine radi se o najveem porastu koji odraava visoku stopu rasta kako razvijenih privreda, tako i zemalja u razvoju i tranzicionih ekonomija.

Brz rast zemalja u tranziciji

Veliki uticaj na intenzivan rast stranih direktnih investicija imali su merderi i akvizicije, ali je registrovano i znaajno poveanje broja grinfild projekata u zemljama u razvoju i tranzicionim privredama i to u oblasti usluga. Ukupno posmatrano, razvijene zemlje zabeleile su porast stranih direktnih investicija od 45% (857 milijardi dolara), dok su zemlje u razvoju

dostigle nivo ulaganja od 379 milijardi dolara (poveanje od 21%), a tranzicione ekonomije od 69 milijardi dolara (porast od 68%). Vodeu poziciju zauzele su SAD sa 175 milijardi dolara, a slede je Velika Britanija sa 140 milijardi dolara i Francuska sa 81 milijardom dolara. U okviru grupe zemalja u razvoju, najvei priliv ostvarila je Kina (69 milijardi dolara), zatim Hong Kong (43 milijarde dolara) i Singapur (24 milijarde dolara). Meu tranzicionim ekonomijama, najvea strana ulaganja privukla je Ruska Federacija (29 milijardi dolara).

Kada je u pitanju regionalna distribucija globalnih ulaganja, lanice Evropske unije, kao i prethodnih godina, predstavljaju najatraktivniju investicionu destinaciju sa prilivom od 531 milijarde dolara, to ini 41% svetskog priliva. U Severnoj Americi registrovano je 244 milijarde dolara stranih investicija ili oko petine svetskih tokova. Juna, Istona i Jugoistona Azija imale su priliv od 196 milijardi dolara (15% svetskih

tokova) i poveanje od 19% u odnosu na prethodnu godinu, pri emu je Istona Azija uestvovala sa oko 3/5 regionalnog priliva. Impresivan rast stranih ulaganja zabeleila je Zapadna Azija koja je privukla 60 milijardi dolara. Afrika je imala 36 milijardi dolara priliva stranih direktnih investicija, u najveoj meri koncentrisanih na podruja Zapadne, Severne i Centralne Afrike.

Ekspanzija usluga

Izuzetno brz rast stranih ulaganja karakteristian je za usluge to ukazuje na vanost informaciono-komunikacionih tehnologija, telekomunikacija, finansijskog sektora i nekretnina. Kod industrijske proizvodnje, na prvom mestu se nalazi proizvodnja elektrine opreme i elektronike, potom motornih vozila i ostalih transportnih ureaja, a za njima slede prehrambrena i hemijska industrija. Izuzetno brz rast stranih ulaganja karakteristian je i za primarni sektor, naroito za rudarstvo i naftnu industriju.

Transnacionalne kompanije razvijenih zemalja ostale su vodei izvor stranih direktnih investicija, inei 84% svih odliva u 2006. godini. Skoro polovina globalnih ulaganja potie iz Evropske unije, najvie iz Francuske, panije i Velike Britanije. Generalno, navedeni trendovi pokazuju da strane direktne investicije i dalje permanentno belee rast iz godine u godinu i da jo uvek najvei priliv dolazi iz razvijenih zemalja, ali se u poslednjih nekoliko godina uoava znatno poveanje stranih ulaganja i iz zemalja u razvoju, to je uslovljeno kontinuiranim ekonomskim rastom i uveanjem profita kompanija.

Maja [email protected]

Strane direktne investicije u svetu u 2006. godini

Svi ulau svudaSa preko 1.300 milijardi dolara stranih ulaganja, 2006. je imala najvei rast u ovoj deceniji

GLOBALNI TRENDOVI

Evropska unija

Juna, Istonai Jugoistona Azija

Ostalo

Juna iCentralna Amerika

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2007

Jugoistona Evropa iZajednica nezavisnih drava

Zapadna AzijaAfrika

Severna Amerika

Regionalna distribucija priliva SDI u 2006. godini

41%

19%

15%

7%5%

5%5%

3%


Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom kvartalu 2008. godine neto vrednost novanih stranih ulaganja u Srbiji iznosi 1.090,6 miliona dolara, to je za 25% vie nego u istom periodu prethodne godine. Ukupan, tj. bruto priliv iznosi 1.255 miliona dolara, dok se u strukturi odliva na ulaganje domaeg kapitala u inostranstvu odnosi 40 miliona, a na povlaenje investicija stranih kompanija kod nas 124 miliona dolara.

Jednu od glavnih karakteristika strukture stranih investicija u preraivakoj industriji tokom 2007. godine predstavljao je rastui trend grinfild ulaganja koji je, u odreenoj meri, nastavljen i u prvom kvartalu ove godine. Meutim, uee industrijskog sektora u strukturi stranih direktnih ulaganja i dalje je relativno nisko, to se, pored ostalog, moe objasniti usporavanjem procesa privatizacije i poveanim politikim rizikom. Generalno, inostrani proizvodni projekti orijentisani su na delatnosti sa brim rastom svetskih cena i veim mogunostima dostizanja ekonomije obima, dok je upotreba moderne tehnologije jo uvek nedovoljno zastupljena.

Efekti iz 2007.

U prvom tromeseju 2008. godine najvie je investirano u finansijski sektor (banke i osiguravajua drutva) skoro 60% ukupnih ulaganja. Na drugom mestu su ulaganja u preraivaku industriju (od toga najvie je investirano u proizvodnju prehrambenih proizvoda i pia, a znatno manje u proizvodnju tekstila, derivata nafte i hemijskih proizvoda), dok su investicije u izgradnju i promet nekretnina na treem mestu. Struktura ulaganja po delatnostima u odnosu na isti period prole godine bitno je promenjena samo u delu saobraaja, jer se sada ova delatnost nalazi tek na 4. mestu, sa svega 6% ukupnih ulaganja. Kao to se moe videti iz priloene tabele, pojedinani investicioni projekti koji su najavljeni ili realizovani u toku ove godine bez izuzetka su manjeg

obima. Meu deset vodeih investicija dominiraju projekti u oblasti maloprodaje, a primetan je i veliki udeo grinflid, odnosno braunfild ulaganja koji e svakako biti odran ili uvean nakon realizacije veeg broja projekata koji su zapoeti tokom 2007. godine.

Budui da je kao zvanian cilj za 2008. postavljen iznos od oko 3 milijade dolara stranih direktnih investcija, prvi kvartal moe dobiti zadovoljavajuu ocenu. Meutim, najvei deo priliva od januara do marta zapravo ine uplate po osnovu poslova zavrenih u proloj godini, kao to je, na primer, prodaja DDOR-a italijanskoj osiguravajuoj kui Fondiaria. Usled politikih problema, koji su uslovili rezervisanost stranih kompanija i

odlaganje nekoliko krupnih projekata, sa sigurnou se moe pretpostaviti da e u drugom tromeseju vrednost stranih ulaganja biti znatno manja. Za odranje visokog privrednog rasta i ekonomske stabilnosti, stoga je neophodno stimulisati priliv stranog kapitala u drugoj polovini godine. Osim oekivanog potpisivanja ugovora sa Fiat-om, u grupu najveih planiranih projekata spadaju i privatizacija RTB-a Bor, zatim JAT-a, NIS-a i nekoliko drugih velikih sistema koji bi trebalo da omogue da bude dostignut ili, ak, premaen prologodinji rezultat od preko 3,5 milijardi dolara stranih investicija.

Maja [email protected]

Strane direktne investicije u Srbiji u periodu januar-mart 2008. godine

Politika protiv investicijaIako je priliv u prvom kvartalu u skladu sa planom, on je, uglavnom, rezultat ranijih ulaganja

LOKALNI TRENDOVI

Najvee strane investicije u 2008. godini

Kompanija Zemlja porekla Delatnost Vrsta investicije Iznos investicije(u mil. EUR)Tu Slovenija Maloprodaja Grinfild 40,0

Mercator Slovenija Maloprodaja Grinfild 23,5

Reum Nemaka Automobilska Grinfild 16,5

Rubin Bugarska Hemijska Privatizacija 15,0

Lampsa Grka Turizam Privatizacija 11,3

Porsche Holding Nemaka Maloprodaja Grinfild 7,0

Tele-fonika Poljska Elektronska Preuzimanje 6,8

Lesnina Slovenija Maloprodaja Grinfild 4,0

Linde gas Nemaka Energetika Braunfild 2,5

LK Armatur vedska Mainska Braunfild 1,5

Izvor: SIEPA

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodu januar-mart 2008. godine

Grana Iznos ulaganja (u hiljadama USD)Finansijsko posredovanje 730.464

Preraivaka industrija 214.137

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 110.681

Saobraaj 72.785

Trgovina na veliko i malo, opravka 54.170

Graevinarstvo 15.688

Druge komunalne, drutvene i line usluge 9.491

Hoteli i restorani 7.611

Poljoprivreda 3.672

Vaenje ruda i kamena 1.830

Izvor: Narodna banka Srbije


U prvoj fazi, koja e trajati dve godine, planirana investicija je 700 miliona evra. Drava bi trebalo da, u periodu od 2008. do 2011. godine, izdvoji 100 miliona evra za zajedniku investiciju u kompaniji NewCo, gde e imati 30% uea. Predvieno je da u prvoj fazi, do kraja 2009. godine, zapone proizvodnja novog modela A klase i to 200.000 automobila. U drugoj fazi, do kraja 2010. godine, trebalo bi da pone proizvodnja jo jednog novog modela B klase, ime bi ukupna proizvodnja porasla na 300.000 vozila. Na taj nain bi se proizvodnja poveala 20 puta do kraja 2009. godine, odnosno 30 puta u roku od tri godine.

Ponuda koja se ne odbija

Ovakve fantastine vesti do sada su dolazile samo iz eke, Maarske ili Slovake, na primer. Nai severni

susedi, Maari, koji u vreme socijalizma nisu imali nijednu fabriku automobila, doveli su nekoliko velikih svetskih kompanija i postali centar auto industrije u ovom delu Evrope. Za to vreme, Zastava je nekako odravala svoju egzistenciju, uz snane finansijske injekcije od strane drave, u nadi da e jednog dana ipak pronai pravog stratekog partnera. Meutim, ovakvo stanje trajalo je godinama, redom su propadali pregovori sa brojnim svetskim proizvoaima, Zastavini modeli postali su predmet ismevanja, a od naih ekonomskih eksperata esto su mogli da se uju predlozi da je najbolje da jednostavno zaboravimo na domau auto industriju.

Iako je proces restrukturiranja kragujevake fabrike zapoet jo 2001. godine smanjenjem broja radnika u proizvodnji automobila, prvi optimistiki signali pojavili

su se tek etiri godine kasnije. U dogovoru sa Fiat-om napravljen je model reprogramiranja dugova, da bi prole godine bio konano ugovoren i posao sklapanja ranije verzije Punta, za koji je nabavljena nova montana linija u vrednosti od 15 miliona evra. Istovremeno je bila najavljena i slina saradnja sa General Motors-om, usledila je priprema za tender, a pominjana su i konkretna imena zainteresovana za privatizaciju Zastave. U jednom trenutku uinilo se, meutim, da e, usled politike nestabilnosti, i ovaj posao biti doveden u pitanje. A onda je odjeknula bomba.

ta je sve, zapravo, uticalo na to da Fiat, ne samo pristane na kupovinu Zastave i proizvodnju svojih novih modela, nego i da vie nego duplira investicioni plan?

Bez preterivanja, moe se rei da je gigantu iz Torina, ali i drugim potencijalnim investitorima, upuena ponuda koja se ne odbija. Sa svoje strane, drava namerava da u zajedniku kompaniju uloi 100 miliona evra, zemljite za proirenje kapaciteta ustupi besplatno, investitora oslobodi poreza na dobit i svih lokalnih poreza i taksi, kao i da formira slobodnu carinsku zonu u krugu fabrike. Ukupan iznos ovih poreskih olakica procenjen je na dodatnih 100 miliona evra. Naravno, na ovo treba dodati i tradiciju proizvodne kooperacije dveju kompanija, niske trokove radne snage, ali i izvoz bez carine u zemlje Evropske unije. Poslednjih dana stiu i nagovetaji da e motorna vozila biti skinuta sa liste izuzetaka iz Sporazuma o slobodnoj trgovini

TOP TEMA

Renesansa srpske auto industrije

Izlazak iz tunelaDolazak Fiat-a najavljuje izlazak domae auto industrije iz decenijske krize. Ekonomske koristi od ovog projekta su nemerljive

Memorandum potvruje poverenje

u Srbiju, njenu privredu, znanje

menadera i vetine radnika, ali i u srpsko

trite automobila


TOP TEMA

sa Rusijom, to e biti znaajan argument za budue investicije u naoj auto industriji.

U svom komentaru na potpisivanje Memoranduma o saradnji, elni ovek Fiat-a Sero Markione izjavio je da on potvruje poverenje u Srbiju, njenu privredu, znanje menadera i vetine radnika, ali i u srpsko trite automobila koje se nadovezuje na nae domae trite. Interesantno je da su, tokom intenzivnih pregovora u Ministarstvu ekonomije, predstavnici Fiat-a bili na stalnoj vezi sa svojim menaderima koji su se nalazili u Kragujevcu, kao i sa top menadmentom u Torinu i da su svoju prvobitnu ponudu od 300 miliona evra poveali na ak 700 miliona, ne raunajui ulaganje u razvoj mree dobavljaa u naoj zemlji.

Komponentai ve stiu

Znaaj ove investicije za Srbiju zaista je ogroman. Automobil predstavlja jedan od tehnoloki najkompleksnijih proizvoda, u koji se ugrauje oko 3.000 delova. Zato veliki proizvoai automobila vezuju za sebe brojne manje kompanije koje se bave proizvodnjom komponenata i stimuliu razvoj niza drugih sektora, od metalske, elektronske ili hemijske industrije, do distributivne i servisne

mree. Osim 700 miliona evra direktnih ulaganja u Zastavu, oekuje se dodatnih 500 miliona u proizvodnji auto delova, dok se procene broja novih radnih mesta koja e rezultirati iz ovog posla kreu do 10.000.

Za razliku od Zastave, koja je u godinama krize izgubila i proizvode i trita, mnogi njeni kooperanti ostali su iznenaujue vitalni. Od stotinak domaih proizvoaa komponenata,

koji zapoljavaju priblino 36.000 ljudi, mnogi uspeno sarauju sa svetskim kompanijama, to potvruju i najave novih poslovnih aranmana od strane takvih imena, kao to su ameriki General Motors ili japanski Suzuki. S druge strane, ak i pre sklapanja aranmana sa Fiat-om, ve je bilo najavljeno ili zavreno vie inostranih grinfild projekata u ovom sektoru. Grammer proizvodi presvlake za sedita, TPV zaptivke za motore, Bauerhin je ve lansirao proizvodnju grejaa za sedita, dok kompanije Delphi i Drxlmaier otvaraju proizvodnju kablovskih instalacija za automobile i obe fabrike zaposlie preko 2.000 radnika. Nakon realizacije posla sa Fiat-om, nema nikakve sumnje da nam predstoji talas novih projekata u ovoj oblasti, kakva je i nova fabrika britanske kompanije Albon, upravo u Kragujevcu, vredna 44 miliona evra.

tavie, Fiat uskoro moda nee biti jedini proizvoa automobila u Srbiji. Poznato je da su predstavnici Volkswagen-a nedavno takoe bili u poseti, prikupivi informacije o mogunostima ulaganja kod nas. Bez obzira na njihovu definitivnu odluku, tendencija meu najveim svetskim kompanijama ka izmetanju proizvodnje u ovaj deo Evrope sasvim je oigledna. Kad je re, konkretno,

8

o nemakim kompanijama, njihovi analitiari istiu da je upravo automobilska industrija jedna od brani, gde bi bio mogu vei angaman nemake privrede. Prema njihovim ocenama, Srbija bi mogla da postane sve zanimljivija za strane investitore, jer trokovi rada u novim lanicama Evropske unije vrtoglavo rastu i to pri ogranienoj kvalifikovanoj radnoj snazi koja stoji na raspolaganju. Kada je u pitanju auto industrija, u prilog Srbije idu, prema navodima iz izvetaja nemake Savezne agencije za spoljne ekonomske odnose, rastua tranja za vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski trokovi energije i rada. Pored toga, Srbija je i lanica srednjoevropske zone slobodne trgovine CEFTA koja, ukljuujui i Ukrajinu, obuhvata prostor visokog privrednog rasta, sa oko 80 miliona ljudi.

U vezi sa trendovima stranih investicija u ovom sektoru, Vladimir Tomi, konsultant za automobilsku

industriju u SIEPA-i, kae sledee: Jugoistona Evropa je sigurno mnogo interesantnija od novih lanica Evropske unije.

Razloga ima, zaista, mnogo, ali, pre svega, u pitanju je dostupnost kvalifikovane radne snage. Moderna fabrika automobila, normalne veliine, sa proizvodnjom od oko 300.000 automobila godinje, zapoljava izmeu 3.000 i 4.000 radnika. U zemljama koje imaju nisku stopu nezaposlenosti nije lako pronai u jednom gradu ili regionu

ovoliki broj kadrova odgovarajueg zanimanja. U Srbiji, kao to je poznato, ovo trenutno nije problem. Zatim, tu je prosena plata koja je u zemljama Centralne Evrope znaajno via nego u Srbiji i regionu. Uz tako veliki broj zaposlenih, ona je kljuni faktor rentabilnosti jedne investicije. Srbija, konkretno, ima prednost u odnosu na druge zemlje Jugoistone Evrope, jer je, pored Rumunije, jedina zemlja koja je imala sopstvenu proizvodnju putnikih automobila.

Bolji dani za izvoz

U kombinaciji sa stranim ulaganjima u proizvodnji delova, budua proizvodnja aktuelnih modela u Srbiji mogla bi, osim poveanja zaposlenosti, bitno da doprinese eksplozivnom rastu naeg izvoza i znatnom smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Idealan primer za takvu konstataciju prua nam, ovde ve vie puta pomenuta, Maarska.


TOP TEMA

U prilog Srbije idu rastua tranja za

vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski trokovi energije i rada

Iz ugla lokalne samouprave, o poslu sa Fiat-om za Investicije govori gospodin Veroljub Stevanovi, gradonaelnik Kragujevca.

Da li biste mogli da navedete na koji nain je Fiat stimulisan za strateko partnerstvo sa Zastavom od strane lokalne samouprave?Lokalna vlast u Kragujevcu se potpisanim Memorandumom obavezala da, u narednih deset godina, partnerima iz Italije obezbedi neophodnu infrastrukturu bez nadoknade, kao i besplatno zemljite za eventualno proirenje kapaciteta. Proizvoau automobila, takoe, nee biti naplaivan porez na dobit, a Kragujevac e dobiti i status slobodne carinske zone. To znai da repromaterijal koji bude stizao za proizvodnju vozila nee biti oporezivan i carinjen.

ta oekujete od privatizacije preostalih Zastavinih zavisnih drutava, kao to su Zastava kamioni i Zastava specijalna vozila?Potpisani Memorandum podrazumeva i strateku saradnju izmeu Zastava kamiona i kompanije IVEKO koja je

lan Grupe Fiat. Pored toga, Fiat-ovoj porodici bie prikljuen i somborski pogon Zastava specijalna vozila. Somborska fabrika trenutno moe da proizvede 1.000 vozila Skala i Florida poli godinje, dok je ukupan kapacitet 10.000 specijalnih vozila. Uz dodatna ulaganja, taj pogon bi mogao da proizvede i do 30.000 vozila godinje.

Kako ocenjujete postojee kadrovske kapacitete u gradu koji treba da odgovore potrebama Fiat-a i drugih investitora?Kragujevac ima najbolji Mainski fakultet i Institut za vozila u Srbiji. U automobilskoj industriji u svakom pogledu je daleko ispred fabrika u Istonoj Evropi. Imamo tradiciju i kvalitetnu radnu snagu, a to znaju i Italijani. Zato je Fiat ve najavio da e i srednje i visoko kolstvo u Kragujevcu prilagoditi svojim potrebama kako bi osposobio nove radnike.

U toku jeseni planirana je i obuka kadrova za proizvodnju novog, malog gradskog automobila sa oznakom Fiat. Obuku e sprovesti Fiat-ovi strunjaci, a jo se ne zna da li e oni doi u Srbiju ili e Zastavini radnici ii na obuku u neki od njihovih centara. Obe mogunosti su otvorene i predviene Memorandumom o saradnji, a na Fiat-u je da odlui koju e od njih realizovati. Deo radnika je ve obuavan u Torinu 2005. godine, kada je potpisan ugovor o saradnji, odnosno proizvodnji Punta. Od 1.000 radnika, koliko je angaovano na sklapanju tog modela, treina je prola najsavremeniju obuku u Italiji.

Recimo, u 2006. godini izvoz automobilske industrije ove zemlje iznosio je preko 13 milijardi dolara tano dvostruko vie od celokupnog srpskog izvoza... Istovremeno, uvoz u ovom sektoru bio je tek neto vei od 6 milijardi, to znai da je Maarska samo u ovoj oblasti ostvarila suficit od gotovo 7 milijardi dolara, upravo koliko iznosi na ukupan deficit.

Naravno da efekti direktnih investicija u auto industriji zavise i od toga koja se klasa automobila proizvodi u odreenoj zemlji. Neke kompanije, kao to je PSA Peugeot Citroen, u ekoj i Slovakoj proizvode svoje manje modele Peugeot 107 i 207 ili Citroen C1, C2 i C3. S druge strane, Volkswagen proizvodi neke od svojih najskupljih modela u Istonoj Evropi. Na primer, Audi TT se proizvodi u Maarskoj, a Porsche Cayenne u Slovakoj. koda, kao deo Volkswagen-a, izrauje sve svoje modele u ekoj, dok KIA proizvodi model srednje klase Ceed

u Slovakoj. Zakljuak je da se danas u Istonoj Evropi proizvode gotovo sve klase automobila. Odluka koja e se klasa proizvoditi u nekoj zemlji diktirana je potrebama globalnog trita i strategijom samih kompanija. Moe se rei da je jedino produkcija super luksuznih modela ostala iskljuivo u Zapadnoj Evropi, navodi gospodin Tomi.

Veliki izazov za zemlje koje imaju proizvodnju automobila predstavlja stimulisanje istraivako-razvojnih projekata. Za razliku od sklapanja automobila, istraivanje i razvoj zahtevaju visoko sofisticirano znanje eksperata iz raznih oblasti koji timski kreiraju nove modele. Zbog intenzivne konkurencije u ovom sektoru, kontinuirano lansiranje novih, odnosno inoviranih tipova automobila apsolutni je preduslov trinog uspeha. Iz makroekonomskog ugla, investicije u sektoru istraivanja i razvoja donose viestruke koristi, kroz vee

zarade za visoko kvalifikovanu radnu snagu, supstituciju uvoza savremenih tehnologija, ali i bolju saradnju nauke i privrede. U ekoj, na primer, koda ima jedan od najveih razvojnih centara u zemlji koji je, po reima Roberta Hejzaka, nekadanjeg efa marketinga u agenciji CzechInvest, trei po veliini u itavom sistemu Voklswagen-a, kompanija je razvila odlinu saradnju sa srednjim tehnikim kolama i univerzitetima, a 2000. je ak osnovala i sopstveni univerzitet.

Kada su uzmu u obzir svi direktni i indirektni efekti, ukoliko se obistine optimistike prognoze i Fiat bude samo prva velika investicija u domaoj industriji automobila, onda bi ovaj posao slobodno mogao da bude oznaen kao jedan od kljunih, ako ne i kljuni trenutak srpske tranizicije.


TOP TEMA



INTERVJU

USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti je etvorogodinji program, pokrenut oktobra 2007. godine u cilju podsticanja ekonomskog razvoja kroz znaajno poveanje konkurentnosti privatnog preduzetnitva u Srbiji. Projekat se odnosi na mala i srednja preduzea u vodeim privrednim granama i usmeren je na poveanje prodaje, izvoza, investicija i broja radnih mesta.

Projekat, za ije je sprovoenje odreeno 14,7 miliona dolara, podrazumeva aktivnosti unapreenja poslovne klime kroz komunikaciju sa javnou i medijima radi bolje informisanosti o proizvodima i uslugama koje dolaze iz Srbije, to ukljuuje i plasman na nova trita, prednosti poslovanja u Srbiji, kao i pojedinane mogunosti za trgovinu i investicije. O detaljima projekta razgovarali smo sa dr Anom Trbovi, koja obavlja funkciju direktora za unapreenje poslovne klime.

Dodata vrednost u fokusu

Jedna od Vaih aktuelnih aktivnosti odnosi se na unapreenje poslovne klime u Srbiji u okviru projekta koji sprovodi USAID. Da li biste nam detaljnije predstavili ovaj projekat? Mi smo izabrali privredne grane koje imaju najvie mogunosti za rast konkurentnosti. Birali smo ih na osnovu studije koja je ukljuila miljenje samog privatnog sektora, kao i druge objektivne pokazatelje i statistike. Projekat se usredsreuje na one grane koje stvaraju dodatu vrednost. Mi pomaemo, na primer, tekstilnu industriju, ali se posebno fokusiramo na dizajniranu odeu, kao neto to ima potencijal za rast konkurentnosti u budunosti, jer Srbija postaje sve manje konkurentna po pitanju cene radne snage. Prema nekim procenama, ak 10 odsto ljudi u Srbiji je zaposleno u tekstilnoj industriji, tako da postoji realna opasnost rasta nezaposlenosti ukoliko na vreme ne razmislimo kako moemo biti konkurentni u narednom periodu. Takoe smo orijentisani i na usluge, te, na primer, gledamo kako moemo da podignemo konkurentnost naih inenjerskih firmi da mogu da uspenije rade na projektima ne samo u naoj zemlji, nego i u Evropskoj uniji. Glavni cilj projekta je da se povea izvoz, kao i investicije, ali i sveobuhvatna konkurentnost srpskih preduzea. Bitno je da

se na sve gleda iz ugla dugoronosti, jer je Srbija sve manje konkurentna zbog Azije i njene jeftine radne snage.

Kako se konkretno sprovodi ovaj projekat?Projekat se sprovodi kroz direktan rad sa preduzeima, uglavnom sektorski, kako bi efekat bio to vei na privredu Srbije. Takoe, tesno saraujemo sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza radi, na primer, efikasnijeg uea srpskih preduzea na sajmovima. Praksa je da, uz preduzea koja se predstavljaju na sajmu, poaljemo i konsultanta koji je strunjak za to triste ili privrednu granu i koji pomae da nae firme uee na sajmu iskoriste to je mogue bolje i zaponu pregovore o potpisivanju izvoznih ugovora. Do sada, zapaeni uspeh smo ostvarili na sajmu graevine Mosbuild u Moskvi, na kome je ve za vreme trajanja sajma potpisan jedan ugovor o izvozu, a dodatni poslovi su sklopljeni zahvaljujui poseti kupaca nakon sajma. Slina situacija dogodila se i sa producentima koje smo vodili u Kan. Oni su veoma zapaeno proli i na licu mesta ugovorili produkcije. Imajui u vidu ovu privrednu granu, jedna od bitnijih stvari na koju obraamo panju jeste da Srbiju promoviemo i kao zemlju pogodnu za snimanje filmova.

Ve je poznato da, ako izuzmemo politiku situaciju, birokratizovane procedure, neefikasno pravosue i zemljini problemi spadaju u glavne nedostatke domaeg poslovnog okruenja. U kojim segmentima i na koji nain moete, kroz Va angaman o kojem ste nam upravo govorili, da utiete na poboljanje uslova za poslovanje?Mi podravamo inicijativu koju je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) zapoela i gde, po naem miljenju, u Srbiji postoji jedan mnogo vie funkcionalan pristup nego to je u okruenju, jer ova inicijativa za unapreenje poslovne klime dolazi direktno od privatnog sektora koji najbolje moe da ukae na probleme koje je neophodno reiti. Voeni tom idejom, planiramo da uestvujemo u radnoj grupi NALED-a koja e uskoro biti obrazovana, sa ciljem da analizira probleme koje privrednici imaju u svom poslovanju i reenja koja oni predlau Vladi, te da o zakljucima obavestimo Vladu Srbije, kako bi se dravni organi aktivnije ukljuili u otklanjanje administrativnih prepreka poslovanju i time Srbiju uinili i privlanijim odreditem za dodatna ulaganja.

Animiranje privatnog sektora

Koji su problemi do sada identifikovani?Pre svega, radi se o problemima tehnike, administrativne prirode, kao to su procedure izdavanja dozvola, zapoljavanje radnika, nemogunosti da nekoliko stvari

Dr Ana S. Trbovi, USAID - Projekat za razvoj konkurentnosti

Konkurentnost klju razvojaAktuelni projekti koje realizuju USAID i NALED usmereni su na rast konkuretnosti domae privrede i ukidanje nepotrebnih administrativnih procedura

Privatni sektor treba znaajnije da se angauje ne bi li se zakonske

anomalije i druge prepreke otklonile


INTERVJU

zavrite na jednom mestu, itd. Takoe, postoji bezbroj problemia koji, naizgled, deluju mali i nebitni, ali ljudi zbog njih gube i vreme i novac, unajmljujui pravnike koji bi se bavili njihovim reavanjem. Za sada, od strane privatnog sektora dolaze vrlo konkretni predlozi, to svakako govori o tome da i u malim, pa ak i najmanjim preduzeima ima strunih ljudi koji svakodnevno razmiljaju o unapreenju poslovne prakse.

NALED se, bavi unapreenjem rada lokalnih samouprava putem sertifikacije optina sa pozitivnom poslovnom klimom. Neke od njih su ve postigle zavidne rezultate u privlaenju investitora. Koliko su, prema Vaem iskustvu, ti pozitivni primeri raireni na lokalnom nivou?Tzv. MEGA projekat, koordinacija od strane USAID-a i angamani raznih agencija unapredili su rad optina. Od izuzetne je vanosti rad optinskih kancelarija za lokalni ekonomski razvoj koje ovi projekti podravaju, jer se radi o pojedincima koji su zaposleni u optinama a iji posao je da grade most izmeu optina i privrede. Od posebnog je znaaja ta pozitivna konkurencija izmeu optina koja se iri. Proces akreditacije optina sa pozitivnom poslovnom klimom koji sprovodi NALED pomae privrednicima da se odlue gde da uloe svoj novac, to se vidi i u praksi optine koje

su vie radile na privlaenju investitora, izmeu ostalog kroz unapreenje svojih administrativnih usluga, su i ostvarile vie konkretnih pozitivnih rezulata.

Ja sam uestvovala u obuci optina kako privui strana ulaganja, kako se bolje predstaviti. Kao rezultat obuke, mnoge optine su popravile svoje internet prezentacije, na kojima sada pregledno stoje sve najbitnije informacije, poev od raspoloivog zemljita, preko radne snage, pa do pojedinosti, kao to je mogunost iznajmljivanja magacina itd. Mnoge optine su uvele male broure, sa relevantnim informacijama koje zainteresovani mogu lako poneti sa sobom i to ne samo na srpskom jeziku, ve i na engleskom. Poruka obuke je bila stavite se u poloaj investitora, da vi elite da uloite novac u Srbiju i onda postavljajte pitanja koja bi vas interesovala. Sve vei broj optina to razume i primenjuje u praksi, pa bi ak i glavni grad mogao da se ugleda na neke od njih.

Kroz Va raniji angaman u Vladi Srbije, kao i rad na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju svakako ste dobro upoznati sa pitanjima javnog sektora i dravne uprave. Kakva je dravna administracija Srbiji potrebna i gde se nalazimo, u ovom trenutku, u odnosu na taj ideal?Prema izvetaju EU, Srbija ima dobre administrativne kapacitete, meutim to se odnosi na jedan mali broj ljudi i potreban je mnogo vei kapacitet kako bismo ubrzali reforme i ekonomski rast. Rad javne administracije veoma je vaan, jer oni piu propise koji su neophodni za trine reforme. Osnovana su razliita regulatorna tela, ali ona jo uvek ne rade punim kapacitetom, te postoje problemi i u sprovoenju propisa EU, to ce usporiti nae evropske integracije, a time i ekonomski razvoj. Stie se utisak da nae Vlade tek pred kraj mandata uviaju da bi reforma, jaanje javne uprave trebalo da bude pri vrhu prioriteta. Za razvoj srpske konkurentnosti treba mnogo vie raditi i na unapreenju radne snage u privatnom sektoru. Naa studija i iskustvo pokazuju da je deficit radne snage mnogo vei nego to bi se to naizgled moglo zakljuiti. Pored deficita odreenih tehnikih znanja, u svim privrednim granama postoji deficit onoga to se zove srednji menadment i zato je Srbiji potrebno vie ljudi koji su obueni u oblasti razvoja prodaje, marketinga ili odnosa s javnou. Nai dravni fakulteti ak i ne vode evidenciju o tome koliki broj onih koji diplomira zaista i nae posao, to je dokaz nezainteresovanosti da proizvedu kadrove koji su potrebni privredi. Ovde bi trebalo i kroz budetsku politiku i kroz ukljuivanje privatnog sektora usmeriti kolske ustanove da usklade svoje programe sa stvarnim potrebama nae privrede i drutva.

Milo [email protected]

Beograd bi svakako mogao da se ugleda na neke od optina iz

unutranjosti po pitanju poslovne klime


PRIMER USPEHA

Optina Peinci nikada nije imala industriju, velika drutvena preduzea i tradiciju lokalne proizvodnje. Zvui paradoksalno, ali upravo se to ispostavilo kao jedan od odluujuih faktora razvoja Optine nakon demokratskih promena 2000. godine i poetka tranzicionog perioda. Naime, ova injenica je omoguila lokalnoj vlasti da u razvoj optine krene od poetka od ledine, bez tereta neraienih vlasnikih odnosa nad zemljitem i objektima i problema restitucije. Optini, suoenoj sa problemom

odliva mlae populacije u velike urbane centre, kao to su Beograd i Novi Sad, bili su potrebni brzi rezultati i jezgro razvoja. Jedan deo zemljita kraj autoputa koje pripada imanovcima proglaen je za industrijsku zonu, a investitori su u nizu poeli da dolaze i grade svoje proizvodne objekte. Poasno mesto je pripalo slovenakom JUB-u, a ubrzo su sledili i Perutnina Ptuj, Soko tark, Pink... Zona je danas popunjena, a investitori koji i dalje dolaze morae da nau svoje mesto u njenom aneksu. Povoljan geografski poloaj, blizina autoputa i dobra

lokalna infrastruktura odigrali su vanu, ali ne i presudnu ulogu za ovakav povoljan razvoj. O tome i mnogim drugim aspektima razvoja Optine Peinci razgovarali smo sa predsednikom optine, doktorom Nikolom Pavkoviem.

Preduzimljiva vlast

U prilog tezi da uspeh Optine Peinci nije doao samo kao rezultat povoljnog poloaja govori i injenica da je Optina uvek imala isti poloaj, ali da je razvoj ubrzan tek nakon demokratskih promena. Dalje, susedne optine takoe imaju dobar poloaj, poneke ak i bolji, pa nisu uspele da naprave uspeh poput naeg, naglaava gospodin Pavkovi. U pitanju je bila preduzimljivost lokalne samouprave, vizija i sposobnost kretanja u susret promenama. Tek sa dolaskom tima, na elu sa predsednikom optine, taj poloaj pretvoren je u konkurentsku prednost nad susednim optinama. Jedna od veoma bitnih stvari koje su uraene na vreme je izrada Generalnog urbanistikog plana, prostornog plana i determinacija graevinskih reona, kao i izrada planova detaljnih regulacija. Pojaana je infrastruktura da bi mogla da odgovori poveanim zahtevima industrije i spremno se ekao dolazak investitora.

ivei u sredini bez industrije, itelji ove male optine u Vojvodini, koja na nepunih 500 kvadratnih kilometara broji oko 22 hiljade stanovnika, nalazili su radna mesta u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima i stekli iskustvo za rad u proizvodnji koje se moglo iskoristiti za novi poetak. Mnogi od njih su i napustili Optinu, tako da je blizina dva velika urbana centra pretila da dovede Peince na ivicu fizike egzistencije, jer je sve vei

Optina Peinci

Nije sve u lokacijiRanije poljoprivredni kraj, Peinci postaju jedan od glavnih industrijskih centara u zemlji. Nakon imanovaca, intenzivan industrijski razvoj planiran je i u drugim mestima u Optini


broj mladih odlazio trbuhom za kruhom. Da nije bilo nesrenih dogaanja iz devedesetih i talasa izbeglica, broj itelja bi bio u opadanju.

Optina ne zapostavlja ni svoje meunarodne promotivne aktivnosti. Univerzitetski kampus, koji e na osnovu nedavno potpisanog protokola biti podignut na teritoriji Optine, rezultat je upravo kontakata ostvarenih 2006. godine, prilikom uea na Sajmu investicija u ikagu. Protokol o izgradnji je potpisan sa Univerzitetom Severni Ilinoj, a radi se o partnerstvu privatnog i javnog sektora u kome optina nudi opremljeno zemljite, investitor na biznismen iz ikaga Slobodan Pavlovi preuzima na sebe izgradnju kampusa, a univerzitet daje struni kadar. Krajem 2007. usledila je jo jedna organizovana poseta optina Srbije Kanadi i San Francisku, a Optina Peinci je tom prilikom dogovorila jo jednu grinfild investiciju u izgradnju fabrike specijalnih elinih oplata za brzu gradnju. Investitor e biti amerika kompanija koja intenzivno gradi proizvodne objekte du zapadne obale SAD.

Vie poreza za bolje kadrove

Administrativna procedura i izdavanje dozvola potrebnih za gradnju industrijskih objekata u Optini Peinci traju veoma kratko, naravno ukoliko investitor poseduje kompletnu potrebnu dokumentaciju. Ipak, investitori su upueni na Odeljenje za urbanizam, iji je kapacitet obrade zahteva ogranien i ponekad predstavlja oteavajuu okolnost u uslovima velikog interesovanja ulagaa. Kao reenje se namee poveanje broja zaposlenih, ali, usled budetskih ogranienja, uslovi rada nisu previe privlani za mlade strunjake. Pored toga, rigidna kadrovska struktura u organima uprave ne ostavlja previe prostora za podmlaivanje kadrova i korekciju obrazovne strukture. Jedan od izlaza iz ove situacije svakako je i dalja fiskalna decentralizacija, odnosno vea mogunost lokalne samouprave da koristi sopstvene prihode, to

bi omoguilo upravljanje optinom na profitnom principu, tj. kao preduzeem. Time bi se omoguila ravnomernija raspodela sredstava i kreiranje optimalnih uslova za dovoenje mladih strunjaka i njihovo puno angaovanje na lokalnom razvoju.

Kao to je napomenuto u uvodnom delu teksta, problem restitucije nije toiliko izraen u Optini Peinci. Ja se apsolutno slaem da je neophodno sprovesti ovaj proces i izjednaiti uslove poslovanja u ovom pogledu sa ostalim zemljama u okruenju i zemljama EU. Ipak, napominjem da u Optini Peinci taj problem nije toliko izraen, jer se ipak radi o ruralnoj sredini, gde preovlauje poljoprivredno zemljite u privatnoj svojini kojim se moe raspolagati i prometovati. Takoe, Peinci nisu bili industrijski kraj, tako da nema preduzea koja su privatizovana,

objanjava situaciju u svojoj Optini njen prvi ovek. Upitan o planovima za budunost, predsednik Optine kae: Planira se izgradnja puta Subotica-Karlovii koji e prolaziti kroz samu teritoriju optine i puta od Republike Srpske i Loznice ka Beogradu. Time e se rasteretiti rumsko-abaka raskrsnica i skratiti put za 15 kilometara. Istovremeno e se oiveti transport kroz Optinu i omoguiti dalji razvoj turizma u njenom junom delu oko reke Save i Obedske bare, gde postoji 10.000 hektara uma, izvorita tople vode i planovi za izgradnju marine na Savi. Time e se dosta uraditi na ravnomernijem razvoju optine.

I pored evidentnih rezultata, predsednik Optine Peinci smatra da je do sada uraena samo priprema za pravi razvoj. On predvia ekonomski razvoj, proirenje i integraciju manjih mesta u jednu celinu. De, imanovci, Prhovo, Peinci, Popinci i Siba su mesta u kojima se u poslednje vreme veoma mnogo trguje poljoprivrednim zemljitem koje e, najverovatnije, biti prevedeno u graevinsko, a itava zona postati jedna velika radno-stambena celina, odnosno pravi grad. U skladu sa tim, projektuje se i gradi infrastruktura kanalizaciona i saobraajna mrea. Naravno, tu su i ambicije i planovi za razvoj sportsko-rekreativnih sadraja u junom delu Optine.

PRIMER USPEHA

Glavni pokazatelji optine Peinci

Povrina 489 km2

Broj stanovnika (2005.) 21.506

Bruto domai proizvod (2005.) 2.969.026.000 dinara

Broj zaposlenih (septembar 2007.) 3.727

Broj nezaposlenih (februar 2008.) 1.982

Prosena mesena neto zarada (mart 2008.) 36.194 dinara

Najvei investitori

Pink InternationalNordzucker

TrimoJUBITM

DoncafeAlbon

Susedne optine takoe imaju dobar

poloaj, poneke ak i bolji, pa nisu uspele da naprave uspeh

poput naeg

14

Albon/Agena

Na pitanje Zato Srbija? u Albonu smo dobili vrlo jednostavan odgovor zato to Srbija ima odline strunjake. Naime, upravo je hronini nedostatak visokokvalifikovane radne snage u Velikoj Britaniji naterao kompaniju da iz svoje matine zemlje krene ka jugoistoku u potragu za ovim vitalnim resursom uspeha. Bili su u Hrvatskoj, Bugarskoj, Litvaniji, Rumuniji, ali je izbor, uz znaajnu sugestiju SIEPA-e, pao na Srbiju. Po oceni direktora proizvodnje g. Ismeta Grebovia, godine izolacije nisu ostavile traga na znanja i vetine srpskih strunjaka i oni ni po emu ne zaostaju za kolegama u Engleskoj. Od 77 zaposlenih u Ageni, 40 ine inenjeri, a do kraja 2009. bie zaposleno jo 200 radnika.

Zadovoljan dosadanjim poslovanjem u Srbiji, ali i nedavnim potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa Fiat-om, menadment Albon-a odluio se za realizaciju svojih planova da kompletnu proizvodnju komponenata locira u Srbiji. Poetkom maja sa predstavnicima Grada Kragujevca i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja potpisan je Memorandum o saradnji, a nova investicija bie vredna 44 miliona evra, uz zapoljavanje 420 radnika. I ovaj

projekat bie podran novcem iz Nacionalnog investicionog plana, kroz program podsticaja direktnih investicija, preko SIEPA-e. Celokupan proizvodni program bie plasiran u izvoz, osim dela koji je namenjen potrebama budue proizvodnje Fiat-ovih modela u Kragujevcu.

Generalni direktor Albon-a za Srbiju ocenjuje saradnju sa optinskom upravom kao dobru, a u aktuelnoj fazi projekta smatra pomo

u obuci i regrutovanju kadrova kao najpotrebniju. Prvi korak u tom smeru ve je napravljen, tako to je Optina zapoela istraivanje konkretnih potreba postojeih investitora, kako u pogledu opte edukacije i znanja stranih jezika, tako i kad su u pitanju znanja i vetne koje odgovaraju potrebama domaih i stranih kompanija.

Goran [email protected]


PRIMER USPEHA

Albon ukratko

Albon PLC proizvodi komponente za SUS motore koji se koriste za prvu ugradnju u motore najpoznatijih svetskih proizvoaa automobila i specijalnih vozila: Caterpilllar, Cummings, Mercedes, Detroit Diesel, Renault i drugi. Kompanija trenutno ima etiri proizvodna pogona u Velikoj Britaniji i po jedan u SAD-u i Srbiji.


INVESTICIJE U TEORIJI

Kod nas se pojam privlaenja stranih direktnih investicija uglavnom poistoveuje sa kontaktiranjem potencijalnih investitora, razmenom informacija i posetom odgovarajuim investicionim lokacijama. U stvarnosti, situacija je mnogo sloenija. Pre potpisivanja ugovora o ulaganju, mora se preduzeti niz koraka koji su u skladu sa osnovnim smernicama kad je re stranim direktnim investicijama u odreenoj zemlji.

Da bi krenula u uspeno privlaenje stranih ulaganja, svaka drava mora imati jasnu strategiju kojom bi bili definisani prioritetni sektori za investiranje. Strategija u privlaenju stranih ulaganja je veoma vana iz razloga to ima za cilj smanjenje nerealnih oekivanja drave, kao i animiranje stranih kompanija iz ciljnih sektora.

Privredni razvoj i investicije

U naelu, tip investicija koji bi odreena zemlja mogla da privue zavisi od ekonomski odrive strategije za privlaenje stranih ulaganja, ali i od privrednih karakteristika te zemlje. Ovako definisan odnos koji treba da rezultira eljenim prilivom stranih ulaganja prikazan je u tabeli. Ilustrovani prikaz faza u privlaenju stranih direktnih investicija na nivou drave odnosi se na odreene kategorije zemalja prema nivou njihovog ekonomskog razvoja i sprovoenja privrednih reformi. Prema ovoj kategorizaciji, ekonomije u tranziciji, koje karakterie velika ponuda obuene i relativno jeftine radne snage, kao i rastua, ali donekle nestabilna trita, imaju dobre izglede da privuku strana ulaganja. Ove zemlje su atraktivne za privlaenje investitora koji su zainteresovani da zauzmu pozicije, kako na domaem, tako i na stranom tritu, a sektori od znaaja su pruanje usluga i razvoj instrastrukture.

Za razliku od ekonomija u tranziciji, male ekonomije i velike zemlje u razvoju imaju druge mogunosti kad

je re o privlaenju razliitih oblika stranih direktnih investicija. Na primer, male zemlje u razvoju sa rastuom ekonomijom, koje karakterie pristupanost jeftine i obuene radne snage, mogu biti atraktivne za izvoznoorijentisane firme. Sa druge strane, velike zemlje, koje su zapoele trine reforme, zanimljive su za investitore koji ele da uloe u razvoj infrastrukture i kupovinu kompanija kroz privatizaciju.

Iako je prilino jednostavno uspostaviti odnos izmeu nivoa ekonomske razvijenosti zemlje i tipa stranih ulaganja koje ona moe da privue, ipak postoje ogranienja u pogledu upotrebljivosti ove teorije. Za svaku od navedenih kategorija postoje izuzeci i znaajne razlike koje zavise

od delovanja drugih faktora. Ipak, tabela predstavlja veoma korisno sredstvo za utvrivanje veze izmeu nivoa privrednog razvoja zemlje i njene strategije za privlaenje stranih direktnih ulaganja. Pored toga, vano je uzeti u obzir i injenicu da oblici stranih direktnih ulaganja koje odreena lokacija moe da privue variraju u zavisnosti od veliine lokacije, nivoa ekonomskog razvoja i ekonomske strategije. Vano je na kraju napomenuti da strategija, kao i postignuti stepen trinih reformi, ekonomske liberalizacije, reforme javnog sektora i nivoa privatizacije predstavljaju najbitnije faktore priliva stranih direktnih investicija.

Milica [email protected]

Vrste SDI po zemljama

Bri razvoj - bolje investicijeTipovi stranih investicija zavise od nivoa ekonomskog razvoja i od ekonomske politike

Vrste SDI po zemljama

Kategorija zemlje Karakteristike zemlje Glavni elementi ekonomske politikeMogunosti

privlaenja SDI

Najsiromanije zemlje u razvoju

Nekvalifikovana, neobuena radna

snaga; niske zarade; mala trita

Relativno zatvorena trita; politika supsti-

tucije uvoza

SDI u oblasti prirod-nih resursa; malo ili nimalo SDI u proiz-

vodnji

Male zemlje u razvojuJeftina, obuena

radna snaga; rastue zarade i trita

Trine reforme i otvaranje; izvozno-orijentisana politika

SDI u radno-inten-zivnoj, izvozno-orijen-

tisanoj proizvodnji

Velike zemlje u razvoju

Rastue zarade i trita; velika ponuda jeftine radne snage

Trine reforme i lib-eralizacija; prioriteti u privatizaciji; prelaz na izvozno-orijentisanu

politiku

SDI usmerene ka domaem tritu; investicije u oblas-tima privatizacije i infrastrukturnog

razvoja

Privrede u tranziciji

Velika ponuda kvali-fikovane, relativno

jeftine radne snage; rastua, ali nestabilna

trita

Reforme javnog sektora i prioriteti u privatizaciji; trine

reforme i liberalizaci-ja; postepen prelaz na izvozno-orijentisanu

politiku

SDI usmerene ka domaem i okolnim

tritima; mogunosti merdera i akvizicija

u oblasti privatizacije; investicije u razvoj

infrastrukture

Novoindustrijalizo-vane zemlje

Proizvodnja proiz-voda i usluga visoke

dodate vrednosti; kvalifikovana radna snaga, sofisticarni

potroai sa visokim dohotkom

Investicije u istraivanje,

tehnoloki razvoj, obrazovanje i ostale

javne sektore; ot-vorena ili trita u fazi otvaranja; podrka za

investicije u inostr-anstvu

SDI usmerene ka regionalnom i

globalnom tritu; unapreenje proiz-vodnih kapaciteta;

marketing, proizvod-nja i druge funkcije

na nivou filijala


INVESTICIJE U PRAKSI

Timovi u organizaciji mogu imati vrlo razliite uloge. Prilikom formiranja tima, potrebno je biti svestan uloge koju tim treba da ima u organizaciji, jer od toga zavisi i nain njegovog pozicioniranja. Timovi se u organizacijama najee formiraju radi obavljanja nekog od sledeih zadataka ili uloga:

reavanje kompleksnih problema. Timovi u organizaciji se najee koriste da bi se reio neki kompleksan problem ili zadatak koji sam pojedinac ne bi mogao reiti. Timovi se tada sastoje od pojedinaca koji donose razliita znanja, informacije ili perspektive, te su esto sposobni da obave zadatak koji sam pojedinac nije sposoban da obavi;

generisanje novih ideja i kreativnost. Meusobna interakcija lanova tima blagotvorno deluje na njihovu kreativnost, pa se timovi esto formiraju sa ciljem da ponude neka nova, kreativna reenja;

koordinacija. Timovi se esto formiraju zato da bi se u njima sreli zaposleni iz razliitih organizacionih jedinica, razmenili informacije i uskladili rad jedinica iz

kojih dolaze. Timovi su danas najpopularnije sredstvo koordinacije;

sprovoenje donetih odluka. Da bi se sprovele neke sloene odluke, takoe je nekada neophodno kreirati tim. Na primer, kada treba realizovati projekat izgradnje novog informacionog sistema, esto se to poverava posebno formiranom timu;

socijalizacija i obuka. Timovi se koriste i kao sredstvo za obuku i usavravanje znanja zaposlenih. Kada novi lan organizacije doe u tim, neke starije i iskusnije kolege preuzimaju zadatak da ga upute ne samo u poslove i zadatke koje e obavljati, ve i u norme ponaanja i stavove i vrednosti kulture organizacije.

Glavna pravila

Da bi tim bio uspean, potrebno je osigurati adekvatan kontekst u kome njegovi lanovi mogu da ostvare svoje zadatke i ispune ciljeve rada tima. Vie komponenti konteksta u kome tim funkcionie ima uticaja na performanse tima.

Pozicija tima u organizacionoj strukturi. U najveem broju sluajeva, tim se u organizaciji formira kao super-struktura, odnosno kao celina koja se dodaje ve postojeim organizacionim jedinicama. Zato je veoma vano za efikasnost rada kako tima, tako i itave organizacije da se jasno definiu odnosi tima i regularne organizacione strukture. Izgradnjom timova svaka organizaciona struktura dobija obrise matrine organizacije. Tom tipu organizacije su inherentni problemi dvojnog komandovanja i konflikti koji nastaju po tom osnovu. Naime, formiranjem tima svaki lan toga tima podlee autoritetu voe tima. Budui da svaki lan tima dolazi iz neke organizacione jedinice koja ve ima svog rukovodioca, pod ijim je autoritetom on bio do tada, jasno je da se stvara situacija da lan tima ima dva rukovodioca. Ta situacija je idealna za pojavu konflikata kada se npr. meusobno razlikuju nareenja ta dva rukovodioca. Pored dvojnog komandovanja, tenzije na liniji

Projektni timovi (2)

Vrste timova i preduslovi uspehaPrecizno organizaciono pozicioniranje, adekvatni mehanizmi finansiranja, definisan sistem nagraivanja i efikasna organizacija rada spadaju u najvanija pravila uspenog funkcionisanja projektne strukture

Na poetku rada tima neophodno je postaviti timske pokazatelje za

uspeh ili neuspeh rada i specificirati kriterijume njihovog merenja

17

regularna struktura timovi nastaje i po osnovu konkurencije za radno vreme lana tima. Naime, lan tima uvek ima odreene radne zadatke u svojoj regularnoj organizacionoj jedinici. Meutim, kao lan tima on takoe dobija neke dodatne radne zadatke. Kako je radno vreme lana tima ogranieno, postavlja se pitanje izbora prioriteta: u oskudici vremena, koje zadatke e lan tima izabrati da obavlja: radne zadatke koje ima u svojoj organizacionoj jedinici ili radne zadatke koje ima u timu iji je lan? Veoma je dobro da pitanja odnosa radnih zadataka i autoriteta organizacionih jedinica i timova budu unapred definisana ve prilikom osnivanja timova. Mora se jasno rei koji deo radnog vremena lan tima moe da, umesto zadacima u organizacionoj jedinici, posveti zadacima u timu, da li je to 10, 20, 50 ili 100% radnog vremena. Mora se, takoe, unapred definisati kako se reavaju problemi sukoba autoriteta izmeu organizacionih jedinica i timova.

Resursi za rad tima. Moraju se unapred obezbediti svi potrebni resursi za rad tima. Pri tome se ne misli samo na finansijske i materijalne uslove, kao to su prostor, oprema i novac, ve i na radno vreme lanova tima. Svakako da tim ne moe da funkcionie ako se unapred ne obezbede prostor i materijalni uslovi za njegov rad. Ali, isto tako je sigurno da, ako se tim formira, a ne odredi se unapred obaveza lanova tima da sa odreenim radnim vremenom uestvuju u radu tima, vrlo brzo e njegov rad prestati, jer e lanovi tima, pritisnuti redovnim radnim aktivnostima koje moraju obaviti, jer ih kontroliu, nagrauju i kanjavaju njihovi linijski rukovodioci, prestati da se angauju na timskim zadacima.

Sistem nagraivanja i ocenjivanja performansi. Ocenjivanje performansi zaposlenih, kao i njihovo

nagraivanje u najveem broju organizacija je orijentisano ka pojedincu, a ne ka timu. Kada se za timski rad nagradi ili kazni pojedinac kao lan tima, a ne ceo tim, to moe potpuno da uniti timski duh i onemogui budui rad tima. Zato je neophodno na poetku rada tima postaviti timske pokazatelje za uspeh ili neuspeh rada i specificirati kriterijume njihovog merenja. Zatim je potrebno unapred definisati nagrade i kazne lanova tima za timski rezultat i nain na koji e oni biti distribuirani lanovima tima. Najei sluaj jeste da se nagrade ili kazne dele ravnopravno meu lanovima tima. No, ima i situacija kada se nagrada ili kazna dodeli timu, a zatim samim lanovima tima ostavi da odrede pojedinano uee svakog od njih. Najzad, vrlo je korisno da se u individualne ocene neijeg rada u organizaciji, kao i u uslove za njegovo nagraivanje ili napredovanje, uvrsti kao kriterijum i sposobnost timskog rada.

Organizacija rada tima. Vrlo je korisno unapred odrediti neka organizaciona pravila rada tima koja izgledaju nevano, ali su zapravo vrlo bitna za efikasnost tima. Treba utvrditi odreeni dan u nedelji ili mesecu kada se tim sastaje, kao i uobiajeno vreme za te sastanke kako bi lanovi tima mogli unapred da planiraju svoje vreme. Svaki sastanak tima mora biti pripremljen sa unapred definisanim dnevnim redom tog sastanka. lanovi tima moraju da imaju sve informacije potrebne za rad tima pre samog sastanka. Veoma je korisno unapred odrediti lana tima koji ima ulogu sekretara tima zaduenog za komunikaciju, zakazivanje sastanaka, obezbeenje prostora i druga organizaciona pitanja.

Dr Neboja JaniijeviRedovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu


INVESTICIJE U PRAKSI

18

punom kapacitetu, taj investicioni plan je povean na 118 miliona. Moram da kaem da smo mi ovde bili zaista odgovorni u implementaciji tih investicija, tako da smo svojim radom uspeli da privuemo izuzetno veliki kapital i postanemo polako proizvodni centar za Jugoistonu Evropu, zadovoljno istie gospodin Radosavljevi.

U vreme kada je, do pre svega nekoliko nedelja, vladala neizvesnost u pogledu namera postojeih ili novih stranih investitora da realizuju svoje projekte u naoj zemlji, jedna kompanija je, bez imalo kolebanja, saoptila svoje ambiciozne planove za ovu godinu. U 2008. Carlsberg Srbija, kompanija nastala preuzimanjem pivare u elarevu, trebalo bi da uloi 34 miliona evra u dalju modernizaciju i proirenje proizvodnje, to e, ako se izuzmu velike privatizacije, sigurno biti jedna od najveih stranih investicija.

Ulaganja duplo vea od plana

Koji su, zapravo, glavni razlozi danske kompanije za ovakvu odlunost? Generalni direktor Carlsberga-a u Srbiji Aleksandar Radosavljevi na ovu temu kae: Iz nae centrale nisu stizale negativne reakcije, vie je bilo nekih interesovanja, jer, naravno, veliki posao se odvija u Srbiji, veoma uspeno poslujemo ve dui niz godina, a imamo i veliki investicioni plan koji je trenutno aktuelan. Meutim, ono to je bitno, mi se ne bavimo politikom, bavimo se poslom i zanima nas, u svakom sluaju, da napredujemo sa poslom. Zato emo nastaviti i dalje da razvijamo svoje planove i da zavrimo svoje investicije. Imajui u vidu ovakve stavove, potpuno je razumljiva odluka iz prole godine da upravo u Beogradu bude formirana regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu koja se bavi koordinacijom poslovanja Carlsberg-ovih firmi u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji.

Kupovina fabrike u elarevu krajem 2003. godine predstavljala je deo globalne strategije balansiranja razvoja kompanije kroz intenzivna ulaganja u rastua trita regiona Baltika, Istone Evrope i Azije. Ispravnost ovakve orijentacije ilustruje podatak, po kojem je u proloj godini prodaja samo u Istonoj Evropi porasla za 14%, od ega je, recimo, Tuborg u Rusiji zabeleio poveanje od ak 25%. Kljune elemente poslovne politike koja vodi Carlsberg ka ostvarenju ciljeva na, inae, visoko konkurentnom tritu ine ekspanzija i dinamian marketing usmeren ka tritu, sa jedne strane, i inovacije i unapreenje poslovanja unutar kompanije, sa druge strane. Kad je re o naem tritu, kompanija u ovom trenutku dri stabilnu drugu poziciju u ukupnoj prodaji, sa tendencijom preuzimanja liderskog mesta. Odlini rezultati ostvareni su najvie zahvaljujui velikim investicijama u unapreenje kvaliteta i asortimana proizvoda: Na samom poetku bilo je planirano da se u prvom petogodinjem intervalu investira oko 45 miliona evra. Meutim, imajui u vidu da smo sve dosadanje investicije veoma dobro iskoristili i zavrili ih na vreme i u


LINA KARTA

Verovatno najbolje pivo na svetu

uveni slogan kreirao je Saatchi and Saatchi 1973. godine za britansko trite, da bi 80-ih godina poeo da se koristi u celom svetu. Kompanija danas ima proizvodnju u 54 zemlje, a prodaju u preko 150 drava, sa vie od 30.000 zaposlenih. Osim dobro poznatih vodeih brendova, kao to su Pilsner, Tuborg, Baltika ili Holsten, proizvodni program sadri i brojne lokalne marke kojih samo u Evropi ima ak 172! Glavni deo ukupnih prihoda, koji su 2007. iznosili oko 6 milijardi evra, i dalje zauzima Zapadna Evropa, sa ueem od 50%, ali Rusija i ostala trita Istone Evrope ve su dostigla udeo od 40%, dok se na azijske zemlje odnosi preostalih 10%.

Carlsberg Srbija

Nacionalno pivo Sa preko 150 miliona evra investicija do kraja ove godine, Srbija postaje regionalni centar danske kompanije. Naredni cilj je liderska pozicija na naem tritu


LINA KARTA

Distribucija kao kljuni faktor

Na samom poetku, ulaganja su prvenstveno bila usmerena na podizanje kvaliteta koji je ranije bio prilino nekonzistentan, varirajui od sezone do sezone. Mi smo kvalitetu pristupili na taj nain da svi procesi u okviru pivare budu predmet analize. Ono to smo uspeli da uradimo sa unapreenjem naih internih sposobnosti je da na kraju uvedemo niz standarda, od 9001, 14000, do 22000 koje smo dodali ve postojeem HACCP standardu. U nau filozofiju poslovanja ugraeno je da moramo da teimo ka unapreenju svih procesa, ka vrhunskom kvalitetu svih delova rada. Mi znamo da dobijanjem nekih sertifikata nismo zavrili priu o kvalitetu, jer ona stalno trai unapreenje, navodi generalni direktor Carlsberg-a Srbija. Veliki deo investicija odnosio se, takoe, na poboljanje sistema logistike, uvoenje pet ambalae, a posebno na marketing i distribuciju. Iako je Carlsberg Srbija ostao prepoznatljiv po To, kume! reklami za Lav pivo, kritini faktor uspeha bio je razvoj distributivnih kanala, najpre na regionalnom tritu Vojvodine, a zatim i u ostalim delovima zemlje, to je njihove brendove uinilo pravim nacionalnim pivom.

Ambiciozan plan za ovu godinu, koji predvia podizanje obima proizvodnje na 2 miliona hektolitara, ali i namera kompanije da postane lider na domaem tritu potpuno se uklapaju u jednu od osnovnih korporativnih vrednosti, formulisanu kao ambicioznost u odreivanju ciljeva. Ostale kljune vrednosti podrazumevaju inovativnost u pristupu, odgovornost u aktivnostima i potenje u poslovanju. Inovativnost je ponovo demonstrirana pre samo nekoliko meseci kada je kompanija reila da lansira najskuplje

pivo na svetu, pod nazivom Vintage No. 1. Cena jedne flae ovog eksluzivnog piva iznosi celih 400 dolara, a na tritu e se pojaviti svega oko 600 primeraka. Iako sigurno predstavlja pravi kuriozitet, ovaj novi Carslberg-ov proizvod bie tek dodatak na inae ogroman asortiman. Naim pivopijama, naviklim na nekoliko standardnih vrsta omiljenog pia, bilo bi teko da zamisle da Carlsberg prodaje piva sa procentom alkohola koji varira od 0 do 9 (ovo poslednje mogue je kupiti iskljuivo u specijalizovanim prodavnicama). A za ljubitelje egzotike pripremljeni su brojni ukusi, od okolade i kafe, preko kamilice, breskve, maline ili suve ljive, sve do ilija...

Pre dva meseca, ti isti ljubitelji piva mogli su da uivaju i u uzbudljivim meevima fudbalskog ampionata Evrope. Generalni sponzora prvenstva bio je naravno Carslberg, isto kao i etiri godine ranije. Kako navodi gospodin Radosavljevi, u kompaniji sponzorstvo ovakvih manifestacija vide kao izvanredan nain da svoje sadanje i moda budue potroae veu za svoj brend, izgraujui pozitivne asocijacije koje izazivaju snana oseanja strasti i uzbuenosti. Od 1970, kada je prvi put pokrenula ovakve akcije, danska kompanija se razvila u jednog od najvanijih partnera brojnih nacionalnih timova, evropskih takmienja i klubova. Korist je obostrana 2004. godine kada je Carlsberg sponzorisao ampionat Evrope u Portugalu ukupna prodaja skoila je za ak 25%, a ove godine oekivanja su jo vea. Vezu izmeu piva, Carlsberg-a i fudbala odlino je definisao direktor za sponzorske poslove Keld trudal: Fudbal masovno privlai ljude u itavom svetu, uiva visok status, interesuje nau osnovnu muku ciljnu grupu i odgovara pozicioniranju naeg brenda kao najboljeg piva za najbolje trenutke. ta ima bolje od toga kada gledate svoj omiljeni tim sa najboljim prijateljima i pijete Carlsberg?


Naziv kompanije Carlsberg Srbija d.o.o

Godina osnivanja2004. godine, kompanija Carlsberg Group postala je veinski vlasnik Pivare elarevo

Generalni direktor Aleksandar Radosavljevi

Adresa Proleterska 17, 21413 elarevo

Telefon 021 755 0600

Faks 021 755 0658

e-mail [email protected]

Web site www.carlsberggroup.com

Lokacija fabrike elarevo

Proizvodni program Lav, Tuborg, Carlsberg, Holsten

Broj zaposlenih 520

Realizovane investicije (EUR) 118.000.000

Planirane investicije (EUR) 34.000.000 (2008.)

Godinji obim proizvodnje 1.500.000 hl (2007.),2.000.000 hl (2008.)Godinji prihod (EUR) 75.134.360 (2007.)

Godinji izvoz (EUR) 8.205.186 (2007.)


BermanGroup je meunarodna konsultantska kua, sa seditem u Pragu, specijalizovana za pruanje tehnike i savetodavne pomoi u pitanjima lokalnog ekonomskog razvoja. Kako se ovim pitanjima uglavnom bave optinske, regionalne i nacionalne vlade i organizacije, upravo ova tela irom Centralne i Istone Evrope do sada su bila klijenti Berman-a. Ni Srbija nije izuzetak, a od vanijih projekata koje je Grupa do sada realizovala u Srbiji treba navesti projekat unapreenja kapaciteta Srbije da se promovie kao investiciona lokacija. Usluge Berman Grupe sastojale su se u obuci trenera za razvoj promotivnih sposobnosti kadrova koji su se bavili optinskim ekonomskim razvojem. Dalje, to je niz projekata usmerenih ka razvoju kapaciteta lokalnih samouprava u Niu, Kruevcu, Zrenjaninu i Valjevu, realizovanih tokom 2003. godine. Poslednjih meseci, Berman je bio angaovan od strane FIAS-a (Foreign Investment Advisory Service) na projektu akreditacije optina u Srbiji, odnosno programu obuke za privlaenje stranih investicija.

Sistemski problemi

Gospodin Toma Vlaak je menader Grupe za ovaj projekat, a nas je zanimalo ta su, po njegovom miljenju, najvee prepreke za intenzivniji razvoj optina u Srbiji i njihovog kapaciteta da privuku i zadre strane investitore. Tu je, na prvom mestu, stepen ovlaenja koje imaju optine u Srbiji. One nemaju zakonodavnu mo i nisu u poziciji da kreiraju ambijent za dinaminiji lokalni ekonomski razvoj i privlaenje stranih direktnih investicija. Njihov uticaj na fiskalnu politiku zemlje je minimalan, a same nisu u mogunosti da daju znaajnije finansijske podsticaje investitorima. Naravno, ovaj problem proizilazi iz nedovoljne fiskalne autonomije optina i zakonske mogunosti da upravljaju sopstvenim prihodima. Meutim, problem svih problema je nedostatak politike volje i neshvatanje znaaja stranih direktnih investicija za razvoj lokalnih sredina. Takoe, tu je i optepoznati problem sa vlasnitvom nad zemljitem koji oteava efikasno i komercijalno upravljanje ovim resursom.

Ipak, da nije sve tako crno i da se ovi sistemski problemi ipak mogu prevazii govore nam pozitivni primeri, poput Inije, Zrenjanina, Koceljeve ili Peinaca. Ukoliko postoji

politika volja i svest o koristima od stranih ulaganja, onda se mogu ukloniti ak i strukturalni nedostaci. Jedan od naina za podsticanje pozitivnog stava prema SDI jesu i treninzi, uenje na pozitivnim primerima, kao i posete uspenim regijama i gradovima u zemljama Centralne i Istone Evrope.

Proizvodnja imperativ za male

Realizacija pomenutog projekta akreditacije optina u Srbiji poverena je Berman Grupi upravo zato to se proslavila radom na projektu akreditacije regiona u ekoj Republici tokom devedesetih godina, ali i radom u kasnijim fazama ekog razvoja i tranzicije. Zbog toga nas je zanimalo miljenje g. Vlaaka o stepenu razvoja srpskih optina, a u kontekstu ekog modela. Mislim da se moe veoma egzaktno proceniti stepen razvoja srpskih optina, odnosno stepen zaostajanja za ekom Republikom u ovom pogledu jednostavnim poreenjem nivoa priliva SDI, broja kompanija, broja novootvorenih radnih mesta, povrine pod industrijskim zonama i slino. Ako posmatramo samo proizvodne investicije (grinfild i braunfild projekte), pretpostavljam da su te brojke u Srbiji danas na nivou koji je eka ostvarivala pre 5 do 7 godina. Po mom miljenju, za ovo zaostajanje postoji nekoliko razloga negativni imid zemlje i politika nestabilnost, pre svega, mada ovo nije neto, gde optine mogu mnogo toga da urade. Dalje, situacija u srpskim optinama je loija nego u ekim, zbog nedostatka razvijenih industrijskih parkova i dravnih mera za privlaenje SDI finansijskih podsticaja i mera za podsticanje razvoja industrijskih parkova. Kvalitet rada kancelarija za lokalni ekonomski razvoj se popravlja, ali jo uvek nedostaju praktine vetine u radu sa investitorima, znanje jezika i drugo. Naravno, postoje izuzeci, poput Inije, Zrenjanina i drugih optina koje su se izdvojile po uspenosti u radu sa stranim investitorima i koje ne samo da su u rangu sa ekim optinama, ve su ak i bolje od veine njih. Na kraju, moram da napomenem da se situacija u globalnoj ekonomiji konstantno menja i da jednostavno kopiranje i primena modela koji su primenjeni na drugim mestima ne moraju neophodno da dovedu i do rezultata. Na primer, znaaj delatnosti zasnovanih na znanju i sektora usluga je u porastu, tako da vei gradovi, kao to su Beograd, Novi Sad i Ni, imaju ansu da se uklope u ove tokove iako nemaju dovoljno razvijene proizvodne delatnosti i industrijske parkove. Sa druge strane, za manje sredine to je imperativ i one treba da se koncentriu na privlaenje proizvodnih investicija, zakljuuje na sagovornik.

Goran [email protected]

Berman Group

eka pomo razvoju SrbijeBerman Grupa je jedan od glavnih partnera nae lokalne samouprave u aktivnostima edukacije za rad sa stranim investitorima

VAI PARTNERI

Jednostavno kopiranje i primena modela koji su primenjeni na drugim mestima ne moraju neophodno da

dovedu i do rezultata


European Investment Monitor (EIM) je vodei internet servis koji belei kretanje stranih ulaganja u Evropi. Kao takav, ovaj portal ima veliki znaaj za dravne institucije i privatni sektor u identifikovanju glavnih kontinentalnih trendova stranih investicija. European Investment Monitor predstavlja proizvod rada konsultantske kue Ernst & Young, u saradnji sa ekspertima iz Oxford Intelligence-a.

U EIM bazi nalaze se podaci za vie od 26.000 projekata, poev od 1997. godine. Informacije su dostupne u obliku tabela, grafikona i tekstualnih opisa i odnose se na sledee karakteristike investicionih projekata:

region i zemlja porekla investitora; grad, region i zemlja domain investicionog projekta; vrsta ulaganja; privredna delatnost, odnosno grana u kojoj je projekat realizovan.

Prednosti baze

Osim toga, za neke projekte postoje i dodatne informacije, kao to su broj novih radnih mesta, visina investicije, ili oekivani datum poetka poslovanja. Korisnici ovog servisa imaju mogunost da izaberu eljeni format informacija kompletni podaci o projektu, kratke informacije u formi tabele, ili grafiki prikaz. Sve podatke je mogue snimiti i odtampati.

Najznaajnije koristi koje EIM nudi svojim pretplatnicima sastoje se u sledeem:

detaljan pregled direktnih investicija u celoj Evropi od 1997. godine; praenje investicionih trendova, kao i kretanja u zapoljavanju i pojedinim delatnostima;

identifikacija delatnosti i grana koje se nalaze u fazi razvoja;

jednostavno korienje, uz mogunost kompletnog pretraivanja baze;

onlajn analiza podataka 24 sata/7 dana u nedelji.

Metodologija prikupljanja i prezentovanja podataka podrazumeva da su iz baze izuzete sledee vrste stranih ulaganja:

merderi i akvizicije ili zajednika ulaganja (osim ukoliko podrazumevaju izgradnju novih proizvodnih objekata, odnosno otvaranje novih radnih mesta);

licencni ugovori; investicije u maloprodajne i ugostiteljske objekte, hotele i nekretnine;

infrastrukturni projekti, ukljuujui telekomunikacije, aerodrome, luke i ostale investicije ovog tipa;

ulaganja u oblasti rudarstva; portfolio investicije (npr. penzioni, osiguravajui i finansijski fondovi);

zamena opreme i postrojenja koja ne dovodi do poveanja zaposlenosti;

investicije neprofitnih organizacija.

European Investment Monitor zasniva se na brojnim izvorima informacija, kao to su globalni, nacionalni i regionalni mediji, internet prezentacije novinskih agencija, specijalisti u pojedinim sektorima, ili internet stranice samih kompanija i dravnih institucija. Kako biste mogli da ustanovite da li e vam ove informacije biti od znaaja, EIM nudi i besplatni probni period od 14 dana, tokom kojeg je mogu pristup podacima iz 1999. i 2000. godine.

Ines [email protected]

European Investment Monitor (www.eyeim.com)

Investicije na dlanuBaza sadri podatke za preko 26.000 projekata u Evropi u poslednjih 11 godina

INTERNET VODI


IZ SVETA

O veliini nemake privrede ne treba mnogo govoriti. Radi se o treoj ekonomiji na svetu i najjaoj u Evropi koja sama stvara 22% BDP-a Evropske unije. Samo primera radi, Nemaka jo uvek vai za svetskog prvaka u izvozu, iako je sva prilika da e tu titulu ove godine predati Kini. Ipak, i ovakva privreda se suoava sa problemima koji, kada se pogledaju iz nae balkanske perspektive, moda i ne deluju tako strano. Ali, Nemci su narod koji itekako brine o budunosti i pravi dugorone planove. Tako, svaki podatak koji ukazuje na trenutni problem podlee analizi i iz toga se izvode zakljuci za budunost. Koji su to problemi od kojih trenutno boluje nemaka privreda?

Tamni oblaci

Glavne prepreke nastavku privrednog rasta su, pre svega, globalne prirode poskupljenje sirovina, energetska kriza, kao i ona finansijska koja dolazi iz Sjedinjenih Drava. Prema podacima Udruenja nemakih industrijalaca (BDI), zbog poskupljenja sirovina izgubljeno je oko 150.000 radnih mesta. Pojedinane sirovine, poput aluminijuma, cinka ili bakra, od 2003. godine poskupele su i do 2.000 odsto! Zbog toga su zaustavljene planirane investicije, a, samim tim, nisu otvorena ni nova radna mesta. U okviru BDI-a zbog toga razmiljaju o stvaranju zajednikog fonda u koji bi sve kompanije uplaivale odreenu sumu. Takav fond bi, zahvaljujui ovim sredstvima, zatim radio na projektima kupovine rudnika kako bi obezbedio neometanu isporuku sirovina. Gigant, poput diseldorfskog Thssen Krupp-a, planira da, sa jo nekoliko glavnih konkurenata,

zapone zajedniku kupovinu rudnika. U tu svrhu bi svaki od dojueranjih rivala, a sada partnera u nabavci sirovina, uplatio po milijardu evra.

S druge strane, nemaki ministar ekonomije Mihael Glos ukazao je na povezanost amerike i nemake privrede, kao i na jak evro, to oteava izvoz van Evropske unije. Glos je naglasio da jo uvek nije jasno kakve e posledice na nemaku privredu ostaviti finansijska kriza u SAD. Nils Olgart, ef monetarnog odeljenja u Nemakoj industrijsko-trgovinskoj komori (DIHK), smatra da turbulencije na tritima kapitala ne pogaaju samo kreditne institute, privatna drutva i hed-fondove, ve i kompanije, jer im oteavaju odobravanje kredita.

Svi ovi razlozi naterali su nemaku vladu da umanji prognozirani privredni rast za 2009. godinu na svega 1,2%. U 2007. godini rast je bio 2,5%, a u 2006. ak 2,9 odsto (vidi grafik). Loa oekivanja za ovu poslovnu godinu iznelo je i 7.000 firmi u okviru ispitivanja IFO instituta iz Minhena. Rezultati istraivanja su pokazali znatno sporiju konjukturu od one oekivane s poetka godine.

Spoljni faktori, poput finansijske krize i vrtoglavog porasta energenata i sirovina, unutar same Nemake odraavaju se u visokoj nezaposlenosti. to se tie broja nezaposlenih u ovoj godini, nemaka vlada oekuje smanjenje od oko 500.000, a u 2009. za dodatnih 40.000, to bi tada moglo dovesti do nivoa od 3,2 miliona nezaposlenih, iako su ekonomisti predviali da e njihov broj pasti ispod 3 miliona.

I dok, s jedne strane, nedostaje radnih mesta, s druge strane, tamo gde ih ima Nemakoj nedostaju dovoljno kvalifikovani kadrovi. Tako je nemaka industrija objavila

Privredna situacija u Nemakoj

Bitka za ostanak na vrhuNemaka privreda pred novim izazovima kako se izboriti sa energetskom i finansijskom krizom i smanjiti nezaposlenost

Naa trgovina sa Nemakom

Spoljnotrgvinska robna razmena Srbije sa Nemakom u 2007. bila je ponovo u snanom porastu i premaila iznos od 2.260 miliona evra, ime je dostigla nivo iz 1990. godine. Tanije, Srbija je u 2007. izvezla robe i usluga u vrednosti od 684 miliona evra, to je za 30,6% vie nego prethodne godine, a uvezla iz Nemake robe za 1.577,3 miliona evra, odnosno za 37,7 % vie u odnosu na 2006. godinu. Deficit na strani Srbije iznosi 893,3 miliona evra. Udeo izvoza u Nemaku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije iznosi 10,6%, a uvoz iz Nemake ini 11,8% ukupnog srpskog uvoza. Time se Nemaka nalazi na treem mestu po visini izvezene robe iz Srbije, nakon Italije (12,4%) i Bosne i Hercegovine (11,8%), a na drugom ako se posmatra njen izvoz u Srbiju (u srpskom uvozu Rusija je prva sa udelom od 14,3%).


IZ SVETA

alarmantan podatak da ima manjak od 100.000 inenjera, to pokazuje da Nemaka gubi bitku sa drugim razvijenim zemljama u privlaenju najtalentovanijih ljudi. Institut za nemaku privredu (IW) iz Kelna sproveo je anketu meu 2.700 kompanija, iji je rezultat bio zastraujui broj otvorenih, a nepopunjenih mesta za inenjere je ak sedam puta vei od onog koji pokazuje zvanina statistika. Ve sada nema dovoljno mladih inenjera koji bi mogli da zamene one starije, a iz ovog instituta predviaju da e demografska kretanja ovaj problem dodatno pogorati.

Ipak, Nemci ne sede skrtenih ruku, ve gledaju u budunost. Naime, Udruenje nemakih inenjera (VDI) se zalae za poboljanu nastavu prirodnih nauka i dodatne stipendije buduim inenjerima. Takoe, mnoge firme su u meuvremenu ponovo poele da ulau u nastavak kolovanja i dodatno struno usavravanje, zatim u stvaranje bolje klime na poslu za zaposlene sa porodicama (pre svega, ene) i u ponovno angaovanje starijih radnika. Nau privredu nedostatak strunjaka godinje kota oko sedam milijardi evra, izjavio je direktor VDI Vili Fuks. Zbog nestaice strunjaka, firme su prinuene da skupo plaaju

prekovremeni rad ili da odbijaju deo narudbina. Raunica koju je izneo kelnski institut je jo dramatinija. Prema njoj, nemaka privreda godinje gubi 18 milijardi evra, odnosno oko 0,8 odsto bruto domaeg proizvoda.

Pored ovih problema, pojavljuju se i indirektni, kao to je poljuljan ugled top menadmenta u vodeim kompanijama poput Volkswagen-a i Siemens-a, zbog utaje poreza, previsokih plata ili razliitih afera. Velike firme su, takoe, sve ee predmet optubi da otputaju radnike i odlaze u druge zemlje i pored ostvarivanja znaajnog profita. Time je duboko narueno poverenje radnika u svoju ekonomsku elitu.

Nije sve tako crno

Meutim, kada se pogledaju drugi ekonomski pokazatelji, nemaka privreda je u odlinoj formi. U proloj godini izvoz je iznosio 969 milijardi evra, dok se u tekuoj oekuje da ta brojka pree prag od 1.000 milijardi. Nemaki izvoz u 2007. godini porastao je za 8,5%, a uvoz za 5% u odnosu na 2006. Spoljnotrgovinski bilans je time u 2007. godini dostigao suficit od 198,8 milijardi evra. I pored ovih impresivnih cifri, veina

istraivanja pokazuje da e Kina uskoro prestii Nemaku. Tim povodom, dravni sekretar u nemakom Ministarstvu ekonomije Bernd Fafenbah naglaava da nema nita loe u tome i dodaje da e se Nemaka privreda razvijati sa titulom ili bez nje. Fafenbah istie da su visoki kvalitet robe i tehnoloke inovacije i dalje odluujui faktori za uspeh nemakog izvoza.

N

renesansa srpske auto industrije izlazak iz tunela 5 - avgust 2008.pdf · 1 kako je proteklih...

Documents