republika kosova-republic of kosovo qeveria-vlada-government · republika e kosovës republika...
TRANSCRIPT
Republika e Kosovës
Republika Kosova-Republic of Kosovo Qeveria-Vlada-Government
Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma za stabilizaciju i pridruživanje (NPSSSP) 2018. – 2022.
Maj 2018. Priština
|2
Prazna stranica
|3
Sadržaj Odluka Skupštine o odobravanju NPSSSP 2018. – 2022. ............................................................................................ 5
Odluka Vlade o odobravanju NPSSSP 2018. – 2022. ................................................................................................... 7
UVOD .......................................................................................................................................................................... 10 Odnosi između Republike Kosovo i Evropske Unije .......................................................................................... 14
1. BLOK 1: POLITIČKI KRITERIJUMI ....................................................................................................................... 16 1.1. Demokratija i vladavina prava ...................................................................................................................... 16 1.1.1. Ustav, parlament i izborni sistem ................................................................................................................ 16
1.1.2. Javna uprava ................................................................................................................................................... 22 1.1.3. Ombudsman ................................................................................................................................................... 28
1.1.4. Civilni nadzor bezbednosnih snaga ............................................................................................................ 30 1.2. Regionalna saradnja i međunarodne obaveze ............................................................................................ 33
2. BLOK 2: EKONOMSKI KRITERIJUMI.................................................................................................................. 42 2.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije .................................................................................................... 43
2.2. Kapacitet za suočavanje sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije ............................ 62
3. BLOK 3: EVROPSKI STANDARDI – USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA KOSOVA SA ACQUIS-OM EU-A .... 79 3.1. Pravni okvir za usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a ................................................ 79 3.2. Poglavlje 1 acquis-a: Slobodno kretanje roba ................................................................................................ 80
3.3. Poglavlje 2 acquis-a: Sloboda kretanja radnika ............................................................................................. 90 3.4. Poglavlje 3 acquis-a: Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga ........................................... 93
3.5. Poglavlje 4 acquis-a: Slobodno kretanje kapitala ........................................................................................ 100
3.6. Poglavlje 5 acquis-a: Javne nabavke .............................................................................................................. 105 3.7. Poglavlje 6 acquis-a: Kompanijsko pravo .................................................................................................... 110
3.8. Poglavlje 7 acquis-a: Pravo intelektualne svojine ....................................................................................... 114 3.9. Poglavlje 8 acquis-a: Politike konkurencije .................................................................................................. 121
3.10. Poglavlje 9 acquis-a: Finansijske usluge ................................................................................................... 125 3.11. Poglavlje 10 acquis-a: Informaciono društvo i mediji ............................................................................. 137
3.12. Poglavlje 11 acquis-a: Poljoprivreda i ruralni razvoj .............................................................................. 142 3.13. Poglavlje 12 i acquis-a: Politike bezbednosti hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike ................ 153
3.14. Poglavlje 13 acquis-a: Ribarstvo ................................................................................................................. 161
3.15. Poglavlje 14 i acquis-a: Politike transporta ............................................................................................... 162 3.16. Poglavlje 15 acquis-a: Energija ................................................................................................................... 168
3.17. Poglavlje 16 pravnih tekovina EU-a: Oporezivanje ................................................................................ 180 3.18. Poglavlje 17 pravnih tekovina EU-a: Ekonomske i monetarne politike ............................................... 187
3.19. Poglavlje 18 acquis-a: Statistika ................................................................................................................. 192 3.20. Poglavlje 19. acquis-a: Socijalne politike i zapošljavanje ........................................................................ 198
3.21. Poglavlje 20 acquis-a: Politike preduzeća i industrije ............................................................................. 204 3.22. Poglavlje 21 acquis-a: Trans-evropske mreže .......................................................................................... 208
3.23. Poglavlje 22 acquis-a: Regionalne politike i koordinacija strukturnih instrumenata ......................... 210
3.24. Poglavlje 23 acquis-a: Sudstvo i osnovna prava ...................................................................................... 213 3.25. Poglavlje 24. Acquis-a: pravda, sloboda i bezbednost ............................................................................ 237
3.26. Poglavlje 25 acquis-a: Nauka i naučna istraživanje ................................................................................. 255 3.27. Poglavlje 26 acquis-a: Obrazovanje i kultura ........................................................................................... 256
3.28. Poglavlje 27 acquis-a: Životna sredina ...................................................................................................... 260 3.29. Poglavlje 28 acquis-a: Zaštita potrošača i zdravlja .................................................................................. 273
3.30. Poglavlje 29 acquis-a: Carinska unija ........................................................................................................ 278 3.31. Poglavlje 30 acquis-a: Spoljni odnosi ........................................................................................................ 283
3.32. Poglavlje 31 acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika .................................................... 289
3.33. Poglavlje 32 acquis-a: Finansijska kontrola .............................................................................................. 290
|4
3.34. Poglavlje 33 acquis-a: Finansijske i budžetske odredbe ......................................................................... 296
3.35. Poglavlje 34 acquis-a: Institucije ................................................................................................................ 297 3.36. Poglavlje 35 acquis-a: Ostala pitanja ......................................................................................................... 297
MATRICA KRATKOROČNIH MERA .......................................................................................................................... 298
|5
Odluka Skupštine o odobravanju NPSSSP 2018. – 2022.
Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo
Kuvendi – Skupština – Assembly
Saziv VI Prolećna sesija Skupština Republike Kosova, na osnovu člana 65(9) Ustava Republike Kosovo i člana 67 Poslovnika Skupštine i člana 67 Poslovnika rada Skupštine, na plenarnoj sednici 30. maja 2018., nakon razmatranja Nacionalnog programa za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2018 – 2022, doneo sledeću:
O D L U K U Usvaja se Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2018 – 2022. Br. 06-V-136 Prishtina, 30.05.2018.
Predsednik Skupštine ___________________ (potpis) Kadri VESELI
Odluka se dostavlja:
Vladi Republike Kosova,
Odseku za podršku parlamentarnih odbora,
Arhivi Skupštine.
|6
|7
Odluka Vlade o odobravanju NPSSSP 2018. – 2022.
Republika e Kosovës
Republika Kosova - Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government
Br. 02/32
Datum: 20.02.2018.
Na osnovu člana 92. stav 4 i člana 93. stav 4 Ustava Republike Kosovo, člana 4. Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i ministarstava, izmenjene i dopunjene Uredbom br. 14/2017, Uredbom br. 15/2017 i Uredbom br. 16/2017, kao i člana 19. Poslovnika o radu Vlade Republike Kosovo br. 09/2011, Vlada Republike Kosovo, je na sednici održanoj 20. februara 2018. godine, dono sledeću
ODLUKU
1. Usvaja se Nacionalni program za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (NPSSSP) 2018 – 2022.
2. Budžet za sprovođenje ovog programa ostaje u okviru izdvajanja budžetskih
organizacija za 2018. godinu, u skladu sa Srednjoročnim okvirom troškova. 3. Za sprovođenje ove odluke se obavezuje Kancelarija premijera, Ministarstvo za
evropske integracije i druge nadležne institucije, prema Programu.
4. Obavezuje se Ministarstvo evropskih integracija da unese u Program sve komentare Evropske Komisije.
5. Obavezuje se Ministarstvo za evropske integracije da tokom 2018. godine uvrsti u
program naredne aktivnosti koje proizilaze iz zaključaka sa sastanaka drugog kruga organa za stabilizaciju i pridruživanje, osnovanim SSP-om.
6. Generalni sekretar Kancelarije premijera je dužan da ovaj program prosledi Skupštini
Republike Kosovo na usvajanje.
|8
7. Odluka stupa na snagu danom potpisivanja.
Ramush HARADINAJ _________________________________
(potpis)
Predsednik Vlade Republike Kosovo Dostaviti:
Zamenicima premijera;
Svim ministarstvima (ministrima); Generalnom sekretaru KP-a; Arhivi Vlade.
|9
Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo
|10
UVOD Stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Republike Kosovo i Evropske Unije1, 1. aprila 2016. god., Prvi nacionalni program za njeno sprovođenje (NPSSSP)2 je usvojen od strane Vlade (16. decembra 2015. god.) i Skupštine (10. marta 2016. god.), i bio je u procesu implementacije. U međuvremenu, okvir planiranja politika i institucionalne interakcije između dve strane (Kosova i EU-a) je napredovao i postao dinamičniji, sa fokusom na sprovođenje reformi koje zahteva SSP. U tom novom kontekstu, koji zahteva dinamičnost reformi i veću političku posvećenost u tom pogledu, sprovođenje SSP-a se odvija unutar dva okvira planiranja politika: Programa za sprovođenje SSP-a (NPSSSP) i Agende za evropske reforme (ERA). Drugim rečima, NPSSSP je krovni okvir dok ERA služi kao fokusiran dokument srednjoročnim prioritetima i kratkoročnim merama za kontinuirane diskusije između potpisnica SSP-a, na najvišem političkom nivou, o ključnim reformama Kosovo mora sprovoditi u procesu pristupanja u EU. Iako je njegovo sprovođenje nastavljeno, redovno godišnje razmatranje NPSSSP-a je obavljano tokom perioda oktobar – decembar 2017. god., dok se usvajanje od strane Vlade i Skupštine očekuje početkom 2018. god.. Kao i do sada, pravni osnov koji je odredio njegovu strukturu, kao i institucionalne odgovornosti i tok procesa, je Odluka Vlade br. 06/22, od 3. aprila 2015. god..3 Na osnovu ove odluke, razmatranje je rukovođeno od strane Ministarstva za evropske integracije (MEI), kao glavna koordinaciona institucija, dok su posebna revidirana poglavlja razmatrana od strane odgovornih ministarstava za relevantne oblasti politika, odnosno poglavlja, pod koordiniranjem na ovom nivou Odeljenja za evropske integracije i koordinaciju politika koordinaciju politika (OEIKP). Rad na ovom nivou je razvijen učešćem Pravnih odeljenja (PO) i drugih resornih struktura unutar posebnih institucija koja imaju za mandat razvoj i sprovođenje politika za posebne oblasti. MEI kao glavna koordinaciona institucija je takođe aktivno učestvovala u radu ovih timova u svim fazama razmatranja. Uzimajući u obzir izazove na koje se nailazilo tokom prethodnog razmatranja Programa i njegovog sprovođenja tokom 2017. god., sproveli smo izmene u pristupu izrade nacrta. Prema ovom novom pristupu, MEI je preporučio kratkoročne mere, na osnovu dogovorenih reformi u okviru zajedničkih organa EU – Kosovo, uspostavljenih SSP-om. Nakon toga, institucije za sprovođenje su ih dodatno elaborirala, u vezi sa njihovim sprovođenjem (na osnovu raspoloživih kapaciteta, potrebnog vremena, itd.), povezala su ih sa ostalim dokumentima politika, obračunale troškove, i potvrdile su konačne verzije. Posebna pažnja tokom razmatranja je posvećena unapređenju tri aspekta: (1) daljoj institucionalizaciji saradnje sa institucijama „Vladinog Centra“, putem bolje formalizacije donošenja odluka na tehničkom i menadžerskom nivou za podršku predloženih reformi u Programu i njihovom odražavanju u GPRV, na osnovu raspodeljenog budžeta za svaku instituciju sprovođenja; (2) održivog planiranja, sa fokusom na realistično kratkoročno planiranje i usklađivanje sa Godišnjim Planom Rada Vlade (GPRV) 2018 i drugim dokumentima za planiranje politika, uključujući i sektorske; kao i (3) poboljšanje obračunavanja troškova, sa fokusom na detaljnu metodologiju za obračunavanje troškova (kroz detaljnija i jasnija uputstva, standardni model za obračunavanje troškova, i nekoliko radionica obučavanja za sprovođenje ove metodologije). U tom pogledu, MEI je sarađivala sa instrumentom SIGMA iz OECD-a i projektom „Podrška procesu evropskih integracija na Kosovu“, finansirano od strane Vlade Savezne Republike Nemačke i sprovedeno od strane GIZ Kosova, uglavnom kroz tehničku pomoć u pogledu povezivanja sa planskim dokumentima „Vladinog Centra“ i bolje institucionalizacije saradnje sa relevantnim institucijama (Kancelarijom premijera i Ministarstvom finansija).
1 Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, dostupno na http://www.mei-ks.net/repository/docs/kosovo-eu_saa_final_sq.pdf; i u Službenom listu Evropske Unije, http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2016:071:0003:0321:EN:PDF; Zakon br. 05/L-069 o ratifikaciji SSP-a, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDocumentDetail.aspx?ActID=11239. 2 Detaljniji opis konteksta i NPSSSP-a kao okvir planiranja se može naći na http://www.mei-ks.net/repository/docs/pkzmsa_miratuar_nga_kuvendi_final.pdf, str. 7 – 10, 3 Odluka Vlade br.. 06/22, dostupna na http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Vendimet_e_mbledhjes_se_22_te_Qeverise_2015_.pdf, str. 6.
|11
Na ovaj način, postignuto je da Program ima manji broj kratkoročnih mera u odnosu na prethodnu godinu, i da se fokus postavi u merama koja se očekuju da će dovesti do konkretnih reformi, i da se izbegnu mere koje čine rutinske i veoma detaljne aktivnosti. Takođe, značajno je poboljšan proces i kvalitet povezivanja njegovih kratkoročnih mera sa GPRV 2017, omogućujući tako bolje integrisanje kreiranja politike za interne potrebe razvoja sa evropskim integracijama, i boljom sinhronizacijom toka reformi tokom svih nivoa (od zakonodavstva do konkretnog sprovođenja na terenu). Očekuje se da će ovo unaprediti dalje sprovođenje, obzirom da omogućava fokusiranje pažnje donosioca odluka na svim nivoima sprovođenja, kao i nadgledanja i izveštavanja, obzirom da će olakšati kvantitativno opterećenje. Takođe je unapređeno srednjoročno planiranje, kroz određivanje prioritetnih srednjoročnih analiza, koja su konkretnija i merljivija nego do sada. U skladu sa Odlukom Vlade br. 06/22, MEI je izradio Vodič o razmatranju programa, sa detaljnijim i konkretnim uputstvima u odnosu na prethodnu godinu. On je odredio sadržaj i strukturu dokumenta, suštinske zahteve i zahteve međuinstitucionalne koordinacije razmatranja, kao i vremenske korake i rokove. Proces revidiranja je sproveden od oktobra do sredine decembra 2017. god.. Nakon toga, obavljene su javne konsultacije u skladu sa Uredbom o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija, koje su završene na početku februara 2018. god. sa završnom konferencijom sa OCD-ama. Nakon toga, Program je bio odobren od strane Vlade 20. februara 2018. god. Odlukom br. 02/32, i od strane Skupštine, 30. maja 2018. god., Odlukom br. 06-V-136 (str. 5-9). Što se tiče sadržaja, Razmatrani program predstavlja sveobuhvatan okvir konkretnih kratkoročnih reformi i srednjoročnih prioritetnih ciljeva (za period 2018-2022) za sprovođenje SSP-a, kroz usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU-a i sprovođenja usklađenog zakonodavstva. Na osnovu strukture Kopenhaških kriterijuma, sve mere i prioriteti su podeljeni u tri bloka: Politički kriterijumi, Ekonomski kriterijumi i Evropski standardi – Usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a. Blok 1: Politički kriterijumi pokriva zakonodavne, izvršne oblasti, ustavne reforme, reforme izbornog sistema i javne uprave, regionalne saradnje, kao i delimično, oblasti vladavine prava, pravosuđa, osnovnih prava i zaštitu manjina. Ovaj blok se blisko povezuje i sa poglavljima 23. i 24. acquis-a (trećeg bloka), i sadrži pet poglavlja: Ustav, Parlament i izborni sistem; Javna uprava; Ombudsman; Civilno nadgledanje bezbednosnih snaga; i Regionalna saradnja i međunarodne obaveze. Blok 2: Ekonomski kriterijumi je usklađen sa Programom o ekonomskim reformama (PER). Ovaj blok takođe odražava prioritete i aktivnosti koje proizilaze iz drugih mehanizama dijaloga sa EU-om, kao i godišnje prioritete, zaključke struktura SSP-a, ili iz multilateralnih mehanizama, kao što je sporazum sa MMF-om, itd. Ovaj blok sadrži dva poglavlja: Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, i Kapacitet za suočavanje sa pritiskom konkurentnosti i tržišnim snagama unutar Unije. Bloku 3: Evropski standardi – usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a obuhvata čitav niz
javnih politika i zahteva reformu celokupnog upravljanja kroz usvajanje celokupnog acquis-a EU-a sa nacionalnim zakonodavstvom i njenog sprovođenja, šta zahteva i administrativne kapacitete u tom pogledu. On sadrži 33 poglavlja acquis-a i jedno poglavlje o pravnom okviru za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa acquis-om. Program je organizovan u dva dela: narativni deo i matrica kratkoročnih mera. Narativni deo svakog poglavlja rezimira obaveze SSP-a i obaveze koje proizilaze iz drugih mehanizama pristupanja u EU, trenutno stanje (pravni okvir, uključujući nivo usklađivanja zakonodavstva sa acquis-om, okvirom politika, institucionalnim okvirom, i spoljnu pomoć), kao i srednjoročne prioritete. Sa druge strane, matrica kratkoročnih mera u okviru svakog poglavlja opisuje detaljno konkretne mere koje će se preduzeti, odvojene u dve kategorije: zakonodavna mera (podeljena dalje u mere okvirnog zakonodavstva i ostale podzakonske regulativne akte) i mere sprovođenja (podeljena dalje u mere okvira politika, institucionalnih
|12
reformi podizanja institucionalnih kapaciteta, i mera sprovođenja u praksi). Tokom izrade mera, učinjeni su napori da budu sprovodljivi i da se povezuju sa Programom Vlade, procesima i dokumentima budžetiranja, kao i sektorskim dokumentima. Štaviše, matrica kratkoročnih mera je strukturirana tako da omogućava nadovezivanje zakonodavnih mera sa odredbama SSP-a (Okvirni Ciljevi/Reference), identifikacijom konkretnih nacionalnih akata koji će se uskladiti sa acquis-om (nacionalni akti koji će se usklađivati), akata acquis-a koji će se transponovati (Akti acquis-a EU-a koji će se transponovati) i njihovih odgovornih pratećih institucija, kao i određivanje vremenskih rokova (u tromesečjima– Č1, Č2, Č3 i Č4), nivoa transponovanja (delimičnog– D, ili celokupnog – C) i približnih budžetskih troškova (podeljen u tri kategorije – ukupno, državni budžet [BRK] i izvori donatora). Slično, ova matrica omogućava povezivanje kratkoročnih mera za primenu sa odredbama SSP-a (Ciljevi/Okvirna referenca), postavljanje konkretnih ciljeva (Mere/Aktivnosti) i indikatora za merenje ispunjenja istih, kao i odgovornih i pratećih institucija, vremenskih rokova, referentnih dokumenata i približnih budžetskih troškova (podeljeno u istim kategorijama kao zakonodavne mere). Kratkoročne mere su navedene samo u matrici, ne u narativnom tekstu. Svaki organ državne uprave će biti odgovoran za sprovođenje Programa i praćenje sprovođenja istog, u okviru svojih ovlašćenja. Kao centralni mehanizam upravljanja u zemlji za ispunjavanje obaveza koje proističu iz SSP-a, odgovornost za praćenje i realizaciju snosi Vlada Kosova, svaki član kabineta i svaki pojedinačni organ državne uprave, kao i sve druge institucije koje su bile uključene u pripremanju Programa. Nesumnjivo je da će Vlada igrati glavnu i nezamenljivu ulogu (zajedno sa vlastima EU-a) u okviru formalnih struktura za stabilizaciju i pridruživanje. Pored toga, Skupština će biti jedan od glavnih institucionalnih stubova u realizaciji ovog programa, posebno usvajanjem zakona. Ključnu ulogu će igrati Komisija za evropske integracije, kako u pogledu vođenja zakonodavnog plana napred, tako i pogledu koordinatora za praćenje ispunjenja obaveza preuzetih od strane Skupštine. Treće, Skupština će takođe uticati na strukturama za stabilizaciju i pridruživanje u okviru Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje. Nezamenjivu ulogu u ovome će imati sve nezavisne institucije i opštine. U ime EU-a, značajnu ulogu u ispunjavanju obaveza SSP-a, i shodno tome i sprovođenju NPSSSP-a, igraće i Evropska Komisija i Kancelarija EU-a na Kosovu. Njihov doprinos u sprovođenju planiranih reformi u Programu, dale su takođe i civilno društvo i ostale zainteresovane strane. S tim u vezi, MEI kao odgovorna institucija Vlade za evropske integracije, sarađivaće sa ovim činiocima u tom pravcu, posebno u pogledu praćenja i da bi im se omogućilo veće učešće u sprovođenju reformi. Ovo će uglavnom biti postignuto kroz njihov pristup redovnim izveštajima o sprovođenju Programa i sistema javnih konsultacija. Što se tiče javnih konsultacija, u poboljšanju uključenosti civilnog društva i drugih zainteresovanih strana, takođe će uticati funkcionalizacija, tokom ove godine, mehanizma za konsultacije sa njima u okviru organa za stabilizaciju i pridruživanje, uspostavljenih od strane SSP-a. Celokupna koordinacija na nivou Vlade će biti obaveza Ministarstva za evropske integracije. Obzirom da je ovaj dokument obiman i preopterećen u smislu sadržaja, on je podeljen prema specifičnim oblastima odgovornosti službenika MEI-a odgovornih za njegove posebne sektore. Praćenjem dešavanja u određenom sektoru, zvaničnici MEI-a će biti odgovorni za praćenje sprovođenja ovog programa na nacionalnom nivou, kroz redovne kontakte i saradnju sa svojim kolegama u odgovarajućim državnim sektorima koje pokrivaju. Ovaj sistem omogućava praćenje sprovođenja na operativnom nivou. U pogledu olakšavanja praćenja i izveštavanja, početkom naredne godine će se lansirati na korišćenje Platforma za praćenje i izveštavanje za evropske integracije, koja će omogućavati online izveštavanje od strane svih odgovornih institucija za praćenje i sistematsko odgovaranje na svim nivoima, kao i stvaranje prostora za dalje unapređenje transparentnosti prema drugim zainteresovanim stranama i široj javnosti.
|13
|14
Odnosi između Republike Kosovo i Evropske Unije Evropska Unija je u 1999. predložila osnivanje Procesa o stabilizaciji i pridruživanju (PSP) za zemlje zapadnog Balkana kao okvir za proces učlanjenja istih u EU. PSP je zvanično pokrenut novembra 2000. god., u Zagrebačkom samitu. Na osnovu Kopenhaških kriterijuma, EU je istakla da će se Evropska perspektiva ovih zemalja odrediti na osnovu njihovog napretka ka stabilnoj demokratiji, vladavini prava, tržišne ekonomije i regionalne saradnje. Ova perspektiva je potvrđena u Savetu Evrope u Solunu, juna 2003. god.. Kosovo je deo okvira PSP-a od samita u Solunu. Tačnije, u aprilu 2005. god., Evropska Komisija (EK) je objavila saopštenje Evropska budućnost za Kosovo, dok je 2006. god. Savet usvojio prvo Evropsko partnerstvo za Kosovo. Drugo Evropsko partnerstvo je usvojeno 2008. god.. Kao odgovor prema Evropskom partnerstvu, Vlada je usvojila prvi Akcioni plan Evropskog partnerstva (APEP) 2008. god., razmatrajući je na kraju svake godine, nakon objavljivanja Izveštaja o napretku. Na osnovu iste prakse njene izrade i razmatranja, APEP je bio na snazi do kraja 2012. god., dok je zamenio Akcioni plan za SSP (APSSP) tokom 2013-2014. god., a poslednji je Akcioni plan za Sprovođenje preporuka Izvještaja o napretku (APIN 2015). Sa druge strane, 17. februara 2008. god., Skupština Kosova je proglasila Kosovo za nezavisnu i suverenu državu. Republika Kosovo je do sada priznata od strane sto trinaest (113) država, od kojih je 23 država članica EU-a. Do kraja 2009. god., politički dijalog i dijalog politika između Kosova i EU-a u okviru evropske agende se održao u okviru Pratećeg mehanizma procesa za stabilizaciju i pridruživanje (PMSP). Međutim, EK je oktobra 2009. god. objavila saopštenje Kosovo – ostvarivanje evropske perspektive, u kojem je predložila da produbi i ojača evropsku perspektivu Kosova. Ključne inicijative su bile: unapređenje političkog i tehničkog dijaloga na nivou Dijalogu Procesa o stabilizaciji i pridruživanju (DPSP); iniciranje viznog dijaloga, sa perspektivom eventualne liberalizacije viza; proširenje autonomnih trgovinskih mera, i mogućeg trgovinskog sporazuma sa EU; okvir sporazuma sa Kosovom o opštim principima njenog učešća u programima Zajednice (EU); i aktiviranje IPA komponente za prekograničnu saradnju (PKS). Proces ka SSP-u je počeo oktobra 2011. god., kada je EK, putem Izveštaja o napretku, preporučio pokretanje Studije izvodljivosti za SSP. Nakon završetka tokom leta 2012. god., Studija izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Kosova objavljena je u oktobru 2012. god., navodeći da je Kosovo spremno da počne pregovore za SSP, nakon ispunjenja četiri (4) kratkoročnih kriterijuma. Nakon ispunjavanja tih kriterijuma, Savet EU-a usvojio predlog Evropske Komisije 12. decembra 2012. god.. Zatim, u aprilu 2013. god., Evropska Komisija je objavila izveštaj o praćenju za sprovođenje kratkoročnih kriterijuma i potvrdila da je Kosovo ispunilo sve kratkoročne kriterijume za pokretanje pregovora za SSP. Pregovori su započeti 28. oktobra 2013. god. i završeni 25. jula 2014. god. (uvođenjem inicijala od strane glavnih pregovarača, u Briselu), nakon pet rundi pregovaranja. Nakon toga, SSP je usvojen u načelu od strane glavnih pregovarača 25. jula 2014. god. uz uvođenje inicijala. Nakon razmatranja i usvajanja od strane Vlada država članica, SSP je potpisan 27. oktobra 2015. god., u Strazburu, usvojen je i od strane Vlade Kosova 30. oktobra 2015. god. i ratifikovan u Skupštini 2. novembra 2015. god.. Na kraju, SSP je stupio na snagu 1. aprila. Tokom 2016. god. su takođe funkcionalizovani zajednički organi Kosovo – EU uspostavljeni SSP-om za nadgledanje njenog sprovođenja: Savet za stabilizaciju i pridruživanje (SSP), Odbor, pododbore i posebne grupe, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje. Još jedno važno dešavanja predstavlja uspostavljanje okvira Dijaloga visokog nivoa Kosovo – EU o ključnim prioritetima. Stvaranje ovog mehanizma visokog političkog nivoa između strana je dogovoren prilikom stupanja na snagu SSP-a, i zvanično je lansiran od strane Premijera i Komesara EU-a za pregovore o proširenju, 2016. god., na Konferenciji visokog nivoa Kosovo - EU za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, održanog u Prištini. 22 prioriteta okvira za planiranje ovog mehanizma, Agende za evropske reforme
|15
(ERA), su nastavile sa primenjivanjem tokom 2016. god., sa ciljem fokusiranja sprovođenja SSP-a, posvećujući najvišu političku pažnju realizaciji ključnih ekonomskih reformi, jačanju vladavini prava i konsolidaciji dobrog upravljanja. Što se tiče procesa liberalizacije viza, on je pokrenut juna 2012. god., dobijanjem vodiča od strane EK. Dana 1. septembar 2012. god., Kosovo je dostavilo EK Prvi izveštaj o spremnosti, dok je 12. februara 2013. god., EK objavila prvi izvještaj o napretku za procenu sprovođenja Vodiča. Nakon nekoliko misija prikupljanja činjenica (koji su sastojani od strane eksperata država članica i EK-a) i relevantnih izveštaja procenjivanja, preporuka za ukidanje viznog režima sa Kosovom (nakon ispunjavanja dve preostale preporuke: ratifikacije sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i beneficija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala) usvojen od strane Evropske Komisije 4. maja 2016. god. i Evropskog Parlamenta (odnosno Komisija za slobodu građana) 7. jula 2016. god.. Do okončanja ovog procesa ostaje ispunjavanje dve gore pomenutih preporuka. U Briselu su, 25. novembra 2016. god., Kosovo i EU potpisale Okvirni sporazum za učešće Kosova u programima EU-a, koja će omogućiti pristup Kosova prvenstveno u četiri (4) programa, i zatim postepeno u drugim programima EU-a.
|16
1. BLOK 1: POLITIČKI KRITERIJUMI 1.1. Demokratija i vladavina prava 1.1.1. Ustav, parlament i izborni sistem Ustav Republika Kosovo funkcioniše u skladu sa Ustavom Republike Kosovo, koji je usvojen od strane Skupštine 9. aprila 2008. god. i stupio je na snagu 15. juna 2008. god.. Ustav Republike Kosovo se sastoji od principa koji garantuju neposrednu primenu međunarodnih sporazuma i instrumenata, gde ljudska prava i slobode garantovana ovim međunarodnim sporazumima i instrumentima imaju direktno primenjivanje. Ustavni poredak Republike Kosovo je u skladu sa principima sličnim sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju po pitanju slobode, mira, demokratije, jednakosti poštovanja ljudskih prava i sloboda, vladavine prava, nediskriminacije, imovinskih prava, zaštita životne sredine, socijalne pravde, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije, sve predviđeno pre svega u članu 7. Ustava Republike Kosovo, kao i među opštim demokratskim principima u SSP-u, odnosno u okviru člana 3. U cilju potpunog poštovanja ključnih principa koji formiraju bazu politika EU-a i Kosova, kao i imajući u vidu takve principe koji čine ključne elemente SSP-a, Republika Kosovo je preduzela neophodne mere kako bi se osigurao početak ispunjavanja kriterijuma SSP-a u gore pomenutim oblastima kroz neophodne ustavne promene. Konkretnije, u cilju ispunjavanja zahteva SSP-a (posebno člana 3, 6), Skupština je usvojila izmenu amandmana 24. Ustava Republike Kosovo koji omogućava osnivanja Posebnih Komora i jednu kancelariju specijalizovanog tužioca, u okviru pravosudnog sistema na Kosovu. Takođe, institucije odlučivanja su usvojile predloge za izmenu-dopunu Ustava Republike Kosovo, sa ciljem postizanja daljeg unapređenja nezavisnosti Sudskog Saveta Republike Kosovo kao i ispunjavanje kriterijuma koji se nadovezuju sa evropskom agendom i nalazima glavnih izveštaja o zemlji od strane Evropske Komisije. Na kraju, Republika Kosovo ostaje privržena ispunjavanju svih kriterijuma koji proizlaze iz SSP-a. U tom kontekstu, kroz sprovođenje ovog sporazuma, Kosovo će sprovesti neophodne ustavne reforme, uključujući one u oblasti bezbednosti, pravosuđa, i drugim oblastima, u zavisnosti od potreba za realizaciju u narednim godinama. Parlament
Ovo poglavlje obuhvata delokrug rada Skupštine Republike Kosovo, kao zakonodavnog tela koji usvaja zakone i rezolucije, i, između ostalog, razmatra i usvaja međunarodne sporazume. Takođe, ovo poglavlje obuhvata i aspekt nadzora koji Skupština vrši u pogledu rada Vlade i drugih javnih institucija koje, na osnovu Ustava i zakona, izveštavaju Skupštini, kao i obuhvata ulogu Skupštine u procesu evropske integracije. Druge značajne stavke iz ovog poglavlja obuhvataju sledeće: ključne ustavne reforme koje su potrebne za pristupanje EU; sastav i struktura, uključujući imunitet poslanika; opšte funkcije Skupštine; funkcionisanje struktura Skupštine (na osnovu Poslovnika o radu), sa fokusom na srodne uslove za EI, uključujući i one iz SSP-a; zakonodavne funkcije Skupštine; nadzorne funkcije Skupštine; izborne funkcije u Skupštini (koje organe/vlasti državne uprave bira i razrešava, i opšte procedure); ulogu Skupštine u procesu usklađivanja domaćih zakona sa acquis-om EU-a i odgovorne strukture; i izbori (zakonodavstvo, izborni sistem, funkcionisanje i učinak izbornih procesa). Uslovi SSP-a SSP, članom 132, predviđa funkcionisanje Parlamentarnog Odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) kao zajednički forum poslanika Evropskog parlamenta i poslanika Skupštine Kosova za razmenjivanje mišljenja oko primenjivanja SSP-a. Skupština Kosova, u skladu sa članom 132. SSP-a, je dana 18. marta 2016. god., osnovao Parlamentarni Odbor za stabilizaciju i pridruživanje (POSP). Dana 16-17. maj 2016. god. je održan prvi sastanak Parlamentarne Komisije za stabilizaciju i pridruživanje EU – Kosovo gde je usvojen Pravilnik o radu ovog Odbora. Do sada je održan jedan zajednički sastanak (dvodnevna sednica) oba delegacija, koji obeležava uspostavljanje saradnje između Skupštine Kosova sa Evropskim parlamentom na viši nivo, uspostavljanjem PKSP, u skladu sa članom 132. SSP-a. PKSP izmedju EU i Kosova, u skladu
|17
sa članom 132. SSP-a. je usvojio " Deklaraciju i preporuke” koje su upućene institucijama EU-a i Kosova. Ovaj dokument sadrži 19 preporuka. Tokom V saziva skupštine, održani su zajednički sastanci obe delegacija, što obeležava podizanje saradnje Skupštine Kosova sa Evropskim parlamentom na viši nivo. Parlamentarna komisija za stabilizaciju i pridruživanje sastaje se dva puta godišnje (najmanje jednom godišnje), u vremenskim intervalima o kojima će se dogovoriti njeni članovi, a Komisijom će rotacijom predsedavati njeni članovi poslanici oba parlamenta. Komisija će takođe izraditi svoj pravilnik o radu. POSP će se sastajati u vremenskim intervalima o kojima će se usaglasiti njegovi članovi, ali najmanje jednog godišnje, i predsedavaće se rotaciono od strane poslanika koji su njegovi članovi od strane oba parlamenta. On će takođe izraditi svoj poslovnik o radu. Ostali uslovi za pristupanje u EU Uslovi koji proizlaze iz struktura SSP-a U okviru relevantnog podkomiteta, Skupština je dužna da obezbedi imenovanje članova nezavisnih institucija odbora koji su u nadležnosti parlamenta. Takođe, kao uslov od Izvještaja o napretku 2014. god., Skupština će razviti mehanizme za odgovornost za članove ploče. Tako Parlamentarni odbori u zavisnosti od oblasti, njihovo delovanje će nadgledati rad nezavisnih institucija i pozivamo ove institucije izveštavanja. Në kuadër të Nënkomitetit përkatës, nga Kuvendi kërkohet të sigurojë emërimin e anëtarëve të bordeve të institucioneve të pavarura të cilat janë kompetencë e Kuvendit Gjithashtu, si kërkesë e dal nga Raporti i Progresit për vitin 2014, Kuvendi do të zhvilloj mekanizmat për llogaridhënie të anëtarëve të bordeve. Pra, Komisionet Parlamentare varësisht nga fushë-veprimi i tyre do te bëjnë mbikëqyrjen e punëve të institucioneve të pavarura si dhe do t’i ftojë këto institucione në raportim. Uslovi koji proizilaze iz Izveštaja EK-a o Kosovu Rešenje u vezi sa zahtevom upućen u Izveštaju EK o Kosovu, “potrebni su dalji napori od strane Skupštine i njenih odbora da obezbedi kontrolu budžeta, posebno u oblastima kao što su: zdravstvo, poljoprivrede, socijalne zaštite, kulture i obrazovanja“. Skupština predviđeno osnivanje jedinice za budžet i finansijske analize. nadzor Komisija javnih finansija će razviti mehanizam za praćenje sprovođenja preporuka Skupštine. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Politički sistem Kosova se zasniva na principima parlamentarne demokratije. Skupština Kosova je zakonodavna institucija i bira se direktno od strane naroda sa jednim četvorogodišnjim mandatom. Skupština Kosova je najviši predstavnički i zakonodavni organ i svoju delatnost obavlja na osnovu Ustava Republike Kosovo; i Poslovnika o radu Skupštine Kosovo. Sastav i struktura Skupštine određeni su poglavljem IV Ustava Republike Kosovo. Član 64. Ustava određuje strukturu Skupštine, dok stav 1. člana 64. određuje sledeće: Skupština ima sto dvadeset (120) poslanika koji se biraju tajnim glasanjem na osnovu otvorenih spiskova. Mesta se u Skupštini dele među svim strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, srazmerno broju važećih glasova koje su dobili na izborima za Skupštinu.” Poslovnik o radu Skupštine Republike Kosovo određuje organizovanje i funkcionisanje Skupštine Republike Kosovo, organa, njegovih radnih tela, prava i obaveze poslanika.
|18
Skupštinski odbori odražavaju politički sastav u Skupštini. Odbori imaju predsednika i dva zamenika predsednika koji pripadaju različitim parlamentarnim grupama, gde je najmanje jedan od zamenika predsednika iz redova druge zajednice u odnosu na predsednikovu. Jedna od ključnih uloga Skupštine, pored usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis-om EU-a jeste razmatranje i verifikacija ove usklađenosti. Odgovorna struktura se, što se tiče procesa usklađivanja zakonodavstva EU-a, sastoji od Odbora za evropske integracije, koji razmatra proces usklađivanja svakog zakona usvojenog u Skupštini prema zakonodavstvu EU-a. Odbor za evropske integracije razmatra ne samo tekst nacrta zakona koji je prosleđen pred njim, već i izmene i dopune koje vrše funkcionalni odbori ili poslanici, obezbeđujući usklađenost tih izmena i dopuna sa pravnim aktima Evropske Unije. U okviru uprave, Odeljenje za pravnu standardizaciju, usklađivanje i harmonizaciju vrši verifikaciju deklaracije MEI-a u vezi sa usklađivanjem nacrta zakona sa zakonodavstvom EU-a kao i nadgledanjem usklađivanja zakonodavstva sa „Acquis-om EU-a“ i sa međunarodnim standardima primenjivim na Kosovu, za sve nacrte zakona i sve izmene i dopune koje skupštinski odbori predlažu Skupštini Kosova na razmatranje. Okvir politika Program o radu Skupštine Republike Kosovo predstavlja osnovni dokument o radu Skupštine kao zakonodavnog, nadzornog i predstavničkog tela. Izrada programa o radu zasniva se na sledećim dokumentima:
Zakonodavni program Vlade Republike Kosovo;
Planovi rada skupštinskih odbora;
Akcioni plan za sprovođenje preporuka iz Izveštaja EK-a o Kosovu. Dinamika programa o radu realizuje se u dva (2) dela: prolećno zasedanje i jesenje zasedanje, koje obuhvata rad Predsedništva Skupštine, parlamentarnih grupa, skupštinskih odbora i plenarnih sednica. Skupština Republike Kosova, u cilju povećanja profesionalnih kapaciteta svojih uprava, redovno održava obuku o sledecim temama: funkcionisanje državne uprave Republike Kosovo, nadgledanje i evaluacija IPA fondova, pravo na postupak javnim dokumentima, planiranje i upravljanje projektima sa MS Project softverom, sprovođenje kodeksa radnih mesta u državnoj službi, administrativna uprave, proces komunikacije, izrada pisama, belešaka i dokumenta, arhiviranje dokumenata, disciplinski postupci i žalbeni postupci u Civilnoj službi, upravljanje nefinansijskim sredstvima u BO, ISO 27001 (Information Security Management Systems Lead Implementer), kao i seminar o očuvanju i zaštiti službenih dokumenata. Skupština Republike Kosovo u cilju podizanja profesionalnih kapaciteta njene administracije, redovno održava kontinuirane obuke u podizanju kapaciteta, u zavisnosti od potreba administracije Skupštine. Institucionalni okvir Skupština, radi njenog funkcionisanja, iz svojih redova bira Predsedništvo Skupštine (predsednika i potpredsednike Skupštine) i imenuje stalne i funkcionalne skupštinske odbore, kao i parlamentarne ad-hoc odbore. U petom zakonodavnom telu Skupštine Republike Kosovo postoji ukupno 14 parlamentarnih odbora, gde su četiri stalna odbora, a ostalih 10 su funkcionalni odbori. Svi nacrti zakona idu na skupštinsko razmatranje i usvajanje u funkcionalnim skupštinskim odborima i stalnim skupštinskim odborima. Funkcionisanje Skupštine Republike Kosovo je izričito predviđeno članom 65. Ustava Republike Kosovo. Među glavnim funkcijama Skupštine je zakonodavna funkcija, dok uporedo sa ovom funkcijom, Skupština
|19
obavlja i funkciju nadzora. U cilju održavanja odgovornosti, Skupština vrši nadzor rada institucija i organa koje sama bira. Pored toga, Skupština, uglavnom preko skupštinskih odbora, nadgleda i primenjivanje zakona davanjem preporuka za preduzimanje mera u slučaju ne-primenjivanja ili neadekvatnog primenjivanja nadgledanih zakona. Skupština Republike Kosovo ima ukupno 120 poslanika, uključujući i mesta rezervisana za manjinske zajednice u Republici Kosovo, dok što se tiče imuniteta poslanika, član 75. Ustava Republike Kosovo i član 9. Zakona br. 03/L-111 o pravima i odgovornostima poslanika određuje garantovanje imuniteta poslanicima od krivičnog gonjenja ili građanskih ili krivičnih tužbi, ili od njihovog razrešenja zbog postupaka u okviru njihovog delokruga i odgovornosti kao poslanika Skupštine. Takođe, i Poslovnikom o radu Skupštine predviđen je imunitet poslanika, gde se članom 22. stav 2. određuje da poslanik uživa imunitet za usmene ili pisane izjave, kao i za druge radnje koje su izvršene u svojstvu poslanika Skupštine, dok se članom 23. određuje postupak za ukidanje imuniteta poslanika. U okviru ustavnih odgovornosti Skupštine, takođe su i izbor Vlade, predsednika i nezavisnih institucija. Nezavisne institucije koje bira Skupština Republike Kosovo, kao i one koje predlaže Vlada i bira Skupština, izveštavaju kao što je predviđeno relevantnim važećim zakonodavstvom. Nezavisne institucije koje bira Skupština Republike Kosovo kao i one koje predlaže Vlada a bira Skupština, podnose izveštaje u skladu sa relevantnim važećim zakonima. Neke od ustavnih odgovornosti koje ima Skupština obuhvataju izbor Vlade, Predsednika, i nezavisnih tela. Što se tiče koordinacije na administrativnom nivou između Skupštine i Vlade, jedinica za predloge i podneske je u koordinaciji sa službenikom za vezu Vlade u vezi sa obradom nacrta zakona, izveštaja, predloga za imenovanje članova odbora i drugih spisa. Takođe, Skupština preko svoje kancelarije za predloge i podneske Vladi i drugim institucijama prosleđuje odluke, dopise, poslanička pitanja, zahteve za interpelaciju, itd. Ova kancelarija, zakone usvojene u Skupštini šalje na usvajanje Kabinetu predsednika, i usvojene zakone dostavlja Službenom listu radi objavljivanja. Vlada Republike Kosovo je takođe uspostavila mehanizam i konsolidovani sistem za koordinaciju rada sa Skupštinom Kosova. Poslovnikom o radu Vlade Republike Kosovo br. 09/2011 detaljno se utvrđuju obaveze i odgovornosti Vlade po tom pogledu. Da bi se omogućilo da se gore pomenuta pitanja realizuju u potpunosti i da se članovi Vlade blagovremeno informišu o svim pitanjima, Koordinacioni sekretarijat Vlade ima ulogu da podržava članove Vladinog kabineta i druge strukture Vlade u vezi sa obavezama prema Skupštini. Pored toga, na osnovu Poslovnika o radu Vlade br. 09/2011, počeo je postupak izbora poverenika Vlade koji će pratiti rad Skupštine. Skupština je ostvarila napredak u pogledu nadgledanja rada izvršnog ogranka vlasti i konsultacija sa civilnim društvom. Povećan je broj aktivnosti nadgledanja i nivo nadgledanja primenjivanja zakona je porastao. Skupština redovno razmatra izveštaje skupštinskih odbora o primenjivanju zakona i usvaja preporuke za unapređenje sprovođenja nadgledanih zakona. Ostvaren je napredak u praksi po kojoj ministri podnose izveštaje odborima Skupštine. Povećan je broj pomoćnog osoblja za odbore. Skupština je povećala broj konsultacija sa civilnim društvom i sa javnošću. Skupština Kosova je, poštujući načela iz Strategije saradnje, usvojila Izjavu o partnerstvu između Skupštine i civilnog društva i institucionalizovala je saradnju na nivou partnerstva. Skupština je angažovala službenika za vezu sa NVO-ima. U okviru ove saradnje stvorena je baza podataka koja je strukturirana na specifičan način tako da sve registrovane NVO u ovoj bazi podataka, automatski dobijaju informacije o sastancima, pozive, materijale iz relevantnih komisija. Na početku rada svakog novog saziva, Skupština dostavlja pozive za registraciju i akreditaciju svim NVO-ima koje se nalaze u ovoj bazi podataka. Skupština je takođe institucionalizovala partnerstvo sa civilnim društvom kroz zajedničke odgovornosti u svakom koraku političkog procesa i donošenja odluka u izradi i nadgledanju sprovođenja zakona i politika, uzimajući u obzir Deklaraciju o partnerstvu između Skupštine i civilnog društva. Uzimajući u obzir principe Skupštinske strategije o informisanju i odnosima sa javnošću, predsedništvo Skupštine je
|20
formiralo Forum za parlamentarnu transparentnost koji čine poslanici, predstavnici administracije i civilnog društva. Ovaj Forum je pozvan da unapredi i obezbedi veće angažovanje građana promovišući parlamentarnu kulturu kroz informacije, pristupu informacijama i radu Parlamenta, kao i jačanjem građana u zakonodavnom procesu i povećanju odgovornosti. Uprava Skupštine, pod okriljem generalnog sekretara, pruža profesionalne, tehničke, administrativne i druge pomoćne usluge koje su potrebne Skupštini i njenim organima. Srednjoročni prioritetni ciljevi Institucionalni okvir: usvajanje novog Poslovnika. Skupština Republike Kosovo ima za cilj u srednjem roku usvojiti novi Pravilnik za Skupštinu kao i razvoj efikasnog i sveobuhvatnog zakonodavnog procesa. Unapređenje politike: izrada godišnjih planova o radu skupštinskih odbora, bolje planiranje dinamike za razmatranje nacrta zakona, Strategija za međunarodnu i među-parlamentarnu saradnju i Strategija za Skupštinu 2015-2020. Zakonodavni kapacitet Skupštine će se dodatno povećati, posebno za Skupštinsko Odeljenje za pravne i proceduralne poslove kroz zapošljavanje osoblja u skladu sa Uredbom o odgovornostima i organizaciji uprave Skupštine, pružajući tretiranje i jednake mogućnosti zapošljavanja muškaraca i žena. Takođe, Skupština će unaprediti nadgledanje izvršnog ogranka vlasti, uključujući i bezbednosni sektor, kroz razmatranje zakonodavstva i praćenje primenjivanja politika i zakona. Generalno, ojačaće zakonodavni postupak kako bi se obezbedilo da je preuzeta stručnost iz više sektora i da postoji usklađenost sa acquis-om. Strateški plan Skupštine za 2015.-2020., koja će obuhvatiti ulogu i odgovornosti administracije Skupštine pružanja usluga na kvalitetan način, pomoći članovima da ispuni zakonodavne funkcije, nadzornici i predstavnike. Plan će obezbediti integrisani pristup razvoju i jačanju parlamenta u srednjem roku, za pravilan rad, kao i organizaciono i po strukturi i sadržaju. Strateški plan 2015-2020 Skupština treba da uključe rodnu perspektivu u skladu sa zahtevima Zakona o ravnopravnosti polova. Ovaj plan sadrži 5 golova i 24 pod-cilja: da unapređuju institucionalnu nezavisnost integriteta parlamenta, jačanje kapaciteta Uprave Skupštine, da se unapredi proces razmatranja i izrade zakona od strane Skupštine, da unapredi supervizorskih kapaciteta Skupštine, kako bi unapredili transparentnost, komunikacija sa građanima i reprezentativni uloga poslanika da razvije i unapredi regionalnu saradnju, evropskom i međunarodnom nivou, Skupština takođe predviđa osnivanje Parlamentarne komisije za stabilizaciju i pridruživanje. Primenjivanje: Relevantni organi Skupštine će obezbediti strogo nadgledanje budžetskih troškova parlamenta tokom finansijske godine, uključujući analizu opšteg rodnog budžetiranja. Poseban naglasak će se staviti na skupštinski Odbor za evropske integracije, čija će se uloga još više poboljšati obzirom da je ključno telo za nadgledanje i podržavanje reformi i kriterijuma u okviru procesa evropske integracije i liberalizacije viza. Takođe, Skupština će razvijati profesionalne kapacitete svoje uprave kroz saradnju sa parlamentima drugih zemalja, kroz prioritete utvrđene u Strategiji za međunarodnu saradnju i među-parlamentarne odnose. Reforma izbornog sistema Jedan od glavnih prioriteta Skupštine Republike Kosovo ostaje izmena i dopuna relevantnog zakonodavstva koji omogućava adekvatnu izbornu reformu, u skladu sa priznatim evropskim
|21
standardima. Ovo se nastoji postizati u srednjoročnom periodu putem adresiranja preporuka od strane Venecijanske Komisije. Odgovarajuća parlamentarna komisija će se angažovati za izborne reforme kako bi se rešili ključni procesi u izbornom sistemu, kako bi se detaljno prikazali u odgovarajućim zakonima, kako bi se povećala pravna sigurnost, kao i u cilju povećanja poverljivosti u izborni proces, u skladu sa evropskim standardima i praksom. U okviru izborne reforme i u cilju ispunjavanja obaveza koja proizilaze iz izveštaja EU za Kosovo, Kosovo bi trebalo da izmeni i dopuni Zakon o opštim izborima i da uspostavi nezavisni organ, ne CIK, koji bi bio odgovoran za primenu Zakona o finansiranju političkih stranaka. Konkretnije, Skupština Republike Kosova će biti posvećena uspostavljanju Ad Hoc komisije za izborne reforme, kojoj će osigurati budžet, kako bi ispunili svoje obaveze. Dok će, u cilju implementacije Zakona o finansiranju političkih stranaka, Skupština stvoriti posebnu podelu u CIK-u ili Nacionalne kancelariji za reviziju. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Izborna reforma u Republici Kosovo uređena je na osnovu: Ustava Republike Kosovo; Zakona br. 03/L-073 o opštim izborima; Zakona o lokalnim izborima u Republici Kosovo, sa izmenama i dopunama iz novembra 2010. god.; Zakona br. 03/l-174 o finansiranju političkih stranaka. Ustav Republike Kosovo sadrži osnovne odredbe kojima se uređuje izborni proces u Republici Kosovo. Na osnovu Zakona o opštim izborima u Republici Kosovo i Zakona o finansiranju političkih stranaka od 16. septembra 2010. god., sa izmenama i dopunama iz decembra 2011. god. i jula 2013. god., čine primarno zakonodavstvo na kojem se zasniva celokupan izborni sistem u Republici Kosovo. U okviru izbornog zakonodavstva spada i 17 izbornih pravila koja je donela Centralna izborna komisija, a koja objašnjavaju pravila za izbore i daju više detalja o primeni istih u praksi. Takođe treba naglasiti da je Vlada Kosova posvećena da tokom druge polovine 2018. god. usvoji Zakon o finansiranju političkih stranaka, čiji koncept dokument je usvojen na kraju 2017. god.. Ovim zakonom se, između ostalog, uređuje način i uslovi finansiranja političkih subjekata, nadzor, transparentnost i izveštavanje o rashodima imovine i o prihodima političkih subjekata u Republici Kosovo. Dalje unapređenje zakonskog okvira u pogledu finansiranja političkih subjekata je zahtev koji proizilazi iz Nacionalnog plana za sprovođenje SSP-a, Agende evropskih reformi kao i najboljih međunarodnih standarda i praksi. Dakle, opšta svrha ovog zakona je povećanje transparentnosti i odgovornosti u cilju poboljšanja dobrog upravljanja i demokratskog funkcionisanja institucija i političkih subjekata. Na osnovu Ustava Republike Kosovo, državne institucije garantuju učešće svakog državljanina u javnim aktivnostima i pravo svakoga da na demokratski način utiče na odluke javnih organa. Svakom državljaninu Republike Kosovo koji je navršio osamnaest godina se ustavom garantuje pravo da bira i da bude izabran u okviru državnih institucija kroz izborni proces u kojem je glasanje lično, ravnopravno i tajno. Zatim, Zakonom o opštim izborima, sa gore navedenim izmenama i dopunama, uređuju se izborni sistem, finansiranje i održavanje izbora za Skupštinu Republike Kosovo, održavanje biračkog spiska, registracija i sertifikacija političkih stranaka, odgovornosti i funkcionisanje Centralne izborne komisije, uspostavljanje i funkcionisanje Izborne Komisije za žalbe i podneske, organizovanje i funkcionisanje izbornih komisija i saveta, pravila za akreditaciju izbornih posmatrača, ograničenje troškova za kampanju kao i obaveze za finansijsko objavljivanje, pokrivanje izbornih kampanja u medijima, pravilnik o ponašanju političkih stranaka, njihovih kandidata i pristalica, postupak glasanja, brojanja i objavljivanja rezultata, kao i kazne i novčane kazne za kršenje odredbi ovog Zakona.
|22
Ustav i Zakon o opštim izborima u Republici Kosovo uređuju izborni sistem na Kosovu. Prema Ustavu i Zakonu, Kosovo se smatra jednom izbornom zonom sa više kandidata. Uživajući svoje pravo glasa, birač glasa za jednu (1) sertifikovanu političku stranku i može da glasa za jednog (1) kandidata iz liste kandidata te političke stranke. Skupština Republike Kosovo ima sto dvadeset (120) poslanika koji se biraju tajnim glasanjem na osnovu otvorenih spiskova. Mesta se u Skupštini dele među svim strankama, koalicijama, građanskim inicijativama i nezavisnim kandidatima, srazmerno broju važećih glasova koje su dobili na izborima za Skupštinu. U okviru ove raspodele, dvadeset (20) od sto dvadeset (120) mesta su rezervisana za predstavljanje manjinskih zajednica na Kosovu. Izborno zakonodavstvo na Kosovu takođe garantuje rodnu ravnopravnost u izbornom sistemu, na osnovu člana 7.2. ustava Vlade Republike Kosovo. Gore pomenuto zakonodavstvo je obezbedilo dovoljno osnova za demokratske izbore u skladu sa međunarodnim instrumentima na koje se Kosovo obavezalo u svom Ustavu. Zakonodavni okvir kojim se uređuju parlamentarni i lokalni izbori i pored nedostataka, omogućio je normalno funkcionisanje i održavanje opšteg toka izbornog procesa tokom lokalnih izbora 2013. god. i parlamentarnih izbora 2014. god.. Izbori su prošli mirno i bez nekog većeg incidenta. Građani su iskoristili svoje glasačko pravo, uključujući i sever Kosova. Postupak otvaranja, glasanja i zatvaranja na dan izbora pozitivno su ocenili domaći i strani posmatrači, što predstavlja značajan napredak u odnosu na tok procesa kod ranijih izbora. U okviru poslednjeg izbornog procesa, sistem „rezervisanih―mesta“ zagarantovanih Ustavom za političke stranke koje predstavljaju manjinske zajednice, koji je primenjivan kao privremena mera za prethodna dva sastava zakonodavnog tela, zamenjen je trajnim sistemom 20 „zagarantovanih“ mesta. Uprkos brojnim pokušajima da se reformiše izborni sistem na Kosovu pre poslednjih izbora za predsednike opština i opštinske izbore u jesen 2013. god., kao i prevremene parlamentarne izbore 8. juna 2014. god., to se nije desilo. Niz nedostataka pratio je ove izborne procese i na njih je ukazano u poslednjem izveštaju Evropske Komisije o napretku za 2014. godinu. Kratko vreme za pripremu (30 dana) negativno je uticalo na određene aspekte tehničkog procesa, kao što je povećanje svesti birača. To je takođe smanjilo vreme koje je bilo na raspolaganju za podnošenje žalbi i predstavki pre dana održavanja izbora. Ostaje da se reši niz nedostataka, uključujući i bolje usklađivanje primarnog i sekundarnog zakonodavstva koja se odnose na izbore, potrebne rokove za žalbe i podneske, i tačnost biračkih spiskova kako bi se na najbolji način preslikale najbolje međunarodne prakse i standardi. Očekuje se da će se članstvom Kosova u Venecijanskoj Komisiji otkloniti identifikovani nedostaci. U tom pogledu, Centralna izborna komisija je Odboru Skupštine za zakone dostavila svoje preporuke za izmenu i dopunu Zakona o opštim i lokalnim izborima. Preporuke su zasnovane na ranijoj praksi tokom primenjivanja Zakona o opštim i lokalnim izborima. 1.1.2. Javna uprava Javna uprava je veza između vlade, civilnog društva, privatnog sektora i građana, muškaraca i žena, koja sprovodi javne politike preduzetih od strane vlade, unapređujući tako socijalnu koheziju i poverenje između države i građana. Dakle, javnu upravu čine vladine institucionalne jedinice, koje regulišu funkcionisanje društva. Efektivna javna uprava efektive je odlučujuća za razvoj države, kroz primenjivanje transparentnih, jasnih i jednostavnih upravnih procedura usredsređenih na građane. Javna uprava takođe pomaže preduzećima u njihovom poslovanju, olakšavajući postupke i uklanjajući birokratske prepreke. Uslovi SSP-a U okviru kriterijuma za oblast javne uprave koju treba popuniti vlada i relevantne institucije Republike Kosovo treba da zadovolje u skladu sa članom 120. SSP-a, ostaje potpuna konsolidacija pravnog okvira (usvajanje i izmena i dopuna zakona i podzakonskih akta), kao i primena politike i zakona u celini. Ostali uslovi za pristupanje u EU
|23
Uslovi koji proizilaze iz PGRJU, decembar 2016. god. Planiranje u oblasti javne uprave treba da bude više strateško i uzajamno povezano sa prioritetima Vlade, sektorskim strategijama, srednjoročnim okvirom rashoda i raspoloživim budžetom. Važan kriterijum jeste i završetak procesa klasifikacije radnih mesta. Kako bi se ovaj proces završio uspešno, Vlada Kosova je posvećena da tokom 2017. god. usvoji paket zakona o javnoj administraciji, dakle Zakona o civilnoj službi, novog Zakona o platama kao i Zakona o organizovanju državne uprave. Što se tiče javnih usluga i upravljanja ljudskim resursima potrebni su dalji napori za depolitizaciju administracije i da se u potpunosti primene relevantne odredbe za sprečavanje korupcije i unapređenje integriteta u javnim službama. Pored toga, na sastanku PGRJU 2017, fokus je bio na daljoj konsolidaciji Strateškog okvira za RJU i Godišnjih izveštaja o praćenju kao i povezivanju glavnih pitanja RJU-a sa narednim Programom sektorske budžetske podrške u okviru IPA II. Dakle, Vlada Kosova je posvećena ispunjavanju dogovorenih kriterijuma sa EK-om, pri čemu se nivo sprovođenja Programa direktno se povezuje sa finansijskom podrškom od strane EK-a za ovu oblast. Nakon što je završena analiza o racionalizaciji nezavisnih agencija, putem koje je Vlada uspela da identifikuje njihovu funkciju, način na koji su formirane ove institucije, njihovu organizacionu strukturu (uključujući njihove odgovarajuće plate). Shodno tome, očekuje se da se tokom 2018. god. završi Akcioni plan o racionalizaciji ovih agencija. Ovaj dokument biće integrisan u Akcionom planu za sprovođenje strategije za modernizaciju javne uprave, pod trećim stubom, dakle organizacija javne uprave i odgovornost. Pored toga, Skupština i Vlada će potpisati Memorandum o saradnji o rešavanju pitanja racionalizacije državnih agencija. Vredi napomenuti da broj i raspoređivanje civilnih službenika koji pripadaju ne-većinskim zajednicama po ministarstvima i drugim institucijama, treba da bude obavljeno u skladu sa važećim zakonodavstvom. Prema zahtevima organizacija civilnog društva koja se bave rodnom ravnopravnošću u vezi sa zapošljavanjem u državnoj službi, broj i sistematizacija civilnih službenika, žena u muškaraca, po ministarstvima i drugim institucijama bi trebalo da bude u skladu sa važećim zakonodavstvom. Uopšteno, Kosovo bi trebalo da poveća svoje napore u cilju povećanja profesionalnosti, odgovornosti, efikasnosti i efektivnosti javne uprave na svim nivoima, uključujući i poštovanje odluka NNOCSK-a. Trenutno stanje Zakonodavni okvir U skladu sa principima EU-a, procenama SIGMA i u skladu sa nalazima Izveštaja o zemlji, Kosovo je pokrenulo revidiranje zakonodavnog okvira, odnosno Zakona o civilnoj službi, Zakona o državnoj administraciji kao i Zakona o platama. Zahtev je bio da se prethodno pripreme analize i koncept dokumenti u konsultaciji sa javnošću. Vlada je posvećena usvajanju Zakonskog paketa o RJU, kao jedinstvenog paketa kako bi se osigurala opšta doslednost za reformisanje sistema u celini. Sadašnji sistem se smatra fragmentiranim, sa nedostacima u regulisanju administrativnih procedura, javnoj odgovornosti, sa principima rodne ravnopravnosti, administrativnim sudskim procedurama kao i polaganjem računa javnih institucija. Osnovni zakoni na osnovu kojih funkcioniše javna uprava su: ZAKON BR. 03/L-149 O CIVILNOJ SLUŽBI REPUBLIKE KOSOVO - Ovim zakonom uređuje se status javnih službenika, kao i njihov radni odnos u institucijama centralne i opštinske uprave. ZAKON BR. 03/L-147 O PLATAMA JAVNIH SLUŽBENIKA – Cilj ovog zakona je da se utvrdi sistem i struktura plata, dodataka i ostalih naknada za javne službenike, prema definiciji iz Zakona o javnoj službi
|24
Republike Kosovo, gde se finansijska sredstva za plate, dodatke i ostale naknade javnih službenika obezbeđuju iz Budžeta Republike Kosovo. ZAKON BR. 03/L-189 O DRŽAVNOJ UPRAVI REPUBLIKE KOSOVO – Cilj ovog zakona je da se utvrdi zakonodavni okvir za organizaciju, saradnju i upravljanje organima koji imaju izvršna ovlašćenja. Ovim zakonom se uređuje delokrug organa državne uprave. ZAKON BR. 02/L-28 O UPRAVNOM POSTUPKU - Odredbe ovog Zakona sprovode se od strane svih organa javne uprave tokom obavljanja svojih funkcija preko individualnih i kolektivnih akata. Odredbe ovog zakona sprovode se i od strane fizičkih i pravnih lica kojima se zakonom, podzakonskim aktom ili ugovorom prenosi pravo obavljanja dužnosti i ovlašćenja od javnog značaja. Osnovni principi ovog Zakona su obavezna i za delatnost fizičkih i pravnih lica u slučajevima kada njihove delatnosti utiču na javni interes. Okvir politika Strateški okvir za javnu upravu je određen od strane Ministarskog saveta za reformu javne uprave, pružajući potrebne instrukcije o ulogama i odgovornostima nadležnih institucija. Na ovaj način, pristup reformi javne uprave je određen kroz Strateški paket za reformu javne uprave koji se sastoji od tri odvojena dokumenta, pripremljena i upravlja od strane glavnih sektora, na nivou centralne koordinacije. U projektovanju novog pristupa reformi javne uprave, uzeli smo u obzir glavna pitanja kao što je određeno u strategiji proširenja od strane Evropske komisije i predstavljeno u detaljima od strane OECD/SIGMA kroz osnovne principe javne uprave. Naime, javna uprava Republike Kosovo je posvećena da funkcioniše na osnovu glavnih principa i oblasti OECD/SIGMA, kao što su:
Strateški okvir reforme javne uprave;
Razvoj i koordinacija politika;
Javne usluge i upravljanje ljudskim resursima;
Odgovornost;
Pružanje usluga;
Upravljanje javnim finansijama. U skladu sa ovim principima, relevantne oblasti su grupisane u tri „stuba RJU-a“, u okviru kojih je glavnim portfolijima data odgovornost za razvoj jedne ili više strateških dokumenata. Tri stuba strateškog okvira reforme javne uprave su kao u nastavku:
Prvi stub – razvoj i koordinacija politika – pod nadležnošću Kancelarije premijera
Drugi stub – civilna služba, ljudski resursi, odgovornost i pružanje usluga – u nadležnosti Ministarstva za javnu upravu
Treći stub – upravljanje javnim finansijama – pod nadležnošću Ministarstva finansija. Na zahtev organizacija civilnog društva koja se bave rodnom ravnopravnošću, drugi stub treba da obuhvati kriterijum pružanja usluga prema principu ravnopravnog tretmana za žene i muškarce. Okvir politika za prvi stub reforme javne uprave se sastoji od: Strategija za poboljšanje koordinacije politika 2016-2018 - predstavlja Strateško orijentisanje Vlade Republike Kosovo u okviru drugog stuba reforme javne uprave. Dokument tretira planiranje i koordinaciju politika na centralnom nivou upravljanja, ali i na nivou resornih ministarstva. Kao princip, strategija kroz konkretne aktivnosti, počev od 2015. god., ima za cilj uspostavljanje jednog sistema integrisanog planiranja, radi sprovođenja tokom narednog trogodišnjeg perioda. Glavni cilj poboljšanja sistema planiranja na Kosovu je izbegavanje fragmentacije i preklapanja u centralnim procesima planiranja politika i finansijskog planiranja.
|25
Strategija za bolje regulisanje 2014-2020 – se fokusira na uspostavljanje efikasnog regulatornog sistema, koji balansira troškove sa ekonomskim beneficijama, životnu sredinu i socijalne beneficije, poštujući principe i procedure procene regulatornog uticaja, radi osiguranja da celokupno zakonodavstvo popunjava ovaj standard. Strategija takođe tretira glavni izazov u regulatornim reformama, kroz izradu efikasne administrativne procedure kako bi sveli na minimum neophodno administrativno opterećenje za građane i preduzetništvo. Štaviše, strategija ima za cilj jačanje dijaloga, uključivanje privatnog sektora, kao i obezbeđivanje njegovog maksimalnog uticaja u procesu, kako bi postigli rezultate. Komunikacija takođe uključuje bolje kontakte sa građanima u celini kao i sa investitorima i analitičarima. Dakle, strategija ima ukupno tri glavna strateška cilja: olakšavajući regulatorni sistem, efikasno sprovođenje, kao i efikasnu komunikaciju. Okvir politika za drugi stub reforme javne uprave se sastoji od: Strategije za osavremenjivanje javne uprave 2015-2020 kojom se utvrđuju strateški ciljevi i politike Vlade Republike Kosovo sa ciljem da se ostvare u toku narednog srednjoročnog perioda, radi unapređenja rada i osavremenjivanja javne uprave, ispunjenja njenih zakonskih obaveza, kao i unapređenja usluga. Strategije za obučavanje javnih službenika kosova ima za cilj da unapredi postojeći okvir za javne službenike utvrđene prethodnom strategijom za obučavanje (2011-2013). Strategija je usredsređena na obučavanje javnih službenika, muškaraca i žena, na Kosovu, sa ciljem da se stvori savremena, profesionalna i kompetentna uprava na centralnom i lokalnom nivou, uprava koja pruža kvalitativne javne usluge građanima i pravnim licima. Strategija za elektronsku upravu 2016-2020 - ima za cilj da poveća transparentnost, obuhvatanje i učešće građana, povećanje efektivnosti i efikasnosti, povećanje ekonomske konkurentnosti, povećanje znanja i usklađivanje politika sa okvirom e-uprave koja je definisana na evropskom nivou. Konkretnije, dobro upravljanje zahteva da informacije budu proizvedene i predstavljene jednostavno, jasno i pristupačno za građane. Ovaj pristup takođe promoviše i podstiče učešće građana u odlučivanju. Takođe, elektronsko upravljanje omogućava korišćenje informacija iz javnog sektora u cilju poboljšanja pružanja usluga, povećanja upravljačke odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti i efektivnosti. Na zahtev organizacija civilnog društva koja se bave rodnom ravnopravnošću, ova strategija treba da odražava rodnu perspektivu. Okvir politika za treći stub reforme javne uprave se sastoji od: Strategija interne kontrole javnih finansija 2015-19 - Strategija je dokument koji se bavi periodom od narednih pet godina, u cilju poboljšanja finansijskog upravljanja i kontrole, kroz olakšanje javne potrošnje, boljih javnih usluga, osiguravajući transparentnost u adekvatnom korišćenju budžeta Kosova, grantova i donatora za pozajmljene fondove i sredstva. Strategija o upravljanju javnim finansijama: Reforme u upravljanju javnim finansijama su zasnovane na institucionalnim ciljevima za povećanje efektivnosti i efikasnosti u javnoj potrošnji, kroz unapređenje upravljanja javnim novcem u skladu sa najboljim međunarodnim praksama i standardima, uključujući ovde i upravljanje javnim novcem u skladu sa potrebama i potencijalno raznim interesima žena i muškaraca. Unapređenje UJF-om zahteva angažovanje na delu svih institucija koje koriste javna sredstva, javnih uprava, stoga uspeh u preduzimanju takvih aktivnosti za poboljšanje UJF zahteva sveobuhvatnu posvećenost svih institucija. Institucionalni okvir Kosovo je u velikoj meri konsolidovalo institucionalni okvir u oblasti javne uprave:
|26
Ministarstvo Javne uprave je odgovorno za izradu i nadgledanje primene politike javne službe i javne uprave; izradu primarnog i sekundarnog zakonodavstva javnu službu; određivanje normi i standarda za funkcionalnu organizaciju institucija javne uprave; predlaganje i izradu politike i strukture plata i naknada u javnoj upravi; osmišljavanje, koordinaciju, nadzor i primenjivanje jednakih politika obučavanja, obrazovanja i usavršavanja kapaciteta ljudskih resursa u javnoj upravi (za muške i ženske državne službenike); stvaranje i upravljanje sistemom informacija za upravljanje ljudskim resursima u javnoj upravi; U okviru tehničke infrastrukture, za IKT, Agencija za informaciono društvo (AID) – MJU, izgradila je naprednu infrastrukturu za omogućavanje pružanja elektronskih usluga preko Državne mreže koja obuhvata sve službe centralne i lokalne uprave i Centra za državne podatke. Ova infrastruktura služi svim institucijama centralnog i lokalnog nivoa. Trenutna arhitektura ove infrastrukture daje čvrstu osnovu za pružanje elektronskih usluga građanima, kao i za osavremenjivanje javne uprave. Dalje osavremenjivanje javne uprave zahteva kontinuirano održavanje i ulaganje u skladu sa rastom elektronskih usluga, trendova tehničkih-tehnoloških razvoja i povećanja sigurnosti. Međutim, minimalni standardi za javnu konsultaciju, zajedno sa „online“ platformom za civilno društvo treba da se završe tako da omogućavaju rano reagovanje javnosti (muškaraca i žena) oko zakonodavstva, politika i strategija, te da se poveća transparentnost u okviru odgovornosti kao osnovnog principa za javnu upravu. Izrađena je Strategija o modernizaciji javne uprave 2015-2020, kao i Akcioni plan 2015-2017 za sprovođenje ove strategije. U novembru 2017. god. je počelo srednjoročni pregled i revidiranje ove strategije, gde se prvobitno očekuje usvajanje odgovarajućeg Akcionog plana. Između ostalog, tokom poslednja dva meseca 2017. god. u tom smislu su revidirani (ili dodani) kako opšti tako i specifični ciljevi, u zavisnosti od njihovog značaja. Takođe, imajući u vidu ugovorne obaveze sa EU-om kroz Sektorsku budžetsku podršku u ovoj oblasti, tokom revidiranja posebna pažnja je posvećena razmatranju njihovih pokazatelja i ciljeva u zavisnosti od njihovog značaja, ako je njihovo ispunjavanje realno ili ako su oni i dalje važni. To znači da su ovog puta kriterijumi tokom revidiranja Strategije još striktniji, s obzirom na povezanost sa sredstvima IPA II za ovu oblast. Srednjoročni prioritetni ciljevi Da bi ispunili svoju misiju, plan Vlade je da u srednjoročnom periodu stvara državnu službu koja je apolitična, stručna, na osnovu zasluga i dobro upravlja. Planirano je da se postigne kroz reorganizaciju ministarstava i njihovih podređenih tijela, okončanju procesa sistematizaciji radnih mesta, implementacija novog sistema plata i promocije, kao i sprovođenje Akcionog plana Strategije za modernizaciju javne uprave 2015-2017, istovremeno pružajući dovoljno finansijskih i ljudskih resursa, naročito za odeljenja koja upravlja RJU-om. MJU će takodje poboljšati sistem za upravljanje ljudskim resursima, i povezati ga sa platnog sistema koji su odobreni i završila proces sistematizaciji radnih mjesta, kao i nakon 2016. god. se očekuje da takođe biti veza sa Trustom za penzije. U tom kontekstu i da bi bila specifičnija, strateški okvir za RJU je planiran na taj način da kroz dve (2) strategije u okviru koordinacije politika, ne samo da uspostavi jedinstveni sistem za integrisano planiranje politika na centralnom nivou, već takođe da obezbedi da sistem bude olakšavajući sa regulativnog aspekta, efikasan sa aspekta finansijskog uticaja (kroz balansiranje troškova sa ekonomskim koristima) i da smanji administrativni teret za građane i preduzeća. Dok, kroz (3) strategije koje su fokusirane u civilnoj službi i polaganju računa, cilja se modernizacija javne uprave obezbeđujući njeno funkcionisanje kao ne fragmentirana uprava koju čine stručno sposobni službenici koji su u stanju da pruže kvalitetne javne usluge građanima zemlje. Sa druge strane, drugi primarni cilj ovih tri (3) strategija je takođe povećanje transparentnosti, stvaranje uslova gde se omogućuje
|27
učešće građana u odlučivanju kao i povećanje privredne konkurentnosti, sve to u okviru povećanja efikasnosti i delotvornosti uprave Kosova. Dve (2) zadnje strategije koje zaključuju strateški okvir za RJU, fokusiraju se na povezanost svih ovih inicijativa za upravljanje javnim finansijama. Dakle, ne samo da je potrebno poboljšanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole kroz povećanje efikasnosti i delotvornosti javnih rashoda na osnovu najboljih međunarodnih standarda i praksi, već sve to treba uraditi u potpunosti u skladu sa svim prethodnim strategijama. Ovim strateškim okvirom, Kosovo namerava da ispuni jedan od osnovnih kriterijuma koje je postavila Evropska komisija, a koji zahteva od zemalja pretendenata na integraciju da imaju jasan okvir strateških politika, kroz obezbeđivanje jasnih među-institucionalnih mandata dok osigurava dovoljna finansijska i ljudska sredstva za njihovo sprovođenje i da ima jasne mehanizme za njihovo praćenje i sprovođenje. Samo na taj način se obezbeđuje doslednost i apolitička, efikasna uprava koja je orijentisana na građane. Kosovo će takođe povećati udeo manjinskih grupa državnih službenika u administraciji na osnovu zakona, odnosno 10% na centralnom nivou (od 8,75% trenutno) i direktno proporcionalna broju stanovnika u relevantnom opštine lokalni nivo. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnosti polova takođe mora da obezbedi ravnopravno učešće žena i muškaraca na svim nivoima, uključujući i nivoima odlučivanja, kao što se zahteva novim Zakonom o ravnopravnosti polova. Završetak pravnog i operativnog okvira RJU-a i završetak reformi troškova, formiraće bazu za utvrđivanje opšteg i finansijskog delokruga sektorske budžetske podrške. Kosovo će biti fokusirano u oblasti RJU-a sa jedinstvenim programom za Sektorsku budžetsku podršku. Republika Kosovo je 7. decembra 2017. god. završila neophodne procedure koje omogućavaju stupanje na snagu Finansijskog sporazuma o godišnjem programu rada u okviru IPA II. Ovaj sporazum je stupio na snagu 15. decembra 2017. god. i kao takav reguliše sprovođenje Sektorske budžetske podrške za reformu javne uprave. Opšti cilj Programa za Sektorsku budžetsku podršku je pružanje podrške procesu reformi administracije Kosova kako bi ojačala odgovornost, efektivnost i efikasnost pružanja usluga građanima i preduzećima. Ovaj program ima za cilj da pomogne Vladi Kosova u sprovođenju njenih strateških planova u okviru RJU-a, sa posebnim fokusom na poboljšanju kapaciteta upravljanja politikama, stvarajući temelje modernog upravljanja ISULJR i transparentnosti u civilnoj službi, kao i uspostavljanje osnove za modernizaciju javnih službi orijentisanih ka klijentu. Indirektan uticaj programa će dovesti do jačanja administrativnih kapaciteta neophodnih za sprovođenje acquis-a EU-a. Program će doprineti sprovođenju Strateškog paketa reforme javne uprave, koji je vlada usvojila 2015. god.. Kroz IPA 2014. Evropska komisija će pružiti finansijsku podršku za sprovođenje Zakona o opštem upravnom postupku nakon usvajanja. Takođe, Vlada će obezbediti dovoljna sredstva za sprovođenje procesa klasifikacije radnih mesta i ukupnom poboljšanju upravljanja ljudskim resursima, obezbeđujući ravnopravan tretman i mogućnosti ženama i muškarcima. U srednjoročnom periodu se planira unapređenje elektronskog upravljanja sa ciljem povećanja efikasnosti usluga i transparentnosti prema javnosti. Takođe će se osigurati sprovođenje Strategije i Akcionog plana e-Uprave 2016-2020. KIJA/MJU ima za cilj modernizaciju i podizanje kvaliteta za pružanje elektronskih usluga, šta će uticati i na povećanje transparentnosti. Lokalna samouprava Ustavna osnova za lokalnu samoupravu predviđena je Ustavom Republike Kosovo, Poglavlje X određuje „Osnovna jedinica lokalne samouprave na Kosovu je opština. Opštine uživaju visok stepen lokalne samouprave i podstiču i obezbeđuju aktivno učešće svih građana u procesu donošenja odluka opštinskih organa“.
|28
Pravo lokalne samouprave se garantuje ustavom i uređuje zakonom. Takođe, lokalna samouprava se obavlja kroz predstavničke organe koji su izabrani na opštim, jednakim, slobodnim i neposrednim izborima tajnim glasanjem. Republika Kosovo poštuje i primenjuje Evropsku povelju za lokalnu samoupravu u meri u kojoj je to predviđeno potpisivanjem iste. Lokalna samouprava počiva na načelima dobrog upravljanja, transparentnosti, efektivnosti i efikasnosti u pružanju javnih usluga, obraćajući posebnu pažnju na posebne potrebe i zabrinutosti manjinskih zajednica i njihovih članova. 1.1.3. Ombudsman4 Ovo poglavlje obuhvata delokrug Institucije ombudsmana (IO), kao nezavisne ustavne institucije koja prati, štiti i promoviše ljudska prava i slobode. Isti obuhvata kriterijume koji proizilaze iz procesa integrisanja Republike Kosovo u Evropsku Uniju, trenutno stanje u pogledu ispunjenosti njegovih zadataka i izazovima sa kojima se institucija suočava, kao i njegove planove i prioritete za budućnost. Uslovi SSP-a Obzirom da Evropska Unija posebnu pažnju posvećuje ljudskim pravima, kako bi se garantovalo njihovo poštovanje, ona je nametnula određene preduslove, a jedan od njih su Politički kriterijumi koji su poznati kao Kriterijumi iz Kopenhagena, koji između ostalog zahtevaju stabilnost institucija koje obezbeđuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava kao i poštovanje i zaštitu manjina, uključujući i Instituciju ombudsmana. U okviru relevantnih članova SSP-a koji se nadovezuju sa Institucijom Ombudsmana i njegovim mandatom su: Član 3: „Poštovanje demokratskih principa i ljudska prava kao što su proglašena u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima 1948. god. i kao što su definisane u Konvenciji za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda 1950. god., sa konačnim aktom Helsinkija i Pariskom poveljom za novu Evropu, poštovanje principa međunarodnog prava, uključujući potpunu saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKT) i njen preostali mehanizam, Međunarodni krivični tribunal i poštovanje pravne države i principi tržišne ekonomije kao što su odražena u dokumentu Bonske konferencije za ekonomsku saradnju Konferencije za saradnju i bezbednost u Evropi formiraju osnovu politika EU-a i Kosova i čine ključne elemente ovog Sporazuma. Član 4: „Kosovo je posvećeno poštovanju prava i međunarodnih instrumenata, ali ne samo one koje se nadovezuju sa zaštitom osnovnih ljudskih prava, do zaštite lica koji pripadaju manjinama i bez diskriminisanja po bilo kojoj osnovi“. Član 7: „Razvoj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kao i poštovanje ljudskih prava, uključujući prava lica koji pripadaju manjinama, opasan su za SSP. Postizanje i sprovođenje ovog Sporazuma se obavlja u okviru SSP-a i zasniva se na samim zaslugama Kosova“. Dok, članom 120. SSP-a osim što je predviđeno da postoji profesionalna javna uprava, koja je efikasna i odgovorna, izričito je predviđeno sledeće: „Saradnja obuhvata i poboljšanje efikasnosti i kapaciteta nezavisnih tela koja služe za funkcionisanje javne uprave i za delotvoran sistem provere i ravnoteže“ Ostali uslovi za pristupanje u EU Uslovi koji proizilaze iz DPSP-a U zaključcima koji proizilaze sa sastanka u okviru DPSP-a zahteva se sprovođenje pravnog paketa o ljudskim pravima, uključujući i sekundarno zakonodavstvo, održavanje promotivnih kampanja i podizanje kapaciteta.
4 Ovo poglavlje je povezano sa poglavljem 3.24. Poglavlje 23. acquis-a: Pravosudni sistem i osnovna prava (matrica kratkoročnih mera).
|29
Na kraju, Republika Kosovo treba da generalno unapredi uslove za funkcionisanje Institucije Ombudsmana, kako u aspektu sprovođenja pravnog okvira, održivog garantovanja finansijske, organizacione i funkcionalne nezavisnosti i adresiranje i adekvatno praćenje sprovođenja preporuka koja se upućuju javnim vlastima u Republici Kosovo. Trenutno stanje Zakonodavni okvir U nastavku je naveden glavni zakonodavni okvir kojim se uređuje delokrug poslova Institucije Ombudsmana u Republici Kosovo:
Ustav Republike Kosovo
Zakon o ombudsmanu
Zakon o zaštiti od diskriminacije
Zakon o rodnoj ravnopravnosti
Zakon o pristupu javnim dokumentima;
Zakon o zaštiti potrošača Zakonskim paketom o ljudskim pravima, koji se sastoji od Zakona o Ombudsmanu, Zakona o zaštiti od diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, usvojenih jula 2015. god., Instituciji Ombudsmana su prenesene i neke druge odgovornosti. Da bi IO bila u potpunom skladu sa Pariskim načelima o nacionalnim institucijama za ljudska prava, koji su minimalni međunarodni kriterijumi koje treba da ispuni svaka nacionalna institucija za ljudska prava da bi mogla da se smatra pouzdanom i dostojnom da obavlja svoj zadatak, pokušano je da se novim Zakonom o zaštitniku građana čak dodatno ojača uloga te institucije, dodavanjem odredbi kojima se obezbeđuje organizaciona, administrativna i finansijska nezavisnost. Štaviše, ovim zakonom je produžen funkcionalni imunitet ne samo zaštitniku građana i njegovim zamenicima, već i celokupnom osoblju, a vlada i opštine su dužne da obezbede prostor ili službene prostorije pogodne za rad, a koje su javno vlasništvo, kako bi se omogućilo efikasno obavljanje funkcija i odgovornosti IO, i obezbeđena je finansijska nezavisnost. Član 35. ovog zakona se određuje:
„Bez obzira na odredbe drugih zakona, Institucija Ombudsmana priprema predlog svog godišnjeg budžeta i dostavlja ga na usvajanje Skupštini Republike Kosovo, koji ne može biti manji od budžeta odobrenog za prethodnu godinu. Budžet se može smanjiti samo uz odobrenje Ombudsmana“.
U slučaju povećanja obaveza i nadležnosti Institucije ombudsmana ovim i drugim zakonima, ovo je praćeno i dodatnim odgovarajućim i posebnim finansijskim sredstvima i ljudskim resursima.
Institucija Ombudsmana upravlja na nezavisan način sa svojim budžetom“. Pravni paket o ljudskim pravima je, između ostalog, odredio brže vremenske rokove za razmatranje slučajeva, osnivanje Nacionalnog mehanizma za sprečavanje torture (NMST), pokrivanje ne samo javnog sektora već i privatnog sektora, shodno slučajevima diskriminacije, kaznene mere za ne-saradnju sa Ombudsmanom, pokretanje sudskih postupaka od strane Ombudsmana, predstavljanje Ombudsmana u svojstvu prijatelja Suda (amicus curiae) u sudskim procesima koji se odnose na ljudska prava, pitanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, itd. Ombudsman, u okviru odgovornosti kao NMST, odgovoran je da redovno i bez najavljivanja poseti sva mesta u kojima se drže lica koja su lišena slobode (uključujući policijsko zadržavanje, pritvor, boravak u zdravstvenim institucijama, carinsko zadržavanje, zabranjivanje emigracije i svako mesto kada postoji sumnja da je došlo do kršenja ljudskih prava i sloboda); kao i da uspostavi poseban mehanizam koji će obavljati sve funkcije NMST-a. Ombudsman treba da sarađuje sa međunarodnim i domaćim mehanizmima u oblasti sprečavanja torture kao i drugih oblika tretiranja ili drugih oblika okrutnog, nehumanog i ponižavajućeg kažnjavanja. Takođe, Ombudsman može dati sugestije i preporuke za odgovorna lica i
|30
institucije u kojima se drže lica koja su lišena slobode, bez obzira na vrstu ili objekat i okolnosti njihovog zadržavanja, radi poboljšanja njihovog tretiranja i uslova. Što se tiče transponovanja acquis-a u nacionalnom zakonodavstvu ove oblasti, do sada je postignuto značajno transponovanje (delimično), konkretnije Zakon o zaštiti od diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Institucija ombudsmana na Kosovu nastavila je da radi na ispunjenju svog ustavnog zadatka i da bude zaštitnik prava građana Kosova vis-à-vis postupaka javnih organa. Trenutno, IO svoju delatnost obavlja u centralnoj kancelariji u Prištini i u regionalnim kancelarijama u Prizrenu, Peći, Gnjilanu, Uroševcu, Đakovici, Gračanici i u Mitrovici, u južnom i severnom delu. Prema godišnjem izveštaju Ombudsmana, evidentiran je progresivan porast, iz godine u godinu, broja preporuka prosleđenih odgovornim institucijama kao i pozitivan trend njihovog sprovođenja, šta je uticalo na povećanje poverenja građana u instituciji i porast odgovornosti od strane javnih organa, po pitanju ispunjavanja njihovih ustavnih i zakonskih obaveza, u službi građana. Srednjoročni prioritetni ciljevi Na osnovu zadatka i misije IO, osnovni ciljevi i opšti cilj rada IO jesu mogućnost ispitivanja pritužbi građana da bi se primenila zaštita i unapredila ljudska prava i osnovne slobode sa odgovornošću, profesionalizmom i na blagovremen način. U tom pogledu, IO će tokom ovog perioda dodatno povećati procenat i broj razmatranih, ispitanih i pozitivno rešenih predmeta. Takođe, IO će povećati efikasnost i broj predmeta koje obrađuje ex officio, kroz koje će adresirati sistematska pitanja ljudskih prava koja obuhvataju veliki broj građana i da na taj način utiče na unapređenje sistema ljudskih prava u Republici Kosovo. Poslednje pomenuto će se postići usavršavanjem profesionalnih kapaciteta saradnika u IO u određenim oblastima, što će biti u vezi sa povećanjem kvaliteta u radu na obradi predmeta, preporuka i njihovog sprovođenja, i očekuje se obeležavanje značajnoj porasta iz godine u godinu. IO će takođe posvetiti pažnju i unapređenju saradnje sa javnim vlastima, civilnim društvom i medijima, ali takođe i članstvo u različitim međunarodnim mrežama, koje omogućavaju razmenu informacija o novim dešavanjima u oblasti ljudskih prava i iskustava drugih sličnih institucija, da bi se isto primenilo na Kosovu.
Povećanje poverljivosti građana u Instituciji Ombudsmana i promovisanje ljudskih prava.
Povećanje stepena sprovođenja/primenjivanja preporuka Institucije Ombudsmana od strane ostalih relevantnih institucija.
Zaštita ljudskih prava i sloboda, sa posebnim fokusom na sistematska pitanja koja su značajnija za interes i zabrinutosti građana.
Jačanje kapaciteta Institucije Ombudsmana u cilju povećanja uticaja i efikasnosti u zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Unapređenje saradnje kako sa javnim autoritetima, civilnim društvom i medijima, takođe i raznim međunarodnim mrežama.
1.1.4. Civilni nadzor bezbednosnih snaga5
Ovo poglavlje obuhvata civilni demokratski nadzor nad bezbednosnim institucijama, koji se odnosi na civilnu kontrolu koju vrši Skupština Republike Kosovo, odnosno preko relevantnih skupštinskih odbora (Odbor za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor bezbednosnih snaga na Kosovu, Odbor za nadzor Obaveštajne agencije Kosova), Predsednika, Premijera i Ministra za Bezbednosne snage Kosova.
5 Ovo poglavlje se povezuje sa poglavljem 3.32. Poglavlje 31. acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
|31
Što se tiče uslova koji proizilaze iz drugih mehanizama, Kosovo nastavlja da bude fokusirano na jačanju demokratskog civilnog nadzora bezbednosnog sektora. Vredi pomenuti da odredbe SSP-a ne predviđaju obaveze u oboj oblasti. Uslovi koji proizilaze iz Izveštaja EK-a o Kosovu Pitanje verifikacije članova Parlamentarne komisije za nadgledanje Obaveštajne Agencije Kosova (OAK), konstatovano je u Izveštaju o napretku kao neprofesionalna verifikacija i partizan bezbednosti i da Skupština treba da poveća svoj kapacitet i unapredi ekspertizu za nadgledanje ove zone, ostaje obaveza Kosova da se kroz izmenu i dopunu Zakona o klasifikaciji informacija i Verifikaciju bezbednosti osnuje Agenciju za osiguranje klasifikovanih informacija, kao organ za nacionalnu bezbednost, i da u bliskoj saradnji sa drugim mehanizmima Republike Kosovo u proces donošenja odluke uvrsti i bezbednosnu proveru, kao i minimalne standarde bezbednosti za zaštitu poverljivih informacija koje su pod upravom relevantnih institucija Republike Kosovo. Relevantni skupštinski odbor za bezbednost biće mehanizam za nadzor agencije i isti neće biti predmet bezbednosne provere. Trenutno stanje Zakonski okvir Što se tiče civilnog demokratskog nadzora, Republika Kosovo je ovaj segment pokrivala zakonskim okvirom kao u nastavku: Ustav Republike Kosovo – član 65, stav 12 – predviđa nadgledanje spoljne i bezbednosne politike od strane Skupštine Kosova. Zakon br. 04/L-045 o Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova, kojim je osnovano Ministarstvo za Bezbednosne snage Kosova u okviru vlade Republike Kosovo i ministar za Bezbednosne snage Kosova će imati izvršna ovlašćenja nad istim, prema opštim načelima prema kojima Skupština Republike Kosovo, Predsednik, Premijer i Ministar za Bezbednosne snage Kosova čine lanac civilnog nadzora nad Bezbednosnim snagama Kosova, kao što je predviđeno Ustavom. Zakon br. 03/L-178 o klasifikaciji informacija i bezbednosnoj proveri – kojim se uspostavlja jedinstveni sistem za klasifikaciju i čuvanje podataka u vezi sa bezbednosnim interesima Kosova kao i za bezbednosnu proveru lica koja imaju pristup tim informacijama. Zakon br. 03/L-063 o Obaveštajnoj agenciji Kosova – kojim se osniva Obaveštajna agencija Kosova i određuje funkcija, nadležnost i njen delokrug rada. Odredbama ovog zakona utvrđuje se uloga Skupštine po pitanju nadzora Agencije, preko relevantnog skupštinskog odbora. Okvir politika Analiza Strateškog razmatranja sektora bezbednosti – usvojena 2014. god., postavila je strateške ciljeve bezbednosnog sektora u Republici Kosovo, i to: nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet; ustavni poredak; održivi privredni razvoj; život, blagostanje, imovina i bezbednost građana Kosova; regionalna stabilnost i članstvo u međunarodnim organizacijama. Nacionalni interesi i ciljevi bezbednosti definišu osnov za misiju te trenutne i buduće zadatke institucija uopšte, i bezbednosnih institucija posebno. U okviru nacionalnih interesa i ciljeva iz Analize SRSB-a, delokrug ove strategije povezuje se integracijom RKS u EU ili NATO, dakle, regionalna stabilnost i članstvo u međunarodnim organizacijama.
|32
Institucionalni okvir Lanac civilne demokratske kontrole počinje sa Skupštinom (preko relevantnih skupštinskih odbora), predsednika Kosova, kao vrhovnog komandanta BSK, premijera i ministra, čija se ovlašćenja vrše pozivanjem na podnošenje izveštaja, imenovanje, unapređivanjem i nadzorom finansija. Funkcionisanje skupštinskih odbora, odgovor pripadnika bezbednosnih snaga na zahteve za podnošenje izveštaja pred tim odborima, došlo se do zaključka da trenutno postoji istinski demokratski duh koji je dobro utemeljen na odgovornosti. Institucionalni okvir u oblasti civilnog demokratskog nadzora bezbednosnih snaga čine: Predsednik Republike Kosovo – na osnovu člana 84. stav 12. Ustava Kosova, vrhovni je komandant BSK. Članom 131. stav 7. predviđeno je da predsednik Republike Kosovo, nakon konsultacija sa Vladom i Skupštinom, može izdati naređenje o mobilizaciji Bezbednosnih snaga Kosova za pružanje pomoći u slučaju vanrednog stanja. Po tom osnovu i na osnovu člana 5. Zakona br. 04/L-045 o Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova, predsednik ima ovlašćenje da odobri raspoređivanje Bezbednosnih snaga Kosova u akciju tokom vanrednog stanja ili u okviru operacija podrške miru van zemlje, uz odobrenje Skupštine Republike Kosovo. Predsednik ima ovlašćenja da: a) imenuje komandanta Bezbednosnih snaga Kosova na osnovu preporuke Vlade; b) odobri svako unapređenje u čin generala na osnovu zajedničke preporuke komandanta Bezbednosnih snaga Kosova i ministra za Bezbednosne snage Kosova; c) odobri svaku izmenu kod imenovanja generala prema zajedničkoj preporuci komandanta Bezbednosnih snaga Kosova i ministra za Bezbednosne snage Kosova; d) dodeljuje odlikovanja, medalje, priznanja i nagrade. Skupština Republike Kosovo (Odbor za nadzor) - U skladu sa Zakonom br. 04/L-045 o Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova, Skupština Republike Kosovo ima ovlašćenja: a) da vrši skupštinsku demokratsku kontrolu nad Bezbednosnim snagama Kosova; b) da nadgleda i istražuje svaku stvar koja se odnosi na organizaciju, finansiranje, kadar, opremu i raspoređivanje Bezbednosnih snaga Kosova; c) da donese zakon za svaku stvar koja se odnosi na organizaciju, finansiranje, kadar, opremu i raspoređivanje Bezbednosnih snaga Kosova; d) da usvaja godišnji budžet i rotacioni desetogodišnji plan za Bezbednosne snage Kosova; e) da odobrava raspoređivanje Bezbednosnih snaga Kosova tokom perioda vanrednog stanja ili u cilju pružanja podrške mirovnim operacijama van zemlje. Skupština Republike Kosovo uspostavlja skupštinski odbor koji ima ovlašćenja da:
zatraži od komandanta Bezbednosnih snaga Kosova da podnese godišnji izveštaj i po potrebi lično odgovara na pitanja. Izveštaj se dostavlja Predsedniku i Premijeru;
zahteva prisustvo komandanta Bezbednosnih snaga Kosova na njegovom zasedanju i da odgovara na pitanja;
razmatra budžet Bezbednosnih snaga Kosova pre njegovog podnošenja na usvajanje Skupštini Kosova;
razmatra svaki projekat za opremu koja vredi više od jednog miliona evra, kako onih koje finansira Vlada, tako i onih koje finansiraju donatori, pre njihovog podnošenja na usvajanje u Skupštini Kosova;
stavi na raspolaganje međunarodnom vojnom prisustvu sve informacije potrebne za utvrđivanje svakog izvora finansiranja i opreme koja je data Bezbednosnim snagama Kosova.
Premijer – U skladu sa Zakonom br. 04/L-045 Premijer je ovlašćen da na delotvoran način vrši nadzor i upražnjava kontrolu nad Bezbednosnim snagama Kosova, preko ministra za Bezbednosne snage Kosova. Na osnovu ovlašćenja dobijenih od Skupštine Kosova, premijer ima ovlašćenja da: a) ovlasti ministra za Bezbednosne snage Kosova da naredi angažovanje i raspoređivanje Bezbednosnih snaga Kosova; b) da angažuje Bezbednosne snage Kosova radi pružanja pomoći civilnim organima vlasti u slučaju prirodnih katastrofa ili nesreća i drugih katastrofa ili nesreća; c) da po potrebi odredi i izmeni strukturu Bezbednosnih
|33
snaga Kosova, u konsultaciji sa predsednikom i uz saglasnost Skupštine, d) da utvrdi minimalnu predstavljenost svih zajednica u Bezbednosnim snagama Kosova, prema poslednjem popisu stanovništva. Ministarstvo bezbednosnih snaga/Ministar – U skladu sa Zakonom o Ministarstvu za Bezbednosne snage Kosova, ministar za Bezbednosne snage Kosova ima ovlašćenja za vrši kontrolu i opšte upravljanje Bezbednosnim snagama Kosova, uključujući i sva ovlašćenja koja su zakonom dodeljena komandantu Bezbednosnih snaga Kosova; Ministar za Bezbednosne snage Kosova deluje kao međunarodni predstavnik Kosova u pitanjima vezanim za Bezbednosne snage Kosova na ministarskom nivou, međutim ima pravo da prenese tu funkciju za određene aktivnosti. Dok, Zakon br. 04/L-46 o Bezbednosnim snagama Kosova, definiše na detaljan način ovlašćenja ministra BSK, gde između ostalog, kontrola i administracija ministra uključuje sva ovlašćenja koja ima komandant Bezbednosnih snaga Kosova. Savet za nacionalnu bezbednost je druga nadzorna institucija Bezbednosnih snaga Kosova, koja, prema Zakonu br. 04/L-45 vrši uvid i daje savete o pitanjima u vezi sa bezbednošću Republike Kosovo, uključujući i upotrebu Bezbednosnih snaga Kosova. Srednjoročni prioritetni ciljevi Transformacija KBS u OSK u bliskoj saradnji sa strateškim partnerima Kosova, čime se osigurava nastavak potpune podrške profesionalizaciji naših oružanih snaga po standardima NATO-a. 1.2. Regionalna saradnja i međunarodne obaveze6 Vlada Republike Kosovo će nastaviti sa promovisanjem dobrosusedskih i konstruktivnih odnosa sa svim državama regiona. Da bi ispunilo regionalnu politiku, Kosovo ostaje privrženo, na konstruktivan i pragmatičan način, povećanju delotvorne regionalne saradnje. Glavni cilj ostaje jačanje saradnje sa prvim susedima, podizanje sadašnjeg nivoa sveobuhvatne razmene i unapređenje saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa. Kosovo nastavlja da podržava dijalog na svim nivoima, regionalnu bezbednost, ekonomsku saradnju, produbljivanje trgovinske razmene, zaštitu i unapređenje ljudskih prava i sloboda. Kosovo ostaje posvećeno potpunoj normalizaciji međudržavnih odnosima sa Srbijom i nastavku dijaloga, i ima za cilj da isti okonča obostranim priznanjem, što bi omogućilo izgradnju održivog mira između obeju zemalja i uspostavljanje diplomatskih i dobrosusedskih odnosa u evropskom duhu, uključujući učešće žena i muškaraca u procesu dijaloga u skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih Nacija 1325 o ženama, miru i bezbednosti kao i dosadašnjim vladinim strategijama. Učlanjenje Republike Kosovo u međunarodnim organizacijama ostaje jedan od primarnih prioriteta Vlade Kosova, koja nastavlja da ulaže napore u to da postane punopravna članica OUN i njenih specijalizovanih agencija, kao i da poveća svoje učešće i svoju predstavljenost u multilateralnim mehanizmima. Multilateralna diplomatija Kosova nastavlja da bude u službi nacionalnih interesa Kosova, demokratskog i ekonomskog razvoja zemlje, kao i međunarodnih obaveza. Republika Kosovo, kao punopravna članica u organizaciji Regionalni savet za saradnju (RSS), učestvuje na godišnjim sastancima, sastancima odbora, nacionalnih koordinatora kao i u sektorskim sastancima. Kosovske institucije, u skladu sa zahtevima Zakona o rodnoj ravnopravnosti, garantuju da na svim sastancima, sednicama, seminarima i konferencijama postoji ravnopravna zastupljenost muškaraca i žena. Prema uslovima u okviru učlanjenja u EU koji proizilaze iz SSP-a i drugih mehanizama ovog procesa u oblasti regionalne saradnje i međunarodnih obaveza, Kosovo nastavlja da razvija regionalnu saradnju
6 Ovo poglavlje se povezuje sa poglavljem 3.32. Poglavlje 31 acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.
|34
vezano za poštovanje ljudskih prava, posebno manjina, unapređenje regionalne saradnje u vezi sa kretanjem ljudi, robe i usluga, kao i kapitala. Shodno tome, Kosovo vodi politički dijalog sa ciljem da se konsoliduje pristup između Evropske unije i Kosova za unapređenje novih oblika saradnje, u okviru procesa normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, i aktivno promoviše regionalnu saradnju. Od ključnog je značaja da Kosovo nastavi sa savesnom primenom svih sporazuma postignutih do sada između Beograda i Prištine, i da se konstruktivno angažuje na čitavom spektru pitanja uz pomoć EU, uključujući Ugovor zajednice za prevoz, saradnju u pravosuđu i sporazume o zapošljavanju i socijalnoj politici u JIE, Mrežu za zapošljavanje i socijalnu politiku i Zdravstvenu mrežu Jugoistočne Evrope. Takođe, mora se obezbediti puno učešće Kosova u Deceniji Roma. Prema zaključcima Saveta, april 1997. god., regionalna saradnja je jedan od glavnih uslova za sklapanje ugovornih odnosa sa EU. Takođe, sa ciljem da se ispunjuju obaveze koje proizilaze iz SI i DPSP, Kosovo nastavlja da obezbeđuje aktivnu i konstruktivnu saradnju sa svim regionalnim partnerima. Vlada Republike Kosovo nastavlja da bude konstruktivna što se tiče dijaloga sa Republikom Srbijom i istovremeno je intenzivirala napore za produbljivanje dobrih odnosa sa susednim zemljama. Takođe ostaje prioritet članstvo i proaktivno učešće u regionalnim i međunarodnim organizacijama. U okviru popunjavanja pravnog okvira kroz izmene u ključnom zakonodavstvu, uključujući i izmene u Ustavu, Kosovo je izvršilo izmenu i dopunu njenog ustava radi osnivanja specijalnog suda i njenu kancelariju tužilaštva. U tom smislu je usvojen Zakon o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu, i Zakon o pravnoj zaštiti i finansijskoj podršci potencijalnim optuženim licima u sudskim procesima pri specijalizovanim komorama.Vlada takođe treba da usvoji strategiju za tranzicionu pravdu, pri čemu među-ministarska radna grupa za suočavanja sa prošlošću, u dogovoru sa radnim podgrupama, vrši preliminarnu analizu o izradi nacrta strategije u srednjoročnom periodu o relevantnim mehanizmima za prikupljanje informacija u vezi istraga o ratnim zločinima i nestalim osobama. U okviru dijaloga između Republike Kosovo i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, Kosovo je aktivno uključeno u ovom procesu što se tiče sprovođenja postignutih sporazuma do sada. Pozitivni pokazatelji u ovom pogledu su: Sporazum o primeni pravde i licenciranje kompanija sa severnog dela Kosova za kontrolisanu robu u okviru Sporazuma o prikupljanju carinskih prihoda na dva granična prelaza Jarinje i Brnjak +Zajednica. Do sada se može zaključiti da su paralelne strukture ugašene u oblasti policije, u oblasti carine i civilnog stanja i nastavlja se u oblasti pravosuđa, sudova i tužilaštva. Što se tiče takozvane “Civilna zaštita”, sporazum o njenom raspuštanju predviđa integraciju pojedinaca (bivših članova) ove strukture u civilnim institucijama Republike Kosovo. Shodno tome, očekuje se potpuno ugašenje ove ilegalne strukture. Uprkos uspesima na polju međunarodnih odnosa, i dalje postoje izazovi koji otežavaju položaj Kosova na međunarodnom nivou. Nepriznavanje od strane 5 država članica EU-a, predstavlja izazov na putu Kosova u procesu evropskih integracija. Takođe, nedostatak dovoljnog broja priznanja, otežava učlanjenje Kosova u drugim međunarodnim organizacijama kao što su OUN, OEBS ili Savet Evrope, kao posledica toga, Kosovo nije u stanju da ostvaruje potpunu korist od mehanizama za procenu relevantnih konvencija. Što se tiče dostignuća u oblasti suočavanja sa prošlošću, Vlada Republike Kosovo je dana 15. oktobar 2014. god. odlukom br. 02/200 usvojila Pravilnik (VRK) - br. 18/2014 o radu radne grupe za suočavanje sa prošlošću i pomirenje. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
|35
Pravni osnov za uređenje oblasti međunarodnih sporazuma sastoji se od: Zakona br. 04/ L-052 o međunarodnim sporazumima. Ovim zakonom se uređuje postupak sklapanja, potpisivanja, ratifikacije, izražavanja rezervi i davanja izjava, izmena i dopuna, povlačenja iz sporazuma, kao i sprovođenje međunarodnih sporazuma Republike Kosovo, i u skladu je sa pravilima i principima univerzalno prihvaćenog međunarodnog prava kojima se uređuje povezanost i izvršenje međunarodnih ugovora, kako je predviđeno Bečkom konvencijom od 23. maja 1969. god. o zakonu o ugovorima i Bečkom konvencijom od 23. maja 1969. god. o pravima ugovora, i bečkom Konvencijom 21. marta 1986. god. o pravu ugovora između država i međunarodnih organizacija ili između međunarodnih organizacija. Zakona br. 04/L-199 o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma o principima koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije, protokola za sprovođenje osnovnog Sporazuma za normalizaciju odnosa. Ovim zakonom se ratifikuje prvi Međunarodni sporazum o principima koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije koji je usklađen 19. aprila 2013. god. od strane premijera Republike Kosovo i premijera Republike Srbije, a koji su usvojile Vlada Republike Kosovo 22. aprila 2013. god., odluka br. 01/126, i Skupština Kosova 22. aprila 2013. god., Rezolucija br. 04-R-10, a delokrug ovog zakona je prvi Međunarodni sporazum o principima koji uređuju normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije, i ovaj Sporazum je sastavni deo ovog zakona. Ovaj zakon se sprovodi od strane Republike Kosovo, uz pomoć Evropske Unije (EU), Snaga Organizacije Severno-atlantskog ugovora na Kosovu, (KFOR), i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Međutim, pravni osnov za uređenje oblasti za nestala lica posredstvom međunarodnih sporazuma je Zakon br. 04/l-023 o nestalim licima, zakon koji ima za cilj da štiti prava i interese nestalih lica i njihovih članova porodica, posebno pravo članova porodice da bi se saznala sudbina nestalih lica, koja su nestala tokom perioda 1. januar 1998. god. – 31. decembar 2000. god., kao posledica rata na Kosovu 1998-1999, i takođe se određuju nadležnosti i odgovornosti Vladine Komisije za nestala lica. Institucionalni okvir Institucionalni okvir u oblasti regionalne saradnje i međunarodnih obaveza sastoji se od sledećih institucija. Ministarstvo inostranih poslova, odnosno Odeljenje za regionalne odnose identifikuje i određuje arhivu službene komunikacije, i podataka u vezi sa bilateralnim sporazumima sa zemljama regiona, kao i multilateralni odnosi koji se odnose na regionalne inicijative i organizacije, kao i prati učlanjenje i učešće Kosova u regionalnim organizacijama i inicijativama; Dijalog ima za cilj rešavanje praktičnih pitanja između dve nezavisne i suverene države. Dijalog se posreduje od strane Evropske Unije i podržava od strane SAD. Dijalog je nastao kao međunarodna obaveza iz Rezolucije OUN-a iz septembra 2010. god. za koju je Vlada Republike Kosovo, u skladu sa Ustavom zemlje i Rezolucijom Skupštine, pokazala spremnost da ispuni ovu obavezu, kao i ciljeve za poboljšanje života ljudi i približavanje Kosova Evropskoj Uniji. Kancelarija Premijera, odnosno Kancelarije Saveta za regionalnu saradnju i Komisija Vlade za nestala lica; Kancelarija Saveta za regionalnu saradnju, koja predstavlja Republiku Kosovo kao nacionalnog koordinatora za inicijative regionalne saradnje u okviru zemalja JIE kao i koordiniše regionalne aktivnosti saradnje u okviru Saveta za regionalnu saradnju direktno sa Sekretarijatom u Sarajevu.
|36
Vladina Komisija za nestala lica ima za cilj da štiti prava i interese nestalih lica i njihovih porodica, posebno pravo porodica da saznaju sudbinu nestalih lica koji su nestali u periodu od 1. januara 1998. god. do 31. decembra 2000. god., kao posledica rata na Kosovu 1998-1999. Kosovo je uspelo da postigne dogovor sa Evropskom unijom o produženju mandata EULEX-a do juna 2018. god.. Takođe, Kosovo na dosledan način nastavlja napore za povećanje broja država koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu i kao rezultat toga, broj priznanja je dostigao na 114. Shodno tome, Kosovo je članica Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj. Republika Kosovo je aktivna učesnica u multilateralnim inicijativama i organizacijama koje deluju u regionu Jugoistočne Evrope i šire. Pored toga, Kosovo je članica sledećih regionalnih inicijativa: Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA); Bečkog ekonomskog foruma (VEF); Procesa iz Brda; Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF); Ugovora o energetskoj zajednici (ECT); Komisije za investicije u Jugoistočnoj Evropi (SEEIC); Saveta za regionalnu saradnju (RCC); Radne grupe za ruralni razvoj regiona (SWG); Foruma trgovinske zajednice Jugoistočne Evrope (SEETUF); Elektronske inicijative Jugoistočne Evrope (eSEE); Transportnog opservatorija za Jugoistočnu Evropu (SEETO); Mreže asocijacija lokalnih vlasti Jugoistočne Evrope (NALAS); Mreže javno-privatnog partnerstva Jugoistočne Evrope (SEEPPPN); SAD – Jadranska povelja (A-5); Inicijativa reforme obrazovanja za Jugoistočnu Evropu (ERISEE); Regionalnog centra za životnu sredinu (REC); Zapadnog Balkana 6; Centra za saradnju za bezbednost (RACVIAC); Regionalne inicijative za migraciju, azil i izbeglice (MARRI); Procesa saradnje za Jugoistočnu Evropu (SEECP); Regionalne škole za javnu upravu (ReSPA); Regionalne ambijentalne mreže za članstvo (RENA); Regionalnog centra za preduzetništvo u Jugoistočnoj Evropi (SEECEL); Operativne grupe za unapređenje i podizanje ljudskog kapitala (TFFBHC); Venecijanske komisije, Međunarodne organizaciji frankofonije. Kosovo je takođe punopravna članica u međunarodnim sportskim organizacijama, uključujući Međunarodni košarkaški savez, Međunarodni plivački savez, Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni rukometni savez, Svetsku tekvondo federaciju, Međunarodni rvački savez, Međunarodni fudbalski savez (FIFA) i Evropski fudbalski savez (UEFA). Što se tiče regionalne saradnje, Kosovo nastavlja da ima zadovoljavajući saradnju sa državama regiona. Saradnja sa Albanijom: U okviru jačanja strateške saradnje sa Republikom Albanijom u ekonomskim, političkim, kulturnim, sportskim i drugim oblastima, 23. marta 2015. god., u Tirani je održan drugi zajednički sastanak između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije kojom prilikom su analizirani rezultati prvog sastanka i dva premijera su potpisali zajedničku izjavu o „Saradnji u oblasti regionalnog razvoja u prekograničnim zonama Kosovo-Albanija“. Takođe je potpisano nekoliko sporazuma i memoranduma o razumevanju od strane odgovarajućih ministara, koji produbljuju bilateralnu saradnju u mnogim oblastima, kao što su: Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije o „Međusobnoj saradnji u oblasti bezbednosti“, Protokol o sprovođenju Okvirnog sporazuma o „Saradnji u oblasti podsticaja i olakšavanje trgovine“, Protokol između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Kosovo i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Albanije o „Hitnom gonjenju u prekograničnoj zoni“, Protokol između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Kosovo i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Albanije o „Zajedničkom korišćenju opreme za graničnu kontrolu“, Memorandum o „Saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja“, Memorandum o saradnji između Ministarstva kulture, omladine i sporta Republike Kosovo, Ministarstva za dijasporu Republike Kosovo i Ministarstva kulture Republike Albanije, Memorandum o saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Kosovo i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Albanije o „Jačanju saradnje u oblasti unutrašnje kontrole“, Memorandum o saradnji „Za jačanje saradnje“ između Ministarstva finansija Republike Kosovo i Ministarstva finansija Republike Albanije. Sporazum o saradnji u "Oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja, Sporazuma o saradnji o „Zajedničkoj organizaciji nastave albanskog jezika i kulture u dijaspori“, Sporazuma o saradnji „Za institucionalnu saradnju za napredovanje i stručno usavršavanje nastavnika u preduniverzitetskom obrazovanju“.
|37
U okviru Deklaracije o saradnji i strateške saradnje Kosovo-Albanija potpisane 11. januara 2014. god. u okviru koje obe vlade su se obavezale za produbljivanje i jačanje prekogranične ekonomsko-socijalne saradnje u oblastima kao što su turizam, poljoprivreda, energetika i infrastruktura, takođe posle zajedničke sednice od 3. juna 2016. god., u zajedničkoj deklaraciji dveju vlada je utvrđeno i osnivanje Zajedničkog sekretarijata koji ima za cilj praćenje i sprovođenje potpisanih sporazuma, evidenciju problema tokom sprovođenja kao i predlaganje novih sporazuma. Takođe 27. novembra 2017. god. u Korçi je održana četvrta zajednička sednica Vlade Republike Kosovo i Ministarskog saveta Republike Albanije, gde je nastavljeno sa produbljivanjem strateške saradnje između dve zemlje potpisivanjem nekoliko sporazuma iz različitih oblasti. Među potpisanim sporazumima su: Sporazum o saradnji između Ministarskog saveta Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o zajedničkom finansiranju i organizaciji nastave albanskog jezika i kulture u dijaspori; Sporazum između Ministarskog saveta Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o saradnji u oblasti dijaspore, Sporazum između Ministarskog saveta Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o kulturnim centrima u dijaspori; Memorandum o saradnji između Ministarstva za Evropu i inostrane poslove Republike Albanije i Ministarstva inostranih poslova Republike Kosovo o saradnji u oblasti spoljne politike; Sporazum o saradnji između Ministarskog saveta Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo u okviru članstva u Evropskoj uniji; Memorandum o saradnji između Kancelarije premijera Republike Albanije i Kancelarije premijer Republike Kosovo o razmeni iskustava i saradnje za sprovođenje bolje regulative, procene uticaja i za poboljšanje praksi razvoja politika; Sporazum između Saveta ministara Republike Albanije i Vlade Republike Kosovo o potvrđivanju perioda osiguranja za ostvarivanje prava na penziju; Memorandum o saradnji između Albanske agencije za razvoj investicija – AIDA i Agencije za investicije i podršku preduzećima na Kosovu – KEISA; Memorandum o saradnji između Ministarstva kulture Republike Albanije i Ministarstva kulture, omladine i sporta Republike Kosovo; Protokol o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede između Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Albanije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Republike Kosovo o bilateralnom priznanju veterinarskih sertifikata i proizvoda životinjskog i ne-životinjskog porekla; Memorandum o saradnji između Ministarstva turizma i životne sredine Republike Albanije i Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Republike Kosovo o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja; Memorandum o saradnji u formiranju i funkcionisanju albanske berze električne energije između Ministarstva infrastrukture i energetike Republike Albanije i Ministarstva za ekonomski razvoj Republike Kosovo. Do sada je zajednički sekretarijat Kosovo-Albanija održao dva sastanka. Jedan sastanak – osnivački – je održan u Prištini u novembru 2016. god., dok je drugi sastanak održan u februaru 2017. god. u Tirani. Na osnivačkom sastanku održanom u Prištini, Sekretarijat se dogovorio o održavanju sastanaka u vremenskom razmaku od dva meseca. Saradnja sa Makedonijom: Od potpisivanja sporazuma o razgraničenju, uspostavljeni su diplomatski odnosi između dve zemlje (17. oktobar 2009.), nastavljajući sa odnosima koji su na dosta dobrom nivou do sada. Republika Makedonija deli sličan cilj sa spoljnom politikom Kosova, težeći punopravnom članstvu u EU i NATO. U okviru strateške i susedne saradnje, bilateralni sporazumi potpisani između Kosova i Makedonije su sledeći: Sporazum o partnerstvu o tehničkoj pomoći za program prekogranične saradnje 2014 - 2020, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Makedonije, Sporazum o saradnji u pitanjima integracija u evropskoj saradnji, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Makedonije, Finansijski sporazum za IPA 2015, o prekograničnoj saradnji između Vlade Kosova i Vlade Makedonije, Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije o uslovima putovanja za državljane dve zemlje, Finansijski sporazum za IPA 2014, o prekograničnoj saradnji između Vlade Kosova i Vlade Makedonije, Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije o “Uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija”, Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije o otvaranju
|38
novog zajedničkog graničnog prelaza za međunarodni drumski transport između dve zemlje "Stančić - Belanovac", Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije “O saradnji u oblasti kulture”, Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije “O potvrđivanju perioda osiguranja za ostvarivanje prava na penziju”, sporazum o “Izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanje utaje poreza u vezi poreza na prihod i na kapital” između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima” između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim pitanjima”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Transferu osuđenih lica”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Ekstradiciji”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Međunarodnom železničkom transportu” između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Saradnji u oblasti zdravstva i medicine” između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Policijskoj saradnji”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Albanije, Sporazum o “Ekonomskoj saradnji”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije, Sporazum o “Fizičkom razgraničenju granica”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije. Saradnja sa Crnom Gorom: Tokom zadnje tri godine potpisano je nekoliko važnih sporazuma i to: Sporazum o saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crna Gora o “Saradnji u procesu evropskih integracija”, sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crne Gore o “Utvrđivanju međunarodnog drumskog graničnog prelaza Kula-Savino Voda”, sporazum o “Ponovnom prihvatu lica koji borave bez dozvole” između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crna Gora, sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crna Gora o “Regulisanju režima graničnog saobraćaja”, sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crna Gora o “Otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Kotlovo-Kućište za međunarodni drumski saobraćaj putnika”, Sporazum o saradnji između Vladine komisije za nestale osobe Republike Kosovo i Komisije za nestale osobe Vlade Crne Gore, bilateralni sporazum o programu prekogranične saradnje između Crne Gore i Kosova prema IPA II (2014-2020), finansijski sporazum za IPA 2015, o prekograničnoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Crne Gore, kao i sporazum o saradnji u oblasti kulture. Sa Crnom Gorom su takođe u procesu jedan broj raznih inicijativa koje su u fazi pregovaranja i u bliskoj budućnosti se očekuje njihov završetak: nacrt sporazum Vlade Republike Kosovo i Crne Gore o “Dobrovoljnom povratku raseljenih lica sa Kosova koji borave u Crnoj Gori”, nacrt zakona o “Obostranoj razmeni i zaštiti klasifikovanih informacija”, nacrt sporazuma o “Uzajamnom podsticanju i zaštiti investicija”, nacrt sporazum o uklanjanju dvostrukog oporezivanja, nacrt sporazuma o “Međunarodnom transportu”, nacrt sporazuma o “Otvaranju graničnih prelaza za međunarodni saobraćaj“ kao i rekonstrukcija i otvaranje puta Morina-Čakor-Peć, nacrt sporazuma o sudskoj saradnji u krivičnim pitanjima, “Sprovođenje sudskih odluka u krivičnim pitanjima”, kao i sporazum o “Ekstradiciji”, nacrt sporazuma između Vlade Republike Kosovo, Saveta ministra Republike Albanije i Vlade Republike Crna Gora “u vezi sa zajedničkim graničnim prelazom Republike Kosovo, Republike Albanije, Crne Gore, kojim se obeležava tri-granica i njeno održavanje”, nacrt protokola između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Kosovo, Kancelarije nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudskim bićima i Generalnog sekretarijata Vlade Crne Gore, Kancelarija za borbu protiv trgovine ljudskim bićima u saradnji za borbu protiv trgovine ljudskim bićima, nacrt sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Crne Gore o Saradnji u ekonomskoj sferi, nacrt sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Republike Crne Gore o “Sprovođenju Programa prekogranične saradnje, koji se finansira u okviru Instrumenta za pomoć pred učlanjanja (IPA) 2014-2020”, nacrt sporazuma o saradnji između MŽSPP odnosno hidrometeorološkog instituta Kosova, Instituta za geo-nauku, energetiku, vodu i životnu sredinu Albanije, Hidrometeorološkog i seizmološkog instituta Crne Gore i Hidrometeorološkog instituta Makedonije, nacrt memorandum o saradnji između Ministarstva ekonomije Crne Gore i Ministarstva trgovine i industrije Republike Kosovo u oblasti kontrole strateške robe, nacrt memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i šumarstva, nacrt sporazuma u oblasti turizma, nacrt sporazum o saradnji u oblasti nauke i tehnologije,
|39
nacrt memorandum o saradnji u oblasti kontrole strateške robe između MTI-a i Ministarstva ekonomije Crne Gore. Saradnja sa Bosnom i Hercegovinom: Nije promenila svoj stav o priznavanju nezavisnosti i suvereniteta Kosova. Uprkos činjenici da su kosovskim državljanima bile potrebne vize za ulazak u Bosni i Hercegovini, kosovske vlasti i nakon proglašenja nezavisnosti i uspostavljanje viznog režima, nisu primenile obavezu opremanja vizama za bosanske građane za ulazak na Kosovu. I nakon pokazane dobre volje od strane Kosova, bosanske vlasti nisu pozitivno reagovale, gde se i dalje vize za kraći boravak državljanima Kosova izdaju samo uz poziv stranih diplomatskih misija i međunarodnih organizacija akreditovanih u Bosni i Hercegovini. Tako, kroz odluku Vlade Republike Kosovo, u januaru 2014. god. spisku država, čijim građanima su potrebne vize za ulazak na teritoriju Kosova, dodata je Bosna i Hercegovina, gde trenutno bosanski građani da bi dobili vize moraju se pojaviti kod ambasade Kosova u Tirani, dok građani Kosova dobijaju vize u ambasadi Bosne i Hercegovine u Skoplju. Nakon postavljanja recipročnih mera, bilo je stalnih napora za održavanje sastanaka na tehničkom nivou za rešavanje problema viza, ali ti napori nisu bili uspešni zbog političkih dešavanja i okolnosti u obe zemlje, a takođe i zbog odbijanja visokih zvaničnika Bosne i Hercegovine. Međutim, kosovske institucije nastavljaju da budu maksimalno posvećene i insistiraju za rešavanje ovog pitanja. Saradnja sa Srbijom: Bilateralni odnosi sa Srbijom uglavnom se odvijaju u procesu normalizacije odnosa, uz posredovanje EU-a. U okviru ovog procesa postoje jedan broj sporazuma koji su opisani u nastavku. Energetika: Uprkos tome što se o sporazumu o energetici pregovaralo više od šest godina, on se još uvek ne može primeniti, jer je blokirana registracija nove kompanije na Kosovu u skladu sa Zakonima Kosova kao što je predviđeno energetskim sporazumom koji je postignut 2013. god.. Konkretno, nova kompanija, kao ogranag jedne srpske kompanije, odbija da spominje u svom statutu Kosovo kao državu u kojoj će poslovati, bez obzira na činjenicu što se u sporazumu zahteva poštovanje kosovskih zakona. Nesprovođenje ovog sporazuma ima negativan uticaj u postavljanju jedinstvenog sistema ovog sektora na Kosovu, ima uticaja u ispunjavanju obaveza prema građanima Kosova i energetsku sigurnost u zemlji, a takođe ima uticaja i na agendu 6+ Berlinskog procesa o agendi konekcije. Diplome: I u oblasti obrazovanja, Srbija nije pokazala spremnost da pomogne studentima putem sprovođenja sporazuma o obostranom priznavanju diploma između dve zemlje, Kosova i Srbije. Od 2011. god., kada je postignut ovaj sporazum, a potom je proširen u januaru 2016. god., on nikada nije sproveden od strane Srbije. Razlozi za blokadu su očigledno politički, usmereni protiv Albanaca iz Preševske Doline, kojima je naročito potrebno priznavanje njihovih diploma, jer studiraju na Kosovu, u nedostatku Univerziteta na albanskom jeziku u Preševskoj Dolini u Srbiji i koji traže da se vrate i rade u sektoru obrazovanja ili da se zaposle u drugim javnim sektorima u Preševskoj Dolini. Katastar: Sporazum o katastru koji je postignut 2011. god., još uvek nije počeo da se sprovodi. Iako je usvojen Zakon o tehničkoj agenciji, u junu 2016. god., za upoređivanje i verifikaciju katastarskih dokumenata koji će biti vraćeni na Kosovu, Srbija još uvek nije počela sa sprovođenjem vraćanja na Kosovu skeniranih i verifikovanih kosovskih katastarskih dokumenata. Iako potpuna revitalizacija mosta u
Mitrovici i revitalizacija glavne ulice u severnoj Mitrovici je završena, iz političkih razloga, srpska strana ometa njeno otvaranje za slobodno kretanje pešaka i automobila. Integracija bivših pripadnika paralelnih struktura: Integracija bivših policajaca u Kosovskoj policiji u opštinama na severu reke Ibar je uspešno završena. Što se tiče integracije pojedinaca bivše, takozvane “Civilne zaštite”, Vlada Kosova je ispunila obaveze koje proističu iz sporazuma. U tom kontekstu, poseban izazov ostaje otvaranje kancelarija za ove zaposlene u opštinama na severu Ibra.
|40
Što se tiče Integirsanog upravljanja granicom (IBM), kosovska strana u potpunosti sprovodi ovaj sporazum, uključujući stalne objekte IBM-a: u Merdaru je 16. februara 2017. god. počela izgradnja graničnog prelaza, a uskoro će početi izgradnja graničnog prelaza Mutivoda. Srpska strana pravi političke prepreke u početku izgradnje graničnog prelaza u Brnjaku, o čemu je obaveštena EU. S druge strane, Srbija još uvek nije načinila nijedan korak za izgradnju ostala 3 granična prelaza u kojima je strana domaćin, odnosno u: Jarinje, Mučibaba i Bela Zemlja. Što se tiče telekomunikacija, ovaj sporazum se uglavnom primenjuje i Vlada Kosova je spremna da preduzme sve mere u cilju njenog potpunog sprovođenja, osigurajući napredak i na pitanjima u kojima postoje prepreke kao što su: koordinacija prekograničnih frekvencija, interkonekcija i roming između operatera. U vezi sa napretkom Sporazuma o unapređenju slobode kretanja, odnosno Reciprocitet o tablicama za
registraciju vozila, sporazum koji je postignut u septembru 2016. god., a bilo je planirano da počne sa sprovođenjem 15. novembra 2016. god., zbog kašnjenja u usvajanju neophodnih odluka u vezi sa njegovim sprovođenjem i poslednja politička dešavanja koje su dovele do održavanja nacionalnih izbora i formiranja novih institucija u zemlji, Kosovo je odložilo njegovo sprovođenje. Vlada Kosova je posvećena da preduzme sve neophodne mere u cilju potpunog sprovođenja. Sprovođenje programa prekogranične saradnje O programima prekogranične saradnje, molimo vas pogledajte Poglavlje 22. Srednjoročni prioritetni ciljevi MIP je u procesu konsolidacije svoje institucionalne infrastrukture obezbeđujući diplomatsku/ konzularnu pokrivenost sa proširenjem u svim kontinentima za jačanje državnosti Kosova u međunarodnoj areni. U srednjoročnom periodu će i dalje proširiti diplomatsku mrežu, sastavljenu od žena i muškaraca, u zemljama sa regionalnom i globalnom snagom u cilju konsolidacije međunarodnog subjektiviteta Republike Kosovo i članstvo Republike Kosovo u međunarodnim organizacijama. U tom pogledu, Kosovo će otvoriti nove diplomatske i konzularne misije/kancelarije za vezu za jačanje ambasada i povećati broj diplomata u Briselu, Njujorku, Vašingtonu, Ženevi i unutar Diplomatske akademije i Ministarstva inostranih poslova (kako u političkom tako i u administrativnom odeljenju). Kosovo će se fokusirati na rešavanju sudbine nestalih lica. Intenziviraće napore za razmenu informacija o mogućim masovnim grobnicama. Sa ciljem postizanja punog kapaciteta Odeljenja za sudsku medicinu u okviru ispunjavanja standarda potrebnih za održive zakonske prakse, Vlada će u početku razviti koncept dokument za uređivanje oblasti sudske medicine i usvojiće izvršno zakonodavstvo za stvaranje centralnog registra i zaključavanje slučajeva. Takođe će zaposliti i profesionalno razvijati potrebnu stručnost u oblasti antropologije i sudske medicine u celini, imajući u vidu podjednako učešće žena i muškaraca i integraciju osoblja iz manjinske zajednice. Paralelne strukture Srbije na Kosovu su glavne prepreke za normalizaciju stanja na severu Kosova, stoga, njihovo raspuštanje je veoma važno za efikasno sprovođenje sporazuma. Srbija nastavlja da interveniše na Kosovu kroz očuvanje jednog dela svojih paralelnih struktura, u suprotnosti sa Briselskim sporazumom o normalizaciji susednih odnosa između dve države. Sporazum o normalizaciji odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije implicitno predviđa gašenje paralelnih struktura podržanih od strane Srbije u oblasti policije, pravosuđa, civilne zaštite i administracije (nakon lokalnih izbora i funkcionalizacije opština na severu), ranije tokom tehničkog dijaloga planirano je gašenje paralelnih struktura u oblasti energetike, telekomunikacija, usluga civilnog stanja, katastra i carine.
|41
Što se tiče primene u praksi, u srednjoročnom periodu će se ukinuti paralelne strukture Srbije koje nastavljaju da rastu i koje krše Briselski Sporazum o normalizaciji odnosa između dve države.
|42
2. BLOK 2: EKONOMSKI KRITERIJUMI Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za pristupanje se zasniva na zahtevima koji proističu iz Evropskog saveta iz 1993. god. koji se nazivaju Kopenhagenski kriterijumi. Funkcionalnost tržišne ekonomije prestavlja prvi kriterijum iz Kopenhagena, koji obuhvata:
Postojanje širokog konsenzusa o bitnim ekonomskim politikama; Postizanje makroekonomske stabilnosti, uključujući i adekvatnu stabilnost cena i održivost u pogledu javnih finansija i spoljnog platnog bilansa;
Slobodnu interakciju tržišnih snaga zasnivanih na mehanizmima ponude i potražnje, uključujući postavljanje cena i liberalizaciju trgovine;
Uklanjanje bitnih barijera za ulaz i izlaz sa tržišta (u pogledu stvaranja novih društava ili stečaja postojećih);
Postojanje pravnog sistema, uključujući i regulisanje imovinskih prava i nametanje sprovođenja zakona i ugovora;
Širok konsenzus o ključnim pitanjima ekonomskih politika;
Finansijski sektor razvijen u dovoljnoj meri za usmeravanje uštede ka produktivnim investicijama. Kriterijumi iz Maastrichta poznati i kao ekonomski kriterijumi konvergencije koji se odnose na monetarnu integraciju u Evro zoni. Tačnije, te države čiji je cilj usvajanje Evra treba da ispune niz makroekonomskih pokazatelja, merenjem:
Stabilnosti cena kroz CPI;
Održivosti i adekvatnosti javnih funkcija kroz ograničavanje nivoa budžetskog deficita (na 3% e BDP) i nivoa državnog duga u odnosu na BDP;
Stabilnosti dugoročne kamatne stope; i
Stabilnosti deviznog kursa. Na osnovu zaključaka Saveta iz 2008. god.7 i Saveta za opšta pitanja, Evropska Komisija je u poslednje dve godine pokrenula novi pristup u promociji ekonomskog i političkog razvoja na Kosovu, sličan instrumentima i mehanizama koji se koriste u državama članica. U tom kontekstu, strategija proširenja za Kosovo (i Balkan uopšte) je zasnovana na tri osnovna stuba, od kojih je i ekonomsko upravljanje. Jedan od glavnih instrumenata za jačanje ekonomskog upravljanja je dijalog sa EU-om, uključujući i pripremu Programa ekonomskih reformi. Stoga, i procena napretka u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma će biti usko povezana sa poboljšanjem ekonomskog upravljanja i sprovođenja programa ekonomskih reformi. Kao rezultat toga, prioritetni ciljevi i mere u okviru ekonomskih kriterijuma imaju za cilj da odražavaju suštinu strukturnih reformi koje su sadržane u Programu ekonomskih reformi. Naravno, sve mere su direktno povezane sa strateškim dokumentima institucija Republike Kosovo, kao što su: Program vlade 2017-2021, Sektorske strategije, Nacrt nacionalne strategije za razvoj. Dokument sadrži i pojedine mere koje proizilaze iz Izveštaja o zemlji, kao i godišnji izveštaj Podkomiteta SP-a o „Ekonomiji, finansijskim pitanjima, statistikama“. Što se tiče napretka u vezi sa ispunjavanjem ekonomskih kriterijuma za pristupanje 8, Kosovo treba da nastavi sa naporima u stvaranju funkcionalne tržišne ekonomije, sposobne da se suočava sa konkurencijom, usmeravanjem budžeta prema investicijama koje stvaraju rast, kao i jačanje konkurentnosti i jačanjem konkurentnosti što bi imalo pozitivne efekte i na smanjenju spoljnog disbalansa. Treba nastaviti sa privatizacijom i raditi na povećanju naplate unutrašnjih poreza. Jasno definisanje stečajnog postupka bi pozitivno uticalo na ekonomiju i privredu. Slično tome, treba razvijati ljudski kapital kako bi se smanjila visoka stopa nezaposlenosti muškaraca i žena, boriti se protiv neformalne ekonomije i jačati vladavinu prava za poboljšanje poslovnog okruženja za privatni sektor i konkurentnost na tržištu. Stabilnost i održiva
7 Savet Evropske Unije. 8 Na osnovu Izveštaja EK-a o Kosovu 2016.
|43
fiskalna politika i dalji razvoj finansijskog tržišta što poboljšava pristup finansijskim sredstvima će stvoriti dobru podršku za ekonomski razvoj. U funkciji povećanja sposobnosti konkurentnosti, još uvek postoji potreba za značajnim reformama uključujući pored ostalog i sektor energetike i razvoj obrazovnog sistema. 2.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije Ekonomsko upravljanje
Postoji široki konsenzus o ekonomskoj politici i reformi usmerenih ka tržištu. To se ogleda i u programu Vlade 2017-2021 gde je naglašeno da je jedan od osnovnih principa vlade promovisanje brzog i održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na ljudskim potencijalima i prirodnim resursima Kosova. Vizija Vlade je rast blagostanja, otvaranje novih radnih mesta i iskorenjivanje ekstremnog siromaštva na Kosovu. U ovom vladajućem mandatu, mi ćemo ciljati stabilan ekonomski rast sa prosečnom stopom od 5 do 7 odsto. Da bi se postigle ove stope koje znatno premašuju prosek poslednjih godina, vlada će se fokusirati na uspešno sprovođenje reformi koje imaju direktan uticaj na poboljšanje ekonomskog, fiskalnog i finansijskog okruženja. Očekuje se da će programske mere rezultirati povećanjem ekonomske aktivnosti, posebno u proizvodnoj, prerađivačkoj i uslužnoj industriji, podržavajući proširenje izvoza, smanjenje uvoza i time poboljšanje trgovinskog bilansa zemlje. Paralelno, Vlada će svoje resurse fokusirati na sprovođenju velikih razvojnih projekata, koji će se finansirati kroz različite modalitete javnog i privatnog sektora. Sprovođenje ovih projekata, pored srednjoročne stimulacije, će uticati i na dugoročnu transformaciju ekonomske strukture i smanjenje nezaposlenosti. Tokom mandata, ciljevi razvoja programa će biti prevedeni u godišnje ciljeve rasta kroz Srednjoročni okvir rashoda, godišnji plan rada vlade i godišnji budžet. Što se tiče okvira politika, Program Vlade 2017-2021 je jedan od osnovnih dokumenata politike u srednjoročnom planu. Finansiranje takvih politika i prioritetnih ciljeva se zatim konkretizuju kroz indikativnu raspodelu sredstava za odgovarajuće sektore u okviru Srednjoročnog okvira rashoda. Program se fokusira na pet glavnih prioritetnih stubova: i) vladavina prava ii) ekonomski razvoj i zapošljavanje, III) spoljna politika i evro-atlantske integracije (spoljna politika, dijalog sa Srbijom, integracija u EU, doprinos za bezbednost, iv) sektorski razvoj (obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura, socijalna zaštita, kultura, omladina, sport i životna sredina i prostorno planiranje). Ovaj program predviđa povoljnu fiskalnu politiku i poboljšanje poslovnog okruženja kroz konkurentne tržišne politike, borbu protiv neformalne ekonomije i eliminisanje barijera za poslovanje. Razvoj ekonomski važnih sektora, kao što su energija, infrastruktura, poljoprivreda, telekomunikacija i informaciono društvo i turizam su prioritetni ciljevi. Ostale mere u okviru prvog stuba za održivi ekonomski razvoj i blagostanje uključuju promociju investicija (uključujući investicioni fond), podršku malim i srednjim preduzećima, privatizaciji i poboljšanju učinka javnih preduzeća i socijalne politike u cilju poboljšanja životnog standard i socijalnog blagostanja. Sastavni deo ojačane institucionalne saradnje između Kosova i EU jeste i učešće u strukturiranom dijalogu o ekonomskom upravljanju koji se razvija između zemalja kandidata sa jedne strane i institucija EU-a, posebno Saveta i Komisija, sa druge strane . U okviru tog dijaloga, Republika Kosovo je pripremila Naredni
Program ekonomskih reformi (PER). PER je sredstvo čiji je cilj poboljšanje ekonomskog upravljanja, pružajući jasan okvir u sprovođenju reformi. Dokument se sastoji od makroekonomske i fiskalne analize i opšteg okvira prioritetnih strukturnih reformi za određene sektore. Ovaj dokument će biti usko povezan sa predstojećom Nacionalnom Strategijom za razvoj, drugim strateškim dokumentima o strukturnim reformama i upravljanju javnim finansijama u srednjoročnom planu. Pripreme za izradu programa za 2017. godinu su u fazi napretka s obzirom da je već izrađen završni nacrt dokumenta (PER je trogodišnji dokument koji se svake godine ponovo razmatra) koji će se usvojiti krajem januara relevantne godine.
|44
Strukturalno, dokument sadrži glavne strukturne reforme, podeljene u devet prioritetnih oblasti, koje utiču na ekonomski rast, konkurentnost i otvaranje radnih mesta (i) upravljanje javnim finansijama, (ii) energetika, transport i tržište telekomunikacija, (iii) sektorski razvoj (poljoprivreda, industrija, usluge, itd.), iv) poslovno okruženje, korporativno upravljanje i smanjenje neformalne ekonomije, (V) istraživanja i inovacije (VI) spoljna trgovina i investicije, (VII) obrazovanje I veštine (viii) zapošljavanje i tržište rada (ix) socijalna sveobuhvatnost, promocija jednakih mogućnosti i suzbijanje siromaštva. Nastavljeno je uspešno sprovođenje strukturnih i kvantitativnih kriterijuma Stand-By Sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fondom, čiji je cilj da podrška i očuvanje fiskalne stabilnosti, niskog nivoa javnog duga i poboljšanje kvaliteta javne potrošnje. Makroekonomska stabilnost Poslednjih godina, Kosovo je zabeležilo prosečne stope rasta BDP-a među najvišim u regionu. U prvom i drugom tromesečju 2017. god., kosovska ekonomija je zabeležila rast. Prema zvaničnim podacima Agencije za statistike Kosova (ASK), ekonomska aktivnost koja je izmerena kroz BDP ostvariila je realan rast od 2.7% u prvom tromesečju godine, 4.4% u drugom i 4.4% u trećem tromesečju. To predstavlja rast od 3.8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Prema ASK-u, uprkos prosečnoj inflaciji od 1.6% (do novembra) u cenama potrošnje i 3.9% u cenama uvoza tokom perioda januar-septembar 2017. god., pad u troškovima investicija i izvoza je uticalo da devetomesečni period godine bude završen padom od 0.15% na nivou deflacije BDP-a. Tokom 2017. god., predviđen je veliki podsticaj kroz javne investicije koje se finansiraju od klauzule investicija i sredstva od likvidacije društvenih preduzeća. Uprkos nedostatku ovog podsticaja, sadašnji podaci pokazuju da je rast rezultat proširenja privatnih investicija i izvoza, podržano kontinuiranim smanjenjem troškova kredita i povećanja komponenata platnog bilansa na koje utiču pošiljke iz dijaspore (doznake, izvozi usluga i direktne strane investicije). Podaci iz Spoljne trgovine na Kosovu pokazuju veći trgovinski deficit za 7% u periodu januar-avgust 2017. god. u odnosu na isti period 2016. god., predviđene vrednosti za 2017. godinu za deficite tekućeg računa očekuju se da dostižu 9%. Ovaj pokazatelj se očekuje da održava isti nivo tokom celokupnog predviđenog perioda (u proseku 10.2%) uglavnom kao rezultat (planiranih) projekata u javnoj infrastrukturi.Trgovinski bilans za 2017.godinu obračunava se da će dostići na oko -28.4% BDP-a; sa prosekom na istom nivou i tokom predviđenog perioda 2018 – 2020. Uopšteno, Kosovo ima negativan trgovinski bilans. Pokrivanje uvoza od izvoza robe je 12.8% u 2017. godini, što je malo veće u odnosu na godinu pre (11.1%). U 2017. godini udeo mineralnih proizvoda uvezenih na Kosovo činio je 14.5% od ukupnog uvoza (ponovno povećanje nakon prošlogodišnjeg pada (11.7%)). Kategorije robe iz uvoza (visok nivo diversifikacije proizvoda iz uvoza) ostaje isti u odnosu na ukupan uvoz robe u prethodnoj godini. Struktura kosovskog izvoza trenutno je fokusirana u pravcu izvoza osnovnih metala i artikala od osnovnih metala kao i mineralnih proizvoda, koji su do novembra 2017. god. činili 55.33% od ukupnog izvoza. Izvoz roba u zemljama EU-a je smanjen kod cele grupe, (više od 30% od ukupnih izvoza u 2014. i 2015. godini, u 21% odnosno 24% u 2016. i 2017. godini), sa izuzetkom Austrije, Danske i Ujedinjenog Kraljevstva, gde je Kosovo izvozilo više tokom 2017. god. u odnosu na prethodnu godinu. Sa druge strane, izvoz prema zemljama članicama CEFTA-e je povećan, uglavnom izvoz u Albaniji i Crnoj Gori. Dok, uvoz roba iz zemalja EU-a je skoro na istom nivou u celoj grupi (oko 42-43% od ukupnog uvoza), više od 25% uvoza iz EU-a dolazi iz Nemačke. S druge strane, uvoz iz zemalja članica CEFTA-e čini oko 28% ukupnih uvoza, uglavnom iz Srbije, Makedonije i Albanije.
|45
Bilans Direktnih stranih investicija (DSI) do juna 2017. god. iznosio je oko 239.3 miliona evra. U poređenju sa istim periodom iz prethodne godine, DSI su povećane sa 15.3%. Sektor nepokretnih imovina i zakupa čini oko 65.2% DSI-a u periodu januar-avgust 2017. Do oktobra meseca 2017. god. doznake su dostigle vrednost od oko 623.7 miliona evra, povećanje od 10% u poređenju sa istim periodom prošle godine. U tom smislu, doznake ostaju važan doprinosilac u bilansu tekućeg računa, i tokom predviđenog perioda doznake se očekuju da će biti povećane sa prosečnom stopom od 3.5%, održavajući prosek od 11.2% BDP-a. Finansijske usluge i dalje predstavljaju drugi najveći absorber DSI-a, koje čine 18% od ukuonih DSI-a. Posle toga, građevinski sektor predstavlja 14.2% od ukupnih DSI-a za ovaj period 2017. god.. U drugom tromesečju 2017. god., neto bilans pozicija međunarodnih investicija (PMI) dostigao je u -77.2 miliona evra, što je 55% više u poređenju sa trećim tromesečjem prethodne godine. Strukturom aktiva dominiraju investicije u obliku duga što predstavlja oko 40.6% aktiva, posle kojih sledi portfolijo investicija koji čine 36.7% aktiva. Sa druge strane, direktne strane investicije nastavljaju da budu najveća kategorija u okviru obaveza, koje obuhvataju 71.7% ukupnih obaveza do kraja TM3 2017. god.. Položaj platnog bilansa na Kosovu se karakteriše sa smanjenjem deficita tekućih i kapitalnih računa do juna 2017. god.. Deficit u tekućem i kapitalnom računu je iznosio 372.4 miliona evra u odnosu na deficit od 387.4 miliona evra u istom periodu prethodne godine. Ovaj deficit tekućeg i kapitalnog računa uglavnom se pripisuje deficitu u robnom računu. Sa druge strane, pozitivan bilans usluga, račun primarnog dohotka i račun sekundarnog dohotka su zabeležili rast. Što se tiče inflacije, procenjuje se da će 2017. god. dostići oko 1.5% u poređenju sa 0.3% u 2016. godini. Ukupan usklađeni indeks cena potrošnje u zemlji je nepromenjen 0.0% u decembru 2017. god., u odnosu na novembar mesec iste godine. Stopa inflacije izmerena u decembru mesecu 2017. god., u istom mesecu 2016. god. je iznosila 0.5%. U ovom periodu se vide određene promene cena artikala i usluga kod grupa i podgrupa COICOP-a. Sto se tiče javnog duga, primarni zakonodavni okvir za upravljanje državnim dugom je Zakon o javnom dugu, broj 03/L-175, usvojen od strane Skupštine Republike Kosova 29. decembra 2009. god.. Ovaj zakon stvara pravo Republici Kosovo da „može uzimati kredite, obezbediti garancije za kredite, plaćati troškove vezane za uzeti kredit, kao i platiti stope glavnica i kamate koje se odnose na njen državni dug“. Pored toga, u skladu sa zakonom, iznos neplaćenog ukupnog duga, nikada ne treba da prelazi 40% Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP). Jedan amandman je dodat Zakonu o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima (ZUJFO), koji ograničava godišnji deficit budžeta u meri koja ne prelazi više od 2 odsto predviđenog BDP-a. Još jedna izmena u ZUJFO je dodata u 2015. godini, a koja omogućava vladi ugovaranje duga koji prevazilazi fiskalno pravilo od 2 odsto, samo ukoliko je finansiranje obezbeđeno od strane međunarodnih finansijskih institucija i ako je namenjeno kapitalnim projektima. Sadašnji portolijo državnog duga: Ukupan dug na kraju 2017. god. predviđen je da bude 1,044.7 miliona evra ili 15.69%9BDP-a. Do 2017. god. ukupan iznos državnih garancija je bio 20 miliona. Tokom trećeg tromesečja 2017. god., izdata je nova državna garancija u iznosu od 24 miliona evra, povećajući ukupan iznos garancija na 44 miliona evra.
9Dug kao procenat od BDP-a obuhvata I garancije u iznosu od 44 miliona evra (trenutne i predviđene za 2017. godinu).
|46
Tabela 2.1. Ukupan dug Vlade (u milionima evra, osim ako se drugačije prikazuje)
Opis 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017 (proc.)
Međunarodni dug 336.6 323.8 326.4 371.2 373.4 421.4
Unutrašnji dug 73.3 152.5 256.5 377.8 478.6 579.3
Ukupan dug Vlade 409.9 476.3 582.9 749.0 852.0 1,000.7
Državne garancije 0.0 0.0 10.0 10.0 20.0 44.0
Dug / BDP (uključujući garancije država) 8.44% 9.10% 10.63% 12.98% 14.44% 15.69%
Preostala polovina državnog duga Kosova je spoljni dug koji je sačinjen od programa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), pozajmica Svetske banke (SB), Nemačka banka za razvoj (KfW), Evropska banka za onovu i razvoj (EBRD) i od drugih kreditora sa manjim učešćem. Isključujući programe sa MMF-om, sve ostale pozajmice su povezane sa finansiranjem specifičnih projekata u različitim sektorima. Do kraja 2017. god., predviđeno je da ukupan spoljni dug iznosi 421.4 miliona evra. Zbog povoljnih uslova za dobijanje pozajmica, u srednjoročnom periodu, namera Vlade je da se orijentiše prema međunarodnom pozajmljivanju. Pored toga, Ministarstvo finansija ima za cilj da još više razvija unutrašnje tržište Hartija od vrednosti kroz podsticanje i podržavanje širenja baze kreditora. Proširenje baze kreditora planirano je da se uradi emitovanjem novih instrumenata duga, koji u pojedinim slučajevima će ciljati nove grupe na tržištu sa velikim investicionim potencijalom. Što se tiče fiskalnim politikama, prihodi iz budžeta za 2017. godinu bili su 1,725 miliona evra. Ovaj pozitivan trend prihoda, u odnosu na prethodnu godinu, očekuje se da će biti nastavljen u narednom periodu kao rezultat aktivnosti koje se odražavaju na druge pokazatelje kao što su ekonomski rast, povećanje učinka privatnog sektora i preduzete aktivnosti u smanjenju poreskog jaza i daljim poboljšanjem poslovnog okruženja. Dok, budžetski rashodi uključujući plaćanje kamate, iznosili su 1,811 milijardi evra u 2017. godini. Fiskalno pravilo je sprovedeno održavajući budžetski deficit ispod 2% BDP-a. Budžetski deficit u 2016. godini je bio -0.9% BDP-a, dok 2017. god. deficit je iznosio -1.5% BDP-a. Glavni ciljevi fiskalne strategije za period 2017-2019. god. su: jačanje javnih finansija - poštovanje fiskalnog pravila koje ograničava ukupni deficit na 2% BDP-a preduzimanjem mera za poboljšanje strukture budžetskih rashoda kroz smanjenje neproduktivnih tekućih troškova i stvaranje prostora za razvojne projekte. Vlada je posvećena da prati umerenu politiku zapošljavanja i plata, politiku koju ona želi regulisati kroz uspostavljanje pravnog okvira. Štaviše, vlada je takođe uvela mehanizam zasnovan na pravilima u kojima je određeno da je rast plata u javnom sektoru povezan sa povećanjem nominalnog BDP-a, čiji je cilj bolje povezati rast plata u javnom sektoru sa produktivnošću. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, vlada treba obezbediti da se kapitalni troškovi planiraju, izvrše i prate u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova br. 05/0-20, prema kojem žene i muškarci trebaju ravnopravno učestvovati u planiranju i izvršenju kapitalnih projekata. Raspodela u planiranju projekata i jednakom izvršenju projekata obezbeđuje jednak i održiv razvoj. Makroekonomska predviđanja za period 2018-2020 Čak i za period 2018-2020. god., glavni projektovani makroekonomski pokazatelji pokazuju da rast BDP-a u velikoj meri dovodi isti podsticaj (privatna potrošnja, uvoz), ali za ovaj period vredi spomenuti rast uticaja investicione komponente na rast BDP-a. Instrumentalizacija „Investicione klauzule“ povećala je projekcije za kapitalne troškove (vezano za razvojne projekte), što je uticalo na značajan rast investicione komponente u BDP-u. Trgovinski deficit
|47
ostaje izazov za kosovsku ekonomiju, stoga vlada pokrenula pojedine poreske promene kako bi promovisala domaću proizvodnju i diversifikaciju izvoza, koji su u istaknutoj meri uključeni u projekcije rasta BDP-a. Stalni problem kosovske ekonomije je visoko učešće potrošačkih proizvoda u uvozu Kosova. Vlada stalno nastoji da pomogne domaćim proizvođačima da prošire linije, povećaju proizvodnju i stimulišu izvoz, posebno obzirom na to da je sledeći period od posebne važnosti zbog primene SSP-a. Poreske olakšice koje je Ministarstvo finansija razvilo u saradnji sa komorama i poslovnim udruženjima ima za cilj okončanje konkurentnosti zemlje kako bi Kosovo moglo iskoristiti potencijale koje obezbeđuje SSP i minimizirati negativan uticaj (pad poreskih prihoda carine) koje donosi ovaj sporazum. Negativan trgovinski bilans i dalje predstavlja izazov za ekonomiju Kosova. U 2016. godini došlo je do pada izvoza roba zbog poteškoća u radu „Ferronikela“ zbog pada globalnih cena metala (podsetimo da metali čine više od polovine izvoza). Funkcionisanje tržišta proizvoda Poslovno okruženje Zakon br. 01/L-123 o trgovinskim društvima utvrđuje vrste organizacija i vrstu ekonomskih aktivnosti koje mogu da odvijaju. On takođe uspostavlja zakonske kriterijume o pravima i obavezama vlasnika, menadžera, pravnih predstavnika trgovačkih organizacija i zainteresovanim stranama, koje doprinose olakšavanju funkcionisanja i zatvaranju na potreban i efikasan način. Zakon je trenutno u procesu izmene i dopune, nacrt zakona je usvojen 20.10.207. god.. Što se tiče institucionalnog okvira, glavni organ u tom pogledu je Agencija za registraciju poslovanja na Kosovu (ARPK), u okviru Ministarstva trgovine i industrije. ARPK vrši registraciju svih domaćih i međunarodnih poslovnih organizacija u skladu sa Zakonom br. 02/L-123 o trgovinskim društvima Zakonom br. 04/L-006 o izmenama i dopunama Zakona o trgovinskim društvima. Agencija obezbeđuje informacije i sarađuje sa Kancelarijom za statistiku, Poreskom upravom, Carinom, Policijskom službom i drugim agencijama. Osim toga, ona registruje sve nove biznise, modifikacije poslovnih podataka, zatvaranje biznisa, izdavanje sertifikata o registraciji sa fiskalnim brojem, sertifikat o porezu na dodatu vrednost, sertifikat za uvoz-izvoz i besplatno pruža informacije i obrasce. Što se tiče administrativnih kapaciteta ARPK-a, agencija se sastoji od Odeljenja za administrativna pitanja i registraciju poslovanja i 3 sektora (odobravanje, obrada podataka i kolateral). Pored toga, ona je otvorila 28 opštinskih poslovnih centara one stop shop . Što se tiče politike i reforme, Kosovo je postiglo napredak u olakšavanju početka poslovanja I olakšavanju pružanja usluga putem koncepta one stop shop. Postupci za otvaranje biznisa su pojednostavljeni I skraćeni i to se može uraditi u bilo kom opštinskom centru ARPK-a, u zavisnosti od lokacije primene aktivnosti subjekta koji aplicira. Za pojedinačna poslovanja I partnerstva, registracija se vrši u roku od (1) jednog dana. Dok se za akcionarska društva i ona sa ograničenom odgovornošću (L.L.C) registracija vrši u roku od 2-3 dana. To je takođe evidentirano u poslednjem Izveštaju Svetske banke Doing Business 2018 gde je Kosovo značajno poboljšalo ukupno rangiranje sa 60. mesta na 40.; u određenim oblastima postignut je napredak u registraciji poslovanja sa 13. mesta 10. mesta, efikasnom sprovođenju pravnog okvira za stečaj sa 163. mesta na 49. mesto i dobijanje građevinskih dozvola sa 129. mesta na 122. mesto. (od 27. mesta u prethodnoj godini na 13. mesto)10. Dok, u opštoj proceni Doing Business 2017. god., Kosovo je imalo poboljšanje za 4 mesta u rangiranju (sa 64. mesta prethodne god., na 60). Značajno poboljšanje u rangiranju postignuto je i u plaćanju poreza (za 14 mesta) i prekograničnoj trgovini (za 4 mesta). Velikog pada je bilo u kriterijumu za građevinske dozvole (4 mesta) i snabdevanju električnom energijom. Međutim, glavne poteškoće za biznise ostaju u pristupu finansijama, posebno za žene koje vode biznis, efikasnom rješavanju sporova u pravosudnom sistemu,
10http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/kosovo.
|48
snabdevanju električnom energijom i izvršenju ugovora. Jedno od pitanja koja otežava razvoj poslovanja jeste stepen neformalnosti u ekonomiji (videti, na primer, Izveštaj Evropske komisije.) Više o reformama u ovoj oblasti vidi Poglavlje 20 za preduzeća i industriju. U 2016. godini, ukupan broj novih registrovanih preduzeća bio je veći od broja novih preduzeća registrovanih u 2015. godini. Ukupan broj novih preduzeća povećao se za oko 6%, sa 9,833 u 2015. na 10,424 u 2016. godini. Mikro biznisi čine oko 99% novih biznisa registrovanih u periodu 2010-2016. Tabela 2.2. Broj registrovanih biznisa 2012-Č2 2017
2012 2013 2014 2015 2016 Č1 2017 Č2 2017
Registrovani 9,576 9,420 9,404 9,833 10,424 2,850 2,237
Zatvoreni 1,081 1,508 1,671 2,205 2,360 445 445 Izvor: Statistički repertoar o ekonomskim preduzećima na Kosovu Č2 2017, ASK
Što se tiče veličine privatnog sektora učešće privatnog sektora u BDP-u se kretao između 83 i 85 procentnih poena u periodu 2015-2020 kao što se vidi u tabeli ispod. Očekuje se da će se privatne investicije smanjiti sa 21% u 2016. Godini na 20% u 2017. Godini. Očekuje se da će privatna potrošnja na osnovu projekcija za 2017. godinu imati blago smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Tabela 2.3. Učešće privatnog sektora u BDP-u, u%
Opis 2015 2016 (proc.) 2017 (proc.) 2018 (proc.) 2019 (proc.) 2020 (proc.)
Privatna potrošnja 85% 85% 84% 84% 83% 83%
Privatne investicije 21% 21% 20% 20% 20% 21% Izvor: SOR 2017-2019 Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, ove statistike treba popuniti podacima prema polu. Zakonska pravila koja regulišu poslovno okruženja Poslovno okruženje, sudski i administrativni kapaciteti Pravosudni sistem je veoma važan faktor za ekonomski razvoj zemlje i igra ključnu ulogu u olakšavanju i investicija, adekvatnoj zaštiti ugovornih prava biznisa i rast privatnog sektora. Ovaj sistem je regulisan Ustavom Republike Kosovo, Zakonom o sudovima, Zakonom o Sudskom savetu Kosova. Zakonom o sudovima je uspostavljeno 7 Osnovnih prvostepenih sudova na teritoriji Republike Kosovo. Osnovni sudovi su podeljeni u regionima kao što sledi: Osnovni sud u Prištini, Osnovni sud u Gnjilanu, Osnovni sud u Prizrenu, Osnovni sud u Đakovici, Osnovni sud u Peći, Osnovni sud u Uroševcu i Osnovni sud u Mitrovici. Unutrašnja organizacija Osnovnih sudova: Zakon o sudovima definiše sledeće:
Odeljenje za ekonomska pitanja koje deluje u Osnovnom sudu u Prištini, za celu teritoriju Republike Kosovo;
Odeljenje za administrativna pitanja koje deluje u Osnovnom sudu u Prištini, za celu teritoriju Republike Kosovo;
Odeljenje za teška krivična dela koje deluje u sedištu svakog Osnovnog suda;
Opšte odeljenje koje deluje u sedištu svakog Osnovnog suda i u svakom ogranku Osnovnog suda;
Odeljenje za maloletnike, koje deluje u okviru osnovnih sudova. Zakon o sudovima je odredio Apelacioni sud kao drugostepeni sud, sa teritorijalnom jurisdikcijom na celoj teritoriji Republike Kosovo, koji u svojoj organizacionoj strukturi ima i Odeljenje za ekonomska pitanja. Vrhovni sud je najviša sudska instanca na Kosovu. Vrhovni sud obuhvata apelaciono veće Kosovske agencije za imovinu i Posebno veće Vrhovnog suda, čiji su deo sudije Vrhovnog suda. Ustav i Zakon o Sudskom savetu Kosova predviđaju da je predlog Predsedniku za imenovanje, ponovno imenovanje i
|49
razrešenje sudija u nadležnosti Sudskog saveta Kosova. Na osnovu zakona, organizacija, nadzor i pravilno funkcionisanje sudova je nadležnost Sudskog saveta Kosova. U pravosudnom sistemu trenutno rade 350 sudija. Što se tiče imovinskih prava, član 119. stav 1. Ustava Republike Kosovo obezbeđuje povoljan zakonodavni okvir za tržišnu ekonomiju, slobodu ekonomskih aktivnosti i bezbednosti javne i privatne imovine. Ovim, oblik javne imovine i privatne imovine priznaje se kao ustavna kategorija. Ustavom se garantuje pravo vlasništva, i obezbeđuje garanciju koja isključuje mogućnost proizvoljnog lišavanja od imovine. Obzirom da su vrste imovine definisane Ustavom, regulisanje njihovog sadržaja je delegirano zakonodavstvu. Zakonodavni organ je doneo Zakon br 03/L-154 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima kojim se reguliše osnivanje, sadržaj, prenos, zaštita i prestanak stvarnih prava i reguliše vlasništvo i ograničena stvarna prava kao što je posedovanje, stvarna prava bezbednosti i stvarna prava korišćenja dok još uvek ne postoji zakon koji reguliše javnu imovinu u celini. Razna istraživanja pokazuju da žene i devojke imaju ograničen pristup imovini. U decembru 2016. god., Vlada Kosova je, u cilju poboljšanja okvira politike o imovinskom pravu, usvojila Nacionalnu strategiju o imovinskom pravu koja definiše stratešku viziju za obezbeđivanje prava. Glavni aspekti strategije odnose se na unapređenje pravnog okvira kako bi se pojednostavile i olakšale procedure i stvorili preduslovi za održivi ekonomski razvoj. U 2017. godini je završen koncept dokument za izmenu zakona o nasleđivanju i beležništvu, očekuje se da će vlada usvojiti Nacrta zakona o javnom beležniku 27.10.2017. god. i njegovo usvojenje na Skupštini u 2018. godini. Što se tiče intervencije pravnog priznanja de facto imovinskih prava, koja proizilaze iz neformalnih ugovora i sprečavanja neformalnosti i neusaglašenosti će biti pripremljen koncept dokument o izmenama zakona o imovini i drugim stvarnim pravima,, zakona o parničnom i vanparničnom postupku u 2017. godini i njihovo usvajanje od strane Skupštine Kosova u 2018. godini. Takođe će se izraditi i usvojiti integrisani zakon o katastru, koji će uključiti Zakon o katastru, Zakon o THRDPP-u i Zakon o hipoteci što bi zahtevalo vertikalnu organizaciju katastra (2018). U okviru registracije imovinskih prava vršiće se potpuna analiza vezano za postupke katastarske agencije, i izrada politika koje obezbeđuju tačnu registraciju što će pomoći efikasnost, jednostavnost, ekonomsku održivost, transparentnost i predvidljivost procesa registracije. U cilju pojednostavljenja procedura registracije i smanjenja dotičnih troškova, biće ukinuti opštinski porezi za prenos imovine i primenjivaće se samo tarife predviđene u AU 08/2014 o tarifama usluga za upis prava na nepokretnu imovinu od opštinskih katastarskih kancelarija (2018). Intervencije u okviru ovog prioriteta će takođe uključiti i odgovarajuće aktivnosti za informisanje i izgradnju kapaciteta koji će se odvijati u toku 2018. i 2019. god.. Takođe, tokom 2017. god. se radilo na pripremi Koncept dokumenta za osiguranje imovinskih prava državljana i kompanija EU-a prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, očekuje se da ovaj koncept bude usvojen od Vlade u novembru 2017. god.. Stvaranje efikasnog sistema imovinskih prava stvara pravnu sigurnost za investitore a samim tim i povećava mogućnosti za investiranje, šta stvara više mogućnosti građanima da koriste imovinu kao kolateral i time poboljšaju pristup finansijama. Generalno, uticaj uključuje i poboljšanje pokazatelja poslovnog okruženja Svetske banke, kao što su: sniženje troškova za registraciju imovine, smanjenje ukupnog broja zakonskih postupaka za registraciju imovine, broj dana potrebnih za registraciju imovine, poboljšanje indeksa upravljanja zemljištem (pouzdanost infrastrukture, transparentnost informacija, geografska pokrivenost i rešavanje sporova oko zemljišta). U okviru reforme pravosudnog sistema, kako bi se osigurala nezavisnost, nepristrasnost, transparentnost kao i za poboljšanje efikasnosti pravosuđa, Vlada Kosova je usvojila četiri zakona sudskog paketa (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudovima, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom
|50
tužilaštvu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tužilačkom savetu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskom savetu). Pravni okvir za oblast posredovanja regulisan je Zakonom br. 03/L-057 o posredovanju. Iz dosadašnje prakse, primenjivanje alternativnih oblika rešavanja sporova se pokazalo vrlo dobrim. Međutim, iz predloženih analiza i preporuka u praksi zaključeno je da treba postojati bolja koordinacija između centra za posredovanje i suda ili tužilaštva i treba da se više razjasni uloga i značaj centra za posredovanje, tarife upravljanja posredovanog slučaja u centru za posredovanje kao i pokrivanje finansijskih troškova iz budžeta Republike Kosovo. Jedna od inovacija izvršnog postupka, a koja utiče na sprovođenje odluka postignuta je Zakonom 04/L-139 o izvršnom postupku, koja je premestila izvršenje sa sudova kod privatnih izvršitelja, koji se imenuju od strane Ministarstva pravde za obavljanje pouzdanih javnih ovlašćenja, izuzev ovlašćenja da odlučuje o postupku izvršenja i da vrši izvršenje po svim pitanjima počevši od porodičnog prava, povratak radnika i civilnih službenika u rad i druge kompenzacije. U početku, najveći problem je izazvao naslov privatnog izvršitelja, jer ga dužnici nisu tretirali kao instituciju zasnovanu na zakon. Odlučivanje prema odbacivanju takođe odlaže postupak, jer prema zakonu ne postoji vremenski rok za koji sudovi treba da odlučuju o prigovoru dužnika. U skladu sa zakonom, prigovor se mora dostaviti sudu, a ovo pitanje regulisano je cirkularnim pismom Vrhovnog suda, kojim se uređuje prigovoru kancelariju izvršitelja. Dok, što se tiče efikasnosti pravosudnog sistema, Sudski savet Kosova delegirao je odgovornosti sa Sekretarijata sudskog saveta kod sudova u oblasti osoblja, finansija, nabavki i logistike u cilju povećanja efikasnosti sistema. Agencija za imovinu je osnovana kao nezavisna agencija sa mandatom da prima, registruje i rešava imovinske sporove u vezi privatne imovine, uključujući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu(koja proizilazi iz ratnog perioda 1998-1999). Odluke donete od strane Komisije Agencije za imovinske zahteve se mogu uložiti žalba samo Vrhovnom sudu Kosova. Glavni izazovi u kosovskom pravosudnom sistemu na osnovu međunarodnih izveštaja, uključujući Izveštaj o napretku se sastoje od efikasne implementacije pravosudnog okvira, jačanje kapaciteta za efikasno i rešavanje velikog broja nerešenih predmeta. To bi doprinelo poboljšanju uslova poslovanja. Što se tiče prava registracije imovine kroz sistem katastra, registrovanje prava na nepokretnu imovinu su uređene sledećim zakonodavstvom:
Zakon o hipoteci. 2002-4;
Zakon o osnivanju registra za prava na nepokretnu svojinu br. 2002-5;
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o katastru br. 02 L-96;
Zakon br. 04/L - 009 o izmenama i dopunama Zakona 2002/05 o osnivanju registra za prava na nepokretnu imovinu;
Zakon o katastru br. 04 - L/013;
Zakon br. 04/L - 071 o sistemu adresa;
Zakon o katastru br. 2003/25 (prethodni zakon); i
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ORPNI 2003-13. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave rodnom ravnopravnošću, ova regulativa treba obezbediti da svi podaci sistema katastra moraju biti podeljeni prema rodu.
|51
Primenjeno zakonodavstvo se sastoji od oko 15 administrativnih uputstava. Imovinska prava se registruju na osnovu odredbi Zakona br. 04/L- 009 o registru prava na nepokretnu imovinu prema kojima se registruju na osnovu:
pravosnažne sudske odluke;
odluke državnog administrativnog organa;
ugovora o prenosu prava na nepokretnu imovinu overenom od strane nadležnog organa;
odluke ili ugovora o privatizaciji kojeg izdaje Kosovska agencija za privatizaciju;
odluke Komisije za rekonstrukciju katastra;
odluke Komisije za regulisanje zemljišta; i
bilo kojeg drugog dokumenta koji je predviđen posebnim zakonom za registraciju imovinskih prava.
Katastarski registar se vodi u elektronskom formatu na nacionalnom nivou, dok se cela katastarska dokumentacija čuva na opštinskom nivou u cilju pružanja usluga građanima u blizini njihovog prebivališta, tj. u svakoj opštini. Prava na nepokretnu imovinu uključuju vlasništvo, hipoteku, službenost prolaza, prava korišćenja opštinske, javne,društvene i državne imovine kao i imovinskih tereta i opterećenja. Agencija za katastar Kosova (AKK) je javna institucija za registraciju, čuvanje i ažuriranje prava vlasnika nad nepokretnom imovinom. Agencija je centralni organ za održavanje katastarske baze podataka, održavanje registra vlasništva, kartografiju i GIS-a. To je ujedno i centralni organ geo-prostornih podataka infrastrukture. Agencija je odgovorna za sertifikaciju osoba u opštinskim katastarskim kancelarijama i licenciranje firmi i geodeta za obavljanje katastarskih merenja. Organizovanje je na nivou zemlje, a neka prava i obaveze su prenesena u skladu sa zakonom o katastru odeljenjima u lokalnoj upravi, odnosno kod opštinskih katastarskih kancelarija. Aktivnosti opštinskih kancelarija su povezane i ogledaju se u centralnoj bazi podataka Agencije. U poslednjih nekoliko godina katastarski sistem je konsolidovan i razvijen po mnogim aspektima, uključujući glavne projekte za rekonstrukciju katastarski informacija, registraciju nepokretne imovine u 50 katastarskih zona širom zemlje uz pomoć Svetske banke, razvoj baze podataka, registraciju zgrada (koje nisu pre postojale), sistem adresa (od 2014. je počelo da se primeni i na lokalnom nivou), izradu digitalnih topografskih mapa, aero fotografska ispitivanja(vršene su četiri ispitivanja od 2001. god., poslednje u 2013. godini). Takođe uz pomoć Norveške vlade, napravljen je geoportal- veb portal koji prikazuje geografske informacije iz različitih izvora na jedinstven način. Njegov prvenstveni cilj je obezbeđivanje onlajn usluge koje omogućavaju pristup prostornim podacima za sve zainteresovane strane. Ovi događaji doprinosu katastarskom sistemu u olakšavanju poslovnog okruženja kroz pružanje boljih usluga za registraciju i upravljanje imovinom, prostornom planiranjem, pomaže u poreskom sistemu kao i izradi javnih politika u mnogim oblastima. Takođe to će omogućiti pravosudnom sistemu efikasnije sprovođenje načela zakonitosti i imovinskih prava. Da bi se povećali kapaciteti i efikasno upravljanje javnim institucijama katastarskog sistema biće vertikalno organizovanje sistema. To olakšava upravljanje sistemom katastra nepokretne imovine i osoblju koje vrši registraciju, čuvanje i ažuriranje baze podataka, uključujući i podelu podataka prema rodu, jer biće organizovano od strane centra. Registracija imovinskih prava se vrši u Opštinskoj kancelariji za katastar (OKK), evidencija koja se svakodnevno prati, a objavljuje se na veb stranici AKK-a.11 Zakonski rok za prijavu kupoprodajnih transakcija, transakcija o nasledstvu i zaloga u katastarskim kancelarijama je 30 dana. Međutim, na osnovu najnovijih podataka katastarskih kancelarija ovaj proces se vrši u proseku za 10 dana.
11 Ažurirani podaci se nalaze na:http://akk-statistics.rks-gov.net/
|52
Kosovo je rangirano na 33. mestu za registraciju imovine u izveštaju Svetske banke „Doing Business“ 201712, i predstavlja najviše mesto u poređenju sa svim zemljama u regionu. Vreme potrebno za registraciju nepokretne imovine je 27 dana, što je samo pet dana duže nego u regionu Evrope i Centralne Azije (prema izveštaju Svetske banke „Doing Business“ za 2017. godinu). Međutim, zahtevaju se samo 6 procedura za registraciju imovine, što je relativno malo u poređenju sa brojem postupaka širom regiona Evrope i Centralne Azije (5.3). Liberalizacija cena Zakon br. 03/L-185 o energetskom regulatoru reguliše funkcionisanje Kancelarije regulatora za energiju, uključujući i kriterijume za davanje licence za obavljanje delatnosti u oblasti energetike, procedura za izdavanje odobrenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, efikasnom stvaranjem i funkcionisanjem konkurentnog tržišta energije i kriterijuma za uređivanje tarifa i uslove za snabdevanje energijom. To obuhvata električnu energiju, grejanje i prirodni gas. Prema ovom zakonu, regulator ima ovlašćenje i odgovornost da odobri tarifine metodologije pripremljene od strane operatora prenosnog sistema, operatora tržišta i operatora distributivnog sistema za postavljene tarife za uređivanje njihovih energetskih usluga kao i da obezbede da budu proporcionalne i da se primenjuju bez diskriminacije. Tarife za krajnjeg potrošača će u potpunosti odražavati troškove energetskog preduzeća. Što se tiče tarifa za javne usluge vezane za vodu i kanalizaciju, na osnovu Zakona br. 05/L-042, tarife su postavljene od strane regulatora za vodovod i otpad na osnovu zahteva i opravdanosti pružanja usluga snabdevanja vodom i prikupljanja otpada kao i uzimajući u obzir održivost cena sa stanovišta i gledišta potrošača. Zakon br. 5/L-042 o uređivanju vodenih usluga je izrađen i usvojen od strane Skupštine Kosova, objavljen 14. januara 2016. god.. Metodologija za određivanje tarifa je regulisana Pravilnikom o određivanje tarifa za usluge vodosnabdevanja i kanalizacije i snabdevanje na veliko (R-02/ U&K). KRVK primjenjuje trogodišnjeg tarife (2015-2017) koje tokom ovog perioda mogu biti ponovo razmatrane ukoliko je to potrebno. Regulator prati operativni i finansijski učinak kako bi se osiguralo da tarife ispunjavaju relevantne standarde u pružanju ovih usluga. Regulator je izradio Povelju potrošača koja predviđa razvoj pravnih ugovornih odnosa između ponuđača usluga i potrošača. Dakle, Povelja postavlja zakonske obaveze i prava stranaka. Da bi se garantovao kvalitet vode, regulativa obavezuje svakog ponuđača usluga da bude opremljen laboratorijom za ispitivanje za proveru kvaliteta vode. Na osnovu Zakona br. 04/L-109 o elektronskim komunikacijama (ZEK), RAEPK ima pravo da nametne preduzećima sa značajnom tržišnom snagom obavezu za kontrolu cena i obračun troškova u skladu sa članom 35. ovog zakona. Prema članu 40, regulator može da nametne preduzećima koje imaju značajnu tržišnu snagu (ZTS) obavezu za pokrivanje troškova i kontrolu cena, uključujući obaveze za cene zasnovane na troškove i obaveze koje se odnose na sistem obračuna troškova, za pružanje određene vrste interkonekcije i/ili pristupa u slučajevima kada analiza tržišta pokazuje na nedostatak efikasne konkurencije, što znači da dotično operater drži cene na veoma visokom nivou ili može dovesti do kompresije cena, na štetu krajnjih potrošača. Takođe, na osnovu člana 64. zakona, u cilju zaštite interesa krajnjeg potrošača i promovisanja efektivne konkurencije regulator ima pravo da nametne viši nivo cena, preduzme mere za kontrolu pojedinačnih tarifa kao i nametne obaveze za orijentaciju tarifa prema troškovima ili cena iz drugih sličnih tržišta.. U slučaju rešavanja sporova između operatora u pogledu interkonekcije, za rešavanje tih neslaganja, regulator u toku odlučivanja o sporu odlučuje i o cenama interkonekcije. Najnoviji slučaj je kada RAEPK doneo odluku po ovom pitanju u 2012. godini, odlukom br. 271, cene za interkonekciju su određene za
12http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/kosovo/#registering-property.
|53
prekid mobilnih poziva MTR i prekid fiksnih poziva FTR, i za cene brojeva 8 X za posebne usluge i 9X za usluge sa dodatnom vrednošću. Dakle, ovde su postavljene i cene na veliko. Na osnovu Zakona br. 03/L-173 o poštanskim uslugama, član 6. stav 1.3. utvrđeno je da je RAEPK usvaja tarife za univerzalne i rezervisane poštanske usluge, predložene od strane javnog poštanskog operatora, kao i na osnovu člana 6. stav 1.9, regulator nadgleda korišćenje tarife poštanskih usluga i predlaže preduzimanje zakonskih mera u slučaju kada poštanski operator izdaje ili koristi tarife u suprotnosti sa merama propisanim zakonom. Takođe, RAEKP, odlukom br. 351 je odredio tarife za univerzalne poštanske usluge. Javno preduzeće TRAINKOS JSC ima opciju određivanja tarife za kosovske železnice, na osnovu Zakona br. 04/L-63. U oblasti obrazovanja, tarife privatnih obrazovnih institucija se određuju slobodno od onih institucija koje pružaju takve usluge. Dok, prema Zakonu o visokom obrazovanju13, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, kroz sekundarno zakonodavstvo određuje maksimalne tarife koje treba da platiti za studente u javnim institucijama koje finansira ministarstvo. Nivo plaćanja se određuje na osnovu stambenog statusa studenta (na Kosovu ili inostranstvu), prirode i troškova programa studija. Tarife koje se plaćaju na visokom obrazovanju uključuje tarifu za prijem, godišnju školarinu, tarifu za ponovni ulazak na ispitu i plaćanje za studentsku karticu. Ove tarife se usvajaju od strane odgovarajućih obrazovnih institucija i potvrđuju se od strane MONT-a. Cene za zdravstvene usluge u privatni sektor se određuju nezavisno od operatera, dok cene za zdravstvene usluge pružane od javnog sektora su jednake na celom Kosovu. One se postave od strane Ministarstva zdravlja na osnovu analize materijalnih troškova i troškova rada. Uređivanje cena medicinskih proizvoda i opreme se vrši od Agencija za medicinske proizvode i opremu i Ministarstva zdravlja, u saradnji sa drugim državnim institucijama, u skladu sa Zakonom br. 2013/04-L-190 o medicinskim proizvodima i opremi. Uticaj države na tržište proizvoda
Što se tiče velikih preduzeća u državnom vlasništvu, trenutno na Kosovu funkcionišu 8 velika javna preduzeća u državnom vlasništvu (ovde ne ulazi Trepča). Stupanjem na snagu Zakona br. 05/L-120 o Trepči- se pretvara u „Trepča AD“- akcionarsko društvo gde vlasništvo 80% deonica pripada Vlade Republike Kosova dok 20% pripadaju zaposlenima. U energetskom sektoru funkcionišu KEK i KOSTT, u telekomunikaciji PTK i KP, u sektor transporta rade železnička preduzeća TrainKos i InfraKosu sektoru navodnjavanja radi preduzeće Ibar-Lepenac dok u vodosnabdevanju, regionalna kompanija za vode – Priština.14 Vrednost imovine koja su u vlasništvu ovih javnih preduzeća iznosi oko 825 miliona evra, dok ukupan broj zaposlenih u njima je 9,685 zaposlenih. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave rodnom ravnopravnošću, ove statistike treba da se razvrstavaju prema polu. U finansijskoj 2016. godini, rezultira da od ukupno 7 centralnih velikih javnih preduzeća, sa finansijskim dobitkom godinu su završile 2 javna preduzeća (KEK i RKV Prishtina), dok ostalih 5 javnih preduzeća godinu su završili sa finansijskim gubicima. U ovim javnim preduzećima ukupan broj zaposlenih je 8,799 radnika. Što se tiče restrukturiranja preduzeća, u skladu sa odredbama Zakona o električnoj energiji i uslovima Ugovora o energetskoj zajednici o razdvajanju/ restrukturiranja elektroenergetskog sektora u 2006. godini
13http://masht.rks-gov.net/uploads/2015/06/2-ligji-per-arsimin-e-larte.pdf. 14 U sektor voda funkcionišu ukupno 6 regionalnih preduzeća dok na sektoru navodnjavanja 2.
|54
osnovana je kompanija Operator prenosnog sistema i tržišta električne energije ( KOSTT d. d.) kao samostalni subjekt. Ova aktivnost je prethodno odvijana u okviru preduzeća KEK. Procesom razdvajanja aktivnosti u sektoru električne energije nastavljena je podela proizvodnje od distribucije i snabdevanja električnom energijom. U okviru potpunog razdvajanja aktivnosti energetskog sektora, Vlada Republike Kosovo, putem odluka br. 04/36 i 03/38 naredila je pravno razdvajanje KEK a.d, osnivanjem novog pravnog subjekta: Kosovsko preduzeće za distribuciju i snabdevanje električnom energijom (KKDFE a.d./ KEDS), a nakon toga je vršena privatizacija ove kompanije. Krajem 2014. god. pravno je podeljena distribuciona delatnost od one za snabdevanje na dve kompanije: KEDS kao kompanija za distribuciju i KES/CO kao kompanija za snabdevanje električnom energijom. Strukturne reforme u energetskom sektoru su i dalje u toku i imaju za cilj osiguranje konkurencije na tržištu energije, u skladu sa opštim principima otvorene konkurencije, ne-diskriminacije, transparentnosti, jednakosti, poštovanja zaštite potrošača i održivog razvoja društva. Ovom prilikom, stupanjem na snagu Zakona o električnoj energiji br. 05/L-085 (Službeni glasnik br. 26/21. jul 2016. god.), prava akcionara za centralno javno preduzeće „KOSTT“ će se ostvariti od strane Skupštine Kosova. Osim energetskog sektora, restrukturiranje preduzeća je vršeno i u drugim sektorima. Od 2008. god., restrukturirana su preduzeća Pošta i telekomunikacije PTK (od Vala i Telekoma odvojena je Pošta Kosova) i Železnice Kosova kada su odvojeni u 2011. godinu u posebne poslovne subjekte InfraKos i TrainKos. Stupanjem na snagu Zakona br. 05/L-120 o Trepči - Preduzeće Trepča se pretvara u „Trepča AD“ –akcionarsko društvo gde Vlada Republike Kosovo poseduje 80% akcija Trepča AD a 20% akcija Trepča AD poseduju radnici. Organizaciona struktura, osnovni kapital, upravljanje i druga specifična organizaciona pitanja „Trepča“ AD, definišu u statutu deoničarskog društva u skladu sa zakonom. Poslovne jedinice Trepča AD su: rudnici sa flotacijom Trepča- Stari Trg, rudnici sa flotacijom Kišnica i Novo Brdo, rudnici sa flotacijom Kopaonik- Leposavić. Očekuje se da će studija izvodljivosti za Trepču biti završena i zasnovana na studiji izvodljivosti kao i ekonomskom i finansijskom obrazloženju, u sastavu Trepča AD se osnivaju i ove poslovne jedinice: metalurgija olova; metalurgija cinka; hemijska industrija. Što se tiče državne pomoći, novi Zakon br. 05/L-100 o državnoj pomoći postavio je osnovu za razvoj sistema državne pomoći, principe i procedure za davanje državne pomoći. Zakon sadrži osnovne definicije uključujući i državnu pomoć, mehanizam i okvir za kontrolu državne pomoći. Takođe uspostavlja osnovu za osnivanje sveobuhvatnog inventara državne pomoći i sistema izveštavanja. Zakon je usvojen od strane Skupštine 23.12.2016. god.. Dok pravila acquis-a u ovoj oblasti će se transponovati preko podzakonskim aktima nakon usvajanja zakona. Institucionalni okvir sastoji se od Komisije za državnu pomoć i Kancelarije za državnu pomoć. Na osnovu zakona, Komisija za državnu pomoć je nezavisno telo za donošenje odluka o državnoj pomoći. Komisija se sastoji od predsedavajućeg (ministra finansija) i četiri člana: od predsedavajućeg Skupštinskog odbora za budžet i finansije, predsednika Komisije za konkurenciju, predstavnika Udruženja opština i predstavnika civilnog društva. Nakon prolaska tranzicione faze (nakon 2017. god.), Komisija za državnu pomoć će se sastojati od pet nezavisnih članova stručnjaka sa mandatom od tri god. koji bi trebalo biti izabrani od strane Skupštine nakon otvorenog i procesa izbora prema zasluzi. Članove predlaže Komisija koja se sastoji od predsednika Komisije za javni finansijski nadzor, predsednika Komisije za budžet i finansije Skupštine i predsednika Komisije za ekonomski razvoj. Kancelarija za državnu pomoć je odgovorna za prijem, analizu i nadgledanje obaveštenja kao i drugih podataka vezanih za šeme pomoći. Kancelarija od početka radi sa nepotpunim kapacitetima. Od 6 službenika dozvoljenih Zakonom o državnoj pomoći, plate budžetom bile su dozvoljene samo za 5 službenika. Na osnovu novog zakona o državnoj pomoći, Kancelarija je prešla u Ministarstvo finansija kada se očekuje zapošljavanje predviđenog osoblja. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave
|55
ravnopravnošću polova, sva sakupljena sredstva će se izdvojiti tako da žene, muškarci, devojke i dečaci će jednako koristiti svoje različite potrebe i interese. Da bi se to postiglo, potrebno je sprovesti odgovarajuće rodno budžetiranje u svim fazama finansijskog planiranja pomoći, praćenja i evaluacije. Za više detalja o merama u ovoj oblasti pogledajte poglavlje 8. Politike konkurencije. Privatizacija i ponovno strukturiranje Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je osnovana kao nezavisno javno telo koje sprovodi svoje funkcije samostalno na osnovu Skupštine Kosova Zakonom br. 04/L-034 o KAP-u. Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je ovlašćena da upravlja, prodaje, prenosi i/ili likvidira društvena preduzeća i njihovu imovinu. Da bi ispunila ovu misiju, Agencija upravlja svakim preduzećem (na osnovu svog mandata), u dobroj veri i za dobrobit njihovih vlasnika i poverilaca, a prodaje ili likvidira imovinu u skladu sa zakonom. KAP je osnovana kao naslednica Kosovske povereničke agencije (KPA) i sva sredstva i obaveze ove poslednje su preneta kao sredstva i obaveze KAP-a. Proces transformacije društvene svojine i privatizacije na Kosovu je počeo osnivanjem KPA-a u 2002. godini. Metode korišćene za privatizaciju DP-a i njihove imovine uključuju redovni spin off,uslovni spin off i posebni spin-off. Dok redovni spin off ne sadrži druge kriterijume, osim najviše cene u ponudama(50% bodova), pobednički ponuđač je utvrđen i na osnovu preuzete obaveze za zapošljavanje (25% bodova),preuzete obaveze za investicije (25% bodova) datih od ponuđača a štaviše ova metoda uključuje dva tenderska kruga, dok u drugom krugu učestvuju tri najviša ponuđača od prvog kruga. U skladu sa Zakonom br. 04/L-034 o Kosovskoj agenciji za privatizaciju metoda privatizacije preko specijalnog spin off-a se više ne koristi od KAP-a jer specijalni spin off-i koji je nasleđen od KPA-a, je proveren da je prilično kompleksan za upravu i odbora KAP-a. Neka od preduzeća privatizovana putem specijalnog spin off-a su dosta zakasnela sa ispunjavanjem obaveza za zapošljavanje i investicije. Do komplikacija je došlo usled sklopljenih ugovora na osnovu engleskog zakona, što nije u skladu sa važećim zakonima na Kosovu. Privatizacija se sada vrši na dva načina: kroz spin off i metode likvidacije koje ih nazivamo Prodaja imovine. Ukupan broj do sada privatizovanih društvenih preduzeća je 338 i ukupno od početka procesa je prodato 1.494 imovina. Dok, otprilike su ostale 365 društvena preduzeća koje imaju 1.966 imovina na prodaju. Tokom procesa privatizacije od 338 DP-a stvoreno je ukupno 769 preduzeća i 684 imovina putem likvidacije. Tabela u nastavku daje pregled glavnih odvijanja što se tiče finansijskih rezultata poverilačkih sredstava.
|56
Tabela 2.4. Sažetak finansijskih rezultata poverilačkih sredstava: Glavni prihodi tokom celog procesa do 29. septembra 2017. godine
Prihodi od prodaje imovine (novih preduzeća i prodaje imovine likvidacijom i prodaje stanova)
686,974,323
Prihodi od komercijalizacije 5,021,319
Prihodi od redovnog zakupa 25,783,072
Tarifa za učešće na tendere prodaje 10,436,364
Ostali prihodi 6,831,395
Prihodi od kamate u banci 34,844,700
Ukupno primanja 770,904,372.94
Rashodi / Raspodela
20% radnika transferisanih u BSPK 117,560,065
Pružaoc profesionalnih usluga (Organa likvidacije) 15,087,930
Robe i usluge 13,746,742
Javne usluge 1,823,959
Porezi 4,611,149
Odluke sudova/izvršitelja (depoziti i takse) 1,793,994
Transferisanje 5% sredstava za pokrivanje aktivnosti KAP-a 38,248,000
Ostalo 741,319
Plaćanja poverilaca DP-a 22,591,827
Višak sredstava transferisane vladi 90,244,911
Ukupno rashoda/ raspodele 306,449,896.45
Stanje u banci 464,454,476
Proces likvidacije Odbor direktora Agencije je usvojio početak procesa likvidacije za 500 društvena preduzeća do 30. septembra 2017. godine. Dostignuća u procesu likvidacije su prikazani na donjoj tabeli: Tabela 2.5. Sažeto aktivnosti vezano za procesom likvidacije
Period izveštavanja Ukupan proces (do 30. septembra 2017.)
Broj DP-a u likvidaciji 500
Broj dostavljenih potraživanja poverilaca 90,781
Ukupan broj razmatranih zahteva (KL& OL) 90,479
Broj DP-a zatvorene prema odlukama Posebne komore Vrhovnog suda Kosova (PKVSK) –DP-i bez imovine ili bez potraživanja poverilaca
16
Broj završnih izveštaja dostavljenih od OL-a u PKVSK za zatvaranje DP-a (očekuje se odluka)
0
Broj izveštaja konačne ili privremene raspodele sredstava za poverioce 151
Iznos raspodele kod poverilaca 22,803,234.95
Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) je odgovorno telo o procesu privatizacije uključujući ovde i raspodelu 20% za bivše radnike društvenih preduzeća. Do 30. septembra 2017. godine KAP je ostvarila raspodelu za 46.088 za bivše kvalifikovane radnike iz 310 društvenih preduzeća u iznosu od 117.560.065 evra. Agencija ima pod upravom 599 društvena preduzeća. U skaldu sa zahtevima OCD-a koje se bave rodnom pitanjima, treba objaviti razvrstani podataka po polovima o kvalifikovanih radnika da bi se razumeli distribuciju robe iz rodne perspektive, u skladu sa zahtevima Zakona o ravnopravnosti polova. Funkcionisanje finansijskog tržišta
|57
Ovaj deo će se uglavnom usredsrediti na stabilnost i razvoj finansijskog sektora iz strukturne perspektive, veličine i efikasnosti finansijskih posrednika. Pravni aspekti i druge uslove koji proizilaze iz SSP-a su dodatno razrađeni u druga relevantna poglavlja kao što je poglavlje o slobodnom kretanju kapitala i poglavlje o finansijskim uslugama. Na Kosovu jedino nadzorno i regulatorno telo finansijskih institucija je Centralna banka Republike Kosovo (u nastavku: CBK) osnivana Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosovo. Glavni cilj CBK-a je podsticaj i čuvanje održivog finansijskog sistema, uključujući i sigurni i efikasni platni sistem. Ovaj cilj CBK-a je povezan sa glavnim zadacima i odgovornostima za licenciranje, nadzor i regulisanje finansijskih institucija u Republici Kosovo, kao što su banke, mikro-finansijske institucije, nebankarske finansijske institucije, osiguravajuća društva i penzioni fondovi. Od svog osnivanja ona je razvijala i sprovodila nadzorne politike i prakse zasnovane na najboljim međunarodnim standardima za regulisanje i nadzor finansijskih institucija u funkciji finansijske stabilnosti na Kosovu, pre svega zasnovane na direktivama EU-a i standardima iz međunarodnih mehanizama poznati za pripremanje i usklađivanje standarda u oblasti nadzora banaka, osiguranja i penzija, kao što su BCBS-ovi, IAIS i IOPS. Finansijski sistem se sastoji od bankarskog sektora sa 10 banaka, sektora osiguranja sa 15 kompanija i 2 penziona fondova, mikro-finansijski sektor sa 18 MMF-a (13 u stranom vlasništvu) i tržišta hartija od vrednosti. Finansijski sektor je nastavio da se stalno širi, gde je dostigao brzinu međunarodnog posredovanja na 90% BDP-a do kraja 2016. god. u poređenju sa 84.5 posto u prethodnoj godini. Banke predstavljaju glavne finansijske posrednike sa oko 61% sredstava u finansijskom sektoru, zatim penzioni fondovi i sektor osiguravanja sa 24% odnosno 3%. U okviru CBK-a, kao isključivo nadležno za licenciranje, uređenje i nadzor finansijskih institucija, osnivane su dotična odeljenja i odseci za nadzor finansijskih institucija, kao što su: Odeljenje za nadzor banaka, Odeljenje za nadzor osiguranja, Odeljenje za licenciranje i standardizaciju, Odsek za nadzor penzijskih fondova i hartija od vrednosti i Odsek za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, koji su postavljeni kod dela za finansijski nadzor. Stalno je investirano u profesionalni razvoj osoblja, učestvujući u brojnim obukama organizovanim od strane međunarodnih organizacija poznate za organizovanje obuka u oblasti banaka, osiguravanja i penzija kao što su Američke Federalne rezerve (Federal Reserve), Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka (SB), Joint Vienna Institute,FSI, Evropska centralna banka (ECB) i centralne banke zemalja EU-a kao što su Deutsche Bundesbank, Banque De France, itd. Za sprovođenje značajnih projekata, CBK je sarađivala i podržana od savetnika iz MMF-a, SB-a i Američkog trezora kao i od drugih međunarodnih institucija. Takođe, u skladu sa povećanjem obima rada, uglavnom na osnovu Strateškog plana 2015-19, koji se nadovezuje sa usklađivanjem zakonodavstva sa zakonodavstvom EU-a i predviđenim zahtevima iz SSP-a, CBK je usredsređena u rast i unapređenje kapaciteta kroz zapošljavanja novog osoblja i obuku postojećeg osoblja za unapređene specijaliziranja. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave rodnom ravnopravnošću, zapošljavanje i obučavanje osoblja će se vršiti pružanjem obuke i jednake mogućnosti žena i muškaraca kao i primena afirmativnih mera za podsticaj zapošljavanja manje zastupljenog roda, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Što se tiče saradnje, CBK ima sporazum o saradnji sa regulatornim i nadzornim telima u drugim zemljama, uglavnom u kojima su osnivane matične institucije banaka i osiguravajućih društava sa stranim kapitalom koje rade na Kosovu. U okviru međunarodne saradnje, CBK učestvuje i u kolegijumima organizovanih od nadzornika matičnih banaka, kao i u regionalnim inicijativama i međunarodnim konferencijama u oblasti nadzora banaka, osiguranja i penzija. CBK konačno je deo Bečke inicijative, koja je međunarodna inicijativa, gde osim zemalja EU-a,učestvuju i zemlje regiona kao: Kosovo, Albanija. Makedonija, BiH i Srbija. Osnovni cilj ovakve inicijative je unapređenje saradnje u oblasti bankarskog nadzora.
|58
Dešavanja u finansijskom tržištu Bankarski sektor je i dalje koncentrisan od banaka u stranom vlasništvu, koje u 2016. godini su upravljale 88.9 odsto imovine i 91.4 odsto kapitala bankarskog sektora. Od banaka u stranom vlasništvu, pet od kojih mesto porekla imaju Austriju, Nemačku, Sloveniju, Albaniju i Srbiju, tri imaju kao mesto porekla Tursku (slika 34), dok samo dve banka koje posluju su u domaćem vlasništvu. U 2016. godini bankarski sektor doživio je pad nivoa koncentracije banaka. Izražena kao odnos sredstava tri najvećih banaka prema ukupnim sredstvima u sektoru, stepen bankarske koncentracije smanjena je sa 64.3 odsto u 2015. godini na 62.7 odsto u 2016. godini. Pad nivoa koncentracije na tržištu se primećuje i kroz neprekidno opadanje Indeksa Herfindahl-Hirschman (IHH). U strukturi sredstava, kategorija kredita zabeležila je pad od 1.4 procentnih poena stepena koncentracije, u poređenju sa padom od 1.3 procentna poena koncentracije u depozitima. Pad koncentracije, kako kod kredita, tako i kod depozita, došao je kao rezultat bržeg rasta ovih stavki od strane manjih banaka. U 2016., tri najveće banke su zabeležila godišnji rast kredita od 8.3%, dok su krediti drugih banaka povećani za 14.9%. Što se tiče depozita, tri najveće banke zabeležila su godišnji rast od 6.9 odsto, u poređenju sa povećanjem od 13.2 odsto u ostalim bankama. Pozicija likvidnosti bankarskog sektora i dalje ostaje na održivom nivou, uprkos ubrzanom rastu kreditiranja, što je dovelo do povećanja odnosa kredita prema depozitima na 77.0 odsto. Odnos likvidnih sredstava prema kratkoročnim obavezama ostao na 41.5 odsto, što je znatno iznad regulatornog minimuma od 25 odsto. Pozicija kapitalizacije sektora nastavlja da odražava održivost i visoku veštinu bankarskog sektora kako bi se suočavale sa mogućim gubicima. Pokazatelj kapitalizacije je pao na 17.9 odsto, usled pada kapitala druge klase, ali je kvalitet regulatornog kapitala nastavljen rast za treću godinu zaredom, kao rezultat rasta kapitala prve klase podržane od akumulirane dobiti tokom godina. Kao posledica, učešće kapitala prve klase na ukupni regulatorni kapital u decembru 2016. god. dostigao je 88.7 posto sa 87.7 u odnosu na prethodnu godinu. Stopa, ionako niska, nenaplativih kredita u bankarskom sektoru je nastavila da opada tokom 2016. god.. Odnos nenaplativih kredita (NNK) prema ukupno kreditima u decembru 2016 je pao na 4.9 odsto u poređenju sa 6.2 odsto pre godinu dana. Pad stope NNK-a odražava kako godišnji rast kreditiranja od 10.4 odsto tako i vidljivo poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija, gde vrednost nenaplativih kredita beleži godišnji pad od 12.1 odsto. Prosečna kamatna stopa na kredite nastavila trend pada kako kod kredita za preduzeća, tako i za kredite za domaćinstva. Prosečna kamatna stopa na kredite za preduzeća pala je na 6.8 posto. Sve kategorije novih kredita za preduzeća se karakterišu padom kamatnih stopa. Prosečna kamatna stopa na investicione kredite pala je na 6.7 odsto, dok kamatna stopa na ne-investicione kredite pala na 7.0 odsto. Kamatne stope su smanjene za sve kategorije kredita za preduzeća prema roku dospeća, sa izuzetkom onih sa rokom dospeća „od preko 1. do 2. Godine“. Ova kategorija, koja ujedno ima i najvišu kamatnu stopu od 7,8 odsto, se karakteriše povećanjem kamatne stope za 0,4 procentna poena u 2016. godini. Najznačajnije smanjenje kamatne stope na 6.8 posto sa 8.0 posto zabeležen je na kredite za preduzeća sa rokom dospeća „do 1. godine“. Padom kamatnih stopa su karakterisane sve kategorije kredita prema ekonomskim delatnostima. Najznačajniji pad kamatne stope je bio u kreditima sektoru usluga, što u 2016. godini je pao na 6.8 odsto. Prosečna kamatna stopa na kredite u poljoprivrednom sektoru obeležila je drugi najveći pad, umanjivši se na 6.7 odsto, a padajući na najniži nivo u okviru ekonomskim delatnostima. Industrijski sektor se karakteriše i padom kamatnih stopa na 7.0 odsto. Što se tiče kredita za domaćinstva, prosečna kamatna stopa je pala na 7.9 odsto od 8.4 odsto koliko je bila u 2015. godini. Najznačajniji pad kamatnih stopa zabeležen je kod hipotekarnih kredita sa 6.1 odsto. Dok, kamatne stope na potrošački kredit su blago opale na 8.3 odsto.
|59
Pokazatelji profitabilnosti i dalje ostaju na visokom nivou u bankarskom sektoru. Međutim, kao rezultat pada profita, povraćaj na imovinski prosek (PIP) pao je na 2.3 odsto, dok povraćaj na kapitalni prosek (PKP) pao je na 19.7 odsto. Ukupni pokazatelj efikasnosti, izražen kroz odnos troškova i ukupnih prihoda, takođe je pokazao blago pogoršanje u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj odnos je povećan na 67.3 odsto, kao ishod povećane potrošnje i pada prihoda. Odnos prihoda od kamata prema proseku sredstava koje donose kamate opao je za 0.6 procentnih poena zbog povećanja sredstava koje donose kamate s jedne i pada prihoda od kamata s druge strane. Takođe, i odnos rashoda za kamate prema proseku potraživanja koja nose kamatu je poboljšao padom na 0.3 procentna poena, što podrazumeva pad troškova nastalih upotrebom sredstava kupaca uglavnom kao rezultat veoma niske troškove kamate na depozite. Smanjenje kamatne stope na kredite kao i blagi rast kamatnih stopa na depozite doprineo padu na neto prihoda od kamata, čime se odmah smanjuje neto kamatna marža na 5.5 odsto od 5.9 odsto koliko je bilo na prethodnoj godini. Mikro-finansijski sektor ostaje uglavnom u stranom vlasništvu, gde oko 93.5 odsto ukupne aktive su u stranom vlasništvu. Mikrofinansijski sektor je okarakterisan ubrzanim rastom aktivnosti. Imovina sektora dostigla je iznos od 142.2 miliona evra u 2016. godini, što odgovara godišnjem rastu od 23.7 odsto. Na domaćem tržištu rade 16 mikrofinansijskih institucija, 31 od kojih 12 imaju strano vlasništvo i predstavljaju 93.5 procenata ukupne imovine sektora. Dok, učešće imovine tri najveće institucije u ukupnoj aktivi sektora smanjilo se na 53.2 odsto sa 51.6 odsto koliko je bilo u 2015. godini. Struktura aktiva mikrofinansijskog sektora se dominira od kredita koji sačinjavaju 73.7% ukupne imovine sektora (68.8% u 2015. godini). Druga najvažnija kategorija po težini su lizinzi, sa učešćem od 15.2% (18.2% u 2015. godini). U poslednjoj godini, primećuje se tendencija promene strukture aktive mikrokreditnog sektora, gde se lizinzi karakterišu smanjenjem učešća, dok krediti sa povećanom učešćem u ukupnoj aktivi. Što se tiče potraživanja, delatnost mikrofinansijskog sektora uglavnom se finansira od pozajmljivanja iz vanjskog sektora. Kategorija „obaveze prema poveriocima“ čini 74.5 procenata ukupnih obaveza mikrofinansijskog sektora. Mikrofinansijski sektor je okarakterisan poboljšanjem finansijskog učinka u odnosu na zadnje tri godine. U 2016. godini ostvarena dobit iznosila je 4.1 milion evra, u odnosu na dobit od 2.5 miliona evra ostvarena u prethodnoj godini. Rast profita je uglavnom rezultat većeg rasta prihoda u odnosu na rast rashoda. Struktura sektora osiguranja i dalje se dominiraju od usluga „neživotnog osiguranja“, šta predstavlja 89.9 odsto aktiva u tržištu osiguranja, dok ostatak sastoji se od imovine društava za osiguranje života. Na domaćem tržištu postoje 12 kompanije koje nude proizvode za „neživotno osiguranje“, dok tri kompanije nude proizvode životnog osiguranja. Kompanije u stranom vlasništvu čine 50.2 odsto od ukupne aktive, dok domaće kompanije imaju udeo od 49.8 odsto od ukupne aktive sektora osiguranja. U 2016. godini odobrena je prodaja jedne kompanije u stranom vlasništvu domaćim vlasnicima i otvaranje nove domaće kompanije sa domaćim akcionarima, što se odražavalo i u strukturi imovine prema vlasništvu. Kao rezultat toga, u sektoru osiguranja već posluju sedam kompanija u domaćem vlasništvu i osam osiguravajućih društava u stranom vlasništvu. Stepen koncentracije tržišta u sektoru osiguranja može se smatrati niskim, posebno u odnosu na stepen koncentracije bankarskog tržišta. Izraženo kroz učešće tri najveće kompanije u ukupnoj aktivi sektora osiguranja, stopa koncentracije u 2016. godini ostala je na 35.5 odsto, što predstavlja sličan nivo u odnosu na prethodnu godinu.
|60
Aktiva sektora osiguranja iznosila je 161.8 miliona, što odgovara godišnjem rastu od 5.9%. Aktive kompanija za „neživotno osiguranje“ porasla je za 5.6 odsto, dok aktiva u okviru životnog osiguranja beleži godišnji rast od 8.3 odsto. Struktura aktiva sektora osiguranja nastavila da se dominira od gotovog novca i depozita kategorije koje su se okarakterisale sa povećanom učešću u ovom periodu. Od 52.0 odsto u 2015. godini, učešće gotovine i depozita porasli su na 52.4 odsto od ukupnih sredstava u 2016. godini. Sa druge strane, kategorija finansijskih sredstava povećao je svoje učešće na 13.4 odsto u odnosu na 9.4 odsto u 2015. godini. Pokazatelji učinka sektora osiguranja pogoršali su se tokom 2016. god.. Sektor je nastavio da beleži gubitke, što je u 2016. godini znatno produbilo u odnosu na prethodnu godinu. Neto prihod od premija sektora osiguranja (koje predstavljaju oko 95 odsto prihoda) beleži rast od 1.2 odsto, dok u istom periodu nastale štete porasle za 32.5 procenata (nastale štete predstavljaju oko 50 procenata ukupne potrošnje u poslednje dve godine). Ostali troškovi porasli su se za 11.4 odsto, uglavnom kao rezultat povećanja neto operativnih troškova. Kao ishod većeg rasta ostalih troškova i šteta nastalih u odnosu na prihode, sektor osiguranja zabeležio je gubitak od 25.6 miliona evra (gubitak od 8.9 miliona evra u decembru 2015. god.). Gubicima je okarakterisano i „neživotno“ osiguranje sa 25.9 miliona evra, dok finansijski učinak životnog osiguranja bio pozitivan sa neto dobiti od 351.4 hiljada evra. Finansijski gubitak „neživotnog“ osiguravanja najviše je utican uglavnom od aktuarske revalorizacije tehničkih provizija nekoliko kompanija za „neživotno“ osiguranje koje godinama su potcenila tehničke provizije, odnosno provizije za nerešene štete. Drugi faktor sa značajem na produbljivanju gubitka je bio i visok nivo troškova zbog nepropisnog upravljanja. Sektor je okarakterisan i padom glavnih pokazatelja likvidnosti. Odnos između gotovine i njenih ekvivalenata prema rezervama pao je na 90.7 odsto u 2016. godini (114.8 u 2015. godini). Odnos gotovine i njenih ekvivalenata prema ukupnim obavezama takođe je smanjen na 83.4 odsto (103.4 u 2015. godini). Pad nivoa likvidnosti, između ostalog, odražava i promene u strukturi aktive kompanija za osiguranje, gde je registrovan premeštaj jednog dela investicija koja je održan u obliku gotovine i njenih ekvivalenata u pravcu investicija u hartije od vrednosti. Koeficijent kapitalizacije, izražen kroz odnos duga prema ukupnim obavezama i kapitala sektora, pogoršao je dostizanjem na 81.2 odsto u 2016. godini sa 67.2 odsto prethodne godine. Povećanje odnosa duga sa ukupnim obavezama ukazuje na veću podršku sektora u dužničkim instrumentima za finansiranje sredstava, a istovremeno i najniži nivo kapitala kao održivi oblik finansiranja. Što se tiče broja finansijskih institucija u oblasti penzija, trenutno na Kosovu su dva penziona fonda, Kosovski penzijski štedni fond (KPŠF) i Penzijski fond Slovenija-Kosovo (PFSK). Vrednost imovine penzijskog sektora u 2016. godini iznosila je 1.43 milijarde evra, što predstavlja godišnji rast od 15.2 odsto. Kosovski penzijski štedni fond (KPŠF) predstavlja najveći deo imovine sektora (99.5 procenata), dok udeo od 0.5 odsto sredstava kojim upravlja Penzijski fond Slovenija-Kosovo (PFSK). Struktura imovina KPŠF-a i dalje se dominira od investicija na strana tržišta, koje se uglavnom drže u obliku akcija i državnih zapisa stranih vlada. Tokom 2016. god. zabeležen je porast investicija KPST u inostranstvu, dok domaće investicije su se smanjile, što se može pripisati najvišim prinosima ostvarenim u inostranim investicijama. Investicije u inostranstvo povećale su učešće na 91,9 odsto(88,1 odsto u 2015. godini), dok domaće investicije smanjile su učešće na 8,1 odsto (11,9 odsto u 2015. godini). Povraćaj investicije u KPŠF-a u 2016. godini iznosio je 64.6 miliona evra, što je za 35.0 miliona evra više nego prethodne godine. Pored toga, KPŠF je zaključio poslednji dan decembra 2016. god. sa najvećom cenom akcija. Tačnije, cena akcije dostigla je iznos od 1.38 evra, u poređenju sa 1.32 evra u 2015. godini.
|61
Slično, PFSK je označio pozitivan povraćaj od investicija. U 2016. godini, neto povraćaj od investicija iznosi 526.9 hiljada evra, što je značajno više od povraćaja obeležen prethodne godine (7.81 hiljada evra u 2015. godini). Takođe, cena akcije PFSK-a na poslednji dan decembra 2016. god. bila je veća u odnosu na prethodnu godinu i dostigla je 158.4 evra u odnosu na 145.3 evra u 2015. god. U oblasti finansijskog tržišta, do sada je razvijeno samo tržište domaćeg duga, regulisano Zakonom 04/L-175 o javnom dugu, na snazi od novembra 2009. god. i podzakonskim aktima, Uredba MF-CBK br. 01/2014 o primarnom i sekundarnom tržištu hartija od vrednosti Vlade Republike Kosovo izdatih 2012. god. (dopunjena 2014. god.). Tržište domaćeg duga razvija se izdavanjem hartija od vrednosti Vlade Kosova, koja funkcioniše sa elektronskom platformom trgovine hartija od vrednosti. Ova aktivnost se obavlja na aukcijama hartija od vrednosti i zasniva se na sistemu primarnih aktera (komercijalnih banaka) pri čemu fizička i pravna lica mogu učestvovati na tržištu preko primarnih gore navedenih aktera. Prvo izdavanje na primarnom tržištu hartija od vrednosti Vlade Kosova ostvareno je 17. januara 2012. god., kada je izdat instrument sa rokom dospeća od 3 meseca i nastavio se sa šest i dvanaesto-mesečnim izdanjima. Osim trezorskih zapisa izdaju se i obveznice sa rokom dospeća od 2, 3. i 5. godina. Funkcionisanje tržišta rada U drugom tromesečju 2016. god., od ukupno 1,793,467 stanovnika, radno sposobno stanovništvo (starosti od 15 do 64 godina) bilo je 1.197.561 lica. Od toga, 43.03% (500.251 lica) učestvuje u radnoj snazi (ekonomski aktivni). To znači da su ili zaposleni ili nezaposleni (ali aktivni u potrazi za poslom i spremni za rad). Ostatak od 56.97% (682,200) je ekonomski neaktivan. Ekonomski neaktivne osobe uključuju studente, domaćice, potišteni radnici i druge osobe koje nisu aktivna u potrazi za poslom, a ova kategorija se detaljnije razmatra u sledećem poglavlju. U sledećoj tabeli su prikazani glavni pokazatelji tržišta rada za period Č2 2017. Stopa zaposlenosti u Anketi o radnoj snazi (ARS) za drugo tromesečje 2017. je 29.9%, stopa nezaposlenosti je 30.6%, dok stopa neaktivnosti je 57.0%. Veća zaposlenost je kod muškaraca 65.7%; dok zaposlenost kod žena je 20%. Žene su uglavnom zaposlene u sektoru obrazovanja, trgovine i zdravstva, sa oko 47.1%, dok muškarci uglavnom su zaposleni u sektorima proizvodnje, građevinarstva i trgovine, sa oko 47.4%. Ekonomski sektori, koji predvode u zaposlenost, i dalje su: trgovina sa 14.5%; proizvodnja za 13.9%; građevinarstvo sa 13.6%; i obrazovanje za 8.9%. Dok, drugi sektori učestvuju sa manjim procentom u zaposlenju. Tabela 2.6. Ključni pokazatelji tržišta rada Č2 2017.
Pokazatelj Muškarci Žene Ukupno
Stopa učešća radne snage 65.7 20.0 43.0
Stopa neaktivnosti 34.3 80.0 57.0
Odnos zaposlenosti naspram stanovništva (stopa zaposlenosti) 46.8 12.7 29.9
Stopa nezaposlenosti 28.8 36.6 30.6
Stopa nezaposlenosti kod mladih (15-24 god.) 47.1 60.2 50.9
Procenat mladih NEET u mladoj populaciji (15-24 god.) 22.6 32.0 27.1
Procenat neodrživog zapošljavanja naspram opšteg zapošljavanja 25.5 18.4 24.0 Izvor: Anketa o radnoj snazi Č2 2017 Što se tiče radnika sa ugovorima, ispostavlja se da 29.0% zaposlenih lica imaju stalni ugovor na svom glavnom poslu, dok 71.0% ima privremeni ugovor. U skaldu sa zahtevom OCD-ama koje se bave podacima
|62
rodne ravnopravnosti pruža razvrstani po polu, a zatim uključen odnos žena i muškaraca koji rade sa / bez ugovora, u skladu sa zahtevima Zakona o ravnopravnosti polova. Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planu, glavni prioriteti predviđeni za realizaciju su:
Nastavak reformi koje su važne u smislu makroekonomske stabilnosti i sektora finansija, uključujući ovde i primenu fiskalnog pravila o budžetskom deficitu i održavanje nivoa kapitalnih troškova;
Privatizacija i likvidacija društvenih preduzeća;
Usvajanje politika zasnovane na podatke za poboljšanje razvoja politika i zakonodavstva zasnovane na podatke i odgovarajući proces konsultacija;
Poboljšanje javnih nabavki putem elektronske aplikacije za nabavke;
Poboljšanje javnih nabavki putem elektronske aplikacije za nabavke;
Rast efikasnost sudstva kroz smanjenje nagomilanih predmeta;
Poboljšanje pristupa finansija za MSP putem Kosovskog fonda za kreditnu garanciju;
Spajanje carine i poreske uprave, stvarajući jedinstvenu agenciju za prikupljanje prihoda.
Neprekidno unapređenje regulatornog okvira za bankarski sistem u skladu sa međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU-a na sledeći način:
o Dopuna uredbe o adekvatnosti kapitala u cilju usvajanja zahteva za definisanje kapitala prema Bazel III, potpuno uskladiti ponderisanja rizika prema kreditnom riziku po standardizovanom pristupu, da usvoje zahteva kapitala prema tržišnom riziku, kao i da prepoznaje faktora olakšavanja kreditnog rizika u skladu sa standardizovanim pristupom;
o Prilagođavanje standarda II stuba i III stuba Bazelskog okvira za kapital; o Prilagođavanje zahteva za upravljanje rizikom likvidnosti i odnos poluge na osnovu novih
standarda poznatih kao Bassel III; o Uredba o faktoringu; o Izrada pravnog okvira za likvidaciju banaka (na početku smo procesa i u zavisnosti od
procene radne grupe će se odlučiti koji će pravni akti će biti izdati npr. propisi i priručnici); o Pravila za ICAP (Internal Capital Adequacy Assessment Proces); o Uredba o primeni Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja 9.
Dalje usklađivanje uredbi o osiguranjima na Kosovu sa odgovarajućim evropskim direktivama. U zavisnosti od promena pravnih zahteva EU-a i međunarodnih standarda, postojeće odredbe će biti predmet izmena/ izmene -dopune kako bi bio u potpunosti sa ovim zahteva.
2.2. Kapacitet za suočavanje sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar Unije Ovo poglavlje se odnosi na drugu tačku ekonomskih kriterijuma Kopenhagena za učlanjivanje koje se bavi sposobnošću države da se suoči sa izazovima i da bude konkurentna na tržištu EU-a. Ključni faktori za postizanje ovog cilja i na osnovu kojih Evropska komisija prati i ocenjuje napredak ka članstvu sastoji se od:
Razvoja ljudskog i fizičkog kapitala na zadovoljavajućom nivou, gde se ocenjuju aspekti razvoja obrazovanja, istraživanja i infrastrukture,
Adekvatna sektorska i preduzetnička struktura, uključujući i sektorski sastav, razvoj MSP-a i pitanja restrukturiranja preduzeća struktura,
ograničen nivo uticaja države u konkurentnost između ostalog razmatra se uticaj pojedinih politika i segmenata u ekonomiji, uključujući pomoć od države i podrška MSP-a, i
Dovoljna tržišne integracija ekonomije sa zemljama EU-a. Prioriteti Vlade ostaju orijentisani u razvoju fizičkog kapitala kroz razvoj infrastrukture, razvoj ljudskog kapitala kroz reforme u obrazovanju i mera za podršku privatnom sektoru. Strateški okvir koji određuje
|63
mere i prioritetne ciljeve su deo Vladinog programa 2017-2021, i sektorskih strateških dokumenata, uključujući Strategiju za razvoj privatnog sektora 2013-2018, Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017-2021, nacrt sektorske strategije rada. Razvoj sektora od ekonomskog značaja kao što su energetika, infrastruktura, poljoprivreda, telekomunikacije i informaciono društvo i turizam su primarni ciljevi. Slično Programu Vlade, tako da i Strategija za razvoj privatnog sektora ciljaju održivi ekonomski razvoj, socijalne politike koje poboljšaju blagostanje, promociju investicija (uključujući i investicione fondove), podršku za mala i srednja preduzeća, privatizaciju i poboljšanja učinka javnih preduzeća. Takođe i u srednjoročnom planu, napori za će se intenzivirati u poboljšanju kvaliteta obrazovanja i bolje nadovezivanje obrazovanja i zahteva tržišta. U okviru regionalne saradnje i procesa evropskih integracija, Republika Kosovo je uključena u ostvarivanje ciljeva Strategije Jugoistočne Evrope 2020. god. i agende nadovezivanja infrastrukture, uključujući i onaj koji se sada naziva „Berlinski proces“. Poboljšanje konkurencije, tržišta rada i industrijske politike, olakšavanje trgovine između zemalja regiona, poboljšanja mreže putne infrastrukture i energetskog tržišta su neki od glavnih ciljeva na regionalnom nivou. Republika Kosovo je integrisala njihovo sprovođenje u okviru strateških ciljeva i odgovarajućih akcionih planova. Međutim, moraju se nastaviti napori u određivanju izazova vezanih za poboljšanje konkurentnih sposobnosti15 zemlje. Iz tog razloga, zemlja treba da se uključi u poboljšanje kvaliteta obrazovanja i povezivanje iste sa tržištem rada, obezbeđivanje stabilne isporuke električnom energijom, razvoj infrastrukture i energetske efikasnosti, poboljšanja poslovnog okruženja, uključujući i povećanje kapaciteta i efikasnosti pravosuđa, borbe protiv sive ekonomije , privlačenje stranih investicija i zaštite investitora za podršku strateških ciljeva, razvoj mehanizama za državnu pomoć i olakšanje trgovine. Što se tiče spoljne pomoći, u okviru sektorskog pristupa Instrumenta za pretpristupnu pomoć IPA II, je u završnoj fazi priprema dokumenta sektorskog planiranja "Konkurentnost" gde se predviđa srednjoročna podrška iz pomoći Evropske Komisija za ostvarivanje specifičnih ciljeva za povećanje konkurentnosti i integraciju ekonomije zemlje u globalnu ekonomiju. Oblasti u kojima je predviđena pomoć su razvoj privatnog sektora, zapošljavanje i obrazovanje. Slično, Berlinski proces pruža finansijsku podršku od Evropske komisije i međunarodnih financijskih institucija za važne projekte u infrastrukturi. Specifičnije, Kosovo će dobiti podršku za putnu infrastrukturu u koridoru Drač - Priština - Niš i za železničku infrastrukturu na svoja dva glavna pravca. Za više informacija o drugim instrumentima pomoći i konkretnim projektima, pogledajte odgovarajuća poglavlja u trećem bloku. U nastavku će se prikazati pregled razvoja svakog od ovih ključnih faktora drugog ekonomskog kriterijuma. Obrazovanje i inovacija Obzirom da je Kosovo zemlja sa manje od dva miliona stanovnika, razvoj ljudskog kapitala je ključni faktor u opštem razvoju zemlje i društva znanja. Razvoj i transformacija obrazovnog sistema je orijentiran tako da ispunjava potrebe i zahteve društva u procesu tranzicije i ekonomskog razvoja, da ponudi jednake mogućnosti i da se razvijaju u skladu sa evropskim standardima. Reforma obrazovanja zasnovana je na načelima nepristranosti, jednakosti, učenja tokom celog života, efektivnosti i efikasnosti, institucionalne autonomije i decentralizovanog sistema i javne odgovornosti. Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017-2021 je osnovni sektorski dokument za razvojobrazovnog sistema na Kosovu. Planse usredsređuje na postizanju 7 ciljeva, odnosno učešća i sveobuhvatnosti u obrazovanju, kvalitetnom i efikasnim upravljanjem obrazovnog sistema, razvoja sistema kvaliteta u liniji
15 Izazovi se zasnivaju na Izveštaju EK-a o Kosovu 2016.
|64
sa međunarodnim standardima, povećanje kvaliteta predavanja, dalji razvoj stručnog obučavanja kako bi se adresirali zahtevi tržišta kao i rast kvaliteta visokog obrazovanja.Zajedno sa strateškim planom izrađen i usvojen kao i primenjeni akcioni plan koji identifikuje aktivnosti, institucije, vremenske rokove i potrebna budžetska sredstva za ostvarivanje ovih strateških ciljeva. Budući da Vladin program 2017-2021, definira da strukturna reforma u obrazovanjuse fokusira na povećanje učešća i jednak pristup obrazovanju, obezbeđivanjem, garantovanjem i povećanjem kvaliteta u obrazovanju, upravljanje obrazovnim ustanovama, integracije i međunarodnu saradnju,promociju nauke i istraživanja kao i financiranje obrazovanja i nauke kroz reviziju formule finansiranja. Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017-2021 je osnovni sektorski dokument za razvoj obrazovnog sistema na Kosovu. Plan se usredsređuje na postizanju 7 strateških ciljeva, odnosno učešća i sveobuhvatnosti u obrazovanju, kvalitetnom i efikasnim upravljanjem obrazovnog sistema, razvoja sistema kvaliteta u liniji sa međunarodnim standardima, povećanje kvaliteta predavanja, dalji razvoj stručnog obučavanja kako bi se adresirali zahtevi tržišta kao i rast kvaliteta visokog obrazovanja. Zajedno sa strateškim planom izrađen i usvojen kao i primenjeni akcioni plan koji identifikuje aktivnosti, institucije, vremenske rokove i potrebna budžetska sredstva za ostvarivanje ovih strateških ciljeva. Budući da Vladin
program 2017-2021, određuje da strukturna reforma u obrazovanju se fokusira na povećanje učešća i jednak pristup obrazovanju, obezbeđivanjem, garantovanjem i povećanjem kvaliteta u obrazovanju, upravljanje obrazovnim ustanovama, integracije i međunarodnu saradnju,promociju nauke i istraživanja kao i financiranje obrazovanja i nauke kroz reviziju formule finansiranja. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave rodnom ravnopravnošću, takođe treba obezbediti rodnu integraciju u školskim planovima i programima. U pred-univerzitetsko obrazovanje, reforma je usmerena na razmatranje kurikuluma, odnosno na razvoju novog kurikuluma i povećanje ljudskih kapaciteta na nivou ministarstva, opštine i škole za sprovođenje novog kurikuluma. Novi kurikulum je pilotiran na sprovođenje u 92 škole. Prema podacima Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju, na Kosovu funkcionišu 1.153 obrazovnih institucija (778 matične škole i 375 zasebne odeljenja) podeljene na:
Predškolske institucije: 43 (36 matičnih, 7 zasebnih odeljenja);
Osnovne škole: 985 (633 matičnih, 352 zasebnih odeljenja);
Srednje škole: 119 (103 matičnih, 16 zasebnih odeljenja);
Specijalne škole: 6 (sve su matične). Ukupan broj učenika uključenih u pred-univerzitetskom obrazovanju je 369,309 (191,239 učenika i 178,070 učenica), dok je broj zaposlenog osoblja u ovim institucijama 27,964 (15,057 muškaraca i 12,907 žena) od kojih 23,202 nastavnika, 1.673 administrativnog osoblja i 3.089 pomoćnog osoblja). Tabela 2.7. Broj učenika prema nivou obrazovanja i pola 2016/2017
Nivo Ukupno Muškarci Žene
Predškolski 5892 3192 2700
Predosnovni 23094 11901 11193
Osnovni i niži srednji 250931 129697 121234
Visoko srednji 89392 46449 42943 Izvor: Statistike obrazovanja na Kosovu, MONT U profesionalnom obrazovanju, primarni cilj je pripremanje kadrova za tržište rada. Ovaj nivo funkcioniše u skladu sa Zakonom o obrazovanju i profesionalnom osposobljavanju i obrazovanju odraslih i okvirom nacionalnih kvalifikacija. Osim profesionalnih škola postoje i 4 centra za kompetenciju. Sistem predviđen važećim zakonima za obrazovanje i profesionalno usavršavanje je 3 + 1 + 1, što je u skladu sa zahtevima tržišta. Izrađena su 142 edukativna programa postavljena na 17 polja-sektora i 29 standarda profesije.
|65
Takođe su izrađeni i vodič za profesionalne škole i vodič za poslodavce. Osnovana je i funkcioniše Agencija za obrazovanje i profesionalno osposobljavanje i obrazovanje odraslih koja ima za cilj razvoj sistema stručnog obrazovanja, kvalifikacije zasnovane na kompetencije na osnovu potreba tržišta i da stvore sistem za obezbeđivanje kvaliteta. U okviru Agencije postoje centri za kompetenciju. U okviru Stručnog obrazovanja i osposobljavanja je izrađen Okvir jezgra kurikuluma u sektorskim oblastima i tokom školske godine 2017/2018 će se raspravljati i biće informisani nastavnici sa integrisanim pristupom kurikula, dok integrisani kurikulumi zasnovani na standardima profesije je počelo sa 24 profila za deseti (10) razred. Tokom ovog perioda formirana je grupa stručnjaka sektorskih oblasti za izradu standarda profesije zajedno sa sektorom za ekonomiju i interesnih grupa koje zajedno će to obavljati za sve profile standarde profesije i od onih će se izraditi planovi i programi za profile koje proizilaze od zahteva sektora za ekonomiju. Za unapređenje upravljanja kvalitetom u pred-univerzitetskom obrazovanju, napori su bili fokusirani na povećanje unutrašnjeg kvaliteta, sprovođenje mehanizama za procenu spoljnog kvaliteta i povećanje kapaciteta Prosvetnog inspektorata. Visoko obrazovanje pruža mogućnosti studiranja za sve osobe unutar ili van teritorije Kosova, bez ikakve (nacionalne, rasne, verske, polne) diskriminacije. Trenutno funkcionišu 6 javna univerziteta unutar teritorije Republike Kosovo kao i 25 privatna koledža. Svaka od ovih institucija visokog obrazovanja, bilo javne bilo privatne, pružaju studijske programe akreditovane od strane Kosovske agencije za akreditaciju. Ne postoji starosna granica za upis na studije ili za dobijanje kvalifikacija u visokom obrazovanju na Kosovu. Grafikon br. 2.1. Broj dece, učenika i studenata na svim nivoima obrazovanja u javnom i privatnom sektoru 2016/2017
Izvor: Statistike obrazovanja na Kosovu 2016/2017, KAS (Objašnjenje: universitar – univerzitetski nivo; arsimi special – specijalno obrazovanje; i mesëm i lartë – srednji i visoki nivo; fillor dhe i mesëm – osnovni i srednji nivo; parashkollor – predškolski nivo). U Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije radi i centar NARIC, koji vrši ekvivalentnost diploma visokog obrazovanja stečenih van Kosova. Kosovo se još uvek nije službeno pridružilo Bolonjskom procesu, ali zahtev za formalni prijem je dostavljen 2014. god.. Zakonska osnova usklađuje postojeće prakse u obrazovanju sa prioritetima deklaracije Bolonjskog grupe,‚posebno vezano za usklađivanje odredbi određenih sa Zakonom i nacionalnog okvira za kvalifikacije (br. 03/L-060) i olakšavanje znanja prethodnog obrazovanja i kvalifikacije stečenih u drugim zemljama kroz centar NARIC. Kosovska Agencija za akreditaciju vrši eksternu procenu institucija i programa. Do jula 2016. god. bili su ukupno 468 akreditiranih programa studija na javnim i privatnim institucija za visoko obrazovanje, odnosno 262 u javnom i 206 u privatnom sektoru, pružane su ukupno 38 IVO-a. Međutim, potpunom primenom AU o akreditaciji (zahtev za 3 PhD za studijski program) je bio značajan pad akreditiranih studijskih programa jer neke institucije nisu uspele da ispunjavaju ove kriterijume. Štaviše, 6 privatnih
|66
institucija visokog obrazovanja nisu dozvolili upis novih studenata jer nisu mogli da dobijaju institucionalnu ponovnu akreditaciju.. Procenjivanje i akreditacija Kosovska agencija za akreditaciju (KAA) je u 2016. godini sprovela procenjivanje i ponovno akreditovanje institucija kao i studijskih programa u javnim i privatnim institucijama. Primljene su aplikacije iz javnih i privatnih institucija za ponovnu akreditaciju za ukupno 305 studijska programa na nivou BA, MA i PhD. KAA je obavila proces akreditacije u skladu sa AU za akreditaciju sa međunarodnim stručnjacima u javnim i privatnim visokoškolskim institucijama, što je ishodilo sa izradom izveštaja o proceni, na osnovu kojeg Odbor KAA je donosio odluke za akreditaciju. Sastanci odbora KAA, odnosno Nacionalnog saveta za kvalitet (NSK), održani su u januaru, martu, aprilu, maju, julu, avgustu, septembru, oktobru i decembru 2016. god.. Ovi sastanci bili su redovni i održani su i drugi vanredni sastanci ili sastanci održavanih preko Skype, u zavisnosti od potreba KAA. Na ovim sastancima su razmatrane aplikacije IVO za formalno odobrenje kao i na osnovu izveštaja o proceni sastavljeni od međunarodnih stručnjaka, NSK je odlučio kao što je prikazano u naredne dve tabele. Tabela 2.8. Pregled odluka DSK-a u 2016. o javnim IVO-ama
(Objašnjenje: Nr. – br.; Institucioni – institucija; Nr. i aplikacioneve – br. zahteva; Refuzim formal i aplikacioneve – Formalno odbijanje zahteva; Vendimi për akreditim – Odluka za akreditaciju; Vendimi për mosakreditim – Odluka za neakreditiranje; Universiteti i Prishtinës – Prištinski univerzitet; Fakulteti Filozofik – Filozofski fakultet; Fakulteti Filologjik – Filološki fakultet; Fakulteti i Arteve – Fakulet umetnosti; Fakulteti i Bujqësisë dhe Veterinarisë – Fakultet poljoprivrede i veterinarstva; Fakulteti i edukimit – Orbazovni fakultet; Fakulteti i Edukimit Fizik dhe Sportit – Fakultet za fizičko obrazovanje i sport; Fakulteti i Inxhinerisë Mekanike - Mašinski fakultet; Fakulteti i mjekësisë – Medicinski fakultet; Fakuleti i Shkencave Matematiko Natyrore – Fakultet za matematike u nauke; Universiteti i Prizrenit – Prizrenski univerzitet; Universiteti i Pejës – Pečki univerzitet; Universiteti i Gjakovës – Djakovački univerzitet; Universiteti i Mitrovicës – Mitrovački univerzitet; Universiteti i Shkencave të Aplikuara në Ferizaj – Univerzitet apliciranih nauka u Uroševcu; Akademia e Kosovës për Siguri Publike – Kosovska akademija za javni bezbednost; Fakulteti i Studimeve Islame – Fakultet islamskih studija.)
|67
Tabela 2.9. Pregled odluka DSK-a u 2016. o privatnim IVO-ama
(Objašnjenje: Nr. – br.; Institucioni – institucija; Nr. i aplikacioneve – br. zahteva; Refuzim formal i aplikacioneve – Formalno odbijanje zahteva; Vendimi për akreditim – Odluka za akreditaciju; Vendimi për mosakreditim – Odluka za neakreditiranje; Akademia Evolucion – Akademija Evolucion; Kolegji - Koledž.)
Kosovska agencija za akreditaciju (KAA) povodom prijema u Evropsku mrežu agencija za osiguranje kvaliteta za visoko obrazovanje (ENQA) i Evropskog registra obezbeđivanja kvaliteta za visoko obrazovanje (EQAR) primila je neke preporuke koje treba da se ispunjavaju tokom 5 godina od svog punog članstva u ove dve mreže. U tom smislu, KAA redovno izrađuje izveštaje i planove za sprovođenje preporuka kako bi dokazalo da je u toku procesa potpunog sprovođenja ovih preporuka. Oblast naučnih istraživanja ostaje još uvek ograničen. Podrška istraživanju se sastoji od finansijske podrške kroz šeme mobilnosti, naučnih izdanja i publikacija. Što se tiče kretanja na tržištu rada, skoro dve trećine kosovskog stanovništva je radno sposobno (starosti 15-64. godina). Očekuje se da će radno sposobno stanovništvo brzo povećati u narednoj deceniji, jer je Kosovo među zemljama sa najmlađem stanovništvom u Evropi. Od ukupnog stanovništva radnog uzrasta, 57.0% nisu ekonomski aktivni, veća stopa je za žene (80%) nego za muškarce 34.3%, što znači da nisu zaposleni i da nisu bili aktivni u traženju posla proteklih četiri nedelja i/ili nisu spremni da počinju da rade u roku od dve nedelje. Od 43.0% stanovništva, koji su ekonomski aktivni, 30.6% (157,752 osoba) su nezaposlena, 36.6% za žene u odnosu na 28.8% za muškarce. To znači da 69.4% (357,608) ekonomski aktivnih lica su zaposlena, stvarajući odnos zapošljavanja prema stanovništvu (stopa zaposlenosti) od 29.9%%, 46.8% u odnosu na 12.7% za žene. Na tržištu rada postoje velike polne razlike. Jedna od pet žena (20.0%) radno sposobnih je aktivna na tržištu rada, u poređenju sa oko tri petine muškaraca (65.7%) radnog doba. Među zaposlenima, nezaposlenost je
|68
veća kod žena nego kod muškaraca (36.6% u odnosu na 28.8%). Stopa zaposlenosti kod žena radne dobi je samo 12.7%, u poređenju sa 46.8% za muškarce. Ovaj veoma nizak nivo nezaposlenosti među ženama potiče od kombinacije niskog učešća u radnoj snazi i visoke nezaposlenosti. Porodične odgovornosti bile su glavni razlog za neaktivnost žena na tržištu rada, 38.3% ispitanica su istakle ovaj razlog. Žene su uglavnom bile zaposlene u sektorima obrazovanja, zdravstva i trgovine (47.1% zaposlenih žena). Muškarci su uglavnom bili zaposleni u sektoru građevinarstva, proizvodnje i trgovine (zapošljavajući 47.4% zaposlenih muškaraca). Nezaposlenost među mladima je veoma visoka na Kosovu. U drugom tromesečju 2017. god., mladi na Kosovu su imali dvostruko veće mogućnosti da budu nezaposleni u odnosu na odrasle osobe. Kod mladih uzrasta 15- 24. god. koji ulazu u radnu snagu, 50.9% je bilo nezaposleno. Nezaposlenost je veća kod mladih žena (60.2%) nego kod mladih muškaraca (47.1%). Gotovo jedna trećina (27.1%) osoba 15-24. godina na Kosovu nisu bili u školi, zaposleni ili u obuci (NEET). Ovaj iznos je 32.0% za mlade žene u poređenju sa 22.6% za mlade muškarce. Većina onih koji su zaposleni izveštavaju da rade puno radno vreme. 93.8% ispitanika je izjavilo da rade puno radno vreme na glavnom poslu. Razlozi za rad sa nepunim radnim vremenom razlikuju se između oba pola, pošto žene, imajući u vidu ulogu zbrinjavanja porodice, smanjuju vreme koje je na raspolaganje za zapošljavanje. Glavni razlog za muškarce što ne rade puno radno vreme je nedostatak radnog mesta sa punim radnim vremenom. 24.0% zaposlenih osoba pripadalo je nestabilnoj kategoriji zapošljavanja. To znači da su ili zaposleni u sopstvenom poslovanju (samozaposleni), ili doprinesu porodičnom poslovanju (plaćeni ili neplaćeni). Samo 29.0% zaposlenih lica imalo je stalne ugovore na svom glavnom poslu, dok 71.0% njih su imali privremeni ugovor, bez značajnih razlika između muškaraca i žena. Osobe koje su imale privremene ugovore, pitani su se zašto imaju ovu vrstu ugovora, 93.0% ispitanika je izjavilo da zato što ne postoji drugi ugovor na raspolaganju. Neto plata većine zaposlenih iznosila je između 400 i 500 evra mesečno. Zapažene su vrlo male razlike između polova.16 Fizički kapital i kvalitet infrastrukture U principu, privatne investicije su opale u 2012-2013. godini, dok je u ostatku perioda 2014-2016 god. je održan manje više konstantan nivo. Nasuprot tome, javne investicije su postepeno povećavane u periodu 2011-2013 godine na većoj meri i zbog ulaganja u infrastrukturu, opale su tokom 2014-2015 god. (što se poklapa sa završetkom velikih projekata, npr. autoput Priština - Vrbnica). U 2016. godini došlo je do povećanja u privatnim i javnim investicijama. Korišćenje investicijske klauzule u poslednjim izmenama koje podržavaju domaću proizvodnju kao i nastavak opadanja kamatnih stopa na kredite očekuje se da zasite potrošnju i investicije tokom sledećeg srednjoročnog perioda. Osnovne pretpostavke koje podržavaju mišljenje za 2018-2020 rezultiraju stvarnom stopom rasta BDP u proseku od 4,2%. U narednom periodu poseban naglasak se će se dati investicionoj klauzuli kroz koju Vlada Republike Kosovo namerava investirati u velike infrastrukturne projekte kako bi prevazišla strukturne izazove koji su ometali maksimalno iskorišćavanje razvojni potencijal zemlje. Da bi omogućio sveobuhvatni ekonomski rast u zemlji, Vlada je povećala prostor za kapitalne potrošnje na nivou opština. Tabela 2.10. Privatne i javne investicije 2012-2020
Opis 2012 2013 2014 2015 2016 proc. 2017
proj. 2018 proj.
2019 proj.
2020 proj.
Privatne investicije 837 942 1,024 1,197 1,245 1298 1368 1443 1534
Javne investicije 550 529 411 404 444 590 677 756 826
Izvor: SOR 2018-2020
16 Anketa o radnoj snazi TM2 2017, ASK.
|69
Drumska infrastruktura Vlada Republike Kosovo ostaje posvećena daljnjem unapređenju drumske i železničke infrastrukture, fokusirajući se na završetak glavnih međunarodnih pravaca, puteve R7 i R6 i regionalne puteve M9, M2 kao i međunarodne železničke linije, linija 10 kako bi se omogućio brži i jeftiniji promet ljudi i robe, uz smanjivanje troškova i udaljenosti transporta ljudi i robe unutar i van Kosova. Ovo će olakšati poslovanjima plasiranje robe na domaćem i međunarodnom tržištu, dok će modernizacija međunarodne železničke mreže pomoći izvoznom sektoru rudarstva i poljoprivrednih proizvoda. Drumska infrastruktura je bila jedan od glavnih prioriteta u poslednjih nekoliko godina. Puno je investirano u nacionalne puteve koji se povezuju sa regionalnim koridorima, u regionalne i lokalne puteve. Trenutno, naša zemlja ima 1962 km nacionalnih i regionalnih puteva i 4761 km lokalnih puteva. Glavni ciljevi u ovom sektoru uključuju: i) integraciju Kosova u regionalnu putnu mrežu kroz razvoj puteva 6 i 7 kroz pan-evropskim koridorima, ii) smanjenje troškova transporta, i smanjenje saobraćajnih gužvi izgradnjom novih puteva uključujući tranzitne puteve oko urbanih centara, iii) povećanje bezbednosti kroz poboljšanje horizontalne i vertikalne signalizacije, poboljšanje kvaliteta putne infrastrukture i kroz kampanje za bezbednost saobraćaja i, iv) održavanje i poboljšanje postojećih puteva koji omogućavaju dobre privatne i javne transportne usluge. Završen je autoput Priština- Vrbnica koji je deo nacionalnog autoputa Vrbnica– Merdare (R7) koji je povezan sa međunarodnim koridorima 8. i 10. I segment Priština - Miloševo autoputa M2 je takođe završen. Mi ćemo u nastavku razraditi glavne infrastrukturne projekte koji su u toku i one koji se planiraju. Razvoj putnih pravaca 6. i 7. su prioriteti Vlade Kosova za poboljšanje mreže transporta i potpunu integraciju u regionalnu putnu mrežu. Razvoj obe rute se smatra veoma značajnim za ekonomiju Kosova i od strateškog značaja za region, uspostavljajući dve glavne veze u okviru regionalne transportne mreže. U isto vreme povezuje glavne gradove i ekonomske centre unutar Kosova. Putni pravac 6 u okviru transportne mreže Jugoistočne Evrope povezuje koridore VIII i X u Makedoniji sa Prištinom i dalje nastavlja sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. U procesu modifikacije osnovne mreže Jugoistočne Evrope (2009) je uključen i putni pravac 6A Priština - Slatina (Aerodrom) - Peć – Crna Gora - Hrvatska i dalje. U ovaj putni pravac je uložen znatan iznos u cilju njegovog razvoja. Putni pravac 6. kao deo transportne mreže Jugoistočne Evrope povezuje koridore VIII i X u Makedoniji sa Prištinom, ima poseban ekonomski značaj za Kosovo i region, čime se integrišu glavni gradovi regiona i ekonomski centri u regionalnu transportnu mrežu. 2. jula 2015. god. potpisan je ugovor između Ministarstva za infrastrukturu u pobedničke kompanije Bechtel Enka za izgradnju autoputa Priština- Elez Han, izgradnja autoputa se očekuje da se završava krajem 2018. god. (segment C1 je završen, segment C2 se očekuje da se završava do kraja 2017. god. a segment C3 se očekuje da se završava krajem 2018. god.). Tabela 2.11. Mreža putne infrastrukture, u km
Vrsta Asfaltiran % Ne-asfaltiran % Ukupno
Centralni 1,921 95.48 91 4.52 2,012
Autoput 78 100 - - 78
Nacionalni 626 99.52 3 0.48 629
Regionalni 1,217 93.26 88 6.74 1,305
Opštinski * 4,925
Lokalni * 4,355
Urbani * 570
Ukupno 6,937
* Procena
|70
Nakon puštanja u promet segmenata autoputa R7, Morina- Đurđica (veza sa N9)- Bresje -Besinje, Ministarstvo za infrastrukturu u saradnji sa WBIF-om i EIB-om je počelo sa ispunjavanjem studije o izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu kao i sa preliminarnim projektom za segment Besinje-Merdare (granica sa Srbijom). Konsultantska kompanija COWI je sprovela studiju nekoliko alternativa budućeg koridora autoputa Besinje-Merdare (25 km), ove alternative koridora autoputa su procenjene prema mehanizaciji koja se sastoji od tehničkih, finansijskih, socijalnih, ekoloških i bezbednosnih kriterijuma i na osnovu nalaza pripremljen je Završni izveštaj sa najpovoljnijom verzijom. U saradnji sa WBIF-om i EIB/EBRD-om nastaviće se sa definisanjem daljih koraka u pripremi projekata i oblicima finansiranja ovog projekta. Projekat autoputa „Priština-Gnjilane-Bela Zemlja“: Vlada Republike Kosovo je identifikovala izgradnju autoputa Priština-Gnjilane-Bela Zemlja dužine 47.1 km kao investicija od velikog značaja za infrastrukturu i ekonomski razvoj Kosova. Ovaj put je povezan sa glavnim putnim pravcima jugoistočne Evrope, auto putevima 6 i 7 koridora X u Srbiji. Veoma je bitno da se započne sa realizacijom projekta autoputa Priština-Gnjilane-Bela Zemlja, tako da je ovaj putni pravac bude obuhvaćen na mapi Glavne putne mreže jugoistočne Evrope (Core Transport Network). Proširenje Nacionalnog puta N25, od kružnog toka Besinje-Podujevo: za realizaciju ovog projekta već je počelo sa izradom projekta proširenja puta N25, za gore navedeni segment. Prošireni put će imati 4. trake za promet (4x3,75m) razdvojene u sredini sa trakom za razdvajanje širine 1,50 m. Na pristupnim tačkama i raskrsnicama će biti dodatna traka širine od 3.0 m. Uglavnom, raskrsnice će biti na dva nivoa (samo na određenim slučajevima će biti projektirane sa jednim nivoom). Počelo je proširenje trase puta kod kružnog toka u Besinji, dok završetak će biti kod kružnog toka u Podujevu. Planirana dužina proširenog Nacionalnog puta N25 je 20 km. Ovaj projekt ne predstavlja rizik za nastavak koridora 7 Drač-Morina-Priština-Merdare-Niš. Karakter ovog projekta se odnosi više na povezivanje dva gravitirajuća područja, Podujeva sa Prištinom i povećanja kapaciteta postojećeg puta. Planirana realizacija ovog projekta je kraj 2018. god.. Nastavak projekta proširenja nacionalnog puta N9, Priština- Peć: U saradnji sa Investicionim okvirom Zapadnog Balkana17 (Western Balkan Investment Frameëork) i EBOR -om, počela je studija izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu za segment Kijevo-Zahać (32 km) i dodatak projekta za sprovođenje, kao preduslov za pokretanje sprovođenja projekta. Okvirni plan za popunjavanje ove sekcije je krajem 2018. god.. Nastavak projekta proširenja nacionalnog puta N2, Priština- Mitrovica. Tokom naredne tri godine, Ministarstvo za infrastrukturu će nastaviti sa proširenjem nacionalnog puta N2 u pravcu Mitrovice. Železnički transport
Infrastruktura Kosovskih železnica AD (INFRAKOS) upravlja železničkom infrastrukturom koja je pod državnom vlasništvom. Ovo je javna kompanija sa ograničenom odgovornošću sa 100% akcija u vlasništvu Kosovske poverilačke agencije. Železnička mreža Kosova se sastoji od 335,079 km pruge. Četiri železničke linije trebaju različite nivoe rehabilitacije kako bi se ispunili savremeni standardi brzine i bezbednosti. Tokom prošle godine, došlo je do porasta transporta i ljudi i robe.
17 Zajednička inicijativa koja prikuplja sredstva od Evropske komisije, Evropske investicione banke (EIB), Razvojne banke Saveta Evrope (CEB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Svetske Banke, KfW itd).
|71
Obavlja se ograničeno održavanje pruga. Konkretnije, železnička infrastruktura je sledeća:
Železnička pruga 10 (od granice Srbije - Lešak - Mitrovica - Kosovo Polje – Elez Han – granica sa Makedonijom), dužine 149.110 km, sa jednim parom šina, ne napaja se električnom energijom, široka 1.435 mm, D3 kategorija, osa mase 22.5 tona i uzdužne mase 7.2 t/m;
Istočna železnička pruga (od granice sa Srbijom - Podujevo - Priština - Kosovo Polje), dužina 45.198 km, jedan par šina, ne napaja se električnom energijom, širine 1435 mm, D3 kategorije, osa mase 22.5 tona i 16 tona i uzdužne mase 7.2 t/m i 5 ton/m;
Zapadna železnička pruga (Kosovo Polje - Peć) dužine 81.940 km, jedan par šina, ne napaja se električnom energijom, širine 1435 mm, C2 kategorije, osa mase 20 tona i uzdužne mase 6.4 tona/m; i
Jugozapadna železnička pruga (Klina - Zrze - Prizren) dužine 58.831 km, jedan par šina, ne napaja se električnom energijom, širine 1.435 mm, D3 i B1 kategorije, osa mase 22.5 tona i 18 tona i uzdužne mase 7.2 t/m i 5 tona/m.
Zakon 04/L-063 o Kosovskim železnicama uspostavlja Regulativni autoritet železnica koji se sastoji od nezavisnih organa, osim istražnih organa ispred kancelarije premijera za praćenje i regulisanje železničkog sektora. Ministarstvo infrastrukture je izradilo Sektorsku strategiju multi-modalnog transporta 2015-2025 koja uključuje železnički sektor. Strategija je uzela u obzir i internu funkcionalnost evropskog železničkog sistema, bezbednost i standard evropskog sistema železnica, strategije izrađene u skladu sa Sporazumom o transportnoj zajednici između Transportne opservatorije jugoistočne Evrope (SEETO). Obzirom da je železnička pruga 10 koja povezuje Kosovo sa Srbijom i Makedonijom je deo koridora i železničke trase SEETO, je od najvećeg prioriteta za modernizaciju. Na osnovu klauzule o investicijama prema „Stand-by“ Sporazuma sa SMF-om, rehabilitacija železničke linije 10- Institucija koja će sprovoditi ovaj projekat je javno preduzeće „Infrakos“, Priština. Ukupni troškovi projekta se očekuje da bude 195,4 miliona evra. EBOR, Evropska banka za investicije i Evropska Unija finansiraju ovaj projekat. Vazdušni transport Kosovo ima Prištinski međunarodni aerodrom „Adem Jashari“ koji se koristi u vojne i u civilne svrhe. Aprila 2010. god. stupio je na snagu ugovor o javno-privatnom partnerstvu između Vlade Republike Kosovo i tursko-francuskog konzorcijuma Limak-Aeroport de Lyon o davanju Međunarodnog Aerodroma u Prištini pod koncesiju, koji predstavlja uspešan primer Projekta o koncesiji u Jugoistočnoj Evropi. Novi terminal koji je počeo sa radom 23. oktobra 2013. god. u koji je investirano oko 100 miliona evra i nudi više konfora za putnike, prvoklasnu uslugu kao i dovoljno prostora i društveno okruženje za putnike. Novi terminal ima površinu od 44.000 m2 i kapacitet koji omogućava prijem do 4 miliona putnika godišnje. To čini međunarodni aerodrom u Prištini liderom u regionu po prostoru terminala kao i kontrolnom tornju i ima potencijal da Priština i Kosovo postanu glavni centar za regionalnu avijaciju. Kvalitet i kvantitet usluga na ovom aerodromu se značajno povećao. Kao deo osnovnih međunarodnih i regionalnih mreža, cilj je da se proširi i kontinuirano povećaju kapaciteti ovog aerodroma. Energija Proizvodnja električne energije u zemlji je obezbeđena od strane Kosovske energetske korporacije (KEK a. d.) koja se sastoji od dve termoelektrane (Kosovo A i Kosovo B) i rudnika uglja. Proizvođači energije su i pet male hidroelektrane (jedna u okviru Javnog preduzeća Ibar-Lepenac i četiri kojima upravljaju privatne kompanije). Instalirani kapaciteti termoelektrane su 1478 MW, ali zato što su dosta stari, njihov trenutni operativni kapacitet je oko 915 MW. Kapacitet instaliranih hidroelektrana je 4.84 MW.
|72
Prenosnim sistemom upravlja Operater sistema prenosa i tržišta (KOSTT a.d). Sistem je povezan sa svim susednim sistemima na nivou 400 kV, osim sa Albanijom, gde je nivo veze samo 220 kV. Nova linija prenosa energije sa Albanijom izgrađena 2016. god., poboljšala je napajanje i povezivanje zemlje sa regionalnim energetskim tržištima, ali ovo će postati funkcionalno tek nakon što će Kosovo biti primljeno u Evropskoj mreži operatera sistema prenosa. To će uticati na povećanje kapaciteta prenosa između dve zemlje i regiona, povećanje bezbednosti i pouzdanost energetskih sistema Kosova i Albanije i optimizacije rad oba sistema. Ukupna dužina prenosnih linija (400 kV, 220 kV i 110 kV) je 1,223km. Kosovska kompanija za distribuciju električne energije - KEDS, upravlja sistemom operatora distribucije električne energije na Kosovu. Operator sistema distribucije (OSD) poseduje 624.5 km mreže 35 kV,1259.2 km mreže 10 (20) kV 5.743,5 km dužina mreže 10 kV, oko 50.1 km mreže 6 kV i 11.635,9 km dužine mreže 0.4 kV. Takođe, OSD poseduje 7863 trafo stanice od nivoa 35/10 kV do 6/0.4 kV i 7610 pod-stanica od nivoa 35/10 kV do nivoa 6/0.4 kV. Uprkos napretku u povećanju kapaciteta prenosa i distribucije, isporuke električnom energijom, povećanje efikasnosti u korišćenju mineralnih sirovina, još uvek je potrebno više napora da se poboljša trenutna situacija. Sektor električne energije kao jedan od ključnih faktora za razvoj privrede i socijalne dobrobiti što i dalje je povezan sa komercijalnim i tehničkim gubicima i zastarelom tehnologijom koja nema dovoljno kapaciteta za stabilno snabdevanje energijom. Sektor za grejanje sastoji se od četiri toplane na Kosovu (Priština, Đakovica, Mitrovica i Zvečan). Na kraju 2014. god. toplana Prištine, Termokos se priključila sistemu kogeneracije u TE Kosovo B i to je značajno uticalo na povećanje učinka u snabdevanju građana Prištine grejanjem. Postoje značajni energetski potencijali za razvoj sistema grejanja. Razvoj sistema grejanja značajno utiče na rast sigurnosti u snabdevanju električnom energijom, posebno tokom zimske sezone u kojoj postojepreopterećenja na elektro energetski sistem. Kosovo nema mrežu prirodnog gasa, ali nedavni događaji u regionu, u vezi sa međunarodnim projektima, predstavljaju priliku koju treba iskoristiti, ali prethodno obavezno je obavljanje tehničke i finansijske studije i analize. Kroz identifikaciju energetskih potencijala iz različitih izvora energije, korišćenje tih potencijala je prilično malo. Ova situacija mora da se menja konkretnim politikama i merama tako da energetski resursi budu raznovrsni i raste sigurnost snabdevanja. Potrošačima treba omogućiti što više alternativa da ispune svoje energetske potrebe sa pristupačnim proizvodima i troškovima. Što se tiče institucionalnog i regulatornog okvira, postoje neki važni koraci koji stvaraju osnovu za otvaranje tržišta i pokretanje konkurencije energetskom sektoru. Kancelarija regulatora za energetiku ima zakonsko ovlašćenje da obavezuje strane da ponude na slobodnom tržištu određenu količinu energije (trenutno postoji samo jedan dobavljač). Prema dizajnu tržišta električne energije, Kosovo ima bilateralno tržište gde licencirani učesnici kupuju i prodaju energiju da bi omogućili uravnotežen energetski sistem. Ovo tržište je povezano sa mehanizmom za balansiranje gde operator sistema prenosne električne energije KOSTT prihvata ponude za kupovinu i prodaju energije od strane licenciranih, za upravljanje razlika u tokovima koji nisu pokriveni bilateralnim ugovorima. Dok upravljanje rudnicima uglja i proizvodnjom električne energije u termoelektranama vrši se od javnog preduzeća KEK. Izrada politika, organizovanje, uređenje i upravljanje energetskim sektorom se vrši putem pravne infrastrukture koja je generalno dobro opremljena i usklađena sa acquis-om Evropske Unije(EU). Svaki proces izrade politika, organizovanja i primene mora da obuhvata i rodnu perspektivu. Takođe, od 2004. god. su razvijene vladine institucije, one regulatorne i operateri sposobni za uspešno upravljanje energetskim sektorom. Glavne institucije koje upravljaju energetskim sektorom su:
|73
Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) koje je odgovorno za izradu politika u energetskom sektoru kao i da prati njihovo sprovođenje;
Kancelarija regulatora za energiju (KRE), koja deluje kao nezavisna regulatorna agencija odgovorna za regulisanje tržišta energije (električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije);
Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM)- koja deluje kao nezavisna regulatorna agencija za regulisanje rudarskih aktivnosti u okviru koje je i iskopavanje uglja;
Kosovski operator sistema za prenos električne energije i tržišta (KOSTT a. d.) koji je javno preduzeće koje upravlja prenosnom mrežom i ima ulogu operatora prenosnog sistema i tržišta električne energije.
Ostale vladine institucije poput Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (MSPP), Ministarstva rada i socijalne zaštite (MRSZ), Ministarstva trgovine i industrije (MTI), Ministarstva finansija (MF), kao i Komisija za konkurentnost Kosova, imaju važnu ulogu u nadgledanju socijalne, ekonomske i prostorne odgovornosti u sektoru energetike. Tržište elektronskih komunikacija
Na Kosovu sektor ITK-a ima veliki ekonomski značaj obzirom na to da u poslednjih deset godina učestvuje u BDP-u Kosova sa oko 10%. Osim ekonomskog značaja ovaj sektor ima veliki uticaj i na socijalnu koheziju, u oblasti obrazovanja, zdravstva, i podizanja ljudskih kapaciteta u celini kao i povećanje opšte konkurentnosti Kosova na globalnom nivou. Što se tiče tržišnih kretanja, fiksna telefonija istorijski ima nizak razvoj u našoj zemlji. Sa liberalizacijom ovog tržišta omogućen je pristup i alternativnog operatera (IPKO) koji predstavlja konkurentnost operatora koji je imao monopol do tada PTK (TiK). Sada i Kujtesa je još jedan ovlašćeni provajder fiksne telefonije. Tokom 2015. god. kod Autoriteta je notificiran 1 novi operater za pružanje usluga fiksne telefonije što ukupno sada imamo četiri operatera za pružanje usluga fiksne telefonije. Dotični operateri su:
Telekom Kosova a. d. (bivša PTK), licenciran je dana 30.07.2004. god.,
IPKO Telecommunications LLC, licenciran je dana 08.09.2006. god.,
Kujtesa.Net, licenciran je dana 07.01.2014. god. i
Fiberlink (Rešenje br. 607 (br. prot. 013/B/15), je odredio numerički blok iz serije geografske numeracije za korišćenje od „FiberLink“ DOO).
Broj aktivnih linija fiksne telefonije u ovom tromesečju rezultira da ima značajni rast jer od ovog perioda su uključeni i podaci za operatora MTS DOO. U ovom periodu, Č2 2017, broj pretplatnika povećan je za 32.28% u odnosu na prethodno tromesečje, a takođe je povećan za 18.96% u odnosu na isti period prošle godine. Takođe, podaci o stopi prodora fiksne telefonije na Kosovu u ovom tromesečju označava pozitivan trend tj. povećanje zbog uključivanja podataka dotičnog dodatnog operatora. Najveće učešće na tržištu ima javna kompanija Telekom Kosova, zatim MTS D.O.O, a zatim IPKO18. Međutim, svi pokazatelji fiksne telefonije ukazuju na veoma sporo razvijanje i u padu.19 Takav trend sporog razvijanja fiksne telefonije se primećuje i na globalnom nivou. Mala stopa prodora zavisi od neprekidne evolucije drugih usluga koje zamenjuju usluge fiksne telefonije, a istovremeno pružajući dodatne vrednosti u realizovanju elektronskih komunikacija. Normalno, investicije su usmerene
18 Zbog uključivanja podataka za operatera MTS DOO, učešće ostalih operatera na tržištu je smanjeno posebno to je uticalo na Telekom Kosova koji je imao najveće učešće na tržištu. 19http://arkep-rks.org/repository/docs/Pasqyra%20e%20tregut%20t%C3%AB%20KE%20_Indikator%C3%ABt%20kryesor%20p%C3%ABr%20TM2_2017.pdf.
|74
ka ponudi privlačnih usluga gde potražnja je prevelika a povraćaj investicija očekivan. Nove telekomunikacione mreže su dodatna vrednost za društvo i dovoljno alternativa u odnosu na tradicionalnim mrežama fiksne telefonije. Što se tiče poštanskih usluga, prema podacima obrađenih od Autoriteta, rezultira da u odnosu na 2015. godinu, u 2016. godini imamo značajni rast ukupnog broja poštanskih artikala- isporuka uopšte i to u vrednosti od: 3.38%, dok NPK „Pošta Kosova AD“, ima rast na ukupan obim poštanskih isporuka u vrednosti od: 4.20%, dok privatni operateri imaju pad u vrednosti od: 13.50%. Na osnovu broja poštanskih pošiljki, kretanje i poređenje od 2012. do 2016. god. pokazuje da postoji kontinuirano povećanje ukupnog broja poštanskih pošiljki i to u vrednosti od: 37.74%. Od ukupnog broja poštanskih pošiljki najveći broj oko 50.90% su poštanske pošiljke, dok oko 44.94% su isporuke direktnom poštom, dok oko 4.16%, su paketi za isporuku. Od ukupnog broja isporučenih pošiljki oko 89.33% poštanskih pošiljki su unutrašnja– domaća pošta, dok oko 10.67% su međunarodna pošta. Takođe, u odnosu na 2015. godinu, u 2016. godini, sektor poštanskih usluga u ukupnom prihodu iz sektora zabeležio je rast ukupnih prihoda u vrednosti od 13.90%, dok je NPK „Pošta Kosova AD“ ostvario je rast u vrednosti od 23.81%, dok privatni operateri imali su blagi pad u vrednosti od 0.59%. Ukoliko uzmemo u obzir kretanje prihoda „poštanskog sektora“, od 2012. do 2016. god., možemo reći da sektor poštanskih usluga u Republici Kosovo kontinuirano ima rast prihoda, u poređenju sa 2012. godinom, i ima rast od 30.37%, dok upoređivanje između 2015. i 2014. god. pokazuje na rast u vrednosti od 12.07%, gde NPK „Pošta Kosova AD“ imao rast vrednosti od 10.39%, dok privatni poštanski operatori takođe su imali rast u vrednosti od 13.35%. Tržište mobilne telefonije ima najširi spektar u svim elektronskim komunikacijama. Trenutno na Kosovu operišu dva ovlašćena operatora mreža mobilne telefonije u frekvencijskom opsegu 900/1800 MHz:
Telekom Kosova AD/Vala licenciran 30.07.2004. god. (ART br. prot. 111/04) sa rokom važnosti od 15 godina, i
IPKO Telecommunications LLC licenciran 06.03.2007. god. (ART br. prot. 77/07) sa rokom važnosti od 15 godina.
Osim dve gore pomenutih operatera mreže MNO (Mobile Network Operator), licencirana su još dva druga mobilna virtualna operatora (MVNO):
Dardafon.net LLC (Z Mobile) licenciran 12.06.2008. god. (ART br. prot. 112/08) sa rokom važnosti od 15 godina, i
Dukagjini Telecommunications a.d (D3 mobile) licenciran 24.06.2008. god. (ART br. prot. 124/08) sa rokom važnosti od 15 godina.
Ukupan broj korisnika mobilne telefonije na kraju drugog tromesečja (Č2-2017) dostigao je 2,035,968 odnosno 15.5% više u odnosu na isti period prošle godine (Č2-2016). Dok, u odnosu na prethodno tromesečje Č1-2017, broj korisnika je porastao za 2.76% (ili 54,603 korisnika). Slično sa brojem korisnika, i prodor usluga mobilne telefonije u izveštajnom periodu je zabeležio blagi porast u odnosu na prethodno tromesečje, dok najznačajniji rast u odnosu na isto tromesečje prošle godine (Č2 2016). Prodor usluga mobilne telefonije sada iznosi 112.1% broja stanovništva. Broj korisnika (pretplatnika) internet usluga sa fiksnim i mobilnim široko pojasnim pristupom do Č2 2017, kao što je prijavljeno od strane operatera je (od 1,443,776 pretplatnika), gde se primećuje povećanje od 51,506 pretplatnika ili 3.69% u odnosu na Č1 2017, odnosno povećanje od 340,777 pretplatnika ili izraženo u procentima 30.89% u odnosu na isti period prošle godine (Č2 2016). Broj internet linija sa fiksnog široko pojasnog pristupa do Č2 2017 prijavljen od strane operatera obeležava broj od 257,645 internet pretplatnika. Od ovog se primećuje porast od 11,201 pretplatnika ili oko 4.54% u
|75
odnosu na Č1 2017, odnosno izraženiji rast pretplatnika od 33,349 ili 14.86% u odnosu na period Č2 2016. Iako prodor interneta kroz fiksnog široko pojasnog pristupa za domaćinstva je 86.7%, odnosno, prodor interneta prema stanovnicima (na 100 stanovnika) ispostavi se da je 14.19%. Broj korisnika mobilnih Internet usluga (Mobile Broadband) ili pristup Internetu preko mobilne mreže 3G i 4G je u stalnom porastu, ovaj broj iz Č2 2017 je dostigao do 1,186,131 korisnika, što označava povećanje od 3.51% u odnosu na Č1 2017. Trend u broju pretplatnika koji pristupaju Internetu putem mobilne mreže od početka pružanja ovih usluga na tržištu karakteriše stalni porast, iako u periodu Č4 2016 primećen je blagi pad. U izveštajnom periodu (Č2 2017) se primećuje blagi porast u prodoru ovih usluga za 3.7% u odnosu na Č1 2017 odnosno za 34.97%, u odnosu na isti period 2016. god.. Što se tiče raspodele tržišta Internet usluga prema korisnicima po operatoru, na kraju Č2 2017, Telekom Kosova je imao 13.68% IPKO 44.63%, Kujtesa 25.07%, Artmotion 1.82% a ostali ostatak. Što se tiče raspodele tržišta Internet usluga prema prihodima po operatoru, na kraju Č2 2017, Telekom Kosova je imao 18.24% IPKO 39.36%, Kujtesa 22.62%, Artmotion 5.35% a ostali preostali deo. Investicije vršene od operatera telekomunikacionih usluga u 2015. godini u sektoru telekomunikacija (fiksna, mobilna telefonija, internet) iznose 40,700,309.84 što označava pad u odnosu na prošlu godinu (2014), gde su investicije su bile u iznosu od 52,265,346 evra. Tokom 2015. god., najveći deo investicija čini mobilna telefonija sa oko 49.92%, fiksna telefonija sa 4.98% i internet sa 45.11%. Što se tiče regulatornog okvira i politika, Zakon o elektronskim komunikacijama i drugi primenljivi propisi uspostavljaju sveobuhvatni pravni okvir u skladu sa Direktivama EU-a (paket Direktiva iz 2009. god., kao i izmene i dopune paket Direktiva iz 2002 za sektor elektronskih komunikacija). Zakon o elektronskim komunikacijama između ostalog je stvorio pravni osnov za prelazak sa režima licenci u režim opštih ovlašćenja (General Authorization) za pružanje elektronskih komunikacionih mreža i usluga. To podrazumeva veće mogućnosti i kvalitativno poboljšanje okruženja za nove investicije i fer konkurenciju, što je jedan od glavnih ciljeva (prioriteta) Vlade. Vizija i strateški ciljevi Vlade Kosova za sektor informacione tehnologije, a samim tim i za sektor elektronskih komunikacija su izraženi u dokumentu „Politike sektora elektronskih komunikacija- Digitalna agenda za Kosovo 2013-2020“. Dokument o politikama je u skladu i sa ciljevima postavljenim u komunikaciji Evropske komisije od 19. maja 2010. god. za Evropski parlament, Savet Evrope, Evropski ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona „Digitalna agenda za Evropu“ (COM (2010) 245 final). Srednjoročni prioritetni ciljevi na osnovu dokumenta o politikama za elektronske komunikacije su: razvoj infrastrukture IKT-a, razvoj elektronskih usluga i sadržaja i promovisanje njihove upotrebe, unapređenje veština žena i muškaraca u korišćenju IKT-a. U ovom dokumentu su transponirane strateške ideje i ciljeve predviđeni u Digitalnoj agendi za Evropu, ali imajući u vidu i u skladu sa realnošću i stanje sektora ITK-a na Kosovu. Sektorska struktura i struktura preduzeća U 2016. godini, ukupan broj novih registrovanih preduzeća bio je veći od broja novih registrovanih preduzeća u 2015. godini. Ukupan broj novih registrovanih preduzeća kretao se između 9,600 i 10,553 u periodu 2014-2017 uz značajno povećanje tokom 2015. i 2016. god.. Ista tendencija je zabeležena i kod ugašenih preduzeća. Dok broj registrovanih preduzeća sa ženskim vlasnicama, iako je ukupno nizak, pokazalo je tendenciju rasta od 2014. god. naovamo.
|76
Tabela 2.12.Broj registrovanih preduzeća i onih sa vlasnicama ženama tokom perioda 2014 – 2017
Preduzeća 2014. 2015. 2016. 2017. Ukupno
Registrovano 9,612 10,070 10,553 9,335 39,570
Ugašeno 1,622 2,164 2,328 1,547 7,661
Žene vlasnice 1,529 2,020 2,332 2,096 7,977 Izvor: Statistički registar privrdnih preduzeća na Kosovu, ASK i ABRK u MTI
Dok je 2017. god., tačnije u drugom tromesečju (Č2) 2017. god., registrovano je ukupno 2237 preduzeća. U odnosu na prethodno tromesečje (Č1 2017), u ovom tromesečju (Č2) zabeležen je pad od 21.5% registriranih preduzeća. Takođe, pad od 20.1% registrovanih preduzeća je primećen iako se uporede sa istom tromesečje prošle godine (Č2 2016). Mikro preduzeća čine oko 99% novih preduzeća registrovanih tokom perioda 2010-2016. Što se tiče strukture bruto domaćeg proizvoda prema ekonomskim aktivnostima, podaci pokazuju da realni rast BDP-a prema ekonomskim aktivnostima je sledeći: ekstraktivna industrija sa 21.9%, građevinarstvo 16.4%, ostale usluge 12.2%, finansijske aktivnosti i osiguranje 12.1% , trgovina na veliko i malo 7.1%, transport i skladištenje 6.7%, hoteli i restorani 6.5%, poslovanje nekretninama 5.9%, prerađivačka industrija 5.3%, snabdevanje električnom energijom, vodom i upravljanje otpadom 1.5%; dok realni pad je zabeležen i u podacima o poljoprivredi (4.0%), javnoj upravi (3.9%). BDP prema pristupu rashodima je povećao u: formiranju bruto kapitala sa 13.7%, izvoz roba i usluga 4.5%, krajnja potrošnja domaćinstava i ne- korisničke institucije u službi domaćinstava (NISD) 3.9%, uvoz robe roba i usluga 3.8%, dok realni pad je bio u državnim izdacima za krajnju potrošnju (10.7%) u odnosu na isti period prethodne godine. Što se tiče veličine privatnog sektora, učešće privatnog sektora u BDP-u kreće se između 83 i 85 procentnih poena u periodu od 2015. do 2020. god., kako je prikazano u donjoj tabeli. Očekuje se da će se privatne investicije smanjiti sa 21% u 2016. na 20% u 2017. godini. Očekuje se da će privatna potrošnja na osnovu projekcija za 2017. imati blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Tabela 2.13. Učešće privatnog sektora u BDP-u, u%
Opis 2015 2016 (proc.) 2017 (proc.) 2018 (proc.) 2019 (proc.) 2020 (proc.)
Privatna potrošnja 85% 85% 84% 84% 83% 83%
Privatne investicije 21% 21% 20% 20% 20% 21% Izvor: SOR 2018-2020, MF
Prema Zakonu 05/L-020 o rodnoj ravnopravnosti, ove statistike je potrebno dopuniti podacima prema polu i kao takve treba da se integrišu u SOR. Ekonomska integracija sa EU-om i konkurentnost cena Što se tiče trgovine robom, stalno imamo negativan balans, praćen visokim trgovinskim deficitom. Sektorski sastav i geografija trgovine ostaje u velikoj meri slična, u poređenju sa prethodnim periodima, sa izuzetkom na izvoze na tržišta EU, a azijska tržišta ponovo su zabeležila rast. Tokom perioda januar- avgust 2017. god., trgovinska razmena robe iznosila je 2 milijarde i 219 miliona evra, što rezultira povećanjem od preko 205 miliona evra u odnosu na isti period prethodne godine. Roba izvezena u ovom vremenskom periodu iznosi više od 250 miliona evra rast za 22.5%. U ovom vremenskom periodu, spoljnotrgovinska razmena Kosova čini 88.7% uvoza i 11.3% izvoza, tako da u odnosu na isti period prethodne godine, odnosi ukupne zapremine trgovine ostaju isti.
|77
Što se tiče uvoza, oni su iznosili preko 1 milijardu evra i 968 miliona evra, što je povećano za 159 miliona evra, odnosno 8.8%. Učešće izvoza u BDP-u tokom Č1 2017. god. iznosilo je samo 6.1%, što se odlikuje gotovo sa istim tokom već dugi niz godina. Kosovo se tokom prošle godine suočilo sa padom cena na globalnom tržištu svojih najizvoznijih proizvoda, a ovaj razvoj je pratio pad cena metala, posebno nikla, aluminijuma, cinka itd, što je uticalo na izuzetno visok pad izvoza, štaviše, indikacije negativnog trenda smanjenja izvoza pojavile su se uglavnom u zemljama EU-a, Kini i Indiji. Međutim, iz analize strukture kosovske izvozne robe shvatili smo da je povećanje obima izvoza omogućilo porast cena metala na međunarodnom tržištu i porast proizvodnje nikla koji je već godinama dominantan u izvoznoj strukturi izuzev prošle godine kada je došlo do velikog pada vrednosti izvoza. Međutim, vredi spomenuti rast izvoza proizvoda koji pripadaju industrijskom sektoru, pića i poljoprivredi. Njihova vrednost izvoza porasla je sa 17.7 mil. evra na 25.7 mil. eura, ili izražena u procentualnom povećanju od 45%, (1H 2017). Opseg roba proizvedenih od strane kosovskih kompanija je i dalje ograničen, nije rasprostranjen i prilično je homogen. Međutim, iz analize ukupne strukture roba namenjene izvozu, vidimo da se i tokom ovog perioda izvoz osnovnih sirovina i mineralnih proizvoda pojavljuju kao glavne stavke za izvoz Kosova, koji su pokrivali 56% ukupnog izvoza (januar - jun 2017). U međuvremenu, struktura uvoza ostala je približno jednaka kao i u prethodnim godinama. U uvozu i dalje dominiraju mineralni proizvodi (naftno gorivo i njeni proizvodi), iz kategorije prerađene prehrambene industrije, transportnih sredstava i kategorije mašina i opreme. Ali kao proizvod, uvoz nafte i ulja dominirali su u ukupnom uvozu (12.5 miliona evra), zatim automobila (80.6 miliona evra), čeličnih šipki (36.5 miliona evra), lekova (27.2 miliona evra), cigareta (26.2 milion evra) itd, u toku 1H 2017. U geografiji trgovine robom, zemlje Evropske Unije i CEFTA ostaju dominantno tržište za izvoz i uvoz na Kosovu, sa ukupnim učešćem u spoljnoj trgovini (izvoz i uvoz) oko 70%. Međutim, postoji rastući trend izvoza u EU u odnosu na isti period 2016. god.. Tokom perioda januar- avgust 2017. god., Albanija, Indija, Makedonija, Srbija i Švajcarska su zemlje u kojima je Kosovo najviše izvozilo. Zanimljivo je da je Kosovo, uprkos tome što je započeo diversifikaciju svojih tržišta, primećen je značajan porast izvoza u treće zemlje (izvan EU i CEFTA). Evropska Unija je glavni partner Kosova u uvozu sa učešćem od 42.8% ukupnog uvoza ili 842.3 miliona evra u periodu od januara do avgusta 2017. god.. Postoji rastući trend uvoza iz EU-a u poređenju sa istim periodom (I - VIII) 2016. god., za 9.3%. Međutim, postoji rastući trend vrednosti izvoza robe u EU. Tako, u pogledu izvoza u periodu januar-avgust 2017. god., izvezena roba kosovskog porekla namenjena zemljama EU-a iznosila je 61 milion evra ili 24.4% ukupnog izvoza, što je porast za 34.2% u odnosu na osam meseci 2016. god.. Što se tiče trgovinskog bilansa za poljoprivredne proizvode u korelaciji Kosovu – EU, uvoz poljoprivrednih proizvoda prevazilazi izvoz koji rezultira visokim trgovinskim deficitom. Međutim, vredi spomenuti da je u 2016. izvoz robe iz poljoprivrednog sektora namenjen zemljama EU-a povećan za 13.5% u odnosu na prethodnu godinu. Prema tome, biljni proizvodi i industrijski prehrambeni proizvodi i proizvodi pića i dalje predstavljaju značajan potencijal. Ovo pokazuju brojke prema kategorizaciji poljoprivrednih proizvoda gde se primećuje povećanje izvoza biljnih proizvoda i kategorija pripremljenih prehrambenih proizvoda i pića. Uprkos ne tako visokim stopama rasta izraženim u vrijednosti, oni i dalje predstavljaju glavni izvor proizvodnje i potencijala za rast i ekonomsku održivost. Uprkos ne tako visokog nivoa povećanja izraženog u vrednosti, one i dalje ostaju kao veliki izvor proizvodnje i potencijal ekonomskog rasta i održivosti. Dakle, iz upoređenja realnih pokazatelja, rezultira da sektor prehrambene industrije i
|78
pića kao i biljni imaju tendenciju rasta i ovaj rast obećava pozitivan trend koji će pomoći poboljšanju trgovinskog bilansa i povećanju konkurentske prednosti. Pokrivaju 17% ukupnog izvoza Kosova u EU (2016). Međutim, važno je napomenuti trgovinski odnos sa EU-om odnosno analizu izvoza poljoprivrednih proizvoda koji se uglavnom odnose na period januar - jun 2017/2016. Iz izračunavanja statističkih podataka podrazumeva se da imamo visok rast izvoza poljoprivrednih proizvoda od 3.6 miliona evra do preko 8 miliona evra ili izraženo u procentima povećanje od 128%. Takođe zemlje CEFTA zajedno čine važan trgovinski partner koji pokriva 30% ukupne trgovinske razmene Kosova. Kosovska roba izvezena u zemlje CEFTA čini 48.5% ukupnog izvoza, što je veće za 35.3%. Uvoz iz zemalja CEFTA-e iznosi oko 554 miliona evra, što je više za 14.6% i pokriva 28% ukupnog uvoza na Kosovu (januar - avgust 2017. god.). Trgovina uslugama na Kosovu za period januar-jun 2017. god. iznosila je ukupno 568.2 miliona evra. Od ovog iznosa, ukupan izvoz iznosio je 350.1 miliona evra, dok uvoz 218.1 miliona evra. Ovo pokazuje pozitivan trgovinski bilans od 132.1 miliona evra. Ukoliko ga uporedimo sa istim periodom januar-jun 2016. god., vidimo da je izvoz usluga iznosio 324.8 miliona evra, dok je uvoz rezultirao sa 204.5 i bilans 120.2 miliona evra u međunarodnom trgovanju uslugama. Iz gore navedenih statistika vidimo da imamo pozitivan trend povećanja bilansa usluga za 11.9 miliona evra ili 10%. Glavni sektori koji su doprineli pozitivnom trgovinskom bilansu za period januar-jun 2017. god. su: Putovanja (turizam) sa izvozom u iznosu od 241.4 miliona evra, praćeno stručnim i poslovnim uslugama sa 31.5 miliona evra, komunikacijske usluge (ITK) sa 23.5 miliona evra, državne službe sa 17.9 miliona evra i građevinske usluge sa 3.6 miliona evra. Putne i turističke usluge uglavnom se pripisuju kosovskoj dijaspori i stranim državljanima koji rade na Kosovu. U poređenju sa istim periodom 2016. god., putničke usluge (turizam) čiji je izvoz dostigao 219.1 miliona evra, zatim poslovne i stručne usluge sa 29.6 miliona evra, komunikacijske usluge sa 21.8 miliona evra, vladine usluge sa 17.5 miliona evra i građevinske usluge sa 5.2 miliona evra. Analizirajući ove statistike, vidimo da imamo pozitivan trend povećanja izvoza usluga. Negativni trend trgovine uslugama (koji se odnosi na bilans usluga), izgleda da svake godine uključuje jedan od glavnih sektora: transport sa -38.7 miliona evra i usluge penzija i osiguranja -11.8 miliona evra u 2017. godini (period: januar-jun). Pozitivan bilans usluga rezultirao je smanjenjem visokog trgovinskog deficita u robi. Srednjoročni prioritetni ciljevi
Smanjenje potrošnje energije putem mera energetske efikasnosti sprovođenjem ovih mera u 61 javnih objekata u 2019. i 52 javnih zgrada u 2020. godini;
Proširenje infrastrukture ITK mreže za društveno-ekonomski razvoj;
Poboljšanje političkog i strateškog okvira i izgradnja kapaciteta za istraživanje i inovaciju;
Usklađivanje ponude i potražnje kroz izradu standarda zanimanja i pregleda kurikuluma;
Sprovođenje i poboljšanje sistema karijere nastavnika;
Poboljšanje socijalnih i zdravstvenih usluga;
Povećanje efikasnosti troškova međunarodnih trgovinskih transakcija.
|79
3. BLOK 3: EVROPSKI STANDARDI – USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA KOSOVA SA ACQUIS-OM EU-A 3.1. Pravni okvir za usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a20
Uslovi SSP-a Član 74. SSP-a jasno precizira usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a. Detaljnije, ovaj član definiše prioritetne oblasti acquis-a koje treba transponovati u domaće zakonodavstvo u oblasti unutrašnjeg tržišta, oblasti slobode, bezbednosti i pravde kao i oblasti povezane sa trgovinom. Usvajanjem i stupanjem na snagu Pravilnika o radu Vlade Republike Kosovo br. 09/2011, Uredbe o Pravnoj službi vlade br. 13/2013, kao i Administrativnog Uputstva o standardima za izradu normativnih akata, br. 03/2013, završen je domaći zakonodavni okvir za proces pravnog usklađivanja. Takođe su izrađeni i „Praktični vodič za usklađivanje zakona Republike Kosovo sa zakonodavstvom EU-a“ i „Praktični priručnik za popunjavanje tabela i Deklaracije o usklađenosti“, koji su vodeći za proces usklađivanja zakonodavstva. Uopšteno, odgovornost za razvoj politike i usklađivanja zakonodavstva je nadležnost odgovarajućih institucija koje su takođe odgovorne za izradu zakonodavstva za odgovarajuće oblasti. Institucija koja predlaže nacrt normativnog akta mora da ga pravno usklađuje sa odgovarajućim aktima EU-a, kao i da proceni usklađenost nacrta normativnog akta sa acquis-om EU-a. U cilju pravnog usklađivanja prema evropskim standardima, ovaj proces se sprovodi i procenjuje od strane relevantnih institucija kroz izradu Izjave o usklađenosti (IoU) i Tabele o usklađenosti (ToU). Ovi dokumenti su instrumenti i služe za procenu usklađenosti nacrta normativnog akta sa acquis-om, koji se izrađuju od strane institucije koja predlaže nacrt normativnog akta. Na toj osnovi, Ministarstvo za evropske integracije izdaje Pravno mišljenje o usklađenosti (MoU) sa zakonodavstvom EU-a za nacrt normativnog akta. Nacrt normativnog akta, zajedno sa IoU, ToU i MoU, dostavljaju se Pravnoj kancelariji Kancelarije premijera koja razmatra usklađenost nacrta akta sa Ustavom i pravnim poretkom, proceduralnim razvojem akta i standardima za izradu normativnih akata. Shodno tome, nakon usvajanja nacrta zakona od strane vlade, on se dostavlja Skupštini na usvajanje. Paket nacrta zakona sa svim relevantnim dokumentima se dostavljaju Komisiji za zakonodavstvo, Komisiji za evropske integracije, kao i zavisno od delokruga nacrta zakona mogu se dostavljati i drugim komisijama, koje vrše pregled, analizu, i ako je potrebno izmenu i dopunu odgovarajućeg nacrta zakona a zatim se dostavlja na usvajanje. Ujedno, prevod zakonodavstva EU-a je sastavni deo procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis-om EU-a. Jedna od odgovornosti Ministarstva za evropske integracije, koja proizilazi iz Odluke br. 6/121 od 22.04.2010. god. o delokrugu MEI-a je takođe i „Koordinacija prevođenja zakonodavstva EU-a na službenim jezicima Republike Kosovo“. U tom kontekstu, proces prevođenja zakonodavstva Evropske Unije regulisan je „Uredbom o procesu prevođenja zakonodavstva Evropske Unije na službenim jezicima Republike Kosovo br. 02/2015“, koja definiše postupak prevođenja, koordinacije procesa prevođenja i unifikaciju terminologije acquis-a EU-a na službenim jezicima Republike Kosovo. Zahvaljujući izgradnji stručnih kapaciteta i saradnji u ovoj oblasti, 26. marta 2014. god., Ministarstvo za evropske integracije Republike Kosovo i Ministarstva za evropske integracije Republike Albanije potpisali su Sporazum o saradnji za osnivanje Tehničke komisije za prevođenje zakonodavstva EU-a na albanskom jeziku i saradnji u oblasti usklađivanja zakonodavstva, za koordinaciju zajedničke agende prevođenja EU –a na osnovu relevantnih akata za usklađivanje utvrđenih u SSP-u kao i razmenu prevedenih pravnih akata EU obe zemlje. Vredi napomenuti da je Tehnička komisija stvorila elektronsku platformu „albterm.net“ na kojoj se objavljuju akti acqius-a prevede na albanskom jeziku.
20 Ovo poglavlje ne sadrži matricu kratkoročnih mera.
|80
Takođe, Ministarstvo za evropske integracije i Univerzitet u Prištini „Hasan Prishtina“, 13. marta 2015. god. potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti prevođenja zakonodavstva Evropske unije, radi profesionalnog prevođenja pravnih akata na službenim jezicima Republike Kosovo. Srednjoročni prioritetni ciljevi Kosovo će postepeno usklađivati domaće zakonodavstvo sa acquis-om EU-a u skladu sa zahtevima i u okviru prelaznih vremenskih perioda utvrđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Istovremeno, domaće zakonodavstvo će se postepeno usklađivati sa zakonskim zahtevima koji proističu iz konvencija, ugovora i obaveza za članstvo Kosova u drugim organizacijama koje proizlaze iz SSP-a. U cilju ispunjavanja obaveza koje proizlaze iz SSP-a, predviđeni su sledeći Srednjoročni prioritetni ciljevi:
U cilju obavljanja profesionalnog prevođenja acquis-a EU -a u verziji na srpskom jeziku, razmatraće se i nastojaće se identifikacija mogućnosti i izbor modaliteta za ostvarivanje prevođenja acquis-a EU-a sa relevantnim institucijama koje mogu da doprinesu ovom procesu, uključujući i regionalnu saradnju.
Stvaranje i funkcionalizacija elektronske platforme koja će biti u funkciji: održavanja IoU-a i ToU-a; dopune IoU-a; i povezivanja domaćeg akta sa acquis-om EU-a, utvrđivanja stepena usklađivanja, povezivanja sa NPSSSP-om i povezivanja sa pravnim aktima EU-a prevedenim na službene jezike zemlje.
Izrada analize praznina i za druga poglavlja acquis-a Evropske unije. 3.2. Poglavlje 1 acquis-a: Slobodno kretanje roba
Ovo poglavlje obuhvata uslove koji proizilaze iz zakonodavstva EU-a kako bi se osiguralo potpuno slobodno kretanje proizvoda na domaćem tržištu i poštovanje sprovođenja ovog opšteg načela od svake države članice. Da bi se osiguralo poštovanje i primena ovog osnovnog načela funkcije unutrašnjeg tržišta, tako da proizvodi zadovoljavaju standarde i zahteve da se trguju na unutrašnjem tržištu EU-a, primena ovog poglavlja od strane država pristupnica zahteva od njih da definišu celi svoj zakonodavni i regulatorni okvir u skladu sa onim iz EU-a, za „stari pristup“ (koji određuje posebne zahteve za proizvode) i „novi pristup“ (koji određuje osnovne specifikacije proizvoda). Usklađivanje domaćeg zakonodavstva se postiže kroz potpuno transponovanje acquis-a EU-a u okviru delokruga ovog poglavlja do punog članstva. Pored toga, od država pristupnica se takođe zahteva da razviju i sprovode nacionalne politike kako bi se osiguralo sprovođenje zakonodavstva usklađenog sa onim iz EU-a, kao i da potpuno uspostave i funkcionalizuju ceo institucionalni sistem i institucionalne kapacitete potrebne za sprovođenje ovog zakonodavstva i politike, kao i za sprovođenje horizontalnih i proceduralnih mera u specifičnim oblastima standardizacije, procene usaglašenosti, akreditacije, metrologije i nadzora nad tržištem. Slobodno kretanje roba je ključni element u stvaranju i razvoju unutrašnjeg tržišta. Članovi 34, 35. i 36. Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije (UFEU), sprečavaju države članice da usvoje i nametnu neopravdana ograničenja na slobodnu trgovinu robe u unutrašnjem tržištu, osim trgovine unutar EU-a. Odredbe UFEU-a ne isključuju opravdane zabrane i primenjuju se proporcionalno, na osnovu javnog morala, javnih politika ili javne bezbednosti, zaštite zdravlja i života ljudi, životinja ili biljaka, ili zaštite industrijske i komercijalne svojine, kao i ostalih obaveznih zahteva priznatih od strane Suda pravde (npr zaštita životne sredine). Mere koje imaju dejstvo ekvivalentno sa količinskim ograničenjem, uz neke izuzetke, takođe su zabranjene. Ovo posebno podrazumeva ukidanje tehničkih barijera u trgovini i poštovanje načela uzajamnog priznavanja, uključujući i procedure razmene informacija. Zakonodavstvo novog i globalnog pristupa obuhvata opremu niskog napona (LVD), elektromagnetsku kompatabilnost (EMC), igračke, mašine, liftove, emisiju buke od opreme za upotrebu van objekata, emisiju zagađivača iz motora pokretnih vanputnih mašina, ličnu zaštitnu opremu (PPE), zaštitnu opremu i sisteme namenjene za upotrebu u eksplozivnoj sredini (ATEX), medicinsku opremu, gasnu opremu, opremu pod
|81
pritiskom, instalacije žičara, građevinske proizvode, rekreativne rukotvorine, zahtevima eko-dizajna za energetske proizvode (ErP), i radio i telekomunikacionu terminalnu opremu (R&TTE). Zakonodavstvo Starog pristupa obuhvata oblasti motornih vozila i hemikalija.21 Uslovi SSP-a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Kosova (SSP), „obzirom na angažovanje stranaka u slobodnoj trgovini, u skladu sa relevantnim principima Svetske trgovinske organizacije koji moraju biti sprovedeni na transparentan i nediskriminatoran način“, pod Naslovom IV „Slobodno kretanje robe“ sadrži neke ključne odredbe relevantne za 1. Poglavlje acquis-a EU-a. U članu 20. se navodi da će EU i Kosovo postepeno stvoriti zonu slobodne trgovine tokom maksimalnog perioda od 10 godina, počev od dana stupanja na snagu SSP-a. U članu 22. („koncesije EU-a za industrijske proizvode“) navodi se da će količinska ograničenja na uvoze u EU i mere sa ekvivalentnim efektom, za proizvode poreklom sa Kosova će biti van snage na dan stupanja na snagu SSP-a. Kosovo je preuzelo iste koncesije za industrijske proizvode poreklom iz EU-a (član 23.). U članu 24. („Obaveze i ograničenja izvoza“) obe strane tvrde da će stupanjem na snagu SSP-a biti ukinuta sva količinska ograničenja na izvoze i ekvivalentne mere. Član 35. SSP-a definiše pitanje geografskih pokazatelja ali se ovo pitanje razmatra u poglavlju 7. intelektualne svojine. Član 42. daje pravo strankama da preduzmu zaštitne mere u slučaju nalaza damping aktivnosti, ovi postupci moraju biti u skladu sa pravilima STO-a, deo koji sprovodi član 6. GATT-a 1994. Što se tiče zaštite tržišta, SSP zahteva da se primenjuje član XIX GATT-a 1994. i pravila STO-a za zaštitu tržišta. Član 43. zahteva da se mere zaštite tržišta preduzmu samo u svrhu rešavanja problema, i isti član navodi da se ove mere ne smeju preduzeti u periodu dužem od dve godine. Izveštaj EK-a o Kosovu 2016. ocenjuje da treba da se poboljša međuinstitucionalna saradnja kako bi se obezbedilo sprovođenje zakonodavstva u oblasti slobodnog kretanja robe. Ovaj izveštaj takođe ističe da I dalje treba da se poboljša kvalitet infrastrukture. Specifičnije, u vezi sa standardizacijom, ističe se činjenica da Kosovska agencija za standardizaciju treba da se konsoliduje kao jedna institucija. Agenciji nedostaju kapaciteti i sredstva za proširenje elektronske prodaje standarda (e-commerce funkciju). Takođe je izazovna činjenica da agencija nije članica CEN CENELEC-a. Što se tiče ocenjivanja usklađenosti, ocenjeno je da postoji potreba za daljim usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa propisima EU-a i nastavljanje poboljšanja sprovođenja procene usklađenosti. U oblasti metrologije naglašava se da bi operativni kapacitet laboratorija trebalo povećati kako bi se ispunili zahtevani standardi kvaliteta. Takođe se smatra neophodnim usvajanje direktiva o mernim instrumentima, koja je već usvojena i počelo je njeno sprovođenje. Što se tiče nadzora nad tržištem, potrebno je poboljšati mehanizme komunikacije i koordinacije između organa nadležnih za nadgledanje tržišta na Kosovu a sprovođenje treba dodatno ojačati. Postojanje dva nivoa inspektorata, centralnog i lokalnog, dovodi do problema koordinacije. Procenjuje se da inspektoratu generalno nedostaju nadležnosti i resursi. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
21 Farmacija i kozmetika su pokriveni u Poglavlju 28.
|82
Horizontalna pitanja
Zakonodavstvo u oblasti standardizacije je regulisano Zakonom o standardizaciji br. 03/L-14, koji je delimično usklađen sa Direktivom 98/34/EZ (izmenjene i dopunjene Direktivom 98/48/EZ). Važno je napomenuti da je novi nacrt Zakona o standardizaciji, kojim se transponuje Uredba br. 1025/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. oktobra 2012. god. o evropskoj standardizaciji usvojen u vladi u oktobru 2017. god.. Do sada je AKS usvojio ukupno 9500 evropskih (EN) i međunarodnih standarda kao kosovske standarde. Standardi se obezbeđuju Opšteg Odeljenja za standardizaciju Albanije OOS i usvajaju se kroz metodu Naslovne strane. Pravni okvir u oblasti akreditacije je regulisan Zakonom br. 05/L-117 koji je studio na snagu januara 2017. god.. Ovaj zakon uređuje pravila funkcionisanja sistema akreditacije nadležnog organa za procenu usaglašenosti. Ovaj zakon delimično transponuje Uredbu (EC) br. 765/2008 koja utvrđuje uslove za akreditaciju i nadzor nad tržištem koji se odnose na stavljanje proizvoda na tržište. Pravni okvir za Procenu usaglašenosti na Kosovu sastoji se od Zakona br. 04/L-039 o Tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti. Ovim zakonom se reguliše način utvrđivanja tehničkih uslova za proizvode, postupci procene usklađenosti sa propisanim zahtevima kao i donošenje uredbi od strane nadležnih ministarstava. Ovaj zakon delimično transponuje Uredbu (EC) 768/2008 i Odluku br. 768/2008/EZ. Za sprovođenje ovog zakona doneti su sledeći podzakonski akti:
Uredba br. 08/2014 o Postupku prijavljivanja i načinu informisanja koji se odnose na tehničke propise, ocenjivanje usaglašenosti i standarde, koja delimično transponuje Direktivu 98/34/EZ.
Uredba br. 13/2012 o Informisanju o proizvodima koji predstavljaju opasnost za potrošače, delimično transponuje Direktivu 2001/95/EZ.
Uredba br. 08/2013 o Načinu osnivanja i funkcionisanja brze razmene informacionog sistema za opasne proizvode, koja delimično transponuje Direktivu 2001/95/EZ.
AU br. 04/2016 o Načinu ovlašćenja tela za procenjivanje usaglašenosti, koje delimično transponuje Direktivu br. 768/2008/EZ.
Važno je napomenuti da je pripremljen konačni nacrt novog Nacrta zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenu usklađenosti, koji je u postupku odobravanje od strane Vlade. Ovaj zakon će delimično transponirati Uredbu br. 765/2008/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. god. o utvrđivanju zahteva za akreditaciju i nadzor nad tržištem i Odluku 768/2008/EC Evropskog parlamenta i Veća od 9. jula 2008. god. o zajedničkom okviru za marketing proizvoda Što se tiče procedura obaveštavanja, Zakon br. 04/L-039 o Tehničkim uslovima za proizvode i procena usklađenosti je takođe stvorio pravni osnov za transponovanje Direktive 98/34/EZ i Amandmana 98/48/EZ u domaće zakonodavstvo. Na osnovu tog zakona, doneta je Uredba br. 08/2014 o načinu razmene podataka i obaveštenja o tehničkim uredbama, procedurama za procenu usklađenosti i standarda, koja se odnosi na obavezu država članica da obaveštavaju jedna drugu o uredbama koje planiraju da usvoje kako bi se izbegavalo stvaranje nepotrebnih prepreka u trgovini. Trenutno ova uredba predstavlja osnovu za obaveštavanje i informisanje zemalja članica CEFTA u vezi sa regulacionim radom i standardima koji su u pripremi. Metrološki sistem Kosova je zasnovan na Zakonu br. 2010/03-L-203 o Metrologiji. Ovim zakonom regulisan je sistem mernih jedinica, etaloni za merenje, postupak za procenu usklađenosti mernih sredstava, metrološki uslovi za prepakovane proizvode, ovlašćenja u oblasti metrologije, metrološki nadzor kao i odgovornosti Odeljenja za metrologiju. Za njegovo sprovođenje izdato je AU br. 15/2011 o
|83
Tehničkim metrološkim uslovima i postupcima procene usklađenosti za neautomatske vage, koje delimično transponuje Direktivu 2009/23/EZ i Uredba o mernim instrumentima. Važno je napomenuti da je izrađen novi Nacrt zakona o metrologiji i do kraja 2017. god. predviđeno je da se usvoji od strane vlade. Ovaj Nacrt zakona će transponirati Dokument D1 OIML-a, verziju iz 2012. god.. Što se tiče nadzora tržišta, pravni okvir Kosova za sprovođenje bezbednosti i usaglašenosti proizvoda obezbeđuje se Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i procenu usklađenosti koji utvrđuje horizontalni okvir za nadzor tržišta. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Uredbom (EC) br. 765/2008. Važno je napomenuti da je u procesu izrade novi Nacrt zakona o opštim inspekcijama koji će reformisati glavne proceduralne, institucionalne i funkcionalne aspekte. Drugi relevantni zakoni koji se odnose na nadzor tržišta su Zakon br. 04/L-078 o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakon br. 03/L-181 o Tržišnom inspektoratu i inspekcijskom nadzoru. Pravna osnova za Spoljne granične kontrole je Zakon br. 04/L-039 o Tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti koji transponuje Uredbu 765/2008 (EC) i Odluku 768/2008 (EC). Ovaj zakon predviđa neposrednu saradnju i komunikaciju između organa za nadzor tržišta i Uprave carina, koja može obavestiti organe nadzora tržišta u vezi blokiranih uvoza. Ukoliko carinski organ nije obavešten o aktivnostima koje su preduzete od strane organa za nadzor tržišta u roku od tri dana, blokirani uvoz će biti oslobođen, ukoliko nema drugih ograničenja za njihovo oslobađanje. Ukoliko organi nadzora tržišta utvrde da je proizvod opasan, oni mogu da zabrane njegov promet na tržištu Kosova. Novi i globalni pristup
Zakonodavni okvir za oblasti koje spadaju u kategoriju Novog pristupa je Zakon br. 04/L-039 o Tehničkim zahtevima za proizvode i procenu usklađenosti. Niskonaponska oprema (LVD) Zakon br. 04/L-039 o Tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Tehničku uredbu br. 04/2016 o električnoj opremi projektovanoj za upotrebu u okviru određenih granica napona, koji delimično transponuje Direktivu 2014/35/EU. Kosovo ima mali broj proizvođača koji stavljaju proizvode obuhvaćene Direktivom o niskonaponskoj opremi (2006/95/ES) na unutrašnjem tržištu EU. Elektromagnetska usklađenost (EMC) Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 07/2017 o sigurnosti igračaka koja transponuje Direktivu 2009/48/ES i njene izmene i dopune. Sigurnost igračaka Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 05/2013 o sigurnosti igračaka koja delimično transponuje Direktivu 2009/48/ES-a. Nacrt Uredbe br. xx/2016 o sigurnosti igračaka koja transponuje Direktivu 2009/48/ES i njene izmene i dopune je u procesu usvajanja. Kosovo ima mali broj proizvođača koji plasiraju proizvode na tržištu koji su pokriveni Direktivom 2004/108/EZ. Mašinerije Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 04/2013 o bezbednosti mašinerije koja delimično transponuje Direktivu 2006/42/ES.
|84
Što se tiče emisije buke iz opreme koja se koristi izvan zgrade, kosovsko zakonodavstvo još nije usklađeno sa Direktivom 2000/14/ES. Emisija buke iz opreme koja se koristi izvan zgrade Kosovsko zakonodavstvo još uvek nije usklađeno sa acquis-om - Direktivom 2000/14/ES. Liftovi Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 03/2017 o sigurnosti liftova koja transponuje Direktivu 2014/33/EU, Uredbu o liftovima i sigurnosnim komponentama koja delimično transponuje Direktivu 95/16/ES. Lična zaštitna oprema (LZO) Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 08/2012 o Ličnoj zaštitnoj opremi, koja delimično transponuje Direktivu 89/686/EEZ. Na Kosovu, nema proizvođača opreme koji su pokriveni Direktivom 89/686/ES. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Zaštitna oprema i sistemi namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama (ATEX) Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 04/2012 o Zaštitnoj opremi i sistemima namenjenim za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama koja delimično transponuje Direktivu 94/9/ES. Gasni uređaji i kotlovi tople vode Zakonodavstvo za gasnu opremu proizilazi iz Zakona br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti, preko Uredbe br. 06/2016 za opremu koja koriste gasna goriva, koja se delimično transponuje Direktivom 90/396/EEZ. Dok se oblast koja se pokriva Direktivom 92/42/EEZ koja je relevantna za kotlove tople vode još nije transponovana u zakonodavstvu Kosova. Na Kosovu ima veoma malo proizvođača proizvoda koji su pokriveni Direktivom 2009/142/EZ i 92/42/EEZ. Obaveze za ekonomske operatere se sprovode od strane uvoznika i distributera. Oprema pod pritiskom Ova oblast je regulisana Zakonom br. 2006/02-L-103 o opremi pod pritiskom koji delimično transponuje Direktivu 97/23/EZ i Uredbu UNMIK-a br. 2007/5. Na Kosovu nema proizvođača opreme koji su obuhvaćeni Direktivom 97/23/EZ. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Jednostavne posude pod pritiskom (SPVD) Zakonodavni okvir se zasniva na Zakonu br. 02-L-103 o opremi pod pritiskom. AU o jednostavnim posudama pod pritiskom kao mera za sprovođenje dotičnog zakona, delimično transponuje Direktivu 2009/105/EZ. Na Kosovu, nema proizvođača opreme koji su obuhvaćeni Direktivom 2009/105/EZ. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Aerosolni raspršivači Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za usvajanje Uredbe br. 03/2014 o Aerosolnim raspršivačima, koja delimično transponuje Direktivu 75/324/EEZ.
|85
Na Kosovu, nema proizvođača opreme koji su obuhvaćeni Direktivom 75/324/EEK i njenim izmenama i dopunama. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Žičare Zakon br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za usvajanje Uredbe br. 05/2012 o žičarama i prevozu ljudi, koja delimično transponuje Direktivu 2000/9/EK. Na Kosovu, nema proizvođača opreme koji su obuhvaćeni Direktivom 2000/9/EK. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera Građevinski proizvodi Zakon br. 04/L-181 o građevinskim proizvodima i njegovi podzakonski akti se delimično transponuju Uredbom 305/2011. Nacrt Zakona o građevinskim proizvodima je izrađen i u procesu je usvajanja u vladi. Ovaj nacrt je usklađen sa Uredbom EU 305/2011. Građevinski sektor na tržištu Kosova u odnosu na tržišta u drugim evropskim zemljama je veoma mali. Međutim, postoje neki proizvođači građevinskih proizvoda Rekreativni čamci Zakonska osnova u ovoj oblasti se nalazi u Zakonu br. 04/L-039 o tehničkim uslovima za proizvode i procenu usklađenosti. Međutim, Kosovo još nije usvojilo sekundarno zakonodavstvo koje treba da transponuje Direktivu 94/25/EK. Uslovi eko-dizajna za energetsko srodne proizvode (ErP) i energetsko označavanje proizvoda Još nije transponovana horizontalna direktiva 2009/125/EZ o eko-dizajnu (niti vertikalni relevantni pravni akti). Na Kosovu postoji mali broj proizvođača opreme koji su pokriveni Direktivom 2009/125/EK (eko-dizajn) i povezanih pravnih akata za sprovođenje. Isto važi i za horizontalnu Direktivu 2010/30/EU o označavanju energetsko srodnih proizvoda i njene podržavajuće podzakonske akte. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Radio i telekomunikaciona terminalna oprema (R&TTE) Primarno zakonodavstvo Kosova, odnosno Zakon o elektronskim komunikacijama br. 04/L-109 delimično transponuje Uredbu 136/2009/EK. Što se tiče oblasti usklađenosti radio i telekomunikacione opreme, Uredba br. 025/B/13 delimično transponuje Direktivu 1999/5/EK koja dalje treba da se izmeni i dopuni u skladu sa Direktivom 2014/53/EK. Eksplozivi za civilnu upotrebu i pirotehnički predmeti Zakon br. 2011/04-L-022 o civilnoj upotrebi eksploziva i podzakonski akti delimično transponuju Direktivu 93/15/EK o eksplozivima i Direktivu 2013/29/EZ o pirotehnici. Medicinski proizvodi i oprema Do sada, medicinski proizvodi i oprema su regulisani Zakonom br. 04-L-190 o medicinskim proizvodima i opremi. Što se tiče opreme ovaj zakon trenutno ne transponuje neophodno zakonodavstvo EU kao što su:
Direktiva 93/42/EEK o medicinskoj opremi;
Direktiva 90/385/EK o aktivnim implantabilnim medicinskim uređajima;
Direktiva 98/79/EEK o medicinskim dijagnostičkim uređajima in vitro. Ovaj zakon nije transponovao zakonodavstvo EU o medicinskim proizvodima sa izuzetkom osnovne Direktive 2001/83 koja je delimično usklađena sa AU br. 01/2015 o ovlašćenju za marketing medicinskih proizvoda.
|86
Kosovo trenutno ima jednog domaćeg proizvođača medicinske opreme (Klasa I) za unutrašnje tržište. Postoje 147 trgovaca na veliko koji su licencirani za veleprodaju medicinske opreme. Stari pristup
Što se tiče starog pristupa, pored proizvođača relevantnih proizvoda, država je takođe odgovorna za bezbednost proizvoda i zato treba stvoriti i ojačati državne nadležne organe za obavljanje zadataka procene usaglašenosti (npr. registracija, procena i odobrenje). Motorna vozila Zakon br. 02-L-70 o bezbednosti u drumskom saobraćaju, sa ciljem uspostavljanja procedura i određivanja uslova za pružanje usluga za homologaciju vozila koja će ući u drumski saobraćaj, usvojio je AU br. 2008/8 o homologaciji vozila. Ovaj akt delimično transponuje Direktivu 2007/46 o motornim vozilima i Direktivu 2002/24 o motornim vozilima sa dva ili tri točka. Na Kosovu nema proizvođača proizvoda (vozila) koji su pokriveni gore navedenim direktivama. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Emisije zagađivača iz motora ne-putnih pokretnih mašina Na Kosovu nema proizvođača proizvoda (vozila) koji su pokriveni Direktivom 97/68 o ne-putnim pokretnim mašinama. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Hemikalije - registracija, procena, ovlašćenje i ograničavanje hemikalija (RPOO) Kosovsko zakonodavstvo je još u početnoj fazi transpozicije zakona EU-a u vezi sa registracijom, procenom, ovlašćenjem i ograničavanjem hemikalija (RPOO) sa svim izmenama i dopunama. Dok što se tiče određivanja tehničkih uslova i procedura procene usaglašenosti za proizvode pokrivene Uredbom (EC) 1907/2006, važno je spomenuti da Zakon br. 04/L-197 o hemikalijama delimično transponuje ovu uredbu. Trenutno na Kosovu ima nekoliko proizvođača proizvoda pokrivenih Uredbom (EC) 1907/2006. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene uglavnom od strane uvoznika i distributera. Hemikalije (klasifikacija, označavanje i pakovanje (KOP) Zakon br. 04/L-197 o hemikalijama i AU br. 17/2014 o klasifikaciji, označavanju i pakovanju opasnih hemikalija delimično transponuje Uredbu (EC) 1272/2008 o klasifikaciji, označavanju i pakovanju supstanci i smeša. Dobra laboratorijska praksa (GLP) Direktiva 2004/9/EK definiše obavezu država članica da odrede odgovorne organe za inspekciju GLP-a na svojoj teritoriji. To takođe uključuje zahteve izveštavanja i unutrašnjeg tržišta (uzajamno prihvatanje podataka). Direktiva zahteva da revidirane Smernice OECD-a za postupke praćenja usklađenosti GLP- i Smernica OECD-a za obavljanje inspekcije postrojenja za testiranje i revizija studija se moraju poštovati tokom laboratorijskih inspekcija i revizija studija. Direktiva 2004/10/EK zahteva od država članica da preduzmu sve neophodne mere kako bi obezbedile da laboratorije koje obavljaju studije bezbednosti hemijskih proizvoda budu u skladu sa načelima OECD-a dobrih laboratorijskih praksi. Deterdženti Zakonodavni okvir za utvrđivanje tehničkih zahteva i postupaka za procenu usaglašenosti se sastoji od Zakona o hemikalijama br. 04/L-197 i Uredbe br. 02/2015 o deterdžentima koji delimično transponuju Uredbu (EC) 648/2004.
|87
Đubriva Pravni okvir koji čine Zakon br. 2003/10 o veštačkim đubrivima, AU br. 10/2006 o kvalitetu veštačkih đubriva, AU br. 17/2007 o formiranju i funkcionisanju Regulativne službe i Savetodavnog odbora za veštačka đubriva i AU br. 04/2009 o određivanju takse za licenciranje subjekata koji se bave uvozom i trgovinom veštačkog đubriva delimično transponuju Uredbu (EC) 2003/2003. Na Kosovu, nema proizvođača proizvoda koji su pokriveni Uredbom (EC) 2003/2003. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Prekursori lekova Zakon br. 02/L-128 za narkotičnim lekovima, psihotropskim supstancijama i prekursorima delimično transponuje uredbu (EC) 273/2004. Na Kosovu, nema proizvođača proizvoda koji su pokriveni Uredbom (EC) 273/2004. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Proceduralne mere Transparentnost u vezi cena i naknade medicinskih proizvoda Kosovo još nije uskladilo svoje zakonodavstvo sa acquis-om EU-a u ovoj oblasti. Sa druge strane, EU je stvorio jedan zajednički proceduralni okvir kroz usvajanje takozvane Direktive transparentnosti (Direktiva Saveta 89/105/EEZ) kako bi se obezbedilo da se nacionalne odluke o ceni i naknadi učine na transparentan način i da ne pokvare funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Kristalno staklo Uredba br. 04/2012 o proizvodima kristalnog stakla delimično transponuje Direktivu 69/493/EK. Na Kosovu, nema proizvođača proizvoda koji su pokriveni Uredbom 69/493/EK. Obaveze za ekonomske operatere će biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Tekstil Postoje tri zakonska akta koji regulišu etiketiranje tekstila, Uredba br . 11/2012 o sadržaju sirovina i etiketiranju tekstila, Uredba br. 1/2012 o metodama za količinsku analizu mešavine trostrukih tekstilnih vlakana i Uredba br. 12/2012 o metodama za kvantitativnu analizu mešavine binarnih tekstilnih vlakana koji delimično transponuju Direktivu 73/44/EEK i Direktivu 96/73/EK i 2008/121/EK. Trenutno se priprema konačni nacrt uredbe o etiketiranju i označavanju tekstilnih proizvoda. Ovaj nacrt uredbe je u saglasnosti sa principima i glavnim uslovima koji proizilaze iz Uredbe (EU) br. 1007/2011 Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2011. god. o nazivima tekstilnih vlakana i etiketiranju i označavanju sastava vlakana tekstilnih proizvoda. Na Kosovu postoje neki proizvođači tekstila koji su pokriveni Uredbom (EU) 1007/2011. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera. Obuća Zakon br. 04/L-039 o tehničkim zahtevima za proizvode i procenu usklađenosti predstavlja osnovu za Uredbu br. 03/2016 o etiketiranju obuće koja u potpunosti transponuje Direktivu 94/11/EZ. Trenutno na Kosovu postoje nekoliko proizvođača obuće i/ili njihovih komponenti na mikro nivou koji su pokriveni Direktivom 94/11/EZ. Obaveze za ekonomske operatere će uglavnom biti sprovedene od strane uvoznika i distributera.
|88
Institucionalni okvir i okvir politika Horizontalna pitanja Što se tiče infrastrukture kvaliteta, Divizija infrastrukture kvaliteta pri Odeljenju industrije u MTI-u je odgovorno za izradu zakona i politike za infrastrukturu kvaliteta i pitanja usklađenosti u celini. Pomenuta jedinica takođe prati funkcionisanje ovih resora. Nadležni organ za oblast standardizacije je Kosovska agencija za standardizaciju (KAS), koja deluje u okviru Ministarstva trgovine i industrije i koja je jedino telo nadležno za nacionalne standarde. Važno je napomenuti da Kosovo nije član ISO (Međunarodne organizacije za standardizaciju i Međunarodne komisije za elektrotehniku) i CEN/CENELEC (Evropske komisije za standardizaciju i za Elektrotehničku standardizaciju). Što se tiče oblasti akreditacije, Odeljenje za akreditaciju Kosova (OAK) je jedino akreditaciono telo u zemlji utvrđeno Zakonom br. 03/L-069 i Zakonom br. 04/L-007 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-069 o akreditaciji. OAK je u procesu završavanja procene od strane procenjivača Evropske saradnje za akreditaciju (EA). U oblasti metrologije, Agencija za metrologiju Kosova (AMK) je jedina odgovorna institucija na Kosovu koja reguliše sistem metrologije na Kosovu. Agencija za metrologiju je poboljšala svoje kapacitete za ispunjavanje svojih nadzornih funkcija. Agencija je podeljena na dva odeljenja, industrijski deo i zakonski deo; trenutno postoji pet funkcionalnih laboratorija. Agencija je podeljena na dva odeljenja, industrijsku-naučnu metrologiju koja sadrži primarne etalone kao i pravnu metrologiju, koja reguliše sistem merenja mernih uređaja koji se koristi u javnom prometu. Trenutno postoje pet funkcionalnih laboratorija, gde se vrši ispitivanje/kalibracija i verifikacija mernih instrumenata. Tržišni inspektorat je organ nadležan za nadzor primene zakona o industrijski neprehrambenim proizvodima, trenutno postoji centralna kancelarija tržišnog inspektorata, dok iste kancelarije imaju i opštine. Trenutni zakon o tržišnom nadzoru priznaje samo jedno inspekcijsko telo, ali još nismo uspeli da primenjujemo zakon, zbog nemogućnosti prenošenja budžeta. Odlukom Vlade od 23. marta 2016. god. uspostavljeno je Koordinaciono telo za nadzor tržišta, koje je odgovorno za koordinaciju aktivnosti tokom nadzora tržišta neprehrambenih industrijskih proizvoda. Postoji baza podataka koja u sebi sadrži informacije o opasnim proizvodima na tržištu, a trenutno joj nedostaju još neki elementi da bi bila u skladu sa bazom podataka RAPEX-a, ali trenutno ova baza podataka služi samo za informisanje i razmenu informacija o opasnim proizvodima samo za organe nadzora tržišta koji su takođe članovi koordinacionog tela. Tokom 2008. god. predviđa se da se omogući i pristup javnosti. U vezi sa zaštitom potrošača, Odeljenje za zaštitu potrošača, koje deluje u okviru MTI-a je odgovorno za izradu zakonodavstva i politike koje regulišu pitanje zaštite potrošača. Dotično Odeljenje takođe prima i žalbe koje se onda upućuju relevantnim institucijama (za više detalja, vidite poglavlje 28). Novi i globalni pristup Što se tiče institucionalnog okvira, kategorija novog i globalnog pristupa ima veliki broj institucija koje su odgovorne i nosioci stvaranja politike i sprovođenje važećeg zakonodavstva. Ministarstvo trgovine i industrije je odgovorno za transpoziciju i sprovođenje u sledećim oblastima: Elektromagnetska usklađenost, bezbednost igračaka, mašine, emisija buke iz opreme koja se koristi izvan zgrada, liftovi, lična zaštitna oprema (PPE), zaštitna oprema i sistemi namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim sredinama (ATEX), gasni uređaji i kotlovi tople vode, aerosolni raspršivači, žičare.
|89
Što se tiče građevinskih proizvoda, institucija odgovorna za usklađivanje zakona je Ministarstvo trgovine i industrije, koja takođe obezbeđuje tržišni nadzor za građevinske proizvode, kroz Tržišni inspektorat (plasmana na tržištu). Građevinski inspektorat, koji je deo Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, prati korišćenje građevinskih proizvoda. Trenutno, na Kosovu postoji 10 akreditovanih laboratorija u oblasti građevinskih proizvoda. Dalje, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) je odgovorna institucija za opremu pod pritiskom i jednostavne posude pod pritiskom (SPVD), gde se tržišni nadzor obavlja od strane inspektorata za opremu pod pritiskom (deo Energetskog inspektorata). MER je takođe odgovoran za zahteve eko-dizajna za energetsko srodne proizvode i energetsko označavanje proizvoda, gde se tržišni nadzor sprovodi kroz Energetski inspektorat. Za rekreativne čamce odgovorno je Ministarstvo za infrastrukturu koje takođe obezbeđuje tržišni nadzor preko svojih inspektorata. Institucija odgovorna kako za usklađivanje zakona, tako i za tržišni nadzor u oblasti radio i telekomunikacione terminalne opreme (R&TTE) je Regulatorni autoritet za elektronske i poštanske komunikacije (RAEPK). Oblast eksploziva za civilnu upotrebu i pirotehničke predmete je regulisana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, kako za usklađivanje zakona tako i za tržišni nadzor. U vezi sa medicinskim proizvodima i opremom, odgovorne institucije su Ministarstvo zdravstva i Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu (KAMPO). Sprovođenje i tržišni nadzor vrši Zdravstveni inspektorat. Stari pristup
Što se tiče institucionalnih kapaciteta, u nastavku su predstavljene odgovornosti po odgovarajućim oblastima. U oblasti motornih vozila, Ministarstvo za infrastrukturu (MI) je nadležni autoritet za donošenje pravnog okvira, uključujući ovde i transponovanje zakona EU-a u domaćem zakonodavstvu. Ovlašćenja „odobravajuće vlasti“ se vrše od strane Ministarstva za infrastrukturu, dok se ovlašćenja „tehničkih usluga“ vrše od strane privatnih tela ovlašćenih od strane Ministarstva za infrastrukturu. Odeljenje za vozila u MI je odgovorna vlast za vršenje tržišnog nadzora motornih vozila (automobili, autobusi, kamioni, traktori) na teritoriji Kosova. Što se tiče emisije zagađivača iz motora neputnih pokretnih mašina, institucija odgovorna za transponovanje zakona EU-a u nacionalnom zakonodavstvu trenutno je MTI. U vezi sa hemikalijama i deterdžentima, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, je nadležna vlast za transponovanje Uredbe (EC) 1907/2006. Tržišni nadzor se vrši od strane Inspektorata za zaštitu životne sredine i fitosanitarnog inspektorata. Nadležna vlast za donošenje zakonodavstva koje se odnosi na đubriva je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, dok tržišni nadzor vrši Fitosanitarni inspektorat. Nadležna vlast za zakonodavstvo u oblasti prekursora lekova je Ministarstvo zdravstva, dok se sprovođenje vrši od strane Kosovske agencija za medicinske proizvode i opremu (KAMPO). Tržišni nadzor vrši KAMPO i inspektorat zdravstva. Proceduralne mere
Što se tiče transparentnosti u vezi cena i naknade medicinskih proizvoda, nadležna vlast je Kosovska agencija za medicinske proizvode i opremu (KAMPO).
|90
Što se tiče kristalnog stakla, tekstila i obuće, nadležna vlast za transponovanje i sprovođenje je Ministarstvo trgovine i industrije, a tržišni nadzor vrši tržišni inspektorat. Podrška donatora U okviru finansijskog sporazuma IPA 2016 sektora „Konkurentnost i inovacije“ predviđen je nastavak podrške slobodnom kretanju roba. Planirano je da se ovaj projekat započne sprovođenje u drugoj polovini 2017. god., u trajanju od 2.5 god., u vrednosti od 3.5 miliona evra. Ovaj projekat ima za cilj dalje usklađivanje zakonodavstva, podizanje svesti preduzeća, podizanje kapaciteta službenika i integraciju u relevantnim evropskim organizacijama. Ovo poglavlje takođe indirektno podržava nemačka organizacija GIZ i regionalni projekat SIDA u infrastrukturi kvaliteta, gde je MTI deo Upravnog odbora. Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom periodu, glasni prioriteti predviđeni za realizaciju su: Horizontalne mere:
Usvajanje sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje zakona o opštin inspekcijama, posebno deo tržišnog nadzora;
Punopravno članstvo DAK-a u EA, potpisivanje MLA sa EA-om;
Punopravno članstvo DAK-a u EA, potpisivanje MLA sa EA-om;
Punopravno članstvo Agencije za metrologiju u BIPM, OIML i Euramet;
Funkcionalizacija laboratorije vremena i frekvencije kao i jačanje postojećih laboratorija metrologije
Pokrivanje do 50% sektora industrije telima za ocenjivanje Usaglašenosti.
Najmanje 20 aktivnosti za podizanje svesti preduzeća o ulozi infrastrukture kvaliteta
Usvajanje 1500 evropskih i međunarodnih standarda kao kosovski standardi
Realizacija studije za procenu nivoa informisanja preduzeća o infrastrukturi kvaliteta, uključujući SSP.
Novi i globalni pristup
Transpozicija acquis-a EU-a o novom pristupu proizvodima i nadzoru tržišta - sa fokusom na Uredbu o bezbednosti potrošačkih proizvoda i Uredbu o nadzoru tržišta proizvoda
Potpuno usklađivanje kosovskog zakonodavstva o građevinskim proizvodima sa Uredbom (EU) 305/2011 kroz novi Zakon o građevinskim proizvodima i njegovim podzakonskim aktima.
Stari pristup
Transpozicija Direktive 2007/46 o okviru za odobrenje motornih vozila i relevantnih sektorskih zakonskih akata EU-a (oko 60);
Transpozicija Direktive 2002/24 o odobrenju tipa motornih vozila sa dva ili tri točka, i relevantnih sektorskih zakonskih akata EU (oko 15); i
Transpozicija Direktive 2003/37/EZ o odobrenju tipa poljoprivrednih i šumskih traktora, i relevantnih sektorskih zakonskih akata EU (oko 25).
3.3. Poglavlje 2 acquis-a: Sloboda kretanja radnika Acquis u ovom poglavlju predviđa da građani države članice EU-a imaju pravo da rade u jednoj državi članici. Radnici emigranti u EU moraju biti tretirani na isti način kao i domaći radnici u odnosu na uslove rada, socijalnih uslova i poreskih povlastica. Acquis takođe uključuje mehanizme za koordinaciju odredbi
|91
za nacionalno socijalno osiguranje za osiguranike i članove njihovih porodica koji idu u drugu državu članicu. Uslovi SSP-a Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), član 55. predviđa da kompanija EU-a osnovana na Kosovu ili jedna kosovska kompanija osnovana u EU, u skladu sa važećim zakonodavstvom u zemlji osnivanja, ima pravo da zaposli u svom ogranku radnike koji su državljani EU-a odnosno Kosova, ako je to osoblje ključno – specifikovano u stavu 2. ovog člana. Takođe, član 79. stav 9, u pogledu zapošljavanja i kretanja radnika u vezi sa ispunjavanjem javnih ugovora, sprovešće se acquis EU-a u odnosu na državljane trećih zemalja i što se tiče kosovskih građana. U odnosu na državljane EU-a na Kosovu, Kosovo će dati uzajamna prava radnicima koji su državljani države članice slične onima koje daju građanima Kosova u EU u pogledu zapošljavanja i kretanja radnika i u vezi sa ispunjavanjem javnih ugovora. Trenutno stanje
Zakonodavni okvir Postojeće zakonodavstvo u ovoj oblasti je početno. U većini slučajeva uopšte ne postoji sistem osiguranja ili ne postoji pogodan sistem za koordinaciju. Dakle, pregovaranje bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju se dokazuje kao težak i nekoliko ogranka socijalnog osiguranja još ne postoje na Kosovu. Ključni elementi institucionalnog i pravnog okvira u vezi sa jednakim tretmanom radnika su uspostavljeni. Zapošljavanje stranih državljana regulisano je Zakonom o strancima br. 04/L-219, koje je odgovornost Ministarstva unutrašnjih poslova dok je Ministarstvo rada i socijalne zaštite institucija podrške, koja na osnovu Administrativnog Uputstva br. 01/2014 o postupku za izdavanje dozvole za boravak za strance i potvrdu o prijavljivanju rada, izdaje potvrde za registraciju stranih državljana koji rade na Kosovu. U okviru zakona o strancima transponovane su sledeće uredbe i direktive:
Uredba 810/2009 Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. juna 2009. god. o osnivanju Kodeksa zajednice o vizama;
Direktiva 2009/52/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 18. juna 2008. god. o minimalnim standardima za sankcije i merama protiv poslodavaca državljana trećih zemalja koji ilegalno borave u zemlji;
Direktiva 2009/50/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 25. maja 2009. god. o uslovima ulaska i boravka državljana trećih zemalja u svrhu zapošljavanja visokokvalifikovane radne snage;
Direktiva 2008/115/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 16. decembra 2008. god. o zajedničkim standardima i postupcima država članica u vezi sa vraćanjem državljana trećih zemalja čiji je boravak nezakonit;
Direktiva 2005/71/EK Evropskog Saveta od 12. oktobra 2005. god. o posebnom postupku za ulazak državljana trećih zemalja u svrhu naučnog istraživanja;
Direktiva 2004/81/EK Evropskog Saveta od 29. aprila 2004. god. o boravišnoj dozvoli koja se izdaje državljanima trećih zemalja koji su žrtve trgovine ljudima ili koji su bili predmet akcije za olakšanje ilegalne imigracije, koji sarađuju sa nadležnim organima;
Direktiva 2004/114/EK Evropskog Saveta od 13. decembra 2004. god. o uslovima prihvata državljana trećih država u svrhu studiranja, razmene učenika, neplaćene obuke ili dobrovoljnog rada;
Direktiva 2003/109/EK Saveta od 25. novembra 2003. god. o statusu državljana trećih zemalja koji imaju stalni boravak;
Direktiva 2003/86/EK Saveta od 22. septembra 2003. o pravu na spajanje porodice;
|92
Direktiva 96/71/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 16. decembra 1996. o transferu radnika u okviru pružanja usluga;
Direktiva 2011/98/EU Evropskog Parlamenta i Saveta od 13. decembra 2011. god. o jedinstvenom postupku obrade zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad državljanima trećih zemalja na državnom području države članice i o skupu zajedničkih prava;
Uredba 562/2006 Evropskog Parlamenta i Saveta od 15. marta 2006. god. o uspostavljanju Kodeksa zajednice o pravilima koja regulišu promet lica preko granica.
Nadgledanje i sprovođenje odredbi pravnog okvira za slobodno kretanje radnika vrši MUP i MRSZ preko Odeljenja za rad i zapošljavanje, koje je nadležno za izdavanje uverenja radnih dozvola kao i inspektorat rada, koji nadgleda sprovođenje zakona i kontroliše radne dozvole. MRSZ kao institucija podrške za MUP, pokrenulo je transpoziciju direktiva:
Direktiva 2009/52/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 18. juna 2009. god. o minimalnim standardima za sankcije i merama protiv poslodavaca državljana trećih zemalja koji ilegalno borave u zemlji;
Direktiva 2009/50/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 25. maja 2009. god. o uslovima ulaska i boravka državljana trećih zemalja u svrhu zapošljavanja visokokvalifikovane radne snage;
Direktiva 79/7/EEK Evropskog Saveta od 19. decembra 1978. god. o jednakom tretmanu muškaraca i žena u programima socijalnog osiguranja.
Zakon br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od strane države usvojen 2014. god. otvara put za sklapanje međudržavnih sporazuma o socijalnom osiguranju. Sporazumi o socijalnom osiguranju, trebalo bi da budu koordinirani prema sledećim uredbama:
Uredba 883/2004 Evropskog Parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. god. o koordinaciji sistema socijalnog osiguranja; i
Uredba 987/2009 Evropskog Parlamenta i Saveta od 16. septembra 2009. god. koja definiše postupak za primenu Uredbe 883/2004 o koordinaciji sistema socijalnog osiguranja.
Ministarstvo trgovine i industrije je izradilo nacrt Zakona br. 04/L-220 o stranim investicijama, kako bi stranim državljanima dalo pravo da zaposle ili na drugi način ugovore fizička lica koja su državljani strane zemlje u cilju angažovanja tih lica da obezbede ili vrši u Republici Kosovo, profesionalne usluge, upravljanja, administrativne, nadzorne ili konsultantske ili tehničke funkcije. Takvim fizičkim licima će biti dozvoljeno da ulaze i borave u Republici Kosovo za period koji je zahtevan njihovim ugovorom sa stranim investitorom u skladu sa važećim zakonom. Delokrug nacrta zakona o stranim ulaganjima nije regulisan zakonima EU-a. Međutim, Evropska komisija navodi da je politika EU-a za investicije fokusirana na osiguranju investitora i njihovih investicija sa zakonskim i održivim osiguranjem, predvidivim, sa uređenom okolinom u kojoj mogu da sprovode svoje poslovanje u skladu sa postojećim međunarodnim pravilima koja su najvažnija u ovoj oblasti, kao Opšti sporazum o trgovini uslugama STO-a (GATS), Smernice za multinacionalna preduzeća u okviru OECD-a, kao i drugim instrumentima OECD-a. Trenutno, fokus je na pregovore o investicionim pravilima u kontekstu sporazuma preferencijalne trgovine koje EU pregovara sa trećim zemljama. Institucionalni okvir i okvir politika Kosovo je takođe preduzelo mere da pomogne stranim državljanima u određenim oblastima. Na primer, u građevinskom sektoru Kosovo priznaje strane licence, sa olakšicama za strane kompanije da bi dovele radnike da rade na Kosovu. Advokatima, koji su stalni stanovnici, takođe je dozvoljeno da pružaju usluge na Kosovu.
|93
Nedostatak pouzdanih statistika o tržištu rada otežava procenu kratkoročnih i dugoročnih potreba strane radne snage. Procena tržišta rada će pomoći Kosovu da odredi kada postoji potreba za zapošljavanjem radnika iz trećih zemalja. Do sada, Kosovo je potpisalo dva sporazuma u oblasti osiguranja sa bivšim jugoslovenskim republikama, iako se sporazumi odnose na periode osiguranja do 1999. god.:
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Makedonije za potvrđivanje perioda osiguranja za ostvarivanje prava na penziju br. dekreta: DMN-003-2013 od marta - 2013, primena ovog sporazuma je počela u novembru 2013, kao i
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Crne Gore, za potvrđivanje perioda osiguranja za ostvarivanje prava na penziju br. dekreta: No. 147-1287/2013, primena ovog sporazuma je počela u maju 2014. god..
Što se tiče sprovedenih mera, MRSZ je izradilo Sektorsku strategiju zapošljavanja 2015-2020. i Akcioni plan 2015-2016. Srednjoročni prioritetni ciljevi Vlada Kosova je usredsredila svoje napore u pregovorima i postizanju sporazuma o socijalnom osiguranju za njene građane koji žive i rade u inostranstvu kao i za radnike zemalja članica EU-a zaposlenih na Kosovu, u primenjivanju preporuka Evropske Komisije. Ovo uključuje potpisivanje sporazuma o socijalnom osiguranju sa više zemalja. U srednjoročnom periodu MRSZ će preispitati sve penzijske šeme koje finansira država. Za ovo, MRSZ će izraditi novi zakona o penzijama koje će finansirati država prilagođavanjem uslovima na Kosovu, budžetskim mogućnostima i međunarodnim standardima u oblasti penzija. 3.4. Poglavlje 3 acquis-a: Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga
Zakonodavstvo EU-a za pravo osnivanja i slobode pružanja usluga zahteva od država članica da obezbede da pravo na osnivanje državljana EU-a i pravnih lica u svakoj državi članici i sloboda pružanja prekograničnih usluga definisanih u članu 49. i 56. UFEU, nije ometana nacionalnim zakonodavstvom, osim izuzetaka utvrđenih u ugovoru EU-a. Osnovno zakonodavstvo u ovoj oblasti se sastoji od Direktive 2006/123 ES o uslugama na unutrašnjem tržištu („Direktiva o uslugama“). I sudske prakse Evropskog suda pravde su deo acquis-a i treba da se poštuju. U vezi sa pravom na osnivanje i slobode pružanja usluga, Direktiva o uslugama ima za cilj da olakša uspostavljanje i pružanje usluga u drugim državama članica i da obezbedi prekogranične usluge između država članica. Obzirom da je direktiva horizontalni instrument koji pokriva širok spektar usluga, njegova primena zahteva kombinaciju zakonodavnih, organizacionih i praktičnih mera. Odredbe direktive u velikoj meri se zasnivaju na sudskim praksama Evropskog suda pravde u oblasti slobode osnivanja i pružanja usluga i dopunjuju postojeće instrumente EU-a. Direktiva obavezuje države članice da stvore „jedinstvenu kontaktnu tačku“ i da učestvuju u jednom elektronskom informacionom sistemu22 za razmenu informacija i saradnju u nadzoru usluga između država članica. Što se tiče uzajamnog priznavanje stručnih kvalifikacija, Direktiva 2005/36/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2013/55/EU uspostavlja pravila o priznavanju diploma i drugih kvalifikacija između država članica. To olakšava izvršavanje profesije građana EU iz jedne države u drugoj za regulisane profesije. Direktiva takođe reguliše privremeno pružanje usluga od strane profesionalaca (Poglavlje II Direktive) i zajednički nastavni plan i program minimalne obuke za određene regulisane profesije (Poglavlje III Naslova III Direktive). Takođe, postoji zakonodavstvo koje reguliše vršenje profesije za sudije, komercijalne agente i priznavanje profesionalne kvalifikacije koje se odnosi na upotrebu, trgovinu i distribuciju toksičnih
22 Informacioni sistem unutrašnjeg tržišta.
|94
proizvoda. Što se tiče administrativnih kapaciteta, zahteva se da postoji nacionalni kontakt za prihvatanje zahteva za priznavanje stručnih kvalifikacija i za administrativnu saradnju sa organima država članica. U oblasti poštanskih usluga, osnovni zakon se sastoji od prve poštanske Direktive 97/67/EK (okvirna direktiva) izmenjena i dopunjena Drugom poštanskom direktivom i Trećom poštanskom direktivom 2008/6/EK koje imaju za cilj stvaranje unutrašnjeg tržišta poštanskih usluga postepenim otvaranjem ovog tržišta za konkurenciju, i pružanjem univerzalne poštanske usluge visokog kvaliteta za korisnike. Što se tiče administrativnih kapaciteta, zahteva se stvaranje nezavisnog nacionalnog regulatornog organa kako bi se obezbedilo adekvatno sprovođenje zakonodavstva EU-a. Uslovi SSP-a Glavne odredbe SSP-a koje regulišu ovu oblast su sadržane u članovima 51, 56, 57, 58, 59. i 74. Prema članu 51, Kosovo je dužno da stupanjem na snagu SSP-a obezbedi ravnopravan tretman EU kompanija sa domaćim u pogledu uslova rada, plaćanja i tretmana radnika i pravnih lica koje se legalno osnivaju na teritoriji Kosova. Član 57. SSP-a definiše da nakon 6 godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma, Savet stabilizacije i pridruživanja (SaSP) mora da uspostavi modalitete za proširenje odredbi poglavlja o pružanju usluga za državljane EU-a i građane Kosova. Član 58. SSP-a obavezuje Kosovo da pet godina nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, SaSP preduzme neophodne mere za primenu na progresivan način omogućavanja pružanja usluga od strane EU kompanija, kosovskih kompanija ili državljana EU-a i građana Kosova, koji se nalaze na teritoriji jedne strane, za ostale osobe, osim onih za koje su namenjene usluge. Prema članu 74. SSP-a, potpisivanjem ovog Sporazuma, Kosovo je u obavezi da uskladi svoje postojeće i buduće zakonodavstvo sa acquis-om EU-a i da obezbedi stupanje na snagu i sprovođenje na odgovarajući način. U ranoj fazi, usklađivanje će se fokusirati na osnovne elemente acquis-a EU-a u oblasti unutrašnjeg tržišta, kao i u oblastima vezanim za trgovinu. Što se tiče regulisanih profesija, na osnovu člana 56. SSP-a, Savet za stabilizaciju i pridruživanje (SaSP) je dužan da u roku od dve godine od stupanja na snagu Sporazuma, preispita koji su koraci potrebni za uzajamno priznavanje kvalifikacija, kako bi se olakšao ovaj proces za državljane EU-a i građane Kosova, kako bi počeli da obavljaju regulisane profesionalne aktivnosti, na Kosovu i EU. Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, u vezi sa Slobodom pružanja usluga, navodi da je Kosovo počelo usklađivanje njenog zakonodavstva sa Direktivom o uslugama ali je još u ranoj fazi. Baza podataka Ministarstva trgovine i industrije u smislu trgovine uslugama je poboljšana. Što se tiče Poštanskih usluga, Izveštaj EK-a o Kosovu ističe da se poštanske usluge, pravni okvir postepeno usklađuju sa acquis-em EU-a. U 2016. godini Kosovo je smanjilo ograničenja težine za tržište rezervisanih usluga ali je do sada ograničeno uticalo na tržište. Dalja smanjenja za manje od 20 grama po papiru i dalje su potrebna, obzirom da je 80% poštanske zapremine ispod ovog praga. Međunarodne poštanske usluge pružaju sve pošte osim Srbije. U oblasti međusobnog priznavanja stručnih kvalifikacija izveštaj EK-a o Kosovu navodi da su samo četiri profesije (računovođe, arhitekti, inženjeri i advokati) trenutno regulisane zakonom. Usklađivanje sa acquis-om u oblasti priznavanja profesionalnih kvalifikacija i programa stručnog usavršavanja je u ranoj fazi. Minimalni zahtevi za obuku prema Direktivi 200/36/EC za regulisane profesije koje imaju za cilj automatsko priznavanje i smernice o usklađivanju zakonodavstva o profesionalnim kvalifikacijama sa onim iz acquis-a EU-a još uvek nedostaju. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
|95
Pravo osnivanja i sloboda pružanja usluga Na Kosovu postoji sveobuhvatni pravni okvir kojim se uređuju posebni aspekti usluga, dok će transponovanjem Direktive o uslugama uspostaviti jedan jedini zakonodavni okvir. Konkretni koraci se već preduzimaju za rešavanje zadnje pomenute. Konkretnije, u martu mesecu 2017. god. usvojen je Zakon o uslugama, čija je svrha utvrđivanje osnovnih principa i kriterijuma koji omogućavaju pravo osnivanja i obavljanja delatnosti za pružaoce usluga na Kosovu, garantujući istovremeno sigurnost i visok kvalitet usluga njihovim korisnicima. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Direktivom 2006/123/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. god. o uslugama u unutrašnjem tržištu. Za sprovođenje ovog zakona nedavno je uradjen nacrt AI o Načinu funkcionisanja jedinstvenu tačku kontakta i nacrt AU o Postupku za obaveštenje i procenu uskladjenosti predloženih zakonsih akata sa Zakonom o uslugama. Pravo osnivanja privrednih društava na Kosovu je regulisano Zakonom br. 04/L-006 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-123 o privrednim društvima iz 2011. god.. U oktobru 2017. god. vlada je usvojila novi Zakon o privrednim društvima. Putem ovog zakonskog okvira uređuju se uslovi registracije domaćih i stranih preduzeća u Agenciji za registraciju preduzeća na Kosovu. Za više informacija molimo vas pogledajte poglavlje 6 – Kompanijsko pravo. Takođe, u ovoj oblasti, postoji Zakon br. 04/L-202 o sistemu dozvola i licenci od 2013. god.. Ovim zakonom reguliše se davanje dozvola i licenci za pružanje prekograničnih usluga, koji se trenutno primenjuje u svim sektorima u kojima je potrebno profesionalno licenciranje. U cilju primene ovog zakona, usvojena je Uredba br. 06/2015 o Centralnom registru vrsta dozvola i licenci. Ova uredba ima za cilj da utvrdi procedure za osnivanje, upravljanje i funkcionisanje centralnog registra dozvola i licenci na centralnom nivou Republike Kosovo. Zakon br. 04/L-219 o strancima, reguliše uslove za ulazak, boravak, zapošljavanje, prava i obaveze stranaca u Republici Kosovo. Za primenjivanje ovog zakona doneseno je AU br. 01/2014 o postupku izdavanja dozvole za boravak i potvrdu o prijavljivanju rada za strance, koje reguliše proceduralne aspekte koje primenjuje upravni organ (Odeljenje za državljanstvo, azil i migracije zajedno sa Odeljenjem za rad i zapošljavanje u MRSZ) prilikom izdavanja dozvole za boravak (posebno onima sa ciljem rada u Republici Kosovo). Gore navedeni Zakon i AU delimično transponuju sledeće zakonodavstvo u oblasti migracije:
Uredbu 810/2009 o osnivanju Kodeksa Zajednice o vizama;
Direktivu 2009/52/EK o minimalnim standardima za sankcije i merama protiv poslodavaca državljana trećih zemalja koji ilegalno borave u zemlji;
Direktivu 2009/50/EK o uslovima ulaska i boravka državljana trećih zemalja u svrhu zapošljavanja visokokvalifikovane radne snage;
Direktivu 2008/115/EK o vraćanju državljana trećih zemalja čiji je boravak nezakonit;
Direktivu 2005/71/EK o posebnom postupku za ulazak državljana trećih zemalja u svrhu naučnog istraživanja;
Direktivu 2004/81/EK o boravišnoj dozvoli koja se izdaje državljanima trećih zemalja koji su žrtve trgovine ljudima ili koji su bili predmet akcije za olakšanje ilegalne imigracije, koji sarađuj sa nadležnim organima;
Direktivu 2004/114/EK o uslovima prihvatanja državljana trećih država u svrhu studiranja, razmene učenika, neplaćene obuke ili dobrovoljnog rada;
Direktivu 2003/109/EK o statusu državljana trećih zemalja koji imaju stalni boravak;
Direktivu 2003/86/EK o pravu na spajanje porodice;
Direktivu 96/71/EK o transferu radnika u okviru pružanja usluga;
|96
Direktivu 2011/98/EU o jedinstvenom postupku obrade zahteva za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad državljanima trećih zemalja na državnom području države članice i o skupu zajedničkih prava.
U oblasti stranih investicija, postoji Zakon br. 04/L-220 o stranim investicijama, koji za svaku aktivnost koja uključuje ponudu, isporuku ili proizvodnju roba, usluga, imovine i/ili rad za nekoga za zauzvrat neke vrste plaćanja ili kompenzacije, da podstakne ulaganja od strane dobavljača roba i usluga iz privatnog sektora. Oblast pružanja pravnih usluga, regulisana je Zakonom o advokaturi, Zakonom o javnom beležništvu i Zakon o izvršnom postupku. Zakon o advokaturi o bavljenju advokaturom od strane advokata drugih zemalja, dozvoljava bavljenje advokaturom na teritoriji Kosova pod uslovima reciprociteta. Strani advokat koji je stekao pravo obavljanja profesije advokata u zemlji porekla, može da se bavi advokaturom u Republici Kosovo u skladu sa uslovima utvrđenim Zakonom o advokaturi i drugim aktima Advokatske komore Kosova. Zakon o beležništvu definiše da zadatak notara može vršiti lice koje treba biti stalni stanovnik Kosova. Zakon o Izvršnom postupku propisuje da se za privatnog izvršitelja može imenovati lice koje ispunjava uslove propisane zakonom i jedan od njih je da bude državljanin Republike Kosovo. Oblast turizma je regulisana Zakonom br. 04/L-176 o turizmu, koji reguliše turističku i ugostiteljsku delatnost. Ovaj Zakon, u potpunosti transponuje Direktivu 90/314/EK, za pakete putovanja, pakete usluga i pakete turneja. Poštanske usluge Poštanske usluge u Republici Kosovo su regulisane Zakonom br. 03/L-173 o poštanskim uslugama koji reguliše pružanje poštanskih usluga, način vršenja poštanskih usluga, ulogu vlade i regulatora u poštanskom sektoru, prava i obaveze poštanskih operatera i korisnika. Dotični zakon, delimično transponuje Direktivu 97/67/EK, Direktivu 2002/39/EK i Direktivu 2008/06/EK za činjenicu ograničenja o rezervisanoj zoni. Za sprovođenje ovog zakona doneseno je AU br. 2012/05 o licenciranju privatnih operatera, koji utvrđuje kriterijume i pravila licenciranja poštanskih operatera. U procesu usvajanja je izmena i dopuna Zakona o poštanskim uslugama koji transponuje Direktivu 97/67/EK, Direktivu 2002/39/EK i Direktivu 2008/06/EK. Poštansko tržište u Republici Kosovo je liberalizovano i otvoreno za konkurenciju od maja 2006. god., gde pored javnog poštanskog operatera CPP „Pošta Kosova“ AD, poštanske usluge pružaju još 10 privatnih operatera, koji pružaju kurirske i ekspres usluge. Međutim, univerzalne usluge su delimično liberalizovane i po različitim cenama koje se identifikuju kao rezervisana zona i ekskluzivnost su javnog poštanskog operatera odnosno Pošte Kosova a.d. (PK). Zakon predviđa rezervisane usluge sa ograničenjima u cenama za (PK) u težini do 1 kg. Ta težina se smanjuje odlukom Regulatornog autoriteta za elektronske i poštanske komunikacije (RAEPK), što je u skladu sa stavom 1.4 člana 6. Zakona br. 03/L-173. Ovaj član je u suprotnosti sa uslovima propisanim u zakonskim aktima EU-a i mi treba da regulišemo isti, Zakonom koji se očekuje da bude izmenjen i dopunjen 2018. god.. RAEPK je promenio granicu težine (Odluka br. 432, koja predviđa smanjenje granice težine za rezervisane usluge: od 1. januara 2014. god. na 500 gr. Dok, od 1. januara 2016. god. granica težine je smanjena na 100 gr. Ref. Odluka br 432, br. prot. 046/B/13 od decembra 2013. god.. Dakle, ostali poštanski operateri su, u odnosu na javnog poštanskog operatera, obavezni da poštanske pošiljke težine 0-100 gr. tarifiraju cenom ne manjom od trostruke cene kojom javni operater tarifira iste. Sprovođenje Direktive 2008/06/EK koja ima za cilj ukidanje rezervisane zone, je bilo obavezno da se sprovodi od strane država članica do 31. decembra 2012. god., dok Republika Kosovo još nije počela sa njenom primenom, ali prema svim tri gore nevedenim direktivama, rezervisana zona se postepeno smanjuje do njenog ukidanja tj. do težine od 0. Predviđeno je da se to postigne do 2021. god..
|97
Uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija Usklađivanje sa Acquis-om u oblasti priznavanja stručnih kvalifikacija i programa stručnog osposobljavanja je u ranoj fazi. Međutim, na Kosovu je ova oblast regulisana Zakonom 05/L-066 o regulisanim zanimanjima, usvojen u oktobru 2016. god.. Cilj ovog zakona je zakona je da odredi uslove i kriterijume za obavljanje regulisanog zanimanja koje se odnosi na zaštitu javnog interesa. Između ostalog, uključuje pravila o načinu organizacije i funkcionisanja regulisanih zanimanja u Republici Kosovo. Ovaj zakon je u saglasnosti sa Direktivom 2005/36/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 7. septembra 2005. god. o priznavanju profesionalnih kvalifikacija (tekst značajan za EEA); i Direktivom 2013/55/EK Evropskog Parlamenta i Saveta od 20. novembra 2013. god. kojom se menja Direktiva 2005/36/EK o priznavanju profesionalnih kvalifikacija i Uredbom (EU) br. 1024/2012 o administrativnoj saradnji kroz Informacioni sistem unutrašnjeg tržišta („IMI Uredba“) za priznavanje profesionalnih kvalifikacija i posebnu obuku potrebnu za određena regulisana zanimanja u sektoru zdravstva i arhitekture. Podzakonski akti za primenu ovog zakona planirani su za usvajanje u 2018. godini. U ovoj oblasti, postoji Zakon o visokom obrazovanju u Republici Kosovo, čiji je cilj stvaranje pravnog osnova za regulisanje, funkcionisanje, finansiranje, obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju u skladu sa evropskim standardima, uključujući privatne obrazovne institucije. Dalje, podzakonski akti za njegovo sprovođenje regulišu i definišu licenciranje nosioca privatnog visokog obrazovanja, kriterijume i postupke za validaciju kvalifikacija i akreditaciju provajdera SOO usluga, kriterijuma i procedura za verifikaciju standarda zanimanja, priznavanje prethodnog učenja, kao i kriterijumi i procedure za obezbeđivanje kvaliteta u institucijama stručnog obrazovanja i osposobljavanja - unutrašnji procesi. U cilju obezbeđivanja kvaliteta, u skladu sa zahtevima Evropskog okvira za osiguranje kvaliteta, usvojen je Nacionalni okvir za obezbeđivanje kvaliteta na osnovu AU br. 32/2014 o kriterijumima i postupcima za obezbeđivanje kvaliteta u institucijama stručnog obrazovanja i osposobljavanja - unutrašnji procesi, koje je deo Izveštaja samoocenjivanja koji popunjavaju provajderi SOO-a. Nacionalni okvir za obezbeđivanje kvaliteta sprovodi se od strane Nacionalnog autoriteta za kvalifikacije. Takođe, politike EU-a u pogledu sistema kvalifikacija na Kosovu su takođe primenjene prilikom postavljanja bodova/kredita profesionalnih kvalifikacija prema ECVET - Europian Credit in Vocational Education and Training (gde 10 časova su jednaki jednom ECVET kreditu), koje reguliše unutrašnje priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Takođe su na snazi niz podzakonskih akata koji regulišu razvoj i verifikaciju profesionalnih standarda, korišćenje profesionalnih standarda tokom razvoja nastavnih modula, za modifikacije i prilagođavanja neophodnih za razvoj pristupa programima i kvalifikacijama stručnog obrazovanja i osposobljavanja za učenike sa ograničenim sposobnostima ili drugim posebnim potrebama, za podržavanje i procenu i sertifikaciju modularnih kvalifikacija, o razvoju modularnih kvalifikacija, procenu i sertifikaciju u NK-u, paketu alata, priznavanje prethodnog učenja, praćenje, itd. U tom pogledu, što se tiče međusobnog priznavanja stručnih kvalifikacija, samo četiri zanimanja (računovođe, arhitekte, inženjeri i pravnici) su trenutno regulisana pravnom osnovom na Kosovu. Strane profesionalne kvalifikacije su priznate ukoliko su one sertifikovane od strane akreditovanog autoriteta u zemlji porekla. Institucionalni okvir i okvir politika
Pravo osnivanja i sloboda pružanja usluga Institucionalni aspekat u oblasti usluga poseduje horizontalo prostiranje, zato što postoji veliki broj ministarstava i regulatora koji imaju odgovornost unutar širokog konteksta usluga gde muškarci i žene trebaju imati jednak pristup osnivanju i pružanju usluga. Ministarstvo trgovine i industrije je institucija
|98
nosilac za trgovinske usluge. Odeljenje za trgovinu u okviru MTI-a, koji se bavi isključivo pitanjem usluga ima 10 zaposlenih službenika. Ovo Odeljenje takođe obezbeđuje podršku i promoviše slobodno kretanje robe, trgovinskih usluga i kapitala u skladu sa važećim zakonodavstvom. Sve aktivnosti, pregovori, bilateralni i multilateralni, uključujući i reviziju zakona i transpoziciju Direktive o uslugama EU-a obavljaju se u partnerstvu sa radnom grupom osnovane sa drugim relevantnim institucijama. Ostale institucije koje imaju određene nadležnosti u oblasti usluga uključuju: Centralnu Banku Kosova koja je glavna institucija u regulisanju i nadgledanju finansijskih usluga. Ministarstvo za ekonomski razvoj ima u svojoj nadležnosti usluge informacione tehnologije i telekomunikacije dok je Regulatorni autoritet telekomunikacija odgovoran za Telekomunikacione usluge. Takođe je osnivan koordinacioni organ za zakonodavstvo usluga kao telo horizontalne koordinacije za pitanja iz ove oblasti. Agencija za investicije i podršku preduzeća na Kosovu (KIESA) je institucija odgovorna za implementaciju vladinih politika koje se odnose na privlačenje stranih investicija, podršku eksperata, podršku malih i srednjih preduzeća kao i razvijanje ekonomskih zona. KIESA funkcioniše na osnovu Zakona br. 04/L- 220 o Stranim investicijama, koja funkcioniše u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju. Trenutno su u KIESA 18 službenika koji obavljaju delatnost u dva podeljena odeljenja: odeljenje za razvoj preduzeća i ekonomskih zona i odeljenje za promovisanje investicija i izvoza. Ministarstvo pravde je glavna institucija koja reguliše i izrađuje zakonodavstvo u oblasti pravnih usluga. Kao institucije sprovođenja su Advokatska komora, koja je nezavisna profesionalna organizacija advokata u svojstvu pravnog lica osnivana u skladu sa Zakonom 04/L-193 o Advokaturi i statusu Komore, koja je nadležna za obavljanje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa. Zatim, Komora privatnih izvršitelja koja je osnovana na osnovu Zakona br. 04/L-139 o izvršnom postupku, kao profesionalna neprofitna organizacija kojoj se pridružuju svi privatni izvršioci. Dalje, za delatnost notara postoji Notarska Komora Republike Kosovo koja je pravno lice u javnom pravu, koja deluje u skladu sa Zakonom br. 03/L-010 o javnom beležništvu. Javno beležništvo je nezavisno u svom radu. Svi notari su obavezno članovi Komore od samog dana određivanja u položaju notara i njegovo ili njeno članstvo se završava na dan oslobađanja sa položaja. Na centralnom nivou, Odeljenje za turizam u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju je odgovoran za oblast turizma. Dok, na lokalnom nivou postoje odeljenja za turizam, odeljenja za ekonomski razvoj, u zavisnosti od opštinskog organizovanja. Ministarstvo zdravstva je nadležni organ u oblasti zdravstvenih usluga. Na osnovu Zakona br. 04 /L-150 o Komorama zdravstvenih profesionalaca, deo zdravstvenih usluga će se pružati od strane Komora nakon prenošenja nadležnosti od strane ministarstva. Komore zdravstvenih profesionalaca su nezavisne organizacije koje štite i predstavljaju profesionalne interese zdravstvenih profesionalaca, obezbeđuju standarde etičkog kodeksa i medicinske deontologije, kontinuirano profesionalno obrazovanje, registraciju zdravstvenih profesionalaca i izdavanje licenci, re-licenciranje, ukidanje licenci, specijalističko i pod-specijalističko obrazovanje. Što se tiče sprovođenja, poboljšana je baza podataka koja se nalazi u MTI-u za trgovinu uslugama. Baza podataka sadrži detaljan spisak zakona i organizovana je na osnovu sektora i specifikuje odgovorne vladine agencije o različitim merama. Baza podataka takođe sadrži kratke komentare o mogućim pitanjima za određene mere kao što su ograničenja pristupa na tržištu ili moguće diskriminacione odredbe. Baza podataka je veoma koristan mehanizam. Ova baza treba da sadrži podatke razvrstane prema polu, etničkoj pripadnosti i ograničenim sposobnostima gde je to moguće. Međutim, baza podataka se treba popunjavati i ažurirati i ne čini potpuni spisak za svaku meru koja se obuhvata u uslovima Direktive o uslugama.
|99
Proširena je baza podataka o trgovini uslugama još sa nekoliko funkcija kao što su: komponenta statistike, komponenta ključnih aktera (poslovanja), barijere i trgovinski sporazumi. Važno je napomenuti da Pregovori o uslugama između zemalja CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i Kosovo) su podeljene u 6 grupe i počele su 2014. god. sa glavnim fokusom na profesionalne usluge, turizam, životnu sredinu, rekreativne usluge, komunikaciju, usluge u izgradnji i usluge u distribuciji, obrazovanju i zdravstvu. Pregovori o pružanju usluga sa zemljama CEFTA okončani su u decembru 2016. god. i održano je 9 rundi pregovora. Očekuje se usvajanje Dodatnog protokola 6 u 2018. godini. Poštanske usluge Ministarstvo za ekonomski razvoj je odgovorna institucija za donošenje zakona i izradu politike u poštanskom sektoru. Regulatorni autoritet za elektronske i poštanske komunikacije (RAEPK) je regulatorni organ koji sprovodi i nadzire regulatorni okvir baziran na Zakonu br. 04/L-109 za Elektronske komunikacije i Zakonu br. 03/L-173 o poštanskim uslugama kao i od razvojnih politika u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga. Dalje, poštansko tržište u Republici Kosovo je liberalizovano i otvoreno za konkurenciju od maja 2006 god., gde osim javno Poštanskog operatera CPP ― „Pošta Kosova“ A.D., poštanske usluge pružaju još 14 privatnih operatera, koji pružaju kurirske i ekspres usluge. Uzajamno poznavanje profesionalnih kvalifikacija Glavna institucija za razvoj zakona i politike je Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT). MONT ima osnivan Nacionalni autoritet za kvalifikacije, koji je javni i nezavisan organ, u skladu sa zakonom za Nacionalne kvalifikacije na Kosovu. NAK je odgovoran za nadzor nacionalnih kvalifikacija uporedo sa MONT-om, Kosovskom agencijom za akreditaciju i ostalim profesionalnim organima, usvojenim vladinom odlukom za ovu svrhu. Posebno, odgovoran je za profesionalne kvalifikacije. Sve kvalifikacije u NOK-u, imaju jasne rezultate, koje su predmet procene sa garantovanim kvalitetom. Razne institucije/ponuđači mogu podneti svoje kvalifikacije o uključivanju u okviru, dok NOK odlučuje koje se profesionalne kvalifikacije mogu uvrstiti u Nacionalnom okviru za kvalifikacije. NAK, akreditira institucije za procenu učenika i izdavanje sertifikata za kvalifikacije u NOK-u. NAK ima 6 zaposlenih. Nacionalni centar za priznavanje diploma je osnivan odlukom MONT-a br. 331/01-B u novembru 2008. god.. Ova institucija radi u okviru MONT-a i vrši priznavanje univerzitetskih diploma i viših profesionalnih škola, koje su regulisane AU br. 08/2010 o principima i procedurama priznavanja diploma viših profesionalnih škola i univerzitetskih diploma stečenih van Republike Kosovo. Za zvanja stečena ispod nivoa 5, ne podležu proceduri u centru NARIC. Za priznavanje formalnih stručnih kvalifikacija stečenih u inostranstvu odgovorna je Divizija MONT-a za stručno obrazovanje i osposobljavanje odraslih. Trenutno ne postoji određena institucija koja priznaje sertifikate neformalnih profesionalnih kvalifikacija koje dolaze iz inostranstva. Što se tiče pregovora u okviru CEFTA-e, održani su sastanci Radne grupe za priznavanje profesionalnih kvalifikacija u zemljama regiona (članovi CEFTA-e), gde su određeni položaji od strane predstavnika za odgovarajuća zanimanja i zaključeno je da je neophodno započeti što je pre moguće pregovore u izabranim sektorima kao što su: lekari opšte prakse, stomatolozi, građevinski inženjeri i arhitekti. Očekuje se da pregovori počinju početkom 2018. god.. Podrška donatora Projekat Direktive EU-a o uslugama kao pomoć za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju započeo je u maju 2016. god.. Svrha ovog projekta je izgradnja kapaciteta unutar MTI-a kako bi se
|100
transponovala i sprovodila Direktiva EU-a o uslugama na domaćem tržištu Kosova. Projekat će takođe vršiti analizu nedostataka u pogledu horizontalnog zakonodavstva u vezi sa daljim usklađivanjem sa Direktivom o uslugama. Evropska komisija je finansijer ovog projekta, čiji je budžet 968.000,00 €. U okviru finansijskog sporazuma IPA 2016 sektora „Konkurentnost i inovacije“ predviđen je projekat „Podrška sprovođenju Direktive EU-a o uslugama“, koji se očekuje da počne da se sprovede u prvom tromesečju 2018. god., u trajanju od godinu i po, u iznosu od milion evra. Ovaj projekat ima karakter bratimljenja. Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planom će se pregledati celo horizontalno zakonodavstvo koje se odnosi na trgovinu uslugama kako bi se obezbedilo usklađivanje sa acquis-om EU-a, uključujući:
Direktivu 74/557/EK o slobodi osnivanja i pružanja usluga (samozaposlena lica i posrednici uključeni u trgovini toksičnim proizvodima);
Direktivu 74/556/EK o prelaznim merama u vezi sa trgovinom toksičnim proizvodima i stručnim korišćenjem takvih proizvoda;
Direktivu 86/653/EK koja pokriva samozaposlene kormercijalne agente;
Direktivu 92/2002/EK pokriva posredovanje osiguranja odnosno posrednike osiguranja;
Direktivu 96/26/EK koja pokriva prevozne operatore i operatore putničkog prevoza;
Uredbu br. 1071/2009/ o osnivanju zajedničkih pravila u vezi uslova koje treba ispuniti za obavljanje zanimanja operatera drumskog prevoza;
Stvorenje jedinstvene kontaktne tačke. Poštanske usluge
Postepena liberalizacija rezervisanog prostora za poštanske isporuke;
Donošenje sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje Zakona o poštanskim uslugama. Uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija
Izrada i objavljivanje spiska regulisanih zanimanja;
Kompletiranje sekundarnog zakonodavstva za sprovođenje Zakona o regulisanim zanimanjima.
3.5. Poglavlje 4 acquis-a: Slobodno kretanje kapitala Zemlje članice treba da ukinu sva ograničenja kretanja kapitala i isplata, sa nekim izuzecima, kako unutar EU-a tako i između zemlja članica i trećih zemalja. Acquis ovog poglavlja se zasniva na Ugovoru o funkcionisanju Evropske Zajednice, posebno članovi 63-66. Definicija raznih vrsta kapitala je predstavljena u Aneksu I. Direktive 88/361/EEZ. Sudske prakse Evropskog suda pravde i Saopštenja komisije pružaju dodatna tumačenja gore navedenih članova. Zakonodavstvo EU-a obuhvata i pravila o prekograničnim isplatama i izvršenje naloga transfera u vezi sa hartijama od vrednosti. Direktiva o borbi protiv pranja novca i finansiranju terorizma, zahteva da entiteti koji su predmet ove direktive identifikuju klijente i da izveste sumnjive transakcije, pogotovu kada se radi o objektima velikih vrednosti i o transakcijama gotovine velikog iznosa. Ova direktiva takođe zahteva da entiteti preduzmu dodatne mere kao što su održavanje evidencije, obuke i uspostavljanje unutrašnjih procedura entiteta ove oblasti. Glavni zahtev u borbi protiv finansijskog kriminala je uspostavljanje efektivnih administrativnih kapaciteta i kapaciteta za sprovođenje, uključujući i saradnju između organa koji se bave nadzorom, sprovođenjem i krivičnim gonjenjem. Nova direktiva je usklađenja ali ide dalje od preporuka o pranju novca i financije terorizma Radne grupe za finansijsko delovanje (RDFD).
|101
Acquis ove oblasti se takođe sastoji od Povelja br. 141 i br. 198 23 Saveta Evrope i zakonodavstva EU-a o saradnji u oblasti pravde i policije (uključujući i Zajedničko delovanje 98/699/JHA, Okvirnu odluku Saveta 2001/500/JHA i Protokol 2000 god. koji proširuje nadležnosti Europola u oblasti pranja novca). Slično, Odluka Saveta 2000/642/JHA od 2000. god. uspostavlja okvir saradnje između Jedinica finansijskog obaveštenja zemalja EU-a. Uslovi SSP-a Obaveze Kosova u SSP u vezi slobodnog kretanja kapitala proističu iz članova 51, 63, 64, 65. i 89. Član 51. SSP-a, obavezuje Kosovo da pruža mogućnosti da predstavništva i ogranci EU-a, u roku od pet godina od stupanja na snazi SSP-a, imaju pravo prisvajanja i uživanja prava vlasništva nad nepokretnom imovinom slično kao Kosovske firme. Član 64. SSP-a, predviđa obaveze koje proističu u vezi sa svakom isplatom ili transferom u tekućem računu platnog bilansa između EU-a i Kosova u skladu sa članom VIII članaka Sporazuma Međunarodnog Monetarnog Fonda. U vezi transakcija u kapitalnom i financijskom računu platnog bilanca, od stupanja na snazi Sporazuma, stranke obezbeđuju slobodno kretanje kapitala u vezi sa trgovačkim transakcijama ili obezbeđenjem usluga uključujući financijske zajmove i kredite, gde učestvuje jedan rezident jednih od strana. Član 65. SSP-a obavezuje Kosovo da u vreme od pet godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma, pruža nacionalni tretman građanima EU-a koji kupuju nepokretnu imovinu u njenu teritoriju. Član 89. SSP-a predviđa saradnju strana u vezi pranja novca i finansiranja terorizma. Što se tiče uslova koji proističu iz Izveštaja EK-a na Kosovu 2016. god., istaknuto je da je u vezi sa liberalizacijom kretanja kapitala, u pogledu kupovine nekretnina od strane stranih državljana; relevantne odredbe odgovarajućih zakona, sprovodljivi akti I administrativne prakse su i dalje prepreka za jednak tretman. Što se tiče sistema plaćanja, istaknuto je da su potrebni napori kako bi se nastavilo usklađivanje sa acquis-om. Što se tiče sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016 ukazuje na potrebu za daljim naporima u postizanju opipljivih rezultata u borbi protiv privrednog i finansijskog kriminala. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Liberalizacija kretanja kapitala
Ova oblast na Kosovu prvobitno ima osnovu u Ustavu Republike Kosovo, konkretno u članu 119, stav 2, gde se garantuju jednaka zakonska prava za sve investitore i sva domaća i strana preduzeća. Član 121. stav 2. i 3. Ustava daje opšta načela da „strana fizička lica i strane organizacije mogu obezbediti imovinska prava nad nepokretnom imovinom u skladu sa razumnim uslovima utvrđenim zakonom ili međunarodnim sporazumom kao i strana fizička lica i strane organizacije u skladu sa razumnim uslovima utvrđenim zakonom, mogu obezbediti prava za koncesije i ostala prava o korišćenju i/ili eksploataciji bogatstva u javnom vlasništvu, uključujući prirodna bogatstva, i infrastrukture u javnom vlasništvu“. Zakon br. DL-016-2009 o vlasništvu i drugim stvarnim pravima, kao osnovni zakon u vezi svojine, ne precizira mogućnost sticanja prava na nepokretnosti od fizičkih ili pravnih lica. Sa druge strane, acquis EU-a sadrži mogućnost, za fizička i pravna lica da stiču pravo nad nekretninom u svakoj zemlji članici EU-. EU
23 Ovo proširuje Povelju 141. i ratifikovana je od strane EU-a.
|102
zakonodavstvo u vezi ovog pitanja razlikuje se samo za državljane van EU-a. Zakon o imovini i drugim stvarnim pravima je u procesu završetka-izmene i dopune, koji je predviđen da ga vlada odobri tokom 2018. god.. Dalje, postoji Zakon br. 02/L-220 o Stranim investicijama, koji pruža stranim investitorima i njihovim investicijama isti i jednak tretman sa domaćem investitorom i domaćim investicijama. Platni sistem Što se tiče pravnog okvira, platni sistem u Republici Kosovo, koji određuje Centralnu banku kao jedinog autoriteta za regulisanje nadzora platnog sistema Republike Kosovo, radi garantovanja svoje sigurnosti, održivosti i efikasnosti. Zakon br. 04/L-155 o platnom sistemu koji delimično transponuje Direktivu 2007/64/EK Evropskog Parlamenta. Ona definiše pravila prema kojima se ovlašćuju platne institucije koje pružaju usluge plaćanja i licenciraju se operatori platnog sistema, kliringa i izmirenje hartija od vrednosti od strane Centralne banke, uslove i standarde prema kojima se takve usluge mogu ponuditi i mogu funkcionisati platni sistemi, sistemi kliringa i izmirenja plaćanja i sredstva i procedure prema kojima Centralna banka vrši soja nadzorna ovlašćenja. U skladu sa ovim zakonima razvijeno je i sekundarno zakonodavstvo koje obuhvata sedam uredbi i četiri administrativnih uputstava koja delimično transponuju Direktivu 2007/64/EK o Platnim uslugama u unutrašnjim tržištima, Uredbu br. 1409/2013 Evropske Centralne Banke o platnim statistikama (ECB /2013/43) i Uredbu br. 260/2012 o postavljanju tehničkih i poslovnih kriterijuma za kreditni transfer i direktno zaduživanje. Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Ova oblast regulisana je Zakonom 03/L-196, o Sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je donošen u oktobru 2010 god.. Ovaj zakon utvrđuje mere, nadležne organe i procedure za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, borbu na efikasan način protiv pranja novca i finansiranje terorizma. Kao rezultat toga, stupanjem na snagu ovog zakona, stavlja se van snage Zakon br. 03/L-196 o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakon br. 04/L-178 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-196 o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Kao rezultat ovog zakonodavstva, uspostavljena je Financijska obaveštajna jedinica, kao centralna nezavisna nacionalna institucija, odgovorna za dobijanje, analizu i širenje informacije u vezi pranja novca i finansiranja terorizma. Institucionalni okvir i okvir politika Liberalizacija kretanja kapitala
Što se tiče institucionalnih kapaciteta, Ministarstvo pravde je glavna institucija za izradu zakona i razvoj politike za imovinska pitanja. Ovo ministarstvo poseduje Odeljenje za evropske integracije I koordinaciju politike koji je nosilac procesa koordinacije ključnih aktera za izradu Nacionale, sektorske strategije za imovinska prava. Ostale institucije su podeljene na razna odeljenja ili kao nezavisne agencije koja se bave imovinskim pitanjima kao što su: Kosovska agencija za imovinu (KAI), Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje (Odeljenje za eksproprijaciju, Odeljenje prostornog planiranja, izgradnje i stanovanja, itd), Katastarska agencija Kosova (KAK), Kosovska agencija za privatizaciju (KAP), Ministarstvo za financije (Departman za porez na imovinu), itd. Što se tiče okvira politika, do sada nije bilo nijedne odgovarajuće strategije koja na jedinstven način reguliše imovinsko pitanje. Nacionalna strategija o imovinskim pravima 2017-2021 ima za cilj usklađivanje odgovornih institucionalnih politika radi poboljšanja zakonodavstva i institucija sprovođenja, poboljšajući definisanje imovinskih prava i njihove primene.
|103
Istovremeno, Ministarstvo pravde je osnovalo Komisiju za izradu prvog Civilnog zakona Republike Kosovo. Civilni zakon će se fokusirati na tri stuba: zakon o porodici i nasledstvu, zakon o obligacionim odnosima kao i zakon o imovinskim pravima. Platni sistem
Što se tiče institucionalnih i administrativnih kapaciteta, Centralna banka Kosova (CBK) je isključivo odgovorna za regulisanje, licenciranje, registraciju i kontrolu platnog sistema. Kao primarni cilj CBK je da podstiče i održi stabilan finansijski sistem, uključujući siguran, održiv i efikasan platni sistem. Prema tome, promovisanje i nadzor sigurnih, održivih i efikasnih platnih sistema, kliringa i brisanja hartija od vrednosti, je jedan od glavnih zadataka Centralne banke Republike Kosovo. Uloga CBK-a u pravcu podsticanja i normalnog funkcionisanja platnog sistema, sastoji se od tri glavna pravca: uloga operatera u pružanju sistema i potrebnih infrastruktura za kliring i brisanje isplata i hartija od vrednosti; uloga nadzornika u izradi i sprovođenju principa i standarda za siguran i efikasan razvoj platnog sistema i brisanja, kao i obezbeđivanju usklađenosti sa postavljenim principima i standardima, kao za sisteme pod samom upravom CBK-a takođe i pod upravom drugih operatera; i uloga katalizatora u podsticanju promena i sigurnog i efikasnog funkcionisanja platnog sistema, uticanjem na razne načine na razvoj i integraciju platnog sistema. U okviru organizacione strukture CBK-a, funkcioniše Odeljenje za platni sistem (DPS) koji je odgovoran za rad međubankarskog platnog sistema u vlasništvu CBK-a i o nadzoru i analizama u oblasti platnog sistema uopšte. Rad Odeljenja za platni sistem je podeljen u dve posebne divizije: Divizija za operativni sistem i Divizija za nadgledanje analiza i sistema . U Odeljenju za platni sistem zaposleno je ukupno 8 radnika. Što se tiče okvira politika, Centralna banka Kosova poseduje Strateški plan 2015-2019 u čijem sprovođenju, u okviru platnog sistema se namerava:
Pregled i dopuna propisa koji se odnosi na nadgledanje platnog sistema u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama;
Opšte unapređenje funkcije nadgledanja platnog sistema na Kosovu;
Podrška daljnjoj modernizaciji usluga isplata i promovisanje saradnje između aktera nacionalnog platnog sistema;
Unapređenje uloge CBK-a kao katalizator za napredak u oblasti isplata u Republici Kosovo. Na Kosovu kliring i brisanje isplata između banaka se realizuje samo u Evro valuti i to preko jedinog platnog sistema u zemlji – Elektronski sistem međubankarskog kliringa (ESMK), u potpunom skladu sa pravilima i procedurama funkcionisanja sistema. Elektronski sistem međubankarskog kliringa (ESMK), funkcioniše efikasno, sigurno i visokom stabilnošću, već 15 godina. Međubankarski elektronski kliring sistem (ESMK) posluje sa efikasnošću, pouzdanošću i visokom izdržljivošću od jula 2016. god.. Nastavljen je rast i poboljšanje infrastrukture SWIFT-a za međunarodne isplate, od 1. februara 2015. god. službeno je počela registracija u formatu IBAN za bankovne račune povezane sa međunarodnim transakcijama. Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
Finansijka obaveštajna jedinica (FOJ) kao centralna nezavisna nacionalna institucija je odgovorna za uzimanje, analizu i raspodelu informacije u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. U okviru Finansijske obaveštajne jedinice (FOJ), radi Kancelarija direktora FOJ-a koja ima Odeljenje operative i analize; Odeljenje za usklađenost i inspekciju, Odeljenje prava i međunarodne saradnje, Odeljenje upravljanja informacionog tehnološkog sistema i Odeljenje administracije i opštih usluga. U Financijskoj obaveštajnoj jedinici zaposleno je ukupno 18 službenika. Centralna Banka Kosova ima odgovornost za nadzor usklađenosti u oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, u vezi
|104
finansijskog sektora. CBK je potpisao memorandum o saradnju sa Finansijskom obaveštajnom jedinicom u okviru Ministarstva za financije za izgradnju saradnje i nadzorna ovlašćenja za sektor financija. U kontekstu okvira politike, Vlada Republike Kosovo je 28. januara 2014. god. izradila Nacionalnu strategiju i Akcioni Plan Republike Kosovo za Sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca, financiranja terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018. Ovi dokumenti politike predstavljaju mehanizam upravljanja nacionalnog rizika od štetnih fenomena tretiranih ovom strategijom. Pored ove strategije, Vlada Republike Kosovo je stvorila mehanizam za izradu, pregled, usvajanje, sprovođenje i nadzor Nacionalne strategije i Akcionog plana 2014-2018. Procena sistema Kosova u borbi protiv pranja novca i borbi protiv finansijskog terorizma zasnivana je na preporuke FATF-a 2003 god. i na posebnim preporukama o finansiranju terorizma 2001 god. Financijske akcione radne grupe (FARG) i pripremljena je koristeći metodologiju procene LPP/LFT 2004. Odvojen upitnik, takođe na osnovu metodologije FATF. Podrška donatora Liberalizacija kretanja kapitala Što se tiče podrške koja je na raspolaganju, Ministarstvo pravde i druge relevantne institucije su korisnici projekta pod naslovom “Podrška u izradi Građanskog zakonika i regulisanje imovinskih pitanja, faza II (IPA 2015). Ovaj projekat podržava Vladu Kosova u završetku Građanskog zakonika za Kosovo. Projekat je podeljen u tri faze: 1. Početna faza (tri meseci); 2. Faza sprovođenja (36 meseci); i 3. Faza uklanjanja (6 meseci). Ministarstvo pravde i druge relevantne institucije takođe su korisnici Programa o imovinskim pravima koji je finansirao USAID. Svrha ovog projekta je bolja koordinacija i određivanje prioriteta politika; Poboljšati sudske procedure u vezi sa imovinom; naglasiti prava žena za korišćenje imovine u praksi; bolja komunikacija, pristup informacijama i razumevanje imovinskih prava. Projekat takođe podržava Ministarstvo u izradi Nacionalne strategije o imovinskim pravima. Srednjoročni prioritetni ciljevi Liberalizacija kretanja kapitala
U srednjoročnom planu predviđa se sprovođenje Nacionalne strategije o imovinskim pravima 2017-2021 koja će pojasniti vlasništvo, identifikovati područja u kojima je potrebna intervencija, uključujući supstancijalne i proceduralne zakone Kosova, ali i da predlaže mere za poboljšanje efikasnosti institucionalnih mehanizama koji se bave imovinskim pravima. Ubuduće biće regulisano i oblast prava stranaca na imovinu. Platni sistem
U srednjoročnom planu, prioritete koje predviđa Strateški plan 2015-2019 CBK-a u vezi sa platnim sistemom su:
Usklađivanje politika i standarda za nadzor platnih sistema, u skladu sa principima CPSS-IOSCO, Uredbom CEB-a za nadzor zahteva o platnim sistemima sa sistematskim značajem i revidirani okvir nadzora platnih sistema na malo (2019);
Transponovanje Direktive 2015/2366 o platnim uslugama kroz izmenu i dopunu Zakona o platnom sistemu (2020);
Regulisanje funkcionisanja delatnosti institucija elektronskog novca kroz izradu Uredbe o aktivnostima i nadzoru aktivnosti institucija elektronskog novca na osnovu Direktive 2009/110/EK Evropskog parlamenta i saveta o osnivanju, obavljanju delatnosti i bonitetnom nadzoru poslovanja institucija za elektronski novac (2019);
|105
Priprema priručnika o nadzoru platnog sistema na osnovu Uredbe Centralne evropske banke - ECB (EU) Br. 795/2014 od 3. jula 2014. god. za nadzor zahteva o platnim sistemima sa sistematskim značajem (ECB/2014/28) i u Principima za infrastrukturu finansijskog tržišta izdatih od strane Komiteta za platni sistem i poravnanje Banke za međunarodna poravnanja - BIS;
Obuka i kvalifikacija osoblja za nadzor platnog sistema za sprovođenje priručnika i za sprovođenje procene sistema na osnovu uredbe ECB-a i prinicipa Komiteta za platni sistem i poravnanje BIS-a.
Sprečavanje pranja novca i finansiranja teorizmat
U srednjoročnom planu, glavni prioriteti predviđeni za realizaciju su:
Transponovanje Direktive 2015/849 o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma, u Krivičnom zakoniku u vezi sa krivičnim delom finansiranja terorizma kao i kroz izmenu i dopunu Zakona o primeni međunarodnih sankcija.
Izrada strategije i akcionog plana za suzbijanje i sprečavanje sive ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023.
Izmena i dopuna Standardnih operativnih procedura za primenu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
II procena nacionalnog rizika pranja novca i finansiranja terorizma
Članstvo Kosova u Moneyval;
Povećati osoblje za 3 osobe u FOJ;
Obuka profesionalaca i službenika za sprovođenje zakona u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i ekonomsko-finansijskog kriminala o tehnikama za istraživanje krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma.
3.6. Poglavlje 5 acquis-a: Javne nabavke
Zakonodavstvo EU-a (acquis) o javnim nabavkama zasniva se na opštim principima transparentnosti, jednakog tretmana, slobodne konkurencije i ne diskriminacije koji proističu iz Ugovora o funkcionisanju EU-a, Deo III, Naslov IV i Naslov VII i iz jurisprudencije Evropskog suda pravde. Ovi opšti principi su primenjivi za sve procedure javnih nabavki, uključujući takođe i procedure koje su izvan delokruga Direktiva EU-a o javnim nabavkama, kao što su na primer procedure javnih nabavki ispod minimalne vrednosti EU. Dodela javnih ugovora za radove, snabdevanje i pružanje usluga koordinira se od strane dveju specifičnih Direktiva: Direktiva 2004/18/EK zamenjena Direktivom 2014/24/EU o javnim nabavkama, i Direktiva 2004/17/EK zamenjena Direktivom 2014/25/EU o koordinaciji procedura javnih nabavki za subjekte koji posluju u sektoru vode, energije, transporta i poštanskih usluga. Ove Direktiva pružaju i okvir za primenu elektronskih javnih nabavki. Direktiva 2009/81/EK reguliše dodelu pojedinih ugovora u oblasti odbrane i bezbednosti. Za sprovođenje ovih Direktiva potrebni su adekvatni administrativni kapaciteti da bi se obezbedilo da sve oblasti koje su povezane sa javnim nabavkama funkcionišu na efikasan način, uključujući ključne aspekte kreiranja politika, izradu zakonodavstva, praćenje, kontrolu, operativne aspekte i adekvatne statistike. Zakonodavstvo EU-a takođe se sastoji od tri Direktiva za razmatranje žalbi i raspoloživosti pravnih lekova. Ove Direktive pružaju odredbe za uspostavljanje nezavisnih i efikasnih procedura razmatranja preko određenih vrednosti nasuprot donetih odluka od strane ugovornih organa. Institucije za razmatranje moraju biti nezavisne i da poseduju adekvatne kapacitete kako bi garantovale delotvornost i efikasnost delovanja sistema javnih nabavki. U skladu sa principom pravne zaštite koji proizilazi iz pravnog poretka EU-a, potrebno je da mehanizmi za razmatranje drluju i izvan delokruga sprovođenja relevantnih Direktiva. Zahtevi SSP-a
|106
Član 79. sadrži odredbe za javne nabavke. Prema ovom članu, od stupanja na snagu SSP, kosovskim firmama, bez obzira da li su osnovane u EU ili ne, dozvoljen im je pristup apliciranja za javne ugovore prema pravilima nabavke EU jednakim tretiranjem sa firmama zemalja EU-a. U I. Poglavlju, V Naslova ovog sporazuma isti pristup se pruža i firmama EU koja su osnovana na Kosovu. Dok za firme koja su osnovana u EU, njihov pristup javnim ugovorima na Kosovu važi, sa izuzecima koji su navedeni u stavu 5. člana 79. Otvaranje dodele javnih ugovora smatra se poželjnim ciljem na osnovu ne diskriminacije i reciprociteta, naročito prateći pravila STO-a. Ova pravila se zasnivaju na Sporazumu o vladinim nabavkama (SVN) koji je potpisan i od strane EU i o kojima se pregovara tokom pregovora o članstvu u STO. Prema članu V Sporazuma, zemlje u razvoju mogu da pregovaraju o preferencijalnom tretmanu za javne nabavke u prelaznom periodu. Stav 9. Člana 79. definiše da će javne nabavke u oblasti usluga između Kosova i EU-a biti u skladu sa članovima 56-60 SSP-a koji predviđaju odredbe međusobnog progresivnog tretiranja o uslugama, regulisanim profesijama, samozapošljavanja i transporta. Modaliteti i prelazni periodi za ove oblasti biće u skladu sa odgovarajućim konvencijama (npr. u oblasti transporta) i biće revidirani od strane Saveta SSP-a. Dok stav 5. definiše prelazni period za ukidanje bilo kakve postojeće prednosti za kosovske kompanije ili kompanije iz EU-a koja su osnovana na Kosovu i za dodeljene ugovore ispod kriterijuma najpovoljnije ekonomske ponude i najniže cene, uz naklonjenost cena. Prelazni period traje 5 godina i smanjenje naklonjenosti u ceni treba da počne postepeno od stupanja na snagu sporazuma. Izveštaj EK-a o Kosovu za 2016. zahteva da se zakonodavstvo o javnim nabavkama i dalje usaglasi sa Acquis-om, poboljša transparentnost u svim fazama javnih nabavki, posebno kroz sistematsko praćenje sprovođenja tendera za javne nabavke, jačanje pravnih sredstava i osigurajući funkcije elektronske nabavke na adekvatan način; da se bavi ograničenjima kapaciteta Centralne agencije za javne nabavke; poveća profesionalizam i odgovornost institucija za javne nabavke i da obezbedi odgovarajuću obuku i sertifikaciju službenika za javne nabavke. Kosovo ima nivo pripreme u oblasti javnih nabavki. U ovoj oblasti je postignut delimičan napredak, daljim usklađivanjem sa acquis-om EU-a i eliminisanjem preferencijalnog tretmana za domaće ponuđače, usvajanje prvih koraka za elektronsku platformu javnih nabavki i daljim proširenjem centralizovanih nabavki. Treba usvojiti Strategiju (2016-2021) i akcioni plan (2016-2018) za jačanje sistema javnih nabavki. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Osnovni zakon za sistem javnih nabavki na Kosovu je regulisan Zakonom o javnim nabavkama u Republici Kosovo. Zakon br. 04/L-042 o javnim nabavkama Republike Kosovo izmenjen i dopunjen zakonom br. 04/L-237, zakonom br. 05/L-068 i zakonom br. 05/L-092, i obavljeno je eliminisanje preferencijalnog tretmana za domaće ponuđače. Uredba o koncesijama skinuta je iz zakona da bi se sprečila konfuzija i neusklađenost sa specifičnim zakonom o postupku koncesije koji je usvojen 2005. god.. Pripremljen je značajan broj sekundarnog zakonodavstva koje je omogućilo sprovođenje zakona, uključujući standardne forme za svaku vrstu obaveštenja, etički kodeks, obrazac izveštavanja potpisanih ugovora, standardne forme dosijea tendera, obrazac za podnošenje žalbi organu razmatranja nabavke i uputstva o procedurama minimalne vrednosti. Što se tiče sekundarnog zakonodavstva o sprovođenju osnovnog zakona javne nabavke, on se sastoji od ukupno 84 podzakonskih akata, uključujući zajednički dokument koji je nazvan Operativna pravila i smernice za javne nabavke, koji je stupio na snagu 1. novembra 2016. god. za javne nabavke kao i standardna dokumenta za njihovo korišćenje za razvoj aktivnosti javnih nabavki. Putem člana 17. od izmene-dopune
|107
Zankona br. 05/L-068, ugovorni organi mogu postavljati specifične uslove u ugovorima koji dozvoljavaju uzimanje u obzir svih socijalnih ciljeva, uključujući aspekte rodne ravnopravnosti, osobe sa organičenim sposobnostima, zapošljavanje mladih itd. Relevantne direktive iz oblasti Javnih nabavki koje će biti delimično transponovane sa izmenom zakona su:
Direktiva 2014/24/EK Evropskog parlamenta i saveta od 26. februara 2014. god. o javnim nabavkama o koordinaciji procedura za određivanje dobitnika u javnim ugovorima rada, usluga i nabavke, koja ukida Direktivu 2004/18/, a države članice treba da se usklade sa njom u roku od 24 meseci od stupanja na snagu.
Direktiva Evropskog parlamenta i saveta 2014/25/EK od 26. februara 2014, o javnim nabavkama koje vrše subjekti koji deluju u sektorima vodoprivrede, energije, transporta i poštanskih usluga i koja ukida Direktivu 2004/17/EK.
Direktiva Evropskog parlamenta 2007/66/KE o pravnim lekovima, od 11. decembra 2007. Pravni okvir je generalno usklađen u skladu sa standardima EU-a i nije diskriminatoran. Izmenom i dopunom ZJN-a eliminisan je preferencijalni tretman za domaće ponuđače. Institucionalni okvir i okvir politika Centralna struktura javne nabavke na Kosovu sastoji se od regulatora za javne nabavke, organa razmatranja žalbi, kao nezavisan organ osnovan od strane Skupštine Kosova i državne agencije o centralizovanim nabavkama. Ova struktura je u skladu sa zahtevima i standardima EU za oblast nabavke. Regulatorna komisija za javnu nabavku (RKJN) deluje u svojstvu nezavisne regulacione agencije koja je odgovorna za razvoj, funkcionisanje i nadzor sistema javne nabavke. Na osnovu Zakona o javnoj nabavci, Komisija je odgovorna za izradu i distribuciju sekundarnog zakonodavstva, uključujući i pravila nabavke, priručnike, uputstva, standardne obrasce, model ugovore i pripremanje preporuka za poboljšanje ZJN-a i opšteg sistema za javnu nabavku za Vladu i Skupštini. Telo za razmatranje nabavki (TRN) je odgovorno za obavljanje funkcija datih Zakonom o javnoj nabavci i Zakonom o proceduri za izdavanje koncesija, u vezi sa tretiranjem žalbi u vezi sa ovim zakonima. Ovaj organ je kvazi-sudsko telo, nadležan za razmatranje administrativnih odluka donošenih od strane centralnih institucija nabavke za izvođenje procedura nabavke i za razmatranje žalbi učesnika tendera pod procedurom razmatranja. Tokom obavljanja funkcije razmatranja žalbi, TRN se rukovodi principima zakonitosti, ravnopravnosti i nediskriminacije ,transparentnosti i informisanja javnosti, zaštiti ličnih podataka, državne ili tržišne tajne, sprečavanja sukoba interesa, sprečavanja korupcije, očuvanje vrednosti novca i zaštiti javnog interesa. U skladu sa Zakon o javnim nabavkama br. 04 L/042, izmenjen i dopunjen Zakonom 04/L-237, izmenjen i dopunjen Zakonom 05/L-068, izmenjen i dopunjen Zakonom 05/L-092, Telo za razmatranje nabavki se sastoji od predsednika i četiri (4) članova Odbora, dok Odbor TRN-a podržava civilno osoblje kojim rukovodi predsedavajući sekretarijata TRN-a. Centralna agencija nabavke (CAN) funkcioniše kao jedna agencija u okviru Ministarstva za finansije sa širokim odgovornostima u vezi sa procedurama nabavke u centralnom nivou. CAN sprovodi i obavlja funkcije i odgovornosti koja su navedena u Zakonu o javnim nabavkama, međutim, glavna funkcija agencije je centralna nabavka. CAN odlučuje o tome da svaka procedura nabavke kojom treba rukovoditi jedan ugovorni organ na Kosovu, treba da bude rukovođena od samog CAN-a umesto ugovorenog organa, iz razloga profesionalne
|108
ekspertize, ekonomičnosti, efikasnosti ili drugih legitimnih pitanja, kao što je definisano u Zakonu o javnim nabavkama. Ovaj organ je odgovoran za sastavljanje liste robe ili predmeta opšte upotrebe, gde je usvojeno AU o centralizovanim nabavkama i CAN već je u toku razvijanja aktivnosti nabavke o predmetima koji se nalaze na ovoj listi. Vlada Republike Kosovo počevši od polovine 2000. god. pokrenula je niz reformi u sistemu javnih nabavki sa ciljem da ona bude efikasnija i transparentniji i u skladu sa zahtevima, osnovnim uputstvima nabavke i najboljim praksama EU. Sada već postoji razrađena struktura sistema javnih nabavki za rad, usluge i robe. Sistem je rezultirao usvajanjem smernica EU o javnim nabavkama izgrađenim tokom poslednje decenije. Što se tiče politika u oblasti nabavki, trenutno je izrađena nacionalna strategija za javne nabavke koja određuje razvojne ciljeve u oblasti javnih nabavki za narednih pet godina (2016-2020). Takođe, i u okviru Strategije za upravljanje javnim finansijama jedna je od stubova koji se odnosi na javne nabavke, koji je usvojen od strane Vlade u junu 2016. god.. Međutim, glavni ciljevi javnih nabavki biće deo strateškog planiranja, barem sa Strategijom za upravljanje javnim finansijama (2016-2020) koja je usvojena u junu 2017. U okviru reformi Programa vlade 2015-2018 nalazi se i primena elektronskih javnih nabavki u trošenju javnog novca. Ova reforma javnih nabavki omogućiće povećanje efikasnosti, transparentnosti i pojednostavljivanje procedura nabavki. Procenjuje se da će elektronska nabavka uticati na smanjenje tenderskih i administrativnih troškova. U aspektu politika na snazi je Strategija obuka 2014-2018 koja ima za cilj povećanje kvaliteta i količine obuke za javne nabavke na Kosovu, doprinoseći razvoju kompetencija i sposobnosti žena i muškaraca koji su deo osoblja. Vlada Republike Kosovo je usvojila na dan 15.02.2017 Nacionalnu strategiju za javne nabavke (2017-2021) i Akcioni plan (2017-2019) i isti su objavljeni na internet stranici RKJN-a. Podržavajući odluku Vlade iz 2016. god., od 1. januara 2017. sve budžetske organizacije su počele sa primenom sistema e-nabavki. Štaviše, RKJN je regrutovala 3 službenika za praćenje, koji su započeli sa radom od 1. maja 2017, dok je 1 službenik IT-a počeo sa radom 1. avgusta 2017, a 2 službenika IT-a su regrutovani i počeli sa radom u novembru 2017. god.. RKJN u saradnji sa KIJU, od 2017. god. je održala intenzivnu – ubrzanu obuku za tri glavne institucije javnih nabavki na Kosovu, RKJN, TRN i CAN i izvršila je njihovu sertifikaciju. Obuka je počela dana 14.02.2017 i završena je 10.03.2017. Službenici za javne nabavke na lokalnom nivou – opštine i javna preduzeća - ukupno 182 učesnika su pohađali obuku o elektronskim nabavkama – E-tender (po 2 dana za svakog učesnika). Ekonomski operateri, organizacije civilnog društva – dva dana obuke za svakog učesnika ukupno 131 učesnika. Revizori, glavni administrativni službenici, članovi komisije za procenu ponuda po dva dana za svakog učesnika, ova obuka se održava i za ostale grupe u nastavku, do sada su završili ukupno 80 učesnika. Prioritetni ciljevi strategije obuka su kontinuirano povećanje broja službenika/službenika za javne nabavke, i formiranje tima službenika za nabavke sa dubokim i svestranim teorijskim i praktičnim znanjima, koji mogu da podržavaju službenike i ostalo osoblje. To će rezultirati efikasnošću ugovornih organa koji sprovode efikasne procedure javnih nabavki sa visokim kvalitetom i da doprinose transparentnosti, odgovornosti i dobrom upravljanju na Kosovu.
|109
Štavi,e, Strateški plan TRN-a 2014-2017 određuje glavne razvojne ciljeve ove institucije. Plan sadrži pet strateških ciljeva koji obuhvataju: i) profesionalizam, efikasnost i direktno odlučivanje u službi ekonomskih operatera, ii) povećanje transparentnosti prema ekonomskim operaterima, iii) daljim razvojem komunikacija sa javnošću, iv) jačanju saradnje sa zainteresovanim stranama uključujući ostale institucije za javne nabavke, ekonomske operatere, javnost i međunarodnu saradnju i v) izgradnja profesionalnih kapaciteta jednako za žene i muškarce. U operativnom aspektu za srednjoročni period u fokusu će biti ispunjenje obaveza proizašlih iz SSP-a i iz drugih dokumenata i mehanizama za pristupanje u EU u okviru delokruga poglavlja 5, pri čemu će biti dat prioritet sprovođenju strateških planova za javne nabavke, sprovođenju strategije obuka kao i izradi sekundarnog zakonodavstva. Osim toga, tokom perioda 2017-2020 u fokusu će biti u srednjoročnim prioritetima u nastavku. Podrška donatora Reforma sistema javnih nabavki na Kosovu u velikoj meri je podržana od strane odgovarajućih projekata koje finansira Evropska unija i Svetska banka. Projekat tehničke pomoći je podržala Evropska komisija “Unapređenje administrativnih kapaciteta u oblasti javnih nabavki na Kosovu” i koji je četvrti projekat po redu koji finansira Evropska komisija i koji je započeo u decembru 2013. god. i trajao je do juna 2015. Tokom 2014. god. ovaj projekat je pomagao RKJN-u i celokupnom sistemu javnih nabavki Kosova u:
Priprema Nacrta Nacionalne strategije za razvoj javnih nabavki i Akcionog plana,
Priprema Nacionalne strategije za obuku u oblasti javnih nabavki,
Podrška u predlozima za izmenu i dopunu ZJN-a, br. 04/L-042;
Pripremu Nacrta administrativnih uputstava za: Tehničke specifikacije i dostupnost fondova,
Izveštaj o potpisanim javnim ugovorima tokom 2014. god.
Vodič za primenu ekonomskih i finansijskih kriterijuma selekcije
Vodič za primenu kriterijuma najnižih cena, u slučaju brojnih usluga i ugovori sa cenom po jedinici;
Vodič za primenu kriterijuma sa ekonomski najpovoljnijom cenom prilikom dodele ugovora;
Pravila koja se odnose na okvirne sporazume i
Ažuriranje internih propisa RKJN-a i CAN-a. Svetska banka je tokom 2014. god. pomogla RKJN-u i sistemu za javne nabavke Kosova sa nekoliko projekata, uključujući projekat za razvoj sistema elektronskih nabavki (2014 - 2015), projekat za merenje učinka u sistemu javnih nabavki na Kosovu (2013 - 2015) i projekat za pripremu priručnika prosečnih cena za radne jedinice, robe i usluge (2013 - 2015). Trenutno oblast javnih nabavki podržava projekat USAID-a. Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Povećanje efikasnosti u sistemu javnih nabavki kroz Nacionalnu strategiju za javne nabavke (2016-2020).Postavljanje pravila i praćenje prema principu transparentnosti i pristupu informacijama u svim fazama aktivnosti javnih nabavki tokom korišćenja javnih fondova.
Obezbeđivanje kontinuirane usklađenosti sa pravnim okvirom EU-a koristeći najbolja iskustva i praksu država članica EU-a u oblasti javnih nabavki.
Poboljšanje odgovornosti, integriteta, polaganja računa, kontrole za sprovođenje politika i zakonodavstva u javnim nabavkama.
Obuka i povećanje kvaliteta obuka za javne nabavke u okviru Strategije obuka za javne nabavke (2014-2018). Razvoj profesionalnih kadrova za javne nabavke u sektoru javnih nabavki kako bi se suočili sa rastućim tržištem javnih nabavki i njegovom očekivanom ulogom u nacionalnom ekonomskom razvoju.
|110
Komunikacija i podizanje svesti o javnim nabavkama na Kosovu. 3.7. Poglavlje 6 acquis-a: Kompanijsko pravo Zakonodavstvo o kompanijskom pravu sadrži pravila o formiranju, registraciji, ujedinjenju i podeli kompanija i zahteve za finansijsko izveštavanje koji imaju za cilj da podržavaju pravo na osnivanje.
U oblasti kompanijskog prava, Direktiva 2009/101/EK o koordinaciji zaštitnih mera koje se traže od kompanija za zaštitu interesa članova i trećih strana (ranije poznata kao Prva Direktiva kompanijskog prava) sadrži zahteve za obavezno obelodanjivanje. Druga Direktiva kompanijskog prava 2012/30/EU se sastoji od pravila o osnivanju javnih preduzeća sa ograničenim odgovornostima i njihovog kapitala. Jedanaesta Direktiva kompanijskog prava (89/666/EEEC) reguliše uslove za obelodanjivanje o ograncima otvorenim u zemlji članici i regulisanja drugih zemalja. Dvanaesta Direktiva kompanijskog prava (2009/102/EK) zahteva da zemlje članice priznaju u svojim zakonima kompanije sa ograničenim odgovornostima sa samo jednim članom. Direktiva 2004/109/EK (Direktiva transparentnosti) zahteva usklađivanje uslova za transparentnost navedenih kompanija. Treća i (78/855/EEZ) i šesta Direktiva (82/891/EEZ) kompanijskog prava usklađuju nacionalna pravila o zaštiti akcionara i poverilaca u pogledu ujedinjenja i podela domaćih javnih kompanija sa ograničenim odgovornostima. U ovu oblast acquis sadrži i neke druge direktive koje regulišu prekogranične aspekte funkcionisanja kompanija. Zakonodavstvo EU-a takođe sadrži pojedina pravila koja regulišu određene evropske pravne oblike kao što je na primer Evropska ekonomska interesna grupacija i Evropske kompanije – Societas Europaea ostavljajući nadležnost zemljama članicama da regulišu svoja poslovanja i unutrašnju strukturu. Četiri Preporuke Komisije (2004/913/EZ, 2005/162/EZ, 2009/385/EZ, i 2009/384/EZ) bave se principima kooperativnog upravljanja za isplatu direktora i isplatu finansijskih institucija, nezavisnosti komisija odbora ne-izvršnih direktora. U oblasti finansijskog izveštavanja i revizije, pravila acquisa definišu predstavljanje godišnjih i konsolidovanih računa javnih i privatnih preduzeća sa ograničenim odgovornostima (Sedma Direktiva kompanijskog prava), pregled prihoda i profita (Četvrta Direktiva kompanijskog prava) uključujući i pojednostavljena pravila o malim i srednjim preduzećima. Primena međunarodnih standarda računovodstva je obavezujuće za neke subjekte od javnog interesa. Ove Direktive određuju i uslove za reviziju, i obaveze za obelodanjivanje i objavljivanje podataka. Pored toga, acquis određuje pravila za odobravanje, profesionalni integritet i nezavisnost zakonskih revizija. Postoje i pravila koja primoravaju kompanije koje se nalaze u regulisanom tržištu, tako da njihovi računi budu u skladu sa međunarodnim standardima, usvojenih od strane Evropske komisije. Na kraju, Osma Direktiva kompanijskog prava (2006/43/EK) o zakonskoj reviziji usklađuje pravila uključujući između ostalog, usvajanje i registraciju pravnih revizora, spoljnu bezbednost, javni nadzor, nezavisnost revizora i moguće primene međunarodnih standarda revizije. Zahtevi SSP-a Obaveze koje proizilaze iz SSP-a o postepenom transponovanju zakonodavstva EU-a i efikasnom sprovođenju proizilaze iz člana 74. sporazuma. Ove obaveze uključuju i oblast kompanijskog prava, dok stav 3. člana 74. prioritet daje transponovanju zakonodavstva unutrašnjeg tržišta i onog trgovinskog u prvoj fazi prelaznog perioda. Prema članu 51. Kosovo je dužno da stupanjem na snagu SSP-a obezbedi ravnopravan tretman kompanijama EU-a isto kao i domaćim kompanijama u pogledu uslova rada, plaćanja i tretiranja radnika i pravnih subjekata koji se zakonski osnivaju na teritoriji Kosova.
|111
Što se tiče zahteva iz Izveštaja EK-a o Kosovu za 2016. godinu, naglašeno je da u oblasti kompanijskog prava, Kosovo treba da usvoji zakon koji određuje ulogu i odgovornosti Kosovske agencije za registraciju preduzeća i da funkcionalizuje on-line registrovanje poslovanja. U oblasti finansijskog izveštavanja i revizije, potrebno je usvojiti nove izmene i dopune u Nacrtu zakona o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziju. Što se tiče kapaciteta struktura za institucionalni nadzor revizije, naglašeno je da treba da se značajno ojačaju. Sprovođenje ostaje slabo i potrebni su značajni napori da bi se obezbedilo pouzdano i efikasno finansijsko izveštavanje, u skladu sa praksom EU-a. Takođe je pokrenuto pitanje usklađivanja kosovskih propisa sa međunarodnim standardima računovodstva i finansijskog izveštavanja. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Novi Nacrt zakona o privrednim društvima koji je prošao u Vladi u oktobru 2017, zamenjuje Zakon br. 02/L-123 o privrednim društvima i predstavlja osnovni zakonski okvir. Izrađen je za rešavanje dva ključna pitanja i rešavanje nekoliko drugih pitanja vezanih za poboljšanje zakonskih odredaba koje regulišu proces registracije privrednih društava i korporativno upravljanje. Prvo pitanje se odnosi na naglašavanju potrebe za usklađivanje postojećeg zakona o privrednim društvima (sa izmenama i dopunama) sa zakonodavstvom EU-a u skladu sa zahtevima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Plana sprovođenja za SSP. Drugo pitanje je izmena postojećeg zakona o privrednim društvima (sa izmenama i dopunama) za povećanje zaštite za male investitore u korporacijama kao i dalje poboljšanje i pojednostavljenje procedura za registraciju privrednih društava na osnovu zahteva Metodologije Svetske banke u Izveštaju o poslovanju, odnosno Pokazatelji pokretanje biznisa i zaštita malih investitora. Osim gore razrađenih dveju glavnih pitanja, ovaj nacrt zakona tretira nekoliko pitanja koje bi i dalje poboljšale proces registracije privrednih društava. Ovaj Nacrt zakona iako je prošao sve procedure, zbog stvorenih okolnosti u prošlom sazivu, nije bilo moguće usvojiti u Skupštini. Sadašnji Nacrt zakona je prosleđen Vladi na usvajanje. Transponovane Direktive u ovom zakonu su:
Direktiva 2009/101/EK Evropskog parlamenta i saveta od 16. septembra 2009. god. o koordinaciji zaštitnih mera koje se zahtevaju od privrednih društava radi zaštite interesa članova i trećih strana, odnosi se na privredna društva u državama članicama u smislu stava 2. člana 48. Ugovora, s ciljem izjednačavanja zaštitnih mera;
Jedanaesta Direktiva Saveta 89/666/EEZ, od 21. decembra 1989. god. u vezi sa obavezom objavljivanja podataka koji se odnose na filijale koje neke vrste društava osnivaju u državi članici, što je uređeno pravnim propisima druge države; Direktiva 2011/35/EU Evropskog parlamenta i saveta, od 5. aprila 2011. god. u vezi sa spajanjem privrednih društava sa ograničenom odgovornošću;
Šesta Direktiva Saveta 82/891/EEZ, od 17. decembra 1982. god., na osnovu člana 54 (3) (g) Ugovora, u vezi sa podelom javnih privrednih društava sa ograničenom odgovornošću, u daljem tekstu direktiva 82/891/EEZ;
Direktiva 2005/56/EK Evropskog parlamenta i saveta, od 26. oktobra 2005. god. o prekograničnom spajanju privrednih društava sa ograničenom odgovornošću; Direktiva 2012/17/EU Parlamenta i saveta, od 13. juna 2012. god., o izmenama i dopunama Direktive Saveta 89/666/EEZ i Direktiva 2005/56/EK i 2009/101/EK Evropskog parlamenta i saveta u vezi sa povezivanjem centralnih i komercijalnih registara, kao i registara privrednih društava;
Delimično u saglasnosti sa Direktivom 2012/30/EU Evropskog parlamenta i saveta, od 25. oktobra 2012. god. o koordinaciji zaštitnih mera koje se zahtevaju od privrednih društava radi zaštite
|112
interesa članova i trećih strana, odnosi se na privredna društva u državama članicama u smislu stava 2. člana 54. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije u pogledu formiranja privrednih društava sa ograničenom odgovornošću kao i održavanjem i promenom njihovog kapitala, s ciljem izjednačavanja tih zaštitnih mera.
Direktiva 77/91/EEZ od 13. decembra 1976. god. o koordinaciji zaštitnih mera, Direktiva 78/855/EEZ od 9. oktobra 1978. god. na osnovu člana 54 (3) (g) Ugovora u vezi sa spajanjem javnih preduzeća sa ograničenom odgovornošću (akcionarska društva), Direktiva 82/891/EEZ od 17. decembra 1982. god. na osnovu člana 54 (3) (g) Ugovora, u vezi sa podelom javnih društava sa ograničenom odgovornošću (akcionarska društva) Direktiva 89/667/EEZ od 21. decembra 1989. god. o privatnim kompanijama sa ograničenom odgovornošću – jednočlanim (Društva sa ograničenom odgovornošću) Direktiva 2005/56/EEZ Evropskog parlamenta i saveta od 26. oktobra 2005. god. o prekograničnom spajanju društava sa ograničenom odgovornošću, Direktiva 89/666/EEZ od 21. decembra 1989. god. u vezi sa obavezom objavljivanja podataka koji se odnose na filijale koje neke vrste društava osnivaju u državi članici, što je uređeno pravnim propisima druge države.
U decembru 2017. god. usvojene su dopune Zakona br. 014/L-014 o računovodstvu, finansijskom izveštavanju i reviziji. Ovim zakonom uređuje se sistem računovodstva i finansijskog izveštavanja privrednih društava, nadležnosti i odgovornosti Saveta Kosova za finansijsko izveštavanje, zahtevi za reviziju, kvalifikacije za profesionalne računovođe, licenciranje revizora i domaćih i stranih revizorskih kompanija kao i profesionalnih računovodstvenih organizacija. Ovaj zakon u pravnom sistemu Republike Kosovo transponuje sledeće Direktive Evropske unije:
Direktiva 2006/43/EK Evropskog parlamenta i saveta, od 17. maja 2006. god., o zakonskim revizijama godišnjih individualnih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
Direktiva 2008/30/EK Evropskog parlamenta i saveta od 11. marta 2008. god. o izmeni Direktive 2006/43/EK Evropskog parlamenta i saveta, od 17. maja 2006. god. o zakonskim revizijama godišnjih individualnih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja;
Direktiva 2013/34/EU Evropskog parlamenta i saveta, od 26. juna 2013. god., o godišnjim individualnim finansijskim izveštajima, konsolidovanim finansijskim izveštajima i odgovarajućim izveštajima za određene vrste preduzeća i za izmenu Direktive 2006/43/EK; i
Direktiva 2014/56/EU Evropskog parlamenta i saveta, od 16. aprila 2014. god., o izmeni Direktive 2006/43/EK o zakonskim revizijama godišnjih individualnih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja.
Institucionalni okvir i okvir politika U oblasti kompanijskog prava, Agencija za registraciju biznisa (KARB) u okviru Ministarstva trgovine i industrije koja je jedina odgovorna institucija za registraciju preduzeća na Kosovu. KARB ima ukupno 16 službenika i ima otvorenih 28 Opštinskih centara biznisa (one stop shop). KARB ima jednu direkciju i 3 sektora, Direkcija za administrativna pitanja registracije biznisa, Sektor za odobravanje, Sektor za obradu podataka, Sektor za zalog. Kosovski savet za finansijsko izveštavanje (KSFI) je nezavistan profesionalni organ koji se sastoji od sedam (7) članova. Predsedavajućeg i ostale članove KSFI-a na predlog institucije imenuje Vlada a instituciju predstavljaju na sledeći način: jedan član iz Centralne banke Republike Kosovo, jedan član iz Univerziteta koji pružaju visoko univerzitetsko obrazovanje u oblastima računovodstva i revizije, jedan član iz Ministarstva finansija, jedan član iz profesionalnih udruženja licenciranih od strane KSFI-a i tri (3) člana iz poslovne zajednice. Funkcije KSFI-a su sledeće: izrada i odobravanje Standarda računovodstva na Kosovo shodno međunarodnim standardima računovodstva SNK/SNRF i relevantnim direktivama EU-a, nadzire i
|113
sprovodi standarde revizije u skladu sa SNA i relevantnim direktivama EU-a, licenciranje i vođenje registra revizora, revizorskih firmi i profesionalnih udruženja za računovodstvo i reviziju, usvajanje standarda profesionalne etike, unutrašnjeg kvaliteta revizorskih firmi, vrši nadzor nad kontinuiranim obrazovanjem, obezbeđivanje kvaliteta i disciplinskog sistema; KSFI vrši nostrifikaciju međunarodnih sertifikata za revizore i računovođe. Okvir politika se sastoji u Programu Vlade 2015-2018, Strategiji za razvoj privatnog sektora 2013-2017, i Strategija Jugoistočne Evrope 2020. Program Vlade 2017-2021, u okviru stuba za održivi ekonomski razvoj, zapošljavanje i blagostanje, takođe ima za cilj i konkurentne privredne politike i unapređenje poslovnog ambijenta. U tom kontekstu, glavni prioriteti se odnose na funkcionalizaciju slobodnih zona, suzbijanje sive ekonomije, dopunu i sprovođenje zakonodavstva o osnivanju, funkcionisanju i zatvaranju biznisa i smanjenje birokratije, podršku malih i srednjih preduzeća, posebno proizvodnih aktivnosti i usluga sa dodatnom vrednošću, i olakšavanje i promovisanje investicija uključujući partnerstva za strateške investicije. Trenutno, vlada izrađuje Nacionalnu strategiju za razvoj kao sveobuhvatan i strateški orijentacioni dokument. Razvoj MSP-a i privatnog sektora biće suštinska komponenta strategije. Strategija za razvoj privatnog sektora 2013-2017 predstavlja povezane elemente sa aktivnostima sektora koje ovo ministarstvo pokriva, uključujući tu i Kosovsku agenciju za registraciju biznisa, a koji su deo orijentacije i vizije Vlade Republike Kosovo o održivom ekonomskom razvoju. Svrha ove Strategije je da se bavi izazovima i usvoji izmene koje se odnose na razvoj industrije i privatnog sektora, a koji su izmena pravnog, institucionalnog i okvira politika. U okviru saradnje i integracije24, Republika Kosovo se angažuje na inkorporaciji u njenim prioritetima politika Strategije za jugoistočnu Evropu. Takođe, Kosovo aktivno učestvuje u regionalnom dijalogu u okviru Saveta za regionalnu saradnju. Kosovo je takođe aktivno uključeno u proceni Evropske komisije u okviru politika za MSP-a preko Akta o malom biznisu. Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Kompletiranje pravnog okvira za privredna društva;
Unapređenje ljudskih i tehničkih kapaciteta u centrima One Stop shop, unapređenje usluga za biznise, obuka osoblja za korišćenje softvera i nove elektronske platforme;
Donošenje podzakonskih akata koji su usklađeni sa izmenama i dopunama Zakona o računovodstvu, finansijsko izveštavanje i reviziju.
Podrška donatora Agencija za registraciju biznisa imaće podršku PDF/USAID za izradu Zakona o privrednim društvima, a nakon usvajanja u Skupštini, biće nastavljeno sa pripremom sekundarnog zakonodavstva. Takođe PDF/USAID pružiće pomoć KARB-u i Operativnoj grupi “Doing Business” u poboljšanju i unapređenju pokazatelja i ambijenta ‘Poslovanja” na Kosovu. U okviru finansijskog sporazuma IPA 2016 iz sektora “Konkurentnost i inovacije’ predviđena je podrška oblasti prava intelektualne svojine, koja će se sprovoditi kao posebna komponenta. Ovaj projekat se očekuje da počne sa sprovođenjem na kraju 2017. god.. Takođe, uzimajući u obzir značaj ove oblasti u sprovođenju SSP-a i vremenske rokove, nastavak podrške ove oblasti je planirana kroz program IPA 2017 u okviru sektora “Konkurentnost i inovacije’. Ovaj projekat će iznositi milion evra, a trajaće 2.5 god..
24 Više o ovom aspektu, pogledajte u poglavlju 20 o politikama preduzeća i industrije.
|114
Što se tiče Kosovskog saveta za finansijsko izveštavanje (KSFI), trenutno ne postoji projekat, ali treba napomenuti da se i dalje dobijaju podršku Svetske banke, programa REPARIS. 3.8. Poglavlje 7 acquis-a: Pravo intelektualne svojine Zakonodavstvo EU-a u ovoj oblasti određuje usklađena pravila o zaštiti industrijske svojine, autorskih prava i srodnih prava. U oblasti prava industrijske svojine, acquis postavlja pravila za pravnu zaštitu dizajna zaštitnih znakova (Direktiva 2008/95/EK) i delimično usklađena pravila o patentima za obavezno licenciranje trgovinskih patenata. Za sistem patenata u EU značajno je članstvo u Evropskoj konvenciji o patentima i Evropskoj organizaciji o ptanetima. Acquis takođe obuhvata Uredbu (EK) br. 40/94 i Uredbu (EK) br. 06/2002, koje uređuju industrijski dizajn i zaštitne znakove u EU. Učešće u Madridskom protokolu i Haškom sporazumu je značajno ne samo za sistem zaštitnih znakova i dizajna u EU, već i za međunarodnu registraciju industrijskog dizajna i zaštitnih znakova. Takođe postoje odredbe (u okviru ove dve uredbe) o sertifikatima dodatne zaštite koje pružaju autorima pronalazaka dodatnu zaštitu u slučajevima kada je patent pokriven administrativnim ovlašćenjem marketinga koja ne dozvoljava punu upotrebu patenata (u posebno u farmaceutskoj oblasti, biljnih proizvoda itd). U oblasti autorskih i srodnih prava, glavni cilj je usklađivanje nekih aspekata informacionog društva u skladu sa tehnološkim razvojem. Tu spada i zakonodavstvo EU koja proističe od međunarodnih obaveza iz ugovora o autorskom pravu i srodnim pravima, usvojenim u okviru Svetske Organizacije o Intelektualnoj Svojini (SOIS). Direktiva 2006/115/EK reguliše autorska prava i srodna prava nosioca. Ova Direktiva reguliše niz srodnih prava, uključujući i pravo reprodukcije, emitovanja i distribucije. Direktiva 2006/116/EK izmenjena Direktivom 2011/77/EU postavlja period zaštite za različite vrste poslova i druga pitanja koja su povezana sa zemljama članicama EU. Postoje i neke druge direktive koje regulišu audiovizuelne prekogranične (satelitske) prenose, pravo na preprodaju koristi autora, zaštitu kompjuterskih programa, baza podataka, digitalizacije, i online izlaganje radova čiji autori ili nisu poznati ili ne mogu biti locirani (kontaktirani). Što se tiče primene prava intelektualne i industrijske svojine, zakonodavstvo EU zahteva od država članica da primenjuju efikasne i proporcionalne mere i sankcije o falsifikovanju i pirateriji roba. Ovo ima za cilj stvaranje ravnopravnog tretmana za nosioce prava širom EU. Uredba (EK) br. 1383/2003 daje značajnu ulogu carinskoj upravi u sprečavanju i zabrani prometa proizvoda koji krše industrijsko pravo ili autorsko pravo. Primena acquisa u ovoj oblasti zahteva kapacitete kao i odgovarajuće i efikasne strukture. Trebalo bi da postoji institucija koja prima zahteve o zaštiti u svim oblastima intelektualne svojine. EU je član Svetske Trgovinske Organizacije koja upravlja Sporazumom o tržišnim aspektima prava industrijske svojine. Zahtevi SSP-a Odredbe SSP-a zahtevaju od kosovskih institucija koje su odgovorne za intelektualnu svojinu da na početku obezbede zakonodavni okvir koji je usklađen sa direktivama i uredbom EU, kao i da pružaju istu zaštitu ovih prava na Kosovu na istom nivou sa onima u zemljama EU-a. Član 77. i 78. SSP-a obavezuje Kosovo na preduzimanju svih neophodnih mera da garantuje zaštitu prava na intelektualnu svojinu uključujući efikasna sredstva za realizaciju ovih prava. Tačnije, na osnovu članova SSP-a, Kosovo treba da:
Stvori sistem intelektualne svojine na Kosovu u skladu sa međunarodnim standardima u oblasti intelektualne svojine;
|115
Posvetiti pažnju regionalnoj i međunarodnoj saradnji, s obzirom da Kosovo nije potpisnica nekog regionalnog ili međunarodnog sporazuma, kao što nije ni članica nijedne međunarodne i regionalne organizacije u oblasti intelektualne svojine;
Kosovo ima obavezu da izradi zakonodavstvo i politike na način na koji će biti u skladu sa principom nacionalnog tretiranja (National Treatment Principle) kroz koji će Kosovo i EU pružiti kompanijama jedne druge ne manje povoljno tretiranje od onog koju oni pružaju nekoj trećoj zemlji u okviru bilateralnog Sporazuma;
Od Kosova se traži da u skladu sa članom 109. SSP-a, uspostavi saradnju u audiovizuelnoj oblasti kroz saradnju za podsticaj audiovizuelne industrije u Evropi, kao i za promovisanje koprodukcije u oblasti kinematografije i audiovizuelnih medija, gde prema ovom članu saradnja može uključiti, programe i olakšice za obuku novinara i profesionalaca u industriji audiovizuelnih medija, kao i tehničku pomoć javnim i privatnim medijima Kosova, u cilju osnaživanja njihove nezavisnosti, profesionalizma i veza sa evropskim medijima;
Izvršiti usklađivanje svojih politike za regulisanje aspekata sadržaja prekograničnih emitovanja sa onima iz EU;
Da uskladi svoje zakonodavstvo sa acquis-om EU-a u oblasti sticanja prava intelektualne svojine za programe i prenose, kao i da obezbedi i ojača nezavisnost relevantnih regulatornih organa;
Da se angažuje u zaštiti geografskih pokazatelja i naziva porekla u skladu sa članovima 2, 6, 7, 8 Sporazuma o priznavanju, zaštiti i međusobnoj kontroli imena vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina iz SSP-a;
Podstiče saradnju u civilnim i naučnim istraživanjima i tehnološkom razvoju u skladu sa članom 118. SSP-a, na osnovu uzajamne koristi i uzimajući u obzir dostupne resurse, odgovarajući pristup u svojim relevantnim programima, uslovljenim odgovarajućim nivoima efikasne zaštite prava intelektualne, industrijske i tržišne svojine.
Izveštaj EK-a o Kosovu za 2016. godinu naglašava da je Kosovo ostvarilo napredak u usklađivanju svog zakonodavstva sa Acquis-om EU-a, međutim treba uložiti veće napore za obezbeđivanje sprovođenja zakonodavstva, uključujući efikasna sredstva za sprovođenje prava intelektualne svojine, shodno obavezama iz SSP-a. Odredbe o sprovođenju privatnih šema digitalnog kopiranja i piraterije, koje su od suštinskog značaja za sprovođenje, tek treba da budu razvijene. Mehanizmi za određivanje tarifa za korišćenje materijala sa autorskim pravima između kolektivnih organizacija za upravljanje i emitera, moraju se odrediti bez daljih odlaganja. Što se tiče prava industrijske svojine, sekundarno zakonodavstvo još treba izmeniti u skladu sa izmenama zakona iz 2015. god. o patentima, zaštitnim markama, industrijskom dizajnu, zakona o geografskim pokazateljima i naziva porekla. Uprkos napretku rešavanju odlaganja zahteva o pravima intelektualne svojine, agencija nastavlja da se suočava sa mnogim izazovima, kao što su kapaciteti i nedovoljna sredstva. Saradnja između institucija i agencija za sprovođenje zakona ostaje na slaba. Treba povećati svest među nosiocima i korisnicima prava intelektualne svojine, uključujući žene i muškarce. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Osnovni zakon o pravima intelektualne svojine je kompletiran zakonima koji regulišu određene oblasti, kao i odgovarajućim sekundarnim zakonodavstvom koji se bavi registracijom objekata industrijske svojine. Zakon o patentima br. 04/L – 029 određuje uslove i procedure za registraciju patenta, prava koja proističu od registracije i primene ovih prava uključujući i kaznene odredbe. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Uredbom (EK) br. 1610/96 Evropskog parlamenta i saveta, od 23. jula 1996. god. o pripremi sertifikacije dodatne zaštite o proizvodima za zaštitu bilja,
|116
Uredbom EK-a br. 816/2006 o obaveznom licenciranju patenata koji su povezani sa farmaceutskom proizvodnjom za izvoz u zemljama sa problemima javnog zdravlja.
Direktiva 98/44/EK Evropskog parlamenta i saveta, od 6. jula 1998. god., o pravnoj zaštiti biotehnoloških pronalazaka,
Direktiva 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2007. god., o sprovođenju prava intelektualne svojine,
Uredba EK-a br 469/2009 Evropskog parlamenta i saveta, od 6. maja 2009. god., u vezi sa sertifikatom dodatne zaštite za medicinske proizvode;
irektivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i saveta od aprila 2007. o sprovođenju prava na intelektualnu svojinu;
Uredbom EZ-a br. 469/2009 Evropskog parlamenta i saveta od 6. maja 2009. u vezi sa sertifikatom za dodatnu zaštitu za medicinske proizvode.
Zakon o trgovačkim markama br. 04/L – 026 određuje uslove i procedure o registraciji trgovačkih maraka, prava koja proističu iz registracije i primene ovih prava. Ovaj zakon se odnosi na subjekte koji podležu procedurama registracije za sticanje trgovačke marke u Agenciji o industrijskoj svojini, uključujući markice zajednice i međunarodne registracije trgovačkih maraka koja su validna u Republici Kosovo. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Direktivom 2008/95 EK Evropskog parlamenta i saveta, od 22. oktobra 2008. god. za usklađivanje zakona zemalja članica u vezi sa trgovačkim markama;
Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god. o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Zakon o industrijskom dizajnu br. 04/L – 028 određuje uslove i procedure za registraciju industrijskog dizajna, prava koja proističu iz registracije i sprovođenje ovih prava i komunitarnog dizajna Zajednice. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Direktivom 98/71/EK Evropskog parlamenta i saveta, od 13. oktobra, o pravu industrijskog dizajna.
Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god., o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Zakon o geografskim pokazateljima i označavanju porekla određuje pravila o načinu sticanja i zaštiti označavanja porekla i geografskih pokazatelja proizvoda. Zakon se odnosi na sve proizvode o kojima zaštita označavanja porekla koje dolazi iz jednog regiona, posebnog mesta ili zemlje. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Uredbom EU br. 1151/2012 Evropskog parlamenta i saveta, od 21. novembra 2012. god., o šemama kvaliteta za poljoprivredne i prehrambene proizvode;
Uredbom Saveta (EK) br. 510/2006 od 20. marta 2006. god., o zaštiti geografskih pokazatelja i označavanja porekla poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda;
Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god. o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Zakon o autorskim i srodnim pravima br. 04/L–065 reguliše autorska prava koja, na osnovu intelektualne svojine, pripadaju autorima u vezi sa njihovim radom u oblasti književnosti, nauke i umetnosti, (u daljem tekstu: autorsko pravo); prava koja su na osnovu intelektualne svojine približna autorskim pravima; upravljanje autorskim pravom i srodnim pravima; zaštite prava autora i srodnih prava i sprovođenje ovog zakona prema stranim licima. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Direktivom 93/83/EK od 27. septembra 1993. god. o koordinaciji određenih pravila koja se odnose na prava autora i prava u vezi sa autorskim pravom koja su primenljiva u satelitskim emitovanjima i u kablovskom re-emitovanju;
|117
Direktivom 2001/29/EK od 22. maja 2001. god. o usklađenosti pojedinih aspekata autorskih prava i prava koja se odnose na informaciono društvo;
Direktivom 2001/84/EK od 27. septembra 2001. god. o pravu preprodaje u korist autora originalnog umetničkog dela;
Direktivom 96/9/EK od 11. marta 1996. god. o pravnoj zaštiti baze podataka (OJ L 077, 27/03/1996));
Direktivom 2006/115/EK od 12. decembra 2006. god. o pravu davanja u zakup i prava pozajmljivanja i pojedina prava koja se odnose na autorska prava u oblasti intelektualne svojine;
Direktivom 2009/24/EU od 23. aprila 2009. god. o pravnoj zaštiti kompjuterskih programa;
Direktivom 2011/77/EU od 27. septembra 2011. god., o usklađivanju roka zaštite autorskog prava i pojedinih srodnih prava (OJ L 265, 11/10/2011) koja izmenjuju Direktivu 2006/116/EK od 12. decembra 2006. god.;
Direktivom 2012/28/EU od 25. oktobra 2012. god. (OJ L 299, 27/10/2012) o dozvoljenoj upotrebi određenih dela siročadi;
Direktivom 2014/26/EU Evropskog parlamenta i saveta (OJ L 84, 26/022014), o kolektivnom upravljanju autorskim pravima i pravima u vezi sa multi-teritorijalnim licenciranjem prava muzičkih dela za on-line korišćenje u domaćem tržištu;
Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god., o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Novi Nacrt zakona o carinskim merama i zaštiti intelektualne svojine, uređuje prava i principe carinskih mera za delovanje Carine Kosova za robe koje se sumnjiče da krše prava intelektualne svojine, kako bi se kroz ovaj Nacrt zakona uspostavio efikasan sistem koji je usklađen sa novim zakonodavstvom Evropske unije. Takođe, putem Novog zakona zainteresovanim stranama biće obezbeđeno bezbednije i i funkcionalnije okruženje. Sprovođenje sadašnjeg zakona o carinskim merama u oblasti intelektualne svojine nije pokrio sva prava intelektualne svojine i ustanovljena kršenja su isključena iz njegovog delokruga. Stoga, kao deo angažovanja Vlade Kosova za stvaranje funkcionalne tržišne ekonomije, kroz stvaranje povoljnijeg okruženja za nosioce tržišnog udela na Kosovu, kao i olakšavanje tržišta između trgovinskih partnera Kosova, Jugoistočne Evrope i Evropske unije, preduzete su mere za usklađivanje sadašnjeg zakona sa Uredbom EU-a br. 608/2013. Prednost Nacrta zakona je: jačanje usklađivanja sa acquis-om, zakon bi imao istu strukturu sa Uredbom (EU) 608/2013, i bilo bi mnogo lakše proceniti o nivou usklađenosti sa acquis-om. Ovaj zakon je u potpunosti usklađen sa:
Uredbom Saveta (EK) br. 1383/2003 od 22. jula 2003. god. u vezi sa carinskim merama prema osumnjičenim robama za kršenje ustanovljenih prava intelektualne svojine i mere koje treba preduzeti protiv robe koja krši takva prava;
Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta od aprila 2004. god. o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Osim toga, ovaj nacrt zakona je u potpunosti usklađen sa novom Uredbom (EU-a) br. 608/2013 Evropskog parlamenta i saveta od 12. juna 2013. god. o carinskom sprovođenju prava intelektualne svojine i stavljanje van snage Uredbe Saveta (EK) odnosno:
Poglavlje I Uredbe (EU) 608/2013, predviđa predmet, delokrug i definicije. Novim nacrtom zakona sprovođenje carinskih mera za zaštitu intelektualne svojine biće u skladu sa aktivnostima Carina zemalja EU-a. Uzimajući u obzir da sadašnji zakon ne pokriva određena prava intelektualne svojine i određena kršenja su isključenja iz njegovog delokruga. Da bi ojačao sprovođenje prava intelektualne svojine, intervencija carine treba da obuhvati ostale vrste kršenja koja nisu pokrivena
|118
sadašnjim zakonom. Novi zakon osim već pokrivenih prava, obuhvatiće: trgovačke nazive, topografije poluprovodničkih proizvoda i modele korišćenja.
Poglavlje II Uredbe (EU) 608/2013, predviđa prijavu za carinsku radnju, postupak za odobrenje ili odbijanje prijave za carinsku radnju, vremenski rok za carinske radnje. Novi nacrt zakona određuje najprikladniji oblik za podnošenje zahteva za carinsku radnju, gde osim što se neće primeniti administrativna taksa, primeniće se praktičniji obrazac za podnošenje zahteva za delovanje. Takođe i za produženje roka biće veoma jednostavan način za prijavljivanje koje će u značajnoj meri olakšati procedure zainteresovanim stranama iz privatnog sektora.
Poglavlje III Uredbe (EU) 608/2013, predviđa preduzete mere od strane Carina, postupak obustavljanja puštanja robe u slobodan promet do izvršenja provere originalnosti te robe, postupak skladištenja robe, postupak odobrenja za puštanje robe u slobodan promet i postupak uništavanje robe, bilo da su to i u malim količinama. Novi Nacrt zakona, kako bi izbegao birokratske procedure, predviđa pravedniju primenu pojednostavljene procedure i redovne procedure. Novi nacrt zakona ima za cilj potpuno usklađivanje praksi sa onima iz EU–a.
Poglavlje IV Uredbe (EU) 608/2013, predviđa odgovornost Carine i nosioca prava, troškove i sankcije. Novi nacrt zakona predviđa jasne nadležnosti za službenike koji rade na graničnim prelazima i službenike Sektora PIS-a. Takođe se bavi specifičnim postupkom za uništavanje robe u malim pošiljkama falsifikovane i piratske robe. Ova procedura će omogućiti da se takva roba uništi bez posebnog sporazuma sa imaocem prava. Ova specifična procedura smanjuje na minimum administrativni teret i nastale troškove od malih pošiljki. Ulaz/izlaz robe koja krši PIS prouzrokuje značajnu štetu nosiocima prava, korisnicima prava i proizvođačima ili trgovcima koji se povinuju. Takođe, prodaja takve roba mogla bi da predstavlja prevaru potrošača i u nekim slučajevima mogla bi da dovodi u opasnost zdravlje i bezbednost građana.
Poglavlje V Uredbe (EU) 608/2013, predviđa razmenu informacija između Carine Kosova i zainteresovanih strana. Carina Kosova će obradu ličnih podataka izvršiti u skladu sa odredbama važećeg zakonodavstva o zaštiti podataka u Republici Kosovo.
Poglavlje VI Uredbe (EU) 608/2013, predviđa sankcije za kršioce prava intelektualne svojine. Kršiocima prava intelektualne svojine biće izrečene kazne počevši sa minimalnom kaznom u iznosu od 50 evra, a maksimalna kazna će biti do 10,000 evra.
Poglavlje VII predviđa završne odredbe, gde je uključena odredba o ukidanju sadašnjeg Zakona, odredba o stupanju na snagu novog Zakona, izrada podzakonskog akta za sprovođenje novog Zakona.
Zakon o Tržišnom inspektoratu određuje principe, organizaciju, nadležnosti i procedure inspekcijskog nadzora tržišta na teritoriji Republike Kosovo. Deo koji se odnosi na intelektualnu svojinu ovog zakona je u potpunosti usklađen sa Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god., o sprovođenju prava intelektualne svojine. Krivični zakonik Kosova predviđa kao krivična dela povrede prava intelektualne svojine. Deo koji se odnosi na intelektualnu svojinu ovog Kodeksa je usklađen sa Direktivom 2004/48/EK Evropskog parlamenta i saveta, od aprila 2004. god., o sprovođenju prava intelektualne svojine. Sekundarno zakonodavstvo se sastoji od 12 administrativnih uputstava o sprovođenju gore navedenog osnovnog pravnog okvira. KAP je pripremila konačan nacrt uredbe o posebnim naknadama, i posle konsultacija sa interesnim grupama i drugim državnim organima, shodno predviđenim procedurama biće poslat na usvajanje Vladi Kosova. Takođe, KAP je pripremila konačan nacrt koncept dokumenta o izmenama i dopunama Uredbe o posredovanju, koji će biti poslat na usvajanje četvrte nedelje meseca novembra. Uredba će biti usvojena u decembru.
|119
Institucionalni okvir i okvir politika Kosovo ima svoje osnovane institucije koje su odgovorne za registraciju, upravljanje i primenu prava intelektualne svojine. Svaka institucija ima svoj utvrđeni mandat koji je regulisan važećim zakonodavstvom. U nastavku će se predstaviti institucionalna struktura u oblasti intelektualne svojine na Kosovu. Agencija za industrijsku svojinu funkcioniše u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju i ona je odgovorna institucija za razmatranje aplikacija predmeta industrijske svojine, za izradu zakona, predloga i ratifikaciju međunarodnih sporazuma u oblasti intelektualne svojine, i promociju prava imovinske svojine. AIS vrši registraciju svih zahteva industrijske svojine preko baze podataka IPAS-a. Pored toga, AIS obavlja svoju aktivnost putem aktivnosti svog osoblja u sastavu od 8 radnika sa stalnim ugovorom, 2 trenutno zaposlena službenika i 6 lokalnih eksperata sa privremenim ugovorom. U okviru AIS-a postoji i Odbor za žalbe koji se bavi žalbama stranaka podnetim protiv odluka AIS-a. Kancelarija o autorskim i srodnim pravima je administrativni organ koji deluje u okviru Ministarstva kulture, omladine i sporta i obavlja svoju funkciju na osnovu zakona o autorskim i srodnom pravima. Osnovna delatnost kancelarije je izrada zakona; izdavanje/oduzimanje dozvola udruženjima za upravljanje kolektivnim pravima; nadzor delatnosti kolektivnih udruženja za upravljanje pravima; promovisanje prava autora i srodnih prava. KAP ima svoje osoblje koju čine 5 službenika stalnim ugovorima. Carina Kosova – Sektor za intelektualnu svojinu funkcioniše u okviru carine i ima dužnost da štiti prava intelektualne svojine robe koja ulazi/ili izlazi sa teritorije Kosova, na zahtev nosioca prava/predstavnika ili “po službenoj dužnosti”, kao i upravljanje zahtevima za delovanje u okviru zaštite intelektualne svojine. Carinske vlasti mogu preduzeti mere u svim carinskim postupcima; uvozu, izvozu, tranzitu, re-izvozu, carinskom skladištenju, unutrašnjoj obradi itd. Tržišni inspektorat u Republici Kosovo deluje u okviru Ministarstva za trgovinu i industriju, koje je odgovorno za nadgledanje sprovođenja zakona u oblasti zaštite potrošača, u oblasti intelektualne svojine, bezbednosti proizvoda i usluga, trgovine naftom i naftinim derivatima, sprečavanju nepravednih trgovinskih praksi, borbe protiv sive ekonomije, hotelskih i turističkih usluga itd. Policija Kosova je angažovana u zaštiti prava intelektualne svojine na Kosovu kroz Sektor za Istrage i privredni kriminal (SIPK) i Sektora kibernetičkog kriminala, koji se bave sprečavanjem, istragom i borbom protiv piraterije i falsifikovanja, odnosno, protiv kršenja prava industrijske svojine i autorskih prava. Državni savet o intelektualnoj svojini je osnovan 16. septembra 2011. god. i predstavlja koordinaciono i savetodavno telo, čiji je glavni cilj jačanje saradnje i koordinacije između svih institucija uključenih u upravljanju i sprovođenju prava intelektualne svojine, sa fokusom na promociji, koordinaciji i nadgledanju ovih prava. Operativna grupa protiv piraterije je osnovana 30. januara 2013. god., a njeni zadaci su borba protiv piraterije, zabrana prodaje nelegalnih prodavaca na tržištu i oduzimanje piraterijskih materijala na tržištu. Operativna grupa, sprovodi strategiju protiv piraterije i falsifikovanja kao i svoj akcioni plan, kroz koordinirane aktivnosti između uključenih nadležnih institucija. Dana 2. oktobra 2017. god., Operativna grupa protiv piraterije podnela je novi zahtev Kosovskom tužilaštvu radi preduzimanja mera o blokiranju internet stranica koja imaju piraterijski materijal. Očekuje se da nadležni sudski organi preduzmu mere za blokiranje piratskih internet stranica koje su nosioci prava prijavili.
|120
Operativna grupa je prikupila podatke sa terena na kraju septembra meseca i prema predviđenom planu u trećoj nedelji oktobra biće preduzete mere protiv kršenja autorskih prava i piraterije u dva grada na Kosovu. Strategija za razvoj privatnog sektora 2013-2017 sa posebnim naglaskom na zaštiti intelektualne svojine, ima za cilj razvoj sistema za zaštitu intelektualne svojine u Republici Kosovo u skladu sa međunarodnim standardima kao i najboljim evropskim praksama. Obzirom da je sistem za zaštitu IS-a značajan faktor za ekonomski razvoj i jedan je od preduslova za stvaranje savremene tržišne ekonomije i privlačenje stranih investicija, uspostavljanje efikasnog sistema za zaštitu i registraciju intelektualne svojine na Kosovu predstavlja prioritet u delovanju Vlade Kosova, kako u regulisanju unutrašnjeg tržišta, tako i u međunarodnoj ekonomsko-tržišnoj saradnji. Glavni ciljevi Strategije protiv piraterije i falsifikovanja 2012-2016 su smanjenje nivoa piraterije i falsifikovanja i povećanje produktivnosti kreativne industrije; identifikaciju problema i razloga koji utiču na povećanje piraterije i falsifikovanja; borbu protiv sive ekonomije i stvaranja preduslova za strana ulaganja; međuinstitucionalna saradnja na nacionalnom i međunarodnom nivou, i postizanje evropskih standarda. Operativna grupa za izradu strategije za borbu protiv piraterije i falsifikovanja pripremila je konačni nacrt Strategije i nastavljeno je da se radi na završetku akcionog plana. Strategija prolazi u procesu konsultacija sa interesnim grupama, a konačni nacrt biće prosleđen Vladi Kosova na usvajanje prve nedelje u decembru. Što se tiče obuke za nadzor sprovođenja autorskih prava i borbe protiv piraterije, odloženo je za novembar usled preopterećene agende institucija i slobodnog vremena trenera. Podrška donatora U okviru projekta IPA II za Konkurentnost, koji je planiran da počne polovinom sledeće god., predviđena je podrška Agencije za industrijsku svojinu, posebno u jačanju sprovođenja prava industrijske svojine, uključujući geografske pokazatelje, podizanje kapaciteta Agencije za industrijsku svojinu i podizanju svesti preduzeća i građana za korišćenje IPR sistema. Projekat će finansirati i upravljati Kancelarija EU-a na Kosovu. Srednjoročni prioritetni ciljevi U cilju ispunjenja obaveza koja proizilaze iz SSP-a i od drugih dokumenata i mehanizama pristupanja u EU u okviru delokruga poglavlja 7, fokus tokom perioda 2018-2021 biće stavljen na sledeće srednjoročne prioritete:
Izgradnja kapaciteta osoblja u institucijama intelektualne svojine i institucija za sprovođenje prava intelektualne svojine;
Edukacija i osvešćivanje o značaju intelektualne svojine (edukacija počevši od mlađih uzrasta – učenika osnovnih škola i poslovnih organizacija)
Izrada nove Strategije za borbu protiv falsifikovanja i piraterije 2018 – 2021;
Usvajanje Zakona o inovacionim aktivnostima;
Poboljšanje zakonodavstva u oblasti kibernetičkog kriminala. U akcionom planu za sprovođenje strategije Policije Kosova predviđeno je poboljšanje zakonodavstva koje će omogućiti borbu protiv kršenja prava intelektualne svojine u digitalnom okruženju
Članstvo u međunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti intelektualne svojine (WIPO)
Smanjenje nerešenih prijava u Agenciji za industrijsku svojinu;
Ažuriranje zakonodavstva prema izmeni acquis-a.
|121
3.9. Poglavlje 8 acquis-a: Politike konkurencije Konkurencija je jedna od osnovnih principa unutrašnjeg tržišta EU. Acquis EU u oblasti konkurencije obuhvata anti-trust i politike kontrole državne pomoći. Poglavlje sadrži zakonodavstvo, pravila i postupke ne-konkurentnog ponašanja preduzeća, kao što su zabranjeni ugovori između preduzeća i zloupotreba dominantne pozicije na tržištu. Ovde takođe spadaju i analize spajanja preduzeća, i funkcija sprečavanja vlade u pružanju državne pomoći koja reguliše konkurenciju na tržištu. Zakonodavstvo EU u oblasti konkurencije proizilazi iz Ugovora o funkcionisanju EU (UFEU). Tačnije, član 37. UFEU reguliše državne monopole komercijalnog karaktera, članovi 101-105 se bave primenljivim pravilima za preduzeća, član 106. se bavi javnim preduzećima i preduzećima sa posebnim ili ekskluzivnim pravima, i članovi 107-109 ovog ugovora se bave primenljivim pravilima o državnoj pomoći. Zahtevi SSP-a Što se tiče politike konkurencije, odredbe SSP-a zahtevaju da Republika Kosovo sprovodi pravila konkurentnosti i postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa onim EU počevši od stupanja na snagu sporazuma (članovi 74, 75, SSP). Član 75 “Konkurencija i druge odredbe” definiše odgovornosti Autoriteta konkurencije i pruža osnov za funkcionisanje sporazuma u vezi sa trgovinom između EU-a i Kosova u svim sporazumima između preduzeća, odluka grupacije preduzeća i usaglašenih praksi između preduzeća koje sprečavaju, ograničavaju ili narušavaju konkurenciju. Sporazum ima za cilj postepeno usklađivanje zakona Kosova sa acquis-om, efikasno sprovođenje, kao i obezbeđenje mehanizama nadgledanja i kompatabilne transparentnosti sa pravilima EU. U suštini, ovo se odnosi na:
Karteli i dogovori između preduzeća;
Zloupotreba dominantnog položaja; i
Spajanje, kupovine (jednog preduzeća od druge) na relevantnom tržištu Kosova. Dok, odredbe SSP o državnoj pomoći (članovi 75.1 – 75.7), zahtevaju da Kosovo ne pruža državnu pomoć koja remeti ili preti da narušava konkurenciju, dajući prednost određenim preduzećima ili proizvodima u toj meri da ista utiču i na trgovinu između EU i Kosova. Kosovo treba postepeno da usklađuje svoje zakonodavstvo sa onim EU-a i uspostavi operativno nezavisno telo, koje bi imalo pravnu snagu da kontroliše državnu pomoć. Preciznije, na osnovu članova SSP-a, Kosovo treba:
Usvoji zakonodavstvo o državnoj pomoći i obezbedi da je operativno funkcionalnom telu dato neophodno pravo za davanje i vraćanje pomoći;
Primeniti pravila EU o državnoj pomoći, uključujući izuzetke u bloku, pomoć de minimis, usluge opšteg ekonomskog interesa, i pravila transparentnosti za javna preduzeća;
Napraviti inventar šema državne pomoći koja postoje pre stupanja na snagu zakona (postojeće šeme pomoći) u roku od tri godine od stupanja na snagu sporazuma; Obezbediti usklađivanje šema državne pomoći u roku od tri godine od stupanja na snagu sporazuma;
Izraditi “regionalnu mapu državne pomoći” koja se odnosi na podacima o BDP-u po glavi stanovnika usklađeno sa nivoom NUTSII u roku od četiri godine od stupanja na snagu sporazuma i razgovarati o tome sa Evropskom Komisijom o potrebama usklađivanja sa propisima EU-a za regionalnu državnu pomoć. U međuvremenu, cela teritorija Kosova će biti tretirana kao manje razvijeni regioni u cilju primene ograničenja regionalne pomoći; i
Da izveštava na godišnjoj bazi kod Evropske komisije o državnoj pomoći na Kosovu putem godišnjeg izveštaja nakon stupanja na snagu SSP-a.
Odredbe SSP-a o državnoj pomoći naglašavaju značaj razvoja kompatibilnog zakonodavstva sa pravilima EU-a i uspostavljanja mehanizama za praćenje i transparentnost.
|122
Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, naglašava da su ostvareni određeni pomaci u ovoj oblasti. Imenovani su članovi Kosovske komisije za konkurenciju kao organ za odlučivanje. Međutim, Autoritet za konkurenciju još uvek se suočava sa izazovima u kapacitetu za vođenje istraga i odlučivanja. Ovaj dokument naglašava da je operativni budžet AKK-a smanjen i postoje nedostaci unutrašnjih propisa i kapaciteta za izvršenje istraga. Sudije i sudsko osoblje koji se bave slučajevima konkurentnosti i kontrole koncentracije nemaju dovoljna znanja u ovoj oblasti. U izveštaju se zahteva da se zakon o konkurentnosti sprovodi na efikasan način, a takođe i aktivnosti zagovaranja moraju se znatno ojačati. Što se tiče državne pomoći, u decembru 2016. godine usvojen je Zakon o državnoj pomoći koji treba da bude u skladu sa Evropskim standardima da bi osigurao nezavisnost i nepristrasnost Komisije za državnu pomoć. Kapaciteti Kancelarije za državnu pomoć su nedovoljni i potrebno je povećanje zagovaranja za davaoce pomoći. U izveštaju se kaže da nijedna odluka o državnoj pomoći nije izdata u poslednje tri godine. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Konkurencija Osnovno zakonodavstvo u oblasti konkurencije odnosi se na Zakon br. 03/L-229 o zaštiti konkurencije izmenjenn/dopunjen u 2014. godini. Ovaj zakon određuje pravila i mere za zaštitu slobodne i efikasne konkurencije na tržištu, nadležnosti, organizaciju Autoriteta za zaštitu konkurencije i procedure o sprovođenju ovog zakona. Zakon pruža definiciju relevantnih aspekata konkurencije, kao „sporazumi, preduzeća, relevantno tržište, dominantni položaj”. Zakon takođe sadrži i odredbe o zabranjenim sporazumima, kartel sporazumima, zloupotrebu dominantne pozicije, zabranjene prakse, fokusiranje i udruženje preduzeća, razvoj istražnih procedura, kaznene mere i sprovođenje kaznenih mera i saradnju sa drugim institucijama. Zakon je u sebi uključio principe, propise i osnovne odredbe EU-a za konkurenciju od Sporazuma o funkcionisanju EU-a. Zakon je takođe delimično transponovano Uredbu Saveta 1/2003/SE, Uredbu Komisije (EK) br. 773/2004, i Uredbu Saveta 139/2004/SE (takozvane “Osnovne uredbe konkurencije”). Usvojene su primenjive uredbe o grupnim izuzećima za horizontalne i vertikalne ugovore a takođe i grupna izuzeća za sektor osiguranja, sektor transporta i sektor distribucije i servisiranja motornih vozila. Treba nastaviti sa dopunama sekundarnog zakonodavstva i vodiča za sprovođenje pravnog okvira. Sekundarno zakonodavstvo za sprovođenje osnovnog zakona konurencije sastoji se od 10 sekundarnih zakonodavnih akata:
AU br. 02/2011 o načinu i kriterijumima određivanja odgovarajućeg- relevantnog tržišta, koje delimično transponuje obaveštenje Komisije o određivanju relevantnog tržišta u cilju zakona konkurencije zajednice (OJ/C 372 od 9. decembra 1997. god.);
AU br. 05/2012 o kriterijumima i uslovima za određivanje sporazuma manje vrednosti, koje delimično transponuje Obaveštenje Komisije o manje značajnim sporazumima (de minimis) koja ne ograničavaju konkurenciju prema članu 81. stav 1 (sada član 101) Sporazuma koji osniva Evropsku zajednicu (OJ/C 368/13, od 22. decembra 2001. god.);
AU br. 06/2012 o načinu podnošenja zahteva i kriterijuma o određivanju koncentracije preduzeća, koja površinski dodiruje neke elemente zahteva i kriterijuma o udruženju/koncentraciji određenim u Uredbi Komisije Br. 802/2004 koja sprovodi Uredbu Saveta br. 139/2004 o kontroli
|123
koncentracije između preduzeća. Međutim, uredba je izmenjena Uredbom sprovođenja Komisije br. 1269/2013 zajedno sa aneksima, i treba pregledati naše sekundarno zakonodavstvo u srednjoročnom planu za dalje usklađivanje sa ovim dosta obimnim sekundarnim zakonodavstvom o koncentracijama;
AU br. 07/2012 o kriterijumima za oslobađanje ili smanjenje administrativne mere koja transponuje Uredbu komisije (EC) br. 773/2004 od 7. aprila 2004. o postupcima koje Komisija vodi na osnovu članova 81. i 82. Ugovora o EU, izmenjena i dopunjena Uredbom br. 2015/1348.
U junu 2017. god. usvojena je Uredba br. 01/2017 o istražnim postupcima Autoriteta Kosova za konkurenciju, i takođe su usvojene 5 administrativnih uputstava u nastavku koje su popunile identifikovane praznine.
AU br. 02/2017 o grupnim izuzećima horizontalnih ugovora između preduzetnika
AU br. 03/2017 o grupnim izuzećima vertikalnih ugovora između preduzetnika
AU br. 04/2017 o grupnim izuzećima ugovora u sektoru transporta
AU br. 05/2017 o grupnim izuzećima ugovora u sektoru osiguranja
AU br. 06/2017 o grupnim izuzećima ugovora za distribuciju i servisiranje motornih vozila. Državna pomoć Osnovno zakonodavstvo koje reguliše ovu oblast sastoji se od Zakona br. 05/L-100 o Državnoj pomoći, koji je usvojen od strane Skupštine decembra 2016. god.. Zakon je postavio osnov za razvoj sistema državne pomoći, principe i procedure o pružanju državne pomoći. Zakon sadrži osnovne definicije, uključujući i onu državne pomoći, postavlja mehanizam i okvir o kontroli državne pomoći. Takođe stvara osnov za osnivanje sveobuhvatnog inventara državne pomoći i sistema izveštavanja. Što se tiče primenjivog zakonodavstva, detaljne procedure i sadržaj obrazaca obaveštenja, procedure nelegalnih pomoći, kao i nadgledanje i izveštavanje, su regulisana Uredbom 1/2012 Ministarstva za finansije o Procedurama i formatu obaveštenja o državnoj pomoći koja delimično transponuje Uredbu Komisije (EK) br. 794/2004 od 21. aprila 2004. god., i primenjuje Uredbu Saveta (SE) br. 659/1999 koja određuje detaljna pravila o primeni člana 93. Sporazuma Evropske Unije. Međutim, kompletno primenjivo zakonodavstva biće pregledano nakon izmene zakona o Državnoj pomoći u decembru 2016. god.. Dok, pravila organizacije i funkcionisanja Komisije državne pomoći, uključujući dužnosti i odgovornosti i način sprovođenja su regulisana Uredbom br. 01/2013 Ministarstva za finansije o Organizaciji i funkcionisanju Komisije državne pomoći. Institucionalni okvir i okvir politika Konkurencija Zasnovana u Zakonu o zaštiti konkurencije, Kosovski Autoritet za Konkurenciju (KAK) je glavna institucija za sprečavanje i zaustavljanje prakse protiv konkurencije uključujući i zabranjene sporazume, zloupotreba dominantnog položaja, koncentracija ili prodaja i kupovina akcija u preduzeće, kao i aspekti zagovaranja u oblasti konkurencije. Kosovski Autoritet za konkurenciju se sastoji od Komisije za konkurenciju kao kolegijalni organ odlučivanja i od Sekretarijata koji se sastoji od profesionalnih civilni službenika, istraživača i pomoćnog osoblja. Prema zakonu, Komisija za konkurenciju je deo Autoriteta i upravlja svojim radom. Sastoji se od pet (5) članova. Postoje pravila za garanciju nezavisnosti Komisije od biznisa. Komisija izveštava u i nadgledana je od strane Skupštine Kosova. Sekretarijat KAK-a je upravni organ ovlašćen zakonom da vrši istraživanje, priprema izveštaje o istrazi i prosleđuje ih kod Komisije za donošenje odluke i vrši praćenje za obezbeđivanje pravilne i efikasne konkurencije na tržištu. Sekretarijat se sastoji od 2 odeljenja, Pravno i Administrativno odeljenje, Odeljenje
|124
za nadzor tržišta. Prvi obavlja politike upravljanja osobljem i vrši koordinaciju procesa za izradu zakona, dok drugo odeljenje istražuje kršenja konkurencije na tržištu u skladu sa važećim zakonom. Prema zakonu, Odeljenje za nadgledanje tržišta obavlja istražne postupke, nadgleda tržište i predlaže mere za postavljanje konkurencije u slučajevima sprečavanja, ograničavanja ili poremećaja konkurencije na tržištu. Trenutno, Autoritet konkurencije, ima veoma ograničen budžet, svoju aktivnost realizuje sa 13 državnih službenika. Autoritet ima veoma ograničen broj osoblja, a posebno u sektoru istraživanja, takođe nedostaje osoblje za analize koji su veoma potrebni za istragu kršenja konkurencije. Kosovski Autoritet za Konkurenciju je izradio strategiju za sprovođenje Evropskih Reformi u kojima se predviđaju 2 glavna zadatka Autoriteta. Konkretne delatnosti koje treba uzeti u obzir i koje su deo sprovođenje ERA i SSP za delokrug Kosovskog Autoriteta za konkurenciju su:
1. Jačanje unutrašnjih procedura i kapaciteta u KAK: Kosovski Autoritet za Konkurenciju će preduzeti sve zakonske, finansijske i strateške korake za jačanje procedura i ljudskih kapaciteta u okviru same institucije. U početku Kosovski Autoritet za Konkurenciju treba da se oprema sa sekundarnim zakonodavstvom ka osnovno pravo za dalje sprovođenje jačanja procedura i ljudskih kapaciteta i da zatraži od strane nadležnih institucija za finansijsku podršku u postizanju ovog cilja.
2. Kosovski Autoritet Konkurencije treba da istražuje i pripremi izveštaj o trenutnom stanju monopola na Kosovskom tržištu sa odgovarajućim preporukama.
Autoritet Kosova za konkurenciju je 21. decembra 2017. pripremio izveštaj o sprovođenju ove strategije za Skupštinu, Vladu i Kancelariju Evropske komisije, na kojem je prikazana idenfitikacija monopola na nivou zemlje za 14 utvrđena tržišta u strategiji, i putem kojeg je dala i preporuke za određena tržišta. Štaviše, za 2018. godinu Parlamentarna komisija za budžet i finansije je usvojila zahtev Autoriteta Kosova za konkurenciju i povećala budžet Autoriteta i istovremeno je odobrila i 7 novih pozicija AKK-a u oblasti nadzora tržišta. Kosovski autoritet za konkurenciju, pored identifikacije monopola, takođe će identifikovati druga trgovinska preduzeća koja imaju značajnu tržišnu moć. Autoritet će dati odgovarajuće preporuke na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije. Ako Kosovski Autoritet za konkurenciju tokom ovog istraživanja utvrdi bilo kakvo anti-konkurentno ponašanje preduzeća na relevantnim tržištima, onda će Autoritet izvršavati svoja zakonska ovlašćenja i odmah će delovati u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti konkurencije Državna pomoć
Institucionalni okvir sastoji se od Komisije za državnu pomoć i Kancelarije za državnu pomoć. Na osnovu trenutnog zakona, Komisija za državnu pomoć je organ za donošenje odluka za državnu pomoć. Komisija deluje na “ad hoc” osnovama i nezavisna je u odlučivanju i vršenju svojih funkcija. Komisija se sastoji od 5 članova, tri ministra, jednog predstavnika civilnog društva i predsednika Asocijacije kosovskih opština. Kancelarija za državnu pomoć koja je sa novim zakonom prešla u Ministarstvo za Financije je odgovorna za prijem, analizu i nadgledanje obaveštenja kao i drugih podataka vezano za šemama pomoći. Kancelarija koja još od osnivanja funkcioniše sa nepotpunim kapacitetom. Od 6 dozvoljenih službenika prema zakonu o državnoj pomoći, posluje samo sa 2 zaposlena, Direktorom i jednim službenikom. Podrška donatora
|125
Trenutno, nadležne institucije konkurencije i državne pomoći, nemaju podršku nekim posebnim projektom. Kako god, projekat EU-a u okviru IPA II 2014-2020 za „Tehničku pomoć za podršku Autoritetu konkurencije i Komisije za državnu pomoć (Odeljenje državne pomoći)“, počinje sledeće godine i imaće ukupne troškove od 3 miliona evra. Autoritet konkurencije kroz aktivnosti u okviru komponente za konkurenciju obezbediće da pravni okvir (primarno i sekundarno zakonodavstvo) u oblasti konkurencije i spajanja u zemlji, bude usklađen sa acquis-om EU-a. Štaviše, AKK biće podržan u razmatranju slučajeva na efikasan način i da ima jasnu poziciju za sporovođenje na delotvoran način pravila konkurencije. S druge strane komponenta za državnu pomoć obezbediće usklađivanje zakonodavstva sa pravnim okvirom EU-a u ovoj oblasti. Štaviše, pružaće aktivnosti o podizanju svesti, koje su projektovane u skladu sa potrebama korisnika. Srednjoročni prioritetni ciljevi Konkurencija
Izmenu i Dopune Zakona o zaštiti konkurencije
Transpoziciju ―Direktive za povezivanja‖ i primenjivih uredbi u domaćem zakonodavstvu
Transpoziciju Uredbe Komisije EU-a br. 1217/2010 za sporazume u određenim kategorijama istraživanja i razvoja
Transpoziciju Uredbe Komisije EU-a br. 1218/2010 za sporazume određenih kategorija specijalizacije;
Razvoj aktivnosti podizanja svesti sa relevantnim partnerima uključujući preduzeća, poslovna udruženja, sudove, civilno društvo itd
Razvoj ljudskih kapaciteta uključujući programe za stručnu obuku osoblja Autoriteta za konkurenciju.
Državna pomoć
Dalje usklađivanje zakonodavstva sa onim iz EU-a, odnosno transpozicija Uredbe Komisije (EU) br. 794/2002 od 21. aprila 2004. koja sprovodi Uredbu Saveta (SE) br. 659/1999 koja definiše detaljna pravila za primenu člana 93. Ugovora o Evropskoj uniji.
Uredba o načinima i uslovima obezbeđivanja državne pomoći za obaveštenja o državnoj pomoći za Komisiju za državnu pomoć (izmene i dopune postojeće uredbe iz 2012. god.).
Uredba o pomoći De minimis
Uredba o pomoći za ukupne ekonomske interne usluge.
Završetak inventara za šeme državne pomoći.
Razvoj informacionog sistema za praćenje državne pomoći.
Funkcionalizacija Odeljenja državne pomoći i obuke.
Održavanje aktivnosti o podizanju svesti za potencijalne pružaoce državne pomoći. 3.10. Poglavlje 9 acquis-a: Finansijske usluge Acquis u oblasti finansijskih usluga uključuje pravila o ovlašćenju, funkcionisanje i nadgledanje finansijskih institucija u oblasti bankarstva, osiguravanja, penzija, investicionih usluga i tržišta hartija od vrednosti kao i u vezi infrastrukture finansijskog tržišta. Novi evropski sistem finansijskog Nadgledanja (ESFS) je stupao na snazi januara 2011. god.. Ovaj sistem se sastoji od mreže nacionalnih finansijskih nadzornika radeći zajedno sa tri nova Evropska nadzorna autoriteta – Evropskim bankarskim autoritetom
|126
(EBA), Autoritetom za hartije od vrednosti i evropska tržišta (ESMA) kao i sa Evropskim autoritetom za osiguranje i radnih penzija (EIOPA). Osim toga, osnivan je Evropski odbor za sistematski rizik (ESRB) za praćenje i procenjivanje mogućih pretnji finansijske stabilnosti koje nastaju od makro-ekonomskog razvoja i razvoja finansijskog sistema u celini. U oblasti banaka i finansijskih konglomerata, acquis određuje uslove za ovlašćenje, funkcionisanje i oprezan nadzor kreditnih institucija kao i zahteve vezano za obračun kapitala kreditnih institucija i investicionih firmi. Sadašnje direktive za kapitalne zahteve, koje tumače međunarodne standarde Bazel II u zakonu EU-a, zamenjen je u 2014. godini paketom zasnovanom na sporazum Bazel III. Acquis u ovom sektoru takođe propisuje pravila vezano za dodatno nadgledanje finansijskih konglomerata kao i prijem, praćenje i oprezno nadgledanje poslovanja institucija elektronskog novca. Acquis postavlja pravila vezano za godišnje konsolidovane račune banaka i ostalih finansijskih institucija. U oblasti osiguranja i radnih penzija, neke Direktive određuju pravila vezano za ovlašćenje, funkcionisanje i nadgledanje životnog i neživotnog osiguranja kao i reosiguranje preduzeća. Acquis određuje pravila o nadgledanju dopunskog osiguranja grupa. Posebne odredbe postoje i u neživotnom sektoru za su-osiguranje, turističku pomoć, osiguranje kredita i osiguranje pravnih troškova. To obuhvaća oprezan regulativni okvir o aktivnostima re-osiguranja u EU koje imaju za cilj uklanjanje prepreka za postizanje poslovnog re-osiguranje. U oblasti tržišta hartija od vrednosti i investicionih usluga, Direktiva 2004/39/EK o tržištima u finansijskim instrumentima (MiFID) zajedno sa svojim izmenama i primenjenim merama određuje potpuni regulativni režim koji pokriva ovlašćenje, funkcionisanje i nadgledanje investicionih firmi i regulisani tržišta. Vezano za infrastrukturu finansijskog tržišta, acquis ima za cilj uklanjanje prepreka u trgovinskim zonama, povećanjem efikasnosti tržišne infrastrukture i podsticanjem finansijske stabilnosti. Na kraju, acquis ima sveobuhvatni regulativni i nadzorni okvir za alternativne investicije, kapitalne i društvene fondove, povećavajući transparentnost prema investitorima i javnim organima. Uslovi SSP-a U okviru SSP-a, iz Poglavlja 9. Finansijske usluge, nastaju obaveze za Centralnu banku Kosova (CBK) u oblasti finansijskih usluga, odnosno vezano za pravo na odlučivanje i slobodu pružanja bankarskih usluga, osiguranja i ostalih usluga u oblasti finansija, kao i usklađivanje i sprovođenje zakonskog i regulatornog okvira (odnosno članovi 50, 96 i aneks 6, SSP-a), sa zakonodavstvom Evropske unije, statutom Evropske centralne banke i Evropskim sistemom centralnih banaka.
Na osnovu Izveštaja EK o Kosovu 2016, o pitanjima vezanim za finansijske usluge, domaće zakonodavstvo i dalje treba da se usklađuje sa acquis-om. U izveštaju se ističe da Kosovo još uvek nije deo “zelenog kartona”. Pored toga, u izveštaju se ističe da tržište finansijskih usluga još uvek ostaje u ranoj fazi razvoja. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Što se tiče bankarskog sektora, zakonski i regulatorni okvir za licenciranje, regulisanje i nadgledanje banaka u Republici Kosovo obuhvata:
Zakon br. 05/L -150 o izmenama i dopunama zakona br. 03/l-209 o centralnoj Banci republike Kosova (u daljem tekstu Zakon o CBK-u);
Zakon br. 04/L-093 o bankama, mikro-finansijskim institucijama i ne-bankarskim finansijskim institucijama (Službeni list Republike Kosovo, br. 11/11. maj 2012. god.) (u daljem tekstu Zakon o bankama);
Zakon br. 04/L-155 o platnom sistemu (u daljem tekstu: Zakon o platnom sistemu).
|127
U okviru postojećeg zakonodavstva, u nastavku je prikazano i sekundarno zakonodavstvo (pravila, uredbe i uputstva) izdatih od strane CBK-a na osnovu sprovođenja gore navedenih zakona (Zakon o CBK, Zakon o bankama i Zakon o platnom sistemu) koji adresiraju licenciranje, organizovanje, funkciju, zahteve za upravljanje rizikom i zahteve za prudencijalno nadgledanje banaka, mikro-finansijskih institucija i ne-bankarskih finansijskih institucija. Ovaj regulativni okvir za regulisanje i nadgledanje banaka je zasnovan na Osnovne principe Komiteta Bazela i standarda Bazela II, naročito usvajanjem Zakona o bankama 2012. god. i uredbi za njegovo sprovođenje, usvojenih uglavnom u 2013. godini:
Uredba br. 575/2013 “O prudencijalnim uslovima za kreditne institucije i investicione kompanije “. Article 22 of Directive 2006/48/EK (29 decembar 2016 g.);
Uredba o adekvatnosti kapitala banaka;
Uredba o adekvatnosti kapitala banaka (dopunjen 27.02.2015);
Uredba o spoljnoj reviziji banaka;
Uredba o spajanju i otuđivanju banaka;
Uredba o ekvivalentnom depozitu sa kapitalom o ograncima stranih banaka;
Uredba o direktorima i višim rukovodiocima banaka;
Uredba o velikim izloženostima;
Uredba o otvaranju i zatvaranju unutar i izvan Kosova Ogranaka i podređenih subjekata banaka;
Uredba o otvaranju predstavničkih kancelarija unutar i izvan Republike Kosovo;
Uredba o internoj kontroli i internoj reviziji banaka;
Uredba o ograničavanju u držanju nepokretne i pokretne imovine;
Uredba o licenciranju banaka i stranih ogranaka;
Uredba o konsolidovanom nadgledanju bankarskih grupa;
Uredba o upravljanju kreditnim rizikom banaka;
Uredba o upravljanju operativnim rizikom;
Uredba o upravljanju rizikom likvidnosti banaka;
Uredba o minimumu rezervi banke;
Uredba o promenama na račun kapitala;
Uredba o efektivnim kamatnim stopama i zahtevima banaka za objavljivanje;
Uredba o objavljivanju informacija od stranih banaka;
Uredba o izveštavanju banaka u CBK;
Uredba o riziku aktivnosti stranim valutama;
Uredba o transakcijama sa povezanim licima i izloženosti prema radnicima;
Uredba o sefu;
Uredba o hipotekarnim kreditima;
Uredba o proceni nepokretnih imovina;
Uredba o minimalnim zahtevima bezbednosti;
Uredba o direktnom zaduženju u ESMK-u;
Uredba o hitnoj podršci sa likvidnošću;
Uredba o međunarodnim plaćanjima;
Uredba o kliringu i funkcionisanju obračunskih računa;
Uredba o sistemu standardnih brojeva bankovnih računa;
Postupci o izricanju administrativnih kazni;
Uredba o internom procesu obrade žalbi;
Uredba o kreditnom registru;
Uredba o registru držalaca bankovnih računa;
Uredba o eksternoj reviziji mikro-finansijskih institucija;
Uredba o internoj kontroli i internoj reviziji mikro-finansijskih institucija;
Uredba o ograničenju održavnje nepokretne i pokretne imovine mikro-finansijskih institucija;
Uredba o upravljanju rizikom likvidnosti za mikro-finansijske institucije;
|128
Uredba o upravljanju kreditnim rizikom likvidnosti mikro-finansijskih institucija;
Uredba o efektivnim kamatnim stopama i zahtevi za objavljivanje za mikro-finansijske institucije;
Uredba o izveštavanju mikro-finansijskih institucija u CBK;
Uredba o registraciji, nadgledanju i aktivnosti ne-bankarskih finansijskih institucija;
Uredba o eksternoj reviziji i eksternih revizora finansijskih institucija;
Uredba o direktnom i indirektnom plaćanju kredita gotovim novcem;
Uredba o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Zakon o bankama i gore navedenim uredbama su postavili zakonsku osnovu za usvajanje zahteva Direktive 2006/48/SE Evropskog parlamenta i saveta, od 14. juna 2006. za početak i nastavak vršenja delatnosti kreditnih institucija i Direktive 2006/48/SE Evropskog parlamenta i saveta, od 14. juna 2006. god. o adekvatnosti kapitala investicionih društava i kreditnih institucija, koje su izmenjene 2013. god. usvajanjem Direktive 2013/36/EU o pristupu u aktivnosti kreditnih institucija i prudencijalno nadgledanje kreditnih institucija i investicionih firmi (CRD IV) i Uredbe (EU) br. 575/2013 o prudencijalnim zahtevima za kreditne institucije i investiciona društva (CRR). Što se tiče Fonda za osiguranje depozita, još od 2001. god. je osnivan Zakonom br. 03/L-2016 o osnivanju sistema za osiguranje depozita za finansijske institucije na Kosovu izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-133 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-2016 o osnivanju sistema za osiguranje depozita za finansijske institucije na Kosovu. Ovaj zakon reguliše osiguranje depozita fizičkih i pravnih lica, osnivanje, upravljanje, autoriteta Fonda za osiguranje depozita na Kosovu. Sistem osiguranja depozita (“SOD”) je osnivan kao razvojni projekat u okviru bilateralne saradnje između Nemačke i Kosova, gde u 2011. godini potpisan je trostrani sporazum finansiranja i projekta između Vlade Kosova (preko MF), Vlade Nemačke (preko KfW) i FODK-a (kao Agencija za sprovođenje projekta) o osnivanju sistema za osiguranje depozita na Kosovu preko doprinosa u kapital kao donacija za FOD u ukupnom iznosu od 15.5 miliona evra, gde 11 miliona evra su obezbeđena od Vlade Kosova (preko MF) dok Vlada Nemačke (preko KfW) obezbedila je 4.5 miliona evra doprinos u kapital i 0.5 miliona evra za prateće konsultantske usluge. Treća rata isplaćena od Vlade Kosova (preko MF) u iznosu od 2.9 miliona evra finansirana je od kredita IDA (preko SB). Za podršku rasta granice osiguranja na 5.000 evra od 01.01.2018, FODK je primio dodatni doprinos od Vlade Nemačke (preko KfW-a) u iznosu od 2 miliona evra u 2013. godinu. Ovaj trogodišnji projekat je završen jula 2015. god.. Glavne osobine SOD-a na Kosovu su: nezavisnost Agencije za osiguranje depozita, obavezno učlanjivanje svih institucija koje primaju depozite, “prethodno” (“ex-ante”) finansiranje, sistem za diferencijaciju premije, pokrivenost osiguranja koje obuhvata pravne pojedince i lica, ograničeni iznos osiguranja depozita, pravilo osiguranja depozita: za deponente, za svaku banku, ciljana visina FOD-a, konzervativna politike investicija. Što se tiče sistema o osiguranju depozita, pravni okvir obuhvaća:
Zakon br. 03/L-216 o Osnivanju sistema o osiguranja depozita za finansijske institucije na Kosovu, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-133 o izmenama i dopunama Zakona 03/L-216 kojim se reguliše osiguranje depozita fizičkih i pravnih lica i osnivanje, upravljanje i ovlašćenje Fonda za osiguranje depozita na Kosovu.
Institucionalni okvir sastoji se od Komisije za državnu pomoć
Zakon br. 04/L-133 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-216 o osnivanju sistema o osiguranju depozita za finansijske institucije na Kosovu
U okviru postojećeg zakonodavstva u nastavku je prikazano sekundarno zakonodavstvo (pravila, uredbe i uputstva) izdate od strane FODK-a na osnovu i u sprovođenju sa gore navedenim zakonima koji se odnose na obaveze banaka članica koje se nadovezuju sa osiguranjima depozita fizičkih i pravna lica, uslovi za
|129
strukturu i format podataka koje banke članice podnesu radi tačnog i brzog utvrđivanja osiguranih depozita, obračun i prikupljanje početnih i kontinuirani premija, informisanje klijenata članova itd. Ovaj regulatorni okvir je dopunjen u periodu 2013-2016:
Pravilo za učešće banaka članica u testiranju SND i dostavljene podataka s posebnostima i oblicima za određivanje osiguranih depozita
Svrha ovog pravila je definisanje strukture i formata podataka koje banke članice podnose radi tačnog i brzog određivanja osiguranih depozita i redovnog učešća u testiranju softvera, sistemom o nadoknadi depozita (u daljem tekstu: SND). Ovo pravilo je ovlašćeno u skladu sa članom 24. stav 1. ZOD-a), izmenjeno članom 19. stav 1. izmenjenog ZOD-a.
Pravilo o tromesečnom izveštavanju članova o depozitima i zakasnelim obavezama depozitora u Fondu osiguranja depozita na Kosovu
Pravilo o tromesečnom izveštavanju služi cilju za utvrđivanje ukupnog iznosa osiguranih depozita banaka, što je osnova za izračunavanje konstantne premije koju banke članice moraju platiti FODK-u. Pravilo je ovlašćeno na osnovu člana 24, stav 1 ZOD-a, Zakona br. 03/L-216, (Član 19, izmenjenog ZOD-a, Zakon br. 04/L-133). Član 14 stav. 1.1 (član 11, stav 1, tačka 1.1 izmenjenog ZOD-a), član 19. stav 1.4 ZOD-a i član 23. ZOD-a (član 18. izmenjenog ZOD-a) i to važi za sve finansijske institucije koje primaju depozite koje su članice Fonda za osiguranje depozita na Kosovu.
Pravilo o obračunu i naplati početnih i kontinuiranih premija Pravilo određuje način obračuna i raspored plaćanja početnih i kontinuiranih premija osiguranja depozita od strane banaka članica. Pravilo je ovlašćeno prema članovima 9, 10, 11, 14, 16, 19, 22. i 31. ZOD, zakon br. 03/L-216 i primenjuje se za finansijske institucije na Kosovu koje primaju depozite.
Pravilo o administrativnim sankcijama za članove fonda za osiguranje depozita. Pravilo utvrđuje niz transparentnih administrativnih sankcija koje su na snazi u skladu sa ovlašćenjima FODK-a prema ZOD, zakonu br. 03/L-216, u slučaju da se banke članice ne usklade sa ZOD i izmenjenim ZOD i pravila proglašena u skladu s tim. Uredba je ovlašćena prema članu 23 ZOD-a, zakon br. 03/L-216, ZDI i članom 18. izmenjenog ZOD-a, Zakon br. 04/l-133.
Pravilo za informisanje klijenata članova FODK-a – izmenjena Pravilo opisuje način informisanja i sadržaja informacija o osiguranju depozita koga članovi FODK-a moraju da pruže svojim postojećim i budućim klijentima. Uredba je ovlašćena u skladu sa članom 19, stav 1, tačka 1.4, ZOD-a, Zakon br. 03/L-216 i član 19. izmenjenog ZOD-a, Zakona br. 04/L-133.
Pravilo o procesu odabiranja i kriterijuma odabiranja za banku agenta plaćanja. Pravilo opisuje proces i kriterijume za odabir banke agenta za plaćanja radi nadoknade osiguranih depozitora, odnosno fizičkih i pravnih lica u slučaju osiguranog događaja. Pravilo je ovlašćeno prema članu 19, stav 1, tačka 1.4, članu 12. i članu 13, stav 3. ZOD, Zakonu br. 03/L-216 i izmenjenog ZOD-a, Zakon br. 04/l-133.
Pravilo o hitnom finansiranju. Pravilo određuje sporazume o finansiranju kako bi se osiguralo da je FODK sposobna da nadoknadi depozit u skladu sa svojim mandatom. Uredba je ovlašćena prema članu 14. ZOD-a, (Zakon br. 03/L-216) i članu 11, stav 1.8 izmenjenog ZOD-a, (Zakon br. 04/L-133), član 17. ZOD-a i član 14, stav 1.2, 1.3 izmenjenog ZOD-a i član 19. stav 1.13 ZOD-a; i člana 19. Zakona o javnom dugu.
Pravilo o procedurama nadoknade osiguranih depozita.
|130
Pravilo određuje opšta pravila za nadoknadu osiguranih depozita i reguliše sledeće oblasti: faze, metodu nadoknade, tehnologiju, ljudske resurse, banku agenta za plaćanja, podugovorene partnere, i komunikaciju s javnošću i odnos sa primaocem, odnose sa CBK-om i MF-om tokom procesa nadoknade. Pravilo je ovlašćeno prema ZOD-u, zakonu br. 03/L-216, član 19, stav 1, pod-stav 1.4, član 12. i član 24; izmenjenog ZOD-a, Zakon br. 04/L-133, član 9 i član 19.
Pravilo o opštem postupku za konsultacije sa zainteresovanim stranama. Svrha ovog Pravila je uspostavljanje transparentnog postupka za konsultacije sa zainteresovanim stranama, u skladu sa ovlašćenjima Fonda u ZOD-a za izradu i usvajanje novih pravila/uredbi ili njihovu izmenu i predloga politike, uključujući predloge za izmenu ZOD-a. Pravilo je ovlašćeno na u skladu sa članom 19. stav 1. tačka 1.4 Zakona br. 03/L-216 o osnivanju sistema osiguranja depozita za finansijske institucije na Kosovu i člana 11. stav 1. tačka 1.10 Zakona br. 04/L-133 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-216 o osnivanju sistema osiguranja depozita za finansijsku instituciju na Kosovo.
Smernice za investicije iz Fonda za osiguranje depozita na Kosovu. Smernice za investicije predstavlja ukupni okvir politike FODK-a o aktivnostima za investicije, posebno da odlučuju o investicijama koje FODK namerava da obavlja u poslovnoj godini. Smernice se odnose na dostupnost raspoloživih finansijskih sredstava koja su pristupila Fondu za osiguranje depozita u skladu sa članovima 15 i 16 (kako je izmenjen u članu 12 i 13) Zakona o ZOD (br. 03/L-216 i br. 04/l-133). Smernice za investicije FODK-a ovlašćene su prema članu 25, članu 19 i 22 ZOD-a, Zakon br. 03/L-216, i član 20. izmenjenog ZOD-a, Zakon br. 04/l-133.
Politika o podizanju javne svesti. Cilj politike podizanje javne svesti je podizanje svesti javnosti o sistemu osiguranja depozita i njegovim javnim politikama koje su: Zaštita malih depozita od gubitka u slučaju osiguranog događaja, tj. Opozivanje licence od strane CBK-a, neke banke članice kao i podrška CBK-a u postizanju svog cilja o povećanju sigurnosti, solventnosti i efikasnog funkcionisanja održivog finansijskog sistema i zasnovanog na tržišnu ekonomiju. Podizanje javne svesti je od suštinskog značaja za osiguranje efikasnosti sistema osiguranja depozita.
Smernice za depozitore o procesu nadoknade osiguranih depozita. Smernice za depozitare o procesu za nadoknadu osiguranih depozita ima za cilj objasniti proces nadoknade i uslove za nadoknadu osiguranih depozitora u osiguranom događaju, u skladu sa Zakonom br. 03/L-216 “O osnivanju sistema osiguranja depozita za finansijske institucije na Kosovu”, Zakon br. 04/L-133 “O izmenama i dopunama zakona 03/L-216 o osnivanju sistema osiguranja depozita o finansijskim institucijama na Kosovu” i u skladu sa “Uredbom o postupcima nadoknade osiguranih depozitora“. Zakon o bankama i gore navedene uredbe su postavile zakonsku osnovu za usvajanje zahteva Direktive 2006/48/SE Evropskog parlamenta i saveta, od 14. juna 2006. za početak i nastavak vršenja delatnosti kreditnih institucija i Direktive 2006/48/SE Evropskog parlamenta i saveta, od 14. juna 2006. god. o adekvatnosti kapitala investicionih društava i kreditnih institucija, koje su izmenjene 2013. god. usvajanjem Direktive 2013/36/EU o pristupu u aktivnosti kreditnih institucija i prudencijalno nadgledanje kreditnih institucija i investicionih firmi (CRD IV) i Uredbe (EU) br. 575/2013 o prudencijalnim zahtevima za kreditne institucije i investiciona društva (CRR). Kratkoročni planovi u oblasti FODK za 2018. godinu su:
Nacrt petogodišnjeg programa godišnjeg testiranja SND-a;
Nacrt petogodišnjeg programa o simuliranju osiguranog događaja;
Organizacija godišnjih testiranja SND-a sa raznim bankama;
Organizacija godišnjih simulacija osiguranog događaja na osnovu različitih scenarija;
|131
Razmatranje zasnovano na evropskim i međunarodnim standardima i praksama o usklađenosti izvora finansiranja kao bi obezbedio sedmodnevnu nadoknadu zasnovanu na kriterijumima;
Završetak statističke analize o primeni EBA metodologije na Kosovu primenom smernica EBA u diferencionom sistemu premije;
Preduzima sveobuhvatan pregled regulativnog okvira za finansiranje kako bi postigao sedmodnevnu nadoknadu (identifikovanje novih uredbi za izradu i postojećih uredbi).
Što se tiče oblasti osiguranja, pravni regulativni okvir za licenciranje, regulisanje i nadgledanje osiguranja u Republici Kosovo obuhvata:
Zakon br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosovo
Zakon br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti (u daljem tekstu: Zakon o osiguranju od auto-odgovornosti)
Zakon br. 05/L -045 o Osiguranju koji je ukinuo Uredba br. 2001/25 o licenciranje, nadzoru i uređivanju osiguravajućih društava i posrednika osiguranja (u daljem tekstu: Uredba br. 2001/25).
Zakon br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti i uredbe koje ga sprovode su delimično u skladu sa Evropskom direktivom 2009/103/SE Evropskog parlamenta i Saveta od 16. septembra 2009, o osiguranju prema civilnoj odgovornosti u vezi upotrebe motornih vozila, kao i sprovođenje obaveza za osiguranje prema ovoj odgovornosti. Radi usaglašavanja i usklađivanja zakonodavstva u oblasti osiguranja sa evropskim direktivama, u početku 2016. god. stupio je na snagu Zakon br. 05/L -045 o osiguranju, koji je ukinuo Uredbu br. 2001/25, o licenciranje, nadgledanju i regulisanju osiguravajućih društava i posrednika osiguranja (u daljem tekstu Uredba br. 2001/25) koja je bila na snazi. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Evropskom direktivom 2009/138 SE Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009 o osnivanju i nastavku delatnosti poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja (Solvency II) i Evropske Direktive 2002/92/SE Evropskog parlamenta i Saveta od 9. decembra 2002. god. o posredovanju u osiguranju. Kroz ovaj zakon su postavljeni osnovi za dalje usklađivanje sa acquis-om EU-a. Gore navedeni zakon određuje načela i osnovna pravila za licenciranje, uređivanje i nadgledanje osiguravača, re-osiguravača, posrednika osiguranja i drugih relevantnim subjektima, tako da industrija osiguranja u Republici Kosovo da radi na sigurnom, stabilnom i transparentnom načinu za zaštitu prava i interesa vlasnika polisa žena i muškaraca. Svi pravni akti (uredbe) izdati na osnovu Uredbe 2001/25 ostali su na snazi sve dok nisu u suprotnosti sa Zakonom o osiguranju. Počeo je proces pregledanja svih uredbi, koje ima za cilj usklađivanje uredbi sa zahtevima Zakona o osiguranju, čime je do sada izdato nekoliko Uredbi. Usvojene uredbe osnovane i u skladu sa Zakonom o CBK-u, Zakonom o osiguranju od auto-odgovornosti, Zakona o osiguranju i Uredbe br. 2001/25, koje su već pomenute gore, su sledeće:
Uredba minimalne granice platne sposobnosti, Adekvatnost kapitala i garancijski fond za neživotne osiguravače (29. februar 2017);
Uredba o licenciranju osiguravača, usvojena (Izmene - dopune), (31. avgust 2017);
Uredba o licenciranju posrednika osiguranja, usvojena (Izmene-dopune) (31. avgust 2017);
Uredba o utvrđivanju strukture premije o obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti;
Uredba o uplati sredstava kao garancija, adekvatnosti kapitala, finansijskog izveštavanja, upravljanja rizicima, investicija i likvidnosti;
Uredba o Fondu za nadoknadu Kosovskog ureda osiguranja;
Uredba o primeni sistema BONUS-MALUS;
Uredba o opštim uslovima polise osiguranja od auto-odgovornosti;
Uredba o licenciranje posrednika u osiguranjima;
Uredba o postupcima obrađivanja potraživanja za nadoknadu šteta od auto-odgovornosti;;
Uredba o standardima izveštavanja i nadgledanja Kosovskog ureda osiguranja;
Uredba o licenciranju osiguravajućih društava i stranih filijala;
|132
Pravilo o aktivnostima koji se odnose na osiguranja;
Pravilo o učlanjivanju i spoljni ugovori;
Pravilo o izvoru finansijskih proizvoda;
Pravilo o internoj kontroli;
Pravilo o osnivanju Arbitražnog Foruma za rešavanje prigovore o šteti;
Pravilo za licenciranje regulatora/nadzornika šteta osiguranja;
Pravilo o izmenama Pravila o standardima računovodstva i zahteva za evidenciju osiguravajućih društava za i posrednika osiguranja;
Pravilo o opisu zahteva za rezerve osiguravajućih društava;
Pravilo o opisu dodatnih zahteva, da se obuhvate u Pismo o angažovanju spoljnog revizora;
Pravilo o zajedničkom upravljanju osiguravajućih društava i posrednika osiguravača;
Pravilo o prodaji osiguranja putem interneta;
Pravilo o transakcijama sa povezanim strankama;
Pravilo o valjanosti i iznos akcionara i štete kreditora, u likvidaciji;
Pravilo o promeni Pravila o klasama opšteg osiguranja priznatih od CBK. Nakon stupanja na snagu Zakona o osiguranju izdato je nekoliko uredbi o osiguranju koja regulišu nove oblasti kao što su:
• Uredba o spajanju i akvizicijama;
Uredba o aktuarima osiguranja;
Uredba o određivanju kriterijuma o proceni nematerijalne štete od auto-odgovornosti;
Uredba o otvaranju predstavništva unutar Kosova od strane spoljnih osiguravača.
Takođe izdate su još neke druge odredbe koje su zamenile ili izmenile postojeće uredbe kao što su:
Uredba o strukturi premije za osiguranja
Uredba za investiciju sredstava u pokrivanju tehničkih i matematičkih odredba kao i investiciju osnovnog kapitala osiguravača;
Uredba o zahtevima nosioca rizika i pokrivanja kroz reosiguranja Uredba o internim kontrolama i internu reviziju osiguravača Uredba o proceni i održavanju tehničkih i matematičkih odredaba o životnim i neživotnim osiguravačima
Uredba o spoljnoj reviziji osiguravača, posrednika osiguranja, procenitelje šteta i Kosovskoj kancelariji Osiguranja;
Uredba o objavljivanju informacije od strane osiguravača
Uredba o prenosu funkcija osiguravača;
Uredba o obaveštavanju osiguravača u CBK. Ove uredbe i pravila su delimično usklađena sa Direktivama EU-a u oblasti osiguranja, koje uređuju pitanja kao što su: neživotno osiguranje, životno osiguranje, posredovanje u osiguranju, obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, prudencijalni zahtevi za upravljanje rizikom, minimalni zahtevi kapitala kao i ostala pitanja važna za oblast osiguranja. U stalom naporu za usklađivanje zakona u oblasti osiguranja sa acquis-om EU-a, kao što je i navedeno gore. Što se tiče oblasti penzija, Zakon o CBK-u je definisao penzijske fondove kao finansijske institucije. Zato ovaj zakon definiše ekskluzivnu nadležnost CBK-a za licenciranje, uređenje i nadgledanje Kosovskih penzionih fondova. Zakonski i regulatorni okvir za licenciranje, uređenje i nadgledanje penzionih fondova u Republici Kosovo obuhvaća:
Zakon br. 04/L-101 o Kosovskim penzionim fondovima (Zakon o penzijskim fondovima) i uredbe CBK-a o penzionim fondovima.
|133
Zakon br. 04/L-101 o penzionim fondovima i uredbe za njegovo sprovođenje su delimično usklađeni sa Direktivom EU-a 2003/41/SE Evropskog parlamenta i Saveta od 3. juna 2003. god. o aktivnostima i nadgledanju institucije i radnih penzija, kojim je utvrđena osnova za potpuno usklađivanje sa zahtevima ove direktive. Krajem 2015. god., počeo pregled Zakona br. 04/L-101 o penzijskim fondovima Kosova (Zakon o penzionim fondovima), u septembru 2016. god. prvo čitanje je održano u Skupštini Republike Kosova. Očekuje se da će usvajanje zakona o izmenama i dopunama biti do kraja 2016. god.. Usvojene uredbe na osnovu Zakona o CBK i Zakona o penzionim fondovima: regulativni okvir za uređenje i nadgledanje penzija nakon stupanja na snazi Zakona o penzionim fondovima je sledeća:
Uredba o utvrđivanju uslova i kriterijuma za podizanje sredstava iz KPŠF
Uredba o izveštajima i informacijama koje se zahtevaju od Kosovskog penzionog štednog fonda;
Uredba o licenciranju upravnika sredstava za sredstva penzionog fonda;
Uredba o isplati individualnih štednih penzija;
Uredba o licenciranju dopunskih fondova penzionih poslodavaca;
Uredba o licenciranju pružaoca dopunskih individualnih penzija;
Uredba o individualnim računima učesnika. Tokom 2016. god. revidirane su ove uredbe:
Uredba o investicijama penzionih sredstava;
Uredba o izveštavanju o Kosovskom penzionom fondu (Uredba o izveštajima i informacijama koje zahteva Kosovski penzijski štedni fond);
Uredba o vlasnicima penzionih sredstava (Uredba o izmenama pravila o staratelju penzijskih sredstava)
Uredba o izveštavanju o pojedinačnim dopunskim fondovima (uredba o izveštajima i drugim informacijama koje zahteva penzioni fond i penzioni osiguravač da se podnosu)
Pravilo o vrednosti doprinosioca penzije (u postupku) Tokom 2017. god. revidirane su ove uredbe:
Uredba o penzionim sredstvima i procena penzioni sredstva, odobreno (izmene i dopune), (29. juni 2017);
Uredba o vrednosti doprinosa penzije, odobrena (izmene i dopune), (27. april 2017). Ove uredbe sprovode uslove koji su propisani Zakonom o penzionim fondovima koji doprinose daljem usklađivanju sa zahtevima direktive. Pored ovih pravila, za uređenje i nadgledanje penzija postoje i sledeći pravilnici:
Pravilo o beneficijama penzija primenljivih programa dopunskih individualnih penzija;
Pravilo o aktuarskom finansiranju i proceni penzionog uređenja sa određenom beneficijom;
Pravilo o ulaganju penzionih sredstava;
Pravilo koje propisuje zahteve u pismu angažovanja spoljnog revizora penzijskim fondovima i penzijskim osiguravačima;
Pravilo o vođenju evidencije o penzijskim fondovima i penzijskim osiguravačima;
Pravilo o penzionim sredstvima i procenu penzionih sredstava;
Pravilo o izmeni pravila o utvrđivanju penzijskih korisnika;
Pravilo o izmeni pravila o transferima i transferu isplata penzionih sredstava;
Pravilo o izmeni pravila o starateljima penzionih sredstava;
Pravilo o izmeni pravila o upravnika imovine penzionih sredstava;
Pravilo o prestanku dopunskih individualnih penzija;
Pravilo o učešću u fondu penzije i profesionalne kategorije službenika;
|134
Pravilo o izveštajima i drugim informacijama zahtevanih od strane penzijskog fonda i pružaoca penzija da se podnesu;
Pravilo o osnivanju penzionog fonda;
Pravilo o osnivanju dopunske individualne penzije od pružaoca penzija;
Pravilo o vrednosti beneficija penzija primenjeno na Dopunskom penzionom fondu poslodavaca;
Pravilo o vrednosti penzijskog doprinosa (u procesu revidiranja). U oblasti finansijskog tržišta, do sada je razvijeno samo tržište unutrašnjeg duga, preko izdavanja hartija od vrednosti Vlade Kosova, koje funkcioniše kroz elektronsku platformu trgovine hartijama od vrednosti. Ova aktivnost se realizuje kroz organizovanje aukcija proglašenih od strane Vlade Republike Kosova i njihovog upravljanja od strane Centralne Banke Republike Kosova. Organizovanje aukcija hartija od vrednosti Vlade Kosova osnivana je na sistemu primarnih aktera (komercijalnih banaka), prilikom koje fizička i pravna lica mogu da učestvuju na tržište preko gore navedenih primarnih aktera. Prvo izdavanje hartija od vrednosti Vlade Kosova sprovedeno je 17. januara 2012. god. kada je izdat instrument sa rokom dospeća od 3 meseca i nastavljeno je sa izdavanjima na 6 i 12 meseci. Osim trezorskih zapisa izdaju se i obveznice sa rokom dospeća 2 i 3 god.. 24 maja 2014. god. je obeležena prva transakcija trgovanja hartijama od vrednosti, u sekundarnom tržištu, kojom prilikom je realizovana transakcija kupoprodaje hartija od vrednosti između primarnog aktera i klijenta. Do sada je realizovan značajan broj ovih transakcija, uglavnom između primarnih aktera i njihovih klijenata, a takođe i transakcije između samih primarnih aktera. Primećeno je proširenje osnove investitora koji učestvuju u tržište hartija od vrednosti Vlade Kosova, gde osim fizičkih lica učestvuju i penzioni fondovi kao i osiguravajuća društva. Takođe, u avgustu 2015. god. realizovane su i transakcije kupovine hartija od vrednosti kroz sekundarno tržište od strane Centralne Banke Republike Kosova u skladu sa članom 11. Zakona br. 03/L209. Tržište hartija od vrednosti Republike Kosova je uređeno Zakonom 04/L-175 o javnom dugu, na snazi od novembra 2009. god. i sa podzakonskim aktima, Uredbom MF-CBK br. 01/2014 o primarnom i sekundarnom tržištu hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova izdatih u 2012. godini (izmenjen i dopunjen 2014). Neki od trenutnih strateških ciljeva je i efikasno i kvalitetno osiguranje među-bankarskih sistema o
transferu fondova i hartija od vrednosti, što podrazumeva dalje unapređenje centralnog depozitnog sistema hartija od vrednosti (Central Securities Depository - CSD), elektronske platforme za trgovanje (Electronic Trading Platform – ETP) kao i angažovanje za uspostavljanje savremenog bankarskog sistema međunarodnog tržišta novca, i tržište kapitala. Institucionalni okvir i okvir politika
Centralna banka Republike Kosovo (CBK) je javni pravni subjekat na osnovu članova 11. i 140. Ustava i odredaba odgovarajućeg zakona. CBK je ključna institucija učesnica i regulativna u finansijskom sistemu Republike Kosovo kao i takođe ima i administrativnu, finansijsku i upravnu nezavisnost. Primarni cilj CBK-a je da podstiče i održi stabilan finansijski sistem, uključujući i jedan bezbedan, održiv i efikasan sistem plaćanja. Obzirom na ovaj cilj, što se tiče oblasti finansijskih usluga, osnovana su odgovarajuća odeljenja za nadzor finansijskih institucija, uključujući i nadzor banaka, osiguravajućih društava, penzionih fondova i drugih nebankarskih finansijskih instituciji. Delatnost CBK-a se obezbeđuje od svojih organa za donošenje odluka i svog osoblja. Organi za donošenje odluka u CBK-a su Odbor centralne banke, izvršni Odbor i Guverner. Odbor Centralne banke se sastoji od Guvernera, i tri (3) ne izvršna člana koji će dobiti zadatak za odobrenje i nadgledanje sprovođenja politika,
|135
kao i nadgledanje administracije i aktivnosti Centralne Banke. CBK takođe nadgleda aktivnosti Kosovskog penzijsko štednog fonda i Kosovskog ureda osiguranja. Delatnost CBK-a obezbeđuju organi za donošenje odluka i njeno osoblje. Organi za donošenje odluka CBK-a su Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Guverner. Odbor Centralne banke će se sastojati od guvernera i tri (3) ne izvršnih članova koji će biti zaduženi za usvajanje i nadzor sprovođenja politike, kao i nadgledanje administrativne i bankarske aktivnosti Centralne banke. Ne izvršni članovi Odbora Centralne banke neće biti članovi osoblja Centralne banke. CBK je takođe nadzornik aktivnosti Kosovskog penzijsko štednog fonda i Kosovskog ureda osiguranja. Kosovski penzijsko štedni fond (KPŠF) je javna nezavisna institucija osnivana od Skupštine Republike Kosovo. Opštu aktivnost KPŠF-a reguliše Skupština Kosovo, dok ga nadgleda Centralna Banka Kosova (CBK). KPŠF je stvoren prema modelu definisanih penzionih doprinosa, što podrazumeva da svaki doprinosioc štednji za penziju u jednom bankarskom računu. KPŠF je institucija koja je osnivana decembra 2001. god. a svoju delatnost počela je avgusta 2002. god. za administraciju i upravljanje obaveznih (i volonterskih) penzijskih doprinosa zaposlenih na Kosovu. Zakon br. 04/L-101 o penzijskim fondovima na Kosovu daje KPŠF-u, preko Upravnog odbora, ovlašćenja i prava poverenog rukovodioca o penzionim fondovima (Član 5.1), i određuje njemu prava u vezi penzijskih fondova (Član 5.2). KPŠF ima svoju glavnu i jedinu kancelariju u Prištini, dok usluge za doprinosioce i korisnike štednji za penzija obavljaju se i u šest drugih centara Poreske Administracije Kosova (PAK) u Mitrovici, Peći, Đakovici, Prizrenu, Uroševcu i Gnjilanu. KPŠF se upravlja od Upravnog odbora, koji se sastoji od: pet profesionalnih članova sa najmanje 10 godina iskustva u oblasti penzija; dva članova, predstavnika, jedan za poslodavce i drugi za zaposlene; i jedan predstavnik Vlade Kosova. Svi članovi odbora se imenuju od strane Skupštine Kosova na mandat od 3 god., sa mogućnošću ponovnog izbora. Ako mandat članova Upravnog odbora ističe i nijedan novi član nije imenovan, onda postojeći članovi Odbora nastaviće mandat za devedeset dana. Kosovski ured osiguranja je osnovan dana 07.09.2011. god. od 10 osiguravajućih društava licenciranih za rad u Republici Kosovo, na osnovu Zakona br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od auto-odgovornosti. Kosovski ured osiguranja je profesionalna organizacija u svojstvu pravnog lica osnivana za neprofitne ciljeve. Vlada Republike Kosovo priznaje status Nacionalne kancelarije osiguranja sa neograničenim pravima, u svojstvu kancelarije za plaćanje i kancelarije za tretiranje, koji garantuje ispunjenje svih obaveza iz sistema kartona međunarodnog osiguranja. Kancelarija se finansira od strane svojih članova i čija delatnost je pod nadzorom Centralne banke Kosova. U okviru Kosovske kancelarije osiguranja funkcioniše Fond za nadoknadu, Granično osiguranje, Informativni centar osiguranja i Zeleni karton. Pored vršenja pažljivog, neprekidnog i nezavisnog nadgledanja nad svim finansijskim institucijama licenciranim od strane CBK-a, odgovarajuća odeljenja za nadgledanje nad finansijskim institucijama imaju za cilj bezbedan razvoj finansijskih delatnosti, kao bankarskih, osiguranja i penzija, kao i stvaranje uslova za realizaciju zdravog procesa finansijskog posredovanja u Republici Kosovo, za razvoj finansijskog sektora i shodno tome razvoja ekonomije zemlje. Srednjoročni prioritetni ciljevi Srednjoročni zakonski prioriteti za usklađivanje zakonodavstva: U srednjoročnom planu, glavni zakonski prioriteti predviđeni za realizaciju su sledeci: Bankarski sektor:
Dopuna uredbe za adekvatnost kapitala tako da prilagođava zahteve za definiciju kapitala prema Basel III, potpuno uskladi ponderisanje sa rizikom naspram kreditnom riziku prema
|136
standardizovanom pristupu, da usvoji zahteve kapitala prema tržišnom riziku, kao i da poznaje faktore za olakšanje kreditnog rizika u skladu sa standardizovanim pristupom;
Usvajanje standarda II stuba i III stuba Bazelskog okvira o kapitalu;
Usvajanje zahteva za upravljanje rizika likvidnosti i odnos finansijskog leveridža zasnovano na novim standardima poznatim kao Bassel III.
Ovi standardi su deo Direktive 2013/36/EU i Uredbe (EU) br. 575/2013 EU-a, poznati kao CRD IV i CRR, to jest, deo acquis EU-a i predviđeni su da se usvajaju za potpuno usklađivanje zakonodavstva što se tiče oblasti nadgledanja banaka u okviru potpunog ispunjavanja predviđenih zahteva SSP-om, odnosno član 96. i njenog aneksa br. 6, što se tiče finansijskih usluga. Sektor osiguranja
Dalje usklađivanje uredaba o osiguranju na Kosovu sa relevantnim evropskim direktivama. Postojeće uredbe će biti predmet izmena i dopuna za primenu Zakona o osiguranju.
Penzijski sektor
Regulatorni okvir CBK u oblasti penzija biće upravljan u skladu sa zahtevima Zakona o penzionim fondovima i acquis-om EU-a za oblast penzija. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave rodnom ravnopravnošću, u ovom procesu treba osigurati rodno integrisanje, u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.
U srednjoročnim planu glavni prioriteti sprovođenja koji se predviđaju da se realizuju su sledeci: Bankarski sektor
Obuka i kvalifikacija osoblja za nadgledanje banaka u primeni standarda iz Bazelskog okvira za kapital (Basel Capital Framevork) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (IFRS);
Analiza i usklađivanje najboljih praksi zemalja EU u oblasti zaštite potrošača;
Izgradnja kapaciteta za upravljanje vanrednim situacijama u slučaju krize i rešavanje problematičnih banaka;
Uspostavljanje periodičnog testiranja programa, poznatog kao “stres testing” i usvajanje sistema ranog upozoravanja.
Fonda osiguranja depozita:
Unapređenje interakcije sa partnerima bezbednosne mreže, članova i jačanje saradnje sa partnerima u finansijskom sektoru;
Podizanje javne svesti putem kontinuirane i efikasne komunikacije;
Unapređenje diferencijalnog sistema premija i izvještavanja od banaka članica; Sektor osiguranja
Dopuna Priručnika za Off-site nadgledanje;
Obuka i kvalifikacija osoblja za nadgledanje osiguranja u primeni standarda solvenosti I i II;
Stres–test - Stvaranje programa i scenarija za testiranje osiguravača poznat kao program “stres testing”.
Penzijski sektor
Obuka i osposobljavanje osoblja za penzijsko nadgledanje u primeni standarda i osnovnih principa IOPS-a;
Obuka osoblja u oblasti konsolidovanog nadgledanja penzija;
Analiza i usvajanjem najboljih praksi zemalja EU-a u oblasti zaštite učesnika i korisnika u/od penzionih fondova;
|137
Izgradnja kapaciteta za upravljanje vanrednim situacijama u slučaju krize i rešavanje penzionih fondova.
3.11. Poglavlje 10 acquis-a: Informaciono društvo i mediji
Ovo poglavlje SSP-a pokriva elektronske komunikacije, usluge informacionog društva i audio-vizuelne politike kroz koje evropske uredbe promovišu i podsticaju konkurenciju, razvoj i širi pristup savremenih usluga i novih tehnologija, sa posebnim naglaskom na interese krajnjih korisnika. U oblasti elektronskih komunikacija acquis EU-a ima za cilj primenu utvrđenih ciljeva u Zakonu br. 04/L-109 o elektronskim komunikacijama, politikama sektora elektronskih komunikacija – Digitalne agende Kosova, kao i u Regulatornom okvira EU-a za pružanje širokopojasnih usluga, bezbednost mreža i javnih usluga elektronskih komunikacija, uz podsticanje i zaštitu efikasne konkurencije kroz sprovođenje adekvatnih mehanizama, koji garantuju zaštitu konkurencije, kao i garanciju odgovarajućih i prikladnih usluga na čitavoj teritoriji Republike Kosovo. Glavna pitanja u oblasti usluga informacionog društva su sledeca: : pružanje širokopojasnih usluga sa što većom brzinom, u što kraćem vremenskom roku, sa visokom bezbednošću i razumnim cenama za potrošače, pružanje univerzalnih usluga, planiranje i procena frekvencijskih pojasa sa posebnim ekonomskim značajom. Ključna pitanja u oblasti usluga za informaciono društvo su: bezbednost informacija, e-uprava, e-zdravlje, e-potpis, e-trgovina i javni sektor. Ključna pitanja u audiovizuelnim politikama su: medijske audiovizuelne usluge, javne usluge za radio emitovanje, zaštita maloletnika, filmsko nasleđe i kulturna raznolikost. Uslovi SSP-a Odgovarajući članovi SSP-a su Poglavlje VIII, odnosno član 111. koji se odnosi na elektronske komunikacione mreže i usluge. Član 110. o informacionom društvu, kao i član 109. o saradnji u audiovizuelnoj oblasti. Član 111. se odnosi na jačanje saradnje u oblasti elektronskih komunikacionih mreža i usluga, sa krajnjim ciljem usvajanja zakona EU od strane Kosova u sektoru pet godina nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, obraćajući posebnu pažnju na bezbednost i jačanje nezavisnosti relevantnih regulatornih organa. Član 110. se odnosi na saradnju u oblasti informacionog društva koji uglavnom podržava postepeno usklađivanje politike i zakona Kosova sa EU-om. Globalni ciljevi će podrazumevati pripremanje društva u celini za digitalno doba, kao i identifikaciju mera da se obezbedi interoperabilnost mreža i usluga. Član 109. se odnosi na saradnju i podsticanje audio-vizuelne industrije u Evropi, i podršku ko-generisanja u oblasti kinematografije i audio-vizuelnih medija uključujući, između ostalog, i programe i olakšice za obuku novinara i stručnjaka u medijskoj audio-vizuelnoj industriji. Ovaj član takođe adresira tehničku pomoć javnim i privatnim medijima na Kosovu, kako bi se ojačala njihova nezavisnost, profesionalizam i veze sa evropskim medijima, usklađivanje politike o uređenju sadržaja prekograničnih emitovanja sa onima iz EU, usklađivanje zakona i sticanje autorskih prava kao i jačanje nezavisnosti relevantnih regulatornih organa. Zahtevi iz Izveštaja o Kosovu U smislu zahteva koji proističu iz Izveštaja o Kosovu (2016) u oblasti elektronskih komunikacija, informacionog društva i audiovizuelnih politika, zahteva se da Kosovo nastavi sa naporima za usklađivanje i kompletiranje zakonskog okvira u pravcu usklađivanja sa acquis EU-a. Šta više u kontekstu jačanja profesionalnih i institucionalnih kapaciteta preporučuje da se ojača nezavisnost i kapaciteti regulatora telekomunikacije (RAEPK-a) i medija (NKM-a). Takođe izveštaj preporučuje obezbeđivanje dovoljnih fondova za sprovođenje strategije za kibernetičku bezbednost i strategije za e-Upravu. Dok kao hitna pitanja koja su proizašle iz izveštaja i koje zahtevaju pažnju kosovskih institucija, su preduzimanje
|138
konkretnih koraka u pravcu prelaska od analognog emitovanja na digitalno emitovanje i da se pronađe rešenje za održivo finansiranje javnog emitera, RTK-a. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave sa ravnopravnošću polova, u okviru strategije za kibernetičku bezbednost i strategije za E-Upravu treba da obuhvati rodnu perspektivu, u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti polova. Zahtevi od strane Pododbora Međutim, na osnovu zahteva koji proističu iz Pododbora “INNO” 2017 u oblasti elektronskih komunikacija, informacionog društva i audio-vizuelnih politika predviđeno je da se vrši dopuna zakonskog i strateškog okvira. Šta više Vlada Kosova treba da obezbedi relevantne budžetske izvore u oblasti usluga informacionog društva posebno za sprovođenje Strategije elektronskog upravljanja i strategije kibernetičke bezbednosti. Takođe relevantne institucije treba da preduzmu korake kako bi razvile statistike informacionog društva u skladu sa standardima Eurostata. Osim toga Vlada Kosova kao pitanje od nacionalnog prioriteta treba da preduzme sve neophodne korake kako bi sprovela prelazak emitovanja iz analognog sistema na digitalnom sistemu. Shodno tome, Vlada Kosova treba da usvoji strategiju za prelazak na digitalno emitovanja što je brže moguće, kako bi nezavisna komisija za medije sprovodila Zakon i Strategiju za relevantno pitanje. Takođe Institucije Kosova treba da obezbede minimalni kapaciteta za nacionalnog CERT-a (Computer Emergency Response Team - CERT), odnosno računarski tim za hitna reagovanja u skladu sa preporukom ENISA. Između ostalog, Institucije Kosova treba da obezbede jedan model koji obezbeđuje održivo finansiranje RTK-a; počinju proces istraživanja zakonodavstva o procesu medija; kao i obezbeđuju neophodan budžet za produženje medijskog fonda o manjinama. U kontekstu izgradnje profesionalnih kapaciteta, Vlada Kosova treba da obezbedi finansijsku i funkcionalnu nezavisnost NKM-a i RAEPK-a. Trenutno stanje Elektronske komunikacije Zakonodavni okvir i okvir politika Što se tiče približavanja i usklađivanja primarnog pravnog okvira u sektor elektronskih komunikacija sa acquis-om EU-a, usvojen je Zakon o elektronskim komunikacijama, koji ima za cilj regulisanje aktivnosti elektronskih komunikacija na osnovu principa tehnološke neutralnosti i regulatornog okvira EU-a o elektronskim komunikacijama, promovisanjem efikasne konkurencije i infrastrukture u oblasti elektronskih komunikacija, kao i garancija potrebnih i odgovarajućih usluga za građane. Osim toga, ovaj zakon delimično transponuje Direktivu 2002/21/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/140/EK; Direktiva 2002/19/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/140/SE; Direktiva 2002/20/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/140/EK; Direktiva 2002/22/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/136/EK; Direktiva 2002/77/SE; Direktiva 2002/58/EK izmenjena i dopunjena Direktivom 2009/136/EK vezano za obradu ličnih podataka i zaštiti privatnosti; Direktivu 2009/136/EK; Direktivu 2009/140/EK; Direktivu 1999/5/SE; Preporuku EK 2003/311/EK; Preporuku EK 2007/879/SE; Preporuku EK 98/322/EK; Preporuku EK 2005/698/EK; Odluka EK za klasifikaciji radio opreme i terminalne opreme 200/299/SE. Ministarstvo ekonomskog razvoja je u maju 2017. god. usvojilo Uredbu br. 05/2017 o izgradnji, instalaciji i nadzoru infrastrukture elektronskih komunikacija, kojim se utvrđuju pravila za planiranje (projektovanje), izgradnju, instalaciju i nadzor infrastrukture elektronske podzemne i vazdušne komunikacije, kao i druge relevantne infrastrukture za podzemne ili vazdušne instalacije. Međutim, što se tiče kompletiranja i usklađivanja sekundarnog pravnog okvira sa acquis-om EU-a, RAEPK je usvojio uredbe koje u potpunosti transponuje direktive EU-a, kao što sledi:
|139
Uredba o podeli računa (012/B/14, od 01 aprila 2014) (Direktiva 2002/19/SE Direktiva o pristupu); Preporuka EK 98/322/SE o inter-konekciji na liberalizovanom tržištu telekomunikacija (2 deo-Podela računa i obračun troškova), kao i Preporuka Evropske komisije 2005/698/EK o podeli računa i Sistemi za obračun troškova prema regulatorom okviru za elektronske komunikacija;
Uredba o davanju i korišćenju radio frekvencije (Odluka broj 376/2002/EK.);
Uredba o kvalitetu usluga za elektronske komunikacije (043/B/13, 09 decembar 2013) (Direktiva 2002/22/EK o univerzalnim uslugama, Direktiva 2009/136/EK (Aneks III);
Tehnički propis za radio opremu i telekomunikacionu terminalnu opremu i elektromagnetnu kompatibilnost (Priznavanje usklađenosti) (Direktiva 2002/22/EK o univerzalnim uslugama, Direktiva 2009/136/EK (Aneks III);
Uredba o isplatama za korišćenje radio frekvencija (Odluka br. 376/2002/EK)
Uredba za obračun troškova prema metodi pune raspodele troškova (FDC) (043/B/12 od 22. juna 2012) (Direktiva 2002/19/EK (Direktiva o pristupu) Preporuka Evropske komisije 98/322/EK o inter-konekciji na liberalizovanom tržištu telekomunikacija (2 deo- Podela računa i obračun troškova), i preporuku Evropske komisije 2005/698/EK o podeli računa i sistemi obračuna troškova prema regulatornog okvira za elektronske komunikacije;
Uredba o pravu staze i zajedničko korišćenje infrastrukture (Direktiva 2002/21/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 07/03/2002 za stvaranje zajedničkog okvira za mreže i elektronske komunikacione usluge (Okvirna direktiva), izmenjena Direktivom br. 2009/140/EZ od 25.11.2009);
Uredba o inter-konekciji (033/B/11, 3. Jun 2011 (Direktiva 2002/21/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 07/03/2002 o stvaranju zajedničkog okvira za mreže i elektronske komunikacione usluge (Okvirna direktiva), izmenjena Direktivom br. 2009/140/EK od 25.11.2009);
Uredba o potpunom i zajedničkom korišćenju petlje i lokalne pod- petlje (024/B/11, 18. april 2011) (Direktiva 2002/21/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 07/03/2002 o stvaranju zajedničkog okvira za mreže i elektronske komunikacione usluge (Okvirna direktiva), izmenjena Direktivom br. 2009/140/EK od 25.11.2009);
Uredba za obezbeđivanje pristupa (012/B/11, od 11. februara 2011) (Direktiva 2002/21/EK Evropskog parlamenta i Saveta od 07/03/2002 o stvaranju zajedničkog okvira za mreže i elektronske komunikacione usluge (Okvirna direktiva), izmenjena Direktivom br. 2009/140/EK od 25.11.2009); i
Uredba o ugovorima, transparentnost i objavljivanje informacija i drugih zaštitnih mera za krajnje korisnike za pružanje mreža i javnih usluga elektronskih komunikacija (Direktiva 2002/22/SE Saveta i Evropskog parlamenta od 7. marta 2002. o univerzalnim uslugama i pravima korisnika elektronskih komunikacionih mreža i usluga (Direktiva o univerzalnim uslugama), izmenjena Direktivom 2009/136/SE od 25. novembra 2009. god..
Sa druge strane, što se tiče uloge i institucionalne odgovornosti u oblasti elektronskih komunikacija, ključnu ulogu ima Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), koja predlaže, izrađuje i obezbeđuje sprovođenje zakona; izrađuje i usvaja politike i strategije; prati i izrađuje redovne periodične izveštaje o sprovođenju strateških dokumenata za sektorpošte, elektronskih komunikacija i informacionog društva. Takođe, MER identifikuje, predlaže i određuje standarde za informacionu tehnologiju na nacionalnom nivou. U sektoru elektronskih komunikacija, razmatra usklađenost sa evropskim standardima koji pokrivaju tarife i takse, kvalitet usluga i tehničke standarde; razvija politiku rada za promociju konkurencije i razmatra potrebe potrošača. Dok, Regulatorni autoritet za elektronske i poštanske komunikacije (RAEPK) je regulatorni nacionalni autoritet u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, obavlja poslove utvrđene od strane drugog zakonodavstva na snazi, usvaja sekundarno zakonodavstvo kao i sprovodi politike i nacionalne strategije sektora elektronskih komunikacija i poštanskih usluga. Regulisanje aktivnosti elektronskih komunikacija se zasniva na principima upravljanja i efikasnog korišćenja ograničenih resursa, tehnološke neutralnosti, funkcionalne ekvivalentnosti i proporcionalnosti. RAEPK obezbeđuje efikasnu konkurenciju,
|140
zaštitu prava potrošača, objektivnost kriterijuma, uslova i regulatorne procedure, transparentnost i ne-diskriminaciju. U smislu dopune strateškog okvira i politika dokumentima koji se odnose na sprovođenje zakona EU-a u oblasti elektronskih komunikacija, MER ima usvojene politike sektora elektronskih komunikacija - Digitalna agenda za Kosovo 2013 - 2020, koja je u skladu sa Digitalnom agendom EU-a 2020 i ima za cilj da određuje prioritete, ciljeve i zadatke razvoja IKT kako bi se povećale socijalne i ekonomske prednosti koje pružaju one tehnologije, uglavnom Internet, kao veoma važan instrument za ekonomske i društvene aktivnosti, čija upotreba omogućava pružanje ili prijem usluga, radova, pristup zabavi, komunikaciji i slobodnog izražavanja mišljenja. Ovaj dokument transponuje Obaveštenje komisije (COM (2010) 245/final2) od 26/08/2010 “Digitalna agenda za Evropu”. U tom pravcu, RAEPK je odobrio srednjoročni plan 2015- 2017 koji ima za cilj adresiranje regulatornih ciljeva predviđenih u regulatorni okvir (Primarno i sekundarno zakonodavstvo). S druge strane, što se tiče podrške i obezbeđenih fondova od strane spoljnih donatora o sprovođenju raznih aktivnosti u oblasti elektronskih komunikacija, raspodeljeni su fondovi od strane donatora, kao što su: Svetska Banka, USAID, Helvetas Swiss Intercooperation i sprovođeni su sledeći projekti:
Efikasno zajedničko korišćenje resursa telekomunikacione infrastrukture (Facilitation of Efficient Infrastructure Sharing for Kosovo) – $275,000 (SB);
Program za široko-pojasnu infrastrukturu u ruralnim podrućijma (Rural Broadband Program) – $475,000 (SB);
Program o sposobnostima za radna mesta u Digitalnu Ekonomiju – $50,00 (SB); i
Pilot projekat Žene u online poslu (WOW1, WOW2 od SB, WOW3 od USAID, kao i WOW4 od Helvetas Swiss Intercooperation); i
MER u saradnji sa Svetskom Bankom u procesu je razvoja programa o Digitalnoj Ekonomiji Kosova– KODE (eng. Kosovo Digital Economy). Komponente KODE-a zasnivaju se na projekte koji će razviti (1) povezanu široko-pojasnu infrastrukturu u nepokrivenim podrućijma; (2) ljudski kapital i digitalna poslovanja kako bi uveli kosovo u digitalnu ekonomiju budućnosti. Planira se da do sredine 2018. god. može da se počne sa sprovođenjem ovog programa. Srednjoročni prioritetni ciljevi Što se tiče Elektronskih komunikacija, tokom perioda 2019-2021. Biće sprovođene sledeće aktivnosti:
Nacrt i usvajanje sekundarnog zakonodavstva, potreban za sprovođenje Zakona za mere smanjenja troškova, širenje mreža elektronskih komunikacija;
Sprovođenje specifičnih ciljeva u Digitalnoj Agendi Kosova za pružanje široko-pojasnih usluga, sigurnost mreža i javnih usluga elektronskih komunikacija.
Podsticanje konkurencije na tržište široko-pojasnih elektronskih komunikacija, za jačanje efikasnosti regulisanje tržišta i da se vrše napori da se svim građanima Kosova obezbedi pristup internetu sa većom brzinom;
Uspostavljanje nacionalne mreže Radio praćenja pomoću kojeg biće omogućeno praćenje 24/7 kroz fiksne/nomadske i mobilne Stanice praćenja.
U tu svrhu MER je našao podršku Svetske banke za razvoj Programa digitalne ekonomije na Kosovu – KODE (Kosovo Digital Economy Program), koji ima dve komponente:
Proširenje širokopojasne infrastrukture visoke brzine (high-speed broadband infrastructure deployment);
Razvoj ljudskih resursa za digitalnu ekonomiju i podršku digitalnim poslovanjima (ICT skills development and supply and support to digital businesses).
|141
Informaciono društvo Pravni i okvir i okvir politika Što se tiče usklađivanja zakonodavstva sa acquis-om EU-a u oblasti informacionog društva, Kosovo je postiglo da uspešno izradi značajno zakonodavstvo koje je u skladu sa regulatornim okvirom EU-a. Primarni zakonodavni okvir sastoji se od:
Zakona o uslugama Informacionog Društva koji utvrđuje dokumentaciju u elektronskom obliku koja je pravno podjednaka sa tradicionalnom dokumentacijom podnete u formatu hartije, radi olakšanja elektronskih usluga koja obuhvaćaju, ali koja se ograničavaju u kupoprodaje koju vrše potrošači preko interneta (e-Trgovina), elektronske bankarske i finansijske usluge (e-Plaćanje), pružanje vladinih usluga (e-Uprava), kupovina na elektronski način od preduzeća (e-Nabavka) i primena elektronskog potpisa. U okviru ovog zakona je transponovana Direktiva 1999/93/SE; Direktiva 2000/31/SE; i Direktiva 2007/64/SE;
Zakona o sprečavanju i borbi protiv kibernetičkog kriminala čiji je cilj sprečavanje i borba protiv kibernetičkog kriminala konkretnim merama, sprečavanje, otkrivanje i kažnjavanje kršenja kroz računarske sisteme, pružajući poštovanje ljudskih prava i zaštite ličnih podataka; i
Zakona za Vladine Organe o informacionom društvu, koji ima za cilj određivanje odgovornih organa za razvoj usluga informacionog društva u institucijama Republike Kosovo, kao i nadležnosti, odgovornosti, organizovanje i njihovo funkcionisanje;
Okvir Interoperabilnosti Republike Kosovo, ima za cilj pružanje sugestija i preporuka interoperabilnosti sistema, na osnovu međunarodnih standarda u oblasti informacione tehnologije. Pored toga, ovaj okvir se zasniva na Evropskom okviru Interoperabilnosti.
U kontekstu ispunjavanja strateškog okvira sa dokumentima vezanim za razvoj sektora informacione tehnologije, Vlada Kosova (MER) je 30. decembra 2015. god. usvojila Kosovsku strategiju za informacionu tehnologiju, koja sadrži i detaljan akcioni plan za period 2016-2018. U cilju rukovođenja i nadgledanja celog procesa za sprovođenje ove strategije, formiran je i Upravni odbor, koji se sastoji na balansiran način od strane predstavnika državnih institucija, Privatnog Sektora - UKKTK i akademskog sveta. Takođe, u januaru 2016. god. Vlada Kosova (MUP) usvojila je državnu strategiju za kibernetičku bezbednost i Akcioni Plan 2016-2019. Ministarstvo Unutrašnjih Poslova i Ministar kao njem rukovodilac, sada je imenovan kao nacionalni koordinator sa kibernetičku bezbednost. Što se tiče uloge i institucionalnih odgovornosti u oblasti informacionog društva, Ministarstvo za ekonomski razvoj predlaže, izrađuje i obezbeđuje sprovođenje zakonodavnih dokumenata, politika i strategija. Pored toga, identifikuje, predlaže i određuje standarde za informacionu tehnologiju na nacionalnom nivou, kao i podržava inovativnu i informacionu tehnologiju. S druge strane, Ministarstvo javne uprave (MJU), odnosno Agencija o informacionom društvu predlaže i koordinira sve politike koje se odnose na informacionom i komunikacionom tehnologijom u institucijama Republike Kosovo, izrađuje i obezbeđuje sprovođenje strategije elektronske uprave i relevantnog akcionog plana, takođe, i vrši sprovođenje niz značajnih aktivnosti koji se odnose na informaciono društvo. Srednjoročni prioritetni ciljevi Što se tiče planiranih aktivnosti za realizaciju srednjoročnih prioriteta 2019-2021, očekuje se da se sprovedu sledeće aktivnosti:
Izrada i usvajanje Zakona o bezbednosti mreža i informacionih sistema”, koji će vršiti transponovanje Direktive NIS EU-a;
Sprovođenje Kosovske strategije informacionih tehnologija;
|142
Jačanje interoperabilnosti elektronskih sistema i povećanje broja postojećih elektronskih sistema koji će biti povezani kroz ovu platformu;
Unapređenje postojećeg državnog portala na portal e-Kosovo, u cilju povećanja broja elektronskih usluga za građane i institucije; i
Realizaciju projekta Centra oporavka u slučaju katastrofa (Disaster Recovery Center).
Povećanje konkurentnosti Republike Kosovo na digitalnu ekonomiju od strane kancelarije Evropske Unije – 3,000,000 EUR (IPA 2017 – očekuje se sprovođenje)
Audio-vizuelne politike Pravni i okvir i okvir politika Što se tiče usklađivanja domaćeg zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom EU-a u oblasti audio-vizuelnih politike usvojen je Zakon br. 04/L-44 o Nezavisnoj komisiji za medije, koji ima za cilj utvrđivanje ovlašćenja NKM-a i promovisanje razvoja zdravog tržišta medijskih, i audio-vizuelnih usluga. Pored toga , ovaj zakon je usklađen sa Direktivom AVMSD 89/552/EZC. U deo usaglašavanja sekundarnog zakonodavstva, NKM je usvojilo niz podzakonskih akata, koji su usklađeni sa gore navedenom direktivom (AVMSD):
Uredba KPM-2013/01 o zaštiti dece i maloletnika u Medijskim Audio – Vizuelnim službama;
Uredba KPM-2013/02 o autorskom pravu;
Uredba KPM-2014/02 o proceni Aplikacija za Licencu, Uslove i opšte Pojmove za Licencu;
Uredba KPM-2016/01 o Distribuiranju Pružioce Audio i Audiovizuelnih Medijskih. Usluga, Oblici aplikacije;
Uredba KPM-2016/02 za Audiovizuelne Komercijalne Komunikacije;
NKM-2016-03 Etički Kodeks za Pružaoce Medijskih, audio i Audiovizuelnih usluga;
Uredba KPM-2017/01 za Operatora Multipleks a na državnom nivou;
Uredba KPM-2017/02 za Pružaoce Audio i Audiovizuelnih medijskih usluga;
Uredba KPM-2017/03 za godišnju tarifu za licencu;
Uredba KPM-2017/04 za Obavezno prenošenje pružalaca medijskih usluga kod operatora multipleks;
Uredba KPM-2017/05 o logičnom uređivanju kanala; Što se tiče uloge i institucionalne odgovornosti u oblasti audio-vizuelnih politike, Nezavisna komisija za medije, prema Članu 141 Ustava Republike Kosova, je nezavisna institucija koja je nadležna za regulisanje, upravljanje i nadgledanje nad spektrom frekvencija emitovanja. Pored toga, NKM ima za cilj da promoviše razvoj zdravog tržišta audio-vizuelnih medijskih usluga regulisanjem prava, obaveza kao i odgovornosti fizičkih i pravnih lica koji pružaju audio i audio-vizuelne medijske usluge. Srednjoročni prioritetni ciljevi U kontekstu audio-vizuelnih politika, srednjoročni glavni prioritet 2019-2021 je sprovođenje Digitalne Strategije i Akcionog Plana. 3.12. Poglavlje 11 acquis-a: Poljoprivreda i ruralni razvoj
Poglavlje o poljoprivredi obuhvata veliki broj obaveznih pravila, gde većina njih su primenljiva u ovoj fazi razvoja. Pravilno i efikasno sprovođenje ovih pravila kao i jačanje i efikasna kontrola od strane javne administracije su značajna za funkcionisanje Zajedničkih Poljoprivrednih Evropskih Politika (PPE). Za funkcionisanje ZEP potrebno je unapređenje upravljanja i kvaliteta sistema kao što su Agencija za plaćanje, Integrisani sistem poljoprivredne kontrole (ISPK), kao i kapaciteti za sprovođenje mera ruralnog razvoja.
|143
Poglavlje 11 zahteva da države članice budu u stanju da sprovode zakonodavstvo EU–a o šemama direktne podrške farmama i da sprovode zajedničko organizovanje tržišta o različitim poljoprivrednim proizvodima. Zahtevi SSP-a Obaveza za usklađivanje zakona Kosova u Poglavlju 11.sa onim Evropske Unije proizilazi iz članova 74. i 102. SSP-a. Prema članu 102. SSP-a, saradnja između stranaka će se razvijati u svim prioritetnim oblastima koja se odnose na Acquis EU-a. Ove oblasti uključuju oblast poljoprivrede, šeme kvaliteta o poljoprivrednim proizvodima i prehrambenim proizvodima, bezbednost hrane, veterinarske i fito-sanitarne oblasti. Ova saradnja će posebno imati za cilj modernizaciju i restrukturiranje poljoprivrede i agroindustrijskog sektora na Kosovu, posebno za postizanje sanitarnih uslova EU-a. Saradnja u okviru SSP-a takođe ima za cilj poboljšanje upravljanja vodom i ruralnim razvojem, upravljanje sektorom šumarstva na Kosovu i postepenom podrškom usklađivanja zakona i praksi Kosova sa acquis-om EU-a. Zahtevi iz Izveštaja EK o Kosovu 2016. U izveštaju EK za Kosovo, 2016. Evropska komisija je identifikovala ove izazove: nedostatak osoblja u Agenciji za razvoj poljoprivrede (ARP) kako bi se osiguralo adekvatno praćenje i brz postupak plaćanja. Takođe, u okviru ARP-a treba da se zasniva Jedinica za unutrašnju reviziju. U cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta, Kosovo mora da poboljša i proširi šemu komasacije zemljišta kao i da pripremi i sprovodi Akcioni plan kako bi se bavila nezakonitim promenama koriščenja poljoprivrednog zemljišta. Nezakonite promene korišćenja poljoprivrednog zemljišta ostaju prepreka za razvoj poljoprivrednog sektora , koji sprečava efikasno sprovođenje zakona za prostorno planiranje. Što se tiče tržišne razmene, i dalje postoje ne usaglašavanja statistika poljoprivrednog trgovanja, između Eurostata i nacionalne statistike. Kosovo treba da poveća svoje napore za osnivanje funkcionalnog poljoprivrednog tržišta, posebno pospešivanje podrške za grupe proizvođača i marketing poljoprivrednih proizvoda. Nedostaje plan navodnjavanja kao i sprovođenje Zakon o organskoj poljoprivredi je slab. Zahtevi iz drugih mehanizama Zahtevi pod-komiteta za poljoprivredu i ribarstvo koji su održani 21. marta 2017. god. za sektor poljoprivrede su: usvajanje primarnog zakonodavstva, sa naglaskom na usvajanje Nacrta zakona o jakim alkoholnim pićima, Nacrt zakona o ruralnom razvoju (uvođenjem MPRF-a) izradu i usvajanje Akcionog plana za organsku poljoprivredu, razvijanje kvalitetnih politika sa naglaskom na geografske pokazatelje. Pored toga, sektor koji treba obratiti pažnju je registracija poljoprivrednih farmi. U oblasti šumarstva posebna pažnja posvećena je usvajanju Prostornog plana o Nacionalnom parku “Bjeshkët e nemuna” Nacionalnog plana za nedrvene proizvode i aromatično bilje i usvajanje četiri regulatorna plana za tri područja nacionalnih parkova. Trenutno stanje Pravni i okvir i okvir politika u oblasti poljoprivrede Poljoprivreda Poljoprivredni sektor je jedan od glavnih sektora koji značajno doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju zemlje. Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja je glavna institucija koja se bavi izradom politika i zakonodavstva u oblasti poljoprivrede, uključujući, biljnu proizvodnju, stočarstvo, koriščenje poljoprivrednog zemljišta u cilju njene zaštite kao i ruralni razvoj, bezbednost hrane i šumarstvo. U okviru MPŠRR-a su dve Agencije: Kosovska Agencija za Šume (KAŠ) i Agencija za Razvoj Poljoprivrede (ARP), osam Odeljenja (Odeljenje za finansije i zajedničke službe, Pravno Odeljenje, Odeljenje za ruralni razvoj-Upravni Organ, Odeljenje za poljoprivredne politike i tržišta, Odeljenje za Vinogradstvo i Vinarstvo, Odeljenje za ekonomske i statističke analize, Odeljenje za Šumarstvo i Odeljenje za Evropske integracije i koordinaciju politika, kao i Poljoprivredni Institut Kosova u Peći. U MPŠRR broj zaposlenih tokom 2017. god. biće 403.
|144
MPŠRR je postigao napredak u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Acquis EU-a, uglavnom u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa velikim brojem direktiva i uredaba EU-a: Zakon br. 03/L-098 o Poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakon br. 04/L-090 o Izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-098 o Poljoprivredi i ruralnom razvoju, definiše politike za razvoj poljoprivrede i ruralnog razvoja, ciljeve i mere na osnovu plana o Poljoprivredi i ruralnog razvoja. Zakon je delimično usklađen sa Uredbom Saveta (ES) br. 73/2009, koji ukida Uredbu, (ES) Br 1290/2005, (ES) Br 247/2006, (ES) Br 378/2007 i ukida Uredbu (ES) br. 1782/2003 objavljenu u Službenom listu. Zbog nekoliko zakonskih vakuma na sprovođenje nekoliko mera poljoprivrednih politika koje MPŠRR trenutno sprovodi, nije potrebna izrada novog Nacrt zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer ovaj zakon u potpunosti uređuje sprovođenje poljoprivredne politike, ruralnog razvoja i drugih mera podrške u poljoprivredi i eliminisaće zakonske praznine. Zakonodavni okvir Kosova sadrži i Zakon br. 04/L-127 o Registraciji poljoprivrede, Zakon br. 04/L-253 o Izmenama i dopunama Zakona br. 04/L-127 o Registraciji poljoprivrede. Ovim zakonom se reguliše sadržaj, organizacija i sprovođenje registracije poljoprivrede u 2013. godini, u celoj teritoriji Republike Kosovo. Zakon predviđa osnivanje, sastav, ovlašćenja i odgovornosti organa koji organizuju, pomažu i vrše registraciju, postupak o prikupljanju, obradu i Čuvanje podataka registracije, kao i način objavljivanja i distribucije podataka, osigurajući čuvanje privatnosti individualnih podataka registracije. Zakon je delimično usklađen sa: Uredbom br. 1166/2008 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 19. novembra 2008. god. o strukturi anketiranja farmi i načina anketiranja poljoprivrednih proizvoda koja ukida Uredbu Saveta (EEC) br. 571/88. Kao što je već gore pomenuto, poljoprivredno zemljište ostaje jedan od glavnih prioriteta gde treba da se fokusira ovaj sektor. Zakon br. 02/L-26 o Poljoprivrednom zemljištu definiše korišćenje, zaštitu, regulisanje i zakup poljoprivrednog zemljišta, u cilju očuvanja i zaštite poljoprivrednog potencijala na permanentan način, zasnivanjem na principima održivog razvoja. Zakon br. 02/L-26 o Poljoprivrednom zemljištu nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Kosovo takođe ima i Zakon br. 04/L-040 o Regulisanju zemljišta. Ovim zakonom se reguliše pravna osnova za preduzimanje mera i radnji na dobrovoljnoj osnovi za stvaranje većih parcela i regulisanje poljoprivrednih zemljišta, šuma i šumskog zemljišta u funkciji više racionalnog i ekonomskog korišćenja. U okviru ovog zakona određuju se i odgovornosti institucija koje su odgovorne za uređivanje zemljišta, procedure za regulisanje zemljišta, planiranje, finansiranje i sprovođenje ovog procesa. Zakon nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Zakon br. 02/L-9 o navodnjavanju poljoprivrednih zemljišta i Zakon br. 03/L-198 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-9 o navodnjavanju poljoprivrednih zemljišta. Ovim zakonom se reguliše osnivanje i funkcionisanje subjekata koji pružaju usluge i korisnicima usluga. Zakon uređuje organizaciju i stvaranje optimalnih uslova za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta na Kosovu, njegovu zaštitu od viška vode u cilju povećanja prinosa poljoprivrednih proizvoda. Kroz ovaj Zakon se reguliše organizacija i upravljanje navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, ovlašćenja i odgovornosti subjekata, registracija kompanija za navodnjavanje, društava korisnika vode za navodnjavanje, tarife vode za navodnjavanje, poslovanje udruženja i druga pitanja u vezi sa navodnjavanjem i odvodnjavanje. Zakon br. 02/L-9 o Navodnjavanju Poljoprivrednih zemljišta i Zakon br. 03/L-198 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-9 o Navodnjavanju poljoprivrednih zemljišta, kao takav do sada nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Važan podsektor u okviru poljoprivrede je i stočarstvo. Ovaj podsektor se upravlja Zakonom br. 04/L191 o Stočarstvu. Ovim zakonom se reguliše zaštita, poboljšanje i sačuvanje kvaliteta genetičkih resursa životinja za povećanje stočarske proizvodnje, poboljšanje kvaliteta stočarskih proizvoda, očuvanje genetičke varijabilnost životinja. Ovaj zakon definiše uslove i stočarske prakse, za dobru oplodnju životinja
|145
na farmi, metode i tehnologije oplodnje životinja, uslove za izradu i usvajanje priplodnih programa, promene i očuvanje kvaliteta životinja. Osim toga, očuvanje genetičke varijabilnost i autohtonih rasa, naučne i profesionalne usluge u stočarstvu, genetička banka za životinje, preduzeća za oplodnju životinja, tržište i trgovina rasnim materijalima, inspekcija i neophodni fondovi takođe su pitanja koja se rešavaju u okviru ovog zakona. Zakon je izrađen sa tabelama usklađenosti i delimično je usklađen sa nekim brojem direktiva EU-a: Direktiva Saveta 2009/157EC; Direktiva Saveta 87/328/EEC; Direktiva Saveta 88/661 EEC; Direktiva Saveta 90/118 EEC; Direktiva Saveta 90/119 EEC; Direktiva Saveta 89/361 EEC; Direktiva Saveta 90/427 EEC; Direktiva Saveta 91/174 EEC i Direktiva Saveta 94/28/EZ. Zakon br. 02/L-98 o Zaštiti biljnih sorti. Ovaj zakon reguliše procedure za zaštitu biljnih sorti, izdavanje i zaštitu prava biljnih oplemenjivača, obezbeđuje i uslove za sorte svih rodova i vrsti biljaka uključujući i krštavanje između rodova i vrsti koje se mogu zaštititi ovim zakonom. Zakon je delimično usklađen sa Direktivom Saveta Evrope (SE) Br. 2100/94 od 27 Avgusta 1994. god. o pravima biljne zajednice; Implementacionom Direktivom Komisije 2014/97/EU od 15 Oktobar 2014 god. o dopuni Implementacione Direktive Saveta 2008/90/SE u vezi sa registracijom dobavljača sorti i njihove uobičajene liste. Zakon br. 2003/5 o Semenu reguliše proizvodnju i trgovinu semenom biljnih sorti i semenskog krompira u poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj zakon se primenjuje na semenje raznih biljni sorti u poljoprivrednoj proizvodnji i semenskog domaćeg krompira. Takođe ovaj Zakon reguliše i uvezenog semena – dakle sve vrste obuhvaćene spiskom Programa 1 koje imaju za cilj proizvodnju i prodaju na Kosovu. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Direktivom Saveta 66/402/EEZ, od 14 Juni 1966 god., o marketingu žitarica. Kosovo takođe ima i Zakon br. 2003/10 o Veštačkim đubrivima, koji reguliše registraciju, kontrolu, trgovinu i obezbeđenje zaštite kvaliteta veštačkih đubriva na Kosovu. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Uredbama EU br. 2003/2003 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 13 Oktobra 2003 god. koji se odnosi na đubriva. Organska poljoprivreda ostaje jedan od najvažnijih segmenata poglavlja poljoprivrede. Zakon br. 04/L-085 o Organskoj poljoprivredi stvara osnovu za održivi razvoj organske proizvodnje, takođe obezbeđuje efikasno funkcionisanje tržišta uz garantovanje fer konkurencije, poverenje potrošača i zaštitu interesa potrošača. Ovaj zakon određuje ciljeve i principe što se tiče: svih faza proizvodnje, pripremanja i distribucije organskih proizvoda i njihove kontrole; korišćenje pokazatelja koji se odnose na označavanje i reklamiranje organskih proizvoda i delimično je usklađen sa Uredbama EU-a (SE) br. 834/2007 od 28 Juna 2007. god. i Uredbe (SE) Br. 889/2008. Što se tiče javnog zdravstvenog osiguranja, Kosovo je usvojilo Zakon br. 04/L-041 o proizvodnji, otkupu, obradi i stavljanja u promet duvana. Ovim zakonom se reguliše proizvodnja, otkup, obrada, stavljanje u promet neobrađenog duvana i njegovih proizvoda u Republici Kosovo. Zakon nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Zadnjih godina poseban naglasak je stavljen na pružanju savetodavnih usluga, bilo od Kosovske strane, bilo od strane EU-a. Zakon br. 04/L-074 o Savetodavnim službama za poljoprivredu i ruralni razvoj, reguliše organizovanje i sprovođenje savetodavnih službi za poljoprivredu i ruralni razvoj, povećanje znanja, obuku za upravljanje farmom, kao i povećanje prihoda na farmi. Zakon je delimično usklađen sa Uredbom Saveta (SE) Br. 73/2009 od 19. januara 2009. god., koja određuje zajednićk pravila za šeme direktne podrške poljoprivrednicima prema zajedničkim poljoprivrednim politikama i stvaranju određenih šema podrške za poljoprivrednike, koji izmene Uredbe (SE) br. 1290/2005, (SE) br. 247/2006, (SE) br. 378/2007 i ukidaju Uredbu (SE) br. 1782/2003. Zakon br. 2003/9 o poljoprivrednim zadrugama, reguliše osnivanje, funkcionisanje rada poljoprivredni zadruga u funkciji razvoja poljoprivrede i povećanja produktivnosti rada poljoprivrednika. Do sada ovaj zakon nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a.
|146
Što se tiče sekundarnog zakonodavstva, MPŠRR izdalo je 10 Administrativnih Uputstava koje regulišu sektor poljoprivrede, ruralnog razvoja kao i mere i kriterijume podrške kroz direktna plaćanja i investicione garantove, itd. Politike MPŠRR-a o poljoprivrednom sektoru (žitarice, voće, povrće i stočarstva) Ukupna površina Kosova je 1.1 miliona ha, od čega 53% je poljoprivredno zemljište a 41% je šumsko zemljište. Poljoprivredni sektor doprinosi sa 10.3%, 2013. (ASK) BDP-a a izračunato je da zapošljava oko 4.6% od ukupnog broja zaposlenih. Stoga, poljoprivredni sektor ostaje jedan od glavnih prioriteta vlade sa ciljem poboljšanja trgovinskog bilansa, smanjenje nezaposlenosti, bezbednost prehrambenih proizvoda, zaštitu životne sredine, kao i poboljšanje života građana uopšte. Prema zahtevu Organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, ove statistike treba da se podele prema polu. U cilju razvoja poljoprivrednog sektora i ruralnog razvoja, vlada Republike Kosovo je usvojila nekoliko strateških dokumenata. Plan za Poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020 ostaje glavni dokument za ovo poglavlje koji ima za cilj restrukturiranje agro-ruralnog sektora u skladu sa onim EU-a, poboljšanje životnog standarda ruralnog stanovništva i poljoprivredne zajednice na Kosovu, uključujući smanjenje siromaštva, i podršku manje favorizovanim područjima., generisanje zapošljavanja, čuvanje resursa prirodnog nasleđa, kroz napredovanje fizičkog kapitala, usvajanje praksie proizvodnje, povećanje proizvodnje i produktivnosti, razvoj bezbednosnog sistema hrane i podizanje svesti o novim standardima. U oblasti hortikulture, Republika Kosovo je usvojila Strategiju za sektor hortikulture 2009-2013. Strategija ima za cilj povećanje prihoda i konkurentnih sposobnosti sektora hortikulture. Strategija, takođe ima za cilj povećanje proizvodnih kapaciteta, poboljšanje kvaliteta proizvoda u funkciji zamene uvoza u odnosu na domaće proizvode. Obzirom na činjenicu da Kosovo ima oko 41% šumskog zemljišta, kao prioritet vlade ostaje da osigura zaštitu i kvalitetno upravljanje šumama. MPŠRR je usvojilo Strategiju za razvoj šumarstva 2010-2020, koja ima za cilj održivo korišćenje šumskih resursa kroz pružanje institucionalnog i regulatornog okvira, osiguravajući stalne finansijske mehanizme za razvoj sektora. Dok, što se tiče komasacije zemljišta, Kosovo ima Strategiju za komasaciju zemljišta koja ima svoj vremenski okvir od 2010. do 2020 god.. Cilj strategije je realizacija projekata komasacije zemljišta u cilju racionalnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta, rešavanje pitanja vlasništva, obezbeđenje posedovanja zemljišta, povećanje veličine farme, tržišne konkurencije, razvoj infrastrukture, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe i pomoć za razvoj alternativnih poljoprivrednih aktivnosti. Značajnu ulogu u okviru 11. poglavlja za dalji razvoj sektora ima i Strategija savetodavnih službi za poljoprivredu i ruralni razvoj 2015-2020, usvojena 23. septembra 2015. god.. Cilj ove strategije je unapređivanje Savetodavnih službi za poljoprivredu i ruralni razvoj, identifikacija zahteva za savetodavne službe, kao i njihov izbor putem savetnika mreže savetodavnih službi, kao i organizacija savetodavnih službi na centralnom i lokalnom nivou. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koja se bave ravnopravnošću polova, ova strategija treba da sadrži i polnu perspektivu. Program ruralnog razvoja za 2017. godinu
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja pripremilo je Program ruralnog razvoja, koji identifikuje nekoliko oblasti koje treba izmeniti/poboljšati. Deo razmatranja bio je otkriće iz procesa razmatranja žalbi Komisije za projekte ruralnog razvoja i nalaza iz terenskih poseta predstavnika PPRR 2014-2016.
|147
Što se tiče promovisanja dostignuća iz sprovođenja mera PPRR-a 2014-2020, pripremljeno je 5 promotivnih video spotova za korisnike iz PPRR-a 2014-2016. Pored toga, pripremljen je izveštaj o kvalitetu sprovođenja PPRR-a 2016. koji uključuje napredak postignut u sprovođenju prioriteta i mera vezanih za postizanje programskih ciljeva, koji se odnose na finansijske podatke, zajedničke i specifične pokazatelje. Praćeni su korisnici iz mere 101, konkretnije podmera 101.4 sektor mesa i korisnici iz podmere 101.1.1, sektor bobičastog voća. Istraživanja sprovedena na terenu odnose se na period 2014-2016. Pored toga, pripremljeno je 2 Sektorska izveštaja - sa nalazima i preporukama. Što se tiče investicionih projekata, visok prioritet je dat investicijama za stalno povećanje specijalizovanja farmi i modernizacije prehrambene industrije, što se tiče programskih preferencija, ciljne grupe bile su: žene poljoprivrednice, mladi poljoprivrednici devojke i dečaci, visoke ruralna područja i farme koje su instalirale tehnologiju za efikasniju energiju - obnoviljvu energiju. Poljoprivredno zemljište
U cilju korišćenja, zaštite, regulisanja i iznajmljivanja poljoprivrednog zemljišta, očuvanja i zaštite poljoprivrednog potencijala na permanentan način, usvojen je Zakon br. 02/L-26 o Poljoprivrednom zemljištu, koji do sada još nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Za sprovođenje Zakona o regulisanju zemljišta, MPŠRR, je izdalo AU o klasifikaciji prikladnosti poljoprivrednog zemljišta o metodologiji razjašnjavanja vlasništva u nedovršenim projektima regulisanja zemljišta o proceni plodnosti i prikladnosti o kriterijumima i sadržaju pisanog sporazuma kao i za finansijsku nadoknadu za drveće, sejane i druge objekte nekretnina na zamenjeno zemljište. Površina poljoprivrednog zemljišta neprekidno se smanjuje zbog nedostatka prostornog planiranja i nemogućnosti sprovođenje Zakona o poljoprivrednim zemljištima i pravila koja se odnose na zaštiti poljoprivrednog zemljišta i sprečavanju promene namene na građevinsko zemljište. Prosek poljoprivrednog zemljišta po glavi stanovnika na Kosovu je veoma mali 0,15- 0,18 ha, što je manje od polovine proseka EU-a. Fragmentacija i mali obim poljoprivrednih parcela predstavljaju kontinuirani problem za održivu podršku poljoprivredne proizvodnje. Prema anketi poljoprivrednih domaćinstava KAS-a 2013 god., 49% farmi anketiranih domaćinstava imaju manje od 1 ha. Kosovo, je izvršilo i katastarsku klasifikaciju zemljišta, na osnovu prirodnih i ekonomskih uslova proizvodnje kultura, koji se koristi za utvrđenje katastarskih prihoda. Dakle, na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu br. 02/L-26 član 10. stav 10.1 pripremljena je nova klasifikacija prikladnosti poljoprivrednog zemljišta. Strategija za Komasaciju zemljišta 2010-2020 i Akcioni plan 2010-2020 za sprovođenje strategije usvojen je od strane Vlade Republike Kosovo sa br. 09/21 od 26.06.2011. Cilj Strategije za Komasaciju Zemljišta 2010-2020, je da napravi dugoročnu viziju za sprovođenje regulisanja zemljišta na Kosovu. Vlada Kosova je odlučila da reforma poljoprivrednog zemljišta uključujući korišćenje, planiranje upotrebu i regulisanje zemljišta, bude jedna od prioritetnih politika za MPŠRR. Aktivnosti za komasaciju zemljišta, sada su podržani i od strane PPRR 2007-2013. Prema srednjoročnoj proceni MPŠRR-a 2007-2013, mera za komasaciju poljoprivrednih zemljišta imalo je efekata u znatnom smanjenju parcela. Do sada je konsolidovano oko 14.000.00 ha. Komasacija će se nastaviti i u opštini Orahovac. MPŠRR je dodelila 500,000,00 Evra za Komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Direktna plaćanja Na osnovu Zakona br. 03/L-098 o Poljoprivredi i Ruralnom Razvoju, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/l-090 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-098 o Poljoprivredom i Ruralnom Razvoju, kao i Program o Poljoprivredi i Ruralnom Razvoju (PPRR) 2014-2020, MPŠRR svake god. priprema Program za
|148
direktna plaćanja. Za sprovođenje Programa o direktnim plaćanjima MPŠRR svake god. izdaje AU za direktna plaćanja. Svrha direktnih plaćanja bila je povećanje poljoprivredne proizvodnje, povećanje tržišne konkurencije nad uvezenim poljoprivrednim proizvodima iz inostranstva. Takođe, direktna plaćanja stvaraju vezu između poljoprivrednih proizvođača žena i muškaraca i administracije, sa ciljem podsticanja poljoprivrednika da razviju poslovanje u poljoprivredi. Budžet MPŠRR-a za direktna plaćanja za 2017. godinu bio je 25,000,000.00 evra. Organska poljoprivreda
Na osnovu Uredbi EU-A (SE) br. 834/2007, od 28. juna 2007. god. i Uredbe (SE) br. 889/2008, kao i izmene nastalih iz uredaba, izvršena je izmena i dopuna Zakona o Organskoj poljoprivredi br. 02/L122. Zakon o Organskoj poljoprivredi br. 04/L-085 primenjuje se za sledeće organske proizvode: poljoprivredne proizvode poreklom neobrađenih bilja, životinja kao i neobrađenih stočarskih proizvoda, proizvedeni u skladu sa principima organske proizvodnje i specifičnim propisima njihove inspekcije. Organska proizvodnja u Kosovo je još u ranijoj fazi razvoja kao u proizvodnji tako i u potrošnji, dok što se tiče mogućnosti razvoja ovog sektora, Kosovo ima veoma povoljne prirodne uslove za razvoj organske poljoprivrede. MPŠRR jeuspostavila bazu podataka o organskim proizvođačima na Kosovu takođe je stvoren spisak potencijalnih farmera, koji su zainteresovani da deo svoje proizvodnje prenesu na organske proizvode. Kultivisana površina sa lekovitim i aromatičnim biljem procenjuju se na oko 160 ha (16 vrsta lekovitih i aromatičnih bilja od ovih 70 ha su kultivisana kamilicom). Što se tiče sakupljanja lekovitih biljaka i divljih plodova od certifikacionih tela su certifikovane 4 zone na Kosovu, gde se vrši sakupljanje lekovitog bilja, šumskog voća i gljiva. Na Kosovu, u nedostatku certifikacionog tela i domaćih inspektora certifikaciju organskih/lekovitih bilja i aromatičnih bilja, kao i područja na kojima se vrši sakupljanje šumskih voća vrše međunarodna tela za sertifikaciju “Albinspekt” iz Albanije i “Q-chechk P.C” iz Grčke. Ove dve organizacije su akreditovane od strane Evropske komisije sa Uredbom br-139-x. U okviru odeljenja za poljoprivredne politike i tržišta postoji jedinica o Organskoj Poljoprivredi koja je osnivana na osnovu AU br. 01/2010. MPŠRR na osnovu AU br. 10/2013, od 22.07.2013, je formirala Komisiju o organskoj poljoprivredi sa dužnostima, odgovornostima i sastavom komisije za organsku poljoprivredu. Za 2017. godinu, MPŠRR kroz direktna plaćanja dodelila je 300 evra/ha za sertifikovane površine za uzgoj lekovitog i aromatičnog bilja; za biljne kulture (povrće i žitarice) 600 evra/ha, dok za voće 700 evra po hektaru certifikovane površine. Za 2017. godinu dodeljeno je 100.000,00 evra. Mreža računovodstvenih podataka o farmama (MRPF) Mreža računovodstvenih podataka o poljoprivrednim farmama (MRPF) je instrument koji služi za procenu prihoda poljoprivrednih domaćinstva i uticaja Zajedničkih poljoprivrednih politika u EU i u našoj zemlji. U 2004. godini, u okviru MPŠRR-a je osnovana MRPF kao pilot projekat u probnoj fazi koji je uključio 50 farmi. MRPF (FADN) postepeno se povećava. Dok od 2015. god., i nadalje uzorak FADN-a je proširen u 1,250 poljoprivrednika, što istovremeno čini najaveći uzorak FADN-a generisanog u Kosovu. Ovaj uzorak je prilično reprezentativan i čini oko 2 posto ciljnih farmi. Metodologija razvijena na Kosovu je u skladu sa Uredbom Saveta (SE) br. 1217/2009. Kriterijumi su određeni u skladu sa standardnom metodologijom MRPF-a. Odeljenje za ekonomske analize i poljoprivredne statistika, prikuplja i analizira ekonomsko-statističke podatke.
|149
Vinogradarstvo Vina su jedan od proizvoda o kojima se intenzivno raspravljalo tokom pregovora o SSP-u zbog važnosti koju imaju na tržištu Kosova i potencijala ove podoblasti za izvoz u zemljama EU-a. Prema Zakonu br. 02/L-08 o Vinima koji je izmenjen Zakonom br. 04/L-019 za izmene i dopune Zakona br. 02/L-08, Kosovo se definiše kao vinogradska teritorijalna jedinica podeljena u dva vinogradska regiona: Region Kosova i Region Dukađinija. Zakon je delimično usklađen sa Uredbama Komisije (SE) Br 436/2009, od 26. maja 2009. god., koji određuje detaljna pravila o sprovođenju Uredbe Saveta (SE) Br 479/2008, Uredbu Saveta (SE) br 479/2008 od 29. aprila 2008. god. o zajedničkoj organizaciji tržišta vina; Uredbu Komisije (SE) Br 555/2008 od 27. juna 2008. god. koja određuje detaljna pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (SE) br 479/2008 o zajedničkoj organizaciji tržišta vina, Uredbu Komisije (SE) Br 606/2009, od 10. jula 2009. god. koja određuje određene i detaljne propise za sprovođenje Uredbe Saveta (SE) br 479/2008; Uredbu Komisije (SE) br 607/2009, od 14. jula 2009. god. koja određuje specifične i detaljna pravila o sprovođenju Uredbe Saveta (SE) br 479/2008; Uredbu Saveta (SE) br 491/2009, od 25. maja 2009. god. o izmeni Uredbe (SC) br. 1234/2007 o osnivanju zajedničke organizacije poljoprivrednih tržišta i na posebnim odredbama za pojedine poljoprivredne proizvode (Uredba o zajedničkom tržištu CMO) i Uredbu Komisije i Evropskog Saveta (EU) Br. 1308/2013 o osnivanju zajedničke organizacije tržišta za poljoprivredne proizvode, koja ukida Uredbe Saveta br. 922/72; br. 234/79; br. 1037/2001; br. 1234/2007. Za sprovođenje Zakona o vinima izdato je 10 Administrativnih uputstava kojima se regulišu registri proizvodnih preduzeća grožđa i drugih proizvoda, određivanje vinogradarske teritorije, kriterijume za uvoz, izvoz i unutrašnju trgovinu vinom itd. Republika Kosovo trenutno prema registru vinograda ima 3.191 hektara vinograda. Vinogradi se nalaze na osam vinogradskih područja, gde samo vinogradsko područje Orahoveca i Suve Reke čine 90% vinograda na čitavoj vinogradskoj teritoriji Republike Kosovo. MPŠRR je uspostavila katastarski sistem vinogradarstva koji omogućuje identifikaciju parcela poljoprivrednika i prikupljanje drugih značajnih podataka za ovaj sektor. I sistem za upravljanje kvalitetom vina. Sistem integriše sve podatke u jedinstvenu bazu podataka na “Postgre SQL” koja omogućuje prikaz tekstualnih i grafičkih podataka koji se prenose u obrascima, izveštajima i drugim statistikama. Katastarski sistem vinograda i kontrole kvaliteta vina je nacionalni sistem koji funkcioniše na osnovu Zakona br. 04/L-019 o izmenama i dopunama Zakona br. 02/L-8 o vinima. Budući da je sistem upravljanja kvalitetom vina stvorio olakšice u procedurama, maksimalnu transparentnost i praćenje kontrole počevši od zahteva sve do sertifikacije vina. Svakom preduzeću je stvoren korisnik (user) za unos podataka iz konačne izjavljivanja za berbu grožđa. Takođe, sve procedure za kontrolu kvaliteta vina su digitalizovani. U registar vinograda registrovano je i 50 hektara ha. novih područja sa vinogradima. Postavljene su tri (3) Agro-meteorološke stanice za praćenje podataka o bolesti i štetočina vinove loze (dva u Orahovacu i jedan u Suvoj Reci. Odeljenje za vinogradstvo i vinariju koristi programsku platformu za razumevanje “Vine sense” za praćenje podataka u ove tri agro-meteorološke stanice. Tokom oktobra 2017. god. izvršeno je sertifikovanje vina. U zvaničnoj proceni učestvovalo je 103 vrste vina, od kojih je 38 ocenjeno visokokvalitetnim, 56 vrsta vina ocenjeno je kvalitativno, 6 vrsta vina ocenjeno je vinima zaštićenog geografskog porekla i 3 vrste stonog vina. Za očuvanje klonalnih sorti, u junu 2017. god., uz podršku italijanskog projekta “Kos Agri” - izgrađen je plastenik veličine 200 m2 i vinograd sa površinom od 0,20 ha za selekciju klonalnih sorti. Tokom 2017. god. od strane italijanskog projekta je podržana Laboratorija enologije za opremom i obukom osoblja za korišćenje opreme.
|150
Odeljenje za vinogradstvo i vinarstvo u čijem sastavu funkcioniše i laboratorija enologije, koja je akreditovana standardima ISO/IEC 17025 kao laboratorija za testiranje vina, je odgovorno za sektor vinogradstva i vinarstva, i za fizičko-hemijske i organoleptička analiza. Ruralni razvoj
Sa ciljem usklađivanja domaćih ruralnih politika sa Zajedničkim politikama poljoprivrede EU-a u 2009. godinu usvojen je Zakon br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je kasnije izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-090 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-098 o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zakon je delimično usklađen sa Uredbom Saveta (SE) br. 73/2009 od 19. januara 2009. Kao rezultat nacrta MPŠRR 2014-2020, postoji potreba za izradom novog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. U okviru ovog procesa izrađen je i usvojen Konceptni dokument i pripremljen je nacrt zakona koji ima kao osnovu 12 uredbe EU-a: Uredbu (EU) Br 1305/2013, Uredbu (EU) Br 1307/2013, Uredbu (EU) Br 1306/2013, Uredbu (EU) Br 1308/2013, Uredbu (EU) Br 231/2014, Primenjivu uredbu Komisije (EU) Br 447/2014, Direktivu 2001/18/EC, Uredbu Saveta (EC) Br 21/2004, Uredbu (EU) Br 1144/2014, Uredbu Saveta (EC) Br 834/2007, Uredbu (EU) Br 1151/2012, Uredbu Saveta (EC) br. 1217/2009. Za sprovođenje Zakona i Programa za poljoprivredu i ruralni razvoj, MPŠRR svake god. izdaje AU o kriterijumima podrške lokalnih razvojnih strategija – pristup LEADER, AU o merama i kriterijumima podrške u poljoprivredu i ruralni razvoj, i AU o direktnim plaćanjima u poljoprivredi. U funkciji dugoročnog razvoja sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja, izrađen je Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020, kojim su predviđene mere za poljoprivredu i ruralni razvoj. Ove mere su izrađene prema pravilima i postupcima IPARD-a i ZPP vezano za stopom podrške, prihvatljivost investicija i rashoda, kriterijume selekcije, procedura javnog informisanja/javnih oglasa, apliciranja kao i procedure za žalbe. Ciljevi program za poljoprivredu i ruralni razvoj (PPRR) 2014-2020 obuhvata povećanje konkurentne sposobnosti sektora agro-ishrane; poboljšanje kvaliteta života stanovnika cena i muškaraca u ruralnim podučjama preko diversifikacije aktivnosti u farmama i van farmi; zaštitu životne sredine i prirodnih resursa, kroz ulaganja u navodnjavanju, tretman otpada, kao i obnoviljvu energiju. Organ upravljanja je odgovoran za programiranje, praćenje, procenu, izveštavanje, finansijsko upravljanje, informisanje i ukupnu koordinaciju programa. Takođe je osnivano i Nadzorni odbor koji je odgovoran za praćenje sprovođenje Programa za poljoprivredu i ruralni razvoj. Podrškom fondova EU-a preko projekta Strategije lokalnog razvoja (SLR) do sada je osnovano 30 Lokalnih Akcionih Grupa (LAG) sa javno-privatnim partnerstvom koje se nalaze u opštinskim odeljenjima za poljoprivredu. LAG imaju po 25-30 članova (raznih oblasti: opštinski predstavnici, lokalni NVO-i, poljoprivrednici, biznisi, stručnjaci volonteri raznih oblasti). Budžet MPŠRR o ruralnim grantovim (projekti) je 21,277,022.00 evra. Odgovoran za ruralne politike je Odeljenje za razvoj ruralnih politika/Organ upravljanja, koji vrši izradu, praćenje i procenu godišnjeg programa i dugoročnog program ruralnog razvoja, kao i prati izmenu/dopunu u skladu sa Stubom II ZPP EU-a. U okviru daljeg institucionalnog razvoja za usklađivanje sa EU-om, Organ Upravljanja (OU) radi na operativnom priručniku za OU, Priručnicima za postupcima programiranja, marketinga, praćena i izveštavanja, Priručnika i postupcima implementacije mere za tehničku asistenciju/501, Završetak Memoranduma o razumevanju između OU i ARP-a. Agencija za razvoj poljoprivrede (ARP)
Agencija za razvoj poljoprivrede (ARP), osnivana je Zakonom br. 04/L-090 o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-98 o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dok na osnovu Uredbe br. 01/2012 o dužnostima, odgovornosti, ovlašćenja i organizacionu strukturu ARP-a na dan 09.01.2013, Agencija je odgovorna za sprovođenje programa za podršku poljoprivredi i ruralnom razvoju.
|151
Za sprovođenje mera i programa za podršku kroz ruralne subvencije i grantove, ARP će nastaviti sa unapređenjem i održavanjem softverske platforme na osnovu Uredbe EU-a 1306/2013 o direktnom plaćanju i Uredbe EU-a br. 1303/2013 o ruralnim grantovim. Takođe u ARP nastavlja sa registracijom poljoprivrednika u Elektronskom registru farmera gde se registruju sve lične podatake, koordinacije farme, podaci o zemlji koja se koristi, podaci o životinjama, podaci o mehanizaciji kao i mesto i datum registracije. U registar farmera, do sada je registrovano 55,147 farmera. Registar farmera je povezan sa veb aplikacijom za upravljanje direktnih plaćanja, kao i na punu vezu sa sLPIS, veza je funkcionalna jer bez funkcionisanja elektronskog registra farmera ne može da funkcioniše registar za upravljanje direktnih plaćanja i sLPSI. U ARP je zaposleno 68 radnika, od kojih 77,10%, su sa visokom spremom, dok 22,90% sa drugim profilima. Pojednostavljeni sistem za identifikaciju zemljišnih parcela (PSIZP) Što se tiče Pojednostavljenog sistema za identifikaciju zemljišnih parcela (PSIZP) postoji i program za identifikaciju zemljišnih parcela. Program omogućuje digitalizaciju svih parcela poljoprivrednih useva koje vrši subvencije ARP za površine. PSIZP je povezan putem geoportala i sa katastrom zemljišta, gde se putem geoportala koriste podaci parcela, dok sLPIS-Mobile je modul koji koriste inspektori za vršenje kontrola na terenu. Putem ovog modula inspektori mogu videti sve digitalizovane parcele koje su aplicirale za subvencije. Ovaj modul je takođe povezan i GPS-om. Kroz PSIZP sistem vrši se primena za sve poljoprivredne useve po površini. Štaviše, Agencija za razvoj poljoprivrede raspolaže i Programom za upravljanje grantovima, koji sadrži pet modula: Modul za apliciranje za grantove, Zahteva isplate u kojem se vrši apliciranje za grantove u skladu sa merama i pod-merama i popunjavanja zahteva za isplatu, Modula za upravljanje grantovima kojim se vrši administrativna kontrola aplikacija i poentiranje u skladu sa uslovima AU-a, Modul ovlašćenja isplata, kojim se vrši obračun plaćanja i izrada odluka za isplatu; Modul kontrole na terenu kojim se vrši prijem predmeta o kontroli na terenu i određivanje inspektora kontrole na terenu. Pored ovih programa, postoji i softver za pokazatelja koji je povezan sa Grant menadžmentom u kojem se registruju pokazatelji merenja projekata tokom vremena apliciranja kao i ažuriranje tokom odobrenja i ovlašćenja isplata. Veb aplikacija o upravljanju direktnim isplatama je funkcionalna, gde se kroz ovu aplikaciju vrši apliciranje za sve direktne isplate. Aplikacija je povezana sa PSIZP-om, gde nakon digitalizacije parcela vrši se apliciranje putem ove veb-aplikacije. Ovom veb aplikacijom vrši se potpuno upravljanje direktnim isplatama. Pored ovih programa, postoji i softver pokazatelja koji je povezan sa Grant menadžmentom u kojem se registruju pokazatelji merenja projekata tokom perioda apliciranja kao i ažuriranje tokom odobrenja i ovlašćenja isplata. Savetodavne usluge Tehničke savetodavne usluge na Kosovu su regulisane Zakonom br. 04/L--074 o savetodavnim uslugama za poljoprivredu i ruralni razvoj koji je delimično usklađen sa Uredbom Saveta (EK) br. 73/2009, od 19. januara 2009. god. koja reguliše zajednička pravila o direktnim šemama podrške za poljoprivrednike u skladu sa zajedničkim poljoprivrednim politikama i stvaranja određenih programa podrške za poljoprivrednike, koje menjaju Uredbe (EK) br. 1290/2005, (EK) br. 247/2006, (EK) br. 378/2007 i ukidaju Uredbu (EK) br. 1782/2003. Za pružanje nacionalnih savetodavnih usluga na pravi i što funkcionalniji način na celoj teritoriji Kosova, i za sprovođenje razvojnih politika, MPŠRR je usvojilo Strategiju savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj 2015/2020, br. 02/87 od 23.09.2015. U cilju sprovođenje Zakona, MPŠRR-DSHK&T izdalo je sva administrativna uputstva. Na osnovu ove strategije, savetodavne usluge za poljoprivredu i ruralni
|152
razvoj pružaju dva glavna izvora: savetnici u javnom sektoru (MPŠRR i opštine); i NVO-i, lokalni i međunarodni savetnici, zadruge, provajderi inputa, veterinari i udruženja poljoprivrednika. Departman tehničkih i savetodavnih usluga, kao nosilac savetodavnih usluga u saradnji sa ostalim departmanima MPŠRR-a priprema informacije o događajima/materijalima i podržava poljoprivrednike tokom procesa podnošenja zahteva. Departman je sastavljen od tri divizija: Divizija za tehničke i savetodavne usluge, Divizija terenskih usluga ekstenzije i Divizija za nadzor, koordinaciju, informisanje i IT. Savetodavne usluge su regulisane svim podzakonskim aktima koji su usvojeni. Vlada Kosova podržava ovaj sektor od 2009. god. kroz projekat: “Razvoj ruralnih područja kroz unapređenje savetodavnih usluga “. MPŠRR podržava projekat za savetodavne usluge sredstvima u iznosu od 200,000.00 evra. Za pružanje savetodavnih usluga, MPŠRR je licenciralo četiri savetodavne kompanije: Savetodavna kompanija IADK u Vučitrnu dana 03.03.2017; Savetodavna kompanija “Konsulting Inginering” u Prištini dana 18.03.2017; Savetodavna kompanija “IKC”Uroševac dana 20.04.2017, i Savetodavna kompanija “ESG”Priština, dana 12.05.2017. MPŠRR pruža različite savetodavne usluge kroz 34 opštinskih informativnih savetodavnih centara (OISC). Podrška donatora Pomoć EU-a
U okviru IPA 2015 finansijskog sporazuma sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj‘ predviđena je podrška projektom: ‘Šema grantova 2015: Poljoprivreda i ruralni razvoj ‘koje ima za cilj poboljšanje uslova, ispunjavanje standarda bezbednosti hrane na istom nivou sa onim EU-a; pomaže na povećanju konkurencije i poboljšanja života u ruralnim područjima. Vrednost projekta će iznositi 8.8 miliona evra i planirano je da sprovođenje počinje tokom 2017-2018.
U okviru IPA 2015 finansijskog sporazuma sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj‘ predviđen je projekat tehničke pomoći: ‘Izgradnja kapaciteta Kosova u odnosu na Zajedničko tržište (CMO) i poljoprivredne statistike’ koje ima za cilj povećanje i jačanje efikasnosti i efektivnosti kapaciteta, posebno u izgradnji standarda kvaliteta/tržišta i organizovanje kontrole za postepenu usklađenost sa standardima EU-a, proizvodnim organizacijama i grupama proizvođača, organske poljoprivrede i usklađenosti kosovskog zakonodavstva sa onim EU-a o poljoprivredi, stoci, semenju i biljnom materijalu. Takođe će pomoći u izgradnji kapaciteta o statistikama. Vrednost projekta će iznositi 1 milion evra i planirano je da sprovođenje počinje tokom 2017-2018.
U okviru IPA 2015 finansijskog sporazuma sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj’ takođe je predviđen i projekat tehničke asistencije ‘Podrška sistemu navodnjavanja i sprečavanja poplava za poboljšanje prirodnih resursa Kosova’ koje ima za cilj da podržava sektor navodnjavanja. Vrednost projekta će iznositi 1 milion evra i planirano je da sprovođenje počinje tokom 2017-2018.
Bilateralna pomoć
Svetska banka će nastaviti da podržava ovaj sektor sredstvima u iznosu od 20.80 miliona evra. Podržaće promociju sposobnosti konkurencije i povećanja u pod-sektorima stočarstva i hortikulture tokom naredne decenije kroz implementaciju odabranih mera iz poljoprivredne strategije, takođe biće izrađen i master plan za navodnjavanje , i pomoći će u izgradnji kapaciteta u MPŠRR-u.
USAID je 2015. god. pokrenuo projekat Poljoprivredni rast Kosova i ruralne mogućnosti (AGRO) aktivnost je petogodišnja inicijativa (2015-2020) sa iznosom od 12 miliona dolara, koji ima za cilj da poboljša održivost i konkurenciju domaćih tržišta i izvoz poljoprivrednih preduzeća sa sedištem na Kosovu.
|153
U narednim godinama nemačka vlada kroz Federalno ministarstvo za saradnju i ekonomski razvoj (BMZ) će naložiti Nemačkoj agenciji za međunarodnu saradnju - GIZ implementaciju novog projekta tokom 2018-2020 zvanim ‘Stvaranje zapošljavanja putem promovisanja izvoza (CETEP). Očekuje se da će projekat započeti u januaru 2018. god..
Sektor za poljoprivredu i ruralni razvoj je podržan i od drugih donatora, kao što je: Austrijska agencija za razvoj (ADA) kroz sledeće projekte:
SUSI projekat – Suva Reka (2017-2020) u cilju da se sprovodi u Suvoj Reci podržava male poljoprivrednike kroz šemu grantova (poljoprivrednici koji nemaju pristup nacionalnim grantovima.). Projekat je u implementaciji i njegova vrednost iznosi 400.000 evra.
Novi projekat “Ruralni razvoj u opštinama Priština, Kamenica i Novo Brdo” (2016-2019) ima za cilj izgradnju kapaciteta, pomaganjem poljoprivrednika putem grantova i saveta. Projekat je u implementaciji i ima iznos od 3.3 miliona evra, dok opština Priština će učestvovati u zajedničkom finansiranju sa 1.5 miliona evra za tri naredne god. (2016 -2019).
Projekat ‘InTerDev - Integrated Territorial Development II’ koji ima za cilj smanjenje nezaposlenosti, ruralni razvoj kroz organizovanje ekonomskih aktivnosti mikro i malih preduzeća. Projekat je u implementaciji i njegova vrednost iznosi 1.9 miliona evra.
Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Izrada programa direktnih plaćanja i ruralnih grantova više od 50 miliona evra;
Kontinuirana finansijska podrška u sektoru poljoprivrede sa ciljem povećanja prihoda od farmi, održive proizvodnje kvalitetne hrane i povećanje konkurentnosti.
3.13. Poglavlje 12 i acquis-a: Politike bezbednosti hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike Integrisani pristup EU za bezbednost hrane ima za cilj obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti hrane, zdravlja životinja, dobrobiti životinja i zdravlja biljaka u okviru Evropske unije putem koherentnih mera od farme-do stola i potrebnog nadzora, osiguravajući efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. 12 poglavlje pokriva detaljna pravila u oblasti bezbednosti hrane. Opšte politike namirnica postavljaju pravila higijene za proizvodnju hrane. Pored toga, acquis pruža detaljna pravila u oblasti veterinarstva, koje su ključne za zaštitu zdravlja, dobrobiti životinja i bezbednost hrane životinjskim poreklom na unutrašnjem tržištu. U oblasti fitosanitarije, pravila EU-a pokrivaju pitanja poput kvaliteta semena, materijala za zaštitu biljaka, štetne organizme i ishranu životinja. Zahtevi SSP-a Obaveza za usklađivanje zakonodavstva Kosova u 12. poglavlju sa onim Evropske unije proizilazi iz člana 74 i 102 SSP-a. Član 102 SSP-a predviđa ovu saradnju koja treba da se odvija između strana u svim prioritetnim oblastima koje se nadovezuju sa acquis-om EU-a u oblasti poljoprivrede, kao i sa šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, bezbednosti ishrane, veterinarske i sanitarne oblasti. Saradnja posebno će ciljati modernizaciju i restrukturiranje poljoprivrede i agro-industrijskog sektora na Kosovu, posebno za ispunjavanje sanitetskih uslova EU-a, radi poboljšanja upravljanja vodom i ruralnim razvojem, i za razvoj povezanih aspekata sektora šumarstva Kosova i podrške postepenog usklađivanja kosovskog zakonodavstva i praksi sa acquis-om EU-a. Pored obaveza iz SSP-a, Kosovo takođe mora da ispuni uslove koji proizilaze iz Izveštaja o napretku 2016. god. i od sastanka pod-odbora za poljoprivredu i ribarstvo, održanom u martu 2017. god.. Ovi dokumenti ističu neke od ključnih oblasti Kosova za poboljšanje, kao što je transfer opštinskih inspektora u AHV, izgradnja fabrike za preradu životinjskih pod-proizvoda i prateće mere; borba protiv ilegalne trgovine životinjama, pogotovo sa Srbijom kao i dalje unapređenje baze podataka za identifikaciju, registraciju i kretanje životinja; usklađivanje veterinarskih zdravstvenih sertifikata sa državama Srbije i Bosne i Hercegovine; izgradnja prehrambenih postrojenja i razvoj strategije za njihovu izgradnju; usvajanje
|154
pravnog paketa; sistematičnija primena i sprovođenje postojećeg zakona; izrada višegodišnjeg plana kontrole o bolestima životinja; proširenje oblasti akreditacije laboratorije AHV-a. Trenutno stanje Institucionalni okvir Što se tiče odgovornih institucija u oblasti bezbednosti ishrane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je odgovorna za izradu nacionalnog zakonodavstva u skladu sa acquis-om EU-a, utvrđenim Uredbom br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i ministarstava-Prilog-14, tačka (stvara politiku i sprovodi zakone za razvoj sektora poljoprivrede, stočarstva, proizvodnje i zaštite biljaka, ruralnog razvoja i postavljanje standarda koje treba primeniti) i tačka viii (u saradnji sa Ministarstvom zdravstva i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja nadgleda kontrolu kvaliteta hrane i poljoprivrednih sirovina u cilju zaštite potrošača). Agencija za hranu i veterinarstvo (AHV) je odgovorna institucija za sprovođenje zakona u oblasti bezbednosti hrane i zdravlja životinja, kao i o fitosanitarnim kontrolama. AHV je osnivana na osnovu Zakona br. 21/2004 o veterinarstvu koja je proširena Zakonom br. 03/L-016 o hrani. Zakonodavni okvir i okvir politika Zakonodavni okvir i okvir politika u oblasti bezbednosti hrane AHV kao glavni akter u oblasti bezbednosti hrane, sprovodi važan deo acquis-a EU-a iz Higijenskog paketa. U oblasti bezbednosti hrane, usvojeno je sledeće zakonodavstvo:
Zakon br. 03/L-016 o hrani, koji reguliše opšta načela i uslove za higijenu hrane i bezbedne hrane za ljude kao i stočnu hranu, obeveze subjekata koji pružaju hranu za ljude kao i hranu za životinje. Ovaj zakon rešava i pitanje higijene i bezbedne hrane za ljude i stočne hrane, opšte uslove koji se odnose na deklaraciju ili imenovanje hrane za ljude i hrane za životinje, opšte uslove za postavljanje na tržištu hrane za ljude i hrane za životinje, kao i hrane koja sadrži genetske modifikovane organizme ili se sastoje od njih. Štaviše, adresira sistem zvanične kontrole hrane, ovlašćene laboratorije za testeranje i referenciju, upravljanje krizama i hitnim slučajevima, osnivanje Agencije za hranu i veterinarstvo. Ovaj zakon se primenjuje u svim fazama proizvodnje, prerade, skladištenja i distribucije hrane za ljude i hrane za životinje, osim primarne proizvodnje, pripreme, rukovanja i skladištenja hrane u domaćinstvima koja nije namenjena za prodaju na tržištu. Zakon je delimično usklađen sa Uredbom br. 178/2002 Evropskog parlamenta i saveta.
Zakon br. 04/L-114 o obogaćivanju brašna, koji određuje pravila koja se primenjuju za obogaćivanje brašna za potrošnju, u cilju sprečavanja i smanjenja bolesti koja nastaju nedostatkom gvožđa i folne kiseline i prema nutritivnom stanju i na dobrovoljnoj osnovi i vitaminima A, B12 i cink, koji ne transponuje nijedan zakon EU-a.
Uredba br. 10/2011 o zvaničnim kontrolama preduzetih za osiguranje verifikacije usklađenosti sa Zakonom o hrani i hrani za životinje i propisa o zdravlju i dobrobiti životinja i delimično transponuje Uredbu br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta.
Uredba br. 11/2011 o higijeni prehrambenih proizvoda, koja delimično transponuje Uredbu br. 852/2004 Evropskog parlamenta i saveta.
Uredba br. 12/2011 o određivanju specifičnih pravila higijene hrane životinjskog porekla, koja delimično transponuje Uredbu br. 853/2004 Evropskog parlamenta i saveta.
Uredba br. 13/2011 o određivanju specifičnih pravila za organizovanje zvaničnih kontrola hrane sa životinjskim poreklom namenjene za potrošnju od ljudi, koja delimično transponuje Uredbu br. 854/2004 Evropskog parlamenta i saveta.
|155
Uredba br. 27/2012 o mikrobiološkim kriterijumima prehrambenih proizvoda, koja delimično transponuje Uredbu br. 2073/2005.
Uredba br. 17/2012 o određivanju visine plaćanja usluga agencije, koja delimično transponuje Uredbu br. 882/2004 Evropskog parlamenta i saveta.
Uredba (MTI) br. 09/2013 o obeležavanju, prezentaciji i reklamiranju prehrambenih proizvoda, koja delimično transponuje Uredbu br. 1169/2011 Evropskog parlamenta i saveta.
Uredba br. 28/2013 o aditivima hrane, koja delimično transponuje Uredbu EU-a br. 1331/2008, br. 1332/2008; br. 1333/2008 i Uredbu br. 1334/2008.
Uredba br. 43/2013 o određivanju maksimalnih nivoa za određene zagađivače u prehrambenim proizvodima za ljude i nepoželjne supstance u stočnoj hrani, koja delimično transponuje Uredbu br. 1881/2006 i Uredbu br. 333/2007 Evropske komisije.
U cilju dalje dopune pravnog okvira, takođe je usvojeno još (8) podzakonskih akata kojima se reguliše oblast bezbednosti hrane. U međuvremenu počela je izgradnja fabrike za preradu životinjskih pod-proizvoda a potpisan je i sporazum sa izabranom kompanijom za snabdevanje ove fabrike opremom. Godišnji nacionalni plan kontrola i uzimanja uzoraka obuhvata učestalost zvaničnih kontrola domaćih institucija, granične kontrole, nacionalni plan nadzora ostataka i kontrolu bolesti životinja. Ova učestalost je zasnovana na proceni rizika, vršene tokom procesa kategorizacije, dok uzimanje uzoraka je planirano u skladu sa usvojenim pravilima Uredbom br. 27/2012 o mikrobiološkim kriterijumima. Laboratorija Laboratorija hrane i veterinarstva- AHV počela je sa radom 2007. god.. U 2008. i 2009. godini izgrađeni su objekti Laboratorije za hranu i Laboratorije za zdravlje životinja. One su podeljene u sektorima, kao što sledi:
Sektor za mikrobiologiju hrane i preparacije;
Sektor za hemiju hrane i veterinarskih ostataka;
Sektor za analizu mleka;
Sektor serologije i molekularne dijagnostike;
Sektor bakteriologije; i
Sektor pato-anatomije. Funkcije i zadaci Laboratorije za hranu i veterinarstvo (LHV) su regulisana Zakonom br. 2004/21 o veterinarstvu (član 38, 39, 40, 41 i 42), dok prema Administrativnim uputstvom br. 21/2007 od 14.08.2007 definisane su: funkcija, ovlašćenja i odgovornosti LHV-a. Delokrug LHV-a obuhvata testiranje fizičkih, hemijskih i mikrobioloških parametara hrane životinjskog porekla, ostataka u hrani i u stočnoj hrani. LHV takođe prati i vrši dijagnozu bolesti životinja, sa ciljem zaštite zdravlja životinja, javnog zdravlja i bezbednosti hrane. LHV je opremljena savremenom opremom i računarskom podrškom, tako da može da testira proizvode sa metodama testiranja iz oblasti primene akreditacije. LHV je akreditovana od Direkcije za akreditaciju Kosova sa ISO 17025 standardom 11. februara 2014. god. i ponovo je procenjena 12 i 13. februara 2015. god.. LHV ima 50 akreditovanih metoda za analizu hrane i za obavljanje dijagnoze bolesti životinja. Trenutno, u LHV-u su zaposlena 32 radnika. Osoblje LHV-a je profesionalno i stalno je bilo deo obuka unutar i van zemlje.
|156
Što se tiče kapaciteta sanitetske inspekcije Kosova, u sektoru je zaposlen jedan (1) šef sektora i 16 sanitarnih inspektora. Ministarstvo trgovine i industrije takođe ima svoju ulogu i u pitanjima bezbednosti hrane na osnovu Zakona br. 04/L-121 o zaštiti potrošača, iz kojeg proizilazi Uredba (MTI) br. 09/2013 o obeležavanju, prezentaciji i reklamiranju prehrambenih proizvoda, koja transponuje Uredbu (EU) br. 1169/2011. Zakonodavni okvir i okvir politika u oblasti veterinarstva Isto kao i u oblasti bezbednosti hrane, i u oblasti veterinarstva MPŠRR je odgovorno za izradu nacionalnog zakonodavstva u skladu sa acquis-om EU-a, dok AHV je odgovorna institucija za sprovođenje zakonodavstva u ovoj oblasti. Politike veterinarstva na Kosovu uređuju tri zakona koji su usvojeni od strane Skupštine Kosova, kao što sledi:
• Zakon br. 2004/21 o veterinarstvu, koji reguliše opšte funkcionisanje sektora veterinarstva na Kosovu i ne transponuje neki zakon EU-a;
• Zakon br. 02/L-10 o dobrobiti životinja, koji reguliše držanje, zbrinjavanje, smeštaj, uzgoj, prevoz i druga pitanja u vezi dobrobiti životinja, koji ne transponuje nijedan zakon EU-a;
• Zakon br. 03/L-016 o hrani, koji reguliše opšta načela i zahteve koji se odnose na higijenu hrane i bezbedne hrane za ljude i hrane za životinje, obeveze subjekata koji posluju hranom za ljude i hranom za životinje što se tiče higijene i bezbedne hrane za ljude i hrane za životinje;
• Zakon br. 02/L-111 o pčelarstvu, koji reguliše uzgoj pčela, mere za sprečavanje i suzbijanje bolesti pčela, nadgledanje objekata proizvodnje i skladištenja pčelinih proizvoda koji ne transponuje nijedno zakonodavstvo EU-a.
Politike veterinarstva dopunjuju se relevantnim administrativnim uputstvima, koja delimično transponuju relevantno zakonodavstvo EU-a i imaju za cilj izvršenje posebnih zadataka definisanih u primarnom zakonodavstvu, kao što su:
• AU br. 12/2012 o identifikaciji i registraciji životinja, na osnovu Uredbe (EK) br. 1760/2000 Evropskog parlamenta i saveta koja ukida Uredbu saveta (EK) br. 820/97; Uredbu (EK) br. 494/98 koja definiše detaljna pravila za sprovođenje Uredbe saveta (EK) br. 820/97; Uredbu (EK) br. 911/2004 koja sprovodi Uredbu (EK) br. 1760/2000 Evropskog parlamenta i saveta; Uredbu (EK) br. 21/2004 koja menja Uredbu (EK) br. 1782/2003 i Direktive 92/102/EEZ i 64/432/EEZ; i Direktivu 2008/71/EK.
U međuvremenu pravni okvir je dopunjen sa još šest (6) podzakonskih akata u oblasti veterinarstva.
Oblast veterinarstva takođe je regulisana sekundarnim nacionalnim zakonodavstvom, odnosno uredbama i SOP-ima koje regulišu zabranu slobodnog kretanja i marketing živine kako bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, zabranu uvoza sveže živine, čuvanje hrane za živinu od zaraznih bolesti, uvoz proizvoda sa životinjskim poreklom iz EU-a, pojednostavljenje procedura uvoza i odobrenje uvoza iz zemalja EU-a bez dozvole za uvoz. Uvoz živih životinja Što se tiče uvoza živih životinja, u cilju suzbijanja ilegalnog tržišta živih životinja, u okviru IUG-a osnivana je radna grupa. Članovi radne grupe su predstavnici Kosovske policije, carina i AHV-a. Ova radna grupa se redovno sastaje i usvojila je SOP-i o zapleni krijumčarene robe. Navedene institucije vrše redovne zajedničke akcije. Zdravlje životinja
Osim Zakonom br. 2004/21 o veterinarstvu, sektor veterinarstva uređuje se Zakonom br. 03/L016 o hrani i Uredbama o higijenskom paketu. Što se tiče zdravlja životinja, usvojeni su sledeći podzakonski akti:
|157
AU br. 33/2006 o merama za kontrolu klasične svinjske kuge, na osnovu Uredbe Komisije (EK) br. 1251/2008 koja primenjuje Direktivu Saveta 2006/88/EZ;
AU br. 27/2006 o kontroli, sprečavanju i iskorenjivanju bolesti „Slinavka i šap” na Kosovu, na osnovu Direktive saveta 2003/85/EZ koja ukida Direktivu 85/511/EEZ i Odluke 89/531/EEZ i 91/665/EEZ i izmenu Direktive 92/46/EZ 2004/07;
AU br. 24/2005 o suzbijanju zoonoznih bolesti živine “Ptičiji grip” na osnovu Direktive saveta 2005/94/EZ koja ukida Direktivu 92/40/EEZ.
Godišnji nacionalni plan kontrole se izrađuje od strane AHV-a i njegov cilj je zaštita javnog zdravlja i zdravlja životinja. Ovim planom se predviđaju mere koje se preduzimaju za sprečavanje bolesti životinja. Staranje prema životinjama
Staranje prema životinjama na Kosovu se reguliše Zakonom br. 02/L-10 o staranju prema životinjama, praćeno sledećim sekundarnim zakonodavstvom:
AU br. 31-2006 o prevozu životinja, delimično zasnovano na Uredbu Saveta (EK) br. 1/2005 koje izmenjuje Direktive 64/432/EEZ i 93/119/EZ i Uredbu (EK) br. 1255/97;
AU br. 24-2006 o humanom klanju životinja, delimično zasnovano na Direktivu Saveta 93/119/EZ;
Uredba br. 12/2014 o utvrđivanju minimalnih standarda za zaštitu teladi, delimično zasnivano na Direktivu Saveta 2008/119/EZ;
Uredba br. 17/2014 o zaštiti životinja koja se drži u stočarske svrhe, delimično zasnovano na Direktivu Saveta 98/58/EZ;
Uredba br. 03/2015 o utvrđivanju minimalnih standarda za zaštitu svinja, delimično zasnovano na Direktivu Saveta 2008/120/EZ.
Hrana za životinje
Hrana za životinje se reguliše Zakonom br. 03/L-016 o hrani i Uredbom br. 43/2014 o određivanju maksimalnog nivoa određenih zagađivača u prehrambenim proizvodima i nepoželjnim supstancama u proizvodima za ishranu životinja, koje delimično transponuje Uredbu (EK) br. 1881/2006 Komisije, kao što se izmenjuje Uredbom Komisije (EK) br. 1126/2007 i Uredbu (EK) br. 565/2008. Takođe, ovaj sektor se reguliše i drugim nacionalnim podzakonskim aktima, kao što su:
• AU br. 26/2005 o merama za nadgledanje određenih materija i njihovih ostataka u živim životinjama i u proizvodima sa životinjskim poreklom, koji je delimično zasnovan na Direktivu Saveta 96/23/EK koja ukida Direktive 85/358/EEZ i 86/469/EEZ i Odluke 89/187/EEZ i 91/664/EEZ, Odluku Komisije 97/747/KE zasnovano na Direktivu Saveta 96/23/EZ i Odluku Komisije 98/179/EZ.
Veterinarska granična kontrola Veterinarska granična kontrola se zasniva na Zakon br. 03/L-016 o hrani i na Zakon br. 21/2004 o veterinarstvu, i na sledećim podzakonskim aktima:
• AU br. 18/2005 o veterinarskoj kontroli uvoza, tranzitnog prelaza prehrambenih i ne-prehrambenih proizvoda životinjskog porekla, živih životinja i materijala za uzgoj životinja, koje delimično transponuje Direktivu 91/496/EEZ i Direktivu 97/78/EZ;
• Uredba 18/2012 o utvrđivanju uslova zdravlja životinja, javno zdravlje i veterinarska sertifikacija za mleko i mlečne proizvode, koja delimično transponuje Uredbu Komisije (EU) br. 605/2010.
Veterinarska inspekcija u Republici Kosovo se takođe uređuje nacionalnim zakonodavstvom koje ne transponuje nijednu Direktivu EK-a, kao što je Zakon br. 2004/33 o stočarstvu i prateća AU-a koja regulišu pitanja kao što su kriterijumi za kontrolu kvaliteta hrane životinja i aditiva, sastojci hrane za životinje, utvrđivanje pitanja o složenoj hrani životinja i osnivanje radnih komisija za hranu životinja, koja pomažu institucijama i subjektu poslovanja hranom za životinje.
|158
Trenutno kontrole se vrše u devet (9) graničnih tačaka kontrole, odnosno u Vrbnica, Elez Hanu, Bela Zemlja, Merdare, Stančić, Jarinje, Kula, Aerodrom i železnica. U okviru suzbijanja ilegalne trgovine životinjama, tokom perioda 2019-2022, nadležni organi Kosova nastaviće napore za poboljšanje saradnje sa zemljama regiona, posebno sa Srbijom. Lokalna samouprava
Osim inspektora na nivou AHV-a, zvanične kontrole se vrše i od strane opštinskih sanitarnih, poljoprivrednih i veterinarskih inspektora. Da bi postojao jedinstven i integrisan pristup kontrola, zahtev je i EK-a da i opštinski inspektori budu prebačeni u Agenciji. Međutim, da bi se takvo prebacivanje desilo, treba da se dopuni/izmeni Zakon br. 03/L-049 o finansijama lokalne samouprave, koji se očekuje sa se izmeni i usvoji tokom 2016. god.. Direkcija koja se bavi veterinarskim pitanjima u okviru AHV-a je Direkcija za zdravlje i dobrobit životinja. Ova Direkcija ima 14 (četrnaest) zaposlenih službenika. Što se tiče kapaciteta pograničnog veterinarskog inspektorata, u ovom sektoru je zaposleno sledeće osoblje: jedan (1) šef sektora, 14 veterinarskih inspektora i dva (2) službenika za upravljanje uzorcima iz pograničnih kontrolnih tačaka. Zakonski okvir i okvir politika u oblasti fitosanitarije Politike fitosanitarije na Kosovu se uređuju sledećim zakonodavstvom koji je delimično transponovan acquis-om EU-a:
Zakon br. 03/L-029 o poljoprivrednom inspektoratu, koji nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a i utvrđuje organizovanje, ovlašćenja, obaveze i odgovornosti inspektora u inspekcijskom radu u poljoprivrednim oblastima kao što su: poljoprivredna zemljišta, zaštita biljaka, šumarstvo, itd. U okviru ovog zakona, inspektor vrši kontrolu poslovnog prostora, objekata, oprema, alata, proizvodnje, prerade, prometa, prevoza, izvoza, uvoza i tranzita robe;
Zakon br. 02/L-95 o zaštiti biljaka, koji je delimično usklađen sa Direktivom 2000/29/EZ. Zakon ima za cilj zaštitu biljaka, biljnih proizvoda i drugih objekata, primenu zaštitnih bioloških mera biljaka, utvrđivanje odgovornosti i mera za sprečavanje prodiranja i širenja štetnih organizama za biljke, biljne proizvode, drugih objekata i njihovo iskorenjivanje, prikupljanje i razmenu informacija i podataka sa drugim zemljama, finansiranje i kompenzaciju za izvršenje radova na zaštiti bilja, i utvrđenje obaveza nadležnih organa za zaštitu zdravlja bilja i poslove fitosanitarnog inspektora;
Zakon br. 03/L-042 o proizvodima za zaštitu bilja, delimično usklađen sa Direktivom Saveta 91/414/EEZ, dok smernice izdate iz ovog zakona su zasnovane na: Uredbu Evropskog parlamenta i saveta br. 1107/2009, koja ukida Direktivu Saveta br. 79/117/EEZ i Direktivu br. 91/414/EEZ; Uredbu Evropskog parlamenta i saveta br. 1272/2008, koja ukida Direktivu br. 67/548/EEZ i 1999/45/EZ, Uredbu EK br. 1907/2006; Uredbu Evropskog parlamenta i saveta br. 396/2005 o izmeni Direktive Saveta 91/414/EEZ. Cilj ovog zakona je uređenje postavljanja na tržište i kontrolu aktivnih supstanci proizvoda za zaštitu bilja, ovlašćenje, promet, korišćenje, ostataka u biljkama i biljnim proizvodima, vođenje beleški fizičkih i pravnih lica obuhvaćenih u stavljanju na tržište i upotreba proizvoda za zaštitu biljaka, tehnički uslovi o upotrebljenoj opremi za primenu i njihovi elementi, odgovornosti nadležnog organa za sprovođenje ovog zakona i njegov nadzor;
Zakon br. 03/L-016 o hrani, delimično usklađen sa Uredbom br. 178/2002 Evropskog parlamenta, koji utvrđuje opšta načela i zahteve zakona o hrani, kao i bezbednosne mere prema Uredbi 2008/630/EZ;
Zakon br. 2004/13 o rasadnom materijalu koji reguliše pitanja koja su povezana sa proizvodnjom, trgovinom, uvozom, izvozom rasadnog materijala, kao i registraciju proizvođača i trgovaca rasadnog materijala koji je usklađen sa Direktivom br. 2008/72/EZ;
|159
Zakon br. 2003/5 o semenima Kosova, koji nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a i reguliše pitanja koja se odnose na proizvodnju i trgovinu biljnim sortama i semenskim krompirima u poljoprivrednoj proizvodnji. Primenjuje se za semenje različitih biljnih vrsta u poljoprivrednu proizvodnju i krompira za semenje kako domaće, tako i one uvozne sa ciljem proizvodnje i marketinga na Kosovu. Ovaj zakon nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a.
Zakon br. 2003/10 o veštačkom đubrivu objavljen od strane predstavnika UNMIK-a nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a;
Zakon br. 04/L-019 o izmeni i dopuni Zakona br. 02/L-8 o vinu, kojim se reguliše proizvodnja i promet grožđa za proizvodnju vina, proizvodnje i uslova stavljanja u promet vina i drugih proizvoda prerade grožđa i vina, zaštitu proizvedenog vina u određenom geografskom regionu koji se razlikuje posebnim uslovima klime, zemljišta i drugim uslovima koji je delimično usklađen sa: Uredbom Komisije (EJ) br. 436/2009 koja definiše detaljna pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (EK) br. 479/2008; Uredbu Saveta (EK) br. 479/2008; Uredbu Komisije (EK) br. 555/2008 koja definiše detaljna pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (EK) br. 479/2008; Uredbu Komisije (EK) br. 606/2009 koja definiše određena detajizovana pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (EK) br. 479/2008; Uredbu Komisije (EK) br. 607/2009 koja definiše detaljna i specifična pravila za sprovođenje Uredbe Saveta (EK) br. 479/2008; Uredbu Saveta (EK) br. 491/2009 o izmeni Uredbe (EK) br. 1234/2007 i Uredbu Komisije i Evropskog saveta (EU) br. 1308/2013 o osnivanju zajedničke organizacije tržišta za poljoprivredne proizvode i ukidanje Uredbi Saveta br. 922/72; br. 234/79; br. 1037/2001; br. 1234/2007;
Zakon br. 02/L-98 o zaštiti sorte bilja, kojim se regulišu procedure za zaštitu sorti bilja, za davanje i zaštitu prava odgajivača biljaka, koji obezbeđuje uslove za sorte svih rodova i vrsta biljaka uključujući i ukrštanje između rodova i vrsta koja se mogu zaštititi ovim zakonom. Zakon je delimično usklađen sa Uredbom Saveta (EK) br. 2100/94; Primenljivom Direktivom Komisije 2014/97/EU koja sprovodi Direktivu Saveta 2008/90/EK;
AU br. 11/2010 o registraciji proizvođača, prerađivača, uvoznika, distributera, magacionera, ambalažera, izvoznika biljaka, prodavaca na veliko bilja, drugih delova i biljnih proizvoda, delimično zasnovano na Direktivu br. 2000/29/EK;
AU br. 05/2017 o ponovnom pakovanju proizvoda za zaštitu biljaka. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR) je odgovorna za izradu nacionalnog zakonodavstva u skladu sa acquis-om EU-a, kao što je definisano u Uredbi br. 02/2011- o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije premijera i i ministarstava. Agencija za hranu i veterinarstvo (AHV) je odgovorna institucija za sprovođenje zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane i zdravlja životinja, kao i fitosanitarne kontrole. Kosovo je već pripremilo spisak bolesti biljaka prisutnih na njenoj teritoriji u Aneksu Zakona o zaštiti bilja. Kontrole se zasnivaju na Godišnjem nacionalnom planu o zvaničnim kontrolama i uzimanju uzoraka. Kontrolni spiskovi (check-liste) su pripremljeni i inspektori su obučeni putem Tvining projekta: “Dalja podrška AHV-u.” Fitosanitarna kontrola MPŠRR takođe izrađuje zakonodavstvo u oblasti fitosanitarstva, uključujući pripremanje spiska parazita i karantinskih štetočina, odobrenje izvoza i izvoza, i koordinaciju rada Poljoprivrednog instituta Kosova u Peći za izvršenje dijagnostičkih analiza. Fitosanitarni inspektori su odgovorni za:
Inventarizaciju štetnih bioloških agenasa (bolesti, štetočina, korova, itd.) prema kulturi;
Nadzor liste karantinskih parazita i onih od ekonomskog interesa (Lista A i Lista B);
Kontrolu semena, rasadnog materijala i objekata za zaštitu bilja;
|160
Inspekciju aktera uključenih u proizvodnju bilja u pogledu zaštite bilja;
Međunarodnu saradnju sa institucijama za zaštitu bilja;
Promociju aktivnosti za zaštitu bilja (brošure, priručnici, leci, obuke, savetovanja, itd.). Granični inspektorat je odgovoran za graničnu kontrolu u Elez Han, Merdare, Bela Zemlja, Jarinje i Vrmica. Ako je potrebno, kontrola se može izvršiti i u tačkama na aerodromu i železnici u Prištini. Pored inspektora na nivou AHV-a, službene kontrole se vrše i od strane opštinskih sanitarnih, poljoprivrednih i veterinarskih inspektora. Vidi “Lokalna samouprava” u pod-poglavlju “Bezbednost hrane”. Sanitarni inspektorat svoje aktivnosti i zadatke obavlja na osnovu Zakona o sanitarnom inspektoratu Kosova 2003/22, Zakona br. 03/L-016 o hrani, Zakona o sprečavanju i borbi protiv zaraznih bolesti, Zakona br. 02/L-109, Zakona o kontroli duvana 04/L-157, (Higijenski paket) Uredbe br. 11/2011 o higijeni prehrambenih proizvoda; Uredbe br. 10/2011 o službenim kontrolama preduzetih za osiguranje verifikacije usklađenosti sa Zakonom o hrani. Fitosanitarna i laboratorija semena
Poljoprivedni institut Kosova (PIK) je osnovan Administrativnim uputstvom br. 03/2003 o ulozi i mandatu PIK-A od 18.06.2003. PIK je javna istraživačka institucija, u okviru MPŠRR -a i odgovorna za nadzor poljoprivrednih zemljišta i vode za navodnjavanje, nadzor integrisanog zdravlja bilja, kontrolu prehrambenog lanca, analitičku laboratorijsku kontrolu kvaliteta hrane, sertifikaciju semena i organske proizvodnje, kao i realizaciju istraživačkih projekata, aplikativnih i proizvodnih projekata u oblasti biljne i stočarske proizvodnje. Trenutno ima 32 zaposlenih službenika, dok što se tiče akreditacije u proceduri adresiranja su neusaglašenosti proisteklih iz procene Komisije Direkcije za akreditaciju Kosova. PIK poseduje opremu i laboratorijsku tehnologiju kao i poljoprivredni mehanizam. Direkcija koja se bavi sprovođenjem fitosanitarnih pitanja u okviru AHV-a je Direkcija inspektorata, koja ima 83 zaposlenih službenika, od kojih 20 fitosanitarnih inspektora. Podrška donatora Što se tiče podrške donatora u pravcu sprovođenja ovog programa, pomoć EU-a tokom 2017. god. bila je kao što sledi:
U okviru finansijskog sporazuma IPA 2014 sektora: “Poljoprivreda i ruralni razvoj’ projekat ‘Podrška razvoju i implementaciji bezbednosti hrane i fitosanitarnu i sanitarnu kontroli na Kosovu.’ Ovaj projekat ima za cilj sprovođenje bezbednost i kontrolu hrane u skladu sa EU-om u svim fazama, uključujući uvoz, izvoz, proizvodnju hrane, transport, preradu i maloprodaju. Štaviše, cilj projekta je uređenje sektora uzgoja stočarstva, funkcionalizaciju centra za uzgoj, proširenje sistema registracije mleka na Kosovu, i podršku za laboratoriju u cilju povećanja kvaliteta. Vrednost ovog projekta iznosi 2.8 miliona evra, sa trajanjem od 24 meseci koji je počeo da se sprovodi u januaru 2017. god.;
U okviru IPA 2014 Finansijskog sporazuma sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj’ je Tvining projekat ‘Podrška laboratoriji za hranu i veterinarstvo Kosova,” koje ima za cilj Podizanje kvaliteta usluge u laboratoriji. Vrednost ovog projekta iznosi 700.000 evra, sa trajanjem od 24 meseci koji je počeo da se sprovodi u februaru 2016. god.;
U okviru IPA 2015 Finansijskog sporazuma sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj’ je Tvining projekat “Podrška jačanja sistema zaštite i proizvodnje biljaka na Kosovu.’ Vrednost ovog projekta iznosi 1.2 miliona evra, sa trajanjem od 24 meseci koji je počeo da se sprovodi u 2017. godini;
U okviru programa IPA 2017 sektora “Poljoprivreda i ruralni razvoj’ nalazi se i projekat ‘Priprema sveobuhvatnog dokumenta za transponovanje i primenu acquis-a EU-a u poglavlju 12 – Bezbednost hrane,
|161
veterinarska i fitosanitarna politika ’ koje će pomoći u izradi Akcionog plana Kosova za transponovanje i primenu acquis-a EU-a u poglavlju 12, bezbednost hrane, veterinarske i fitosanitarna politika. Planirano je da početak realizacije projekta bude 2018-2019. god. čija vrednost iznosi 400.000 evra.
U okviru finansijskog sporazuma IPA 2015 sektora ‘Poljoprivreda i ruralni razvoj’ nalazi se projekat tehničke pomoći ‘Podrška Agenciji za hranu i veterinarstvo (AHVK) u razvoju njenih kapaciteta u primeni integrisanog pristupa bezbednosti hrane, uključujući poboljšanje i funkcionalizaciju svog IT sistema’ koji ima za cilj pregled i unapređenje postojećeg IT sistema, i izgradnju kapaciteta. Vrednost ovog projekta će biti 2 miliona evra i planirano je da njegovo sprovođenje počne 2017-2018. god..
Srednjoročni prioritetni ciljevi U kontekstu prioriteta i aktivnosti za srednjoročni period 2019-2022. god. i u cilju poboljšanja politika u ovom sektoru, u ovom periodu planirano je da se realizuje:
Dopuna pravnog okvira koje uređuje bezbednost hrane, zdravlje životinja i biljaka, delimičnim prenošenjem zakonodavstava EU-a, kao što su: Uredba br. 998/2003 Evropskog parlamenta i saveta; Uredba Komisije br. 1082/2003; Direktiva Saveta 88/166/EEZ; Direktiva Saveta 98/58 EZ; Direktiva 2002/46/EZ; Direktiva Saveta 89/108/EEZ; Direktiva 2009/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta; Uredba (EK) br. 258/97; Uredba br. 2003/2003 Evropskog parlamenta i Saveta; Uredba (EK) br. 1107/2009 Evropskog parlamenta i Saveta koja ukida Direktive Saveta 79/117/EEZ i 91/414/EEZ; Direktivu Saveta 66/402/EEZ; Uredbu br. 396/2005/EZ; i Uredbu br. 92/70/EEZ;
Prebacivanje veterinarskih i fitosanitarnih inspektora sa opštinskog na centralni nivo;
Izrada strategije za izgradnju prehrambenih postrojenja; i
Usklađivanje veterinarskih zdravstvenih sertifikata sa državama Srbije i Bosne i Hercegovine;
Proširenje oblasti akreditacije LHV-a sa novim metodama ispitivanja;
Dalje unapređenje baze podataka Identifikacije i registracije životinja. 3.14. Poglavlje 13 acquis-a: Ribarstvo25
Acquis za ribarstvo sastoji se od uredbi, koja ne zahtevaju izmene u nacionalnom zakonodavstvu. Međutim, to zahteva uvođenje mera za pripremanje administracije i operatera za učešće u politici zajedničkog ribolova, koja pokriva politike tržišta, izvora i upravljanje nacionalnih zaliha, inspekciju i kontrolu, strukturalnu radnju i kontrolu državne pomoći. U nekim slučajevima, postojeći sporazumi o ribolovu i konvencije sa trećim zemljama ili međunarodnim organizacijama trebaju se prilagoditi. Prema članu 103 SSP-a, strane će razmotriti mogućnosti identifikacije oblasti obostrane dobiti i sa zajedničkim interesom u akvakulturi i u sektorima ribarstva. Saradnja će uzeti u obzir prioritetne oblasti koji su povezani sa acquis-om EU-a u ovim oblastima, i načela upravljanja i zaštite izvora ribolova zasnivajući se na pravilima razvijenim od relevantnih međunarodnih i regionalnih ribarstva. Sektor akvakulture i ribarstva se uređuje Zakonom br. 02/L-85 o ribarstvu i akvakulturi, koji je usvojen od Skupštine Kosova 10. oktobra 2006. god.. Ovim zakonom se uređuje upravljanje ribinim resursima kao i delatnosti ribarstva i akvakulture koje se sprovodi u vodama teritorije Kosova. Zakon još uvek nije usklađen sa zakonodavstvom EU-a. Za sprovođenje zakona izdata su sledeća Administrativna uputstva: AU za sportsko-rekreativni ribolov i oprema za sportsko-rekreativni ribolov br. 27/2007, AU za licenciranje aktivnosti u akvakulturi br. 09/2008, i AU o utvrđivanju regiona-zona za ribolov br. 07/2009.
25 Ovo poglavlje ne sadrži matricu kratkoročnih mera.
|162
Sektor ribarstva na Kosovu nije mnogo razvijen, međutim Kosovo ima značajan potencijal slatkih voda, koje pruža velike mogućnosti za zapošljavanje, dobiti i druge mogućnosti za privredni razvoj zemlje. Sektor akvakulture na Kosovu u poređenju sa zemljama regiona i Evrope je mali i proizvode se minimalne količine ribljeg mesa oko 614 t/godišnje. Na Kosovu se gaji riba pastrmka koja se konzumira u restoranima a vrlo malo ili skoro nimalo se nalazi na tržištu. MPŠRR u saradnji sa Federacijom sportskih ribolovaca Kosova (FSRK) donosi odluke o zonama ribolova, količini ribe za ribolov, opreme za ribolov itd. Dok što se tiče akvakulture, odluke se donose samo od strane MPŠRR-a i kao takve se sprovode od inspektorata. Prema važećem zakonodavstvu licenciranje u oblasti akvakulture na državnom nivou je odgovornost MPŠRR-a, a licenciranje ribolovaca za sportsko-rekreativni ribolov je delegirana nadležnost u FSRK-u. Federacija sportskih ribolovaca Kosova izveštava kod MPŠRR-a o broju izdatih licenci. Dok o dešavanjima u ribarstvu, poribljavanju i o količini upecanih riba MPŠRR se informiše od Federacije sportskih ribolovaca. Kosovo ima dva načina snabdevanja ribom za potrošnju: Od gajenja ribe u ribnjacima (bare) i od aktivnosti sportsko-rekreativnog ribolova. Na Kosovu postoje 28 ribnjaka (bare) sa godišnjom proizvodnjom od oko 614 t/godišnje. Strukturom sektora uglavnom dominiraju male bare. Korišćenje postojećih kapaciteta iznosi oko 50%. Od ukupnog obima oko 60/t se obezbeđuju od zahteva EK-a, međutim i dalje je potrebno da Kosovo obavlja inventarizaciju ribolova. Što se tiče pomoći, sektor ribarstva je takođe podržan od GIZ-a sa tehničkom pomoći od 1,200,000.00 evra. Tokom 2018. god. zatražiće se ekspertiza od TAIEX programa sa ciljem izvršenja analize pravnih praznina na nacionalnom nivou o Zakonu ribarstva i akvakulture. Ova analiza će dati pregled o tome koliko je do sada transponovano zakonodavstvo EU-a na nacionalnom nivou i koji su koraci koje treba preduzeti za nastavak daljeg usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa Acquis-om. Takođe, vršiće se ulaganja u izgradnji domaćih ljudskih kapaciteta u tehnikama inventarisanja ribarskih resursa u teoretskom i praktičnom pogledu. Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Inventarisanje riba. 3.15. Poglavlje 14 i acquis-a: Politike transporta
Ovo poglavlje pokriva deo politika transporta od SSP-a. Zakonodavstvo transporta EU-a namerave da poboljša funkcionisanje unutrašnjeg tržišta promovisanjem sigurnih, efikasnih i ekološki održivih usluga integrisanim sistemom prijateljskog transporta. Štaviše, acquis transporta pokriva sektore drumskog, železničkog, putnog, vodnog transporta, multimodalni transport, transport avijacije i morski transport. U tom kontekstu, zakonodavstvo transporta se povezuje sa tehničkim standardima; bezbednosnim standardima; socijalnim standardima; uključujući i kontrolu državne pomoći kao i liberalizaciju tržišta u kontekstu unutrašnjeg tržišta transporta. Takođe, politika transporta je pokrivena i Naslovom VI, članovima 90-100 TFEU. Zahtevi SSP-a Transport u SSP-u je pokriven Poglavljem II Sporazuma – Pružanje usluga. Relevantni članovi su članovi 53, 60, 61, 62 i 113. Član 53 predviđa obaveze koje će proističi od Sporazuma o transportu kao i preduzete obaveze putem Sporazuma o zajedničkom evropskom prostoru vazduhoplovstva (ZEPV). Član 60 pored toga što će kao osnovu uzeti Sporazum zajednice o transportu i Sporazum ZEPV, predviđa postepenu usklađenost zakonodavstva u oblasti transporta sa ciljem unapređenja liberalizacije uzajamnog pristupa strana na tržištu i olakšanje kretanja putnika i robe, kao i uključivanje svake međunarodne konvencije koja
|163
se bavi drumskom bezbednošću. Član 61 i 62 uglavnom su fokusirani na tranzitnom transportu robe iz Kosova preko EU-a sa destinacijom u trećoj zemlji ili obrnuto. Član 113 predviđa saradnju strana u prioritetnim oblastima koja su povezana sa acquis-om EU-a u oblast transporta. Zahtevi od Izveštaja EK-a o Kosovu U kontekstu zahteva koji su proizišli iz Izveštaja o Kosovu (2016), u oblasti drumskog transporta, Kosovo još uvek treba da usklađuje primarni i sekundarni pravni okvir sa acquis-om EU-a. Takođe, ocenjuje se da sadašnji budžet nije dovoljan za redovno održavanje puteva. Dok, drugi zahtevi koji proističi iz ovog izveštaja su usklađivanje zakonodavstva Kosova sa onim EU-a što se tiče pristupa tržištu, kao i osnaživanje kapaciteta sa ciljem smanjenja nesreća sa smrću. Dok, u sektoru železnica, izveštaj ocenjuje da Kosovo treba da transponuje i primeni Direktivu br. 2012/34 o zajedničkom evropskom prostoru železnica. Štaviše, Kosovo treba da sprovodi zakonodavstvo za bezbednost u železnicama, da poveća ulaganja u izgradnji kapaciteta INFRAKOS-a i da dalje jača profesionalne i finansijske kapacitete RAŽ-a. Što se tiče zahteva u oblasti civilnog vazduhoplovstva, konstatovano je da sklapanje ugovornih odnosa od strane Autoriteta civilnog vazduhoplovstva Kosova sa EASA-om još uvek je ostalo otvoreno pitanje. Zahtevi od pod-komiteta “Infrastruktura” U okviru zahteva koji su proizišli iz pod-komiteta “INFRA” 2017, što se tiče horizontalnih pitanja treba nastaviti sa daljim usklađivanjem pravnog okvira sa zakonodavstvom EU-a u svim sektorima u skladu sa njenim najboljim praksama. Nezavisnost i jačanje regulatornih institucija u sektoru transporta. Štaviše, odgovorne institucije trebaju primeniti mere reforme koje proističu iz agende povezivanja u oblasti transporta. Što se tiče drumskog saobraćaja, treba povećati institucionalne napore za sprovođenje zakonodavstva da bi se poboljšala bezbednost u drumskom saobraćaju, kao što je pomenuto i u kontekstu ublaženih mera Beča. Treba povećati institucionalne napore za sprovođenje socijalnog zakonodavstva u međunarodnom drumskom saobraćaju (Vreme odmora i vožnje, tahografi) u skladu sa evropskim pravilima (EU-a i Evropskog sporazuma o radu posade vozila angažovanih u međunarodnom drumskom saobraćaju = AETR ) i kompletiranje regulatornih reformi u drumskom saobraćaju (pristup profesiji i međunarodnom tržištu). Dok, što se tiče železničkog saobraćaja, treba nastaviti sa reformama, posebno treba povećati napore za uzajamno priznavanje licenci operatora vozova, i pregled tehničkih pravila i uredbi o bezbednosti. U oblasti vazduhoplovstva treba ispuniti neke preostale uslove prve faze Zajedničkog evropskog prostora vazduhoplovstva (ZEPV) kao što je Direktiva o radnom vremenu, i finalizacija i usvajanje strategije kosovskog vazduhoplovstva. Drumski transport Trenutno stanje Zakonski i politički okvir Što se tiče usklađivanja zakonodavstva u drumskom saobraćaju, Zakon o bezbednosti u saobraćaju utvrđuje glavne uzajamne osnove odnosa i ponašanje učesnika i ostalih subjekata u drumskom saobraćaju; osnovne uslove koje trebaju ispuniti putevi sa gledišta razvoja drumskog saobraćaja; sistem saobraćajnih znakova; znakove koje daju ovlašćena lica; zadaci u slučaju nesreće u drumskom saobraćaju; priprema kandidata za vozače; polaganje ispita za vozače; kao i uslovi za sticanje prava za upravljanje vozilom. Štaviše, ovaj zakon je u potpunosti transponovao sledeće direktive: Direktiva 2006/126/EZ, Direktiva 2000/30/EZ i Direktiva 96/96/EZ. Takođe, ovaj zakon je delimično transponovao Direktivu 2008/68, Direktivu 95/50, Evropski sporazum za međunarodni drumski transport opasne robe (ADR),
|164
Međunarodnu konvenciju o transportu robe putem železnice (CIM) i Konvenciju o međunarodnom transportu (COTIF), kao i propise za Međunarodni transport opasnih roba železnicom (RID). Istovremeno, Zakon o drumskom transportu ima za cilj uređenje i razvoj sektora drumskog transporta putnika i robe, otvoren i ne diskriminatorski pristup na tržištu, pružanje usluga na tržištu drumskog sektora putnika i roba kao i regulisanje režima vožnje i odmora. Štaviše, ovaj zakon je delimično transponovao Direktivu 1071/2009, Direktivu 1072/2009 i Direktivu 1073/2009. Zakon o bezbednosti u drumskom saobraćaju je podeljen na tri zakona. Zakon o vozačkim dozvolama, Zakon o vozilima i Zakon o pravilima drumskog saobraćaja. Sva tri zakona su odobrena i na snazi. Štavisše, sa ciljem dopune okvira sekundarnim zakonodavstvom koji pokriva Zakon o vozačkim dozvolama i Zakon o pravilima drumskog saobraćaja, usvojena su 20 administrativna uputstva. Što se tiče usklađivanja zakonodavstva u drumskom saobraćaju opasnih roba, Zakon br. 04/L-183 o drumskom transportu opasnih roba ima za cilj povećanje bezbednosti u transportu transportnih roba putem i železnicom, efikasne pomoći u zaštiti života ljudi, imovine i okruženja, sprečavanjem svakog zagađenja koje može nastati od saobraćajnih nesreća ili incidenata tokom tog transporta, pomaganjem biznisa koji obavlja takve operacije transporta, ovaj zakon je delimično transponovao Direktivu 2008/68, Direktivu 95/50, Evropski sporazum za međunarodni drumski saobraćaj opasnih roba (ADR), Međunarodnu konvenciju o transportu robe železnicom (CIM) Konvenciju za međunarodni transport (COTIF), kao i Pravila o međunarodnom transportu opasnih roba železnicom (RID). U pravcu daljeg ispunjavanja i usklađivanja sekundarnog pravnog okvira, MI je usvojilo 13 administrativna uputstva kojima je delimično transponovao acquis EU-a (Direktiva 96/35/EZ izmenjena Direktivom 2008/68/EZ). Što se tiče usvajanja strategija i programa koji se odnose na sprovođenje transponovanog zakonodavstva EU-a, u oblasti drumskog saobraćaja MI je usvojilo Sektorsku strategiju multimodalnog transporta 2015-2-25 (SSMMT) i petogodišnji Akcioni plan. SSMMT sadrži pet strateških ciljeva koji su povezani sa razvojem i povezivanjem sa pan-evropskim koridorima, povećanje i poboljšanje kvaliteta usluga u transportu putnika i robe, povećanju i poboljšanju bezbednosti u drumskom saobraćaju, povećanje nivoa saradnje i članstva u regionalnim i međunarodnim organizacijama, i u stvaranju funkcionalne ljudske strukture motivisane i nadležne za sektor transporta. Takođe, usvojena je Strategija za bezbednost u drumskom saobraćaju 2016-2020, kao i Program za bezbednost u drumskom saobraćaju čiji je primarni cilj smanjenje broja nesreća i poginulih u saobraćaju, podizanje svesti učesnika u saobraćaju i za ostale interesne grupe. U okviru uloge i institucionalne odgovornosti, uloga MI-a u oblasti drumskog transporta se povezuje sa stvaranjem prikladnog okruženja za siguran, kvalitetan i funkcionalan razvoj sistema transporta i ljudskih kapaciteta za pružanje kvalitetnih usluga, za ekološki čistu sredinu, za ekonomski rast i integraciju u međunarodnim organizacijama i strukturama. Na osnovu obaveza koje proizilaze iz SSP-a, MI se angažuje za stvaranje jednog potpuno integrisanog sistema transporta za sve građane prema Evropskim standardima pri čemu ima za cilj izbor efikasnijeg i profitabilnijeg transporta u cilju ispunjavanja potreba građana, garanciju zaštite životne sredine i produbljivanje saradnje sa susednim zemljama za integraciju u regionalnim i međunarodnim strukturama. Štaviše, relevantne oblasti transporta su pokrivene od sledećih departmana:
Departman inspektorata pokriva oblast inspekcija, pri čemu prati sprovođenje osnovnih zakona u oblasti drumskog transporta;
Departman drumske infrastrukture pokrova oblast izrade programa investicija u putnoj infrastrukturi, održavanju i signalizaciji postojeće putne mreže;
Glavna odgovornost sekretarijata putne bezbednosti je preduzimanje mera, čiji je cilj smanjenje nesreća kao i sprovođenje kampanji za podizanje svesti i obrazovanja učesnika u saobraćaju;
|165
Departman drumskog transporta je odgovoran za izradu politika, uređenje tržišta, licenciranje putničkih operatera, roba i opasnih roba u putnoj i železničkoj infrastrukturi, stvaranje olakšica kao i iniciranju sporazuma sa svim zemljama u oblasti drumskog transporta; i
Departman za vozila izrađuje politike u oblasti vozila i vozačkih dozvola i pruža usluge procene kandidata za vozačke dozvole;
Srednjoročni prioritetni ciljevi U kontekstu prioriteta i aktivnosti za kratkoročni period 2019-2021, očekuje se preduzimanje sledećih koraka:
Izmena-dopuna Zakona o kosovskim železnicama;
Stvaranje Agencije za puteve;
Završetak autoputa R6 (Priština – Elez Han );
Nastavak izgradnje putnog pravca R7 ( Morina-Priština-Merdare ) konkretno preostalog segmenta Besinje-Merdare;
Završetak projekta autoputa Priština – Gnjilane – Bela Zemlja;
Završetak projekta N9 Priština-Peć ( segment Zahać – Peć);
Završetak projekta proširenja nacionalnog puta N2 Priština – Mitrovica;
Proširenje nacionalnog puta N9 Klina-Đakovica;
Proširenje puta Peć-Dečane-Đakovica-Prizren;
Izgradnja puta Dečane – Granica sa Crnom Gorom; i
Završetak projekata za proširenje piste i uspostavljanja sistema sletanja aviona u aerodromu Adem Jashari u Prištini.
Shodno tome, u ovom vremenskom periodu, za izgradnju i poboljšanje putne infrastrukture, odnosno autoputeva i regionalnih puteva očekuje se investicija oko 800 miliona. evra, uglavnom iz BRK-a (oko 500 miliona. evra), ostali deo će se pozajmiti od Međunarodnih finansijskih institucija (MFI), odnosno od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske banke za Investicije, i drugih potencijalnih finansijskih institucija (250-300 miliona evra). Dok, mali deo ovih finansijskih sredstava koji su povezani sa pripremom dokumentacije projekata biće obezbeđen od međunarodnih donatora na Kosovu, uglavnom od IPA-e. Civilna avijacija Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politika i institucionalni okvir U kontekstu dopune i usklađivanja zakonodavnog okvira u oblasti civilnog vazduhoplovstva sa zakonodavstvom EU-a, usvojen je Zakon o civilnom vazduhoplovstvu koji ima za cilj tehničko i ekonomsko regulisanje i promociju civilnog vazduhoplovstva na Kosovu kao i podsticanje sigurnog razvoja ove oblasti u skladu sa međunarodnim normama. Štaviše, ovaj zakon pruža pravni osnov za dinamično transponovanje u sekundarno zakonodavstvo od ACV-a, KIANI i MI-a dužnosti koja proističu od ZEPV-a. Kosovo je preuzelo odgovornost sprovođenja ZEPV Sporazuma, a njene institucije su transponovale celokupno zakonodavstvo koje proizilazi iz prve faze Sporazuma, osim Direktive 2003/koja će se transponovati izmenom Zakona o radu. Takođe, usvojen je Zakon o osnivanju agencije za službu vazdušne navigacije, koji ima za cilj osnivanje Agencije za službu vazdušne navigacije (ASVN) da bi obezbedilo infrastrukturu i usluge vazdušne navigacije u vazdušnom prostoru Republike Kosovo. Štaviše, zakonom se definiše da aktivnosti civilnog vazduhoplovstva u vazdušnom prostoru Republike Kosovo treba obaviti u skladu sa odredbama Zakona o civilnom vazduhoplovstvu, Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Sporazumom o stvaranju zajedničkog evropskog prostora vazduhoplovstva.
|166
Što se tiče transponovanja zakonodavnog okvira u oblasti obezbeđenja civilnog vazduhoplovstva i onog usklađivanja sa acquis-om EU-a, MUP i KIANI usvojili su sledeće uredbe:
Uredba br. 01/2016, koja transponuje uredbu EU-a br: 1141/2011 o izmeni Uredbe (EK) br. 272/2009; Uredbu EU-a br. 245/2013 o izmeni Uredbe br. 272/2009 (MUP);
Uredba br. 04/2017 (potpisana od ministra dana 28.09.2017) koja transponuje Uredbu EU-a br. 2015/1998 o izmeni Uredbe EU-a br. 185/2010 (MUP); i
Uredba br. 01/2017 o istrazi i sprečavanju nesreća i incidenata u civilnom vazduhoplovstvu, koja transponuje uredbe EU-a br: 996/2010 (26. oktobar 2017. god., KIANI).
Što se tiče strategija i programa koji se odnose na implementaciju acquis-a EU-a u oblasti civilnog vazduhoplovstva, MUP sprovodi tri nacionalna programa za bezbednost civilnog vazduhoplovstva kao što sledi:
Nacionalni program za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, usvojena je izmena/dopuna od MUP-a dana 4. oktobra 2017. god. i ima za cilj zaštitu putnika, posade, kopnenog osoblja, i šire javnosti od nezakonitih intervencija;
Nacionalni program kontrole kvaliteta bezbednosti civilnog vazduhoplovstva koji ima za cilj utvrđivanje usklađenosti sa procenom efikasnosti nacionalnog programa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva putem revizija, testova i inspekcija; i
Nacionalni program obuka za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, pružanjem mogućnosti i jednakog tretmana za oba pola, koji osigurava stvaranje obučenog osoblja za standardizovano sprovođenje preventivne bezbednosti za bezbedno funkcionisanje međunarodnih letova.
Takođe je spremna za potpisanje izmena-dopuna nacrta nacionalnog programa bezbednosti civilnog vazduhoplovstva u Republici Kosovo. Što se tiče uloge i institucionalne odgovornosti u oblasti civilnog vazduhoplovstva, MI je odgovorno za razvoj nacionalnih politika za vazdušni prostor, izdavanje propisa koji se odnose na privredu vazdušnog transporta, osim bezbednosti vazduhoplovstva, privrede aerodroma ili uslugama vazdušne navigacije, MI je odgovorno i za organizaciju, sprovođenje ili preduzimanje mera za razvoj civilnog vazduhoplovstva na Kosovu i međunarodne saradnje. Dok, ACV je odgovorna za regulisanje i praćenje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, kao i ekonomsko regulisanje aerodroma i provajdera usluga vazdušne navigacije. Takođe, Divizija za bezbednost civilnog vazduhoplovstva u okviru MUP-a je odgovorna za postavljanje, očuvanje, nadzor i uređenje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. Dok, istraga o incidentima i nesrećama civilnog vazduhoplovstva vrši se od strane Komisije za istragu aeronautičkih nesreća i incidenata (KIANI) koja deluje u okviru Kancelarije premijera. Srednjoročni prioritetni ciljevi Što se tiče srednjoročnih prioriteta u periodu 2019-2021, realizovaće se sledeće aktivnosti:
Završetak projekata za proširenje piste i uspostavljanje sistema za sletanje u aerodromu Adem Jašari u Prištini;
ACV-a će nastaviti da na progresivan način sprovodi zahteve koji proističu iz druge faze ZEPV Sporazuma;
Kosovo će sprovoditi pravni paket SES I EU-a o šemama tarifa i učinka u službi vazduhoplovne navigacije;
ACV-a će transponovati zakonodavne pakete SES II i SES II+ u pripremi da bi bili deo funkcionalnih blokova vazdušnog prostora počevši od referentnog perioda 3 2020. god.. Konkretnije, do 2019. god. će se transponovati primenljive uredbe Komisije (EU) br. 390/2013 i 391/2013. U ovom periodu takođe će se transponovati Uredba EU-a za podelu glasovnih kanala za SES; i
Izmena-dopuna nacionalnog programa obuka civilnog vazduhoplovstva u Republici Kosovo.
|167
Budžet za realizaciju prioriteta biće planiran u okviru SOT-a, uključujući potencijalnu podršku od MFI-a i donatora. Štaviše, tokom narednih pet godina, očekuje se da će Vlada Kosova uložiti oko 45 miliona. evra iz BRK-a u proširenju piste aerodroma “Adem Jashari”, odnosno planiranih SOT-om za period 2017-2019 iznosi oko 12.5 miliona evra. Železnički transport Trenutno stanje Zakonodavni okvir i okvir politika Što se tiče usklađivanja pravnog okvira sa acquis-om EU-a u oblasti železničkog transporta, Kosovo je usvojilo Zakon o železnicama, koji ima za cilj uređenje i razvoj sektora železnica, poboljšanje sistema bezbednosti, otvorenog i ne diskriminatorskog pristupa operatera i pružanje usluga u tržištu sektora železnica. Štaviše, ovaj zakon delimično transponuje Direktivu EU-a 2004/49; Direktivu EU-a 2001/14, Direktivu EU-a 91/440 i 95/18, Direktivu EU-a 2007/59, Direktivu EU-a 2008/57, kao i Direktivu EU-a 2012/34. Dok, u pravcu ispunjavanja i usklađivanja sekundarnog pravnog okvira sa acquis-om EU-a, u oblasti železnica usvojena su 6 Administrativna uputstva i 7 Uredbe koja transponuju delove iz gore navedenih direktiva. Što se tiče usvajanja strategija i programa koji se odnose na implementaciju transponovanog zakonodavstva EU-a u oblasti železnica, MI je usvojilo SSMMT koja ima za cilj razvoj i povezivanje železnica sa pan-evropskim koridorima, povećanje i poboljšanje kvaliteta usluga u putničkom i robnom transportu kao i povećanje nivoa saradnje i članstva u regionalnim i međunarodnim organizacijama. U kontekstu uloge i institucionalnih odgovornosti u oblast železnica, MI, odnosno departman za kopneni transport ima za cilj da izradi politike, razvojne strategije, nadzor, uređivanje i razvoj železničkog sektora u cilju poboljšanja sistema bezbednosti, pružanje otvorenog i ne-diskriminatornog pristupa prema železničkim operaterima. U međuvremenu, uređivanje železničkog sektora vrši RAŽ u sledećim oblastima: Licenciranje, bezbednost, interoperabilnost i uređivanje tržišta. Sa druge strane, istrage železničkih nesreća se vrše od strane KIANI koje deluje u okviru Kancelarije premijera. Srednjoročni prioritetni ciljevi U kontekstu realizacije srednjoročnih prioriteta u železničkom transportu, planirane aktivnosti za period 2019-2021 su sledeće:
Početak sprovođenja 4-tog železničkog paketa, koji obuhvata standarde i ovlašćenje za pokretna vozila, osposobljavanje radne snage, nezavisno upravljanje infrastrukture kao i liberalizaciju unutrašnjeg tržišta putnika i robe;
Opšta rehabilitacija i modernizacija 10-te železničke linije (granica sa Srbijom – Lešak – Kosovo Polje – Elez Han – granica sa Makedonijom);
Preliminarni dizajn projekta za istočnu liniju Kosovo Polje – Podujevo – granica sa Srbijom;
Studija izvodljivosti za železničku liniju Priština – Prištinski aerodrom;
Dizajn projekta za jugozapadnu liniju Klina – Prizren . Budžet za realizaciju srednjoročnih prioriteta biće planiran u okviru SOT-a i uključivanjem nastavka podrške od strane MFI-a, i potencijalnih donatora. U tom kontekstu, ukupni troškovi za sanaciju 10-te železničke linije iznose 208,400,000.00, od kojih 39.9 milion evra su krediti EBOR-a, 41.4 milion evra su
|168
krediti BEI-a, 85.3 miliona evra su grantovi EU-a, 1.7 miliona evra su grantovi EBOR-a, a 40.1 miliona evra su investicije BRK-a. 3.16. Poglavlje 15 acquis-a: Energija Ovo poglavlje sadrži acquis EU-a o energiji, dakle objektive politika EU-a u energetskom sektoru su: konkurentna sposobnost, sigurnost snabdevanja i održivost. Pored toga, zakonodavstvo EU-a u poglavlju o energiji sastoji se od pravila i politika, posebno u vezi sa konkurencijom i državnoj pomoći, uključujući sektor uglja, uslove za jednak pristup resursima za istraživanje i uslovima proizvodnje u sektoru ugljovodonika. Takođe ovo poglavlje utvrđuje uslove domaćeg tržišta energije, promovisanje obnovljivih izvora, energetsku efikasnost i zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost. Zahtevi SSP-a Obaveza usklađenosti kosovskog zakonodavstva sa poglavljem 15 zakonodavstva EU-a potiče od člana 74 i člana 114 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP-a). Odredbe obavezuju Kosovo da tehnički dovodi svoje nacionalno zakonodavstvo u skladu sa onim EU-a, ali takođe da osigurava njegovo sprovođenje. Oblast energije se pokriva članom 114 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova, gde se ističe da saradnja između stranaka će biti fokusirana u prioritetnim oblastima koje se odnose na acquis zajednice o energiji. Ova saradnja će odraziti principe tržišne ekonomije koja se zasniva na Sporazumu o osnivanju zajednice energije, sa ciljem postepene integracije Kosova u evropskim energetskim tržištima. Član 114 SSP-a, takođe sadrži i mogućnost uključenja za pomoć što se tiče poboljšanja i diversifikacije snabdevanja i pristupa tržištu energije, kao i primenu pravila EU-a u tranzitu, prenosu, distribuciji i restauraciji energetskih interkonekcija sa regionalnim značajem sa susednim zemljama. Član 114 predviđa i sprovođenje acquis-a EU-a o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i uticaju životne sredine iz sektora energije, podsticanjem na taj način energetsku efikasnost i obnovljivu energiju. Takođe se utvrđuje i pomoć za izradu uslova okvira za restrukturiranje preduzeća sektora energije i saradnje između preduzeća u ovom sektoru u skladu sa pravilima unutrašnjeg tržišta energije o demontaži. Mere ministarskog saveta zajednice energije Kosovo je ugovorna strana u Sporazumu zajednice energije i kao deo obaveza koja proističu iz ovog okvira, ima obavezu da usklađuje i primenjuje acquis Evropske unije navedenim u Sporazumu zajednice energije (član 10)26. Sigurnost snabdevanja i unutrašnje tržište energije Trenutno stanje Zakonodavni okvir i okvir politika Dana 25. oktobra 2005. god. Kosovo je potpisalo Sporazum o osnivanju zajednice energije (SOZ) i time je postala ugovorna strana u Zajednici energije. Razvoj politika, organizacija, uređenje i upravljanje energetskim sektorom u Republici Kosovo vrši se putem paketa zakona koji su uglavnom u skladu sa acquis-om za energetsku oblast Evropske unije. Dok, institucije sektora uključuju one vladine, regularne i energetska preduzeća.
26 https://www.energy-community.org/legal/treaty.html.
|169
Izveštaj EK-a o Kosovu 2016. god., ističe da je Kosovo ostvarilo napredak u procesu usklađivanja zakonodavstva u sektoru energije usvajanjem trećeg paketa energije, iako se još uvek nalazi u ranoj fazi sprovođenja. U izveštaju se preporučuje da Kosovo treba posebno početi sa sprovođenjem acquis-a bezbednosti snabdevanja i da donosi konačnu odluku u vezi sa novim kapacitetom generisanja, dekomisije TE Kosovo “A” i vlasništva TE Kosovo “B”. Dalje, naglašena je potreba za jačanje institucionalnih kapaciteta u oblasti uređenja tržišta energije, posebno na očuvanju nezavisnosti energetskog regulatora i stvaranja transparentnih mehanizama za određivanje cena energije. Što se tiče poboljšanja energetske sigurnosti, navode se tehnički i komercijalni gubici u distributivnoj mreži koji su još uvek visoki (31.8% u 2015. god.). Dalje je naglašen nedostatak delovanja u postupku Zajednice energije za rešavanje spora u vezi carinskih tarifa na uvoz naftnih derivata kao i naplata carinske tarife od 10% na uvoz dva naftna proizvoda (maziva i koksa). Dok, što se tiče usklađivanja zakonodavstva u naftnom sektoru, primećen je nedostatak usvajanja zakona i AU-a. U datom izveštaju spominju se i kašnjenja u potpisivanju ugovora za TE Kosova e Re, kao i nedostatak napretka u dekomisiji TE Kosovo “A” i sanaciji TE Kosovo “B”. Još uvek nema napretka u regulisanju proizvodnih cena kao i u eliminisanju pod subvencija između različitih kategorija potrošača. Uspostavljanje paralelnog upravljanja od strane sektora Srbije u HE “Ujmani/Gazivoda” ometa njegov rad, ugrožavajući upravljanje vodom. U izveštaju, takođe se naglašava potreba sprovođenja reformskih mera u okviru agende povezivanja. Što se tiče sastanka Kosovo-EU u okviru pod komiteta SSP-a “Infrastruktura”, održanom u februaru 2017.
god., naglašeno je da je prioritet za Republiku Kosovo sprovođenje mera reformi “meke mere”27 u vezi sa
energijom pre sastanka Trsta. Dalje je naglašen značaj sertifikacije operatora prenosnog sistema. Takođe, treba doneti odluku o modalitetima TE Kosovo “B”, i poslednjeg roka za dekomisiju TE Kosovo “A”. Treba odobriti sveobuhvatnu strategiju energije za period 2017-2026 koja je u skladu sa standardima životne sredine i onim socijalnim EU-a. Usvajanje sekundarnog zakonodavstva koje obezbeđuje regulisanje cena proizvodnje i snabdevanja za sve potrošače, osim domaćinstava i malih preduzeća, u sprovođenju procedura za stvaranje balansiranog funkcionalnog tržišta i mehanizma balansiranja. Dok što se tiče naftnog sektora, od kosovske strane očekuje se uspostavljanje primarne i sekundarne pravne osnove u oblasti hitnih rezervi nafte usvajanjem zakona o obaveznim rezervama nafte, usklađenom sa Direktivom br. 2009/119/EZ. Tokom 2016. god. Kosovo je ostvarilo konkretan i veoma značajan napredak u usklađivanju njenog zakona sa zakonodavstvom EU-a u oblasti energije usvajanjem trećeg paketa za energiju. Shodno tome oblast električne energije se reguliše putem sledećih zakona. Zakon br. 05/L-081 o energiji, usvojen 13. jula 2016. god., koji utvrđuje principe i opšta pravila kojima se upravljaju aktivnosti u energetskom sektoru u Republici Kosovo u cilju garantovanja sigurnog, održivog snabdevanja i visokog kvaliteta električnom energijom za stvaranje uslova otvorenog i funkcionalnog tržišta energije i uporedo sa tim i promovisanje što efikasnijeg korišćenja energije, povećanja obnovljivih izvora energije i zajedničke proizvodnje i poboljšanja u zaštiti životne sredine od energetskih aktivnosti. U ovom zakonu delimično je transponovana: Direktiva br. 2009/72/EK Evropskog parlamenta i saveta o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta električne energije, Uredba br. 714/2009/EZ, o uslovima pristupa mreži za prekogranične službe električne energije i Direktiva br. 2009/28/EK u vezi sa promovisanjem upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Osnovni zakon u energetskom sektoru je Zakon br. 05/L-085 o električnoj energiji, usvojen 21. jula 2016. god.. Ovim zakonom su utvrđena zajednička pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju, snabdevanje, trgovinu i organizovano tržište električne energije, kao deo regionalnog i evropskog tržišta električne energije, i definiše pravila koja se odnose na pristup strana u mreži, obaveze za javne usluge, prava potrošača i uslove
27 Platforma reformskih mera u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu definiše na Bečkom samitu 2015. god..
|170
konkurencije. Ovim zakonom su posebno jasno definisani uslovi za utvrđenje obaveza javne službe. Obaveze javnih službi mogu se postaviti samo na osnovu javnog interesa i opšteg ekonomskog interesa uzimajući u obzir: bezbednost, uključujući sigurnost snabdevanja; urednost; kvalitet i cenu snabdevanja; zaštitu životne sredine, uključujući energetsku efikasnost, energiju iz obnovljivih izvora i klimatske promene. Takođe je jasno definisana uloga i odgovornost institucija u imenovanju preduzeća koje pružaju javnu uslugu. Zakon u pitanju je delimično usklađen sa: Direktivom br. 2009/72/EK Evropskog parlamenta i saveta o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta električne energije, koja ukida Direktivu br. 2003/54/EK i Uredbu br. 714/2009/KE, o uslovima za pristup mreži preko-graničnih službi električne energije. U odredbama Zakona br. 05/L-084 o energetskom regulatoru, koji je usvojen 14. jula 2016. god., definisana su ovlašćenja, zadaci i funkcije RUE-a, uključujući i uslove za izdavanje licenci za obavljanje aktivnosti u oblasti energije, sertifikaciji aktivnosti operatora prenosa, procedure za davanje ovlašćenja za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, stvaranje i efikasno funkcionisanje konkurentnih tržišta energije, zaštitu potrošača, i kriterijume za regulisanje tarifa i uslova za snabdevanje energijom. Prema dotičnom zakonu, RUE vrši nadležnosti nezavisne agencije kao deo institucija Republike Kosovo. Zakon je delimično u skladu sa: Direktivom br. 2009/72/EK o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta električne energije, Uredbom br. 714/2009/EK o uslovima za pristup mreži preko-graničnih službi električne energije, Direktivom br. 2009/73/EK o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta prirodnog gasa, Uredbom br. 715/2009/EK o uslovima za pristup mreži prenosa prirodnog gasa i Direktivom br. 2009/28/EK u vezi sa promocijom korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Još jedan važan zakon je i Zakon br. 05/L-052 o termalnoj energiji, koji je usvojen 31. decembra 2015. god., čiji je cilj definisanje uslova za razvoj održivog i konkurentnog tržišta termalne energije za koncentrisano grejanje/hlađenje, prema slobodnoj tržišnoj ekonomiji, ispunjavanja zahteva potrošača i zaštiti životne sredine, bezbednog, održivog i efikasnog snabdevanja termalnom energijom za grejanje/hlađenje prostorija, grejanje sanitarne i industrijske vode za potrošače da bi uživali prava uključivanja u sistemima termalne energije i za snabdevanje termalnom energijom u skladu sa standardima. Zakon je delimično usklađen sa Direktivom br. 2009/28/EK u vezi sa promocijom upotrebe energije iz obnovljivih izvora. U sektoru gasa postoji Zakon br. 05/L-082 o prirodnom gasu, koji je usvojen 13. jula 2016. god., koji sadrži veliki broj odredbi za utvrđenje pravnog okvira za prenos, distribuciju, snabdevanje, korišćenje i skladištenje prirodnog gasa, organizaciju i funkcionisanje sektora prirodnog gasa, pristup tržištu, kriterijume i procedure za izdavanje ovlašćenja za prenos, distribuciju, snabdevanje, korišćenje, skladištenje prirodnog gasa i rad sistema. U ovaj zakon delimično su transponovana: Direktiva br. 2009/73/EK o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta prirodnog gasa i Uredba br. 715/2009/EK o uslovima pristupa mreži prenosa prirodnog gasa. U cilju sprovođenja primarnog zakonodavstva o prirodnom gasu, MER tokom 2017. god. je započelo sa izradom sekundarnog zakonodavstva, odnosno Administrativnog uputstva o bezbednosti snabdevanja prirodnim gasom koje je završeno i očekuje se usvajanje. Kosovo trenutno nema prirodni gas, međutim ona je posvećena da bude deo regionalnih projekata za snabdevanje gasom, kao što je Trans Jadranski Gasovod (TJG) ili onaj Jonian (IAP). U cilju razvoja infrastrukture o prirodnom gasu, u 2017. godini Kosovo je apliciralo zajedničkim projektima sa Republikom Albanije u Zajednici za energiju za uključenje tog projekta u okviru projekata od interesa (PECI - lista 2016. god.). Dok u sektoru nafte postoji Zakon br. 03/l-138 o izmeni i dopuni Zakona br. 2004/5 za trgovinu naftom i naftinim derivatima. Cilj ovog zakona je regulisanje sektora nafte i naftnih derivata koje se odnosi na trgovinu, licenciranje i redovan nadzor tržišta naftom i naftnim derivatima, kroz podsticaj konkurencije i eliminisanja nedozvoljenih tržišnih praksi. U cilju ispunjavanja i daljeg usklađivanja pravnog okvira u sektoru nafte već je izrađen i očekuje se skoro usvajanje nacrta zakona o obaveznim naftnim rezervama, prema ovom zakonu odgovorna institucija za stvaranje i upravljanje rezervama nafte je Ministarstvo industrije i trgovine. U ovom zakonu biće delimično transponovana Direktiva br. 2009/119/EK o postavljanju obaveza državama
|171
članicama za sačuvanje minimalnih rezervi sirovina nafte i naftnih derivata. Dok u nacrtu zakona o trgovini naftom, proizvodima nafte i obnoviljvom gorivu delimično će biti transponovana Direktiva br. 2009/30/EK o kvalitetu goriva, Direktiva br. 2009/28/EK o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Ovaj zakon se sprovodi za sve subjekte koji se bave delatnošću nafte, proizvodima nafte i obnovljivim gorivom uključujući uvoz, skladištenje, trgovinu veleprodaju i maloprodaju, proizvodnju, upotrebu, kao i za institucije koje vrše nadzor i praćenje dotičnog tržišta. Očekuje se da će oba navedena zakona uskoro biti usvojena od strane Skupštine. Institucionalni okvir Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) je odgovorna za stvaranje energetskih politika i donošenje odluka za energetski sektor, koja promovišu tržišne reforme i dobro upravljanje. Regulatorni ured za energiju (RUE) vrši ekonomsko regulisanje sektora i licenciranje operatera tržišta energije a takođe pregleda i usvaja tarife, i vrši nadzor tržišta energije. Drugi organi Vlade , kao što su sledeci: Ministarstvo životne sredinu i prostornog planiranja (MŽSPP), Ministarstvo rada i socijalne zaštite (MRSZ), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), i Ministarstvo za finansije (MF) imaju značajnu ulogu u nadzoru socijalnih, ekonomskih i ambijentalnih odgovornosti energetske industrije. Glavna preduzeća koja posluju u sektoru energije su: Energetska korporacija Kosova (EKK), Operator sistema, prenosa i tržišta električne energije Kosova (KOSTT); Kompanija distribucije električne energije (KEDS); Kompanija za snabdevanje električnom energijom (KESCO), Gradske toplane (Termokos-Priština, Đakovica, Mitrovica i Zvečan) kao i hidrocentrale: Gazivode, Bistrica, Radavce, Dikance i Istok. Proces reformisanja energetskog sektora datira od 2004. god. osnivanjem Ureda regulatora energije (RUE). Ovaj proces je nastavljen razdvajanjem kompanije vertikalno integrisanih u EKK-u i stvaranjem operatora prenosnog sistema i tržišta -KOSTT (2006. god.) koji sada deluje kao poseban subjekat. Dalje razdvajanje je nastavljeno podelom distribucije i snabdevanja električnom energijom od EKK-a. Nakon razdvajanja, distribucija i snabdevanje su privatizovane u maju 2013. god. prelaskom u vlasništvo konzorcijuma Limak-Çalik. Na kraju 2014. god. je izvršeno pravno razdvajanje distribucije i snabdevanja, koje je dovelo do osnivanja dveju kompanija: KEDS (distribucija) i KESCO (snabdevanje). Prema važećem zakonodavstvu (Treći energetski paket) za energetski sektor su izrađeni podzakonski akti i tokom 2017. god., MER je usvojilo osam (8) Administrativnih uputstava (AU). U međuvremenu , RUE je izradilo i usvojilo propise kojima se vrši regulisanje cena energije, i od 1. aprila 2017. god. izvršeno je otvaranje unutrašnjeg tržišta energije. U pogledu izrade politika i planova MER je izradio dok je Vlada 6. oktobra 2017. god. usvojila Strategiju energije Republike Kosovo 2017-2026 koja se skoro očekuje da se usvoji i u Skupštini. Ova strategija se zasniva na Nacionalnoj strategiji za razvoj 2016-2021, u članu 114 energije SSP-a i u obavezama prema Sporazumu Zajednice o energiji. Ova strategija ima pet (5) definisanih ciljeva za razvoj sektora energije, kao što su:
Osiguranje neprekidnog snabdevanja električnom energijom;
Integracija na regionalno tržište energije;
Proširenje kapaciteta termalnih sistema i izgradnja novih kapaciteta;
Razvoj infrastrukture prirodnog gasa; i
Ispunjavanje ciljeva EE, BRE-a i zaštite okruženja.
|172
Prioritet Vlade je izgradnja TE “Kosova e Re” i sanacija TE “Kosovo B” u skladu sa standardima EU-a, odnosno zajednice TKE ispunjavanjem svih uslova životne sredine. Ova strategija podržava ova dva projekta kao i rad TE “Kosova A” do uvođenja u rad TE ‘Kosova e Re”. Dakle godina zatvaranja TE „Kosova A“ prema Strategiji za energiju, ostaje godina u kojoj će biti u funkciji novi proizvodni kapaciteti električne energije, a to se predviđa da bude 2023. godina. Ova alternativa se smatra najpovoljnijom za postizanje sigurnosti snabdevanja pristupačnim cenama za potrošače. Dalje u strategiji je naglašeno da pored projekata lignita, treba podržati i projekte koji koriste BRE putem “Feed in” tarifa za potencijal do 400 MW iz energije vode i vetra, što znači da se praktično podržava celokupni identifikovani potencijal za izgradnju manjih HC-a i turbina vetra. U strategiji su definisane i druge podsticajne mere za BRE a to su pojednostavljenje procedure za ovlašćenje centrala BRE-a i osnivanja “One Stop Shop”. Takođe, strategija podržava studiranje izvodljivosti za potencijalne veze za cevima regionalnog gasovoda. Što se tiče sanacije TE Kosovo “B”, u junu 2017. god. završene je studija izvodljivosti o njoj. U okviru otvaranja unutrašnjeg tržišta električne energije, Regulatorni ured za energiju je u januaru 2017. god. izdao Vodič za liberalizaciju tržišta električne energije, na osnovu kojeg je 1. aprila 2017. počelo otvaranje tržišta električne energije, kada se i prekida regulisanje proizvodnih cena. Takođe je uspostavljen fond za OIE, kojem upravlja KOSTT, konkrento Operater tržišta. KOSTT je preduzeo potrebne radnje za realizaciju obaveza koje proističu iz ovog vodiča, uspostavljajući zasebne račune za sve stranke na tržištu, počeo je da kupuje tehničke gubitke na konkurentskom tržištu električne energije, dok je ne osnovu odluke ZrrE V_907_2017 gubici električne energije na severu pokrivaju se od KOSTT-a dok se ne eliminišu političke barijere. KOSTT je od 1. oktobra 2016. do 31. maja 2017. uradio testiranje balansnih mehanizama bez finansijskog uticaja, dok je 01.06.2017. počelo sprovođenje balansnog mehanizma sa finansijskim uticajem gde su strane odgovorne za prouzrokovane nebalanse. KOSTT je izradio procedure za kupovinu energije koje su prosleđene za usvajanje u RUE. Na osnovu ovih procedura KOSTT je počeo proces za potpisivanje Okvirnog ugovora za kupovinu gubitaka na osnovu kojeg će stranke učestvovati u aukciji koju će organizovati KOSTT da daju svoje ponude. RUE je utvrdio i uslove za deregulaciju cene za krajnje potrošače, prema kojima:
Industrijski potrošači priključeni na nivou 220kV biće podvrgnuti uslovima tržišnih cena;
Industrijski potrošači priključeni na nivou 110kV biće podvrgnuti uslovima tržišnih cena od 1. aprila 2017;
Komercijalni potrošači priključeni na nivou 35kV, 10kV biće podvrgnuti uslovima tržišnih cena od 1. aprila 2018; i
RUE će sačiniti spisak putem kojeg će identifikovati potrošače koji ne ispunjavaju uslove utvrđene zakonom o snabdevanju električnom energijom od Univerzalne službe za komercijalne potrošače na nivou napona 0.4kV.
RUE je takođe preduzeo radnje utvrđene novim zakonom o regulatoru energije za razvoj konkurencije, omogućavajući ulazak na tržište novim snabdevačima električnom energijom, dakle izdavanjem licence kompanijama za snabdevanje: KESCO (Kosovo), HEP (Hrvatska) i GSA (Albanija). Dana 1. oktobra 2015. potpisan je Sporazum o priključenju energetskog sistema Kosova u Sinhronoj zoni kontinentalne Evrope. Sporazum je potpisan između KOSTT-a kao operater sistema transmisije (OST) Kosova na jednu stranu, i ENTSO-E na drugoj strani, koja je zastupljena od 30 OST-a Regionalne grupe kontinentalne Evrope. Što se tiče poboljšanja infrastrukture prenosa i uključivanja u regionalne mehanizme za nadoknađivanje tranzita električne energije uspostavljena je infrastruktura za sekundarno uređenje Kosovo-Albanija.
|173
Interkonektivna linija 400 kV Kosovo-Albanija, odnosno (PS Kosova B – PS Tirana 2) je uspostavljena i spremna je za rad. Međutim u trenutnom stanju prihodi od raspodele kapaciteta uradiće se od strane EMS-a (Srbija) što je nezakonito i neprihvatljivo i koje će uticati negativno u finansijskom aspektu za KOSTT. Ovaj projekat je realizovan uz finansiranje Nemačke vlade putem KfW-a u iznosu od 33.5 miliona evra. Cilj projekta je da poboljša sigurnost snabdevanja električnom energijom, da ispunjava uslove za integrisano tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi, kao i da povećava uvozne i izvozne kapacitete sa tržištem Albanije i regionalnim tržištem. Podrška donatora Podrška donatora je uglavnom usmerena na projektu u vezi sa procesom dekomisije, projektom za rehabilitaciju toplane u Đakovici i proširenja mreže Termokos-a kao i projektom za izgradnju objekata za privremeno odlaganje opasnog otpada. Sve ove finansijske investicije dolaze putem Instrumenta za pre-pristupanje (IPA) i iznose oko 34.5 miliona evra. Drugi projekat u iznosu od 12 miliona evra koji je finansiran od strane Evropske komisije je takođe i izgradnja deponije opasnog otpada. U okviru IPA 2018 očekuje se podrška za postavljanje elektrostatičkih precipitora (ESP), smanjenje emisije prašine (čestica) i smanjenje azotnih oksida (NOx), smanjenje vode koju ispušta TE Kosova “B” kao i njen nadzor. Republika Kosovo je aplicirala zajedničkim projektima sa Republikom Albanije u okviru 15 runde u WBIF-u za realizaciju Studiranja izvodljivosti o gasovodu Albanija-Kosovo u okviru TAP/IAP sistema. U vezi sa ovom inicijativom za ovu fazu iz Okvira investicija za zapadni Balkan (WBIF) u iznosu od 300.000 hiljada evra je dodeljen grant u vidu tehničke pomoći za realizaciju Studiranja pre-izvodljivosti za gasovod Albanija-Kosovo (ALKOGAP). Planirano je da ovo studiranje pre-izvodljivosti bude završeno tokom 2018. god., putem kojeg ćemo dobiti potrebne preporuke za dalja planiranja i razvoje. Takođe, Vlada Republike Kosovo, tačnije MER i Ministarstvo evropskih integracija u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj je aplicirala za tehničku pomoć u 18-toj rundi u WBIF-u. Ovaj projekat se odnosi na studiranje pre-izvodljivosti za centralne toplane u 10 opština Republike Kosovo. Vrednost zahtevane pomoći iznosi 1,400,000 evra i odgovor za odobravanje ovog projekta će se dati u Upravnom odboru WBIF-a. Budžet MER-a je u iznosu 24,405,435 miliona evra, od kojeg 18,013,196 dolaze iz BRK-a dok 6,392,239 miliona evra iz pozajmljivanja. Srednjoročni prioritetni ciljevi Za srednjoročni period 2019-2021 u oblasti bezbednosti snabdevanja i unutrašnjeg tržišta energije planirane su sledeće aktivnost:
Revidiranje Strategije za energiju za period od 10 godina i Programa za sprovođenje strategije za energiju;
Zaključivanje svih ugovora sa investitorom kao i početak izgradnje termoelektrane „Kosova e Re“ od strane privatnog investirora;
Sprovođenje aktivnosti procesa dekomisije objekata gasifikacije, azotare, toplane i drugih pratećih objekata koje ne ometaju normalno funkcionisanje aktivnih jedinica TE „Kosova A“;
Realizacija sveobuhvatnog studiranja za energetski sektor do 2050. god.;
Pridruživanje PX-u (Razmena energije) - Albanska berza i osnivanje zajedničkog tržišta električne energije sa Albanijom;
Poslovanje kao regulatorne zona i članstvo KOSTT-a u ENTSO-u i; i
Usklađivanje kodeksa mreže KOSTT-a sa onim ENTSO-E-a;
|174
Članstvo RUE-a u ACER-u (Agencija za saradnju regulatora energije). Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Zakonodavni okvir i okvir politika Kosovo će članom 114. SSP-a uskladiti i sprovesti EU acquis za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije kao i uticaj energetskog sektora u životnoj sredini, podsticajući na taj način uštedu energije, energetsku efikasnost, obnovljivu energiju kao i istraživanje i ublažavanje uticaja na životnu sredinu od proizvodnje i potrošnje energije. Opšta politika za promovisanje energetske efikasnosti i obnovljive izvore je pod nadležnošću MER-a. Ovi izvori zauzimaju značajno mesto u predviđanju investicija u energetski sektor. Takođe, i zakoni o energetskom sektoru na Kosovu podržavaju investicije za proizvodne kapacitete iz OIE-a. Kriterijumi za ulaganja u OIE treba da uzimaju u obzir postavljene ciljeve od MER-a, nivo priuštivosti potrošača, stabilnost sistema i njihov uticaj na uravnoteženje sistema. Štaviše, direktive EU-a i obaveze koje proističu iz Sporazuma o osnivanju zajednice energije (SZE) definišu zahteve u vezi sa OIE i Kosovo kao ugovorna strana u SZE-u je dužna da ispuni cilj od 25% energije proizvedene od strane OIE do 2020. god.. Sprovođenje utvrđene politike OIE-a zasniva se na Energetskoj strategiji i tri osnovna postojeća zakona sektora energije: Zakon o energiji, o regulatoru energije i o električnoj energiji, kao i u Nacionalnom Akcionom planu za OIE (2011-2020) koji sadrži obavezne ciljeve i mere za realizaciju ovih ciljeva. Ciljevi su takođe utvrđeni i Administrativnim uputstvom br. 01/2013 o ciljevima OIE-a. Očekuje se da će ovi ciljevi biti ispunjeni fotonaponskom energijom, solidnom biomasom, vetrom, postojećim i novim hidroelektranama, i drugim velikim HE. Trenutno na Kosovu električna energija iz obnovljivih izvora se proizvodi iz vodenih izvora putem sledećih hidroelektrana: (Gazivoda, Bistrica, Radavce, Dikance, Istog, Brod II, Leposavić III, Dečane i Belaja) iz izvora vetra sa ugrađenim kapacitetom od 1.35 MW na brdu Goleša, i od solarnih izvora fotonaponske energije dva projekta sa kapacitetom od 102 kW i 500 kW. Što se tiče novih proizvodnih kapaciteta od OIE do 2020. god. predviđeno je da se ugrade 200 MW energije iz hidroelektrana, ugrađeni kapacitet od vetra će iznositi 150 MW, dok od fotonaponske energije 20 MW. S druge strane, ugrađeni kapaciteti toplotne energije u 2020. godini predviđaju se da budu: 10 MW geotermalne energije, 70 MW od solarne energije, a količina energije u masi od 264.5 ktoe biće realizovana iz energije iz drvne biomase i drva za ogrev. Konačna ovlašćenja od strane RUE-a izdate su za 16 projekata MHE (61.94 MW), projekata fotonaponskih panela (9.4 MW) i 1 projekat sa energijom vetra (32.4 MW). Ured regulatora za energiju kao odgovorna institucija za sprovođenje politika sektora OIE-a usvojila je jednu od najznačajnijih mera stimulacije za OIE kao što je stimulativna tarifa (feed in) sa sledećim cenama:
Energija vode: 63.3 EVRA/MWh;
Energija vetra: 85 EVRA/MWh;
Energija iz solidne biomase: 71.3 EVRA/MWh; i
Fotonaponska energija: 136,4 EVRA/MWh. Dok, što se tiče usklađenja sa standardima Evropskog komiteta za standardizacije (CEN) usvojeno je 236 standarda u oblasti električne energije i 473 standarda u okviru naftnih derivata i prirodnog gasa. Dok, CEN standardi u oblasti energetske efikasnosti u okviru zakona o energetske efikasnosti u zgradama su sledeći: (Zgrade sa skoro nula potrošnje energije, sertifikati energetskog učinka, pitanja sertifikata energetskog učinka, izdavanje sertifikata o energetskom učinku, inspekcija sistema grejanja, inspekcija sistema klimatizacije i inspekcija sistema grejanja i klimatizacije). Izazovi koji su identifikovani u Izveštaju EK-a 2016. god. o Kosovu u sektoru energetske efikasnosti i OIE-a uključuju usvajanje zakona o energetskoj efikasnosti u cilju usklađivanja sa najnovijim direktivama EU-a. Kosovo još uvek nije uskladilo zakonodavstvo sa direktivom za obnovljivu energiju 2009. god. i nema mehanizam za praćenje napretka za ostvarenje svojih ciljeva do 2020. god.. Štaviše, Kosovska agencija za
|175
energetsku efikasnost ima nedostatak osoblja i nema kapacitete za praćenje, procenu i verifikaciju napretka ka svojim ciljevima. Što se tiče kapitalnih investicija u oblasti energetske efikasnosti, Kosovo još uvek nije usvojilo Zakon o energetskom učinku u zgradama. Zbog toga od Kosova se zahteva da preduzme neophodne mere za stvaranje povoljne klime za investicije u energetskoj efikasnosti. Ono što preporučuje izveštaj o napretku je stvaranje fonda za energetsku efikasnost koji je veoma značajan za investicije u merama energetske efikasnosti sa mogućnošću kombinacije sa ekološkim merama bilo u javnom sektoru, tako i u onom rezidentnom. Postignut je mali napredak u sektoru OIE-a i verovatnoća za ostvarenje ciljeva Kosova od 25% do 2020. god. je premala, koji se ometaju od niskih administrativnih kapaciteta u upravljanju OIE-ma, dugotrajni postupci za izdavanje licenci OIE-ima i niski kapaciteti mreže za upravljanje tokova iz OIE-a. Takođe je ukazano na nedostatak razvoja u ispunjavanju zahteva EU-a o upotrebi biogoriva u prevozu. U okviru novih proizvodnih kapaciteta, nije ostvaren nikakav napredak u izgradnji HE "Zhur". Istovremeno, izazovi u oblasti energetske efikasnosti i izvorima obnovljive energije koji su proistekli sa sastanka Pododbora SSP-a ‘Infrastruktura’ 2017, uključuju usvajanje trećeg Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti, kao i usvajanje sekundarnog zakonodavstva koje proizilazi iz zakona o energetskom učinku zgrada za transponovanje Direktive br. 2010/31. Ažuriranje i usvajanje plana za obnovljive izvore, uključujući potrebne mere za osiguranje da će Kosova ostvariti 25% ciljeva obnovljive energije do 2020. god.. Takođe je naglašena potreba uspostavljanja finansijskog mehanizma podrške za finansiranje energetske efikasnosti. Usvajanje i okončanje neophodnog zakonodavstva za transponovanje održivih kriterijuma za biogoriva i bio-tečnosti. Treba osigurati saglasnost sa zahtevima smernica državne pomoći 2014-2020 i postaviti pristup koji je zasnovan na tržištu za pružanje podrške proizvođačima obnovljive energije. Trenutno stanje Zakonodavni okvir i okvir politika U okviru poslednjih dešavanja u usklađivanju primarnog zakonodavstva u oblasti energetske efikasnosti i OIE-a sa direktivama EU-a, 1. decembra 2016. god. usvojen je Zakon o energetskom učinku u zgradama. Cilj ovog zakona je da promoviše poboljšanje energetskog učinka u zgradama, uzimajući u obzir spoljne i lokalne klimatske uslove, kao i zahteve o unutrašnjoj klimi i efektivnim troškovima. U ovom zakonu delimično su transponovane sledeće direktive: Direktiva br. 2010/31 EU-a o energetskom učinku u zgradama; Direktiva 2012/27/ EU-a Evropskog parlamenta i saveta o energetskoj efikasnosti. Štaviše, pripremljene su četiri uredbe koje su proizišle iz ovog zakona, koje su u procesu razmatranja i usvajanja. Istovremeno, novi zakon o energetskoj efikasnosti kojim se delimično transponuje Direktiva br. 2012/27/EK o energetskoj efikasnosti je izrađen i očekuje se njegovo usvajanje. Što se tiče usvajanja planova i programa koji se odnose na sprovođenje transponovanog zakonodavstva EU-a, MER je 30. septembra 2011. god. usvojilo Nacionalni akcioni plan o energetskoj efikasnosti (NAPEE 2010-2018) koji predstavlja osnovni dokument za sprovođenje politika energetske efikasnosti na Kosovu. Ovaj plan predviđa ostvarenje indikativnog cilja od 9% štednje električne energije do 2018. god. ili 91.89 ktoe. Pored toga sadrži niz mera za poboljšanje energetske efikasnosti u različitim sektorima, kao što su: domaćinstvo, usluge, industrija, poljoprivreda i transport. Takođe, Vlada Republike Kosovo u junu 2013. god. usvojila je i Drugi Nacionalni akcioni plan o energetskoj efikasnosti 2013-2015 čiji je cilj planiranje politika energetske efikasnosti i njihovo sprovođenje na Kosovu kojima će se podstiči finansiranje od međunarodnih finansijskih institucija i vršiće se mobilizacija domaćih fondova za sprovođenje planiranih mera energetske efikasnosti. Ovaj plan sadrži indikativni cilj
|176
posredovanja štednje energije u iznosu od 3%. U okviru drugih dešavanja u oblasti EE-a Vlada Republike Kosovo je 2. avgusta 2017. god. usvojila treći Nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti 2016-2018. Kroz Trećeg akcionog plana za EE NAPEE 2016-2018, Vlada Kosova će delimično ispunjavati svoje obaveze prema članu 24 (2) u vezi sa Aneksom XIV, Odeljak 2 Direktive i takođe će obezbediti detalje trenutnog stanja i postizanje politika EE-a na Kosovu. Dokumenat NAPEE 3, 2016-2018, sadrži učinjene napore i postignut napredak u politikama efikasnosti električne energije na Kosovu u prošlosti kroz NAPEE 2, 2013-2015. Takođe su izrađeni i usvojeni 29 opštinskih planova za efikasnost energije. Za sprovođenje politike obnovljivih izvora energije, MER je usvojilo Dugoročni Akcioni plan o OIE u kojem je utvrđen cilj od 25% obaveznih i 29.47% dobrovoljnih aktivnosti do 2020. god.. Cilj ovog plana je promovisanje upotrebe energije iz obnovljivih izvora na efikasan način i sa manjim troškovima povećavajući diversifikaciju proizvodnje energije u korist povećanja sigurnosti snabdevanja energijom i zaštite životne sredine. Takođe, ovim planom su predviđene i neophodne stimulativne mere za promovisanje energije iz obnovljivih izvora energije. Drugi izveštaj napretka o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana o IOE-ima je dostavljen u NSE 30. decembra 2016. god.. Dok, za sprovođenje zakonodavstva u oblasti energetske efikasnosti i OIE-a odgovorne su sledeće institucije centralnog nivoa: MER, KAEE, MŽSPP, MPŠRR, MTI kao i nezavisne i javne institucije , kao što su: RUE, EKK i KOSTT. Institucionalni okvir Kosovska agencija za energetsku efikasnost (KAEE) je izvršna institucija u okviru MER-a koja je osnovana 2012. god., u skladu sa članom 6. Zakona o energetskoj efikasnosti. KAEE, izrađuje i nadgleda Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost i sprovodi politike energetske efikasnosti kroz procenu mogućnosti uštede energije u svim sektorima potrošnje energije. Značajnu ulogu u vezi sa električnom energijom proizvedenom od obnovljivih izvora igra RUE, koje uključuje licenciranje aktivnosti proizvodnje, odobrenje standardnih ugovora, usvajanje tržišnih pravila koje garantuju pristup u mrežama prenosa i distribucije, usvajanje pravila i uredbi, kao i usvajanje ‘feed-in’ tarifa o OIE-a. Takođe, značajnu ulogu za sprovođenje energetske efikasnosti imaju i organi lokalne samouprave, odnosno opštine Kosova. Podrška donatora U okviru osiguranog budžeta i fondova strane tehničke pomoći za sve mere implementacije o EE-u postoji sledeća situacija:
Projekat Svetske banke o finansiranju mera za energetsku efikasnost u objektima institucija centralnog nivoa, i promovisanju energije iz OIE-ova putem mekog kredita u iznosu od 31 miliona Američkih dolara je započeo i nalazi se u sprovođenju.
Projekat koji je finansiran kreditom KfW-a u iznosu od 7.5 miliona evra o finansiranju mera energetske efikasnosti u objektima javnih službi opštinskog nivoa.
Srednjoročni prioritetni ciljevi Što se tiče oblasti energetske efikasnosti i izvora obnovljive energije, Srednjoročni prioritetni ciljevi su sledeći:
Osnivanje One-Stop-Shop o izvorima obnovljive energije;
Pregled Nacionalnog akcionog plana o energetskoj efikasnosti (2010-2018) u skladu sa zahtevima Direktive br. 2012/27/EK;
Sprovođenje mera EE-a u 61 javnih zgrada za 2019. godinu, od njih 21 objekata će finansirati BRK, 25 objekata će finansirati SB, a 15 biće finansirana od KFW-a. Štaviše, ukupan iznos sprovođenja
|177
mera EE-a u 61 objekata je kao što sledi: od BRK-a 2.75 miliona evra, od zaduženja 7.330.000 miliona evra, i od donatora 5.083.333 miliona evra;
Sprovođenje mera EE-a za 52 javnih zgrada za 2020. godinu, (27 njih će finansirati BRK a 25 objekata će finansirati Svetska banka). Iz tog iznosa, od BRK-a biće dodeljeno 4.950.000 miliona evra, a pozajmica biće i iznosu od 6 miliona evra, kao i od donatora biće dodeljen iznos od 3.833.000 miliona evra;
Dok u okviru HCV-ova za 2019. godinu biće realizovano još 14 novih projekata HCV-a kapacitetom od 61.8 MW sa ukupnim troškovima od 80.34 miliona evra, kao i sprovođenje dva projekata energije vetra kapaciteta od 32.4 MW sa troškovima od 45.36 miliona evra privatnih investicija;
U 2020. godini realizacija 14 novih projekata HCV-a kapaciteta od 37.86 MW sa troškovima u iznosu od 49.22 miliona evra, kao i realizacija tri (3) projekata od energije vetra sa kapacitetom od 105 MW i troškovima u iznosu od 147 miliona evra od privatnih investicija.
Zaštita od zračenja i nuklearna bezbednost
Zahtevi SSP-a Jedna od obaveza Kosova koja proizilazi iz SSP-a, konkretno iz njegovog člana 114. je usklađivanje zakonodavstva u oblasti bezbednosti i zaštite od jonizujućeg zračenja. Štaviše, sve odredbe u oblasti proizvodnje nuklearnog zračenja, nuklearne bezbednosti su zasnovana na Sporazumu EURATOM (Sporazum stvaranja evropske zajednice nuklearne energije, 1957) koji osigurava da članovi Evropske zajednice treba da uspostave i obezbede uniformne standarde bezbednosti od nuklearne tehnologije za zaštitu stanovništva i zdravlje radnika. Trenutno stanje Zakonodavni okvir i okvir politika Prema tome, što se tiče aktuelnog primarnog zakonodavstva u ovoj oblasti u februaru 2010. god. usvojen je Zakon br. 03/L-104 o zaštiti od jonizujućeg i nejonizajućeg zračenja i nuklearna bezbednost, koje ima za cilj uspostavljanje pravnog osnova za sigurno korišćenje nuklearne energije, jonizujućeg i nejonizajućeg zračenja, kao i bezbednost upravljanja radioaktivnim otpadom. Štaviše, u maju 2012. god. usvojen je i Zakon br. 04/L-067 o Kosovskoj agenciji za zaštitu od zračenja i nuklearna bezbednost koje osniva KAZZNB kao izvršna agencija u okviru Vlade koja utvrđuje status, zadatke i odgovornosti agencije, kao i izradu i sprovođenje strategije i akcionog plana za zaštitu od zračenja i nuklearnu bezbednost. Novi zakon o zaštiti od zračenja i nuklearna bezbednost je izrađen i očekuje se da se usvoji u decembru 2017. god. u Vladi a potom u Skupštini. Ovaj zakon delimično transponuje sledeće direktive: Direktivu br. 2013/59/EURATOM o osnovnim standardima bezbednosti, Direktivu br. 2011/70/EURATOM o opštem i bezbednom upravljanju potrošenog zapaljivog sredstva i radioaktivnog otpada, Direktivu br. 2013/51/EURATOM o radioaktivnim supstancama u vodi koja je namenjena za ljudsku potrošnju, Direktivu br. 2006/117/EURATOM o nadzoru i kontrolu transporta radioaktivnog otpada i potrošenog zapaljivog materijala, Direktivu br. 2014/87/EURATOM o nuklearnoj bezbednosti nuklearnih instalacija. Za sprovođenje važećeg zakonodavstva, Agencija je u procesu izrade Strategije i Akcionog plana za zaštitu od zračenja i nuklearna bezbednost 2017–2026. Pored toga, sveobuhvatni cilj ove strategije je uspostavljanje efikasnog i transparentnog sistema za zaštitu od zračenja i nuklearna bezbednost, koji obezbeđuje osnovu za zaštitu stanovništva i životne sredine od štetnih efekata jonizujućeg i nejonizajućeg zračenja prema pravnom okviru i nacionalnim i međunarodnim standardima. U ovom slučaju bezbednost pokriva bezbednost prema zračenju, nuklearnu bezbednost, bezbednost upravljanja radioaktivnim otpadom i bezbednost transporta radioaktivnog materijala. Orijentacije politika
|178
ovog dokumenta, su planirana za deset narednih godina (2016-2026) dok Akcioni plan je planiran za petogodišnji period 2017-2021. Fokusiranje na deset narednih godina biće u usklađivanju zakonodavstva sa odredbama EU-a, IAEA-a, sprovođenja zakonodavstva, praćenje teritorije Kosova u pogledu zračenja u realno vreme kao i redovnu inspekciju u cilju provere sprovođenja utvrđenih kriterijuma od strane Agencije za korisnike radioaktivnih izvora. Što se tiče privremenog objekta za skladištenje radioaktivnog i opasnog otpada, Vlada Kosova Odlukom br. 08/104 od 10. avgusta 2016. god. osnovala je centralno javno preduzeće nazvanu “Preduzeće za skladištenje opasnog otpada a. d” pri čemu je takođe određena njegova lokacija u Golešu, u opštini Kosovo Polje. Dok, kroz pomoć stručnjaka TAIEX-a i radom radne grupe izrađen je status i organogram ovog preduzeća. Izveštaj EK-a o Kosovu 2016. god. u oblasti zaštite od zračenja i nuklearna bezbednost naglašava da nije bilo napretka u usklađivanju zakonodavstva u ovoj oblasti i još uvek nije usvojen novi zakon. Agencija se suočava sa kombinacijom izazova koji se odnose na ograničeni kapacitet za licenciranje i inspekciju. Shodno tome, ne postoji nadzor zračenja (na primer za potencijalna mesta sa osiromašenim uranijumom) takođe ne postoji urgentni radiološki plan. Štaviše, budžet KAZZNB-a nije dovoljan za sprovođenje mandata i to u pogledu licenciranja, bezbednosti i javnog zdravlja. Na kraju, izazov ostaje neodređivanje mesta za skladištenje radioaktivnog otpada, bez obzira na dobijanje pomoći EU-a za ovo pitanje. Dakle, Kosovo treba da identifikuje privremenu deponiju za skladištenje radioaktivnog otpada, uključujući i prostor za privremeno skladištenje radioaktivnog otpada, u okviru izgradnje deponije za opasne otpade koju finansira EU. Što se tiče zahteva sa sastanka Pododbora SSP-a ‘Infrastruktura’ 2017. god., zahteva se dalje jačanje kapaciteta Agencije, usredsređivanje na što efikasnije licenciranje, i pripremanje plana za čišćenje potencijalnih mesta sa osiromašenim uranijumom. Institucionalni okvir Kosovska agencija za zaštitu od zračenja i nuklearna bezbednost (KAZZNB) je osnovana u junu 2011. god. u okviru Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja na osnovu Zakona za zaštitu od jonizujućeg i nejonizajućeg zračenja i nuklearne bezbednosti (br. 03/L-104). Od jula 2012. god. na osnovu Zakona br. 04/L-067 o Kosovskoj agenciji za zaštitu od zračenja i nuklearne bezbednosti. Štaviše, KAZZNB je izvršna agencija koja deluje u okviru Kancelarije premijera. Agencija je odvojena u vezi funkcionisanja od bilo kojeg drugog organa ili organizacije koja se bavi promocijom ili korišćenjem praksi zračenja ili korišćenja nuklearne energije u skladu sa ovim zakonom radi osiguranja efikasne nezavisnosti na nezakonite uticaje u njenom funkcionisanju kao regulatora dodeljene su joj zakonska ovlašćenja, kao i ljudski i finansijski resursi potrebni za ispunjavanje svojih obaveza. Mandat KAZZNB-a o odgovornostima i njenom delokrugu je utvrđen navedenim zakonima u kojima je aktivnost agencije usmerena na sprovođenje politika i međunarodnih i nacionalnih standarda u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti, koje podrazumeva zaštitu zdravlja i životne sredine u funkciji zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti kao rezultat korišćenja izvora jonizujućeg i nejonizajućeg zračenja, kao i radioaktivnih i nuklearnih materijala u medicinske, naučno-istraživačke, industrijske i druge svrhe predviđene međunarodnim konvencijama. Za sprovođenje zakonodavstva u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti odgovorni su: KAZZNB, Ministarstvo ekonomskog razvoja, Ministarstvo zdravstva, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja; Ministarstvo trgovine i industrije; Ministarstvo bezbednosnih snaga, Ministarstvo finansija; Ministarstvo za evropske integracije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo inostranih poslova. Istovremeno, administrativni nadzor sprovođenja primarnog i sekundarnog zakonodavstva vrši se od strane KAZZNB-a.
|179
Srednjoročni prioritetni ciljevi
U smislu daljeg ispunjavanja i usaglašavanja sekundarnog pravnog okvira i usklađivanje sa acqius-om EU-a u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti u srednjoročnom periodu od strane Agencije, planira se da se izradi i usvoji 13 uredbi. Dok se, u okviru međunarodne saradnje, planira potpisivanje i ratifikacija ugovora, sporazuma i konvencija, kao u nastavku:
Usvajanje 13 uredbi u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti;
Potpisivanje i ratifikacija ugovora, sporazuma i konvencija (ugovor o zabrani nuklearnih testiranja; Konvencija o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (CPPNM 2005), Sporazum o zaštitnim merama i dodatni protokol, Konvencije o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama, Konvencija za pomoć u slučaju nuklearne nesreće ili radiološke vanredne situacije, međunarodna Konvencija za sprečavanje akata nuklearnog terorizma; i Kodeksa ponašanja o bezbednosti i obezbeđivanju radioaktivnih izvora i prateća uputstva za uvoz i izvoz);
Razvoj ljudskih i tehničkih kapaciteta unutar agencije;
Uspostavljanje sistema nadgledanja životne sredine (vazduh, zemlja i voda); i
Priznavanje tehničko-stručnih službi i stručnjaka za zaštitu od zračenja.
Važno je naglasiti da Kosovo nije članica UN-a, dakle, sporazumi i konvencije će biti jednostrano ratifikovani. Što se tiče nedostataka i praznina koja se odnose na efikasno sprovođenje zakonodavstva, nedovoljan budžet agencije je ograničen i kao rezultat toga postoji nedovoljan broj obučenih službenika i nedostatak logističko-tehničkih sredstava. Drugo poteškoće sa kojom se Agencija danas suočava je nedostatak komunikacije sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) radi ostvarivanja ciljeva APZZNB-a. Republika Kosovo nije članica Međunarodne agencije za atomsku energiju i stoga ne može imati koristi od ove organizacije u okviru tehničke pomoći u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne sigurnosti. Štaviše, nedostatak eksperata i profesionalno-tehničkih službi (TSO-Technical support organization) licenciranih u oblasti zaštite od zračenja ograničava agenciju na normalno funkcionisanje. Istovremeno, u okviru mera za sprovođenje zakonodavstva sprovodiće se relevantne aktivnosti koje proizilaze iz Strategije i Akcionog plana za zaštitu od zračenja i nuklearne sigurnosti 2017-2026. god.. Izgradnja ljudskih i tehničkih kapaciteta unutar agencije će se izvršiti putem sledećih aktivnosti:
Usvajanje uredbe o funkcionisanju i unutrašnjoj organizaciji, kao i ispunjavanje radnih mesta prema ovoj uredbi;
Zapošljavanje devet (9) službenika;
Izgradnja kapaciteta inspektorata kroz stručne obuke; i
Izgradnja kapaciteta licenciranja i nastavak procesa licenciranja korisnika izvora zračenja, i stalno nadgledanje sprovođenja kriterijuma definisanih u licencama.
Podrška donatora Što se tiče projekata u oblasti zaštite od zračenja i nuklearne bezbednosti, u toku je sprovođenje projekat programa regionalne pomoći za saradnju Zapadnog Balkana pod nazivom „Dalje poboljšanje tehničkih kapaciteta nuklearnih regulatora u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Srbiji, Makedoniji i Kosovu”, sproveden od strane konzorcijuma ENCONET, čija je svrha doprinos poboljšanju zaštite od zračenja i nuklearna bezbednost na Kosovu, putem jačanja tehničkih kapaciteta regulatorne agencije i doprineće transpoziciji acquis-a EU-a u oblasti nuklearne bezbednosti.
|180
Ovaj projekat će omogućiti da se regulatorni organ u nuklearnoj oblasti dodatno ojača u boljoj kontroli radioloških pitanja, odnosno institucionalnog upravljanja radioaktivnim otpadom, sprečavanja i borbe protiv ilegalne trgovine nuklearnim materijalima i izvorima zračenja. S druge strane, što se tiče osnivanja organa i novih pratećih struktura u oblasti zaštite od zračenja, predviđeno je sledeće:
Postavljanje sistema nadzora zračenja na životnu sredinu (vazduh, zemlja i voda); i
Priznavanje tehničko-profesionalnih službi i eksperata za zaštitu od zračenja. U vezi sa finansijskim položajem i osobljem Agencije, ona funkcioniše sa šest (6) zaposlenih, uključujući glavnog izvršnog direktora i administrativnog službenika, a njen budžet za 2017. godinu iznosi 71.097 evra iz kosovskog budžeta, od čega 48.494 evra služe za plate i dnevnice i 22,603 evra za robu i usluge. Dalje planiranje budžeta APZZNB-a treba uskladiti sa prioritetnim aktivnostima agencije i obavezno u skladu sa aktivnostima koje proističu iz pregleda Srednjoročnog okvira rashoda 2018-2020. god.. 3.17. Poglavlje 16 pravnih tekovina EU-a: Oporezivanje Acquis EU-a u oblasti oporezivanja sastoji se u usklađenom zakonodavstvu za oblast posrednih poreza (znači porez na dodatnu vrednost) i akcize. Acquis EU-a specifikuje oblast delovanja, definicije i načela PDV-a. Zakonodavstvo o PDV-u pruža jednak poreski tretman za domaće i strane transakcije (uvoz). PDV se takođe zasniva na načelu neutralnosti, gde je primenjivani porez proporcionalan sa cenom, bez obzira na broj srednjih transakcija. Akcize duvanske proizvode, alkoholna pića i energetske proizvode su takođe predmet zakonodavstva EU-a. Zakonodavstvo EU-a uspostavlja strukturu akcize koja se treba naplatiti kao i sistem minimalnih tarifa za svaku grupu proizvoda. Robe podležu akcizi, ukoliko se proizvode unutar EU-a ili se uvoze iz trećih zemalja. U svakom slučaju, akciza je naplativa samo u zemlji članici u kojoj se roba pušta u promet/troši (sa nekim izuzecima) i sa tarifama akcize te zemlje članice. Zakonodavstvo EU-a utvrđuje odredbe za proizvodnju, zadržavanje, kretanje i nadgledanje proizvoda sa akcizom. Što se tiče neposrednih poreza (direktni porezi), acquis pokriva nekoliko aspekata poreza na dohodak od individualnih štednji i poreza korporacija. Svrha je eliminisanje nepravilnosti u međugraničnim privrednim aktivnostima između kompanija zemalja članica. Štaviše, zemlje članice su angažovane u skladu sa načelima Kodeksa ponašanja za porez poslovanja, koji imaju za cilj ukidanje štetnih poreskih mera. Administrativna saradnja i uzajamna pomoć između zemalja članica, ima za cilj da obezbedi normalno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, što se tiče poreza i obezbedi sredstva za sprečavanje utaje poreza i izbegavanje poreza unutar zajednice. Zemlje članice moraju obezbediti da postoje dovoljni kapaciteti za sprovođenje i osnaživanje, uključujući veze sa kompjuterizovanim sistemima odgovarajućih poreza EU-a. U okviru operativnog kapaciteta i kompjuterizacije, acquis za PDV pokriva sistem razmene informacija, što dozvoljava neposrednu elektronsku razmenu podataka između administracija zemalja članica. Slični sistemi IT-a se zahtevaju i u oblasti akciza i direktnih poreza za razmenu informacija između zemalja članica. Štaviše, specifičan sistem IT-a (VoeS) se zahteva za uspostavljanje razmene informacija između zemalja članica u vezi sa posebnom šemom za elektronske usluge koje se pružaju od strane nerezidentnih trgovaca EU-a za građane EU-a. Zahtevi SSP-a
Oblast poreza je jedna od najvažnijih oblasti spomenutih u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP, član 39, član 40, član 70 i član 105). Član 39 pokriva sprečavanje fiskalne diskriminacije, dok član 40 pokriva tarife fiskalne prirode. Član 105 pokriva razvoj Kosova u oblasti poreza i mere koje imaju za cilj dalje
|181
reformisanje fiskalnog sistema na Kosovu. Pored toga, ovaj član pokriva i restrukturiranje poreske administracije u cilju obezbeđenja efikasnosti u naplati poreza i protiv fiskalne prevare. Takođe ovde se uzimaju u obzir i prioritetne oblasti koje se povezuju sa acquis-om EU-a, konkretno one za borbu protiv štetne konkurencije poreza. Zakonodavstvo i acquis EU-a o poreskoj oblasti, konkretno borba protiv štetne konkurencije poreza, se zasniva na Kodeksu ponašanja o porezu poslovanja, usvojenog od strane Odbora i predstavnika vlada zemalja članica. U cilju olakšanja mera za sprečavanje poreske prevare i izbegavanja poreza, saradnja će imati za cilj promovisanje načela dobre vladavine u poreskim pitanjima, transparentnosti, razmeni informacija i poštene konkurencije poreza na Kosovu. U vezi sa osnivanjem kompanija EU-a na Kosovu, Kosovo će olakšati uspostavljanje delatnosti na njenoj teritoriji od strane kompanija EU-a. U cilju olakšanja procesa osnivanja kompanija, Kosovo će pružiti isti tretman, kako za svoje kompanije ili za kompanije treće zemlje. Na osnovu Izveštaja EK-a o Kosovu 2016. za pitanja koja se odnose na poreze, Kosovo treba da nastavi da ojača preduzete mere u borbi protiv neformalne ekonomije i utaje poreza i da daje prioritet povećanju efikasnosti. Kosovo posebno mora da spreči uticaj na rad institucija. Takođe, treba da se ojača platforma IT-a u Poreskoj administraciji Kosova. Kapacitet za sprovođenje naplate poreza na severu Kosova ostaje veoma ograničen. Zabrinjavajuće je da se nerazmatranje žalbi protiv poreske i carinske uprave povećava. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Što se tiče napretka u oblasti poreskog zakonodavstva za izveštajni period, završena su i usvojena:
AU MF br. 01/2017 o izmeni i dopuni Administrativnog uputstva MF. br. 01/2015 o korišćenju elektronskih oprema i fiskalnih sistema;
AU MF br. 02/2017 o transferu cene; i
AU MF br. 05/2017 o specijalnoj šemi za investiciono zlato.
U vezi poreskih izmena, u Ministarstvu finansija su osnovane radne grupe za izradu Administrativnog uputstva za izmenu/dopunu liste proizvoda koji se oporezuju po stopi poreza na dodanu vrednost od 8% i radne grupe za izmenu/dopunu Administrativnog Uputstva MF - br. 05/2016 o specijalnoj šemi za investiciono zlato, kao i radnu grupu za izradu AU-a o poreskim olakšicama, koja će raditi na završavanju uputstava. U vezi sa izradom postupaka za sprovođenje poslednjih izmena poreskih Zakona koje su izvršene 2015. god., izdato je ukupno 9 Administrativnih uputstava, 6 unutrašnjih uredbi i smernica i 12 javnih odluka objašnjenja za poreske obveznike. U tom smislu, usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji je uglavnom usklađen sa direktivama EU-a koje se odnose na ovu vrstu poreza:
Direktiva Saveta 2006/112/EZ od 28. novembra 2006. god. o zajedničkom sistemu poreza na dodatu vrednost kao osnovnom zakonodavstvu o uređivanja na nivou EU-a, koja je kasnije izmenjena:
o Direktiva Saveta 2006/138/EZ od 19. decembra 2006. god. o periodu primene sporazuma o PDV-u, koja se primenjuje na radio i televiziju, usluge i neke usluge pružene elektronskim putem;
o Direktiva Saveta 2007/75/EZ od 20. decembra 2007. god. o određenim vremenskim odredbama u pogledu stope PDV-a;
|182
o Direktiva Saveta 2008/8/EZ od 12. februara 2008. god. o mestu pružanja usluga; o Direktiva Saveta 2008/117/EZ od 16. decembra 2008. god. o borbi protiv utaje poreza u
vezi sa transakcijama između zajednica; o Direktiva Saveta 2009/47/EZ o sniženim stopama poreza na dodatu vrednost; o Direktiva Saveta 2009/69/EZ od 25. juna 2009. god. o utaji poreza u vezi sa uvozima; o Direktiva Saveta 2009/162/EU od 22. decembra 2009. god. o zajedničkom sistemu poreza
na dodatu vrednost; o Direktiva Saveta 2010/23/EU od 16. marta 2010. god. o neobaveznoj i privremenoj primeni
mehanizma suprotnog zaduženja u pogledu pružanja određenih usluga. Takođe, usvojeni su zakoni kao što su: Zakon o poreskoj administraciji i procedurama, o porezu na lične dohotke i porezu na dohotke korporacija, zakoni zasnovani na opštim načelima odluka OECD-a. Što se tiče podzakonskih akata, izrađeni su i usvojeni sledeći akti:
AU MF br. 05/2013 o primeni fiksne norme poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne proizvođače;
AU MF br. 01/2015 o korišćenju fiskalne elektronske opreme i fiskalnih sistema;
AU MF br. 03/2015 o primeni Zakona br. 05/L-037 o porezu na dodatnu vrednost;
AU MF br. 01/2016 o primeni Zakona br. 05/L-028 o porezu na lične dohotke;
AU MF br. 02/2016 o primeni Zakona br. 05/L-029 o porezu na korporativne prihode;
AU MF br. 03/2016 za obrazovne posete poreskih obveznika, registraciju poreskih obveznika za PDV i registrovanja zaposlenih;
Javna odluka objašnjenja br. 01/2013 pravila primenjivanja zakona o penzijskim fondovima Kosova;
Javna odluka objašnjenja br. 02/2013 oporezivi iznos u snabdevanju sa PDV-om za javna preduzeća;
Javna odluka objašnjenja br. 03/2013 za poreski tretman snabdevanja i uvoza kada se neposredno finansiraju od strane Evropske komisije;
Javna objašnjavajuća odluka br. 04/2013 o brisanju iz registra poreza na dodatu vrednost;
Javna objašnjavajuća odluka br. 01/2014 o oporezivanim prihodima od strane dugoročne izgradnje;
Javna objašnjavajuća odluka br. 02/2014 postupci za prenos imovine pri promeni oblika poslovanja;
Javna objašnjavajuća odluka br. 03/2014 stvaranje poreskih obaveza za PDV na robu smeštenu u carinskim aranžmanima, kao što su: carinska skladišta;
Javna objašnjavajuća odluka br. 04/2014 carinske i ponovne procene;
Javna objašnjavajuća odluka br. 05/2014 poresko tretiranje nadoknada u naturi obroka za zaposlene;
Javna objašnjavajuća odluka br. 06/2014 oporezivanje penzije prilikom podizanja iz FPSK;
Javna objašnjavajuća odluka br. 01/2015 Indirektne metode kontrole
Javna objašnjavajuća odluka br. 02/2015 dostavljanje fiskalnih kupona i nadoknada sredstava.
Javna objašnjavajuća odluka br. 03/2015 Izmene u fiskalnoj elektronskoj opremi – primena norme smanjenja PDV-a;
Javna objašnjavajuća odluka br. 04/2015 – mlinarske transakcije;
Javna objašnjavajuća odluka br. 01/2016 – pružanje usluga u oblasti građevine (primena suprotnog zaduženja);
Javna objašnjavajuća odluka br. 02/2016 – procedure za prenos vlasništva kod promene oblika poslovanja;
Javna objašnjavajuća odluka br. 03/2016 – carinske procene i ponovne carinske procene; i
Javna objašnjavajuća odluka br. 04/2016 – tretman donacija u poreske svrhe.
|183
Okvir politika U oblasti poreza su usvojeni i sprovedeni neki dokumenti strateškog karaktera. Strateški plan PAK-a za period 2015-2020. kodnine kao najviši dokument u hijerarhiji dokumenata PAK-a; u ovom Strateškom planu, PAK je predstavio vrednosti, prioritete i ciljeve za period 2015-2020. god.. U utvrđivanju ovih prioriteta PAK se oslanjao na izazovima koji su proistekli iz Izveštaja evropske komisije, Izveštaja o napretku i o delu IT-a u izveštajima DG-TAXUD. Pored toga, utvrđeni su prioriteti na osnovu izveštaja ostalih međunarodnih institucija kao što su MMF i Svetska Banka. Takođe, ciljevi i prioriteti su povezani sa ciljevima vlade Republike Kosovo. Godišnji plan rada PAK-a za 2017. godinu je usvojen januara 2017. god., koji je pripremljen na osnovu utvrđenih specifičnih ciljeva za odgovarajuće organizacione jedinice na osnovu strateškog plana PAK-a 2015-2020. god. i detaljnog plana tretmana rizika za 2017. godinu. Ciljevi utvrđeni godišnjim planom rada za 2017. godinu, će pomoći PAK-u u obavljanju određenih aktivnosti i postizanju opštih ciljeva Strateškog plana i Strategije ispunjavanja uporedo sa utvrđivanjem prihoda predviđenih budžetom Republike Kosovo za 2017. godinu. Realizacija prihoda je uglavnom usmerena na dobrovoljno ispunjenje obaveza pružanjem potrebnih informacija i procedura kako bi poreski obveznici mogli da ispune svoje poreske obaveze po najnižem mogućem trošku. Takođe, detaljan plan tretmana rizika za 2017. godinu je usvojen januara 2017. god., u kome su opisane delatnosti za odgovor na rizike ispunjenja poreskih obaveza, koje će dovesti proizvode i za koje se očekuje da imaju uticaj na ponašanje poreskih obveznika u vezi sa ispunjavanjem poreskih obaveza. Plan detaljnije sadrži kako se može postići odgovor, kako bi se postigao najveći uticaj ponašanja poreskog obveznika u ciljnoj grupi, koristeći što manje sredstava i time dati uputstva za Operativni plan, kako se trebaju obavljati delatnosti za ispunjavanje obaveza poreskih obveznika. Institucije će se angažovati za sprovođenje preporuka Evropske komisije u Izveštaju o napretku o pitanjima koja se vezuju za poreze. U ovom smislu, Kosovo treba da nastavi da jača preduzete mere u borbi protiv neformalne ekonomije i utaje poreza i da dâ prioritet povećanju efikasnosti, sprovodeći Strategiju za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma 2014-2018. i akcionog plana. Identifikovani izazovi su obrađenu u strateškim dokumentima (Strateški plan PAK-a 2015-2020) i u godišnjim operativnim planovima. Takođe, PAK treba da nastaviti da unapređuje kapacitete organizacije za borbu protiv korupcije i jačanje unutrašnje kontrole institucionalnog učinka. Institucionalni okvir
Poreska administracija Kosova je glavna poreska institucija u Republici Kosovo koja radi u okviru Ministarstva za finansije i to je organ koji ima pravo sprovođenja fiskalnih zakona, upravljanje porezima i međunarodnim tarifama. Glavni cilj PAK-a je da pomaže poreskim obveznicima da izvrše svoje poreske obaveze u skladu sa primenjivim poreskim zakonima i da obezbedi da prihodi od poreza idu na račun budžeta države, pružajući poreskim obveznicima efektivan sistem plaćanja. U smislu modernizacije administracije, osnovan je Centar za usluge i obrazovanje poreskih obveznika i Pozivni centar koji se smatraju kao veoma uspešni projekti. Pokrenut je proizvod elektronske potvrde za fizička lica. Pored toga, sve poreske prijave se vrše na elektronski način putem sistema Electronic Declaration of Incomes (EDI) koji omogućava poreskim obveznicima brzu, jednostavnu i bezbednu prijavu. Ovaj sistem pokazuje veoma dobre rezultate. Stvoreni su razni moduli sistema IT-a, koji su olakšali prijavu od strane poreskih obveznika i upravljanje postupaka rada unutar institucije.
|184
U oblasti transfera cene, Jedinica za transfer cene je pripremila postupke koji će olakšati sprovođenje Administrativnog uputstva o transferu cene. U tom smislu, kako bi poreski obveznici bili obavešteni, objavljena su različita obaveštenja o ovoj oblasti. Oslobađanja od PDV-a na uvoz– Nakon stupanja na snagu novog fiskalnog paketa, septembra 2015. god., poslovanja su dobila u oslobađanju od PDV-a za uvoz i izvoz opreme informacione tehnologije. U izveštajnom periodu je bilo 292 zahteva za oslobađanje od PDV-a. Od toga, 273 zahteva je bilo za oslobađanje sirovine, gde je 257 odobreno, dok je 11 odbijeno. Što se tiče oslobađanja za izvoz opreme informacione tehnologije, primljeno je ukupno 19 zahteva i svi su odobreni. Poreska administracija Kosova je, putem internih postupaka izvršila reformu postupka razmatranja zahteva za povraćaj PDV-a, olakšavajući postupak vraćanja sredstava i skraćivanje vremena razmatranja na maksimum od 30 dana. Takođe je potpuno eliminisala potrebu za posebnim zahtevom za povraćaj PDV-a. Zahtev za povraćaj se vrši istovremeno sa poreskom prijavom za PDV. Jedno od kratkoročnih poboljšanja je i nastavak napretka postupka digitalizacije poreskih usluga, postupak koji će pojednostaviti postupke za usluge zahtevane od strane poreskih obveznika uključivanjem 13 zahteva u elektronski sistem EDI. Poreska uprava, u cilju pružanja najefikasnijih usluga, postala je u potpunosti operativna u elektronskom sistemu prijave. Tokom izveštajnog perioda broj prijava iznosi 1.947.111 i ukupno 73.533 poreskih obveznika je registrovano u sistemu Online prijave. Pored toga, tokom izveštajnog perioda, u centrima „One-Stop-Shop”, registrovano je 10.221 poslovanje. Dok je preuzeto 10.701 elektronskih poreskih potvrda u Online obliku. Tokom izveštajnog perioda funkcionalizovane su i elektronske usluge, Knjiga kupovine, Knjiga prodaje, zahteva za registraciju PDV-a i zahtev za povraćaj PDV-a. PAK, kao savremena institucija, orijentisana ka pružanju profesionalnih usluga poreskim obveznicima, sprovela je razne aktivnosti u cilju informisanja poreskih obveznika. Tokom izveštajnog perioda, održano je ukupno 21 seminar sa poreskim obveznicima; ukupno 4.070 odgovora poreskim obveznicima; i ukupno je bilo pruženo 259.458 usluga poreskim obveznicima. U okviru institucionalne reforme, u saradnji sa stručnjacima iz Bavarske, podrška od strane GIZ-a, unapređena je upotreba sredstva elektronske kontrole, što je rezultiralo skraćenjem vremena analize podataka tokom postupka kontrole. Od strane MMF-a su sprovedene dve misije u povećanju dobrovoljnog ispunjavanja, u smislu promene ponašanja poreskih obveznika i tretmana poreskog duga. Na osnovu preporuka datih od strane MMF-a, izvršena je procena funkcionalnosti organizacione strukture, koja je nedavno izmenjena, u 2016. godini izvršena analiza za određene jedinice i očekuje se da će se neke promene odraziti. PAK je u postupku pokretanja velike reforme u sistemu informacione tehnologije. Tokom izveštajnog perioda, postupak nabavke za otvorene tendere je započeo u skladu sa zakonima Javne nabavke Republike Kosovo. U koordinaciji sa Kancelarijom EU-a u Prištini i predstavnicima MMF-a usklađene su aktivnosti u angažovanju finansijske podrške pružanjem budžetske podrške od strane EU-a i Ministarstva finansija za sprovođenje projekta modernizacije sistema IT-a tokom vremenskog periodu 2-3 god.. U vezi sa tim, u okviru programa IPA II PKG-a, budžetska podrška projekta će iznositi 4-5 miliona evra, u zavisnosti od zahteva i dinamike projekta. Dok je Ministarstvo finansija dalo obećanje da će pružiti budžetsku podršku, gde će se, na osnovu planiranja srednjoročnog okvira troškova iz budžeta, PAK-u obezbediti 3 x 1,2 miliona evra (po 1,2 miliona evra za period 2018-2020). Sa druge strane, putem tehničke pomoći Međunarodnog monetarnog fonda, poreski stručnjaci i timovi informacionih tehnologija su revidirali sve tehničke i funkcionalne zahteve za novi sistem IT-a i pripremili završnu verziju Projektnog zadatka za novi
|185
informacioni sistem. Dok je nedavno izrađen akcioni plan „roadmap”, koji predviđa određene aktivnosti u vremenskim okvirima za sprovođenje i budžetom potrebnim za sprovođenje te aktivnosti. Poreska administracija Kosova je, u cilju borbe protiv neformalne ekonomije i sprečavanja utaje poreza, razvila 322 aktivnosti, sprovedeno je 250 intervjua za sumnjive slučajeve utaje. Pokrenuto je 35 slučajeva zbog sumnje za krivično delo utaje poreza. Dok je tokom izveštajnog perioda, ukupan broj razmenjenih obaveštajnih informacija ukupno bio 293 informacija. Kao rezultat završetka 18 izveštaja kontrole o utaje poreza, utvrđen je iznos utaje od 732.309,22 evra (bez kazni i kamata) i smanjenje kreditiranja od 85.161 evra. U cilju sprovođenja ciljeva Nacionalne strategije za borbu protiv neformalne ekonomije, Poreska administracija Kosova je tokom izveštajnog perioda preduzela sledeće aktivnosti: izvršila je 37.931 posetu poreskim obveznicima, što je dovelo do dodatnog prometa u iznosu od preko 204 miliona evra. Takođe su izdate 6.323 mandatnih kazni u iznosu od 1,5 miliona evra; Identifikovana je roba bez porekla u iznosu od 1,4 miliona evra, nedostatak u skladištima u iznosu od 22,9 miliona evra i dodatni porez u iznosu od 18,4 miliona evra. Takođe, bilo je izvršeno i 1.457 kontrola, u kom slučaju su postignuti sledeći rezultati: Dodatni porez u iznosu od preko 48 miliona evra i smanjeni gubitak u iznosu od 38,3 miliona. Od kontrola je postignuto smanjenje kreditiranja PDV-a u iznosu od 12,9 miliona evra. Ključne aktivnosti PAK-a u vezi sa sprovođenjem strategije za sprečavanje neformalne ekonomije je identifikacija neprijavljenih radnika, u kom slučaju je broj registrovanih osoba u ovom periodu bio je 1.479 radnika. Što se tiče sporazuma o eliminaciji dvostrukog oporezivanja (SEDO), uspostavljen je pregovarački tim koji ima za cilj zaključivanje sporazuma sa zemljama sa kojima Kosovo ima privrednu saradnju i potencijalnim zemljama za ulaganje na Kosovu. Dok je, PAK u cilju sprovođenja SEDO-a, povećao kapacitete osoblja. Povećanje kapaciteta osoblja je izvršena uz tehničku pomoći od strane donatora i još uvek se nastavlja da se podržava. Takođe, postignuto je da se načini informativni materijal za građane u cilju podizanja svesti građana u ovoj oblasti. Tokom izveštajnog perioda od avgusta 2016. do septembra 2017. god., Ministarstvo finansija je potpisalo dva Sporazuma o eliminaciji dvostrukog oporezivanja na dohodak i kapital, sa Švajcarskom i Hrvatskom. Dok je, sa Austrijom, dogovoren tekst Sporazuma na nivou tehničkih timova. Proces fiskalizacije je proces koji se nastavlja, gde je tokom perioda 1. septembra 2016. – 25. septembra 2017. god. broj poslovanja koji je fiskalizovan je iznosio 2.163 poslovanja, dok je broj Fiskalnih elektronskih uređaja (FEU) instaliran u ovom periodu bio 3.918. Odsek za žalbe – Misija Odseka za žalbe je da se reše poreski sporovi, bez slanja na sud, na pravičnoj i nepristrasnoj osnovi za vladu ili poreskog obveznika koji će promovisati dobrovoljnu saglasnost i javno poverenje u integritet i efikasnost Poreske administracije. Odsek za žalbe vrši ovu misiju donošenjem odluka o predmetima koji su naišli na suprotstavljanje. PAK je organizovao obuke u ovom odseku i, kao rezultat toga, uspeo je unaprediti rad ovog odseka, postižući rezultate u stvaranju stručnjaka osposobljenih za poreske zakone i žalbene postupke, da pokaže najbolju praksu u rešavanju predmeta žalbi; kako bi se obezbedilo da žalbene odluke ispunjavaju zahtevane standarde; budu u korak sa razvojem poreskog zakonodavstva; da predlažu izmene u zakonodavstvu u kojima su identifikovane problematične oblasti. Odlukom Vlade br. 07/39 od 22.07.2015. god., usvojen je početni plan za osnivanje Agencije za prihode. Ova odluka se zasniva na sledećim potrebama: (i) poboljšanje usluga prema poreskim obveznicima; (ii) smanjenje „poreske praznine” putem jednostavnije i efikasnije strukture za naplatu poreza; (iii) povećanje efikasnost naplate poreza i smanjenje troškova tokom ovog procesa; (iv) povećanje autonomije institucionalnih struktura koje se bave naplatom prihoda; (v) uspostavljanje efikasnijih institucionalnih struktura za sprovođenje poreskih i carinskih politika; (vi) ispunjavanje neophodnih kriterijuma za proces evropskih integracija. Podrška donatora
|186
Poresku administraciju Kosova od svog osnivanja su neprekidno podržale razne međunarodne organizacije. Evropska komisija je preko TAIEX podržala poresko zakonodavstvo naročito u usklađivanju poreskog zakona sa zakonodavstvom EU-a. Rezultati misije su bili uključeni u novi nacrt zakona koji se očekuje da uskoro bude usvojen. Sledeća misija je bila u Jedinici za poresku istragu i obaveštajne jedinica, gde su nakon misije PAK-a sprovedene neke od preporuka istaknutih u završnom izveštaju misije. Ovo je imalo pozitivan uticaj, posebno u povećanju znanja osoblja i u reformi jedinice odgovorne za poreske istrage. TAIEX je podržao PAK u oblasti sprovođenja Sporazuma o eliminaciji dvostrukog oporezivanja sa dve dnevne misije. Rezultati ove dve misije su upoznavanje sa međunarodnim iskustvima u rešavanju složenih predmeta tokom sprovođenja ovih sporazuma i postignuto je da se izradi nacrt SEDO-a koji predstavlja poziciju Kosova u odnosima sa ugovornim državama. I postignuto je da se upoznaju sa najnovijim rezultatima iz izveštaja BEPS-a OECD-a. Druga misija TAIEX-a u PAK-u je bila u oblasti transfera cene. Ova misija je bila neophodna jer je PAK ove god. osnovao Jedinicu za transfer cene i pomogao u povećanju kapaciteta novog osoblja, što je dovelo do funkcionalizacije ove jedinice kao nove oblasti. Druga misija bila je u oblasti IT-a, koja je imala za cilj procenu poreskog sistema IT-a i u poslednje vreme je PAK podržan u oblasti upravljanja rizicima. Rezultati misije su imali pozitivan uticaj na izgradnju kapaciteta osoblja, s obzirom da je odraženo iskustvo službenika iz institucija iz kojih se prima pomoć. U poslednje vreme, MFI je podržao PAK u povećanju dobrovoljnog ispunjenja i upravljanja rizicima i izradi nove strategije institucije sa trajanjem u narednih 5 godina. Kasnije je dizajniran u skladu sa međunarodnim standardima i programom vlade. Pored toga, PAK je podržan u oblasti IT-a odnosno u pripremi zahteva korisnika za novi sistem IT-a. GIZ je obezbedio tehničku pomoć u povećanju kapaciteta osoblja, putem programa neprekidne obuke o PDV-u, indirektnim metodama obračuna, izgradnje i bankarskog sektora. Osim toga, u međunarodnom poreskom Zakonu postoji projekat, posebno u vezi sa sporazumom o dvostrukom oporezivanju koji je bio za 2 god.. Zaključci ovog projekta su pozitivno uticali, tu je uspostavljena jedinica koja se bavi Sporazumima o eliminaciji dvostrukog oporezivanja. GIZ je nastavio da podržava PAK u funkcionalizaciji Kancelarije za novčane i administrativne kazne, kancelarija koja je uzeta kao praksa od strane bavarske poreske uprave. U ovoj oblasti je postignuto da se organizuju razne radionice sa osobljem PAK-a, pružena je pomoć nemačkih stručnjaka, osnivanje ove kancelarije u regionalnim kancelarijama, kao i izrađeni su i formati i uputstva za rešavanje žalbi iz ove kancelarije. Takođe je ponuđena pomoć u kupovini i korišćenju elektronskih kontrolnih modula za velike kompanije, što je imalo uticaj na smanjenje kvota i vreme izvršenja kontrola. Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom periodu, glavni pravni prioriteti koji su predviđeni za realizaciju su:
Izrada predloga za izmene i usklađivanje lokalnog poreskog zakonodavstva sa Pravom EU-a, posebno sa Kodeksom ponašanja za oporezivanje poslovanja i direktivama Saveta Evrope;
Izrada predloga za izmenu i usklađivanje pravne osnove sa pravnom osnovom EU-a, poreskog tretmana kompanija iz sektora osiguranja.
U srednjoročnom periodu, glavni sprovodljivi prioriteti predviđeni za realizaciju su:
Povećanje ispunjavanja poreskih obaveza, povećanjem broja registrovanih poslovanja i naplaćivanje poreskih dugova;
|187
Modernizacija informacionih tehnologija u Poreskoj administraciji;
suzbijanje utaje poreza, izbegavanja poreza i proširenja poreske osnove;
Unapređenje usluga prema poreskim obveznicima u stvaranju digitalnog okruženja za ispunjenje poreskih obaveza;
Pregovaranje Sporazumima za eliminaciju dvostrukog oporezivanja na dohodak i kapital sa državama članicama EU-a.
3.18. Poglavlje 17 pravnih tekovina EU-a: Ekonomske i monetarne politike Pravne tekovine u oblasti ekonomske i monetarne politike sadrže posebna pravila koja zahtevaju nezavisnost centralnih banaka u državama članica, zabranjujući direktno finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka i zabranjujući privilegovan pristup javnom sektoru u finansijskim institucijama. Od država članica se očekuje da koordiniraju svoje ekonomske politike i predmet su Pakta stabilnosti i rasta o fiskalnom nadzoru. I nove države članice treba da se angažuju u skladu sa kriterijumima navedenim u Ugovoru kako bi mogli da prihvate evro u pravo vreme nakon članstva. Do tada, oni će učestvovati u ekonomskoj i monetarnoj uniji kao država članica kojoj je dozvoljeno da ne koristi evro i tretiraće svoje kurseve razmene kao pitanje od zajedničkog interesa.
Pravne tekovine u oblasti ekonomske i monetarne politike se sastoje od VIII poglavlja (čl. 119. do 144) Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU) i odgovarajućeg primenljivog zakonodavstva. Zahtevi SSP-a
Glavne obaveze Kosova u okviru usklađivanja njegovog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, proizilaze iz člana 74. SSP-a, takođe član 94. SSP-a naglašava da će EU i Kosovo olakšati proces ekonomskih reformi putem saradnje da se poboljša shvatanje njihovih ekonomskih osnova, kao i formulaciju i sprovođenje ekonomskih politika u tržišnim ekonomijama. Ovo poglavlje pruža informacije o opštim razvojima sa gledišta monetarne i ekonomske politike, u smislu strategije i ciljeva koje je postavila vlada. S obzirom da Kosovo koristi evro kao svoju valutu, koja je jednostrano usvojena od 2002. god., Kosovo nema monetarnu politiku, tako da će se fokus ovog poglavlja, u slučaju Kosova, fokusirati na sekciju o ekonomskoj politici. Štaviše, nemajući mogućnost korišćenja monetarne politike kao razvojnu alternativu, ekonomske politike dobijaju još veći značaj. Poglavlje će pokušati da pruži i druge informacije koje pomažu u analizi i postizanju ciljeva institucija, uvek u smislu procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji i državama članica, gde je jedan od prioriteta obezbeđivanje makroekonomske stabilnosti. Na osnovu Izvještaja o zemlji 2016. god. o pitanjima vezanim za ekonomske politike, naglašeno je da neprekidni trgovinski deficit odražava slabu proizvodnu osnovu i nedostatak međunarodne konkurentnosti. Neefikasan javni sektor i ad hoc odlučivanje o fiskalnim politikama predstavljaju velike fiskalne rizike, posebno odluka o dobicima ratnih veterana može izazvati fiskalnu održivost i odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama. Oslanjanje na remitencije i veliku neformalnu ekonomiju takođe smanjuju podsticaje za zapošljavanje, što rezultira manjim učešćem radne snage, posebno među ženama, visokoj stopi nezaposlenosti, posebno među mladim i nekvalifikovanim radnicima. Takođe se spominje da bi Kosovo trebalo da smanji zavisnost od carinskih obaveza, proširenjem lokalne poreske osnovice i modernizacijom prikupljanja prihoda. Monetarna politika
Centralna banka Republike Kosovo (CBK), naslednik Centralnog bankarskog organa Kosova, je javno pravno lice zasnovano na članovima 11. i 140. Ustava i odredbama ovog zakona, koji ima administrativnu, finansijsku i upravnu autonomiju. Na osnovu člana 6. (Nezavisnost i autonomija) Zakona o centralnoj banci Republike Kosovo, Centralna
|188
banka, članovi organa za donošenje odluka ili osoblje Centralne banke, neće dobiti uputstva od bilo kojeg drugog lica ili subjekta, uključujući i subjekte vlade. Nezavisnost i autonomija Centralne banke se poštuje u svakom trenutku i nijedno lice ili subjekat neće pokušati da utiče na članove organa za donošenje odluka ili osoblje Centralne banke u obavljanju njihovih dužnosti ili se mešati u aktivnosti Centralne banke. Štaviše, zakonodavstvo Centralne banke, predviđa da se računi, registri i finansijski izveštaji Centralne banke, najmanje jednom godišnje, revidiraju u skladu sa Međunarodnim standardima revizije od strane nezavisnih međunarodnih spoljnih revizora koji trebaju imati dobar ugled i međunarodno iskustvo priznato u reviziji velikih međunarodnih finansijskih institucija. Trenutno, Zakon o Centralnoj banci Republike Kosovo je delimično usklađen sa acquis-om Evropske unije. Iako su mnoge odredbe usklađene, neophodni su drugi zakonodavni napori kako bi se uskladio sa opštim principima acquis-a Evropske unije. Kosovo je 2002. god. jednostrano usvojilo evro kao pravnu valutu i od tada je evro, de facto, postala valuta Kosova, stoga je monetarna politika na Kosovu veoma ograničena. Jedini tradicionalni instrument monetarne politike, koji je u potpunosti dostupan Centralnoj banci, sastoji se od zahteva bankarskih rezervi. Od početka funkcionisanja bankarskog sektora na Kosovu, banke su neprekidno održavale višak rezervi; stoga se tokom ovog perioda nije smatralo neophodnim da se promeni stopa obavezne rezerve. Korišćenje evra ograničava ulogu Centralne banke u svojoj funkciji kao zajmodavca u krajnjem slučaju („lender of last resort” – LLR) da ponudi kratkoročne kredite bankama koje se potencijalno suočavaju sa nedostatkom likvidnosti. Iz tog razloga, vlada Kosova i CBK su uspostavili Hitnu pomoć za likvidnost (Emergency Liquidity Assistance – ELA); fond za hitne slučajeve koji će delovati u slučaju nedostatka likvidnosti u bankarskom sektoru. Pored toga, vlada Kosova takođe održava odgovarajući nivo bankarskih stanja kao amortizaciju kako bi odgovorila na potencijalne udare sa kojima se ekonomija suočava. U sledećoj tabeli, možete videti efektivne, nominalne i stvarne, prosečne godišnje, stope razmene. Tabela 3.1. Efektivne, nominalne i stvarne, prosečne godišnje, stope razmene
Opis 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017/ septembar*
Indeks
NEER 100,8 101,1 101,2 102,1 101,9 101,6 102,2 102,7
REER (Ukupno) 104,8 105,8 106,6 107,2 106,0 104,8 105,1 104,7
REER (CEFTA) 105,8 106,6 106,9 107,7 107,4 106,4 107,1 106,4
REER (EU) 106,4 106,9 108,6 107,8 107,3 107,0 105,8 105,0 Izvor: CBK *poslednji mesec dostupan na bqk-kos.org
Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Izgradnja kapaciteta za upravljanje vanrednim situacijama u slučaju krize i rešavanje problematičnih banaka.
Ekonomska politika Uopšteno postoji konsenzus o suštini ekonomskih politika sa posebnim fokusom na njihovu orijentaciju ka stvaranju uslova za održiv ekonomski rast i samim tim i stvaranje održivih radnih mesta. Vlada Kosova kao osnovni cilj fiskalne politike ima očuvanje makrofiskalne stabilnosti koja se odnosi na obaveze koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u vezi sa očuvanjem makrofiskalne stabilnosti i usklađivanja politika sa politikama EU-a. Pokazatelj posvećenosti vlade u tom pogledu je usvajanje fiskalnog pravila, kojim se ograničava ukupni nivo deficita na 2% BDP-a. Svrha stvaranja takvog fiskalnog mehanizma je bila stabilizacija nivoa duga ispod zakonskog nivoa (40% BDP-a).
|189
Postoji širok konsenzus politikama i tržišnim reformama orijentisanim tržištu. Ovo se ogleda i u Programu vlade 2017-2021, gde je naglašeno da je jedno od osnovnih načela vlade, promocija brzog i održivog ekonomskog razvoja zasnovanog na ljudskom potencijalu i prirodnim resursima Kosova, što je glavni stub mog programa upravljanja. Moja vizija je povećanje dobrobiti, otvaranje novih radnih mesta i iskorenjivanje ekstremnog siromaštva na Kosovu. U ovom mandatu, mi ćemo ciljati na održiv ekonomski rast sa prosečnom stopom od 5 do 7 odsto. Kako bi se postigle ove stope koje znatno premašuju prosek poslednjih godina, vlada će biti fokusirana na uspešno sprovođenje reformi koje imaju direktan uticaj na poboljšanje ekonomskog, fiskalnog i finansijskog okruženja. Očekuje se da će programske mere rezultirati povećanjem ekonomske aktivnosti, posebno u proizvodnoj, prerađivačkoj industriji i industriji usluga, podržavajući povećanje izvoza, smanjenje uvoza i samim tim poboljšavanje trgovinskog stanja zemlje. Paralelno, vlada će svoje resurse fokusirati na sprovođenje velikih razvojnih projekata, koji će biti finansirani putem različitih modaliteta javnog i privatnog sektora. Sprovođenje ovih projekata, pored srednjoročnog podsticaja, će uticati na dugoročnu transformaciju ekonomske strukture i na smanjenje nezaposlenosti. Tokom mandata, programski ciljevi razvoja, će biti preneti u godišnje ciljeve porasta, putem Srednjoročnog okvira troškova, godišnjeg plana rada vlade i godišnjih budžeta. Vlada obećava da će se, na redovnoj godišnjoj osnovi, budžet povećavati u skladu sa ekonomskim rastom zemlje. Štaviše, i pored ekonomskog rasta, budžet će se povećati kao rezultat smanjenja poreske praznine, odnosno mera za smanjenje neformalnosti. Zakonodavni okvir Zakonski/podzakonski akti u ovom potpoglavlju su:
Zakon br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, dopunjen i izmenjen Zakonom br. 03/L-221, Zakonom br. 04/L-116, Zakonom br. 04/L-194 i Zakonom br. 05/L-063
Zakon br. 03/L-175 o javnom dugu
Zakon br. 05/L-0125 o budžetu Republike Kosovo za 2017
Zakon br. 04/L-008 o ekonomskom - socijalnom savetu
Pravilnik br. 01/2015 o radu nacionalnog saveta za ekonomski razvoj Kosova. U svrhu poreskih promena, Ministarstvo je osnovalo radne grupe za izradu Administrativnog uputstva za izmenu/dopunu liste proizvoda koji se oporezuju po stopi poreza na dodanu vrednost od 8% i radne grupe za izmenu/dopunu Administrativnog Uputstva MF - br. 05/2016 o specijalnoj šemi za investiciono zlato kao i radnu grupu za izradu AU-a o poreskim olakšicama, koja će raditi na završavanju smernica. U vezi sa izradom postupaka za sprovođenje poslednjih izmena poreskih zakona koje su izvršene 2015. god., doneseno je ukupno 9 Administrativnih uputstava, 6 unutrašnjih uredbi i smernica i 12 javnih objašnjavajućih odluka za poreske obveznike. U tom smislu, usvojen je Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji je uglavnom usklađen sa direktivama EU-a koje se odnose na ovu vrstu poreza. Takođe, usvojeni su zakoni kao što su: Zakon o poreskoj administraciji i procedurama, o porezu na lične dohotke i porezu na dohotke korporacija, zakoni zasnovani na opštim načelima odluka OECD-a. Okvir politika Program vlade je glavni dokument koji definiše orijentaciju i razvoj politika vlade i koji predstavlja osnovu za utvrđivanje prioritetnih politika u SOT-u. Program Vlade je dokument političke prirode i uključuje vladine planove i obaveze za srednjoročni period. Vlada je obavezna da izda izjavu o prioritetima, koja
|190
služi kao osnova za pripremu srednjoročnog okvira troškova, budžeta i godišnjeg plana rada Vlade. Srednjoročni okvir troškova je način kojim vlada utvrđuje njen fiskalni okvir i služi kao glavni plan za planiranje politika na Kosovu. Fiskalni okvir uključuje planiranje prihoda i troškova za naredne tri godine; ograničenja troškova za sve budžetske organizacije koja se određuju na osnovu prioriteta vlade kao i finansiranje deficita i nivo bankarskog stanja. Nije bilo značajnih izmena/ažuriranja u vezi sa fiskalnim upravljanjem i budžetskim okvirima koji bi se bitno razlikovali od onoga što je izvešteno u verziji iz prethodne godine, odnosno:
Pravilo o platama: Nakon usvajanja pravila o deficitu, Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti je izmenjen u 2015. godini kako bi se uključilo pravilo o platama koje povezuje javni račun za plate sa nominalnom stopom BDP-a u pokušaju da obračuna produktivnost. Detalji o ovom pravilu su predstavljeni u prošlogodišnjoj verziji ili u samom Zakonu.
Klauzula o investicijama: detaljnije je opisana u ovom dokumentu, onako kako je sada uključena u makrofiskalni okvir i perspektivu za 2017-2019.
Upravljanje javnim finansijama: Važan razvoj 2016. god. u ovom pogledu su izmene u budžetu u vezi sa preraspoređivanjem i transferom iznosa podeljenih u podekonomske i podprogramske kategorije. Ovo je već izvršeno u specifičnijoj kategorizaciji (5-cifreni budžetski kodovi) što je dovelo do značajne izmene metodologije izveštavanja, kako u okviru trezora tako i centralnih i lokalnih budžetskih organizacija, sve u interesu boljeg upravljanja budžetom i povećanja transparentnosti.
Naša vlada ostaje posvećena očuvanju održivog makroekonomskog okruženja i potencijalnog porasta i dugoročnih perspektiva zapošljavanja Kosova putem očuvanja fiskalnog deficita i stvaranjem povoljnijeg rasta sastava budžeta, stvaranjem prostora za važne infrastrukturne projekte (koji se sprovode putem podrške preko trenutnog Stand By sporazuma sa MMF-om); daljeg povećanja regulativnog i nadzornog okvira za bankarstvo i smanjenja preostalih prepreka za pozajmice banaka za proizvodni sektor; i poboljšanja poslovnog okruženja na Kosovu poboljšanja sistema javnih nabavki. Kako bi se obezbedila održivost javnih finansija, kao mala otvorena privreda, Kosovo je uspelo da doživi pozitivan ekonomski rast uglavnom od potrošnje i investicija, budžet koji se uglavnom finansira putem remitencija i donacija sa zapada. Nivo državnog duga ostaje najniži u regionu, a takođe i mnogo ispod maksimalnog dozvoljenog nivoa prema zakonu o „Upravljanju javnim finansijama”. Jedan od glavnih faktora koji doprinose takvom niskom nivou duga je njegova kratka istorija izdavanja duga do 2012. god.. Štaviše, u 2014. godini, vlada je usvojila fiskalno pravilo kojim se ograničava ukupan deficit do 2% BDP-a, kako bi se stabilizovao nivo duga ispod zakonskog ograničenja (npr. 40% BDP-a). Uzimajući u obzir nizak nivo duga prema BDP-u i potrebe da se dodatno poboljša infrastruktura u zemlji, tokom 2015. god. je predstavljena „klauzula za investicije”, kako bi se dozvolilo dodatno povećanje finansija vlade i podstakli projekti koji su uglavnom finansirani od strane IFN-a. Iz tog razloga, ova sekcija ispituje dva glavna scenarija, osnovni i klauzulu za investicije praćenu daljom analizom osetljivosti subjekta duga na promene u osnovnim makroekonomskim pokazateljima. Institucionalni okvir Ministarstvo finansija rukovodi procesom pripreme SOR-a i budžeta Kosova. SOR predstavlja osnovni dokument za pokretanje budžetskog procesa. Da bi se utvrdio budžet Republike Kosovo za fiskalnu godinu, Skupština Kosova svake godine usvaja Zakon o budžetu Kosova. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, više nego neophodno je da se, pri izradi i usvajanju budžeta Kosova, ispune nadležnosti kosovskih institucija, služeći potrebama i interesima građana, žena i muškaraca, da se izvrši polno odgovorno budžetiranje u skladu sa zahtevima Zakona o ravnopravnosti polova i da se ovo polno odgovorno budžetiranje sprovodi u svim fazama planiranja i sprovođenja budžeta.
|191
U okviru Ministarstva finansija, odeljenje za ekonomske, javne politike i međunarodnu finansijsku saradnju, funkcioniše u sastavu od tri odseka: Odsek za makroekonomiju, Odsek za fiskalnu politiku i Odsek za međunarodnu finansijsku saradnju. Odeljenje je odgovorno za izradu makroekonomskih i fiskalnih politika u skladu sa ciljevima vlade o ekonomskom razvoju, očuvanju finansijske održivosti i unapređenju socijalne zaštite. Takođe, odeljenje je odgovorno za makrofiskalna predviđanja za srednjoročni period u cilju definisanja opšteg makroekonomskog okvira i opštih budžetskih parametara. Ovo odeljenje takođe rukovodi sekretarijatom kao koordinacioni mehanizam za sprovođenje strategije i akcionog plana za sprečavanje i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma. Takođe u okviru Ministarstva finansija radi i trezor. Glavne odgovornosti trezora su predstavljene u Zakonu o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti. Ove odgovornosti uključuju: upravljanje konsolidovanim fondovima Kosova, upravljanje bankovnim računima, upravljanje troškovima sredstava, uspostavljanje procesa prikupljanja javnog novca, uspostavljanje i održavanje računovodstvenih registara, pripremanje finansijskih izveštaja i održavanje finansijskih pravila. U okviru Ministarstva finansija, u okviru trezora osnovano je i odeljenje za upravljanje javnim dugom („OUD”), koje radi u saradnji sa Odeljenjem za ekonomske i javne politike i Odeljenjem za budžet pri Ministarstvu finansija i Centralnoj banci Republike Kosovo, kao fiskalni agent vlade. OUD je uglavnom odgovoran za funkciju upravljanja rizicima državnog zaduživanja, pregovaranje finansijskih uslova, izveštavanje, registraciju i usluga države. Odeljenje za budžet je u okviru Ministarstva finansija. Opšti budžet vlade Republike Kosovo se sastoji od budžeta centralnog nivoa i budžeta opštinskog nivoa i to uključuje sve budžetske organizacije. Finansiranje opština se sastoji od opšteg granta u skladu sa načelima kriterijuma i osnovnom formulom definisanom Zakonom o lokalnim finansijama, granta za obrazovanje i granta za zdravstvo. Pored toga, opštinski budžet uključuje i troškove koji se finansiraju od strane sopstvenih prihoda prikupljenih na lokalnom nivou. Budžet na centralnom nivou se sastoji od svih budžetskih organizacija (izuzimajući opštine). U okviru Kancelarije premijera postoji Kancelarija za strateško planiranje koje sprovodi koordinaciju politike i daje savete premijeru o važnim pitanjima politike koja se podnose na usvajanje na sednici vlade i direktno su povezana sa prioritetima vlade. Resorna ministarstva kao glavne nadležnosti imaju formulaciju politika u oblastima za koje su nadležna i koordiniraju se sa novcem KSP-a i MF-a koji se odobrava od strane vlade. Pored ove postojeće strukture za izradu politike, vlada je takođe osnovala i savete, koji imaju savetodavni karakter, kao što su:
Nacionalni savet za investicije: koji ima za cilj šire razmatranje prioriteta, bolju prioritizaciju investicija u sektore sa konkurentskim sposobnostima. U ovom formatu savet će odrediti dugoročne investicije koje će uticati na stopu razvoja zemlje.
Ekonomski i socijalni savet: koji se fokusira na uspostavljanje i razvoj socijalnog dijaloga na Kosovu za zaposlene i poslodavce, o pitanjima od posebnog značaja, koja se odnose na ostvarivanje njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih prava, koja se realizuju rešavanjem sporova putem bilateralnih ili trilateralnih sporazuma.
Nacionalni savet za ekonomski razvoj Kosova: koji u saradnji sa predstavnicima sektora poslovanja ima za cilj razmatranje ekonomskih politika za rešavanje razvojnih izazova zemlje.
Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom periodu, glavni sprovodljivi prioriteti predviđeni za realizaciju su:
Povoljne fiskalne politike uključujući stepenovanje PDV-a, smanjenje praga PDV-a, poreske olakšice, spajanje PAK-a sa CK-om i prikupljanje PDV-a u unutrašnjosti;
|192
Konkurentne trgovinske politike i poboljšanje poslovnog okruženja uključujući otvaranje tržišta, funkcionalizaciju zona slobodne trgovine, borbu protiv neformalne ekonomije, uklanjanje zakonskih prepreka i smanjenje birokratije;
Podrška malim i srednjim preduzećima, putem povećanja fonda za garantovanje kredita i drugih administrativnih olakšica.
3.19. Poglavlje 18 acquis-a: Statistika Acquis u oblasti statistike zahtevaju postojanje statističke infrastrukture, zasnovane na načelima kao što su nepristrasnost, pouzdanost, transparentnost, poverljivost, individualnih podataka i raspodela službene statistike. Nacionalni institut za statistiku deluje kao referentna tačka za metodologiju, proizvodnju i raspodelu statističkih podataka. Acquis obuhvata metodologiju, klasifikaciju i procedure prikupljanja podataka u različitim oblastima, kao što su makroekonomske statistike i statistike cena, demografske i socijalne statistike, regionalne statistike, kao i statistike poslovanja, transporta, spoljne trgovine, poljoprivrede, životne sredine i nauke i tehnologije. Nema potrebe za bilo kakvom transpozicijom u nacionalnom zakonodavstvu, jer većina acquis-a ima oblik uredbi. Zahtevi SSP-a
Poglavlje statistika je uređeno članovima 74. i 95. Sporazuma. SSP predviđa razvoj efikasnog i održivog statističkog sistema na Kosovu koji može pružiti pouzdane, objektivne i tačne podatke uporedive sa evropskim statistikama potrebnim za planiranje i praćenje procesa tranzicije i reformi na Kosovu. Ovaj sistem bi takođe trebao omogućiti kosovskoj Agenciji za statistiku da bolje odgovori na potrebe korisnika (kako javne uprave, tako i privatnog sektora). Statistički sistem treba da bude u skladu sa načelima Evropskog statističkog kodeksa praksi i osnovnih načela statistike UN-a, citata Evropskog statističkog prava i trebalo bi da se razvije u pravcu sprovođenja acquis-a tekovina EU-a u oblasti statistika. Izveštaj EK-a za Kosovo 2016. zaključuje da je Kosovo u ranoj fazi pripreme u oblasti statistika. Agencija treba da nastavi sa proizvodnjom pouzdanih, blagovremenih statistika i u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim metodologijama. Agencija za statistiku se suočava sa značajnim nedostatkom u pogledu administrativnih kapaciteta, nedostatak kapaciteta sprečava ASK da proizvede tačne i blagovremene statistike za izradu politika zasnovanih na dokazima. Proizvodnja suštinskih makroekonomskih i poslovnih statistika ostaje ograničena. Dostupnost osnovnih podataka o politikama zasnovanim na dokazima bi trebalo da se tretira kao prioritet. Izveštaj naglašava da se zakon o službenim statistikama treba usvojiti. Prema zahtevu organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, ovaj zakon treba da bude u skladu sa uslovima Zakona o ravnopravnosti polova za izradu statističkih podataka razvrstanih prema polu. Zaključci iz DPSP-a 2016. god., zahtevaju da se usvoje izmene i dopune Zakona o službenoj statistici i da se nastavi jačanje pravnog okvira u oblastima kao što su koordinacija i budžetska obaveza. Takođe se primećuje da bi trebalo nastaviti sprovođenje petogodišnjeg statističkog programa i godišnjeg plana ASK-a. Da se preduzmu mere za jačanje kapaciteta ASK-a, uključujući dodeljivanje dovoljnih finansijskih sredstava. Dalje, treba razviti nacionalne račune, poslovnu statistiku i ekonomsku statistiku i ESA 2010. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Službene statistike u Republici Kosovo su regulisane Zakonom o službenim statistikama Republike Kosovo, 04/L-036, kojim se razjašnjavaju osnovna načela upravljanja javnim statistikama. Neka od ovih načela su važnost, nepristrasnost, pouzdanost, efikasnost troškova, profesionalna nezavisnost i transparentnost.
|193
Delatnost u oblasti službene statistike u Republici Kosovo je regulisana na osnovu Zakona br. 04/L-036 o službenim statistikama Republike Kosovo (Službeni list Republike Kosovo / br. 26/25. novembar 2011, Priština). Zakon o službenim statistikama je delimično u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta br. 223/2009 koji se bavi statistikama na nivou EU-a, poštujući odredbe Zakona o službenim statistikama o poverljivosti podataka, osnovnim načelima službene statistike (E/20124 (2013/21)). U cilju sprovođenja gore navedenog Zakona, vlada Kosova je izdala i podzakonske akte koji se sastoje od dva administrativna uputstva (AU o čuvanju statističkih podataka i AU o posebnoj statističkoj obradi) i tri uredbe uključujući i Uredbu br. 11/2013 o sprovođenju standarda za klasifikaciju ekonomskih delatnosti u verziji NACE-rev.2, koja je u skladu sa Uredbom Evropskog parlamenta (Uredba br. 1893/2006). Zakon br. 03/L-237 o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova (Službeni list Republike Kosovo / Priština: godina v / br. 84 / 3. novembar 2010). Ovaj zakon je u skladu sa preporukama Konferencije evropskih statističara za popise stanovništva i stanova 2010, pripremljene u saradnji sa Eurostatom. Zakon o popisu poljoprivrede, br. 04/L-127 (Službeni list br. 1/2013/17. 1. 2013), Zakon br. 04/L-253 izmena i dopuna Zakona o popisu poljoprivrede, br. 04/L-127 (Službeni list br. 32/2014/ 15. 5. 2014). Dok pravni se okvir, koji se odnosi i na oblast statistika, sastoji od sledećih pravnih akata:
Zakon br. 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosovo (Službeni list Republike Kosovo / Priština: godina v / br. 77 / 16. avgust 2010);
Uredba o statistikama platnog bilansa i međunarodnoj investicionoj poziciji;
Uredba o monetarno-finansijskoj statistici i finansijskim računima;
Zakon br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti, dopunjen i izmenjen Zakonom br. 03/L- 221, Zakonom br. 04/L-116 i Zakonom br. 04/L-194;
Uredba MF – br. 03/2014 o godišnjim finansijskim izveštajima budžetskih organizacija;
Zakon 05/L-020 o ravnopravnosti polova, koji zahteva prikupljanje, čuvanje i obradu svih zvaničnih podataka razdvojeni po polu.
Institucionalni okvir i okvir politika
Sprovođenje obaveza koje proističu iz važećeg zakonodavstva u oblasti statistike su u nadležnosti sledećih institucija, koje su deo državnog statističkog sistema:
Agencija za statistike Kosova;
Centralan banka Republike Kosovo;
Ministarstvo za finansije;
Ostali organi ovlašćeni od strane ASK-a. Agencija za statistiku Kosova – ASK, u skladu sa Zakonom o službenim statistikama, koordinira državni statistički sistem i odgovorna je za usklađivanje zvaničnih statističkih podataka. ASK, takođe ima kao glavni zadatak da identifikuje potrebe korisnika i filtrira ih po važnosti. Nakon toga, transformiše odgovarajuće potrebe korisnika u merljive koncepte kako bi olakšala prikupljanje podataka i njihovu raspodelu. ASK je glavni koordinator između statističkih proizvođača i obezbeđuje koherentnost i kompatibilnost statističkog sistema sa odobrenim standardima. Trenutno se ASK uglavnom fokusira na prikupljanje informacija iz realnog sektora i razvijanje što je moguće više statističkih podataka u vezi sa tim.
ASK je odgovoran za proizvodnju statističkih proizvoda koji daju informacije o ekonomskim, socijalnim aspektima, aspektima stanovništva, poljoprivrednim, ekološkim, energetskim i drugim aspektima. Statistički proizvodi se proizvode u različitim vremenskim intervalima. Najčešći proizvode, IPC objavljuje na mesečnoj osnovi. ASK je odgovoran za pružanje informacija o bruto domaćem proizvodu, budžetu domaćinstava, zaposlenosti i strukturi poljoprivrede. Ove informacije su dostupne korisnicima svake
|194
godine. Na kraju svake godine, ASK najavljuje objavljivanje kalendara sa podacima o podnošenju statističkih proizvoda tokom naredne godine. ASK, ima odgovornost da izradi, upravlja, održava i ažurira:
Registar stanovništva;
Registar domaćinstava;
Registar kuća i stanova;
Statistički registar poslovanja;
Registar prostornih jedinica i
Registar poljoprivrednih gazdinstava i druge registre u skladu sa planovima i odlukama. ASK je odgovoran za statističke metodologije koje se koriste na Kosovu, da budu bliske onima koji se koriste u drugim zemljama u regionu i Evropi. Kako bi bio u stanju da sprovede ove ciljeve, ASK neprekidno ažurira postupke za korišćenje nomenklatura, prikupljanje podataka, obradu podataka i raspodelu podataka. Centralna banka Republike Kosovo– u smislu statističkih odgovornosti, deluje na osnovu Zakona o Centralnoj banci u Republici Kosovo i Zakona o službenim statistikama u Republici Kosovo. Statističke odgovornosti CBK-a su uređene i Uredbom o monetarno-finansijskim i finansijskim računima i Uredba o statistikama platnog bilansa i međunarodnoj investicionoj poziciji. Statistike u direktnoj odgovornosti CBK-a su statistike za monetarni i finansijski sektor i statistike spoljnog sektora. Ove statistike su u skladu sa standardima koji su razvijeni od strane Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske centralne banke, Eurostata itd. Monetarne i finansijske statistike obuhvataju podatke koji su proizvedeni od strane CBK-a, banaka drugog nivoa, osiguravajućih društava, penzijskih fondova i pomoćnih finansijskih institucija. Statistika spoljnog sektora obuhvata statistiku platnog bilansa, poziciju međunarodnih investicija i spoljni dug. Ministarstvo za finansije ima za misiju da obavlja opise i analize kako bi podržalo proces donošenja odluka u vezi sa formulacijom ekonomskih politika. Ispunjavanje ove misije Ministarstva finansija odnosi se na zadatke i odgovornosti trezora i Odeljenja za ekonomske, javne politike i međunarodnu finansijsku saradnju (OEJPMFS). Statistike za fiskalni sektor i javni dug se sastavljaju i objavljuju od strane trezora u okviru Ministarstva za finansije. Ostali organi ovlašćeni od strane ASK-a – Postoje i drugi ponuđači sekundarnih informacija koji se koriste za izradu službenih statistika na Kosovu. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je odgovorno za registraciju broja škola, učenika, studenata i nastavnika na svim nivoima obrazovanja, Ministarstvo zdravstva i Institut za javno zdravstvo su odgovorni za registrovanje broja zdravstvenih ustanova, pacijenata, lekara i bolesti, Ministarstvo rada i socijalne zaštite je odgovorno za pružanje informacija o broju lica koja traže zaposlenje, broju usluga koje nudi, nadoknadama za nezaposlene, subvencione za porodicu u potrebi, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja je zaduženo za pružanje administrativnih podataka kao što su: subvencije poljoprivrednicima i drugi administrativni podaci. Ministarstvo za ekonomski razvoj je odgovorno za izradu energetskog bilansa, u skladu sa zahtevima EU-a, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je zaduženo da prikuplja informacije o prirodnim resursima na Kosovu i biološkim raznovrsnostima, Ministarstvo trgovine i industrije (KARP) daje administrativne podatke o registrovanim poslovanjima. Svi ovi podaci se koriste od strane ASK-a u određenim periodima kako bi se javnost informisala o situaciji u ovim oblastima. Međutim, ASK pokušava da kombinuje ove informacije sa drugim izvorima koji potiču iz njegovih anketa.
|195
U oblasti statistike, sprovedene su aktivnosti iz Zakona o službenim statistikama, petogodišnjeg programa službene statistike, godišnjeg plana rada, procesa evropskih integracija i na osnovu raznih zahteva, bilo unutrašnjih ili međunarodnih izveštaja. Tokom izveštajnog perioda od 1. septembra 2016. do septembra 2017. god., završene su sledeće aktivnosti: Opšte
Dopuna-izmena Zakona o „službenim statistikama” je vraćena u početnu tačku (zbog konsolidacije novih institucija), ali je u zakonodavnom okviru za 2017. godinu , u skladu sa dnevnim redom vlade, 28. oktobar 2017. god.;
Dopuna-izmena AU-a o „specijalnoj statističkoj obradi” je dostavljena vladi na razmatranje i usvajanje krajem 2015. god. - međutim ASK čeka na njegovo usvajanje;
Dostavljanje podataka (doprineto je statističkim podacima) Regionalnom savetu za saradnju (RCC) sa sedištem u Sarajevu;
Proces ocenjivanja statističkog sistema na Kosovu je završen kroz pristup „Peer Review”, koji je sproveden na Kosovu 24. i 28. jula 2018. god.. Prema vremenskoj metodologiji i dinamici, izveštaj procene od strane „Peer Review” je primljen od ASK-a i dala je svoje stavove o dvema preporukama, sada je u fazi ako Eurostat ima dodatne komentare o izveštaju koji je pripremila ekipa stručnjaka;
Izrada i dostavljanje godišnjeg izveštaja ASK-a za 2016. godinu vladi;
Nacrt izveštaja je pripremljen i razmatran na sastanku održanom u Briselu, 21. septembra 2017. god., u okviru dijaloga EU-Kosovo, Podkomitet za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku. Sa ovog sastanka su proizašli zaključci za sledeći plan.
Godišnji plan rada za 2018 godinu je pripremljen i odobren;
Dopuna i izmena Zakona o „službenim statistikama” je vraćena u početnu tačku zbog konsolidacije novih institucija Republike Kosovo. Iako je prošlo prvo čitanje u Skupštini tokom Č1-Č2/2017, očekuje se da će isti biti obrađen prema zakonskom okviru za 2017. godinu, koji je usvojila vlada Republike Kosovo.
U oblasti međunarodne saradnje, održani su sastanci na nivou glavnih šefova i ostalih nižih nivoa sa zemljama regiona i Eurostata u oblasti statistike, kao i sa raznim međunarodnim partnerima u oblasti statistike, kao što su Eurostat, Svetska banka, MMF, itd.
Priprema devetomesečnih finansijskih izveštaja za 2017. godinu i dostavljanje dodatnih zahteva vladi za izgradnju ljudskih i finansijskih kapaciteta;
Finansijski izveštaji za 2016;
Priprema srednjoročnog okvira troškova za 2018-2020. Sektorske statistike a) Ekonomske statistike i nacionalni računi Objavljeno/sprovedeno:
Bruto domaći proizvod (BDP) sa pristupom troškova i proizvodnje za Č2/2016, TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Bruto domaći proizvod na godišnjoj osnovi (sa pristupom troškova i proizvodnje) za 2015. godinu;
Tromesečni računi vlade Č4/2016, Č1/2017;
Godišnji računi Vlade 2016;
Usklađeni indeks potrošačkih cena (HIPC), mesečni (13 objava), poslednja objava avgusta 2017. od 11. septembra 2017. god.;
Harmonizovani indeks potrošačkih cena (HIPC), godišnji (2002-2016. god.), poslednja objava dana 6. juna 2017. god.;
Indeks uvoznih cena (IUC), tromesečni (4 objave), poslednji Č2-2017 objavljen 6. septembra 2017. god.;
Indeks proizvođačkih cena (IPC), tromesečni (4 objave), poslednji Č2-2017 objavljen 8. septembra 2017. god.;
|196
Indeks cena izgradnje (ICI), tromesečni (4 objave), poslednji Č2-2017 objavljen 11. septembra 2017. god.;
Statistika ugostiteljstva Č2/2016, TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Kratkoročna statistika industrije Č2-2016, TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Kratkoročna statistika trgovine na malo Č2-2016, TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Statistika spoljne trgovine (avgust 2016), (septembar 2016), (oktobar 2016), (novembar 2016), (decembar 2016), (januar 2017), (februar 2017), (mart 2017), (april 2017), (Maj 2017), (jun 2017), (jul 2017), (avgust 2017);
Statistički repertoar preduzeća na Kosovu TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Statistika transporta TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Energetski bilans na Kosovu TM3/2016, Č4/2016, Č1/2017, Č2/2017;
Rezultati strukturnih anketa preduzeća 2015;
Rezultati ankete PRODCOM 2015;
Statistika spoljne trgovine 2016;
Godišnji energetski bilans na Kosovu 2016;
U pogledu vremena - skraćen je rok za objavljivanje tromesečnih i godišnjih podataka o BDP-u, kao i redovno dostavljanje statističkih podataka (ESA 2010 transmission) EUROSTAT-u, putem programa eDAMIS.
Ostalo
Uspešno su završena 4 projekta IPA 2014: PP1 – Metodologija nacionalnih računa, PP2 – ESA 2010 program prenosa podataka, PP3 – Statistika finansija vlade i PP20 – Osnovni podaci potrebni za izračunavanje indikatora za postupke makroekonomske neravnoteže (PMN);
Sektorski računi Vlade su sastavljeni u okviru projekta IPA 2014;
Uspešno su završena 2 projekta IPA 2014: Usklađeni indeks potrošačkih cena (HIPC) i paritet kupovne moći (PKM-PPP);
Sprovedene su preliminarne ankete i ankete PKM-a;
Transport, restorani i hoteli (novembar 2016. god.);
Usluge (maj-jun 2017) i preliminarne ankete predstojećih ankete;
Nameštaj i zdravstvo (juni 2017. god.).
b) Socijalne statistike i statistike stanovništva Objavljeno/sprovedeno:
Rezultati anketa o radnoj snazi Č1 2016, Č2 2016, TM3 2016, Č4 2016, Č1 2017;
Rezultati anketa o radnoj snazi (godišnja objava) 2016;
Statistika sudske prakse za odrasle osobe 2015;
Statistika sudske prakse za odrasle osobe 2016;
Statistika sudske prakse za maloletne osobe 2016;
Statistika kulture 2015;
Statistika zdravstva 2015;
Statistika socijalne zaštite 2016;
Statistika obrazovanja 2016/2017;
Statistika siromaštva 2012-2015;
Rezultati ankete o budžetu i domaćinstvima (ABD) 2016;
Procena stanovništva Kosova za 2016. godinu;
Statistika rađanja 2016;
Statistika umiranja 2016;
Statistika sklopljenih brakova 2016;
Statistika razvoda 2015;
Statistika razvoda 2016;
|197
Rodna statistika 2014/2015. Ostalo:
Takođe, po prvi put, ASK je uspeo da prenese podatke iz anketa o budžetu domaćinstava (ABD) u Eurostat (referentna godina 2015);
Pripremljen je nacrt dokumenta za sprovođenje Međunarodne standardne klasifikacije obrazovanja ISCED 2011, pripremljen je u saradnji sa stručnjacima SCB-a, koji se očekuje da uskoro bude završen u saradnji sa MONT-om;
Izrada „nomenklature o zločinima ” se smatra osnovnim dokumentom za izdavanje statistike sudske prakse, proces koji će se odvijati u saradnji sa drugim relevantnim institucijama na Kosovu. ASK je podneo predlog Ministarstvu pravde za osnivanje radne grupe koja će izvršiti usaglašavanje nomenklature o zločinima na Kosovu;
U statistici stanovništva se vrši „Usklađivanje demografskih podataka” u skladu sa međunarodnim standardima izdavanjem osnovnih pokazatelja kao, jedino uzrast i rodni indeks, što se očekuje da bude završeno do kraja 2017. god..
c) Statistika poljoprivrede i životne sredine Objavljeno/sprovedeno:
Rezultati anketa o poljoprivrednim gazdinstvima 2015;
Rezultati anketa o poljoprivrednim gazdinstvima 2016;
Voćarstvo u Republici Kosovo 2014;
Cene i indeks proizvođačkih cena u poljoprivredi TM3 2016, Č4 2016, Č1 2017, Č2 2017;
Indeks cena inputa u poljoprivredi TM3 2016, Č4 2016, Č1 2017, Č2 2017;
Cene i godišnji indeks proizvođačkih cena u poljoprivredi 2010 – 2016;
Godišnji indeks cena inputa u poljoprivredi 2010 – 2016;
Ekonomski obračuni u poljoprivredi 2015;
Gasovi staklene bašte 2014 i 2015;
Rezultati ankete o komunalnom otpadu 2015;
Rezultati ankeea o industrijskom otpadu 2015;
Rezultati ankete o obrađenom otpadu 2015;
Činjenice o životnoj sredini 2016. Ostalo:
U oblasti statistike poljoprivrede, sprovedena je „Anketa o poljoprivrednim gazdinstvima 2016”.
U oblasti agromonetarne statistike objavljene su 2 godišnje publikacije i 6 tromesečnih publikacija;
U statistici zaštite životne sredine objavljena je 1 publikacija i sprovedeno je 3 anketa o životnoj sredini na terenu, kao što su: anketa o komunalnom otpadu 2016; Anketa o industrijskom otpadu 2016. i Anketa o obrađenom otpadu.
d) Oblast metodologije i informacione tehnologije (opšta objavljivanja) – sprovedene aktivnosti:
Tromesečni bilten TM3-2017 je u toku;
Raspodela objava elektronskim putem;
Pripremite se za internet i objavljivanje na internet stranici ASK-a, svih objava od strane proizvodnih sektora za sledeća tromesečja, na albanskom i srpskom jeziku i neke od objava na engleskom jeziku;
Uspostavljanje ISBN-a (knjižarskih brojeva) i katalogizacija od strane Nacionalne i univerzitetske biblioteke Kosova za sve objave ASK-a;
Opšte poboljšanje infrastrukture IT-a sa dodatnim osobljem;
Virtualizacija svih servera ASK-a na modernom serveru;
Instaliranje TFS-a (time fondation server) za olakšanje zajedničkih karakteristika timskog rada IT-a;
|198
Neprekidno održavanje i modernizacija nove internet stranice ASK-a;
Modifikacija programa za statistiku razvoda;
Integracija podataka iz registra o stanovništva 2011 na internet platformi ASKDATA je u toku;
Dodavanje novog modula aplikaciji za anketu o budžetu domaćinstava (ABD) i drugim anketama.
Integracija statistike o stanovništvu na platformu za raspodelu putem interneta podataka ASKDATA na godišnjoj osnovi 2010-2015.
Izvršeno je ažuriranje 850 registarskih krugova i njihovo štampanje za potrebe projekta MCC-a (Millennium Challenge Corporation).
Slanje svih statističkih podataka koje je EUROSTAT zahtevao, putem programa eDAMIS;
Izgradnja redovnog i stalnog dijaloga sa korisnicima statističkih podataka;
Anketa o zadovoljstvu korisnika;
Sprovođenje SDMX-a kao ključnog sredstva za razmenu i prenos podataka između ASK-a i drugih institucija kao što su: EUROSTAT, MMF, UNECE, Svetska banka i druge relevantne organizacije;
Stvaranje WebGIS sistema. Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planu, glavni sprovođujući prioriteti predviđeni za realizaciju su:
Projekat popisa stanovništva 2021; o Predlog projekta; o Dinamički plan
Jačanje ljudskih resursa i troškova efektivnosti; o Obezbeđenje održivih resursa; o Racionalizacija radnih mesta; o Razvijanje internih i eksternih obuka;
Jačanje upravljanja kvalitetom i metodologijom; o Jačanje sistema za upravljanje kvalitetom; o Praćenje i povećanje kontrole rada na terenu; o Nastavak povećanja upotrebe elektronskih uređaja u prikupljanju podataka; o Nastavak dalje upotrebe podfaza iz statističkih modela GSBPM;
Povećanje i poboljšanje zvaničnih statistika; o Potpuno sprovođenje Metodologije ESA 2010 u ekonomskim statistikama posebno u
nacionalnim računima; o Realizacija ankete o neformalnom istraživanju; o Poboljšanje ankete o tržištu rada (skraćenje rokova);
Razvoj i objavljivanje podataka iz Ankete o prihodima i uslovima života (SILC);
Razvoj i objavljivanje podataka iz Ankete o ITK-u institucialnom sektoru domaćinstva;
Razvoj i objavljivanje podataka iz Ankete o ITK-u nefinansijski institucionalni sektor;
Razvoj i poboljšanje statistika o izgradnji i drugih kratkoročnih statistika. CBK će obogatiti statističke i istraživačke aktivnosti koje su u vezi sa ekonomijom uopšteno i finansijskim sistemom posebno kroz sledeće strateške delatnosti:
Dalje sveobuhvatno unapređenje monetarnih i finansijskih statistika (MFS) kao i statistika spoljnog sekora (SSS);
Dalji razvoj funkcija analiza i ekonomskih istraživanja i
Procena finansijske stabilnosti i identifikacija sistemskih rizika. 3.20. Poglavlje 19. acquis-a: Socijalne politike i zapošljavanje
Acquis u socijanoj oblasti uključuje minimalne standarde u oblastima zakona o radu, jednakosti, zdravlja i sigurnosti na poslu i protiv diskriminacije. Države članice učestvuju u socijalnom dijalogu na evropskom
|199
nivou i u procesima politika EU-a u oblastima politika zapošljavanja, socijalne uključenosti i socijalne zaštite. Zahtevi SSP-a Saradnja u ovoj oblasti prema članovima 82 i 106 SSP-a, će imati za cilj podršku Kosovu u reformi politika zapošljavanja. Takođe će podstići socijalni dijalog kao ključnu silu u potiskivanju ekonomske i socijalne reforme kao i pravno usklađivanje o zapošljavanju, zdravlju i sigurnosti na poslu i jednakim mogućnostima za žene i muškarce, osobe sa invaliditetom, pripadnike manjinskih zajednica i marginalizovanih grupa. Ovo takođe treba da uključi i usklađivanje zakonodavstva Kosova sa Acquis-om u oblasti Zakona o radu sa posebnim naglaskom na uslove rada za žene i promovisanje uključivanja socijalnih i anti-diskriminacionih politika na Kosovu. Potrebno je uspostaviti sistem socijalne zažtite koji podržava zapošljavanje i inkluzivni rast. Prema zaključcima Podkomiteta za SSP za Inovaciju, Informaciono društvo, Socijalnu politiku i Zapošljavanje 2017, što se tiče politika zapošljavanja i socijalnih politika, nezaposlenost i dalje ostaje izazov na Kosovu, fokusirajući se na stanje mladih i nezaposlenost žena. Kosovo treba da uloži veće napore za sprovođenje zakona o radu. Kosovo treba da usvoji Sektorsku Strategiju za Zapošljavanje 2015-2020 i svoj akcioni plan, kao i akcioni plan za zapošljavanje mladih. Kosovo se takođe obavezalo da poveća pomoć koja se pruža ženama od strane Službe za zapošljavanje. Zakon o Agenciji za zapošljavaje se treba sprovoditi i Agencija za zapošljavanje funkcionalizirati. Inspektorat rada treba se dodatno ojačati (povećanjem broja inspektora) radi smanjenja neformalnog rada. Na osnovu izveštaja o zemlji 2016, u oblasti politika zapošljavanja navodi se da je nezaposlenost tokom 2015. god. smanjena je za 32.9% u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je bila 35.5%.; nezaposlenost kod mladih (15-24 godina), u odnosu na prethodnu godinu smanjena je sa 61% na 57.7% U oblasti socijalnih politika prema Izveštaju, treba se usvojiti izmenjen i dopunjen Zakon o radu, koji je u skladu sa Acquis-om EU-a i da se radi na zadovoljavajućem sprovođenju ovog Zakona. Inpektorat rada se treba i dalje podržavati povećanjem broja inspektora kako bi se uticalo na smanjenje povreda i smrti na radnom mestu i targetiranje neformalnog rada u zemlji (sa posebnim akcentom u građevinskom sektoru). U oblasti socijalnog dijaloga, treba se usvojiti izmenjen i dopunjen Zakon o ekonomskom i socijalnom veću, koji bi trebao pružiti konkretne kriterijume za izbor i članstvo u Veću i da bude usklađen sa Acquis-om EU-a. Izveštaj takođe navodi da Kolektivni ugovor nije funkcionalan. U oblasti socijalnih usluga, naglašena je stagnacija pružanja socijalnih usluga od strane opština zbog nedostatka budžeta; i navodi se da je nedostatak budžeta podstakao stavljanje na snagu nove penzione šeme. Dok se u oblasti rodne ravnopravnosti, zahteva bolje sprovođenje Zakona o ravnopravnosti polova radi rešavanja visoke nezaposlenosti među ženama i niske zastupljenosti žena na svim nivoima donošenja odluka. Takođe se treba sprečiti diskriminacija žena na osnovu porodiljskog osudstva, posebno u privatnom sektoru. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
U oblasti zapošljavanja i socijalnih politika, Kosovo je uspostavilo osnovni pravni okvir kojim su regulisana pitanja rada i zapošljavanja, bezbednosti i zdravlja na poslu, inspekcije rada, sindikalnih organizacija, socijalnog dijaloga, kao i socijalnu uključenost i zaštitu. Takođe, glavno zakonodavstvo na snazi reguliše pitanja penzijskog, socijalnog i porodičnog staranja, kao i šeme za osobe sa posebnim potrebama i starije osobe. Kosovsko zakonodavstvo koje reguliše oblast zapošljavanja i socijalnih politika delimično je usklađeno sa Acquis-om EU-a i sa glavnim principima prava EU-a. Stepen zakonskog usklađivanja obavljen tokom ovih godina se generalno može proceniti da je na početnom nivou uzimajući u obzir da je zakonodavstvo EU-a
|200
u oblasti zapošljavanja i socijalnih politika veoma širok i obiman. Od svih sektora koji pokrivaju ovu oblast, proces transpozicije relevantnog Acquis-a je započeo. Zakon br. 03/L-212 o radu, koji je osnova za regulisanje radnog odnosa, usvojen 2011. god. , približava standarde Kosova onima Međunarodne organizacije rada. Usvajanje Zakona o radu je u određenoj meri regulisalo pitanja rada, ali njegovi visoki troškovi predstavljaju dodatni izazov. Sprovođenje ovog zakona ostaje nezadovoljavajuće, zbog toga se mora izmeniti, naročito što se tiče ugovora o radu, porodiljskog odsustva, bolovanja i nadzora inspektorata. Postojeći pravni okvir u oblasti rada, delimično je usklađen sa relevantnim direktivama EU-a. U Zakonu br. 03/L-212 o radu i u njegovim podzakonskim aktima, do sada je usklađeno 10 relevantnih direktiva a 2 direktive su usklađene u delimičnom stepenu. U oblasti bezebdnosti i zdravlja na radu, postignut je napredak u početku procesa usklađivanja zakonodavstva. Ova oblast se smatra najobimnijom i najsloženijom oblašću. Zakon br. 04/L-161 o bezbednosti i zdravlju na radu, usvojen 2013. god., usklađen je sa direktivom 89/391/KEE Evropskog Saveta od 12.juna 1989. god. o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu (Okvirna Direktiva). Ovaj zakon je otvorio puteve za transponovanje 19 pojedinačnih direktiva u posebnim uredbama, prva i druga direktiva u smislu člana 16 /1) Direktive 89/39/KEE. Transponirane Direktive u uredbi su:
Uredba (MRSZ) br. 04/2014, o minimalnim zahtevima bezbednosti i zdravlja na radnom mestu;
Uredba (MRSZ) br. 05/2014, o minimalnim zahtevima bezbednosti i zdravlja u upotrebi radne opreme na radnom mestu, usvojena i potpisana od strane Ministra MRSZ-a, 31.12.2014. god.;
Uredba (MRSZ) br. 02/2016, o minimalnim zahtevima bezbednosti i zdravlja za upotrebu lične zaštitne opreme na radnom mestu, koja je usvojena i potpisana 11.11.2016. god.;
Uredba (MRSZ) br. 03/2016, o minimalnim zahtevima bezbednosti i zdravlja za zaštitu zaposlenih u vezi sa radom krila sa opterećenjem, koja je usvojena i potpisana 11.11.2016. god.;
Uredba (MRSZ) br. 04/2016, o minimalnim zahtevima za obezbeđenje sigurnosnih i zdravstvenih znakova na poslu, koja je usvojena i potpisana 11.11.2016. goine;
Uredba (MRSZ) br.05/2016, o minimalnim zahtevima bezbednosti i sigurnosti na poslu zaposlenih pod rizikom od eksplozivnih sredina, koja je odobrena i potpisana 20.12.2016. god.;
Uredba (MRSZ) br.06/2016, o minimalnim zahtevima bezbednosti i zdravlja za rad sa opremom prikazanim ekranom, koja je usvojena i potpisana 20.12.2016. god.;
Uredba (MRSZ) br. 01/2017, o zaštiti zaposlenih od rizika u vezi sa vibracijama na radnom mestu, koja je usvojena i potpisana 30.01.2017. god.; i
Uredba (MRSZ) br. 02/2017, ne podrazumeva da je Kosovo završilo svoje zakonodavstvo sa Acquis-om EU-a.
Transpozicija je samo jedan od koraka procesa usklađivanja, što podrazumeva da bi Kosovo trebalo nastaviti dalje u pripremi uslova za sprovođenje i ojačanje novog zakonodavstva stvorenog od ove oblasti, bezbednosti i zdravlja na poslu. Pravni okvir koji reguliše javne službe zapošljavanja unapređen je Zakonom br. 04/L-205 o Agencijama za zapošljavanje usvojen 2014. god., dok je Uredba za organizaciju i sistematizaciju radnih mesta unutar agencije, donesena 2015. god.. Kosovo je stvorilo novo zakonodavstvo koje reguliše pružanje usluga nezaposlenima, tražiocima posla i poslodavcima. U 2016.godini, usvojen je novi Zakon br. 05/L -077 o registraciji i pružanju usluga nezaposlenima, tražiocima posla i poslodavcima i Zakon br. 05/L-078, za izmenu i dopunu Zakona br.03/l-019 za osposobljavanje, stručno ponovno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ova dva
|201
nova zakona i dalje su usklađena sa glavnim principima prava EU-a i pripremljena u skladu sa standardima i praksama EU-a. Cilj ova dva zakona je bolja regulacija politika zapošljavanja adresirajući nova radna mesta za osobe koje traže posao, i posebno za zapošljavanje osoba sa ograničenim sposobnostima. U oblasti socijalnog dijaloga, postojeće zakonodavstvo reguliše opšti okvir dijaloga socijalnih partnera. Ova oblast je regulisana Zakonom br. 04/L-008 o ekonomskom i socijalnom veću koji je usklađen sa glavnim načelima zakonodavstva EU-a iz socijalnog dijaloga. Što se tiče prava zaposlenih za informacije i konsultaciju kao i uspostavljanje Radnih veća kod poslodavca, Direktiva 2002/14/KE Evropskog Parlamenta i Veća od 11. marta 2002. god. koja određuje opšti kadar za informisanje i konsultaciju zaposlenih u Evropskoj zajednici, nije prenesena u postojeći zakonski okvir. Ova direktiva će se transponovati u izmenjenom i dopunjenom Zakonu o radu. Oblast penzija finansiranih od strane države regulisana je Zakonom br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranih od strane države kao prvi stub penzijskog sistema, koji je stupio na snagu od 2014. god.. Sprovođenje ovog zakona od njegovog usvajanja, naišlo je na brojne probleme, koji su problemi uglavnom u vezi sa finansijskim sradstvima, trenutnom zastarelom strukturom, neusklađivanjem penzijskih šema koje se finansiraju od budžeta Kosova, administrativnim preopterećenjem u sprovođenju zakonodavstva i mnogim drugim pitanjima koja su povezana sa penzijkim sistemom na Kosovu. Što se tiče efikasnijeg upravljanja penzijskih šema finansiranih od strane države, u 2016. godini, pokrenute su inicijative za izmenu i dopunu ovog zakona. Takve promene se sastoje u efikasnijem korišćenju ukupnog budžeta radi ispunjavanja potreba lica starijih od 65. godina koji trajno borave na Kosovu i nemaju dovoljne prihode za pristojan životni standart. Nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od strane države, prema izmeni Zakonodavnog Programa 2017, dostaviće se za razmatranje i usvajanje vladi Republike Kosovo najkasnije do kraja novembra 2017. god.. Usvajanjem ovog zakona od strane Skupštine Kosova, MRSZ-u će se otvoriti puteve za donošenje podzakonskih akata tokom 2018. god.. Inače, glavni izazov penzijskog sistema na Kosovu o šemama koje se isplaćuju iz budžeta Kosova, bez obzira na to da li su posebne šeme ili ne, ostaje visok trošak finansiranja. S obzirom na najnovije trendove u usvajanju zakona o posebnim kategorijama građana koji primaju bilo kakvu finansijsku korist koja se plaća iz budžeta Kosova i sprovodi od strane MPMS-a, država Kosova treba da planira da u bliskoj budućnosti počne sa reformom u izgradnji penzijskog i invalidnog sistema usklađujući sve šeme koje se plaćaju od strane države i istovremeno raspodelu finansijskih koristi u skladu sa zaslugama i finansijskim mogućnostima budžeta. Institucionalni i okvir i okvir politika
Ministarstvo rada i socijalne zaštite je izradilo nacrt Sektorske strategije 2017-2021 kao i Akcioni plan 2017-2019 za sprovođenje ove Strategije. Strategija je razvijena uz ideju da svaka sektorska strategija posluje u kontekstu interakcije sa drugim sektorima javnih politika i sa njihovim odgovarajućim strategijama. Trenutno se treba izvršiti revizija trenutnog nacrta Strategije i usklađivanje sa Principima vladinog Programa, onda se ista treba proslediti za komentare Ministarstvu finansija u vezi sa budžetskim aspektom, kao i Kancelarija za Strateško planiranje koja deluje u okviru Kancelarije premijera u cilju usklađivanja sa drugim stratešim dokumentima i na kraju se treba procesirati Vladi na usvajanje. Takođe, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, na izričit zahtev Evropske Komisije izradilo je nacrt Akcionog plana za rešavanje nezaposlenosti mladih. Ovaj nacrt plana ima stratešku osnovu u okviru Nacrta Sektorske strategije MRSZ-a 2017–2019, ali je međusektorski jer obuhvata i aktivnosti drugih resornih ministarstava kao što su: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Ministarstvo trgovine i industrije kao i Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport, koja su u vezi sa rešavanjem nezaposlenosti kod omladine ili povećanje zaposlenosti omladine. I ovaj nacrt Akcionog plana treba se revidirati u cilju njegovog usklađivanja sa Načelima vladinog Programa i treba da prođe kroz iste procedure kao i Sektorska strategija do njegovog procesiranja vladi za odobrenje.
|202
Decentralizacija socijalnih usluga se poboljšava, ali ovaj proces zahteva dodatnu finansijsku podršku u profesionalnom usavršavanju ljudskih resursa koji su nosioci ovog procesa i ojačanje finansijskih mehanizma na lokalnom nivou za socijalne usluge. U oblasti izrade minimalnih standarda za socijalne i porodične usluge, njihov ukupan broj je dostigao 22 izrađena i usvojena standarda. Kompletiran je pravni okvir za licenciranje pružalaca socijalnih usluga (socijalnih radnika) na sva tri nivoa (osnovni, sekundarni i viši) i Pravnih lica/organizacija. Broj licenciranih socijalnih radnika dostigao je preko 800 radnika, dok je broj licenciranih NVO-a bio 23. Sprovođenje Zakona br.04/L-131 o penzijskim šemama finansiranim od strane države, kroz izdavanje podzakonskih akata u 2015. i 2016. godini, u pojedinim aspektima je imala pozitivne rezultate stvarajući mogućnost povećanja starosne penzije platiša doprinosa što je direktno uticalo na poboljšanje života kosovskih penzionera ove kategorije. Sprovođenjem uslova i kriterijuma ovog zakona kao i odgovarajuće podzakonske akte koji su na snazi, sprečena je zloupotreba budžeta prema penzionerima koji nisu dokazali da su stalni stanovnici Kosova, kriterijum koji je utvrđen zakonom na snazi. Takva sprečavanja su takođe preduzeta i stvaranjem međuvladinih mehanizma i nevladinog sektora za prijavljivanje slučajeva tokom smrti penzionera. Sve ove delatnosti koje su preduzete u 2016. godini stvorile su najefikasniju upotrebu budžeta Kosova i vladavinu prava. U okviru institucionalnog okvira, došlo je do razvoja u osnivanju Nacionalnog veća za bezbednost i zdravlje na poslu.Veće je osnovano od strane vlade Kosova u trećem tromesečju 2016. god. i započeo je svoj mandat. Što se tiče izgradnje institucionalnih kapaciteta, postignut je napredak i u razvoju programa obuke za trenera iz kojeg programa je odabrano 15 osoba sastavljenih od institucija, privatnog sektora, organizacije poslodavaca i zaposlenika koji će se sertifikovati kao treneri iz oblasti bezbednosti i zdravlja na poslu. Program se nastavio i tokom 2017. god. dok će se do kraja 2017. god. ovi treneri sertifikovati od strane Kosovskog instituta za državnu upravu i Ministra MRSZ-a kao treneri u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Inspektorat rada se uglavnom suočava sa nedostatkom ljudskih kapaciteta za efektivno sprovođenje i kontrolu zakonodavstva, povezanim sa ovom oblašću, dok je i glavno odgovoran za sprovođenje Zakona br. 03/L-212 o radu, Zakona br. 04/L-161 o bezbednosti i zdravlju na radu ali i za druge zakone iz svoje nadležnosti. Broj inspektora rada ostaje veoma nizak, trenutno postoji 42 inspektora rada i 7 rukovodilaca regionalnih divizija za koordinaciju rada koji imaju nadležnost i za obavljanje inspekcija, i ukupno sačinjavaju 49 zaposlenih za inspekcije (inspektora). Podrška donatora Projekat: "Podrška boljih socijalnih usluga za najugroženije grupe", koji realizuje Save the Children na Kosovu u partnerstvu sa Evropskim centrom za politiku i istraživanje socijalne zaštite (European Centre for Social Welfare Policy and Research) sa sedištem u Beču, Austriji. Opšti cilj projekta je da doprinese efikasnoj transformaciji sistema socijalnih službi na Kosovu kroz poboljšanje kvaliteta i dostupnosti lokalnih socijalnih usluga i onih zasnovanih na zajednicama, za ugroženu decu i ljude koji žive u socijalnom riziku. Komponente projekta su:
Komponenta I: Izgradnja kapaciteta institucija i organizacija koje pružaju socijalne usluge u iznosu od 0,5 miliona evra;
Komponenta II: Finansijska podrška pružiocima usluga za različite korisničke grupe u iznosu od 1.5 miliona evra.
Očekuje se da će projekat: “Podrška inspekciji rada u borbi protiv neformalnosti” početi u prvom kvartalu 2018. god.. Ovaj projekat ima za cilj pružanje pomoći u iznosu od 1 milion evra za izgradnju kapaciteta inspekcije rada, i tehničke pomoći za Ministarstvo rada.
|203
Projekat tehničke pomoći: “Podrška u izgradnji kapaciteta MRSZ-a i AZRK-a”. Cilj ovog projekta je pružanje pomoći u sprovođenju aktivnih mera tržišta rada. Finansira se i upravlja od strane EK-a u okviru IPA 2016. Očekuje se da će početi u januaru 2018. god. (1 milion evra). Drugu fazu EYE projekta: "Povećanje zapošljavanja mladih", finansira SDC. Cilj II faze EYE projekta je: "Sveobuhvatno i dinamično tržište rada koja obezbeđuje sve više radnih mesta, uključujući samo-zapošljavanje mladih na Kosovu". Očekivani rezultati projekta su sledeći:
Rezultat 1: Mlade žene i muškarci koriste stečene veštine za povećanje svojeg zapošljavanja putem tržišno orijentisanog sistema obuke;
Rezultat 2: Mlade žene i muškarci donose informisane izbore o karijeri i imaju više mogućnosti zapošljavanja i mogućnosti za povećanje svojih prihoda putem poboljšanog sistema posredovanja u poslu.
Rezultat 3: Poslovanja i društvena preduzeća u ciljanim ekonomskim pod-sektorima rastu i ulažu na nova radna mesta. Projekat je počeo u januaru 2017. god. i biće završen u decembru 2020. god. (7 milona švajcarskih franaka).
Projekat: "Savetovanje o migraciji na Kosovu, Sporazum o implementaciji između Ministarstva rada i socijalne zaštite i Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ), 1. aprila 2016. do 31. oktobra 2019. Projekat PME / DIMAK koji se realizuje i deluje na Kosovu kroz nemački GIZ Global Project "Program – Migracija za razvoj. Glavni cilj programa je: ojačati doprinos migranata razvoju njihovih zemalja porekla i poboljšanja uslova za legitimnu migraciju u odabranim partnerskim zemljama. Ovaj cilj se aktivno vodi u sledećim oblastima:
(1) Savetovanje o politici migracije; (2) Savetovanje o migraciji; (3) Povratak migranata orijentisanim razvojem; (4) Saradnja sa dijasporom.
Srednjoročni prioritetni ciljevi Glavni cilj MRSZ–a u oblasti zakonodavstva je kontinuirano prenošenje acquis-a EU-a u oblasti zapošljavanja i socijalnih politika do 2020. god.. U tom smislu, u srednjoročnom periodu planirano je usvajanje sledećih dokumenata:
Novi Zakon o radu: glavni cilj ovog zakona je poboljšanje uslova rada radnika kroz približavanjem sa acquis-om EU-a u oblasti uslova rada, dakle transpozicija 17 direktiva EU-a u novom Zakonu o radu;
Novi Zakon o penzijama: ovim zakonom cilja se uspostavljanje reformi u penzijskom sistemu na Kosovu. Jedan od glavnih ciljeva ovog zakona je usklađivanje svih šema koje se plaćaju od strane države kao i podela finansijskih koristi u skladu sa zaslugama i finansijskim mogućnostima budžeta. Pored zakonodavnog aspekta, reforma se takođe sastoji od organizacionog i tehničkog aspekta.
Novi Zakon o tretiranju osoba sa ograničenim sposobnostima: ovaj nacrt zakona će utvrditi pravu definiciju za PAK, uključivanje svih vrsta ograničenih sposobnosti, podelu u kategorije prema potrebama PAK-a, utvrđivanje usluga i koristi prema kategorijama.
Zakon o izmeni i dopuni Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu: glavni cilj ovog zakona će biti potpuna transpozicija Direktive 89/391/KEE Evropskog Saveta od 12. januara 1989. god. o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja u bezbednosti i zdravlja na radu (Okvirna Direktiva). Ovim zakonom cilja se bolje regulisanje i unapređenje pravnog osnova bezbednosti i zdravlja na radu.
|204
Nacionalna strategija za bezbednost i zdravlje na radu će biti glavni dokumenat politika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Dokument će imati za cilj razvoj nacionalnih politika u njihovoj konsolidaciji, sprovođenju i jačanju posebno u regulisanju potpunog i funkcionalnog sistema bezbednosti i zdravstvene zaštite zaposlenih i osoba na radu, sprečavanje povreda na radu, profesionalne bolesti i druge bolesti povezane sa poslom. 3.21. Poglavlje 20 acquis-a: Politike preduzeća i industrije
Zakonodavstvo EU-a u vezi sa ovim poglavljem uglavnom je sastavljeno od političkih načela i instrumenata sastavljenih od saopšenja, preporuka i zaključaka Saveta. Oni će se u velikoj meri sprovoditi kroz Program za konkurentnost i inovaciju na nivou celog EU-a. Ovo poglavlje takođe je sastavljeno od sektorskih politika. Uopšteno govoreći, politike u vezi sa preduzećima i industrijama blisko su povezane sa Strategijom 2020 EU-a. Opštim principima politika, EU ima za cilj da promoviše i ojača konkurentnost i industrijsku strategiju. Ova načela proizilaze iz člana 173 UFEU-a koji ima za cilj da ubrza strukturne promene, da podstakne povoljno okruženje za poslovanje i MSP, strane ulazne i izlazne investicije i da podstakne i podrži inovaciju i preduzetništvo. Instrumenti politike za preduzeća i industriju razvijaju se specifičnim programima koji pružaju podršku (uključujući finansijsku) za preduzeća i donosioce politike. Ovi programi fokusiraju se na unapređivanje pristupa finansijama, poslovnim uslugama, Mreži preduzeća u Evropi, nacionalnim politikama za inovaciju i MSP. Trenutno, ovo se primenjuje Programom za konkurentnost i inovaciju za period od 2014-2020. Direktiva 2011/7/EU jedna je od važnih političkih instrumenata i povezana je sa suzbijanjem zakasnelih isplata u poslovnim transakcijama. EU promoviše specifične sektorske analize konkurentnosti u ukviru sektorskih politika namenjenih preduzećima i industriji. Sve ovo sastavljeno je od lansiranja inicijativa za određene sektore, različitih studija, inicijativa za umrežavanje (networking), forume politike itd. Formulisanje i sprovođenje politike preduzeća i industrije iziskuje odgovarajuće administrativne kapacitete na svim nivoima upravne organizacije države, uključujući i mehanizme za saradnju i konsultaciju. Zahtevi SSP-a Odredbe SSP-a koje su povezane sa ovim poglavljem sastavljene su od članova 51, 74, 98,99,100, 101, i 102 koji uglavnom pružaju okvir i ciljeve saradnje i potenciraju zahteve za usklađivanje sa acquis-om. U skladu sa članom 51, Kosovo je dužno da stupanjem na snagu SSP-a, obezbedi podjednak način postupanja prema domaćim i kompanijama iz EU-a u smislu uslova za rad, isplata i postupanja prema zaposlenima i pravnim licima obrazovanim u pravnom smislu na teritoriji Kosova. Član 74 definiše obaveze u pogledu transponovanja zakonodavstva u ranijoj fazi, kada govorimo o prioritetnim oblastima domaćeg tržišta i trgovine. Takođe, ovaj član zahteva delotvornu primenu ovog zakonodavstva. Član 98 pruža okvir za zaštitu i promovisanje stranih direktnih investicija i ima za cilj da stvori povoljno okruženje za poslovanje. Saradnja u ovoj oblasti ima za cilj da poboljša zakonodavni okvir za favorizaciju i zaštitu investicija. Član 99 pruža okvir za saradnju u oblasti industrijskih politika. Između ostalog, ovaj član ima za cilj da izvrši modernizaciju i restrukturiranje industrije, podsticanje i razvoj konkurentnosti i unapređivanje međugranične saradnje za razvoj industrije. Član 100 povezan je sa saradnjom u oblasti MSP-a i preduzeća uopšteno u funkciji stvaranja povoljnijeg okruženja za poslovanje. Saradnja treba da se odvija u okviru Akta o malim poslovanjima i treba da uzima u obzir acquis u ovoj oblasti.
|205
Član 101 o turizmu predviđa uravnotežen i održiv razvoj turizma, razmatrajući mogućnosti za zajedničke operacije i jačanje saradnje između turističkih preduzeća, stručnjaka, institucija i njihovih agencija kompetentnih za oblast turizma, uvek imajući u vidu acquis EU-a u ovoj oblasti. Izveštaj EK-a o Kosovu iz 2015. god., pored ostalog, obavezuje Kosovo da prati preporuke Akta o malim poslovanjima. Dalje, zahteva se pokretanje procene uticaja regulative kako bi se smanjio administrativni teret MSP-a. Što se tiče međuinstitucionalne koordinacije, izveštaj zahteva da se povec a takva saradnju između ministarstava i agencija. Kosovska agencija za investicije i podršku preduzećima, treba da kompletira svoj broj osoblja, zbog čega je njen uticaj i dalje ostao ograničen. U kontekstu sprovođenja naglašeno je da strategije i akcioni planovi u ovoj oblasti treba da budu sprovedeni na vreme i nadgledani. Na osnovu poslednje navedenog, navedeno je da sprovođenje Strategije za razvoj privatnog sektora (2013-17) i Akta o malim poslovanjima EU-a sprovodi vrlo sporim koracima. Dalje, naglašeno je da pristup finansijama, slabo zakonsko sprovođenje ugovora i poslovnih propisa, administrativnih barijera, nepravedna konkurencija iz neformalnog sektora, neefikasno sudstvo i korupcija i dalje predstavljaju glavne prepreke za razvoj MSP-a i njihovo dalje unapređenje. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Zakoni koji uređuju industrijske politike su: Zakon 04/l-220 o stranim investicijama koji ima za cilj da reguliše zaštitu, promovisanje i podsticanje stranih investicija u Republici Kosovo, da pruži stranim investitorima osnovna prava i garancije, koja pružaju sigurnost stranim investitorima da će njihove investicije biti zaštićene i da će biti tretirani pravično u skladu sa standardima i međunarodno prihvatljivim praksama. Primarno i sekundarno zakonodavstvo koje reguliše industrijske politike u građevinskom sektoru je Zakon o građevinskim proizvodima br. 04/L-18, koji je usvojen 13. juna 2013. god.. Zakon je u potpunom skladu sa zahtevima Uredbe 305/2011/EZ, i 7 administrativnih uputstava i 3 uredbe koje su takođe u potpunosti usklađene sa gore navedenom uredbom. Sektor tekstila regulisan je Zakonom br. 2011/04-L-039 o tehničkim zahtevima za proizvode i procenu usklađenosti i sledećim uredbama:
Uredba br. 11/2012 o sadržaju sirovina i nazivima tekstila;
Uredba br. 12/2012 o metodama kvantitativne analize dvokomponentnih smesa tekstilnih vlakana;
Uredba br. 1/2012 o metodama kvantitativne analize trokomponentnih smesa tekstilnih vlakana. Zakon i uredbe u potpunosti su usklađeni sa Direktivom 2009/48/KE. Primarno i sekundarno zakonodavstvo koje reguliše sektor obuće sastavljeni su od Zakona br. 2011/04-L-039 o tehničkim zahtevima za proizvode i procenu usklađenosti i Uredbe br. 10/2012 o etiketiranju materijala glavnih artikala obuće posvećenih za prodaju potrošačima, koja je delimično usklađena sa zahtevima Direktive 94/11/EZ. Zakonodavstvo koje reguliše sektor metala sastavljeno je od Zakona br. 2011/04-L-039 o tehničkim zahtevima proizvoda i proceni usklađenosti kao i sporednog zakonodavstva Republike Kosovo koje reguliđe industrijske politike u sektoru obuće, koji treba u potpunosti da se usklađuju sa zahtevima Direktive 94/11 / KE i Uredbe br. 08/2012 o etiketiranju materijala glavnih artikala obuće namenjenih prodaji potrošaćima. Sektor turizma regulisan je Zakonom o turizmu br. 04/L-176, koji je delimično transponovao Direktivu 90/314 Evropske unije.
|206
Dok se proces privatizacije reguliše Zakonom br. 04/L-034 o Kosovskoj agenciji za privatizaciju sa opsegom za sva preduzeća pod društvenim vlasništvom. Okvir politika Mala i srednja preduzeća (MSP) sačinjavaju glavni deo ekonomije u privatnom sektoru na Kosovu i prema podacima Agencije za registraciju poslovanja na Kosovu (ARPK) u 2015. godini registrovano je 9807 preduzeća i 99% su mala i srednja preduzeća. Na osnovu informacija kojima raspolaže PAK (Poreska administracija Kosova), 2014. god. bilo je 31,921 preduzeća u privatnom sektoru, koja su zapošljavala 145,736 osoba. Trgovina na malo i veliko sačinjava dominantan sektor, sa 50.5% preduzeća i 37% radnih mesta. Proizvodnja, privredne usluge i građevina sačinjavaju drugi sektor koji dominira ekonomijom. Jedan od osnovnih dokumenata političkog okvira jeste Strategija za razvoj privatnog sektora za period od 2013-2017 koja je imala za cilj da posluži kao važno sredstvo za podizanje aktivnosti u privatnom sektoru, uključujući strane i domaće investicije i da podstakne stvaranje radnih mesta. Jedan od ciljeva ove strategije bio je stvaranje globalno konkurentnih preduzeća i promovisanje investicija i izvoza. 2017. god., Ministarstvo trgovine i industrije ima za cilj da ažurira ovu strategiju, obuhvatajući period od 2017-2020. god. koja će imati kao prioritet direktne strane investicije, kao veoma važnu tačku. Ova ažurirana strategija će biti u skladu sa Nacionalnom razvojnom strategijom za period od 2016-2020, imajući u vidu da razvoj privatnog sektora predstavlja jedan od ključnih stubova ekonomije. Sa druge strane, Nacionalna strategija ima za cilj da posluži kao sveobuhvatan i usmerujući razvojni dokumenat Kosova. Štaviše, Program vlade za period od 2015-2018, podvlači činjenicu da će glavni generator ekonomskog rasta i rasta radnih mesta biti privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća, kroz politike koje omogućavaju povećanje poslovnih investicija, posebno u proizvodnji i uslugama dodatne visoke vrednosti. Glavni prioritetni ciljevi programa povezani su sa poboljšanjem poslovnog okruženja, podržavanjem MSP-a, promovisanjem investicija, posebno spoljnim, razvojem turizma i konkurentnim trgovačkim politikama. Kao ostali dokumenti političkog okvira, važno je napomenuti i Program ekonomskih reformi 2016-2018. god., gde je glavni cilj jačanje ekonomskog porasta ubrzavanjem ekonomskih reformi i daljim unapređenjem poslovnog okruženja radi povoljnijeg porasta privatnog sektora i Agenda za evropske reforme koja je povezana sa MTI-om u drugom stubu: Konkurentnost i investiciona klima. Što se tiče industrijskih politika, Kosovo je završilo fazu projektovanja teorijskog okvira i praktičnih osnova prve Industrijske politike. Koncept Industrijske politike opisuje platformu sastavljenu od predloženih ciljeva i mera koje imaju za cilj da intenziviraju stratešku saradnju između svih aktera (vlade, industrije i privatnog sektora uopšteno, akademskog društva i zajednice donatora) kako bi Kosovo moglo da iskoristi svoje konkurentne prednosti i da se vremenom preobrati iz privrede sa malom dodatnom vrednošću u naprednu privredu zasnovanu na znanju. Koncept industrijske politike osmišljen je tako da se pozabavi međusektorskim ograničenjima u domenu ekonomskog razvoja i posebno da olakša razvoj međunarodno konkurentnih grupa. Ovaj dokument će biti uključen u strategiju za razvoj privatnog sektora u periodu od 2016-2020 Ministarstva trgovine. Pored toga sprovedena je i analiza konkurentnosti. Ona je identifikovala šest velikih industrija sa većim razvojnim potencijalom, uključujući: prehrambenu industriju, metalnu industriju, tekstilnu industriju, drvnu industriju, industriju informacione tehnologije i turizam. Ministarstvo trgovine i industrije organizovalo je ukupno šest okruglih stolova na koje je pozvalo poslovanja, udruženja i sve druge relevantne aktere Takođe, izrađen je Razvojni plan za sektor turizma za period od 2015-2020. god.. Ovaj plan ima za cilj da razvije oblast turizma i integrisaće se u Strategiju za razvoj privatnog sektora za period od 2016-2020. god..
|207
Kosovo je sada punopravni član jednog broja regionalnih organizacija. Trenutno, KIESA koordiniše pregovore za učešće u COSME, gde se očekuje potpisivanje na kraju 2017. god.. Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi, Međunarodnu komisiju za sliv reke Save, Mrežu žena preduzetnica, Centar za bezbednosnu saradnju (RACVIAC), Regionalne inicijative za borbu protiv korupcije (RAI), Regionalni centar poslodavaca sa Jadrana 12 13 (AREC), Regionalni ekološki centar za južnu i centralnu Evropu (REC), Savetodavni odbor tužilaca jugoistočne Evrope (SEEPAG), Regionalnu inicijativu za migracije, izbeglice i azil (MARRI), Konvenciju o policijskoj saradnji (PCCSEE), Inicijativu za pripravnost i sprečavanje prirodnih katastrofa (DPPI) i Zdravstvenu mrežu (SEEHN). Kosovo je takođe članica organizacije Horizont 2020 (za više informacija o ovome vidi poglavlje 25 Nauka i istraživanja). Pozivajući se na nivo direktnih stranih investicija na Kosovu (DSI), promovisanje investicija i konkurentnost privatnog sektora predstavljaju ključne prioritetne mere Nacionalne razvojne strategije, koja se trenutno nalazi u fazi izrade. Direktne strane investicije dostigle su prosek od 77.93 miliona evra od 2007. do 2015. god., postižući na ovaj način najveću vrednost od 440.74 miliona evra juna 2007. i rekordan pad od -19.12 miliona evra aprila 2014. god.. Institucionalni okvir U Ministarstvu trgovine i industrije (MTI), Departman industrije, Odsek za industrijsku politiku posebno je odgovoran za izradu politike za kosovske industrije. Ovaj departman sastavljen je od 6 službenika koji su uključeni u aktivnosti donošenja politike. Politike se primenjuju preko izvršnih agencija MTI-a, što je u ovom slučaju KIESA (Kosovska agencija za investicije i podršku preduzećima). KIESA je sastavljena od dve direkcije:
Direkcija za razvoj privatnog sektora koju sačinjava Odsek za MSP i Odsek za privredne zone. U ovoj direkciji zaposleno je ukupno 6 službenika.
Direkcija za unapređenje privatnog sektora sastavljena je od Odseka za investicije i Odseka za izvoz. U ovoj direkciji zaposleno je ukupno 5 službenika, od kojih 3 dolazi iz sektora za unapređenje izvoza a 2 iz sektora za unapređenje investicija.
Sem toga, postoji konsultativni forum visokog nivoa koji se bavi izazovima u poslovnom okruženju a koji nosi naziv Nacionalni savet za ekonomski razvoj. Savet je sastavljen od predstavnika vlade, poslovnih udruženja i građanskog društva. On je uspostavio 4 radne grupe koje su podeljene na tematske oblasti kako bi se olakšala i uokvirila diskusija. Savet razmatra i preporučuje vladi zakonodavne i izmene politika. Podrška donatora Projekti za poslovno okruženje i investicionu podršku:
Partnerstvo za razvoj USAID-a traje od maja 2014. do septembra 2018. god.. Projekat ima za cilj da poboljša i omogući stvaranje poslovnog okruženja za porast privatnog sektora i da proširi mogućnosti za zapošljavanje na Kosovu
Projekat za povećanje konkurentnosti i izvoza
Projekat koji ima za cilj identifikaciju nedostataka u sektorima MSP-a i pružanju pomoći sa stručnom asistencijom u uklanjanju podataka, kao i porastu institucionalnih kapaciteta (KIESA<DI) u pružanju usluga za MSP-e.
Projekti o pristupu industrijskom centru:
|208
Konkurentnost sektora u ruralnim područjima (CoSiRA), koji finansira nemačka vlada, traje od decembra 2014. do marta 2016. god.. Projekat olakšava razvoj sektora u sledećim oblastima: turizam, prerada metala, IKT, vino i maline i biljaka.
Promovisanje zapošljavanja u privatnom sektoru, koje finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), traje od oktobra 2013. do septembra 2017. god.. Oni pružaju različite usluge MSP-ima, posebno u sektoru turizma i prehrambene industrije. Sem toga, njihov Fond mogućnosti predstavlja mehanizam za izdavanje subvencija koji finansira intervencije koje testiraju nove, inovativne i opasne ideje koje su na raspolaganju svim ekonomskim sektorima.
Projekat EMPOWER privatni sektor USAID-a traje od jula 2014. do jula 2019. god.. Projekat EMPOWER pruža različite usluge MSP-ima, posebno u sektoru turizma, prehrambene industrije, tekstila, IKT-a, prerade drveta i energije. EMPOWER će izdvojiti ukupno 2 miliona $ za finansiranje subvencija do kraja 2015, za oko 50 subvencija. Većina kompanija fokusirana je na ispunjavanje domaće potražnje.
Projekti za podršku MSP-a:
1. “Podrška mladim preduzetnicima” 2. “Najuspešnija preduzetnica za 2015” – KIESA u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena ima za cilj
da unapredi i poveća učešće žena u preduzetništvu 3. “Konkurs Triple Helix” – Konkurs koji je plasirao OECD i njegovi partneri na Kosovu za najbolju
i najinovativniju ideju koja dolazi iz akademskog, poslovnog i javnog sektora. 4. “Dani malih preduzeća” – kampanja koja ima za cilj da podigne svest o ulozi MSP-a i održivom
razvoju i da podstakne javno-privatni dialog. 5. Fond za garantiranje kredita ostvaren: Fond će povećati pristup finansijama za MSP-e pokrivajući
50% kolaterala zahtevanog za MSP za dobijanje kredita od banke. Ovaj garantovani kolateral će smanjiti rizik za banke, omogućavajući bankama smanjenje njihovih kamatnih stopa i ostvarivanje svojih najpristupačnijih kreditnih proizvoda. USAID, KfW i SECO doprinose sa oko 18 miliona evra za stvaranje fonda. MTI nastavlja sa ispunjavanjem fonda od 1 mln EVRA svake godine do 2020.
Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Podržavanje poslovanja u sertifikaciji njihovih proizvoda sa evropskim i međunarodnim standardima pružajući male garantove za MSP-e, pružajući garantove i tehničku podršku za 2,000 kvalifikoavnih korisnika iz sektora MSP-a za standarde kvaliteta do 2020. god., obezbeđujući, gde god je moguće, ravnopravno predstavljanje polova;
Razvoj industrije kroz podršku glavnih sektora u cilju povećanja produktivnosti i izvoza
Promovisanje izvoza pripremajući SMP-e za izvoz i identificirajući/razvijajući potencijalna tržišta
Aktivno učešće u COSME i Evropsku Mrežu Poslovanja, uključujući i podršku poslovanja za koriščenje ovih programa.
3.22. Poglavlje 21 acquis-a: Trans-evropske mreže Ovo poglavlje pokriva trans-evropsku mrežu, koja je drugačije poznata i kao glavni stub internog razvoja unutrašnjih evropskih tržišta. Svrha ovog poglavlja je stvaranje neophodne drumske, energetske i telekomunikacione mreže koja povezuje evropske države, uz mogućnost uključenja i trećih država. Omogućava stvaranje moderne infrastrukture koja povezuje regionalne i nacionalne mreže, čime se obezbeđuje slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i radne snage, a što za rezultat treba uticati na stvaranje i jačanje ravnopravnog društva. Kosovo je redovan član i aktivan učesnik sastanaka na nivou ministara, upravnog odbora i tehničkih grupa SEETO-a (Transportna opservatorija za Jugoistočnu Evropu). Svrha ovih sastanaka je izrada strateških
|209
infrastrukturnih dokumenata i razvoj osnovne i sveobuhvatne infrastrukturne mreže u Jugoistočnoj Evropi, kao sastavni deo trans-evropske mreže. Potpisivanjem Sporazuma o razumevanju u 2004. godini, sve države Jugoistočne Evrope su se obavezale na razvoj osnovne i sveobuhvatne mreže, koja će biti sastavni deo osnovne i sveobuhvatne transevropske mreže. Kosovo je do sada već donelo Strategiju za multimodalni transport, koja sadrži pet glavnih svrhi, koje su povezane sa razvojem osnovne i sveobuhvatne mreže SEETO-a. Ključni cilj ove strategije je: „Poboljšanje, razvoj i održavanje transportne infrastrukture koja je integrisana u panevropske koridore i u skladu je sa evropskim standardima”. Osnovna i sveobuhvatna mreža SEETO-a uključuje i infrastrukturne projekte Kosova, koji su deo mreže Jugoistočne Evrope a koji se sastoje od drumskih, železničkih i vazdušnih infrastrukturnih projekata. Prioritetni projekti koji su predstavljeni i identifikovani u dugogodišnjem planu za Jugoistočnu Evropu kao i u transevropskoj mreži su: Ruta/Saobraćajnica 6, koja povezuje Prištinu sa Makedonijom; Koridor VIII, Ruta/ Saobraćajnica 7 koja povezuje Kosovo sa Albanijom; kao i Koridor X ka Srbiji, R6a (Priština - Mitrovica) i R6b (Priština - Peć). Što se tiče železničke infrastrukture, Kosovo je identifikovalo projekat železničke linije 10, koja povezuje našu zemlju sa Srbijom, Koridor X i Makedoniju, Koridor VIII. Nakon puštanja u saobraćaj segmenta Autoputa R7, Morina-Đurđica (Veza sa N9) –Bresje –Besinje, MI u saradnji sa WBIF-om i EIB-om, završio je Izradu studije o izvodljivosti i uticaju na životnu sredinu za segment Besinje-Merdare (granica sa Srbijom). Pored toga, definisani su Projektni zadaci za segment Besinje –Merdare, koji će se finansirati od strane WBIF-a i izabrana je Konsultantska kompanija za pripremu projekta, za koji se očekuje da će započeti uskoro i trajati 14 meseci. Nakon završetka projekta nastaviće se sa definisanjem daljih koraka finansiranja ovog projekta. U julu 2015. god. potpisan je ugovor između Ministarstva za infrastrukturu i pobedničke kompanije Bechtel Enka za izgradnju autoputa Priština-Elez Han, u iznosu od 599,944,263.55 Evra (sa PDV-om). Rok za izvođenje radova je bio 42 meseca, a očekuje se da će se projekat završiti do kraja 2018. god.. Do sada je završeno i otvoreno 20 km autoputa, P6/7 –priključenje Konjuh, dok se radovi nastavljaju na putu priključenje u Babuš - Priključenje Uroševac - Priključenje Doganaj - Pravac Kačanik-Elez Han. Status radova je sledeći:
Dužina trase na kojoj se izvršavaju radovi 40 Km. o 5 završenih mostova od 13 planiranih. o 15 završenih podvožnjaka od 17 planiranih. o 16 završenih nadvožnjaka od 19 planiranih.
Ukupan napredak radova koji su se završili 71%. Istovremeno, MI nastavlja sa proširenjem saobraćajnice R6a/N2 (Priština – Mitrovica). Za ovaj projekat MI je uspelo da obezbedi kredit u iznosu od 60 miliona dolara od Islamske banke za razvoj, Saudijskog razvojnog fonda OFID-a, a sve procedure za dobijanje kredita će biti okončane tokom 2015. Početak realizacije ovog projekta se predviđa u 2017. Što se tiče segmenta Kijevo-Zahač, MI u saradnji sa WBIF (Western Balkan Investment Framework) iEBOR-om završili su Studiju o izvodljivosti i uticaja na životnu sredinu (2016), koja je dala pozitivne rezultate u pogledu ekonomske izvodljivosti projekta. Definisani su projektni zadaci za izradu Preliminarnog projekta iz Kijevo-Zahač (32 km) i izabrana je Konsultantska kompanija za izradu projekta. Takođe, u toku je izrada sprovođujućeg projekta koji se očekuje da će trajati 12. meseci, a nakon završetka realizacije projekta očekuje se nastavak definisanja daljih koraka finansiranja ovog projekta.
|210
U železničkoj infrastrukturi, Kosovo je zabeležilo napredak u podeli Železnica Kosova na dva preduzeća, Infrakos, koje je nadležno za upravljanje i održavanje železničkom infrastrukturom; i Trainkos, koji se bavi prevozom putnika i robe. Republika Kosovo je takođe osnovala Regulativnu upravu za železnice, koja se bavi regulisanjem tržišta na teritoriji Kosova. Prema izveštajima SEETO-a, Kosovo je zabeležilo napredak u sprovođenju traženih zakona i standarda, obezbeđujući otvaranje železničkog tržišta za spoljne operatere. Jedan od najprioritetnijih projekata, koji su identifikovani i u SEETO-u, je Železnička linija 10, koja je takođe deo transevropske mreže koja povezuje Republiku Kosovo sa Srbijom i Makedonijom, odnosno koridorima X i VIII. Što se tiče razvoja železničke linije 10 (Railway Route 10, podržane od strane EBOR-a, BEI i garanta WBIF) tokom avgusta završen je Detaljan tehnički projekat dizajna za prvu fazu (Kosovo Polje – Elez Han) i očekuje se da će radovi započeti 2018. god.. Štaviše, Detaljan tehnički projekt dizajn za drugu fazu (Kosovo Polje –Mitrovica) očekuje se da će početi i završiti se tokom 2018. god.. Štaviše, završetak radova za opštu rehabilitaciju i modernizaciju 10. Železničke linije očekuje se da će se realizovati do 2022-2023. god.. Srednjoročni prioritetni ciljevi Srednjoročni prioritetni ciljevi za glavnu mrežu puteva Kosova su sledeći:
Nastavak autoputa R7 poslednji segment Besije-Merdare;
Nastavak projekta nacionalnog puta N9 Priština –Peć; i
Nastavak projekta nacionalnog puta N2 Priština – Mitrovica;
Opšta sanacija i modernizacija 10 Železničke linije (Granica sa Srbijom – Lešak – Kosovo Polje – Elez Han – granica sa Makedonijom).
3.23. Poglavlje 22 acquis-a: Regionalne politike i koordinacija strukturnih instrumenata Ovo poglavlje pokriva sve aspekte strukturnih kao i kohezionih fondova koje EU dodeljuje državama pristupnicama u okviru paketa proširenja u cilju usklađivanja nivoa razvoja odgovarajuće zemlje na celoj teritoriji iste, kao i postizanja razvojne konvergencije svih regiona. Ovo je neophodno kako bi buduća država članica bila u stanju da funkcioniše na celoj svojoj teritoriji u skladu sa kriterijumima ustanovljenim u Acquis-u i relevantnim standardima. Specifičnije, suština onog šta ovo poglavlje pokriva obuhvata izradu, donošenje i sprovođenje programa Strukturnog fonda i Kohezionog fonda, u skladu sa teritorijalnom organizacijom odgovarajuće države. Nakon toga, s obzirom da se sa Evropskom komisijom pregovara o ovim programima, dok je njihovo sprovođenje odgovornost same države, i ovo se dešava nakon pristupanja, tokom pristupanja se traži preduzimanje predpripremnih mera u ovom smeru. Acquis u ovom poglavlju se većinom sastoji od okvirnih uredbi i uredbi za sprovođenje, koje ne iziskuju promene u nacionalnom zakonodavstvu, nego samo Sprovođenje zakonskih odredbi EU-a kroz zakonodavstvo Kosova, sa ciljem obezbeđivanja sprovođenja finansijskih instrumenata EU-a, u skladu sa pravilima koje je postavio EU. U skladu sa time, u periodu pre nego što postane država kandidat, Kosovo treba da uspostavi pravne, institucionalne i administrativne strukture kako bi, kada dođe vreme, moglo sa uspehom i na odgovarajući način da sprovodi ove programe. Stoga, ovo poglavlje nudi opšti pregled potreba Kosova što se tiče takvih mera, kao i potreba za pripreme za dalje korišćenje pomoći EU-a, koju će dobiti tokom procesa pristupanja. Na osnovu ovih potreba, Kosovo treba da izradi konceptualne politike za strukturne fondove i regionalne politike i planira podizanje svojih stabilnih administrativnih kapaciteta za sprovođenje istih. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno članovi 121, 122, 123, 124. i 125, omogućavaju Kosovu pristup pomoći koju nudi EU, kao deo procesa evropskih integracija zemlje. Pomoć EU-a je uslovljena
|211
ispunjenjem političkih kriterijuma u procesu evropskih integracija i obaveza koje proizilaze iz procesa stabilizacije-pridruživanja, a fokusiraće se na približavanje domaćeg zakonodavstva sa EU-om, ekonomski razvoj zemlje i poboljšanje upravljanja. Biće zasnovana na godišnjim ili dugogodišnjim programima o kojima sklope dogovor Kosovo i EU, u okviru dugogodišnjeg indikativnog okvira. Pomoć EU-a se može dati i u obliku makrofinansijske pomoći, u koordinaciji sa međunarodnim finansijskim institucijama, u okviru realizacije programa između Kosova i Međunarodnog monetarnog fonda. Kako bi ispunilo svoje obaveze u okviru SSP-a, Kosovo se treba osigurati da će finansijska saradnja nastaviti da podržava demokratske, ekonomske i institucionalne reforme, u skladu sa procesom stabilizacije-pridruživanja. Kosovo treba da ojača koordinaciju donatora i finansijska pomoć EU-a se treba blisko koordinisati sa drugim izvorima iz država članica i drugih država, kao i međunarodnim finansijskim institucijama. Kosovo se obavezuje da će davati redovne informacije o svim izvorima pomoći. Od 2007, Evropska Unija (EU) daje finansijsku pomoć za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za učlanjenje u EU u okviru Instrumenta predpristupne pomoći (IPA), u skladu sa Uredbom Saveta (EK) br. 1085/2006 od 17. juna 2006. god., kojom je uspostavljen Instrument predpristupne pomoći (u daljem tekstu: Okvirna uredba), u skladu sa članom 17. Okvirne uredbe i članom 7. Uredbe (EK) br. 718/2007 o sprovođenju Uredbe Saveta (EK) br. 1085/2006. Svaka zemlja korisnik je sklopila okvirni sporazum sa Evropskom komisijom kako bi se odredila pravila i načela saradnje predviđene Okvirnom uredbom. Pomoć data preko IPA je produžena za period 2014-2020, Uredbom 231/2014 Parlamenta Evrope i Saveta, kojom se osniva predpristupni instrument (IPA 2), odnosno Uredbom za sprovođenje IPA 2. Vlada Republike Kosovo i Evropska komisija (EK) su potpisale Okvirni sporazum koji je stupio na snagu 16. aprila 2015. God.. Na osnovu Okvirnog sporazuma, za svaku programsku godinu IPA se potpisuju finansijski sporazumi. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Kao što je rečeno, Acquis u ovom poglavlju se večinom sastoji od okvirnih uredbi i za sprovođenje, koje ne iziskuju izmene u nacionalnom zakonodavstvu, nego samo njihovo sprovođenje kroz nacionalno zakonodavstvo, u cilju obezbeđivanja da su finansijski instrumenti EU-a u skladu sa pravilima EU-a. Ipak, odgovarajuće izvršenje ovih sredstava iziskuje transponovanje Acquis-a u povezanim oblastima, kao što su državna pomoć, životna sredina i javne nabavke. Mere u ovom smislu pokrivaju odgovarajuća poglavlja ovog programa. Institucionalni okvir i programiranje Ministarstvo za evropske integracije je nadležno za planiranje i koordinaciju pomoći donatora na Kosovu. MEI, odnosno Odeljenje za razvojnu pomoć, igra ulogu kancelarije NIPAC-a (Nacionalni koordinator za IPA), dok je generalni sekretar MEI imenovan za NIPAC-a. MEI, prema stom mandatu, organizuje sastanke foruma na visokom nivou i sektornih radnih grupa, koji služe kao strukture za koordinaciju donatora na političkom i tehničkom nivou. Podsektorne radne grupe koordinišu resorna ministarstva na tehničkom nivou. Programiranje pomoći EU-a preko IPA je zasnovano na indikativnom strateškom dokumentu 2014-2020, pri čemu se određuju sektori i dugoročni prioriteti za period 2014-2020. Pomoć pružena u okviru IPA za period 2014-2020 obuhvata iznos od preko 645 miliona evra. Programiranje je sektorsko, zasnovano na dokumentima sektornog planiranja, kao dokumentima koji sadrže relevantne informacije za sektore u kojima se odvija programiranje. Izrađeno je 7 dokumenata za sledeće sektore: i) vladavinu prava; energiju; iii) poljoprivredu; iv) reformu javne uprave; i v) konkurentnost i inovaciju; vi) obrazovanje, zapošljavanje i socijalne politike; i vii) životnu sredinu. Završeno je programiranje IPA 2015 i IPA 2016 i finansijski
|212
sporazuzm za IPA 2014 je stupio na snagu, dok je za IPA 2016, prvi deo, ratifikovan od strane Skupštine i očekuje se njegovo stupanje na snagu tokom 2017. god.. Takođe, u okviru sektora javne administracije, Kosovo će iskoristiti direktnu budžetsku podršku počevši od programske godine 2016., iznosom od 25 miliona dolara, koji će se isplaćivati počevši od 2018. god. nakon završetka finansijskog sporazuma za IPA, drugi deo Direktna budžetska podrška i nastaviće se i za upravljanje javnim finansijama sa istim iznosom, 25 miliona evra u okviru IPA 2017, drugi deo, dok je prvi deo IPA 2017 programiran i tokom 2018. god. očekuje se završetak finansijskog sporazuma. Tokom 2017. god. počele su pripreme za programiranje IPA 2018 i IPA 2019 i do kraja godine očekuje se završetak finansijskog sporazuma.Tokom 2017. god. počele su pripreme za programiranje IPŠA 2018 i IPA 2019, a do kraja godine očekuje se razjašnjenje ideja za finansiranje od strane EU-a. Za koordinaciju svih javnih investicija u Republici Kosovo, koje se finansiraju iz unutrašnjih i inostranih izvora, Odlukom vlade od 8. oktobra 2015. god., osnivan je Nacionalni savet za investicije (NIC). NIC će na kraju 2015. god. usvojiti listu prioritetnih projekata na nacionalnom nivou, koja će obuhvatiti sektore životne sredine, energije, transporta i socijalni sektor. NIC-om kopredsedavaju Ministar finansija i Ministar za evropske integracije, dok kancelarija NIPAC-a igra ulogu tehničkog sekretarijata, u saradnji sa Ministarstvom finansija i Kancelarije za strateško planiranje u Kancelariji premijera. Vlada Kosova je 25. avgusta 2016. god. odobrila prioritetnu listu infrastrukturnih projekata gde je uključeno 55 projekta u vrednosti od 2,7 milijardi evra u četri (4) sektora: Transport, životna sredina, energjia i socijalni sektor. U kontekstu saradnje sa drugim državama, usvojeni su dugogodišnji programi (IPA 2014-2020) za program međugranične saradnje sa državama u regionu, Kosovo – Albanija, Kosovo – Crna Gora i Kosovo – Makedonija. Potpisani su sporazumi o partnerstvu za upravljanje tehničkom pomoći za program međugranične saradnje sa svakom partnerskom zemljom za višegodišnji period IPA II 2014 – 2020. Tokom ovog perioda, zbog procesa promena gde se očekuje da će Crna Gora proći u sistem decentralizovanog upravljanja, 10. februara 2017. god. potpisan je bilateralni sporazum između Kosova i Crne Gore za program međugranične saradnje. Osim toga, u procesu su potpisivanja trilateralni godišnji finansijski sporazumi (za 2016.godinu) za program međugranićne saradnje između Evropske Komisije, Kosova i Albanije, između Evropske Komisije, Kosova i Makedonije, kao i između Evropske Komisije, Kosova i Crne Gore. Strukture za sprovođenje programa međugranične saradnje sa partnerskim zemljama sastavljene su od: Operativne strukture (OS) koju vodi MALS, gde je MALS rukovodilac OS, kojeg delegira NIPAC. Druge strukture za sprovođenje ovog programa su: Zajednički tehnički sekretariat (JTS) i Zajednički komiteti za praćenje (JMC) za svaku zemlju koja sarađuje u ovom programu. U programu međugranične saradnje sa Crnom Gorom, ulogu revizora države Kosovo snosi Centralna jedinica za usklađivanje unutrašnje revizije u okviru MF-a, dok je Kontrolno telo u okviru MALS-a. Nadgledanje Kako bi se obezbedilo nadgledanje realizacije programa i projekata koji se finansiraju preko izvora IPA, postoji Zajednička komisija za nadgledanje IPA-e, koji se sastaje godišnje. Opšte nadgledanje pomoći donatora, a posebno pomoći EU-a se vrši na dva načina: upotreba redovnog izveštavanja donatora u okviru platforme za upravljanje pomoći (PMN) i učešće službenika u okviru sastanaka upravnih odbora projekata. Srednjoročni prioritetni ciljevi U cilju ispunjenja obaveza koje proizilaze iz SSP-a i drugih mehanizama pristupanja EU u okviru delokruga Poglavlja 22, tokom perioda 2017-2020 se predviđaju sledeći Srednjoročni prioritetni ciljevi:
|213
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu finansijskog sporazuma za IPA 2018. Budžet: 30,000 EUR plate i dnevnice, 90, 000 donatori. Rok: Č4 2019.
Ažuriranje prioritetnog spiska projekata na nacionalnom nivou. Budžet: 6,000 plate i usluge, donatori 30,000 EUR). Rok: (Č4 2019)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Albanije za 2018. godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Albanije. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2019)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Makedonije za 2018.godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Makedonije. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2019)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Crne Gore za 2018.godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Crne Gore. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2019)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu finansijskog izveštaja za IPA 2019. Budžet: 30,000 EUR plate i dnevnice, 90, 000 donatora. Rok: (Č4 2020)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Albanije za 2019. godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Albanije. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2020)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Makedonije za 2019. godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Makedonije. Budžet 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2020)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Crne Gore za 2019. godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Crne Gore. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: (Č4 2020)
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu finansijskog sporazuma za IPA 2020. Budžet: 30,000 EUR plate i dnevnice, 90, 000 donatori. Rok: Č4 2021
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu tristranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Albanije za 2020.godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Albanije. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: Č4 2021
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Makedonije za 2020.godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Makedonije. Budžet 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: Č4 2021
Pregovaranje programa, potpisivanje i stupanje na snagu trostranog finansijskog sporazuma između Evropske Unije, Kosova i Crne Gore za 2020.godinu, za program Međugranične saradnje IPA II između Kosova i Crne Gore. Budžet: 1,000 EUR plate i dnevnice. Rok: Č4 2021.
3.24. Poglavlje 23 acquis-a: Sudstvo i osnovna prava Poglavlje 23 Acquis-a obuhvata sledeća polja: sudski sistem, politike protiv korupcije i osnovna prava. Politike Evropske unije u oblasti sudstva i osnovnih prava imaju za cilj očuvanje i dalji razvoj EU-a kao zone slobode, bezbednosti i pravde. Stvaranje nezavisnog i efikasnog sudstva je od velikog značaja. Nepristrasnost, integritet i viši standard suđenja u sudovima je od suštinskog značaja za zaštitu vladavine prava. To zahteva snažno angažovanje za eliminisanje spoljnih uticaja na sudstvo i dodelu dovoljnih finansijskih sredstava i obuka u oblasti sudstva. Takođe, trebaju postojati zakonske garancije za procedure pravičnog suđenja. Istovremeno, od država članica se zahteva borba protiv korupcije na efektivan način, s obzirom da ovo predstavlja pretnju za stabilnost demokratskih institucija i vladavinu prava. Solidan, pouzdan zakonski i institucionalni okvir su neophodni za podršku koherentne politike za sprečavanje i ometanje korupcije. Štaviše, države članice trebaju da obezbede poštovanje osnovnih prava i prava građana EU-a, kao što je zagarantovano zakonodavstvom EU-a i Poveljom o osnovnim pravima. Zahtevi SSP-a
|214
Zahtevi SSP-a u oblasti sudskog sistema U okviru delokruga sudskog sistema, u skladu sa obavezama i zahtevima pridruživanja Evropskoj uniji, koje proizilaze is SSP-a (čl. 83) zahteva se unapređenje saradnje sa EU u oblasti sudstva, uz fokus na jačanje institucija, u cilju konsolidacije pravne države kroz jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i odgovornosti sudskog sistema. Saradnja će se posebno fokusirati na upravljanje pravdom, razvijanje adekvatnih struktura sudova i tužilaštava i drugih sudskih organa sa ciljem njihove odgovarajuće pripreme za saradnju u građanskim, komercijalnim i kriminalnim pitanjima, kao i sprečavanju, istraživanju, gonjenju i suđenju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Zahtevi SSP-a u oblasti politike protiv korupcije Prema obavezama koje proizilaze iz SSP-a, član 83 (Jačanje institucija i pravne države) i člana 91 (Prevencija i borba protiv organizovanog kriminala i drugih nezakonitih radnji), zahteva se razvoj adekvatnih policijskih struktura, tužilaca i sudija i ostalih sudskih organa, kao i sprovođenje zakona na takav način kako bi se omogućilo sprečavanje, istraživanje, krivično gonjenje i suđenje u korupcionaškim radnjama na efektivan način (član 83). Takođe, prema članu 91, zahteva se da strane sarađuju u cilju jačanja struktura Kosova za borbu i prevenciju krivičnih radnji, posebno korupcije i ostalih oblika teških krivičnih radnji s međugraničnom dimenzijom/dimenzijom administrativne granice. U ovom smislu, zahteva se da Kosovo poštuje odgovarajuće međunarodne povelje i instrumente u ovoj oblasti. Na nivou prevencije, od Kosova se zahteva da teži sprovođenju mera koje su ekvivalentne sa onima koje su određene odgovarajućim zakonodavstvom EU-a, i koje su sadržane u odgovarajućim međunarodnim poveljama i instrumentima koji se odnose na ovu oblast. Zahtevi SSP-a u oblasti osnovnih prava, zaštite manjina i kulture baštine Što se tiče zaštite osnovnih prava i zaštite manjina, u skladu sa zahtevima koji proizilaze iz SSP-a, treba se obezbediti poštovanje demokratskih načela i ljudskih prava, kao što su ona proglašena Univerzalnom deklaracijom ljudskih prava iz 1948. kao i onih koja su sadržana u Konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950, konačnim Helsinškim dokumentom i Pariškom kartom za novu Evropu (član 3). Takođe, kosovske institucije trebaju da obezbede poštovanje prava i međunarodnih instrumenata, uključujući one koje se odnose na zaštitu ljudskih prava i osnovnih prava, pa do zaštite osoba koje pripadaju manjinama, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi (član 4). Zahtevi SSP-a u oblasti zaštite ličnih podataka Na osnovu obaveza koje proizilaze iz člana 84 SSP-a, institucije Republike Kosovo se trebaju obezbediti da zakonodavstvo za zaštitu ličnih podataka, u cilju dostizanja nivoa zaštite ličnih podataka na Kosovu bude slično onim u Acquis-u EU-a. Zaštita ličnih podataka se treba razvijati na takav način da bude u skladu sa zakonodavstvom EU-a u ovoj oblasti. Drugi zahtevi za pristupanje EU Drugi zahtevi za pristupanje EU u oblasti sudskog sistema Prema nalazima Izveštaja EK-a o Kosovu 2016, identifikovane su sledeće slabosti u vezi sa funkcionisanjem pravosuđa: pravosudni sistem Kosova je u ranoj fazi razvoja funkcionalnog sistema sudstva, administracija pravde je spora, odgovornost sudskih službenika je nedovoljna, kontraverzna imenovanja i nejasni mandati su oštetili aktivnosti ključnih institucija kao što su Sudski savet Kosova, tužilaštva Kosova i Kancelarija Glavnog državnog tužioca i Institucije vladavine prava pate od nedostatka stabilnog finansiranja. Prema zahtevima koji proističu iz sastanka Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost, u oblasti sudstva zahteva se da Ministarstvo pravde uključi EU u funkcionalni proces ponovnog razmatranja vladavine prava u funkciji usklađivanja zakona i institucionalnog okvira Kosova sa acquis-om EU-a i sa evropskim standardima i najboljim praksama, kao i da usvoji novi Zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca
|215
u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama EU-a u vezi sa nezavisnošću pravosuđa i nezavisnosti tužilaštva. Uprkos stupanja na snagu novog zakona za disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca, Kancelarija disciplinskog tužilaca (KDT) treba da izvrši, bez daljeg zakašnjenja, sve disciplinske istrage. Takođe, SSK i TSK da u potpunosti sprovedu sudski paket, uključujući i usvajanje celog potrebnog sekundarnog zakonodavstva. Takođe, imenovanje svih preostalih članova od strane nepravosuđa TSK-a i SSK-a u cilju obezbeđivanja pravnog i potpunog sastava oba saveta da se izvrši bez zakašnjenja. Dalje, u skladu sa Izveštajem o zemlji za 2016. godinu, odnosno delom o odgovornosti i transparentnosti kao i planom SSP-a o izgradnji kapaciteta, procenu i radu sudova, SSK-u je potrebna dodatna finansijska i ljudska podrška. I Ministarstvo pravde treba da osigura da u skladu sa pravilima, treba izraditi koncept dokumente za celokupno zakonodavstvo i zakonodavne izmene. Drugi zahtevi za pristupanje EU u oblasti politike protiv korupcije Prema nalazima Izveštaja EK-a o Kosovu 2016, identifikovani su sledeći nedostaci u borbi protiv korupcije: Kosovo je u ranoj fazi borbe protiv korupcije, napredak je bio ograničen, snažna volja i politički angažman je neophodan kako bi se ovaj fenomen pravilno obrađivao. Takođe, zahteva se sveobuhvatan i strateški pristup radi osiguranja realnih rezultata u borbi protiv korupcije na Kosovu, ekspertiza Kosova je ograničena na složenom finansijskom tretmanu, za istragu i konfiskaciju kriminalne imovine na efektivan način. U skladu sa obavezama koji proizilaze iz Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost, institucije Republike Kosovo trebaju se snažno posvetiti ojačanju struktura na Kosovu u borbi, sprečavanju, istraživanju, krivičnom gonjenju i efikasnom suđenju korupciji. U tom pravcu, Skupština mora usvojiti izmene u Zakonu o sprečavanju sukoba interesa osiguravajući usklađenost sa Krivičnim zakonikom, posebno jasnim utvrđivanjem kategorija javnih službenika i usvajanju mera za sprečavanje i sankcionisanje sukoba interesa, uključujući i uredbu “rotirajućih vrata” I. Takođe, KP će započeti sa razmatranjem neophodnih izmena u zakonu za finansiranje političkih partija na otvoren, sveobuhvatni i konsultativan način, u funkciji pripreme promena koje će ojačati transparentnost, odgovornost, delotvorno sprovođenje i sankcije. Takođe, u okviru obaveza koje proizilaze iz Podkomiteta za pravdu, slobodu i bezbednost, jasno je navedeno da političke partije treba da objave izveštaj o svojoj partiji i finansije kampanje i Skupština Kosova treba da obezbedi efikasne i pouzdane revizije političkih partija. Drugi zahtevi za pristupanje EU u oblasti osnovnih prava Na osnovu nalaza IR 2016, potrebno je uložiti dodatne napore za sprovođenje važećeg zakonodavstva. Stvaranje pratećeg sudskog mehanizma za slučajeve diskriminacije i obezbeđivanja imovinskih prava žena trebalo bi da bude prioritet kosovskih institucija. Vlada Kosova treba da obezbedi dovoljan budžet za sprovođenje zakona o zaštiti dece. Takođe je neophodno ažuriranje strateškog okvira u oblasti ljudskih prava i zaštite manjina kao i preduzimanje aktivnih mera za uključivanje zajednica na tržištu rada. Prema obavezama koje proizilaze iz Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost, neophodna je posvećenost institucija za sprovođenje paketa zakona o ljudskim pravima, odnosno da se nastavi sa međuinstitucionalnom koordinacijom na centralnom nivou, i između centralnog i lokalnog nivoa, kao i da se obezbedi stabilan budžet za sprovođenje politika za ljudska prava na centralnom i lokalnom nivou. Takođe postoji potreba za proaktivnost od strane institucija za sprovođenje zakona u podizanju svesti i pružanju obuka za izgradnju kapaciteta radi omogućavanja delotvornog sprovođenja sudskih slučajeva protiv diskriminacije. U okviru obaveza Pododbora za pravosuđe, slobodu i sigurnost, neophodno je obezbediti istragu slučajeva napada na novinare, nasilja u porodici i zločina mržnje, govora mržnje i diskriminacije i osoba LGBTI
|216
zajednice. Takođe, obezbediti održivo finansiranje Agencije za upoređivanje i verifikaciju imovine i institucija uključenih u sprovođenje zakona za Agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine, radi obezbeđenja dovoljnih sredstava za sprovođenje sudskih i ustavnih odluka, kao i za šemu kompenzacije. Strateki okvir koji pokriva oblast ljudskih prava, uključujući i prava dece, treba se ažurirati i nastaviti u borbi protiv nasilja u porodici i osnivati jedinstveni sistem baze podataka redovnog prikupljanja podataka o slučajevima rodno zasnivanog nasilja u svim institucijama. Odgovorne institucije treba da obezbede ažuriranje i pravilno sprovođenje pravnog okvira radi zaštite i promocije prava osoba sa invaliditetom, uključujući i osiguranje i dodelu dovoljnih resursa. Takođe treba poboljšati koordinaciju o poboljšanju sprovođenja imovinskih prava. Drugi zahtevi za pristupanje EU u oblasti zažtite manjina i kulture baštine Prema obavezama koje proizilaze iz Pododbora za pravdu, slobodu i sigurnost zahteva se finalizacija okvira politika za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana, uključujući dodelu dovoljnog budžeta. Kancelarija premijera treba da omogući uključivanje Kancelarije za pitanja zajednica o manjinskim politikama i da podrži projekte koji proizilaze direktno iz ovih politika. Takođe, relevantne institucije trebale bi uzeti u obzir i sprovoditi na adekvatan način preporuke Konsultativnog Veća za zajednice, kao i da se obezbede održiva budžetska sredstva, na centralnom i lokalnom nivou, za pravilno sprovođenje nove strategije. Potrebno je dalje angažovanje opština u vezi sa podelom zamljišta za manjinske zajednice, kao i poboljšanje koordinacije između centralnog i lokalnog nivoa. U okviru obaveza iz Pododbora za pravosuđe, slobodu i bezbednost, potrebno je da se usvoji i sprovede strategija o sprovođenju zakona za upotrebu jezika, uključujući i raspodelu dovoljnog budžeta za njegovo sprovođenje. Drugi zahtevi za pridruživanje EU u oblasti zaštite ličnih podataka Na osnovu IR 2016, potrebno je dodatno unapređenje kapaciteta DAZLP-a, uključujući i kvalifikaciju osoblja i neophodna finansijska sredstva, i poboljšanje pravnog okvira, odnosno usvajanje bez zakašnjenja Zakona o zaštiti ličnih podataka i pristupu javnim dokumentima (uključujući i imenovanje novih članova odbora), Takođe, u cilju postizanja ciljeva navedenih u Nacionalnoj strategji za zaštitu ličnih podataka trebaju se obezbediti dovoljni ljudski i finansijski izvori. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
Zakonodavni okvir u oblasti sudskog sistema U oblasti pravosuđa, Republika Kosovo je konsolidovala zakonodavni okvir u cilju vladavine prava, jačanja institucija na svim nivoima (u oblasti administracije uopšteno, a posebno upravljanju sprovođenjem zakona/pravde), jačanju nezavisnosti, nepristrasnosti, odgovornosti u sudstvu poboljšanju efikasnosti, razvoju struktura prikladnih za policiju, tužioce, sudije i ostale sudske organe i organe sprovođenja zakona, smanjenje zaostalih predmeta, sprovođenje sudske reforme, obezbeđivanje mera za sudije, tužioce, sudske službenike, svedoke itd. i obezbeđivanje prostorija prikladnih za održavanje suđenja i u skladu sa sudskim procedurama. Nezavisnost Sudskog saveta i Tužilačkog saveta je ojačana obezbeđivanjem budžetske nezavisnosti, pri čemu Saveti, osim upravljanja svojim budžetom, oni takođe će pripremiti predloge godišnjeg budžeta i prosleđivati isti na usvajanje Skupštini Republike Kosovo. Funkcionisanje sudskog sistema se uređuje funkcionisanjem četiri okvirnih zakona o sudstvu: Zakon o sudovima, Zakon o državnom tužiocu, Zakon o tužilačkom savetu, Zakon o sudskom savetu. Osim navedenih, ispod su navedeni drugi glavni zakonski akti koji uređuju pravosudni sistem u Republici Kosovo: Ustav Republike Kosovo, Zakon o pravosudnom ispitu, Zakon o javnom beležništvu, Zakon o
|217
besplatnoj pravnoj pomoći, Krivični zakonik Kosova, Zakon o krivičnom postupku Republike Kosovo, Zakon o advokaturi, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, Zakon o posredovanju, Zakon o izvršnom postupku, Zakon o sudskom institutu Kosova itd, kao i drugi podzakonski propisi u ovoj oblasti. Kako bi se obezbedio nezavisan sudski i tužilački sistem, usvojen je zakonodavni okvir četiri zakona, obezbeđujući usklađivanje zakonskih odredbi koje uređuju ista pitanja u sudskom i tužilačkom sistemu, povećanju transparentnosti rada sudskog sistema u odnosima sa javnošću, kao i povećanju efikasnosti i efektivnosti rada sudova i tužilaštava. Kao zahtev SSP-a u članu 83, Izveštaju o napretku, viznoj liberalizaciji i pododbor za pravdu, slobodu i bezbednost, identifikovana je potreba za izmenu i dopunu paketa pravosudnih zakona. Sledstveno, izmena/dopuna ovih zakona u opštom smislu je imala za cilj:
Usklađivanje zakona što se tiče kriterijuma za imenovanje i razrešenje sudija i tužilaca; i
Povećanje nezavisnosti i odgovornosti, preko institucionalizacije mehanizama obezbeđivanja nezavisnosti, nepristrasnosti i odgovornosti rada sudova i tužilaštava.
Zakon o sudovima uređuje organizovanje, funkcionisanje i jurisdikciju sudova u Republici Kosovo. Ovim Zakonom su određeni uslovi za imenovanje kandidata za sudije (opšti i posebni uslovi) koji su izrađeni u skladu sa najboljim praksama država EU-a. U ovom smislu, sprovedena je harmonizacija i kriterijuma za imenovanje i razrešenje sudija. Jedno od najznačajnijih pitanja ovog Zakona je povećanje transparentnosti sudova, obavezujući ih za objavljivanje pravosnažnih odluka. Zakon o državnom tužiocu osniva i uređuje organizaciju, jurisdikciju, funkcionisanje, nadležnosti i dužnosti državnog tužioca. U cilju usklađivanja Zakona o sudovima, dopunjene su odredbe za organizaciju i jasno definisanje stepena tužilaštava i određivanje vršenja funkcija u okviru ovih nivoa državnog tužilaštva. Jedna od glavnih razlika u okviru Zakona o državnom tužiocu se odnosi na izbor novih tužilaca i naglašenu ulogu Saveta, što je učinjeno u skladu sa evropskim standardima, imajući u vidu potrebe i prepreke na terenu, kao i ispunjenje svrhe u povećanju broja novih kadrova, koji postaju deo pravosudnog sistema. Zakon o Sudskom savetu Kosova uređuje organizaciju i funkcionisanje Sudskog saveta Kosova (SSK), uključujući procedure za regrutaciju, imenovanja, reizbora, premeštanje, disciplinu, ocenu, unapređenje i obuku sudija i sudija porotnika; za rukovođenje i upravljanje sudovima, za razvoj i nadgledanje budžeta sudstva; i osnivanje novih sudova i ogranaka. Zakon o Tužilačkom savetu Kosova uređuje Tužilački savet Kosova, instituciju koja je u potpunosti nezavisna u vršenju svojih funkcija. Savet obezbeđuje da sve osobe imaju ravnopravan pristup pravosuđu i da tužioci vrše funkciju na nezavisan, profesionalan i nepristrasan način. Savet obezbeđuje da državni tužilac odražava multietničku prirodu Kosova i načela rodne ravnopravnosti. Savet je odgovoran za regrutaciju i predlaganje kandidata za imenovanje i ponovno imenovanje u kancelariji tužilaštva, kao i za ocenjivanje, unapređenje, disciplinovanje, razrešavanje, premeštaj i davanje podrške za obuku tužilaca. Zajedno sa glavnim državnim tužiocem, Savet je odgovoran za slanje i upravljanje budžetom Saveta i državnog tužioca. Zakon o pravosudnom ispitu uređuje uslove, kriterijume, procedure i program za polaganje pravosudnog ispita. Zakon o javnom beležništvu uređuje organizovanje i funkcionisanje javnog beležništva kao javne delatnosti na Kosovu, uslove i metode rada kao i ostala pitanja od značaja za obavljanje delatnosti javnog beležnika. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ima za cilj stvaranje funkcionalnog sistema za pravnu pomoć u građanskom, krivičnom, upravnom i prekršajnom postupku, kojim se obezbeđuje efektivan pristup pravdi za građane koji nemaju dovoljno finansijskih sredstava.
|218
Zakon o advokaturi uređuje uslove za vršenje advokature, načine i oblik rada, prava, obaveze i odgovornosti advokata i praktikanata, organizaciju i rad Advokatske komore Kosova, kao i ostala pitanja od značaja za vršenje advokature. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, svrha ovog Zakona je izvršenje krivičnih sankcija, prekršajnih sankcija i mera obaveznog tretmana, kao i primena mere pritvora. Zakon o posredovanju uređuje proceduru posredovanja uopšteno, osnivanje, organizaciju, funkcionisanje Komisije za posredovanje, kao i prava, obaveze i odgovornosti posrednika. Određuju se pravila postupka posredovanja u odnosima u sporu u smislu imovinsko-pravnih odnosa subjekata prava, trgovine, porodice, rada, drugih građanskih, upravnih i krivičnih odnosa, u kojima strane mogu slobodno da raspolažu svojom slobodnom voljom, u slučaju da posebnim zakonom nije predviđena ekskluzivna nadležnost za sudove ili nekog drugog nadležnog organa. Zakon o izvršnom postupku uređuje proceduru preko kojeg Sudovi i privatni izvršioci određuju i sprovode izvršenje na osnovu izvršivih dokumenata i dokumenata od poverenja, osim ako posebnim zakonom nije predviđeno drugačije. odredbe ovog zakona se primenjuju i na izvršenje odluke donete u upravnom i prekršajnom postupku kojim je izrečena novčana kazna, osim kada je za takvo izvršenje zakonom predviđena nadleţnost nekog drugog organa. Odredbe ovog zakona se primenjuju i na izvršenje na brodovima i vazduhoplovima, osim kada je takvo pitanje uređeno posebnim zakonom. Ovaj zakon takođe uređuje i obavljanje delatnosti privatnih izvršilaca. Zakon o Sudskom institutu Kosova, Sudski institut Kosova je nezavisan stručni organ, koji uživa status pravnog lica. SIK može stupiti u radni odnos, saradnju i naučnu, stručnu delatnost sa drugim domaćim i međunarodnim institucijama. SIK, kao glavna institucija za usavršavanje u okviru sudskog sistema Kosova, treba da vrši svoje funkcije na osnovu načela zakonitosti, nepristranosti i efikasnosti. SIK je nezavisan organ koji sarađuje sa STSK-om ili institucijama koje su nasledile njegove odgovornosti za koordinaciju potreba za stručnim usavršavanjem sudija i tužilaca Kosova, za usavršavanje kandidata za sudije i tužioce, kao i druga pitanja koja se odnose na sudski sistem Kosova. Krivični zakonik Republike Kosovo – Krivična dela i krivične sankcije se predviđaju samo za ona ponašanja kojima se ugrožavaju ili štete u toj meri ljudska prava i slobode, kao i druga prava i društvene vrednosti zagarantovane i zaštićene Ustavom Republike Kosovo i međunarodnim pravom, čija zaštita se ne bi mogla realizovati bez krivično-pravnog nasilja. Predviđanje krivičnih dela kao i vrste mera i visina krivičnih sankcija za počinioce dela je zasnovano na neophodnosti krivično-pravne sankcije i proporcionalnosti stope i prirode opasnosti po ljudska prava i slobode i društvene vrednosti. Ovim Zakonikom su delimično transponovani sledeći akti Acquis-a EU-a:
Okvirna odluka za borbu protiv organizovanog kriminala (Okvirna odluka 2008/841/JHA);
Okvirna odluka za uspostavljanje krivičnih sankcija protiv falsifikovanja evra (Okvirna odluka 2000/383/JHA, izmenjena i dopunjena Okvirnom odlukom 2001/888/JHA), i odluka Saveta o zaštiti EU protiv falsifikovanja (Odluka 2001/887/JHA);
Okvirna odluka o borbi protiv prevara i falsifikovanja sredstava koja ne obuhvataju isplate gotovog novca (Okvirna odluka 2001/413. JHA);
Direktiva 2011/36 EU o prevenciji i borbi krijumčarenja ljudskih bića;
Direktiva 2011/92 EU o borbi protiv seksualnog nasilja i seksualne zloupotrebe dece;
Okvirna odluka Saveta 2004/757/JHA o minimalnim odredbama o sastavnim elementima krivičnih dela i kazni u oblasti nezakonitog trgovanja drogom;
Direktiva 2012/29/EU koja postavlja minimalne standarde o pravima, podršku i zaštitu žrtava kriminala;
Direktiva 2011/99 / EU o evropskom poretkom za zaštitu.
|219
Zakonikom o krivičnom postupku Republike Kosovo – ovim Zakonikom se određuju pravila krivičnog postupka koja su obavezujuća za rad sudova, državnog tužilaštva kao i ostalih učesnika u krivičnom postupku, predviđenih ovim Zakonikom. Ovim Zakonikom se određuju pravila koja garantuju da nijedno nevino lice neće biti osuđeno, dok se kazna ili druga krivična sankcija može izreći samo licu koje je počinilo krivično delo, prema uslovima predviđenim Krivičnim zakonikom i drugim kosovskim zakonima, na osnovu kojih su propisana krivična dela prema postupku sprovedenom na pravičan i zakonit način pred nadležnim sudom. Pre donošenja pravosnažne presude, slobode i ostala prava okrivljenog se mogu ograničiti samo prema uslovima propisanim ovim Zakonikom. Ovaj Zakonik je usklađen sa evropskim zakonodavstvom u vezi pitanja krivičnog postupka. Kako bi se odrazili EU Acquis, ovaj Zakonik je usklađen sa:
Direktivom 2010/64/EU o pravu na prevođenje i tumačenje u krivičnom postupku;
Direktivom 2012/13/EU o pravu na informisanje u krivičnom postupku;
Direktivom 2013/48/EU o pravu na kontakt sa braniocem/advokatom u krivičnom postupku i proceduri u Evropskom nalogu za hapšenje, kao i pravo na informisanje trećeg lica o ograničenju slobode i mogućnosti komunikacije sa trećim licima i konzularnim organima u vezi ograničenja slobode.
Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnog lica – Ovim zakonom se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu sprovesti prema pravnim licima i posebne odredbe koje uređuju krivični postupak koji se primenjuje prema pravnim licima. Zakonodavni okvir u oblasti politike protiv korupcije Oblast politike protiv korupcije u Republici Kosovo se uređuje ovim zakonima: Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona za sve visoke javne zvaničnike je usklađen za Krivičnim zakonikom tako da se sada neprijavljivanje i lažno prijavljivanje imovine klasifikuju kao krivično delo. Zakon o sprečavanju sukoba interesa u vršenju javne funkcije, odredbe kojeg utvrđuju obavezujuća pravila za visoke javne zvaničnike da tokom vršenja funkcije spreče sukob njihovih interesa, između javnih i privatnih interesa, a istovremeno određuje osnovna ograničenja za visoke javne zvaničnike u vršenju javnih funkcija i ostalih funkcija koje nisu javne prirode. U izmeni i dopuni ovog zakona je izvršeno usklađenje sa Krivičnim zakonikom. Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije određuje status i odgovornosti Agencije protiv korupcije u oblasti borbe i sprečavanja korupcije, posebno u oblasti izveštavanja, otkrivanja i istraživanja korupcije, sprovođenje Strategije i Akcionog plana protiv korupcije. Ovaj Zakon je usklađen sa zaključcima Saveta od 8. maja 2003. god.. (2003/C 137/01) i odredbama Povelje Ujedinjenih nacija protiv korupcije, koju je usvojila Generalna skupština Rezolucijom 58/4 od 31. oktobra 2003. god.. Prevencija korupcionaških krivičnih dela se takođe uređuje krivičnim zakonodavstvom, odnosno Krivičnim zakonikom Republike Kosovo br. 04/L-082, Poglavlje XXXIV Zvanična korupcija i krivična dela protiv službenog položaja, pri čemu se sankcionišu krivična dela kao što su: zloupotreba službenog položaja i službenog ovlašćenja, zloupotreba službenih informacija, sukob interesa, pronevera na radnom mestu, primanje mita, davanje mita itd. Zakon o zaštiti informatora, ima za cilj stvaranje zakonske osnove za podsticanje službenika za prijavljivanje nezakonitih radnji, pri čemu definicija informatora ima sledeće značenje: svako lice, koje kao građanin ili zaposleni, u poverenju informiše nadležni organ u okviru javne institucije na centralnom ili lokalnom nivou, institucijama, javnim ili privatnim preduzećima o bilo kakvoj opravdanoj sumnji o postojanju nezakonitog delovanja.
|220
Kodeks etičkog i profesionalnog ponašanja za sudije je usvojen imajući u vidu međunarodno priznate standarde o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, koja na poseban način svakome garantuju načelo ravnopravnosti pred zakonom, pretpostavljanjem nevinosti i pravom na pravično i javno slušanje u opravdanom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda osnovanog zakonom. Ovim Kodeksom se definišu standardi etičkog i profesionalnog ponašanja koje sudije moraju poštovati i čije kršenje predstavlja osnovu za sankcionisanje. Kodeks etičkog i profesionalnog ponašanja za tužioce takođe predviđa standarde koji se zahtevaju kao iznad i zasnovan je na opštim načelima poštovanja visokih standarda profesionalnog i ličnog ponašanja, vršenje dužnosti tužioca u skladu sa međunarodno priznatim standardima ljudskih prava, kao i izbegavanje svakog ponašanja ili situacije koja može staviti pod znak pitanja integritet i nepristrasnost tužioca itd. Iz sadržaja ovih zakona se može zaključiti da se najveći deo rada Agencije rasprostire u oblasti sprečavanja korupcije, dok se kao aktivnosti koje imaju za cilj prevenciju korupcije smatraju:
Prijavljivanje imovine visokih javnih zvaničnika i prijavljivanje poklona od strane svih javnih službenika;
Sprečavanje sukoba interesa u javnom sektoru;
Sprečavanje korupcije u javnim nabavkama;
Obrazovanje javnosti, žena i muškaraca;
Sprovođenje Strategije protiv korupcije. Zakon o finansiranju političkih subjekata uređuje način, usluge finansiranja, upravljanje, nadgledanje, transparentnost i izveštavanje o potrošnji sredstava i prihodima političkih subjekata u Republici Kosovo. Zakon o javnim nabavkama, obezbeđuje efikasniji, transparentniji i pravičniji način korišćenja javnih sredstava, javnih izvora kao i svih sredstava i drugih izvora ugovornih organa na Kosovu, određujući uslove i pravila koja će se primenjivati, procedure koje će biti poštovane, prava koja će biti poštovana i obaveze koje će ispuniti lica, ekonomski operateri, preduzeća itd. Takođe, ima za cilj obezbeđivanje integriteta i odgovornosti javnih zvaničnika, civilnih službenika i drugih lica koja vrše ili su uključena u određenu aktivnost nabavke. Zakon o civilnim službenicima uređuje status civilnih službenika, kao i njihov radni odnos u institucijama centralne i opštinske administracije, a takođe određuje pravila za uređenje i opšte organizovanje politički nepristrasne civilne službe, pravila za primanje u istu, uslove rada, prava i obaveze, profesionalno ponašanje, napredovanje u karijeri, kao i profesionalni razvoj civilnih službenika. Zakonodavni okvir u oblasti osnovnih prava Osnovna ljudska prava i slobode u Republici Kosovo su zaštićena i uređuju se prema načelima predviđenim u Ustavu. Glavne međunarodne povelje i instrumenti, koje garantuju ova prava se direktno primenjuju i imaju premoć u slučaju sukoba sa domaćim zakonodavstvom. Evropska povelja za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (EKLJP) i Protokoli iste, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Međunarodna povelja o građanskim i političkim pravima i Protokoli iste, Okvirna Povelja Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, Povelja o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Povelja o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW), Povelja o pravima deteta, Povelja protiv mučenja i svih drugih oblika svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni, su zagarantovane Ustavom i direktno su primenjive na Kosovu. Zakon o zaštiti od diskriminacije određuje opšti okvir za sprečavanje i borbu protiv diskriminacije po bilo kojoj osnovi, u cilju sprovođenja načela ravnopravnog tretmana. Ovaj zakon je u potpunom skladu sa Direktivom 2000/43/EK za sprovođenje načela ravnopravnog tretmana između lica bez obzira na rasnu ili
|221
etničku ravnopravnost, Saveta Evropske unije; Direktivom 2000/78/EK kojom se uspostavlja opšti okvir za ravnopravni tretman u zaposlenju i profesiji, Saveta Evropske unije; Direktivom 2004/113/EK za sprovođenje načela ravnopravnog tretmana među muškarcima i ženama u pristupu i snabdevanju robom i uslugama, Saveta Evropske unije; dok je delimično u skladu sa Direktivom 2006/54/EK Parlamenta Evrope i Saveta o sprovođenju načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti zaposlenja i profesije. Zakon o narodnom advokatu ima za cilj stvaranje zakonskog mehanizma za zaštitu, nadgledanje i promovisanje ljudskih prava i osnovnih sloboda fizičkih i pravnih lica usled nezakonitih ili neregularnih radnji ili nepostupanja javnih organa, institucija ili lica ili drugih organa koja vrše javna ovlašćenja u Republici Kosovo. Zakon o rodnoj ravnopravnosti garantuje, štiti i promoviše ravnopravnost među rodovima, kao osnovnu vrednost za demokratski razvoj društva. Zakon je u skladu sa Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, Povelja o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW); potpuno u skladu sa Direktivom 2000/78/EK kojom se uspostavlja opšti okvir za ravnopravni tretman u zaposlenju i profesiji, Saveta Evropske unije; i Direktivom 2004/113/EK za sprovođenje načela ravnopravnog tretmana među muškarcima i ženama u pristupu i snabdevanju robom i uslugama, Saveta Evropske unije; dok je delimično u skladu sa Direktivom 2006/54/EK Parlamenta Evrope i Saveta o sprovođenju načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana muškaraca i žena u oblasti zaposlenja i profesije; Direktivom 79/7/EEK za progresivno sprovođenje načela ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pitanjima društvenog osiguranja; Direktivom 2010/41 o sprovođenju načela ravnopravnog tretmana između muškaraca i žena angažovanih u aktivnosti u kapacitetu samo-zaposlenja. Zakon o porodici uređuje veridbu, brak, odnose između roditelja i dece, usvajanje, starateljstvo, zaštitu dece bez roditeljske nege, svojinske odnose u porodici i posebne postupke u sudu u vezi sa sporovima koji se odnose na porodične odnose. Zakon o zaštiti od porodičnog nasilja ima za cilj prevenciju nasilja u porodici, u svim njegovim oblicima, uz odgovarajuće zakonske mere, pripadnika porodice, koji su žrtve nasilja u porodici, obraćajući posebnu pažnju na decu, starije i osobama sa ograničenim sposobnostima; kao i tretman počinilaca porodičnog nasilja i olakšanje posledica. Krivični zakonik Republike Kosovo – Krivična dela i krivične sankcije se predviđaju samo za ona ponašanja kojima se ugrožavaju ili štete u toj meri ljudska prava i slobode, kao i druga prava i društvene vrednosti zagarantovane i zaštićene Ustavom Republike Kosovo i međunarodnim pravom, čija zaštita se ne bi mogla realizovati bez krivično-pravnog nasilja. Ovim Zakonikom su delimično transponovani sledeći akti Acquis-a EU-a:
Direktiva 2011/36 EU o sprečavanju i borbi protiv krijumčarenja ljudskih bića;
Direktiva 2011/92 EU o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualnog zlostavljanja dece. Zakonik o krivičnom postupku određuje pravila krivičnog postupka koja su obavezujuća za rad sudova, državnog tužilaštva kao i ostalih učesnika u krivičnom postupku. Ovim Zakonikom se određuju pravila koja garantuju da nijedno nevino lice neće biti osuđeno, dok se kazna ili druga krivična sankcija može izreći samo licu koje je počinilo krivično delo, prema uslovima predviđenim Krivičnim zakonikom i drugim kosovskim zakonima, na osnovu kojih su propisana krivična dela prema postupku sprovedenom na pravičan i zakonit način pred nadležnim sudom. Kako bi odrazile Acquis EU-a, ovaj Zakonik je usklađen sa:
Direktivom 2010/64/EU o pravu na prevođenje i tumačenje u krivičnom postupku;
Direktivom 2012/13/EU o pravu na informisanje u krivičnom postupku;
|222
Direktivom 2013/48/EU o pravu na kontakt sa braniocem/advokatom u krivičnom postupku i proceduri u Evropskom nalogu za hapšenje, kao i pravo na informisanje trećeg lica o ograničenju slobode i mogućnosti komunikacije sa trećim licima i konzularnim organima u vezi ograničenja slobode;
Okvirnom odlukom Saveta 2005/212/JHA i Okvirnom odlukom Saveta 2000/383/JHA. Zakonik pravde o maloletnicima uređuje proceduru za izricanje i izvršenje mera i kazni maloletnicima, sudski postupak kao i postupak posredovanja za maloletnike. Zakonik pravde o maloletnicima je izrađen u skladu sa Poveljom o pravima deteta. Zakonik pravde o maloletnicima je prilagođen sa:
Minimalnim standardnim pravilima Ujedinjenih nacija za upravljanje pravdom za maloletnike (Pekinška pravila), koja su usvojena Rezolucijom 40/33 Generalne skupštine dana 29. novembra 1985. god.;
Poveljom o pravima deteta, koja je usvojena i otvorena za potpisivanje, ratifikaciju i pristupanje Rezolucijom 44/25 Generalne skupštine dana 20. novembra 1989. god.;
Mišljenjem Ekonomskog i socijalnog evropskog saveta za sprečavanje maloletničke delikvencije; Načinima koji se odnose na maloletničku delikvenciju i ulogu pravosudnog sistema za maloletnike u Evropskoj uniji;
Poveljom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska povelja za ljudska prava), Evropskom socijalnom kartom;
Evropskom poveljom o državljanstvu;
Evropskom poveljom za priznavanje i sprovođenje odluka u vezi roditeljskog starateljstva i povraćaj starateljstva nad decom;
Evropskom konvencijom (Lanzarote) o zaštiti dece od seksualne zloupotrebe i zlostavljanja;
Poveljom Saveta Evrope o odnosima sa decom (2003);
Evropskim uputstvima o prijateljskoj pravdi za decu;
Evropskim pravilima za maloletnike koji su predmet sankcija ili mera;
Preporukom 2000 (20) Saveta Evrope o ulozi rane psiho-socijalne intervencije u prevenciji kriminaliteta;
Haškom poveljom o civilnim aspektima međunarodne otmice dece
Ženevskom poveljom IV o zaštiti civila u periodu rata;
Protokolom I Ženevske konvencije u vezi zaštite žrtava međunarodnih oružanih sukoba;
Protokolom II Ženevske povelje u vezi zaštite žrtava ne-međunarodnih oružanih sukoba;
Opšta posmatranja Odbora za dečja prava, Komentar br. 10 (2007) dečijih prava u pravdi za maloletnike.
Zakon o civilnim aspektima međunarodne otmice dece ima za cilj obezbeđivanje brzog vraćanja dece koja se bez prava odvedu ili drže u zemlju boravka, kao i obezbeđivanje poštovanja starateljskog prava i kontakta sa decom, koja su stalni stanovnici Kosova ili države koja ih potražuje. Zakon je u skladu sa Haškom konvencijom i najboljim praksama koje je obezbedila Haška konferencija o međunarodnom privatnom pravu. Zakon o elektronskom nadzoru lica, kojima je sudskom odlukom ograničeno kretanje, ima za cilj uređenje korišćenja elektronskog nadzora u procesu krivične pravde kako bi se povećala javna bezbednost i garantovalo izvršenje sudskih odluka, poštujući u potpunosti prava uključenih strana. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ima za cilj stvaranje funkcionalnog sistema za besplatnu pravnu pomoć u građanskom, krivičnom, upravnom i prekršajnom postupku, čime se obezbeđuje efektivan pristup pravdi građanima koji ne raspolažu sa dovoljnim finansijskim sredstvima. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ima za cilj izvršenje krivičnih sankcija, prekršajnih sankcija, mera obaveznog tretmana, i primenu mere pritvora.
|223
Zakon o osposobljavanju, prekvalifikaciji i zaposlenju osoba sa ograničenim sposobnostima uređuje i određuje prava, uslove, načine profesionalnog osposobljavanja, prekvalifikacije i zaposlenja osoba sa ograničenim sposobnostima, njihovu integraciju u otvoreno tržište rada prema opštim i posebnim uslovima određenim odgovarajućim zakonodavstvom. Ovaj Zakon je delimično usklađen sa Direktivom 2002/73/EK i Parlamenta Evrope od 23. septembra 2002. poboljšanja Direktiva Saveta 76/207/EEZ za sprovođenje načela jednakog tretmana za muškarce i žene kao one koje se odnose na pristup zaposlenju, stručnom usavršavanju i reklamiranju kao i uslovima rada, i Direktivom Saveta 2000/78/EK od 27. novembra 2000. god. o osnivanju glavnog okvira za ravnopravan tretman u zaposlenju i profesiji. Zakon o slepim licima, koji uređuje prava i beneficije, a istovremeno određuje i kriterije o kategorizaciji slepih osoba. Ovim zakonom se slepa lica štite od svih vrsta korišćenja, diskriminacije, zlostavljanja, uvreda, ismevanja i uživaju svoja prava i slobode na jednak način sa drugima na osnovu međunarodnih standarda o ljudskim pravima. Zakon o materijalnoj podršci porodica dece sa stalnim ograničenim sposobnostima uređuje pravo na materijalnu podršku porodica koje se staraju i brinu o deci sa stalnim ograničenim sposobnostima i načinom realizacije ove materijalne podrške. Zakon o statusu i pravima paraplegičara i tetraplegičara koji uređuje prava i beneficije i utvrđuje kriterijume za kategorizaciju paraplegičnih i kvadriplegičnih lica. Ovim zakonom paraplegična i tetraplegična lica se štite od svih oblika eksploatacije, diskriminacije, zloupotreba, uvreda i uživaju svoja prava i slobode jednako sa drugima na osnovu međunarodnih standarda o ljudskim pravima. Zakon o zaštiti novinarskih izvora uređuje pitanje zaštite prava novinara za čuvanje izvora informacije, uzimajući za osnovu član 40. i 42. Ustava Republike Kosovo. Zakon o radu ima za cilj uređenje prava i obaveza iz radnog odnosa i odredbe ovog zakona se sprovode nad zaposlenima i poslodavcima privatnog i javnog sektora u Republici Kosovo. U Zakonu o radu i u podzakonskim aktima istog, do sada je usklađeno 10 odgovarajućih direktiva. (Molimo vas pogledajte Poglavlje 19 „Socijalne politike i zaposlenje“). Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu određuje mere za poboljšanje stepena bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu i sadrži opšta načela za sprečavanje profesionalnih opasnosti, uklanjanje rizičnih faktora i nesreća, informisanja, konsultacija, uravnoteženog učešća u poboljšanju nivoa bezbednosti i zdravlja na radu, obuke zaposlenih, njihovih predstavnika i opštih uputstava za sprovođenje ovih načela. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, usvojen 2013, je usklađen sa Direktivom Saveta 89/391/EEZ 12. juna 1989. o uvođenju mera za ohrabrivanje poboljšanja u bezbednosti i zdravlju zaposlenih u radu (Okvirna Direktiva). Ova Direktiva je transponovana u velikom stepenu u novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovim Zakonom je otvoren put za transponovanje 19 pojedinačnih direktiva koje proizilaze iz ove direktive. Do sada su transponovane dve pojedinačne direktive u posebne uredbe, prva i druga direktiva prema članu 16 (1) Direktive 89/39/EEZ. (Molimo vas pogledajte Poglavlje 19 „Socijalne politike i zaposlenje“). Zakonodavni okviru u oblasti zaštite manjina i kulturne baštine Pravni okvir za zaštitu manjina je dovoljno solidna. Povelja Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Povelja za uklanjanje svih oblika rasne diskriminacije se direktno primenjuju u Republici Kosovo u skladu sa Ustavom. Zakoni koji pokrivaju oblast zaštite manjina i kulturnih manjina su kao što sledi: Zakon o zaštiti i promociji prava zajednica i njihovih pripadnika u Republici Kosovo garantuje potpunu i efektivnu jednakost za sve pripadnike zajednica i u skladu je sa Okvirnom poveljom Saveta Evrope za
|224
zaštitu nacionalnih manjina. Na osnovu ovog zakona, sve osobe koje pripadaju zajednicama imaju pravo uživanja osnovnih prava i sloboda koje su utvrđene međunarodnim zakonskim obavezama. Zakon o upotrebi jezika obezbeđuje upotrebu službenih jezika, kao jezika zajednica, čiji maternji jezik nije službeni jezik u kosovskim institucijama, preduzećima i drugim organizacijama koje realizuju javne funkcije i usluge; ravnopravan status albanskog i srpskog jezika na Kosovu; kao i pravo svih zajednica na Kosovu za očuvanje, zaštitu i promociju njihovog jezičkog identiteta. Zakon je izrađen na osnovu Međunarodne povelje za građanska i politička prava, Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokolima iste, Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, Evropskoj povelji o zaštiti regionalnih i manjinskih jezika, i imajući u vidu Haške preporuke u vezi prava školovanja nacionalnih manjina i Preporuka iz Osla u vezi sa jezičkim pravima nacionalnih manjina, Uputstvima o upotrebi manjinskih jezika u emitujućim medijima, kao i u cilju uređenja upotrebe jezika. Zakon o specijalnim zaštićenim zonama obezbeđuje zaštitu manastira Srpske pravoslavne crkve, crkava, drugih verskih mesta, kao i istorijskih i kulturnih mesta od posebnog značaja za srpsku zajednicu kao i za druge zajednice u Republici Kosovo, kroz uspostavljanje Specijalnih zaštićenih zona. U cilju nadgledanja i sprovođenja Zakona o specijalnim zaštićenim zonama, funkcionalizovan je Savet za nadgledanje sprovođenja. Zakonodavni okvir u oblasti u oblasti zaštite ličnih podataka Član 36.4 Ustava Republike Kosovo garantuje svakoj osobi uživanje prava zaštite ličnih podataka. U tom smislu, Republika Kosovo je usvojilo osnovni Zakonski okvir i okvir politika u oblasti zaštite ličnih podataka. Konkretnije, usvojen je Zakon br. 03/L-172 za zaštitu ličnih podataka, koji je usvojen u aprilu 2010. Na osnovu člana 53. Ustava Republike Kosovo, sudske odluke Evropskog suda za ljudska prava direktno primenjive i u našoj zemlji. Povelje i evropske direktive, kojima se uređuje oblast podataka i privatnosti su: Povelja 108/EK i dopunski protokoli (za zaštitu pojedinaca u vezi automatske obrade ličnih podataka); Direktiva 95/46/EK; Direktiva 2002/58/EK (e-privatnost i elektronske komunikacije). Zakon o zaštiti ličnih podataka, koji uređuje prava, odgovornosti, načela i mere u vezi zaštite ličnih podataka i istim je osnovana institucija koja je nadležna za nadgledanje legitimnosti obrade podataka. Navedeni Zakon, u cilju održavanja Acquis-a EU-a, je delimično usklađen sa sledećim aktima:
Direktivom 95/46/EK o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka kao i slobodom kretanja ovih podataka;
Okvirna odluka Saveta 2008/977/JHA u vezi zaštite ličnih podataka. Okvir politika Okvir politika u oblasti sudskog sistema Okvir politike u oblasti sudstva je sastavljen od sledeće Strategije i Akcionog plana: Strateški plan 2016.-2018. i Akcioni plan Strateškog plana Tužilačkog saveta Kosova utvrđuje ciljeve na način koji je osmišljen da ispuni ustavni i zakonski mandat Saveta. Takođe sadrži Akcioni plan za sprovođenje strategije koja c e osigurati postizanje strateških ciljeva Saveta u utvrđenom periodu i održivost reformi. Godišnji plan rada TSK određuje prioritete za 2018. godinu za sprovođenje ciljeva koji su navedeni u Strateškim planovima i drugim politikama TSI. Ovaj plan određuje ciljeve, aktivnosti, odgovornosti, rokove i pokazatelje. Godišnji plan državnog tužioca takođe određuje prioritete u skladu sa zakonskim mandatom fokusirajuc i se na prioritete tužilačkog sistema i državnih prioriteta, uključujuc i, ali ne ograničavajuc i se na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i privrednog kriminala. I ovaj plan definiše i ciljeve, aktivnosti, odgovornosti, rokove i pokazatelje.
|225
Strategija i Akcioni plan za umanjenje zaostalih predmeta – Svrha strategije je prikaz opšte strateške vizije za obradu zaostalih predmeta koji postoje po sudovima Kosova. Strategija će uputiti izradu politike, internih uredbi, procedura, standarda, kao i inicijativa, intervencija i radnji. Svrha ove sveobuhvatne strategije je razvoj troslojnog pristupa u cilju odgovora na pitanje smanjenja zaostalih predmeta, preko sledećih institucija:
Sudski savet Kosova, koji će obezbediti izradu opštih politika, obezbediti liderstvo i unutrašnju i spoljnu podršku za sprovođenje Strategije i inicijativa, kao i aktivnosti koje su povezane sa istima
Sekretarijat Sudskog saveta Kosova će obezbediti operacionu, budžetsku, tehničku, administrativnu i logističku podršku za sprovođenje Strategije i inicijativa, kao i aktivnosti koje su povezane sa istima.
Sudovi Kosova će obezbediti svakodnevno sudsko i upravno nadgledanje za sprovođenje Strategije i inicijativa, kao i aktivnosti koje su povezane sa istima.
Strateški plan za informativnu tehnologiju i komunikacije 2012 -2017. SSK-a – Vizija Strategije je da se tehnologija informisanja i komunikacije stavi na uslugu kako bi se podržala vizija Sudskog saveta Kosova za stvaranje sudskog sistema koji je efikasan, transparentan za svoj rad i pristupačan za sve. Ključni stubovi razvoja strategije su: priprema zakonske i regulativne osnove, obezbeđivanje sponzorisanja i podrške donošenja odluka, obezbeđivanje adekvatne softverske i hardverske infrastrukture ITK-a i kompetentnih ljudskih resursa za održavanje sistema i podršku korisnika u korišćenju infrastrukture. Glavni projekti koji će se realizovati kroz sprovođenje strategije su sistem za upravljanje predmetima, sistem audio snimaka krivičnih ročišta, kao i obezbeđivanje i upotreba naprednih audio i video sistema u sedam osnovnih sudova kako bi se obezbedilo davanje direktnog zaštićenog izlaganja zaštićenih svedoka na sudskim ročištima. Do sada, preko strategije je postignuto obezbeđivanje sprovođenje sistema upravljanja predmetima, projekat koji je u toku. Za sistem audio snimanja i sistem za zaštitu svedoka još nisu pronađena sredstva za njihovo sprovođenje. Tužilački savet Kosova kroz projekat TIK/SMIL pripremio je strateški plan za period od 2015. - 2020. god.. Preko ovog strateškog plana predviđa se transformacija tužilaštva u e-tužilaštvo, digitalizacijom procesa rada tužilaštva. Takođe, u okviru projekta TIK/SMIL razvija se sistem informacionog upravljanja predmetima. Razvoj SMIL-a je podeljen na 4 Milestone, Milestone 1 sadrži funkcionalne specifikacije i ova aktivnost je završena. Trenutno smo u Milestone-u 2, koji predviđa razvoj prototipa SMIL-a i trebalo bi da se završi u oktobru - 17. U milestone 3 je predviđen razvoj i sprovođenje SMIL-a za glavne izvršioce, dok je u milestone 4 za maloletne i nepoznate izvršioce za sva tužilaštva. Strategijom za smanjenje zaostalih predmeta i alternativa se teži smanjenje predmeta po sudovima, imajući za cilj da se predmeti lakše prirode završe u tužilaštvima a da ne postoji potreba da se prosleđuju sudovima. Ovim pristupom fokus tužilaca u budućnosti će biti određivanje prioriteta i rad na velikim predmetima, bilo to korupcija, privredni kriminal, zaplena ili gonjenje osoba na visokim položajima. Strategija za pomoć u sektoru vladavine prava 2016.-2019. god. ima za cilj poboljšanje uslova za održivu vladavinu prava i unapređenje procesa evropskih integracija kroz planiranje, programiranje i poboljšanje efektivnosti pomoći donatora u skladu sa strateškim nacionalnim prioritetima. Okvir politika u oblasti politike protiv korupcije Okvir politika u oblasti protiv korupcije se sastoji od sledećih opisanih politika. Strateški plan (2016 - 2018) i Akcioni plan Tužilačkog saveta Kosova o podizanju efikasnosti tužilačkog sistema u borbi protiv korupcije i privrednih krivičnih dela, uključujuc i zaplenu i konfiskaciju nezakonite imovine. TSK ima za cilj povec anje efikasnosti i smanjenje nerešenih krivičnih dela korupcije i privrednih krivičnih dela. Ovaj plan ima za cilj smanjenje broja nerešenih slučajeva, povec anje efikasnosti u rješavanju
|226
novih slučajeva, povec anje nivoa saradnje sa institucijama, izgradnju kapaciteta kroz obuku, odgovornost i transparentnost. Strategija i Akcioni plan protiv korupcije 2013-2017 je usvojena i važeća je za sprovođenje. Ovaj dokument sadrži politike protiv korupcije koje trebaju sprovoditi institucije Republike Kosovo, kako na centralnom nivou a tako i na lokalnom. Opšta svrha nove Strategije protiv korupcije je doprinos u progresivnom i stabilnom smanjenju korupcije, jačanju integriteta i izgradnji poverenja građana u institucijama javnog upravljanja, kao i za promovisanje načela nulte tolerancije prema korupciji, sprovođenje međunarodnih standarda protiv korupcije, čime se pomaže efikasnoj i funkcionalnoj vladavini prava na Kosovu. Osim navedenog, Strategija će pomoći upravnim strukturama u promeni njihove institucionalne kulture protiv korupcije i stava prema pristupu, orijentaciji ka rezultatima. Ovo zahteva proaktivno angažovanje svih javnih institucija, drugih nezavisnih organa, civilnog društva i međunarodne zajednice. Ova strategija je pratila strukturu prethodnog dokumenta, dok ista sadrži horizontalne (isprepletane) ciljeve, kao i specifične ciljeve u svakom vertikalnom prioritetnom sektoru, dakle: politički sektor, lokalna samouprava, centralna administracija, sprovođenje zakona – tužilaštvo – sudstvo, javne finansije – javne nabavke, privatni sektor/poslovni ambijent, civilno društvo i mediji, kao i međunarodna i regionalna saradnja. Akcioni plan protiv korupcije sadrži konkretne mere protiv korupcije koje trebaju sprovesti institucije kako na centralnom a tako i na lokalnom nivou. Agencija protiv korupcije (APK), u saradnji sa drugim javnim institucijama i organizacijama civilnog društva, je pripremila postojeću Strategiju protiv korupcije i Akcioni plan (2013-2017). Ovi dokumenti predviđaju konkretne i usredsređene ciljeve, kao i mere za sprečavanje i borbu protiv korupcije tokom trećeg strateškog ciklusa na Kosovu, koji prethodi one iz 2004-2000 i 2009-2011. god.. Proces revizije akcionog plana protiv korupcije 2013-2017. god. je promenio aktivnosti ili mere akcionog plana, koje su modifikovane; neke su obrisane, a dodate su i neke nove. Izmene su obuhvatile sve sektore, takođe su promenjeni i vremenski rokovi ovih mera. Osim interne ocene i ocene rizika u glavnim prioritetnim oblastima, osnova za izradu nove Strategije i Akcionog plana je bio i poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova, kao i druge međunarodne i nezavisne ocene oblasti prema korupciji na Kosovu. Mehanizam praćenja za uspostavljanje međuinstitucionalne saradnje - Tužilački savet Kosova je realizovao stvaranje baze podataka/mehanizma za praćenje u cilju usklađivanja statističkih odnosa između subjekata u svojstvu podnosioca zahteva krivične prijave. To je omogućilo uspostavljanje među-institucionalne saradnje i ujedinjavanje statistika. U tom smislu, TSK je izradio Plan za povećanje efikasnosti tužilačkog sistema u borbi protiv korupcije. Takođe, TSK je odredio nacionalnog koordinatora i uspostavio komisiju za nadgledanje i verifikaciju podataka dostavljenih od osnovnih tužilaštava i specijalnog tužilaštva Republike Kosova u vezi sprovođenja plana za povećanje efikasnosti tužilačkog sistema u borbi protiv korupcije. Politički okvir u oblasti osnovnih prava Okvir politika koji pokriva oblast ljudskih prava obuhvata strategije i akcione planove opisane u nastavku: Nacionalnu strategiju o pravima osoba sa ograničenim sposobnostima 2013-2023 koja ima za cilj da pruža stabilan okvir konkretnih postupaka koje rešavaju izazove i prepreke, promovišu sveobuhvatno, te će služiti procesu koordinacije i integracije svih relevantnih politika i inicijativa u oblasti ograničenih sposobnosti. Takođe, Strategija služi kao važan mehanizam za obezbeđivanje da načela koja su navedena u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa ograničenim sposobnostima budu unesena u politike i programe koji utiču na poboljšanje kvaliteta života osoba sa ograničenim sposobnostima u Republici Kosovo.
|227
Nacionalnu strategiju za imovinska prava, koja određuje prioritete i faze intervencija sa ciljem da se jasno definišu zakonom, imovinskih prava, i pruža efikasnije i pristupačnije mehanizme kroz koje Kosovci će moći da steknu pravno priznanje njihovih prava, a zatim i formalizacije njihovih prava kroz registraciju u katastru Kosova. Uz obezbeđivanje sigurnih prava za sve građane Kosova, NSIP je uzeo u obzir izazove sa kojima se suočavaju žene, raseljena lica i članovi nevećinskih zajednica u punoj primeni u praksi njihovih imovinskih prava i predlaže specifične mere koje treba preduzeti za rešavanje ovih izazova. Dok, što se tiče oblasti ravnopravnosti polova i zaštite od nasilja u porodici, strateški dokumenti koji pokrivaju ovu oblast su: Nacionalna strategija za zaštitu od nasilja u porodici na Kosovu i njen Akcioni plan 2016-2020 ima za cilj da ojača saradnju između učesničkih strana: (a) pojačanjem postojećih mehanizama i uspostavljanjem novih mehanizama za brzo reagovanje na tretman i zaštitu slučajeva nasilja u porodici; (b) koordiniranjem postupaka i obezbeđivanjem finansijske stabilnosti radi sprečavanja, zaštite, tretiranja, rehabilitacije i reintegrisanje žrtava kojima se treba pružiti prilika da žive ravnopravno i dostojanstveno kao i svi ostali članovi porodice i društva; (c) preduzimanjem odgovarajućih mera za kažnjavanje (izlaganjem na odgovornost) i stalnoj rehabilitaciji počinioca nasilja, kao i (d) organizovanjem informativnih aktivnosti i kampanja za podizanje svesti za angažovanje celog društva protiv nasilja u porodici. Akcioni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 obezbeđuje promociju i sprovođenje Rezolucije 1325 UN-a na Kosovu. Kroz mere i radnje predviđene u ovom planu, Kosovo će doprineti sprovođenju Rezolucije 1325 na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou uz koordinaciju zajedničkih postupaka države, civilnog društva i drugih zainteresovanih strana za sprovođenje Rezolucije 1325 i drugih programa koji promovišu polna pitanja na Kosovu. Plan omogućava da putem zajedničkih aktivnosti i drugih oblika javnog informisanja, promoviše Rezolucija 1325 na Kosovu. Standardne operativne procedure protiv nasilja u porodici imaju za cilj uspostavljanje koordiniranog sistema kosovskih institucija koje odmah i stalno reaguju na slučajeve nasilja u porodici kako bi se pružila kvalitetna pomoć i pružala zaštita žrtava nasilja u porodici. Izradom i sprovođenjem ovih standardnih operativnih procedura, institucionalni državni mehanizmi i drugi partneri će uskladiti i koordinirati saradnju i koordinaciju u fazama identifikacije aktivnosti, upućivanje, zaštite i rehabilitacije. Ove mere uključuju zaštitu članova porodice koji su žrtve nasilja u porodici, a posebno dece, osoba sa ograničenim sposobnostima i stare osobe. Okvir politika u oblasti zaštite manjina i kulturne baštine U okviru napora za pružanje mogućnosti povratnicima, usvojeni su sledeći dokumenti: Strategija o uključivanju zajednica Roma i Aškalija 2017-2021 predstavlja nastavak politika vlade Republike Kosovo za jačanje multietničkog i multikulturnog karaktera kosovskog društva. Tokom izrade ovog dokumenta uzete su u obzir naučene lekcije iz sprovođenja Strategije i akcionog plana za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana 2009-2015 1 2, kao i Okvir EU-a za nacionalne strategije za integraciju Roma do 2023. god.. Na osnovu okvira definisane su četiri oblasti delovanja koje treba rešavati nacionalna strategija: obrazovanje, zapošljavanje i socijalna zaštita, zdravstvo i stanovanje. Strategija za zajednice i povratak (2014-2018), koja služi kao putokaz za proces povratka koji uključuje ne samo izgradnju stambenih jedinica nego i pitanje pristupa javnim uslugama kao što su: pribavljanje ličnih dokumenata, medicinske usluge; pitanje bezbednosti i slobodnog kretanja, mogućnost obrazovanja na maternjem jeziku, mogućnost zapošljavanja i pristup infrastrukturi. Strategija sadrži četiri cilja koje MZP planira da postigne u narednih pet godina 2014-2018:
1. Održiv povratak raseljenih lica unutar zemlje, raseljenih lica u: Srbiji, Crnoj Gori i BJRM; 2. Jačanje i stabilizacija zajednica na Kosovu;
|228
3. 3. Izrada i dopuna pravnog okvira za zajednice, povratak i integraciju i 4. Unapređenje unutrašnjeg sistema upravljanja MZP-a.
Nacionalna strategija za kulturnu baštinu 2017-2027 ima za cilj uspostavljanje dugoročnih okvira za viziju i pružanje rešenja zasnovanih na principu održivosti. Ovaj strateški dokument cilja na unapređenje sistema i mehanizama za zaštitu i očuvanje kulturne baštine na Kosovu u skladu sa pravnim okvirom, međunarodnim principima i standardima, kao i na osnovu održivog ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja. U okviru zaštite kulturnog nasleđa funkcionalna je elektronska baza podataka o kulturnoj baštini, koja daje informacije o monumentima, arheološkim lokacijama i pokretnim objektima kulturne baštine. Verski i kulturni objekti srpskog nasleđa na Kosovu su pod zaštitom Specijalne policijske jedinice, obezbeđivanjem usaglašenosti sa zahtevima iz izveštaja SF. Okvir politika u oblasti zaštite ličnih podataka Što se tiče okvira politika u oblasti zaštite ličnih podataka, Agencija za zaštitu ličnih podataka izradila je Strategiju za zaštitu ličnih podataka 2014-2017, koja ima za cilj omogućavanje ispunjavanja obaveza preuzetih od strane Agencije prema građanima i odgovarajućim državnim institucijama, u izazovnom okruženju koje je u toku. Kroz ovaj dokument zainteresovane strane su takođe informisane o tome kako će se pravne obaveze agencije primeniti u praksi. Institucionalni okvir Institucionalni okvir u oblasti sudskog sistema Institucionalni okvir sudstva sastoji se od institucija opisanih u daljem tekstu. Ministarstvo pravde je odgovorno za razvoj politika i zakonodavstvo u oblasti sudstva, sprovodi politike kako bi se obezbedilo pravičan i efikasan pristup sudskom sistemu za sve bez diskriminacije; nadgleda sistem notara, posredovanja i pravosudnog ispita; čuva i upravlja zaplenjenom ili konfiskovanom imovinom u saradnji sa tužilaštvom, sudom ili drugim nadležnim organima, u skladu sa važećim zakonom, itd. Sudski savet Kosova je nezavisna institucija koja obezbeđuje da kosovski sudovi budu nezavisni, profesionalni i nepristrasni i da odražavaju multietničku prirodu Kosova. SSK je odgovoran za izbor i predlaganje sudija za imenovanje, procenu njihovog rada, disciplinske postupke kao i razradu opšte politike i opšteg upravljanja sudskim sistemom. Tužilački savet Kosova je potpuno nezavisna institucija u vršenju svojih funkcija, u skladu sa zakonom. Tužilački savet Kosova obezbeđuje jednak pristup pravdi svim osobama na Kosovu. Tužilački savet Kosova obezbeđuje da državni tužilac bude nezavisan, profesionalan i nepristrasan i odražava multietničku prirodu Kosova i načela ravnopravnosti polova. Državni tužilac je nezavisna ustavna institucija, nadležna i odgovorna za gonjenje lica optuženih za krivična dela i druga dela kao što je definisano zakonom. Državni tužilac se sastoji od Kancelarije glavnog državnog tužioca, koji je nadležan na celoj teritoriji Republike Kosovo; Apelaciono tužilaštvo kao drugostepeni organ sa nadležnostima na celoj teritoriji Republike Kosovo; Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo kao specijalizovano tužilačko telo, a osnovna tužilaštva se nalaze na teritoriji sedam (7) regiona Kosova. Akademija pravde je nezavisna javna institucija koja pruža obuku za sudije, državne tužioce, novoimenovane državne sudije i tužioce, administrativno osoblje sudova i tužilaštva kao i iz drugih pravnih profesija. Tokom svog rada, Akademija izrađuje kratkoročne, srednjoročne i dugoročne planove
|229
obuke za efikasno, efektivno i nepristrasno sudstvo kao i obavlja druge profesionalne aktivnosti kao profesionalna i istraživačka institucija za razvoj sudstva na Kosovu u skladu sa evropskim standardima. Osnovni sudovi su prvostepeni sudovi, a unutrašnje organizovanje ovih sudova sa ciljem podele predmeta po njihovoj prirodi ima sledeća odeljenja:
Odeljenje za ekonomska pitanja koje deluje u Osnovnom sudu u Prištini, za celu teritoriju Republike Kosovo;
Odeljenje za administrativna pitanja u Osnovnom sudu u Prištini,
Odeljenje za teške zločine koje deluje u sedištu svakog Osnovnog suda;
Opšte odeljenje koje radi u sedištu svakog Osnovnog suda, kao i u svakom ogranku Osnovnog suda;
Odeljenje za maloletnike, koje deluje u osnovnim sudovima. Apelacioni sud je drugostepeni sud, koji je nadležan za razmatranje svih žalbi protiv odluka Osnovnih sudova; da odluči na trećem stepenu, prema žalbi dozvoljena zakonom i za sukob nadležnosti između osnovnih sudova; da odluči o sukobu nadležnosti između osnovnih sudova; itd. Vrhovni sud je javna institucija koja predstavlja najviši pravosudni organ koji ima nadležnost širom zemlje. Vrhovni sud je nadležan za: odlučivanje na trećem stepenu za zakonite žalbe; zahtev o vanrednim pravnim lekovima protiv pravosnažnih odluka sudova Republike Kosovo, kako je predviđeno zakonom; reviziju protiv drugostepenih sudskih odluka u spornim pitanjima, kako je predviđeno zakonom; utvrđivanje principijelnih stavova i pravnih mišljenja o pitanjima od značaja za jedinstvenu primenu zakona od strane sudova na teritoriji Kosova, itd. Ustavni sud je konačni autoritet u Republici Kosovo za tumačenje Ustava i usklađenosti zakona sa Ustavom. Ustavni sud je potpuno nezavistan u obavljanju svojih odgovornosti. Kao institucije koje pokrivaju oblast pravosudnog sistema su još i Notarska komora Kosova, Advokatska komora Kosova, Agencija za besplatnu pravnu pomoć itd. Institucionalni okvir u oblasti politika protiv korupcije Institucionalni okvir politika u borbi protiv korupcije sastoji se od institucija opisanih u nastavku. Agencija za borbu protiv korupcije kao nezavisna institucija, prema Zakonu br. 03/L-159 o Agenciji za borbu protiv korupcije ima zadatak da spreči i da suzbija korupciju. Shodno tome, u funkciji ove misije, Agencija sprovodi i Zakon br. 04/L-050 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine visokih javnih zvaničnika i prijavljivanju, poreklu i kontroli poklona za sve zvaničnike kao i Zakona br. 04/L-051 o suzbijanju sukoba interesa u vršenju javne funkcije. Specijalna radna grupa za borbu protiv korupcije SRGBPK (2010) zadužena je za borbu protiv korupcije na visokom nivou. Mandat Radne grupe je da istraži i bori se protiv negativne pojave korupcije na Kosovu. Jedinica za borbu protiv korupcije i privrednog kriminala u Osnovnom tužilaštvu Prištine osnivana je od Tužilačkog saveta Kosova u cilju smanjenja starih slučajeva korupcije i privrednog kriminala. Ova jedinica je osnivana na osnovu posebnog strateškog plana na osnovu koga je formirana posebna komisija koja nadgleda efikasnost rešavanja slučajeva korupcije i privrednog kriminala u jedinicama i u svim tužilaštvima Kosova. Nacionalni koordinator za borbu protiv privrednog kriminala koji funkcioniše u TSK koordinira aktivnosti u borbi protiv privrednog kriminala, sa fokusom na oduzimanje imovine stečene krivičnim delom i daje preporuke za državne strategije za tu svrhu.
|230
Nacionalni savet za borbu protiv korupcije je osnivan od strane predsednice Republike Kosova u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i važećim zakonima i ima za cilj da koordinira rad i aktivnosti institucija/ agencija, u okviru svojih nadležnosti i delokruga za sprečavanje i borbu protiv korupcije. Takođe, ostale funkcije Saveta uključuju i koordinaciju aktivnosti u sprečavanju i borbi protiv korupcije, identifikaciju aktivnosti podrške sprovođenju nacionalne strategije u borbi protiv korupcije, određivanja prioriteta i politika za sprovođenje zakonodavne agende u povećanju efikasnosti u borbi protiv korupcije i podizanje svesti društva za sprečavanje i suzbijanje korupcije. Osnovna tužilaštva su odgovorna za istragu i krivično gonjenje korupcije, uključujući i nadovezivanje sa organizovanim kriminalom, dok osnovni sudovi su odgovorni za suđenje i kažnjavanje slučajeva korupcije, uključujući nadovezivanje sa organiziranim kriminalom. U tom smislu, TSK je odgovoran za aspekte opštih operativnih politika, upravljanja i praćenja ukupnog izveštavanja o radu osnovnih tužilaštva u istrazi i krivičnom gonjenju korupcije. SSK ima iste odgovornosti u odnosu na osnovne sudove u ovoj oblasti. Institucionalni okvir u oblasti osnovnih prava Institucionalni okvir koji pokriva oblast osnovnih prava sastoji se od institucija opisanih u nastavku. Kancelarija za dobro upravljanje funkcioniše u okviru KP i odgovorna je da pruži savete Vladi o pitanjima koja se odnose na zaštitu od diskriminacije i promoviše ravnopravnost, prati sprovođenje preporuka Ombudsmana, izradu politika, strategija i akcionih planova pitanja za zaštitu od diskriminacije. Daje mišljenje o nacrtima zakona pripremljenih od strane vlade u skladu sa važećim standardima o ljudskim pravima i praksama dobre uprave i konsultuje se sa predstavnicima različitih interesnih grupa. Prema potrebi, osniva savetodavna tela za razmatranje dobrog upravljanja, ljudskih prava, za jednake mogućnosti i pitanja protiv diskriminacije. Vlada Republike Kosovo 13. maja 2016. god., odlučila je da osnuje Međuministarsku koordinacionu grupu o ljudskim pravima, kojom rukovodi premijer Republike Kosovo i u svom sastavu ima članova ministre iz dotičnih ministarstava, Ombudsmana i predstavnike civilnog društva. Svrha ovog institucionalnog mehanizma za ljudska prava je: jačanje koordinacije u oblasti ljudskih prava svih ministarstava i nadležnih vlasti u vladi. Praćenje sprovođenja politika i strategija o ljudskim pravima na Kosovu. Izveštavanje pred skupštinu za zaštitu i poštovanje ljudskih prava u Republici Kosovo. Razmena informacija i podataka i realizacija preporuka uključenih u izveštaje nadležnih saveta i drugih organa Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija. Budžetiranje ljudskih prava i postavljanje prioritetnih politika za ljudska prava. Davanje predloga za unapređenje pravnog okvira u oblasti ljudskih prava i drugih važnih predloga za razvoj ljudskih prava u Republici Kosovo. Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, grupa takođe treba da obezbedi polnu perspektivu, kao i tematika ljudskih prava i politike treba da se pregledaju iz polne perspektive. Institucija Ombusmana, kao nezavisna ustavna institucija prati, štiti i promoviše ljudska prava i slobode. Zakonom o zaštiti od diskriminacije, Institucija Ombudsmana je postavljena da bude mehanizam žalbe za slučajeve diskriminacije po bilo kojoj osnovi, dok Zakonom o ravnopravnosti polova je utvrđen da bude mehanizam žalbe za slučajeve polne diskriminacije. Takođe će delovati i kao nacionalni mehanizam za sprečavanje mučenja i drugih okrutnih, nečovečnih i ponižavajućih tretiranja. Ombudsman je stvorio i Jedinicu za ravnopravnost polova, koja ima mandat da obradi sve žalbe/slučajeve kršenja pravila ravnopravnosti polova protiv pojedinaca ili grupe pojedinaca izvršenih od javnih vlasti. Agencija za ravnopravnost polova u okviru Kancelarije premijera, koja ima mandat da sprovodi i prati sprovođenje Zakona o ravnopravnosti polova (ZRP) kroz promovisanje vrednosti i jednakih mogućnosti bez obzira na pol. Inicira i izrađuje pravne akte u skladu sa svojim mandatom u oblasti ravnopravnosti polova. Blisko sarađuje sa institucionalnim mehanizmima i civilnim društvom u promovisanju rodne perspektive.
|231
Službenici za ravnopravnost polova (SRP) u ministarstvima i opštinama su institucionalni mehanizam za ravnopravnost polova u ministarstvima i opštinama. Oni su odgovorni za sprovođenje odredaba ZRP-a u ustanovi gde rade - pod direktnom vlašću i nadzorom najviših administrativnih upravnika u odgovarajućem ministarstvu ili gradonačelnika dotične opštine. SRP-i izrađuju planove rada u skladu sa Kosovskim programom za ravnopravnost polova i drugim sektorskim dokumentima. Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI), osnivana je usvajanjem od strane Skupštine Kosova 9. juna 2016. god. Zakona 05/L- 010 [1] o Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine, koji je stupio na snagu u novembru 2016. god.. KAUVI je nezavisna agencija osnivana na osnovu člana 142. Ustava Republike Kosova, koja ima mandat da prima, uporedi i preko Komisije za verifikaciju i odlučivanje o imovinama (KVOI) da reši razlike i neusklađenost između originalnih katastarskih dokumenata do pre juna 1999. god., koji su odvedeni iz Kosova od strane srpskih vlasti i sadašnjih katastarskih dokumenata u Republici Kosovo, o privatnoj svojini, privatnoj komercijalnoj imovini i privatnoj svojini verskih zajednica. Nacionalni koordinator protiv nasilja u porodici je individualni organ odgovoran za upravljanje procesom sprovođenja Nacionalne strategije za zaštitu od nasilja u porodici, koordinaciju, praćenje i izveštavanje o sprovođenju politika, predviđenih aktivnosti i postupaka u programu protiv nasilja u porodici. Dok Međuministarska grupa je sastavljena od predstavnika relevantnih institucija, mandat kojih je koordinacija sprovođenja politike, praćenje i periodično izveštavanje o postignutom napretku u Kancelariji nacionalnog koordinatora protiv nasilja u porodici, odnosno Sekretarijatu protiv nasilja u porodici. Međuministarska komisija o pravima deteta je osnovana u cilju koordinacije politika, programa i procesa vezanih za pitanja prava deteta, kako bi se olakšalo ostvarivanje prava deteta i da im se pružaju jednake mogućnosti za aktivno učešće u društvu. Ovaj mehanizam se brine o zadnjim odvijanjima u sprovođenju politika, zakonodavstva, programa i drugih mera usvojenih u pravcu sprovođenja prava deteta na Kosovu. Savetodavna i koordinaciona grupa za prava osoba iz LGBTI zajednice, ima za cilj da uspostavi partnerstvo i redovnu saradnju između lokalnih i međunarodnih institucija i nevladinih organizacija koje rade na zaštiti i promovisanju prava (LGBTI) zajednice u Republici Kosovo. Osim toga, grupa služi za inicijative zajedničke aktivnosti za sprečavanje i borbu protiv diskriminacije i podižu svest o ljudskim pravima, sa posebnim osvrtom na prava (LGBTI) zajednice. Savetodavna i koordinacione grupe za prava LGBTI zajednice izradila je plan rada za prava LGBTI zajednice, koji pokriva period 2016-2018, plan koji se bavi pitanjima iz oblasti obrazovanja, zdravstva, saradnje i podizanju svesti stanovništva u celini. Korektivna služba Kosova je odgovorna za upravljanje zatvorenicima, pritvorenicima, osuđenima i maloletnicima u skladu sa važećim zakonima Kosova i evropskim konvencijama i drugim propisima donesenim u odgovarajućim institucijama. KSK je odgovoran za upravljanje institucijama raznih nivoa bezbednosti i nadzor lica pod zaštitom KSK-a. Kosovska probaciona služba je centralni organ državne uprave u okviru Ministarstva pravde i odgovorna je za aktivnosti koje se odnose na: organizovanje, sprovođenje i nadzor izvršenja alternativnih kazni i ponovne integracije osuđenih lica (probacioni radovi); izvršavanje mera raznovrsnosti i obrazovnih mera za maloletnike; procenu kriminalnog rizika i utvrđivanje potreba za tretiranje počinioca krivičnih dela itd. Inspektorat Ministarstva pravde za KSK treba da izvrši inspekciju rada vršen u ovim institucijama i toka njenih funkcija u oblastima kao što su: disciplina i kazne, sredstva prinude, upotreba sile, upotreba vatrenog oružja, žalbe zatvorenika, prijem-registracija zatvorenika, podela-kategorisanje, smeštaj, lična higijena, odeća- posteljina itd.
|232
Nacionalni mehanizam za sprečavanje torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih tretiranja: Zakonom o Ombudsmanu, institucija Ombudsmana je određena kao Nacionalni mehanizam za sprečavanje torture (NMS). U okviru ovih zakonskih odgovornosti, Ombudsman će redovno i bez najave posetiti sva mesta gde se drže lica lišeni slobode, uključujući policijski pritvor, pritvor, boravak u zdravstvenim ustanovama, carinski pritvor, zabrane imigracije i bilo kom drugom mestu gde se sumnja da postoji povreda ljudskih prava i sloboda; Takođe će dati preporuke o saglasnosti zakona i drugih pravnih akata ili administrativnih uputstava i prakse koja se primenjuje na Kosovu, Ustava i međunarodni standardi u oblasti sprečavanja torture i drugih oblika surovog, nehumanog i ponižavajućeg tretiranja ili kažnjavanja. Agencija za besplatnu pravnu pomoć je nezavisno telo odgovorno za pružanje besplatne pravne pomoći u građanskim, kriminalnim, upravnim i prekršajnim stvarima, za sve građane Republike Kosovo, kojima se odbija pristup pravdi zbog nedostatka materijalnih sredstava i koji ispunjavaju kriterije utvrđene zakonom. Odeljenja za maloletnike u sudovima i tužilaštvima se isključivo bave slučajevima u kojima su maloletnici uključeni u krivična dela. Kosovska policija, Jedinica za ljudska prava ima odgovornost da izrađuje politike u ovoj oblasti kao i da nadgleda poštovanje ljudskih prava, uključujući rodnu ravnopravnost. Slučajevi nasilja u porodici i delikvencije maloletnika se obrađuju putem posebnih sektora. U okviru svake regionalne direkcije KP rade posebni sektori nasilja u porodici i delikvencije maloletnika. Štaviše, samo ovlašćeni službenici u ovoj oblasti se bave ovim slučajevima. U okviru KP-a nalaze se i specijalne prostorije za intervjuisanje maloletnika. Nacionalni savet za osobe sa invaliditetom je savetodavno telo i telo orijentacije o nacionalnim prioritetima i politikama u oblasti invalidnosti. Svrha Nacionalnog saveta za osobe sa invaliditetom je da radi za stvaranje jednakih mogućnosti, punog učešća i socijalnu integraciju osoba sa invaliditetom, da obezbedi da potrebe i interesi osoba sa invaliditetom uzmu u obzir kada vlada donosi odluke o nečemu što utiče i na položaj osoba sa invaliditetom. Preporuke Nacionalnog saveta za osobe sa invaliditetom su u skladu sa Standardnim pravilima Ujedinjenih nacija o izjednačavanju mogućnosti osoba sa invaliditetom i drugim međunarodnim instrumentima za ljudska prava. Komisija za izveštavanje i praćenje sprovođenja nacionalne politike za osobe sa invaliditetom, radi kao mehanizam pratnje koji je odgovoran za sprovođenje Strategije i Akcionog plana kao i predstavnici organizacija koji rade za prava osoba sa invaliditetom. Institucionalni okvir u oblasti zaštite manjina i kulturne baštine Institucionalni okvir koji pokriva oblast zaštite manjina i zaštitu kulturnog nasleđa je kao u nastavku. Konsultativni savet za zajednice radi u okviru Predsedništva Republike Kosovo, i ima mandat da pomogne u organizaciji i artikulaciju stavova zajednica i njihovih pripadnika u odnosu na zakonodavstvo, javne politike i programe od posebnog značaja za njih; da obezbedi forum za konsultacije i koordinaciju između zajednica i obezbedi efikasno funkcionisanje predstavničkih organizacija zajednice, obezbedi mehanizam za redovnu razmenu između zajednica i državnih institucija; pruža zajednicama mogućnost da u ranoj fazi, učestvuju u zakonodavnim ili političkim inicijativama koje mogu biti pripremljene od strane Vlade ili Skupštine. Ministarstvo za zajednice i povratak, razvija politike i promovišu i sprovode zakone za promociju i zaštitu prava zajednica i njihovih pripadnika, uključujući pravo na povratak u skladu sa Ustavom Republike Kosovo; promoviše stvaranje odgovarajućih uslova za povratak i obezbedi pristup povratku; razvija ili upravlja programe i mehanizme koji pomaže integraciju u jednakim uslovima svih zajednica i njihovih pripadnika koji trenutno žive na Kosovu, kao i da se obezbedi održivi povratak raseljenih lica i izbeglica.
|233
Ministarstvo kulture, omladine i sporta, ima mandat da razvija politike i sprovodi zakonodavstvo za promociju kulturnih, sportskih i omladinskih aktivnosti i vezano za pripadnicima svih etničkih, verskih i jezičkih zajednica, uključujući i one koji privremeno ili trajno žive van Kosova. Savet za sprovođenje i praćenje, prati sprovođenje zakonskih odredaba Republike Kosova u vezi sa zaštitom srpskog verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu, uključujući posebno odredbe Zakona o posebnim zaštićenim područjima, Istorijskog centra Prizrena i sela Velika Hoča. Kancelarija Poverenika za jezike, koja radi u okviru Kancelarije premijera pod rukovodstvom poverenika za jezike, koji je odgovoran za upravljanje Kancelarije i izvršenje svojih ovlašćenja, da savetuje Vladu i institucije u nadležnosti Kancelarije vezano za odobrenje i sprovođenje mera kako bi se obezbedila upotreba i ravnopravan status službenih jezika, upotreba službenih jezika i jezika u službenoj upotrebi u opštinama kao i zaštitu, očuvanje i promociju jezika zajednica čiji maternji jezik nije službeni jezik. Kancelariju podržavaju dva mehanizma: Odbor za jezičke politike i mreža politika za jezike. Kancelarija za pitanja zajednica, radi u okviru Kancelarije premijera i koordinira sva pitanja vezana za zajednice, uključujući: koordinaciju državnih organa, nezavisnih agencija i institucija na nivou ministarstva i opština; koordinacija donatora i međunarodnih organizacija kako bi se osiguralo da pitanja zajednica su efikasno uzete u obzir širom Kosova; eliminisanje ponavljanje napora i obezbeđivanje pravičnosti u raspodeli sredstava i njihovo efikasno korišćenje. Lokalni odbori za javnu bezbednost su savetodavna tela za policiju u otkrivanju, rešavanju i u partnerstvu sa policijom rešavaju lokalne probleme u zajednici. Opštinski saveti za bezbednost u zajednici, su bezbednosni forumi koji imaju za cilj povećanje svesti građana o prirodi kriminala, nereda i nasilničkog ponašanja u lokalnu zajednicu i izgradnju poverenja između policije i građana kroz izgradnju zajedničkog partnerstva i inicijativa za rešavanje bezbednosnih problema u svakoj zajednici. Institucionalni okvir u oblasti zaštite ličnih podataka U oblasti zaštite ličnih podataka, Republika Kosova je osnovala Nacionalnu agenciju za zaštitu ličnih podataka, koja ima zakonsku odgovornost za nadgledanje sprovođenja pravila o zaštiti ličnih podataka. Agencija radi kao nezavisna institucija i direktno odgovara Skupštini Republike Kosova. Podrška donatora Podrška u oblasti pravosuđa Što se tiče pomoći EU-a i bilateralne pomoći u pravosuđu, ovi su realizovani projekti:
Sistem informacionog upravljanja predmetima - ima za cilj da podrži pravosudne institucije na Kosovu. Ovaj projekat, podržan od strane Ministarstva inostranih poslova Norveške, ima za cilj da obezbedi tehničku pomoć Sudskom savetu Kosova (SSK) u automatizaciju funkcionisanja rada u svim sudovima i tužilaštvima na Kosovu.
Projekat za objavljivanje presuda–uz zahtev SSK-a, TAIEX je usvojio je predlog projekta SSK-a za pomoć u organizovanju radionica kao prvi korak u razvoju/izradi uredbe o objavljivanju presuda.
Projekat UNDP 2015 - 2017 - cilj za poboljšanje među-institucionalne saradnje između SSK-a, TSK-a, SIK-a i MP-a kao i stručna podrška uz blisku pomoć što boljeg funkcionisanje pravosuđa u celini.
Tvining projekat EU-a "Poboljšanje efikasnosti, odgovornosti i transparentnosti pravosudnog i tužilačkog sistema na Kosovu kao i povećanje kapaciteta STRK-a", koji će biti realizovan u periodu 2016-2018.
|234
Tvining projekat "Dalja podrška reformi pravnog obrazovanja" 2016-2018 - opšti cilj projekta je da se ojača vladavina prava kroz poboljšanja pravnog obrazovanja na Kosovu, posebno za dalje povećanje kapaciteta u sektoru pravde jačanjem kapaciteta Akademije pravde.
Jačanje Kosovske popravne i probacione službe, II faza (2014). Svrha projekta je poboljšanje sistema zatvora na Kosovu kroz jačanje efektivnog i efikasnog upravljanja popravnim uslugama u skladu sa standardima Evropske unije.
Podrška u izradi Građanskom zakoniku i imovini, II faza (IPA 2015)
Podršku slobodnim zanimanjima (IPA 2014). Cilj projekta je potpuna funkcionisanje sistema slobodnih pravnih zanimanja uz jačanje Odeljenja za slobodna pravna zanimanja i kapaciteta slobodnih pravnih zanimanja (advokati, notari, privatni izvršitelji, posrednici, stečajni upravnici) kao i Advokatske komore.
"Jačanje formulisanje politike, izrade zakona i njihovo efikasno sprovođenje" 2016 -2018, Tvining. Cilj projekta je jačanje kapaciteta u formulisanju politike i izrade zakona kao i njihove primena u Ministarstvu pravde i drugih odgovarajućih institucija.
Projekat: "Nacionalni sistem krivičnog dokaza na Kosovu (NCCR)" Tehnička podrška – EU-a, koji će biti realizovan u periodu 2017-2020, cilj projekta je poboljšanje standarda u oblasti pravosuđa na Kosovu.
KOSEJ - Jačanje kvaliteta i efikasnosti u sudovima 2016-2018, nastavak podrške za uspostavljanje CEPEJ standarda na Kosovu.
Srednjoročni prioritetni ciljevi Srednjoročni prioritetni ciljevi u oblasti pravosudnog sistema U cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz SSP-a kao i drugih dokumenata i mehanizama za pristupanje u EU u okviru poglavlja 23, u periodu 2017-2020 ćemo se usredsrediti na sledeće srednjoročne prioritete u ovoj oblasti:
Pregled sektora za vladavinu prava za ovu aktivnost (prošla) vlada Republike Kosovo donela je odluku od 23.11.2016. god., koja definiše aktivnosti za funkcionalni pregled Sektora vladavine zakona na Kosovu, što je takođe i jedan od prioriteta ove vlade, u cilju identifikovanja i definisanja strateških i razvojnih ciljeva u oblasti vladavine zakona za povećanje efikasnosti državnih institucija u sprovođenju zakona, biće razmatran zakonski okvir koji reguliše oblast vladavine prava kao i procese i saradnju između institucija koje su odgovorne u oblasti vladavine prava, proceniće se institucionalni kapaciteti odgovorne u oblasti vladavine zakona; izdavanje preporuka za poboljšanje pravnog okvira, procesa kao i saradnje i kapaciteta institucija koje su odgovorne u oblasti vladavine prava, priprema Nacionalne strategije za vladavinu prava na Kosovu, kao rezultat funkcionalnog razmatranja. Ovaj proces će biti vođen od strane MP-a koje za tok, rezultate i preporuke funkcionalnog razmatranja izveštava Upravnom odboru, koji se sastoji od predstavnika sledećih institucija: MP, MUP, MF, SSK, TSK, KIP kao i predstavnika međunarodnih donatora koji pružaju tehničku pomoć u podršci funkcionalnom razmatranju. Ovaj Upravni odbor ima zadatak da određuje opšte crte toka funkcionalnog razmatranja na osnovu preporuka iz Ministarstva pravde; da razmotri i podnese Vladi Kosova predlog Nacionalnoj strategiji vladavine prava na Kosovu. U tu svrhu MP će povezati memorandume o saradnji sa nezavisnim institucijama u oblasti vladavine prava za saradnju i koordinaciju aktivnosti u okviru ovog procesa.
Takođe, tokom procesa funkcionalnog razmatranja sektora vladavine zakona će se posebno tretirati institucionalnog kapaciteta aktera uključenih u borbu protiv korupcije u cilju sprovođenja, koordiniranja i ojačanja i dalje mera koje treba preduzeti.
Izrada i usvajanje Građanskog zakonika i pratećeg zakonodavstva;
Povećanje broja notara u skladu sa promenama koje se ogledaju u novom Zakonu o javnom beležništvu.
Sprovođenje akcionog plana strateškog plana Tužilačkog saveta Kosova;
|235
Na zahtev organizacija civilnog društva koje se bave ravnopravnošću polova, u okviru ovih prioriteta treba obezbediti i rodnu integraciju. U srednjoročnom periodu, SSK u cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz SSP-a će se fokusirati na sledeće srednjoročne prioritete:
Razvijanje i sprovođenje procesa povećanja položaja sudija i pomoćnog osoblja kao i praćenje odluka SSK-a.
Izgradnja kapaciteta povećanjem broja sudija u Odeljenju za administrativna pitanja, u Odeljenju za ekonomska pitanja i Fiskalnoj diviziji. Ovaj cilj je usklađen sa Programom za ekonomske reforme;
Izgradnja kapaciteta sudova u upravljanju pravosuđa. Ovo će se vršiti povećanjem broja stručnih saradnika u skladu sa Zakonom o sudovima.
Osnaživanje učinka, transparentnosti i odgovornosti kroz pokretanje redovnih publikacija o ključnim pokazateljima za učinak sudija, ažuriranje kriterijuma i procedura za procenu rada sudstva, uspostavljanje objektivnih kriterijuma i mera za procenu učinka, odobrenje za kontinuirano pravno obavezujuće obrazovanje za sudije, izrada plana komunikacije za informisanje i podizanje svesti javnosti o aktivnostima pravosuđa.
Pokretanje faze konsolidacije projekta SMIL. Ovaj projekat ima za cilj da informaciona i komunikaciona tehnologija stavi u funkciju da podrži viziju Sudskog saveta Kosova da uspostavi efikasan, transparentan, odgovoran sudski sistem o svom radu i da bude dostupan svima. Međutim, ovaj projekat se trenutno samo raspravlja i još uvijek nema sigurnog donatora.
Poboljšanje politika za izvršenje krivičnih sankcija kao i pružanje jednoličnih politika vezane za nametanje krivičnih sankcija.
U srednjoročnom periodu, TSK u cilju povećanja efikasnosti i efektivnosti sistema tužilaštva, u skladu sa mandatom i izazovima identifikovanih u izveštaju o zemlji Evropske komisije ima za cilj:
Unapređenje sistema administracije i odgovornosti u sistemu tužilaštva;
Unapređenje sistema procenjivanja učinka u sistemu tužilaštva;
Usvajanje i nadzor politike za smanjenje broja slučajeva sa osvrtom na tretiranje slučajeva korupcije, privrednog kriminala i organizovanog kriminala;
Unapređenje efikasnog planiranja i upravljanja budžeta, usluga i ljudskim resursima;
Dopunjavanje potrebnih položaja za tužioce i administrativno osoblje;
Unapređenje infrastrukture sistema tužilaštva (fizičke infrastrukture i informacione tehnologije);
Povećati profesionalne kapacitete tužilaca i administrativnog osoblja. Srednjoročni prioritetni ciljevi u oblasti politika za borbu protiv korupcije U cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz SSP-a kao i drugih dokumenata i mehanizama za pristupanja EU-a u okviru poglavlja 23, tokom perioda 2017-2020 ćemo se usredsrediti na sledeće srednjoročne prioritete u ovoj oblasti:
APK planira da razmatra mandat Agencije u 2017. godini kao i da razmotri Zakon 03/L-159 o Agenciji protiv korupcije, kako bi se povećala ovlašćenja i ponovo profilizuje Agencija. Agencija protiv korupcije će pokrenuti debatu o redefinisanju i ponovnom utvrđivanja nadležnosti APK-a, kako bi se Agencija ojačala što više.
Planirano je razmatranje Zakona br. 04/L-050 o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine visokih javnih zvaničnika i prijavljivanje, poreklo i kontrola poklona za sve zvanična lica, sa ciljem da se uređuje zakonom pitanja imovine kao i uspostavljanje mehanizama kako bi se dokazalo poreklo ove imovine.
Razmatranje Strategije i akcionog plana za borbu protiv korupcije 2018-2022. Organizaciona struktura Agencije može se promeniti na osnovu preporuka koje mogu nastati nakon analize mandata kao i izmene- dopune zakona.
|236
Na srednjoročnom periodu, Akademija pravde planira nastaviti sa specijalizovanim programima za borbu protiv korupcije. Ovaj specijalizovani program obuke ima za cilj na pažljiv, detaljan i sveobuhvatan način rešava potrebe za profesionalni razvoj sudija i tužilaca koji su uključeni u borbu protiv krivičnih dela korupcije.
Srednjoročni prioritetni ciljevi u oblasti osnovnih prava U cilju ispunjavanja obaveza koje proističu iz SSP-a kao i od ostalih dokumenata i mehanizama za pristupanje EU u okviru poglavlja 23, prioritet vlade Kosova u oblasti osnovnih prava tokom perioda 2019-2022 će biti primena važećih zakona i fokusiranje na ažuriranje i sprovođenje strategija ljudskih prava pružanjem dugoročnog pristupa u tom pravcu. Konkretnije:
U cilju poboljšanja blagostanja osoba sa ograničenim sposobnostima, vlada Kosova će usvojiti zakon koji će obuhvatiti prava svih kategorija osoba sa ograničenim sposobnostima;
Usvajanje Kosovskog programa za ravnopravnost polova 2018-2022 kao i sprovođenje polno opšteg budžetiranja 2019-2021;
Usklađivanje zakonodavstva o izbornoj reformi sa Zakonom o ravnopravnosti polova;
Uspostavljanje koordinacione strukture za prikupljanje, obradu i izveštavanje polno osetljivih podataka za izradu indeksa ravnopravnosti polova Kosova u skladu sa polnim indeksom EU-a.
Takođe, planira se razmatranje zakona kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija u cilju reforme svih sektora pravde, koje se odnose na poboljšanje upravljanja izvršenja krivičnih sankcija, podizanje svesti u sudovima o rastućem broju slučajeva izricanja alternativnih sankcija, u odnosu na izricanje kazne zatvorom. Unapređenje sektora imovinskih prava, ciljajući na jasniju definiciju zakona o imovinskim pravima i pružanja efikasnijih, dostupnih i pristupačnih mehanizama putem kojih će građani moći da steknu zakonsko priznavanje njihovih prava a potom i formalizacije njihovih prava kroz registraciju u katastru Kosova, kako bi se, između ostalog, vršilo unapređenje prava žena na nasleđivanje i zajedničko vlasništvo, jer samo 15% žena na Kosovu uživaju imovinska prava. Kroz ovu aktivnost unaprediće se imovinska prava i stvarna prava. Takođe će biti regulisana prava građana i kompanija EU-a za kupovinu nepokretne imovine na Kosovu, pravila o građevinskom zemljištu i javnoj imovini. Srednjoročni prioritetni ciljevi u oblasti zaštite manjina i kulturne baštine U srednjoročnom periodu će se preduzimati mere za uključivanje marginalizovanih grupa i manjinskih zajednica u visoko obrazovanje. Istovremeno, nastaviće se sa naporima da se poboljša pristup izbeglica i raseljenih lica njihovim imanjima i javnim službama kao i da im se pružaju veće ekonomske mogućnosti. U srednjoročnom periodu usvojiće se:
Zakon o povraćaju nezakonito uzetih objekata kulturne baštine;
Zakon o izvozu kulturnih dobara. Štaviše, vlada Kosova će se zalagati za rast fondova za restauraciju monumenata kulturne baštine: istorijske, kulturne i verske. Tokom perioda 2017- 2020. god., usvojiće se:
Spisak kulturne baštine pod stalnom zaštitom,
Akcioni plan za sprečavanje trgovine objektima kulturne baštine;
Nacionalni registar kulturne baštine. U cilju zaštite, očuvanja i promocije kulturne baštine, posebna pažnja će biti posvećena prekograničnoj saradnji i uključivanju lokacija baštine na Kosovu u regionalne razvojne agende kulturnog turizma.
|237
U cilju unapređenja strateških politika u promociji jezičkih prava, KP će usvojiti strategiju za zaštitu i promociju jezičkih prava u cilju poboljšanja sprovođenja Zakona br. 02/L-37 o upotrebi jezika i poštovanja jezičkih prava svih zajednica na Kosovu. 3.25. Poglavlje 24. Acquis-a: pravda, sloboda i bezbednost
Poglavlje 24 (pravda, sloboda i bezbednost) Acquis-a obuhvata sledeće oblasti: upravljanje granicom, migraciju, sprečavanje i kontrolu ilegalnih migracija, politiku viza, bezbednost dokumenata, borbu protiv organizovanog kriminala i policijsku saradnju, borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma, borbu protiv terorizma, borbu protiv narkotika i pravosudnu saradnju u krivičnim i građanskim pitanjima. Oblast pravde, slobode i bezbednosti spada među najdinamičnije oblasti politike EU-a i da politike EU-a u ovoj oblasti imaju za cilj očuvanje i dalje razvijanje EU-a kao područje slobode, bezbednosti i pravde i da garantuje bezbednost, prava i slobodno kretanje u EU. Zakonodavstvo Evropske unije (EU Acquis) u ovoj oblasti se zasniva na opštim načelima koja potiču iz Ugovora o Evropskoj uniji, Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i sudske prakse Evropskog suda pravde. Pokrivena područja uključuju usklađivanje međunarodnog privatnog prava, sporazume o ekstradiciji između država članica, kontrolu unutrašnje i spoljašnje granice, vize, migraciju, politike azila, policijsku i pravosudnu saradnju i borbu protiv kriminala (uključujući i borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala, trgovine narkoticima, trgovine ljudima, kibernetički kriminal itd.). Kosovo kao zemlja kandidat za pristupanje mora da postepeno vrši prenošenje Acquis-a u ovoj oblasti, i razvija i sprovede odgovarajući okvir politike kao i institucije sa kapacitetom za sprovođenje prenošenog Acquis-a. Istovremeno, od država članica zahteva se da imaju potreban administrativni kapacitet službe unutar agencija za sprovođenje zakona i drugih nadležnih organa, koji moraju postići potrebne standarde u ovim oblastima. Iako najdetaljniji deo politika EU-a o pravdi, slobodi i bezbednosti je Acquis Schengen, gde se uključuje ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola u EU, međutim, za nove zemlje članice bitni delovi Acquis Schengen-a se sprovode nakon posebne odluke Saveta donesene nakon pristupanja. Što se tiče vladavine prava, zahtevi SSP-a i od drugih mehanizama za pristupanje EU-a sastoje se u jačanju i konsolidaciji institucija za vladavinu zakona. Ovo je naročito navedeno u članu 83. SSP-a, u kojem se navodi da će saradnja u ovoj oblasti posebno biti fokusirana na jačanje nezavisnosti, nepristrasnosti i odgovornosti sudstva. U tom smislu, naročito je neophodno razviti profesionalne kapacitete među pripadnicima policije, tužilaca i sudija kako bi sprečili, istražili, gonili i osuđivali dela organizovanog kriminala, korupcije i terorizma. Zahtevi SSP-a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, s druge strane, izričito nameće niz obaveza za Kosovo, koje se nalaze u Naslovu VII, odnosno u članovima 83-93. SSP-a. Prema SSP-u, u oblasti upravljanja granicom, Kosovo će se pobrinuti o usklađivanju odgovarajućeg zakonodavstva u skladu sa Acquis-om EU-a, intenziviranju regionalne saradnje, razmene informacija, izgradnju institucionalnih kapaciteta i borbi protiv prekograničnog kriminala. Što se tiče politike viza, Kosovo će se pobrinuti za transponovanje u kratkom periodu odgovarajuće domaće zakonodavstvo tako da bude usklađeno sa Acquis-om EU-a. Posebno, Kosovo će se pobrinuti o proširenju i funkcionisanju mreže sistema za izdavanje viza. Što se tiče migracija uopšte, Kosovo će uskladiti domaće zakonodavstvo sa Acquis-om EU-a o uslovima ulaska i pravnog boravka stranaca na Kosovu, uslovima za zapošljavanje, spajanja porodice, dugoročni boravak, studije, istraživanje, kvalifikovane radnike, sezonske radnike, kretanje radnika unutar preduzeća i kaznene mere protiv poslodavaca. Za upravljanje regularne migracije, Kosovo će poštovati princip poštenog i jednakog tretmana stranih žena i muškaraca, uz promociju njihove integracije.
|238
Što se tiče sprečavanja i kontrole ilegalne migracije, Kosovo će nastaviti da preduzme neophodne mere za sprečavanje i kontrolu ilegalnih migracija, uključujući trgovinu ljudima i krijumčarenje migranata. Takođe će obezbediti zaštitu osnovnih prava migranata i pružanja pomoć migrantima u potrebi. Kosovo će nastaviti sa repatrijacijom i vraćanjem državljana Kosova, državljana trećih zemalja i lica bez državljanstva koji su ušli na teritoriju bilo koje zemlje EU-a preko Kosova ili koji su ušli na teritoriju Kosova putem bilo koje zemlje članice EU-a. Takođe, Kosovo će početi pregovore o potpisivanju sporazuma kako bi se odredile konkretne procedure za repatrijaciju ovih osoba. Takođe, Kosovo će opremiti svoje građane odgovarajućim ličnim dokumentima i obezbediti administrativne olakšice za tu svrhu. Kosovo će nastaviti napore da potpiše sporazume za repatrijaciju u okviru mogućnosti sa zemljama koje su deo procesa stabilizacije i pridruživanja i preduzimaće potrebne mere kako bi osigurale brzu i fleksibilnu primenu ovih sporazuma. U politici azila, Kosovo će garantovati međunarodne standarde u skladu sa Ženevskom konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. god. i Protokolom o statusu izbeglica iz 1967. god.. Posebna pažnja će biti posvećena pravima azilanata, poštujući princip "non refoulement". U kratkom roku, Kosovo će osigurati usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa Acquis-om EU-a, naročito u pogledu prihvatanja azilanata, obrađivanja zahteva za azil i u upravljanju povratka azilanata u zemlji porekla. U cilju sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala i drugih ilegalnih aktivnosti, Kosovo će uskladiti zakonodavstvo sa Acquis-om EU-a i ojačati mehanizme za sprečavanje i borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala. Kosovo će učestvovati i sarađivati sa regionalnim i međunarodnim mehanizmima u borbi protiv organizovanog kriminala i pridržavaće se međunarodnih konvencija i instrumenata u ovoj oblasti. Što se tiče pranja novca i finansiranja terorizma, Kosovo će preduzeti neophodne mere kako bi sprečilo korišćenje finansijskih sistema u cilju pranja prihoda od kriminalnih aktivnosti i finansiranja terorizma. Kosovo će uskladiti domaće zakonodavstvo sa Acquis-om EU-a i ojačaće mehanizme za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, istovremeno i usvajanje međunarodnih standarda u ovoj oblasti naročito standarde koje preporučuje FATF (Financial Action Task Force). Što se tiče saradnje u borbi protiv nezakonitih droga, Kosovo će nastaviti saradnju kako bi se obezbedio uravnotežen i integrisan pristup pitanjima u vezi sa drogom, uz usklađivanje zakonodavstva sa Acquis-om EU-a i jačanje struktura za borbu protiv nezakonitih droga. Kosovo će se takođe usredsrediti na upravljanje zdravstvenim i socijalnim posledicama zloupotrebe drogama i efikasnom upravljanju prekursorima, u skladu sa zajedničkim načelima strategije EU-a o drogama i drugim relevantnim dokumentima. U oblasti borbe protiv terorizma, Kosovo će nastaviti sa usklađivanjem zakonodavstva sa Acquis-om EU-a i ojačaće institucionalne mehanizme za sprečavanje, suzbijanje i finansiranje terorizma, obezbeđivanjem vladavine prava, ljudskih prava, osnovnih sloboda, međunarodnog prava o izbeglicama i međunarodnom humanitarnom pravu. Kosovo će se pridržavati međunarodnih konvencija i instrumenata u ovoj oblasti. Zahtevi iz drugih mehanizama U oblasti upravljanja granicom, u izveštaju EK o Kosovu za 2016. godinu i nalazi iz podkomisije za pravdu, slobodu i bezbednost navode da treba u potpunosti da se primeni pristup policiranja predvođeno inteligencijom, uključujući potpuno korišćenje potencijala NCUG-a kao i da treba postojatijasnija komunikacija između centralnog, regionalnog i lokalnog nivoa o obaveštajnim zahtevima. Takođe, potrebno je da se još naporno da se radi na sprovođenje plana razvoja Nacionalnog centra za upravljanje granicom (NCUG). Štaviše, zaključci koje proizilaze iz pod-komisije za pravdu, slobodu i bezbednost za 2017. godinu naglašavaju potrebu da se sprovede pristup policiranja predvođeno inteligencijom koristeći
|239
potpuno potencijal Nacionalnog centra za upravljanje granicom, uključujući potpuno korišćenje IT sistema kao i prikupljanje, usklađivanje, analizu i korišćenje statističkih podataka. Što se tiče oblasti azila, izveštaj EK za 2016. godinu naglašava potrebu za efikasnijim mehanizmima za identifikaciju zemalja porekla i profilizaciju osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita. U oblasti migracije, u izveštaju EK o Kosovu za 2017. godinu se identifikuju nekoliko izazova, uključujući veliki broj kosovskih azilanata u zemljama EU-a, kao i potrebu za efikasnim dugoročnim merama u cilju sprečavanja sličnih situacija i u buduće. Štaviše, treba da se nastavi sa ponovnim prijemom tih osoba kao i sa njihovom održivom re-integracijom. U tom smislu, ovaj izveštaj ukazuje na potrebu za efikasniju potrošnju fonda za reintegraciju u cilju punog korišćenja raspoloživih sredstava za ovaj proces, kao i značaj povećanja kapaciteta na opštinskom nivou u cilju postizanja efikasnog upravljanja procesima re-integracija na ovom nivou. Što se tiče zaključaka podkomisije za pravdu, slobodu i bezbednost 2017, kosovske vlasti treba da nastave da preduzmu konkretne korake u rešavanju ilegalne migracije sa Kosova, kao što je podizanje ciljane svesti o posledicama ilegalne migracije. Što se tiče oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, u izveštaju EK o Kosovu za 2016. godinu ukazuje se na značaj saradnje između Jedinice finansijske inteligencije u Ministarstvu finansija i ključnih organa protiv pranja novca, kao i saradnje i bolje koordinacije, posebno policije i tužilaštva. U oblasti finansiranja terorizma, u izveštaju EK-a o Kosovu u 2017. godini navodi se da zakonodavni okvir Kosova za zaplenu i konfiskaciju ne sadrži posebne odredbe koje omogućavaju vlastima da preduzmu neophodne preventivne i kaznene mere za zamrzavanje i, ako je potrebno, bez odlaganja i konfiskaciju sredstva ili druga imanja povezana sa terorističkim aktivnostima u skladu sa odgovarajućim rezolucijama OUN-a. Zaključci sa sastanka u okviru pod- komisije za pravosuđe, slobodu i bezbednost naglašavaju potrebu za nastavak napora za jačanje kapaciteta Jedinice finansijske inteligencije (JFI), uključujući i međuinstitucionalnu saradnju sa vlastima za sprovođenje zakona i subjektima izveštavanja, posebno u oblasti obrade sumnjivih finansijskih transakcija. Što se tiče oblasti borbe protiv narkotika, u izveštaju EK-a o Kosovu 2016 navodi se da nedostatak bezbednog skladištenja narkotika i prekursora zaplenjenih pre njihovog uništavanja i dalje ostaje zabrinjavajuće pitanje. Izveštaj navodi da nedostaje adekvatni način tretiranja, skladištenja i uništavanja prekursora. Nadalje, potrebno je dalje sprovođenje policiranja predvođeno inteligencijom kao i da Kosovo treba intenzivirati borbu protiv uzgajanja i trgovine narkotika. Što se tiče oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, Kosovo je u ranoj fazi u tom pogledu. U izveštaju se navodi da broj konačnih kazni, finansijskih istraga i konačne zaplene sredstava i dalje ostaje nizak, dok zamrzavanje imovine se povećalo. Organizovani kriminal nastavlja da bude nekažnjeno na severu Kosova. Uopšteno, postignut je mali napredak u ispunjavanju preporuka identifikovanih prošle godine. Zaključci sa sastanka podkomiteta za pravdu, slobodu i bezbednosti, naglašavaju potrebu da se nastave napori za podržavanje dostignuća navedene u izgradnji profesionalne, nezavisne i specijalizovane policijske službe u zemlji, uključujući i pružanje redovne specijalizovane obuke, kao i relevantnih resursa za specijalizovanu opremu i osoblje. Takođe preporučuje se da se nastavi sa aktivnostima za podizanje svesti i specijalizaciju policijskih i tužilačkih službi kao i u izgradnji njihovih kapaciteta za borbu protiv kibernetičkog kriminala. Što se tiče borbe protiv terorizma, u izveštaju EK-a o Kosovu u 2016. godini, navodi se da Kosovo treba da razvije specijalizovanu obuku u istražnim tehnikama za tužioce i policajce kao i da agencije za sprovođenje zakona na Kosovu nemaju stručnost i opremu za istraživanje složenih slučajeva terorizma. Takođe, izazov
|240
ostaje nedostatak programa za deradikalizaciju i reintegraciju, s obzirom na veliki broj građana Kosova koji su se vratili iz konfliktnih zona. Zaključci podkomisije za pravdu, slobodu i bezbednost preporučuju da se nastavi sa stabilnim sprovođenjem strategije za borbu protiv terorizma i strategijom za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizacije koja dovodi do terorizma, posebno postupcima koji pripadaju Ministarstvu obrazovanja u cilju jačanja mera prevencija. Što se tiče oblasti međunarodne pravne saradnje u krivičnim i građanskim stvarima, izveštaj EK 2016 naglašava nedostatak zaključivanja sporazuma u ovoj oblasti sa ciljem intenziviranja međunarodne pravne saradnje. Ako se pozivamo zaključcima koje proizilaze iz sastanku pod-komisije za pravdu, slobodu i bezbednost 2017, u oblasti međunarodne pravne saradnje, kosovske institucije treba da nastave svoje napore za sprovođenje Haške konvencije o ukidanju zahteva za legalizaciju stranih zvaničnih dokumenata iz 1961 ("Apostilska konvencija") i da razmotri pristupanje ostalim instrumentima Haške konferencije o privatnom međunarodnom pravu, posebno Konvencije o građanskim aspektima međunarodne otmice dece, 1980. Sadašnje stanje Zakonodavni okvir i okvir politika Zakonodavni okvir i okvir politika u oblasti upravljanja granicama Što se tiče zakonodavnog okvira u oblasti upravljanja granicama i njegovog usklađivanja sa Acquis-om EU-a, vršena je analiza stanja u 2013. godini. Kao ishod, u septembru 2013. god. je usvojen Zakon br. 04/L-214 o izmeni i dopuni zakona br. 04/L-072 o kontroli i nadzoru državne granice, obezbeđujući uključivanje odredaba Uredbe br. 562/2006/EZ (Zakonik o šengenskim granicama) i Uredbe (EZ) 1931/2006 Evropskog parlamenta i Saveta o postavljanju pravila o pograničnom lokalnom saobraćaju. Ove dve uredbe su transponovana u AU br. 08/2010 o obliku, sadržini i načinu postavljanja znakove upozorenja i napisanih znakova na graničnim prelazima u graničnom pojasu, AU br. 03/2010 o označavanju granične linije, kao i u AU br. 30/2012 o pravilima lokalnog graničnog saobraćaja. Takođe je usvojen i Zakon br. 04/L-216 o saradnji između organa uključenih u integrisanom upravljanju granicom koji odražava Smjernice o integrisanom upravljanju granicom na spoljnoj saradnji EU-a. U oblasti viza, Republika Kosovo usvojila je osnovni pravni okvir. Naime, Zakon br. 04/-219 o strancima i AU MIP br. 01/2014 o postupcima izdavanja viza za strance u diplomatskim i konzularnim predstavništvima Republike Kosovo što odražava odredbe Uredbe (EC) br. 810/2009 (Zakon o vizama). Što se tiče politike u oblasti IUG-a, vlada Republike Kosova je usvojila Nacionalnu strategiju za IUG 2013-2018, koja se zasniva na domaćem zakonodavstvu i zakonodavnim aktima i strateškim dokumentima EU-a kao što su: Zaključci Saveta od 4-5. decembra 2006. god. o integrisanom upravljanju granicama (2768 Sastanak saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, održan u Briselu), Smernice o integrisanom upravljanju granicom u spoljnoj saradnji EU-a 2009, preporuke koje su se proizašle iz Šengenskog kataloga (preporuka iz Saveta EU 7864/09), Dokumenat EU Blueprint za carine i Uredba (EC) br. 810/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. god. o uspostavljanju Zakonika zajednice o vizama (Zakonik o vizama) i najboljih praksi EU. Zakonodavni okvir i okvir politika u oblasti upravljanja migracijama Što se tiče upravljanja migracijama, Republika Kosovo je usvojila odgovarajuće zakonodavstvo, odnosno Zakon br. 04/L-219 o strancima, Zakon br. 03/L-208 o readmisiji, Zakon br. 04/L-217 o azilu i Zakon br. 04/L-215 o državljanstvu i Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima.
|241
Zakonom o strancima uređuju se uslovi za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranaca na teritoriji Republike Kosovo. Ovaj zakon je transponovan sledećim aktima EU-a:
Uredbom (EC) br. 810/2009 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju Zakona o zajednici o vizama- delimično transponovan;
Direktivom 2009/52/EC Evropskog parlamenta i Saveta kojom se predviđaju minimalni standardi za sankcije i mere za poslodavce za zaposlene iz trećih zemalja sa nezakonitim boravkom- potpuno transponovana;
Direktivom 2009/50/EC Saveta o uslovima ulaska i boravka državljana trećih zemalja u svrhu zapošljavanja – potpuno transponovana;
Direktivom 2008/115/EC Evropskog parlamenta i Saveta o standardima i zajedničkim procedurama u državama članicama za vraćanje državljana trećih zemalja sa nezakonitim boravkom – potpuno transponovana;
Direktivom 2005/71/EC Saveta o specifičnim postupcima za prijem državljana trećih zemalja u istraživačke svrhe - delimično transponovana;
Direktivom 2004/81/EC Saveta o dozvolama za boravak izdate državljanima trećih zemalja koji su žrtve trgovine ljudima ili koji su bili predmet postupka za olakšanje ilegalne imigracije, koji sarađuju sa nadležnim vlastima- delimično transponovana;
Direktivom 2004/114/EC Saveta o uslovima prijema državljana trećih zemalja za potrebe studija, programa razmene đaka, besplatne obuke ili volonterske usluge – delimično transponovana;
Direktivom 2003/109/EC Saveta o statusu državljana trećih zemalja koji su dugoročni stanovnici - delimično transponovana;
Direktivom 2003/86/EC Saveta o pravu na spajanje porodice, potpuno transponovana;
Direktivom 96/71/EC Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa prenosom radnika u okviru pružanja usluga – potpuno transponovana;
Direktivom 2011/98/EU Evropskog parlamenta i Saveta o jedinstvenom postupku za apliciranje jedinstvenu dozvole za državljane trećih zemlja za boravak i rad na teritoriji države članice i niz zajedničkih prava- delimično transponovana;
Direktivom 2001/51/EC Saveta, koji dopunjuje odredbe člana 26. Konvencije koja primenjuje Šengenski sporazum od 14. juna 1985- delimično transponovana;
Direktivom 2002/90/EC Saveta o definisanju olakšavanja ulaska, tranzita i neovlašćenog boravka- potpuno transponovana.
Zakon o readmisiji određuje pravila i postupke za readmisiju lica koje je državljanin Republike Kosova ili strancu koji ne ispunjava uslove za ulazak ili boravak na teritoriji države molilje. Primena zakonodavstva o readmisiji ima prednost u smislu saradnje za readmisiju sa zemljama sa kojima Kosovo još nije potpisalo bilateralne sporazume o readmisiji. Ovaj zakon je usklađen sa sledećim aktima EU-a i međunarodnim aktima:
Direktivom 2008/115/EC Evropskog parlamenta i Saveta o zajedničkim standardima i postupcima država članica za povratak državljana trećih zemalja koji nezakonito borave;
Evropskom konvencijom o ljudskim pravima;
Konvencijom OUN o statusu izbeglica (Ženevska konvencija, 1951) kao i sa Protokolom za njeno sprovođenje (Njujorški protokol, 1967);
Konvencijom OUN o pravima deteta; i
Poveljom o osnovnim pravima Evropske unije Takođe, do sada je Vlada Republike Kosovo potpisala 21. bilateralnih sporazuma o readmisiji. Zakon o državljanstvu utvrđuje postupke za sticanje, gubitak i ponovno sticanje državljanstva Republike Kosovo.
|242
Isto tako, usvojeno je niz strateških dokumenata, kao što su Strategija i Nacionalni akcioni plan 2013-2018 o integrisanom upravljanju granicom, koji se zasnivaju na nacionalnom zakonodavstvu i zakonodavna akta i strateška dokumenta EU-a, i to: Zaključke Saveta od 4-5. decembra 2006. god. o integrisanom upravljanju granicom (susret Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove, održan u Briselu), Uputstva o integrisanom upravljanju granicom u spoljnoj saradnji EU-a, 2009, preporuke proizašlih iz Šengenskog kataloga o kontroli spoljnih granica, (preporuka Saveta EU 7864/09), Dokument EU Blueprint o carini) i Uredba (EK) br. 810/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. god. o stvaranju Zakonika zajednice za vize (Zakonik o vizama) i najbolje prakse EU-a. Takođe je usvojena Državna strategija i Akcioni plan za migraciju 2013-2018 i Nacionalna strategija za repatrijaciju 2013-2018, koje se primenjuju u nacionalnom zakonodavstvu i međunarodnim aktima, i to: Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Ženevskoj konvenciji iz 1951. god. o statusi izbeglica i njenom Protokolu iz 1967. god., Njujorškoj konvenciji za lica bez državljanstva, Konvenciji OUN-a o eliminisanju svih oblika diskriminacije protiv žene, Konvenciji OUN-a iz 1984. god. protiv mučenja i drugog surovog, neljudskog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, Evropskoj konvenciji o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda i njenim protokolima, Konvenciji OUN-a o pravima deteta kao i Međunarodnom konvencijom o građanskim i političkim pravima i njenim protokolima. Takođe je odobren Prošireni i laki profil migracije koji je sveobuhvatan dokument, sa standardnim podacima o migraciji i podacima o drugim oblastima koje potencijalno utiče na fenomen migracija, kao što su: ekonomsko i socijalno stanje, tržište rada, ljudski kapital, obrazovanje, trgovina, itd. Zakonodani okvir i okvir politika u oblasti azila U oblasti azila, Republika Kosovo je usvojila osnovni Zakonodavni okvir i okvir politika u oblasti azila. Konkretnije, usvojen je Zakon o azilu, u julu 2013. god.. Ovaj zakon je delimično usaglašavan sa Direktivom 2003/9/EK Saveta o uslovima prijema za azilante; Direktivom 2004/83/EK Saveta o minimalnim standardima o kvalifikaciju i statusu državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva kao izbeglice ili lica koja imaju potrebu za međunarodnu zaštitu (Direktiva o kvalifikacijama); Direktivom 2011/95/EK Evropskog parlamenta i Saveta o standardima i kvalifikaciju državljana trećih zemalja ili lica bez državljanstva kao korisnici međunarodne zaštite, za jedan uniformni status izbeglice ili za kvalifikovana lica za dodatnu zaštitu (Recast); i Direktivom 2005/85/EK Saveta o procedurama azila. Zakonodavni okvir u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Glavni pravni osnov u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma je Zakon br. 03/L-196 o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-178 o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma, Zakon br. 03/L-15 o prijavljivanju i poreklu imovine. Zakon o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma, u cilju sprovođenja Direktive 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. god. o sprečavanju i korišćenja finansijskog sistema u cilju pranja novca i finansiranje terorizma, koja izmenjuje Uredbu EU 648/2012 Evropskog Parlamenta i Saveta, ukida Direktivu 2005/60/EK Evropskog parlamenta i Saveta i Direktivu Komisije 2006/70/EK i sa standardima utvrđenim od Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF). Zakon o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine, koji uređuje proceduru prijavljivanja i kontrole imovine, prihoda i obaveza visokih javnih zvaničnika, članova porodice, predviđa sankcije u slučaju povreda. Ovaj zakon uređuje takođe proceduru prijavljivanja, kontrole i porekla poklona primljenih od svih zvaničnih osoba. Kada je reč o okviru politike u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, vlada Kosova je donela nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018. Ovaj strateški dokument služi kao putokaz za usmeravanje i kontrolu
|243
aktivnosti odgovarajućih nacionalnih institucija u vezi sa mogućim rizicima u buduće kada se radi o sivoj ekonomiji, pranju novca, finansiranju terorizma i finansijskog kriminala na Kosovu. Zakonodavni okvir u oblasti borbe protiv narkotika Glavni pravni osnov kada je reč o krivičnim delima protiv narkotika, uređuje se odredbama Poglavlja XXIII Krivičnog zakonika br. 04/L-082 Republike Kosovo, kao i Zakonikom br. 04/L-123 o krivičnom postupku. Štaviše, donet je Zakon br. 02/L-128 o narkotičnim lekovima, psihotropskim supstancama i prekursorima, kao i AU br. 10/2019 o administraciji i upotrebi metadona za programe zadržavanja. Zakon o narkotičnim lekovima, psihotropskim supstancama i prekursorima ima za cilj utvrđivanje opštih preventivnih mera i borbu protiv zloupotrebe narkotičnim biljkama, narkotičnim lekovima, psihotropskim supstancama i prekursorima. Imajući u vidu da je ovaj zakon donet 2008. god., prilikom izrade nije uzeto u osnov zakonodavstvo EU-a, međutim Zakon se bazira na konvencije, i to:
Jedinstvena Konvencija Ujedinjenih nacija o opojnim drogama (Njujork, 30. mart 1961), izmenjena i dopunjena Protokolom iz 1972. god. (Ženeva, 25. mart 1972);
Konvencija Ujedinjenih nacija o psihotropskim supstancama (Beč, 2. februar 1988);
Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropskim supstancama (Beč, 20. decembar 1988). Ova konvencija se takođe odnosi i na sudsku saradnju u krivičnim pitanjima.
Što se tiče okviru politike u borbi protiv narkotika, Republika Kosovo je izradila i donela Nacionalnu strategiju i Akcioni plan protiv narkotika 2018-2022. Cilj ove strategije je razvoj politike za preuzimanje odgovornosti za zaštitu pojedinca i društva i problemi koji su posledica zloupotrebe droga i podizanje svesti pojedinaca i društva uopšte, koje omogućava donošenje odluka i odgovornosti u vezi sa zloupotrebom droga. Zakonodavni okvir u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i policijske saradnje U nastavku su glavna pravna akta za sprečavanje i borbu protiv organizovanog kriminala u Republici Kosovo: Krivični zakonik Republike Kosovo je, u cilju odražavanja Acquis-a EU, delimično usklađen sa sledećim aktima:
Okvirnom odlukom za borbu protiv organizovanog kriminala (Okvirna odluka 2008/841/JHA),
Okvirnom odlukom o uvođenju krivičnih sankcija protiv falsifikovanja evra (Okvirna odluka 2000/383/JHA, izmenjena Okvirnom odlukom 2001/888/JHA), i
Okvirnom odlukom za borbu protiv prevare i falsifikovanja sredstava koja ne uključuju gotovinske isplate (Okvirna odluka 2001/413.JHA),
Direktivom 2001/36 EU-a za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudskim bićima,
Direktivom 2011/93E EU-a za borbu protiv seksualne zloupotrebe i korišćenja dece,
Okvirnom odlukom Saveta 2004/757/JHA o minimalnim odredbama o sastavnim elementima krivičnih dela i kaznama u oblasti trgovine nezakonitom droge.
Zakonik o krivičnom postupku, u cilju odražavanja Acquis-a EU-a, usklađivan je sa Evropskim zakonodavstvom vezano za pitanja krivičnog postupka, i to:
Direktivom 2010/64/EU o pravu na tumačenje i prevođenje u krivičnom postupku;
Direktivom 2012/29/EU o pravu na informisanje u krivičnom postupku;
Direktivom 2012/29/EU koja uspostavlja minimalne standarde o pravima, podršci i zaštiti žrtava zločina i koja zamenjuje Okvirnu odluku Saveta 2001/220/JHA
Direktivom 2013/48/EU o pravu na kontakt sa braniocem/advokatom u krivičnom postupku i proceduri u Evropskom nalogu za hapšenje, kao i pravo na informisanje trećeg lica o ograničenju
|244
slobode i mogućnosti komunikacije sa trećim licima i konzularnim organima u vezi ograničenja slobode
Okvirnom odlukom Saveta 2005/212/JHA i Okvirnom odlukom Saveta 2000/383/JHA. Zakon o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma utvrđuje mere, nadležne organe i procedure za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Zakon o zaštiti svedoka uređuje posebne i hitne mere, oblike i postupke za zaštitu svedoka i saradnika pravosuđa. Zakon o sprečavanju i borbi protiv kibernetičkog kriminala ima za cilj sprečavanje i borbu, konkretnim merama, za sprečavanje, otkrivanje i sankcionisanje kršenja preko kompjuterskih sistema, pružajući poštovanje ljudskih prava i zaštitu ličnih podataka. Zakon o upravljanju zaplenjenom i konfiskovanom imovinom br. 03/L-141 je usklađivan sa Okvirnom odlukom Saveta 2005/212/JHA, Okvirnom odlukom Saveta 2007/845/JHA, i Okvirnom odlukom Saveta 2006/783/JHA. Zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim pitanjima, uređuje uslove i procedure o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim pitanjima između Republike Kosova i drugih država. Ovaj zakon je usklađivan sa Okvirnom odlukom Saveta 2003/577/JHA, Okvirnom odlukom Saveta 2006/783/JHA o primeni principa zajedničkog prijema naloga za konfiskaciju, Okvirnom odlukom Saveta 2007/845/JHA; Okvirnom odlukom Saveta 2001/413/JHA; kao i Okvirnom odlukom Saveta 2007/845/JHA. Zakon o zaštiti informatora ima za cilj da uspostavi pravnu osnovu za podsticanje službenika za prijavljivanje nezakonskih radnji, gde prema definiciji informator znači: svako lice, građanin ili zaposleni koje u poverenju informiše nadležni organ u javnim institucijama na centralnom ili lokalnom nivou, instituciji, javnom ili privatnom preduzeću za svaku opravdanu sumnju da postoji nezakonita radnja. Zakon o policiji uređuje ovlašćenja i obaveze policije u Republici Kosovo, njeno organizovanje i druga pitanja vezi aktivnosti i delovanja policije Republike Kosova. Zakon o narkotičnim lekovima, psihotropskim supstancama i prokusorima uređuje proizvodnju, promet na veliko i malo, uvoz, izvoz, tranzitni prelaz, transport, kupovinu, snabdevanje, prodaju, posedovanje, potrošnju, upotrebu i reklamiranje biljaka od kojih se mogu proizvoditi narkotici, narkotični lekovi, psihotropske supstance i prekursori. b) Utvrđuje obaveze odgovornih vlasti koji su nadovezani ovim supstancama; c) Klasifikuje biljke, narkotične lekove, psihotropske supstance i prekursora na osnovu njihove opasnosti prilikom korišćenja u medicini i veterinarstvu; d) Utvrđuje opšte mere za suzbijanje i sprečavanje zloupotrebe biljaka, narkotičnih lekova, psihotropnih supstanci i prekursora; e) Utvrđuje kaznene mere u slučaju povreda odredaba ovog zakona, i normativnih akata na osnovu ovog zakona. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Uredbom (EC) NR 1258/2013 Evropskog parlamenta i saveta od 20. novembra 2013. god., koja izmenjuje i dopunjuje Uredbu (EC) e 273/2004 od 11. septembra 2004. god. o prekursorima. Zakon o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima je delimično usklađivan sa Direktivom 2011/36/BE o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti njihovih žrtava. Zakon o nadoknadi žrtava zločina, čiji je cilj izrada i funkcionalizacija programa za nadoknadu žrtava zločina. Ovaj zakon je delimično usklađivan sa Direktivom Saveta 2004/80/EZ o nadoknadi žrtava zločina; ovaj zakon odražava zahtev direktive, u vezi sa procedurama o nadoknadi žrtava zločina u preko-
|245
graničnim primerima, kao i uspostavljanje organa za donošenje odluka i pomoći u slučajevima nadoknade žrtava. Zakon o kontroli državne granice uređuje graničnu kontrolu, policijska ovlašćenja unutar države, saradnju između državnih organa koji imaju nadležnost u upravljanju granicom. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ima za cilj izvršenje krivičnih sankcija, prekršajnih sankcija i mera prinudnog tretiranja i primenjivanja mere pritvora. Zakon o Kosovskoj obaveštajnoj agenciji, na osnovu člana 65(1) i 129. Ustava Republike Kosovo osniva Kosovsku obaveštajnu agenciju, koja ima za cilj da brzo i odgovorno prikuplja, analizira i distribuira informacije. Zakon o Državnom tužiocu osniva i uređuje organizovanje, jurisdikciju, funkcionisanje, nadležnosti i obaveze Državnog tužioca. U cilju usklađivanja sa Zakonom o sudovima, ispunjene su odredbe o organizaciji i jasnoj definiciji nivoa tužilaštva i utvrđivanja vršenja funkcija na ovim nivoima državnog tužioca. Jedna od glavnih promena u okviru zakona za državnog tužioca odnosi se na imenovanju novih tužilaca. Takođe, pojednostavljenje procedura za izbor tužilaca i naglašena uloga Saveta izvršeno je u skladu sa evropskim standardima, uzimajući u obzir potrebe i prepreke na terenu, kao i ispunjenje cilja povećanja broja novih kadrova koji postaju deo pravosudnog sistema. Zakon o klasifikaciji informacija i verifikaciji sigurnosti, čiji je cilj osnivanje jedinstvenog sistema za klasifikaciju i očuvanje informacija koje se odnose na interese sigurnosti Kosova, kao i verifikaciju sigurnosti lica koja imaju pristup tim informacijama. Zakon o sudovima uređuje organizovanje, funkcionisanje i jurisdikciju sudova u Republici Kosova. Zakon o zaštiti ličnih podataka utvrđuje prava, nadležnosti, načela i mere u vezi sa zaštitom ličnih podataka i osniva instituciju koja je odgovorna za nadgledanje legitimnosti obrade podataka. Zakon o presretanju elektronskih komunikacija uređuje procedure i uslove o presretanju elektronskih komunikacija koja se realizuju za potrebe krivičnog postupka od državnih institucija osnovanih zakonom i utvrđuje uslove presretanja za potrebe sigurnosti Republike Kosovo i njegovih građana, osnovane zakonom. Kada je reč o odgovarajućim strategijama i politikama, Kosovo je donelo neophodna strateška dokumenta za borbu protiv organizovanog kriminala:
Nacionalnu strategiju i Akcioni plan Republike Kosovo protiv organizovanog kriminala 2018-2022;
Nacionalnu strategiju i Akcioni plan Republike Kosovo protiv narkotika 2018-2022;
Nacionalnu strategiju i Akcioni plan Republike Kosovo protiv trgovine ljudima 2015- 2018;
Strategiju Policija predvođena od inteligencije 2014- 2017;
Strategiju o kontroli i prikupljanju malog i lakog oružja 2017-2022; Zakonodavni okvir u oblasti suzbijanja terorizma Što se tiče borbe protiv terorizma, postoji osnovni zakonodavni okvir, odnosno odredbe Krivičnog zakonika br. 04/L-082 Republike Kosova i Zakonika br. 04/L-123 o krivičnom postupku. Štaviše, izrađen je Zakon br. 04/l-178 o izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-196 o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma, kao i Zakon br. 05/L-002 o zabrani udruživanja u oružane sukobe van teritorije zemlje.
|246
Zakon o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma utvrđuje mere, nadležne organe i procedure za otkrivanje i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Zakon o zabrani udruživanja u oružane sukobe van teritorije zemlje utvrđuje krivično delo udruživanja ili učešća u stranoj vojsci ili policiji, u strane paravojne ili parapolicijske formacije, u grupna ili individualna organizovanja, u bilo koje oblike oružanih sukoba van teritorije Republike Kosova. Što se tiče okvira politika u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma, vlada Kosova je donela sledeća akta: Nacionalnu strategiju Republike Kosova protiv terorizma 2012-2017, čiji je cilj jačanje institucionalnih mehanizama, namenjenim sprečavanju i borbi protiv terorizma, izgradnja saradnje i institucionalne koordinacije na nivou zemlje, ali i jačanje međunarodne saradnje. Nacionalnu strategija za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i ekonomskog kriminala 2014-2018 služi kao strateški dokument i putokaz za usmeravanje i kontrolu aktivnosti odgovarajućih nacionalnih institucija u vezi sa mogućim rizicima ubuduće kada je reč o sivoj ekonomiji, pranju novca, finansiranju terorizma i finansijskom kriminalu na Kosovu. Strategija o sprečavanju nasilnog ekstremizma i radikalizma koji vodi u terorizam 2015 – 2020, ima za cilj adresiranje podsticajnih i privlačnih faktora koji utiču na radikalizaciju stanovništva, naročito mladih. Kroz ostvarivanje četiri strateška objektiva: Rano identifikovanje - uzroka, faktora i ciljnih grupa; Sprečavanje – nasilnog ekstremizma i radikalizma; Intervencija – u cilju sprečavanja opasnosti od nasilnog radikalizma; Deradikalizacija i reintegracija – radikalizovanih osoba kao i specifični objektivi/mere, u okviru kojih Vlada Republike Kosova ima za cilj da sprečava i smanjuje opasnost od nasilnog radikalizma i ekstremizma. Zakonodavni okvir u oblasti međunarodne pravne saradnje u krivičnim i građanskim pitanjima U nastavku su glavna pravna akta u oblasti međunarodne pravne saradnje u krivičnim i građanskim pitanjima u Republici Kosova. Zakon o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim i građanskim pitanjima uređuje uslove i procedure o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim i građanskim pitanjima između Republike Kosova i drugih država. Zakon utvrđuje da se: međunarodna pravna saradnja može ostvarivati i u vezi sa međunarodnim organizacijama ili institucijama, onda kada je to potrebno. U nedostatku međunarodnog sporazuma između Republike Kosova i strane države, međunarodna pravna saradnja se može pružiti na osnovu načela o reciprocitetu. Sudske procedure pružanja međunarodne pravne saradnje uređuju se odredbama krivičnog postupka, osim ako je drugačije predviđeno ovim zakonom. Republika Kosova treba da primeni formalnosti i procedure izričito navedene od države koja traži, ukoliko takve formalnosti i procedure nisu u suprotnosti sa osnovnim načelima domaćeg zakonodavstva. Ovaj zakon je usklađen sa:
Okvirnom odlukom Saveta 2003/577/JHA o izvršenju naloga o zamrzavanju imovine ili dokaza u Evropskoj uniji;
Okvirnom odlukom Saveta 2006/783/JHA o primeni načela uzajamnog priznavanja naloga o konfiskaciji;
Okvirnom odlukom Saveta 2007/845/JHA od 6. decembra 2007. god. o saradnji između Kancelarija o konfiskaciji imovina država članica u oblasti traženja i identifikacije prihoda ili druge imovine, vezane od/sa kriminalom;
Okvirnom odlukom Saveta 2001/413/JHA od 28. maja 2001. god. o borbi protiv prevare i falsifikovanja oblika plaćanja koja ne uključuju gotovinu;
Institucionalni okvir
|247
Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti upravljanja granicom Glavne agencije Republike Kosova, uključenih u IUG, kategorišući ih prema njihovoj funkciji, kontrola lica i kontrola roba, su: Policija Kosova, Carina Kosova i Agencija za hranu i veterinu (AHV). Policija Kosova, tačnije Odeljenje za granice Policije Kosova, radi sa 1,317 zaposlenih i odgovorno je za upravljanje i kontrolu u GPK, duž zelene i plave granice, unutar Republike Kosova, vezano za granična pitanja; bezbednost na međunarodnim aerodromima u saradnji sa operatorom i nadležnim organima vlasti; sprečavanje terorističkih akata u saradnji sa svim agencijama za sprovođenje zakona, utvrđivanje prava svake osobe koja želi da ulazi ili napusti Kosovo vezano za zahteve viza i ulazak, privremeno zatvaranje granica (zasnovano na odluku vlade), kao i izdavanje privremenog ovlašćenja za prelazak granice, zelene i plave granice. Ovo odeljenje je organizovano na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou. Na regionalnom nivou, uključeni su regioni sever, istok, zapad i Međunarodni Prištinski aerodrom, kao i od svih policijskih stanica na svim graničnim prelazima kao i policijskih stanica za nadzor zelene/ plave granice. Carina Kosova je odgovorna da primeni procedure i operacije koje se traže Zakonikom o carini i akcizama o robi koja ulazi, izlazi ili prolazi kroz teritoriju Kosova, kao i da adresira svaku neregularnost u tom aspektu (uključujući i izricanje novčanih kazni). AHV, između ostalog, odgovoran je da vrši kontrolu stoke i druge robe i hrane koja ulazi, izlazi i prolazi u GP Republike Kosova. U cilju obezbeđivanja odgovarajuće saradnje i koordinacije između ovih agencija, osnovane su i potrebne strukture u toj svrhi. Radi se o Izvršnom odboru o IUG, koji se sastoji od Nacionalnog koordinatora o IUG-u, direktora Odeljenja granične policije, Generalnog direktora Carina Kosova, Načelnika Kosovske agencije za hranu i veterinu, Generalnog sekretara MEI kao i predstavnika ostalih institucija po potrebi. IUG-u, štaviše, opslužuje i Nacionalni centar za upravljanjem granice, čija funkcija je koordinacija aktivnosti i operacija koji proizilaze iz zahteva uključenih organa u IUG, pružajući im podršku i olakšavajući razmenu informacija. NCUG ima za zadatak da preko sistema fotografisanja, snimanja i osmatranja kamerama TVZM (CCTV) i automatskim čitačima registarskih tablica (ANPR), nadzire aktivnosti u graničnim prelazima, da blagovremene obavesti odgovorne osobe o sumnjivim aktivnostima u GP i zelenoj/plavoj liniji i da koordinira postupke organa uključenih u kontroli i nadgledanju granice. U okviru centra funkcioniše i Zajednička jedinica obaveštavanja, analize rizika i pretnji (ZJOARP) čiji je zadatak prikupljanje, ocenjivanje, analiza, upoređivanje i usaglašavanje podataka i informacija između svih organa uključenih u IUG i da na osnovu tih informacija nedeljno, mesečno i godišnje vrši zajedničke analize rizika i pretnji. Što se tiče međunarodne saradnje u oblasti upravljanja granicom, do sada su potpisana 23. sporazuma i protokola o policijskoj saradnji u graničnom pojasu sa Albanijom, Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom. Takođe su potpisana i 12. sporazuma o carinskoj saradnji sa Albanijom, Crnom Gorom, Finskom, Mađarskom, Makedonijom, Slovenijom, Turskom, Francuskom, Italijom, Poljskom, Austrijom i Velikom Britanijom. Osim potrebe o usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU-a, postoji i niz drugih aspekata koje treba poboljšati, kako bi upravljanje granicom bilo efikasno. Sa tehničkog aspekta, Sistem o upravljanju granicom je već unapređen i završeno je sprovođenje ovog unapređenja, uz nadovezivanje i koordinaciju sa bazom podataka drugih sistema unutar i van Kosovske policije kao i da je ostavljena mogućnost da ubuduće povezuje i sa ostalim sistemima prema potrebi i planu. Ovaj sistem sada je efikasniji i bezbedniji u kontroli dokumenata jer sada ovaj sistem može da očitava i registruje sve biometrijske dokumente. Takođe, imajući u vidu značaj NCUG, kao centar koji okuplja u jednom mestu službenike
|248
policije, carina i Agencije za hranu i veterinu, postoji potreba za daljim unapređivanjem tog centra, kako sa tehničkog, takođe i sa aspekta izgradnje kapaciteta kroz izradu odgovarajućih razvojnih planova. Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti vizne politike Glavnu odgovornost za primenu viznog režima ima Ministarstvo inostranih poslova (MIP). Od 1. jula 2013. god., vlada Republike Kosova je uvela vizni režim za državljane 88. država koji planiraju da ulaze u Republici Kosovo. Konzularno odeljenje, odnosno Divizija za vize pri ovom ministarstvu je odgovorna za donošenje granične odluke u vezi sa odobrenjem, odbijanjem, povlačenjem ili poništenjem vize (nakon dobijanja preporuke od Direkcije za migraciju i strance, ODAM i ocenjivanja predmeta u celini). Vizni režim nastavlja da se primenjuje uz kompletirano zakonodavstvo i funkcionalni sistem KIVS u 15. diplomatskih misija Kosova i 7. GP. Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti upravljanja migracijom Republika Kosovo je unapredila institucionalni okvir u cilju dostizanja međunarodnih standarda u oblasti migracije, kao i poboljšanja regionalne i međunarodne saradnje. Odgovorne institucije za nadgledanje i sprovođenje politike migracije u Republici Kosovo su sledeće: Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je glavno i odgovorno za sprečavanje i borbu nezakonite migracije kroz integrisano upravljanje granicama; kontrolu stranaca u procedurama aplikacije za vize za ulazak u Republici Kosova i to u bliskoj saradnji sa ostalim odgovarajućim institucijama, granične kontrole o uslovima i kriterijumima za ulazak, boravak i tranzit u Republici Kosova, za opremanje stranaca dozvolom za boravak; za kontrolu zakonitosti boravka stranaca na teritoriji i preduzimanje mera dobrovoljnog odlaska, prinudnog udaljenja, deportacije, zadržavanja ilegalnih stranaca na teritoriji i njihovo vraćanje u zemlji porekla ili tranzitnoj zemlji odakle su došli; za sprovođenje Sporazuma o readmisiji sa drugim zemljama, kao njihovo informisanje o mogućnostima koristi iz programa reintegracije na Kosovu, o regionalnoj saradnji i šire u oblasti razmene statističkih podataka o nezakonitoj migraciji, za identifikaciju i tretiranje žrtava trgovine ljudima u saradnji sa drugim institucijama. Strukture MUP-a koje izvršavaju obaveze i odgovornosti u oblasti migracije su: Odeljenje za državljanstvo, azil i migraciju (Divizija za strance, Divizija za državljanstvo, Divizija za azil, Divizija za readmisiju i povratak, Divizija za planiranje, strategiju i statistike), Odeljenje za reintegraciju repatriranih lica i Policija Kosova, (Uprava za migraciju i strance, Odeljenje za istraživanje organizovanog kriminala) itd. Takođe, funkcionalna je i baza podataka za upravljanje podacima migracije. Odeljenje za državljanstvo, azil i migraciju (ODAM) izrađuje politike, strategije, akcione planove i osigurava blisku koordinaciju sa drugim odgovarajućim organizacijama i institucijama i razvija administrativne, proceduralne direktive i operativna uputstva u saradnji sa pravnim odeljenjem. Takođe, doprinosi u izradi i primeni bilateralnih sporazuma u oblasti migracije. Stara se o readmisiji lica koja se vraćaju iz zemalja koje ih pošalju, razmatra i odlučuje o aplikacijama o državljanstvu i odlučuje o slučajevima lišenja, a takođe i o aplikacijama za azil i međunarodnu zaštitu kao i o aplikacijama o dozvoli za ulazak. ODAM nadzire i Centar za azil i Centar za zadržavanje stranaca, te koordinira i sarađuje sa odgovarajućim ministarstvima i opštinama o readmisanim licima. Odeljenje za reintegraciju repatriranih lica (ORRL) je odgovorno za upravljanje programom za re-integraciju repatriranih lica, koordinira proces reintegracije na centralnom i lokalnom nivou, uključujući pružanje usluga za održivu reintegraciju repatriranih kosovskih državljana. U okviru ovog odeljenja funkcioniše i Sistem za upravljanje slučajevima (SUS) u kome se unose podaci i prate slučajevi korisnika iz Programa za reintegraciju repatriranih lica, koji funkcioniše još od 2010. god.. Strukture koje donose odluke i koordiniraju i bave se reintegracijom repatriranih lica na centralnom i lokalnom nivou su: Odeljenje za reintegraciju u okviru MUP-a, opštinske kancelarije za povratak i zajednice, kao i opštinske komisije za reintegraciju. Takođe, funkcioniše i Komisija za razmatranje žalbi repatriranih lica na centralnom nivou.
|249
Štaviše, funkcionalizovan je i Sistem za upravljanje slučajevima, sa ciljem upravljanja pitanjima reintegracije. Granična policija – Odgovorna je za upravljanje i kontrolu granica protiv ilegalne migracije i trgovine ljudima. Granična policija sarađuje i deluje koordinirano sa organima koji imaju nadležnosti u pitanjima vezanim za azil, izbeglice i boravak stranaca, u cilju postizanja efikasne kontrole i upravljanja migracijom, te nadzire granične prelaze i zelenu i plavu liniju. Uprava za migraciju i strance je odgovorna za popunjavanje inicijalnog zahteva za tražioce azila. Direktorijat za migraciju i strance (PK)- kao specijalizovan direktorijat unutar Granične policije, zadužen je za tretiranje ilegalnog boravka unutar Kosova, kontrolu ulaska i kretanja u Republici Kosova. Ova direkcija vrši inspekcije sumnjivih lokacija u cilju sprečavanja i identifikacije 94 Kosovo 22/11/2013 ilegalnog boravka stranih državljana. Direktorijat za migraciju i strance je odgovoran za popunjavanje inicijalnog zahteva za tražioce azila i takođe za izvršenje odluka za deportaciju stranaca. Direktorijat za istragu trgovine ljudima (PK) – kao specijalizovani organ Policije Kosova je zadužen odgovornošću istrage, hapšenja i krivičnog gonjenja trafikanta i počinioca krivičnih dela trgovine ljudima. Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti azila Kada je reč o institucionalnom okviru, kao odgovorna institucija za upravljanje u oblasti azila je Odeljenje za državljanstvo, azil i migraciju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretnije Divizije za azil. U okviru ovog odeljenja postoji Centar za tražioce azila, koji je funkcionalan, sa smeštajnim kapacitetom do 50 azilanata. Centar za tražioce azila organizuje smeštaj, lekarski pregled, medicinsku i socijalnu pomoć licima koja zahtevaju međunarodnu zaštitu. Centar je otvorenog tipa, što podrazumeva da su smešteni tražioci azila slobodni da se kreću, poštujući unutrašnja pravila Centra. Navedeni centar funkcioniše 24/7 i sa punim kapacitetom. Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Glavne institucije uključene u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma su sledece: Jedinica finansijske inteligencije, osnovana Zakonom 03/L-196, kao centralna nacionalna institucija odgovorna za istraživanje, primanje, analizu i distribuciju kod nadležnih vlasti i objavljivanje informacija u vezi sa potencijalnim pranjem novca i finansiranjem terorizma. Ministarstvo za finansije, koje preko njegovih mehanizama, Carine Kosova i Poreske administracije, putem obavljanja njihovih funkcija kontrole roba i lica u graničnim prelazima i unutar teritorije Kosova doprinose sprečavanju, identifikaciji, prijavljivanju, istrazi i blokiranju izvora finansiranja terorističkih aktivnosti i pranja novca. Ministarstvo unutrašnjih poslova, preko Direktorijata protiv ekonomskog kriminala u okviru PK, odgovorno je za istragu i borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala, uključujući pranje novca i finansiranje terorizma. Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo i državni tužilac kao što je definisano Zakonom o SPN/BFT, krivična dela pranja novca i finansiranja terorizma opisana u članu 56 . i 57 ovog zakona spadaju u isključivu nadležnost Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, osnivane Zakonom o Specijalnom tužilaštvu Republike Kosovo. Dok druga krivična dela opisana u ovom zakonu spadaju pod nadležnošću državnih tužilaca kao što je opisano u Zakonu o državnom tužiocu i Zakoniku o krivičnom postupku Kosova. Nacionalni koordinator za borbu protiv privrednog kriminala, koji pruža administrativnu i funkcionalnu podršku za izradu, preispitivanje, donošenje, sprovođenje i nadgledanje Nacionalne strategije za borbu protiv ekonomskog kriminala 2014-2018.
|250
Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti borbe protiv narkotika U cilju sprečavanja i borbe protiv narkotika u Republici Kosovo, glavne institucije koje su uključene u ovoj oblasti su: Ministarstvo unutrašnjih poslova koja preko Kosovske policije kao agencija za primenu zakona u okviru MUP-a ima punu odgovornost protiv korišćenja, kupovine, posedovanja, prodaje, distribucije, uvoza, izvoza, obrade, gajenja i pripreme supstanci i preparata koji su proglašeni opasni kao droge. Direktorijat za istragu trgovine drogom je odgovorni organ u okviru PK koji sprovodi istragu o drogama. Direktorijat se sastoji od 96. službenika koji rade u različitim timovima, uključujući Jedinicu za sprečavanje i istragu. Ovaj direktorijat je podržan od strane drugih direktorijata u okviru PK i drugih agencija (Carina, Kosovska obaveštajna agencija, Zdravstveni inspektori i Kosovska agencija za medicinsku opremu i proizvode, Kosovska agencija za forenziku, Odeljenje za sudsku medicinu, itd). Nacionalni koordinator, je odgovorno lice čiji je mandat da koordinira, nadgleda i izveštava o sprovođenju politike, aktivnosti i radnji u vezi sa drogama. Sekretarijat MUP-a je novo telo, čija je uloga prikupljanje informacija i podataka od drugih institucija u cilju analize i procene takvih informacija i pripremanje analitičkih izveštaja za nacionalnog koordinatora. Ministarstvo za finansije – preko Carine Kosova, kao agencija za sprovođenje zakona, ima ulogu u kontroli svih roba koje ulaze i izlaze sa Kosova. Carina Kosova zbog kapilarne prisutnosti na celoj teritoriji Kosova i njegove funkcionalne uloge u kontroli robe na granici je važna institucija, koja zajedno sa Policijom Kosova vrši kontrolu i identifikaciju ilegalne trgovine i transporta. Nacionalna strategija o integrisanom upravljanju granicom i Akcioni plan, trebaju biti praćeni u cilju jačanja saradnje i koordinacije dva glavna tela koja se bore protiv upotrebe, trgovine, transporta i proizvodnje ilegalnih droga. Ministarstvo pravde priprema i razvija zakonodavstvo u oblasti pravosuđa; 2. Koordinira i razvija međunarodnu pravosudnu saradnju u krivičnim pitanjima; 3. Ono će funkcionalizovati punim kapacitetom Agenciju za administraciju zaplenjene ili konfiskovane imovine za efikasno upravljanje konfiskovanim predmetima. 4. Zalaže se za izgradnju tehničkih i profesionalnih kapaciteta korekcione službe u borbi protiv svih negativnih pojava u zatvorima, uključujući borbu protiv narkotika u cilju stvaranja bezbednog okruženja za zatvorenike. 5. Preko probacione službe, nadize, pomaže prestupnike sa alternativnim kaznama i narkomane koji podležu obaveznom rehabilitacionom tretmanu koji se sprovodi na slobodi. Ministarstvo zdravstva koje učestvuje u sprečavanju, lečenju i rehabilitaciji osoba. Ovo realizuje kroz pravna akta, strategije, odgovarajuće planove, kliničke protokole, obuke i obezbeđivanje materijala i lekova. Sudski savet Kosova obezbeđuje da će sudovi u Republici Kosovo biti nezavisni, profesionalni i nepristrasni. SSK je takođe odgovoran i za inspekciju i upravljanje sudovima. Sudovi - osiguravaju se da sude krivična dela protiv lica optuženih za učestvovanje u trgovini ljudima. Sudski savet Kosova će identifikovati sudije za njihove specijalizacije u cilju suđenja slučajeva vezanim za trgovinu ljudima. Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i policijske saradnje U cilju sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala u Republici Kosovo, dužnosti i odgovornosti u ovoj oblasti imaju sledeće institucije: Ministarstvo unutrašnjih poslova ima funkcionalnu ulogu u postizanju određenih ciljeva u oblasti sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala. Policija Kosova, kao agencija za sprovođenje zakona u okviru MUP-a, ima potpunu odgovornost u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala. Policija
|251
Kosova i Carina, zajedno sa drugim institucijama su ključni akteri u sprečavanju i borbi protiv kriminalnih aktivnosti ne samo na granici Kosova već i na celoj teritoriji Kosova. Odgovorni direktorijati u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala u okviru Policije Kosova su:
Direktorijat protiv organizovanog kriminala,
Direktorijat za borbu protiv trgovine narkoticima,
Direktorijat za istragu trgovine ljudima,
Direktorijat za istragu privrednog kriminala i korupcije, koji je u okviru Odeljenja za istrage organizovan na sledeći način: Sektor za istragu ekonomskog kriminala, Sektor za istragu korupcije, Sektor za istragu finansijskog kriminala,
Direktorijat za zaštitu svedoka,
Jedinica protiv terorizma,
Sektor za istragu kibernetičkog kriminala.
Ministarstvo za finansije, preko Carine, Finansijsko obaveštajne jedinice i Poreske administracije, pomaže u sprečavanju prekograničnog prometa robe i materijala koji imaju za cilj aktivnosti koje se odnose na sve oblike organizovanog kriminala. Ministarstvo pravde - koje se angažuje u jačanju i funkcionisanju vladavine prava, stvara potrebne uslove za tužilaštva u sprečavanju zločina i izrađuje planove i programe za resocijalizaciju i reintegraciju zatvorenika i prestupnika sa alternativnim kaznama. Nacionalni koordinator je individualni organ odgovoran za koordinaciju, praćenje i izveštavanje o sprovođenju politike, aktivnosti i postupaka koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala. Sekretarijat, čija je osnovna dužnost i odgovornost prikupljanje informacija i podataka iz drugih institucija, u cilju analiziranja i procenjivanja takvih informacija, kao i priprema analitičkih izveštaja za nacionalnog koordinatora. Kosovska obaveštajna agencija prikuplja, procenjuje i prati informacije o pretnjama od kriminalnih aktivnosti. Sudski savet Kosova obezbeđuje da sudovi na Kosovu budu nezavisni, profesionalni i nepristrasni, kako bi pravosudni sistem bio što efikasniji u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih oblika kriminaliteta. Tužilački savet Kosova obezbeđuje da sistem tužilaštva na Kosovu bude nezavisan, nepristrasan i profesionalan u vršenju gonjenja, istrage i otkrivanju krivičnih dela i da predstavlja optužnice pred sudovima u ime države. Tužilaštva i sudovi su institucije odgovorne za krivično gonjenje prestupnika, njihovo adekvatno kažnjavanje, za oduzimanje imovine i sredstava stečenih kriminalnim aktivnostima. Pored usklađivanja zakonodavstva sa Acquis-om EU-a i jačanja mehanizama za sprečavanje i borbu protiv svih oblika organizovanog kriminala, prioritet u ovoj oblasti ostaje pružanje konkretnih rezultata u istrazi svih oblika kriminala, uključujući i povećanje broja naloga za trajno oduzimanje imovine. Drugi prioritet u ovoj oblasti i dalje ostaje povezivanje baze podataka institucija vladavine prava, kao i stvaranje baze podataka za krivične registre i specijalizacija sudija i tužilaca specijalizovanih u svim oblastima organizovanog kriminala. Uprkos činjenici da je Republika Kosovo imala rezultate u oblasti međunarodne policijske saradnje, kako u razmeni informacija takođe i učešćem u istrazi i zajedničkim međunarodnim operacijama, prioritet u oblasti policijske saradnje i dalje ostaje članstvo u međunarodnim organizacijama za sprovođenje zakona kao i potpisivanje međunarodnih sporazuma sa trećim zemljama.
|252
Institucionalni okvir i kapaciteti u oblasti borbe protiv terorizma Glavne institucije uključene u sprečavanju i borbu protiv terorizma su: Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje kroz svoje mehanizme, pomaže u obezbeđivanju informacija i preduzima aktivnosti u sprečavanju, zaštiti, gonjenju i reagovanje na sve terorističke aktivnosti. Kosovska obaveštajna agencija, koja prikuplja analizira i distribuira informacije, u cilju sprečavanja terorističkih aktivnosti koje se odvijaju na štetu bezbednosti Republike Kosovo i globalne bezbednosti. Finansijska obaveštajna jedinica, koja je odgovorna za traženje, primanje, analiziranje i distribuiranje kod nadležnih organa i objavljivanje informacije u vezi sa finansiranjem terorizma. Ministarstvo za finansije, kroz svoje mehanizme, Carine Kosova, Finansijske obaveštajne jedinice i Poreske administracije, kroz vršenje njihovih funkcija kontrole robe i lica na graničnim prelazima i unutar teritorije Kosova doprineće sprečavanju, identifikaciji, prijavljivanju, istrazi i blokiranju izvora finansiranja terorističkih aktivnosti. Nacionalni koordinator za borbu protiv terorizma, koji je individualni organ nadležan za koordinaciju, praćenje i izveštavanje o sprovođenju politike, aktivnosti i akcija koje se odnose na borbu protiv terorizma. Uprkos činjenici da je Republika Kosovo zabeležila opipljive rezultate u borbi protiv terorizma, izazov ostaju ograničeni kapaciteti u borbi protiv terorizma, kao i neadekvatan nivo saradnje sa susednim zemljama i zemljama članicama EU-a o ovom pitanju. U cilju kompletiranja okvira politike u ovoj oblasti, Republici Kosovo preostaje da usvoji Strategiju za sprečavanje radikalizacije i nasilnog ekstremizma. Podrška donatora Ministarstvo unutrašnjih poslova se trenutno podržava od strane Evropske komisije kroz IPA instrument, kao i drugih bilateralnih donatora u sledećim oblastima: Tekući projekti u okviru IPA. Osnaživanje efikasnog upravljanja migracije i azila Opis: Podrška institucijama Kosova za upravljanje prilivom migracija i azila sa i prema Kosovu. Korisnik: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za dijasporu, Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Period: 2016-2018. Digitalizacija matičnih knjiga Projekat protiv ekonomskog kriminala na Kosovu (PECK II). Opis: Podržavanje kosovskih institucija u borbi protiv korupcije i pranja novca. Korisnici: Kancelarija premijera, Finansijska obaveštajna jedinica, Agencija za borbu protiv korupcije i Ministarstvo finansija. Period: 2016-2018 Jačanje kosovskih institucija u borbi protiv trgovine ljudima Opis: Efikasnija podrška u unapređenju i poboljšanju borbe protiv trgovine ljudima. Specifična svrha projekta je povećanje nivoa koordinacije i primene mera u borbi protiv trgovine ljudima. Takođe, ovaj projekat, koji se očekuje da počinje početkom 2017. god., takođe će podržati skloništa za žrtve trgovine ljudima sa grantovima. Korisnik: MUP / MRSZ Period: 2017-2019
|253
Podrška u borbi protiv finansijskog kriminala/pranja novca Opis: Projekat ima za cilj podizanje kapaciteta svih institucija za sprovođenje zakona u borbi protiv finansijskog kriminala i zaplene i povraćaja imovine, kao i u sprečavanju nasilnog ekstremizma i radikalizacije Korisnik: MUP/MF Period: 2017-2019 Podizanje kapaciteta Kosovske agencije za forenziku i Policije Kosova u pružanju forenzičkih usluga Opis: Projekat ima za cilj podizanje kapaciteta i koordinaciju svih forenzičkih službi, obuhvatajući i podizanje kapaciteta u analizi DNK, kao i pružanje podrške u oblasti eksploziva i vatrenog oružja. Korisnik: MUP (KAF i PK) Period: 2017-2019 Podrška za Civilnu registraciju i sigurnost dokumenata Opis: Nastavak dosadašnje pružene podrške za Agenciju za civilnu registraciju na centralnom i opštinskom nivou Korisnik: MUP/ACR Period: 2017-2019 Podrška reformama u policiji u skladu sa standardima EU-a Opis: Pomoć u sprovođenju reformi u policiji, uključujući primenu policijskog rada vođenog obaveštajnim podacima, borbu protiv kibernetičkog kriminala, pružanju obuka i opreme u vezi naprednih tehnika za istraživanje u oblasti trgovine narkoticima, ljudskim bićima itd; stvaranje sistema ranog upozoravanja na nove droge; rešavanje pitanja snižavanja prosečne starosti u policiji Kosova. Korisnik: MUP/PK Period: 2017-2020 Misija EU-a za vladavinu prava (EULEX) podržava i pomaže kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, posebno u oblasti policije, pravosuđa i carine. Kao tehnička misija, EULEX prati i savetuje kosovske vlasti i ima ograničen broj izvršnih odgovornosti, kao u slučaju Kancelarije specijalnog tužilaštva. Zadatak ove institucije je da se bavi osetljivim slučajevima, kao što su ratni zločini, terorizam, finansijski kriminal i korupcija, kao i organizovani kriminal. Ministarstvo unutrašnjih poslova, osim podrške Evropske komisije, stalni je korisnik projekata podrške od strane ICITAP-a, što pomaže Kosovu u jačanju vladavine prava na Kosovu i izgradnju kapaciteta institucija pravosuđa, tužilaštva i vladavine prava za borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudskim bićima, korupcije, pranja novca i terorizma. Program ICITAP-a finansira Biro za međunarodna pitanja narkotika i sprovođenje zakona u okviru Stejt departmana SAD-a. ICITAP trenutno podržava Kosovo sa ovim programima: Podrška izvršnom rukovodstvu policije Kosova – ovaj program pruža savete Generalnom direktoru Policije Kosova o saradnji sa srpskom policijom, proširenju vladavine prava na severu Kosova, podizanju nivoa profesionalizma, odgovornosti i integriteta unutar izvršnog i srednjeg nivoa u policiji. Podrška Ministarstvu unutrašnjih poslova u cilju poboljšanja praksi izvršnog rukovodstva, kao i podrška policijskom inspektoratu Kosova na izgradnji kapaciteta za istraživanje kriminala i korupcije i za sprovođenje inspekcija o usklađenosti učinka. Podrška u oblasti borbe protiv trgovine ljudima i složene kriminalne istrage, koje imaju za cilj poboljšanje kapaciteta MUP-a za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudskim bićima i poboljšanje kapaciteta Odeljenja
|254
za istraživanje kriminala unutar PK-a, za sprovođenje istraga složenih slučajeva korišćenjem modernih tehnika za vođenje istraga. ICITAP takođe pruža podršku u oblasti integrisanog upravljanja granicom kao i u oblasti bezbednosti u zajednici. Pored toga, MUP ostvaruje korist od pružene podrške od strane UNDP-a, posebno putem projekta za minimiziranje rizika od vatrenog oružja i eksploziva. Takođe, MUP je korisnik projekta za ‘Podršku procesa evropskih integracija’ koji podržava Odeljenje za evropske integracije i koordinaciju politika unutar MUP-a u vezi sa podizanjem kapaciteta za koordinaciju u procesu liberalizacije viznog režima. Projekat takođe pruža podršku Odeljenju za državljanstvo, azil i migraciju kao i Odeljenju za reintegraciju repatriranih lica. Pored toga, u oblasti migracija, Ministarstvo unutrašnjih poslova ostvaruje korist od projekta “Podrška vladinoj upravi za praćenje kretanja migracije” koji je finansiran od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju a koji sprovodi Međunarodni centar za razvoj politika migracije. Svrha projekta je izgradnja kapaciteta Vladine uprave za migracije u izradi i pripremi politika migracije kroz tehničku pomoć i obuke. Srednjoročni prioritetni ciljevi U cilju ispunjenja obaveza proizašlih iz SSP-a i drugih dokumenata i mehanizama za pristupanje u EU u oblastima u okviru delokruga poglavlja 24, fokus tokom perioda 2018-2021 biće na sledećim srednjoročnim prioritetima: Upravljanje granicom
Unapređenje međunarodne saradnje sa vlastima kao što su Frontex, Selec itd.;
Otvaranje novih graničnih prelaza sa susednim zemljama; Politika viza:
Proširenje SIVK-a u ostalim diplomatskim i konzularnim misijama Republike Kosovo. Azil:
Stvaranje održivog sistema saradnje između institucija na centralnom i lokalnom nivou za tražioce azila koji traže međunarodnu zaštitu.
Upravljanje migracijom
Unapređenje međunarodne saradnje u borbi protiv ilegalne migracije; i
Promovisanje redovne i kružne migracije Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Ažuriranje/izmena standardnih procedura za operisanje radi obezbeđivanja kompletnog i korektnog sprovođenja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i efikasnih procesa rada u FOJ-K;
Druga procena Nacionalnog rizika pranja novca i finansiranja terorizma;
Članstvo Kosova u Moneyval. Borba protiv narkotika
Unapređenje saradnje sa EMCDDA. Borba organizovanog kriminala
Stvaranje baze podataka za krivične registre, uključujući vođenje evidencije za osuđena lica;
Povećanje broja tužilaca i sudija, i njihova specijalizacija u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala;
Godišnja procena pretnji od organizovanog kriminala teškog kriminala (SOCTA);
Izgradnja tehničkih kapaciteta u laboratorijama Kosovske agencije za forenziku, i
Povećanje broja naloga za oduzimanje imovine i generalno poboljšanje rezultata u trajnoj zapleni ilegalno stečene imovine.
Borba protiv terorizma
Izgradnja tehničkih, logističkih i tehnoloških kapaciteta u oblasti terorizma;
Fokusiranje u sprečavanje ekstremizma i nasilnog radikalizma.
|255
3.26. Poglavlje 25 acquis-a: Nauka i naučna istraživanje Acquis za ovo poglavlje ne zahteva transponiranje pravila EU-a u nacionalni pravni poredak već zahteva od država članica obezbeđivanje neophodnih kapaciteta za sprovođenje za praćenje ciljeva i aktivnosti EU-a u oblasti istraživanja i tehnološkog razvoja. Neophodni kapaciteti za sprovođenje vezani su za postojanje neophodnih uslova za učešće u programima EU-a za istraživanje i inovaciju radi olakšavanja integracije u Evropskoj zoni za istraživanja (ERA), davanje doprinosa u Zoni unije za inovacije (IU) i Strategije Evropa 2020 uopšteno. Zahtevi SSP-a Prema članu 118. SSP-a, strane moraju da podstaknu saradnju u naučnim istraživanjima i tehnološkom razvoju na osnovu uzajamne koriste uzimajući u obzir raspoložive resurse, adekvatan pristup u odgovarajućim programima koji podležu odgovarajućim nivoima efikasne zaštite prava intelektualne, industrijske svojine i trgovine. Saradnja treba da uzme u obzir prioritetne oblasti koje su vezane sa acquis-om EU-a u oblasti istraživanja i tehničkog razvoja. U izveštaju o zemlji 2016. ostvaren je manji napredak u oblasti istraživanja. Kosovo je preduzelo ograničene aktivnosti za razvoj njenih kapaciteta za istraživanje i inovaciju. Kvalitet postdiplomskih programa je veoma ograničen. Budžet za istraživanje još uvek je nedovoljan i iznosi ispod 0.2% BDP-a. Zakon o istraživačko-naučnim delatnostima još uvek se ne sprovodi na odgovarajući način zbog nedostatka sredstava. Kosovo takođe trba da ojača njene administrativne kapacitete u istraživanju i inovaciji. Što se tiče učešća u Programu EU-a za istraživanje i inovacije “Horizon 2020”, kosovske vlasti su bile uključene u više od 50 predloga, gde je 9 od njih bilo za finansiranje. U poređenju sa prethodnim godinama, ovo predstavlja pozitivan razvoj. Prema zaključcima Pododbora za inovacije, informaciono društvo, socijalnu politiku i zapošljavanje 2017, što se tiče nauke i istraživanja, Kosovo treba da poveća i stimuliše nivo učešća u Horizon 2020, uključujući i povećanje broja predloga za apliciranje, poboljšaće koordinaciju Nacionalnih kontaktnih tačaka za Horizon 2020, Kosovo će obezbediti sredstva za sprovođenje aktivnosti proizašlih iz Zakona o naučnim istraživanjima, takođe će biti obezbeđeno usvajanje i sprovođenje zakona o inovacijama i transferu tehnologije. Biće ojačani kapaciteti istraživačkog rada i inovacije kroz reformu institucija visokog obrazovanja i povećanju investicija u istraživanjima, kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Nauka i istraživanja na Kosovu su regulisana Zakonom br. 04/L-135 o istraživačkoj delatnosti. Ovaj zakon je obuhvatio dobre evropske prakse koje podržavaju naučno istraživanje sa fokusom na ekonomskom i socijalnom razvoju. Takođe, zakon poseduje odredbe koje regulišu povezanost naučnih istraživanja sa ekonomijom i industrijom. Nacionalni savet nauke je odgovorna struktura za upravljanje nacionalnim istraživačkim prioritetima, a Odeljenje za nauku i tehnologiju u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije je glavna institucija za kreiranje politika u oblasti nauke i istraživanja. Institucionalni okvir i okvir politika Za dalji razvoj istraživanja i inovacija, primenjuje se Okvirni program za naučna istraživanja i inovacije 'Horizon 2020' Evropske unije, program koji pruža podršku za aktivnosti naučnih istraživanja i inovacije. Sada već postoje kontaktne tačke po svim oblastima u okviru ovog programa. U funkciji učešća u programu Horizon 2020, tokom 2016. God. kosovske vlasti su bile uključene u više od 50 predloga, gde je 9 od njih izabrano za finansiranje. U funkciji povećanja učešća u ovom programu, MONT će izdvojiti budžet za
|256
pokrivanje troškova eksperata za razvoj projekata za svaku aplikaciju koja ispunjava uslove za apliciranje u okvirnom programu. Kosovo je takođe deo Evropske strategije i Balkanske strategije za inovacije, istraživanja i razvoj. Sednjoročni prioritetni ciljevi U pravnom aspektu, Kosovo će u srednjeročnom periodu raditi na izradi i usvajanju Zakona o finansiraju naučno-istraživačke delatnosti. Takođe treba uspostaviti međuministarski mehanizam koji će upravljati vezom između inovacija i istraživanja (veza istraživanje-industrija i ekonomija). Za izgradnju kapaciteta u oblasti naučnih istraživanja i inovacija, treba nastaviti sa dodeljivanjem doktorantskih (PhD) stipendija (20 godišnjih stipendija) studentima oba pola koji studiraju u 500 najboljih svetskih Univerziteta. Na taj način će biti omogućena internacionalizacija kosovske nauke. U okviru ovog cilja će se sprovesti i opremanje naučnih institucija neophodnom infrastrukturom za naučna istraživanja.
Tokom srednjoročnog perioda u sektoru nauke, MONT je predvidelo podršku naučno istraživačkim projektima, opremanje naučno istraživačkih institucija u zemlji sa laboratorijskom opremom, finansiranje kratkoročne mobilnosti, finansiranje publikacija i objavljivanja naučnih radova, dodelu godišnjeg priznanja o dostignućima u nauci, usvajanje Zakona o transferu inovacija i tehnologije. 3.27. Poglavlje 26 acquis-a: Obrazovanje i kultura Oblast obrazovanja, obuke, omladine, sporta i kulture su uglavnom u nadležnosti država članica. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) predviđa da Unija podržava saradnju između i država članica i podršku dopunjavajući njihove aktivnosti, potpuno poštujući njihove odgovornosti u pogledu sadržaja nastave, organizacije sistema obrazovanja i stručnog obučavanja, kao i nacionalnu i regionalnu kulturnu raznolikost. Acquis za obrazovanje i kulturu se pretežno sastoji od okvira za saradnju, koristeći programe i otvorenu metodu koordinacije (OMK) imajući za cilj konvergenciju nacionalnih politika i ostvarivanje zajedničkih ciljeva. U oblasti obrazovanja, obučavanja i mladih, države članice treba da imaju uspostavljen pravni, administrativni i finansijski okvir, kao i potrebne kapacitete sprovođenja, čime će obezbediti zdravo upravljanje, uključujući finansijsko upravljanje decentralizovanim programima EU. Acquis takođe sadrži i Direktivu za obrazovanje dece radnika migranata i presude Evropskog suda o slučajevima vezanim za nediskriminaciju između državljana države članice Evropske unije i državljana drugih evropskih zemalja. Ciljevi sistema obrazovanja i obučavanja usvojeni 2001. god., kao i Kopenhaški proces stručnog obrazovanja i Bolonjski proces visokog obrazovanja, daju uputstva za poboljšanje kvaliteta sistema obrazovanja i obučavanja. Radni program „Obrazovanje i obučavanje 2010“ i strateški okvir „Obrazovanje i obučavanje 2020“ integrišu sve mere na evropskom nivou, i doprinose poboljšanju kvaliteta sistema obrazovanja i obučavanja. Zajednički ciljevi politike za mlade EU su definisani Evropskom strategijom za mlade (2010-2018) koja se zasniva na otvorenoj metodi koordinacije. U oblasti sporta, Komunikacija Komisije iz 2011. God. „Razvoj evropske dimenzije u sportu“ predlaže konkretne mere za podržavanje i koordinaciju mera politike, u cilju eventualnog usvajanja višegodišnjeg plana o radu EU u oblasti sporta, od strane Saveta. Što se tiče kulturne politike, države članice treba da podrže principe predviđene članom 167. UFEU-a i posebno treba da osiguraju da njihova međunarodna angažovanja omogućavaju razvoj i implementaciju politike i instrumenata koji ciljaju očuvanje i promovisanje kulturne raznolikosti. U skladu sa ovim principima, Konvencija UNESCO-a za zaštitu i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza je ključni element acquis-a u oblasti kulture. Komunikacija Komisije o evropskoj agendi o kulturi u globalizovanom svetu, predstavlja strukturisani dijalog sa sektorom kulture i otvorenu metodu koordinacije, u cilju sprovođenja
|257
tri zajedničke grupe ciljeva: kulturna raznolikost i međukulturni dijalog; kultura kao katalizator kreativnosti; i kultura kao ključna komponenta u međunarodnim odnosima. Zahtevi SSP-a Što se tiče SSP-a, član 107. zahteva saradnju između stranaka u cilju podizanja nivoa obrazovanja uopšte, stručnog obrazovanja, obučavanja, kao i razvoja politike za rad mladih na Kosovu u cilju razvoja veština, zaposlenja, socijalne inkluzije i ekonomskog razvoja na Kosovu. Jedan od prioriteta za sistem visokog obrazovanja treba da bude postizanje odgovarajućih standarda kvaliteta institucija i programa u skladu sa ciljevima Bolonjskog procesa i njene Deklaracije. Strane treba da sarađuju u cilju obezbeđivanja nediskriminirajućeg pristupa na svim nivoima obrazovanja i obučavanja na Kosovu, bez obzira na pol, rasno ili etničko poreklo, religiju ili verovanje, invaliditet, starost ili seksualno opredeljenje. Na Kosovu se takođe moraju uzeti u obzir i potrebe učenika sa invaliditetom. Dok član 108. SSP-a zahteva saradnju između stranaka imajući za cilj promovisanje kulturne saradnje radi povećanja kapaciteta operatera i povećanje razumevanja između pojedinaca i manjina. Ova saradnja treba da podržava kulturnu raznolikost u zemlji na osnovu principa Konvencije UNESCO-a o zaštiti i promovisanju raznolikosti kulturnih izraza. Na osnovu Izveštaja o zemlji 2016, zahteva se sprovođenje Okvira kurikuluma Kosova i osnovnog kurikuluma u zemlji. Treba osigurati nezavisno funkcionisanje institucija visokog obrazovanja i usvajanje novog Zakona o visokom obrazovanju u skladu sa međunarodnim standardima. Takođe se zahteva i jačanje kapaciteta u oblasti istraživanja putem reforme institucija visokog obrazovanja. Izveštaj takođe stavlja poseban naglasak u poboljšanju kvaliteta obrazovanja u svim nivoima kao i poboljšanje pristupa kvalitetnom obrazovanju za sve marginalizovane grupe. Prema zaključcima Pododbora za inovacije, informaciono društvo, socijalne politike i zapošljavanje 2017, što se tiče obrazovanja Kosovo će sprovesti Strateški plan za obrazovanje 2017-2021, biće usvojen revidirani Zakon o visokom obrazovanju. MONT će obezbediti povećanje broj javnih vrtića za decu uzrasta od 0-5 godina u skladu sa ERA. Do kraja 2017. god. će početi sprovođenje jezgra kurikuluma.
Trenutno stanje Zakonodavni okvir Obrazovanje
Oblast visokog obrazovanja je regulisana Zakonom br. 04/L-037 o visokom obrazovanju, čije usvajanje se očekuje jer je bilo zahteva za njegovo revidiranje, i ovaj zakon je glavni osnov organizacije sistema visokog obrazovanja na Kosovu.
Kosovo se zvanično još uvek nije pridružilo Bolonjskom procesu, ali je aplikacija za zvanični prijem podneta 2014. Pravni osnov usklađuje trenutne prakse obrazovanja sa prioritetima deklaracija Bolonjske grupe, posebno u pogledu usklađivanja određenih odredbi zakona sa Zakonom br. 03/L-060 o nacionalnim kvalifikacijama i nacionalnim okvirom za kvalifikacije, olakšavanja priznavanja prethodnog obrazovanja i kvalifikacija stečenih u drugim zemljama preko NARIC centra. Zakon br. 04 /L-138 o obrazovanju i stručnom usavršavanju, Zakon br. 04/L-143 o obrazovanju i osposobljavanju odraslih u Republici Kosovo i Zakon br. 03/L-060 o nacionalnim kvalifikacijama čine glavni pravni osnov za regulisanje stručnog obrazovanja i usavršavanja starijih na Kosovu. Smatra se da je Zakon o stručnom obrazovanju delimično usklađen sa acquis-om EU-a (odnosno Odlukom Saveta 63/266/EЕС), dok se isti sprovodi preko 3 Administrativna uputstva koja regulišu oblast obrazovanja i stručnog osposobljavanja i obrazovanja za odrasle.
|258
Predškolsko obrazovanje je regulisano Zakonom br. 02/L-52 o predškolskom obrazovanju i Zakonom br. 04/L-032 o preduniverzitetskom obrazovanju. Što se tiče predškolskog obrazovanja, povećan je procenat dece koja koriste usluge ranog obrazovanja za starosnu grupu od 0 do 5 godina. Dok procenat dece uzrasta od 0 do 6 godina koja koriste usluge obrazovanja iznosi 15.48% (u bruto iznosu) upisa u predškolski i predosnovni nivo, i uključuje sve uzraste dece predškolskog nivoa. Pitanje napuštanja školovanja je regulisano AU br. 19/2012 o formiranju i jačanju timova za sprečavanje i reagovanje na napuštanje i neupisivanje u obavezno obrazovanje. Kultura Zakonodavstvo koje reguliše oblast kulture obuhvata Zakon br. 02/L-57 o kulturnim institucijama; Zakon br. 04/L-065 o autorskim i srodnim pravima; Zakon br. 04/L-075 o izmenama i dopunama Zakona br. 203/24 o sportu; Zakon br. 04/L-056 o ansamblu pesama i igara Šota; Zakon br. 04/L-59 o filharmoniji, operi i baletu; Zakon br. 2004/22 o kinematografiji; Zakon br. 02/L-88 o kulturnom nasleđu; Zakon br. 04/L-106 o pozorištima. Institucionalni okvir i okvir politika Što se tiče spoljašnjih mehanizama za osiguranje kvaliteta visokog obrazovanja, 2014. god. je potvrđeno potpuno članstvo Kosova u ENQA (Evropska mređa agencija za osiguranje kvaliteta). Kosovo sprovodi Standardna uputstva o kvalitetu i primenjuje prakse koje se sprovode u Evropskoj zoni visokog obrazovanja. Sa druge strane Kosovska agencija za akreditaciju je nastavila sa spoljašnjom procenom institucija i programa. Kosovo na osnovu sporazuma između Evropske komisije i MONT-u učestvuje u program Evropske unije za Tempus obrazovanje od 2003. Program Tempus, u kontinuitetu doprinosi razvoju nastavnog programa, saradnji sa društvom, upravljanju univerzitetom, obučavanju nastavnika, kao i projektima za osiguranje kvaliteta koji pokrivaju skoro ceo sektor visokog obrazovanja na Kosovu. Naslednik Tempusa je program Erasmus+ koji sprovodi projekte preko kancelarije Erasmus+ za Kosovo. Ova kancelarija je usredsređena na oblast visokog obrazovanja i doprinosi podizanju svesti, vidljivosti, usklađenosti, održivosti, efikasnom pristupu međunarodnoj dimenziji programa Erasmus+. Trenutni izazov povećanja učešća u relevantne programe Erasmus+ je taj što institucijama visokog obrazovanja nedostaju odgovarajući kapaciteti (na primer osnivanje ili konsolidacija kancelarija za saradnju i projekte, mehanizmi saradnje na nivou Fakulteta) za pisanje projekata za realizaciju potreba razvoja institucija i programa istih. Osnovni strateški dokument koji definiše razvojne ciljeve sistema obrazovanja u Republici Kosovo je Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2017-2021, usvojen od strane Vlade Kosova. Ovaj strateški plan je sveobuhvatan dokument koji obuhvata sve nivoe obrazovanja na Kosovu, počevši od predškolskog pa sve do univerzitetskog obrazovanja. Ostala strateška dokumenta koji služe razvoju obrazovanja su: Strategija za komunikaciju; Strategija sa sprečavanje napuštanja školovanja; Strategija za promotivne škole zdravlja 2009-2018; Strategija za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana 2017-2017 i Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja 2007-2017. Osim profesionalnih škola otvorena su i 4 centra za kompetencije. Sistem predviđen važećim zakonodavstvom za obrazovanje i stručno usavršavanje 3+1+1 je u skladu sa zahtevima tržišta rada. Izrađena su 142 nastavna plana i programa i obuhvataju 17 oblasti i 29 standarda profesije, a objavljeno je i pilotiranje okvira kurikuluma. Međutim, u pogledu razvoja profesionalnog usavršavanja nedostaje saradnja između stručnih škola i preduzeća za realizaciju praktične nastave. Novi školski programi su od suštinskog značaja za reformu obrazovnog sistema, stoga je MONT početkom školske godine 2017/18 počela implementaciju novih nastavnh programa za razrede 0, 1, 6, 10 u svim školama preduniverzitetskog nivoa, kao i pilotiranje novih nastavnih programa za razrede 2, 7, 11 u 95
|259
škola. S druge strane, obučeni su vaspitači svih edukacionih grupa o sprovođenju dokumenta Standardi za razvoj i učenje u ranijem detinjstvu, pri čemu su objavljeni dodatni dokumenti za implementaciju ovog dokumenta. Izvršene su analize i procene o procesu implementacije novog kurikuluma od strane Divizije za nastavne planove i programe i školske udžbenike MONTA-a, od Pedagoškog instituta Kosova i od Tvining projekta. Za unapređenje upravljanja kvalitetom preduniverzitetskog obrazovanja, MONT je naglasio uputstva za povećanje unutrašnjeg kvaliteta, sprovođenje spoljašnjih mehanizama za procenu kvaliteta i unapređenje kapaciteta prosvetne inspekcije. U pogledu jačanja spoljašnjih mehanizama za merenje kvaliteta, MONT je realizovalo Test dostignuća za učenike devetih razreda i test državne mature. MONT-u takođe daje prioritet stručnom usavršavanju nastavnika i modernizaciji obučavanja nastavnika u skladu sa novim kurikularnim okvirom Kosova. Što se tiče obrazovanja dece sa posebnim potrebama, do sada su osposobljene ekipe za pedagošku procenu potreba dece sa posebnim potrebama u 28 opština, izrađeno je uputstvo sa instrumentima za procenu, takođe su obučene i sve ekipe za procenu. U oblasti sveobuhvatnog obrazovanja je obučeno 2500 nastavnika, službenika za obrazovanje, direktora škola i roditelja. MONT je ispunio zakonsku infrastrukturu pregledom 3 Administrativnih uputstava i razvojem 5-og nivoa kvalifikacija “Asistent za decu/učenike sa posebnim obrazovnim potrebama” (prilagođeno sa samoregulativnim okvirom Pearsona), koji je počeo da se primenjuje od Centra za kompetenciju u Uroševcu i koji je podržan od strane Lux-development-a. Izrađen je program „Nastava prema sektorima aktivnosti“, program za učenike sa ozbiljnim i brojnim oštećenjima. MONT je takođe dodelio 33 stipendija za studente zajednica RAE na javnim univerzitetima. Preduzete su različite mere radi sprečavanja napuštanja, a koje se sastoje u davanju besplatnih udžbenika učenicima koji pohađaju obavezno obrazovanje (za razrede od 1 do 9), finansiranje prevoza za decu sa posebnim potrebama, oslobađanje od plaćanja neformalnog obrazovanja za socijalne slučajeve, afirmativne mere za zajednice Roma, Ašlačija i Egipćana (stipendije, stvaranje olakšica za upis u 10. razredu, finansijska podrška obrazovnih centara koji pomažu deci u povećanju učenja itd). Zatim, MONT se takođe zalaže za reintegraciju u obrazovanje referisanih slučajeva od strane skloništa i centara za socijalni rad; prikupljanje, obradu i analiziranje statističkih podataka itd. Podrška donatora Projekti za sektor obrazovanja:
Na osnovu projekta IPA –II, 2014. i 2016. o infrastrukturnim investicijama u izgradnji dečjih vrtića, gde je EU izrazila spremnost investicije u iznosu od 5 miliona evra za izgradnju dečjih vrtića pod uslovom participacije MONT-a finansijskim sredstvima u iznosu od 1 miliona evra, koji je MONT planirao za dve godine 2017. i 2018. po 500,000.00 evra svake godine.
IPA 2017. obrazovanje, zapošljavanje i socijalne politike (ukupno 4.5 miliona evra, doprinos EU-a 3,8 miliona evra)
Glavni cilj ove aktivnosti je poboljšanje zapošljenosti putem obrazovanja i profesionalne kvalifikacije kvaliteta koje bi vodilo ka povećanju učešća na tržištu rada, posebno (mladih i žena).
Projekat o unapređenju sistema obrazovanja -Kosovo Education System Improvement Project) KESIP (Program Svetske banke- zaduživanje), Project: Education Support Improvement Project (ESIP) 2014 – 2018,€ 1,804,587.19.
Srednjoročni prioritetni ciljevi
|260
Obrazovanje
Nastaviti sa dopunom i usvajanjem primarnog i sekundarnog zakonodavstva u pogledu visokog obrazovanja kao npr: Zakon o visokom obrazovanju i relevantna AU za ovu oblast kao što su Administrativno uputstvo Zakona o visokom obrazovanju;
Za unapređenje visokog obrazovanja u zemlji, MONT će se usredsrediti na profilizaciji institucija visokog obrazovanja za potrebe tržišta rada kroz razvoj strategija univerziteta.
Preduniverzitetsko obrazovanje
U oblasti preduniverzitetskog obrazovanja, biće obavljeno preispitivanje Zakona o predškolskom vaspitanju;
Izrada međusektorske strategija za vaspitanje u ranom detinjstvu;
Poboljšanje kvaliteta u obrazovanju na svim nivoima i poboljšanje pristupa obrazovanju marginalizovanim grupama;
Sprovođenje novog kurikuluma za preduniverzitetsko obrazovanje u svim školama na Kosovu.
Funkcionalizacija Agencije za kurikulume, standarde i ocenjivanje. Institucionalna izgradnja
Poboljšanje prosvetne inspekcije, u skladu sa evropskim zakonodavstvom i međunarodnim standardima.
Povezivanje sistema nastavničkih zvanja sa platama prema sistemu za licenciranje.
Za dalje unapređenje standarda profesije planirano je da se nastavi sa izradom novih standarda, planirano je da se to uradi u opštinama u kojima uopšte nema predškolskih institucija
Kurikulumi OPO-a i obrazovanja za odrasle biće usklađeni sa Okvirom kurikuluma za preduniverzitetsko obrazovanje i sa Okvirom.
3.28. Poglavlje 27 acquis-a: Životna sredina Ovo poglavlje pokriva politike EU-a za životnu sredinu koja imaju za cilj promovisanje održivog razvoja i zaštitu životne sredine za sadašnje i buduće generacije. One se zasnivaju na preventivnom delovanju po principu „zagađivač plaća“, borbi protiv ekološke štete na samom izvoru, zajedničkoj odgovornosti i integraciji zaštite životne sredine u druge politike Evropske unije. Acquis sadrži više od 200 važnih pravnih dokumenata koji obuhvataju horizontalno i sekundarno zakonodavstvo. Poštovanje acquis-a zahteva značajna ulaganja. Za primenu i sprovođenje acquis-a neophodna je snažna i dobro opremljena administracija - na nacionalnom i lokalnom nivou. Zahtevi SSP-a SSP, u članovima 115. 116. i 117. određuje saradnju Republike Kosovo sa EU u oblasti životne sredine, klimatskih promena i civilne zaštite i to:
Član 115 - Životna sredina: Strane će razvijati i jačati saradnju u oblasti životne sredine sa ključnim zadatkom zaustavljanja dalje degradacije i poboljšanja postojećeg stanja u oblasti životne sredine u cilju ostvarivanja održivog razvoja na Kosovu. Strane će naročito uspostaviti saradnju u cilju jačanja struktura i administrativnih procedura na Kosovu, radi obezbeđenja strateškog planiranja u oblasti životne sredine, a saradnju između relevantnih aktera usredsrediće na usklađivanje propisa Kosova sa acquis-om EU-a i prilagođavanje sa acquis-om EURATOM-a;
Član 116 – Klimatske promene: Strane će sarađivati u cilju pružanja pomoći Kosovu u razvoju politika klimatskih promena odnosno politike sa ublažavanje (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte) i prilagođavanje istim (klimatske promene), uzimajući u obzir ostale relevantne politike u koje su uključeni sektori: energija, transport, industrija, poljoprivreda, zdravstvo, obrazovanje, itd. Ovakva saradnja će takođe podržati postepeno usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a u vezi sa klimatskim promenama, a posebno u pogledu efikasnog
|261
praćenja, izveštavanja i provere rezultata o emisiji gasova sa efektom staklene bašte, kao i uključenje Kosova u međunarodnim mehanizmima;
Član 117 – Civilna zaštita: Strane će uspostaviti i ojačati međusobnu saradnju u poboljšanju sprečavanja, pripreme i reagovanja u slučaju prirodnih nepogoda i nepogoda koje je izazvao čovek. Saradnja će posebno ciljati na jačanje kapaciteta civilne zaštite na Kosovu i postepeno usklađivanje Kosova sa acquis-om EU-a u pogledu upravljanja nepogodama.
Zahtevi Izveštaja EK-a o Kosovu Iz izveštaja EK-a o Kosovu u 2016. godini, u tački 5.2.3 životna sredina i klimatske promene, procenjuje se da je Kosovo i dalje u ranoj fazi pripreme u ovoj oblasti. U sektoru životne sredine određeni pomaci su ostvareni naročito u planiranju infrastrukturnih projekata. Međutim, potrebni su znatni napori za sprovođenje zakonodavstva u svim oblastima životne sredine i klimatskih promena. Obzirom da većina preporuka iz prošle godine nisu sprovedene, u tom slučaju sledeće godine Kosovo treba posebno da posveti pažnju da obezbedi merenje i izveštavanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu, da obezbedi formiranje organa za upravljanje rečnih slivova i pripremu planova za upravljanje rečnim slivovima, kao i završetak mreže za praćenje vodenih resursa, uključujući praćenje podzemnih voda da posveti posebnu pažnju. Pored toga, treba da sprovodi strategiju za Klimatske promene posebno komponente prilagođavanja i razvoja niskih emisija, u skladu sa okvirom 2030. EU-a o politikama klime i energije. Zahtevi Pododbora “Infrastruktura” Iz zaključaka Pododbora “Infrastruktura” održanog 16. februara 2017. god., za sektor Životne sredine na Kosovu kao sledeće radnje sa kojima treba nastaviti navedene su sledeće aktivnosti:
Vlada Kosova treba da nastavi sa daljim usklađivanjem horizontalnog pravnog okvira sa acquis-om EU-a u svim sektorima u skladu sa najboljim praksama EU-a;
U sektoru vazduha treba usvojiti Akcioni plan o kvalitetu vazduha 2017-2019, početi sa izveštavanjem i praćenjem kvaliteta vazduha u realnom vremenu na Kosovu, i obaviti instaliranje centralnog softvera za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Takođe, identifikovati izvore zagađenja vazduha i započeti efikasno sprovođenje mera za smanjenje;
Iz sektora otpada, opštine treba da sprovode Master plan za upravljanje otpadom, operater za skladištenje opasnih otpada treba da bude funkcionalan i pripremiti Plan za upravljanje otpadom;
U sektoru vodu usvojiti Strategiju i Akcioni plan za vode na Kosovu, započeti identifikaciju i praćenje opasnih zona u smislu površinskih i podzemnih voda, i započeti izradu plana za upravljanje rečnog sliva “Beli Drim;
Kod Prirode, usvojiti Akcioni plan za biodiverzitet 2017-2020, i započeti pripremu Crvene knjige za faunu; i
Kod klimatskih promena usvojiti Strategiju i Akcioni plan za životnu sredinu i klimatske promene 2017-2019.
Horizontalno zakonodavstvo
Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Kosovo se zalaže za usklađivanje svog zakonodavstva sa acquis-om Eu-a u oblasti životne sredine i u pogledu horizontalnog pravnog okvira u direktivama za Stratešku procenu životne sredine (Direktiva br. 2001/42/EK) i za procenu uticaja na životnu sredinu (Direktiva br. 85/337/EEZ) i Direktiva o učešću javnosti (Direktiva br. 2003/35/EK), izveštavane su kao u potpunosti transponovane. Što se tiče Direktive o proceni uticaja na životnu sredinu, ona je transponovana 100% u Zakonu za procenu uticaja na životnu sredinu i primenjuje se u zemlji od 31. decembra 2010. Dok, Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu
|262
i Direktiva o učešću javnosti u potpunosti se sprovode od 2011. god.. U cilju određivanja procedura i kriterijuma za davanje licence domaćim i stranim fizičkim i pravnim licima za izradu izveštaja o proceni uticaja na životnu sredinu, MŽSPPP je usvojilo AU br. 10 /2017 o licenciranju izrađivača izveštaja o proceni uticaja na životnu sredinu, usvojen dana 27.07.2017. Direktiva o uspostavljanju infrastrukture za prostorne informacije (INSPIRE Direktiva br. 2007/2/EK) transponuje se u Nacrt zakona o stvaranju nacionalne infrastrukture za prostorne informacije u Republici Kosovo, koji će obezbediti pravni okvir za stvaranje infrastrukture za prostorne informacije i trenutno je pripremljen konačni nacrt. Napori za sprovođenje ove direktive planirani su da se realizuju tokom perioda 2017-2020. Sprovođenje Direktive o odgovornosti životne sredine (Direktiva br. 2004/35/EZ) i Direktive o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (Direktiva br. 2008/99/EZ) je u ranoj fazi. Ciljane mere za osiguranje potpunog sprovođenja ovih direktiva su planirane da se realizuju tokom perioda 2017-2020. Odgovorni organ za sprovođenje horizontalnog zakonodavstva za životnu sredinu je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu životne sredine/Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja. Podrška donatora Što se tiče podrške donatora, u podršci MŽSPP-a razvija se projekat “Program životne sredine Kosova 2016-2020” finansiran od strane SIDA u iznosu od 6,810,000 evra, koji se sastoji od osam (8) komponenata koji obuhvataju jačanje institucionalnih kapaciteta za praćenje, konzervaciju biodiverziteta putem crvene knjige za evidentiranje životinjskih vrsta na Kosovu; jačanje upravljanja prekograničnih prirodnih parkova; uspostavljanje sistema za praćenje podzemnih voda na Kosovu; jačanje kapaciteta za sprovođenje zakonodavstva o životnoj sredini na lokalnom i centralnom nivou; studija o podzemnim vodama sliva reke Beli Drim; podrška za izradu plana za upravljanje sliva Belog Drima i podrška Međuministarskog saveta za vode. Kvalitet vazduha Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Za dalje transponovanje Okvirne direktive za kvalitet vazduha br. 2008/50/EZ, pripremljen je nacrt Zakona br. 03/L160, o zaštiti vazduha od zagađenja i prosleđen je Vladi na usvajanje. Značajan napredak je ostvaren u transponovanju dodatne Direktive IV, o kvalitetu vazduha (4th Daughter Directive). Donošenje Administrativnog uputstva br. 21/2013 o arsenu, kadmijumu, živi, niklu i policikličnim aromatičnim ugljovodonicima u vazduhu obezbedilo je skoro potpuno transponovanje zahteva Direktive. Takođe, Vlada Kosova je odlukom br. 02/84, od 15.04.2016 usvojila je AU br. 03/2011 o normama za kvalitet vazduha iz pokretnih izvora (izmena i dopuna) koja transponuje Direktivu br. 70/220/EEZ o merama koje će biti preduzete protiv zagađenja vazduha od emisija vozila. U početnim fazama sprovođenja nalazi se Direktiva br. 1999/32/EZ o sadržaju sumpora u tečnim gorivima. Transponovanje ove direktive je urađeno putem AU br. 07/2012 o kvalitetu tečnih naftnih goriva, kao i Zakona br. 03/L-138 o izmenama i dopunama Zakona br. 2004/05 o trgovini naftom i naftnim derivatima.
|263
Direktiva Saveta EU br. 1999/13/EZ o ograničenju emisija isparljivih organskih materija zbog korišćenja organskih rastvarača u nekim procesima i postrojenjima, ocenjena je kao u potpunosti transponovana. Glavni instrument transponovanja je AU br. 04/2009 o kontroli emisija isparljivih organskih jedinjenja tokom skladištenja, punjenja i transporta goriva, usvojena od strane Vlade. Što se tiče faze II Direktive, to se nalazi u ranoj fazi, do sada je malo definicija transponovano u gore pomenutom AU. Većina obaveza određenih u Direktivi o sadržaju sumpora u tečnim gorivima, već su primenjive u zemlji. S druge strane, podaci koji su prikazani u Tabeli o usklađenosti (ToC) sugerišu da je domaće zakonodavstvo daleko od onoga što se može smatrati kao usklađeno sa zahtevima EU-a. Sprovođenje Direktive Faza II VOCs o benzinskim stanicama je prilično napredna. Identifikovana su osam (8) terminala za skladištenje i punjenje benzina, ali njihov godišnji promet još nije izmeren. Za sprovođenje ovog zakonodavstva na snazi je Strategija o kvalitetu vazduha za 2013-2022. godinu. Nadležni organ određen za kvalitet vazduha je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, tačnije Odeljenje za zaštitu životne sredine/Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja, Agencija za zaštitu životne sredine/Hidrometeorološki institut sa ukupno 9 službenika. Ostale institucije koje su povezane sa ovom oblašću su uglavnom: Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), Ministarstvo infrastrukture (MI), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo zdravstva (MZ), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), i Ministarstvo evropskih integracija (MEI). Podrška donatora Što se tiče podrške donatora, u toku je sprovođenje trogodišnjeg projekta 2017-2020 koji finansira Japanska vlada i sprovodi Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) “Projekat za razvoj kapaciteta za kontrolu zagađenja vazduha”. Projekat obuhvata komponentu procenjivanja stanica za praćenje kvaliteta vazduha i mogućnost dopunjavanja novim analizatorom, njihovo kompletiranje i kalibraciju kao i obuku osoblja. Jedna komponenta projekta je i stvaranje inventara emisija u vazduhu kao i obuke za modeliranje i predviđanje kvaliteta vazduha. Zadnja komponenta projekta je razvoj centralnog softvera za praćenje kvaliteta vazduha u realnom vremenu sa svih stanica za praćenje. Upravljanje otpadom Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Republika Kosovo se nalazi u fazi intenzivne izrade i preispitivanja zakonodavstva za upravljanje otpadom koji se oslanjaju na direktivama i uredbama EU-a. Zakon br. 04/060 o otpadu je transponovao većinu odredaba odgovarajuće direktiva o otpadu Direktivu br. 2008/98/EZ. Postignut je dobar napredak u usklađivanju odredaba AU br. 16/2013 o graničnim vrednostima koncentracije opasnih komponenti u otpadu sa Direktivom br. 91/689/EZ o opasnom otpadu. Takođe Direktiva br. 86/278/EEZ o mulju iz otpadnih voda je transponovana u AU br. 29/2014 o upravljanju muljem od prečišćavanja otpadnih voda. Dok AU br. 20/2012 o izvozu, uvozu i tranzitu otpada transponovao je odredbe iz Uredbe br. 1013/2006/EZ o tranzitu otpada. AU br. 27/2014 o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom je glavni instrument transponovanja. Transponovanje preostalih odredaba direktive, kao što su dve definicije u vezi sa povraćajem energije i dobrovoljnog sporazuma, kao i zahteva člana 6. u vezi sa obavezama za objavljivanje mera i ciljeva za vraćanje i reciklažu koji su planirani da se urade u budućnosti.
|264
Usvajanje AU br. 19/2012 o upravljanju otpadnim vozilima i njihovim komponentama, rezultira da je skoro u celosti transponovao odredbe Direktive br. 2000/53/EZ o otpadnim vozilima (ELV). Dok, transponovanje Direktive o ograničenjima za opasne materije i Direktiva o otpadu iz električnih i elektronskih uređaja su u potpunosti transponovane kroz usvajanje AU br. 25/2014 o upravljanju otpadom iz električnih i elektronskih uređaja i ograničenje korišćenja opasnih materija u električnim i elektronskim uređajima. Potpuna transpozicija Direktive o deponijama je obezbeđena kroz primarno i sekundarno zakonodavstvo, kao što su: Zakon br. 04/L-060 o otpadu, AU br. 15/2012 o upravljanju deponijama otpada, u kojoj je u potpunosti transponovana Direktiva o deponijama br. 1999/31/EZ. Takođe i odredbe AU br. 08/2010 o upravljanju biorazgradivih deponija, AU br. 01/2009 o uslovima za određivanje lokacije i izgradnju deponija, kao i AU br. 09/12 o licenciranju upravljanja otpadom, usklađeni su u dobroj meri sa zakonodavstvom EU-a o otpadu. Pored toga, druga usvojena AU u sektoru otpada su AU koja nastavljaju transponovanje iz direktiva oblasti za upravljanje deponijama, otpadnih vozila, uvoz i tranzit deponija, upravljanje otpadom iz električnih i elektronskih uređaja i otpada koji sadrže azbest, upravljanje otpadom iz ekstraktivne industrije, medicinski – patološki otpad, i otpad koji sadrži materije organskih zagađivača, za ambalažu i ambalažiranje, kategorija opasnih otpada itd. Kako bi sprečili ili što više umanjili negativni efekti na životnu sredinu, i svaki rizik po ljudsko zdravlje, koji će se pojaviti kao rezultat upravljanja otpadom iz rudarske ekstraktivne industrije, usvojen je od strane Vlade koncept dokument o upravljanju otpadom iz ekstraktivne industrije minerala, dana 05.04.2017 sa br. 09/140. Za sprovođenje zakonodavstva o otpadu trenutno su na snazi: Strategija za upravljanje otpadom za 2013-2022. godinu i Akcioni plan za 2013-2017. godinu, koji daje poseban naglasak principima za upravljanje otpadom, koji su opisani u Direktivi o otpadu br. 98/2008/EK, i principu: “zagađivač plaća”. S druge strane, što se tiče izgradnje kapaciteta opština za bolje upravljanje otpadom, Master plan za upravljanje otpadom koji je na snazi, ima obavezu da pomaže opštinama u organizaciji upravljanja čvrstim otpadom. Takođe je završena procena i plan reformi za upravljanje čvrstim otpadom na Kosovu i završena je studija predizvodljivosti za deponiju komunalnog otpada u opštini Dragaš. Prema Zakonu o otpadu, član 13, nadležni organ za upravljanje otpadom je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) i opštine Republike Kosovo. U okviru MŽSPP-a funkcioniše Odeljenje za zaštitu životne sredine, odnosno Divizija za hemikalije i otpad, kao i Agencija za zaštitu životne sredine/sa ukupno 8 službenika. Druge institucije koje su na različite načine obuhvaćene u sektoru otpada uglavnom su: Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo zdravstva (MZ), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), i Ministarstvo evropskih integracija (MEI). Dok su opštine prema Zakonu o otpadu nadležne za upravljanje čvrstim otpadom, obimnim otpadom, otpad od izgradnje i rušenja građevinskih objekata. Podrška donatora Što se tiče podrške donatora u ovom sektoru, sa IPA 2018 planirane su investicije u oblasti upravljanja otpadom. Ciljevi ove pomoći će biti:
Razvoj infrastrukture za integrisani pristup u upravljanju otpadom, u skladu sa sprovođenjem hijerarhije otpada i principom "zagađivač plaća";
|265
Zatvaranje stare deponije u Peči i otvaranje nove ćelije;
Podrška pripremnim aktivnostima neophodnim za kompletiranje dokumentacije o zahtevima za finansiranje; i
Izgradnja organizacionih i institucionalnih kapaciteta struktura za upravljanje otpadom kako bi se lako sprovele reforme za održivo upravljanje otpadom.
Kvalitet voda
Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Zakonodavni okvir iz oblasti voda je popunjen 2013. god. usvajanjem Zakona br. 04/L-147 o vodama Kosova, koji je obezbedio delimično transponovanje Direktive br. 2000/60/EZ. Transpozicija Direktive br. 91/271/EEZ o prečišćavanju urbanih otpadnih voda, delimično je urađena kroz usvajanje AU br. 30/2014 o uslovima, načinima, parametrima i ograničenim vrednostima ispuštanja otpadnih voda u javnu kanalizacionu mrežu i u vodnom telu, koja obezbeđuje transponovanje definicija i zahteva postavljenih u članu 5, 12 i Aneksu II. Direktiva 98/83/EZ o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju delimično je transponovana kroz AU br. 16/2012 o kvalitetu vode za ljudsku potrošnju, koja je transponovala većinu odredaba pomenute direktive, za koju je odgovorno Ministarstvo zdravstva, odnosno Nacionalni institut javnog zdravlja. Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Direktivom br. 91/676/EZ o zaštiti voda od zagađivanja uzrokovanog nitratima iz poljoprivrednih izvora je u njenoj ranoj fazi, sa samo nekoliko transponovanih odredaba. Direktiva br. 2007/60/EZ o proceni i upravljanju rizicima od poplava je u ranoj fazi njenog sprovođenja. U vezi sa koordinacijom i sprovođenjem zahteva koji proističu od navedene direktive, kao i Direktive br. 2000/60/EZ o uspostavljanju okvira za delovanje zajednice u oblasti politike voda, koordinacija relevantnih aktivnosti i radnji obavlja se od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tačnije Agencijom za upravljanje vanrednim situacijama, takođe u ovom procesu opštine daju svoj doprinos na lokalnom nivou. Za dalje usklađivanje i sprovođenje zakonodavstva za vode usvojena su AU iz oblasti zaštite od štetnih aktivnosti voda, struktura za plaćanje vode, način određivanja prihvatljivih ekoloških priliva, zaštitu erozivnih zona, projektovanje, izgradnju i korišćenje brana itd. Nadležni organ određen za upravljanje i zaštitu voda je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu životne sredine i voda, Regionalni autoritet rečnih slivova, Agencija za zaštitu životne sredine, sa ukupno 30 službenika. Druge institucije koje su povezane za oblast voda su uglavnom: Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo zdravstva (MZ), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), Ministarstvo evropskih integracija (MEI), kao i Regulatorna kancelarija za vodu i kanalizaciju (RKVK). Podrška donatora Što se tiče podrške donatora, u martu 2017. god. otvorena je fabrika za prečišćavanje voda u Badovcu, a u maju 2017. god. otvorena je fabrika za prečišćavanje voda u Škabaju.
|266
Takođe u toku je razvoj projekta “Prishtina III”, od kojeg projekta direktnu korist ima opština Prištine, Kosovo Polja i Gračanice, a indirektno 8 opština u kojima posluje RKV KUR Prishtina. Vrednost ovog projekta je 35 miliona evra (20 miliona evra kredita od KfW, 5 miliona evra kredita od IPA 2010, 5 miliona evra od Vlade Kosova i 5 miliona evra od opštine Priština). Projekat “Prishtina II”, koji obuhvata sanaciju vodovodne mreže u 30% grada Prištine i 70% grada Kosovo Polje, kao i sanaciju fabrike u Badovcu koja je od posebne važnosti jer je jedna od najstarijih fabrika vode, je u toku sprovođenja. Vrednost ovog projekta je 17 miliona evra (11 miliona evra grantova od WBIF/EU i 6 miliona evra kredita od Nemačke vlade). Zaštita prirode Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Do sada Kosovo je potpisala Rezoluciju o održivom razvoju Dinarskog luka i Sporazum između država dinarskog regiona o boljem očuvanju prirode u okviru Regiona Dinarskog luka. U zakonodavstvu o prirodi transponovane su sledeće Direktive:
Direktiva br. 2009/147/EZ o očuvanju divljih ptica izmenjena Direktivom br. 2013/17/EU;
Direktiva Saveta br. 92/43/EEZ od 21. maja 1992. god. “O očuvanju prirodnih staništa, divlje flore i faune”, izmenja Direktivom br. 97/62/EZ, Direktiva br. 2006/105/EZ i Uredbe (EZ) br. 1882/2003;
Direktiva Saveta br. 1999/22/EZ od 29. marta 1999. god. o držanju životinja u zoološkim vrtovima;
Uredba (EZ) br. 338/97 o zaštiti vrsta divlje flore i faune uređujući njihovu trgovinu, sa amandmanima;
Uredba (EEZ) br. 3254/91 o zabrani korišćenja zamki u Zajednici i uvođenje u Zajednici krzna i proizvoda nekoliko vrsta divlje faune poreklom iz zemalja koje ih hvataju koristeći metode zamki koje ne ispunjavaju međunarodne standarde humanosti za hvatanje;
Uredba (EU) br. 995/2010 Evropskog parlamenta i saveta kojom se određuju obaveze operatera koji stavljaju u promet drvo i proizvode od drva;
Uredba (EZ) br. 2173/2005 o uspostavi šeme za izdavanje FLEGT dozvola za uvoz drva u Evropsku zajednicu;
Direktiva br. 83/129/EEZ o uvozu koža nekih mladunaca foki i proizvoda od njih u države članice; i
Uredba br. 348/81/EEZ o zajedničkim pravilima za uvoz kitova i drugih proizvoda od kitova i amandmani.
Gore navedene Direktive u različitim merama su transponovane kroz Zakon br. 03/L-233 o zaštiti prirode, Zakon br. 04/L-086 o nacionalnom parku "Bjeshkët e Nemuna", Zakona br. 04/L-087 o nacionalnom parku "Šari", Zakon br. 2003/3 o šumama Kosova sa izmenama i dopunama 2004/29 i 2010/03-L-153; Zakon br. 2006/41 o lovu. Takođe, veliki broj podzakonskih akata i odluka koje proizilaze iz ovih zakona (10 AU i 6 odluka). Direktiva 2013/17/EU o očuvanju divljih ptica je transponovana 97% i to u Zakonu o zaštiti prirode, Zakonu o lovu, AU o proglašenju strogo zaštićenih divljih vrsta i Odluka o proglašenju stavljanja pod zaštitom Močvare Henca/Radeve kao posebnog zaštićenog područja za ptice. Što se tiče Direktive o očuvanju prirodnog staništa, divlje flore i faune, odredbe ove Direktive su transponovane u potpunosti 100% Zakonom o zaštiti prirode i AU o vrstama prirodnih staništa, karte
|267
prirodnih staništa, vrste retkih i ugroženih prirodnih staništa kao i mere za zaštitu i očuvanje vrsta prirodnih staništa. Što se tiče Direktive o držanju životinja u zoološkim vrtovima, transponovanje u nacionalnom zakonodavstvu je 80% putem Zakona o zaštiti prirode i AU o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja zaštićenih životinja u internaciji. Strateški okvir za zaštitu prirode u Republici Kosovo sastoji se od strategije i Akcionog plana o biodiverzitetu 2011-2020; Strategija šuma 2010-2020; Nacionalna strategija za šumski sektor ne drvnih proizvoda 2014-2020 i Strategija zaštite klime u šumskom sektoru na Kosovu. Direktiva o divljim pticama i Direktiva o staništima su u potpunosti transponovane. Odredbe Zakona o zaštiti prirode br. 03/L-233 i AU o proglašenju zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta br. 18/2012 obezbedili su usklađivanje nacionalnog pravnog okvira sa zahtevima ove dve Direktive. Transpozicija Direktive je obezbeđena Zakonom o zaštiti prirode br. 03/L-233 i AU br. 14/2012 o uslovima držanja, načinu obeležavanja i evidentiranja zaštićenih životinja u internaciji. Kao mere za sprovođenje zakonodavstva za zaštitu prirode takođe su završene:
Izveštaj o spremnosti Kosova za NATURA 2000;
Izveštaj o identifikaciji biogeografskih regiona; i
Imenovanje koordinacione grupe za uspostavljanje nacionalne mreže zona NATURA 2000. Nadležni organ određen za zaštitu prirode je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu prirode, Divizija za zaštitu prirode, Agencija za zaštitu prirode, sa ukupno 15 službenika. Druge institucije koje su povezane sa zaštitom prirode su uglavnom: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MKOS), Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), Ministarstvo evropskih integracija (MEI) i Skupštine opština (SO) koje u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, Strategijom, programom za zaštitu prirode i dokumentima prostornog regulisanja, dužne su da vode računa o očuvanju biološke raznolikosti pejsaža, svaka za sopstvenu sferu odgovornosti. Kontrola industrijskog zagađenja Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Transpozicija Direktive br. 2010/75/EZ o industrijskim emisijama, u kosovskom zakonodavstvu je prilično napredovalo do 69%. Odredbe Zakona br. 03/L-043 o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagađenja, AU br. 06/2007 o pravilima i standardima emisija u vazduhu iz stacionarnih izvora zagađenja, Zakon br. 03/L-025 o zaštiti životne sredine i Zakon br. 02/L-30 o otpadu, identifikovani su kao glavni instrumenti transponovanja. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je odgovorni organ za transponovanje i sprovođenje ove Direktive. MŽSPP je identifikovalo 30 instalacija koje treba opremiti sa IED-om na osnovu Zakona br. 03/L-043 o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagađenja. MŽSPP ima da uradi još dosta toga u kompletiranju i procenjivanju svih instalacija na koje se primenjuje ovaj zakon.
|268
Što se tiče inspekcije životne sredine, ovaj organ je formiran i u funkciji je. Inspektorat životne sredine osigurava i kontroliše usaglašenost operatera sa uslovima IED-a. Usvajanje AU br. 10/2011 o sprečavanju velikih nesreća koje uključuju opasne materije osiguralo je delimično transponovanje sa Direktivom SEVESO III (Direktiva 2012/18/EU Evropskog parlamenta i saveta od 4. jula 2012. god. o kontroli opasnosti od velikih nesreća koje uključuju opasne materije). AU br. 06/2007 o pravilima i standardima emisija u vazduhu iz stacionarnih izvora zagađenja obezbedilo je transponovanje pojedinih odredbi Direktive br. 2004/42/EZ Evropskog parlamenta i saveta od 21. aprila 2004. god. o ograničenjima emisije isparljivih organskih jedinjenja kod upotrebe organskih rastvarača u određenim bojama i lakovima i proizvodima za završnu obradu vozila. Za sprovođenje Zakona br. 03/L-043 o sprečavanju i integrisanoj kontroli zagađenja, prvobitno je izrađeno sekundarno zakonodavstvo sa pet (5) AU usvojenih kao AU o procedurama razvoja i usvajanja dokumenata za referisanje o najboljim mogućim tehnikama, AU o sadržaju i načinu vođenja registra o izdatim integrisanim dozvolama, AU o obliku, sadržaju i načinu popunjavanja aplikacije za integrisanu dozvolu, i AU o uslovima dozvole za specifične vrste operisanja i postrojenja. Pored aktivnosti koje su predmet PKIN-a, za aktivnosti sa manjim kapacitetima, u cilju sprečavanja i smanjenja negativnih uticaja u životnu sredinu predloženih privatnih i javnih projekata, kao i određivanje kriterijuma i uslova o procedurama izdavanja ekoloških dozvola, usvojena su dva administrativna uputstva:
AU br. 01/2017 o izdavanju opštinskih dozvola životne sredine, usvojena dana 02.05.2017;
UA br. 07/2017 za ekološku dozvolu, usvojena dana 09.06.2017. Sa druge strane, u cilju sprovođenja transponovanog zakonodavstva EU-a, na snazi su Strategija o zaštiti životne sredine 2013 – 2022 i Akcioni plan Kosova za životnu sredinu za godine 2013-2017. Nadležni organ određen za kontrolu industrijskog zagađenja je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Odeljenje za zaštitu životne sredine, odnosno Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja uz pomoć Agencije za zaštitu životne sredine/sa ukupno 15-20 službenika. Druge institucije koje prema potrebi su povezane sa ovom oblašću su uglavnom: Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), Ministarstvo trgovine i industrije, Industrijski operateri itd. Podrška donatora Što se tiče podrške donatora u ovoj oblasti, MŽSPP ostvaruje korist iz projekta JICA 2017-2020 u vrednosti od oko 4 miliona USD za razvoj kapaciteta za kontrolu zagađenja vazduha. Hemikalije
Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Kosovo postepeno napreduje ka transponovanju Uredbe br. 1907/2006/EZ REACH i Uredbe br. 1272/2008/EZ (CLP) o klasifikaciji, pakovanju i označavanju opasnih materija. Nivo transpozicije nije tako veliki jer u oblasti hemikalija izmenjene su mnoge postojeće odredbe u cilju globalnog usklađivanja pravila. Do sada je postignuta dobra transpozicija kako bi tržište hemikalija funkcionisalo bez većih prepreka, naročito su transponovane najpotrebnije odredbe za sprovođenje koje su obezbeđene kroz AU br. 10/2012 o tehničkoj sigurnosnoj listi od hemikalija i način njenog, i AU br. 17/2014 o klasifikaciji, pakovanju i
|269
označavanju opasnih materija, Zakona br. 04/L-197 o hemikalijama, kao i proglašenjem Odluke ministra br. 4222-14-564295 o lsiti opasnih materija iz Uredbe br. 1272/2008 /EZ - CLP. U cilju određivanja uslova za upravljanje i nadgledanje opasnih hemikalija, za sprečavanje i smanjenje njihovog negativnog uticaja na ljudsko zdravlje i životnu sredinu tokom proizvodnje, skladištenja, korišćenja i njihovog prekograničnog prometa, na snazi je AU br. 08-2016 o prometu opasni hemikalija, uslova skladištenja i procedure za dobijanje dozvole i licence. Transpozicija Direktive o azbestu (Direktiva Saveta br. 87/217/EEZ od 19. marta 1987. god. o sprečavanju i smanjenju zagađenja životne sredine od azbesta izmenjena Direktivom br. 91/692/EEZ i Uredbom (EZ) 807/2003), urađena je na nivou od 82%. U vezi sa tim postoji AU br. 07/2009 o upravljanju otpadom koji sadrži azbest koja je izmenjena i dopunjena AU br. 22/2015 o upravljanju otpadom koji sadrži azbest. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i opštine, određene su kao nadležni organi za sprovođenje ove direktive. U ovoj oblasti sada su već preduzete mere za ograničavanje i postavljanje na tržištu i mere za upotrebu azbestnih vlakana koje su stupile na snagu usvajanjem gore navedenog AU, a neke mere su već preduzete za smanjenje emisija azbesta na izvoru; na primer zabrana rada postojećih fabrika koje koriste azbest (kao što je Fabrika Sharr- Salonit za proizvodnju azbestnog cementa). Dok je postupak čišćenja u reci Lepenc koja sadrži azbestni cementni otpad je u toku. Uredba (EZ) br. 689/2008 o uvozu i izvozu hemikalija, odnosno Uredba br. 649/2012/EU o izvozu i uvozu –PIC postupak, je transponovana kroz AU br. 23/2015 o izvozu, uvozu i prevozu određenih opasnih hemikalija PIC- postupak. Takođe, potpuna transpozicija je urađena iz Uredbe br. 648/2004/EZ o deterdžentima, transponovana u Uredbi Kosova br. 02-2015 o deterdžentima sa Odlukom br. 4222-14_564295 o CLP listi opasnih materija (Direktiva br. 1272/2008/EZ, CLP). Do sada nije razvijen nijedan program, strategija ili plan o upravljanju hemikalijama. Nadležni organ određen za kontrolu zagađenja od hemikalija je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu životne sredine, Divizija za hemikalije i otpad, kao i Agencija za zaštitu životne sredine/sa ukupno 4 službenika. Druge institucije koje se bave oblašću hemikalija su uglavnom: Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), i Ministarstvo evropskih integracija (MEI). Zaštita od buke
Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir U funkciji daljeg približavanja domaćeg zakonodavstva sa acquis-om EU-a u oblasti zaštite od buke, Kosovo je donelo odluku za izmenu i dopunu Zakona br. 02/L-102 o zaštiti od buke, čije usvajanje se očekuje u Skupštini tokom 2018. god.. Putem ovog Zakona biće urađena potpuna transpozicija Direktive br. 2002/49/EZ Evropskog parlamenta i saveta, od 25. juna 2002. god., o proceni i upravljanju bukom. Za sprovođenje pomenutog zakona, na početku je planirana izrada sekundarnog zakonodavstva koji proizilazi iz ovog zakona i izgradnja ljudskih kapaciteta za sprovođenje ovog zakonodavstva, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Nadležni organ za zaštitu od buke u životnoj sredini je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu životne sredine/Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja, i
|270
Agencija za zaštitu životne sredine/Hidrometeorološki institut sa ukupno 4 službenika. Druge institucije koje su povezane za ovu oblast su uglavnom: Ministarstvo zdravstva (MZ), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), Ministarstvo infrastrukture (MI), Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS) i opštine. Šumarstvo Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Pravni okvir u sektoru šumarstva se sastoji od Zakona br. 2005/49 o šumama, Zakona br. 02/L-53 o lovu i drugim zakonima kao što su Zakon br. 2010/03/-L-233 o zaštiti prirode, Zakon br. 2010/03 –L- 230 o strateškom procenjivanju životne sredine, Zakon br. 2006/02- L41 o zaštiti od požara, Zakon br. 02/L-26 o poljoprivrednom zemljištu, Zakon br. 03/L-029 o poljoprivrednoj inspekciji, Zakon br. 10/ 03/-L- 163 o rudnicima i mineralima, Zakon br. 2004/13 o rasadnom materijalu, Zakon br. 04/L-147 o vodama Kosova i Zakon br. 2011/04-L- 040 o regulisanju zemljišta.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), u pravcu poboljšanja organizacione strukture, strukture upravljanja šumama, šumskim zemljištem i divljim životinjama, ima konsolidovanu osnovu sekundarnog zakonodavstva (do sada postoje 38 AU koje regulišu ovaj sektor). Politike, strategije i akcioni planovi za razvoj šumskog sektora na Kosovu usvojene od strane Vlade Kosova sažete su u dokumentu “Strategija za razvoj šumarstva 2010/2020”. Svrha ove strategije je održivo korišćenje šumskih resursa putem usvajanja institucionalnog i regulativnog okvira koji će osigurati stalne finansijske mehanizme za razvoj sektora. U cilju usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa onim iz EU-a, MPŠRR radi na izmenama i dopunama Zakona o šumama Kosova br. 2003/3 kao i podzakonskih akata za sprovođenje zakona. Ovaj nacrt zakona će uzeti u obzir Uredbe EU-a kao što su: Uredbu (EU) br. 691/2011 Evropskog parlamenta i saveta od 6. jula 2011. god. o evropskim ekonomskim računima životne sredine; Uredba (EU) br. 995/2010 Evropskog parlamenta i saveta od 20. oktobra 2010. god. o utvrđivanju obaveza ekonomskih operatera koji stavljaju u promet drvo i proizvode od drva, takođe poznata i kao “EU TR". Tokom ovog perioda predviđene su izmene i dopune Zakona br. 02/L-53 o lovu, kojim se reguliše održivo upravljanje, uzgoj, zaštita, lov i korišćenje divljači kao prirodno bogatstvo od opšteg javnog interesa. Zakon o lovu biće usklađen sa međunarodnim konvencijama i direktivama EU-a kao što su: Evropska konvencija za zaštitu vrsta divljih životinja i prirodnih staništa (Bernska konvencija), konvencija za zaštitu migratornih vrsta divljih životinja (Bonska konvencija), Međunarodna konvencija o trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka (CITES), Konvencija Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti (povelja iz Rija), Direktiva br. 92/43/EEZ o očuvanju prirodnih staništa divlje faune i flore i Direktiva br. 79/409/EEZ o očuvanju divljih ptica. Da bi se poboljšale sektorske politike i promovisalo održivo upravljanje nedrvnim šumskim proizvodima, MPŠRR je završilo nacionalnu inventarizaciju i odredio godišnje kvote za sakupljanje nedvrnih šumskih proizvoda. Što se tiče sprovođenja unutrašnjih politika sektora šumarstva i preduzimanja mera za sprovođenje zakonodavstva, tokom 2018. god. očekuje se usvajanje Nacionalnog programa za pošumljavanje ogoljenih površina 2016-2025, koji definiše radnje, mere i budžet za pošumljavanje šumskog zemljišta u skladu sa politikama i strategijama koje su usklađene sa zakonodavstvom EU-a i najboljim praksama upravljanja;
|271
Unapređenje i funkcionalizacija informativnog sistema šumarstva Kosova (FIS-KOS) u koji su integrisani i drugi sistemi u programe, softvere i sve upravne postupke u upravljanju šumama od lokalnog do centralnog nivoa ostaju jedna od posvećenosti MPŠRR-a u narednim godinama. Nadležni organ određen za šumarstvo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja kao najviši organ za administraciju i upravljanje šuma na Kosovu, odnosno Odeljenje za šumarstvo i Kosovska agencija za šume. Broj zaposlenih u Odeljenju za šumarstvo je 7, dok KAŠ kao izvršni organ ima 140 zaposlenih. Druge institucije koje se bave oblašću šumarstva su uglavnom: Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP), Ministarstvo ekonomskog razvoja (MER), Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS), i Ministarstvo evropskih integracija (MEI). Klimatske promene Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Vlada Kosova je transponirala Uredbu EU br. 525/2013 Evropskog Parlamenta i Saveta o mehanizmu za praćenje i izveštavanje o emisiji gasova sa efektom staklene bašte usvajanjem ovih dva AU-a: AUVRK- br. 01/2016 o mehanizmu praćenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji je usvojen 29.01.2016; i AUVRK- br. 09/2015 o praćenju emisije gasova. MŽSPP je odgovorno za definisanje i sprovođenje politika i mera za ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene baše u skladu sa Zakonom br. 03/L-160 o zaštiti vazduha od zagađenja. Do sada je sastavljen popis gasova sa efektom staklene bašte. Mehanizmi za sprovođenje, praćenje i obaveze izveštavanja regulisani su sa dva gore navedena uputstva. Usvajanje AU br. 16/2013 o supstancama koje oštećuju ozonski omotač i fluorisanim gasovima sa efektom staklene bašte će unaprediti sprovođenje Uredbe o F-gasovima. Sa druge strane, MŽSPP, Ministarstvo trgovine i industrije i Carine Kosova dele odgovornost nad sprovođenjem ovog AU-a. Napredak u pogledu transponiranja Direktive o kvalitetu benzina i naftnih derivata se i dalje nastavlja. Usvajanjem AU br. 07/2012 o kvalitetu benzina i tekućih naftnih goriva, se u prethodnom periodu ocenilo kao transponiranje najvišeg nivoa. Međutim, ne postoje tačni planovi za usklađivanje nacionalnih zakona sa Direktivom o praćenju (Član 8 i 8.a) koji će biti urađen od Ministarstva trgovine i industrije. Sprovođenje Direktive o kvalitetu benzina i naftnih derivata br. 2009/30/EZ je dosta napredovalo. Međutim, neophodni su i napori za sprovođenje potpune procene nacionalne potrošnje goriva i uspostavljanje baze podataka o kvalitetu goriva. Što se tiče organa zaduženih za sprovođenje ove Direktive, Odeljenje za regulisanje tržišta nafte i strateške robe je odgovorno za regulisanje sektora nafte i prikupljanje podataka o kvalitetu nafte, dok je Inspektorat tržišta Ministarstva trgovine i industrije odgovoran za praćenje tržišta i sprovođenje programa za praćenje kvaliteta goriva, u saradnji sa nadležnim inspektoratom i ovlašćenim laboratorijama. Sprovođenje Uredbe o standardima emisije gasova za nova putnička vozila ostaje u početnoj fazi. MŽSPP i Ministarstvo unutrašnjih poslova su nadležni za regulisanje standarda učinka emisije gasova lakih komercijalnih vozila. U tom pogledu, određeni organi će intenzivirati napore za uspostavljanje sistema za prikupljanje i praćenje podataka.
|272
Transponiranje Direktive br. 2011/83/EU o informisanju potrošača je u ovom periodu praćenja napredovalo usvajanjem AU br. 19/2013 o raspoloživosti podataka o ekonomskoj potrošnji goriva i emisiji CO2 od novih putničkih vozila, u koje je Direktiva u potpunosti transponirana. Za sprovođenje zakonodavstva o klimatskim promenama na snazi je 5 AU-a i jedna uredba iz oblasti koje se odnosi na supstance koje oštećuju ozonski omotač i fluorisane gasove sa efektom staklene bašte, mehanizam za praćenje emisije gasova staklene bašte, pristup informacijama o ekonomskim troškovima emisije CO2 novih ličnih vozila, sprovođenje fleksibilnih mehanizama za čist razvoj, mehanizam za praćenje i izveštavanje o gasovima sa efektom staklene bašte itd. Nadležni organ zadužen pitanjima klimatskih promena je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, odnosno Odeljenje za zaštitu životne sredine / Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja i Agencija za zaštitu životne sredine/Hidrometeorološki zavod sa ukupno 9 službenika. Ostale institucije povezane sa ovom oblašću su: Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), Ministarstvo infrastrukture (MI), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) i Ministarstvo za evropske integracije (MEI). Štaviše, odlukom Vlade 05/45 od dana 21.08.2015. god. osnovan je Nacionalni komitet za klimatske promene. Civilna zaštita Trenutno stanje Zakonodavni okvir, okvir politka i institucionalni okvir Oblast upravljanja nepogodama u našoj zemlji je regulisana Zakonom br. 04/L-27 o zaštiti od prirodnih i drugih nepogoda i brojnim do sada usvojenim uredbama i administrativnim uputstvima. Zatim, Zakonom br. 04-L-230 o agenciji za upravljanje vanrednim situacijama, Zakonom br. 04/L-012 o zaštiti od požara i Zakonom br. 04/L-049 o gašenju požara i spašavanju. Od sekundarnog zakonodavstva koje pokriva oblast sprečavanja i reagovanja u slučaju hemijskih nesreća (u industriji) koje delimično transponuje Direktivu br. 2012/18/EU- Seveso III, na snazi su:
AU br. 05/2011 o metodologiji procene rizika od hemijskih nesreća i merama za otklanjanje posledica, usvojeno 12.04.2011. god.;
AU br. 10/2011 o sprečavanju velikih nesreća gde su uključene opasne materije; i
AU br. 17/2012 o registru postrojenja u kojima je potvrđeno prisustvo opasnih materija. Kosovo je do sada izradilo Nacionalni plan reagovanja i Strategiju za smanjenje rizika od katastrofa i Akcioni plan 2016 – 2020. Nadležni organ zadužen za civilnu zaštitu je: Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja (MŽSPP) – Odeljenje za zaštitu životne sredine odnosno Divizija za zaštitu od industrijskog zagađenja; AZŽS – Hidrometeorološki institute; Ministarstvo unutrašnjih poslova i Agencija za upravljanja vanrednim situacijama sa ukupno 7 službenika. Druge institucije koje su uključene u oblast civilne zaštite su: Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Ministarstvo trgovine i industrije, Nacionalni institut javnog zdravlja; vatrogasna jedinica Kosova, Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) i Ministarstvo za evropske integracije (MEI). Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planu predviđeno je sprovođenje sledećih aktivnosti::
|273
Transponovanje Direktive 2004/35/EC o odgovornosti za životnu sredinu, Direktive br. 2003/04 EC o pristupu informacijama, Direktive br. EC/ 66/2010 Eko-etiketa, Uredbe EC/1221/2009 EMAS i Uredbe 2011/832/EU EMAS Global;
Stvaranje inventara zagađivača vazduha i funkcionalizacija softvera koji pokazuje merenja u realnom vremenu;
Izgradnja objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada na nivou zemlje, gde će se takođe uskladištiti opasan otpad koji nastaje iz procesa demontaže objekata na lokaciji TE “Kosova A”;
Izgradnja postrojenja za klasifikaciju otpada u Uroševcu, Prizrenu i Peći;
Program praćenja površinskih i podzemnih voda; i
Izgradnja fabrike (postrojenja) za prečišćavanje otpadnih voda (kanalizacija) u Prizrenu. 3.29. Poglavlje 28 acquis-a: Zaštita potrošača i zdravlja Acquis EU-a se u poglavlju Zaštita potrošača i javnog zdravlja sastoji od regulatornih mera, koordinacije i podrške aktivnostima zemalja članica uključujući finansijsku podršku. Poglavlje se odnosi na interese građana u politikama za bezbednost potrošača, ekonomskog interesa i javnog zdravlja. Acquis u oblasti zaštite potrošača uključuje zaštitu potrošača, sigurnost proizvoda, prodaju prehrambenih proizvoda i garanciju za iste, nepoštene uslove ugovora, prodaju na daljinu, prodaju od vrata do vrata, loš informativni marketing, nepoštene komercijalne prakse, potrošačke kredite i prekograničnu saradnju i sprovođenje. Ovde spada i Sistem EU-a za brzu razmenu informacija i upozorenja (RAPEX). U oblasti javnog zdravlja, zakonodavstvo EU-a bavi se pitanjima koja se odnose na kontrolu duvana, zarazne bolesti, krv, tkiva, ćelije i organe, mentalna oboljenja, sprečavanje zloupotrebe droga i dijagnostiku raka. Acquis ove oblasti takođe reguliše prava pacijenata na prekogranične zdravstvene usluge, promovisanje zdrave sredine i sprečavanje povreda. Sprovođenje politike za zaštitu potrošača i javno zdravlje zahteva odgovarajuće administrativne kapacitete i infrastrukturu na svim nivoima administrativnog organizovanja. Za zaštitu potrošača to podrazumeva efikasno praćenje tržišta i sudskih i vansudskih mehanizama za rešavanje nesporazuma i žalbi. Politike EU-a takođe imaju cilja angažovanja javnosti u konsultacijama o politikama i aktivnostima za podizanje svesti u zaštiti potrošača. Zahtevi SSP-a Što se tiče zaštite potrošača član 81. SSP-a obavezuje Kosovo da uspostavi politike za aktivnu zaštitu potrošača u skladu sa pravom EU-a, uključujući povećanje informisanja i razvoja nezavisnih organizacija na Kosovu, usklađivanje zakonodavstva o zaštiti potrošača na Kosovu sa postojećim u EU-u, efikasnu pravnu zaštitu potrošača kako bi se poboljšao kvalitet robe široke potrošnje i očuvali odgovarajući bezbednosni standardi, praćenje pravila od strane nadležnih organa i pristupa odgovarajućoj zakonitoj naknadi u slučaju nesporazuma, kao i razmenu informacija o opasnim proizvodima. Na osnovu Izveštaja o zemlji 2016, izazov i dalje ostaje dopuna pravnog okvira o zaštiti potrošača, uspostavljanje okvira politika, uspostavljanje mehanizama za inspekciju žalbi i izgradnja administrativnih kapaciteta za odgovarajuće razmatranje žalbi potrošača i takođe treba raditi na podizanju svesti potrošača o njihovim pravima. Što se tiče javnog zdravlja, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, naglašava činjenicu da budžet i niska potrošnja i dalje predstavljaju problem. Javna potrošnja ostaje snažno fokusirana na kapitalne investicije i zdravstvenu zaštitu. Budžet o primarnoj zaštiti, uključujući robu i usluge, treba povećati. Pripreme za sprovođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja su bile spore. Planovi početka koristi od šeme vanbolničkog pružanja lekova su znatno van predviđenih rokova i neće biti funkcionalni do predloženog datuma za početak prikupljanja premija u januaru 2017. god.. Zakon o kontroli duvana treba ojačati. Primena Zakona o
|274
kontroli duvana treba ojačati, a angažovanje i briga o uministerska Komisije za sprovođenje zakona mora preći formalnost i deklarativna oblik delovanja.Infrastruktura za zarazne bolesti i sistem izveštavanja o zaraznim bolestima treba se i dalje razvijati. U oblasti proizvoda ljudskog porekla (krv, ćelije, tkiva, organi), treba sprovoditi Zakon o transplantaciji tkiva i ćelija. Akcioni plan za ishranu čiji je cilj rešavanje problema sa ishranom je završen ali Vlada treba da ga usvoji. Trenutno stanje Zakonodavni okvir
Zaštita potrošača
Osnovno zakonodavstvo za zaštitu potrošača sastoji se od Zakona br. 04/l-121 o zaštiti potrošača, koji je usvojen 20. novembra 2012. god.. Ovim zakonom se uređuju i štite osnovna prava potrošača tokom kupovine robe, usluga i drugih oblika na slobodnom tržištu, kao i obaveze prodavaca, proizvođača i dobavljača. Zakon u potpunosti transponuje Direktivu 97/7/SE o ugovorima na daljinu i Direktivu o varljivim i uporedivim reklamama, i delimično Direktivu 2009/22/SE o kolektivnoj zaštiti potrošača, Direktivu 1999/44/SE o određenim aspektima prodaje robe široke potrošnje i drugim pratećim garancijama, Direktivu 2005/29/SE o varljivoj praksi prema potrošačima, Direktivu 2008/48/SE o ugovorima o potrošačkim kreditima i Direktivu 98/6/SE o pokazateljima cena. Sekundarno zakonodavstvo o sprovođenju osnovnog zakona za zaštitu potrošača sastoji se od:
Uredbe br. 09/2013 o označavanju, predstavljanju i reklamiranju prehrambenih proizvoda, koja delimično transponuje Direktivu 2000/13/SE o obeležavanju, predstavljanju i reklamiranju prehrambenih proizvoda;
Uredbe br. 05/2014 o isticanju cena i prodaji proizvoda na sniženje, koja delimično transponuje Direktivu 98/6/SE o isticanju cena.
Zakon o zaštiti potrošača je u procesu izmene i dopune, planirano je da ga vlada odobri tokom 2018. god.. Ovaj zakon će u potpunosti transponirati Direktivu 85/374/EC o odgovornosti za oštećene proizvode, Direktivu 2002/65/EZ o trgovanju finansijskim uslugama na daljini, Direktivu 2008/122/EC o zaštiti potrošača u odnosu na određene aspekte vremenske podele, proizvoda dugoročnog odmora, preprodaje i razmene ugovora; Direktivu 2011/83/ EU o pravima potrošača , Direktivu 2005/29 /EC o nepoštenim poslovnim praksama; Direktivu 98/06/EC o pokazatelju cena ponuđenih proizvoda, Direktivu 93/13 / EEZ o nepravilnim uslovima u ugovoru, Direktivu 199/44/EC o prodaji robe široke potrošnje i garancije za vezu, Direktivu 2008/48/EC o ugovorima potrošačkih kredita, Direktivu 2008/122/EZ o podeli vremena, dugoročnim odmorima, preprodaji i razmeni ugovora, Direktivu 2009/22 / EC o sudskim nalozima za zaštitu interesa potrošača. Zaštita potrošača u oblasti finansijskih usluga, trenutno u okviru Centralne banke Republike Kosova, je regulisana Zakonom br. 04/L-155 o platnom sistemu za korisnike platnih usluga, koji delimično transponuje Direktivu 2007/64/KE o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu. Međutim što se tiče razmatranja žalbi korisnika osiguranja, pravni osnov se sastoji u Zakonu br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, koji delimično transponuje Direktivu 2009/13/SE i Uredbu br. 2001/25 o licenciranju, praćenju i regulisanju osiguravajućih društava i posrednika u osiguranju. U nastavku, postoji i Uredba o efikasnoj kvoti i uslovima prijavljivanja koja delimično transponuje Direktivu 2008/48/SE o ugovorima potrošačkih kredita, koja između ostalog definiše obračunavanje efikasne kvote. Takođe, u okviru regulatornog okvira za zaštitu potrošača finansijskih usluga nalazi se i Uredba o unutrašnjem procesu tretiranja žalbi, koja utvrđuje pravila o tretiranju žalbi finansijskih institucija u cilju
|275
uspostavljanja jednakog delokruga svih finansijskih institucija u cilju obezbeđivanja ispravnog tretmana potrošača. Štaviše, prema Zakonu o zaštiti potrošača, interesi potrošača su zaštićeni i drugim zakonima koji regulišu različite oblasti prava potrošača, kao što su: Zakon o trgovini, Zakon o opštoj sigurnosti proizvoda, Zakon o nadzoru tržišta, Zakon o tehničkim uslovima proizvoda i proveri konformiteta, Zakon o sigurnosti hrane, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o metrologiji, Zakon o standardizaciji, zakon o turizmu i turističkim uslugama, Zakon o elektronskoj komunikaciji, Zakon o energiji. Zaštita zdravlja Osnovno zakonodavstvo koje reguliše ovu oblast se sastoji od Zakona br. 04/L-156 o kontroli duvana, koji ima za cilj zaštitu javnog zdravlja sadašnjih i budućih generacija od razornih zdravstvenih, društvenih, ekonomskih posledica i posledica po životnu sredinu od upotrebe duvana i izlaganja duvanskom dimu. Ovim zakonom se utvrđuju mere zabrane, ograničenja korišćenja duvanskih proizvoda, sastojaka duvana, sprečavanje štetnih posledica od upotrebe duvanskih proizvoda i praćenja sprovođenja zakona. Ovaj Zakon delimično transponuje Direktivu 2001/37/SE o proizvodnji, predstavljanju i prodaji duvanskih proizvoda, Direktivu 2003/33/SE o reklamiranju i sponzorisanju duvanskih proizvoda kao i Preporuku Saveta iz 2002. god. o sprečavanju upotrebe duvana i inicijativama poboljšanja kontrole duvana. Zakonodavni okvir u oblasti zaštite zdravlja sastoji se i od sledećih zakona:
Zakon br. 04/L-192 o transplantaciji tkiva i ćelija, koji je stupio na snagu juna 2014. god.. Zakon utvrđuje uslove i pravila izvršenja transplantacije tkiva i ćelija u oblasti ljudske medicine. On rešava pitanja istaknuta u izveštaju o napretku zbog nedostatka zakona za proizvode ljudskog porekla, ćelija i tkiva. Ovaj zakon transponuje delimično Direktivu 2004/23/SE o utvrđivanju standarda kvaliteta i sigurnosti postupaka darovanja, nabavke, testiranja, obrade, čuvanja, skladištenja i raspodele ljudskih tkiva i ćelija.
Zakon o zaštiti dojenja br. 05/L-023 je usvojen od strane Skupštine Kosova 24.10.2015. god. i stupio je na snagu 09.12.2015, koji ima za cilj da doprinese obezbeđivanju adekvatne ishrane odojčadi. Ovaj zakon delimično transponuje Direktivu 2006/141/EK o mlečnim i naknadnim formulama.
Zakon br. 02/L-101 o transfuziji krvi, kontroli krvi i krvnim proizvodima. Ovaj zakon ne utvrđuje jedinstvenu strukturu organizovanja NCTKK-a i jedinica za transfuziju krvi stoga i izveštavanje o profesionalnoj delatnosti jedinica NCTKK-a nije regulisano.
Drugi zakoni koji doprinose regulisanju oblasti zaštite zdravlja uključuju i Zakon br. 02/L-78 o javnom zdravlju; Zakon br. 02/L-76 o reproduktivnom zdravlju, Zakon br. 02/L-109 o zaraznim bolestima. Primenjivo zakonodavstvo se sastoji od AU br. 06/2013 o medicinski asistiranoj oplodnji; AU br. 05/2011 o sprečavanju i kontroli zaraza unutar bolnice i AU br. 05/2010 o vakcionoprofilaksu, seroprofilaksu i hemoprofilaksu. Institucionalni okvir i okvir politika Zaštita potrošača Institucija odgovorna za oblast zaštite potrošača je Odeljenje za zaštitu potrošača (OZP) koje deluje u okviru Ministarstva trgovine i industrije. OZP je odgovorno za izradu i obezbeđivanje sprovođenja strateških dokumenata politike i zakona u oblasti zaštite potrošača, razvija sistem za žalbe potrošača i alterantivne mere za rešavanje sporova, pruža podršku u sprovođenju kampanja za podizanje svesti potrošača i radi na senzibilizaciju i stalno informisanje potrošača. OZP trenutno realizuje aktivnosti iz svoje nadležnosti preko delovanja 3 civilnih službenika. Glavni organ za sprovođenje u ovoj oblasti je Tržišna inspekcija, nezavisan organ koji deluje u okviru Ministarstva trgovine i industrije. Tržišna inspekcija trenutno radi na osnovu Zakona br. 03/L-181 o inspektoratu i nadzoru tržišta, i odgovorna je za praćenje sprovođenja oko 15 zakona i više od 30
|276
podzakonskih akata u brojnim oblastima među kojima je i zaštita potrošača. Tržišna inspekcija razmatra žalbe koje dobije od Odeljenja za zaštitu potrošača, i žalbe koje su podnete direktno inspekciji. Žalbe razmatra sektor za pravna pitanja, koji potom prosleđuje predmet inspektorima odgovarajućih oblasti za dalje rešavanje. U centralnoj kancelariji tržišne inspekcije pri MTI-u radi 16 inspektora podeljenih u četiri sektora (sektor tržišta, sektor nafte, sektor sigurnosti i sektor za pravna pitanja). Zaštita potrošača finansijskog sektora i tretiranje njihovih žalbi spada pod sektor Divizija za razmatranje žalbi korisnika platnih usluga CBK-a, na osnovu memoranduma o razumevanju između MTI-a i CBK-a. Divizija za razmatranje žalbi potrošača platnih usluga u okviru CBK-a, u skladu sa uredbom o rešavanju žalbi, razmatra žalbe podnete od strane potrošača platnih usluga i bankarskih proizvoda, osiguranja, penzija i drugih platnih usluga. Divizija za žalbe trenutno zapošljava samo jednu osobu. Drugi organ bitan za oblast zaštite potrošača je Savet za zaštitu potrošača, uspostavljen na osnovu Zakona o zaštiti potrošača. Savet se sastoji od 7 članova koji su predstavnici MTI-a, Agencije za veterinu i hranu (AVHK), Privredne komore Kosova (PKK), Poslovni savez Kosova (PSK), Udruženja za zaštitu potrošača (UZP) i jedan nezavisni stručnjak. Odgovornosti Saveta za zaštitu potrošača su savetodavne u oblasti zaštite potrošača, a Savet je takođe odgovoran i za izradu programa za zaštitu potrošača i praćenje sprovođenja Programa za zaštitu potrošača. U funkciji koordinacije aktivnosti za zaštitu potrošača, prijema i efikasnog rešavanja žalbi potrošača, Odeljenje za zaštitu potrošača blisko sarađuje sa Tržišnom inspekcijom (MTI), Inspekcijom metrologije (MTI), Agencijom za veterinu i hranu (AVH), Inspekcijom poreske administracije (PAK-MF), Zdravstvenom inspekcijom (MZ), Inspekcijom autoriteta za civilno vazduhoplovstvo (MI), Saobraćajnom inspekcijom (MŽSPP), Ekološkom inspekcijom (MŽSPP), Prosvetnom inspekcijom (MONT), Nezavisnom komisijom za medije, Kancelarijom Regulatora za elektronske i poštanske komunikacije, Kancelarijom regulatora za vodu i otpad i Regulatornom kancelarijom za energetiku. Na Kosovu je trenutno registrovana jedna nevladina organizacija za zaštitu potrošača – Organizacija „Konsumatori“ (Potrošač). Organizacije za zaštitu potrošača moraju da igraju značajnu ulogu u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa, regulišući mogućnost učešća u rešavanje zabrinutosti potrošača preko Saveta za zaštitu potrošača, koji je odgovoran da daje preporuke Ministarstvu trgovine i industrije da reši probleme potrošača na koje su naišli tokom dobijanja usluga vode, struje, interneta, itd. Štaviše, organizacije za zaštitu potrošača podnose zahteve Ministarstvu trgovine i industrije za pokretanje postupaka za kolektivnu zaštitu interesa potrošača. Odeljenje za zaštitu potrošača takođe poseduje Program za zaštitu potrošača 2016-2020, usvojen krajem 2015. god., čiji je cilj unapređenje zaštite potrošača preobražajem iste u kvalitetnu, stalnu i sveobuhvatnu zaštitu, uključujući sektore kao što su javno zdravlje, životna sredina, održivo tržište i stvaranje povoljnih uslova za poslovanje. Program takođe predviđa efikasno sprovođenje zakona, odnosno transponovanje EU acquis-a koji se odnose na zaštitu potrošača. Zaštita zdravlja Glavni organ u oblasti zaštite zdravlja je Ministarstvo zdravstva. Organi nadležni za sprovođenje i praćenje sprovođenja zakona o kontroli duvana su: centralne inspekcije resornih ministarstava, i to: Zdravstvena inspekcija (MZ), Sanitarna inspekcija (KAVH), Tržišna inspekcija (MTI), Inspekcija rada (MRSZ), Prosvetna inspekcija (MONT), Saobraćajna inspekcija (MST), Policija Kosova, Agencija za borbu protiv korupcije i opštinske inspekcije. Trenutni administrativni kapaciteti za sprovođenje zakona o kontroli duvana nisu dovoljni. Nacionalni centar za transfuziju krvi Kosova je centralni organ nadležan za aktivnosti transfuzije krvi. Odgovorne institucije za transfuziju krvi i krvne proizvode su i jedinice za transfuziju krvi na sekundarnom
|277
nivou u okviru sedam regionalnih bolnica. Zdravstvena inspekcija deluje u okviru Ministarstva zdravstva i zapošljava 20 inspektora.
Međuministarski Savet za kontrolu duvana je uspostavljen od strane vlade Kosova na osnovu Zakona o kontroli duvana i sastoji se od 15 članova: predstavnici Ministarstva zdravstva; obrazovanja, nauke i tehnologije; finansija; rada i socijalne zaštite; pravde; unutrašnjih poslova; životne sredine i prostornog planiranja; infrastrukture; poljoprivrede i ruralnog razvoja; kulture; omladine i sporta; zdravstveni stručnjaci; predstavnici sredstava informisanja i civilnog društva. Ovaj Savet je nadležan za predlaganje mera sprečavanja, podizanja svesti, edukacije i istovremeno prati sprovođenje istih. Druge institucije za sprovođenje zakona u oblasti zdravstva su i Nacionalni institut javnog zdravlja, opštine/inspekcije, zdravstvene institucije i Nacionalni Savet za kontrolu raka. Što se tiče okvira politika, nadležna institucija za sprovođenje politika za zaštitu zdravlja je Ministarstvo zdravstva. Ova institucija za sprovođenje zakona poseduje brojne strategija, programe i akcione planove i to: Sektorska zdravstvena strategija 2017-2021. god. definiše tri strateška ciljeva za razvoj zdravstvenog sektora uključujući: Održavanje i poboljšanje zdravlja, obezbeđenje održivog zdravstvenog finansiranja i reorganizaciju zdravstvenog sektora. Ministarstvo zdravstva je sprovodilo i Strategiju za zdravlje majke, deteta, maloletnika i reproduktivnog zdravlja 2011-2015. god.. Ova strategija se bavila primenom mera za poboljšanje zdravlja majke, deteta i reproduktivnog zdravlja. Cilj strategije je smanjenje smrtnosti majke i deteta. U funkciji sprovođenja strategije su realizovane aktivnosti planiranja porodice, efikasne perinatalne zaštite, promovisanje i zdravstvena edukacija, kao i obučavanje zdravstvenih radnika. Sve ove aktivnosti su uticale na smanjenje smrtnosti majke i deteta sa 17% u 2012. godini na 12% u 2014. godini. Prošireni program imunizacije predstavlja dokument koji utvrđuje vakcine koje su zakonom obavezne i kojima se vakcinišu deca određenog uzrasta u određenom vremenskom intervalu. U cilju rešavanja problema nejednakosti, Ministarstvo zdravstva je u saradnji sa relevantnim partnerima i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije (SZO) počelo proces preorijentacije programa u cilju povećanja broja vakcinisane dece iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana. U tom cilju su sprovedene brojne aktivnosti koje će uticati na zastupljenost ove dece u program redovne vakcinacije. Podrška donatora Zaštita potrošača Odjeljenje za zaštitu potrošača biće podržano u okviru projekta koji će podržati "Slobodno kretanje roba", koji predstavlja nastavak prethodne podrške ove oblasti. Ovaj projekat je deo finansijskog sporazuma IPA 2016 sektora "Konkurentnost i inovacije", i planirano je da počne sa sprovođenjem u drugoj polovini 2017. god., sa trajanjem od 2.5 godine, u iznosu od 3.5 miliona evra. Ovaj projekat ima za cilj podržavanje aktivnostih podizanja svesti, dalje usklađivanje zakonodavstva sa acquis-om EU-a, podržavanje Odeljenja za zaštitu potrošača u aktivnom učešću u relevantnim evropskim i međunarodnim organizacijama i na obuci radnog osoblja. Zaštita zdravlja Zdravstveni sektor podržava projekat "Pristupačna i kvalitetna zdravstvena zaštita" 2017-2019, koji finansira vlada Švajcarske/SDC. Budžet projekta je 6,074,720 € i usredsrediće se na primarnu zdravstvenu zaštitu i ima za cilj poboljšanje zdravlja stanovništva na Kosovu poboljšanjem pristupa zdravstvenim uslugama, kvalitetom usluga, zdravstvenim upravljanjem jačanjem potreba pacijenata (posebno ugroženih grupa).
|278
Vlada Luksemburga nastaviće da pruža podršku kroz projekat Podrška zdravstvenom sistemu Kosova KOS 017 (Druga faza) 2015-2018. Projekat će nastaviti da podržava zdravstveni sektor u razvoju Zdravstvenog informacionog sistema za 35% zdravstvenih institucija na Kosovu sa budžetom od 6.000.000 €. Globalni fond će nastaviti da podržava aktivnosti sprečavanja TB i finansiranje nastavka projekta "Sprečavanje HIV-a na Kosovu" u iznosu od 1,105,095 €. Ujedinjeni Arapski Emirati će podržati izgradnju bolnice za pedijatrijsku hirurgiju u UKCK u iznosu od 22,000,000 €. Zdravstveni sektor će i dalje biti podržan kroz projekat „Podrška zdravstvenog sistema 2013-2017” koji finansira vlada Italije. Preostali budžet projekta iznosi 628,869 € i usredsrediće se na razvoj kardiohirurgije u cilju funkcionisanja kardiohirurške klinike preko obuka stručnog osoblja, pružanja pomoći italijanskih stručnjaka i nabavke opreme. Kratkoročni prioritetni ciljevi Zaštita potrošača
Dalje jačanje razvijanje administrativnih kapaciteta (obuka i povećanje broja osoblja)) u Odeljenju za zaštitu potrošača;
Kontinuirano povećanje nivoa uključivanja udruženja potrošača i relevantnih aktera u oblasti zaštite potrošača;
Saradnja sa lokalnim udruženjima, kao i sa evropskim i međunarodnim organizacijama koje se odnose na zaštitu potrošača i članstva Kosova u regionalnim i evropskim mehanizama u ovoj oblasti.
Zaštita zdravlja U pogledu zakonodavstva, srednjoročnim planiranjem, predviđa se nastavak usklađivanja primarnog i sekundarnog zakonodavstva sa acquis-om u oblasti prava pacijenata na prekograničnu zdravstvenu zaštitu, mentalno zdravlje, krvi, tkiva, ćelija i organi, sprečavanje ozleda, zaraznih bolesti, retkih oboljenja, duvana, alkohola, ishrane, fizičke i psihičke aktivnosti. Što se tiče institucionalnih kapaciteta, u naredne 3 godine vršiće se funkcionisanje Državnog organa, odnosno Odjeljenja za biomedicinu koje se utvrđuje u skladu sa Zakonom o transplantaciji tkiva i ćelija. Što se tiče mera sprovođenja, usredsrediće se na sprovođenju postojeće strategije sa posebnim naglaskom na strategije za: borbu protiv raka, promovisanje zdravlja i zdravstvene edukacije, mentalno zdravlje, zdravlje majke, deteta, adolescenata i reproduktivno zdravlje, vakcinisanje, kvalitet usluga i HIV-AIDS. 3.30. Poglavlje 29 acquis-a: Carinska unija Acquis u oblasti carinske unije gotovo se isključivo sastoji od zakonodavstva koje je direktno obavezujuće za države članice. Ono uključuje Carinski zakonik EU-a i odredbe za njegovo sprovođenje, kombinovanu nomenklaturu, zajedničku carinsku tarifu i odredbe o klasifikaciji tarifa, carinskim izuzećima, ukidanju carina i određenih tarifnih kvota, kao i druge odredbe kao što su one o carinskoj kontroli falsifikovane robe, prekursorima droge, izvozu kulturnih dobara i međusobnoj administrativnoj pomoći u oblasti carina i tranzita. Države članice moraju obezbediti postojanje neophodnih kapaciteta za sprovođenje i osnaživanje, uključujući povezanost sa relevantnim kompjuterskim carinskim sistemima EU-a. Carinske službe takođe moraju da obezbede odgovarajuće kapacitete za sprovođenje posebnih pravila uvedenih u oblastima povezanim sa acquis-om kao što je spoljna trgovina.
|279
Zahtevi SSP-a Angažovanja u oblasti carina su određeni shodno obavezama koje proističu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, članovi 17. 18. 19. 39. 48. 75. 93. i 104. Članovi 17. 18. 19. 39. 48. i 93. posebno predviđaju jačanje saradnje sa zemljama u regionu koje su potpisale SSP, dok član 49. i Protokol 3 utvrđuju pravila o poreklu za sprovođenje odredbi ovog Sporazuma. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, posebno član 104. odnosi se na carine. Ovaj član predviđa obaveze strana koje će uspostaviti saradnju u ovoj oblasti u cilju garantovanja saglasnosti sa odredbama koje će se usvojiti u oblasti trgovine, i u cilju postizanja usklađivanja carinskog sistema Kosova sa sistemom EU-a, tako pomažući otvaranje puta ka merama liberalizacije planiranim ovim Sporazumom i postepenog usklađivanja zakonodavstva Kosova o carinama sa EU acquis-om. Saradnja će na odgovarajući način uzeti u obzir prioritetne oblasti koje se odnose na EU aquis u oblasti carina. U ovoj oblasti, protokol 4 utvrđuje pravila međusobne administrativne pomoći strana u oblasti carine. Takođe, u cilju obezbeđivanja slobodne trgovine, Carina će razviti administrativne kapacitete u oblasti borbe protiv sive ekonomije, u oblasti zaštite intelektualne svojine (Poglavlje VI, član 4.3). Dok u okviru Protokola 3, Kosovo bi trebalo nakon stupanja na snagu SSP-a da potpiše i ratifikuje Pan Euromed Povelju o preferencijalnim pravilima o poreklu, kao povelja koju sprovodi SSP za deo trgovine. Oblast carina je okarakterisana kao jedna od ključnih oblasti za sprovođenje obaveza koje proističu iz SSP-a o slobodnom kretanju robe, sa jedne strane sprovođenjem olakšavajućih mera trgovine i borbu protiv fiskalne evazije, krijumčarenja i piraterije za održiv ekonomski razvoj. Ovde je uključeno i usklađivano/prilagođeno zakonodavstvo usvojeno acquis-om, strateškim dokumentima, strukturiranjem carinske uprave, administrativnim kapacitetima i vladavinom prava. Na osnovu Izveštaja o zemlji 2016. o pitanjima vezanim za carine, Kosovo treba da nastavi da sprovodi carinsko zakonodavstvo u skladu sa praksom EU, da ojača mere preduzete za borbu protiv sive ekonomije i spreči bilo kakav uticaj na rad institucije. Izveštaj naglašava da Carina Kosova posluje širom Kosova, ali u ograničenoj meri na severu. Neusaglašenosti između Zakona o Carini i akcize i krivičnog zakona i dalje otežavaju borbu protiv carinskog kriminala. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Carina je u poslednjih nekoliko godina postigla značajan napredak i preduzela niz pozitivnih koraka u procesima modernizacije i razvoja, koji imaju za cilj usklađivanje administrativnih postupaka i sistema sa onim iz EU-e. Carina Kosova nastavila je da unapređuje svoje zakonodavstvo. Tokom izveštajnog perioda avgust 2016 - septembar 2017 usvojeno je nekoliko unutrašnjih podzakonskih akata (uključujući i one koji su tek izmenjeni), od kojih su najvažniji navedeni u nastavku:
Unutrašnja uputstva za sadržaj i format standardnih oblika provere; utvrđeni članom 33. Zakona br. 05 /L-096 o sprečavanju pranja novca i borbom protiv terorizma i finansiranja;
AU br. 442/2016 o platama, pomoći i primenjivim uslugama za Carinu Kosova. Svrha ove Direktive je regulisanje sistema plata, pomoći i naknada koje se sprovode u Carini Kosova;
AU br. 37/2016 kojima se uređuje zapošljavanje i upravljanje ljudskim resursima. Ovo uputstvo uređuje status, pravila upravljanja radnim odnosima za carinske službenike, principe, kriterijume i procedure za prijem u radni odnos, uslove rada, prava i obaveze;
AU br. 38-2017 o pravu ovlašćenja za sticanje statusa kvalifikovanog ekonomskog operatera. Ovo Uputstvo utvrđuje uslove i kriterijume koji se trebaju ispuniti kako bi se prijavili za pravo na ovlašćenje i za sticanje kvalifikovanog ekonomskog operatera;
|280
AU br. 40-2017 o sprovođenju kamatne stope i upravljanja dugom. Svrha ovog AU-a je utvrđivanje pravila i procedura za sprovođenje kamatne stope kada isplata iznosa obaveza nije rešena unutar navedenog roka, kao i u upravljanju budžetom;
AU br. 42-2017 o postupku za povraćaj prihoda, i svrha ovog uputstva je regulisanje postupka za povraćaj prihoda i jačanje standardnog postupka utvrđivanjem pratećih dokumenata, vremenskog perioda za prosleđivanje povraćaja prihoda i prenosa nakon donošenja presude do faze dostavljanja u trezor.
Carina Kosova uspešno je sprovela izmene koje su opisane u SSP-u, stalnim organizovanjem obuke za poslovanja i trgovinske komore kako bi informisala i objasnila poslovanjima o mogućnostima koje nudi ovaj sporazum. U 2017. godini, stupilo je na snagu AU 38-2017 o davanju ovlašćenja za sticanje ovlašćenog ekonomskog operatera. Na ovaj način Carina Kosova konstantno promoviše AEO u poslovnoj zajednici. Od aprila 2017. god. carina je počela da sprovodi AU br. 01/2017 o kvalitetu naftnog goriva. Carinska laboratorija je akreditovana za ovu svrhu, i sada su analize kvaliteta završene u uzorcima koje je odabrao sistem selekcije. Poseban tim carinskih službenika bavi se dokumentarnom analizom svih pitanja o uvozu goriva. Aplikacija SEED i dalje ostaje jedan od najvažnijih sredstava za razmenu informacija pre postizanja sa Crnom Gorom, Albanijom, Srbijom i Makedonijom. Generalno, zakonodavstvo Kosova u oblasti carinskih obaveza ocenjeno je da je u skladu sa acquis-om i carinskim okvirom EU-a. Carina Kosova kao primarno zakonodavstvo sprovodi Zakon o carini i akcizama Kosova, Zakon br. 03 / L-109 od 10. novembra 2008. god., i izmenjen Zakonom br. 04/L-099 od 3. maja 2012. god.. Ovaj zakon je delimično usklađen sa Carinskim zakonikom EU-a, odnosno Uredbom Saveta (EEZ) 2913/92 "o osnivanju carinskog zakonika zajednice" (SL L 302, 19.10.1992, str. 1-50) sa sledećim izmenama i dopunama i ispravkama: Izmenjen od:
Uredba (SE) br. 82/97 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 19. decembra 1996. god.
Uredba (SE) br. 955/1999 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 13. aprila 1999. god.
Uredba (SE) br. 2700/2000 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 16. novembra 2000. god.
Uredba (SE) br. 648/2005 Evropskog Parlamenta i Saveta, od 13. aprila 2005. god.
Uredba Saveta (SE) br. 1791/2006, od 20. novembra 2006. god. Izmenjen od:
Akt o prijemu Austrije, Švedske i Finske (usvojen Odlukom Saveta 95/1/KE, Euratom, ECSC)
Akt o uslovima prijema Republike Češke, Republike Estonije, Republike Kipar, Republike Letonije, Republike Mađarske, Republike Malta, Republike Poljske, Republike Slovenije i Republike Slovačke, i prilagođavanje ugovora kojima je osnovana Evropska unija, službeni list br. L236 strana 33 od 23.9.2003.
Ispravljen od:
Ispravka, GZ L152, 11.6.1997, str. 34 (2913/92)
Ispravka, GZ L 179, 8.7.1997, str. 11 (82/97)
|281
Primenljive odredbe carinskog zakonika su obuhvaćene u AU 11/2009 iz 2009. god., potpisano od strane Ministarstva finansija. Stupanjem na snagu Zakonika o carinama i akcizi br. 03/L-109, doneta su 64 podzakonska akta (administrativna uputstva i unutrašnja uputstva). Što se tiče strateških dokumenata, Carina Kosova deluje na osnovu Operativne strategije. Ova strategija utvrđuje svrhu i ciljeve koje je predvidela Vlada Republike Kosovo, nalaze Izveštaja o napretku, DPSP, plana delovanja SSP-a i blue print za carine. Carina Kosova deluje na čitavoj carinskoj teritoriji Kosova, uključujući i severni deo, na dva granična prilaza sa Srbijom u cilju sprovođenja Zakonika o carinama i akcizi Kosova (br. 03/L 109), unifikujući carinske postupke. Institucionalni okvir i okvir politika Carina Kosova je organ u okviru Ministarstva finansija koje je odgovorno za sprovođenje carinskih politika u Republici Kosovo. Carina se sastoji od Generalne direkcije za carinu i carinskih regiona. Carina Kosova je osnovana avgusta 1999. god. od strane stuba UNMIK-a, kako bi osigurala pravičnu i podjednake primenu, u skladu sa carinskim pravilima i drugim primenjivim odredbama koje se primjenjuju na robu koja podleže carinskoj kontroli. Dana 12. decembra 2008. god., carinska služba UNMIK-a pretvorena je u Carinu Kosova. Novi Carinski zakonik, usvojen 11. novembra 2008. od strane Skupštine Kosova, je omogućio ovu tranziciju. Dotični carinski zakonik je izmenjen 2012. god. i usklađen je sa pravnim standardima Evropske unije, a između ostalog, ima za cilj i ekonomski razvoj Republike Kosovo. Carina Kosova je odgovorna za obezbeđivanje pravične i podjednake primene, u skladu sa carinskim pravilima i drugim važećim odredbama o robi. Pored odgovornosti za prikupljanje carinskih dažbina, Carina Kosova je takođe ključna institucija za naplatu PDV-a i taksama akcize, koje se naplaćuju na graničnim prelazima, a pored toga je odgovorna za zaštitu društva od krijumčarenja druge zabranjene robe i robe sa štetnim uticajem privrednog kriminala i utaje poreza. Kosovska carina je razvijena na osnovu standarda EU-a i u potpunosti se finansira iz konsolidovanog budžeta Kosova a trenutno ima oko 591 zaposlenih. Carina ulaže u svoje osoblje da drži korak sa novim dešavanjima, uvek u skladu sa operativnom strategijom carine i carinskim Blue-printom (dokumenat Evropske unije). 2017. godina je, na međunarodnoj sceni, bila uspešna godina za Carinu Kosova, pošto je Kosovo uspelo da se pridruži Svetskoj carinskoj organizaciji, postajući njen 181. član. Kosovska carina prikuplja oko 58% prihoda Konsolidovanog budžeta Kosova. MMF je neprekidno hvalio Službu za njene rezultate, upoređujući je sa nivoom službi Zapadne Evrope. Carina je obavila unutrašnje reforme kako bi se prilagodila potrebama poslovanja, smanjila njihovu potrošnju i smanjila broj birokratskih procedura, reforme koje će na indirektan način doprineti i kao preventivne mere za borbu protiv korupcije. Sa gledišta olakšanja trgovine, Carina čini neprekidne napore da održi ravnotežu između kontrole i olakšanja trgovine, stvarajući odgovarajuće uslove za postupke njihovog carinjenja i ubrzavanja. Zeleni kanal i plavi kanal omogućavaju zakonitim poslovanjima da završe carinske procedure u roku od 30 minuta od trenutka ulaska u carinsku kontrolu. Takođe, nedavno je predstavljen i koncept Paperless za carinjenje robe. U cilju daljeg unapređenja učinka i olakšanja trgovine, reforma će se nastaviti za celu administraciju i povećati broj poslovanja koja će koristiti Zeleni kanal. Carina je pripremila infrastrukturu za eliminaciju registracije poslovanja za izvoz-uvoz, prodaju robe putem interneta, i takođe je sproveden projekat E-Payment.
|282
Značajan korak je i uvođenje bezbedne linije (besplatni telefonski poziv) koja je rezultirala povećanjem rada i povećanjem informacija o koruptivnim delima. Preko 95% informacija dobijenih od strane građana rezultirale su tačne. Budući da je ovaj mehanizam pokazao prve rezultate, nastaviće sa daljim obaveštavanjem javnog mnjenja o jačem i pouzdanijem partnerstvu za borbu protiv negativnih pojava. U cilju povećanja međunarodne carinske saradnje, Kosovo je potpisalo 12 bilateralnih sporazuma/memoranduma sa zemljama regiona i EU-a, dok su drugi sporazumi u toku pregovora. Takođe, Kosovo ima za cilj da stekne neformalni status posmatrača u Konvenciji o zajedničkom tranzitu, kao i u međunarodnim organizacijama carinskog karaktera. Dok, u cilju sprovođenja Protokola 4 SSP-a o administrativnoj pomoći za carinska pitanja, Carina je razmenila kontaktnu tačku sa OLAF-om, putem koje će se razmenjivati informacije u cilju sprečavanja, istrage i suzbijanja ilegalnih prekograničnih aktivnosti. Što se tiče zaštite prava intelektualne svojine (PIS), Carina Kosova primenjuje Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine (Zakon br. 03/L-170) kao deo Državnog saveta za intelektualnu svojinu, čiji je cilj da se poveća nivo međuinstitucionalne saradnje i koordinacije. U celini, svaka od pomenutih gore navedenih institucija u sebi uključuje određene odgovornosti koje doprinose vitalnom razvoju sektora PIS-a. Uprkos napretku ostvarenom u sektoru PIS-a i dalje postoji potreba za daljim poboljšanjem pravne osnove, institucionalnih kapaciteta i drugih tehničkih delatnosti. Stoga je Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine u postupku izmene, zakon je prošao usvajanje od strane vlade Vlade i biće poslat Skupštini. Uspostavljanje sistema kako bi se olakšao rad kompanija, je takođe jedan od prioriteta Carine Kosova. Svi ovi sistemi odražavaju transparentnost i eliminišu diskreciju i donošenje odluka carinskog službenika. Carina radi na brojne nove module koji će dalje unaprediti i modernizovati našu organizaciju, uključujući: sistem odabira predmeta za reviziju, sistem za arhiviranje i upravljanje zahtevima/žalbama (case management), trgovinski portal koji će omogućiti transparentniji pristup subjektima tokom postupka carinjenja robe. Uspostavljanje sistema olakšava rad carinskih službenika i pruža dodatne kapacitete.
„Online” sistem za upravljanja carinskim skladištima – omogućava online - elektronski nadzor svih ovlašćenih carinskih skladišta. Ovaj sistem omogućava Carini, tačnu i ažuriranu kontrolu svih ulaza i izlaza iz skladišta i carinskih postupaka, tako da carina vrši 24-časovnu kontrolu skladišta, bez fizičkog prisustva.
Sistem za igre na sreću – omogućava registraciju i nadzor nad aktivnostima ovlašćenih subjekata za delatnosti igara na sreću. Sistem nudi Carini fleksibilnost u pronalaženju podataka kompanija i njihovih plaćanja u realnom vremenu.
’Online’ prijavljivanje novčanih sredstava – stvorena je mogućnost prijavljivanja novčanih sredstava, očekuje se povezivanje ovog sistema sa CBK-om i finansijskom obaveštajnom službom. Sistem je omogućio uklanjanje klasičnih obrazaca, koji su popunjavani od strane službenika i sada sistem omogućava automatsko praćenje i obračun prijavljivanja novca.
Sistem za evidentiranje carinskih prekršaja – sistem omogućava upravljanje čitavim procesom carinskih prekršaja, počevši od početne faze do završetka predmeta.
Online prodaja (e-aukcija) – razvili smo sistem koji omogućava prodaju konfiskovane robe putem interneta. Aktiviranje se očekuje tokom 2016. god..
Sistem za ovlašćenja i propise – uspostavljen je sistem koji beleži i upravlja svim ovlašćenjima za procedure sa ekonomskim uticajem (carinsko skladište, interna obrada itd), u postupku carinske obrade.
|283
Sistem za registraciju bankarskih garancija – uspostavljen je sistem koji upravlja svim bankarskim garancijama na nivou čitave institucije.
Sistem za upravljanje povraćajem akcize za proizvođača – sistem omogućava upravljanje ovlašćenjima za proizvodne subjekte.
Sistem za sektor revizije odluka – omogućava registraciju i upravljanje predmetima (žalbama), koji su podneti sektoru revizije odluka.
Sistem za međunarodnu saradnju – registruje i upravlja svim zahtevima koji se odnose na međunarodne razmene.
Sistem odabir ASG-a – ovaj sistem omogućava automatski odabir predmeta za ponovne kontrole.
Sistem za odabir tereta u pojednostavljenim postupcima – načinjen je sistem koji nasumično bira za detaljnu kontrolu određeni broj tereta, koji su ovlašćeni za pojednostavljeni postupak.
Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planu, glavni zakonski prioriteti predviđeni da se realizuju su:
Usklađivanje Carinskog zakonika sa Uredbom Saveta 2913/92/EEZ „o uspostavljanju Carinskog zakonika Zajednice” (SL L 302, 19.10.1992, str. 1), izmenjen i ispravljen;
Prilagođavanje Administrativnog uputstva za sprovođenje Carinskog zakonika. U srednjoročnom planu, glavni primenljivi prioriteti predviđeni da se realizuju su:
Unapređenje modernog i efikasnog sistema za prikupljanje prihoda i pružanje trgovinskih olakšica;
Zaštita građana Kosova od uvoza zabranjene robe i efikasna borba protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja;
Povećanje transparentnosti, poboljšanje imidža i obrazovanja javnosti o ulozi i misiji Carine;
Poboljšanje carinske etike i sprečavanje korupcije i bilo kakvog sukoba interesa; 3.31. Poglavlje 30 acquis-a: Spoljni odnosi Acquis se u ovoj oblasti uglavnom sastoji od zakonodavstva EU-a koja se direktno primenjuje i ne zahteva transponiranje u nacionalno zakonodavstvo. Ovo zakonodavstvo EU-a je u suštini rezultat multilateralnih i bilateralnih trgovinskih Sporazuma EU-a, kao i niz autonomnih trgovinskih mera. U oblasti kredita izvoza i robe dvostruke namene, neke Direktive zahtevaju izmene i dopune u nacionalnom zakonodavstvu. U tom smislu, od zemalja kandidata se zahteva da progresivno usklađuju svoje politike prema trećim zemljama i da usklađuju svoje stavove u okviru međunarodnih organizacija (npr. STO, OECD) sa politikama i stavovima usvojenim od strane Evropske unije i država članica. U oblasti razvojne politike i humanitarne pomoći, države članice EU-a se moraju pridržavati zakonodavstva EU-a i međunarodnih obaveza i obezbediti kapacitete za učešće u humanitarnim aktivnostima i politikama EU-a. Zahtevi SSP-a Obaveza usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije proizilazi iz člana 74. SSP-a, odredbe iz koje Kosovo ima, ne samo obavezu da svoje nacionalno zakonodavstvo usklađuje sa pravom EU-a, već i da se osigura da se ona sprovodi. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) uključuje veliki deo slobodne trgovine između Kosova i EU-a. On uključuje odredbe u nekoliko oblasti koje zahtevaju od stranaka da postupaju u skladu sa međunarodnim pravilima ili obavezama. SSP takođe reguliše ekonomsku saradnju sa EU-om i drugim zemljama koje na snazi imaju SSP, carinsku saradnju (protokol za carinsku saradnju), sprovođenje pravila
|284
STO-a o slobodnoj trgovini itd. Obaveze Kosova prema definicijama SSP-a za trgovinske politike i ekonomsku saradnju, na sažet način su za poglavlju u sledećim članovima: 20, 23, 24, 27, 31, 33, 38, 39, 45, 60, 64, 74 , 75, 76, 94. i 104. Ove obaveze se u ovom programu bave iz odgovarajućih poglavlja za slobodno kretanje roba, carine, ekonomske i monetarne politike itd. Trenutno stanje i perspektiva U okviru ekonomskih odnosa i odgovarajućih okvira izgleda za integraciju u EU-u, Kosovo trenutno ima koristi od preferencijalnih trgovinskih mera EU-a za izvoz Kosova. Za više informacija o ekonomskoj saradnji sa EU-om, pogledajte poglavlje ekonomskih kriterijuma i ekonomske i monetarne politike. Takođe, Republika Kosovo je već član Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i nekoliko međunarodnih finansijskih institucija. Kosovo takođe ima koristi od jednostranih preferencijalnog američkog trgovinskog sistema izvoza nekih proizvoda u SAD. Dok je u ekonomskoj saradnji sa drugim zemljama, Kosovo je potpisalo nekoliko bilateralnih sporazuma za eliminaciju dvostrukog oporezivanja. Sporazum o eliminaciji dvostrukog oporezivanja (SEDO) je sporazum/konvencija između dveju zemalja za porez ili eliminisanje dvostrukog oporezivanja. Dakle, ima za cilj da odredi zemlju koja ima pravo na porez za iste prihode ili kapital, u slučajevima kada je osoba oporeziva u obe države. Kosovo sprovodi 10 bilateralnih sporazuma o eliminaciji dvostrukog oporezivanja koji su trenutno na snazi. Neke od ovih konvencija su bile zaključene i od strane bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije sa drugim državama. Zemlje sa kojima Republika Kosovo je potpisala ugovor za eliminaciju dvostrukog oporezivanja su: Belgija na snazi od 13. 4. 2012, Velika Britanija na snazi od strane SFR Jugoslavije od 1. 4. 1982, dok je na snazi u RKS-u 06. 09. 2010, Finska na snazi od strane SFR Jugoslavije od 1987. god., dok je na snazi u RKS-u od 08.09. 2011, Nemačka na snazi od strane SFR Jugoslavije od 26. 05. 1983, dok je na snazi u RKS-u od 02. 04. 2010, Holandija na snazi od strane SFR Jugoslavije od 06.02. 1983, Mađarska na snazi od 12. 03. 2014, Makedonija na snazi od 11. 04. 2013, Slovenija na snazi od 18. 06. 2015, Albanija na snazi od 11. 03. 2015. i Turska ratifikovano od strane Kosova 07. 11. 2012. Tokom 2017. god., je postignuto da se potpiše Sporazum između Kosova i Švajcarske koji… Sporazum CEFTA Sporazum CEFTA (Central European Free Trade Area) je sporazum o slobodnoj trgovini u kome učestvuje osam zemalja Zapadnog Balkana: Kosovo, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Moldavija. Kosovo je potpisala Sporazum CEFTA 2006. god. kao UNMIK, koji je stupio na snagu od 2007. god.. Prvi Sporazum CEFTA potpisan je od strane Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke decembra 1992. god., a stupio je na snagu jula 1994. god.. Kroz CEFTA ove zemlje učesnice su mobilisane za pristup političkim, pravnim i ekonomskim institucijama Evropske unije, jačajući na taj način njihove demokratije i tržišne ekonomije. S obzirom da 2007. god. sve ranije stranke CEFTA-e ušle u Evropsku uniju i izašli iz CEFTA, odlučeno je da CEFTA može proširiti na deo Balkana koji je ostao izvan EU-a. Vredi napomenuti da je do sada po dogovorena slobodna trgovina robe i da se trenutno odvijaju pregovori za usluga između zemalja CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Srbija, Crna Gora i Kosovo). Pregovori su podeljeni u 6 grupa i počeli su 2014. god. sa glavnim fokusom na profesionalne usluge, turizam, životnu sredinu, rekreativne usluge, komunikacije, građevinske usluge i distributivne usluge, usluge obrazovanja i zdravstva. Pregovori o pružanju usluga sa zemljama CEFTA-e su okončani decembra 2016. god. i održano je 9 runda pregovora. Očekuje se usvajanje dodatnog protokola 6 u 2018. godini. Takođe tokom ove 2017. god., u okviru pregovora CEFTA-e je održala Radna grupa za priznavanje stručnih kvalifikacija u zemljama regiona (članice CEFTA-e), gde su pozicije podeljene za predstavnike
|285
odgovarajućih profesija i utvrđeno je da je potrebno započeti pregovore, što je pre moguće, u odabranim sektorima kao što su: doktori opšte prakse, stomatolozi, građevinski inženjeri i arhitekti. Očekuje se da pregovori počinju početkom 2018. god.. Drugi sporazumi Republika Kosovo je do sada potpisala oko 70 sporazuma ekonomske prirode, uključujući one sa SAD-om, ekonomskom unijom Belgija-Luksemburg, Slovenijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (7 sporazuma). Sporazum o međunarodnom drumskom prevozu putnika i robe smo potpisali sa devet zemalja, među kojima su i Belgija, Švajcarska, Austrija, Italija. Sporazum u oblasti saradnje u podsticanju ulaganja, potpisali smo sa ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga i SAD-om. Sa Nemačkom (Nemačka banka za razvoj KfW) potpisali smo nekoliko finansijskih sporazuma. Sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, potpisali smo sa 7 zemalja među kojima su i Finska, Austrija, Slovenija i Turska. Republika Kosovo planira da u budućnosti nastavlja sa ekonomskom saradnjom sa Belgijom, Holandijom i Nemačkom. Preciznije, na Kosovu je do sada potpisalo ove sporazume ekonomskog karaktera:
Sporazum o profitabilnom radu članova porodica članova, članova diplomatske misije ili konzularnog predstavništva između Vlade Republike Kosovo i Vlade države Paname, potpisan 2017;
Sporazum između Vlade Republike Kosova i Saveta ministara Republike Albanije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima (objavljen 13.11.2009)
Sporazum za podsticanje ulaganja između Sjedinjenih američkih država i Kosova (objavljen 15.9.2009);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turske u vezi sa ekonomskom saradnjom (objavljen 29.5.2009);
Sporazum o „saradnji u razvoju” između Vlade Republike Kosova i Vlade Republike Austrije, potpisan u Prištini 9.oktobra 2009. god., objavljeno 2.4.2010, na snazi od 1.maja 2010. god.;
Sporazum o kreditu i finansiranju, od 28.12.2009, između KfW Frankfurt na Majni („KfW”) i Republika Kosovo koje zastupa Ministarstvo ekonomije i finansija („Zajmoprimac”) i operator sistema, prenosa i tržišta KOSTT, Priština („Agencija za realizaciju projekta”) za 33,500,000 evra (objavljen 7.aprila 2010);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Austrije za promovisanje i zaštitu ulaganja.Sporazum je potpisan u Prištini, 22.januara 2010. god. (objavljen 25.2.2010).Stupio na snagu 1.februara 2012;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turske o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima (objavljeno 25.2.2010);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turska o međunarodnom drumskog saobraćaju vojnika i roba (objavljen 3.6.2010);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Federalnog saveta Švajcarske za finansijsku i tehničku saradnju i humanitarnu pomoć i (objavljen 9.12.2010);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Crne Gore o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima (objavljen 06.09.2010);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Finske o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, potpisan u Helsinkiju 3.juna 2010. god. (objavljen 15.06.2010)
Međunarodni sporazum između Kraljevine Belgije (ekonomska unija Belgija-Luksemburg) i Republike Kosovo (objavljen 02.04.2010);
|286
Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Makedonije i Republike Kosovo (objavljen 02.04.2010);
Međunarodni bilateralni sporazum o „uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja” između Vlade Republike Kosovo i ekonomske unije Belgija-Luksemburg, potpisan u Prištini 09.marta 2010. god. (objavljen 03.juna 2010);
Međunarodni Bilateralni sporazum o „međunarodnom drumskom saobraćaju”, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Kraljevine Belgije, potpisan u Briselu 18.juna 2010. god. (objavljen 06.09.2010);
Sporazum o „finansiranju projekata između” KfW Frankfurt na Majni i Republike Kosovo (primalac) – Ministarstvo ekonomije i finansija – Agencija za realizaciju projekta – Regionalna Kompanija za vodovod Priština za 10.862.500 evra – snabdevanje vodom i odvođenje otpadnih voda, Priština, II.Faza.Potpisano u Prištini 7.septembra 2010. god. (objavljen 30.maja 2011);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije o međunarodnom drumskom prevozu putnika i robe (objavljen 17.10.2011);
Sporazum o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Slovenije (objavljen 08.09.2011);
Sporazum o vojnom finansijskom pomoći između Vlade Republike Turske i Vlade Republike Kosovo (objavljen 17.10.2011);
Sporazum između Republike Kosovo i Švajcarske Konfederacije o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja (objavljen 17.11.2011);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Hrvatske o međunarodnom drumskom prevozu putnika i robe (objavljen 17.10.2001);
Sporazum o drumskom prevozu putnika i robe između Vlada Republike Kosovo i Republike Bugarske (objavljeno 8.9.2011);
Ratifikacija međunarodnog sporazuma za eliminaciju dvostrukog oporezivanja i sprečavanje utaje poreza u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, između R.Kosovo i Makedonije (objavljen 6.6.2011);
Sporazum o finansiranju projekata između KfW Frankfurt na Majni – Savezna Republika Nemačka i Republike Kosovo koju zastupa Ministarstvo finansija (korisnik) i Fond za obezbeđivanje odredbi na Kosovu, potpisan u Prištini 30.septembra 2011. god., objavljen u Službenom listu 23.decembra 2011. god.;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga „o sprovođenju fondacije Caritas” za regionalne strategiju Luksemburga na Balkanu (2011-2013) „smanjenje siromaštva putem održivog razvoja”, potpisan u Luksemburgu 21.juna 2011. god. (objavljen 8.septembra 2011);
Sporazum „o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja” između Vlade Republike Kosovo i Saveznog saveta Švajcarske, potpisan 27.oktobra 2011. god. (objavljeno 17.novembra 2011);
Sporazum „Međunarodni drumski prevoz putnika i robe” između Vlade Republike Kosovo i Saveznog saveta Švajcarske od 21.novembra 2011. god. (objavljen 23.decembra 2011);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Austrije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.Potpisan 14.septembra 2012. god. (objavljen 09.10.2012).Stupio na snagu od 1.decembra 2013;
Sporazum o Finansijskoj saradnju između Vlade Republike Kosovo i Republike Turske (objavljen 07.09.2012);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Turske o uzajamnoj promociji i zaštiti ulaganja (objavljen 1.10.2012);
Sporazum između Republike Kosovo i Republike Turske o eliminisanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju utaje poreza u odnosu na poreze na dohodak (objavljen 8.11.2012);
Zakon br.04/L-132 o ratifikaciji finansijskih Sporazuma o kreditu i projekat između Vlade Republike Kosovo, koju zastupa Ministarstvo finansija i nemačke banke KfW u vezi fabrike vode u Orloviću (objavljen 18.10.2012);
|287
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Hrvatske o ekonomskoj saradnji (objavljen 3.12.2012).Stupio na snagu 23.septembra 2013;
Sporazum o „ekonomskoj i tehničkoj saradnji” između Republike Kosovo i Vlade Sjedinjenih Američkih Država, potpisan 29.03.2012 od strane predsednice Republike Kosovo;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Slovenije o „Međunarodnom drumskom prevozu robe i ljudi” potpisan u Ljubljani, 26.juna 2013;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država o „povereničkom fondu”, koji je potpisan u Prištini, 4.decembra 2013.
Sporazum amandmana sporazum Grant za razvojnih ciljeva amandmana 1 između Sjedinjenih Američkih Država i Republike Kosovo (objavljen 19.12.2013);
Sporazum između Kosova i Evropske banke za obnovu i razvoj saradnje i aktivnosti Evropske banke za obnovu i razvoj na Kosovu (objavljen 8.4.2013);
Zakon br.04/L-207 o ratifikaciji okvirnog Sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Evropske banke za investicije kojim se uređuju aktivnosti Evropske banke...(objavljen 22.08.2013);
Zakon br.04/L-222 o ratifikaciji članova osnivačkog Sporazuma banke za razvoj Saveta Evrope i članstva kosova u EBRD (objavljen 29.10.2013);
Zakon br.04/L-207 o ratifikaciji okvirnog sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Evropske investicione banke kojim se uređuju aktivnosti Evropske banke (objavljen 22.08.2013);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Austrije o „Međunarodnom drumskom prevozu robe i u kombinovanom prevozu”, koji je potpisan 21.juna 2013, objavljen 13.marta 2014.Stupio na snagu 1.septembra 2014;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Austrije o „međunarodnom prevozu putnika u neredovnom i redovnom prevozu”, potpisan 21.juna 2013, objavljen 19.marta 2014.Stupio na snagu 1.septembra 2014;
Finansijski Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Nemačke razvojne banke KfW, o poboljšanju sistema centralnog grejanja, 14.novembar 2011.Objavljen u Službenom glasniku 24.januara 2012;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Turske o „slobodnoj trgovini”, potpisan u Ankari 27.o9.2013.Još uvek nije ratifikovan sa naše strane;
Sporazum o raspodeli finansijskih sredstava između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Nemačke (objavljen 18.03.2013);
Sporazum o carinskoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Italije, potpisan 25.06.2013;
Finansijski Sporazum o vojnoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turske, kao i Protokol o sprovođenju pomoći sredstvima, potpisan 7.novembra 2013.u Prištini i 30.novembra 2013.u Ankari.Stupio na snagu 20.maja 2015;
Okvirni sporazum o saradnji između Republike Kosovo i Islamske banke za razvoj, Sporazum o finansiranju puta M2, potpisan 21.maja 2013;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije za ukidanje poreza na dodatu vrednost na uvoz knjiga, proizvode srodni knjigama, novinama, časopisima, periodičnim izdanjima i sličnih štampanih materijala, izdate u Republici Albaniji ili u Republici Kosovo (potpisan 28.marta 2014, stupio na snagu 20.juna 2014);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije o eliminisanju dvostrukog oporezivanja u vezi sa porezom na dohodak i kapital i sprečavanje utaje poreza (potpisan 28.marta 2014);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Republike Slovenije o „eliminisanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju utaje poreza u vezi sa porezom na dohodak i kapital”, koji je potpisan 26.juna 2013, objavljen 7.aprila 2014, stupio na snagu 16.aprila 2014;
Okvirni sporazum o ekonomiji, trgovinini, naučnoj, kulturnoj i tehničkoj saradnju između Republike Kosovo i Togoa (potpisan 21.jula 2014);
|288
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Češke Republike o „eliminisanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju utaje poreza u vezi sa porezom na dohodak”, koji je potpisan u Prištini 26.novembra 2013. god. (objavljen 24.marta 2014);
Sporazum o eliminisanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju utaje poreza u vezi sa porezom na dohodak i kapital između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Mađarske, koji je potpisan u Prištini 3.oktobra 2013. god. (objavljeno 13.01.2014).Stupio na snagu 12.marta 2014;
Finansiranje i nacrt sporazuma o uklanjanju otpadnih voda na jugozapadu Republike Kosovo, III.faza, između Vlade Republike Kosovo i nemačke banke KfW, Frankfurt na Majni, koji je potpisan u Prištini 24.oktobra 2014. god. (objavljen 9.jula 2015);
Sporazum o uzajamnom uređenju međunarodnog drumskog prevoza putnika i robe, između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Italije, potpisan u Prištini 24.jula 2014. god. (objavljen 19.09.2014); stupio na snagu 26.marta 2015;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Turske o „vojnoj finansijskoj saradnji” i Protokol sprovođenja u vezi sa Sporazumom.Potpisan je u Budvi u Crnoj Gori, 16.oktobra 2014. god. (dotični Sporazum i Protokol su potpisani za period od 5 godina).Objavljen je u Službenom listu 7.maja 2015.Stupio na snagu 23.jula 2015;
Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisan 26.aprila 2015. god. (objavljen 06.04.2015);
Sporazum o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza Kotlovo - Kućište za međunarodni drumski saobraćaj putnika između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Crne Gore, potpisan 26.marta 2014. god. (objavljen 05.07.2015);
Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Vlade Republike Slovenije, potpisan 10.aprila 2015. god. (objavljen 05.07.2015).Sporazum je stupio na snagu 18.decembra 2015;
Sporazum o sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije za Kosovo, u okviru instrumenta pretpristupne pomoći, IPA II, između Vlade Republike Kosovo i Evropske komisije, potpisan 30.januara 2015. god. (objavljen 03.04.2015);
Sporazum o saradnji u podsticanju i olakšavanju trgovine između Vlade Republika Kosovo i Vlade Republike Makedonije, potpisan u Skoplju 22.januara 2015. god. (objavljen 09.03.2015);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Savezne Republike Nemačke o finansijskoj saradnji u 2014.godini (projekat subvencija).Potpisan je u Prištini 8.septembra 2015. god..Stupio na snagu 5.oktobra 2015;
Sporazum o kreditu za finansiranje projekta „Modernizacija usluga invazivne kardiologije u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova” između Republike Kosovo, koja deluje putem Ministarstva finansija i UNICREDIT BANK AUSTRIA AG;
Sporazum o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Kosovo i Ujedinjenih Arapskih Emirata, potpisan 26.aprila 2015. god. (objavljen 04.06.2015);
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o „eliminisanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju utaje poreza u vezi sa porezom na dohodak i kapital”, 4.juna 2015.u Prištini.Objavljen u Službenom listu 9. jula 2015;
Ugovor o grantu (Sporazum o dodele grantova) potpisan u Prištini, 29.januara 2015. god. između Vlade Republike Kosovo, koju zastupa Ministarstvo finansija i strane kancelarije Komonvelta, koju zastupa Ambasade Velike Britanije u Prištini;
Sporazum između Vlade Republike Kosovo i SAD-a o poboljšanju usklađenosti poreskih pravila na međunarodnom nivou i primenu propisa o FATCA-e, potpisan 26.februara 2015, u Prištini.Stupio na snagu 4.novembra 2015;
Zajednička izjava između Vlade Republike Kosova i Saveta ministara Republike Albanije „o saradnji u oblasti regionalnog razvoja u prekograničnim zonama Kosovo-Albanija”.Potpisana u Tirani 23.marta 2015;
Sporazum o „saradnji u podsticanju i olakšavanju trgovine” između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije, potpisan u Prizrenu, 11.januara 2014. god..Stupanje na snagu 11.marta 2015;
|289
Protokol o sprovođenju okvirnog sporazuma između Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije „o saradnji u oblasti podsticanja i olakšavanja trgovine”.Potpisano u Tirani 23.marta 2015.
3.32. Poglavlje 31 acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika Zajedničke spoljne i bezbednosne politike kao i Evropske bezbednosne i odbrambene politike zasnovane su na pravnim aktima, uključujući pravno obavezujuće međunarodne sporazume, i na političkim dokumentima. Acquis se sastoji od političkih izjava, odluka i sporazuma. Države članice moraju biti u stanju da sprovode politički dijalog u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), u skladu sa izjavama EU-a, za učešće u aktivnostima EU-a i za primenu sankcija za mere zabrane. Od zemalja koje su aplicirale zahteva se postepeno usklađivanje sa izjavama EU-e i da primenjuju sankcije i mere zabrane, kada i gde se to od njih zahteva. Na osnovu naslova II SSP-a, politički dijalog između Republike Kosovo i Evropske unije odvija se uglavnom kroz Savet za stabilizaciju i pridruživanje (SSP). Od strane Republike Kosovo SSP-om rukovodi Ministar inostranih poslova, a sastanci SSP-a se održavaju najmanje jednom godišnje. Kao rezultat toga, Ministarstvo inostranih poslova Republike Kosovo koordinira aktivnosti za pripremanje zvaničnog stava Kosova na ovim sastancima, odnosno organizuje sastanke i prosleđuje zaključke relevantnim institucijama. Trenutno stanje Evropska integracija Kosova je nacionalni strateški cilj i garancija za mir, stabilnost i napredak regiona. U tom smislu, Vlada Republike Kosovo je spremna da preduzme sve potrebne reforme u okviru evropskih integracija. Štaviše, Kosovo čvrsto podržava spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku EU-a, koja ima za cilj jačanje uloge Evropske unije kao entiteta sa političkim uticajem u porastu u međunarodnoj politici. Pravni okvir u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike je uspostavljen i nastavlja da se konsoliduje sa neophodnim zakonima u u cilju rešavanja svih pitanja koja proizilaze iz ove oblasti. Pomenuti pravni okvir je u skladu sa principima i ciljevima EU-a i između ostalog se sastoji od Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma; Zakona o sprečavanju pridruživanja oružanim sukobima van teritorije zemlje; Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje sive ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018, Strategije za borbu protiv terorizma i Akcioni plan 2012-2017, Administrativnog uputstva o sprečavanju i otkrivanju pranja novca, Administrativnog uputstva o sprečavanju i otkrivanju finansiranja terorizma. Među glavnim prioritetima spoljne politike Kosova ostaje unapređenje strateškog partnerstva sa Evropskom unijom i NATO-om, uključujući uspostavljanje ugovornih odnosa sa ovim organizacijama na putu ka evroatlanskim integracijama. Istovremeno, Ministarstvo kosovskih bezbednosnih snaga, u saradnji sa Pravnom službom Kancelarije premijera i resornim ministarstvima, izradilo nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona koji se odnose na Oružane snage Kosova. Ovaj Nacrt zakona je razmotren i usklađen i sa savetnicima ekipe NATO-a i podržan je od strane Ministarstva odbrane SAD-a. Ovim nacrt zakonom izmenjuju se i dopunjuju 39 (trideset devet) zakona koji se odnose na preporuke proizišle iz Analize strateškog razmatranja sektora bezbednosti. Pitanja koja su u vezi sa izmenama i dopunama se pretežno tiču imena, misije, zadataka i strukture Ministarstva kosovskih bezbednosnih snaga i Kosovskih bezbednosnih snaga. Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Izrada i usvajanje Strategije za spoljne poslove;
|290
MIP će izraditi akcioni plan za što efikasniji razvoj političkog dijaloga između RKS-a i EU-a. Ovaj akcioni plan će obuhvatiti konkretne kratkoročne i srednjoročne aktivnosti za međuinstitucionalnu koordinaciju unutar RKS-a i koordinaciju institucija EU-a/EEAS-a za sprovođenje ovog dijaloga;
Što se tiče saradnje sa međunarodnim organizacijama Republika Kosovo će nastaviti da bude aktivan član u međunarodnim organizacijama (Venecijska komisija, Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Frankofonija, itd). Republika Kosovo će takođe nastaviti da igra proaktivnu ulogu u skladu sa svim obavezama u regionalnim organizacijama, kao ravnopravan partner (SEECP, RCC). Takođe, RKS ima za cilj i članstvo u drugim međunarodnim organizacijama. Republika Kosovo teži da bude sastavni deo multilateralnih organizacija na regionalnom i globalnom nivou, a posebno EU, NATO, OEBS i UN. Kao rezultat toga, MIP će intenzivirati lobiranje, kao i saradnju sa ministarstvima i institucijama Republike Kosovo za ostvarivanje članstva koja se smatra kao neophodna za dobro upravljanje i poboljšanje životnog standarda njegovih građana.
Takođe, Republika Kosovo će nastaviti da sprovodi restriktivne mere koje odredi Savet. Na taj način, Kosovo će uspostaviti mehanizam za sprovođenje restriktivnih mera.
Usvajanje unutrašnjih pravnih akata od strane MKBS-a. 3.33. Poglavlje 32 acquis-a: Finansijska kontrola
Ovo poglavlje pokriva dve glavne oblasti politika: (a) unutrašnja kontrola javnih finansija (UKJF) i spoljnu reviziju (SR) i (b) zaštitu finansijskih interesa EU i zaštitu evra od falsifikovanja. Što se tiče oblasti UKJF-a i spoljne revizije, ne postoji posebno zakonodavstvo EU-a koja će se koristiti za usklađivanje sa nacionalnim zakonima. Umesto toga, zemlje se obavezuju da prisvoje međunarodne standarde kontrole i spoljne revizije definisane od strane Međunarodne organizacije za vrhovne revizijske institucije (INTOSAI), kao i dobrih praksi EU-a. Unutrašnja kontrola javnih finansija je sastavni deo upravljanja javnim finansijama i uključuje čitav javni budžet. Principi finansijske kontrole naročito zahtevaju postojanje i) efikasnih i transparentnih sistema kontrole i finansijskog upravljanja (uključujući odgovarajuće prethodne, tekuće i naknadne finansijske inspekcije i kontrole); ii) funkcionalne nezavisne sisteme unutrašnje revizije; iii) odgovarajuće organizacione strukture (uključujući centralnu koordinaciju); i iv) funkcionalnu spoljnu i finansijski nezavisnu reviziju, procenjujući, između ostalog, kvaliteta uspostavljenih sistema UKJF-a. U oblasti spoljne revizije, od zemalja kandidata se očekuje da sprovode standarde INTOSAI-a, posebno Deklaracije iz Lime i Meksika o funkcionalnoj, finansijskoj i institucionalnoj nezavisnosti, kao i sprovođenje finansijskih revizija (pravilnosti) i učinka. Što se tiče zaštite finansijskih interesa EU-e, Ugovor o funkcionisanju EU-e (član 325) zahteva od država članica da preduzmu mere protiv prevara koje imaju uticaj na finansijske interese EU-a. Države članice su obavezne da koordiniraju delatnosti i da sarađuju sa Evropskom komisijom. Zaštita interesa EU-a, uključuje i usklađivanje nacionalnog krivičnog zakonodavstava sa Konvencijom za zaštitu finansijskih interesa EU-e (PFI Convention) i tri njena protokola o saradnji između nacionalnih organa i Komisije. Od država kandidata se zahteva uspostavljanje nacionalne službi protiv prevara koja će služiti kao kontakt za olakšavanje koordinacije sa Komisijom i državama članicama. Što se tiče zaštite evra od falsifikovanja, ovo poglavlje bavi se nekrivičnim aspektima, dok su krivični aspekti rešavani Poglavljem 24. Glavni principi protiv falsifikovanja novca su definisani Ženevskom konvencijom i detaljnije su opisani u odgovarajućim acquis-om. Relevantno zakonodavstva uključuju prikupljanje, čuvanje i razmenu informacija o falsifikovanim novčanicama, oduzimanje kovanica sličnih kovanicama evra, obavezu da finansijske institucije provere autentičnost, povlačenje falsifikovanih novčanica iz opticaja i saradnju na nacionalnom i međunarodnom nivou. Zahtevi SSP-a
|291
Obaveze Republike Kosova u pogledu Poglavlja o finansijskoj kontroli proističu iz člana 97. SSP-a. Član 97. zahteva da se saradnja između strana usredsredi na prioritetne oblasti koje su vezi sa EU acquis-om u oblasti unutrašnje kontrole javnih finansija. Da strane posebno sarađuju u pogledu daljeg sprovođenja efikasne unutrašnje kontrole i funkcionalno nezavisnog sistema unutrašnje revizije u javnom sektoru Kosova, u skladu sa međunarodno priznatim pravnim okvirom i dobrim praksama EU-a. Takođe, saradnja se treba usredsrediti na uspostavljanje i jačanje centralnih jedinica usklađivanja za finansijsko upravljanje i kontrolu. U oblasti spoljašnje revizije, Član 97. zahteva da strane posebno sarađuju u cilju daljeg razvoja nezavisne spoljne revizije na Kosovu u skladu sa međunarodno priznatim standardima i najboljim praksama EU-e. Saradnja se takođe treba usredsrediti na izgradnju kapaciteta kancelarije generalnog revizora. U Izveštaju EK-a o Kosovu 2016 se zaključuje da se u oblasti finansijske kontrole trebaju učiniti prilične napore za sprovođenju UKJF-a na svim nivoima administracije i u preduzećima u javnom vlasništvu. Takođe naglašava se potreba za početkom sprovođenja aktivnosti utvrđenih u strategiji UKJF-a 2015-2017. Istovremeno, treba obezbediti sistematske aktivnosti u nalazima i preporukama spoljne revizije. Uticaj spoljne revizije treba dodatno ojačati. Da se povećaju kapacitetu CJU-a, kao i sa Kosovo treba da izdvoji dovoljna sredstva za neprekidnu stručnu sertifikaciju i obuku revizora. Usklađivanje zakonodavstva Kosova sa onim iz EU-a u zaštiti finansijskih interesa EU-a je i dalje slaba. Takođe, u izveštaju se ističe da Kosovo nema formalni aranžman o saradnji sa Evropskom komisijom ili Evropskom centralnom bankom za zaštitu evra od falsifikovanja. Trenutno stanje Pravni okvir Kosovo ima sveobuhvatni zakonodavni okvir koji uređuje unutrašnju kontrolu javnih finansija, uključujući: zakone, uputstva, uredbe, druge međunarodne standarde, politike Vlade Kosova. Pravni osnov za unutrašnju kontrolu javnih finansija je utvrđen Zakonom br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti (ZUJFO), izmene i dopune zakona br. 03-L-048, br. 2010/03-L-221 izmene i dopune ZUJFO br. 03-L-048, br. 2013/04-L-194. Postojeći pravni okvir za unutrašnju kontrolu javnih finansija sadrži opšte principe i poziva se na standarde INTOSAI-a, okvir COSO, Standarde instituta za unutrašnju reviziju (IIA). Primarno zakonodavstvo u oblasti unutrašnje revizije uključuje Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti br. 03/L-048 i Zakon br. 3/L-128 o unutrašnjoj reviziju, dok sekundarno zakonodavstvo uključuje:
Priručnik za UR-u;
AU br. 22/2009 o utvrđivanju kriterijuma i postupka dobijanja privremene licence unutrašnjeg revizora u javnom sektoru, koje utvrđuje uslove licenciranja revizora sa privremenom licencom;
AU br. 23/2009 o osnivanju i funkcionisanju jedinica za unutrašnju reviziju (JUR) u javnom sektoru, koje utvrđuje uslove uspostavljanja i funkcionisanja unutrašnje revizije;
AU br. 11/2010 o funkcionisanju revizorskih komisija u subjektu javnog sektora, predstavlja način uspostavljanja i funkcionisanja revizorskih komisija;
AU br 05/2012 o postupku dobijanja profesionalne licence za unutrašnjeg revizora u javnom sektoru, predstavlja kriterijume za licenciranje unutrašnjih revizora profesionalnim licencama, koje se izdaju nakon sertifikacije;
AU MF br. 04/2016 o nacionalnom programu obuke i sertifikaciji unutrašnjih revizora u javnom sektoru.
|292
Primarno zakonodavstvo u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole uključuje Zakon br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima, dok sekundarno zakonodavstvo uključuje:
Finansijsko pravilo Trezora br. 01/2010 o unutrašnjoj kontroli javnih finansija od 30. 7. 2010, predstavlja okvir COSO i principe odgovornosti u smislu lanca odgovornosti u javnom sektoru Kosova. Većina odredbi ovog pravilnika je utvrđena zakonom. Na primer, odgovornost poslanika Skupštine i izvršnih rukovodioca centralne i lokalne vlasti, sva terminologija FUK-a i tumačenje iste u smislu javnog sektora Kosova.
Finansijsko pravilo br. 01/2013/MF o troškovima javnih sredstava, koje se bavi troškovima i unutrašnjom kontrolom i decentralizacijom upravljanja troškovima budžetskih organizacija.
Priručnik o postupcima FUK-a koji je stupio na snagu 2011. god., sadrži 14 postupaka koji imaju za cilj da pokriju sve oblasti budžetskog ciklusa. Priručnik FUK-a bi mogao da se koristi od strane budžetskih organizacija kada bi postojali odgovarajući informativni sistemi upravljanja, gde kontrole čine deo procesa sa malo uputstava datih od strane CJU-a/FUK-a i ukoliko bi postojala stroga odgovornost i mehanizmi izveštavanja. Ovi uslovi se nisu sprovodili u vreme donošenja Priručnika FUK-a.
Od strane Ministarstva finansija je izdato i nekoliko Administrativnih uputstava (AU) u vezi sa računovodstvom, finansijskim izveštavanjem, utvrđivanjem troškova novih politike i upravljanjem nefinansijskom imovinom:
AU br. 01/2013/MF o utvrđivanju obrazaca, sadržaja i postupaka za utvrđivanje troškova novih politika;
Finansijsko pravilo br. 02/2013/MF o izveštavanju dugova budžetskih organizacija;
Uredba br. 03/2013 o godišnjim finansijskim izveštajima budžetskih organizacija;
Uredba MF br. 02/2013 o upravljanju nefinansijskom imovinom budžetskih organizacija. Zakon o unutrašnjoj reviziji (Zakon br. 03/L-128).
Pored gore pomenutog zakonodavstva, postoje i drugi zakoni koji su u vezi sa UKJF-om, uključujući:
Zakon o javnim preduzećima (Zakon br. 03/L-087 izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-111);
Zakon o izmenama i dopunama Zakona br. 03/L-087 o javnim preduzećima (br. 04/L- 111);
Zakon o finansijama lokalne samouprave (Zakon br. 03/L-049);
Godišnji zakoni o usvajanju budžeta Kosova;
Zakon o javnoj nabavci (Zakon br. 04-L-042);
Zakon o državnoj administraciji (Zakon br. 03/L-189);
Zakon o osnivanju kancelarije generalnog revizora (Zakon br. 03/L-075);
Zakon o borbi protiv korupcije (Zakon br. 2004/34);
Zakon o civilnoj službi (Zakon br. 2010/03-L-149;
Zakon o platama civilnih službenika (Zakon br. 03-L-147) i
Zakon o pristupu javnim dokumentima (Zakon br. 03/L-215). Što se tiče Spoljne revizije, Deklaracija iz Lime i Deklaracija iz Meksika ističu da su očuvanje objektivnosti i nezavisnosti primarne za funkciju generalnog revizora. Ova dva principa su odlučujuća za našu instituciju. Objektivnost i nezavisnost se trebaju obezbediti putem dobrog sprovođenja šireg mandata, održivog i pravnog; u skladu sa međunarodno priznatim standardima revizije javnog sektora i unutrašnjim kodeksom profesionalnog ponašanja. Mandat i funkcionisanje se regulišu primarnim zakonodavstvom:
Ustav Kosova, članovi 136, 137, 138;
Zakon br. 05/L-55 o generalnom revizoru i nacionalnoj kancelariji revizije Republike Kosovo. Ostalo relevantno zakonodavstvo u oblasti revizije uključuje:
Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti;
Zakon o javnoj nabavci;
|293
Zakon o civilnoj službi;
Zakon o javnim preduzećima;
Zakon o platama civilnih službenika;
Zakon o borbi protiv korupcije. Okvir politika
Strategija za unutrašnju kontrolu javnih finansija za 2015-2019 – cilj strategije je poboljšanje sistema FUK-a i UR-a, omogućujući efikasne javne troškove, bolje usluge, obezbeđivanje transparentnosti, adekvatna potrošnja budžeta Republike Kosovo, grantove, donatora i pozajmljenih sredstava. Strategija UKJF-a uvodi moderan pristup upravljanja, koji se karakteriše upravljanjem zasnovanom na riziku, intenzivno iskorišćavanje upravljanja informacionih sistema, integrisanim kontrolama za smanjenje rizika sa visokim nivoom automatizacije. Ovaj moderan pristup zahteva dodatna stručna znanja, upravnu odgovornost i naprednu unutrašnju reviziju koja će pomoći organizacijama da ostvare svoje ciljeve. Akcioni plan strategije se sprovodi. Od 2009. god., Nacionalna kancelarija revizije je redovno usvojila Strategiju za korporativni razvoj. Sada je izmenjena i dopunjena Strategija i predstavlja put NKR-a do 2020 i usklađena je sa Strategijom za evropske integracije. Kancelarija konstantno vodi računa o stručnom razvoju revizora, kako bi obezbedile kvalifikacije potrebne za obavljanje našeg posla kao revizora. Što se tiče zaštite evra od falsifikovanja, Centralna banka Kosova je u okviru svojih nadležnosti, 14. marta 2007. god., donela AU o povlačenju falsifikovanih novčanica i kovanica evra iz opticaja, uputstvo koje važi za sve finansijske institucije koje obavljaju svoju delatnost na Kosovu i koje su licencirane od strane CBK-a. Cilj ovog uputstva je uspostavljanje neophodnih mera za povlačenje falsifikovanih novčanica i kovanica evra iz opticaja. Finansijske institucije, tačnije institucije kreditiranja i svaka druga institucija koja se bavi podelom i raspodelom novčanica i kovanica javnosti, kao stručnom delatnošću, uključujući institucije, delatnost kojih se sastoji od razmene novčanica i kovanica različitih valuta, kao npr. menjačnice, moraju povući iz opticaja sve novčanice i kovanice evra koje su od njih dobijene, za koje znaju ili sumnjaju da su falsifikovane. Sumnjive novčanice i kovanice se odmah moraju predati ovlašćenom organu (u ovom slučaju Policiji, a Policija je dužna da ih dostavi Kosovskoj agenciji za forenziku). CBK-a je takođe izdala i dokument „Korisni saveti za institucije koje se bave gotovim novcem”, koji utvrđuje aktivnosti korak po korak o načinu kako da tretiramo novac za koji se sumnja kao falsifikovan. Institucionalni okvir Vlada je uspostavila institucionalni okvir koji se sastoji od organizacija javnog sektora koje rade na usmeravanju Centralne jedinice za usklađivanje, odnosno finansijsko upravljanje i kontrolu (FUK) i unutrašnje revizije (UR), kao i pod nadzorom spoljnog revizora u cilju stvaranja lanca odgovornosti. Koncept „unutrašnje kontrole javnih finansija” je po prvi put ozvaničen 1999. god. od strane Evropske komisije. On se odnosi na „sisteme unutrašnje kontrole Vlade koji imaju za cilj zaštitu finansijskih interesa Vlada u celini”. UKJF je uspostavljena kao dobra strategija koja će pomoći procesu reforme u razvoju javnih sistema unutrašnje kontrole u zemljama koje žele da postanu kandidati za članstvo u EU. Sistem UKJF je definisan kao sistem koji se sastoji od funkcionalnih elemenata finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i unutrašnje revizije (UR), zajedno sa institucijama odgovornim za usklađivanje ovih funkcija tokom upravljanja (CJU=(FUK+UR). Subjekti javnog sektora (budžetske organizacije)
|294
Odgovornost se sastoji od lanca učesnika koji su odgovorni za ostvarivanje određenih ciljeva i svaki treba da bude odgovoran nekom nadležnom organu višeg nivoa u pogledu ostvarivanja ovih ciljeva. Organ najvišeg nivoa u ovom lancu predstavljaju građani, koje zastupa izabrani poslanik u Skupštini i u opštinskim vlastima. Subjekti u političkom sektoru koji su nosioci UKJF su:
Skupština – u okviru Skupštine Kosova je uspostavljena Komisija za nadgledanje javnih finansija, koja ima ovlašćenja za nadgledanje troškova javnih sredstava, putem izveštaja KGR-a, CJU-a, itd;
Vlada Kosova – definiše nadležnosti i odgovornosti njenih Ministara u pogledu sprovođenja politike Vlade putem administrativnih uredbi, politika i aranžmana sa višim rukovodstvima budžetskih organizacija.
Ministarstvo finansija – je odgovorno za detaljna pravila i postupke za UKJF (FUK i UR), obuke i pružanje tehničke podrške svim stranama u vezi sa sprovođenjem pravila o FUK-u i UR-u;
Više rukovodstvo subjekta javnog sektora – je odgovorna za sprovođenje UKJF-a i odgovorna je za njihov učinak u pogledu korišćenja javnih resursa za ostvarivanje organizacionih ciljeva.
Šema obuke u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole CJU je uspostavio šemu obuke za finansijsko upravljanje i kontrolu. Ova šema predviđa obuku onih koji su odgovorni za oblast finansijskog upravljanja i kontrole i usredsređena je na ove oblasti: upravljanje rizikom, samo-ocenjivanje, opis procesa, strateško planiranje i budžetiranje. Šema sertifikacije za unutrašnje revizore Nacionalni program obuke i sertifikacije unutrašnjih revizora je uspostavljen. Ovaj program je takođe akreditovan od strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije. Sprovođenje programa je započelo od septembra 2016. god.. Ova šema je zasnovana na teorijskom i praktičnom delu. Kontinuirano stručno usavršavanje za unutrašnje revizore Pored šeme sertifikacije za unutrašnje revizore, CJU je takođe uspostavila šemu obuke za kontinuirano stručno usavršavanje, koja je usredsređena na strateški i godišnji plan, obezbeđenja kvaliteta. U oblasti spoljne revizije, Nacionalna kancelarija revizije igra značajnu ulogu u nadgledanju javnih troškova i poboljšanje finansijskog upravljanja i dobrog upravljanja. Obezbeđivanje funkcionalne i finansijske nezavisnosti ostaje prioritet za oblast spoljne revizije. U kratkoročnom periodu se očekuje dalji razvoj upravnih postupaka i kapaciteta za sprovođenje revizija van statuta28 za procenu da li se programi Vlade sprovode ispravno ekonomično i na efikasan način i da li su uspostavljene mere za merenje i izveštavanje o njihovoj efikasnosti. U srednjoročnom periodu, održiv institucionalni razvoj, očuvanje kvaliteta i razvoj upravnih postupaka i kapaciteta za obezbeđivanje efikasne zaštite finansijskih interesa Evropske unije (EU) biće jedan od ključnih prioriteta. Član 136. Ustava Kosova definiše Generalnog revizora kao najvišu instituciju za ekonomsku i finansijsku kontrolu. Generalni revizor je izabran od strane Skupštine većinom glasova svih poslanika, na osnovu predloga Predsednika/ce. Skupština odlučuje o razrešenju Generalnog revizora sa (2/3) većinom svih poslanika na predlog Predsednika/ce ili na osnovu predloga jedne trećine (1/3) svih poslanika. Mandat GR-a je pet (5) godina uz mogućnost ponovnog izbora za još jedan mandat. Član 137. Ustava se može ažurirati u skladu sa trenutnim definicijama SNISA, što se tiče uloge i mandata vrhovnih revizorskih institucija. Trenutno navodi da Generalni revizor kontroliše: (1) ekonomsku delatnost javnih institucija i ostalih državnih pravnih lica; (2) upotrebu i zaštitu javnih sredstava od strane organa centralnih i lokalnih vlasti; (3) ekonomsku delatnost javnih preduzeća i drugih pravnih lica, u kojima država ima deo akcija, ili kada su njihove pozajmice, krediti i obaveze garantuju od strane države.
28 Revizije van statuta su revizije učinka koje nisu godišnji zahtev propisan zakonom.
|295
Sadašnja definicija Ustava nije neka prepreka u daljem razvoju javne spoljne revizije. Međutim, ukoliko je potrebno, izmene i dopune se može uzeti u obzir. Stupanjem na snagu novog Zakona br. 05/L-055 „o generalnom revizoru i nacionalnoj kancelariji revizije Republike Kosovo” od juna 2016. god., utvrđena je funkcionalna, finansijska i operativna nezavisnost. Generalni revizor i Nacionalna kancelarija revizije imaju punu slobodu u vršenju i obavljanju funkcija i ovlašćenja za izvršavanje svog mandata u skladu sa Ustavom, međunarodno priznatim zakonima i standardima revizije u javnom sektoru. Prema važećem zakonodavstvu, generalni revizor je nezavisan u organizovanju i upravljanju Nacionalnom kancelarijom za reviziju. Sredstva za rad:
Međunarodni standardi revizije za vrhovne revizorske institucije;
Priručnik za reviziju regularnosti;
Vodič za upravljanje kvalitetom revizije;
Uputstvo o reviziji učinka;
Etički kodeks i profesionalno ponašanje;
Strategija za zajednički razvoj;
Ostale sekundarne politike i strategije;
Rezolucija A/66/209 usvojena od Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o nezavisnosti vrhovnih revizorskih institucija.
Šema sertifikacije za revizore regularnosti Program sertifikacije o reviziji regularnosti je uspostavljen i sprovodi se na osnovu međunarodno priznatih standarda revizije javnog sektora (SNISA). Program je podeljen na četiri dela: uvod, priprema, tehnički deo i kontinuirano stručno usavršavanje. Tehnički deo se vrši od strane domaćeg udruženja29 sertifikovanog od strane IFAC-a. Program se finansira iz budžeta Kosova. Vreme koje je obično potrebno za sertifikaciju je 3,5 god. i ova odluka o sertifikaciji se donosi na osnovu rezultata ispita, iskustva i rezultata procene osoblja. Šema sertifikacije revizora učinka Program sertifikacije revizora učinka je obrađen na osnovu SNISA i ovaj program je u toku sprovođenja. Što se tiče zaštite novca od falsifikovanja u Republici Kosovo, u nastavku odnosa uzajamne saradnje između Policije Kosova (PK) i Centralne banke Kosova (CBK) u cilju obezbeđivanja zaštite novca od falsifikovanja u Republici Kosovo, od 11. septembra 2009. god. PK i CBK su potpisale memorandum o osnivanju Centralnog komiteta za analizu falsifikovanog novca (Komitet). Komitet se sastoji od tri visoka predstavnika PK-a i tri visoka predstavnika CBK-a. Predstavnici komiteta se redovno sastaju kako bi razmotrili pitanja koja proističu iz uloge ovog komiteta. Komitet nije ovlašćen za donošenje odluka. Glavna uloga komiteta je:
Jačanje neophodnih mera u cilju povlačenja falsifikovanih novčanica i kovanica iz opticaja;
Prikupljanje, analiza i objavljivanje tehničkih i statističkih podataka u vezi sa falsifikovanim novčanicama i kovanicama; i
Obezbeđivanje informacija i uputstava, kao i obuka finansijskih institucija, drugih relevantnih institucija i šire javnosti u vezi sa falsifikovanim novčanicama i kovanicama.
29 Udruženje sertifikovanih računovođa i revizora Kosova.
|296
Nadležnost Komiteta je formiranje radnih grupa, prema potrebi, za dalje razmatranje određenih pitanja i za davanje preporuka Komitetu u vezi tih pitanja. Radne grupe će imati ad-hoc mandat i jasan vremenski okvir. U Republici Kosovo, organ nadležan za analizu i ekspertizu novca za koji se sumnja da je falsifikovan je Kosovska agencija za forenziku – laboratorija za dokumente i rukopise, koja deluje u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova (ranije je delovala u okviru PK-a). Srednjoročni prioritetni ciljevi U srednjoročnom planu, glavni primenljivi prioriteti, koji se očekuju da se ostvare su: Unutrašnja kontrola javnih finansija
Unapređenje i integracija sistema informativne tehnologije koja se koristi u Ministarstvu finansija u cilju poboljšanja kvaliteta finansijskih informacija;
Poboljšanje budžetiranja prema programu i izveštavanju sa ciljevima i pokazateljima učinka (strateško planiranje se povezuje sa budžetskim resursima);
Obuka za menadžere svih institucija za sprovođenje upravne odgovornosti i obuke unutrašnjih revizora;
Izgradnja kapaciteta revizije za reviziju projekata koji se finansiraju/sufinansiraju od strane EU-a. Spoljna revizija U srednjoročnom planu, glavni primenljivi prioriteti, koji se očekuju da se ostvare su:
Dalji razvoj relevantnosti revizije, postepeno sprovodeći više revizija učinka;
Početak sprovođenja upravljanja, prema sistemu za upravljanje budžetom;
Razvoj radnih odnosa sa izvršnim organima u oblasti reforme javne uprave;
Nastavak blagovremenog sastavljanja Godišnjeg izveštaja o reviziji, sa boljim kvalitetom i efikasnim preporukama, na osnovu najvećeg značaja revizije;
Dalji razvoj revizije IT-a;
Veća usredsređenost na oblasti od interesa za decentralizovano upravljanje sredstvima IPA;
Poboljšanje kvaliteta ovabeznih revizija regularnosti i nestatutarnih revizija učinka kroz povećanje kontrole kvaliteta za faze planiranja, izvršenja i izveštavanja.
3.34. Poglavlje 33 acquis-a: Finansijske i budžetske odredbe Ovo poglavlje pokriva pravila u vezi sa finansijskim resursima koji su neophodni za finansiranje budžeta Evropske unije („sopstvena sredstva”). Ova sredstva se uglavnom sastoje od doprinosa država članica, na osnovu sopstvenih tradicionalnih sredstava od carine i poreza na poljoprivredne proizvode i šećer; sredstva zasnovanim na porezu na dodatnu vrednost i sredstvima od bruto domaćih prihoda. Države članice moraju da imaju odgovarajući administrativni kapacitet za odgovarajuću koordinaciju i obezbeđivanje tačnog obračuna, prikupljanja, plaćanja i kontrole sopstvenih sredstava. U ovoj oblasti Acquis-a direktno su obavezujuće i ne zahteva transponiranje u nacionalno zakonodavstvo. Zahtevi SSP-a Član 74. SSP-a zahteva usklađivanje zakonodavstva Kosova sa EU Acquis-om, gde se obuhvata i ovo poglavlje. Trenutno stanje Zakonodavni okvir Glavni pravni akti značajni za ovo Poglavlje uključuju:
Zakon br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti;
Zakon br. 05/L-109 o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Kosovo;
|297
Zakon br. 05/L-037 o porezu na dodatnu vrednost;
AU MF br. 03/2015 o sprovođenju Zakona br. 05/L-037 o porezu na dodatnu vrednost;
Zakon br. 04/L-099 o izmenama i dopunama Zakonika br. 03/L-109 o carinama i akcizama na Kosovu;
AU MF br. 05/2014 o izmenama i dopunama Administrativnog uputstva br. 11/2009 o sprovođenju zakonika o carinama i akcizama, izmenjeno i dopunjeno AU-om br. 05/2010 i AU-om br. 06/2013.
Sistem poreza na dodatnu vrednost u Republici Kosovo je regulisan Zakonom br. 05/L-037 o porezu na dodatnu vrednost. Porez na dodatnu vrednost uključuje primenu poreza na potrošnju robe i usluga, koji je tačno proporcionalan ceni robe i usluga, i koji se obračunava po ovoj ceni shodno primenljivoj normi i koji se naplaćuje u različitim fazama proizvodnje, distribucije i životnog veka trgovine robom i uslugama, koji na kraju snosi krajnji potrošač. PDV se naplaćuje standardnom normom od osamnaest odsto (18%), dok se umanjeni PDV obračunava i plaća u iznosu od osam odsto (8%) za neke osnovne robe i usluge, kao i njihov uvoz. Postupak prikupljanja i kontrole carinskih obaveza i poreza na uvoz obavlja Carina Kosova. Carina Kosova deluje pod nadležnošću Ministarstva finansija, na osnovu Zakona br. 03/L-109 od 10. novembra 2008. god., izmenjenom i dopunjenom Zakonom br. 04/L-099, od 3. maja 2012. god., Zakonik o carinama i akcizama na Kosovu. Ovaj Zakon je delimično usklađen sa Zakonikom EU-a o carinama, tačnije sa Uredbom Saveta (EEZ) 2913/92/ „o osnivanju carinskog Zakonika Zajednice”. Što se tiče budžeta, na osnovu člana 5. Zakona br. 03/L-048 o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti, Odeljenje za budžet je ovlašćeno i odgovorno za:
Pripremu nacrt budžeta Republike Kosovo,
Pripremu Srednjoročnog okvira rashoda,
Realizaciju budžeta Republike Kosovo,
Procenu zahteva za promene budžetskih podela,
Procenu finansijskog uticaja vladinih politika, i
Vršenje svih ostalih odgovornosti koje su Zakonom date Odeljenju za budžet. Institucionalni okvir Glavna institucija za ovo poglavlje je Ministarstvo finansija. U okviru Ministarstva finansija, strukture koje doprinose su Poreska administracija Kosova i Carina Kosova, takođe u okviru Ministarstva je Odeljenje za budžet, kao i Odeljenje za ekonomske i javne politike i međunarodnu finansijsku saradnju. Srednjoročni prioritetni ciljevi:
Priprema Srednjoročnog okvira rashoda za narednu fiskalnu 2018 godinu i procene za naredne dve fiskalne godine (2020-2021).
3.35. Poglavlje 34 acquis-a: Institucije
Ovo poglavlje acquis-a nije obuhvaćeno ovim programom u ovoj fazi pristupanja u EU. 3.36. Poglavlje 35 acquis-a: Ostala pitanja
Ovo poglavlje acquis-a nije obuhvaćeno ovim programom u ovoj fazi pristupanja u EU.
MATRICA KRATKOROČNIH MERA
ZAKONODAVNE MERE
Br. Odredbe SSP-a
Nacionalni akti koji će biti usklađeni
Akta acquis-a EU-a koji će biti transponovani
Odgovorne institucije
Pomoćne institucije
Rokovi Nivo usklađivana
Budžet
Ukupno BRK Donatori
1. BLOK I: POLITIČKI KRITERIJUMI
1.1. Demokratija i vladavina prava 1.1.1. Ustav, parlament i izborni sistem
1.1.1. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.1. Podzakonski i drugi regulatorni akti
1.1.1. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Poslovnik Skupštine Republike Kosovo (novi poslovnik), usvojen
N/A Skupština Č4 2018 N/A 10000 10000 0
1.1.2. Javna uprava
1.1.2. Okvirno zakonodavstvo
1.1.2.1. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Zakon o organizaciji javne uprave (novi zakon), usvojen
N/A MJU KP MF MEI
Č2 2018 N/A 60000 60000 0
1.1.2.2. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Zakon o civilnoj službi (novi zakon), usvojen
N/A MJU KP MF MEI
Č2 2018 N/A 60000 60000 0
1.1.2.3. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Zakon o platama iz budžeta (novi zakon), usvojen
N/A MJU KP MF MEI
Č2 2018 N/A 58000 58000 0
1.1.2.4. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Zakon o upravnim sporovima, usvojen
N/A MJU KP MP
Č3 2018 N/A 60000 60000 0
1.1.2.5. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Zakon o davanju na korišćenje nepokretne imovine opštine, usvojen
N/A MJU Č2 2018 N/A 14700 13500 1200
1.1.1. Podzakonski i drugi regulatorni akti
1.1.2.6. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Uredba o procedurama davanja na korišćenje i razmenu nepokretne imovine opštine, izmenjena
N/A MALS MP MF KAP
Č4 2018 N/A 13500 13500 0
1.1.2.7. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Administrativno uputstvo za izmenu - dopunu administrativnog uputstva Br. 2012/01 o teleprisustvu opštinskih skupština putem opreme informacionih
N/A MALS Č3 2018 N/A 13000 13000 0
|299
tehnologija, "Teleprisustvo ” usvojeno
1.1.2.8. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Administrativno uputstvo o izmenama i dopunama Administrativnog uputstva broj 01/2015 o transparentnosti u opštinama, usvojen.
N/A MALS Č3 2018 N/A 13000 13000 0
1.1.3. Ombudsman
1.1.3. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.3. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.4. Civilni nadzor bezbednosnih snaga
1.1.4. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.4. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.2. Regionalna saradnja i međunarodne obaveze
1.2. Okvirno zakonodavstvo
1.2.1. Sprovođenje člana 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10,11, 12, 13, 14, 16, 17, 19 SSP-a
Konceptualni document za nestale osobe usvojen
N/A KP KP MP MF MRSZ MZ MUP MIP Skupština
Č3 2018 N/A
1.2.1. Podzakonski i drugi regulatorni akti
1.2.2. Sprovođenje člana 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10,11, 12, 13, 14, 16, 17, 19 SSP-a
Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciju radnih mesta na Institutu za sudsku medicinu, usvojeno
N/A MP Č2 2018 N/A 7750 7750 0
1.2.3. Sprovođenje člana 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10,11, 12, 13, 14, 16, 17, 19 SSP-a
AU za forenzičko ispitivanje, usvojeno
N/A MP Č3 2018 N/A 7750 7750 0
2. BLOK II – EKONOMSKI KRITERIJUMI
2.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije
2.1. Okvirno zakonodavstvo
|300
2.1.1. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 98, 106, 107, 121, 123 SSP-a
Nacrt zakona o mikrofinansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim institucijama (izmena/dopuna)
N/A MF CBK Č1 2018 N/A 2700 2700 0
2.1. Podzakonski i drugi regulatorni akti
2.1.2. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 98, 106, 107, 121, 123 SSP-a
Uredba o višim menadžerima osiguranja (izmena/dopuna)
Direktiva 2009/138/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009. o pokretanju i vršenju poslova osiguranja i reosiguranja (Solventnost II)
CBK Č4 2018 D 5524 5524 0
2.1.3. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 98, 106, 107, 121, 123 SSP-a
Uredba o procenjivačima štete
Direktiva 2009/138/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2009. o pokretanju i vršenju poslova osiguranja i reosiguranja (Solventnost II)
CBK Č4 2018 D 5524 5524 0
2.2. Kapacitet za suočavanje sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije
2.2. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
2.2. Podzakonski i drugi regulatorni akti
2.2.1. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 98, 106, 107, 121, 123 SSP-a
Ukidanje svih opštinskih naknada za prenos vlasništva koja su u suprotnosti sa AU 08/2014 o naknadama za registraciju nepokretne imovine
NA MŽSPP KKA Č4 2018 NA 82000 0 112000
3. BLOK III – EVROPSKI STANDARDI – USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA KOSOVA SA ACQUIS-om EU-a
3.1. Zakonski okvir za usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a
3.1. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.1. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.2. Poglavlje 1 acquis-a: Slobodno kretanje robe
3.2. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.2. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.2.1. Sprovođenje člana 20, 80. i 74. tačka 3. SSP-a
Uredba o obaveštavanju o tehničkim propisima i aktivnostima za ocenjivanje usklađenosti
Odluka 768/2008 / EK Evropskog parlamenta i saveta od 9. jula 2008. god. o
MTI MER MI MPŠRR MZ
Č4 2018 D 3080 3080 0
|301
utvrđenih prema međunarodnim sporazumima (novi podzakonski akt)
zajedničkom okviru o marketingu proizvoda
MŽSPP MUP
3.2.2. Sprovođenje člana 20, 80. i 74. tačka 3. SSP-a
Uredba o registru tehničkih pravila i organa odobrenih za ocenu usaglašenosti (novi podzakonski akt)
Odluka 768/2008 / EK Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. god. o zajedničkom okviru za marketing proizvoda
MTI MER MI MPŠRR MZ MALS MUP
Č4 2018 D 3080 3080 0
3.3. Poglavlje 2 i acquis-a: Slobodno kretanje radnika
3.3. Okvirno zakonodavstvo
3.3.1. Sprovođenje člana 79, stav 9. SSP-a
Pregovaranje o bilateralnim sporazumima o socijalnom osiguranju
Bilateralni sporazum sa Belgijom, pregovarano
MRSZ MIP MEI MZ MF
Č4 2018 N/A 28000 28000 0
3.3.2. Sprovođenje člana 79, stav 9. SSP-a
Pregovaranje o bilateralnim sporazumima o socijalnom osiguranju
Bilateralni sporazum sa Hrvatskom i Austrijom, pokrenuti
MRSZ MIP MEI MZ MF
Č4 2018 NA 28000 28000 0
3.3. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.4. Poglavlje 3 acquis-a: Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga
3.4. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.4. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.4.1. Sprovođenje člana 51, 56, 58 SSP-a
AU o predviđenim etapama za sticanje prava na regulisano vršenje zanimanja (novi podzakonski akt)
N/A MONT N/A Č4 2018 N/A 5955 5,954.50 0
3.4.2. Sprovođenje člana 51, 56, 58 SSP-a
AU o zadacima i odgovornostima DSRZ
N/A MONT Č3 2018 N/A 6845 6,845.40 0
3.4.3. Sprovođenje člana 51, 56, 58 SSP-a
AU o pravilima funkcionisanja Državne ispitne komisije, nadoknada za njene članove, kao i procedure i način vođenja državnog ispita
N/A MONT Č4 2018 N/A 5955 5,954.50 0
3.4.4. Sprovođenje člana 51, 56, 58 SSP-a
AU za organizaciju i funkcionisanje profesionalnog organa za
N/A N/A
|302
razvoj profesionalnih standarda
3.4.5. Sprovođenje člana 51, 56, 58 SSP-a
AU za određivanje jedinstvene kontaktne tačke (novi podzakonski akt)
Direktiva 2006/123/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006. god. o uslugama na unutrašnjem tržištu EU-a.
MTI MONT MJU MER PAK
Č2 2018 D 1350 1350 0
3.5. Poglavlje 4 acquis-a: Sloboda kretanje kapitala
3.5. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.5. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.5.1. Sprovođenje člana 89 SSP-a
AU o sprečavanju pranja novca (novi podzakonski akt)
Direktiva (EU) 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma
MF FOJ CBK DK PK PAK MP
Č4 2018 D 4800 1,800 3000
3.5.2. Sprovođenje člana 89 SSP-a
AU o stvarnom korisniku (novi podzakonski akt)
Direktiva (EU) 2015/849 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. maja 2015. o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma
MF FOJ CBK
Č2 2018 D 4800 1,800 3000
3.6. Poglavlje 5 acquis-a: Javne nabavke
3.6. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.6. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.6.1. Sprovođenje člana 79 SSP-a
Uredba o pravilima i operativnim smernicama za javnu nabavku (dopuna i zmena)
Direktiva 2014/25 / EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. februara 2014. god. o javnim nabavkama od strane subjekata koji rade u sektoru vode, energetike, transporta i poštanskih usluga i ukidanju Direktive 2004/17 / EC Važan tekst za ZEE
RKJN TRN DAN
Č4 2018 D 2500 2500 0
3.6.2. Sprovođenje člana 79 SSP-a
AU o centralizovanim nabavkama putem e-nabavki (dopuna izmena)
N/A DAN Č1 2018 N/A 4000 4000 0
3.7. Poglavlje 6 acquis-a: Kompanijsko pravo
3.7. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.7. Podzakonski i drugi regulatorni akti
|303
3.7.1. Sprovođenje člana 51 SSP-a, tačka 1, 2, 3.
AU za tarife usluga i procedure za registraciju biznisa (novi podzakonski akt)
N/A MTI PAK Č4 2018 N/A 6100 1800 4300
3.7.2. Sprovođenje člana 51 SSP-a, tačka 1, 2, 3.
AU o strukturi i sadržaju godišnjeg finansijskog izveštavanja (dopuna i izmena)
Direktiva 2014/56/ EU Evropskog parlamenta i Saveta od 16. aprila 2014. god. o reviziji godišnjih računa i konsolidovanih računa.
MF KSFI Č4 2018 D 2405 2405 0
3.8. Poglavlje 7 acquis-a: Pravo intelektualne svojine
3.8. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.8. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.8.1. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Uredba o posebnoj nadoknadi (regulisanje šema privatnih šema naknada) (novi podzakonski akt)
Direktiva 2001/29/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2001. o usklađivanju određenih aspekata autorskih i srodnih prava u informacionom društvu.
MKOS Č2 2018 D 9300 4,800.00 4500
3.8.2. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Uredba br. 05/2013 za posredništvo u oblasti autorskih prava, usvojena (dopuna izmena)
Direktiva 98/83/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra 1993. o olakšavanju prekograničnog emitovanja audiovizuelnih programa, odnosno satelitskog emitovanja i ponovnog kablovskog emitovanja.
MKOS MTI CK Č2 2018 D 6650 4,400.00 2250
3.8.3. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Usvojiti mandat Državnog saveta za industrijsku svojinu
N/A MTI Č2 2018 N/A 4320 4320 0
3.9. Kapitulli 8 i acquis-së: Politikat e konkurrencës
3.9. Okvirno zakonodavstvo
3.9. Konkurencija
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.9. Državna pomoć
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.9. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.9. Konkurencija
3.9.1. Sprovođenje člana 75. SSP-a, tačka 1a i 1b
AU o kriterijumima za izricanje mera za administrativne sankcije (dopuna izmena)
Smernice o načinu izricanja kazni u skladu s članom 23 (2) (a) Uredbe br. 1/2003
AKK Č4 2018 D 2500 2500 0
3.9.2. Sprovođenje člana 75.
AU za utvrđivanje relevantnog tržišta (podzakonski akt)
Obaveštenje Komisije o određivanju relevantnog tržišta za ciljeve Komunitarnog zakona
AKK MEI Č4 2018 D 1250 1250 0
|304
SSP-a, tačka 1a i 1b
o konkurenciji (OJC 372, 9.12.1997)
3.9.3. Sprovođenje člana 75. SSP-a, tačka 1a i 1b
Uredba o procedurama i formatu obaveštenja o državnoj pomoći (dopuna i izmena)
Uredba Komisije (EK) br. 794/2004 od 21. aprila 2004. god. o sprovođenju Uredbe Saveta (SE) br. 659/1999 i Uredba Komisije (EK) br. 271/2008 od 30. januara 2008. godina koja dopunjuje Uredbu (EK) br. 794/2004
MF MEI Č2 2018 D 2350 2350 0
3.10. Poglavlje 9 acquis-a: Finansijske usluge
3.10. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.10. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.10.1. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Uredba o adekvatnosti kapitala banaka (dopuna i izmena)
Uredba br. 575/2013 "O bonitetnim zahtevima za kreditne institucije i investiciona društva”
CBK Č4 2018 D 7550 7200 750
3.10.2. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Priručnik o bankarskoj likvidnosti (novi priručnik)
Direktiva 2014/59/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 15. maja 2014. o uspostavljanju okvira za oporavak i rešavanje kreditnih institucija i investicionih kompanija i izmenama Direktive saveta 82/891 / EEZ i Direktiva 2001/24 / EZ, 2002/47 / EZ, 2004/25 / EZ, 2005/56 / 2007/36 / EZ, 2011/35 / EU, 2012/30 / EU i 2013/36 / EU i Regulative (EU) 2010 i (EU) br. 648/2012 Evropskog parlamenta i Saveta)
CBK Č3 2018 D 7874 € 7,124.00 750
3.10.3. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Uredba o rukovodiocima imovina penzijskih sredstava (dopuna i izmena)
Direktiva 2003/41 / EK Evropskog parlamenta i Saveta od 3. juna 2003. god. "O aktivnostima i nadzoru institucija profesionalnih penzija"
CBK Č2 2018 D 6916 5,816.00 1100
3.10.4. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Uredba o osnivanju penzionog fonda (dopuna i izmena)
Direktiva 2003/41 / EK Evropskog parlamenta i Saveta od 3. juna 2003. god. "O aktivnostima i nadzoru institucija profesionalnih penzija"
CBK Č2 2018 D 5262 4,512.00 750
|305
3.10.5. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Uredba o osnivanju dopunske individualne penzije od penzionih osiguravača (dopuna i izmena)
Direktiva 2003/41 / EK Evropskog parlamenta i Saveta od 3. juna 2003. god. "O aktivnostima i nadzoru institucija profesionalnih penzija"
CBK Č2 2018 D 4958 4,208.00 750
3.10.6. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Uredba o aktuarskom finansiranju i proceni penzionog uređenja sa definisanim beneficijama (dopune i izmene)
Direktiva 2003/41/ EK Evropskog parlamenta i Saveta od 3. juna 2003. god. " O aktivnostima i nadzoru institucija profesionalnih penzija"
CBK Č2 2018 D 4758 4,008.00 750
3.11. Poglavlje 10 acquis-a: Informaciono društvo i mediji
3.11. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.11. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.11.1. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
AU o uslovima koje treba da ispune pružaoci usluga elektronske trgovine (novi podzakonski akt)
Direktiva br. 2000/31/EZ o elektronskoj trgovini
MER ARKEP Č4 2018 D 4000 4,000.00 0
3.11.2. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba o prikupljanju podataka za širokopojasnu infrastrukturu (novi podzakonski akt)
Direktiva br. 2009/140 / EK o izmeni Direktive 2002/21/EZ o zajedničkom regulatornom okviru za elektronske komunikacione mreže i usluge; Br. 2002/19/EZ o pristupu interkonekciji elektronskih komunikacionih mreža i pratećih postrojenja; i br. 2002/20/EZ o ovlašćenju mreža i usluga elektronskih komunikacija
MER ARKEP Č4 2018 D 6000 6,000.00 0
3.11.3. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba br. 28 o ugovorima, transparentnosti i objavljivanju informacija i drugih zaštitnih mera za krajnje korisnike za pružanje mreža i elektronskih komunikacionih i usluga (dopuna i izmena)
1. Uredba br. 2015/2120 o otvorenom internetu; 2. Direktiva br. 2002/22/EZ o univerzalnim uslugama; 3. Okvirna Direktiva br. 2002/21/EZ; 4. Direktiva br. /140/EZ o boljem uređenju; i 5. Direktiva br. 2009/136/EZ o pravima građana
RAEPK Č1 2018 D 3500 3500 0
3.11.4. Sprovođenje člana 109,
Uredba br. 25 o opštim ovlašćenjima, (dopuna-izmena)
1. Uredba br. 2015/2120 o otvorenom internetu; 2. Direktiva br. 2002/22 /EZ o
RAEPK Č1 2018 P 2800 2800 0
|306
110. i 111. SSP-a.
univerzalnim uslugama; 3. Okvirna Direktiva br. 2002/21/EZ; 4. Direktiva broj 2009/140/EZ za bolje regulisanje; i 5. Direktiva br. 2009/136/EZ o pravima građana
3.11.5. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba br. 20 o kvalitetu usluga elektronskih komunikacija (dopuna i izmena), usvojena
1. Uredba br. 2015/2120 o otvorenom internetu; 2. Direktiva br. 2002/22 /EZ o univerzalnim uslugama; 3. Okvirna Direktiva br. 2002/21/EZ; 4. Direktiva broj 2009/140/EZ za bolje regulisanje; i 5. Direktiva br. 2009/136/EZ o pravima građana
RAEPK Č1 2018 P 2800 2,800.00 0
3.11.6. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba o vlasništvu medija i sprečavanju koncentracije medija (novi podzakonski akt).
1. Direktiva o medijskim audiovizuelnim uslugama - AVMSD
NKM Č4 2018 D 12405 16,155.00 0
3.11.7. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba o stvaranju fonda za stimulisanje programa (novi podzakonski akt)
Direktiva o medijskim audiovizuelnim uslugama - AVMSD
NKM Č4 2018 D 8760 8,760.00 0
3.11.8. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Uredba o određivanju minimalnih vrednosti parametara kvaliteta usluga (USO) (novi podzakonskim akt)
Direktiva br. 2002/22/EZ o univerzalnim uslugama, izmenjena Direktivom br. 2009/136/EX
RAEPK MER Č1 2018 P 5600 5,600.00 0
3.11.9. Sprovođenje člana 109, 110. i 111. SSP-a.
Dopuna i izmena Uredbe o smeru i zajedničkoj upotrebi infrastrukture
Directive on measures to reduce the cost of deploying high-speed electronic communications networks (2014/61/EU)
RAEPK Č4 2018 D 11200 11,200.00 0
3.12. Poglavlje 11 acquis-a: Poljoprivreda i ruralni razvoj
3.12. Okvirno zakonodavstvo
3.12.1. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, usvojen
1. Uredba (EU) br. 1305/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. o podršci ruralnom razvoju od strane Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EPFRR) i ukidanju Uredbe Saveta (EC) br. 1698/2005; 2. Uredba (EU) br. 1306/2013
MPŠRR Č2 2018 P 900 900 0
|307
Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. god. o finansiranju, upravljanju i praćenju zajedničke poljoprivredne politike i ukidanje Uredbe Saveta (EEC) br. 352/78, (EC) br. 165/94, (EC) br. 2799/98, (EC) br. 814/2000, (EC) br. 1290/2005 i (EC) br. 485/2008; 3. Uredba (EU) br. 1307/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembar 2013. Kojom se određuju pravila za direktne isplate farmerima prema šemama za podrške u okviru zajedničke poljoprivredne politike i ukidanje Uredbe Saveta (EC) br. 637/2008 i Uredbe Saveta (EC) br. 73/2009; 4. Uredba (EU) br. 1308/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. decembra 2013. god. kojom se osniva zajednička organizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda i ukidanju Uredbe Saveta (EEC) br. 922/72, (EEC) br. 234/79, (EC) br. 1037/2001 i (EC) br. 1234/2007; 5. Uredba (EU) br. 231/2014 Evropskoh parlamenta i Saveta od 11. marta 2014. god. o uspostavljanju Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II); 6. Uredba o sprovođenju Komisije (EE) br. 447/2014. od 2. maja 2014. god. o posebnim pravilima za primenu Uredbe (EU) br 231/2014 Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II); 7. Direktiva Br. 2001/18/EC Evropskog parlamenta i Saveta
|308
od 12. marta 2001. o namernom puštanju u životnu sredinu genetskih modifikovanih organizama i ukidanje Direktive Saveta br. 90/220/EEC - Deklaracija Komisije 8. Uredba Saveta (EC) br. 21/2004 od 17. decembra 2003. god. koja uspostavlja sistem za identifikaciju i registraciju ovaca i koza i koja izmenjuje Uredbu (EC) br. 1782/2003 kao i Direktiva 92/102/EEC i Direktiva 64/432/EEC; 9. Uredba (EU) br. 1144/2014 Evropskog Parlamenta i Saveta od 22. oktobra 2014. o merama za pružanje i promociju informacija o poljoprivrednim proizvodima koji se primjenjuju na unutrašnjem tržištu i u trećim zemljama i koja ukida Uredbu Saveta (EC) br. 3/2008; 10. Uredba Saveta (EC) br. 834/2007. od 28. juna 2007. za organsku proizvodnju i označavanje organskih proizvoda i ukidanje Uredbe (EEC) br. 2092/91; 11. Uredba (EU) br. 1151/2012. Evropskog parlamenta i Saveta, od 21. novembra 2012. za šeme kvaliteta za poljoprivredne proizvode i prehrambene proizvode; 12. Uredba Saveta (EC) br. 1217/2009 od 30. novembra 2009. za uspostavljanje mreže za prikupljanje podataka knjigovodstva o prihodu i poslovanju poljoprivrednih farmi u Evropskoj zajednici.
3.12. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.13. Poglavlje 12 acquis-a: Bezbednost hrane, fitosanitarna i veterinarska politika
|309
3.13. Okvirno zakonodavstvo
3.13.1. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Zakon br. 2004/21 o veterinarstvu (dopuna i izmena)
Uredba EU 2016/429 o prenosivim bolestima životinja
MPŠRR MF MEI KP
Č3 2018 D 3150 3150 0
3.13.2. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Zakon br. 03/L-016 o hrani (dopuna i izmena)
1. Uredba br. 178/2002 Evropskog Saveta i Parlamenta o određivanju opštih principa i zahteva iz zakona o hrani, osnivanje Evropskog Autoriteta za Sigurnost Hrane i podnošenju procedura vezanih za sigurnost hrane; 2. Direktiva 2001/83 / EC Evropskog parlamenta i Saveta od 6. novembra 2001. o Kodeksu Zajednice o medicinskim proizvodima za ljudsko korišćenje; 3. Uredba (ES) br. 1223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 30. novembra 2009. o kozmetičkim proizvodima; 4. Direktiva 2014/40 / EU Evropskog parlamenta i Saveta od 3. aprila 2014. god. o usklađivanju zakona, regulativa i administrativnih odredbi država članica koji se odnose na proizvodnju, prezentaciju i prodaju duvana i njenih proizvoda, kojim se ukida Direktiva 2001/37 / EC; 5. Jedinstvena konvencija o narkotičnim drogama 1961; 6. Konvencija o psihotropnim supstancama 1971 7. Direktiva Saveta Nr. 98/83/EC za kvalitet vode namenjene za ljudsku potrošnju.
MPŠRR MF MEI KP
Č3 2018 D 300 300 0
3.13.3. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Zakon br. 2003/5 o semenu, usvojen (izmena-dopuna)
Direktiva Saveta 66/402/KEE o marketingu pšeničnog semena
MPŠRR MF MEI KP
Č4 2018 D 3150 3150 0
3.13.4. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Zakon br. 2004/13 za sadni materijal (dopuna i izmena)
1. Direktiva Saveta 66/401/EEZ o marketingu semena krmnih biljaka
MPŠRR MF MEI KP
Č4 2018 D 3150 3150 0
|310
2. Direktiva Saveta 66/402/EEZ o marketingu semena žitarica 3. Direktiva Saveta 2002/53/EZ o zajedničkom katalogu vrsta sorti poljoprivrednih biljaka 4. Direktiva Saveta 2002/54/EZ o marketingu temena repe 5. Direktiva Saveta 2002/55/SE o marketingu semena povrća 6. Direktiva Saveta 2002/56/SE o marketingu krompira za seme 7. Direktiva Saveta 2002/57/SE o marketingu semena uljanog bilja i vlaknastih biljaka 8. Direktiva Saveta 68/193/KEE o marketingu materijala za vegetativno umnožavanje loze 9. Direktiva Saveta 1998/56/KE o marketingu materijala za umnožavanje dekorativnog bilja
3.13.5. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Nacrt zakona o jakim alkoholnim pićima (novi zakonski akt)
1. Uredba (EZ) br. 110/2008 Evropskog parlament i Saveta o definiciji, opisu, predstavljanju, obeležavanju i zaštiti geografskih oznaka alkoholnih pića, kojim se ukida Uredba Saveta (EEC) br. 1576/89; 2. Uredba (EZ) br. 1333/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o prehrambenim aditivima; 3. Uredba br. 1334/2008 Evropskog parlamenta i Saveta od 16. decembra 2008. o aromama i nekim sastojcima hrane sa osobinama arome za upotrebu u hrani, i o izmeni Uredbe Saveta (EEC) br. 1601/91, Uredbe (EC) br. 2232/96 i (EC) br. 110/2008 i Direktive 2000/13/EZ; 4. Direktiva Saveta Br. 98/83/EZ od 3. novembra 1998. o kvalitetu vode namenjene za ljudsku potrošnju; 5. Direktiva Saveta Br. 2001/110
MPŠRR MF MEI KP
Č3 2018 D 1232 1232 0
|311
/ EZ o medu; 6. Direktiva Saveta Br. 2001/111/EC o šećerima namenjenim za ljudsku upotrebu
3.13. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.13.6. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Uredba o utvrđivanju zdravstvenih pravila za životinjske podproizvode i njihove derivate koji nisu namenjeni za ljudsku potrošnju (novi podzakonski akt)
1. Uredba br. 1069/2009 Evropskog parlamenta i Saveta koja utvrđuje zdravstvena pravila u pogledu životinjskih podproizvoda i proizvoda koji proističu od njih koja nisu namenjena za ljudsku potrošnju kojom se ukida Uredba (EK) br. 1774/2002 (Uredba o životinjskim podproizvodima) 2. Uredba Komisije br. 142/2011 koja sprovodi Uredbu br. 1069/2009 Evropskog parlamenta i Saveta o utvrđivanju zdravstvenih pravila u vezi sa životinjskim podproizvodima i proizvodima koji proističu od njih koji nisu namenjeni za ljudsku potrošnju i sprovođenje Direktive Saveta 97/78 / SE u vezi sa određenim uzorcima i artiklima koji su izuzeti od veterinarskih kontrola na granici prema ovoj direktivi
AHV MPŠRR KP MŽSPP
Č4 2018 D 16500 16500 0
3.14. Poglavlje 13 acquis-a: Ribarstvo
3.14. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.14. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.15. Poglavlje 14 acquis-a: Transportna politika
3.15. Okvirno zakonodavstvo
3.15.1. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Zakon br. 04/L-179 o drumskom saobraćaju (dopuna izmena)
1. Direktiva br. 1071/2009 /EZ o pristupu zanimanju za prevoznike u drumskom saobraćaju 2. Direktiva br. 1072 / 2009 /EZ o zajedničkim pravilima za pristup međunarodnom drumskom prevozu 3. Direktiva br. 1073/2009 /SE o
MI MUP Č3 2018 D 1,350 1,350.00 0
|312
zajedničkim pravilima za pristup međunarodnom tržištu za autobuse i usluge prevoza putnika
3.14. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.15.2. Sprovođenje člana 113. SSP-a
AU o načinu organizacije i upravljanja Savetom za bezbednost na putevima i druga relevantna pitanja (novi zakon)
1. Direktiva 2014/37 / EU kojom se menja Direktiva 91/671 / EEC o upotrebi sigurnosnih pojaseva i sistema za obezbeđenje dece u vozilima 2. Bečka Konvencija -1968
MI KP MONT MUP MZ MP DT
Č3 2018 D 3440 3,440.00 0
3.15.3. Sprovođenje člana 113. SSP-a
UA o pravilima i načinu organizovanja ispita za Sertifikat Profesionalne Kvalifikacije (SPK) (novi podzakonski akt)
Direktiva 2008/57 / EC o inter-delovanju železničkog sistema unutar Zajednice, Direktiva 2008/110/EC za promenu Direktive 2004/49 / EC za bezbednost Zajednica u železnicama (Direktiva o sigurnosti na železnici); 2. Direktiva Komisije 2009/149 / EC o izmeni Direktive 2004/49 / EC u pogledu zajedničkih indikatora sigurnosti i zajedničkih metoda za izračunavanje troškova nesreća (tekst značajan za ZEE) 3. Direktiva 2012/34 /EU za stvaranje jedinstvenog evropskog železničkog područja 4. Direktiva Komisije 2014/88 / EU za izmenu Direktive 2004/49 / EC u pogledu zajedničkih pokazatelja sigurnosti i zajedničkih metoda za izračunavanje troškova udesa
MI MUP Č2 2018 D 2900 2,900.00 0
3.15.4. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o zajedničkim bezbednosnim ciljevima (novi podzakonski akt)
Direktiva 2008/110/EC o izmenama Direktive 2004/49 / EC o bezbednosti na železnici Zajednice (Direktiva o sigurnosti na železnici)
RAŽ MI Č2 2018 D 3680 3,680.00 0
3.15.5. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o ovlašćenja bezbednosti menadžer železničke infrastrukture (novi podzakonski akt)
Evropska Uredba Br. 1169/2010/SE o davanju bezbednosnih ovlašćenja
RAŽ MI Č2 2018 P 3950 3,950.00 0
|313
3.15.6. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o sertifikaciji bezbednosti (novi podzakonski akt)
Evropska Uredba br. 1158/2010/EZ o izdavanju sertifikata za bezbednost
RAŽ MI Č3 2018 P 3950 3,950.00 0
3.15.7. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba TSI infrastruktura (novi podzakonski akt)
Evropska Uredba Br. 1299/2014/EZ o tehničkim specifikacijama interoperabilnosti, infrastrukture
RAŽ MI Č3 2018 P 3950 3,950.00 0
3.15.8. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba TSI operacija i upravljanje saobraćajem (novi podzakonski akt)
Evropska Uredba Br. 2015/995/EZ o tehničkim specifikacijama interoperabilnosti, operisanje i upravljanje saobraćajem
RAŽ MI Č3 2018 P 3950 3,950.00 0
3.15.9. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o ovlašćenju za stavljanje u službu pokretnih sredstava (novi podzakonski akt)
Direktiva 2008/110/EC o izmenama Direktive 2004/49 / EC o bezbednosti na železnicama Zajednice (Direktiva bezbednosti železnica)
RAŽ MI Č4 2018 P 3950 3,950.00 0
3.15.10. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o obračunu direktnih troškova (novi podzakonski akt)
Evropska Uredba br. 1370/2007/EZ o obračunu direktnih troškova
RAŽ MI Č2 2018 P 3950 3,950.00 0
3.15.11. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o istraživanju željezničkih nesreća i incidenata (novi podzakonski akt)
Direktiva 2008/110/EC o izmenama Direktive 2004/49 / EC o bezbednosti na železnicama Zajednice (Direktiva bezbednosti železnica)
MI KP KIVNI
Č2 2018 D 5415 5,415.00 0
3.15.12. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o zahtevu za posmatranje učinka i interoperabilnosti za jedinstven evropsko nebo (novi podzakonski akt)
1. UredbaKomisije za sprovođenje (EU) Br. 1028/2014 o izmenama Uredbe za sprovođenje (EU) 1207/2011 o utvrđivanju uslova za obavljanje i interakciju nadzora za evropsko jedinstveno nebo. Važan tekst za ZEE 2.Primenljiva uredba Komisije (EU) 2017/386 koja izmenjuje Uredbu (EU) 1207/2011 kojom se određuju zahtevi za performansu i interakciju nadgledanja za jedinstveno evropsko nebo (tekst značajan za ZEE. 3. Uredba EU br. 1028/2014 koja izmenjuje Uredbu EU br. 1207/2011 o zahtevima za nadzor nad performansama i
ACV Č2 2018 P 2202 2,202.48 0
|314
interakciju za jedinstveno evropsko nebo. 4. EU Uredba br. 1028/2014 o izmenama i dopunama Uredbe EU br. 1207/2011 o zahtevima za nadzor nad performansama i interakciju za jedinstveno evropsko nebo
3.15.13. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba koja se odnosi na zahteve za identifikaciju aviona za nadzor jedinstvenog evropskog neba (novi podzakonski akt)
1. Uredba EU br. 1206/2011 o zahtevima za identifikaciju aviona za nadzor jedinstvenog evropskog neba
ACV Č3 2018 P 1932 1,932.00 0
3.15.14. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba za olakšavanje procedura za održavanje aviona opšte avijacije (dopuna i izmena), usvojena
1. Uredba komisije (EU) 2015/1088 od 3. jula 2015. koja zamenjuje uredbu (EU) br. 1321/2014 u vezi sa olakšanjem procedure održavanja aviona opšte avijacije
ACV Č2 2018 P 2352 2,352.00 0
3.15.15. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o usklađivanju pravila za stalnu validnost za letenje, kritičnih zadataka održavanja i praćenja vazdušne validnosti (dopuna-izmena), usvojena
1. Uredba Komisije (EU) 2015/1536 od 16. septembra 2015. koja zamenjuje Uredbu (EU) br. 1321/2014 u vezi usklađivanja pravila o stalnoj validnosti letenja sa Uredbom (SE) Br. 2016/2008, kritični zadaci održavanja i praćenja vazdušne validnosti
ACV Č2 2018 P 4342 4,342.38 0
3.15.16. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba u vezi sa suštinskim zahtevima za zaštitu životne sredine (dopuna-izmena), usvojena
1. Uredba Komisije (EU) 2016/4 od 5. januara 2016. o izmeni Uredbe (SE) br. 216/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o suštinskim zahtevima za zaštitu životne sredine
ACV Č3 2018 P 152 151.62 0
3.15.17. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba koja utvrđuje zahteve za zajedničku upotrebu vazdušnog prostora i operativne procedure za izbegavanje sudara u vazduhu (dopuna-izmena), usvojena
1. Uredba komisije (EU) 2016/583 od 15. aprila 2016. Koja zamenjuje Uredbu (EU) br. 1332/2011 koja utvrđuje zahteve za zajedničku upotrebu vazdušnog prostora i operativne procedure za izbegavanje sudara u vazduhu
ACV Č3 2018 P 378 378.00 0
|315
3.15.18. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Uredba o specifičnom odobravanju operacija aviona sa jednim turbinskim motorom tokom noći ili pod meteorološkim uslovima sa instrumentima i zahtevima za odobrenje obuke opasnih materija za specijalizovane komercijalne operacije, nekomercijalne operacije kompleksnih motornih aviona i nekomercijalnih specijalizovanih operacija kompleksnih aviona sa motorom (dopuna-izmena)
1. Uredba Komisije (EU) 2017/363 od 1. marta 2017. o izmenama Uredbe (EU) 965/2012 o specifičnom odobrenju operacija aviona sa jednim turbinskim motorom tokom noći ili pod meteorološkim uslovima sa instrumentima i zahtevima za odobrenje obuka za opasne materije za specijalizovane komercijalne operacije, nekomercijalne operacije kompleksnih motornih aviona i specijalizovane nekomercijalne operacije kompleksnih motornih aviona
ACV Č4 2018 P 1215 1,215.48 0
3.16. Poglavlje 15 acquisa: Energetika
3.16. Okvirno zakonodavstvo
3.16.1. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona br. 04 / L-016 o energetskoj efikasnosti, usvojen
1. Direktiva br. 2012/27/EZ o energetskoj efikasnosti koja izmenjuje i dopunjuje direktivu br. 2009/125/EZ i direktivu br. 2010/30/EZ i ukida direktivu br. 2004/8/KE i direktivu br. 2006/32/KE
MER MŽSPP Č2 2018 P 4860 4860 0
3.16.2. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Zakon o trgovini naftom, naftnim derivatima i obnovljivim gorivima na Kosovu (novi zakon), usvojen
1. Direktiva br. 2009/30/EZ koja izmenjuje i dopunjuje Direktivu 98/70/EZ u vezi sa specifikacijama benzina, nafte i gasa-ulja i uvođenjem mehanizma za praćenje i smanjenje emisija gasova i izmenjuje i dopunjuje Direktivu Saveta 1999/32/EC u vezi sa specifikacijama goriva kojeg koriste brodovi unutrašnjih voda i ukidanje Direktive 93/12/EEC 2. Direktiva br. 2009/28/KE o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora
MTI MER MŽSPP MUP MF
Č2 2018 P 1080 1080 0
3.16.3. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Zakon o obaveznim rezervama nafte (novi zakon), usvojen
1. Direktiva br. 2009/119/EZ uspostavljanje obaveze državama članica za održavanje
MTI MER MŽSPP
Č4 2018 P 1080 1080 0
|316
minimalnih zaliha sirove nafte i naftnih derivata
MUP MF
3.16. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.16.4. Sprovođenje člana 114. SSP-a
AU za upotrebu biogoriva i biotečnosti (novi podzakonski akt), usvojen
Direktiva br. 2009/28/EZ o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora
MTI Č3 2018 D 7340 1890 10250
3.16.5. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Uredba o resursima i praksama uključujući i one medicinske, (novi podzakonski akt), usvojen
1. Direktiva br. 2013/59/EURATOM o osnovnim bezbednosnim standardima, 2. Direktiva br. 2011/70/EURATOM za odgovorno i sigurno upravljanje potrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, 3. Direktiva br. 2013/51/EURATOM o radioaktivnim materijama u vodi koja je namenjena za ljudsku upotrebu 4. Direktiva br. 2006/117/EURATOM za nadzor i kontrolu transporta radioaktivnog otpada i potrošenog goriva, 5. Direktiva 2014/87/EURATOM Nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija sa promenama
KAZZNS KP MZ MTI MF
Č3 2018 P 3400 3400 0
3.16.6. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Uredba o autorizaciji (licenciranju, inspekciji i obaveštenju o praksama upotrebe radioaktivnih supstanci), (novi podzakonski akt) usvojen
1. Direktiva br. 2013/59/EURATOM o osnovnim bezbednosnim standardima, 2. Direktiva br. 2011/70/EURATOM za odgovorno i sigurno upravljanje potrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, 3. Direktiva br. 2013/51/EURATOM o radioaktivnim materijama u vodi koja je namenjena za ljudsku upotrebu, 4. Direktiva br.
KAZZNS KP MZ MTI MF
Č4 2018 P 3450 3450 0
|317
2006/117/EURATOM za nadzor i kontrolu transporta radioaktivnog otpada i potrošenog goriva, 5. Direktiva 2014/87/EURATOM Nuklearnu sigurnost nuklearnih instalacija
3.16.7. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Uredba o uspostavljanju minimalnih energetskih performansi u novim stambenim zgradama, zgradama koje se renoviraju i zgradama svih drugih vrsta od onih stanovanja (novi podzakonski akt), usvojen
1. Direktiva br. 2010/31/EZ o energetskoj performansi u zgradama
MŽSPP MER MTI
Č4 2018 D 21290 19800 3090
3.16.8. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Uredba o metodologiji minimalnog izračunavanja energetske performanse, (novi podzakonski akt) usvojen
1. Direktiva br. 2010/31/EZ o energetskoj performansi u zgradama
MŽSPP MER MTI
Č4 2018 P 22890 19800 3090
3.16.9. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Revizija dizajna tržišta i tržišnih pravila, (novi podzakonski akt), usvojen
1. Direktiva br. 2009/72/EZ u vezi sa zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište električne energije, koja ukida direktivu 2003/54/EZ 2. Uredba br. 714/2009/EZ o uslovima pristupa mreži za prekogranične usluge električne energije 3. Direktiva br. 2009/73/EZ o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište prirodnog gasa 4. Uredba br. 715/2009/EZ o uslovima za pristup prenosnim mrežama prirodnog gasa, 5. Direktiva br. 2009/28/EZ o promovisanju upotrebe električne energije iz obnovljivih izvora
KOSTT MER RUE
Č2 2018 P 6260 6260 0
3.17. Poglavlje 16 Acquis-a: Oporezivanje
3.17. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
|318
3.17. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.18. Poglavlje 17 acquis-a: Ekonomska i monetarna politika
3.18. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.18. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.19. Poglavlje 18 acquis-a: Statistike
3.19. Okvirno zakonodavstvo
3.19.1. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Nacrt zakona o zvaničnoj statistici, usvojen (izmenjen- dopunjen)
Uredba (EZ) br. 223/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2009. o evropskoj statistici i ukidanju Uredbe (EC, Euratom) br. 1101/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o prenošenju statističkih podataka o poverljivosti u Kancelariji za statistiku Evropskih zajednica, Uredba Saveta (EZ) br. 322/97 o statistici Zajednice i Odluka Saveta 89/382/EEZ.
KP KAS Č2 2018 P 1000 1000 0
3.19. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.20. Poglavlje 18 acquis-a: Statistika
3.20. Okvirno zakonodavstvo
3.20.1. Sprovođenje člana 82. i 106. SSP-a
Nacrt zakon o Ekonomskom socijalnom savetu (novi zakon)
N/A MRSZ MF MONT
Č2 2018 N/A 28500 0 68500
3.20. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.20.2. Sprovođenje člana 82. i 106. SSP-a
Uredba br. 02/2014 o definisanju uslova i kriterijuma za sertifikaciju i licenciranje lica i ustanova koje obavljaju zaštitu i zdravlje na radu, način, uslove i program za polaganje stručnog ispita (izmena dopuna)
N/A MRSZ KP MEI MF MZ MONT
Č2 2018 N/A 16300 0 28300
3.21. Poglavlje 20 acquis-a: Preduzetništvo i industrijska politika
3.21. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.21. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
|319
3.22. Poglavlje 21 acquis-a: Trans-evropske mreže
3.22. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.22. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.23. Poglavlje 22 acquis-a: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
3.23. Okvirno zakonodavstvo
3.23.1. Sprovođenje člana 121,122,123,124. i 125. SSP-a
Nacrt zakona o ratifikaciji "Finansijskog sporazuma za IPA 2017, prvi deo, između Republike Kosovo i Evropske unije", usvojen
N/A Skupština MEI Č4 2018 N/A 3000 3,000.00 0
3.23.2. Sprovođenje člana 121,122,123,124. i 125. SSP-a
Nacrt zakona o ratifikaciji sporazuma za članstvo u Programu "Evropa za građane", usvojen
N/A Skupština MEI Č1 2018 N/A 1000 1,000.00 0
3.23. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.24. Poglavlje 23 acquis-a: Pravosuđe i osnovna prava
3.24. Okvirno zakonodavstvo
3.24. Sudski sistem
3.24.1. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Krivični zakonik (izmena i dopuna), usvojen
N/A MP SSK TSK APK KP MUP
Č1 2018 N/A 9050 9050 0
3.24.2. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakonik o krivičnom postupku (izmena dopuna), usvojen
N/A MP SSK TSK APK KP MUP
Č2 2018 N/A 9050 9050 0
3.24.3. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakon o SSK-u (izmena dopuna)
N/A MP SSK Č1 2018 N/A 4700 4700 0
3.24.4. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakon o TSK-u (izmena dopuna)
N/A MP TSK Č1 2018 N/A 4700 4700 0
3.24.5. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakon o sudovima (izmena dopuna)
N/A MP SSK Č1 2018 N/A 6050 6050 0
3.24.6. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakon o krivičnoj odgovornosti sudija i tužilaca (novi zakon)
N/A MP Č1 2018 N/A 7050 7050 0
|320
3.24. Politike protiv korupcije
3.24.7. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP-a
Zakon o finansiranju političkih subjekata (izmena- dopuna)
N/A KP Skupština CIK
Č4 2018 N/A 18900 18900 0
3.24. Osnovna prava
3.24.8. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Nacrt zakon o RTK-u (izmena dopuna)
N/A Skupština Č4 2018 N/A 3000 3000 0
3.24.9. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Zakon o kulturnom nasleđu, usvojen
1. Direktiva 93/7/EEU od 15. Marta 1993. o vraćanju kulturnih predmeta nezakonito iznetih 2. Direktiva (EU) br. 116/2009 od 18. decembra 2008. o izvozu kulturnih dobara
MKOS KP MEI
Č2 2018 D 37614 37614 0
3.24. Zaštita manjina i kulturno nasleđe
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.24. Zaštita ličnih podataka
3.24.10. Sprovođenje člana 84. SSP-a
Zakon o zaštiti ličnih podataka (izmena dopuna)
Uredba (EU) 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta od 27. aprila 2016. o zaštiti fizičkih lica što se tiče obrade ličnih podataka i slobodnog kretanja ovih podataka
KP DAZLP Č4 2018 P 13500 13500 0
3.24. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.24. Sudski sistem
3.24.11. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dopuna i izmena Uredbe o sistematizaciji radnih mesta u sekretarijatu SSK-a
N/A SSK Č4 2018 N/A 5775 5775 0
3.24.12. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Uredba o unutrašnjoj organizaciji sudova (izmena i dopuna)
N/A SSK Č2 2018 N/A 21300 21300 0
3.24.13. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dopuna i izmena Uredbe o unutrašnjoj organizaciji i funkcionisanju Državnog tužilaštva.
N/A TSK Č4 2018 N/A 3624 3624 0
3.24.14. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dopuna i izmena Uredbe o premeštanju i unapređenju tužilaca
N/A TSK Č4 2018 N/A 4796 4796 0
3.24.15. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Izmena i dopuna Uredbe o radu Disciplinske komisije i disciplinskog postupka prema tužiocima
N/A TSK Č4 2018 N/A 4796 4796 0
|321
3.24.16. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Izmena i dopuna Administrativnog uputstva o određivanju norme tužilaca
N/A TSK Č2 2018 N/A 8173 8173 0
3.24. Politike protiv korupcije
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.24. Politike protiv korupcije
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.24. Osnovna prava
3.24.17. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Podzakonski akt koji uređuje sprovođenje rodno odgovornog budžetiranja, usvojen
N/A KP MF Č4 2018 N/A 30850 30850 0
3.24.18. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
AU koje utvrđuje posebnih uslova i procedura za izdavanje dozvole za osuđenike koji rade izvan popravne ustanove, i procedure o radu osuđenika van popravne ustanove, usvojeno
N/A MP MRSZ Č4 2018 N/A 29500 29500 0
3.24.19. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
AU o zaštiti dece na internetu, usvojeno
N/A MONT Č1 2018 N/A 7616 7616 0
3.24. Zaštita manjina i kulturno nasleđe
3.24.20. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Uredba o utvrđivanju kriterijuma o aktivnostima MZP-a, usvojena
N/A MZP Č2 2018 N/A 13160 13160 0
3.24. Zaštita ličnih podataka
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Poglavlje 24 acquis-a: Pravda, sloboda i bezbednost
3.25. Okvirno zakonodavstvo
3.25. Upravljanje granicom
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Vize
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Bezbednost dokumenata
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Azil
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Migracija
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
|322
3.25. Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv narkotika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv terorizma
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Međunarodna pravna saradnja u krivičnim i građanskim postupcima
3.25.1. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Zakon o međunarodnom privatnom pravu (novi zakon)
1. Uredba br. 593/2008 Evropskog parlamenta i Saveta (17. juna 2008. god.) o nadležnom pravu o ugovornim obavezama koje uključuje prva Rimska konvencija; 2. Uredba br. 864/2007 Evropskog parlamenta i Saveta (11. juli 2007.) o nadležnom pravu za van-ugovornim obavezama koje uključuje druga Rimska konvencija; 3. Uredba br. 1215/2012 Evropskog parlamenta i Saveta od 12. decembra 2012. o nadležnostima, priznavanju i izvršenju presuda u građanskim i komercijalnim pitanjima, što uključuje prvu Briselsku Konvenciju; 4. Uredba br. 2201/2003 Saveta (27. novembra 2003) u vezi nadležnosti i priznavanja i izvršenje presuda kod pitanja braka kao i pitanja koja se odnose na roditeljsku odgovornost, koje uključuje druga Briselska Konvencija, izmenjena Uredbom 2116/2004. Uredba Saveta 4/2009. 5. Uredba br. 4/2009. od 18. decembra 2008. o nadležnosti, važećem zakonu, priznavanju i izvršenju odluka i saradnja oko obaveza za zadržavanje.
MP MIP KP
Č3 2018 P 7050 4050 3000
3.25. Podzakonski i drugi regulatorni akti
|323
3.25. Upravljanje granicom
3.25.2. Sprovođenje člana 85. SSP-a
AU br. 16/2013 za Standardne procedure prijema i početni tretman tražilaca azila (izmena-dopuna)
1. Direktiva 2013/33 / EU Evropskog parlamenta i Saveta o određivanju standarda o prijemu podnosioce zahteva za međunarodnu zaštitu (recast) 2. Direktiva 2013/32 / EU Evropskog parlamenta i Saveta o procedurama za izdavanje i oduzimanje međunarodne zaštite (recast)
MUP Č4 2018 D 5300 5300 0
3.25. Vize
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Bezbednost dokumenata
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Azil
3.25.3. Sprovođenje člana 85. SSP-a
AU br. 16/2013 o standardnom postupku čekanja i početnog tretiranja tražioca azila (dopuna - izmena)
1. Direktiva 2013/33/EU Parlamenta Evrope i Saveta o utvrđivanju standarda za prihvatanje podnosioca zahteva na međunarodnu zaštitu (preinačena) 2. Direktiva 2013/32/EU Parlamenta Evrope i Saveta o postupcima izdavanje i oduzimanje međunarodne zaštite recast
MUP Č4 2018 D 5300 5300 0
3.25.4. Sprovođenje člana 85. SSP-a
AU br. 17/2013 o postupcima i standardima razmatranja i donošenje odluke zahteva za azil (dopuna i izmena)
1. Direktiva 2013/33/EU Parlamenta Evrope i Saveta o utvrđivanju standarda za prihvatanje podnosioca zahteva na međunarodnu zaštitu (preinačena) 2. Direktiva 2013/32/EU Parlamenta Evrope i Saveta o postupcima izdavanje i oduzimanje međunarodne zaštite (preinačena)
MUP Č4 2018 D 5000 5000 0
3.25.5. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Uredba br. 02/2014 o funkcionisanju centra za tražioce azila (dopuna-izmena)
1. Direktiva 2013/33/EU Parlamenta Evrope i Saveta o utvrđivanju
MUP Č4 2018 D 5000 5000 0
|324
standarda za prihvatanje podnosioca zahteva na međunarodnu zaštitu (preinačena) 2. Direktiva 2013/32/EU Parlamenta Evrope i Saveta o postupcima izdavanje i oduzimanje međunarodne zaštite (preinačena)
3.25. Migracija
3.25.6. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
AU br. 01-2014 o proceduri izdavanja dozvole za boravak za strance i potvrde za prijavljivanje na poslu (dopuna - izmena)
1. Direktiva 2008/115/EC Parlamenta Evrope i Saveta o zajedničkim standardima i procedurama u zemljama članica za povratak državljanina trećih zemalja koji nezakonito borave
MUP Č4 2018 D 5000 5000 0
3.25.7. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Uredba o integraciji stranaca
1. Saopštenje COM/2011/0455 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog evropskog komiteta i Komiteta regiona- Evropska agenda za integraciju državljana trećih zemalja 2. Saopštenje COM/2005/0389 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog evropskog komiteta i Komiteta regiona- Zajednička agenda za integraciju- Okvir za integraciju državljana trećih zemalja.
MUP Č4 2018 D 5000 5000 0
3.25.8. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
AU o vraćanju stranaca 1. Saopštenje COM/2011/0455 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog evropskog komiteta i Komiteta regiona – Evropska agenda za integraciju državljana trećih zemalja 2. Saopštenje COM/2005/0389 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog
MUP Č4 2018 D 5000 5000 0
|325
evropskog komiteta i Komiteta regiona- Zajednička agenda za integraciju- Okvir za integraciju državljana trećih zemalja.
3.25.9. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Izrada poslovnika o radu i postupcima Autoriteta Vlade za migraciju izradjena
N/A MUP Č4 2018 NA 37800 41800 4000
3.25.10. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Uredba o funkcionisanju Centra za držanje stranaca
1. Saopštenje COM/2011/0455 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog evropskog komiteta i Komiteta regiona – Evropska agenda za integraciju državljana trećih zemalja 2. Saopštenje COM/2005/0389 Evropske komisije i Evropskog parlamenta, Saveta i Ekonomskog i socijalnog evropskog komiteta i Komiteta regiona- Zajednička agenda za integraciju- Okvir za integraciju državljana trećih zemalja.
Č4 2018 D 5000 5000 0
3.25. Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
3.25.11. Sprovođenje člana 89 SSP-a
AU za pranje novca PN, izrađena
EZ 215/849 Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma
MF MUP KP TSK SSK
Č2 2018 D 4800 1800 3000
3.25.12. Sprovođenje člana 89 SSP-a
AU za stvarnog vlasnika, izrađena
Direktiva ES 215/849 Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma
MF MUP KP TSK SSK
Č2 2018 D 4800 1800 3000
3.25. Borba protiv narkotika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv terorizma
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Međunarodna pravna saradnja u krivičnim i građanskim postupcima
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
|326
3.26. Poglavlje 25 acquis-a: Nauka i istraživanje
3.26. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.26. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.26.1. Sprovođenje člana 107. SSP-a
Uredba o funkcionisanju NLK (Nacionalnog lica za kontakt) za Horizon 2020
Novi okvirni program EU-a za istraživanje i inovacije 2014-2020
MONT Č1 2018 N/A 629 629 0
3.27. Poglavlje 26 acquis-a: Obrazovanje i kultura
3.27. Okvirno zakonodavstvo
3.27.1. Sprovođenje člana 118. SSP-a
Usvajanje Zakona o visokom obrazovanju (dopuna-izmena)
N/A MONT Č2 2018 N/A 0 0 0
3.27. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.27.2. Sprovođenje člana 118. SSP-a
AU o uslovima i kriterijumima koje upravlja osnivanje dualnih formi stručnog obrazovanja i osposobljavanja, gde prethodno osposobljavanje i iskustvo se realizuju u preduzeću (izmena dopuna)
N/A MONT Č2 2018 N/A 24660 7,560.00 17100
3.28. Poglavlje 27 acquis-a: Životna sredina
3.28. Okvirno zakonodavstvo
3.28.1. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon o infrastrukturi i prostornim informacijama (novi zakon)
1. Direktiva 2007/2/EU o uspostavljanju infrastrukture za prostorne informacije -INSPIRE
MŽSPP MZ MTI MPŠRR
Č1 2018 D 90 90 0
3.28.2. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon br. 03/L-160 o zaštiti vazduha od zagađivanja (izmena i dopuna)
1. Direktiva 2004/107/EU o arsenu, kadmijumu, živi, niklu i policikličkim aromatskim ugljovodonicima u vazduhu 2. Direktiva 2001/81/EU o nacionalnim gornjim granicama emisije za određene atmosferske zagađivače 3. Direktiva 2003/87/EU o uspostavljanju sistema trgovine emisijskim jedinicama gasova sa
MŽSPP MTI MER MZ MF
Č2 2018 D 270 270 0
|327
efektom staklene bašte unutar Zajednice kojom se izmeni Direktive Saveta 96/61/EU o sprečavaju i kontroli industrijskog zagađenja 4. Direktiva 2004/101/EU kojom se izmeni Direktive 2003/87/EU o uspostavljanju sistema trgovine emisijskim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice, u vezi mehanizama Protokola iz Kjota 5. Direktiva 2008/101/EU koja izmeni Direktivu 2003/87/EU o stvaranju šeme za pokazivanje kvota emisije gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice 6. Direktiva 2009/29/EU koja izmenjuje Direktivu 2003/87/EU za poboljšanje i proširenje sistema za trgovinu emisijskim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice 7. Direktiva 2009/30/EU koja izmeni Direktivu 98/70/EU u vezi specifikacije benzina, dizel goriva i plinskog ulja i uvođenju mehanizma praćenja i smanjivanja emisija gasova sa efektom staklene bašte kao i izmeni Direktive Saveta 199/32/EU o specifikaciji goriva koje se koristi na brodovima na domaćim plovnim putevima kao i stavljanje van snage Direktive 93/12/EEU o sadržaju sumpora u određenim tečnim gorivama 8. Odluka 406/2009/EU o naporima država članica radi smanjenja emisije gasova sa efektom
|328
staklene bašte kako bi ispunile obaveze Zajednice za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2020. god. 9. Odluka Komisije br. 2011/278/EU o utvrđivanju prelaznih propisa na nivou Zajednice za usklađenu besplatnu dodelu emisijskih jedinica na osnovu člana 10. Direktive 2003/87/EU o uspostavljanju šeme za trgovanje emisije gasova sa efektom staklene bašte sa kvotama 10. Uredba br. 1005/2009 o materijama koje oštećuju ozonski omotač. 11.Uredba br. 842/2006 Evropskog parlamenta i saveta o određenim fluoriranim gasovima sa efektom staklene bašte 12. Odluka Saveta br. 97/101/EU kojom se uspostavlja obostrana razmena informacija i podataka iz mreža i pojedinih stanica za merenje zagađenja vazduha između država članica 13. Odluka Saveta br. 2001/752/EU o promeni priloga Odluke Saveta 97/101/EU o razmeni informacija i podataka o vazduhu. 14. Odluka Komisije br. 2004/224/EU kojom se određiva način za davanje informacija o planovima ili programima koji se zahtevaju od Direktive Saveta 96/62/EU o
|329
graničnim vrednostima za određene zagađujuće materije u vazduhu. 15. Odluka Saveta br. 2004/461/EU kojom se utvrđuje upitnik za podnošenje godišnjeg izveštaja o proceni kvaliteta vazduha prema direktivama Saveta 96/62/EU, 1999/30/EU, i direktivama 2000/69/EU, 2002/3/EU Parlamenta Evrope i Saveta (zamenila Odluku 2001/839/EU) 16. Odluka br. 280/2004/EU Parlamenta Evrope i Saveta o mehanizmu za praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u Zajednici i za sprovođenje Protokola iz Kjota 17. Uredba Komisije (BE) br. 031/2010 o podeli, upravljanju i ostalim aspektima nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte shodno Direktivi 2003/87/EU o uspostavljanju sistema trgovanja emisijskim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte unutar Zajednice 18. Odluka Komisije br. 2007/589/EU kojom se donose odluke o praćenju i izveštavanju o emisiji gasova sa efektom staklene bašte shodno Direktivi 2003/87/EU, izmenjea i dopunjena Odlukom Komisije 2011/540/BE
3.28.3. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon o otpadu od industrije vađenja minerala
1. Direktiva 2006/21/EZ o upravljanju rudarskom otpadu
MZŽSPP MTI MF MER MEI NKRM
Č3 2018 D 360 360 0
|330
3.28.4. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon br. 03/L-119 o biocidnim proizvodima (dopuna- izmena)
1. Uredba br. 528/2012 o biocidnim proizvodima 2. Uredba 1907/2006 o registraciji, evaluaciji, ovlašćenju i ograničenju Hemikalija -REACH 3. Uredba br. 1272/2008 o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju opasnih Materija -CLP
MZŽSPP MZ MTI MPŠRR
Č3 2018 D 360 360 0
3.28.5. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon br. 02/L-53 o lovu (dopuna- izmena)
1. Direktiva 92/43/EEU o očuvanju prirodnih staništa, divlje flore i faune 2. Direktiva 79/409/EEU o peradi 3. Bonska konvencija – o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja 4. Bernska konvencija o zaštiti divlje flore i faune i prirodnih staništa u Evropi 5. Konvencija iz Rija – o biodiverzitetu
MPŠRR MZŽSPP Č4 2018 D 1080 1080 0
3.28.6. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon br. 2003/3 o šumama Kosova (dopuna- izmena)
1. Uredba (EU) br. 91/2011 Parlamenta Evrope i Saveta od 6. jula 2011. o evropskim ekonomskim računima životne sredine 2. Uredba (EU) br. 995/2010 Parlamenta Evrope i Saveta od 20. oktobra 2010. o obavezana operatera koji stavljaju u promet drvo i proizvode od drva.
MPŠRR MZŽSPP Č2 2018 D 1080 1080 0
3.28.7. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Zakon br. 02/L-102 o zaštiti od buke (dopuna – izmena)
1. Direktiva br. 2002/49/KE o proceni i upravljanju buke u životnoj sredini
MŽSPP MZ MEI MALS
Č2 2018 D 2025 2025 0
3.28. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.28.8. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
AU br. 06/2007 o pravilima i kvotama emisije zagađujućih materija iz stacioniranih izvora (izmena i dopuna)
1. Direktiva 2010/75/EU o industrijskim emisijama
MŽSPP KP MTI MER MZ MF
Č4 2018 D 13365 13365 0
|331
3.28.9. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
AU br. 20/2012 o izvozu, uvozu i tranzit otpada (dopuna -izmena)
Uredba 1013/2006 EK o pograničnom prometu otpada
MŽSPP MTI MER MZ MF
Č3 2018 D 13365 13365 0
3.28.10. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
AU br. 10/2011 o sprečavanju velikih nesreća gde se uključene i opasne materije (dopuna-izmena)
Direktiva br. 2012/18/EU- Seveso III
MŽSPP MUP MER MEI
Č2 2018 D 8910 8910 0
3.29. Poglavlje 28 acquis-a: Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
3.29. Okvirno zakonodavstvo
3.29. Zaštita potrošača
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.29. Zaštita javnog zdravlja
3.29.1. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Nacrt zakon o zdravstvu (dopuna – izmena)
N/A MZ Č4 2018 N/A 29300 29300 0
3.29.2. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Nacrt zakon o zdravstvenom osiguranju (dopuna – izmena)
MZ Č3 2018 N/A 20950 20950 0
3.29.3. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona br. 02 / L-38 o zdravstvenoj inspekciji
MZ Skupština Č4 2018 N/A 28450 28450 0
3.29.4. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona Br. 02 / L-128 o narkoticima, psihotropnim supstancama i prekursori
MZ Skupština Č4 2018 N/A 28450 28450 0
3.29. Podzakonski i drugi regulatorni akti
3.29. Zaštita potrošača
3.29.5. Sprovođenje člana 81. SSP-a
AU o definisanju postupka tretiranja žalbi potrošača
NA MTI Č3 2018 N/A 10150 9000 1150
3.29. Zaštita javnog zdravlja
3.29.6. Sprovođenje člana 106. SSP-a
AU o dobrim praksama distribucije (dopuna- izmena)
Direktiva 2001/83/EK o Zakoniku Zajednice o medicinskim proizvodima za ljudsku upotrebu; Direktiva 2011/62 EK dopunjuje Direktivu 2001/83 /EK o Zakoniku zajednice vezano za medicinske proizvode za ljudsku upotrebu da se spreči ulazak u
MZ MF Č4 2018 D 8250 8250 0
|332
zakonskoj mreže snabdevanja falsifikovanih medicinskih proizvoda/relevantan tekst za EGP
3.29.7. Sprovođenje člana 106. SSP-a
AU o uslovima i procedurama vezanim za eksperimentisanje, obeležavanje, rukovanje, obradu, skladištenje, distribuciju, garancije kvaliteta i bezbednosti, za izdavanje dozvole zdravstvene ustanove za tkiva i ćelije (dopuna izmena)
Direktiva 2015/566/EU o sprovođenju Direktive 2004/23/ EK o postupcima za proveru istih standarda kvaliteta i bezbednosti uvezenih tkiva i ćelija.
MZ MF Č4 2018 D 8250 8250 0
3.29.8. Sprovođenje člana 106. SSP-a
AU o kombinovanim primedbama (novi podzakonski akt)
Odluka 2003/641/EK Odluka C (2005) 1452 Odluka C (2005) 1502 EU
MZ MF Č4 2018 D 8250 8250 0
3.29.9. Sprovođenje člana 106. SSP-a
AU za registraciju multivitamina, minerala, oligominerala, biljnih supstanci, biljnih preparata i drugih proizvoda za koje nije potrebna dozvola za promet (novi podzakonski akt)
Direktiva 2002/46/ EC o usklađivanju zakona država članica vezano za prehrambene dodatke; Uredba (EZ) br. 1170/2009 za izmenu Direktiva 2002/46/EZ i Uredbe (EZ) br. 1925/2006 o spisku vitamina, minerala i njihovi oblici koji se dodaju hrani, uključujući i dodatke hrani; Direktiva 2008/100/EZ koja izmenjuje Direktivu 90/496/EEC o ishrani, oznaci o sastojcima hrane u vezi sa preporučenim dnevnom količinom, faktorima preračunavanja energije i definicije.
MZ MF Č4 2018 D 8250 8250 0
3.29.10. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Administrativno uputstvo Regulisanje cene proizvoda i medicinske opreme
Direktiva 89/105 / EEC / o transparentnosti mera prilagođavanja cena medicinskih proizvoda za ljudsku upotrebu i njihovog uključivanja u oblast zdravstvenog osiguranja
MZ MF MEI
Č4 2018 D 8250 8250 0
3.30. Poglavlje 29 acquis-a: Carinska unija
3.30. Okvirno zakonodavstvo
|333
3.30.1. Sprovođenje člana 77. i 104. SSP-a
Zakonik o carini i akciza (dopuna i izmena)
Uredba br. 2913/92/ od 12. Oktobra 1992. o Zakoniku o carinama Evropske zajednice (Uredba Saveta. (EEC) br. 2913/92 o donošenju zakonika o carinama Zajednice (SL L 302, 19.10.1992, p.1) izmenjena i dopunjena. Uredba (EU) br. 82/97 Parlamenta Evrope i Saveta od 19. decembra 1996. L 171 21.1.1997; Uredba (EU) br. 955/1999 Parlamenta i EK od 13. aprila 1999. L 119 1 7.5.1999 3. Uredba (EU) br. 2700/200 Parlamenta i EK od 16. novembra 2000.L 311 17 12.12.2000 Uredba (EK) br. 648/2005 Parlamenta i EK od 13. aprila 2005. L 117 13.04.5.2005 5. Uredba Saveta (SE) br. 1791/2006 od 20. novembra 2006. L 363 1 20.12.2006 L 363 1 20. 12.2006 dopunjena aktom o pristupanju Austrije, Švedske i Finske C 241 21 29.8.1994 (usvojeno Odlukom Saveta 95/1 KE, Euratom, ECSC L 1 1 1 1.1995
MF CK PAK
Č3 2018 D 11000 11000 0
3.30. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.31. Poglavlje 30 Acquis-a: Spoljni odnosi
3.31. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.31. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.32. Poglavlje 31 acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
3.32. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.32. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.33. Poglavlje 32 acquis-a: Finansijska kontrola
3.33. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.33. Podzakonski i drugi regulatorni akti
|334
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.34. Poglavlje 33 acquis-a: Finansijske i budžetske odredbe
3.34. Okvirno zakonodavstvo
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.34. Podzakonski i drugi regulatorni akti
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.35. Poglavlje 34 acquis-a: Institucije
Program ne pokriva ovo poglavlje u ovoj fazi pristupanja EU-a.
3.36. Poglavlje 35 acquis-a: Ostala pitanja
Program ne pokriva ovo poglavlje u ovoj fazi pristupanja EU-a.
MERE ZA SPROVOĐENJE
Br. Odredbe SSP-a
Ciljevi Pokazatelji Odgovorne institucije
Pomoćne institucije
Rokovi Referentna dokumenta
Budžet
Ukupno BRK Donatori
1. BLOK I: POLITIČKI KRITERIJUMI
1.1. Demokratija i vladavina prava 1.1.1. Ustav, parlament i izborni sistem
1.1.1. Okvir politika
1.1.1.1. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Dalje poboljšanje političkog okvira u oblasti administracije Skupštine, u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i usklađenog zakona
Strategija za međunarodnu i međuparlamentarnu saradnju, usvojena
Skupština Č2 2018 10000.00 10000.00 0
1.1.1.2. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Dalje poboljšanje političkog okvira u oblasti administracije Skupštine, u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i usklađenog zakona
Strategija za komuniciranje i odnos sa javnošću, usvojena
Skupština Č2 2018
1.1.1. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
1.1.1.3. Sprovođenje člana 132. SSP-a
Nastavak funkcionisanja PKSP
Jedan do dva sastanka PKSP, održani
Skupština Č4 2018 35040.00 35040.00 0
1.1.1. Primena
1.1.1.4. Sprovođenje člana 120. i 132. SSP-a
Nastaviti sa redovnim nadzorom funkcionisanja nezavisnih institucija
Broj izveštaja nezavisnih institucija za 2017. godinu
Skupština Č4 2018 10000.00 10000.00 0
1.1.1.5. Sprovođenje člana 120. i 132. SSP-a
Nastaviti praćenje zakona
Broj izdatih i primenjenih preporuka
Skupština Č4 2018 4500.00 4500.00 0
1.1.2. Javna uprava
1.1.2. Okvir politika
|335
1.1.2.1. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje okvira politika za RJU
Pregled strategije i akcionog plana za modernizaciju javne uprave, usvojena
MJU Č1 2018 9000.00 9000.00 0
1.1.2.2. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Glavna platforma interoperabilnosti, razvijena
MJU Č4 2018 SMJU APSMJU
400000.00 400000.00 0
1.1.2.3. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Unapređenje baze podataka i broj usluga pružane od JU, identifikovane
MJU Č4 2018 SMJU APSMJU
23500.00 13500.00 10000
1.1.2.4. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Sprovođenje online apliciranja za postupak zapošljavanja
MJU Č4 2018 SMJU APSMJU
27000.00 27000.00 0
1.1.2.5. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, izrađena
MJU MER MF MEI KSV KSP
Program Vlade 2017-2021; Prioriteti iz Plana rada MALS-a (2017-2021); Akcioni plan Strategije za lokalnu samoupravu 2016-2026;
7350.00 6750.00 600
1.1.2.6. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Platforma transparentnosti (on-line) finansijskih troškova, e dizajnirana
Program Vlade 2017-2021; Prioriteti iz Plana rada MALS-a (2017-2021); Akcioni plan SLS-a 2016-2026;
13677.00 13677.00 0
1.1.2.7. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje
Online prenos sednica opštinskih skupština putem modula
Program Vlade 2017-2021; Prioriteti iz
3150.00 3150.00 0
|336
javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
teleprisustva u okviru opštinskih internet stranica, realizovan
Plana rada MALS-a (2017-2021); Akcioni plan SLS-a 2016-2026;
1.1.2.8. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unapređenje i sprovođenje pravnog okvira za pružanje javnih usluga, administrativnih postupaka i kontrole kvaliteta istih
Studija izvodljivosti sistema lokalne samouprave, završena
Program Vlade 2017-2021; Prioriteti iz Plana rada MALS-a (2017-2021); Akcioni plan Strategije za lokalnu samoupravu 2016-2026; "Ahtisarijev paket", Zakon o administrativnim granicama opština;
31050.00 2250.00 28800
1.1.2. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
1.1.2.9. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i podizanje institucionalnih kapaciteta u oblasti javne uprave, sa ciljem sprovođenja standarda i načela EU za JU
Katalog radnih mesta, ažuriran MJU Č4 2018 SMJU APSMJU
8100.00 8100.00 0
1.1.2.10. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i podizanje institucionalnih kapaciteta u oblasti javne uprave, sa ciljem sprovođenja standarda i načela EU za JU
Broj klasifikovanih položaja i standardizovani i jedinstveni opis dužnosti u Civilnoj službi Kosova (CSK) za 100. mesta
MJU Č4 2018 SMJU APSMJU
8100.00 8100.00 0
1.1.2. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.3. Ombudsman
1.1.3. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.3. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
|337
1.1.3.1. Sprovođenje člana 120. SSP-a
Unaprediti funkcionisanje Institucije Ombudsmana
Zamenici Ombusmana, imenovani
Skupština IO Č1 2018 Zakon o Ombudsmanu
79200.00 79200.00 0
1.1.3. Primena
1.1.3.2. Sprovođenje člana 3, 4. i 7. SSP-a
Redovno tretiranje i razmatranje žalbi građane upućenih IO kao i rešavanje preporuka IO
Broj primljenih žalbi IO Č4 2018 900.00 900.00 0
1.1.3.3. Sprovođenje člana 3, 4. i 7. SSP-a
Redovno tretiranje i razmatranje žalbi građane upućenih IO kao i rešavanje preporuka IO
Broj razmatranih žalbi IO Č4 2018 7200.00 7200.00 0
1.1.3.4. Sprovođenje člana 3, 4. i 7. SSP-a
Redovno tretiranje i razmatranje žalbi građane upućenih IO kao i rešavanje preporuka IO
Broj preporuka poslate kod nadležnih organa
IO Č4 2018 900.00 900.00 0
1.1.3.5. Sprovođenje člana 3, 4. i 7. SSP-a
Redovno tretiranje i razmatranje žalbi građane upućenih IO kao i rešavanje preporuka IO
Broj preporuka IO-a sprovođenih od odgovornih vlasti/ institucije centralnih vlasti
KP Skupština Č4 2018 Zakon o Ombudsmanu, Zakon o zaštiti od diskriminacije
64000.00 64000.00 0
1.1.4. Civilni nadzor bezbednosnih snaga
1.1.4. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.4. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.1.4. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
1.2. Bashkëpunimi rajonal dhe obligimet ndërkombëtare
1.2. Okvir politika
1.2.1. Sprovođenje člana 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10,11, 12, 13, 14, 16, 17. i 19. SSP-a
Dalje poboljšanje političkog okvira u oblasti regionalne saradnje i međunarodnih obaveza Republike Kosovo
Strategija za zajednički pristup, usvojena
KP Skupština MP DT
Č2 2018 25040.00 22820.00 2220
1.2. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
1.2.2. Sprovođenje člana 3, 4, 5, 6, 7, 8, 10,11, 12, 13, 14, 16,17. i 19 SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi u oblasti regionalne saradnje i međunarodnih obaveza
2 (dva) sudsko medicinska antropologa, obučena
MP MONT MKOS KP
Č4 2018 50000.00 0.00 50000
1.2. Primena
|338
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
2. BLOK II – EKONOMSKI KRITERIJUMI
2.1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije
2.1. Okvir politika
2.1.1. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123. SSP-a
Pregled strateškog okvira za neformalnu ekonomiju
Strategija za sprečavanje i suzbijanje neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2019-2023, revidirana.
MF MP MUP PK PAK DK FOJ
Č4 2018 Zaključci pododbora za trgovinu, industriju, carinu i poreze 2017
15400.00 9400.00 6000
2.1.2. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123. SSP-a
Pregled strateškog okvira za javne finansije
Strategija reforme za upravljanje javnim finansijama i akcioni plan, revidirani.
MF KP MEI MJU NKR RKJN PAK DK
Č4 2018 Zaključci PO za ekonomiju, finansijska pitanja i statistike
21600.00 14100.00 7500
2.1.3. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123. SSP-a
Pregled strateškog okvira za neformalnu ekonomiju
Akcioni plan za 2018. god. revidiran (plan će uključiti prikladne korigovane mere koje su proizašle iz procene rizika)
MF MP MUP PK PAK DK FOJ
Č1 2018 Zaključci pododbora za trgovinu, industriju, carinu i poreze 2017
5350.00 2350.00 3000
2.1. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
2.1. Primena
2.1.4. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123. SSP-a
Sprovođenje strategije za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranje novca, finansiranje terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018
Izveštaji za sprovođenje strategije, objavljeni (odrediti budžet za izveštaje?)
MF MP MUP KP PAK CK JFO
Č4 2018 Zaključci pododbora za trgovinu, industriju, carinu i poreze 2017
6700.00 4700.00 2000
2.1.5. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123. SSP-a
Sprovođenje Reforme za upravljanje javnih finansija
Godišnji izveštaj za 2017. godinu o sprovođenju Strategije za upravljanje javnim finansijama, izrađen.
MF KP MEI MJU NKR RKJN PAK DK
Č2 2018 Zaključci PO za ekonomiju, finansijska pitanja i statistike
18100.00 14100.00 4000
2.1.6. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107,
Sprovođenje Reforme za upravljanje javnih finansija
Šestomesečni izveštaj za 2018. godinu za sprovođenje Strategije za upravljanje javnim finansijama, izrađen.
MF KP MEI MJU NKR RKJN
Č4 2018 Zaključci PO za ekonomiju, finansijska pitanja i statistike
11400.00 9400.00 2000
|339
121, 123. SSP-a
PAK DK
2.2. Kapaciteti za suočavanje sa pritiskom konkurencije i snage tržišta unutar Unije
2.2. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
2.2. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
2.2.1. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123 i SSP-a
Nastavak sa privatizacijom DP-a
Broj krugova prodaje imovine u likvidaciji, održanih tokom 2018. god.
KAP Č4 2018 Zaključci PO za ekonomiju, finansijska pitanja i statistike 2017.
2019200.00 2019200.00 0
2.2.2. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123 i SSP-a
Nastavak sa likvidacijom DP-a
Postupak likvidacije pokrenut za najmanje 40 društvenih preduzeća tokom 2018. god.
KAP Č4 2018 Zaključci PO za ekonomiju, finansijska pitanja i statistike 2017.
2600200.00 2600200.00 0
2.2.3. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123 i SSP-a
Usklađivanje ponude i potražnje na tržištu rada preko izrade standarda profesije i pregled kurikula
25 standarda profesije koji su verifikovani od strane APK-a, izrađeni
MONT APK Č3 2018 Program za reforme u ekonomiji 2018 - 2020.
21900.00 0.00 21900
2.2.4. Sprovođenje člana 25, 43, 75, 93, 94, 96, 98, 106, 107, 121, 123 i SSP-a
Usklađivanje ponude i potražnje na tržištu rada preko izrade standarda profesije i pregled kurikula
Programi POO za 20 revidiranih profila i 40 trenera i nastavnika na osnovu osnovnih nastavnih planova i programa, obučeni
MONT MRSZ Č3 2018 Program za reforme u ekonomiji 2018 - 2020.
100000.00 0.00 100000
3. BLOK III – EVROPSKI STANDARDI – USKLAĐIVANJE ZAKONODAVSTVA KOSOVA SA ACQUIS-om EU-a
3.1. Zakonski okvir za usklađivanje zakonodavstva Kosova sa acquis-om EU-a
3.1. Okvir politika
3.1.1. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
Priručnika za revidiranje prevedenih zakonskih akata, završen;
MEI Č4 2018 GPRV 2018 3600.00 3600.00 0
3.1.2. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
Godišnji kalendar prevoda, izrađen
MEI Č2 2018 GPRV 2018 200.00 200.00 0
|340
3.1.3. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
Izveštaj horizontalne analize za kapacitete procesa prevođenja, izrađen
MEI Č3 2018 GPRV 2018 2500.00 2500.00 0
3.1.4. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
8 (osam) srednjoročnih vodiča za prioritetna poglavlja Acquis-a (1, 3, 5, 6, 7, 8, 23. i 24) prema SSP-u, izrađena
MEI Č4 2018 GPRV 2018 88500.00 0.00 88500
3.1. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.1.5. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
Najmanje 4. ciklusa obuke za usklađivanje zakonodavstva, održani
MEI MJU Č4 2018 GPRV 2018 161100.00 83650.00 77450
3.1. Primena
3.1.6. Sprovođenje člana 74. SSP-a
Dalje unapređenje procesa usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Acquis-om EU-a sa ciljem sprovođenja SSP-a
Najmanje 120. Pravna mišljenja o usklađenosti (PMU) sa Acquis-om EU-a, izdate
28400.00 28400.00 0
3.2. Poglavlje 1. Acquis-a: Slobodno kretanje robe
3.2. Okvir politika
3.2.1. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Poboljšanje okvira politike u oblasti inspekcija
Koncept dokument za opštu reformu inspekcija, usvojen
MTI MALS MF MSPP MEI MZ MPŠRR
Č4 2018 Zaključci PO za trgovinu
89540.00 72240.00 17300
3.2. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.2.2. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Podizanje ljudskih kapaciteta u Generalnoj direkciji za akreditaciju (GDA)
Generalni direktor GDA-a, regrutovan
MTI Č1 2018 Plan rada u GDA, pododbora „Trgovina, industrija, carine i porezi“
14400.00 14400.00 0
3.2.3. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Podizanje ljudskih kapaciteta u Tržišnu inspekciju
4 službenika, regrutovani MTI Č4 2018 Plan rada Tržišne inspekcije
19536.00 19536.00 0
3.2.4. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Učlanjivanje i saradnja u/sa međunarodnim organizacijama u oblasti infrastrukture kvaliteta
Agencija za metrologiju Kosova u Međunarodnom birou za tegove i mere (BIPM), učlanjena
MTI MPJ Č3 2018 ERA 16050.00 11190.00 4860
3.2. Primena
|341
3.2.5. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Usvajanje evropskih i međunarodnih standarda
8000 evropski i međunarodna standardi usvojeni kao kosovski standardi
MTI Č4 2018 21600.00 10800.00 10800
3.2.6. Sprovođenje člana 80. SSP-a
Baza podataka opasnih proizvoda potupuno funkcionalna
Baza podataka elektronskog sistema sa spiskom opasnih proizvoda funkcionalizovana
MTI Č1 2018 Zaključci PO za trgovinu
900.00 900.00 0
3.3. Poglavlje 2 acquis-a: Slobodno kretanje radnika
3.3. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.3. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.3. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.4. Poglavlje 3 acquis-a: Pravo na osnivanje i sloboda pružanja usluga
3.4. Okvir politika
3.4.1. Sprovođenje člana 51, 56, 57. i 58, SSP-a
Dalje usklađivanje sa Direktivom usluga
Analiza pravnih praznina horizontalnog zakonodavstva za usluge, završena
MTI MONT MUP MRSZ MP MALS MEI MER MZ KP MF
Č1 2018 35900.00 2820.00 33080
3.4.2. Sprovođenje člana 51, 56, 57. i 58, SSP-a
Dalje usklađivanje sa Direktivom usluga
Akcioni plan za transponiranje direktive za usluge, završen
MTI MONT MUP MRSZ MP MALS MEI MER MZ KP MF
Č2 2018 20700.00 2820.00 17880
3.4.3. Sprovođenje člana 51, 56, 57. i 58, SSP-a
Priznanje međusobnih kvalifikacija u okviru CEFTA
Pregovori o četiri profesije ( opštih lekara, zubara, arhitekata, građevinskih inženjera) sa zemljama CEFTA, završene
MTI MONT MRSZ
Č4 2018 12000.00 4500.00 7500
3.4. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.4. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.5. Poglavlje 4 acquis-a: Slobodno kretanje kapitala
3.5. Okvir politika
|342
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.5. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.5. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.6. Poglavlje 5 acquis-a: Javne nabavke
3.6. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.6. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.6.1. Sprovođenje člana 79. SSP-a
Poboljšanje javne nabavke putem elektronske aplikacije nabavke
E-nabavke u svim budžetskim organizacijama, uključujući centralizovane nabavke, sprovedene
MF RKJN CAN
Č4 2018 Program reformi u ekonomiji 2018 - 2020, Zaključci PO za privredu, finansijska pitanja i statistike 2017.
86400.00 86400.00 0
3.6.2. Sprovođenje člana 79. SSP-a
Povećanje aktivnosti za podizanje svesti (radionice, konferencije, obuke) vezane za elektronske nabavke
Obuke za elektronske nabavke, održane
RKJN CAN TRN KIJU
Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
26000.00 20000.00 6000
3.6.3. Sprovođenje člana 79. SSP-a
Povećanje transparentnosti u efikasnom razmatranju žalbi od strane TRN
Broj žalbi razmotrenih u zakonskim rokovima uključujući opštine sa većinskim srpskim stanovništvom
TRN SSK Č4 2018 Zaključci 2. sastanka Pododbora za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
54000.00 54000.00 0
3.6.4. Sprovođenje člana 79. SSP-a
Povećanje transparentnosti u efikasnom razmatranju žalbi od strane TRN
Objavljene odluke i zaključci stručnjaka za razmatranje
TRN TRN Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
8400.00 8400.00 0
3.6. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.7. Poglavlje 6 acquis-a: Kompanijsko pravo
3.7. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.7. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
|343
3.7.1 Sprovođenje člana 51 SSP-a, tačka 1, 2, 3.
Poboljšanje elektronskog sistema
Elektronska platforma za registraciju biznisa, razvijena i funkcionalna
MTI MF MJU
Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača, ERA
318300.00 313800.00 4500
3.7. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.8. Poglavlje 7 acquis-a: Pravo intelektualne svojine
3.8. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.8. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.8.1. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Obuka sudija o autorskim pravima i pravima industrijske svojine
Broj obučenih sudija MKOS MTI MKOS Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
1370.00 1370.00 0
3.8.2. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Jačanje administrativnih kapaciteta API
6 službenika regrutovanih u AIS MTI Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
29304.00 29304.00 0
3.8. Primena
3.8.3. Sprovođenje člana 77. i 78. SSP-a
Tretiranje nerešenih aplikacija u Agenciji za industrijsku svojinu
Zaostatak za 90% u Agenciji za industrijsku svojinu, smanjen
MTI Č4 2018. Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
25200.00 25200.00 0
3.9. Poglavlje 8 acquis-a: Politika konkurencije
3.8. Okvir politika
3.9. Konkurencija
3.9.1. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Izrada i usvajanje Koncept dokumenta za Zakon o zaštiti konkurencije br. 03/L-229, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-226
Koncept dokument o Zakonu o zaštiti konkurencije br. 03/L-229 izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-226, usvojen
MTI AKK Č2 2018 Akcioni plan AKK-a
3000.00 3000.00 0
3.9.2. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Akcioni plan o politici konkurencije u naredne 4 godine
Akcioni plan odobren i konsultovan sa relevantnim zainteresovanim stranama
AKK Č4 2018. Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i
21600.00 21600.00 0
|344
zaštitu potrošača
3.9. Državna pomoć
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.9. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.9. Konkurencija
3.9.3. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Jačanje kapaciteta nacionalnog Autoriteta za Konkurenciju u oblasti istrage
Sedam (7) službenici regrutovani AKK Č4 2018. Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
46200.00 46200.00 0
3.9. Državna pomoć
3.9.4. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Funkcionalizacija odeljenja
Pet (5) zaposlenih službenika MF Č2 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača, GPRV 2018. ERA
30000.00 30000.00 0
3.9. Primena
3.9. Konkurencija
3.9.5. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Akcioni plan o politici konkurencije u naredne 4 godine
Broj izvršenih inspekcija AKK Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
30000.00 30000.00 0
3.9.6. Sprovođenje člana 74. i 75. SSP-a
Akcioni plan o politici konkurencije u naredne 4 godine
Broj odluka, zaključaka, preporuka i mišljenja
AKK Č4 2018 Zaključci PO za unutrašnje tržište, konkurenciju i zaštitu potrošača
30000.00 30000.00 0
3.9. Državna pomoć
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.10. Poglavlje 9 acquis-a: Finansijske usluge
3.9. Okvir politika
3.10.1. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Priprema Priručnika za nadgledanje platnog sistema
Priručnik za nadgledanje platnog sistema, nezavisan
CBK Č4 2018 Izveštaj za zemlju 2016; Zaključci Pododbora za ekonomiju, finansijska
9162.00 7712.00 1450
|345
pitanja i statistiku 2017.
3.10.2. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Priprema Priručnika za nadgledanja zasnovan na rizik (osiguranja)
Priručnika za nadgledanje zasnovan na rizik (Osiguranja), usvojen
CBK Č3 2018 Izveštaj za zemlju 2016; Zaključci Pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017.
9162.00 7712.00 1450
3.10.3. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Usvajanje priručnika za off-site nadgledanje penzija
Priručnika za off-site nadgledanje penzija, usvojen
CBK Č2 2018 Izveštaj za zemlju 2016; Zaključci Pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017.
9162.00 7712.00 1450
3.10.4. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Okvir bankarskih (rezolucije) odluka za jačanje opšteg elastičnosti bankarskog sektora
Okvir za izabranje bankarskih alternativa koje uključuju što obuhvaća ekonomsko povoljnim restrukturiranje troškova, završeno
CBK Č4 2018 Zaključci Pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017.
9924.00 8024.00 1900
3.10. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.10. Primena
3.10.5. Sprovođenje člana 50, 96 i aneksa 6 SSP-a
Sprovođenje i osnaživanje sposobnosti plaćanja (solventnost I)
Smanjen je sistemski rizik povezan sa ne-solventnošću učesnika
BQK Č4 2018 Zaključci Pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017.
6562.00 4512.00 2050
3.11. Poglavlje 10 acquis -a: Informaciono društvo i mediji
3.11. Okvir politika
3.11.1. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Stvaranje povoljnih uslova za prelazak na zemaljskom digitalnom emitovanju
Odobreno je strategija za digitalizaciju zemaljskog emitovanja
NKM MER RAEPK
Č2 2018 7610.00 7610.00 0
3.11.2. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Planiranje i procena frekvencijskog pojasa sa posebnim ekonomskim značajem.
Plan (revizija) distribucije i korišćenja frekvencijskih opsega (800 MHz, 900 MHz, 1800 MHz i 2100 MHz) za pružanje širokopojasnih mobilnih usluga, odobren
RAEPK Č4 2018 7800.00 7800.00 0
|346
3.11. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.11.3. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Uvođenje novih mera i promena postojećih procedura o razvoju infrastrukture elektronskih komunikacija
Stvoren elektronski atlas za širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu na Kosovu
MER RAEPK Č4 2018 Politike sektora elektronskih komunikacija - Digitalna agenda za Kosovo 2013-2020
200000.00 200000.00 0
3.11.4. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Internacionalizacija KOS-CERT
KOS-CERT učlanjen u FIRST RAEPK MUP MER
Č1 2018 3800.00 2600.00 1200
3.11. Primena
3.11.5. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Proširenje Telekomunikacione širokopojasne infrastrukture u oblastima koja nisu pokrivena
Postavljena širokopojasna infrastruktura: Lot 1 - Breznica-Kozarica Lot 2 - Petrušan-Dol Lot 3 - Oshlan-Hercegovo-Balince-Liqej Lot 4 - Pouska
MER RAEPK Politike Sektora elektronskih komunikacija - Digitalna agenda za Kosovo 2013-2020.
1100000.00 1100000.00 0
3.11.6. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Priprema i sprovođenje plana za prenos u novom kodu
Novi telefonski (+383) funkcionalizovani državni Kodi
RAEPK Č3 2018 16800.00 16800.00 0
3.11.7. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Stvaranje mogućnosti za građane zemlje da koriste internet sa berzinom od 30 Mbps i vise
Postignuto 70% građana koji koriste internet od 30 Mbps,
RAEPK MER Č4 2018 3900.00 3900.00 0
3.11.8. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Priprema i sprovođenje projekta za stvaranje sistema za prenošenje brojeva
Izrađjen dokument o operativnim procedurama za primenu prenosivosti brojeva
RAEPK Č4 2018 22800.00 22800.00 0
3.11.9. Sprovođenje člana 109, 110 i 111 SSP-a
Merenje parametara kvaliteta usluga pristupa Internetu
Osiguran sistem (oprema i softver) za merenje parametara kvaliteta pristupa internetu
RAEPK Č4 2018 203900.00 203900.00 0
3.12. Poglavlje 11 acquis-a: Poljoprivreda i ruralni razvoj
3.12. Okvir politika
3.12.1. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalji razvoj poljoprivrednih politika u cilju implementacije
Odobren program za poljoprivredu i godišnji ruralni razvoj (2014-2020) za mere: 101,
MPŠRR Č4 2018 Plan poljoprivrede i ruralnog
8000.00 8000.00 0
|347
odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
103, 202, 302, 303, 401, 402, 501 i mere za navodnjavanje,
razvoja 2014-2020
3.12.2. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalji razvoj poljoprivrednih politika u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
Usvojen Akcioni plan za organsku poljoprivredu
MPŠRR MF Č2 2018 Program poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2020; Izveštaj SE za Kosovo 2016; Zaključci sastanka pododbora za poljoprivredu (21 Mart 2017)
900.00 900.00 0
3.12. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.12.3. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Tehničke pripreme za akreditaciju organa upravljanja u skladu sa IPARD pravilima.
Završetak horizontalnog priručnika za Upravni organ, priručnika o procedurama programiranja, objavljivanja, praćenja i izveštavanja, procenjivanja i o procedurama sprovođenja mere za tehničku pomoć/501
MPŠRR Č4 2018 IPARD pravila. Okvirni sporazum između Kosova i Evropske komisije od 27. marta 2015. god.;
20000.00 2000.00 18000
3.12.4. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Reforma institucionalnih struktura u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i jačanje njihovih kapaciteta u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
Paket akreditacije ARP-a za dve mere PPRRA (mera 101 i mera 501), završeno
MPŠRR Č4 2018 Okvirni sporazum između Kosova i Evropske komisije od 27. marta 2015. Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020 IPARD pravila
3000.00 3000.00 0
3.12.5. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Reforma institucionalnih struktura u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i jačanje njihovih kapaciteta u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
Osnivanje Direkcije za koordinaciju sa regionalnim kancelarijama i Sektor za internu kontrolu
MPŠRR MJU MF
Č4 2018 Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020; Preporuke iz Izveštaj o Kosovu 2017
14400.00 14400.00 0
|348
3.12.6. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Reforma institucionalnih struktura u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i jačanje njihovih kapaciteta u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
20 zaposleni službenika/ce u okviru u okviru ARP (iz projekta SB),
MPŠRR MJU MF
Č2 2018 Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020; Preporuke iz izveštaja SE-a za Kosovo 2016
115200.00 115200.00 0
3.12. Primena
3.12.7. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Reforma institucionalnih struktura u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i jačanje njihovih kapaciteta u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
4,000 farmera za poljoprivredu i ruralni razvoj, obučeno
MPŠRR Č4 2018 Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020 Strategija za savetodavne usluge 2015-2020
41000.00 41000.00 0
3.12.8. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalje regulisanje poljoprivrednog zemljišta i zaštita od promene namene poljoprivrednog zemljišta
Broj podneti zahteva, saglasnosti i odluka izdatih za promenu raspodele zemljišta
MPŠRR MŽSPP MALS
Č4 2018 Program Vlade Republike Kosova 2015-2018 Zakon o poljoprivrednom zemljištu br. 02L /26 Izveštaj zemlje 2016
3150.00 3150.00 0
3.12.9. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalje regulisanje poljoprivrednog zemljišta i zaštita od promene odredišta poljoprivrednog zemljišta
Površina od 2370 ha poljoprivrednog zemljišta u sedam (7) katastarskih zona, regulisano
MPŠRR MŽSPP Č4 2018 Strategija konsolidacije zemljišta 2010-2020 Zakon o regulisanju zemljišta br. 04/L 040 Izveštaj SE o Kosovu 2016 Zaključci Pododbora za poljoprivredu (21 Mart 2017); Dokument pododbora za SSP
600.00 600.00 0
|349
3.12.10. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalje regulisanje poljoprivrednog zemljišta i zaštita od promene odredišta poljoprivrednog zemljišta
25 ha poljoprivrednog zemljišta u Katastarskoj zoni Celine - opština Orahovac, regulisano
MPŠRR MŽSPP Č4 2018 Program Vlade Republike Kosova 2015-2018 Zakon o poljoprivrednom zemljištu br. 02L/26 Izveštaj SE o zemlji 2016; Zaključci Pododbora za poljoprivredu (21 Mart 2017); Dokument pododbora za SSP
600.00 600.00 0
3.12.11. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Poboljšanje i unapređenje vinogradarskog sektora
3200 ha sa vinogradima u vinogradnim regionima (Orahovac, Suva Reka i Mališevo), ažurirano evidentiranjem novih sadnja, otklanjanje i ponovnu sadnju vinograda.
MPŠRR Č4 2018 Program poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2020
14400.00 14400.00 0
3.12.12. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Poboljšanje i unapređenje vinarskog sektora
450 - 520 uzoraka analiziranog i sertifikovanog vina.
MPŠRR Č4 2018 Program poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2020
9600.00 9600.00 0
3.12.13. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Sprovođenje Programa za direktne isplate: - Sektor pšenica, - Sektor hortikulture; - Sektor stočarstva
Broj podržanih farmera za: Sektor pšenica oko 12,000 farmera i oko 60,000 ha; Sektor hortkulture sa oko 8,000 farmera i oko 10,000 ha; Sektor stočarstva sa oko 9,200 farmera i sa oko 165,000 grla i 110,000 košnica.
MPŠRR Č4 2018 Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014 - 2020
21719.00 21719.00 0
3.12.14. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Sprovodjenje Programa za poljoprivredu i ruralni razvoj: - Mera 101: Investicije u fizičkim sredstvima poljoprivrednih gazdinstava; - Mera 103: Investicije u fizičkim sredstvima u preradu i marketing
Broj podržanih projekata (300 projekata u primarnoj proizvodnji, 24 projekata u agro-prerađivačke industrije, 75 projekata u ruralnim diversifikacije; 12 projekata zaostaje i šest projekata za navodnjavanje)
MPŠRR Č4 2018 Program za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014 - 2020
20977.00 20977.00 0
|350
poljoprivrednih proizvoda; - Mera 302: Diversifikacija farmi i razvoj biznisa; - Mera 303: Lokalne akcione grupe (LAG); - Mera: Navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta;
3.13. Poglavlje 12 acquis-a: Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
3.13. Okvir politika
3.13.1. Sprovođenje člana 102 SSP-a
Dalji razvoj politika u oblasti sigurnosti hrane, veterinarske i fitosanitarne, u cilju sprovođenja odredaba SSP-a i transponovanih acquis-a
Odobren je višegodišnji plan za kontrolu i iskorenjivanje bolesti životinja
AHV PIK NIJZK MIT MZ
Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o hrani Zakon br. 2004/21 za veterinu Higijenski paket
1500.00 1500.00 0
3.13. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.13. Primena
3.13.2. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Izgrađena fabrika za preradu životinjskog otpada
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 2004/21 za veterinu; Sastanak Pododbora za poljoprivredu (21. marta 2017.)
4002000.00 2002000.00 2000000
3.13.3. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Unutrašnje fitosanitarne inspekcije i broj uzetih uzoraka
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o Hrani; Zakon br. 2004/21 za veterinu; Nacionalni godišnji plan za službene kontrole, uzorkovanje i praćenje otpada; Higijenski paket;
91025.00 91025.00 0
|351
3.13.4. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Prijavljene kontrole u oblasti fitosanitarnog stanja na graničnim prelazima
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o Hrani; Higijenski paket; Zaključci sastanka Pododbora za poljoprivredu (21. marta 2017.)
107849.89 107849.89 0
3.13.5. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Unutrašnje veterinarske kontrole i broj uzetih uzoraka
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o Hrani; Zakon br. 2004/21 za veterinu; Nacionalni godišnji plan za službene kontrole, uzorkovanje i praćenje otpada; Higijenski paket;
84170.00 84170.00 0
3.13.6. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Unutrašnje veterinarske kontrole u granicnim prelazima i broj uzetih uzoraka
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o Hrani; Zakon br. 2004/21 za veterinu; Nacionalni godišnji plan za službene kontrole, uzorkovanje i pracenje otpada; Higijenski paket;
114951.52 114951.52 0
3.13.7. Sprovođenje člana 102. SSP-a
Poboljšanje zaštite javnog zdravlja i zdravlja životinja
Sanitarkse kontrole i broj uzetih uzoraka
AHV MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-016 o Hrani; Zakon br. 2004/21 za veterinu; Nacionalni
118515.00 118515.00 0
|352
godišnji plan za službene kontrole, uzorkovanje i pracenje otpada; Higijenski paket;
3.14. Poglavlje 13 acquis-a: Ribarstvo
3.14. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.14. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.14. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.15. Poglavlje 14 acquis-a: Transportna politika
3.15. Okvir politika
3.15.1. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje politika u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Odobren je nacionalni program obuke o sigurnosti civilnog vazduhoplovstva
MUP Č3 2018 Zakon o civilnom vazduhoplovstvu; Uredba MUP br. 01/2009
8320.00 8320.00 0
3.15.2. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje politika u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Usvojena Strategija sektora civilnog vazduhoplovstva
MI ACV Č3 2018 Zakon o civilnom vazduhoplovstvu
17200.00 9700.00 7500
3.15. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.15.3. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Baza podataka i elektronski sistem, stvoren i funkcionalan
MI Č4 2018 13180.00 13180.00 0
3.15.4. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Broj kandidata testiranih elektronskim putem
MI Č4 2018 410000.00 410000.00 0
3.15.4. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Održane su obuke za pet (5) inspektora (kontrole na putevima za opasne materije)
MI Č4 2018 410000.00 410000.00 0
3.15.5. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Održane su obuke za pet (5) inspektora (kontrole na putevima za opasne materije)
MI Č1 2018 12600.00 12600.00 0
|353
3.15.6. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Cenovnik za merenje gasova, završen
MI Č2 2018 650.00 650.00 0
3.15.7. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje tehničkih i profesionalnih kapaciteta u oblasti drumskog transporta
Završena obuka najmanje 30 službenika za merenje gasova oslobođenih od strane vozila
MI Č4 2018 2875.00 2875.00 0
3.15.8. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje i poboljšanje profesionalnih i tehničkih kapaciteta u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Identifikacija 7 centara za tehničku kontrolu sa profesionalnom nadležnost za merenje gasova
MUB Č4 2018 1950.00 1950.00 0
3.15.9. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Jačanje i poboljšanje profesionalnih i tehničkih kapaciteta u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Realizovana napredna obuka od inspektora za bezbednost u civilnom vazduhoplovstvu
40000.00 40000.00 0
3.15. Primena
3.15.10. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Sprovođenje politika u oblasti civilnog vazduhoplovstva
Izdat sertifikat za MAP "Adem Jashari", na osnovu Uredbe EU-a br. 139/2014,
ACV Č4 2018 Zakon o civilnom vazduhoplovstvu
6000.00 6000.00 0
3.15.11. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Stvaranje funkcionalnog sistema održavanja pružanjem rutinskog održavanja (auto puta)
Funkcionalizovana baza podataka o stanju autoputeva
MI Č4 2018 0.00 0.00 0
3.15.12. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje usluga u cilju stvaranja olakšica u drumskom i železničkom transportu putnika
Sprovedene su obaveze javnih usluga u železničkom transportu putnika
MI Č4 2018 1031959.00 1031959.00 0
3.15.13. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje sigurnosti u železničkoj infrastrukturi.
Završeno pet železničkih prelaza MI InfraKOS Č4 2018 350000.00 350000.00 0
3.15.14. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje usluga u cilju stvaranja olakšica u vazdušnom saobraćaju
Završeno projektovanje i izgradnja produženja piste i podizanje instrumentalnog sistema za sletanje i sistema radio komunikacija
MI Č4 2018 2141000.00 2141000.00 0
3.15.15. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje postojeće mreže, odnosno identifikacija ekonomski povoljne varijante za segment autoputa R7,
Završen je priključni segment Babuša - Elz Han (granica sa Makedonijom) autoputa Priština-Skoplje
MI MI MF
Č4 2018 120000000.00
120000000.00
0
|354
deo osnovne mreže SEETO-a
3.15.16. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Izgradnja i proširenje postojeće putne mreže N9 (Priština-Peć)
16 km segmenata (Đurđice-Kijevo i Peć-Zahać) R6b / N9), završeno u%
MI Č3 2018 4084680.00 4084680.00 0
3.15.17. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Poboljšanje putne sigurnosti. Smanjivanje nesreća za 20% u odnosu na izveštajnu 2014. godinu
Kampanja za podizanje svesti nakon izvršenih procena: Raspodela 100.000 letaka za osnovne škole 50000 letaka za vozače Predavanja u 200 Osnovnih škola Predavanja u 100 srednjih škola Sponzorisana 3 TV spotova
MI MONT Č4 2018 62100.00 62100.00 0
3.15.18. Sprovođenje člana 113. SSP-a
Izgradnja i poboljšanje železničke infrastrukture
Prva faza sanacije prioritetnih segmenata železničke linije 10 (deo Kosovo Polje - Elez Han, kredit od EBI), završena
InfraKOS MF MI
Č4 2018 10000000.00
10000000.00
0
3.16. Poglavlje 15 acquis -a: Energetika
3.16. Okvir politika
3.16.1. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Dalji razvoj politika u oblasti energetike u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
Odobrena strategija i Akcioni plan za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost,
KAZZNS MEI MZ
Č4 2018 Zakon br. 03/L-104 za zaštitu od jonizovanih i ne-jonizovanih zračenja i nuklearne sigurnosti
3800.00 3800.00 0
3.16.2. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Dalji razvoj politika u oblasti energetike u cilju sprovođenja odredbi SSP-a i transponovanog acquis-a
Odobren program sprovođenja energetske strategije 2017-2019
MER KP MF MEI MŽSPP RUE KOSTT NKRM EKK Toplane
Č1 2018 Zakon o energetici br. 05/L-081 Nacionalna strategija razvoja 2016-2021 Program Vlade 2015-2018 Program ekonomskih reformi Izveštaj SE o zemlji 2016
3000.00 3000.00 0
3.16.3. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Poboljšanje politika u oblasti energetske efikasnosti
Revidirani Akcioni plan o obnovljivim izvorima energije, usvojen
MER MF Č1 2018 Izveštaj EK o zemlji 2016.
900.00 900.00 0
3.16. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
|355
3.16.4. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Razvijanje kapaciteta KAZZNS-a u oblasti zaštite od zračenja i licenciranja o praksama zračenja
Šest (6) obučenih službenika KAZZNS Č4 2018 Pododbor INFRA 2017
7800.00 3900.00 3900
3.16.5. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Razvoj kapaciteta u KAZZNS
Tri (3) zaposlena službenika KAZZNS KP Č4 2018 8100.00 8100.00 0
3.16. Primena
3.16.6. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Izgradnja i razvoj novih proizvodnih kapaciteta električne energije (TE "Kosova e Re")
Finansijsko zatvaranje (Objava za projektovanje, inženjering i izgradnju, i obezbeđivanje kredita za projekat, kao i pet (5) studija o projektu), završeno
MER MF Č4 2018 DPSP "Infra" 2016 POE 2016-2018
986000.00 986000.00 0
3.16.7. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Proces dekomisije gasifikacionih, azotnih i toplotnih objekata na lokaciji TE Kosova A '
Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i socijalni uticaj, kao i plan demontaže za dekomisiju, (u podršci tehničke pomoći SE), pripremljena
MER MŠSPP MRSZ MF MEI RUE EKK KOSTT
Č4 2018 Odluka Vlade Republike Kosovo br. 04/156
1500000.00 0.00 1500000
3.16.8. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Razvijanje otvorenog, nediskriminatornog i transparentnog energetskog tržišta
Operator prenosnog sistema, Sertifikovan
RUE KOSTT Č2 2018 DPSP "Infra" 2016
1200.00 1200.00 0
3.16.9. Sprovođenje člana 114. SSP-a
Povećanje proizvodnih kapaciteta električne energije iz svih izvora
Nove investicije u proizvodnji energije, realizovane
RUE MER Č4 2018 Izveštaj EK o Kosovu 2016.
900.00 900.00 0
3.17. Poglavlje 16 acquis-a: Oporezivanje
3.17. Okvir politika
3.17.1. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Pripremanje koncept dokumenata o tretiranju Zakona o poreskoj administraciji i procedure kao i oblasti poreza (Porez na dodatu vrednost; Porez na prihode korporacija i porez na lični dohodak)
Koncept dokumenat o tretiranju Zakona o poreskoj administraciji i procedure kao i oblasti poreza (Porez na dodatu vrednost; Porez na prihode korporacija i porez na lični dohodak), usvojen
MF PAK Č1 2018 29800.00 29800.00 0
3.17.2. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Pripremanje koncept dokumenta za tretiranje zakonodavstva o igrama na sreću
Koncept dokumenat o tretiranju zakonodavstva o igrama na sreću
MF PAK Č1 2018 7700.00 7700.00 0
3.17. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
|356
3.17.3. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Modernizacija informacionih tehnologija u poreskoj Administraciji
Softver za upravljanje rizikom i obaveštajno poslovanje, razvijen i funkcionalan
MF PAK Č4 2018 Strateški plan PAK-a 2015-2020; godišnji plan rada PAK-a; Strategija za sprečavanje i borbu protiv sprečavanja i borbu protiv neformalne ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma 2014-2018, Izveštaja o zemlji 2016, Zaključci Pododbora za trgovinu, industriju, carine i poreze
80350.00 55900.00 24450
3.17.4. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Unapređenje usluga poreskim obveznicima u stvaranju digitalnog okruženja za ispunjenje poreskih obaveza
Broj elektronskih usluga prema poreskim obveznicima povećan (kao što je elektronska aplikacija za prijavu povraćaja PDV-a i registracija online kupovine i prodaje)
MF PAK Č2 2018 Strateški plan PAK-a 2015-2020; godišnji plan rada PAK-a; Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci Pododbora za trgovinu, industriju, Carine i Poreze
184154.00 184154.00 0
3.17.5. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Pregovaranje o sporazumima o ukidanju dvostrukog oporezivanja i u prihodima kapitala sa zemljama članicama EU-a.
Povećan broj pokrenutih sporazuma,
MF PAK Č4 2018 Strateški plan PAK-a 2015-2020; Godišnji plan rada PAK-a;
15000.00 15000.00 0
3.17. Primena
3.17.6. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Povećanje ispunjenja poreskih obaveza povećanjem broja registrovanih preduzeća
Povećan broj registrovanih poslovanja i naplata duga,
MF PAK Č4 2018 Strateški plan PAK-a 2015-2020; Godišnji plan rada
1206480.00 1206480.00 0
|357
i naplaćivanje poreskih dugova
PAK-a; Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci Pododbora za trgovinu, industriju, carine i poreze
3.17.7. Sprovođenje člana 39, 40, 70 i 105 SSP-a
Suzbijanje sive ekonomije, neplaćanja poreza i proširenje poreske osnovice.
Broj poseta i kontrola povećan je u odnosu na prethodnu godinu
MF PAK Č4 2018 Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci Pododbora za trgovinu, industriju, carine i poreze
1072700.00 1072700.00 0
3.18. Poglavlje 17 acquis-a: Ekonomska i monetarna politika (pogledajte Blok 2: Ekonomski Kriterijumi)
3.18. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.18. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.18. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.19. Poglavlje 18 acquis-a: Statistika
3.19. Okvir politika
3.19.1. Të zbatohet neni 95 i MSA-së
Sprovođenje preporuka navedene u proceni EUROSTAT (Peer Review)
Akcioni plan za sprovođenje preporuka završen
ASK KP Č2 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
2200.00 2200.00 0
3.19. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.19. Primena
3.19.2. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta i objavljivanje kratkoročnih poslovnih statistika
Objavljen indeks obima industrijske proizvodnje,
ASK Č4 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan
9100.00 6000.00 3100
|358
2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
3.19.3. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta nacionalnih računa (godišnje i kvartalni)
Bruto domaći proizvod prema metodologiji ESA 2010, objavljen
ASK CBK MF
Č4 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
35400.00 21600.00 13800
3.19.4. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta nacionalnih računa (godišnje i kvartalni)
Objavljena tabela za pružanje-korišćenje (supply and use tables-SUT) za izveštajnu 2014. godinu
ASK Č4 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
24600.00 21600.00 3000
3.19.5. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Skraćenje roka za objavljivanje ekonomskih statistika
Godišnje statistike energetske efikasnosti, proizvedena i objavljena
ASK Č3 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu
8520.00 6120.00 2400
|359
2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
3.19.6. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Poboljšati kvalitet socijalnih statistika
Anketa o prihodima i uslovima života (SILC), završena i objavljena
ASK Č2 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
90782.00 54469.00 36313
3.19.7. Sprovođenje člana 95. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta statistike o troškovima rada
1. Anketa o troškovima rada, objavljena
ASK Č4 2018 Program zvaničnih statistika 2013-2017, kao i Godišnji plan 2017, ERA 2017, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016, Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici
28306.00 9306.00 19000
3.20. Poglavlje 19 acquis-a: Socijalna politika i zapošljavanje
3.20. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.20. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.20. Primena
3.20.1. Sprovođenje člana 82. i 106. SSP-a
Preduzimanje mera za povećanje učešća žena na tržištu rada.
Broj žena uključenih u aktivne mere tržišta rada povećano je za 25% (sa 3000 na 4000)
APRK MONT MTI MK
Č4 2018 Sektorska strategija 2017-2021; Program zapošljavanja 2016-2018;
2000000.00 1500000.00 500000
|360
Zaključci Pododbora za inovacije, Ljudski kapital, socijalne politike i informaciono društvo; Agenda za evropske reforme (ERA)
3.21. Poglavlje 20 acquis-a: Preduzetništvo i industrijska politika
3.21. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.21. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.21.1. Sprovođenje člana 101. SSP-a
Restrikcija KIESA i dalji razvoj kapaciteta kako bi poboljšalo svoj učinak u razvoju privatnog sektora i razvoja MSP-a
Završena organizaciona struktura KIESA, uzimajući u obzir (delokrug odgovornosti KIESA i zaposlenosti kvalifikovani detalji
MTI KP Č1 2018 10000.00 10000.00 0
3.21.2. Sprovođenje člana 101. SSP-a
Podrška sertifikaciji proizvoda kako bi se poboljšala usaglašenost proizvoda i internacionalizacija poslovanja
5 finansiranih projekata, za sertifikaciju proizvoda
MTI Č4 2018 30000.00 26000.00 4000
3.21. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.22. Poglavlje 21 acquis-a: Trans-evropske mreže
3.22. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.22. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.22. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.23. Poglavlje 22 acquis-a: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata
3.23. Okvir politika
3.23.1. Sprovođenje člana 121, 122, 123, 124 i 125 SSP-a
Programiranje i sprovođenje finansijskih instrumenata EU-a
Finansijski sporazum za IPA 2017. drugi deo, između Republike Kosovo i Evropske unije, usvojen
MEI MIP Č4 2018 3000.00 3000.00 0
3.23.2. Sprovođenje člana 121,
Programiranje i sprovođenje finansijskih instrumenata EU-a
Trilateralni finansijski sporazum između Evropske unije, Kosova i Makedonije za 2017. godinu, za
MEI MIP Č4 2018 1000.00 1000.00 0
|361
122, 123, 124 i 125 SSP-a
program prekogranične saradnje IPA II između Kosova i Makedonije, usvojen
3.23.3. Sprovođenje člana 121, 122, 123, 124 i 125 SSP-a
Programiranje i sprovođenje finansijskih instrumenata EU-a
Trilateralni finansijski sporazum između Evropske unije, Kosova i Crne Gore za 2017. godinu, za program prekogranične saradnje IPA II između Kosova i Crne Gore, usvojen
MEI MIP Č4 2018 1000.00 1000.00 0
3.23.4. Sprovođenje člana 121, 122, 123, 124 i 125 SSP-a
Programiranje i sprovođenje finansijskih instrumenata EU-a
Trilateralni finansijski sporazum između Evropske unije, Kosova i Albanije za 2017. godinu, za program prekogranične saradnje IPA II između Kosova i Albanije, usvojen
MEI MIP Č4 2018 1000.00 1000.00 0
3.23. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.22. Primena
3.23.5. Sprovođenje člana 121, 122, 123, 124 i 125 SSP-a
Učešće u programima EU-a
Uplata za članstvo u programu "Evropu za građane" Godišnja članarina za učlanjenje je vršena.
MEI MF Č4 2018 28500.00 15000.00 13500
3.24. Poglavlje 23 acquis-a: Pravosuđe i osnovna prava
3.24. Okvir politika
3.24. Pravosudni sistem
3.24.1. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Jačanje i međuinstitucionalna koordinacija u istrazi, gonjenju i suđenju korupcije i organizovanog kriminala
Koncept Dokument o zaštiti informatora
MP Č3 2018 Zakon o zaštiti informatora
9750.00 6750.00 3000
3.24.2. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dalje unapređenje politika za povećanje učinka u tužilačkom sistemu
Strateški plan tužilačkog sistema 2019 - 2021, izrađen
TSK
Č4 2018 105676.00 105676.00 0
3.24. Politike protiv korupcije
3.24.3. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP-a-
Ispravka okvira politika za borbu protiv korupcije
Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije 2018 – 2020
APK KP MP SSK TSK
Č1 2018 Zakon o agenciji protiv korupcije
16800.00 16800.00 0
3.24. Osnovna prava
3.24.4. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka okvira politika za zaštitu ljudskih prava
Strategija i Akcioni plan o ljudskim pravima u Republici Kosovo (2017-2022), usvojen
KP IO MP
Č2 2018 Plan rada vlade (2017-2021) Zakon br.
81000.00 72000.00 9000
|362
05/L -019 o narodnom advokatu (ZNA), Zakon br. 05/L -020 o ravnopravnosti polova (ZRP) i Zakon br. 05/L -021 o zaštiti od diskriminacije
3.24.5. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Širenje vrednosti i praksi koje promovišu ravnopravnost polova, zaštitu prava, jačanje uloge i položaja žena i devojaka u društvu
Program Kosova o ravnopravnosti polova 2018-2022, usvojen
KP MALS Č4 2018 Zakon o ravnopravnosti polova Program vlade NSR
44050.00 19050.00 25000
3.24.6. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Unapređenje politika za izvršenje krivičnih sankcija
Strategija o izvršenju krivičnih sankcija, usvojena
MP TSK SSK
Č2 2018 Strateški razvojni plan Ministarstva pravde
7400.00 5400.00 2000
3.24.7. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka okvira politika za zaštitu dece
Strategija i Akcioni plan o pravima deteta (2017-2022), usvojen
KP IO MP
Č4 2018 NSR 2016-2021 Strategija o poboljšanju planiranja i koordinacije politika na Kosovu (2017-2021;
130500.00 120000.00 10500
3.24.8. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka okvira politika za zaštitu dece
Izveštaj o praćenju protokola za sprečavanje nasilja u institucijama preduniverzitetskog obrazovanja tokom 2017. godine
KP MONT Č4 2018 Uredba VRK br. 21/2013
15800.00 12800.00 3000
3.24. Zaštita manjina i kulturno nasleđe
3.24.9. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka okvira politika za zaštitu manjina
Strategija za zajednice i povratak, usvojena
MZP KP Č4 2018 60800.00 60800.00 0
3.24.10. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka politika o manjinama i projekti podrške koji direktno proizlaze iz ovih politika.
Strategija o zaštiti i promovisanju i prava zajednica, izrađena
KP Č4 2018 Zakon o zaštiti i promovisanju prava nevećinskih zajednica , član 13 stav 13.1
70920.00 60000.00 10920
3.24. Zaštita ličnih podataka
|363
3.24.11. Sprovođenje člana 84. SSP-a
Unapređenje okvira politika za zaštitu ličnih podataka
Nacionalna strategija za zaštitu ličnih podataka (2017-2020), izrađena
DAZLP Č4 2018 Zakon br. 03/L-172 o zaštiti ličnih podataka
113000.00 113000.00 0
3.24. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.24. Pravosudni sistem
3.24.12. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
3 člana/Tužilačkog Saveta Kosova, izabrano
Skupština TSK Č4 2018 6287.76 6287.76 0
3.24.13. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
9 novih tužilaca, zaposleno TSK Č4 2018 119977.20 119977.20 0
3.24.14. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
8 tužilaca u STRK prebačeno TSK Č4 2018 212446.40 212446.40 0
3.24.15. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
5 tužilaca prebačeno i 5 unapređeno u svim tužilaštvima
TSK Č4 2018 13860.00 13860.00 0
3.24.16. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
141 administrativno osoblje u tužilaštvima Kosova, zaposleno
TSK Č4 2018 1062576.00 1062576.00 0
3.24.17. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dalje unapređenje kapaciteta u Odeljenju za administrativna pitanja
Dva (2) člana Sudskog Saveta Kosova, imenovana
Skupština SSK Č4 2018 33720.00 33720.00 0
3.24.18. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija sudskog sistema i jačanje administracije
32 sudija u svim sudovima, zaposleno
SSK Č4 2018 527760.00 527760.00 0
3.24.19. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija sudskog sistema i jačanje administracije
112 pomoćno osoblje, zaposleno SSK Č4 2018 944830.00 944830.00 0
3.24.20 Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dalje unapređenje elektronskog sistema upravljanja predmetima
Program o sistemu elektronskog upravljanja predmetima, funkcionalizovan
SSK Č4 2018 6454692.00 3054814.00 3399878
3.24.21. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dalje unapređenje sistema privatnog izvršiteljstva
Broj kandidata imenovanih za privatne izvršitelje
MP Č4 2018 Zakon o izvršnom postupku, Razvojni strateški plan MP-a
2700.00 2700.00 0
3.24.22. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Dalje unapređenje sistema privatnog izvršiteljstva
Broj rešenih slučajeva putem izvršiteljskog postupka
MP Č4 2018 Zakon o izvršnom postupku, Razvojni strateški plan MP-a
1800.00 1800.00 0
|364
3.24.23. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Podizanje kapaciteta sudija i tužilaca za razvoj sudskog i tužilačkog sistema
4 specijalizovanih obuka za sudije i tužioce za razvoj kapaciteta o javnoj nabavci, borbi protiv korupcije, borbi protiv kibernetičkog kriminala i borbi protiv pranja novca, održano
AP SSK TSK
Č4 2018 Program obuke za 2018. god. Plan rada za 2018. god.
2320.00 2320.00 0
3.24.24. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđivanje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje sudskih zakona i odluka
6 (šest) obuke za notara i šest za izvršitelje, održane
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
16800.00 12600.00 4200
3.24. Politike protiv korupcije
3.24.25. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP-a
Jačanje kapaciteta u borbi protiv korupcije i ekonomskog kriminala
1 službenika u Jedinici za borbu protiv korupcije i privrednog kriminala u Osnovnom tužilaštvu u Prištini, zaposleno
TSK Č4 2018 5134.92 5134.92 0
3.24.26. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP-a
Funkcionalizacija Jedinice za prisluškivanje elektronskih komunikacija
3 službenika u Jedinici za prisluškivanje elektronskih komunikacija, zaposleno
TSK Č2 2018 18869.04 18869.04 0
3.24.27. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP-a
Borba protiv korupcije, krijumčarenja, nepotizma i diskriminacije u zatvorskom sistemu
2 (dva) inspektora obučeni u borbi protiv korupcije i krijumčarenja
MP Č1 2018 Razvojni strateški plan MP-a
2000.00 0.00 2000
3.24. Osnovna prava
3.24.28. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Širenje vrednosti i praksi koje promovišu rodnu ravnopravnost, zaštitu prava, jačanje uloge i položaja žena i devojaka u društvu
Indeks ravnopravnosti polova 2018, objavljen
KP ASK Č4 2018 Zakon o ravnopravnosti polova ,Strateški plan vlade
33100.00 13000.00 20100
3.24.29. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Stvaranje održivog finansijskog sistema za priznavanje i verifikaciju statusa osoba silovanih tokom oslobodilačkog rata na Kosovu.
Penzijska šema za osobe silovane tokom oslobodilačkog rata na Kosovu, sprovedena
MRSZ KP Č4 2018 Zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika oslobodilačke vojske Kosova, žrtava seksualnog nasilja u ratu,
0.00 0.00 0
|365
civilnih žrtava i članova njihovih porodica
3.24.30. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Postizanje punog potencijala dece
Mehanizmi za identifikaciju i podršku dece sa posebnim talentom/ izvanrednom inteligencijom i talenata u akademskim oblastima,, uspostavljeni
MONT Č4 2018 Povelja o pravima deteta
3198.00 3198.00 0
3.24.31. Sprovođenje člana 3. i 4. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a SSP-a
Promovisanje dečijih prava u cilju njihovog napretka
Realizacija nedelje protiv napuštanja škole
MONT Č3 2018 8964.00 8964.00 0
3.24.32. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Dalje unapređenje sistema zaštite žrtava
3 službenika u Kancelariji za zaštitu žrtava kriminala, zaposleno
TSK Č4 2018 17605.44 17605.44 0
3.24.33. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka sistema korektivnih institucija i stručno uzdizanje osoblja korektivne službe
3 (tri) korektivne institucije, renovirane
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
613500.00 613500.00 0
3.24.34. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka sistema korektivnih institucija i stručno uzdizanje osoblja korektivne službe
Dijagnostički centar za klasifikaciju zatvorenika, uspostavljen
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
100000.00 4000.00 96000
3.24.35. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka sistema korektivnih institucija i stručno uzdizanje osoblja korektivne službe
70 korektivnih službenika, zaposleno
MP Razvojni strateški plan MP-a
294000.00 294000.00 0
3.24. Zaštita manjina i kulturno nasleđe
3.24.36. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka sprovođenja zakonodavstva o upotrebi jezika
Koncept dokument o iniciranju i osnivanju Državnog biroa za prevode, izrađen i usvojen
KP MJU, MF Č4 2018 Zakon br. 02/L-37 o upotrebi jezika i Uredba br. 07/2012 o Kancelariji poverenika za jezike
64550.00 32275.00 32275
3.24.37. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Sprovođenje Uredbe o institucionalnim mehanizmima za zaštitu od diskriminacije u vladi i opštinama
Službenici za zaštitu od diskriminacije na lokalnom nivou, imenovani
KP MALS Č4 2018 Zakon za zaštitu od diskriminacije br. 5/L-021 i uredba o institucionalni
21750.00 21750.00 0
|366
m mehanizmima za zaštitu od diskriminacije na centralnom i lokalnom nivou;
3.24.38. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Ispravka politike za manjine i projekti podrške koji direktno proizlaze iz ovih politika.
Analiza o zapošljavanju nevećinskih zajednica na centralnom i lokalnom nivou u javnim institucijama
KP Č2 2018 4000.00 4000.00 0
3.24. Zaštita ličnih podataka
3.24.39. Sprovođenje člana 84. SSP-a
Izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti zaštite ličnih podataka
Poverenik i članovi Odbora Agencije za zaštitu ličnih podataka, imenovani
DDAZLP Skupština Č4 2018 Zakon 03/L-172 o zaštiti ličnih podataka
83880.00 83880.00 0
3.24.40. Sprovođenje člana 84. SSP-a
Podizanje stručnih kapaciteta novoimenovanih sudija i tužilaca u oblasti zaštite ličnih podataka
49 sudija i 18 tužilaca obučeno za zaštitu ličnih podataka
AD DAZLP Č4 2018 Zakon 03/L-172 o zaštiti ličnih podataka
4606.00 4606.00 0
3.24. Primena
3.24. Pravosudni sistem
3.24.41. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje zakona i odluka sudstva
Centralizovan i funkcionalan registar krivične evidencije
SSK Č3 2018 Uredba o vođenju evidencije za osuđena lica
506350.00 50000.00 456350
3.24.42. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Kontinuirano smanjenje broja predmeta nagomilanih u tužilačkom sistemu
10% broja predmeta smanjeno alternativnim procedurama
TSK Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
300132.00 300132.00 0
3.24.43. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Kontinuirano smanjenje broja predmeta nagomilanih u tužilačkom sistemu
10% broja predmeta smanjeno povećanjem godišnje stope predmeta
TSK Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
1800792.00 1800792.00 0
3.24.44. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Izveštaj o učinku rada tužilaštava, objavljen
TSK Č1 2018 2259.36 2259.36 0
3.24.45. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Izveštaj o učinku rada sudova , objavljen
SSK Č4 2018 43440.00 43440.00 0
|367
3.24.46. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Broj disciplinskih mera za tužioce izrečenih od strane Disciplinske komisije SSK-a
TSK Č4 2018 18528.00 18528.00 0
3.24.47. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija sudskog sistema i jačanje administracije
Broj disciplinskih mera od strane Disciplinske komisije SSK-a, izrečenih
SSK Č4 2018 1800.00 1800.00 0
3.24.48. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Broj odluka TSK-a o disciplinskim merama, rešenih
TSK Č4 2018 Uredba o radu disciplinske komisije
4572.80 4572.80 0
3.24.49. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Broj odluka TSK-a o disciplinskim merama, rešenih
SSK Č4 2018 1800.00 1800.00 0
3.24.50. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
1/3 tužilaca i tužilaštava, ocenjeno
TSK Č4 2018 Uredba o proceni učinka tužilaca
18550.08 18550.08 0
3.24.51. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
1/3 sudija i sudova procenjeno SSK Č4 2018 23400.00 23400.00 0
3.24.52. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Efikasnija administracija tužilačkog sistema i jačanje administracije
Procena učinka osoblja STSK-a, JRUT-a i tužilaštava, završena
TSK Č4 2018 1937.00 1937.00 0
3.24.53. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Povećanje fizičke bezbednosti tužilaca i pomoćnog osoblja tužilaca
Broj tužilaca opremljenih bezbednosnim merama
MUP Č4 2018 71000.00 71000.00 0
3.24.54. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Povećanje efikasnosti i efektivnosti u zapleni i oduzimanju imovine stečene krivičnim delom
10% više zaplenjene i konfiskovane imovine stečene krivičnim delom
TSK Č4 2018 266616.00 266616.00 0
3.24.55. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Povećanje efikasnosti i efektivnosti u zapleni i oduzimanju imovine stečene krivičnim delom
Broj pravosnažnih odluka o konfiskovanoj imovini
SSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.24.56. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje zakona i sudskih odluka
Broj izvršenih krivičnih i građanskih presuda
SSK Č4 2018 1204080.00 1204080.00 0
3.24.57. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje zakona i sudskih odluka
Broj licenciranih notara MP Č4 2018 1800.00 1800.00 0
|368
3.24.58. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje zakona i sudskih odluka
Broj žalbi rešenih od strane Disciplinske komisije za privatne izvršitelje i notare
MP Č4 2018 10800.00 10800.00 0
3.24.59. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka i mehanizama za sprovođenje zakona i sudskih odluka
37 inspekcije notara i 38 inspekcije privatnih izvršitelja, realizovano
MP Č4 2018 32400.00 32400.00 0
3.24.60. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Obezbeđenje sprovođenja građanskih i krivičnih odluka referisanih za posredovanje
Broj civilnih i krivičnih slučajeva, rešen
MP Č4 2018 1800.00 1800.00 0
3.24. Politike protiv korupcije
3.24.61. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u finansiranju političkih partija
Nezavisne revizije finansija partija za 2013-2016, realizovane
Skupština Č3 2018 Zakon o finansiranju političkih subjekata
120000.00 120000.00 0
3.24.62. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u finansiranju političkih partija
Godišnji finansijski izveštaji, izjave o kampanji i izveštaji o reviziji za period 2013-2016, političkih subjekata, objavljeni
CIK Skupština Č1 2018 Zakon o finansiranju političkih subjekata
2221.30 2221.30 0
3.24.63. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u finansiranju političkih partija
Broj novčanih kazni protiv političkih subjekata o zbog neobjavlivanja izveštaja o godišnjim troškovima i izborne kampanje
CIK Č3 2018 Zakon o finansiranju političkih subjekata
2759.40 2759.40 0
3.24.64. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Obezbeđivanje transparentnosti i odgovornosti u finansiranju političkih partija
Kažnjeni politički subjekti i izrečene novčane kazne tokom izborne kampanje
IPŽP Č4 2018 Zakon o opštim izborima
6996.00 6996.00 0
3.24.65. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Povećanje efikasnosti i efektivnosti istraživanja i gonjenja krivičnih dela korupcije
10% Strateškog plana borbe protiv korupcije, sprovedeno
TSK Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
253920.00 253920.00 0
3.24.66. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Povećanje efikasnosti i efektivnosti istraživanja i
Broj presuda o slučajevima korupcije
SSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
|369
gonjenja krivičnih dela korupcije
3.24.67. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Dalje unapređenje sistema odgovornosti i transparentnosti u prijavljivanju imovine
Pravna mišljenja o sprečavanju korupcije i aktivnosti javnih nabavki, izdata
APK Č4 2018 Zakon o APK, Zakon o sprečavanju sukoba interesa u obavljanju javne funkcije
21000.00 21000.00 0
3.24.68. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Dalje unapređenje sistema odgovornosti i transparentnosti u izbegavanju sukoba interesa
Broj prijavljenih slučaja za neprijavljivanje imovine i lažno neprijavljivanje APK-u
APK Č4 2018 Zakon o APK, Zakon o prijavljivanju imovine
33600.00 33600.00 0
3.24.69. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Dalje unapređenje sistema odgovornosti i transparentnosti u izbegavanju sukoba interesa
Broj tretiranih slučajeva u tužilaštvu za neprijavljivanje ili lažno deklarisanje
TSK Č4 2018 Zakon o prijavljivanju imovine
93315.60 93315.60 0
3.24.70. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Dalje unapređenje sistema odgovornosti i transparentnosti u izbegavanju sukoba interesa
Broj izbegnutih slučajeva sukoba interesa
APK Č4 2018 Zakon o APK, Zakon o sprečavanju sukoba interesa u obavljanju javne funkcije
21000.00 21000.00 0
3.24.71. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Povećanje efikasnosti i efektivnosti u istrazi i gonjenju krivičnih dela korupcije
Izveštaji praćenja o sprovođenju Strategije za borbu protiv korupcije
APK Č4 2018 Zakon o APK 25200.00 25200.00 0
3.24.72. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Obezbeđivanje konfiskacije neopravdane imovine tokom istrage
Broj i vrednost imovine, konfiskovane upravljane i prodate
MP Č4 2018 10800.00 10800.00 0
3.24.73. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Borba protiv korupcije, krijumčarenja, nepotizma i diskriminacije u zatvorskom sistemu
Broj slučajeva krijumčarenja disciplinskih mera protiv osoblja korektivnih institucija prijavljenih/izrečenih
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
158400.00 158400.00 0
3.24.74 Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Borba protiv korupcije Broj kazni protiv zatvorenika, prijavljen
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
158400.00 158400.00 0
3.24.75. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Borba protiv korupcije Broj žalbi zatvorenika, tretiran MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
16800.00 16800.00 0
|370
3.24.76. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Borba protiv korupcije 4 (četiri) inspekcije sprovedene u oblasti sprečavanja korupcije u zatvorima, ostvarene i preporuke adresirane
MP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a
21000.00 21000.00 0
3.24.77. Sprovođenje člana 83. i 91. SSP
Borba protiv korupcije 3 (tri) inspekcije o a. Pravima zatvorenika, nezakonitim privilegijama i b. Nepoznavanju prava i koristi
MP Č4 2018 21000.00 21000.00 0
3.24. Osnovna prava
3.24.78. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Širenje vrednosti i praksi koja promovišu rodnu ravnopravnost, zaštitu prava, jačanje uloge i pozicije žena i devojaka u društvu.
Prikupljanje i izveštavanje podataka na polnoj osnovi.
KP KAS Č3 2018 Zakon o polnoj ravnopravnosti Strateški plan Vlade
33100.00 13000.00 20100
3.24.79. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Širenje vrednosti i praksi koja promovišu polnu ravnopravnost, zaštitu prava, jačanje uloge i pozicije žena i devojaka u društvu.
Sprovođenje opšteg rodnog budžetiranja od strane kosovskih institucija.
KP MF Č3 2018 Zakon o polnoj ravnopravnosti Strateški plan Vlade
31700.00 13500.00 18200
3.24.80. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Promocija jednakih mogućnosti i borba protiv diskriminacije
Organizovane promotivne aktivnosti o rodnim pravima
KP Č4 2018 Zakon o ravnopravnosti polova
32400.00 18000.00 14400
3.24.81. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Obezbeđenje zaštite relevantnih imovinskih prava pripadnika nevećinskih zajednica, i garantovanje i jačanje imovinskih prava žena.
Broj registrovane imovine prema AU (VRK) Br. 03/2016 o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine u ime oba supružnika
MŽSPP KP MP
Č4 2018 Zakon o ravnopravnosti polova br. 05/L-020 ; AU ( VRK) Br. 03/2016 o posebnim merama o registraciji zajedničke nepokretne imovine u ime oba supružnika;
21060.00 21060.00 0
3.24.82. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Unapređenje pravosuđa za maloletnike
Broj maloletnika sa izrečenim obrazovno-vaspitnim merama, tretiran
MP Č4 2018 Strateški razvojni plan MP-a
145800.00 145800.00 0
3.24.83. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje izvršenja sudskih i administrativnih odluka
Broj odluka dostavljenih strankama, sprovedenih i broj naloga-isterivanja, izvršeni; kao i broj imovine pod upravom
KAUVI Č4 2018 Zakon 05/L-010[1] o Kosovskoj agenciji za
139800.00 139800.00 0
|371
u oblasti imovinskih prava
Agencije i uključenih u programu zakupa, i broj imovine datih pod zakup
upoređivanje i verifikaciju imovine
3.24.84. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje izvršenja sudskih i administrativnih odluka u oblasti imovinskih prava
Broj imovina pod administracijom Agencije i uključenih u programu zakupa, i broj imovine date pod zakup
KAUVI Č4 2018 Zakon 05/L-010[1] o Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine
139800.00 139800.00 0
3.24.85. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje izvršenja sudskih i administrativnih odluka u oblasti imovinskih prava
Implementacija 35 neprovedenih odluka za nezakonito izgrađenih struktura u privatnoj imovini
KAUVI Č4 2018 Zakon 05/L-010[1] o Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine
27960.00 27960.00 0
3.24.86. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Promocija i jačanje zaštite ljudskih prava, uključujući i osobe iz zajednice LGBTI-a
Broj optužnica slučajeva napada protiv LGBTI zajednice, podnetih
TSK MUP SSK
Č4 2018 Krivični zakonik Kosova
88872.00 88872.00 0
3.24.87. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Obezbediti slobodu izražavanja i dokazati rezultate u vezi sa slučajevima napada protiv novinara
Broj optužnica slučajeva napada i pretnje protiv novinara, podnetih
TSK Č4 2018 Krivični zakonik Kosova
88872.00 88872.00 0
3.24.88. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Sprovođenje zakona protiv nasilja u porodici
Broj optužnica slučajeva nasilja u porodici, podnetih
TSK Č4 2018 Krivični zakonik Kosova
88872.00 88872.00 0
3.24. Zaštita manjina i kulturno nasleđe
3.24.89. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Pružanje mogućnosti za povratak raseljenih lica, i podrška projekata u cilju povratka, reintegracije i stabilizacije zajednica
Realizovani projekti u podršci raseljenih lica i integracija zajednica
MZP Č4 2018 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018, Smernice za podršku povratka, Projekat u okviru IPA 2016
8558180.48 6480000.00 2078180
3.24.90. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Pružanje mogućnosti za povratak raseljenih lica
Broj ponovno vraćenih raseljenih lica, registrovani u opštinama
MZP Č4 2018 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018, Smernice za podršku povratka
39072.00 39072.00 0
|372
3.24.91. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Pružanje mogućnosti za povratak raseljenih lica
Baza podataka o raseljenim licima, stvorena
MZP Č4 2018 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018
20000.00 20000.00 0
3.24.92. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Zatvaranje kolektivnih centara u Štrpce
5 kolektivnih centara u opštini Štrpce, zatvorena
MZP Č4 2018 Strategija za zajednice i povratak 2014-2018, Smernice za podršku povratka
3500000.00 0.00 3500000
3.24.93. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Unapređenje integracije zajednica Roma i Aškalija
Praćenje sprovođenje Strategije i akcionog plana za uključenje zajednica Roma i Aškalija u kosovsko društvo 2017-2021
KP Č3 2018 Strategija i Akcioni plan za uključivanje zajednica Roma i Aškalija u kosovsko društvo 2017-2021
6750.00 6750.00 0
3.24.94. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Konsistentno sprovođenje člana 147 Krivičnog zakonika
Broj istraženih predmeta , podignutih optužnica i rešenih slučajeva
TSK MUP SSK
Č4 2018 Krivični zakonik Kosova
22500.00 22500.00 0
3.24.95. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje sprovođenja Zakona o korišćenju jezika
Broj aplikacija (softvera) za prevođenje instaliranih u centralnim institucijama
KP MJU Č4 2018 Zakon br. 02/L-37 o korišćenju jezika i Uredba br. 07/2012 o Kancelariji Poverenika za jezike
36700.00 10000.00 26700
3.24.96. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje sprovođenja Zakona o korišćenju jezika
Projekti podizanja svesti o promociji jezičnih prava i razvoja jezične raznovrsnosti, izdvojena za NVO-e
KP Č4 2018 Zakon br. 02/L-37 o korišćenju jezika i Uredba br. 07/2012 o Kancelariji Poverenika za jezike
45000.00 45000.00 0
3.24.97. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Dalje unapređenje koordinacionih struktura u vezi sa praćenjem i sprovođenjem strategije i izdvajanje dovoljnih sredstava na lokalnom nivou za odgovarajuće
Nastavak projekta o socijalnim uslugama (Ugrožene grupe koje dotaknu MALO i zajednice Roma i Aškalija) u 5 opština (Priština, Gnjilane, Uroševac, Glogovac i Prizren)
MALS Č4 2018 Strategija i Akcioni plan o uključenju zajednica Roma i Aškalija u kosovsko
21750.00 21750.00 0
|373
sprovođenje nove strategije
društvo; Uredba o institucionalnim mehanizmima za zaštitu od diskriminacije u Vladi i opštinama;
3.24.98. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Dalje unapređenje koordinacionih struktura u vezi sa praćenjem i sprovođenjem strategije i izdvajanje dovoljnih sredstava na lokalnom nivou za odgovarajuće sprovođenje nove strategije
Lokalni akcioni odbori za sprečavanje teškog rada dece, funkcionalizovani i Akcioni plan za sprečavanje teškog rada dece na lokalnom nivou
MALS MRSZ Č4 2018 Uredba o institucionalnim mehanizmima Vlade i Opština za zaštitu od diskriminacije;
13300.00 13300.00 0
3.24.99. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje pristupa zajednica u uslugama civilnog stanja
Broj registrovanih osoba iz zajednice Roma, Aškalija i Egipćana,
MALS Č4 2018 Strategija za uključivanje zajednice Roma, Aškalija i Egipćana u kosovskom društvu
21750.00 10875.00 10875
3.24.100. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Rodna ravnopravnost u naslednom pravu
Godišnji statistički podaci o prenosu nasledstva u ime oba supružnika, uključujući kampanje za podizanje svesti o naslednom pravu
MALS KP Č4 2018 AU za registraciju nepokretne imovine u ime oba supružnika. br. 04/2017; Zakon o ravnopravnosti polova br. 05/ L- 020;
108800.00 108800.00 0
3.24.101. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Pokretanje funkcionalizacije konsultativnog odbora za PAK u opštinama
Konsultativni odbor u opštinama za lica sa invaliditetom, funkcionalizovan
KP MALS Opštine
Č4 2018 Nacionalna strategija o pravima osoba sa invaliditetom u Republici Kosovo br. 2013-2023; L - 040 o
43200.00 43200.00 0
|374
lokalnoj samoupravi, konkretno članu 17 tačka (i), (k); kao i (l).
3.24.102. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Poboljšanje zaštite kulturnog nasleđa
Sprovođenje Nacionalne strategije o kulturnom nasleđu , uključujući poboljšanje i dopunu baze podataka, izradu planova upravljanja imovinom kulturnog nasleđa; realizaciju projekata restauracije i konzervacije u oblasti kulturnog nasleđa, hitnih intervencija i istraživanja u oblasti kulturnog nasleđa
MKOS KP MŽSPP MF MTI MEI
Č4 2018 4779398.16 4779398.16 0
3.24.103. Sprovođenje člana 3. i 4. SSP-a
Podrška učenicima i studentima zajednica
540 učenika i studenata korisnika stipendija
MONT Č4 2018 192646.90 82814.50 109832
3.24. Zaštita ličnih podataka
3.24.104. Sprovođenje člana 84. SSP-a
Sprovođenje pravnog okvira u oblasti zaštite ličnih podataka
Redovne inspekcije i inspekcije zasnovane na žalbama o sprovođenju pravnih odredbi za zaštitu ličnih podataka
DAZLP Opštine KPr
Č4 2018 Zakon br. 03/L-172 za zaštitu ličnih podataka
116400.00 116400.00 0
3.25. Poglavlje 24 acquis-a: Pravda, sloboda i bezbednost
3.25. Okvir politika
3.25. Upravljanje granicama
3.25.1. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Nova državna strategija i Akcioni plan o IUG-u 2019-2024, odobrena
MUP Č4 2018 39500.00 30500.00 9000
3.25. Vize
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Bezbednost dokumenata
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Azil
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Migracija
3.25.2. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i
Lakši i prošireni profil i migracije za 2017. godinu, odobren
MUP Č4 2018 45800.00 31000.00 14800
|375
usklađenog zakonodavstva
3.25.3. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Plan reagovanja u upravljanju mogućeg priliva migranata, ažuriran i odobren
MUP Č1 2018 Državna strategija o migraciji 2013-2018.
13900.00 8500.00 5400
3.25.4. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Državna strategija za migraciju i Akcioni plan 2019-2024, odobrena
MUP Č4 2018 45300.00 30500.00 14800
3.25.5. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Strategija za reintegraciju vraćenih lica i Akcioni plan 2018-2022, odobrena
MUP Č1 2018 45300.00 30500.00 14800
3.25.6. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Opštinski planovi za reintegraciju, pregledani i odobreni
MUP Č4 2018 Strategija o reintegraciji repatriranih lica i Akcioni plan 2018-2022
77400.00 45000.00 32400
3.25.7. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Vodič za pomoć i podršku vraćenim licima za njihovu održivu reintegraciju , pregledan i odobren
MUP Č4 2018 Strategija o reintegraciji repatriranih lica i Akcioni plan 2018-2022
16800.00 6000.00 10800
3.25.8. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Vodič za ugroženih grupa tokom procesa reintegracije -implementacija standardnih paketa za svaku kategoriju, odobren
MUP Č4 2018 Strategija o reintegraciji repatriranih lica i Akcioni plan 2018-2022
13300.00 2500.00 10800
3.25. Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Borba protiv narkotika
3.25.9. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti borbe protiv narkotika, sa ciljem primene odredbi
Državna strategija i Akcioni plan protiv narkotika 2018-2023, odobrena
MUP Č1 2018 Program Vlade 2017-2021
28700.00 15500.00 13200
|376
SSP-a i usklađenog zakonodavstva
3.25. Borba protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja
3.25.10. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Strategija za policijski rad vođen obaveštajnim podacima, usvojena
MUP Č1 2018 Program Vlade 2017-2021
25800.00 15000.00 10800
3.25.11. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Državna strategija i Akcioni plan protiv organizovanog kriminala 2018-2023, odobrena
MUP Č1 2018 Program Vlade 2017-2021
25800.00 15000.00 10800
3.25.12. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Integirsanje smanjenja rizika u razvojnim politikama i planovima
Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudskim bićima, revidiran
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021
25800.00 15000.00 10800
3.25.13. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Strateška procena pretnji od organizovanog kriminala i teških zločina, i izrađena
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021
7100.00 7100.00 0
3.25. Borba protiv terorizma
3.25.14. Sprovođenje člana 92. SSP-a
Ojačati kosovske strukture u sprečavanju i eliminisanju terorističkih akata i njihovog finansiranja
Priručnik o metodologiji identifikacije radikalizovanih lica, izrađen
MUP Č4 2018 Strategija protiv terorizma
10000.00 10000.00 0
3.25.15. Sprovođenje člana 92. SSP-a
Ojačati kosovske strukture u sprečavanju i eliminisanju terorističkih akata i njihovog finansiranja
Državna strategija i Akcioni plan protiv terorizma 2018-2023, odobrena
MUP Č1 2018 Program Vlade 2017-2021
30500.00 19700.00 10800
3.25. Međunarodna pravna saradnja u krivičnim i civilnim predmetima
3.25.16. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Ojačati međunarodnu pravnu saradnju
Sporazum o ekstradiciji između Republike Kosovo i Crne Gore, potpisan
Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a 2018.-2020.
3600.00 3600.00 0
|377
3.25.17. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Ojačati međunarodnu pravnu saradnju
Sporazum o uzajamnom izvršenju sudskih odluka u krivičnim pitanjima između Republike Kosovo i Crne Gore, potpisan
MP MIP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a 2018.-2020.
3600.00 3600.00 0
3.25.18. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Ojačati međunarodnu pravnu saradnju
Sporazum o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim pitanjima između Republike Kosovo i Crne Gore, potpisan
MP MIP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a 2018.-2020.
3600.00 3600.00 0
3.25.19. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Ojačati međunarodnu pravnu saradnju
Sporazum o prenosu osuđenika između Republike Kosovo i Italije, potpisan.
MP MIP Č4 2018 Razvojni strateški plan MP-a 2018.-2020.
3600.00 3600.00 0
3.25. Institucionalne reforme i jačanje institucionalnih kapaciteta
3.25. Upravljanje granicama
3.25.20. Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
1. Oprema za kontrolu dokumenata van kabine (za autobuse i vozove), obezbeđena; 2. Oprema za kontrolu dokumenata na zelenoj liniji, obezbeđena; 3. Oprema za kontrolu prtljažnika, lica, vozila itd, obezbeđena; 3. Broj dodatnih pasa jedinice K9 u okviru relevantne jedinice
MUP Č4 2018 Državna strategija za integrisano upravljanje granicom 2018-2023
5923000.00 5923000.00 0
3.25.21. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Izgradnja profesionalnih kapaciteta novoimenovanih tužilaca u istrazi pograničnih zločina
18 novoimenovanih tužilaca (VII generacija), obučeni
AP Č4 2018 Program početne obuke za novoimenovane Tužioce
1530.50 1530.50 0
3.25.22. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Četiri (4) specijalizovane obuke za identifikaciju falsifikovanih dokumenata i 30 obučenih službenika
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021
275000.00 275000.00 0
3.25.23. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih
1. Izgradnja policijske stanice za pogranične vodove patroliranja u Vitomirici 2. Izgradnja nove granične tačke
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021; Državna strategija za
2724600.00 89720.00 2634880
|378
kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
u Kapiji 3. Izgradnja nove granične tačke u Stančićima 4. Poboljšanje infrastrukture na graničnim prelazima Merdare, Mutivoda, Brnjak
integrisano upravljanje granicom 2018-2023
3.25.24. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Funkcionalizacija graničnog prelaza u Kapiji
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021; Državna strategija za integrisano upravljanje granicom 2018-2023
2724600.00 89720.00 2634880
3.25.25. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Početak izgradnje zajedničkih prelaznih punktova za graničnu kontrolu u Brnjaku i Stančić-Belanovac;
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021; Državna strategija za integrisano upravljanje granicom 2018-2023
2724600.00 89720.00 2634880
3.25.26. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Zajednički prelazni punktovi za graničnu kontrolu u Merdaru i Mutivodi, izgrađeni
MUP Č4 2018 Program Vlade 2017-2021; Državna strategija za integrisano upravljanje granicom 2018-2023
2724600.00 89720.00 2634880
3.25.27. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja granicama, sa ciljem primene odredbi SSP-a i
Baze podataka MUP-a, Carine Kosova i AHV-a u okviru NCUG-a, povezana
MUP Č4 2018 Državna strategija za integrisano upravljanje granicom 2018-2023
205500.00 5500.00 200000
|379
usklađenog zakonodavstva
3.25. Vize
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.25. Bezbednost dokumenata
3.25.28. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Poboljšati sigurnost dokumenata, osiguranjem primene odredbi SSP-a i domaćeg zakonodavstva
Izveštaj procene organizacione strukture, zakonodavstva i procesa u okviru ACR-a, izrađen
MUP Č4 2018 7000.00 3000.00 4000
3.25. Azil
3.25.29. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti azila, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Tri ( 3) obuke za osoblje o prijemu, identifikaciji i profilizaciji azilanata, posebno onih bez dokumenata identifikacije, organizovane
MUP Č4 2018 Strategija o migraciji
14000.00 6200.00 7800
3.25.30. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Izgradnja kapaciteta sudija u razvoju i sprovođenju domaćeg zakonodavstva u skladu sa načelima međunarodnog prava za zaštitu prava izbeglica
Pet (5) sudija iz odeljenja za administrativna pitanja, obučena
AP SSK Č4 2018 Program obuke 2018
546.00 546.00 0
3.25.31. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti azila, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Dve (2) obuke za osoblje o donošenju odluka u proceduri azila, organizovane
MUP Č4 2018 Strategija o migraciji
8500.00 3000.00 5500
3.25. Migracija
3.25.32. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i
Procena postojećih baza podataka i njihova interoperabilnost u oblasti migracije, završena
MUP Č4 2018 Profil migracije 39509.80 39509.80 0
|380
usklađenog zakonodavstva
3.25.33. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Osam (8) obuka za članove Vladine uprave za migraciju, organizovana
MUP Č4 2018 Profil migracije 87000.00 15000.00 72000
3.25.34. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Tri (3) obuke o procedurama prihvatanja, držanja i vraćanja stranih lica, organizovane
MUP Č4 2018 16400.00 12500.00 3900
3.25.35. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
1. Pet (5) obuka za doček, upućivanje i reintegraciju ugroženih lica; 2. 80 službenika, obučeno
MUP Č4 2018 € 0.00 2400.00 0.00 2400
3.25.36. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti migracije, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Dve (2) obuke za 50 službenika za reintegraciju obučena za doček i reintegraciju dece bez pratnje, organizovane
MUP Č4 2018 Strategija za reintegraciju repatriranih lica i Akcioni plan 2018-2022; Uredba o reintegraciji repatriranih lica; Vodič za ponovno prihvatanje i reintegraciju dece bez pratnje i
2400.00 0.00 2400
|381
repatrirane dece
3.25. Borba protiv pranja novca i finansiranje terorizma
3.25.37. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
1. Četiri (4) zajedničke obuke agencija za sprovođenje zakona u oblasti pranja novca, finansijskog kriminala i finansiranja terorizma, organizovane; 2. Deset (10) službenika, obučena
MF MUP Č4 2018 Nacionalna strategija i Akcioni plan Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018
2000.00 2000.00 0
3.25. Borba protiv narkotika
3.25.38. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv narkotika
1. Četiri (4) obuke u oblasti sprečavanja i borbe protiv narkotika, organizovane; 2. 45 službenika Policije Kosova, obučena
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv narkotika
62000.00 62000.00 0
3.25.39. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv narkotika
Dve (2) zajedničke obuke za agencije sprovođenja zakona u oblasti sprečavanja i borbe protiv narkotika, organizovane
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv narkotika
6200.00 2200.00 4000
3.25. Borba protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja
3.25.40. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Nova oprema u oblasti kibernetičke sigurnosti, obezbeđena
MUP Č4 2018 Strategija o kibernetičkoj bezbednosti
837800.00 837800.00 0
3.25.41. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja
1. 15 sudija i 10 tužilaca, obučena;
AP SSK TSK
Č4 2018 Program obuke za 2018. godinu i
2388.00 2388.00 0
|382
institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
2. 18 novoimenovanih tužilaca, obučena
Program početne obuke za novoimenovane tužioce
3.25.42. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
1. Četiri (4) obuke u oblasti protiv organizovanog kriminala, organizovane, i 45 službenika, obučena
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv organizovanog kriminala
62000.00 62000.00 0
3.25. Borba protiv terorizma
3.25.43. Sprovođenje člana 92. SSP-a
Ojačati strukture Kosova u sprečavanju i eliminisanju terorističkih akata i njihovog finansiranja
Oprema u oblasti informacione tehnologije, unapređena
MUP Č4 2018 Strategija protiv terorizma
254400.00 4400.00 250000
3.25.44. Sprovođenje člana 92. SSP-a
Izgradnja kapaciteta sudija, tužilaca i novoimenovanih tužilaca za borbu protiv terorizma
10 sudija i 7 tužilaca iz odeljenja za teške zločine, obučena, i 18 novoimenovanih tužilaca u PTF, obučena
AP SSK TSK
Č4 2018 1336.00 1336.00 0
3.25. Međunarodna pravna saradnja u krivičnim i civilnim pitanjima
3.25.45. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Izgradnja profesionalnih kapaciteta sudija, tužilaca i novoimenovanih tužilaca
12 novoimenovanih sudija; 7 novoimenovanih tužilaca; 49 novoimenovanih sudija i 18 novoimenovanih tužilaca, obučeno
AP SSK TSK
Č4 2018 Program obuke za 2018. godinu, Program početne obuke za novoimenovane sudije i Program početne obuke za novoimenovane tužioce
4060.00 4060.00 0
3.25. Okvir politika
|383
3.25. Upravljanje granicama
3.25.46. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Obezbediti redovnu i sistematsku kontrolu državne granice u skladu sa konceptom IUG-a, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Broj obavljenih taktičkih analiza od strane KP-a
MUP Č4 2018 Strategija o integrisanom upravljanju granicom
66500.00 66500.00 0
3.25. Vize
3.25.47. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Primeniti sa preciznošću pravila i procedure za izdavanje viza
Broj izdatih viza od GP-a MUP
Č4 2018 AU o izdavanju viza na GP
1300.00 1300.00 0
3.25.48. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Primeniti sa preciznošću pravila i procedure za izdavanje viza
Broj izdatih viza državljanima trećih zemalja od strane konzulata i diplomatskih predstavništva Republike Kosovo
MIP Č4 2018 AU o izdavanju viza na GP
647075.52 647075.52 0
3.25. Bezbednost dokumenata
3.25.49. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Poboljšati sigurnost dokumenata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i domaćeg zakonodavstva
Broj inspekcija u oblasti civilnog statusa i civilne registracije, u odnosu na isti period prethodne godine
MUP Č4 2018 AU o inspektoratu ACR-a
37568.00 37568.00 0
3.25.50. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Poboljšati sigurnost dokumenata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i domaćeg zakonodavstva
Broj inspekcija u COD, u odnosu na isti period prethodne godine
MUP Č4 2018 AU o inspektoratu ACR-a
1000.00 1000.00 0
3.25.51. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Poboljšati sigurnost dokumenata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i domaćeg zakonodavstva
Broj inspekcija u konzulatima, u odnosu na isti period prethodne godine
MUP MIP Č4 2018 Zakon o civilnom statusu, AU o inspektoratu ACR-a
5564.00 5564.00 0
3.25.52. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Poboljšati sigurnost dokumenata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i domaćeg zakonodavstva
Broj primedbi i preporuka izdatih od Inspektorata ACR u odnosu na isti period prethodne godine
MUP Č4 2018 Zakon o civilnom statusu, AU o inspektoratu ACR-a
36768.00 36768.00 0
3.25. Azil
3.25.53. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Obezbediti odgovarajuće uslove za adekvatan tretman azilanata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i
Broj zahteva za međunarodnu zaštitu
MUP Č4 2018 Zakon o azilu 13200.00 13200.00 0
|384
transponovanog zakonodavstva
3.25.54. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Obezbediti odgovarajuće uslove za adekvatan tretman azilanata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i transponovanog zakonodavstva
Broj usvojenih, odbijenih zahteva i broj predmeta sa prekidom postupka
MUP MUP Č4 2018 Zakon o azilu 15500.00 15500.00 0
3.25.55. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Obezbediti odgovarajuće uslove za adekvatan tretman azilanata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i transponovanog zakonodavstva
Broj odluka Nacionalne komisije za izbeglice
MUP Č4 2018 Zakon o azilu 1200.00 1200.00 0
3.25.56. Sprovođenje člana 85. SSP-a
Obezbediti odgovarajuće uslove za adekvatan tretman azilanata, osiguravajući primenu odredbi SSP-a i transponovanog zakonodavstva
Broj prihvaćenih i tretiranih azilanata u Centru za azil
MUP Č4 2018 Uredba o Azilskom centru
92700.00 92700.00 0
3.25. Migracija
3.25.57. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastaviti napore u sprečavanju neredovne migracije
Broj operativnih planova MUP Č4 2018 Strategija o migraciji
67000.00 67000.00 0
3.25.58. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Nastaviti napore u sprečavanju neredovne migracije
Broj uhapšenih lica zbog ilegalnog prelaska granice
MUP Č4 2018 Strategija o migraciji
67000.00 67000.00 0
3.25.59. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Dodatno poboljšanje međunarodne saradnje u oblasti readmisije
Broj ponovo prihvaćenih lica MUP Č4 2018 Zakon o readmisiji
36000.00 36000.00 0
3.25.60. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj reintegrisanih učenika u školski sistem
MONT MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
6000.00 6000.00 0
3.25.61. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj učenika korisnika kurseva jezika i dodatne nastave
MONT MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
11000.00 11000.00 0
|385
3.25.62. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj odobrenih i izvršenih poslovnih planova;
MRSZ MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
1816000.00 1816000.00 0
3.25.63. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj lica koja su učestvovala na stručnim obukama
MRSZ MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
16720.00 16720.00 0
3.25.64. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj zaposlenih repatriranih lica MRSZ MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
450000.00 450000.00 0
3.25.65. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj ugroženih lica koja imaju koristi od fonda
MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
56000.00 56000.00 0
3.25.66. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Usredsrediti se na održivu reintegraciju ponovo prihvaćenih lica
Broj vraćene i re integrisane dece bez pratnje
MUP MRSZ Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
3500.00 3500.00 0
3.25.67. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Obezbediti efikasnu proceduru za tretman stranaca sa nezakonitim boravkom na Kosovu
Broj uhapšenih lica tretiranih u Centru za smeštaj stranih lica
MUP Č4 2018 Uredba o reintegraciji repatriranih lica
12000.00 12000.00 0
3.25.68. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Obezbediti efikasnu proceduru za tretman stranaca sa nezakonitim boravkom na Kosovu
Broj izvršenih inspekcija na teritoriji Kosova sa ciljem sprečavanja i identifikacije neredovnih emigranta
MUP Č4 2018 Zakon o strancima
86800.00 86800.00 0
3.25.69. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Poboljšati saradnju organa na sprečavanju i borbu protiv neredovne migracije
Broj kosovskih azilanata u zemljama EU-a (Uporedivi statistički podaci)
MUP Č4 2018 500.00 500.00 0
3.25.70. Sprovođenje člana 85, 86, 87. i 88. SSP-a
Poboljšati saradnju organa na sprečavanju i borbu protiv neredovne migracije
Broj stranih lica vraćenih u zemljama porekla
MUP Č4 2018 AU o vraćanju stranaca
26000.00 26000.00 0
3.25. Borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma
3.25.71. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Broj razmenjenih informacija: - Broj primljenih izveštaja o sumnjama za finansiranje terorizma; - Broj analiziranih slučajeva u vezi finansijskih aktivnosti radikalnih i ekstremističkih pojedinaca ili grupa
MUP MF, TSK OAK APK
Č4 2018 Nacionalna strategija Republike Kosovo za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca,
3550.00 3550.00 0
|386
finansiranja terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018
3.25.72. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Broj istraženih slučajeva za pranje novca i finansiranje terorizma
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv terorizma
33500.00 33500.00 0
3.25.73. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Broj operacija MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv terorizma
2750.00 2750.00 0
3.25.74. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Broj podignutih optužnica za pranje novca i finansiranje terorizma
TSK Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
65419.20 65419.20 0
3.25.75. Sprovođenje člana 89. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Broj prvostepenih i drugostepenih presuda i podaci u vezi sa presudama (oslobađanja/kažnjavanja, itd)-
SSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25. Borba protiv narkotika
3.25.76. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv narkotika
Broj krivičnih prijava MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv narkotika
66500.00 66500.00 0
3.25.77. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv narkotika
Broj operacija MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv narkotika
264500.00 264500.00 0
3.25.78. Sprovođenje člana 90. SSP-a u oblasti borbe protiv narkotika
Istraga i efikasno gonjenje protiv ilegalnih droga i njihovih perkursora
Broj podignutih optužnica za krivična dela ilegalnih droga i njihovih perkursora
TSK
Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
126960.00 126960.00 0
3.25.79. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Istraga i efikasno gonjenje protiv ilegalnih droga i njihovih perkursora
Broj prvostepenih i drugostepenih presuda i podaci o presudama (oslobađanja/kažnjavanja, itd)
SSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25.80. Sprovođenje člana 90. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv narkotika
Količina i vrsta zaplenjene droge MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv narkotika
66500.00 66500.00 0
3.25. Borba protiv organizovanog kriminala i policijska saradnja
3.25.81. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe
Broj istraga, krivičnih prijava i operacija
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv
5500.00 5500.00 0
|387
protiv organizovanog kriminala i korupcije
organizovanog kriminala
3.25.82. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj razmenjenih informacija i zajedničkih međunarodnih informacija
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv organizovanog kriminala
5500.00 5500.00 0
3.25.83. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj označenih slučajeva u okviru top slučajeva organizovanog kriminala i korupcije
TSK Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
13608.00 13608.00 0
3.25.84. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj podignutih optužnica u vezi sa top slučajevima organizovanog kriminala i korupcije
TSK
Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
126960.00 126960.00 0
3.25.85. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Efikasno istraživanje i gonjenje protiv prekograničnog organizovanog kriminala i teških zločina
Broj podignutih optužnica za krivična dela prekograničnog organizovanog kriminala i teških zločina
TSK
Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
507840.00 507840.00 0
3.25.86. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj prvostepenih i drugostepenih presuda i podaci o presudama
SSK TSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25.87. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Približna vrednost zaplenjene imovine
SSK TSK Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25.88. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj žrtava trgovine ljudskim bićima tretiranih u skloništima
MRSZ Č4 2018 99500.00 99500.00 0
3.25.89. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj trgovine ljudskim bićima i krivičnih prijava protiv trgovine ljudskim bićima
MUP Č4 2018 Strategija protiv trgovine ljudskim bićima
60000.00 60000.00 0
3.25.90. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj prvostepenih i drugostepenih presuda u vezi sa TLJB i krijumčarenjem emigrantima, i podaci o presudama (kažnjavanja, oslobađanja, itd)
SSK Č4 2018
3.25.91. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije
Broj repatriranih žrtava trgovine ljudskim bićima u zemljama porekla
MUP Č4 2018 Strategija protiv trgovine ljudskim bićima
66500.00 66500.00 0
|388
3.25.91. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Nastavak institucionalnih reformi i izgradnja institucionalnih kapaciteta u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, sa ciljem primene odredbi SSP-a i usklađenog zakonodavstva
Broj kompenzovanih žrtava MP Č4 2018 21000.00 21000.00 0
3.25. Borba protiv terorizma
3.25.92. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv terorizma
Broj razmenjenih informacija sa domaćim i međunarodnim institucijama.
Č4 2018 Strategija za borbu protiv terorizma
14200.00 14200.00 0
3.25.93. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv terorizma
Broj istraženih predmeta i krivičnih prijava
MUP Č4 2018 Strategija za borbu protiv terorizma
67000.00 67000.00 0
3.25.94. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv terorizma
Broj podignutih optužnica za krivična dela terorizma
Č4 2018 Godišnji plan rada Državnog tužioca
368640.00 368640.00 0
3.25.95. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv terorizma
Broj presuda za terorizam i podaci o njima
Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25.96. Sprovođenje člana 91. SSP-a
Dokazati konkretne rezultate u oblasti borbe protiv terorizma
Č4 2018 308976.00 308976.00 0
3.25. Međunarodna pravna saradnja u krivičnim i civilnim pitanjima
3.25.97. Sprovođenje člana 83. SSP-a
Ojačati međunarodnu pravnu saradnju
Broj obrađenih i prosleđenih predmeta u pitanjima međunarodne pravne saradnje, uključujući i sa Srbijom
MP Č4 2018 Strateški razvojni plan MP MD 2018-2021
48000.00 48000.00 0
3.26. Poglavlje 25 acquis-a: Nauka i istraživanja
3.26. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.26. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
3.26.1. Sprovođenje člana 107. SSP-a
Učešće u programu EU-a Horizon 2020
Projektni zadaci za NTK (Nacionalne tačke kontakta), izrađeni
MONT Č2 Horizon 2020, SPOK 2017-2021
19657.12 19657.12 0
3.26. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
.27. Poglavlje 26 acquis-a: Obrazovanje i kultura
3.27. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
|389
3.27. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
3.27.1. Sprovođenje člana 118. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta i povećanje uključenosti dece u predškolsko obrazovanje
Kurikulum za predškolsko obrazovanje (doba od 0-5 godina) u 7 predškolskih institucija, pilotiran
MONT MJU Č4 SPOK 2017-2021 Nacionalna strategija za razvoj
74832.00 14872.00 59960
3.27.2. Sprovođenje člana 118. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta i povećanje uključenosti dece u predškolsko obrazovanje
8 javnih predškolskih institucija, izgrađena
MONT MJU Č4 SPOK 2017-2021 Nacionalna strategija za razvoj, ERA
5358168.40 1358168.40 4000000
3.27. Primena
3.27.3. Sprovođenje člana 118. SSP-a
Primena kurikularnih dokumenata i novih nastavnih programa u preduniverzitetskom obrazovanju
Novi predmetni programi za razrede 3, 8, 11, na albanskom jeziku, i predmetni program na Albanskom jeziku za 3 razred za učenike ne albanske zajednice (Srba, Bošnjaka, RAE, Turaka), izrađeni
MONT Č2 Program Vlde Republike Kosovo 2017-2021; Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017-2021
170624.00 170624.00 0
3.28. Poglavlje 27 acquis-a: Životna sredina
3.28. Okvir politika
3.28.1. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Dalji razvoj politika za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha
Akcioni plan o kvalitetu vazduha, usvojen
MŽSPP MER MF MEI MTI MI
Č2 2018 Zakon br. 03/L-160 o zaštiti vazduha od zagađenja
8100.00 8100.00 0
3.28.2. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje sistema upravljanja otpadom na Kosovu
Plan za upravljanje otpadom, pripremljen 2018 - 2020, izrađen
MŽSPP KP Č3 2018 Zakon br. 04/060 o otpadu i Strategija Republike Kosovo za upravljanje otpadom 2013-2022
35840.00 35840.00 0
3.28.3. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje politika za zaštitu prirodnih vrednosti- biodiverziteta
1. Akcioni plan o biodiverzitetu 2016-2020, odobren
MŽSPP KP MPŠRR MTI
Č4 2018 Zakon br. 03/L-233 o zaštiti prirode
34020.00 34020.00 0
3.28.4. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje politika za pošumljavanje golih površina
Nacionalni plan o pošumljavanju golih površina 2016-2025, odobren
MPŠRR MŽSPP MALS APP
Č1 2018 810.00 810.00 0
|390
3.28.5. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje politika za upravljanje nacionalnim parkovima "Prokletije" i "Šar"
4 detaljna regulatorna plana za treće zaštićene zone nacionalnih parkova, odobreni
MŽSPP MPŠRR MI Č4 2018 9720.00 9720.00 0
3.28.6. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje politika za klimatske promene
Strategija i Akcioni plan o klimatskim promenama, odobreni
MŽSPP KP MER MF MEI MTI MI
Č4 2018 Zakon br. 03/L-025 o zaštiti životne sredine Strategija o klimatskim promenama 2014-2024
102200.00 5400.00 96800
3.28.7. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Integracija smanjenja rizika u politikama i razvojnim planovima
Izrada funkcija hitne podrške (FHP-ova) u skladu sa Planom nacionalnog reagovanja
MUP AEU MI MPŠRR
Č2 2018 Zakon br. 04/L-27 o zaštiti od prirodnih i drugih nesreća Integrisani sistem hitnog upravljanja (2010) Plan nacionalnog reagovanja (2010)
2430.00 2430.00 0
3.28.8. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Dalji razvoj politika za zaštitu prirode
1. Crvena knjiga faune, objavljena
MŽSPP MPŠRR Č4 2018 Zakon br. 03/L-233 o zaštiti prirode
19960.00 15000.00 4960
3.28.9. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Č4 2018 40240.00 6480.00 33760
3.28. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
3.28.10. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Izgradnja institucionalnih kapaciteta o kontroli zagađenja vazduha
1. Broj obučenih službenika za kontrolu zagađenja vazduha.
MŽSPP EKK MER MI
Č4 2018 Zakon br. 03/L-160 o zaštiti vazduha od zagađenja
12960.00 12960.00 0
3.28. Primena
3.28.11. Sprovođenje člana 115, 116. i 117. SSP-a
Poboljšanje sistema nadzora (kontrole) kvaliteta vazduha i instaliranje softvera
Centralni softver za izveštavanje podataka koji se objavljuju u realno vreme, instaliran
MŽSPP MJU Č2 2018 Zakon br. 03/L-160 o zaštiti vazduha od zagađenja Strategija i Akcioni plan o
20000.00 20000.00 0
|391
kvalitetu vazduha
3.29. Poglavlje 28 acquis-a: Zaštita potrošača i zaštita zdravlja
3.29. Okvir politika
3.29. Zaštita potrošača
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.29. Zaštita javnog zdravlja
3.29.1. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Razvoj politika i standarda za zdravstvene usluge
Pet (5) kliničkih vodiča, odobrena
MZ BUKUK Č4 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
12500.00 9750.00 2750
3.29.2. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Razvoj politika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
Strategija o primarnoj zdravstvenoj zaštiti
MZ Č4 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
36800.00 36800.00 0
3.29.3. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Izrada strateškog plana o edukaciji i zdravstvenom promovisanju
Strateški plan za promociju i zdravstvenu edukaciju, usvojen
MZ KP MF
Č2 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
36800.00 36800.00 0
3.29.4. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Razvoj politika za rešavanje problema retkih bolesti
Koncept dokumenat o retkim bolestima, usvojen
MZ UBKSK Č4 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
15000.00 15000.00 0
3.29.5. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Izrada strateškog plana o zdravlju majke i deteta
Strateški plan o zdravlju majke i deteta, usvojen
MZ KP MF
Č4 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
36800.00 36800.00 0
3.29. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
3.29. Zaštita potrošača
3.29.6. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Izgradnja ljudskih kapaciteta Saveta za zaštitu potrošača
Sledeći novi članovi: 1 član iz CBK-a 1 član iz Regulatornog autoriteta usluge vode 1 član iz RAEPK-a 1 član iz Regulatora energije 1 iz Nezavisne komisije za medije dodatih na listi Saveta za zaštitu potrošača
MTI CBK RAEPK RAUV AE NKM
Č2 2018 Program za zaštitu potrošača 2016-2020
4700.00 2700.00 2000
3.29. Zaštita javnog zdravlja
3.29.7. Sprovođenje člana 106. SSP-a
Razvoj Sistema zdravstvenog informisanja
Hardver prostiran u 65% zdravstvenih ustanova
MZ Č4 2018 Zdravstvena sektorska strategija 2017-2021
0.00 0.00 0
3.29. Primena
3.29. Zaštita potrošača
|392
3.29.8 Sprovođenje člana 81. SSP-a
Povećanje učešća udruženja potrošača i relevantnih aktera u oblasti zaštite potrošača
Najmanje tri promotivne aktivnosti za zaštitu potrošača, realizovane
MTI MZ Č2 2018 2000.00 2000.00 0
3.29. Zaštita javnog zdravlja
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.30. Poglavlje 29 acquis-a: Carinska unija
3.30. Okvir politika
3.30.1. Sprovođenje članova 17, 18, 19, 39, 48, 75, 93, 104 i Protokola 3 SSP-a
Pregled Strateškog plana 2019-2021
Strateški plan 2019 -2021, završen
MF CK Č4 2018 Akcioni plan Vlade, Akcioni plan MF-a
6300.00 6300.00 0
3.30.2. Sprovođenje članova 17, 18, 19, 39, 48, 75, 93, 104 i Protokola 3 SSP-a
Merenje Blueprint-a za Carine
Izveštaj sa identifikovanim nedostacima i potrebama, završen
MF CK Č3 2018 Carinski Blueprint EU-a
117000.00 117000.00 0
3.30. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.30. Primena
3.30.3. Sprovođenje članova 17, 18, 19, 39, 48, 75, 93, 104 i Protokola 3 SSP-a
Nastavak borbe protiv sive ekonomije
Broj zajedničkih operacija Carine sa drugim lokalnim institucijama kao što su: PK , tužilaštvo, i drugi akteri sprovođenja zakona, povećan u odnosu na prethodni period
MF CK KP DT PAK
Č4 2018 Strateški plan Carine 2015-2018, Strategija za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma 2014-2018, Izveštaj EK-a o Kosovu 2016. god.
450000.00 450000.00 0
3.30.4. Sprovođenje članova 17, 18, 19, 39, 48, 75, 93, 104 i Protokola 3 SSP-a
Nastavak borbe protiv sive ekonomije
Broj otkrivenih slučajeva koji je povećan u odnosu na prethodni period
MF CK Č4 2018 Strateški plan Carine 2015-2018, Strategija za sprečavanje i borbu protiv sive ekonomije, pranja novca i finansiranja terorizma
96000.00 96000.00 0
|393
2014-2018, Izveštaj o zemlji 2016. god.
3.31. Poglavlje 30 acquis-a: Spoljni odnosi
3.31. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.31. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.31. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.32. Poglavlje 31 acquis-a: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
3.32. Okvir politika
3.32.1. Sprovođenje člana 11 i 15 SSP-a
Sprovođenje obaveza u okviru političkog dijaloga Kosovo-EU
Strategija za inostrane poslove, usvojena
MIP Č4 2018 GPRV 2018 900.00 900.00 0
3.32.2. Sprovođenje člana 11 i 15 SSP-a
Sprovođenje obaveza u okviru političkog dijaloga Kosovo-EU
Akcioni plan za efikasnije odvijanje političkog dijaloga između RKS i EU, usvojen
MIP Č2 2018 600.00 600.00 0
3.32.3. Sprovođenje člana 11 i 15 SSP-a
Dalje poboljšanje okvira politika u oblasti civilnog demokratskog nadzora oružanih snaga
Nacionalna strategija za bezbednost, usvojena
KP MKSB MUP MIP MP KOA MF
Č2 2018 Analiza pregleda bezbednosnog sektora
35000.00 35000.00 0
3.32. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.32. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.33. Poglavlje 32 acquis-a: Finansijska kontrola
3.33. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.33. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
3.33.1. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Obuka za menadžere svih institucija za sprovođenje upravljačke odgovornosti
Broj obuka i učesnika MF KIJA Č4 2018 Strategija za UKJF i UJF
5400.00 5400.00 0
3.33.2. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Obuka Unutrašnjih Revizora (UR) u programu kontinuiranog profesionalnog obrazovanja
Broj obuka i učesnika MF KIJA Č4 2018 Strategija za UKJF i UJF
16920.00 16920.00 0
3.33. Primena
|394
3.33.3. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Nadzor subjekata izabranog javnog sektora
10 budžetske organizacije (OB) praćena
MF Č4 2018 Strategija za UKJF i UJF
6750.00 6750.00 0
3.33.4. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Nadzor izabranih jedinica unutrašnje revizije (JUR)
10 praćenih jedinice unutrašnje revizije
MF Č4 2018 Strategija za UKJF i UJF
13395.00 13395.00 0
3.33.5. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Dalje poboljšanje funkcije pregleda kvaliteta unutrašnje kontrole javnih finansija (UKJF)
Analiza sprovođenja upravljanja rizikom sa ciljem identifikacije i preduzimanja mera koje mogu povećati prijem / praktičnu upotrebu, završena
MF Č4 2018 Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici 2017
24400.00 2250.00 22150
3.33.6. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Obezbediti sistematsko praćenje preporuka spoljne revizije
Broj sprovedenih preporuka od BO-a, povećan u odnosu na prethodnu godinu
NKR Č4 2018 Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici 2017
42775.00 42775.00 0
3.33.7. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta obaveznih revizija o regularnosti i ne- statutarnih revizija učinka
Broj stručnih obuka prema SNA, održana
NKR Č4 2018 Zaključci pododbora o ekonomiji, finansijskim pitanjima i statistici 2017
27000.00 27000.00 0
3.33.8. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta obaveznih revizija o regularnosti i ne-statutarnih revizija učinka
Broj revizija koja koriste IDEA softver za analitički pregled i uzimanje uzoraka, povećan
NKR Č4 2018 Zaključci pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017, Izveštaj o zemlji
15494.90 15495.00 0
3.33.9. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Poboljšanje kvaliteta obaveznih revizija o regularnosti i ne- statutarnih revizija učinka
Broj stručnih obuka za revizore učinka, održan
NKR Č4 2018 Zaključci pododbora za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017, Izveštaj o zemlji
6750.00 6750.00 0
3.33.10. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Postavljanje osnova saradnje sa Nacionalnom kancelarijom revizije Švedske (SNAO), sa ciljem jačanja kapaciteta
Priručnik o revizijama usklađenosti, izrađen
NKR Č4 2018 5400.00 5400.00 0
|395
za reviziju i davanje mišljenja o revizijama usklađenosti
3.33.11. Sprovođenje člana 97. SSP-a
Izvršenje revizija učinka i Informacione tehnologije
Broj revizija učinka i IT-a, povećan
NKR Č4 2018 Zaključci pod-komiteta za ekonomiju, finansijska pitanja i statistiku 2017
73710.00 73710.00 0
3.34. Poglavlje 33 acquis-a: Finansijske i budžetske odredbe
3.34. Okvir politika
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.34. Institucionalne reforme i izgradnja institucionalnih kapaciteta
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.34. Primena
Nijedna mera nije predviđena u ovom delu.
3.35. Poglavlje 34 acquis-a: Institucije
Program ne pokriva ovo poglavlje u ovoj fazi pristupanja EU-a.
3.36. Poglavlje 35 acquis-a: Ostala pitanja
Program ne pokriva ovo poglavlje u ovoj fazi pristupanja EU-a.
UKUPNO (budžet) 228,078,035
198,078,071
29,999,964