reprodukcija svinja

8/10/2019 Reprodukcija Svinja

http://slidepdf.com/reader/full/reprodukcija-svinja 1/43



SADRŽAJ:

UVOD ................................................................................................................................................................ 3

UTICAJ GODIŠNJIH DOBA NA JALOVOST KRMAČA ............................................................................................ 8

ODGOJ I REPRODUKTIVNA EKSPLOATACIJA NAZIMICA ....................................................................................13

REPRODUKTIVNA PERFORMANSA NAZIMICA ..................................................................................................20

ESTRUSNI CIKLUS NAZIMICE ............................................................................................................................24

PLITKA INTRAUTERINA INSEMINACIJA .............................................................................................................33

DUBOKA INTRAUTERINA INSEMINACIJA ..........................................................................................................35

HIRURŠKA INSEMINACIJA ................................................................................................................................37

ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................................41

LITERATURA .....................................................................................................................................................42



Uvod

Jalovost ţenskih priplodnih grla u intenzivnoj svinjarskoj proizvodnji iz godine u

godinu izrasta u ozbiljan stočarski i zdravstveni problem. Loša reprodukcija svinja na

ekonomičnost poslovanja u svinjarstvu itekako mnogo utiče % jalovih plotkinja u zapatu. Ovaj

problem se više prati i izučava na krupnim gazdinstvima, dok je na seoskim gazdinstvima taj

problem gotovo zanemaren. Upravo to nas je navelo da pristupimo ispitivanju na seoskim

gazdinstvima gde je taj problem takoĎe prisutan.

Determinacija reproduktivnog statusa priplodnih nazimica je vaţan faktor u tehnologiji

njihovog odgoja i reproduktivnog iskorištavanja. Zbog toga je, u intenzivnoj proizvodnji

svinja, potrebna primena efikasnih metoda dijagnoze reproduktivnog statusa nazimica.

Klasična metoda testiranja pojave estrusa, kontaktom nazimica sa polno zrelim nerastom nije

dovoljno precizna. Pokazalo se, naime, da se, zbog nepreciznosti ove metode, oko 30 do 40%

priplodnih nazimica izlučuje iz priploda, sa dijagnozom „prolongirani preinseminacioni

anestrus“, iako su ove nazimice uspostavile cikličnu ovarijalnu aktivnost. Ovo ima za

posledicu značajne zootehnološke i ekonomske gubitke. Metoda real-time ultrazvučne

dijagnoze reproduktivnog statusa je precizna, ali je skupa i nepraktična za masovnu primenu.

Zbog toga je cilj ovog rada bio da se ispita mogućnost dijagnoze reproduktivnog statusa

nazimica, na onsovu ovarijalnog i estrusnog reagovanja posle tretmana gonadotropnim,

luteolitičkim i progestagenim hormonskim preparatima. Dobijeni rezultati pokazuju da postoji

vrlo specifično ovarijalno i estrusno reagovanje polno nezrelih i polno zrelih nazimica, zavisno

od primenjenog hormonskog tretmana. Rezultati primene luteolitičkih tretmana (PGF2α),

pokazuju da ovaj tretman nije dovoljno precizan za dijagnozu reproduktivnog statusa

nazimica. Tretman gonadotropnim hormonima (eCG i hCG) daje samo delimično preciznerezultate dijagnoze reproduktivnog statusa. Naime, polno nezrele nazimice reaguju dobrom



sinhronizacijom estrusa, unutar prosečno 4 dana posle injekcije eCG. MeĎutim, trajanje

intervala od injekcije eCG do pojave estrusa značajno varira, izmeĎu 4 i 25 dana, kod polno

zrelih nazimica. Vrlo precizna diferencijalna dijagnoza reproduktivnog statusa nazimica se

postiţe tretmanom sa progestagenim preparatima (Altrenogest, Regumate®). Polno nezrele

nazimice ne reaguju sinhronizovanom ovulacijom i pojavom estrusa, posle tretmana

progestagenim preparatom. Polno zrele nazimice, meĎutim, reaguju vrlo viskim stepeno

sinhronizovane ovulacije i pojave estrusa, posle progestagenog tretmana.

Dobijeni rezultati predstavljaju doprinos boljem poznavanju ovarijalnog i estrusnog

reagovanja nazimica, posle tretmana egzogenim gonadotropinima, luteoliticima i

progestagenima. Osim toga, ovi rezultati pruţaju mogućnost precizne dijagnoze

reproduktivnog statusa nazimimica u proizvodnim uslovima. Na taj način je moguće

formulisati efikasniju tehnologiju reproduktivne eksploatacije nazimica i, time, povećati

efikasnost intenzivne proizvodnje svinja.

Stepen reproduktivne efikasnosti priplodnog zapata krmača, u intenzivnoj farmskoj

proizvodnji svinja je faktor koji direktno i vrlo značajno odreĎuje ukupnu efikasnost

proizvodnje, kako u naturalnom, tako i u ekonomskom pogledu. Broj proizvedene zalučene

prasadi po krmači godišnje je osnovni parametar reproduktivne efikasnosti priplodnog Zapata.

Vrednost ovog parametra zavisi od uticaja brojnih faktora, meĎu kojima se ističu: starost i

telesna masa nazimica kod fertilnog osemenjavanja, trajanje jednog reproduktivnog ciklusa

(period izmeĎu dva uzastopna prašenja, odnosno indeks prašenja) i veličina legla kod prašenja,

odnosno zalučenja.

Starost i telesna masa nazimica kod fertilnog osemenjavanja je faktor koji primarno i

značajno odreĎuje broj proizvedene prasadi po krmači godišnje Danas se smatra da krmača



mora proizvesti minimalno 22 praseta godišnje, odnosno 65 do 75 zalučene prasadi tokom

ukupnog perioda reproduktivne eksploatacije (za prosečno 3 do 3.5 prašenja). Ovaj nivo

proizvodnje prasadi, prema savremenim kriterijumima za intenzivne evropske bele rase svinja,

moţe da ostvari nazimica superiornih genetskih predispozicija za produktivne i reproduktivne

osobine, koja je kod fertilnog osemenjavanja stara 220 do 240 dana, telesne mase izmeĎu 130

do 140 kg, sa minimalnom debljinom leĎne slanine 18 mm, te da je fertilno osemenjavanje

izvedeno u drugom ili trećem postpubertetskom estrusu. Pokazalo se, naime, da

osemenjavanja nazimica neadekvatne starosti i telesne mase, kao i neadekvatnog

reproduktivnog statusa, ima za posledicu značajno smanjenje ukupne godišnje produkcije

prasadi po krmači.

U proizvodnim uslovima, na velikim farmama intenzivne proizvodnje svinja, godišnje

je potrebno obezbediti 30% do 40% ovakvih nazimica, od ukupnog broja krmača u

reproduktivnom zapatu, radi remonta plotkinja izlučenih iz dalje proizvodnje

Ovaj uslov je, meĎutim, dosta teško obezbediti u proizvodnim uslovima masovne

intenzivne proizvodnje svinja. Osnovni r azlog za ovo je poznata činjenica da starost i telesna

masa nazimica, kod postizanja polne zrelosti (puberteta), značajno variraju u zavisnosti od

sloţene interakcije genetičkih i paragenetičkih faktora. Poznato je, naime, da su starost i

telesna masa nazimica kod postizanja fiziološke polne zrelosti, nisko nasledne osobine, ispod

30% (h2 =0,30), što znači da njihove fenotipske vrednosti značajno zavise od interaktivnog

delovanja brojnih spoljašnjih (paragenetičkih) faktora. MeĎu najznačajnijim od ovih faktora se

ističu: ishrana, godišnja sezona, kontakt sa polno zrelim nerastom, način smeštaja, stresogeni,

tretman egzogenim hormonima i zdravstveno stanje.



Navedene faktore je u proizvodnim uslovima, dosta teško uspešno kontrolisati,

odnosno odrţavati u granicama tehnološki prihvatljivog optimuma. Ovo je osnovni razlog

zbog koga se veliki broj nazimica, odabranih za priplod, izluči iz dalje reprodukcije u periodu

pre prvog osemenjavanja ili u periodu od osemenjavanja do prvog prašenja. Na našim

farmama se, u ovom periodu, izluči 30% do 40% nazimica. Najčešći razlog izlučivanja

nazimica iz dalje reprodukcije je izostanak evidencije spoljašnjih znakova pubertetskog

estrusa, kod nazimica starih više od 8 meseci, što je iznad tehnološki prihvatljive starosti za

f ertilno osemenjavanje. Smatra se da je pojava puberteta odloţena, ako nazimica zaista ne

uspostavi prvi pubertetski estrus ni sa punih 8 meseci starosti, što je fiziološki anestrus.

Ovakve nazimice se kategorišu kao nazimice sa odloţenim pubertetom. MeĎutim, veliki broj

nazimica, izlučenih iz priploda zbog dugotrajne prepubertetske anestrije, ipak ima normalno

uspostavljenu pubertetsku cikličnu ovarijalnu aktivnost, što pokazuju rezultati morfološkog

pregleda njihovih jajnika post mortem). Kako sa jedne strane, u ovim istraţivanjima, na

jajnicima takvih nazimica nisu ustanovljene patomorfološke strukture, koje bi mogle izazvati

anestriju i tako, sa druge strane, svega 4% do 5% cikličnih (polno zrelih) nazimica zaista ne

ispoljava spoljašnje znake estrus, logično se zaključuje da je dijagnoza „prolongirane

anestrije“ posledica nepreciznog otkrivanja estrusa, klasičnom metodom kontakta sa nerastom

probačem (tzv. tehnološki anestrus).

Navedene činjenice jasno ističu potrebu primene preciznijih metoda dijagnoze

reproduktivnog statusa nazimica, u svim kritičnim fiziološkim periodima tehnološkog procesa

njihovog odgoja, do početka njihove reproduktivne eksploatacije, odnosno prvog fertilnog

osemenjavanja.



Savremena tehnologija ultrazvučne dijagnostike ovarijalne cikličnosti, gravidnosti i

patoloških promena na polnim organima nazimica i krmača je vrlo precizna metoda. MeĎutim,

ovo je još uvek dosta skupa i nepraktična metoda za dijagnozu ovarijalne aktivnosti nazimica

na velikim farmama svinja.

U praktičnoj proizvodnji se, dosta često, koristi tretman nazimica i krmača

hormonskim preparatima iz grupe gonadotropina, luteolitika i progestagena, u terapiji raznih

reproduktivnih poremećaja, kao i za kontrolu i stimulaciju pojedinih reproduktivnih funkcija.

Savremena, brojna istraţivanja pokazuju da nazimice različitog reproduktivnog statusa (polno

nezrele, tj. aciklične i polno zrele, ciklične), ispoljavaju specifično ovarijalno i estrusno

reagovanje posle tretmana različitim vrstama i/ili kombinacijama gonadotropnih, luteolitičkih

i progestagenih hormonskih preparata.

U naučnoj i stručnoj litereturi nema dovoljno sistematizovanih podataka o uspešnosti

primene hormonskog tretmana, za dijagnozu spontanog reproduktivnog statusa nazimica.

Zbog toga je osnovni cilj ove disertacije bio da se, na osnovu specifičnog ovarijalnog i

estrusnog reagovanja nazimica tretiranih gonadotropnim, luteolitičkim ili progestagenim

hormonskim preparatima, detaljno ispita mogućnost primene ovih tretmana za dijagnozu

njihovog reproduktivnog statusa.



Uticaj godišnjih doba na jalovost krmača

Da bismo ispitali uticaj godišnjih doba na jalovost krmača i nazimica uzeli smo selo sa

900 domaćinstava koje ima oko 3000 plotkinja. Proizvodnja prasadi u ovom selu ima tradiciju

već dve decenije. Do sada postignuti rezultati mogu da se mere sa najuspešnijim društvenim

gazdinstvima. U proizvodnji su veliki jorkšir i švedski landras i krmače melezi a korišteni su i

nerastovi nemačkog landrasa i duroka. Starost krmača je od 1-5 godina. Bilo je krmača koje su

se prasile i do 16 puta. U proseku gazdinstva imaju po 3 krmače. Način ishrane, nege i drţanja

priplodnih grla pribliţno su ujednačeni u seoskim domaćinstvima. OploĎenje priplodnih

krmača i nazimica u ovom mestu isključivo je prirodnim pripustom. Kvalitet nerastova je

uzoran, kao i briga o zdravstvenom stanju, drţanju, nezi, ishrani i eksploataciji. Organizacija

oploĎavanja je u nadleţnosti mesne matične sluţbe koja veoma pedantno vodi ovaj posao.

U tabeli 1 iznosimo rezultate istraţivanja. Iz tabele se vidi da je u zimskom periodu

bilo 160 anestričnih plotkinja, u prolećnom 176, letnjem 271 i u jesenjem 60 plotkinja.

Ukupno je bilo 667 anestričnih plotkinja. Nakon tretiranja anestričnih plotkinja sa SŢK i

Prolanom 01.S. pojava estrusa je registrovana do 7 i preko 7 dana. Tako se u zimskom periodu

kod tretiranja plotkinja estrus pojavljuje do 7 dana kod 82.50%, preko 7 dana kod 7.50%; kao

što se vidi iz tabele nema znatnijih odstupanja osim u jesen kada je znatno veći broj plotkinja

došao u estrus posle 7 dana, što u ostallim godišnjim dobima nije bio slučaj. Ukupno do 7.

dana estrus se pojavljuje kod 541 plotkinje ili 81.10% i preko 7 dana kod 7.49% sve se bucalo

88.59%. Ukupno je estrus izostao kod 11.39%, najviše u jesen 25%, ali se radi samo o 60

plotkinja.



Tabela 1: Rezultati pojave anestrije po godišnjim dobima zbirno i rezultati primene

SZK-a (serum ţdrebnih kobila) Prolana 0.1.S.

PovaĎanja je bilo najviše zimi 17.36% i leti 16.73%, dok u ostala dva godišnja doba

nema znatnijih odstupanja. Moramo da napomenemo da je veliki broj povaĎanja u leto bio

zbog velikog učešća nazimica i krmača tretiranih Prolanom 01.S. (150 od 271 ukupno),

ukupno je povaĎalo 15.39%.

Realna suprasnost po godišnjim dobima: u zimu 82.63%, u proleće 87.11%, u leto

83.26% i u jesen 88.88%, najveći % koncepcije bio je u jesen i proleće, ukupno je koncipiralo

84.60%. Pobačaja je bilo malo, ukupno 1.6% za celu godinu.

Analizirajući rezultate prašenja ne smemo da zanemarimo veliko učešće nazimica i

krmača sa jednim prašenjem što se vidi iz tabele 2.Pogodišnjim dobima bilo je ţivoprašeno: u

zimu 12.5 prasadi, u proleće 11.56 prasadi, u leto 9.65 prasadi i u jesen 10.62 prasadi po leglu.

Najmanji broj ţive prasadi je bio u leto, zbog prethodno pomenutog većeg učešća plotkinja

tretiranih Prolanom 01.S. (150). Ukupno je bilo ţive prasadi po leglu 10.94. Prosek

mrtvoprašenih prasadi je 0.77 po leglu.



Tabela 2: Učešće jalovih plotkinja po broju prasenja i zbir jalovih dana po godišnjim

dobima

Iz izloţenih podataka moţe da se zaključi da je u letnjem periodu bio najveći broj

anestričnih plotkinja, a u jesen najmanji. Zaključak bi bio da sunce i visoke temperature

nepovoljno utiču na polni ţivot plotkinja, kao i najveći broj jalovih dana po jednoj plotkinji što

se vidi iz tabele broj 2.

Analizirajući tabelu 2 nameće se vrlo interesantan momenat. Procenat jalovih nazimica

je najveći 49.38% u zimi, u proleće je 46.02%, a u jesen 38.33%, dok je najmanji leti 34.69%.

Kod krmača sa jednim prašenjem redosled je: 51.67% u jesen, 47.70% u leto, 39.77% u

proleće i 33.75% u zimu. UporeĎujući nazimice sa krmačama koje su imale jedno prašenje,

zapaţa se znatna razlika u korist krmača, takoĎe uporeĎujući letnji period znatna razlika se

zapaţa u korist nazuimica, dok kod krmača koje su imale dva prašenja nema znatnijih

odstupanja u sva četiri godišnja doba. Isto je i sa ostalim krmačama po broju prašenja, ali je

mnogo manji broj plotkinja. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru jalovih dana u ostala tri

godišnja doba. Iz iznetog moţe da se zaključi da godišnja doba ne utiču podjednako na

nazimice i krmače zavisno od broja prašenja.



Za lečenja anestričnih plotkinja u zimu i proleće koristili smo isključivo SŢK -a, dok

smo u leto i jesen koristili i Prolan 01.S. Od ukupno 271 plotkinje u leto 150 plotkinja su

tretirane Prolanom 01.S. Iz tabele 1 se vidi da nema znatnijih odstupanja što se tiče ukupnog

pojavljivanja estrusa po godišnjim dobima. Jedino u leto ima manje prasadi u odnosu na ostala

tri doba, jer su se nazimice i krmače prasile u proseku po dva praseta manje u odnosu na

plotkinje tretirane SŢK -a.

Iz svega navedenog moţe se zaključiti da godišnja doba različito utiču na pojavu

anestrije kod ţenskih grla u svinjarstvu. Najveći broj anestričnih plotkinja je u leto, manji zimi,

u proleće i najmanji u jesen. Broj jalovih dana u leto jednak je zbiru ostala tri godišnja doba.

Jalovost je naročito izraţena kod nazimica i za četiri godišnja doba iznosi 41.52%, i kod

krmača sa jednim prašenjem 42.58%, ostalo se odnosi na krmače sa 2.3.4 i 5 prašenja. Odlični

rezultati su postignuti u pojavljivanju estrusa ukupno za sva 4 godišnja doba 88.59%, realna

suprasnost je za sve 84.60%. Za lečenje smo koristili SŢK -a i Prolan 01.S., manji broj prasadi

je bio u leto, jer smo u to vreme koristili i Prolan 01.S. Godišnja doba različito utiču na

nazimice i krmače zavisno od broja prašenja.

U praktičnim uslovima primene veštačkog osemenjavanja, fertilitet nerastova, odnosno

stepen njihovog reproduktivnog iskorištavanja, je mnogo značajniji od reproduktivne

efikasnosti krmača u priplodnom zapatu. Naime, u najboljem slučaju, krmača normalno

proizvede oko 25 prasadi godišnje, dok jedan nerast proizvede 6000 do 7000 prasadi

godišnje. MeĎutim, zbog sve veća potreba da se, radi brţeg dobijanja što većeg broja grla sa

visokim genetskim potencijalom za poţeljne produktivne osobine, kao i zbog činjenice da cena

jedne inseminacione doze učestvuje sa preko 50% u ukupnoj ceni veštačkog

osemenjavanja, nameće se potrebu za povećanjem reproduktivne eksploatacije genetski

superiornih nerastova. U principu, ovo se moţe postići na dva osnovna načina: (a) povećanjem

produkcije sperme kod nerastova i (b) povećanjem broja inseminacionih doza po ejakulatu.



Produkcija i kvalitet spermatozoida zavisi od brojnih spoljašnjih (mikroklimat, ishrana

i frekvencija uzimanja ejakulata) i unutrašnjih (genetika, starost i zdravstveno stanje) faktora.

Ove faktore je, meĎutim, vrlo teško kontr olisati i optimalizovati u proizvodnim uslovima. Sa

druge strane, iako je povećanje broja inseminacionih doza po ejakulatu, u klasičnoj tehnologiji

VO (intracervikalna inseminacija), je dosta limitirano, ipak se, tokom poslednjih 50 do 60

godina, broj sper matozoida u dozi stalno smanjivao. Na početku primene VO, broj

spermatozoida, u dozi od 100ml, kretao se izmeĎu 5 i 10 x 109. Neki noviji podaci pokazuju da

današnja prosečna inseminaciona doza iznosi 80ml, sa prosečno 3,25 x 109 spermatozoida.

TakoĎe se pokazalo da svaka krmača, primi prosečno 7,2 x 109 spermatozoida po jednom

uspešnom osemenjavanju (2,2 osemenjavanja x 3,25 x 109). Ako prosečan ejakulat iznosi 70 x

109 spermatozoida, onda se sa tim ejakulatom svega 8 do 9 krmača moţe osemeniti 2,2 puta.

Prosečno se, od jednog nerasta, dobija oko 5 ejakulata mesečno, odnosno oko 1200

inseminacionih doza godišnje. U današnjoj, sve intenzivnijoj proizvodnji, ova produkcija

inseminacionih doza po nerastu godišnje se smatra nedovoljno efikasnom, kako u

zootehničkom, tako i u ekonomskom pogledu. Zbog toga se, sve više, izučavaju mogućnosti

inseminacije dozama znatno redukovanog volumena i broja spermatozoida u dozi, kako bi se

znatno povećao broj inseminacionih doza po ejakulatu. Pri tome se mora voditi računa da

inseminacija takvim dozama, ne smanji stepena postignutog fertiliteta krmača. Primena nekih

novih biotehnologija u reprodukciji, takoĎe zahteva vrlo značajno smanjivanje broja

spermatozoida za osemenjavanje. Tako je, naprimer, u tehnologiji in vitro fertilizacije (IVF)

potrebno svega 20 do 1000 spermatozoida za uspešnu oplodnju oocita. Takozvana subzonalna

mikroinjekcija samo jednog spermatozoida u ooplazmu oocita, takoĎe se koristi za uspešnu in

vito fertilizaciju.

Primena inseminacije dozama manjeg volumena, sa znatno redukovanim brojem

spermatozoida, u principu, pretpostavlja: (1) depoziciju inseminacione doze u dublje partije



ţenskog reproduktivnog trakta, kao i (2) dizajniranje takvih katetera, sa kojima se moţe

izvršiti uspešna intrauterina inseminacija. Za postizanje obe navedene pretpostavke, od

primarne je vaţnosti dobro poznavanje anatomije i fiziologije ţenskog polnog trakta, posebno

u periovulatornom periodu, kao i fiziologije transporta i preţivljavanja spermatozoida u

ţenskom polnom traktu.

Odgoj i reproduktivna eksploatacija nazimica

Jedan od primarnih faktora uspešne proizvodnje prasadi na velikim industrijskim

farmama svinja, je efikasan odgoj i reproduktivna eksploatacija nazimica. Naime, oko 30% do

preko 50% krmača, koje se, godišnje, izluče iz reproduktivnog zapata, mora biti zamenjeno

kvalitetnim suprasnim nazimicama. Ove nazimice moraju biti sposobne da odgoje svoje prvo

leglo, da uspostave sledeći reproduktivni ciklus, kao i da ostvare zadovoljavajući broj prašenja,

odnosno da proizvedu zadovoljavajući broj zalučene prasadi, u toku svog ukupnog

reproduktivnog ţivota. Ovo mogu da postignu samo nazimice visokog genetskog potencijala,

dobre telesne kondicije, adekvatnog reproduktivnog statusa i odličnog zdravstvenog stanja.

Današnja tehnologija zahteva da nazimica savremenih evropskih rasa, kod fertilnog

osemenjavanja, treba da bude stara 220 do 240 dana, telesne mase izmeĎu 130 do 140 kg, sa

minimalnom debljinom leĎne slanine 18 mm, te da je fertilno osemenjavanje izvedeno u

drugom ili trećem postpubertetskom estrusu. Za postizanje ovog cilja vaţno je poznavati

fiziologiju polnog sazrevanja, faktore koji utiču na starost i telesnu masu nazimica kod pojave

puberteta, kao i metode dijagnoze reproduktivnog statusa nazimica u pojedinim vaţnim

fiziološkim periodima, tokom tehnologije njihovog odgoja, do momenta fertilnog

osemenjavanja.



U fiziološkom pogledu, momenat postizanja polne zrelosti (puberteta) se definiše

pojavom prve ovulacije na jajniku i uspostavljanjem prvog estrusnog ciklusa, normalnog

trajanja (18 do 24 dana), odnosno sposobnošću nazimice da uspostavi i odrţi normalnu

gravidnost, posle osemenjavanja u ovom estrusu. Razvoj polnih organa, tokom perioda

prenatalnog razvoja i tokom prvih 90 dana postnatalnog ţivota, nije kontrolisan delovanjem

neurohormonalnih mehanizama na osovini CNS-hipotalamus-hipofiza-jajnik. Tercijalni

(antralni) folikuli, sposobni da reaguju na delovanje endogenih gonadotropina

(folikulostimulirajući hormon-FSH i luteinizirajući hormon-LH), razvijaju se na jajnicima

nazimica tek u starosti 60 do 90 dana, a koncentracija estrogena u telesnoj cirkulaciji ostaje

relativno niska, sve dok nazimice na navrše 150 do 210 dana starosti. Činjenica je, meĎutim ,

da se hipofizarni gonadotropini (FSH i LH) sintetišu u adenohipofizi znatno pre puberteta, ali

se ritam i količina njihovog izlučivanja u telesnu cirkulaciju, značajno razlikuju od onih tokom

estrusnog ciklusa polno zrele ţenke. Izvesne količine estrogena se, takoĎe, izlučuju iz antralnih

(tercijalnih, tj. De Grafovih) folikula jajnika, znatno pre puberteta, ali se povratna sprega, na

osovini jajnik-hipotalamus-hipofiza, ipak, ne uspostavlja. Naime, za konačno sazrevanje i

ovulaciju folikula je potrebno da se, iz adenohipofize, izluči tzv. ovulatorni talas LH. Ovaj

talas predstavlja neprekidno povećanje sekrecije LH iz adenohipofize, tako da se njegova

koncentracija u telesnoj cirkulaciji stalno povećava, tokom 30h do 40h pre ovulacije, kada

naglo opada na bazalni nivo. Ovo tonično oslobaĎanje LH je posledica negativnog povratnog

delovanja visokih koncentracija estrogena na hipotalamus i adenohipofizu. Sposobnost da

uspostavi ovu povratnu spregu, na osovini jajnik-hipotalamus-adenohipofiza, nazimica postiţe

postepeno i u funkciji je njene starosti, a znatno manje telesne mase. Precizni fiziološki

mehanizmi ovog fenomena nisu sasvim razjašnjeni. Poznato je da oslobaĎanje ovulatornog

talasa LH iz adenohipofize, stimuliše negativno povratno delovanje visokih koncentracija

estrogena. Naročito je potrebno da nazimica dostigne odreĎenu starost, da bi se na

membranama neurosekretornih ćelija hipotalamičnih nukleusa razvili receptori za estrogen



Tek tada su ove ćelije sposobne da, na delovanje estrogena, odgovore izlučivanjem

oslobaĎajaućeg hormona za LH (gonadotropin releasing hormon – GnRh). Tretman nazimica

mlaĎih od 3 meseca, preparatima placentalnih gonadotropina (eCG i hCG), ne rezultira

izazivanjem ovulacije, estrusa i uspostavljanjem estrusnog ciklusa.

Na osnovu navedenih činjenica, jasno je da nazimica mora postići odreĎenu minimalnu

starost (što je genetski determinisano za svaku jedinku), kako bi se stvorili uslovi za pokretanje

i odrţavanje neuro-endokrinih mehanizama, koji dovode do pojave prve ovulacije i

uspostavljanja prvog estrusnog ciklusa, odnosno do postizanja polne zrelosti. Kada se jednom

stvore uslovi za uspostavljanje negativnog povratnog delovanja estrogena, dolazi do inhibicije

izlučivanja FSH, a stimuliše se izlučivanje LH iz adenohipofize. Ovulatorni talas LH stimuliše

konačno sazrevanje predovulatornih folikula (i jajnih ćelija u njima) i dovodi do ovulacije. U

šupljinama ovuliranih folikula se formiraju, prvo hemoragična tela (corpora chaemorhagica -

CH), a 2-3 dana kasnije funkcionalna ţuta tela (corpora lutea - CL), koja sintetišu i, u krv,

izlučuju progesteron. Time se uspostavlja prvi pubertetski estrusni ciklus

Opseţna ispitivanja, koja je izveo na velikoj populaciji nazimica švedske populacije,

pokazuju da svega oko 15% nazimica postiţe pubertet sa 209 dana starosti, dok preostali broj

postiţe pubertet u inervalu od 60 dana ranije ili kasnije. Široko variranje starosti nazimica kod

postizanja puberteta je posledica uticaja interakcije većeg broja genetskih i paragenetskih

faktora

Genetski faktori. Postoje rasne razlike u starosti nazimica kod pojave puberteta. Tako,

nazimice kineske rase Meishan polno sazrevaju sa prosečno 115 dana starosti. Nazimice

savremenih evropskih belih rasa svinja Jorkšir i Landras, obično polno sazrevaju nešto ranije

od nazimica rase Durok ili Hempšir. Ispitivanja su pokazala da nazimice rase Durok

manifestuju prvi pubertetski estrus sa prosečnom starošću od 181 dana dok nazimice rase



Landras i Jorkšir prvi estrus manifestuju nešto ranije, tj. sa prosečnom starošću od 170 dana.

Neki autori nalaze i znatne varijacije u starosti nazimica kod pojave puberteta unutar

iste rase. Tako, na osnovu istraţivanja drugih autora, navode sledeće prosečne vrednosti za

starost pojedinih rasa, kod pojave prvog pubertetskog estrusa: Durok – 235 dana, Hempšir –

207 dana, Veliki Jorkšir – 205 dana, Landras – 185 dana i Meishan – 97 dana. Ustanovljene su

i razlike u starosti nazimica, kod pojave puberteta, izmeĎu pojedinih linija unutar rase, kao i

izmeĎu različitih kombinacija meleţenja. Zbog efekta heterozisa, nazimice melezi ranije polno

sazrevaju od svojih čistorasnih roditelja.

Paragenetski faktori. Najznačajniji paragenetski faktori, koji značajno modifikuju

starost nazimica kod pojave puberteta su: ishrana, kontakt sa polno zrelim nerastom, godišnja

sezona, smeštaj nazimica i egzogeni gonadotropini.

Ishrana. Sadrţaj energije u obrocima, moţe značajno uticati na starost nazimica kod

pojave puberteta. Značajniji nedostatak proteina u obrocima, produţava starost nazimica kod

pojave puberteta. Nazimice sa većim intenzitetom porasta i debljom leĎnom slaninom, tokom

prepubertetskog perioda razvoja, postiţu pubertet znatno ranije. Osim toga, starost, telesna

masa i debljina leĎne slanine nazimica kod prvog otkrivenog estrusa, ima značajnog uticaja na

reproduktivnu performansu u sledeća tri pariteta prašenja.

Značajno je istaći da su i metabolički hormoni, kao što su insulin i somatotro pin,

značajni modulatori reproduktivnih funkcija. Metabolički hormoni mogu, naime, kontrolisati

ishranu, proliferaciju, rast i diferencijaciju sekretornih ćelija u funkcionalnim strukturama

jajnika i/ili pojačati delovanje gonadotropina na ove structure.

Sadrţaj mikotoksina u hranivima nazimica posebno Zearalenona izaziva pojavu



spoljašnjih znakova estrusa, edema vulve i uvećanja mamarnog tkiva, zbog estrogene

aktivnosti ovog mikotoksina.

Godišnja sezona. Dosta davno je uočeno da nazimice roĎene u jesen, postiţu pubertet

znatno ranije (mlaĎe) od nazimica roĎenih u proleće. Prosečna starost nazimica, kod pojave

puberteta, roĎenih u jesen iznosi 202 dana, a onih roĎenih u proleće 237 dana. Ovaj fenomen

se povezuje sa uticajem različitog trajanja dnevnog fotoperioda, u sezoni kada nazimice

postiţu pubertet. Produţavanje trajanja dnevnog fotoperioda stimuliše proces polnog

sazrevanja. Najveći broj nazimica uspostavlja estrus unutar prvih 10 dana, od početka

otkrivanja, kada se sezonsko trajanje dnevnog fotoper ioda povećava od 10h do 16h. Prema

različitim istraţivanjima 23% do 60% manje nazimica, postiţe pubertet izmeĎu juna i

septembra, nego u periodu oktobar – maj. Značajne sezonske varijacije starosti nazimica kod

pojave prvog pubertetskog estrusa, ustanovili su i naši autori.

Neka istraţivanja pokazuju da se uticaj fotoperioda, ostvaruje zbog različitog

intenziteta sekrecije hormona melatonina iz pinealne ţlezde, tokom svetlog i tamnog dela

dana, kod izrazito sezonski polno aktivnih vrsta ţivotinja (ovca, konj, divlja svinja i većina

drugih divljih vrsta). MeĎutim, istraţivanja pokazuju da ne postoji povezanost izmeĎu

koncentracije melatonina u krvnoj plazmi i razlike u starosti nazimica kod pojave puberteta,

izmeĎu pojedinih godišnjih sezona.

Kontakt sa polno zrelim nerastom. Brojna istraţivanja potvrdila su da izlaganje

prepubertetskih nazimica punom kontaktu sa polno zrelim nerastom, značajno smanjuje i

sinhronizuje njihovu starost kod pojave puberteta. Navedeni fenomen je poznat kao “efekt

nerasta”. Starost nazimica, na početku stimulacije kontaktom sa nerastom, ima veoma veliki

uticaj na trajanje intervala, od početka stimulacije do pojave polne zrelosti, kao i na broj (%)

nazimica koje će reagovati na ovu stimulaciju Način kontakta sa nerastom ima veoma



značajnog uticaja na stepen estrusnog reagovanja nazimica. Tako su ustanovili da se najbolji

efekt nerasta postiţe ako se nazimice stimulišu, tako da se doteraju u boks sa nerastom i

ostvare direktan kontakt sa njim. Nešto slabije reagovanje se postiţe, ako se nerast doteruje u

boks sa nazimicama, a vrlo slabo ako se nerastovi stalno drţe u boksu do nazimica.

Za ispoljavanje opisanog efekta nerasta, od primarne je vaţnosti uticaj olfaktornog,

vizuelnog, taktilnog i auditivnog stimulusa nerasta na nazimicu ( Kirkwood i sar., 1981).

Smatra se da ovi stimulusi, kod nazimice, izazivaju stres, što ima za posledicu naglo

izlučivanje hormona kortizola iz kore nadbubrega. Kortizol stimuliše izlučivanje Gn-RH iz

hipotalamusa i LH iz adenohipofize. Time se stvaraju osnovni uslovi za aktivaciju jajnika, u

pogledu folikularnog rasta, sazrevanja i ovulacije.

Transport i relokacija. Praktična iskustva i eksperimentalna istraţivanja pokazuju da

transport i/ili premeštanje nazimica iz objekta u objekat, moţe značajno smanjiti njihovu

starost kod pojave puberteta. Ovaj efekat se najbolje ispoljava kada su nazimice stare oko 180

dana, a transport traje oko 90 minuta. Kada su nazimice, stare oko 200 dana, transportovane

oko 2 km, interval od transporta do pojave estrusa je iznosio prosečno 11 dana, dok je kod

nazimica, koje nisu bile transportovane, bio znatno duţi i iznosio je prosečno 22 dana.

Broj nazimica u grupi. Neka ispitivanja pokazuju da broj nazimica u grupi, tokom

prepubertetskog razvoja, moţe imati značajnog uticaja na njihovu starost kod puberteta.

Izgleda, meĎutim, da je u ovom pogledu, značajnija raspoloţiva površina boksa po jednom

grlu, tj. gustina naseljenosti. Neki autori nalaze da prenaseljenost moţe izazvati znatne

morfološke i funkcionalne poremećaje endokrinih organa, koji kontrolišu reproduktivne

funkcije.



Mikroklimat. Koncentracija amonijaka, vodonik sulfida ili prašine, kao i visoke

temperature, mogu značajno modifikovati starost nazimica kod pojave puberteta. Povećana

koncentracija štetnih gasova, kao što su amonijak (NH3) ili vodonik sulfid (H2S), često dovodi

do pogoršanja zdravstvenog stanja nazimica i posledično, do odlaganja pojave puberteta.

Izuzev toga, amonijak neutrališe i feromone nerastova, što takoĎe, produţava proces polnog

sazrevanja. Povećanje ambijentalne temperature preko 30oC, smanjuje broj nazimica koje su

postigle pubertet do 230 dana starosti, sa 90% na nešto više od 30%. Kod oko polovine

nazimica, izlaganih toplotnom stresu, nalaze se cistični jajnici.

Egzogeni hormoni. Primenom placentalnih gonadotropina (eCG i hCG), moguće je

izazvati pojavu estrusa i ovulacije kod nazimica starijih od 3 meseca. MeĎutim, stepen

estrusnog reagovanja i ovulaciona vrednost, posle tretmana gonadotropinima, u velikoj meri

zavise od starosti nazimica u momentu tretmana.



Reproduktivna performansa nazimica

Jedna od osnovnih pretpostavki za postizanje visokih vrednosti parametara reproduktivne

performanse zapata je da oko 85% nazimica manifestuje prvi pubertetski estrus izmeĎu 190 i

200 dana starosti, da prosečna starost nazimica, kod prvog osemenjavanja, iznosi 220 dana,

kao i da broj nazimica, kod kojih estrus nije ustanovljen do starosti od 225 dana, ne prelazi 5%

od ukupnog broja nazimica planiranih za osemenjavanje. Prosečan broj ţivoroĎene prasadi, u

prvom leglu, treba da se kreće izmeĎu 9 i 10, da vrednost prašenja nazimica nije manja od

80%, a da ova vrednost, za celokupan zapat bude veća od 87%. Samo nazimice navedenih

performansi mogu ostvariti minimalno 5 legala, sa 12 minimalno 54 ţivoroĎene i 47 zalučene

prasadi, što je prihvatljivo sa ekonomskog i zootehnološkog stanovišta, u savremenim

uslovima intenzivne proizvodnje. I drugi autori navode da najbolje rezultate u reprodukciji

daju nazimice osemenjene u drugom pubertetskom estrusu, sa telesnom masom 130 do 140kg,

kada su stare 210 do 240 dana.

Preinseminaciona anestrija je najčešći poremećaj u reprodukciji nazimica. Istraţivanja koja

su izveli pokazuju da se 42% nazimica izluči iz daljeg priploda zbog reproduktivnih

poremećaja, meĎu kojima su najčešći dugotrajna anestrija, povaĎanje i paragravidnost.

Radi postizanja navedenih reproduktivnih performansi nazimica, u tehnologiji njihovog

odgoja i reproduktivne eksploatacije, moraju biti primenjene savremene metode ishrane

stimulacije tzv. „efektom nerasta“ , smeštaja , tretmana hormonskim preparatima, adekvatna

tehnologija otkrivanja estrus, kao i pravilna tehnologija osemenjavanja.



Analiza reproduktivne performanse nazimica, uraĎena na osnovu podataka iz evidencije

ispitivane farme, pokazuje da se tokom jedne godine, do starosti od 210 dana, kada su

odreĎene za osemenjavanje, odgoji svega 28% od ukupnog broja ţenske prasadi, odabranih za

priplod, neposredno po roĎenju. Od ovog broja je osemenjeno 70%, pri čemu je skoro 45%

nazimica, kod prvog osemenjavanja, bilo starije od 241 dan (prosečna starost ovih nazimica je

bila 258 dana). Prosečna starost svih nazimica, kod prvog osemenjavanja, iznosila je 247 dana.

Od ukupnog broja nazimica planiranih za osemenjavanje (starih 210 dana), oprasilo se 57%, a

od broja osemenjenih, oprasilo se blizu 81% nazimica. Prosečan broj ţivoroĎene prasadi po

leglu, iznosio je 8,38 prasadi za sve oprašene nazimice, 8,12 prasadi za nazimice pripuštene do

starosti od 240 dana (tzv. redovne nazimice) i 8,48 prasadi za nazimice osemenjene sa starošću

preko 240 dana (tzv. nazimice sa odloţenom pojavom pubertetskog estrusa). Zbog dugotrajne

anestrije, tj. zbog toga što estrus nije bio otkriven ni posle punih 8 do 9 meseci starosti, iz

priploda je izlučeno 29,3%, od ukupnog broja nazimica planiranih za pripust (Tabela 1).

Najčešći razlozi izostanka prašenja su paragravidnost (43% do 46%), povaĎanje (37% do

42%), škartiranje iz različitih razloga (9% do 16%) i uginuće u periodu gestacije (2% do 4%).

Na osnovu pr ikazanih rezultata, ističu se sledeći problemi u reproduktivnoj eksploataciji

nazimica: (1) značajan broj nazimica, 43%, od broja planiranih za osemenjavanje, se ne oprasi,

(2) prosečna starost nazimica kod fertilnog osemenjavanja je nešto veća od optimalne (247

dana), što je posledica činjenice da se blizu 45% nazimica fertilno osemeni sa prosečnom

starošću od 258 dana, (3) značajan broj nazimica (29,3% od broja planiranih za

osemenjavanje) se izluči iz priploda, zbog dugotrajne preinseminacione anestrije, tj. zbog toga

što, kod njih, estrus nije otkriven ni posle starosti od 8 meseci, (4) s tim u vezi, potrebno je

primeniti efikasnije metode otkrivanja estrusa, radi dijagnoze reproduktivnog statusa nazimica,

pre njihovog isključenja iz dalje reprodukcije i (5) i pored visoke vrednosti prašenja (oko 81%

od broja osemenjenih) i zadovoljavajućeg prosečnog broja ţivoroĎene prasadi po leglu (8 38)



navedeni problemi značajno smanjuju reproduktivnu performansu nazimica, povećavaju

troškove njihove proizvodnje i, konačno, značajno smanjuju broj proizvedene prasadi po

krmači godišnje. Godišnje se, iz reprodukcije, izluči 30% do 50% priplodnih krmača. Broj

izlučenih krmača se mora zameniti istim brojem kvalitetni priplodnih nazimica, ako je

potrebno zadrţati isti bro j plotkinja u reproduktivnom stadu.

Veliki broj nazimica u paritetnoj strukturi zapata, značajno smanjuje ukupnu proizvodnju

prasadi, jer prvopraskinje ostvaruju manji broj ţivoroĎene i zalučene prasadi u leglu, imaju

duţi interval od zalučenja do prvog i fertilnog estrusa i niţu vrednost uspešne koncepcije.

Istraţivanja koja su izveli, pokazuju da se 42% nazimica izluči iz daljeg priploda zbog

reproduktivnih poremećaja. Najčešći razlog izlučenja nazimica, pre prvog osemenjavanja, je

dugotrajna prepubertetska anestrija. Zbog ovog poremećaja se izluči oko 30% od svih

nazimica odabranih za priplod, tokom jedne godine, ili oko 80% od broja izlučenih nazimica

zbog reproduktivnih poremećaja. PovaĎanje i paragravidnost su najčešći poremećaji

reprodukcije, zbog ko jih se nazimice isključuju iz daljeg priploda, u periodu posle

osemenjavanja.1

Prolongi rana preinseminaciona anestri ja je najčešći poremećaj reprodukcije nazimica.

Izlučivanje 30% do 40% nazimica iz priploda, zbog dugotrajne preinseminacione anestrije,

značajno smanjuje efikasnost proizvodnje svinja.

Naime, znatan broj nazimica ne uspostavlja prvi pubertetski estrus u normalnim

granicama, izmeĎu 6 i 7 meseci starosti. Smatra se da je pojava puberteta odloţena, ako

nazimica ne uspostavi prvi pubertetski estrus ni sa punih 8 meseci starosti. Dugotrajna

1 Miljković, V., Veselinovic, S.: Porodiljstvo, sterilitet i veštacko osemenjavanje domacih ţivotinja (udţbenik).

U i i b d F k l i k di i 2000



anestrija je razlog izlučenja 34% nazimica starijih od 9 meseci. MeĎutim, pregledom

reproduktivnih organa takvih nazimica posle ţrtvovanja, ustanovljeno je da kod oko 70%

nazimica, na jajnicima postoje funkcionalne strukture (predovulatorni folikuli, sveţa

ovulaciona mesta ili ţuta tela), što ukazuje na činjenicu da su one uspostavile cikličnu

pubertetsku ovarijalnu aktivnost. U jednom istraţivanju pregledom polnih organa 48

ţrtvovanih nazimica, prosečne starosti 275 dana (234 do 368 dana), izlučenih zbog dugotrajne

preinseminacione anestrije, ustanovljena je uspostavljena ciklična ovarijalna aktivnost kod

50% grla. Od ukupnog broja cikličnih nazimica, njih 45,8% je imalo jedan, 50% dva, a 4,2%

tri ovarijalna (estrusna) ciklusa. Sa druge strane, veći broj istraţivanja pokazuje da se tihi

estrus (ovulacije bez manifestacije spoljašnjih znakova estrusa), javlja kod relativno malog

broja (svega 4,4%) pubertetskih nazimica. Osim toga, pregledom polnih organa nazimica, kod

kojih estrus nije otkriven ni posle 8 meseci starosti, ustanovljena je ciklična ovarijlna aktivnost

pri čemu, nisu ustanovljene patolomorfološke promene, koje bi mogle imati za posledicu

anestriju. Uzimajući u obzir navedene činjenice, kao i činjenicu da, svega 4% do 5% cikličnih

(polno zrelih) nazimica zaista ne ispoljava spoljašnje znake estrusa logično se zaključuje da je

dijagnoza „prolongirane anestrije“ posledica nepreciznog otkrvanja estrusa, klasičnom

metodom kontakta sa nerastom probačem.

Navedene činjenice, u vezi sa reproduktivnom performansom nazimica, ukazuju da u

tehnologiji savremene proizvodnje i reproduktivne eksploatacije nazimica, treba primeniti

sledeće ključne principe: (1) odabirati nazimice od genetski kvalitetnih roditelja, (2) obezbediti

adekvatan smeštaj, (3) primeniti adekvatnu ishranu u pojedinim fazama razvoja, (4) vršiti

stimulaciju prepubertetskih nazimica kontaktom sa polno zrelim nerastom, (5) primenjivati

efikasnu tehnologiju otkrivanja estrusa i veštačkog osemenjavanja, (6) osemenjavati nazimice

u drugom ili trećem estrusu (7) obezbediti maksimalno efikasnu zdravstvenu zaštitu nazimica.



ESTRUSNI CIKLUS NAZIMICE

Postizanjem puberteta, nazimica uspostavlja estrusni ciklus, koji se karakteriše

specifičnim morfološkim i funkcionalnim promenama na svim polnim organima. Ove

promene se dogaĎaju precizno odreĎenim redosledom, a kontrolisane su delovanjem ţenskih

polnih hormona.2

Estrusni ciklus je period izmeĎu pojave dva estrusa (polna ţara) i prosečno traje 21 dan.

Granice normalnog trajanja estrusnog ciklusa se kreću izmeĎu 18 i 24 dana. Prvi pubertetski

estrusni ciklusi su, često, neregularnog trajanja, a prvi estrusni period (estrus) je znatno kraći

(30 do 50h) od trećeg estrusa (48 do 73h). Prema morfološkim i fiziološkim promenama na

polnim organima, posebno na jajnicima, estrusni ciklus se moţe podeliti na dve osnovne faze:

(a) folikularna ili estrogena i (b) lutealna ili progesteronska faza. Folikularna faza traje 4 do 5

dana i karakteriše se rastom i razvojem ovarijalnih folikula, kao i visokom koncentracijom

estrogena u krvnoj plazmi. Estrogen sintetišu ćelije teke interne zida antralnog (tercijalnog ili

Grafovog) folikula. Tokom ove faze, nazimica manifestuje i karakteristične spoljašnje znake

estrusa: otok i crvenilo vulve, uznemirenost, smanjen apetit, zaskakivanje na druge ţivotinje i

dozvoljavanje da budu zaskočene, kao i manifestacija tzv. refleksa stajanja (refleks

imobilizacije). Refleks stajanja je najsigurniji znak estrusa, a posebno se dobro ispoljava u

prisustvu polno zrelog nerasta i pritiskom na lumbo-sakralni deo kičmenog stuba. Sve ove

promene su posledica delovanja estrogena. Momenat početka refleksa stajanja je u vrlo





visokoj korelaciji sa momentom početka ovulacije. Kod svinje se ovulacija, u proseku, dogaĎa

oko 36 do 40h nakon početka manifestacije refleksa stajanja ili oko 40h posle početka

izlučivanja ovulatornog talasa LH iz adenohipofize. Posle ovulacije, započinje druga faza

estrusnog ciklusa, tzv. lutealna ili progester onska faza. Naime, u šupljinama ovuliranih

folikula se formiraju ţuta tela (corpora lutea). Lutealne ćelije nastaju umnoţavanjem

granuloza ćelija teke interne ovuliranih folikula. Ove, tzv. lutealne ćelije, sintetišu i izlučuju u

krv drugi ţenski polni hor mon – progesteron. Ovaj hormon deluje povratnom spregom na

hipotalamus, tako što inhibira izlučivanje GnRh. To ima za posledicu inhibiciju izlučivanja

gonadotropina (FSH i LH) iz adenohipofize. Zbog toga se lutealna faza estrusnog ciklusa, koja

traje 15 do 16 dana, karakteriše izostankom folikularnog rasta i ovulacije, padom

koncentracije estrogena i povećanjem koncentracije progesterona u telesnoj cirkulaciji, kao i

izostankom manifestacije spoljašnjih znakova estrusa. U slučaju da, tokom estrusnog perioda,

nije došlo do oplodnje i uspostavljanja gravidnosti, 18. do 19. dana ciklusa, dolazi do

morfološke i funkcionalne regresije cikličnih ţutih tela. To je posledica luteolitičkog delovanja

prostaglandina F2α (PG F2α), koji se sintetiše u endometriumu negravidnog uterusa, a preko

utero-ovarijalne arterije dospeva do jajnika, tj. ţutih tela. Regresijom ţutih tela dolazi do pada

koncentracije progesterona u krvnoj plazmi na bazalni nivo i prestanka inhibicije izlučivanja

gonadotropina iz adenohipofize. Time su stvoreni uslovi za rast i funkcionalnu aktivnost

folikula, čime se uspostavlja novi estrusni ciklus. Domaće rase svinja ispoljavaju estrusnu

cikličnost tokom cele godine, za razliku od divljih svinja, koje su sezonski poliestrične

ţivotinje. Karakteristično je da svinja ne reuspostavlja estrusni ciklus tokom prvih 4 do 5

nedelja laktacije. To je posledica snaţnog inhibitornog delovanja stimulusa sisanja, u pogledu

izlučivanja ovulatornog talasa LH. MeĎutim, relativno često se mogu zapaziti znaci estrusa

kod krmača, 2 do 5 dana posle prašenja, ali ovi znaci nikada nisu praćeni pojavom ovulacije

(tzv. anovulatorni estrus post partum). Kako se u ovom, vrlo ranom, periodu post partum, ne

uspostavlja ciklična ovarijalna funkcija izgleda da su ovi znaci anovulatornog estrusa



posledica delovanja povećanih koncentracija estrogena poreklom iz fetusa, a ne iz jajnika.

Posle laktacije, koja traje 4 do 5 nedelja, većina krmača manifestuje znake estrusa unutar 7

dana po zalučenju legla, mada na trajanje ovog intervala utiče veliki broj paragenetskih faktora

Ovarijalne strukture. Vrsta i broj ovarijalnih struktura (antralni folikuli različitog

prečnika, corpora hemorrhagica – CH, corpora lutea – CL, corpora albicantia – CA i

folikularne ciste – FC), prisutnih na jajnicima, primarno zavisi od reproduktivnog statusa

(prepubertetske ili polno zrele) nazimica, kao i od faze estrusnog ciklusa u kojoj se ţivotinja

nalazi. Broj antralnih folikula, u proestrusu prvog pubertetskog estrusnog ciklusa, u proseku je

iznosio 33.5 (prečnika ≤ 4 mm), 8.5 (prečnika 5-6 mm) i 1 folikul (prečnika 8-11 mm). U

diestrusu, na oba jajnika ima oko 50 sitnih folikula (≤ 4 mm), oko 30 srednjih (5-6 mm), dok

velikih, predovulatornih, folikula (prečnika 8-11 mm) nema.

Ovulacija je, kod svinje, spontana i dogaĎa se 36 do 40h posle pojave refleksa stajanja,

odnosno uvek u zadnjoj trećine estrusnog perioda, bez obzira na njegovo trajanje. Trajanje

perioda ispoljavanja refleksa stajanja je, u proseku, kraće kod nazimica (1 do 2 dana), a duţe

kod krmača (1 do 3 dana). Prosečno trajanje estrusa, kod nazimica u trećem pubertetskom

estrusu, iznosi 52,6h (od 30h do 72h), a ovulacija se dogaĎa prosečno 44h (od 30h do 60h)

posle početka estrusa i to kod oko 85% nazimica tokom estrusnog perioda. Interval od početka

estrusa do momenta ovulacije, značajno zavisi od trajanja estrusnog perioda. Proces ovulacije

(period od ovulacije prvog do zadnjeg ovulatornog folikula), traje oko 3 do 4h.

Pokazalo se da stimulativna parenja, izvedena u proestrusu i ranom estrusu, mogu ubrzati

početak i skratiti trajanje procesa ovulacije. Ustanovljena je i nešto veća ovulaciona vrednost

kod stimulativno parenih nazimica. Veruje se da je ovo posledica delovanja estrogena i nekih

peptidnih frakcija, prisutnih u semenoj plazmi nerasta.



Ovulaciona vrednost , tj. broj ovulacija u jednom estrusu, obično se izraţava na osnovu

ustanovljenih ţutih tela (corpora lutea – CL). Kod nazimica je znatno niţa (10 do 18 CL) nego

kod krmača (15 do 24 CL). Ovulaciona vrednost od 25 i više CL se smatra superovulacijom.

Kod nazimica, se povećava od oko 10CL u prvom do oko 14CL u trećem pubertetskom

estrusu. Tako Wu i Dziuk (1995) nalaze da prosečna ovulaciona vrednost, u prvom

pubertetskom estrusu iznosi prosečno 12.2 CL, a u drugom 13.8 CL, kod nazimica meleza

različitih evropskih belih rasa.

Ovulaciona vrednost zavisi i od rase svinja. Tako, kod rase Mangulica, ovulaciona

vrednost, u prvom pubertetskom ciklusu, prosečno iznosi 11.1 CL, a u drugom 12.8 CL, dok

su ove vrednosti, kod rase Švedski Landras iznosile 11.7 CL i 13.2 CL.

U trećem estrusnom ciklusu ovulaciona vrednost nazimica rase Mangulica iznosi 17.2 CL, a

kod nazimica rase Švedski Landras 18,6CL. Nalaze se statistički značajne (p<0.01) razlike u

prosečnoj ovulacionoj vrednosti izmeĎu nazimica rase Landras (3.8 CL) i rase Yorkshire (15.3

CL). Kod nazimica kineske rase Meishan, ovulaciona vrednost iznosi 16,3CL u prvom, 17.0

CL u drugom i 22.7 CL u trećem estrusnom ciklusu. Prosečan broj antralnih folikula (prečnika

≤ 4mm) iznosi 15, 13 folikula prečnika 5-6mm i 3 folikula prečnika 8-11mm, dok je

ovulaciona vrednost kod ovih nazimica, u prvom pubertetskom ciklusu, iznosila 10,6CL.

Prema istraţivanjima, koja su izveli, ovulaciona vrednost, u prvom pubertetskom erstrusu je

iznosila 12.3 CL (u jesenjem periodu) i 10.9 CL (u prolećnom periodu). Iste ove vrednosti,

kod nazimica u drugom pubertetskom estrusu su iznosile 13 CL i 11.7 CL. Pored

reproduktivnog statusa i starosti nazimica, na ovulacionu vrednost značajno moţe uticati

ishrana, faktori ambijenta u kome su smeštene nazimice i tretman egzogenim



gonadotropinima.3

Ovarijalne ciste su relativno česte kod svinja, variraju u veličini (prečniku), a mogu se

naći na jednom ili oba jajnika. Ciste mogu biti male (prečnika ≤ 1.5 cm) ili velike (prečnika ≥

1.5 cm do 6 cm). Obično su neinfektivne etiologije i uzrokuju abnormalno estrusno ponašanje.

Ciste se nalaze kod 1.7% do 24% nazimica i krmača, izlučenih iz priploda zbog

reproduktivnih poremećaja. Ciste se nalaze kod većeg broja nazimica koje manifestuju

spolajšnje znake estrusa (17%) nego kod nazimica bez manifestacije estrusa (5%). Relativno

često se nalaze kod nazimica tretiranih egzogenim gonadotropinima Fiziologija transporta i

preţivljavanja spermatozoida u ţenskom reproduktivnom traktu.

Prilikom akta kopulacije, u kaudalne partije tela materice (corpus uteri), deponuje se

prosečno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo materice se,

kod klasične veštačke inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreĎene sperme sa 2 do 5

milijardi spermatozoida. Od mesta deponovanja, spermatozoidi se, pasivno transportuju

(antiperistaltičkim kontrakcijama miometriuma), kroz rogove materice, do uterotubalnih

spojeva i, dalje, u kaudalni istmus ovidukta, koji predstavlja fiziološki rezervoar

spermatozoida. Tokom akta koitusa ili veštačke inseminacije, dogaĎa se nekoliko serija

naizmeničkih antiperistaltičkih kontrakcija i relaksacija rogova uterusa. Svaka kontrakcija

traje oko 60 do 90 sekundi, izmeĎu kojih se javlja pauza (relaksacija), sličnog trajanja.Od

kaudalnog istmusa do mesta oplodnje (kaudalna trećina ampule jajovoda), spermatozoidi

dospevaju hiperaktivnim sopstvenim pokretanjem (tzv. aktivnim transportom).





Vrlo intenzivne antiperistaltičke kontrakcije rogova materive, tokom i neposredno

posle inseminacije, imaju za posledicu da se manji broj spermatozoida naĎe u ampuli i

infundibulumu jajovoda, već nekoliko minuta posle inseminacije. MeĎutim, ovi spermatozoidi

nisu kapacitovani, a njihova vitalnost je vrlo niska, zbog oštećene ćelijske membrane. Zbog

toga oni nisu sposobni za oplodnju i bivaju izbačeni kroz kranijalni otvor jajovoda u

abdominalnu šupljinu. Nije jasno da li je ovako brz transport manjeg broja spermatozoida do

kranijalnih delova jajovoda samo jednostavna posledica vrlo frekventnih kontrakcija uterusa i

jajovoda, tokom i neposredno posle osemenjavanja, ili ova pojava ima i neku specifičnu

fiziološku ulogu. Njihovo prisustvo u kranijalnim delovima jajovoda, moţda, predstavlja

odreĎen signal za sinhronizaciju procesa ovulacije i formiranje kompetentnog broja

fertilizaciono sposobnih spermatozoida na mestu oplodnje. Ovakva sinhronizacija je veoma

vaţna za uspešnu oplodnju. Poznato je, naime, da se ovulirani oociti veoma brzo (unutar 15 do

30 minuta), ciliarnom i miosalpingealnom aktivnošću transportuju do ampuloistmusnog spoja

(mesto oplodnje) i tamo mogu ostati dosta dugo. MeĎutim, fertilizacioni ţivot oocita u

jajovodu traje dosta kratko. Ustanovijeno je naime, da se vitalni embrioni dobijaju samo ako

spermatozoid izvrše penetraciju oocita unutar 6 do 8 sati posle ovulacije . Zbog toga su brz

transport spermatozoida od mesta ejakulacije do utero-tubalnih spojeva, kao i brzo

uspostavijanje kompetentne populacije fertilizaciono sposobnih spermatozoida u ampulo-

istmusnom delu jajovoda, te dobra sinhronizacija ovih procesa sa momentom ovulacije,

primarni uslovi uspešne oplodnje. Sledeći talas spermatozoida se pasivno transportuje kroz

rogove uterusa znatno sporije. Tkom prolaska kroz rogove uterusa, ovi spermatozoidi su

obavijeni jednom mukopolisaharidnom membranom, koju dobijaju prilikom mešanja sa

spermalnom plazmom, za vreme proces ejakulacije. Ova membrana sprečava spermatozoide

da prevremeno započnu sa procesom kapacitacije



Kad spermatozoidi, pasivnim transportom, dospeju do utero-tubalnih spojeva, oni

aktivnim pokretanjem treba da savladaju barijeru utero-tubalnog spoja i uĎu u kaudalni istmus

jajovoda (fiziološki rezervoar spermatozoida), gde započinje proces kapacitacije. Uterotubalni

spoj je, u stvari, završetak roga uterusa, u čiji lumen prominira završetak istmusa jajovoda, u

vidu brojnih edematoznih nabora. Tako ovaj spoj predstavlja morfološku selektivnu barijeru,

koju mogu da savladaju morfološki pravilno graĎeni, vitalni i snaţno progresivno pokretni

spermatozoidi. Nepokretni i morfološki abnormalni spermatozoidi nisu sposobni da proĎu ovu

barijeru i dospeju u istmus jajovoda. Neka istraţivanja pokazuju da, čak, i spermatozoidi sa

genetskim anomalijama, pod normalnim uslovima, ne prolaze utero-tubalnu

barijeru. Ustanovljeno je, takoĎe, da i leukociti iz lumena uterusa ne prolaze barijeru utero-

tubalnog spoja. Na taj način se, u jajovodu, formira populacija morfoloski normalnih i vitalnih

spermatozoida, zaštićemh od fagocitoze polimorfonuklearnim leukocitima.

Formiranje rezervoara u utero-tubalnom spoju i kaudalnom istmusu (za 1 do 2h posle

inseminacije) je vrlo bitno za odrţavanje vitalnosti, integriteta i kapacitaciju spermatozoida,

tokom 24 do 42h, te njihovu završnu migraciju do ampule jajovoda, gde se vrši proces

oplodnje. Tokom boravka u kaudalnom istmusu, spermatozoidi se vezuju za cilijarne ćelije

epitela zida jajovoda, akrosomalnim regijama svojih glava. Spermatozoidi koji ne uspostave

ovu vezu sa epitelnim ćelijama istmusa, uginjavaju ili nisu fertilizaciono sposobni. Neka

istraţivanja pokazuju da samo spermatozoidi koji nisu započeli proces kapacitacije, imaju

sposobnost da uspostave aktivan kontakt sa cilijarnim ćelijama epitela kaudalnog istmusa. Na

ovaj način, kaudalni istmus predstavlja rezervoar za odrţavanje funkcionalne populacije

spermatozoida spremnih za fertilizaciju.

Neposredno pred ovulaciju, verovatno pod uticajem nekog endokrinog signala iz

predovulatornih folikula ,spermatozoidi završavaju proces denudacije, odvajaju se od epitelnih

ćelija kaudalnog istmusa, postaju hiperpokretljivi i pokreću se prema mestu fertilizacije



(ampulo-istmusni spoj jajovoda). Ustanovijena je dosta precizna koordinacija izmeĎu početka

ovulacije i pokretanja spermatozoida iz kaudalnog istmusa prema mestu fertilizacije. Moţda, u

ovoj koordinaciji, neku ulogu imaju i spermatozoidi koji, za nekoliko minuta posle

inseminacije, dospevaju u kranijalne partije jajovoda. Oni, moţda, na neki način, daju signal

kranijalnim delovima ţenskog reproduktivnog trakta (jajovod, jajnik) o prisustvu sperme u

materici.4

Prilikom akta kopulacije, u kranijalni deo cerviksa (na spoju sa telom materice),

deponuje se prosečno 250ml sperme, sa nekoliko desetina milijardi spermatozoida. U isti deo

materice se, kod klasične veštačke inseminacije, deponuje doza od 80 do 100ml razreĎene

sperme sa 2 do 5 milijardi spermatozoida. MeĎutim, deponovan volumen ejakulata ili

inseminacione doze, kao i broj spermatozoida, značajno se smanjuju tokom transporta i

boravka spermatozoida u ţenskom reproduktivnom traktu. Tako se, unutar 1 do 2 sata posle

osemenjavanja, u uterotubalnom spoju, stvara populacija spermatozoida, čiji broj iznosi 100

do 200 miliona. Iz ove populacije se, u kaudalnom istmusu jajovoda (tzv. funkcionalni

rezervoar spermatozoida) formira još manja populacija vitalnih spermatozoida, da bi njihov

broj, na mestu oplodnje (zadnja trećina ampule jajovoda), iznosio svega nekoliko hiljada.

Prva značajna redukcija ejakulata ili inseminacione doze, vrši se peristaltičkim

(istiskivajućim) kontrakcijama materice, unutar 30 do 75 minuta posle inseminacije. Pokazalo

se, naime, da se, u ovom periodu, kroz vaginu i vulvu, u spoljašnju sredinu, izbaci oko 70% do

80% volumena ejakulata ili VO-doze, u kojima se nalazi 25-30% ukupno unesenog broja

spermatozoida. Kod svinje je postinseminacioni refluks sperme fiziološki mehanizam, kojim

se postiţe optimalan broj spermatozoida na mestu oplodnje i nema značajnog uticaja na

fertilitet krmača, kada je osemenjene izvedeno sa više od 1x109 spermatozoida, u dozi

volumena većeg od 80ml MeĎutim, izbacivanje svega 5% spermatozoida, tokom trajanja akta

4 Stancić, B., Veselinovic, S.: Reprodukcija domacih ţivotinja (udţbenik). Univerzitet u novom Sadu, Edicija

i i ki dţb ik 2002



inseminacije, značajno smanjuje vrednost koncepcije. Svi pokušaji da se, na različite načine,

izvrši tamponiranje cerviksa, radi sprečavanja postinseminacionog refluksa sperme, nisu imali

za rezultat povećanje broja spermatozoida u kranijalnim partijama ţenskog polnog

trakta. Dalja redukcija broja spermatozoida je uslovljena njihovom athezijom za ciliarne ćelije

endometriuma, kao i ulaskom odreĎenog broja spermatozoida u endometrialne ţljezde. Osim

toga, polimorfonuklearni leukociti uništavaju preostale spermatozoide u rogovima uterusa,

unutar 30 minuta posle inseminacije. Konačna redukcija broja i kvaliteta spermatozoida u

jajovodu (kaudalni istmus i ampula), vrši se selektivnom propustljivošću uterotubalnih

spojeva.

Transport i preţivljavanje spermatozoida u ţenskom polnom traktu su vrlo kompleksni

fiziološki procesi, izazvani interakcijom sperme (spermatozoidi i spermalna tečnost) i

materice. Pri tome su, od primarne vaţnosti kontrakcije miometriuma i polimorfonuklearna

infiltracija materice. Oba ova procesa se mogu fiziološki normalno odvijati u periodu pre

ovulacije, kada u telesnoj cirkulaciji dominira visoka koncentracija estrogena. Naime,

inseminacija posle ovulacije ima za posledicu rani embrionalni mortalitet, pojavu vaginalnog

iscetka i regularno povaĎanje

Navedene činjenice jasno pokazuju da se ubacivanjem sperme u kranijalnije partije

ţenskog polnog trakta (telo materice, rogovi materice, uterotubalni spojevi ili jajovodi),

volumen inseminacione doze i broj spermatozoida u dozi mogu radikalno redukovati, pri čemu

je fertilitet osemenjenih plotkinja isti ili veći u odnosu na klasično intracervikalno

osemenjavanje.



Plitka intrauterina inseminacija

Prve eksperimente sa primenom ne hirurške intrauterine (postcervikalne) inseminacije

krmača je izveden. Oni su koristili fleksibilni kateter, da ubace inseminaciono dozu, što dublje

u rog uterusa. Ustanovili su znatno veći broj normalno razvijenih ranih embriona, 3 do 4 dana

posle inseminacije, u odnosu na broj takvih embriona kod krmača osemenjenih klasičnom

intracervikalnom inseminacijom.

U poslednje vreme, za plitku intrauterinu inseminaciju (u telo materice), koriste se

modifikovani kateteri za klasičnu intracervikalnu inseminaciju. Naime, kroz klasičan katetr je

provučen jedan tanji, fleksibilniji kateter, kroz koji se deponuje sperma u telo materice.

Procedura inseminacije je sledeća: Vrh klasičnog katera se uvede u cervikalni kanal, kao i kod

klasične inseminacije. Zatim se, kroz njega, polako, uvodi tanji kateter, sve do tela materice (u

duţini od oko 20cm), gde se izvrši depozicija inseminacione doze sperme . Ako se plitka

intrauterina inseminacija izvede dozama koje sadrţe 0,5 do 1,0 x 109 spermatozoida, rezultati

fertiliteta krmača su vrlo slični onima koji se dobijaju kod klasične intracervikalne

inseminacije.

Tabela 3. Fertilitet krmača posle intrauterine inseminacije

Autor

Inseminaciona doza Fertilitet krmača

Vol

umen (ml)

Broj

spermatozoida u

dozi

%

prašenja

ŢivoroĎene

prasadi u leglu (n)

Vansickle (2002) 100 3,0 x 10 96, 12,23



7

50 1,5 x 109

92,

8

11,61

30 1,0 x 109

94,

1

10,44

Rozeboom i sar.

(2004)

85 0,5 x 109

78,

0

8,6

85 1,0 x 109

87,

0

9,3

85 4,0 x 109

94,

4

10,5

851 4,0 x 109 88,

2

10,8

Mezalira i sar.

(2005)

20

0,25 x

109

78,

62

11,82

20 0,5 x 109

85,

713,0

20 1,0 x 109

88,

9

12,8



Klasična intracervikalna inseminacija; Vrednost koncepcije i broj ţivih embriona,

ustanovljeno ţrtvovanjem krmača, 34 do 41 dan posle inseminacije.

Pre skoro dve godine, započeli smo eksperimente sa primenom plitke intrauterineinseminacije krmača, u proizvodnim uslovima farme “PIK BEČEJ”. Prvi rezultati, dobijeni su

osemenjavanjem po 30 krmača intrauterinim kateterima, dozama sa 5, 3,7 ili 2,5 x

109 sprmatozoida. Vrednost prašenja se kretala izmeĎu 80 i 86%, a broj ţivoroĎene prasadi

izmeĎu 10 i 11. Inseminacija klasičnim intracervikalnim kateterima, koji se uobičajeno koriste

na farmi, rezultirala je sa 56,7% prašenja i 10,07 ţivoroĎene prasadi po leglu. Ovi rezultati, do

sada, nisu bili prikazivani. Prema našim saznanjima, kod nas nema istraţivanja i rezultata u

vezi sa primenom intrauterine inseminacije.

Duboka intrauterina inseminacija

Duboka intrauterina inseminacija se moţe izvesti hirurškim putem, pri čemu se

metodom laparotomije ili laparoskopije, pristupa do vrhova rogova uterusa, u koje se deponuju

inseminacione doze razreĎene sperme, vrlo malog volumena (0,5 do 2ml), sa svega nekoliko

miliona, do nekoliko stotina miliona spermatozoida. U poslednje vreme se primenjuje ne

hirurška metoda duboke intrauterine inseminacije, za koju se koristi klasičan kateter, kroz koji

prolazi dugačak fleksibilni, tanji, kateter za depoziciju sperme. Obe metode imaju za cilj da se

inseminaciona doza deponuje što bliţe vrhu roga meterice, tj. utero-tubalnom spoju.

Postoji relativno malo podataka o fertilitetu krmača, posle duboke intrauterine

inseminacije, izvedene hiruruškim ili ne hirurškim putem. Tako su osemenjavali krmače sa

1x109, 1x108, 1x107, 5x106 i 1x106 spermatozoida, u dozi volumena 0,5ml. Pokazalo se da %

prašenja i veličina legla nisu bili značajno različiti, od ovih vrdnosti dobijenih klasičnom



intracervikalnom inseminacijom, ako je intrauterina doza sadrţavala više od

1x106 spermatozoida. Vrlo dobre rezultate prašenja (87 do 89%) i veličine legla (9,4 do 9,8),

dobili su i drugi autori, posle transcervikalne duboke intrauterine inseminacije, sa

20x106 spermatozoida, u dozi od 5ml. Izgleda da je dovoljno uvesti fleksibilni kateter 30 do

40cm u rog, kranijalno od bifurkacije uterusa, da bi se dobili dobri rezultati fertiliteta krmača,

osemenjenih dozama volumena 10 do 20ml, koje sadrţe 1 do 5x108 spermatozoida.

Mesto depozicije insemminacione doze

Intracervikalno Plitko intrauterino



Hirurška inseminacija

Hirurška metoda se koristi da bi se vrlo male doze, sa vrlo malim brojem

spermatozoida, deponovale direktno u uterotubalne spojeve ili jajovode. Tako su Polge i sar.

(1970) dobili visoke vrednosti fertiliteta krmača, kada su, hirurškim putem, ubacili svega

0,5ml doboko zamrznute-otopljene razreĎene sperme, sa oko 1 x 107spermatozoida, direktno u

jajovod, 6h pre ovulacije. Slične rezultate, primenom sličnog hirurškog protokola, u farmskim

uslovima, dobili su Schoenbeck i sar. (1995). Rezultati nekih autora pokazuju da se

zadovoljavajuće vrednosti fertiliteta nazimica, posle hirurške inseminacije u vrhove rogova

uterusa, postiţu sa dozom minimalnog volumena 0,5ml, u kojoj se nalazi minimalno 1 x

106 progresivno pokretnih spermatozoida.5

Neka istraţivanja pokazuju da se hirurška inseminacija navedenim dozama moţe

izvesti u samo jedan vrh roga materice, pri čemu nema razlike u vrednosti fertilizacije i ranog

embrionalnog razvoja, izmeĎu roga u koji je izvršena depozicija sperme (ipsi-lateralni rog) i

onaga u koji nije deponovana sperma (kontra-lateralni rog). Kako spermatozoidi iz

ipsilateralnog dospeju u contralateralni rog i, dalje u jajovod, i uspešno oplode oocite

ovulirane u taj jajovod, ostaje da se razjasni.

Intrauterina inseminacija se sve više primenjuje u tehnologiji praktičnog veštačkog

osemenjavnja svinja, zbog sledećih prednosti ove, nad metodom klasične intracervikalne

inseminacije:


i i ki dţb ik 2002



Moguće je koristiti inseminacione doze znatno manjeg volumena, sa

zantno manjim brojem spermatozoida.

Na ovaj način se povećava broj inseminacionih doza, koje se mogu

dobiti od jednog ejakulata, odnosno moguće je osemeniti znatno veći broj plotkinja.

Znatno se smanjuje cena koštanja jedne inseminacije.

Tehnika samog izvoĎenja transcervikalne intrauterine inseminacije je

relativno laka i traje pribliţno isto koliko i klasična intracervikalna inseminacija.

Smanjen je transvaginalni refluks sperme, posle inseminacije i bolji

transport spermatozoida do utero-tubalnih spojeva (fiziološkog rezervoara

spermatozoida).

Pri tome je fertilitet osemenjenih plotkinja sličan ili veći od onog koji se

postiţe klasičnom intracervikalnom inseminacijom.

Nedostaci ove metode su sledeći:

Nije moguće osemenjavati nazimice, posebno ne u prvom ili drugom

pubertetskom estrusu, zbog malih dimenzija njihovih reproduktivnih organa (posebno

cerviks, telo i rogovi uterusa). Naime, depozicijom intrauterinog katetara, često dolazi

do ozleda ovih organ i postinseminacionih krvavljenja.

Nije moguće intrauterino osemenjavati ni odrasle krmače, koje su,

prethodno imale teţak poroĎaj sa povredama (priraslicama) na unutrašnjim polnim



organima. Takve promene mogu onemogućiti prolaz katetera, ili kateter moţe izazvati

njihovu ponovnu povredu. To moţe imati za posledicu postinseminaciono krvavljenje i

dalje komplikacije.6

Primenom nesterilisanih katetera, vrši su unošenje infektivnih agenasa u

dublje partije materice.

Potrebna je primena skupljih katetra, posebno dizajniranih za

intrauterinu inseminaciju, kao i dodatna edukacija stručnjaka.

Iako primena intrauterine inseminacije moţe imati značajnih pozitivnih efekata u

proizvodnji svinja, potrebna su dalja eksperimentalna istraţivanja u vezi sa: (a) fiziologijom

transporta i preţivljavanja spermatozoida i ţenskom polnom traktu, (b) odreĎivanjem

minimalnog broja spermatozoida u inseminacionoj dozi , (c) formulisanjem optimalnog dizajna

intrauterinih katetera i (d) optimalne dubine depozicije sperme u rogove uterusa , za postizanje

maksimalnog fertiliteta osemenjenih krmača.


i i ki dţb ik 2002



Dubljom depozicijom

sperme značajno se smanjuje

volumen sperme i broj

spermatozoida u dozi

A - Intracervikalno 2 -

5X109 /80 - 100 ml,

B - Plitko intrauterino 0,5 -

1X109 /20 - 50 ml

C - Duboko intrauterino 1 -

5X108 /10 - 20 ml

D - Hirurški u vrh roga

materice 1 - 5X106 /0,5 - 2 ml



Zaključak

U svinjarstvu, reprodukcija svinja predstavlja osnov takve proizvodnje i

najneposrednije utiče na ekonomsko poslovanje ove proizvodne grane. Bez pravilnog rešenja

preproduktivnih normi ne mogu da se postignu zadovoljavajući rezultati u proizvodnji, ma

koliko zadovoljila ishrana, smeštaj, tehnologija, organizacija i dr.

Problemi koji se javljaju kada je u pitanju reprodukcija svinja su uzrokovani

raznovrsnim i mnogobrojnim razlozima često vrlo kompleksne prirode i iziskuju dosta

vremena, stručnosti i sredstava u otkrivanju, izučavanju i davanju pravog rešenja. Ovo još

dobija na „teţini“ ako se uzme u obzir da se radi o seoskim gazdinstvima. Jedan od bitnih

uzroka repr oduktivnih smetnji u svinjarstvu je anestrija priplodnih krmača i nazimica. Krmača

je po prirodi poliestrična i multiparna ţivotinja i ukoliko to bolje umemo i moţemo da

iskoristimo proizvodnja u svinjarstvu je rentabilnija.



Literatura

• Stancić, B., Veselinovic, S.: Reprodukcija domacih ţivotinja (udţbenik). Univerzitet

u novom Sadu, Edicija univerzitetski udţbenik, 2002.

• Stancić, B.: Reprodukcija domacih ţivotinja (praktikum za studente stocarstva).

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za stocarstvo, 2005.

• Miljković, V., Veselinovic, S.: Porodiljstvo, sterilitet i veštacko osemenjavanje

domacih ţivotinja (udţbenik). Univerzitet u beogradu, Fakultet veterinarske medicine, 2000.

• Cupps, P.T.: Reproduction in Domestic Animals ( forth edition ). Academic Press,

INC., San Diego, New York, Bosto, Toronto, London, Sydney, Tokyo, 1991.

reprodukcija svinja

Documents