Izveštaj br. ACS9351

Republika Kosovo Kosovo – Pregled javnih finansija

Fiskalne strategije za mladu naciju Jun 2014 Odeljenje za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Region Evrope i Centralne Azije

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Standardno odricanje od odgovornosti:

.

Ovaj material je proizvod osoblja Međunarodne banke za obnovu i razvoj/Svetske Banke. U njemu izneseni nalazi, tumačenja i zaključci ne odražavaju nužno stavove Izvršnih direktora Svetske Banke, niti vlada koje oni predstavljaju. Svetska Banka ne garantira tačnost podataka sadržanih u ovom materijalu. Granice, boje, nazivi i ostale informaciije prikazane na mapama u ovom materijalu ne impliciraju nikakav sud Svetske Banke u vezi s pravnim statusom bilo koje teritorije, niti potvrđivanje ili prihvatanje tih granica.

.

Izjava o autorskim pravima:

.

Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravima. Kopiranje i/ili prenošenje dijela ili kompletnog materijala bez dopuštenja predstavlja kršenje važećeg zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj/Svetska banka potiče diseminaciju svojih radova i uobičajno u kratkom roku daje dopuštenje za korištenje dijelova rada. Za dopuštenje za kopiranje ili štampanje bilo kojeg dijela ovo rada, molimo uputite zahtjev s potpunim informacijama na Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, tel. 978-­­750-­­8400, fax 978-­­750-­­4470, http://www.copyright.com/. Svi ostali upiti o pravima i licencama, uključujući supsidijarna prava, se mogu uputiti na Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, fax 202-522­2422, e-mail pubrights@worldbank.org.

VALUTA I EKVIVALENTNE JEDINICE

Valuta= Evro

€ 1.00 = SAD $ 1.37

(Od 3 marta, 2014)

FISKALNA GODINA

1 januara – 31 decembar

MERE I JEDINICE

Metrični sistem

PB Platni bilans MONT Ministarstvo obrazovanja nauke i tehnologije

CBK Centralna banka Republike Kosovo MUZZO Model uticaja Zakona o zdravstvenom

osiguranju

OSU Obuhvatanje i skladištenje ugljenika MF Ministarstvo finansija

ZND Zajednica nezavisnih država MZ Ministarstvo zdravlja

PD Porez na dobit preduzeća SROR Srednjoročni radni okvir rashoda

IPC Indeks potrošačkih cena MV Mega Vat

DG Daljinsko grejanje NAPEE Nacionalni akcioni plan za energetsku

efikasnost

ECA Evropa i centralna Azija NVO Ne-vladine organizacije

ORD Obrazovanje u ranom detinjstvu NPISD Ne- profitne institucije koje služe

domaćinstvima

EE Energetska efikasnost NAPOE Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju

FHL Fond za hitnu likvidnost OESR Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

ISMO Informacioni sistem u menadžmentu

obrazovanja

ISI Iz svojih izvora (iz svog džepa)

NDE Ne-dostavljena energija SP Sopstveni prihodi

RKE Regulatorna kancelarija za energetiku FGS Finansiranje po glavi stanovnika

POG Posebni obrazovni grantovi PJR Pregled javnih rashoda

EU Evropska Unija PJF Pregled javnih finansija

DSI Direktne strane investicije PZN Primarna zdravstvena nega

BJR Bivša Jugoslovenska Republika PISA Program za međunarodno ocenjivanje učenika

BDP Bruto domaći proizvod PLD Porez na lični dohodak

BSU Bruto stopa upisa PIZP Percepcija o implementaciji Zakona o porezu

VK Vlada Kosova PKM Paritet kupovne moći

GPS Sistem za globalno pozicioniranje PTK Pošta i Telekomunikacije Kosova

GVS Giga Vat po satu OBUN Odnos u broju učenika i nastavnika

APD nketa o potrošnji domaćinstava OE Obnovljiva energija

FZO Fond zdravstvenog osiguranja ZP Zahtev za predloge

ZZO Zakon o zdravstvenom osiguranju SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

HIV Virus humane imunodeficijencije SBA Stend-baj ranžman

VPŠ Viša pedagoška škola SSS Standardna stopa smrtnosti

MBOR Međunarodna banka za obnovu i razvoj JIE Jugoistočna Evropa

IBPO Integrisana baza podataka u obrazovanju SFRJ Socijalistička Federativna Republika

Jugoslavija

MMF Međunarodni monetarni fond MSP Mala i srednja preduzeća

IT Informaciona tehnologija PNO Program nadgledanja osoblja

KAS Kosovska agencija za statistiku DP ruštvena preduzeća

KEDS Kosovska kompanija za distribuciju i

nabavku električne energije

PUK Poreska uprava Kosova

KEK Kosovska korporacija za električnu

energiju

TB Tuberkuloza

KESIT Metoda uticaja na energetski sektor na

Kosovu

UJR Ukupni javni rashod

KFOS Kosovska fondacija za otvoreno društvo UKCK Univerzitetski klinički centar Kosova

KfW Kreditanstalt für Wiederaufbau UK Ujedinjeno Kraljevstvo

KOPST Kosovski operater prenosa, sistema i

tržišta

UN Ujedinjene Nacije

KZK Kosovski zaštitni korpus UNICEF ečiji fond Ujedinjenih nacija

KPŠF Kosovski Penzioni Štedni Fond UNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih

nacija na Kosovu

ENK Elektrana Novo Kosovo USAID merička agencija za međunarodni razvoj

KVs Kilo Vat po satu PDV Porez na dodatu vrednost

ARS Anketa o radnoj snazi ISB Institut Svetske banke

ZUJFO Zakon o upravljanju javnim finansijama i

odgovornosti

PSE Pregled svetske ekonomije

JVPO Jedinica za velike poreske obveznike SZO Svetska zdravstvena organizacija

Zamenik predsednika:

Direktor u zemlji:

Vd. Direktora u sektoru:

Menadžer sektora:

Rukovodioci radnog tima:

Laura Tuck, ECAVP

Ellen Goldstein, ECCU4

Roumeen Islam, ECSPE

Satu Kahkonen, ECSPE

Agim Demukaj, ECSPE

Simon Davies, ECSPE

ZAHVALNOST

Ovaj izveštaj je pripremljen od strane tima Svetske banke koji je radio na Kosovu tokom 2013. Glavni

autori su bili Agim Demukaj i Simon Davies, podržani od strane tematskog tima koji se sastojao od

Munaver Khvaja i Sandeep Bhattacharya (prihodi); Rhedon Begolli i Karuna Phillips (energetski sektor);

Baher El-Hifnavi i Robin Carruthers (transport); Lucas Gortazar i Flora Kelmendi (obrazovanje); Karen

Stephanie Coulibaly, Aneesa Arur i Marvin Ploetz (zdravstvo); Anita Schvarz i Aylin Isik-Dikmelik

(socijalna zaštita); i Agim Demukaj (Uvod i ekonomski sadržaj kao i Fiskalni izazovi). Kim Murrell nam

je uz uređivanje uveliko pomogla da se pripremi bolji izveštaj.

Tim Svetske banke je iskreno zahvalan Vladi Kosova na bliskoj saradnji tokom pripreme ovog izveštaja.

Konkretno, zahvaljujemo se visokim zvaničnicima u Ministarstvu finansija, Ministarstvu zdravlja,

Ministarstvu obrazovanja, Ministarstvu rada i socijalnog staranja, Ministarstvu infrastrukture i

Regulatornoj kancelariji za energetiku. Posebnu zahvalnost izražavamo i Satu Kahkonen, Yvonne

Tsikata, Abebe Adugna i Roumeen Islam iz Svetske banke, koji su nam pružili stalnu podršku, smernice i

tehničke savete.

Korisni komentari su primljeni u septembru 2013 tokom jednodnevne radionice, zajednički organizovane

od strane Ministarstva finansija, Ministarstva zdravlja, Ministarstva obrazovanja, Ministarstva rada i

socijalnog staranja i Svetske banke. im bi takođe želeo da se zahvali sledećim recenzentima na veoma

korisnim komentarima i savetima: Raymond Bourdeaux (Rukovodilac sektora, Svetska banka); Villiam

Dillinger (konsultant Svetske banke); Borko Handjinksi (Viši ekonomista, Svetska banka); Ranjit Lamech

(Menadžer sektora, Svetska banka); Dino Merotto (Rukovodeći ekonomista, Svetska banka); Jacques

Miniane (Šef misije na Kosovu, MMF); Valmira Rexhebeqaj (Direktor, Odeljenje za makroekonomsku

politiku i upravljanje Ministarstva finansija Kosova); Heather Vorley (Viša službenica za komunikaciju,

Svetska banka); Katelijn Van den Berg (Viši ekspert za pitanja životne sredine, Svetska banka); i

UNICEF Kosovo.

Konačno, ekipa želi da zahvali Ellen Goldstein, Regionalnoj direktorici za Jugoistočnu Evropu, i Jan-

Peter Oltersu, direktoru za Kosovo, za njihove dragocene savete i smernice i Mismake Galatis za njihovu

podršku tokom pripreme ovog izveštaja.

SADRŽAJ

KRATAK PREGLED .................................................................................................................................................. i

A. SADRŽAJ ............................................................................................................................................................ I

B. IZAZOVI ............................................................................................................................................................ II

Nezaposlenost i siromaštvo .............................................................................................................................. ii

Mlada demografska slika ................................................................................................................................ iii

Prihodi i energija ............................................................................................................................................. iv

C. POVE JE EFIK S OS I J V E PO ROŠ JE .................................................................................................... V

D. UNAPREĐENJE IZDVAJANJA ZA JAVNU POTROŠNJU ......................................................................................... VII

E. ZAKLJUČAK ...................................................................................................................................................... X

F. Tabela sa tri najbitnije preporuke po sektoru ......................................................................................................... xi

POGLAVLJE 1. UVOD ............................................................................................................................................. 1

A. SADRŽAJ ........................................................................................................................................................... 1

B. IZAZOVI I PREPREKE NA PUTU KOSOVA KA NAPRETKU ...................................................................................... 1

Nezaposlenost, siromaštvo i zajednički prosperitet ..................................................................................2

Mlada demografska slika ...............................................................................................................................3

Energetska kriza koja se nazire ....................................................................................................................4

Smanjenje “prihoda sa granice” ..................................................................................................................4

C. PRITISCI POTROŠNJE NE ODGOVARAJU POTREBAMA ZEMLJE .............................................................................. 5

D. CILJEVI I DELOKRUG PREGLEDA JAVNIH FINANSIJA .......................................................................................... 6

POGLAVLJE 2. EKONOMSKI KONTEKST I FISKALNI IZAZOV ................................................................ 9

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................... 9

B. EKONOMSKI KONTEKST ..................................................................................................................................... 9

Makroekonomske osnove su pravilne ..........................................................................................................9

C. FISKALNE PERFORMANSE 2008 – 2013 ............................................................................................................ 12

Naslovni fiskalni brojevi su jasni ................................................................................................................ 12

Rast prihoda je čvrst, ali je usporen ........................................................................................................... 14

Efikasnost u potrošnji može da se poboljša .............................................................................................. 16

POGLAVLJE 3. ENERGIJA ................................................................................................................................. 21

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................. 21

B. PREGLED KOSOVSKOG ENERGETSKOG SEKTORA: PROIZVODNJA, DISTRIBUCIJA I GUBICI ................................ 22

C. PLA ANJE CENE NESAVRŠENOG ENERGETSKOG SEKTORA .............................................................................. 24

D. ISPUNJAVANJE RASTU E POTRAŽNJE: IZGRADNJA NOVIH PROIZVODNIH KAPACITETA ...................................... 27

E. UTICAJ OPCIJA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE: TRI SCENARIJA ............................................................................ 29

F. ZAŠTITI SIROMAŠNE OD ENERGETSKIH TROŠKOVA .......................................................................................... 35

G. PREPORUKE ..................................................................................................................................................... 38

POGLAVLJE 4. TRANSPORT .............................................................................................................................. 41

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................. 41

B. PREGLED SEKTORA TRANSPORTA .................................................................................................................... 41

C. INVESTICIJE U SEKTOR TRANSPORTA ............................................................................................................... 44

Ulaganja u transportnu infrastrukturu se brzo razvijaju, ali nisu usklađena sa potrebama ............. 44

Slaba efikasnost sredstava investiranih u transport ................................................................................. 47

D. POTREBE INVESTIRANJA U TRANSPORT ........................................................................................................... 48

Putevi .............................................................................................................................................................. 48

Železnice ......................................................................................................................................................... 50

E. IZVORI FINANSIRANJA ZA ODRŽAVANJE PUTEVA .............................................................................................. 52

F. PREPORUKE ...................................................................................................................................................... 55

POGLAVLJE 5. OBRAZOVANJE ........................................................................................................................ 57

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................. 57

Obrazovanje je bitno .................................................................................................................................... 58

B. TRENDOVI UPISA SE KRE U U DOBROM PRAVCU ............................................................................................. 61

C. RASHODI ZA OBRAZOVANJE NISU USREDSREĐENI NA UČENIKE ....................................................................... 64

D. PLATE NASTAVNIKA SU DOPRINELE RASTU POTROŠNJE U OBRAZOVANJU ....................................................... 66

E. KAPITACIJA FINANSIRANJA I OPŠTINSKA POREĐENJA ...................................................................................... 69

F. REZULTATI OBRAZOVANJA .............................................................................................................................. 72

G. DEMOGRAFSKE PROMENE MOGU DA DONESU UŠTEDU U FINANSIRANJU .......................................................... 74

H. PREPORUKE ..................................................................................................................................................... 75

POGLAVLJE 6. FINANSIRANJE ZDRAVSTVA, REFORMA SEKTORA, EFIKASNOST I JEDNAKOST 79

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................. 79

B. PREGLED ZDRAVSTVENOG SEKTORA ................................................................................................................ 80

C. REZULTATI U ZDRAVSTVU ............................................................................................................................... 81

D. PREGLED POTROŠNJE U ZDRAVSTVU NA KOSOVU ........................................................................................... 82

E. EFIKASNOST POTROŠNJE U ZDRAVSTVU .......................................................................................................... 85

F. POTROŠNJA U ZDRAVSTVU I FINANSIJSKA ZAŠTITA ......................................................................................... 87

G. FISKALNI UTICAJ ZDRAVSTVENE REFORME: FOKUS NA ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU .................................... 91

H. PREPORUKE ..................................................................................................................................................... 95

POGLAVLJE 7. SOCIJ L Z ŠT T ........................................................................................................... 97

A. GLAVNE PORUKE ............................................................................................................................................. 97

B. PREGLED MEHANIZAMA SOCIJALNE ZAŠTITE ................................................................................................... 97

C. FINANSIRANJE SOCIJALNE ZAŠTITE ................................................................................................................. 99

D. GLAVNI TRANSFERI SOCIJALNE ZAŠTITE ....................................................................................................... 100

Penzije ........................................................................................................................................................... 100

Beneficije na osnovu rata .......................................................................................................................... 101

Šema socijalne pomoći .............................................................................................................................. 102

E. BUDU E POTREBE SOCIJALNE ZAŠTITE .......................................................................................................... 105

Socijalna zaštita i energetika kao i modernizacija zdravstva .............................................................. 105

Beneficije na osnovu rata ........................................................................................................................... 106

Penzije .......................................................................................................................................................... 107

F. PREPORUKE ................................................................................................................................................... 108

POGLAVLJE 8. PORESKA POLITIKA I PRIHODI ....................................................................................... 109

A. GLAVNE PORUKE ........................................................................................................................................... 109

B. PORESKA POLITIKA JE RAZUMNA ALI POSTOJE RIZICI PRED NAMA ................................................................. 110

C. STRUKTURA JAVNIH PRIHODA NA KOSOVU – VISOKA ZAVISNOST OD CARINSKIH TAKSI ............................... 111

D. METODOLOGIJE KOJE SU UPOTREBLJENE ZA MERENJE NEFORMALNOG SEKTORA I POTENCIJALA ZA PRIHODE

............................................................................................................................................................................. ..113

Veličina neformalne ekonomije ................................................................................................................ 113

Poreska produktivnost ............................................................................................................................... 113

Analiza poreskih praznina ........................................................................................................................ 114

Izbegavanje poreza .................................................................................................................................... 115

Potencijal prihoda ...................................................................................................................................... 115

E. OKVIR REFORME PORESKE POLITIKE NA KOSOVU .......................................................................................... 116

ovećavajući pri ode od preduzeća i poreza na lični do odak građana ......................................... ..116

Osnažiti prikupljanje poreza na imovinu ................................................................................................ 119

ačanje prikupljanja domaćeg -a i akcize ...................................................................................... 120

obolšanje poreske uprave ........................................................................................................ ..................120

F. PREPORUKE ................................................................................................................................................... 122

POGLAVLJE 9. BUDŽ TU KOJI JE FOKUSIRAN NA POTREBE .................................................... 123

A. KA ČEMU TEŽI OVAJ BUDŽET? ........................................................................................................................ 124

Osnovni scenario – Status kvo ................................................................................................................... 124

Adaptivni scenario ...................................................................................................................................... 126

Scenario energetske krize .......................................................................................................................... 129

B. ZAKLJUČCI .................................................................................................................................................... 132

ANEKS 1: POD O OPŠT M ................................................................................................................... 133

ANEKS 2: TRANSPORT........................................................................................................................................ 135

ANEKS 3: OBRAZOVANJE.................................................................................................................................. 143

ANEKS 4: PRIHODI ...............................................................................................................................................155

ANEKS 5: MAKROEKONOMSKI INDIKATORI ............................................................................................. 156

REFERENCE .............................................................................................................................................................157

TABELE

Tabela 2.1. Glavni makroekonomski pokazatelji 2008-2015 ...................................................................................... 12 Tabela 2.2. Učinkovitost u prikupljanju prihoda 2008 – 2013 .................................................................................... 16 Tabela 2.3. Rashodi po ekonomskim kategorijama 2008-2013, % BDP ..................................................................... 16 Tabela 2.4. Rashodi po funkcionalnim kategorijama 2008-2013, % BDP .................................................................. 20 Tabela 3.1. Transferi vlade i donatora za KEK 2008– 2012 u hiljadama Evra ........................................................... 26 Tabela 3.2. Poređenje nemerljivih domaćinstava i merenje energetskih troškova Jedno-tarifnih domaćinstava ........ 37 Tabela 4.1. Poređenje gustine saobraćaja i putne infrastrukture ................................................................................. 42 Tabela 4.2. Pregled saobraćajnih nesreća 2002-2012 ................................................................................................. 43 Tabela 4.3. Kosovske investicije u infrastrukturu saobraćaja ...................................................................................... 45 Tabela 4.4. Standardi za ulaganja u infrastrukturu saobraćaja na Kosovu .................................................................. 46 Tabela 4.5. Poređenje stvarnih i poželjnih ulaganja u transport, 2007 do 2012 .......................................................... 46 Tabela 4.6. Poređenje A 6 i A 7 troškova izradnje sa ostalim autoputevima ............................................................... 47 Tabela 4.7. Potencijalno smanjeni troškovi uz aktivnosti prioritetnih lokalnih puteva ............................................... 49 Tabela 4.8. Testovi osetljivosti za Glavni projekat u razmotrenoj ekonomskoj proceni za A 6 .................................. 50 Tabela 4.9. Struktura prosečne cene goriva na Kosovu, 2012 ..................................................................................... 52 Tabela 4.10. Cene dizela i benzina na pumpama, SAD $ Centi po litru, tokom novembra 2012 ................................ 53 Tabela 6.1. Progresivnost ISI Isplata .......................................................................................................................... 89 Tabela 6.2. ISI isplate kao deo ukupne potrošnje ....................................................................................................... 89 Tabela 6.3. Postojanje i intenzitet Posledičnih ISI zdravstvenih isplata, 2009 i 2011 ................................................. 89 Tabela 6.4. Postojanje posledičnih isplata upotrebom praga od 40 odsto za potrošnju osim hrane............................. 90 Tabela 6.5. Uticaj na siromaštvo zbog zdravstenih troškova iz svojih izvora, 2009 i 2011 ........................................ 90 Tabela 7.1. Beneficije na osnovu rata ....................................................................................................................... 101 Tabela 8.1. Regionalno poređenje učinkovitosti poreza na prihod (Isključujući unapred plaćene poreze) 2011 ...... 117 Tabela 8.2. Stope poreza na imovinu u JIE (% vrednosti imovine) ........................................................................... 119 Tabela 9.1. Ključne pretpostavke za svaki scenario .................................................................................................. 131

PRIKAZI

Prikaz 1.1: Stope siromaštva na Kosovu, 2009-2011* .................................................................................................. 3 Prikaz 1.2. Stope ekstremnog siromaštva na Kosovu, 2009-2011* ............................................................................... 3 Prikaz 1.3. Piramida stanovništva, 2011 ........................................................................................................................ 4 Prikaz 2.1. Doprinos rastu 2008-2012 ......................................................................................................................... 10 Prikaz 2.2. Kriva učestalosti rasta, 2006-2011 ............................................................................................................ 10 Prikaz 2.3. Pozajmice i depoziti, 2008–12 ................................................................................................................... 11 Prikaz 2.4. Indikatori finansija u zdravstvu ................................................................................................................. 11 Prikaz 2.5. Izvori finansiranja deficita ......................................................................................................................... 12 Prikaz 2.6. Učinkovitost u prihodima 2004-2013 ........................................................................................................ 14 Prikaz 2.7. Ukupni prihodi od poreza u JIE, % BDP ................................................................................................... 15 Prikaz 2.8. Prikupljanje poreza po mestu, % Ukupnog prihoda od poreza ................................................................. 15 Prikaz 2.9. Struktura rashoda u Jugoistočnoj Evropi .................................................................................................. 18 Prikaz 2.10. Odabrani rashodi po funkcionalnoj klasifikaciji u 2012, % BDP-a ......................................................... 18 Prikaz 3.1. Proizvodnja energije, 2012 ........................................................................................................................ 22 Prikaz 3.2. Prozivodnja energije i ................................................................................................................................ 22

Prikaz 3.3. Protok energije, 2012 ................................................................................................................................. 23 Prikaz 3.4. Gubici u distribuciji u % ............................................................................................................................ 23 Prikaz 3.5. Trajanje i učestalost prekida u sistemu, 2012 ............................................................................................ 24 Prikaz 3.6. Prosečna ponuda i potražnja za energijom po satu, MV po satu 2012 ...................................................... 24 Prikaz 3.7. Procenjeni gubici u prenosu i distribuciji, u milionima €, 2012 ................................................................ 25 Prikaz 3.8. Cena i kvantitet uvoza 2008-2012, ............................................................................................................ 25 Prikaz 3.9. Dostava i potražnja za električnom energijom, GV po satu ...................................................................... 31 Prikaz 3.10. Procenjeni izvoz i uvoz, GV po satu ....................................................................................................... 32 Prikaz 3.11. Procenjena cena, € Centi po KV po satu ................................................................................................. 32 Prikaz 3.12. ostava i potražnja za električnom energijom, GV po satu .................................................................... 33 Prikaz 3.13. Procenjena prosečna cena, € Centi po KV po satu, 2012 u Evrima ........................................................ 33 Prikaz 3.14. Stambeni troškovi pre oporezivanja, 2012, € centi po KV po satu .......................................................... 34 Prikaz 3.15. Godišnji troškovi budžeta za izgradnju, € Mil. ........................................................................................ 35 Prikaz 3.16. Dodatni javni dug, € Mil. ......................................................................................................................... 35 Prikaz 3.17. odatno plaćanje Godišnjih javnih kamata, € Mil. ................................................................................. 35 Prikaz 3.18. istribucija implicitne subvencije za električnu energiju kroz stanovništvo, Kosovo 2011 ................... 37 Prikaz 3.19. kcije potrošnje energije na Kosovu, 2011, po petinama ....................................................................... 37 Prikaz 3.20. Energetsko siromaštvo i energetski rashodi na Kosovu, 2009-2011 ....................................................... 37 Prikaz 4.1. Intenzitet železničkog saobraćaja (tona po km plus putnika po km po km linije, 2009 (EU =100) .......... 44 Prikaz 4.2. Potrošnja na održavanju nacionalnih puteva, €/km ................................................................................... 46 Prikaz 4.3. JIETO Sveobuhvatna železnička mreža Jugoistočne Evrope .................................................................... 51 Prikaz 4.4. Pristupne Takse (€ po vozu Km) za tipičan Teretni voz od 960 Bruto Tona (2008) ................................. 54 Prikaz 5.1. Nezaposlenost po nivou obrazovanja 2012 ............................................................................................... 59 Prikaz 5.2. ivoi obrazovanja u višku ponude: Višak radnika kao % nezaposlenih ................................................... 60 Prikaz 5.3. Zanimanja u višku ponude, Višak radnika kao % nezaposlenih ................................................................ 60 Prikaz 5.4. Stopa ne-upisanih po statusu siromaštva domaćinstva: uzrast 10-15 ........................................................ 63 Prikaz 5.5. Stopa ne-upisanih po statusu siromaštva domaćinstva: uzrast 16-20 ........................................................ 63 Prikaz 5.6. Rashodi u obrazovanju i mlada populacija ............................................................................................... 64 Prikaz 5.7. Ukupni javni rashodi i javni rashodi u obrazovanju, %BDP ..................................................................... 64 Prikaz 5.8. Javni rashodi u obrazovanju kao procenat BDP-a za Kosovo, Evropu i ostale zemlje za poređenje (2011

ili kasnije) .................................................................................................................................................................... 65 Prikaz 5.9. Javni rashodi po učeniku kao % BDP po glavi, Pred-univezitetsko obrazovanje (2011 ili kasnije) ........ 65 Prikaz 5.10. Rashodi po nivou obrazovanja, % BDP................................................................................................... 66 Prikaz 5.11. Rashodi u obrazovanju po kategoriji, % BDP ......................................................................................... 66 Prikaz 5.12. Distribucija nastavnika po kvalifikacijama pre službe, 2008 i 2013 ....................................................... 68 Prikaz 5.13. Finansiranje škola .................................................................................................................................... 70 Prikaz 5.14. Odnos broja učenika i nastavnika i Gustina naseljenosti, po opštinama (2012) ...................................... 70 Prikaz 5.15. Rezultati čitalačke pismenosti u petom razredu po opštinama ............................................................... 73 Prikaz 6.1. Evolucija potrošnje Vlade Kosova u sektoru zdravstva, 2007-2012 ......................................................... 82 Prikaz 6.2. Javni rashodi u zdravstvu i prihod po glavi stanovnika, 2011 ................................................................... 82 Prikaz 6.3. Regionalne varijacije po glavi stanovnika (finansirane od domaćih izvora) Javni rashodi u zdravstvu,

2012 ............................................................................................................................................................................. 83 Prikaz 6.4. Evolucija rashoda javnog sektora po funkcionalnim kategorijama .......................................................... 83 Prikaz 6.5. Javni rashodi primarnog zdravstva po ekonomskim kategorijama ........................................................... 84 Prikaz 6.6. Javni rashodi bolničke nege po ekonomskim kategorijama....................................................................... 84 Prikaz 6.7. Broj bolničkih kreveta na 100,000 u jednoj oblasti ................................................................................... 85 Prikaz 6.8. Lekara na 1,000 stanovnika, 2011 ............................................................................................................. 86 Prikaz 6.9. Sestara na 1,000 stanovnika, 2011 ............................................................................................................. 86 Prikaz 6.10. Posete primarne zdravstvene nege po glavi stanovnika, 2011 ................................................................. 87

Prikaz 6.11. Posete primarne zdravstvene nege /BP/ dan i profil stanovništva .......................................................... 87 Prikaz 6.12. Broj otpuštenih pacijenata po doktoru u Regionalnim bolnicama i UKCK, 2012 ................................... 87 Prikaz 6.13. Prosečan godišnji ISI po glavi stanovnika, Zdravstveni rashodi po potrošnji u petinama, 2009 i 2011 .. 88 Prikaz 6.14. Paradni ukupan prikaz Bruto i neto rashoda u vidu ISI isplata po glavi, 2009 i 2011 ............................ 91 Prikaz 6.15. Scenariji prihoda prve godine, € .............................................................................................................. 92 Prikaz 6.16. Rashodi prve godine ................................................................................................................................ 92 Prikaz 6.17. Neto izvori prihoda zdravstvenog osiguranja, € Mil. osnova .................................................................. 93 Prikaz 6.18. Neto rashodi zdravstvenog osiguranja, € Mil. osnova ............................................................................ 93 Prikaz 6.19. Neto izvori prihoda zdravstvenog osiguranja, € Mil. Niski scenario ....................................................... 95 Prikaz 6.20. Neto rashodi zdravstvenog osiguranja, € Mil. Niski scenario ................................................................ 95 Prikaz 7.1. Transfer rashodi u € i % BDP .................................................................................................................... 99 Prikaz 7.2 Transferi kao deo ukupnih javnih rashoda ................................................................................................. 99 Prikaz 7.3 Sastav rashoda socijalne sigurnosti, EUR, 2008-12 ................................................................................. 100 Prikaz 7.4. oprinosi za povećanje budžeta za socijalnu zaštitu 2008-12 ................................................................. 100 Prikaz 7.5. Broj primalaca osnovne penzije (izuzimajući one koji su doprinosili u bivšem Jugoslovenskom sistemu)

................................................................................................................................................................................... 100 Prikaz 7.6. Distribucija rashoda na beneficije na osnovu rata u Bosni i Hercegovini .............................................. 102 Prikaz 7.7. Broj domaćinstava koja primaju socijalnu pomoć ................................................................................ 1022 Prikaz 7.8. Prihod od socijalne pomoći kao % Potrošnje domaćinstava koja su korisnici u najsiromašnijoj petini .. 102 Prikaz 7.9. Pokrivenost: % Domaćinstva korisnici na vrhu i na dnu ........................................................................ 103 Prikaz 7.10. Ciljajući: % Beneficije koje imaju domaćinstva na vrhu i na dnu ........................................................ 103 Prikaz 7.11. Broj penzionera i odnos zavisnih zbog godina starosti, 2010-2050 ...................................................... 107 Prikaz 7.12. Godišnji rashod od penzija, % BDP ...................................................................................................... 107 Prikaz 8.1. Trendovi poreskih prihoda i penzionih doprinosa, % BDP ..................................................................... 110 Prikaz 8.2. Struktura BDP-a, % BDP ........................................................................................................................ 112 Prikaz 8.3. Uvoz i i PDV na uvoz, % BDP ................................................................................................................ 112 Prikaz 8.4. Struktura poreza u 2012 (% od ukupno) .................................................................................................. 112 Prikaz 8.5. Dinamika poreske strukture (2004-12) .................................................................................................... 112 Prikaz 9.1. Prihodi, izuzimajući grantove, Status kvo % BDP .................................................................................. 124 Prikaz 9.2. Sastav rashoda iz 2012 izuzimajući grantove, Status kvo % BDP .......................................................... 125 Prikaz 9.3. Sastav rashoda izuzimajući grantove u 2018, Status kvo % BDP ........................................................... 125 Prikaz 9.4. Rashodi izuzimajući grantove, Status kvo % BDP .................................................................................. 126 Prikaz 9.5. Primarni deficiti isključujući neto pozajmljivanje i grantove, Status kvo % BDP ................................. 126 Prikaz 9.6. Prihodi, izuzimajući grantove, adaptivni scenario, % BDP ..................................................................... 126 Prikaz 9.7. Evolucija sastava rashoda, adaptivni scenario % BDP ............................................................................ 128 Prikaz 9.8. Sastav rashoda izuzimajući grantove u 2018, adaptivni scenario % BDP ............................................... 128 Prikaz 9.9. Rashodi izuzimajući grantove, adaptivni i status kvo scenario % BDP ................................................. 129 Prikaz 9.10. Primarni deficiti isključujući neto kreditiranje i grantove, adaptivni i status kvo scenario % BDP ...... 129 Prikaz 9.11. Evolucija sastava rashoda po scenariju nastajanja energetske krize, % BDP ........................................ 130 Prikaz 9.12. Dostupni potencijalni scenariji za NKE, € Mil. ..................................................................................... 130

OKVIRI

Okvir 1.1. Analitičke metode koje se koriste u PJF i iznad PJF .................................................................................... 7 Okvir 2.1. Javni finansijski menadžment i fiskalno pravilo ...................................................................................... 13 Okvir 3.1. Daljinsko grejanje ....................................................................................................................................... 25 Okvir 3.2. Energetska efikasnost ................................................................................................................................. 28 Okvir 3.3. Metoda uticaja na energetski sektor na Kosovu ......................................................................................... 30

Okvir 4.1. Ekonomska procena puta 6 ......................................................................................................................... 50 Okvir 4.2. Predlog za rehabilitaciju železnice Istok-Zapad ........................................................................................ 51 Okvir 4.3. Opcije za finansiranje održavanja infrastrukture železnice ....................................................................... 54 Okvir 5.1. Pregled obrazovnog sistema na Kosovu ..................................................................................................... 61 Okvir 5.2. Pred-školsko i obrazovanje u ranom detinjstvu ......................................................................................... 64 Okvir 5.3. Poboljšanje rezultata obrazovanja kroz poboljšanu slekciju nastavnika ................................................... 67 Okvir 5.4. Reforme finansiranja obrazovanja ............................................................................................................. 69 Okvir 6.1. Izrada modela uticaja Zakona o zdravstvenom osiguranju ........................................................................ 93 Okvir 7.1. Subvencije i rashodi u vezi sa energijom ................................................................................................ 104

i

KRATAK PREGLED

A. SADRŽAJ

osovo je najmlađa zemlja u vropi, kako u vidu istorije tako i u vidu demografskih podataka. Kao deo bivše Jugoslavije, Kosovo je postalo posebna teritorija pod upravom Ujedinjenih nacija u 1999

godini,, pa je zatim proglasilo nezavisnost 2008 godine. Do februara 2014 je bilo priznato od strane 106

država članica U -a, uključujući 23 od 2 članica EU. Kosovo je potencijalni kandidat za članstvo u

Evropskoj uniji (EU) i trenutno pregovara o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje (SSP) sa

Evropskom komisijom. Od 1999 Kosovo je koristilo Nemačku marku kao valutu a od 2002 naslednik te

valute je Evro, kao zakonsko sredstvo plaćanja.

osovo je zemlja bez izlaza na more u Jugoistočnoj vropi (J ) sa oko 1,8 miliona stanovnika i sa

velikom migracijom stanovništva koje je uglavnom odseljeno u zemljama zapadne vrope. Kosovo

je preduzelo velike korake u obnovi uništene ekonomiju tokom raspada Jugoslavije i rata 1998-99, uz

pozitivne fiskalne cifre i budžete koji su bili fokusirani na kapitalnim investicijama i rashodima. U

principu, glavni makroekonomski indikatori Kosova su isto tako relativno jasni. Rast je u proseku više od

4 odsto od 2000 i ostao je pozitivan i posle 2008 godine tokom perioda kriznih godina. Anketa za

evidentiranje domaćinstava u periodu 2006-2011 ukazuju na to da su od ekonomskog rasta imali koristi

svi segmenti društva ali je najsiromašnijih 40 procenata populacije osetio rast potrošnje brže od drugih

bolje stojećih kategorija. Javne i privatne investicije su napravile veliki doprinos u pravcu ekonomskog

rasta u poslednjih pet godina, kao i nastavljeni napori za obnovu ekonomije.

Najbitnija fiskalna politika je bila kontra-ciklična i sprovodi se sa namerom da podrži privredni

rast. U budžetu je ostvaren suficit pre same krize, pa su time povećane novčane rezerve. Ove rezerve su

pomogle da se finansiraju niski fiskalni deficiti - u proseku 1,8 odsto BDP-a, u periodu između 200 i

20131, kojim se podržava ekonomski rast tokom perioda krize. izak javni dug - manje od 10 odsto BDP-

a na kraju 2013, takođe je obezbedio prostor za finansiranje fiskalnih deficita. Tokom poslednjih pet

godina, javna potrošnja je u velikoj meri usmerena na kapitalne izdatke. Kapitalni rashodi u proseku od

39 odsto ukupne javne potrošnje ili 11 odsto B P-a između 200 i 2012 godine, što je preko 2,5 puta više

od iznosa dodeljenog zemljama u okruženju. Kapitalni rashodi su posebno fokusirani na projekte u

saobraćaju (transportu). a primer, između 2010 i 2013 godine, 40 odsto kapitalne potrošnje bilo je

upotrebljeno na novom autoputu. Poboljšanje puteva je doprinelo da se povećaju regionalne veze i pristup

tržištima, uključujući i same luke u Albaniji. Time su takođe doprineli razvoju novonastalog

građevinskog sektora sa preko polovine materijalnih doprinosa i nastavljeno sa 80 odsto lokalno

ugovorenih izvođača radova za autoput do Albanije (mada ovo uključuje i gorivo). Investicije su takođe

bile visoke u zdravstvenom sektoru - u proseku 13 odsto ukupne javne potrošnje u zdravstvu (ili 0,3 odsto

BDP-a), između 2010 i 2012 - sa ciljem unapređenja medicinske opreme u jedinom tercijarnom

zdravstvenom objektu (instituciji) u zemlji. Kosovo je nedavno uvelo novo fiskalno pravilo, koje ima za

cilj da obezbedi da se fiskalni deficiti i javni dug održavaju na stabilnom nivou u budućnosti. Fiskalno

pravilo zahteva da fiskalni deficit bude ograničen na 2 odsto BDP-a, osim pod određenim okolnostima.

Na primer, prihodi od privatizacije mogu biti ponovo uloženi bez obračunavanja prema ograničenju

deficita od 2 odsto.

1 Izuzimajući dug prema Pariskom i Londonskom klubu kojeg servisira Srbija sve dok ona ne prizna nezavisnost

Kosova.

ii

Pored ovih pozitivnih aspekata, fiskalna politika se suočava sa pitanjima efikasnosti i raspodele. Postoji tendencija da se prekomerno investira u nove kapitalne projekte a da se mnogo manje investira u

održavanje postojećih kapitalnih investicija i prethodno finansiranih funkcionalnih kapaciteta koje treba

bolje održavati, što je posebno izraženo u oblasti puteva, ali isto tako u mnogim školama se takođe

zahtevaju poboljšanja a i neke nove zdravstvene ustanove su loše konstruisane pa su popravke i

održavanje preko potrebni. Pored toga, Kosovo je manje ulagalo u obrazovanje i zdravstvo. Sa mladom i

rastućom populacijom to bi moglo da naškodi privrednom rastu i javnim finansijama u dužim rokovima.

Efikasnosti trošenja javnih sredstava takođe može biti poboljšana. a primer, zdravstveni resursi mogu

biti preusmereni na primarnu zdravstvenu zaštitu za postizanje boljih zdravstvenih ishoda dok u

obrazovanju fondovi bi trebalo da prate učenike kako bi se osiguralo da sredstva dobiju škole kojima

treba više sredstava da se izbore sa većim brojem upisanih učenika. U nekim oblastima može biti prostora

za smanjenje potrošnje uz postizanje istih rezultata ali treba preduzeti pažljivu analizu da to ne dovede do

smanjenja osnovnih javnih usluga.

B. IZAZOVI

Pored stalnog napretka, Kosovo se još uvek suočava sa brojnim izazovima. Na negde oko 2,900 € u

2013 (ili otprilike oko 6,000 € kada se prilagođavaju nivoi cena), Kosovo ima drugi najmanji BDP po

glavi stanovnika u Evropi posle Moldavije. Kao zemlja sa nižim - srednjim prihodom, glavni izazovi na

Kosovu su u vezi sa njegovim nivoem razvoja i visokom stopomnezaposlenosti i siromaštva. Kosovo

takođe ima mladu i rastuću populaciju, što predstavlja izazov prilikom zapošljavanja mladih i upotrebe

veština. Pronalaženje načina za investiranje u svoju mladu populaciju može da pomogne u savladavanju

nekih od glavnih izazova na Kosovu.

ezaposlenost i siromaštvo

Kosovo ima veliku stopu nezaposlenosti i slabo učešće na tržištu rada, posebno među mladima i

ženskim polom. Nezaposlenost je procenjena na 30.9 odsto u 20122, kao najveće u JIE. Nastavak

ekonomskog rasta, kao i iseljavanje, izgleda da su pomogli da se smanji nezaposlenost u poslednjih

nekoliko godina ali nedostatak uporedivih podataka do 2012 čini teškim procenjivanje ovog efekta.

Nezaposlenost mladih je posebno visoka, na nivou od preko 55 odsto. Svake godine oko 30.000 novih

nezaposlenih stupi na tržište rada a sadašnji ekonomski rast generiše oko 15.000 novih radnih mesta

godišnje. Kao rezultat toga, samo oko 10 odsto aktivnog mladog stanovništva trenutno radi i od toga

manje od 5 odsto pada na žene. Još gore, više od trećine mladih Kosovara nije niti u obrazovanju niti je

zaposleno rizikujući izgubljenu generaciju“. Čak i za one sa visokim obrazovanjem, izgleda da se

mogućnosti pogoršavaju, sa nekim dokazima koji ukazuju da je sve veći broj onih sa visokom stručnom

spremom koji su nezaposleni. U 2012, 15,6 odsto onih sa diplomama sa univerziteta je bilo nezaposleno,

što verovatno odražava neusklađenost između obrazovanja i potražnje za fakultetski obrazovnim kadrom

na tržištu rada.3 Na visini od 63 odsto od celokupne populacije (obuhvatajući obeshrabrene nezaposlene)

ukupna stopa neaktivnosti je najveća u Evropi, sa stopom neaktivnosti za žene koja iznosi visokih 82

odsto.

Siromaštvo ostaje široko rasprostranjeno na osovu, a to komplikuje i činjenica da socijalna

zaštita i druge vladine službe ne uspevaju da obuhvate mnoge siromašne. U 2011 godini, 29,7 odsto

stanovništva živelo je u siromaštvu a 10,2 odsto je živelo u ekstremnom siromaštvu. Sa samo jednom

2 Anketa o radnoj snazi 2012, Agencija za statistiku Kosova.

3 Još jedan problem, o kome se do sada nije mnogo raspravljalo je nedovoljna zaposlenost. Mnogi mladi stručnjaci

završavaju zaposleni ispod svojih kvalifikacija obrazovanja - mnogi nosioci diplome univerziteta rade kao konobari

u barovima i restoranima zbog nedostatka alternativnih mogućnosti.

iii

trećinom domaćinstava u donjoj petini koji primaju socijalnu pomoć, poboljšanja u poslednjoj šemi

socijalne pomoći mogu pomoći da se smanji ekstremno siromaštvo. Smanjenje siromaštva ostaje jedan od

glavnih izazova za prevazilaženje. Postoji negativna veza između siromaštva i nivoa obrazovanja. U

2011, više od jedne trećine pojedinaca koji nisu završili osnovnu školu bilo je siromašno u poređenju sa

12 odsto osoba sa visokom stručnom spremom. Skoro dve trećine siromašnih poseduje manje od srednjeg

obrazovanja. Unapređenje obrazovanja u pogledu pokrivenosti i kvaliteta će biti ključni faktor u

smanjenju siromaštva. Dokazi ukazuju da je obrazovanje u ranom detinjstvu posebno efikasno u

pomaganju pojedincima da izađu iz zamke siromaštva. Pored toga, stope iskorišćenosti zdravstvene

zaštite od strane siromašnih su niske, što ukazuje da se njima ne ukazuje dovoljno pažnje i usluga u toj

oblasti.

Mlada demografska slika

Mlada populacija na osovu predstavlja neke mogućnosti kao i izazove i rizike. Populacija na

Kosovu je najmlađa u Evropi, uz prosek starosti od 26 godina.4 Kosovo se ne suočava sa fiskalnim i

ekonomskim pritiscima koji proizilaze iz starenja stanovništva, problem sa kojim se suočavaju mnoge

druge istočno Evropske zemlje.5, 6

obro obučena radna snaga može biti komparativna prednost i ključni

resurs za ekonomski rast. o zahteva fokus politike kako bi se osiguralo da je javna potrošnja u skladu sa

potrebama stanovništva i mladalačkih firmi koje posluju na Kosovu.

osovo može imati koristi samo od „demografske dividende“, koja dolazi sa mladalačkom

populacijom ali samo ako obrazovanje učini prioritetom. Koristeći ovu mogućnost za ulaganje u

odgovarajuće obrazovanje i obuku to će pomoći radnicima da nađu posao, povećati svoje poreske

doprinose, i osigurati firmama pristup veštinama koje su im potrebne za poslovanje. o će takođe

povećati produktivnost radne snage i pomoći Kosovu da se kreće ka savremenim ekonomskim sektorima

koji će povećati rast. Međutim, ako se to ne uradi, demografska dividenda“ veoma lako može da se

pretvori u demografsko prokletstvo“.7

Da bi se ovi problemi rešavali treba se suočiti sa dve ključne prepreke na putu ka ekonomskom

razvoju. Prvo, prihodi prikupljeni na granici počeli su da opadaju i verovatno će i dalje opadati. Ovi

carinski prihodi“ - napravljeni od trgovinskih poreza i Poreza na dodatu vrednost (P V) naplaćuju se na

uvezenu robu8 – i predstavljaju 71 procenat ukupnih prihoda u 2012 godini. Sa laganim širenjem domaće

proizvodnje kao zamene za uvoz, nedavno potpisivanje trgovinskog sporazuma sa Turskom uz povećanje

veza sa EU, pogranični prihodi će verovatno dalje opasti tokom srednjeg vremenskog roka. Pronalaženje

domaćih zamena za carinske prihode će biti od suštinskog značaja za finansiranje javnih investicija

potrebnih za održivi ekonomski rast i za rešavanje mnogih izazova na Kosovu. Kao drugo, Kosovo se

suočava sa potencijalnom nestašicom energije. Sa rastućom energetskom potražnjom i starenjem

elektrane koja je najavljena za zatvaranje, Kosovo ne može biti u stanju da zadovolji energetske potrebe

4 Na Kosovu, 38.1 odsto stanovništva je starosti manje od 19, mnogo više od susednih zemalja, kao što su Albanija

(32.5 odsto), Bosna (24.6 odsto), Srbija (23.4 odsto), Slovenija (19.1 odsto) ili Crna Gora (26.7 odsto). 5 Vidi Svetska banka “Od crvenog do sive: reća tranzicija starenja stanovništva u istočnoj Evropi i bivšem

Sovjetskom Savezu”. 6 U Istočnoj Evropi, posebno se Bugarska suočava sa velikim izazovima zbog starenja stanovništva. Vidi Svetska

banka, 2013, "Ublažavanje uticaja starenja stanovništva: Opcije za Bugarsku”. 7 Potencijalno zanimljivo, iako nesavršeno može biti poređenje sa Tunisom. Videti, na primer, Boughzala (2013),"

Zapošljavanje mladih i ekonomska tranzicija u unisu", Brukings Globalna ekonomija i razvoj, radni dokument 57. 8 P V se obično ne smatra carinskim porezom jer bi trebalo da se prikuplja od krajnjeg potrošača. Međutim, na

Kosovu oko 81 odsto PDV-a je prikupljeno na granici a P V čini 50 odsto od graničnih prihoda. Samo oko 7.7

odsto PDV-a prikupljenih na granici se interno refundira. Ove činjenice znače da se većina P V-a smatra

graničnim prihodom“ na Kosovu.

iv

svojih firmi i domaćinstava. Ekonomski rast, već oštećen isključenjima struje, predstavlja rizike na koje

treba dodatno obratiti pažnju.

Prihodi i energija

Pri odi prikupljeni na granici čine više od odsto ukupni pri oda ali su već pokazali znake

opadanja koji će se nastaviti. Prihod od carinskih tarifa i drugi prihodi prikupljeni na granici počeli su

da usporavaju tokom 2012 i nastavilu su da opadaju u 2013.9 Problem zavisnosti od prihoda sa porezima i

taksama povezanih sa uvozom postao je vidljiviji tokom poslednje dve godine. Sporazum o stabilizaciji i

prudruživanju (SSP) sa EU10

kao i trgovinski sporazum sa Turskom11

skoro sigurno će dovesti do daljeg

smanjenja prihoda sa granice u srednjem roku. Kada su druge zemlje jugoistočne Evrope potpisale SSP,

granični prihodi su se postepeno smanjivali kao posledica prilagođenog ponašanja u očekivanju njihove

implementacije. Ministarstvo finansija (MF) je procenilo da će SSP sa EU imati negativan uticaj na

prihode za oko 60 miliona € godišnje, ili 1,2 odsto B P-a, dok se procenjuje da će trgovinski sporazum sa

Turskom da smanji prihode za 20 miliona € ili 0,4 odsto BDP-a na godišnjem nivou. Ova dva sporazuma

se očekuje da stupe na snagu u 2015 i 2016 godini.

Dok je naplata prihoda nedavno počela da usporava, postoje opcije da se kompenzuje opadanje

granični pri oda. Naplata prihoda nije ostvarila svoj plan za 2012 i dalje je pogoršana u 2013, alije

prikupljanje bolje izvedeno u prvom kvartalu 2014. Ipak je suviše rano da se proceni da li ovo predstavlja

potpuni oporavak. Glavni manjak dolazi iz prihoda ostvarenih na granici zbog supstitucije uvoza, nižih

uvoznih cena i padom domaće potražnje. Napori bi mogli biti napravljeni u nekoliko oblasti za

kompenzaciju pada graničnih prihoda. Veliki poreski jaz u kombinaciji sa lošim pokazateljima korupcije

ukazuju na visoku utaju poreza, što bi moglo da se suzbije. Povećanje ubiranja na lokalnom nivou je

takođe jedna opcija, naročito kroz porez na imovinu, koji je najniži u jugoistočnoj Evropi i upotrebne

naknade, kao na primer za puteve. Pored toga, uvođenje univerzalnog zdravstvenog osiguranja može da

pomogne da se proširi poreska osnova i podignu novi prihodi za zdravstveni sistem koji je nedovoljno

finansiran.

Druga potencijalna prepreka rastu potiče od činjenice da energetski sektor osova ne uspeva da

proizvede dovoljno energije za potrebe zemlje i dovodi do "energetskog jaza" što predstavlja

prepreku za rast i za poslovanje u zemlji. Na osnovu poslednje USAID studije12

, nepouzdano napajanje

košta Kosovske kompanije oko 260 miliona €, ili 5 odsto B P-a godišnje. Istraživanje kompanija 2009 je

utvrdilo da problem snabdevanja električnom energijom predstavlja najveću prepreku za poslovanje u

zemlji. Mala i srednja preduzeća su najviše pogođene grupe. Uz predviđeno zatvaranje elektrane Kosovo

u bliskoj budućnosti, jedne od dve elektrane u zemlji generišu oko jednu trećinu ukupne struje, jaz će se

dodatno proširiti osim ako se značajne investicije u energetsku efikasnost i nove proizvodne objekte ne

realizuju.

nergija je usko povezana uz fiskalnu održivost. Obe oblasti su usko povezane kroz pozajmice i

grantove iz same vlade ka energetskom sektoru, kao potreba za zaštitom siromašnih od povećanja cene

energije kao i potencijalno skupe potrebe da se osigura dovoljno električne energije za samu državu:

9 Kosovska carina je izvestila da su prihodi iz 2013 prikupljeni na granici nisu ispunili plan za manje od 8,8 odsto, a

bili su procenjeni za 1 odsto manje nego u 2012 godini, ali poboljšanja smo videli u prvih nekoliko meseci 2014. 10

Kosovo je počelo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU 2 . oktobra 2013 pa se očekuje da

ugovor bude potpisan tokom jeseni 2014. 11

Trgovinski sporazum sa Turskom je potpisan u Oktobru 2013 i stupa na snagu od 2015 godine. 12

Uticaj nepouzdanog snabdevanja energijom i kvaliteta na Kosovska preduzeća, USAID 2012.

v

Između 200 i 2012 dug preduzeća (uglavnom u vlasništvu države) u energetskom sektoru, se

povećao deset puta. o kraja 2012, dug energetske kompanije je dostigao 5 procenata B P-a ili

preko tri četvrtine njihovog godišnjeg prihoda. Pored toga, oni su zavisili od grantova od donatora

i kredita iz VK za oko 20 odsto njihovog ukupnog prihoda.

ko dovoljno sredstava ne može biti prikupljeno iz privatnog sektora za očuvanje budućeg

snabdevanja energijom,VK će morati da pronađe alternativne načine za finansiranje troškova

izgradnje nove elektrane, koja je procenjena na 20 do 30 odsto BDP-a. Mere energetske

efikasnosti i obnovljivih izvora energije, takođe će biti veoma važne. eki od ovih troškova

moraju da budu pokriveni iz samog budžeta.

Ove velike investicije će povećati troškove energije. Pored toga, sadašnje tarife nisu na nivou

povraćaja troškova. Ako se tarife povećaju da odražavaju troškove, onda se moraju preduzeti

koraci da se zaštite siromašne i ugrožene grupe kroz sistem socijalne zaštite.

C. POVE ANJE EFIKASNOSTI JAVNE POTROŠNJE

Uprkos uspe u osova fokusirajući javnu potrošnju na kapitalne investicije, sredstva nisu uvek

dodeljena kako bi se najbolje investiralo u okviru postavljenih izazova. Konkretno posmatrajući, dok

je Kosovo ulagalo u novi fizički kapital i infrastrukturu, nisu obratili dovoljno pažnje ka svojim

postojećim fizičkim resursima i kapitalu kao i svojim postojećim humanim resursima.

Važno je da se uspostavi ravnoteža između investiranja u novu infrastrukturu i održavanja

postojeći objekata. Iako Kosovo ima dobar rerzultat u ulaganju u novim resursima, neka osnovna

potreba održavanja je zanemarena. Pored novih autoputeva, postojeći putevi su u lošem stanju. To pre

svega proizilazi iz budžeta za održavanje puteva koji je manji od polovine susedne Srbije i Bosne i

Hercegovine na meri dodeljenih sredsstava po kilometru. Budžet za popravljanje puteva je istisnut novim

investicijama i do 2012 godine je dostigao samo četvrtinu svoje vrednosti na nivou iz 2009 (izgradnja

autoputa). Slično opadanje u budžetima je vidljivo i u finansiraju lokalnih i nacionalnih puteva. Nedavna

studija je identifikovala potrebu za 39 lokalnih poboljšanja putne infrastrukture sa ekonomskim stopama

povratka sredstava do 81 odsto. Potrebne prosečne godišnje investicije za pokrivanje ovih poboljšanja će

biti manje od četvrtine troškova izgradnje autoputa ali jedva da je nešto povodom toga obavljeno. Slično

tome, u sektoru zdravstva, investicije su fokusirane na novu medicinsku opremu i zgrade, dok postoje

nedostaci u osnovnim kanalizacijama i sistemu vodosnabdevanja do zdravstvenih ustanova.

Odluke o tekućim izdacima nisu dosledno pratile ekonomsko obrazloženje. inearno povećanje plata

za sve državne službenike su često politički motivisane i da nagrađuju istovremeno dobre i one koji loše

funkcionišu jednako i izvršili pritisak na ministarstva sa visokim platama. Na primer, između 200 i 2012

plate su porasle od 76 do 3 odsto budžeta za obrazovanje i od 67 do 70 odsto zdravstvenog budžeta,

istiskujući ostale rashode. Pored toga, budžet socijalne zaštite je postepeno ponovo orijentisan daleko od

zaštite siromašnih i pre svega prema posebnim interesnim grupama. Beneficije povezane sa ratom i

penzije za favorizovane grupa progutaju gotovo svo povećanje rashoda za socijalnu zaštitu između 200 i

2012 godine. Istovremeno, potrošnja na šemi zadnje solucije socijalne pomoći, koji je usmeren na

najsiromašnije kao i univerzalne osnovne penzije smanjen je za 0,2 odsto BDP-a.

Kosovo ne ulaže dovoljno u jedan od svojih glavnih resursa: svoje ljude. Sa 38 odsto svoje populacije

mlađe od 19 godina starosti i jedna od retkih rastućih populacija u Evropi, Kosovo ima mogućnost da

koristi ovu "demografsku dividendu" ako ulaže u svoju omladinu. Umesto toga, zemlja ulaže 4,1 odsto

BDP-a u obrazovanje – manje od poredenja sa svojim regionom i prihode za grupe vršnjaka, posebno

kada se uzme u obzir računovodstvo za svoju mladu populaciju. Vrlo mali broj deceima koristi od

predškolskog obrazovanja uprkos dokazima koji pokazuju njenu važnost za dalje životne rezultate i

vi

njenoj ulozi u bekstvu iz međugeneracijskog siromaštva. Javna zdravstvena potrošnja je slično tome isto

nedovoljno finansirana, na samo 2,6 odsto BDP-a. Ona ne ispunjava najosnovnije potrebe svog

stanovništva i time dovodi do visoke stope nesprečene smrtnosti majki i dece.

iromašni trpe teret nedovoljni ulaganja u zdravstvo i obrazovanje. Stope upisanih u sistem

obrazovanja na Kosovu su povoljne kada se uporede sa susednim zemljama, ali stopa od 2,9 odsto onih

koji ne pohađaju obrazovni sistem je preko dva puta veća za decu iz siromašnih porodica, a još je gora za

decu ekstremno siromašnih. Istovremeno, postoji evidencija da jedna petina nema dovoljno pristupa

zdravstvenoj zaštiti zbog obaveze visokog plaćanja za lekove iz svog džepa. Simulacije koje koriste

podatke za domaćinstvo pokazuju da je stopa siromaštva oko 7 odsto veća zbog trošenja u lečenju a

srednja klasa postaje sve ranjivija na povećanje zdravstvenih troškova. Neke zdravstvene usluge koje

siromašnije grupe verovatno više konzumiraju posebno su nedovoljno finansirane. Na primer, udeo

rashoda javnog zdravstva za primarnu zdravstvenu zaštitu je opao od 21 odsto u 2007 na samo 13 odsto

do 2012 godine.

Pritisak da se nastavi sa rashodima u oblastima koja nisu urgentna i dalje je veoma jak. Pritisci

uticaja na rashode danas potiču uglavnom od politički moćnih lobija. Pritisci uključuju (i) penzije; (ii)

beneficije veterana; (iii) naknade za bivše političke zatvorenike; (iv) javne plate; i (v) niska vrednost

saobraćajne infrastrukture. Ovi rashodi, ne doprinose osiguranju održivog rasta, osiguranju zapošljavanja

i poboljšanju uslova života građana Kosova. aprotiv, oni rizikuju stezanjem ulaganja u zdravstvo,

obrazovanje i druge kapitalne projekte, koji bi mogli da povećaju rast i smanjenje siromaštva. Sam budžet

za 2014 kao i predizborna obećanja od tada ilustruju ove pritiske. Politički zatvorenici i nove beneficije za

ratne veterane zajednički imaju dodeljenih 15 miliona €13

u budžetu za 2014 godinu, dok je za povećanje

plata u javnom sektoru izdvojeno 45 miliona € (0,9 odsto BDP-a). Raspodela plata od 45 miliona €

pokriva implementaciju reforme plata i rangiranja14

, obuhvatanje strukture Kosovskih Srba u opštinama

na severu u Kosovski sistem15

i povećanje plata. Predizborna obećanja su dovela do dodatnih troškova za

samo povećanje plata za više od 2 odsto B P-a godišnje. Istovremeno je negde oko 15 miliona €

izdvojeno u budžetu za novoregistrovane ratne veterane, paket beneficija izgleda da je veoma veliki sa

gotovinskim isplatama koje zajedno dostižu procenjenih 40 miliona € (0,8 odsto BDP-a) godišnje ili više.

Dodatne investicije u zdravstvo, obrazovanje, stambena pitanja, biznis i investicije u poreske olakšice

između ostalog, će verovatno dodatno povećati potrošnju tokom vremena. Međutim, ove troškove je teško

proceniti, jer tumačenje novog Zakona o ratnim veteranima je i dalje nejasno i proces verifikovanja

kandidata je u toku tako da broj korisnika nije precizan.16

Ukupni fiskalni rashodi mogu biti visoki.

Novi autoput koji povezuje Prištinu sa granicom BJR Makedonije rizikuje zanemarivanje ostalih

drugih javnih investicija. Skoro odobreni17

autoput između Prištine i BJR Makedonije, autoput broj 6 –

13

U decembru 2013 Vlada Kosova (VK) je odlučila da odobri šemu granta za političke zatvorenike uz paušalni

iznos od 55 miliona €, kao kompenzaciju za njihovo vreme provedeno u zatvoru, koje treba da se plati u naredne

četiri godine. 14 Sprovođenje reforme plata i gradiranja procenjuje se da košta oko 1 miliona €, iako ne postoje garancije da će se

reforma održati na vreme i da taj novac neće biti korišćen za povećanje plata tokom ove izborne godine. 15

Politički dogovor između premijera Kosova i premijera Srbije 19. aprila 2013 , predviđa demontažu srpske

paralelne strukture u severnim opštinama na Kosovu i uključivanje nekih od tih kadrova u sistem Vlade Kosova.

Iako ne postoji jasna procena troškova, očekuje se da oni budu negde oko 13 miliona € u zaradama i platama - što je

uključeno u trenutnoj raspodeli 45 miliona €. 16

Preko 56.000 ljudi se prijavilo za status ratnih veterana. Proces verifikacije je bio spor i očekuje se da bude

završen do juna 2014. Od broja verifikovanih prijava oko 35 odsto se smatra ne legitimnim. Prosta računica sugerišu

da će broj legitimnih veterana biti oko 40.000. 17 Ovaj novi autoput (Put broj 6) će povezati Prištinu sa Makedonijom kod graničnog prelaza Elez Han. On je

odobren od strane međuministarske Radne grupe 10. januara, 2014 godine, a ugovor je dodeljen američko - turskom

konzorcijumu Behtel - Enka, koji je takođe izgradio trase autoputa 7 koji povezuje Prištinu i iranu, lbanija.

vii

je procenjen na negde oko 750 miliona €18

ili 14.4 odsto BDP-a. o će potisnuti druge visoko prioritetne

kapitalne investicije, kao što je i skoro završeni autoput broj 7 za Albaniju.

D. UNAPREĐENJE IZDVAJANJA ZA JAVNU POTROŠNJU

Bez restrukturiranja prihoda i potrošnje, mešavina opadanja pri oda i povećanje beneficija na

Kosovu dovelo bi ili do brzog rasta fiskalnog deficita ili postiskivanje rasta i razvoja fokusiranog na

potrošnji. Simulacije ovog scenarija statusa kvo“ ukazuju na to da bi prihodi van granta zabeležili pad

sa 25,8 procenata BDP-a u 2013 na 24,7 procenta do 2018 godine, zbog smanjenih graničnih prihoda i

sužavanjem javnih resursa. Istovremeno bi potrošnja van grantova zabeležila neznatno povećanje od 2 ,7

odsto u 2013 na 29 odsto do 2018, vođena povećanjem boračkih davanja i povećanja plata u javnim

službama. Deficit bi dostigao 4,3 odsto BDP-a do 2018 - znatno iznad granice od 2 odsto koja je

postavljena novim fiskalnim pravilom19

. Alternativa Kosova bi bila da postigne dalje investicije u svoje

humane resurse i/ili potrošnja na održavanje svoje infrastrukture. Još gore, ulaganja u ne tako preko

potrebne autoputeve, potrošnja na boračka davanja i na povećanje plata bi ostavilo malo prostora za

manevar ukoliko su javna sredstva potrebna kako bi se obezbedilo dovoljno napajanje električnom

energijom.

Zapisi o budžetskoj disciplini osova pokazuju da je zemlja sposobna da donese teške odluke

neophodne za rešavanje svojih izazova a sada imaju priliku da preorijentišu potrošnju ka

oblastima koja se bave stvarnim izazovima. Usklađivanje potrošnje sa realnim potrebama zemlje će

zahtevati više nego da se samo obezbede bitni i konkretni brojevi, kao što fiskalno pravilo ima za cilj

obezbeđivanje takvih potreba. Iako postoje originalne potrebe u mnogim oblastima, ograničena sredstva

podrazumevaju da ih treba preraspodeliti ka oblastima koje predstavljaju ključni potencijal ekonomskog

rasta i pomoći da se smanji nezaposlenost i siromaštvo. Pored toga, poboljšanje javnih usluga će zahtevati

poboljšanje efikasnosti, posebno u zdravstvu i obrazovanju.

ešavanje glavni izazova na osovu će za tevati napore (i) da se poveća domaće prikupljanje

prihoda da se nadoknadi pad u graničnim prihodima; i (ii) da se fokusira na budžet zdravstva,

obrazovanja i zaštite najsiromašnijih, kao i na održavanje i poboljšanje postojeće infrastrukture.

Ove investicije mogu biti finansirane ako se odloži izgradnja trase autoputa 6, uz smanjenje subvencija za

sektor energetike, preusmeravanje sredstava daleko od zdravih, radno sposobnih ratnih veterana prema

siromašnima i prilagođavajući plate javnih usluga sporijim tempom koji je nepovezan sa političkim

18

600 miliona € za projekat plus procenjenih 150 miliona € za eksproprijaciju. 19 Glavne odredbe Fiskalnog pravila su: (i) Održavati ukupni fiskalni deficit na 2 odsto projektovanog B P-a u

tekućoj budžetskoj godini. Ovaj nivo deficita se odnosi na konsolidovani centralni i opštinske budžete; (ii)

eutrošeni deo sredstava iz prethodne godine može da se koristi kao izvor finansiranja novih budžetskih izdvajanja

u kapitalne rashode, a neće se razmatrati za potrebe u skladu sa plafonom fiskalnog deficita; (ii ) Ostala primanja

dodatnih budžetskih prihoda u odnosu na prethodnu godinu prihoda, mogu se preneti u narednu godinu za nove

budžetske aproprijacije u kategoriji kapitalnih izdataka i neće se razmatrati za potrebe u skladu sa limitom fiskalnog

deficita; (iv) prihodi od privatizacije i njihova potrošnja neće biti predmet limita fiskalnog deficita. Ovi prihodi se

mogu koristiti samo za kapitalne investicione projekte, ukoliko je nivo korisnog vladinog bankovnog salda iznosi

najmanje 4,5 odsto projektovanog BDP-a; (v) bilo kakav višak od projektovanog budžetskog deficita od preko 0,5

odsto BDP-a trebalo bi da bude kompenzovan u naredne tri fiskalne godine. Pored toga, fiskalno pravilo navodi

situacije u kojima pravilo može biti privremeno obustavljeno, kao što su: (i) Ekonomska recesija, kada su poreski

prihodi nominalno jednaki ili niži od poreskih prihoda prikupljenih u istom periodu prethodne fiskalne godine,

isključujući uticaj politike i jednokratnih prihoda od poreza; (ii) za hitne slučajeve, kao što su prirodne katastrofe;

(iii) u slučaju krize u bankarskom sistemu identifikovane od strane ministra finansija i guvernera CBK, na predlog

CBK; ili (iv) poziv na državne garancije koje će morati da se plate od strane vlade i da imaju uticaj na ukupne

rashode preko 1,5 odsto projektovanog BDP-a.

viii

ciklusom i sa više naglasaka na nagrađivanje učinka u odnosu na linearno povećavanje plata za sve.

Međutim, vrednost investicije u drugim oblastima će opasti ako Kosovo nije u mogućnosti da obezbedi

dovoljno energije za svoja domaćinstava i preduzeća. Sa tim u vidu, značajna javna sredstva moraju da

budu preusmerena ka izgradnji novih proizvodnih postrojenja.

Ima dosta prostora da se poveća efikasnost u sektorima. U obrazovanju, potrošnja bi trebalo da prati

učenike zbog demografske promene sastava i samih porodica koje migriraju iz ruralnih u urbana

područja. U zdravstvu, poboljšanje rezultata se može postići usredsređivanjem na primarnu zdravstvenu

zaštitu za zadovoljenje osnovnih potreba a ne ka bolnicama. U transportu, kvalitet cele putne

infrastrukture mora biti poboljšan premeštanjem resursa od izgradnje nekih novih puteva ka boljem

održavanju postojećih puteva. U socijalnoj zaštiti, podrška treba da se fokusira na najsiromašnije, a na

posebne interesne grupe. U svim sektorima, poboljšanje prakse nabavki moglo bi spasiti značajne sume.

Konkretno, postoji preplata za farmaceutiku a škole i nova izgradnja puteva su skupi s obzirom na

terenske prilike.

Posebne preporuke za svaki sektor se bave potrebom za preraspodelom resursa među sektorima i u

okviru samih sektora sa ciljem postizanja bolje dobijene vrednosti za investiran novac.

Energija: (i) obezbediti da potražnja za energijom bude zadovoljena, kroz dobro koordinisane

energetske strategije kombinovanjem promocije energetske efikasnosti, obnovljivih izvora

energije i nove termoelektrane, čak i ako javna sredstva treba da se osiguraju odlaganjem drugih

investicija; (ii) obezbediti da tarifa upotrebe energije bude podešena tako da tokom vremena tarife

odražavaju troškove i obezbede dalji podsticaj za smanjenje gubitaka i podsticanje učešća

privatnog sektora, dok mehanizmi socijalne zaštite garantuju da će u dovoljnoj meri štititi

ugrožene od povećanja tarifa.

aobraćaj (i) da se odloži izgradnja autoputa 6 i zatim preusmeriti ova sredstva na bolje

održavanje postojećih puteva i poboljšanje ili unapređenje ruralnih i regionalnih puteva (sa većim

ekonomskim stopama prinosa od autoputa 6), kao i davanje prioriteta energetskom sektoru; (ii)

povećanje naknada za korisnike puteva i takse za registraciju vozila kako bi se obezbedilo

dovoljno sredstava za održavanje puteva u dužem periodu.

Obrazovanje: (i) koristiti neka od sredstava sačuvanih kroz odlaganje izgradnje autoputa 6 do

povećanja raspoloživih sredstava za pred-univerzitetsko obrazovanje. Ovi resursi treba da se

koriste za povećanje broja upisanih učenika u predškolsko obrazovanje, koje ima visoke

ekonomske i socijalne stope povratka uloženih sredstava i da se obezbedi dovoljno sredstava u

gornje-srednjem obrazovanju da se nose sa demografskim promenama; (ii) povećanje efikasnosti

postojećih resursa kroz identifikovanje ušteda koje bi se mogle napraviti samom racionalizacijom

školske mreže - posebno u ruralnim područjima sa malim učionicama - i preduzimanjem mera za

poboljšanje formule finansiranja škola kao što je pojednostavljivanje i obezbeđivanje dovoljno

obuke za finansijske menadžere na nivou škola; (iii) povećanje mogućnosti za obuku nastavnika i

depolitizacija pri povećanju plata, tako da su one zasnovane delimično na obuci i performansama.

Zdravstvo: (i) postizati bolje rezultate u zdravstvu i proširiti zdravstveno osiguranje na

siromašnije grupe uz preusmeravanje potrošnje na primarnu zdravstvenu zaštitu i unapređenje

održavanja postojećih objekata, a ne trošiti na nove objekte ili zdravstvenu opremu koju koristi

samo male grupe ljudi; (ii) poboljšanje sistema nabavke farmaceutskih proizvoda da se postigne

bolja vrednost za uloženi novac i proširi njene odredbe, naročito za siromašnija domaćinstva koja

su slabije uslužena; (iii) uvođenje doprinosa šemom zdravstvenog osiguranja da se prikupe

dodatna sredstva za zdravstveni sektor i pomoći da se podstakne dodatni domaći prihod samim

proširenjem poreske osnovice. Time bi se prikupila dodatna sredstva za sektor zdravstva koji nije

dovoljno finansiran, bez obzira na to da li će biti odložena izgradnja autoputa 6 ili neće.

ix

ocijalna zaštita (i) koristiti budžet socijalne zaštite na zaštitu siromašnih pre nego na beneficije

za posebne interesne grupe. Konkretno, ponovo razmotriti predloženi novi Zakon o boračkim

davanjima, koji košta više od 0, odsto BDP-a godišnje samo u gotovini i mogu značajno više

koštati sa drugim beneficijama i smanjenjem poreskih prihoda; (ii) proširenje sistema socijalne

zaštite da se obuhvate siromašni i ugroženi, uključujući zaštitu od efekata povećanja cene

energenata; (iii) održati sadašnji penzioni sistem, koji je već održiv i donosi penzionerima prihod

do praga siromaštva i da se uzdrže od neodrživih povećanja. Čak i ako se izgradnja autoputa 6 ne

odlaži, budžet socijalne zaštite može da primi više resursa premeštanjem iz energetskih

subvencija ka zaštiti za najugroženije.

Prihod: pored proširenja prihoda kroz zdravstveno osiguranje i troškove sektora transporta: (i)

jačanje poreske administracije da se smanji utaja poreza i proširenje poreske osnovice; (ii)

povećanje napore da se poveća naplata poreza na imovinu, jedan od najmanjih distorzivnih

poreza; (iii) razmatriti izmene poreza na dohodak građana za smanjenje poreza na nižim nivoima

i povećanje stope na višim nivoima. ime bi se podstakla formalnost na tržištu rada.

provođenje ovi preporuka bi smanjilo fiskalni deficit, dok se budžet preusmerava na način koji

se bolje bavi rešavanjem potreba Kosova. Ilustrativna simulacija ovog adaptivnog scenarija“ pokazuje

kako se prihodi mogu osigurati sa takvim reformama i kako bi potrošnja mogla da bude preusmerena u

sličnom okviru budžeta kao i u ovom trenutnom. Uvođenje obaveznog javnog zdravstvenog osiguranja

procenjuje se da bi prikupilo oko 0,8 odsto BDP-a u prihodima do 2018, a imovinski poreski prihodi

mogli bi se udvostručiti do 0,5 odsto B P-a (iako bi ovi prihodi ostali i dalje niski po regionalnim

standardima) zahvaljujući naporima da se poveća registracija zemlje i objekata i poboljšana primena, kao

vid nekog načina da se nadoknade opadajući granični prihodi. Povećano prikupljanje domaćeg PDV-a kao

rezultat poboljšane poreske administracije i privrednog rasta - takođe će biti od pomoći. Sa tim u vidu,

ove i druge mere mogu da pomognu da se poveća prihod izvan grantova od 25,8 odsto BDP-a u 2013 na

26,2 odsto do 2018 godine. Istovremeno, potrošnja na izgradnju puteva bi bila smanjena sa 5,7 odsto

BDP-a u 2012 na 2,1 odsto do 2018 godine. Kako cene energije počinju da bolje odražavaju troškove

njene proizvodnje, javna potrošnja tog sektora će pasti sa 0,8 na 0,3 odsto BDP-a. Druge oblasti bi

osigurale proširenja: potrošnja u obrazovanju bi porasla sa 3,9 na 4,8 odsto BDP-a; i finansiranje

zdravstva kroz doprinose za zdravstveno osiguranje bi poraslo sa 2,6 do 3,7 odsto BDP-a (oba bez

donacija). Potrošnja za socijalnu zaštitu bi trebalo da se poveća i da se bori protiv siromaštva i da

pomogne da se ublaži siromašni i ugroženi od šoka povećanja cene energije sa 3,9 na 4,7 odsto BDP-a.

Ostali ekonomski poslovi, uključujući i održavanje puteva, trebaju da se povećaju sa 2,1 na 2,7 odsto

BDP-a. Ukupno, prema ovom adaptivnom scenariju, izdaci van grantova će pasti sa 2 ,7 odsto B P-a u

2013 na 28,2 odsto u 2018 sa velikim početnim padom. Između njih, povećanje prihoda i smanjene

potrošnje ali preusmereno da bi osigurali da će fiskalni deficit biti sadržan u okviru 2 odsto ili ispod svake

godine između 2014 i 201 godine.

Javni resursi moraju da budu preusmereni sa izgradnje autoputa 6 na energetski sektor, ako je to

potrebno da se obezbede dovoljne količine energije. U okviru istog fiskalnog okvira i istog nivoa

deficita, kao i u prethodnom scenariju, oko 550 miliona € moglo bi biti dostupno između 2014 i 201 da

pomognu u izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, ako to zahteva odlaganje izgradnje autoputa 6. Ovo

možda nije dovoljno da se izgradi elektrana sa punih 2 × 300 MV20

kapaciteta samo od javnih izvora

finansiranja, ali (i) može da podrži javno privatno partnerstvo za izgradnju postrojenja 2 × 300 MV sa

javnim i privatnim finansiranjem ili (ii) moglo bi da upotpuni sredstva kroz međunarodno zaduživanje.

Međutim, pošto Kosovo nema iskustva na međunarodnom tržištu duga i nikada nije izdalo dugoročni dug,

ova opcija će predstavljati veliki izazov ali može ostati kao opcija uz podršku međunarodnih finansijskih

institucija. Ostale opcije se takođe mogu razmotriti da premoste rupu u finansiranju, kao što je postepena

20

Predloženi plan je izradnja proizvodnih kapaciteta od 600 MV u dve jedinice, svaka od 300 MV.

x

izgradnja tokom vremena pružajući neophodna sredstva da se izgradi samo jedna od planiranih jedinica -

elektrana kapaciteta 300 megavata. To bi bilo dovoljno da se premosti jaz u potrebnoj energiji u bliskoj

budućnosti ali će najverovatnije povećati cenu po jedinici kapaciteta zbog poslovanja smanjenih obima u

odnosu na jedan korak konstrukcije.

E. ZAKLJUČAK

osovo je mnogo uložilo u novi fizički kapital (infrastrukturu), pomažući da se podrži ekonomski

rast i nadoknadi šteta nanesena od raspada Jugoslavije i rata ali je zanemarilo potrebu održavanja

svojih postojeći zaliha kapitala (infrastrukture) i nije dovoljno investiralo u ljudski kapital. Napori

Kosova da održi visok nivo investicija je za pohvalu, ali takođe treba uložiti napore kako bi se osiguralo

da je postojeća infrastruktura dobro održavana. ugoročni ekonomski rast zavisi i od ulaganja u

oblastima koje nisu klasifikovane kao kapitalni izdatci, kao što su investicije u ljudski kapital kroz

obrazovanje i zdravstvo. Visok stepen siromaštva Kosova i niska zaposlenost se mogu delimično rešiti

ulaganjem u svoje ljude i time je moguće podstaknuti ekonomski rast. Ali umesto samog rešavanja

problema siromaštva i nezaposlenosti, predloženo je proširenje boračkih davanja i time se budžet

socijalne zaštite dalje orijentiše prema posebnim interesnim grupama a ne ka siromašnima, pa čak sadrži

podsticaj za nezaposlenost ili za izlazak iz formalnog tržišta rada. Sve ovo se dešava u isto vreme kada i

potencijalno poskupljenje električne energije zbog nedostatka porasta u poslednje dve godine kao i zbog

potrebe za sprovođenje investicija u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i zamene Kosova A

sa novom elektranom. Potencijalno se povećava cena energije što podrazumeva da će siromašni i

ugroženi zahtevati više usluga ciljane socijalne zaštite. Kao i ulaganje u svoje ljude, rast će zahtevati

stalni fokus, a VK treba da ima u vidu da javna sredstva mogu biti potrebna da se obezbedi dovoljno

energije za domaćinstava i preduzeća. Rešavanje svih ovih izazova će biti teško posebno ako je praćeno

padom carinskih prihoda, koji čine više od 70 odsto ukupnih prihoda. Politika i administrativni napori

moraju da se povećaju kako bi se domaći prihodi nadoknadili. Kosovo je nedavno usvojilo fiskalno

pravilo da ograniči fiskalni deficit i javni dug na održive nivoe u budućnosti, a omogućava dodatne

investicije iz prihoda od privatizacije ili štednje iz prethodne godine. Ali dok naslovni fiskalni brojevi

izgledaju povoljno, izazov će biti da se potrošnja preusmeri da bolje odgovora na potrebe zemlje. Pregled

javnih finansija (PJF) analizira efikasnost potrošnje između 200 i 2013 godine i predlaže načine

preraspodele koji se mogu podesiti unutar i između sektora za bolje rešavanje glavnih izazova na Kosovu.

xi

F. TABELA SA TRI NAJBITNIJA PREDLOGA PO SEKTORU

Glavne preporuke

astaviti sa održavanjem održivog fiskalnog deficita i nivoom duga pridržavajući se nedavno usvojenog fiskalnog

pravila.

Proveriti da li energetski kapaciteti i potražnja mogu da podrže održivi ekonomski rast, uz obezbeđivanje tarife

koja se kreće ka putanji povraćaja troškova proizvodnje.

Preraspodela resursa od predloženog autoputa 6 ka održavanju infrastrukture i ulaganje u socijalnim sektorima.

epolitizovati povećanje plata javnim službenicima izlažući ih pre svega pregledu od strane nezavisnog panela, pa

organizovati povećanje na osnovu učinkovitosti ili ih podsticati redovnim povećanjima po pripremljenoj formuli u

zavisnosti od potreba svakog sektora.

Preraspodela sredstva koja su predložena i predviđena za povećanje boračkih davanja prema siromašnima i

ranjivim, uključujući i njihovu zaštitu od uticaja povećanja cena energenata.

Uvesti šemu javnog zdravstvenog osiguranja kako bi prikupili dodatna sredstva za zdravstveni sektor koji nije u

dovoljnoj meri finansiran.

Uložiti napore da se postigne bolja vrednost za dati novac u javnim nabavkama gde je posebno vidljivo da su

troškovi lekova i održavanja puteva veoma skupi.

Preduzeti korake da se poveća naplata domaćih prihoda da nadoknadi opadanje graničnih prihoda, između ostalog,

napuštanje nekih poreskih izuzeća, slediti kroz pravni sistem one koji izbegavaju porez, a uzeti u obzir i povećanje

nekih poreskih stopa.

Poboljšati kapacitete Poreske uprave i lokalnih uprava za prikupljanje poreza na imovinu u opštinama.

Energija

Uverite se da se potražnja za energijom brzo ispunjava olakšanjem i omogućavanjem investicija i politike podrške

koja će poboljšati energetsku efikasnost u javnom i privatnom sektoru da se smanji potrošnja energije i generišu

fiskalne uštede. Preraspodeliti javna sredstva ka investicijama u energetskom sektoru kao preko potrebnog u vidu

promene prioriteta od ostalih javnih investicija.

Podstaknite snabdevanje obnovljive energije pojednostavljenjem složene aplikacije za obnovljive izvore energije,

promovisanje održivih i obnovljivih rešenja za prostor i grejanje vode.

Uveriti se da su tarifne stope na putu da u potpunosti odražavaju troškove i obezbede podsticaje za uštedu energije.

Garantovati potpunu autonomiju Regulatorne kancelarije za energetiku da maksimizira potencijal za učešće

privatnog sektora u energetskom sektoru i smanji subvencije za energiju, dok se mehanizam socijalne zaštite

koristi da zaštiti siromašne i socijalno ugrožena domaćinstava od povećanja tarifa.

Transport ( aobraćaj)

Sredstva koja treba korisiti za izgradnju autoputa 6 mogu da se stave na raspolaganje i koristiti ih u sektoru

saobraćaja (posebno za bolje održavanje ili nadogradnju postojećih puteva) i drugim sektorima.

Povećanje naknade za korisnike puteva i takse za registraciju vozila da se povećaju raspoloživa sredstva za

dugoročno održavanje puteva.

Pronaći način da se železnička mreža održivo finansira, bilo smanjenjem usluga ili fokusiranjem na njenu

upotrebu za izvoz industrije.

Obrazovanje

Proširite pristup obrazovanju, posebno predškolskom, finansiran delom kroz uštede koje proističu iz demografskih

xii

promena kao i bolje razumevanje potreba u srednjem obrazovanju koje će proisteći iz demografskih promena,

povećanog upisivanja i migracije iz ruralnih u urbane sredine.

Poboljšati funkcionisanje opštinske formule za finansiranje ka školama tako što se ona pojednostavi, pružajući

dovoljno obuke da se sprovede upravljanje na nivou škola i podsticanje snažne političke posvećenosti na

opštinskom nivou za racionalizaciju školske mreže.

Osigurati da su pravi podsticaji sprovedeni kako bi mogli da privuku i zadrže visoko efikasne nastavnike a to

podrazumeva da nastavnici dobijaju obaveznu obuku i da treba preduzeti korektivne mere u slučaju lošeg

izvođenja nastave.

Zdravstvo

Preusmeriti potrošnju na primarnu zdravstvenu zaštitu, dok dalje kapitalne investicije treba ograničiti da bi dali

prioritet održavanju postojećih objekata i suzbijanju povećanje plata koje se ne zasniva na učinku i rezultatima

rada za medicinsko osoblje.

Povećati dobijenu vrednost za novac prilikom farmaceutskih kupovina poboljšanjem sistema nabavke, a

povećavati potrošnju na lekove i potrošni materijal, naročito koristeći neke od novih sredstava prikupljenih kroz

uvođenje zdravstvenog osiguranja.

Uvesti šemu javnog zdravstvenog osiguranja sa sledećim uslovima: (i) stopa doprinosa treba da bude postavljena

na 5 a ne 7 odsto; (ii) samo siromašne grupe treba da budu izuzete od plaćanja premije i participacije; (iii)

zdravstveno osiguranje treba sprovesti na fiskalno neutralan način obezbeđivanjem održivosti budžeta i

garancijama da drugi sektori ne trpe nepotrebni teret; (iv) izgraditi adekvatne kapacitete za upravljanjem sistemom

zdravstvenog osiguranja i obezbediti nesmetanu tranziciju od finansiranja Agencije za zdravstvo u Fond za

zdravstveno osiguranje.

ocijalna zaštita

Pokrenuti napore da se uvede sistem koji bolje identifikuje siromašne i ranjive da bi se omogućila proširena

pokrivenost sistema krajnjeg rešenja šeme socijalne pomoći, dok istovrfemeno treba smanjiti davanja ka bogatijim

grupama i obezbeđivanje da šema socijalne pomoći pruža neophodnu podršku za domaćinstva da se pokrenu iz

siromaštva, na primer, organizovanjem obuke i time dozvoliti da se beneficije pre svega ukidaju kada korisnik

pronađe zaposlenje a ne da odmah izgubi beneficije.

Nastaviti sa sprovođenjem sadašnjeg penzionog sistema, bez velikih promena; nema potrebe da se popravlja“

nešto što pre toga nije pokvareno.

Predloženi novi Zakon o veteranima treba potpuno razmotriti pre svega u vezi sa visinom sredstava potrebih za

njegovo sprovođenje i ponovo promisliti pre nego što se odobri i realizuje u suprotnom ovaj zakon bi mogao imati

ozbiljno negativne fiskalne, ekonomske i socijalne posledice.

Poreski prihodi i politika

Jačanje poreske administracije uključujući povećanje kvaliteta i kvantiteta poreskih inspektora, unapređenje

modela za procenu rizika, dodajući praksu slučajne revizije za procenu područja za poboljšanja u procenama rizika

i povećavanje napore u borbi protiv utaje poreza.

Razmotriti neke promene u poreskom sistemu, kao što su povećanje stope PLD-a na 15 odsto i pojednostavljenje

strukture kursa za P da bude više progresivan i pravedan i ukloniti neke od izuzetaka koji nemaju mesto u

dobrom poreskom sistemu, kao što su: (i) dividende u vlasništvu stranih akcionara; (ii) kamate na finansijske

instrumente koje izdaju javne vlasti; i (iii) naknade obezbeđene od poslodavaca.

Preduzeti korake za povećano prikupljanje poreza na imovinu pre svega (i) proširenjem osnovice za porez na

imovinu time što se počinje sa oporezivanjem i poljoprivrednog zemljišta i drugih oblika svojine; i (ii) uzeti u

obzir i povećanje stope poreza na imovinu prikupljenih od strane opština; i (iii) upotreba grantova centralne vlade

na način koji nagrađuje generaciju prihoda u vidu sopstvenih prihoda u opštinama.

1

POGLAVLJE 1. UVOD

A. SADRŽAJ

1.1. epublika osovo je najmlađa država u vropi. Socijalistička Federativna Republika

Jugoslavija (SFRJ) se raspala tokom devedestih godina prošlog veka, a u junu 1999 Kosovo je postalo

odvojena teritorija pod Misijom privremene administracije Ujedinjenih Nacija (UNMIK) i to je trajalo sve

do februara 2008. Na dan 17 februara 2008 godine, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost a do

februara 2014 je bilo priznato od strane 106 država članica U -a, uključujući 23 od 2 članica EU.

Kosovo je zemlja bez izlaza na more u jugoistočnoj Evropi 21

(JIE) sa negde oko 1.8 miliona stanovnika i

sa velikom populacijom u migraciji koja se uglavnom nalazi u zemljama zapadne Evrope. Zemlja je

preduzela korake da obnovi ekonomiju uništenu tokom kolapsa SFRJ u ranim 1990-im, a potom i tokom

rata 1998-99.

1.2. Potencijalni kandidat za članstvo u vropskoj uniji (EU), Republika Kosovo je zemlja sa

manjim-srednjim prihodima i sa solidnim performansama privrednog rasta od kraja rata 1999. To

je jedna od samo četiri zemlje u Evropi koje su ostvarile pozitivne stope rasta u svakoj godini tokom

kriznog perioda 2008 do 2012 godine, u proseku od 4,2 odsto. Otpornost kosovske privrede ogleda se u:

(i) ograničenoj međunarodnoj integraciji u globalnu ekonomiju; (ii) uspehu njene dijaspore na tržištima

rada, posebno u zemljama nemačkog govornog područja centralne Evrope i time su obezbedili stabilan

protok doznaka; (ii) sastav budžeta koji je uglavnom orijentisan ka rastu, sa oko 40 odsto javnih rashoda

koji se koriste za investicije; i (iv) stalan priliv donatorske podrške.

1.3. Uprkos svojim naporima, osovo i dalje zaostaje za svojim susedima i drugim evropskim

zemljama po većini aspekata razvoja. Kosovo ima najniži B P po glavi stanovnika u Evropi posle

Moldavije, sa bruto domaćim proizvodom (B P) po glavi stanovnika u visini od 2. 5 € u 2013 godini.

Kosovo takođe ima najvišu stopu siromaštva u jugoistočnoj Evropi, sa 29,7 odsto stanovništva koje živi

ispod granice siromaštva u 2011, kao i sa najvećom stopom nezaposlenosti u jugoistočnoj Evropi,

procenjenoj na 30,9 odsto u 2012. Još gore od toga je da 63 odsto njenog stanovništva u stvari ekonomski

neaktivno.

1.4. ljučni razlog zašto Kosovo zaostaje (pored svoje istorije) je niski institucionalni, fizički i

ljudski kapital i jedino održivi ekonomski rast može da pomogne zemlji da odgovori na ove izazove

i uhvati korak sa evropskim susedima. Zatvaranje ove praznine će zahtevati dodatne investicije ali

resursi Kosova su nedovoljni da se odmah bave svim potrebama. Tako da bi potrošnja trebalo da bude

fokusirana na one potrebe koje su najvažnije za ekonomski rast. Kao drugo, sredstva treba da se efikasno

koriste u cilju da maksimalno povećaju svoj uticaj u smanjenju ekstremnog siromaštva i poboljšanje

zajedničkog napretka.

B. IZAZOVI I PREKE NA PUTU KOSOVA KA NAPRETKU

1.5. osovo se suočava sa brojnim izazovima, a mnogi od nji se mogu delimično rešiti kroz

fiskalnu politiku. Kao zemlja sa nižim - srednjim prihodom, glavni izazovi na Kosovu su u vezi sa

njegoviom nivoem razvoja. Konkretno, visoke stope nezaposlenosti i siromaštva treba da se reše. Kosovo

takođe ima mladu i rastuću populaciju, što predstavlja izazov za zapošljavanje mladih i kadrova.

21

Jugoistočna Evropa se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana: lbanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo,

Makedonija, Crna Gora i Srbija.

2

Pronalaženje načina da se investira u svoju mladu populaciju može da pomogne u borbi protiv nekih od

glavnih izazova na Kosovu.

1.6. Da bi se ovi problemi rešavali treba se suočiti sa dve ključne prepreke na putu ka

ekonomskom razvoju. Kao prvo, Kosovo se suočava sa pomolom nestašice energije. Sa rastućom

potražnjom za električnom energijom i starenjem elektrana koje su najavljene za zatvaranje, Kosovo ne

može biti u stanju da zadovolji energetske potrebe svojih firmi i domaćinstava. Ekonomski rast, već

oštećen zbog isključenja struje, rizikuje da bude i dalje opterećen. Kao drugo, prihodi prikupljeni na

granici su počeli da opadaju i da će verovatno padatai i dalje. Ovi granični prihodi“ - napravljeni od

trgovinskih poreza i poreza na dodatu vrednost (P V) naplaćuju se na uvezenu robu22

– i sačinjavaju 71

odsto ukupnih prihoda u 2012 godini. Uz lagano širenje domaće proizvodnje kao zamene za uvoz,

nedavno potpisivanje trgovinskog sporazuma sa urskom, a povećanjem povezanosti sa EU, pogranični

prihodi će verovatno opasti dalje u srednjem roku. Pronalaženje domaćih zamena za granične prihode će

biti od suštinskog značaja za finansiranje javnih investicija potrebnih za održivi ekonomski rast, kao i da

se rešavaju mnogi drugi izazovi na Kosovu. Ovaj izveštaj procenjuje Kosovske izazove i prepreke za rast

a istovremeno daje političke preporuke za njihovo rešavanje.

Nezaposlenost, siromaštvo i zajednički prosperitet

1.7. Visoka nezaposlenost i nisko učešće na tržištu rada, posebno među mladima i ženama, su

ključni izazovi za osovo. Nezaposlenost je procenjena na 30.9 odsto u 201223

, najviša u JIE. Nastavak

ekonomskog rasta, kao i iseljavanje su verovatno pomogli da se smanji nezaposlenost u poslednjih

nekoliko godina ali nedostatak uporedivih podataka do 2012 čini teškim procenu ovog efekta.

Nezaposlenost mladih je posebno visoka u preko 55 odsto. Svake godine oko 30.000 novih nezaposlenih

uđe na tržište rada ali trenutni ekonomski rast generiše negde oko 15.000 novih radnih mesta godišnje.

Kao rezultat toga, samo oko 10 odsto aktivnog mladog stanovništva radi i od toga pada manje od 5

procenata za žene. Još gore, više od trećine mladih Kosovara nije ni u sistemu obrazovanju, ni u

zapošljavanju - kategorija koja možemo nazvati izgubljena generacija“. Čak i za one sa visokim

obrazovanjem, vidljivo je da se izgledi pogoršavaju, sa nekim dokazima koji ukazuju da je sve veći broj

onih sa visokom stručnom spremom koji su nezaposleni. U 2012 godini, 15,6 odsto diplomiranih sa

fakulteta je bilo nezaposleno, što verovatno odražava neusklađenost između obrazovanja i potražnje za

veštinama na tržištu rada.24

Sa 63 odsto populacije (obuhvatajući obeshrabrene nezaposlene osobe),

ukupna stopa totalno neaktivnih je najviša u Evropi, a stopa neaktivnosti za ženske osobe je 82 odsto.

1.8. iromaštvo je i dalje pošast na osovu jer socijalna zaštita ne obu vata mnoge od

siromašni . U 2011, 29.7 odsto populacije je živelo u siromaštvu dok je 10.2 odsto živelo u ekstremnom

siromaštvu (Prikaz 1.1 i Prikaz 1.2). Siromaštvo i esktremno siromaštvo su pogoršani tokom 2011 godine.

Sa samo jednom trećinom domaćinstava u donjoj petini koji primaju socijalnu pomoć, poboljšanja u

krajnjoj instanci šeme socijalne pomoći mogli bi pomoći u smanjenju ekstremnog siromaštva. Smanjenje

siromaštva ostaje jedan od glavnih izazova.

22

P V se obično ne smatra carinskim porezom, jer bi trebalo da se prikuplja od krajnjeg potrošača. Međutim, na

Kosovu oko 81 odsto PDV-a je prikupljeno na granici a P V čini 50 odsto graničnih prihoda. Samo oko 7.7 posto

P V prikupljenih na granici se interno refundira. Ove činjenice znače da se većina P V-a smatra graničnim

prihodom“ na Kosovu. 23

Anketa o radnoj snazi 2012, Agencija za statistiku Kosova. 24

Još jedan problem, o kome se do sada nije mnogo raspravljalo, jeste nedovoljna zaposlenost, koja je izgleda

prilično očigledna, jer mnogi mladi stručnjaci završavaju na trivijalnim zaposlenjima (mnogi nosioci diploma

univerziteta rade kao konobari u barovima i restoranima), jer tržište ne proizvodi dovoljno radnih mesta visokog

kvaliteta.

3

Prikaz 1.1: Stope siromaštva na Kosovu, 2009-

2011*

Prikaz 1.2. tope ekstremnog siromaštva na

Kosovu, 2009-2011*

Izvor: ASK i Svetska banka (2013)

*Prag siromaštva (€ /danu): 2009: 1.55; 2010: 1.61;

2011: 1.72

Izvor: ASK i Svetska banka (2013)

*Prag ekstremnog siromaštva (€ /danu): 2009: 1.02;

2010: 1.07; 2011: 1.20

1.9. Privredni rast između 2 6 i 2 11 godine favorizuje siromašne i donji 4 odsto

stanovništva. Podaci pokazuju da domaćinstva između 2006 i 2011 godine, široko dele privredni rast na

Kosovu, što je dovelo do poboljšanja u obe kategorije siromaštva i "zajedničkom prosperitetu"

(definisano kao udeo blagostanja koji je imao pozitivnog uticaja i na najsiromašnijih 40 odsto

stanovništva). Tokom ovog perioda, i siromašni i najsiromašnijih 40 odsto stanovništva je imalo koristi

od prosečne godišnje povećane potrošnje od oko 4 odsto, dok je 20 odsto najbogatijih imalo koristi od

povećanja rasta potrošnje od između jedan i tri odsto godišnje u istom periodu. Sa stopom siromaštva od

29,7 odsto u 2011 godini, siromaštvo i zajednički prosperitet su blisko povezani na Kosovu. Stoga,

fokusirajući se na siromaštvo kao jedan od ključnih pitanja u zemlji, ovaj izveštaj pokriva i pitanje

zajedničkog prosperiteta.

1.10. Postoji negativna veza između siromaštva i nivoa obrazovanja, a siromašni ne mogu da

dobiju zadovoljavajući nivo zdravstvene nege. U 2011, više od jedne trećine pojedinaca koji nisu

završili osnovnu školu bilo je siromašno u poređenju sa 12 odsto osoba sa visokom stručnom spremom.

Skoro dve trećine siromašnih poseduje manje od srednjeg obrazovanja. Unapređenje obrazovanja u

pogledu pokrivenosti i kvaliteta će biti ključni faktor u smanjenju stope siromaštva. Činjenice ukazuju da

je obrazovanje u ranom detinjstvu posebno efikasno u pomaganju pojedincima da izađu iz stanja

siromaštva. Pored toga, stope iskorišćenosti zdravstvene zaštite za siromašne kategorije su niske, što

ukazuje da oni mogu biti nezaštićeni.

Mlada demografska slika

1.11. Mlada populacija na Kosovu predstavlja priliku i izazove. Populacija na Kosovu je najmlađa

u Evropi sa prosekom od oko 26 godina starosti (Prikaz 1.3).25

Stoga se Kosovo ne suočava sa fiskalnim i

ekonomskim pritiscima koji proizilaze iz starenja stanovništva, problem sa kojim se suočavaju mnoge

druge zemlje istočne Evrope. 26, 27

obro obučena radna snaga može da bude ključni resurs za ekonomski

25 a Kosovu, 3 ,1 odsto stanovništva je mlađe od 19 godina, mnogo veći procenat u odnosu na susedne zemlje

poput Albanije (32,5 odsto), Bosne (24,6 odsto), Srbije (23,4 odsto), Slovenije (19,1 odsto) i Crne Gore (26,7 odsto). 26 Vidi Svetska banka “Od crvene do sive: reća tranzicija od starenja stanovništva u istočnoj Evropi i bivšem

Sovjetskom Savezu”.

31.1

35.3 34.5

26.7

30.7 29.2 26.7

31.5 29.7

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Urbano Ruralno Ukupno2009 2010 2011

13.2

7.8

9.4

12.1

8.5

10.7

12.5

8.5

10.2

0

2

4

6

8

10

12

14

2009 2010 2011Urbano Ruralno Ukupno

4

rast. Međutim, treba se osigurati da javna potrošnja bude u skladu sa potrebama mladalačkog stanovništva

a to predstavlja izazov.

1.12. osovo može imati samo koristi od „demografske dividend“ koji dolazi sa mladalačkom

populacijom ako obrazovanje postane prioritet. Koristeći sve mogućnosti za ulaganje u odgovarajuće

obrazovanje i obuku time će pomoći radnicima da

nađu zaposlenje, povećavaju se poreski doprinosi i

daje se firmama pristup veštinama koje su im

potrebne. o će takođe povećati produktivnost radne

snage i pomoći Kosovu da se kreće ka savremenim

ekonomskim sektorima koji će povećati rast.

Međutim, ako se to ne uradi, “demografska

dividenda” može veoma lako da se pretvori u

“demografsko prokletstvo”.

Energetska kriza koja se nazire

1.13. Druga potencijalna prepreka rastu potiče

od činjenice da energetski sektor osova ne

uspeva da proizvede dovoljno energije za potrebe

zemlje i dovodi do „energetskog jaza“ što

predstavlja prepreku za rast i za poslovanje u

zemlji. Na osnovu skorasnje USAID studije28

nepouzdano napajanje košta Kosovske kompanije

oko 260 miliona €, ili 5 odsto B P-a godišnje.

Istraživanje kompanija 2009 godine je utvrdilo da problem snabdevanja električnom energijom

predstavlja najveću prepreku za poslovanje u zemlji. Mala i srednja preduzeća su najviše pogođene grupe.

Uz predviđeno zatvaranje elektrane Kosovo u bliskoj budućnosti, jedne od dve elektrane u zemlji,

praznina će se dodatno proširiti.

1.14. Postojaće veoma značajan jaz u proizvodnji energije nakon što se Kosovo A zatvori ako se

istovremeno ne izgrade novi proizvodni objekti. Uprkos poboljšanju domaće ponude u poslednjih

nekoliko godina, zbog poboljšanja u proizvodnji električne energije i uz pomoć državnih subvencija za

uvez električne energije, situacija je i dalje krhka. Ekonomski rast će nastaviti da dovodi do povećane

potražnje za energijom. Pokrivanje praznine u napajanju strujom zahteva izgradnju nove elektrane koje se

procenjuje da košta između milijardu i 1,5 milijarde € - ili između 20 i 30 odsto B P-a - a trebaće

najmanje oko četiri godine da se to završi.

Smanjenje “prihoda sa granice”

1.15. Pri odi prikupljeni na granici čine više od odsto ukupni pri oda ali su već pokazali

znake opadanja koji će se nastaviti. Prihod od carinskih tarifa i drugi prihodi prikupljeni na granici

počeli su da usporavaju tokom 2012 i nastavilu su da opadaju u 2013.29

Pad prihoda u 2013 je delimično

vođen efektom pada cena i delimično zbog efekta zamene uvoza. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

27

U Istočnoj Evropi, posebno se Bugarska suočava sa velikim izazovima zbog svog starenja stanovništva. Vidi

Svetska banka, 2013, " Ublažavanje uticaja starenja stanovništva: Opcije za Bugarsku”. 28

Uticaj nepouzdanog snabdevanja energijom i kvaliteta na Kosovska preduzeća, US I 2012. 29

Kosovska carina je izvestila da prihodi iz 2013 prikupljeni na granici nisu ispunili plan za oko 8,8 odsto, a bili su

procenjeni za 1 odsto manje nego u 2012 godini.

Prikaz 1.3. Piramida stanovništva, 2011

Izvor: Svetska banka – Statistika o zdravlju, ishrani i

stanovništvu.

5

(SSP) sa EU30

kao i trgovinski sporazum sa Turskom31

skoro sigurno će dovesti do daljeg smanjenja

prihoda sa granice u srednjem roku. Ministarstvo finansija (MF) je procenila da će SSP sa EU imati

negativan uticaj na prihode za oko 60 miliona € godišnje, ili 1,2 odsto B P-a, dok se procenjuje da će

trgovinski sporazum sa Turskom da smanji prihode za 20 miliona € ili 0,4 odsto B P-a na godišnjem

nivou. Ova dva sporazuma se očekuje da stupe na snagu u 2016 i 2015 godini, ali kada su druge zemlje

jugoistočne Evrope potpisale SSP, granični prihodi su se postepeno smanjivali kao posledica

prilagođenog ponašanja u očekivanju njihove implementacije.

C. PRITISCI POTROŠNJE NE ODGOVARAJU POTREBAMA ZEMLJE

1.16. Pritisak da se nastavi sa rashodima u oblastima koja nisu urgentna i dalje je veoma jak.

Pritisci uticaja na rashode danas potiču uglavnom od politički moćnih lobija. Pritisci uključuju (i) penzije;

(ii) beneficije veterana; (iii) naknade za bivše političke zatvorenike; (iv) javne plate; i (v) visoke troškove

saobraćajne infrastrukture. Ovi rashodi, međutim nisu kritični za osiguranje održivog rasta, osiguranje

zapošljavanja i poboljšanje uslova života građana Kosova. aprotiv, upravo suprotno oni rizikuju

stezanjem ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i druge kapitalne projekte, koji bi mogli da povećaju rast i

smanjenje siromaštva. Sam budžet za 2014 kao i predizborna obećanja od tada ilustruju ove pritiske.

Politički zatvorenici i nove beneficije za ratne veterane zajednički imaju dodeljenih 15 miliona €32

u

budžetu za 2014 godinu, dok je za plate u javnom sektoru izdvojeno 45 miliona €. Ovih 45 miliona €

pokriva implementaciju reforme plata i sistema gradiranja33

, obuhvatanje struktura Kosovskih Srba iz

opština na severu u Kosovski sistem34

i povećanje plata. Istovremeno je negde oko 15 miliona € izdvojeno

u budžetu za novoregistrovane ratne veterane, paket beneficija izgleda da je veoma veliki sa gotovinskim

isplatama koje zajedno dostižu procenjenih 40 miliona € (0, posto B P-a) godišnje ili više. odatne

investicije u zdravstvo, obrazovanje, stambena pitanja, biznis i investicije u poreske olakšice između

ostalog, će verovatno dodatno povećati potrošnju tokom vremena. Međutim, ove troškove je teško

proceniti, jer tumačenje novog zakona o ratnim veteranima je i dalje nejasno i proces verifikovanja

kandidata je u toku tako da broj korisnika nije jasan.35

Ukupni fiskalni rashodi mogu biti visoki.

1.17. U dodatku tome, novi autoput koji povezuje Prištinu do granice sa BJR Makedonijom

rizikuje potiskivanje drugih javnih investicija. Skoro odobreni36

autoput 6 između Prištine i BJR

Makedonije je procenjen na otprilike 750 miliona €37

ili 14.4 odsto BDP-a. Ugovor o implementaciji je

još uvek u fazi pripreme pa je dužina projekta još uvek otvorena, iako rani pokazatelji ukazuju da je

30 Kosovo je 2 . oktobra 2013 počelo pregovore o Sporazumu o stabilizaciji pridruživanju sa EU, za koji se očekuje

da će biti zaključenisa potpisanim sporazumom tokom jeseni 2014. 31

Trgovinski sporazum sa Turskom je potpisan u Oktobru 2013 I stupa na snagu od 2015 godine. 32

U decembru 2013 Vlada Kosova (VK) je odlučila da odobri šemu granta za političke zatvorenike uz paušalni

iznos od 55 miliona €, kao kompenzaciju za njihovo vreme provedeno u zatvoru, koje treba da se plati u naredne

četiri godine. 33

Sprovođenje reforme plata i gradiranja procenjuje se da košta oko 1 miliona €, iako ne postoje garancije da će se

reforma održati na vreme i da taj novac neće biti korišćen za povećanje plata tokom ove izborne godine. 34

Politički dogovor između premijera Kosova i premijera Srbije 19. aprila 2013 , predviđa demontažu srpske

paralelne strukture u severnim opštinama na Kosovu i uključivanje nekih od tih kadrova u sistem Vlade Kosova.

Iako ne postoji jasna procena troškova, očekuje se da oni budu negde oko 13 miliona € u zaradama i platama - što je

uključeno u trenutnoj raspodeli 45 miliona €. 35

Preko 56.000 ljudi se prijavilo za status ratnih veterana. Proces verifikacije je bio spor i očekuje se da bude

završen do juna 2014. Od broja verifikovanih prijava oko 35 odsto se smatra ne legitimnim. Prosta računica sugerišu

da će broj legitimnih veterana biti oko 4.000 i zavisno od nivoa beneficija ukupni trošak za šeme će se obračunati. 36 Ovaj novi autoput (Put broj 6) će povezati Prištinu sa Makedonijom kod graničnog prelaza Elez Han. On je

odobren od strane međuministarske Radne grupe 10. januara, 2014 godine, a ugovor je dodeljen američko - turskom

konzorcijumu Behtel - Enka, koji je takođe izgradio trase autoputa 7 koji povezuje Prištinu i iranu, lbanija. 37

600 miliona € za projekat plus procenjenih 150 miliona € za eksproprijaciju.

6

verovatno da će biti izgrađen u periodu od pet godina. Međutim, time će se verovatno iscediti druge

visoko prioritetne kapitalne investicije, kao što je bio efekat skoro završenog autoputa 7 za lbaniju.

Konkretno, time će se potrošiti sredstva potrebna za investiranje u energetske proizvodne kapacitete ako

ne bude bilo dovoljno privatnih fondovi koji bi bili dostupni za investiranje u energetiku.

1.18. osovo ima priliku da preorijentiše potrošnja prema oblastima koja se bave rešavanjem

stvarnih izazova. Iako postoje originalne potrebe u mnogim oblastima, ograničeni resursi i sredstva

podrazumevaju da sredstva treba da se ponovo orijentišu ka oblastima koje predstavljaju ključni

potencijal ekonomskog rasta i pomoći da se smanji nezaposlenost i siromaštvo.

D. CILJEVI I DELOKRUG PREGLEDA JAVNIH FINANSIJA

1.19. Ciljevi ovog Pregleda javnih finansija (PJF) su: (i) da se identifikuju glavne potrebe potrošnje

na Kosovu za podsticanje ekonomskog rasta, zaštite siromašnih i ugroženih i pronalaženje načina da se

dobije korist od mladalačke populacije u zemlji, kao i upoređivanje ove potrebe sa trenutnim pritiscima

potrošnje; (ii) da se identifikuju mogućnosti da se ovi ciljevi prihvate kroz budžetske preraspodele i da se

pronađu načini za bolju efikasnost javne potrošnje kako bi mogli da postignemo bolju vrednost za uloženi

novac; i (iii) da identifikujemo mere koje pomažu da se prilagodimo padu graničnih prihoda povećanjem

prikupljanja domaćih prihoda na način koji promoviše ekonomski rast i formalnost na tržištu rada. Kako

bi postigli ove ciljeve PJF je organizovan u četiri tematska dela.

1.20. Prvi deo izveštaja predstavlja makroekonomski kontekst i pret odne fiskalne performanse.

On pruža kratku analizu učinkovitosti fiskalnih politika, prihoda i rashoda u periodu između 2008 i 2013.

Deo koji se bavi prihodima komentariše učinkovitost poreskih prihoda, dok odeljak o rashodima

procenjuje tokove rashoda po ekonomskim i funkcionalnim kategorijama, i daje pregled: (i) teških“

investicija u energetici i saobraćaju - prioritetnim oblastima za investiranje u javnu infrastrukturu; i (ii)

mekih“ investicija u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite.

1.21. Drugi deo detaljno analizira trenutnu efikasnost potrošnje i predstojeće potrebe u javnoj

potrošnji kao i opcije u: (i) energiji, (ii) saobraćaju, (iii) obrazovanju, (iv) zdravstvu, i (v) socijalnoj

zaštiti. Svako od ovih poglavlja predstavlja prethodnu učinkovitost u sektoru kao i srednjoročne fiskalne

potrebe a procenjuje tekuće i buduće reforme i njihovu fiskalnu implikaciju.

1.22. Treći deo razmatra performanse u pri odima. Imajući u vidu da će se javni sektor suočiti sa

opadanjem graničnih prihoda u kratkom i srednjem roku, analizom se identifikuju mogućnosti za dalju

mobilizaciju domaćih prihoda kroz prilagođavanje poreske politike i jačanje poreske administracije.

1.23. Poslednji deo prikazuje kratak pregled razlicitih scenarija po kojima bi se razviojale javne

finansije. Konkretno, prikazujemo scenario redovnog i pretpostavljenog razvoja“ i scenario koji

pokazuje kako bi mogle da se prilagode javne finansije, čak i unutar ograničenih resursa, za bolje

rešavanje izazova na Kosovu.

7

Okvir 1.1. Analitičke metode koje se koriste u PJF i preko PJF-a

Radom i poslovima koji su preduzeti pod ovim PJF-om smo nastojali ne samo da analiziramo javne prihode i

rashode već i da obezbedimo uvid po sektorima i metode za dalji nastavak analize. Primeri uključuju:

Kosovski BOOST koristi podatke iz Trezora u Ekcel tabelu da lako dobiju visoko razvrstane podatke o

potrošnji između 2007 i 2012 sa pivot tabelom jednostavnom za korišćenje.

Metoda uticaja na energetski sektor na Kosovu (KESIT) pokazuje uticaj na tarife potrošača, subvencija

i javnog duga različitih investicionih izbora i scenarija potražnje u energetskom sektoru. Fiskalni i

tarifni uticaji glavnih energetskih scenarija se procenjuju upotrebom ovog modela. KESI može da se

koristi za pružanje informacija o mogućim ishodima različitih opcija za investicije u energetskom

sektoru. Konkretno, tarifni uticaj reformi može pomoći da se dizajniraju odgovori socijalne zaštite na

više cene energenata.

Baza podataka u obrazovanju integriše četiri različite baze podataka koje ranije nisu bile kombinovane

i to o učenicima, nastavnicima, školama i rezultatima ispitivanja i time se omogućava osoblju

Ministarstva obrazovanja da bolje razumeju sve uneto i dobijeno kao rezultat iz obrazovnog sistema.

Ova baza podataka doprinosi analizi efikasnosti rezultata u obrazovanju.

Podaci o stanovništvu na Kosovu ne obuhvataju u dovoljnoj meri i Srpsku manjinu. Rad na ovom PJF

koristi druge izvore podataka za dobijanje precizniih podataka o stanovništvu po opštinama. Vidi neks

1 za detalje.

Model uticaja Zakona o zdravstvenom osiguranju pokazuje neposredne i srednjoročne fiskalne uticaje

uvođenja zdravstvenog osiguranja pod različitim scenarijima, kao što su stope premija, preuzimanja

stopa i izuzetaka. Uticaj ZZO se procenjuje upotrebom ovog modela.

Analiza poreskih praznina je sprovedena koristeći širok spektar podataka za procenu razlika između

prihoda i zbirki potencijala za prihode. Rezultati ove studije su predstavljeni u poglavlju o prihodima.

Istraživanje o percepciji implementacije zakona o porezu (PIZP) između velikih i srednjih preduzeća se

trudi da pokaže troškove za poreski sistem zbog korupcije. Rezultati ove studije su predstavljeni u

poglavlju o prihodima.

9

POGLAVLJE 2. EKONOMSKI KONTEKST I FISKALNI IZAZOV38

A. GLAVNE PORUKE

Kosovski fiskalni i makroekonomski indikatori su relativno stabilni i opipljivi. Kosovo

nastavlja sa rastom, čak i tokom ekonomske krize, javni dug je nizak, inflacija je održana pod

kontrolom a indikatori bankarskog sektora su povoljni. Zahvaljujući brzom rastu fiskalnih računa i

ranije nagomilanim rezervama, kada je kriza aktuelna, Kosovo je bilo u stanju da usvoji kontra -

cikličnu fiskalnu politiku sa investicijama u infrastrukturne projekte, pomažući time da se podrži

ekonomski rast.

Za Kosovo, uspostavljanje putanje privrednog rasta koja održivo stvara više i kvalitetnije

poslove za svoju mladalačku populaciju i smanjuje siromaštvo predstavlja centralni razvojni

izazov. Fiskalna politika je glavni makroekonomski instrument da se to uradi u zemlji koja je

jednostrano usvojila evro kao svoju valutu. Shodno tome, fiskalna politika ima ključnu ulogu za

makroekonomsku stabilnost i privredni rast, kao i u rešavanju problema nezaposlenosti,

siromaštva i mladog stanovništva.

Ali i pored toga, trenutna raspodela javni sredstava u kombinaciji sa neefikasnom

potrošnjom će otežati rešavanje ključni izazova sa kojima se suočava osovo da bi

podstaknulo ekonomski rast. Postoji evidencija da raspodela sredstava u okviru sektora treba da

se podesi da se postignu bolji rezultati (u smislu pružanja javnih usluga, rastu i smanjenju

siromaštva), posebno u zdravstvu, obrazovanju i saobraćaju. Pored preraspodele unutar sektora,

preraspodele između sektora bi mogle da pomognu Kosovu u rešavanju nekih od njegovih ključnih

izazova, posebno onih u energetskom sektoru. Pored preraspodele sredstava, postoje dokazi da

korupcija u prikupljanju prihoda i javnim nabavkama isto štete javnom sektoru.

B. EKONOMSKI KONTEKST

2.1. Makroekonomska osnova Kosova je relativno dobra sa čvrstim pozitivnim rastom koji je

upravljao investicijama. Jednostrano usvajanje evra je omogućilo određenu stabilnost cena i

finansijskog sektora koji je ostao solidan tokom krize. Ova makroekonomska stabilnost treba da se

održava kao dobra polazna osnova u izradi politike koja može doneti veći rast.

Makroekonomske osnove su povoljne

2.2. konomski rast osova je u proseku preko 4 odsto na godišnjem nivou od kraja rata 1999 i

ostao je pozitivan tokom globalne ekonomske krize. Ekonomski rast je usporen na svojoj najvišoj tački

od 7.2 odsto39

u 2008 ali je ostao pozitivan tokom globalne finansijske krize, oklopljen ograničenom

integracijom zemlje u globalnu ekonomiju i uz sposobnost Vlade Kosova (VK) da upravlja kontra -

cikličnom fiskalnom politikom povećanja javnih investicija tokom krize. Pogledajte tabelu A. 21 u

Aneksu 4 o makroekonomskim pokazateljima.

2.3. Investicije, kako javne tako i privatne, su odigrale ključnu ulogu u pokretanju ekonomskog

rasta od 2008, doprinoseći pozitivno čak i u 2012 i 2013 godini. Javne investicije udvostručene u 200 ,

su pružile značajan podsticaj za rast u toj godini, uz uspostavljanje pravog okruženja za privatne

38

Poglavlje je primio Agim Demukaj. 39

BDP uz pristup rashodima 2004-2012, Agencija za statistiku Kosova.

10

investicije. Javne investicije su nastavile da rastu u narednim godinama, mada sporijim tempom nego u

2008. Istovremeno, privatne investicije su ubrzane posle 2009 godine, doprinoseći sa više od 2 procentna

poena u rastu tokom 2010 i 2011 godine, a nešto manje u 2012 godini. Dok su javne investicije u puteve

sprečile druge moguće javne investicije, privatne investicije su u izvesnoj meri isto tako oduzeli neke

poslove od javnih preduzeća jer su i privatne firme osnovane da ponude robu i usluge za prevoz

građevinskog sektora.

2.4. Neto izvoz negativno je uticao na ekonomski rast. Ukupan uvoz je u rasponu od 52-57 odsto

BDP-a, dok se ukupan izvoz kretao između 16 i 21 odsto BDP-a tokom perioda 2008-2012. Izvoz

minerala više se nego udvostručio između 200 i 2011 godine, a izvoz druge robe je nešto povećan, tako

da osnova domaće proizvodnje raste sporo. Ali je zato evro kriza obeshrabrila spoljnu potražnju pa je i

izvoz pao u 2012 godini. Izvoz usluga, koje su veoma vezane za potrošnju od strane dijaspore koja

posećuje Kosovo, ostao je robustan i pored loše spoljašnje ekonomske klime. Istovremeno, uvoz

investicionih dobara je porastao a stagnirao je i uvoz potrošnog materijala.

2.5. Sve u svemu, dok je stopa rasta na Kosovu bila prilično stabilna, glavni pokretači rasta su

pomereni u poslednjih nekoliko godina (Prikaz 2.1). Rast između 200 i 2011 bio je vođen visokim

nivoima javnih investicija i procvatu domaće potrošnje, kasnija olakšana kreditnim rastom i stabilnim

prilivom doznaka. Rast BDP-a je usporen nakon toga značajno zbog spoljnih (kriza u Evro zoni) i domaći

razlozi (usporavanje kreditne aktivnosti i domaće potražnje). Potrošnja je takođe usporena, okretanje od

pozitivnog ka negativnom doprinosilo je ekonomskom rastu u 2012.

2.6. Od konomskog rasta su imali koristi svi segmenti društva ali su najsiromašniji imali

najviše koristi. nketa o potrošnji domaćinstava (APD) otkriva da je ekonomski rast na Kosovu bio od

koristi kako za borbu protiv siromaštva tako i za zajednički prosperitet.40

Između 2006 i 2011,

najsiromašnijih 40 odsto stanovništva je imalo koristi od prosečnog godišnjeg rasta potrošnje od blizu 4

odsto (Prikaz 2.2). Stope rasta su bile neznatno veće za 30 odsto stanovništva definisanog kao siromašno

u 2011 a s obzirom na blisku korelaciju između siromaštva i zajedničkog prosperiteta, ostatak ovog

izveštaja će gde je to opravdano, raspravljati o siromaštvu u celini.

Prikaz 2.1.Doprinos rastu 2008-2012 Prikaz 2.2.Kriva učestalosti rasta, 2006-2011

Izvor: Kalkulacije osoblja MF i Svetske banke. Izvor: Svetska banka, Redovni ekonomski izveštaj, dec.

2013.

40

Definisan kao udeo prihoda koji ide do najsiromašnijih 40 odsto stanovništva.

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

2008 2009 2010 2011 2012

Consumption Investments

Net Exports Real GDP growth

11

2.7. Za valjujući delimično zbog jednostranog usvajanja evra, inflacija je ostala pod kontrolom

(Tabela 2.1). Posle rata 1998-99, Kosovo je usvojilo emačku marku kao svoju valutu, a u 2002 ona se

konvertovalo u evro, čime je ograničila svoju sposobnost da koristi instrumente monetarne politike.

Usvajanje evra je odigralo ključnu ulogu u održavanju inflacije pod kontrolom. li, kao mala ekonomija

Kosovo je platilo datu cenu i stoga podleže međunarodnim fluktuacijama cena njene glavne trgovinske

robe - pre svega hrane i energenata. Indeks potrošačkih cena (IPC) teži ka odražavanju globalnih cena,

koje se menjaju u zavisnosti od faktora koji se odnose na vreme, sukobe i globalnu potražnju. Zato su se

one povećale u drugoj polovini 2010 i prvoj polovini 2011 godine, a ponovo u 2013 godini, kao odgovor

na sušu u vezi sa poskupljenjem hrane. U 2010 i 2012 cene energenata su se povećale i slično uticale na

IPC.

2.8. Bankarski sektor je dokazano otporan na pogoršanje spoljnog okruženja ali stope

kreditnog rasta su se smanjile. Bankarski sektor je dobro funkcionisao i tokom kriznog perioda

uglavnom zahvaljujući svom konzervativnom obliku i odlukama o kreditiranju sa vrlo niskim faktorima

rizika pre, za vreme i posle krize. Bankarski sistem u velikoj meri u stranom vlasništvu je ostao dobro

kapitalizovan, likvidan i profitabilan tokom ovog perioda. Međutim, stopa rasta za oboje, depozite i

plasmane ostali su pozitivni ali usporeno. Depoziti su porasli za 8 odsto a kredit od 3,8 odsto do kraja

2012 na godišnjem nivou, u odnosu na 10,1 i 16,5 odsto, respektivno u 2011 (Prikaz 2.3) godini. oši

zajmovi povećani su za 8,7 odsto u 2013, ali su ostali niski u odnosu na region (Prikaz 2.4). Slabiji

finansijski učinak je negativno uticao na ekonomski rast u 2012 i 2013.

Prikaz 2.3. Pozajmice i depoziti, 2008–12 Prikaz 2.4. Indikatori finansija u zdravstvu

Izvori: Svetska banka i Republika Kosovo; i procene

osoblja Svetske banke.

Izvori: Svetska banka i Republika Kosovo; i procene

osoblja Svetske banke.

2.9. Centralna banka Republike Kosova (CBK) i Ministarstvo finansija (MF) su se fokusirali na

očuvanju i jačanju stabilnosti bankarskog sektora. Reforme su tako dizajnirane da se to postigne uz:

(i) uspostavljanje Fonda za hitnu likvidnost (FHL) u 2012; (ii) uspostavljanje Fonda za osiguranje

depozita; i (iii) novi zakon o bankarstvu, mikrofinansiranju i osnivanju nebankarskih finansijskih

institucija. FHL je nastao tokom krize u evro zoni da obezbedi potrebnu likvidnost u finansijskom sektoru

na Kosovu. Sastojao se od 92 miliona €, od čega je polovina obezbedila VK i polovinu je osigurala CBK.

FHL nije iskorišćen ali su sredstva ostala na raspolaganju ako to bude bilo potrebno.

12

Tabela 2.1. Glavni makroekonomski pokazatelji 2008-2015

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Procena Projekcija

Stopa realnog porasta

BDP realni porast 6.9 2.9 3.9 4.5 2.7 3.0 4.0 4.2

CPI, godišnji prosek 9.4 -2.4 3.5 7.3 2.5 1.9 1.5 1.5

Udeo BDP

Prihodi (uključujući i budžet

grantova) 23.9 28.3 26.7 27.2 26.7 26.5 26.8 26.3

roškovi (i neto pozajmica) 24.1 29.0 29.3 29.1 29.2 29.5 28.8 28.3

Primarni deficit -0.2 -0.7 -2.4 -1.7 -2.3 -2.6 -1.7 -1.7

Opšti deficit -0.2 -0.7 -2.6 -1.9 -2.6 -3.0 -2.0 -2.0

Bilansi vl.banaka (koji se

koriste) 10.8 8.7 5.8 3.5 4.3 3.2 2.8 2.6

Javni Dug 0.0 6.1 6.4 6.0 8.7 9.7 11.4 13.0

Investicije 28.6 32.3 33.9 33.2 32.6 33.2 32.3 32.1

FDI 8.7 6.8 7.6 7.9 4.3 6.0 6.5 6.5

Bilans renutnog Računa -11.7 -9.2 -11.9 -13.8 -7.6 -10.9 -9.5 -8.2

B P (€, Mil) 3,940 4,046 4,334 4,770 5,017 5,213 5,442 5,644

B P po glavi (€) 2,255 2,297 2,441 2,665 2,779 2,858 2,955 3,034

Stanovništvo (Mil.) 1.75 1.76 1.78 1.79 1.81 1.82 1.84 1.86

Izvor: MF, Agencija za statistiku Kosova i kalkulacije osoblja SB.

C. FISKALNE PERFORMANSE 2008 – 2013

2.10. Ovaj PJF se fokusira na analiziranje fiskalni performansi između 2 8 i 2 1 godine,

uključujući i stranu pri oda i ras oda. aslovni fiskalni brojevi kao što su deficit i nivo duga su

uvedrljivi i pokazuju određeni stepen stabilnosti. Međutim, naplata prihoda u poslednje vreme je počela

da stagnira Pa tako rashodi zahtevaju poboljšanje efikasnosti da se opravda dalji rast. Ovaj odeljak će

raspravljati opšte fiskalne brojeve, zatim performanse i efikasnost prihoda i rashoda.

Naslovni fiskalni brojevi su jasni

2.11. Zbog upotrebe evra kao valute,

fiskalna politika je glavni instrument za

makroekonomsku stabilnost i privredni

rast na Kosovu. Fiskalnom politikom se u

poslednje vreme relativno dobro upravlja.

Kosovski je povezalo uzastopne budžetske

viškove između 2000 i 2008 godine,

gomilajuci novčana sredstva u visini od

preko 420 miliona € (4,8 odsto BDP-a).

Time je omogućeno da fiskalna politika

postane ekspanzivna u 2008, kada je

ekonomski rast bio u opasnosti, zbog

efekata globalne finansijske krize.

Prethodno akumulirane gotovine su mogle

da finansiraju fiskalni deficit između 2009 i 2011 godine, finansiranje duga i fiskalnog deficita u 2012 i

dug i prazninu u gotovini u 2013 (Prikaz 2.5). Nedavno usvojeno Fiskalno pravilo je ojačalo namere VK

za održavanje održivog deficita i nivoa duga (vidi Okvir 2.1).

Prikaz 2.5. Izvori finansiranja deficita

Izvor: Odeljenje za makroekonomiju MF.

2009 2010 2011

2012Drawings, incl. IMF

Carry-over OSR

One-off Financing-Privatization

T-Bills

Use of Previously Accumulated Cash Balance

2013

13

2.12. Kosovski javni dug je nizak ali polako raste. Kosovo ima najniži javni dug i među najnižim

fiskalnim deficitom u JIE. Ukupan javni dug je procenjen na 9,7 odsto BDP-a na kraju 2013 godine.

Kosovo je nasledilo dug bivše SFRJ prema IBR , koji se sastojao od tri kredita, od kojih je jedan bio

otplaćen u septembru 2009 (delimično finansiran od donatorskog novca). Vlada je izdala 74 miliona €

unutrašnjeg duga u 2012 i još 0 miliona € u 2013 godini. Međutim, vlada planira da poveća svoj domaći

dug u narednim godinama i vremenski produži postojeće kratkoročne unutrašnje dugove tako što će

otplatiti kratkoročne dugove sredstvima iz novih domaćih pozajmica sa dužim periodima otplate. Analiza

održivosti duga, koja uključuje potencijalni dug prema Pariskom i Londonskom klubu (oni nastaju tek

kada Srbija prizna nezavisnost Kosova, nakon čega bi trebali dodati još 9 procentnih poena B P-a do

ukupnog stanja javnog duga), ukazuje da su pokazatelji javnog duga održivi.

Okvir 2.1. Javni finansijski menadžment i fiskalno pravilo

a zaštiti fiskalnu održivost, Kosovo je usvojilo uske ustavne i zakonske okvire kako bi se sprečili neodrživi

fiskalni deficiti i politike dugovanja. Prema ustavu, svaki novi spoljni dug treba da bude ratifikovan dvotrećinskom

većinom u Parlamentu. Pored Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornostima (ZUJFO) zahteva da

dodatni budžeti moraju biti neutralni od deficita. U 2013 Kosovo je usvojilo novo fiskalni pravilo koje je ugrađeno

u njen glavni fiskalni zakon. Politika fiskanog pravila je uspostavila ograničenja po nivou fiskalnog deficita,

javnog duga, opštih troškova i drugih pokazatelja da bi kontrolisali makro-fiskalnu održivost. Tim pravilom se

ukupni fiskalni deficit ograničava na 2 odsto BDP-a, smanjenjem rizika od daljih dugova.

Ključne tačke Fiskalnog pravil u dopuni/izmeni u ZUJFO su bili sledeći:

a) Održavati ukupni fiskalni deficit na 2 odsto projektovanog B P-a u tekućoj budžetskoj godini. Ovaj nivo

deficita se odnosi na konsolidovani centralni i opštinske budžete;

b) eutrošeni deo sredstava iz prethodne godine može da se koristi kao izvor finansiranja novih budžetskih

izdvajanja u kapitalne rashode, a neće se razmatrati za potrebe u skladu sa plafonom fiskalnog deficita;

c) Ostala primanja dodatnih budžetskih prihoda u odnosu na prethodnu godinu prihoda, mogu se preneti u

narednu godinu za nove budžetske aproprijacije u kategoriji kapitalnih izdataka i neće se razmatrati za

potrebe u skladu sa limitom fiskalnog deficita;

d) prihodi od privatizacije i njihova potrošnja neće biti predmet limita fiskalnog deficita. Ovi prihodi se

mogu koristiti samo za kapitalne investicione projekte, ukoliko je nivo korisnog vladinog bankovnog

salda iznosi najmanje 4,5 odsto projektovanog BDP-a;

e) bilo kakav višak od projektovanog budžetskog deficita od preko 0,5 odsto B P-a trebalo bi da bude

kompenzovan u naredne tri fiskalne godine.

Fiskalno pravilo isto tako navodi situacije u kojima pravilo može biti privremeno obustavljeno, kao što su:

a) Ekonomska recesija, kada su poreski prihodi nominalno jednaki ili niži od poreskih prihoda prikupljenih u

istom periodu prethodne fiskalne godine, isključujući uticaj politike i jednokratnih prihoda od poreza; ili

b) za hitne slučajeve, kao što su prirodne katastrofe; ili

c) u slučaju krize u bankarskom sistemu identifikovane od strane Ministra finansija i Guvernera CBK, na

predlog CBK; ili

d) poziv na državne garancije koje će morati da se plate od strane vlade i da imaju uticaj na ukupne rashode

preko 1,5 odsto projektovanog BDP-a.

Izvor: Osoblje Svetske banke i SROR, Ministarstvo finansija Republike Kosovo, April 2013.

14

Rast pri oda je čvrst, ali je usporen

2.13. ast pri oda od oko 4 odsto između 2 8 i 2 12 i ranije nagomilani bilansa banaka od

1 , odsto BDP-a omogućili su rast potrošnje tokom perioda krize. Međutim, nedavna stagnacija

prihoda i pad priliva gotovine na 3,2 odsto B P-a na kraju 2013 uveli su budžetska ograničenja. euspeh

da se privatizuju 75 odsto akcija Pošte i telekomunikacije Kosova (P K) u 2013 je proizveo situaciju u

kojoj će strože određivanje prioriteta rashoda biti potrebno kao i poboljšana efikasnost potrošnje.

2.14. Performanse u prikupljanju prihoda su bile jake do 2011 godine ali su posle toga usporene

(Prikaz 2.6). Ukupni prihodi povećani su za 44 odsto između 200 i 2012, uz rast poreskih prihoda na 27

odsto. ve trećine prihoda dolazi iz indirektnih poreza. Zbog kontinuiranog ekonomskog rasta,

performanse prihoda na Kosovu su bile jake čak i tokom krize41

i zabeležile su rekordan rast od 1 odsto

u 2011. Porezi na dobra i usluge porasli su za 33,6 odsto u odnosu na prethodni period, od kojih je rast

PDV-a bio najbrži (53,2 odsto), zatim akciza (20 odsto). Međutim, ukupan rast prihoda počeo je da

stagnira u 2013, sa padom graničnih prihoda za 1 odsto.

Prikaz 2.6. Performanse u prikupljanju prihoda 2004-2013

Izvor: Odeljenje trezora, Ministarstvo finansija.

2.15. Uprkos rastu poreski pri oda u poslednji pet godina, osovo ima jedno od najniži

ukupnih odnosa poreza prema BDP-u u jugoistočnoj vropi i u velikoj meri se oslanja na granične

prihode. U jugoistočnoj Evropi, samo Albanija prikuplja poreske prihode manje od Kosova kao procenat

BDP-a (Prikaz 2.7). Biti među najsiromašnijim zemljama u jugoistočnoj Evropi sa visokim stopama

nezaposlenosti i siromaštva, čini kritičnim da odaberete pravu mešavinu prihoda za ublažavanje

siromaštva i povećanje zaposlenosti. akle, nisko i jednostavno oporezivanje fokusirano na indirektne

poreze se smatra odgovarajućim. Zbog oslanjanja na uvoz, većina poreza (oko 71 odsto u 2012, Prikaz

2.8) se prikuplja na granici. Oni se sastoje od poreza na dodatu vrednost ( PDV)42

, što čini 4 odsto

ukupnog poreza u 2012, zatim slede akcize sa 26 odsto udela. ruge zemlje jugoistočne Evrope

prikupljaju u proseku oko 10 odsto BDP-a, kao doprinos za socijalno osiguranje. Kosovo ima dvostruko

zasnovani penzioni sistem, a 10 odsto od bruto plate se sakuplja u Kosovskom penzionom štednom fondu

41 Prihod je porastao za 22 odsto u 2009, uključujući dividende ili 0,5 odsto, bez dividendi i 2,7 odsto u 2012.

42 P V obično nije porez koji se prikuplja na granici, jer bi trebalo da se prikuplja od krajnjeg potrošača ali na

Kosovu oko 81 odsto PDV-a je prikupljeno na granici ili P V predstavlja 50 odsto graničnih prihoda. Samo oko 7.7

posto PDV prikupljenih na granici se interno refundira.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Ukupni prihodi Poreski prihodi Direktni porezi Inidrektni porezi Prihodi van poreza

15

(KPŠF) od kojih se 5 odsto plaća od poslodavca i 5 odsto od zaposlenog. KPŠF je privatni fond i nije

uključen u budžetske prihode.

Prikaz 2.7. Ukupni poreski prihodi u JIE, %

BDP

Prikaz 2.8. Prikupljanje poreza po mestu, %

Ukupnih poreskih prihoda

Izvor: Procene osoblja Svetske banke. Izvor: Ministarstvo finansija.

2.16. Porez na imovinu ne igra važnu ulogu na osovu. Porez na imovinu obezbeđuje oko 0,6 odsto

BDP-a u proseku u jugoistočnoj Evropi, što je otprilike dvostruko više od onoga što Kosovo sakuplja iz

ovog izvora. ovi porez na imovinu za poljoprivredno zemljište se priprema i može se sprovesti tokom

2015 godine. o bi omogućilo povećanje poreza na imovinu i samim tim prihode.

2.17. eporeski pri odi i opštinski pri odi iz sopstveni izvora ( P) su funkcionisali sasvim

dobro ako se obu vate i dividende iz javni preduzeća (JP), ali su rasli samo , odsto između 2 8

i 2 12 ne računajući te dividende. Rast u glavnim kategorijama neporeskih prihoda nije bio jednak.

eporeski prihodi centralnog nivoa porasli su za 67 odsto između 200 i 2012, dok su se prihodi iz

sopstvenih izvora43

smanjili za 38 odsto tokom istog vremenskog perioda. Opštinski prihodi iz sopstvenih

izvora povećani su za 31 odsto, od kojih je naplata poreza na imovinu porasla za 24 odsto. ividenda iz

JP Pošta i telekomunikacije Kosova (P K) (uvedena u 2009) je igrala važnu ulogu u povećanju prihoda

(Tabela 2.2).

2.18. Prihod od carinske tarife i drugih prihoda koji se prikupljaju na granici su pokazali znake

usporavanja tokom 2012 i pada u 2013 godini. Pad prihoda u 2013 je delimično vođen efektom cena i

efektom zamene uvoza. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU I trgovinski sporazum sa

urskom znači da će granični prihodi dalje padati u srednjem roku (videti Poglavlje 1). Kada su druge

zemlje jugoistočne Evrope potpisale SSP, granični prihodi su im opadali postepeno jer su preduzeli mere

već u očekivanju sporazuma i dalje tokom njegove implementacije. Na primer, u Albaniji i Bosni i

Hercegovini, gde je SSP potpisan u 2009 i 2008, respektivno, prihod od carine pao je sa 6 procenata

ukupnog prihoda u 2006 na 2 odsto u 2012. U Srbiji, prihod od carine je pao sa 5,2 odsto ukupnih prihoda

u 2006 na 2,6 odsto u 2012 u očekivanju SSP-a, koji je potpisan u 2013.

43

Sopstveni prihodi centralnog nivoa obuhvataju prihode od: taksi i naknada za različite usluge koje se nude na

centralnom nivou, licenci, novčanih kazni i penala, inspekcije, iznajmljivanja, itd.

Poreski

prihodi

prikupljeni

na granici

71%

Poreski

prihodi

prikupljeni

unutra

29%

16

Tabela 2.2. Učinkovitost u prihodima 2008 – 2013

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Preliminarno

Ukupni Prihodi (uključujući grantove) 23.9 28.3 26.6 27.2 26.4 25.8

Poreski prihodi 20.4 19.3 20.5 22.2 21.6 21.8

Porez na dodatu Vrendost (PDV) 8.7 9.0 9.9 10.8 10.3 10.0

arife potrošača 2.4 2.3 2.4 2.5 2.3 2.3

Akciza 5.2 4.9 5.3 6.0 6.0 5.8

Porez na profit 3.0 2.2 1.9 1.7 1.8 1.9

Porez na Individualne Prihode (PIP) 1.1 0.9 1.0 1.2 1.2 1.3

Neoporezeni prihodi 3.5 8.2 5.4 4.6 4.1 2.7

Ne-oporezovani prihodi na centralnom nivou 2.4 7.0 4.2 3.5 3.2 1.6

o/v udeo od strane PTK 0 4.9 2 1.3 0.9 0.8

Sopstveni Opštinski prihodi 1.1 1.2 1.2 1.2 1.2 1.1

Grantovi podrške budžetu 0.0 0.8 0.7 0.4 0.7 0.0

Izvor: Odeljenje trezora, MF.

Efikasnost u potrošnji može da se poboljša

2.19. Učešće kapitalni investicija u ukupnim ras odima je veoma veliko, sa 4 odsto (Tabela 2. )

ali treba poboljšati utvrđivanje prioriteta prema sektorima koji teže ka rastu i efikasnosti

potrošnje. Kosovo investira više u kapitalne investicije nego druge zemlje Jugoistočne Evrope. Iako to

može biti potrebno da se stvori osnovna infrastruktura koja nedostaje, investicije ne rešavaju uvek na

najbolji način glavne izazove sa kojima se suočava Kosovo. Zato je potrebna bolja preraspodela među

sektorima i ekonomskim kategorijama kao jedan od prioriteta kao i poboljšanje efikasnosti unutar sektora.

Tabela 2.3. Rashodi po ekonomskim kategorijama 2008-2013, % BDP

2008 2009 2010 2011 2012 2013

Prelim.

Ukupni troškovi 24.1 29.0 29.3 29.1 29.2 28.8

renutni troškovi 15.0 17.1 17.2 17.2 17.5 18.1

Plate 5.8 6.5 7.2 8.1 8.1 8.0

Robe u usluge 4.0 4.2 4.2 3.7 3.8 4.1

Subvencije 5.3 6.3 5.8 5.4 5.6 6.0

Glavni roškovi 8.8 9.9 10.5 11.1 11.0 10.2

Ostali roškovi (neto pozajmica) 0.2 2.0 1.6 0.9 0.7 0.5

Izvor: Odeljenje trezora, Ministarstvo finansija.

2.20. gzekucija ras oda poboljšana je u periodu između 2 8 i 2 12, naročito u kapitalnim

investicijama. Egzekucija budžeta povećana je sa 80 odsto u 2008 do maksimalnih 93 odsto u 2010, ali je

ostala na ovom nivou od tada. Vidljiv je veliki napredak u implementaciji kapitalnih projekata od niskih

6 odsto u 200 na 93 odsto u 2010 godini. o je uglavnom zbog jedne velike saobraćajne investicije

(autoput 7). akođe, bolji institucionalni kapaciteti su pomogli, uključujući i poboljšanja u zakonu o

nabavkama koji skraćenim tenderskim procedurama pružaju veću transparentnost pa se stoga smanjuje

vrme za dugotrajne žalbe učesnika tendera. Međutim, fiskalni rezovi se koriste kao mera fiskalnih

prilagođavanja dizajniranih da sačuvaju fiskalni deficit44

, pa postoji smanjeno izvršenje budžeta u 2012 i

44

Kosovo je bilo pod MMF programom od 2010, fonda koji uspostavlja stroge odrednice i standarde a jedan od

ključnih je da se zahteva održavanje fiskalnog deficit bez daljeg produbljivanja. Stoga u zavisnosti od učinka

prihoda (koji su niži od planiranih tokom 2012 i 2013), VK smanjuje rashode za održavanje dogovorenih fiskalnih

17

2013. ok su sredstva za plate potrošena u visini od 9 -99 odsto, izvršenje budžeta za robe i usluge je

uvek nisko - između 5 odsto u 200 i 91 procenata u 2011 godini.

2.21. osovo odvaja veći udeo na kapitalne investicije od bilo koje druge zemlje jugoistočne

Evrope. Oko 40 odsto budžeta troši se na kapitalne investicije, što je dvostruko veći deo od drugo

rangirane zemlje - lbanije. asuprot tome, učešće socijalnih transfera u ukupnim rashodima je samo od

jedne trećine do jedne polovine onoga šta druge zemlje troše i odvajaju (Prikaz 2.9). Kapitalne investicije

mogu podržati ekonomski rast. li oko 40 odsto investicija otišlo je na samo jedan projekat, autoput koji

povezuje sa Albanskom granicom (autoput 7), koji je potisnuo druge kapitalne investicije tokom 2010-

2013.45

Zatim je to bilo praćeno subvencijama ka JP 46

, uglavnom u energetskom sektoru (vidi Poglavl;je

o energiji), i ruštvenim preduzećima (DP).47

Novi autoput ka Makedoniji (autoput 6) je uključen u

budžet za 2014 sa ukupnom visinom investicije od 750 miliona € ili 14.4 odsto BDP-a i sigurno da će

potisnuti druge kapitalne investicije.48

alje, plate zaposlenih u javnom sektoru su nastavile da rastu, sa

znatnim povećanjem (kao odgovor na politički pritisak) dodeljene tokom izborne kampanje u 2010-

2011.49

Penzije su isto tako dosta povećane, ali socijalna pomoć nije.

2.22. Potrošnja na „ekonomske poslove“ koji obu vataju putnu infrastrukturu je dvostruko veća

od JIE proseka (Prikaz 2.10). okom 200 -2010 veliki deo saobraćajnih ulaganja bio je usmeren na

sanaciju i proširenje glavnih puteva Priština - Peć i Priština - Mitrovica koji omogućavaju naprednu

unutrašnju putnu vezu Kosova. U istom periodu došlo je do nekih ekspanzija u izgradnji lokalnih puteva,

koji se finansiraju iz opštinskih budžeta i podržanih od grantova iz Ministarstva za transport. o je

rezultiralo širenjem mreže asfaltiranih puteva širom Kosova. Međutim, najveći deo budžeta za transport

od 2010 odvojen je za autoput 7, koji je zatim doneo i druge projekte izgradnje puteva do zastoja. Do

2012 budžet za rehabilitaciju puteva je postao samo četvrtina u poređenju sa sredstvima odvojenih u 2009

(izgradnja autoputa) na svim nivoima. To proizilazi iz budžeta za održavanje puteva koja je manji od

polovine susedne Srbije i Bosne i Hercegovine na osnovu odvojenih sredstava po kilometru. Rezultat

takve politike je da su pored novih autoputeva, postojeće saobraćajnice ostale u lošem stanju. Još gore,

stope ekonomskog povratka na autoputevima su relativno niske i dovode u pitanje izbor takvog prioriteta

u odnosu na javnu potrošnju preko investicija u energetici, obrazovanju i zdravstvu, kao i održavanje

postojećih puteva. Poglavlje o transportu ovog izveštaja razmatra ova dešavanja i potencijalna napredna

rešenja u detaljnijoj formi.

deficita. o je rezultiralo nižim troškovima u odnosu na planirane budžete i zbog toga su smanjene stope potrošnje.

Međutim, ako bi egzekuciju mogli odmeriti na osnovu konačno dogovorenog budžeta, onda su primetna stalna

poboljšanja. 45

Put 7 (autoput Priština - Merdare) je nacionalni prioritet u cilju unapređenja regionalne i evropske integracije.

Međutim, efikasnost projekta je pod znakom pitanja. Visine troškova autoputa 7 su zaustavile investicije u drugim

kapitalnim investicijama na Kosovu, kao što su rehabilitacija i proširenje glavnih puteva koji povezuju Prištinu sa

Peći i Prištinu sa Mitrovicom, dva velika i bitna grada. Put do Peći ima najteži saobraćaj jer povezuje dva glavna

regiona Kosova. Njegova rehabilitacija i ekspanzija je zaustavljena u 2010, zbog izmeštanja budžetskih sredstava na

autoput 7. 46 Ona se pominju kao Javna preduzeća na Kosovu ili JP. U pitanju su uglavnom subvencije za podršku investicija u

Kosovskoj elektro korporaciji (KEK). 47

o se pre svega odnosi na subvencije veoma bitnog ruštvenog preduzeća kao što su repča rudnici. 48

Iako je u 2014 za projekat autoputa 6 izdvojeno samo 102 miliona €, ako se to poredi sa 244 miliona € izdvojenih

za autoput 7 u 2013, ali očekuje se da projekat bude završen u 4 godine; stoga će se godišnji budžet popeti čak i

dvostruko počevši od 2015, što će verovatno dovesti do potiskivanja drugih kapitalnih investicionih projekata. 49 Fond za plate je povećan za 27 odsto u 2011 vođen izbornim obećanjima. Povećanje plata je odobreno na sve

javne službenike, uz izvesne razlike među sektorima. o je izazvalo prestanak MMF SB programa u proleće 2011

pa je zamrzavanje plata“ primenjeno u narednim godinama. Međutim, takva politika je stvorila cikličnost i

ogroman pritisak za novo potencijalno povećanje plata u narednom izbornom ciklusu.

18

Prikaz 2.9. truktura ras oda u Jugoistočnoj

Evropi

Prikaz 2.10. Odabrani rashodi po

Funkcionalnoj klasifikaciji u 2012, % GDP

Napomena: ALB= Albanija, BIH= Bosna i Hercegovina,

KOS=Kosovo, MKD= BJR Makedonija, MNE= Crna Gora, i

SRB= Srbija. Izvor: Svetska banka.

Napomena: ‘Mala KND’ grupacija obuhvata Armeniju,

Gruziju i Moldaviju. Ostale JIE“ obuhvataju BiH i Crnu Goru

zbog nedostatka podataka.

2.23. nergetski sektor trenutno dobija značajnu finansijsku podršku javnog sektora pruženu na

ad hok osnovi i to je vrlo neefikasno, značajna nova javna ulaganja u energiju mogu biti opravdana

ako privatni sektor nije voljan ili sposoban da investira u novu proizvodne kapacitete energije.

Veliki subvencije iz VK i donatora, fokusirane na kapitalne investicije za sanaciju i održavanje postojećih

proizvodnih i distributivnih kapaciteta, pomogli su da se zadrži niska cena električne energije . Pored

toga, Vlada Kosova je obezbedila poseban grant za električnu energiju za domaćinstva koja primaju

socijalnu pomoć i subvencionisani uvoz energije50

za svakoga. Kosovo se takođe suočava sa nedostatkom

energije i treba da izgradi novu elektranu da odgovori na zahteve prilikom zatvaranja Kosova A, elektrane

koja je stara i zagađuje okolinu. VK treba da razmotri druge opcije finansiranja da bi se izbegle značajne

restrikcije kada elektrana Kosovo A bude zatvorena. etaljnija analiza energetskog sektora, sa prošlih

zbivanja i trenutne situacije, kao i potencijala u potrazi scenarija i njihovih ishoda se raspravlja u

Poglavlju o energetici ovog PJF-a.

2.24. Rashodi u obrazovanju, kao procenat udela u BDP-a51

, su malo veći u poređenju sa ostalim

delovima JIE, ali manji od EU-1152

i Zajednice nezavisni država (ZND). Ipak i pored činjenice da je

potrošnja u obrazovanju povećana za polovinu53

u periodu između 2008 i 2012, potrošnja po učeniku je

niža nego u EU - 11, ZND i JIE. Kosovo troši 14 odsto ukupne javne potrošnje na obrazovanje, ali sa

najvećim učešćem potrošnje u obrazovanju koje ide na plate i dnevnice. Dok je visoka potrošnja na

platama opravdana zbog osoblja – priroda ulaganja orijentisana na nastavno osoblje, veliko politički

motivisano povećanje plata je sprečilo povećanje plata zasnovano na zaslugama54

koje bi efikasno

funkcionisalo. Još jedna veoma bitna oblast potrošnje u obrazovanju su investicije u školske objekte

dizajnirane da eliminišu “treću smenu” po školama, što je uspešno sprovedeno do 2010. Iako su ostale

“dve smene” po školama, to u velikoj meri može biti eliminisano kroz demografske promene i to ne bi

50

Velike subvencije energetskog uvoza su uvedene u budžet Kosova od 200 do 2010 (23 miliona €), povećane su u

2009 i 2010 (42 i 40 miliona €, respektivno), neznatno su opale u 2011 (27 miliona €) i opale u poslednje dve godine

(oko 12 miliona €). 51

U 2011 potrošnja vezana sa obrazovanjem je dostigla 4 odsto B P-a. 52

EU-11 se sastoji od Poljske, Slovenije, Češke Republike, Slovačke, Mađarske, itvanije, atvije, Estonije,

Bugarske, Romunije i Hrvatske. 53

Potrošnja u obrazovanju je povećana sa 130 miliona € u 200 do 197 miliona € u 2012. 54

Sektor Obrazovanja na Kosovu prolazi kroz velike reforme i ove velika povećanja plata svima podrivaju reforme.

29.3

31.5

13 29.3 30.3

42.7

36

33

23

35 32 25

17.1 9.4

39.5

12.7 13 9.7

0%

20%

40%

60%

80%

100%

ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Wages and salaries Social transfers

Other current spending Capital spending

0.0 5.0 10.0 15.0

Health

Social protection

Education

Economic affairs

Small CIS Other SEE* EU11 Kosovo

19

trebalo da se smatra glavnim prioritetom. Umesto toga, postoje hitniji prioriteti u obrazovanju.

Konkretno, napori se mogu proširiti na predškolsko obrazovanje jer su to investicije sa visokim

individualnim i društvenim povratkom, posebno za decu iz siromašnijih domaćinstava i resursa koji mogu

biti dodeljeni za rehabilitaciju i održavanje starih škola. ažalost, opet postoje pritisci da se ponudi

politički motivisano povećanje plata55

koje bi dodatno uzdrmalo povećanje plata zasnovano na zaslugama

i preusmeravanje sredstava na mnogo hitnije potrebe u obrazovanju. Poglavlje o obrazovanju razrađuje

dalje ovu temu.

2.25. Rashodi u zdravstvu – kao veoma bitne investicije za održivi razvoj su manje, kao

procentualni udeo u BDP-a56

, kao i u poređenju sa ostalim zemljama JIE kao i sa malim ZND

zemljama.57

Javni zdravstveni izdaci čine samo oko 60 odsto ukupnih zdravstvenih izdataka a

participacija u vidu plaćanja iz džepa je relativno visoka. Postoje dokazi da siromašni značajno manje od

potrebnog konzumiraju lekove. Javni zdravstveni rashodi58

su se skoro udvostručili59

u realnim uslovima

tokom poslednjih pet godina, ali podaci u Anketi o potrošnji domaćinstava (APD) ukazuju na to da

troškovi u zdravstvu i dalje osiromašuju određeni broj domaćinstava na Kosovu. ova šema javnog

zdravstvenog osiguranja izgleda da je popularna i može da pomogne da se prikupe dodatna sredstva za

ovaj nedovoljno finansirani sektor, i time se kompenzuje neki manjak prihoda sa granice (razmotreno u

poglavlju o prihodima). Uspeh šeme će presudno zavisiti od toga da li se novi resursi koriste i uvideti da

li se koriste mudro. Pored toga, biće važno zaštititi najsiromašnije grupe od nastalih povećanih troškova.

Pitanja zdravstvenih izdataka su dodatno razrađene u poglavlju o zdravstvu ovog izveštaja.

2.26. zdaci za socijalnu zaštitu su marginalni u poređenju sa drugim evropskim zemljama, što

delimično objašnjava veću učestalost siromaštva. Osnovna penzija predstavlja najveću komponentu

potrošnje za socijalnu zaštitu na Kosovu. Preko 115.000 ljudi ima koristi od osnovnih (prvostepena

osnova ) penzije u 2013. Oni primaju u proseku 60 € mesečno, finansiranih direktno iz državnog budžeta.

Još 35. 30 korisnika koji su mogli da dokažu preko 15 godina doprinosa u starom Jugoslovenskom

sistemu dobijaju pored te osnovne penzije i mesečnu dopunu od 52 €. Ovaj dodatak je bio predmet

najbržeg rasta BDP-u bilo kojoj oblasti socijalne zaštite od 2008. Postoji rastuća potražnja da se proširi

pokrivenost ovih davanja i to uprkos činjenici da osnovna penzija penzionere podiže iznad praga

siromaštva60

. Beneficije nastale kao posledica poslednjeg rata su se takođe brzo razvile i posebne

interesne grupe i dalje vrše pritisak za njihovo proširenje. Socijalna pomoć, koja se međutim bavi

ekstremno siromašnima, polako se smanjuje u realnim uslovima između 200 i 2012, a broj korisnika je

opao za 21 odsto uprkos stalnoj visokoj stopi siromaštva. Poglavlje o socijalnoj zaštiti iz ovog izveštaja se

dalje bavi ovim pitanjima. etaljni podaci funkcionalne potrošnje su dati u tabeli 2.4 u nastavku.

55

Premijer Kosova je u septembru 2013 obećao prosvetnim radnicima još jedan značajan rast zarada koji treba da

bude odobren uskoro bez navođenja vremeskog perioda. Ova obećanja povećavaju očekivanja koja dovode do

budžetskih pritisaka. 56

Izdaci u zdravstvu su predstavljali 2.6 odsto BDP-a u 2012. 57

Jermenija, Gruzija i Moldavija. 58

Detalji o van - budžetskoj podršci donatora su nedovoljno dokumentovani. Detaljna analiza u ovom poglavlju

stoga domaće finansiranu potrošnju smatra kao vid izdataka javnog sektora zdravstva. 59

Javna potrošnja za zdravstvo je povećana sa 6 ,2 miliona € u 2007 do 12 ,4 miliona € u 2012. 60

U maju 2014 Kosovski parlament je doneo odluku da prizna penzione doprinose bivših zaposlenika u paralelnom

sistemu tokom devedesetih i da ih obuhvati kao deo šeme koji imaju pravo na dodatak na osnovu više od 15 godina

zajedničkog doprinosa. ime će se sigurno povećati broj korisnika i celokupni troškovi.

20

Tabela 2.4. Rashodi po funkcionalnim kategorijama 2008-2013, % BDP

2008 2009 2010 2011 2012

Ukupni Prihodi (uključujući grantove) 23.9 28.3 26.6 27.2 26.4

Poreski prihodi 20.4 19.3 20.5 22.2 21.6

Porez na dodatu vrednost (PDV) 8.7 9.0 9.9 10.8 10.3

Carinski porezi 2.4 2.3 2.4 2.5 2.3

Akciza 5.2 4.9 5.3 6.0 6.0

Porez na profit 3.0 2.2 1.9 1.7 1.8

Porez na lični dohodak (PLD) 1.1 0.9 1.0 1.2 1.2

Vanporeski prihodi 3.5 8.2 5.4 4.6 4.1

Ne-oporezovani prihodi na centralnom nivou 2.4 7.0 4.2 3.5 3.2

o/v udeo od strane PTK 0 4.9 2 1.3 0.9

Sopstveni Opštinski prihodi 1.1 1.2 1.2 1.2 1.2

Grantovi podrške budžetu 0.0 0.8 0.7 0.4 0.7

Izvor: Odeljenje trezora, MF. Ova tabela obuhvata primarnu potrošnju i ne uključuje dalje kreditiranje ili

otplatu dugova. Dakle, ako dodate ove kategorije ne dobija se ukupna potrošnju kao u drugim tabelama.

2.27. Prioritizacija među sektorima, s obzirom na budžetska ograničenja je predstavljalo izazov

za osovo u prošlosti i postaje još važnije u bliskoj budućnosti. ajviše sredstava izdvojeno je za

nekoliko favorizovanih projekata, koji ne nude uvek najvišu vrednost za investiran novac. Ubuduće

Kosovo treba da bolje odgovore na potrebe potrošnje i pripremi održive opcije o tome kako da ih

finansira. Nedavna stagnacija ukupnog rasta prihoda, kojim je doprineo pad graničnih prihoda, kao i

neuspeh da se generiše jednokratni prihod od privatizacije PTK stvorili su jako budžetsko ograničenje i

potrebu za boljim određivanjem prioriteta budžetske potrošnje i izdataka. Detaljna analiza fokusirana na

sektore energetike, transporta, obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, će dalje razmotriti trenutnu

situaciju, potrebe i mogućnosti za bolju preraspodelu budžetskog finansiranja među sektorima koji će biti

potrebni za održavanje ekonomskog rasta i prosperiteta.

2.28. Razvojni rezultati u svakoj funkcionalnoj kategoriji zavise ne samo od visine već i od

efikasnosti potrošnje. ažalost, dostupni podaci ukazuju na slabu efikasnost trošenja u svim glavnim

kategorijama potrošnje, a posebno u sektorima kao što su zdravstvo, obrazovanje i transport. Ovaj izveštaj

stoga analizira efikasnost potrošnje unutar svakog sektora. Detaljna analiza efikasnosti izdataka za sektore

zdravstva, obrazovanja i transporta je predstavljen u posebnim poglavljima koji slede za svaki sektor.

21

POGLAVLJE 3. ENERGIJA61

A. GLAVNE PORUKE

istem napajanja električne energije na osovu ne može da zadovolji trenutne potrebe,

pa zato ugrožava budući privredni rast. Iako je proizvodnja energije porasla u poslednjih

nekoliko godina, neprekidni privredni rast doveo je do nagle potražnje za strujom, a stara

postrojenja u elektranama Kosova nisu u stanju da proizvedu dovoljno energije. To je dovelo

do skupih isključenja struje: skorašnja USAID studija62

pokazuje da nepouzdano napajanje

košta Kosovske kompanije oko 260 miliona €, ili 5 odsto B P-a godišnje. Istraživanje

kompanija iz 2009 je utvrdilo da problem snabdevanja električnom energijom predstavlja

najveću prepreku za poslovanje u zemlji. Mala i srednja preduzeća su najviše pogođene grupe.

Uz predviđeno zatvaranje elektrane Kosovo u bliskoj budućnosti, jedne od dve elektrane u

zemlji generišu oko jednu trećinu ukupne struje, jaz će se dodatno proširiti osim ako se

značajne investicije u energetsku efikasnost i nove proizvodne objekte ne realizuju.

Popunjavanje praznine u napajanju strujom zahteva sveobuhvatnu energetsku strategiju,

obu vatajući sprovođenje mera energetske efikasnosti (smanjenje gubitaka i energetske

efikasnosti u zgradama), podršku razvoju obnovljivi izvora energije i izgradnju nove

elektrane kako bi odgovorili na povećanje osnovne potražnje. roškovi izgradnje

procenjuje se na oko 1,2 milijarde €, u skladu sa Studijom Svetske banke o opcijama iz 201163

.

Imajući u vidu ove izdatke i potrebu za najnovijom tehnologijom participacija privatnog sektora

u finansiranju i upravljanju ovih kapciteta je poželjna.

Mere da se premosti jaz u napajanju strujom uključuju smanjenje distributivni

gubitaka i investiranje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost:

o Obnovljiva energija je trenutno zastupljena sa samo 3 odsto ukupne električne energije

na Kosovu. Iako su atraktivne tarife dizajnirane da privuku investitore, dug put do

odobrenja za nove projekte obnovljivih izvora energije značilo je da je samo nekoliko

aplikacija odobrilo. To se mora promeniti kako bi došlo do rapidnog rasta obnovljivih

izvora energije.

o U 2012 , ukupni gubici u distribuciji iznosili su 37 odsto, odnosno 1.859 GVh..

Komercijalni gubici (krađa i ne-plaćanje) se procenjuju da doprinose polovini ovog

gubitka, pored ne-efikasnosti samog sistema i političkih ograničenja za unapređenje

naplate na severu zemlje i vema zastarele distributivne mreže. Međutim, Kosovska

kompanija za nabavku i distribuciju električne energije (KEDS) koja je privatizovana

2013, se obavezala da smanji komercijalne gubitke za 3 procentna poena godišnje.

o U 2011, Ministarstvo za ekonomski razvoj je odobrilo Akcioni plan za nacionalnu

energetsku efikasnost64

, koji predviđa uštedu energije i do 9 odsto u celoj privredi

61

Poglavlje pripremio Rhedon Begoli (glavni autor) i Karuna Phillips. 62 Uticaj nepouzdanog snabdevanja energijom i kvaliteta na Kosovska preduzeća, US I 2012.

63 Svetska banka (2011), “Razvoj i procena opcija za napajanje strujom na Kosovu”. Izveštaj dostupan na:

http://siteresources.worldbank.org/INTENERGY2/Resources/Kosovo_generation_options_report_12312011.pdf 64

Za period 2010-2018

22

(uključujući i javni sektor ) između 2010 i 201 godine, u poređenju sa osnovnim

povećanjem energetske potražnje.

Ulaganja u poboljšanje energetske infrastrukture su obavezna da obezbede sigurnost

snabdevanja i da se izbegne energetska kriza izazvana nedostatkom pouzdanih

kapaciteta, ali s obzirom na potrebu da se nadoknade troškovi ulaganja, troškovi isporuke

će se povećati. ove investicije će povećati troškove snabdevanja i zaštite potrošača od punih

efekata tih povećanih troškova što će predstavljati izazov iz fiskalnog ugla, iako neophodno za

najsiromašnije segmente stanovništva. Subvencije su uspešno smanjene u poslednjih nekoliko

godina i odustajanje od ovog napretka ne bi bilo ni poželjno ni fiskalno održivo. Tarife su

trenutno na najnižem nivou u Evropi, osim za Srbiju. Održavanje ovih tarifa imajući u vidu

rastuće troškove sve to će zahtevati dodatne fiskalne subvencije koje se ne mogu priuštiti.

Vlasti treba da rade na pronalaženju načina da se obezbedi pokriće troškova putem

srednjoročnog povećanja tarifa sa postepenim prilagođavanjem tokom vremena. reba

preduzeti mere da se zaštite siromašni i ugrožene grupe kroz politiku sistema socijalne zaštite.

B. PREGLED ENERGETSKOG SEKTORA NA KOSOVU: PROIZVODNJA, DISTRIBUCIJA I GUBICI 3.1. Dve ostarele elektrane na ugalj dominiraju u proizvodnji električne energije. Oko 97 odsto

električne energije u 2012 je došlo iz ove dve stare elektrane na ugalj, Kosovo A i Kosovo B elektrane

zajedno su proizvele 5.218 gigavat sati (GVs) u 2012 (Prikaz 3.1). Hidroenergija čini većinu od preostalih

3 odsto proizvodnje, sa jednom srednjom hidroelektranom (Ujman/Gazivode) koja doprinosi sa oko 65

GVs i niz manjih instalacija u ukupnom iznosu od oko 31 GVs. Nedavno, su instalirane prve turbine na

vetar ali one nisu u funkciji zbog problema sa licenciranjem.

3.2. Proizvodnja električne energije je porastla u poslednji nekoliko godina ali nije uspela da

zadovolji potražnju. Proizvodnja električne energije se stalno povećava od 4.527 GVs u 200 na 5.314

GVs u 2012, što je povećanje od 17 odsto (Prikaz 3.2). Ovo povećanje je došlo iz tehničkih poboljšanja

na postojećim elektranama. Zahvaljujući delom i povećanju proizvodnje, jaz između proizvodnje i

potrošnje je zadržavan na oko 10 odsto u odnosu na veći deo perioda. On je pao na samo 3 odsto u 2012

uglavnom zbog sporije potražnje koja je proizašla iz blaže zime nego prethodne godine i usporenog

ekonomskog rasta. Trenutne procene pokazuju da je proizvodnja dostigla svoj limit s obzirom na stanje i

starost sadašnjih objekata.

Prikaz 3.1. Proizvodnja energije, 2012 Prikaz 3.2. Proizvodnja energije i potrošnja,

GVs, 2008-12

Izvor: Kalkulacije Svetske banke zasnovane na

Regulatornoj kancelariji za energetiku, Godišnji izveštaj

Izvor: Regulatorna kancelarija za energetiku, Godišnji

izveštaj 2012.

4000

4500

5000

5500

6000

2008 2009 2010 2011 2012

Proizvodnja Potrošnja

23

2012.

3.3. nergetski sektor je relativno jednostavan na osovu ali to ga takođe čini prilično

nefleksibilnim. Električna energija iz Kosova , Kosova B i velikih hidroelektrana odlazi ka prenosnom

sistemu, kojim upravlja KOPST, operator prenosa u javnom sektoru (Prikaz 3.3). Među njima, ovi izvori

su doprineli sa 5.283 GVs u 2012. Obračunavanjem uvoza i izvoza koji se unose u prenosni sistem, dobija

se neto priliv od 154 GVs u 2012. Gubici u sistemu prenosa sa manje od 2 odsto izgubljene energije su

dosta niski. ajveći industrijski potrošači su direktno povezani na prenosni sistem65

, sa potrošnjom od

473 GVs među njima u 2012. Kompanija za proizvodnju KEK I rudnik lignita koji je snabdevaju,

konzumiraju dodatnih 118 GVs. Preostalu energiju prihvata kompanija za distribuciju iz privatnog

sektora, KEDS. U 2012, KEDS je primio 4.736 GVs iz mreže prenosa i još 31 GVs iz malih

hidroelektrana priključenih neposredno na distributivnu mrežu. Od toga, 3.019 GVs stiglo je do

potrošača, dok je oko 1.750 GVs (37 odsto) izgubljeno u vidu tehničkih (fizičkih gubitaka energije,

potencijalno kroz nepoznate ilegalne priključke) i komercijalnih gubitaka (uglavnom zbog ne-plaćanja

računa).

3.4. Gubici prilikom distribucije su smanjeni u proteklih nekoliko godina, ali su i dalje visoki.

Gubici u distribuciji su pali sa 43 odsto energije koja ulazi u distributivnu mrežu u 200 na 37 odsto u

2012 ( slika 3.4). U 2012 gubici se sastoje od oko 20 odsto komercijalnih i 17 odsto tehničkih gubictaka.

Skoro svo poboljšanje je zbog poboljšanog prikupljanja, uz gubitke u distribuciji koji variraju od 26 do 20

odsto tokom datog perioda. Manje od 1 procentnog poena smanjenja gubitaka pada na poboljšanje u

tehničkim gubicima.

Prikaz 3.3. Protok energije, 2012 Prikaz 3.4. Gubici u distribuciji u vidu %

proizvodnje, 2008-12

Izvor: Kalkulacije Svetske banke zasnovane na

Regulatornu kancelariju za energetiku, Godišnji izveštaj

2012.

Izvor: Regulatorna kancelarija za energetiku, Godišnji

izveštaj 2012.

65

To su Feronikal – topionica gvožđa – i Trepča rudnici koji se snabdevaju sa odvojenim linijama od 110 KVs.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

2008 2009 2010 2011 2012

Komercijalni gubici Tehnički gubici

24

C. PLA ANJE CENE NESAVRŠENOG ENERGETSKOG SEKTORA

3.5. Troškovi gubitaka su visoki i plaćaju i potrošači energije ili spadaju na javni budžet. Ukupno, energija koja vredi procenjenih 57.6 miliona € je izgubljena u prenosnoj i distributivnoj mreži u

2012, posledica koju moraju platiti poreski obveznici ili oni koji redovno plaćaju svoje račune. Gubici iz

prenosne mreže su procenjeni na vrednost od 4,4 miliona € u 2012 (po veleprodajnim cenama) (Prikaz

3.7). Distributivni gubici procenjeni su na vrdnost od 53,2 miliona € u 2012, od kojih su 6,6 miliona €

nenaplaćene zalihe sa severa Kosova.

3.6. Veliki gubici u distribuciji zajedno sa manjkom proizvedene energije, dovode do mnogih

neplanirani prekida struje, sa velikim troškovima u poslovanju. Pouzdanost snabdevanja energijom

nastavlja da bude niža od standarda kojeg zahteva energetski regulator. U 2012, Energija koja se ne

dostavlja (NDE) u distribuciji ka potrošačima je procenjena na 68,5 GVs, dok je prosečan godišnji broj

prekida po kupcima bio 59,5, od kojih je bilo planirano 2,6 (Prikaz 3.5). Prosečno trajanje prekida je

114,5 sati, od kojih je planirano 4.9 sati. U nekim periodima dana, proizvedena energija ima tendenciju da

bude niža od energije koja se potražuje tokom 2012 (Slika 3.6). Nedavna studija USAID-a je pokazala da

su ukupni godišnji troškovi i gubici Kosovskih preduzeća oko 260 miliona € zbog nepouzdanog napajanja

strujom a mala i srednja preduzeća su najviše pogođena. Česte nestašice struje su glavna prepreka

svakodnevnih operacija i predstavljaju ograničenje za ulaganja u novu opremu i širenje poslovanja, a z

auzvrat utiču na poslovanje i stvaranja radnih mesta i investicija.

Prikaz 3.5. Trajanje i učestalost prekida u

sistemu, 2012

Prikaz 3.6. Prosečna ponuda i potražnja za

energijom po satu, MVs 2012

Izvor: Regulatorna kancelarija za energiju, Godišnji

izveštaj 2012.

Izvor: Regulatorna kancelarija za energiju, Godišnji

izveštaj 2012.

3.7. Veliki jaz između ponude i potražnje, takođe stvara potrebu za uvoz skupe struje. Uprkos

povećanju proizvodnje, povećana potražnja dovela je do viših nivoa uvoza između 200 i 2011 (Prikaz

3. ). Ona je opala u 2012 uglavnom zbog smanjenja domaće potražnje. roškovi uvoza široko variraju

zbog međunarodnih cena i vremenskih uslova. Ovo poslednje utiče i na ponudu i potražnju u regionu.

Tokom zime 2012 uvozne cene porasle su za oko 120 € po MVs – što je dvostruko više od prosečne

domaće maloprodajne cene – kada je potražnja za energijom za grejanje povećana zbog posebno hladne

zime a snabdevanje je oslabljeno zbog nedostatka padavina u hidroelektranama u regionu (za više o

grejanju, vidi Okvir 3.1).

56.9

109.6 2.6

4.9

Frekventnost (SAIFI) Trajanje u satima (SAIDI)

Frekventnost i trajanje prekida u sistemu

Neplanirano Planirano

0

200

400

600

800

1000

1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23

Satnica tokom dana

Potrošnja Proizvodnja

25

Prikaz 3.7. Procenjeni gubici u prenosu i

distribuciji, u milionima €, 2012

Prikaz 3.8. Cena i kvantitet uvoza, 2008-12

Izvor: Kalkulacije Svetske banke zasnovane na

Regulatornu kancelariju za energetiku, Godišnji izveštaj

2012.

Izvor: Regulatorna kancelarija za energetiku, Godišnji

izveštaj 2012.

Okvir 3.1. Daljinsko grejanje

Grejanje nije ni finansijski, ni ekološki održivo na Kosovu uz daljinsko grejanje (DG) koje igra malu ulogu u

energetskom sektoru. Ukupna instalisana snaga 183,5 MV proizvodi samo 130 GVs/godišnje (termalno). Samo

3 odsto domacinstava na Kosovu je povezano na daljinsko grejanje. Glavni izvori energije kako za prostore tako

i za zagrevanje vode na Kosovu su biomasa (uglavnom ogrevno drvo) i električna energija, koje zajedno

pokrivaju preko 0 odsto potrošnje ne grejanje. Velika nekontrolisana i neregulisana potrošnja ogrevnog drveta

rezultiralo je degradacijom šuma, što dovodi do nepovoljnih ekoloških, ekonomskih i zdravstvenih uticaja.

Struja proizvedena iz lignita se neefikasno koristi i postoje velike sezonske varijacije u potražnji. Time se

dodatno pogoršavaju prekidi u napajanju i stvaraju potrebu za uvozom električne energije, posebno tokom

sezone grejanja (zimske sezone).

Samo dve od četiri toplane su funkcionalne - CG Termokos u Prištini i CG Đakovica u Đakovici. Obe

kompanija za CG se suočavaju sa ozbiljnim problemima jer je potražnja za toplotom veća od ponude, a toplotni

gubici su veoma visoki, što čini udeo od čak 1 odsto u CG ermokosu. Pored toga, sistemi za daljinsko

grejanje su izolovani i rade na skupo teško gorivo, koje u kombinaciji sa značajnim gubicima u distributivnoj

mreži i niskom stopom plaćanje računa, čini ove javne kompanije snažno zavisnim od opštinskih i centralnih

vladinih subvencija. emačka razvojna banka KfV je započela kogeneracioni projekat podrške CG ermokos za

snabdevanje toplotom iz pare koju bi prenosila turbine sa elektrane Kosovo B. Projekat treba da obezbedi

pouzdanije i pristupačne snabdevanje toplotnom energijom za CG ermokos, pa sa time i poboljšanje

snabdevanja grejanja za prostorije za svoje klijente u Prištini. Projekat od 2 miliona € se očekuje da bude

završen do kraja 2014 a finansira ga KfV, opština Priština, kao i donacija iz EK i razvojne agencije Švedske i

uksemburga. Vlada Kosova treba da promoviše povoljno okruženje koje će poticati dalji rast sistema grejanja,

kao i održivu biomasu kao opciju za zamenu električne energije kao izvora grejanja.

3.8. Energetski sektor je dobio velike subvencije, ali su one opale u poslednjih nekoliko godina.

Subvencije energetskog sektora su opale od visokih 69 miliona € (1,7 odsto BDP) u 2009 na 18 miliona €

(0,4 odsto BDP) u 2012. Da bi zaštitili potrošače od visokih uvoznih cena, preko 150 miliona € (0,7 odsto

BDP-a) je ukupno potrošeno na subvencionisaje uvoza između 200 i 2012 godine. Subvencionisanje

uvoza čini 78 odsto od ukupnih subvencija u ovom sektoru. Vlada takođe subvencioniše troškove energije

4.4

20.7

25.9

6.6

Prenos

Tehnički gubici

Komercijalni gubici

Sever Kosova

26

za primaoce krajnjeg rešenja programa socijalne pomoći (detaljnije se razmatra u poglavlju u socijalnoj

zaštiti ovog izveštaja). Ove subvencije iznosile su 4,5 miliona € (oko 0,1 odsto BDP-a) godišnje u periodu

između 200 i 2012.

3.9. Pored novčani subvencija, kompanije u energetskom sektoru su takođe dobile grantove i

kredite od donatora ili javnog sektora za finansiranje kapitalnih popravka ili poboljšanja. KEK,

energetska kompanija u javnom vlasništvu koja je vertikalno integrisana do 2010, dobila je značajne

donacije kako iz budžeta tako i od donatora, a naslednice ove kompanije su nastavile da primaju sredstva

( abela 3.1). Ovi grantovi se uglavnom koriste za finansiranje kapitalnih popravka ili poboljšanja. Samo

u 2009, Vlada Kosova (VK) prebacila je 3,8 odsto BDP-a u KEK u obliku grantova i zajmova u ukupnom

iznosu od 141 miliona €. Mnogo toga je otišlo u rudnik Sibovac, iako su velike količine sredstava takođe

potrošene na rehabilitaciju elektrane Kosovo i unapređenje prenosne mreže.66

Kapitalne investicije u

sektoru su ublažene nakon 200 , ali su i dalje visoke. a primer 16,5 miliona € je potrošeno direktno iz

budžeta za poboljšanje prenosne mreže između 2010 i 2012. Grantovi i pozajmice iz VK i donatora među

njima smanjene su za skoro 60 odsto ukupnog prihoda u ovom sektoru za 2009 ali i dalje su činile preko

petine prijavljenih prihoda u 2012. Revizorski izveštaji su otkrili da se akumulirani dug KEK-a povećao

svake godine između 200 i 2012. Pored toga, nema izveštaja revizije tokom ovog perioda koji bi

pokazao bilo kakav znak interesovanja za plaćanje kamate na dobijene pozajmice. Rezultat toga je

izuzetan dug nastao u ovom sektoru koji je porastao sa oko 21 miliona € u 200 na preko 200 miliona €

do kraja 2012, ili oko 4 odsto BDP-a.

Tabela 3.1. Vladini i donatorski transferi ka KEK-u 2008– 2012 u hiljadama evra

Godina 2008 2009 2010 2011 2012

Dugovi (rashodi)

Akumulirani dug (pozajmice i krediti) 20,827 97,540 157,540 187,540 206,274

Protok novca iz finansiranih aktivnosti

Primljeni grantovi od VK tokom godine 87,744 64,197 51,961 28,024 13,682

Neto krediti primljeni u toku godine iz VK 487 76,713 60,000 13,682 10,802

Prihodi

Prihod od grantova (VK + donatori) 47,695 58,472 44,055 38,033 46,470

Prihodi od struje (prodaja) 163,043 174,392 192,757 215,960 222,591

Ukupni prihod 210,738 232,864 236,812 253,993 269,061

Prihod od grantova i neto krediti VK-a kao procenat u

ukupnom prihodu (%) 23% 58% 44% 20% 21%

3.10. Ove subvencije, krediti i grantovi su veštački održali cenu energije niskom. Uprkos velikim

gubicima prilikom distribucije, postoji nekoliko zemalja u Evropi čiji potrošači plaćaju jeftinije cene

električne energije od Kosova. Sa više od 12 centi po kVs u 2012, tarife u Hrvatskoj i Turskoj su bile

dvostruko veće od onih na Kosovu.67

Ovako niske tarife na Kosovu nastaju delom zbog toga što su

Kosovo i B u stanju da generišu struju po veleprodajnim cenama manjim od 2,5 centi po KVs

zahvaljujući velikodušnim donacijama i kreditima (koji nisu vraćeni) za finansiranje kapitalnih popravka i

poboljšanja.

66

U 2008-09, direktni izdatci iz budžeta uključili su skoro 21 milion € na rudnik Sibovac, 4,6 miliona € na

rehabilitaciju elektrane Kosovo A i 5,2 miliona € na poboljšanje prenosne mreže. 67

U absolutnim pre nego u PKM uslovima.

27

D. ODGOVORITI NA RAST POTRAŽNJE: IZGRADNJA NOVIH PROIZVODNIH KAPACITETA

3.11. osovo će morati da poboljša energetsku efikasnost, podstakne korišćenje obnovljivi

izvora energije i finansiranje novih proizvodnih kapaciteta i poboljšanje regionalne prenosne veze

da zadovolji sve veću potražnju za strujom. Ispunjenje rastuće potražnje za energijom će zahtevati

napor na nekoliko frontova. Prvo, izgradnja nove termoelektrane procenjuje se da će koštati 1.2 milijarde

€ prema Studiji o opcijama Svetske banke68

iako postoje neke nesigurnosti u proceni tako da ukupna

suma može da varira plus ili minus od oko 25 odsto. Iz tog razloga, cene u ovom izveštaju se procenjuju

između 1 milijardu € i 1.5 milijarde € ili između 20 i 30 odsto BDP-a iz 2012. Za završetak nove

elektrane biće potrebne 4 godine. S obzirom na velike troškove i potrebe za najmodernijom tehnologijom,

bilo bi poželjno da privatni sektor preuzme vodeću ulogu u finansiranju i rukovođenju elektrane. Prepreke

u vidu nedostupnosti finansiranja iz privatnog sektora će odrediti dalju potrebu za finansiranjem iz javnih

sredstava iz različitih izvora. o bi moglo da znači da će drugi kapitalni projekti biti odloženi kao se

preraspodele resursi. Drugo, s obzirom da postoji jaz u proizvodnji energije čak i u kratkom roku, to će

biti od suštinske važnosti da se osigura dovoljno regionalne povezanosti da bi mogla da se uvozi energija

kada je to potrebno. reće, ulaganje u obnovljive izvore energije (OE) može pomoći da se popune

praznine u proizvodnji struje, diversifikuju se izvore energije na Kosovu i pomaže se zemlji da ispuni

evropske obaveze za zaštitu životne sredine. Skladištena struja sa pumpi u vidu hidroenergije mogu

takođe biti od koristi za zadovoljenje površnih potreba za napajanjem.

3.12. Pokrenuti su planovi da se poboljša međunarodni prenos veze osova (iako je ograničeni

kapacitet već dostupan za uvoz u regionu). Prenosni sistem Kosova je u dobroj formi, ali očekuje

važnu investiciju za prenosnu vezu od 400 KV sa Albanijom. Trenutno je Kosovo povezano kroz

regionalni sistem od 400 KV prenosne veze sa Srbijom, Makedonijom i Crnom Gorom i 220 KV

prenosnog dalekovoda prema Albaniji. Novi projekat prenosne veze sa Albanijom, koji finansira KfV, će

olakšao razmena struje između komplementarnih elektroenergetskih sistema obe zemlje. U decembru

2013, operatori prenosa sa Kosova i iz Albanije su potpisali ugovore za izgradnju linije od 400 KV.

Ukupni troškovi investicija sa Kosovske strane je 33,5 miliona € (16,5 mil € granta i kredita od 17

miliona € od KfV-a) finansira Nemačka vlada na osnovu sporazuma potpisanog između KfV, Kosovskog

Ministarstva finansija i KOPST-a. Ugovorom je precizirano da izgradnja treba da bude završena u 24

meseci.

3.13. azvijanje dinamičnog miksa izvora energije, uključujući i ambiciozni razvoj obnovljive

energije (O ) na osovu, može da postigne dobro izbalansiran energetski sistem. U oktobru 2012,

na Kosovu je postavljen ambiciozan cilj podsticaja OE na udeo od 25 odsto u ukupnoj potrošnji energije

do 2020. Interes privatnog sektora u OE sektoru na Kosovu se značajno povećao. o kraja 2013,

Regulatorna kancelarija za energiju (RKE) je primila 26 aplikacija za dobijanje licenci za hidroenergetske

i projekte za upotrebu snage vetra u ukupnom iznosu od preko 350 MV proizvodnih kapaciteta. Oko 157

MV proizvodnih kapaciteta iz energije vetra, a oko 201 MV iz malih hidroelektrana su dostavljeni RKE-

u. Međutim, kao što je obično slučaj sa projektima obnovljivih izvora, aplikacije neće biti u potpunosti

realizovane.

3.14. orišćenje obnovljivi izvora energije se ne širi tako brzo kao što bi trebalo, delimično i

zbog administrativnih prepreka. Sve veći broj prijava iz privatnog sektora za dobijanje dozvola za

proizvodnju obnovljive energije je povećao pritisak na RKE da efikasno ispuni svoj mandat u vezi sa

obradom aplikacija za izvorfe obnovljive energije. Međutim, do sada su samo dve aplikacije za

hidroelektrane u iznosu od 30 MV instalisane snage i dve aplikacije za upotrebu energije vetra sa ukupno

preko 200 megavata snage dobili konačna ovlašćenja od RKE. Ostale aplikacije su dobile preliminarno

68

Svetska banka (2011), “ evelopment and evaluation of power supply options for Kosovo”. Izveštaj dostupan na:

http://siteresources.worldbank.org/INTENERGY2/Resources/Kosovo_generation_options_report_12312011.pdf

28

odobrenje. Pored proizvodnje za električnu mrežu, takođe postoji značajan potencijal da se ugradi vise

modela upotrebe obnovljive energije za grejanje u prostoru i grejanje vode, jer trenutna praksa oslanjanja

na fosilna goriva, kao što su nafta, lignit i električna energija ili neodrživa biomasa. Grejanje vode, na

primer, predstavlja 15 odsto potražnje grejanja i primarno se koristi struja, koja je neefikasna. Upotreba

održive biomase da zameni električno grejanje može biti atraktivna opcija ako to može da se uradi na pre

svega održiv način.

Okvir 3.2. Energetska efikasnost Kosovo ima relativno visoki energetski intenzitet koji je oko 2,5 puta veći od proseka za evropske zemlje.

Stambeni sektor predstavlja najveći deo potrošnje energije sa 38 odsto. Promovisanje energetske efikasnosti u

javnom, stambenom i privatnom sektoru moglo bi pomoći da se uštedi novac i smanje potrebe za energijom, pa

samim tim i smanjivanje jaza u napajanju. Energetska efikasnost (EE) može da pomogne rešavanjem pitanja

koja se odnose na energetsku bezbednost (tekući deficit na računu i dostupnost uvoza), dok se smanjujee javna

potrošnja na energiji i ekološki uticaja korišćenja energije.

Vlada Kosova je sprovela Nacionalni akcioni plan energetske efikasnosti (NAPEE ) za period 2010-18 koji

poziva na kumulativnu uštedu energije od 9 odsto u tri perioda od kojih svaki traje po tri godine. Bilo je 38 EE

mera obuhvaćenih u prvom NAPEE periodu od 2010-12 što je rezultiralo u ispunjavanju cilja postizanja

energetske uštede od 3 odsto ukupne potrošnje energije (360 GVs). EE mere uštede tokom ovog perioda bile su

podeljene skoro ravnomerno između stambenih i uslužnih sektora, na približno 10 ktoe u svakom. Mere su

koncentrisane na stambene i uslužne sektore (samo u javnom sektoru) ali su odabrane i mere u industrijskim,

poljoprivrednim i sektorima transporta, koji kolektivno učestvuju sa 53 odsto potrošnje energije, koji su takođe

uključeni.

Institut Svetske banke (ISB) sproveo je preliminarnu procenu tržišnog potencijala za EE investicije koje

pokrivaju čitave objekte Kosova u 2013. Građevinski sektor (stambene, javne i komercijalne zgrade) čine 47,5

odsto potrošnje finalne energije u 2011, sa stambenim sektorom na koji otpada najveći deo potrošnje energije.

Potencijalne uštede energije preko građevinskog sektora su procenjene na više od 44 odsto. Kao procenat

primarne energije, energetski potencijal uštede u građevinskom sektoru na Kosovu iznosi oko 20 odsto. Da

sprovedu potrebne mere, bilo bi potrebno ulaganje od 1.37 milijarde € u građevinskom sektoru. Investicione

potrebe su prvenstveno koncentrisane u stambenom sektoru, što predstavlja 80 odsto ukupnih investicionih

potreba. Ali će pokretanje potrebnih investicije biti teško i potencijalno zahteva subvencionisane mere

energetske efikasnosti.

Veliki potencijal uštede postoji za javne objekte. Za objekte centralne vlade je procenjena ušteda energije od

oko 49 odsto. Za opštinske zgrade, zdravstvene objekte mogli bi sačuvati 47 odsto, 38 odsto u školama i

drugim opštinskim zgradama 46 odsto, čak i sa skromnim poboljšanjima u tekućim nivoem udobnosti. Takve

uštede donose i značajne budžetske uštede. Procene ukazuju da je VK potrošila oko 41 milion € u 2011 na

energiju u svojim zgradama i mogla je sačuvati čak 1 ,9 miliona € godišnje kroz isplative mera EE. Na osnovu

podataka iz sličnih projekata u zemljama u okruženju, jednostavni periodi otplate za ulaganja u javne zgrade su

u opsegu od 6-8 godina.

3.15. Troškovi obnovljive energije su dodatni za ukupnu cenu ponude i time će za tevati

integraciju ka održivoj tarifnoj putanji. U novembru 2013, Vlada Kosova je usvojila svoj Nacionalni

akcioni plan za obnovljivu energiju (NAPOE) za 2011-2020, postavivši obaveznu metu od 25 odsto

učešća OE u ukupno upotrebljenoj energiji (finalna potrošnja energije do 2020) uz dobrovoljnu metu sa

preko 29 odsto. Što se tiče elektroenergetskog sektora, NAPOE predviđa povećanje OE proizvodnje sa

dodatnih 240 MV iz malih hidroelektrana, 305 MV iz velikih hidroelektrana, 150 MV od vetra, 14 MV

energije iz biomase i 10 MV iz solarnih PV. Da bi se podstakla ulaganja u obnovljive izvore energije,

RKE je odredila dostavne tarife za vetrogeneratore od 85 €/MVs, dok je za male hidroelektrane RKE

odredila dostavne tarife od 63 €/MVs. Dostavna tarifa od 71.3 €/MVs je postavljena za biomasu/biogas a

dostavna tarifa za fotonaponske solarne ploče je trenutno u fazi razvoja. Obnovljivi izvori energije neće

moći da pokriju pun rast potražnje, a posebno neće biti u stanju da zadovolje najveću potražnju, jer to nije

pouzdan kapacitet. Racionalizacija energetskih cena ce biti od fundamentalnog značaja za sektor jer

njihova cenakoja je niska, čini opcije OE potpuno nekonkurentnim.

29

E. UTICAJ OPCIJA ZA PROIZVODNJU ENERGIJE: TRI SCENARIJA

3.16. Zamena elektrane Kosovo A donelo bi neposrednu ekonomsku i društvenu korist. Zdravstveni troškovi od zagađenja vazduha su procenjeni na 2,3 odsto BDP-a u 2010

69 – skoro koliko i

celokupni javni zdravstveni budžet. Iako postoji nekoliko ključnih izvora zagađenja vazduha, uključujući

i drvo i korišćenje lignita za grejanje domaćinstava, elektrane su ipak značajan izvor zagađenja70

.

Izgubljeni dani rada i škole dodaju socijalnim i ekonomskim troškovima. Ostale (ne -ekološke) dugoročne

koristi od zamene Kosova A sa novijim proizvodnim pogonom u skladu sa EU direktivama71

, će biti još

veći. Vlasti su svesni važnosti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta i počeli su proces traženja

investitora iz privatnog sektora da izgradi novu elektranu.

3.17. e abilitacija elektrane osovo B će takođe biti potrebna da bi se produžio njen život i

ispunili ekološki standardi. Rehabilitacija Kosova B bi povećala tekući neto izlazni kapacitet od 550

MV do 600 MV, uz poboljšanu kontrolu zagađenja da se zadovolje direktive Evropske unije za životnu

sredinu. US I Studija izvodljivosti je procenila troškove sanacije na oko 350 miliona € u periodu od

četiri godine od početka projekta. Rehabilitacija Kosova B će produžiti njen život, ali sama po sebi ne bi

bila dovoljna da zadovolji rastuće potrebe po većini pretpostavki.

3.18. Za potrebe ovog izveštaja, detaljan model je razvijen za procenu finansijske implikacije

nekoliko energetskih scenarija za vladu i potrošača. Metode modeliranja u sektoru – Metoda uticaja na

energetski sector na Kosovu (KESIT) - je razvijena uglavnom bazirana na modelu obračuna troškova koji

koristi RKE. Metoda se takođe oslanja na finansijski model razvijen za procenu uticaja na celokupne

troškove, sve različite moguće troškove i finansiranje scenarija mogućih za izgradnju nove elektrane.

etaljnom analizom je moguće koristiti ova dva modela, kao i druge raspoložive izveštaje, a pruža

razumevanje finansijskih implikacija za troškove krajnjem korisniku, subvencije, uvoza/izvoza,

proizvodnje energije i ponude i potražnje.

3.19. KESIT model je samo ilustrativno prikazan. Namenjen je da obezbedi procenu mogućih

uticaja različitih izbora politike ili drugih rezultata. Korisnici su u mogućnosti da promene parametre za

pregled mogućih ishoda od preko stotinu različitih mogućih politika (strategija). Od mnogih mogućih

scenarija koji bi mogli biti predstavljeni pomoću metode modeliranja u sektoru, tri odabrana za

prikazivanje u ovom izveštaju su: i) eaktivnost; ii) Energetska strategija; i iii) krajnje rešenje. Ovi

scenariji su hipotetički i treba da posluže kao korisna polazišta za analizu potencijalnih ishoda na osnovu

različito odabranih strategija.

69

Svetska banka (2012), naliza životne sredine u zemlji: Kosovo

http://documents.worldbank.org/curated/en/2013/01/17485553/kosovo-country-environmental-analysis-kosovo-

country-environmental-analysis-cea 70

U 2013, KEK je završio instaliranje elektrostatičnih filtera (filtera za dim) u svim radnim jedinicama elektrane

Kosovo A (jedinice A3, A4 i A5). Pored toga, KEK je instalirao sistem transporta mokrog pepela koji je zamenio

stari sistem konvertiranja. 71

Elektrana Novo Kosovo (ENK) će biti u skladu sa novom EU Direktivom 2001/80/EK za ograničenje emisije

određenih zagađivača u vazduh iz velikih elektrana sa sagorevanjem, EU Direktiva 2008/1/EK u vezi sa

integrisanom prevencijom zagađenja i kontrole i EU Direktive 2010/75/EK o industrijskim emisijama koja je stupila

na snagu u 2012 kao i pridruženog posebnog sektora Referenci dostupne najbolje tehnike (RDNT) dokumenata

(najnoviji RDNT objavljen u 2006).

30

Okvir 3.3. Metoda uticaja na energetski sektor na Kosovu

Metoda uticaja na energetski sector na Kosovu (KESIT) je razvijena za modeliranje uticaja energetskog sektora na

opcije napajanja i potražnje, prosečnih troškova, javne subvencije, javnog duga i uvoza i izvoza. Ona je zasnovana

na modelu koji koristi Regulatorna kancelarija za energiju za utvrđivanje prosečnih troškova. KESI predstavlja

sve modelu u svim fazama energetskog sektora na Kosovu između 2012 (stvarnih podataka) do 2030. Stoga se

smatra da troškovi (uključujući troškove koji se ponavljaju, investicija/amortizacije i dozvoljenog profita) i

sredstava za javne ili privatne kompanije koje posluju u rudniku, proizvodnji, prenosu i distribuciji. On takođe

uzima u obzir i malu količinu električne energije povezanu direktno na distributivnu mrežu i velike industrijske

potrošače koji primaju svoju struju direktno iz prenosne mreže. Parametri mogu biti modifikovani u tom modelu.

U KESIT-u, uvoz i izvoz se koriste kao ostatak da se uspostavi ravnoteža ponude i potražnje. Polazni model smatra

da sa izuzetkom subvencije za siromašne potrošače, svi troškovi završavaju do krajnjeg potrošača. KESI je vrlo

razumljiv. Korisnici mogu lako podesiti parametre preko prikazanog menija ponude na kontrolnoj tabli i efektima

njihove promene (u poređenju sa osnovnim podacima) za napajanje i potražnju, prosečne troškove, javne

subvencije, javni dug i uvoz i izvoz su prikazani u grafičkom obliku na istoj strani. Kombinovanjem različitih

promena, korisnik je u mogućnosti da lako prestavi energetski scenario poput onih prikazanih u ovom izveštaju.

Ključni parametri u KESI -u su predstavljeni u nastavku:

Parametri potražnje za energijom:

Po osnovnim podacima, povećavaju se energetske potrebe za oko 4,5 odsto godišnje za oba velika

industrijska potrošača i sve druge (domaćinstva, većina firmi u privatnom sektoru). Upotreba energije od

samih postrojenja elektrana i pratećih objekata (npr. rudnika) ostaje konstantna funkcija njihove

generacije tokom perioda. Korisnik može da menja rast potražnje za između 2,5 i 6 odsto godišnje.

Promene utiču na uvoz i izvoz, a pošto se ona ne trguje po istoj ceni kao i domaća proizvodnja, to menja

prosečnu cenu domaćeg prenosa.

Parametri snabdevanja energije:

Korisnik je u stanju da izmeni troškove projekta, kamatnu stopu, grejs period, finansijski miks

(uključujući opciju javnog finansiranja) i godina izgradnje.

Pod osnovnim podacima, korisnik može odabrati koje godine je ugašena elektrana Kosovo A.

Pod osnovnim podacima, Kosovo B je renovirano tokom tri godine kada E K stupi u mrežu, finansirano

od strane javnog sektora i po ceni koju pruža US I 2012 izveštaj. o je efikasnije (i zadovoljava

evropske standarde za emisiju izduvnih gasova nakon renoviranja). Korisnik može da izabere izvor

finansiranja (privatni, javni dug ili direktno iz budžeta), godinu ili renoviranje ili mogu izabrati da

dozvolielektrana da nastavi generisanje u svom trenutnom stanju u srednjem roku.

Metoda takođe sadrži brojne druge parametre koje korisnik može da prilagodi. One uključuju:

distributivne gubitke koji otpadaju stalno sa 37 odsto u 2012 na 11 odsto do 2030 u osnovnim linijama

(ovo je odgovor za velike uštede koje se mogu preneti na potrošače); ova generacija obnovljive energije;

faktori vetra i hidro kapaciteta; šokovi cena izvoza i uvoza; elastičnost cena uvoza (važno u nekim

scenarijima od kada je Kosovo moglo zahtevati veliki uvoz iz energetski siromašnog regiona i zbog toga

bi mogao uticati na regionalne cene napajanje); i gubici po osnovu nenaplaćenih zaliha.

* Korisnici KESIT-a bez pristupa ovom modelu mogu da koriste pojednostavljenu verziju KESIT-a, koja generiše

slične ali ne identične rezultate.

31

i) Scenario 1: Neaktivnost

3.20. Kosovo i dalje ne gradi ENK i nastavlja

da radi sa svojim starim elektranama za

maksimalno dozvoljeno vreme po sporazumima

Ugovora energetske zajednice. Kosovo je

prvobitno planirano da se isključi do kraja 2017.

Kosovo B će nastaviti da radi na neodređeno

vreme, iako nije renovirano po ovom scenariju. u

će biti neke materije obnovljive energije od

operatora iz privatnog sektora. Istovremeno,

domaća potražnja će i dalje rasti.

3.21. Po ovom scenariju, bi se stvorio veliki

jaz između ponude i potražnje zahtevajući

rastuću količinu uvoza koji bi trebalo da budu

plaćeni preko povećani izdataka ili subvencija.

Smanjenje proizvodnje Kosova A i zatim njeno

zatvaranje bi ostavili veliku prazninu u

proizvodnim kapacitetima (Prikaz 3.10). Neki novi

obnovljivi izvori se očekuju da doprinose na mreži

u ovom trenutku i to će pomoći zemlji da smanji

potrebni uvoz ali sve u svemu ipak ostaje opraznina

u proizvodnji energije čak u kratkom i srednjem

roku. Nakon ovog perioda, praznina u energetskoj snazi će značajno rasti. o 2030, proizvodnja će biti

manja od 60 odsto domaće potražnje, što dovodi do velikih i skupih uvoza.

3.22. Zamena elektrane osovo sa uvozom nije opcija, pa čak i kad bi bila, uvoz bi nametnuo

teške finansijske terete na potrošače ili budžet. KESI pretpostavlja da će to biti moguće uvoziti

dovoljne količine energije da se zadovolji potražnja, mada po višim cenama. ije jasno da li će to biti

moguće, jer se oslanja na dostupnost uvoza u neizvesnim odnosima sa susednim zemljama, nepoznate

buduće proizvodne kapacitete u regionu, kao i vremenske uslove, koji utiču kako na ponudu tako I na

potražnju u regionu. Veliki deo energije u regionu (98 odsto u Albaniji i oko 40 procenata u Bosni i

Hercegovini, na primer) je proizveden od strane hidroelektrana, čija proizvodnja će verovatno postati više

promenljiva kao uticaj klimatskih promena. Čak i ako visoka stopa uvoza bude bila moguća, troškovi će

biti visoki. Uvoz će se povećati sa 300 do 700 GVs godišnje uvezenih u poslednjoj deceniji na preko

4.500 GVs (Prikaz 3.11), po ceni od preko 4 0 miliona € godišnje ili 5 odsto BDP-a do 2030.72

Ove mogu

biti veće ili manje u zavisnosti od (nepoznate i teško procenjene) elastičnosti cena. ko se ovi troškovi

potpuno prebacuju ka potrošačima koji ih na kraju plaćaju, može se očekivati da se prosečna cena poveća

za oko 10,3 € po KVs čak i bez inflacije, u poređenju sa manje od 6 € centi danas ili povećanje od 72

odsto (Prikaz 3.12).

72

U 2012 , u vidu evra (na primer, bez inflacije).

Prikaz 3.9. Dostava i potražnja za električnom

energijom, GV po satu

Izvor: KESIT.

Praznina u

snazi

32

Prikaz 3.10. Procenjeni uvoz i izvoz, GVs Prikaz 3.11. Procenjena cena, € centi po KVs

Izvor: KESIT. Izvor: KESIT.

ii) Scenario 2: Energetska strategija

3.23. ova termoelektrana predstavlja najbolje dobijenu vrednost za novac, čak i kada se

obuhvate vanjski troškovi (ako se uvedu porezi od ugljenika na Kosovu). ekoliko alternativnih

energetskih strategija je razmotreno uključujući i one koje su se fokusirale na obnovljive izvore i one sa

izgradnjom novih termo proizvodnih kapaciteta. Vlada je razmotrila energetsku strategiju, koja uključuje

novu obnovljivu energiju i izgradnju nove termoelektrane - ENK - da se popuni praznina u proizvodnji

energije stvorene rastom potražnje i zatvaranjem elektrane Kosovo A. Studija Svetske banke o opcijama

(2011) je ispitala nekoliko alternativa za pokrivanje jaza u napajanju, uključujući obnovljivu energiju,

uvoz, nove elektrane na prirodni gas i nove termoelektrane..

3.24. Po scenariju energetske strategije, novi obnovljivi izvori energije i privatno konstruisan

ENK kojom upravlja privatni sektor će zameniti elektranu Kosovo A. Energetska strategija Kosova

uključuje više obnovljivih izvora energije nego u neaktivnom scenariju u cilju ispunjavanja ciljeva

Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije (NAPOE)73

. Izgradnja E K će početi u 2015

uz ukupne troškove procenjene na 1,2 milijarde € po Studije opcija (ukupni troškovi su trenutno neizvesni

i mogu da se kreću između 20 i 30 odsto B P-a), a predviđeno je da se u potpunosti finansira od

investitora iz privatnog sektora. Postrojenje će početi sa radom u isto vreme kada se Kosova ugasi

(Prikaz 3.12). Pošto E K neće u potpunosti premostiti prazninu u proizvodnji struje u kratkom roku, to će

takođe biti idealno vreme da se obnovi Kosovo B, čija proizvodnja će zbog toga opasti u kratkom roku.

3.25. Tarife za dostavu obnovljive energiju (između 6 € i 8 € po MVs) i troškovi investiranja u

energetsku efikasnost u kombinaciji sa troškovima izgradnje će povećati cenu energije.

Ukupni troškovi projekta od 1.2 milijarde €, uključujući kamatu za ENK će povećati prosečnu cenu na

procenjenih ,55 € po KVs koja tek kasnije opada kada opadnu gubici u distribuciji struje, ako se svi

troškovi na kraju naplaćuju od krajnjih potrošača (tabela 3.13). Međutim, poravnanje povećanja izdataka i

prosečno povećanje tarifa se mogu poravnati tokom vremena. Procene koje ne integrišu troškove otplate

73

Dostupno na: http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2570177.pdf

33

od 206 miliona € (prikazani u gornjoj tabeli 3.1) kojeg vladi duguje energetski sektor. Integrisanje ovih

isplata će dodatno povećati troškove za potrošaće.

Prikaz 3.12. Dostava i potražnja za strujom,

GVs

Prikaz 3.13. Procenjena prosečna cena, € centi po

KVs, 2012 u Evropi

Izvor: KESIT. Izvor: KESIT.

Napomena: osnovna procena predviđa troškove izgradnje

od 0.95 milijarde € dok se po simulaciji tokom izgradnje

predviđaju rashodi od 1.28 milijarde €.

3.26. Čak i uz prilagođenje, troškovi će ostati niski u poređenju sa većinom jugoistočne vrope i

zemljama istočne vrope. Kosovo trenutno ima najnižu stopu prosečnih stambenih troškova pre

oporezivanja među zemljama JIE i istočne Evrope, sa izuzetkom Srbije (Prikaz 3.14)74

. Relativno niski

troškovi Kosova su zbog jeftine cene energije iz svojih starih elektrana, čiji su troškovi izgradnje u

potpunosti amortizovani. ok će održavanje tako niske tarife biti teško posle izgradnje nove elektrane,

glatko podešavanje troškova moglo bi da pomogne da se osigura da troškovi ipak ostanu među najnižim u

Evropi. reba napomenuti da ovi troškovi ne uključuju vanjske isplate, kao što su nadoknade za ugljenik,

a to trenutno nije planirano da se uvede na Kosovu.

74

roškovi posle oporezivanja su isto tako najniži osim onih u Srbiji.

34

3.27. Trenutni niski troškovi energije neće biti

održivi nakon velikih investicija u energetsku

efikasnost, obnovljivu energiju i nove elektrane. Održavanje cena iz 2013 nakon velikih investicija

bilo koje vrste će zahtevati značajne vladine

subvencije ka sektoru. Sa ne tako glatkim izdacima,

ove subvencije se dostići maksimum od oko 240

miliona € godišnje u 2020, što bi bilo teško iz

fiskalnog ugla. Alternativna opcija da se

minimiziraju negativne socijalne i ekonomske

posledice bi bilo da se prilagodi podešavanje

troškova.

3.28. Uticaj investicija u velikim razmerama na

maloprodajne troškove treba pažljivo razmatrati,

uz delimično poravnanje prilagođavanja troškova

za potrošače. Uz vrednosti između 20 i 30 odsto

BDP-a, ulaganje u ENK - kao i one u energetsku

efikasnost i izvore obnovljive energije - biće

potrebno nadoknaditi. ko su svi troškovi prebačeni

na potrošače, povećanje bi moglo imati ekonomske i

socijalne posledice na domaćinstva i preduzeća kada

računi porastu. Posebnu pažnju treba obratiti na siromašne i ugrožene, kao što su primaoci krajnje

instance socijalne pomoći. Drugi način da se smanji uticaj će biti da se domaćinstvima i preduzećima da

vremena da se prilagode. reba izvršiti promene na mehanizmima prilagođavanja tarifa da bi dozvolili

postepena povećanja preko dužeg vremenskog perioda.

iii) Scenario 3: rajne rešenje

3.29. Ako nema dovoljno dostupnih privatnih sredstava za , vlasti će morati da razmotre

finansiranje izgradnje preraspodelom budžetski sredstava. Energetska strategija pretpostavlja da će

E K biti izgrađena koristeći privatne resurse. Kao i sa svakom elektranom datoj na tenderu za privatni

sektor, preostaje neizvesnost oko sposobnosti ili volje privatnog sektora da preduzmu takav projekat,

posebno u kontekstu uskih uslova finansiranja. ko se pokaže nemogućim za privatni sektor da finansira

ovakav projekat, obezbediti da snabdevanje energijom na Kosovu može da zahteva pretvaranje ENK-a u

javno finansirani projekat. To ne bi bila bolja opcija i treba razmotriti opcije krajnjeg rešenja ali je bolje

od prvobitno predstavljenog samo neaktivnog scenarija. Raspoložive opcije finansiranja će biti (i) uz

finansiranje preko budžetske preraspodele oduzimanjem od drugih velikih investicionih projekata,

posebno u sektoru transporta; (ii) uzimanje posebnog duga za finansiranje izgradnje elektrane pod

pretpostavkom da bi to moglo da stane u okvir Fiskalnog pravila, i/ili pronalaženje značajnih prihoda iz

privatizacije za finansiranje izgradnje; (iii) preraspodelom dela kapitalnog budžeta za transport za

sufinansiranje izgradnje ENK zajedno sa investitorima iz privatnog sektora; i (iv) kombinacijom ovih

opcija. U svim slučajevima, nadležni organi bi trebalo da obezbede da tarife odražavaju izdatke kako bi

nadoknadili svoju investiciju ili otplatili dug. Ovde smo predstavili procenu uticaja na državnu potrošnju,

javni dug i kamate, ako javni sektor finansira izgradnju E K ona će koštati oko 950 miliona €, koristeći

odnos od 50 odsto budžetskih plaćanja i 50 odsto iz pozajmice/kredita.

75

ALB=Albanija; BiH=Bosna i Hercegovina; BG=Bugarska; HR=Hrvatska; EE=Estonija; LV=Latvija;

LT=Litvanija; MKD=BJR Makedonija; MDA=Moldavija; MNE=Crna Gora; PL=Poljska; RKS=Kosovo;

RO=Rumunija; SRB=Srbija; SK=Slovačka; U= urska.

Prikaz 3.14. tambeni troškovi pre

oporezivanja, 2 12, € centi po KVs75

Izvor: Regionalna asocijacija energetskih regulatora:

http://www.erranet.org/

0

2

4

6

8

10

12

14

16

SR

B

KO

S

BG

AL

B

MK

D

BiH EE

MN

E

RO

MD

A

LT

LV

HR

TU PL

HU

SK

35

3.30. Ova opcija bi značajno uticala na fiskalnu

politiku i javni dug, ali može biti neop odna da bi

se obezbedio održivi privredni rast. Prema ovom

scenariju, godišnji izdaci iz budžeta će biti između 107

miliona i 160 miliona € (2 i 3 odsto B P-a) godišnje

tokom prve četiri godine gradnje (Prikaz 3.15). Javni

dug će se povećati tokom perioda izgradnje, zbog

novog zaduživanja svake godine. a svom vrhuncu,

dodatni javni dug bi bio vredan 591 miliona € ili 12

odsto BDP-a 2012, više nego duplo od trenutnih 9

odsto (Prikaz 3.16). Sredstva će biti potrebna ne samo

za finansiranje kratkoročnih budžetskih izdataka, već i

za servisiranje duga (Prikaz 3.17). To bi trebalo da

bude omogućeno pre svega osiguravajući da troškovi i

tarife ostanu usklađeni, uz podešavanje tarifa uz

javljanje istih socijalnih i ekonomskih pitanja kao što

bi imalo efekta i finansiranje ENK iz privatnog

sektora. Servisiranje duga će početi kada se otvari

elektrana. U toj godini će samo kamata iznositi 48

miliona €. Iako ovaj scenario može postati neizbežan, vlasti i njihovi partneri treba da se potrude da

garantujeu i osiguraju privatno finansiranje za ENK i izbegnu pritisak na budžet. Izbegavanje takvih

visokih dugova i plaćanja kamate,VK će možda morati da razmotri preraspodelu sredstava iz drugih

kapitalnih oblasti, kao što je predložena izgradnja trase autoputa 6.

Prikaz 3.16. Dodatni javni dug, € Mil. Prikaz 3.17. Dodatno plaćanje godišnjih

javnig kamata, € Mil.

Izvor: KESIT. Izvor: KESIT.

F. ZAŠTITI SIROMAŠNE OD POVE ANIH TROŠKOVA ENERGIJE

3.31. Bez obzira na izabrana energetska rešenja, siromašna domaćinstva će biti

disproporcionalno pogođeni prilagođavanjem cena. Sadašnji napori da se siromašni zaštite su

neadekvatni. Struja predstavlja veći deo potrošnje u domaćinstvu siromašnih nego onih koji nisu

siromašni. Iako bi verovatno postojalo neko prilagođavanje u ponašanju, povećanje troškova

projektovanih po scenariju energetske strategije bi bilo teško za neka domaćinstva da apsorbuju. Pored

4,5 miliona € svake godine investiranih u periodu između 200 i 2012 za subvencionisanje energije za

Prikaz 3.15. Godišnji budžetski izdaci za

izgradnju, € Mil.

Izvor: KESIT.

36

primaoce socijalne pomoći, tarifna struktura struje ima za cilj da pruži jeftiniju struju za siromašnije

potrošače.

3.32. Tarifna struktura je delimično dizajnirana pružanja implicitni subvencija od bogatiji ka

siromašnijim potrošačima. Struktura tarifa za struju je kompleksna sa 61 različitom stopom76

u

zavisnosti od vrste priključka, tipa brojila, sezone i doba dana, plus dodatnih šest fiksnih troškova za

priključak. omaćinstva mogu biti predmet jedne od 21 različitih tarifa plus fiksne naknade za

povezivanje u zavisnosti od istih faktora. Ova struktura je dizajnirana da pruži implicitnu subvenciju od

većih potrošača (pretpostavlja se bogatijih) ka manjim (pretpostavlja se) siromašnijim potrošačima. a

primer, od juna 2012, domaćinstva sa jedno tarifnim metrom plaćaju 3.22 € centi po kilovat satu (KVs)77

za prvih 200 KVs konzumiraju u niskoj sezoni (leto), dok je potrošnja veća od 600 KVs privukla stopu od

6,49 € centi/KVs.

3.33. adašnja tarifna struktura nije predstavlja efikasan način da se pomogne siromašnima.

Nedavno sprovedena analiza Svetske banke je pokazala da je sadašnji mehanizam tarifa zapravo

regresivan. Bogatiji potrošači koriste više od onih siromašnijih u 2011, pa tako najbogatija petina prima

27 odsto subvencija dok najsiromašniji potrošači samo 11 odsto (prikaz 3.18). Neuspeh implicitnih

subvencija izgleda da proizilazi iz tri glavna izvora: prvi, bogatija domaćinstva su bolje mogla da iskoriste

subvencije od siromašnijih, jer ta domaćinstva koriste mnogo više energije i komunalija - 11 odsto

najbogatije petine je prijavilo da imaju centralno grejanje78

u P iz 2011 u poređenju sa manje od 2

odsto onih koji su u najsiromašnijoj petini - oni su skloni da troše više energije u proseku. o znači da su

oni bili u stanju da u potpunosti koriste subvencionisanu energiju, a siromašnija domaćinstva nisu bila u

mogućnosti. Drugo, sistem je dozvolio da potrošači sa komplikovanijim satovima prilagode svoje profile

potrošnje energije da iskoriste niže cene energenata u određenim periodima dana (na primer,

postavljanjem grejača sa skladištenjem toplote). reće, za domaćinstva koja nisu merena cene su zavisile

od procenjene potrošnje energije, a oni su platili znatno više za svoju energije u odnosu na druge

potrošače. a primer, u nemerenom domaćinstvu se procenjuje da su konzumirali između 200 i 600 KVs

energije mesečno za šta su platili mesečni iznos od € 42.37 od juna 2012. S druge strane, potrošač sa

jedno tarifnim satom mogao je da konzumira 670 KVs energije za istu cenu u vrhu (zimske) sezone, a još

manje ni platili u sezoni niske potražnje ( abela 3.2). Ako je verovatno da je više siromašnijih potrošača

kod kojih se ne meri potrošena struja, efikasnost implicitnih subvencija za energiju će kod njih biti manja

nego što su se nadalali. Zbog ovih su nedostataka implicitne subvencije za energiju veoma slabe u

poređenju sa šemom socijalne pomoći na Kosovu, na osnovu koje 82 odsto izdataka ide ka

najsiromašnijih 40 odsto u 2011 (i koja je obuhvatila neke energetske subvencije). Pojednostavljivanje

tarifa treba da osigura neutralnost u vezi sa prihodima i to treba uzeti u obzir.

76

Isključujući ulično osvetljenje, koje ima svoje posebne stope. 77

Bez PDV-a. 78

Imajte na umu da se centralno grejanje razlikuje od daljinskog grejanja, prethodno je ono koje se pruža ka jednoj

kući, obično koristeći struju na Kosovu.

37

Prikaz 3.18. Distribucija implicitne subvencije

za električnu energiju širom stanovništva,

Kosovo 2011

Tabela 3.2. Poređenje energetski troškova ne-

merenih domaćinstava i domaćinstava sa jedno

tarifnim satovima

Izvor: Regulatorna kancelarija za energiju i kalkulacije

Svetske banke.

Izvor: APD Kosovo 2011.

3.34. Dodatno, uprkos implicitnim subvencijama, siromašne kategorije su podnele veći deo

ukupnih rashoda za struju od oni koji nisu siromašni u 2 11 pa je i uticaj energije na siromašne

bio visoki. U proseku siromašna domaćinstva potroše ,4 odsto svojih rashoda na struju u 2011, u

poređenju sa 5,9 odsto za ne-siromašna domaćinstva (Prikaz 3.19), prema nketi o potrošnji

domaćinstava iz 2011 ( P )79

. Uticaj energije na siromaštvo, je definisano kada se troši više od 10 odsto

ukupnih rashoda domaćinstava na energiju, pa je tako recimo iznosilo 23 odsto u 2011, iako je palo sa 38

odsto iz 2009, uprkos povećanju troškova od 6,13 € centi/KVs u toj godini (Prikaz 3.20). 52 odsto

domaćinstava iz donje petine je prijavilo nikakvu potrošnju električne energije u 2011, što ukazuje da ili

nemaju pristupa struji ili ne plaćaju za to.

Prikaz 3.19. ektori potrošnje energije na

Kosovu, 2011, po petinama

Prikaz 3.20. nergetsko siromaštvo i energetski

rashodi na Kosovu, 2009-2011

Izvor: APD Kosovo 2011. Izvor: Anketa o potrošnji domaćinstava.

79

Ovo se može uporediti sa nekim odabranim regionalnim primerima: U Bugarskoj , na primer, najbogatiji petina

troši procenjenih 16 odsto od ukupnog prihoda na energiju a najsiromašnija petina troši 9,5 odsto. Mađarska:

najbogatiji petina troši 12,6 odsto a 20,9 odsto najsiromašniji; u Poljskoj najbogatiji petina troši 12,3 odsto a 13,5

odsto najsiromašniji. Vidi Svetska banka (2013), Aktivnost balansiranja: Skraćenje subvencija u energetici uz

zaštitu dostupnosti. Dostupno na:

https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/12296/9780821397893.pdf?sequence=7

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

Poo

r

Non

Poor

qu

inti

le 1

qu

inti

le 2

qu

inti

le 3

qu

inti

le 4

qu

inti

le 5

Od

no

s su

bven

cij

a k

a

sva

ko

j g

ru

pi

Estimated consumption

bracket, unmetered

households

Monthly charge for

estimated

consumption, €,

unmetered households

Energy consumption at

equivalent high season

cost for single tariff

meter households

<200kWh 23.41 360 KWh

200-600 42.37 670 KWh

<600kWh 71.40 990 KWh

0

2

4

6

8

10

12

Poor Non Poor

Pro

cen

at

uk

up

nih

izd

ata

ka

electricity share gas share LPG sharewood share oil share other fuel sharecollected wood

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

2009 2010 2011

Energy poor no energy expenditures

38

G. PREPORUKE

3.35. nergetski sektor je ključan i za fiskalnu održivost i za ekonomski rast na Kosovu. Iako

učešće privatnog sektora treba značajno i snažno ohrabriti, obim takvog eventualnog angažovanja je kao i

uvek neizvestan. Ipak, to će biti najvažniji faktor kada treba odrediti visinu javne potrošnje u sektoru u

srednjeročnom periodu. Bez obzira na stepen učešća privatnog sektora, reforme mogu da pomognu da

sektor postane bolje održiv i smanjuju se ad hok subvencije javnog sektora.

3.36. Između mnogih bitnih potreba Kosova, najvažniji cilj za fiskalnu i energetsku politiku

treba da bude pokrivenost potražnje za energijom kako bi se održao ekonomski rast. Bez toga,

sredstva za prave dugoročne investicije u drugim sektorima ne mogu da se materijalizuju. Ovaj izveštaj

stoga preporučuje:

Osigurati da je potražnja za energijom ispunjena, čak i ako javna sredstva treba da se

pronađu odlaganjem druge investicije. Iako prognoze potražnje za potrošnjom struje

variraju, jasno je da će se potražnja povećati. Starenje elektrane neće moći da zadovolji

rastuće potrebe i ona će se morati zatvoriti. o sada, Kosovo nije izgradilonove proizvodne

kapacitete kako je planirano i sada je neizvesno kako će energija biti isporučeni da zadovolji

buduće zahteve, a posebnu zabrinutost stvara činjenica da većina susednih zemalja isto tako

ima problema sa deficitarnom proizvodnjom struje. Oslanjajući se na vanjsko napajanje nije

realno i sa perspektive snabdevanje i samih troškova. VK stoga treba osigurati da rast

potražnje može biti ispunjeni mešavinom EE, OE i toplotne energije, kroz izgradnju ENK-a.

Svaki napor treba biti uložen da se privuče zadovoljavajućeg finansiranja iz privatnog

sektora. Međutim obezbeđivanje adekvatne električne energije može podrazumevati

donošenje teške odluke da se odlože druge velike investicije javnog sektora, obuhvatajući

novi autoput 6 prema Makedoniji. Iako su obe investicije mogu smatrati važnima, negativan

uticaj koji nastaje zbog nemogućnosti zadovoljavanja potražnje za napajanjem struje će biti

posebno štetan za ekonomski rast.

acionalizacija kompleksnog procesa konkurisanja za obnovljive izvore energije će

povećati snabdevanje obnovljivom energijom. Sa samo 15 odsto odobrenih prijava za

hidroelektrane proizvodnih kapaciteta i sve nove aplikacije koje se suočavaju sa sporim

procesom regulatornog odobravanja, Kosovo bi moglo da izgubi šansu da privuče obnovljive

izvore energije da bi povećalo svoju energetsku nezavisnost i usporilo rastuću prazninu

između ponude i potražnje. a biste privukli finansiranje privatnog sektora za obnovljive

izvore energije, RKE treba da nastavi razvoj snažnog regulatornog okvira, uključujući i

racionalizaciju procesa licenciranja.

3.37. Druge strategije u energetskom sektoru takođe mogu imati blagotvorne efekte na fiskalnu

politiku, smanjenje negativni uticaja novi investicija na siromaštvo i povećanje verovatnoće

povećanog učešća privatnog sektora u energetskom sektoru, čime se smanjuje fiskalno opterećenje.

Ostale strategije obuhvataju:

Osiguravanje da tarife u potpunosti odražavaju troškove i garantuju potpunu

autonomiju da se maksimizira potencijal za učešće privatnog sektora u

energetskom sektoru i umanje zahtevi za energetske subvencije. Od kako je VK planirala

značajnu ulogu privatnog sektora u razvoju energetskog sektora na Kosovu, od ključnog je

značaja da investitori imaju koristi od predvidljivog i poštenog tržišnog okruženja.

Investitorima je potrebno uverenje da se investicije mogu potpuno povratiti kroz odražavanje

tarifa troškova. Pored toga, investitori moraju da budu uvereni da će RKE samostalno

regulisati tržište energije bez favorizovanja pojedinih učesnika na tržištu, uključujući i

39

preduzeća u javnom sektoru. Bez ovih garancija, biće teško da se obezbedi učešće privatnog

sektora. Odražavanje tarifa za potrošnju električne energije će takođe smanjiti potrebu da

javni sektor obezbedi subvencije i ad hok kredite koji trenutno apsorbuju značajan deo

budžeta.

Uzeti u obzir pitanja finansijske opravdanosti prilikom odlučivanja kako da se rešava

problem nedostatka energije u budućnosti. ove investicije će morati da budu pokrivene

bilo od krajnjih potrošača ili državnih subvencija. VK treba da analizira kako će ove različite

investicije uticati na troškove krajnjeg korisnika i da li svi potrošači mogu da priušte takav

rast cena. Istovremeno, potrebno je realno sagledatii da li ove troškove može snositi vladin

budžet. Srednje rešenje se može predložiti postepenim povećanjem troškova da daju vremena

domaćinstvima i preduzećima da se prilagode uz naknadu siromašnim i ugroženim

potrošačima za poskupljenja kroz mehanizam socijalne zaštite.

Eliminisati upotrebu energetski tarifa kao me anizam socijalne zaštite. Ovaj

mehanizam je trenutno neefikasan i regresivan. Kompleksan mehanizam tarifa treba da se isto

tako pojednostavi. Brojila električne energije moraju biti instalirana u svim domaćinstvima,

jer ona omogućavaju jeftiniju energiju, kao i obezbediti podsticaj i mogućnost da prilagodi

ponašanje za smanjenje potrošnje (tokom grejne sezone), čime se ublažava teret troškova

energije na siromašnijim domaćinstvima. Istovremeno, to će pomoći energetskom sektoru da

naplati realnu cenu troškova, smanjujući potrebu za vladinim subvencijama. Umesto toga,

mehanizam socijalne zaštite treba da se koristi da zaštiti siromašne od rastućih cena

energenata (vidi Poglavlje o socijalnoj zaštiti).

3.38. Mere energetske efikasnosti mogu takođe igrati ulogu u ispunjavanju potražnje za

energijom. Investicije u energetska efikasnost su investicije u kojima svi dobijaju, obezbeđuje se

energetska ušteda za krajnje korisnike, smanjuju se investicije i uvoz za vladu i smanjenja uticaja na

životnu sredinu. ko se mere EE sprovode u građevinskom sektoru, na ukupno 239,055 kilo tona

ekvivalentne nafte (ktoe) dolazi ušteda energije, ili trećina projektovanog uvoza električne energije za

2014 (729. 7 ktoe), može dovesti do 19 miliona € u ukupnoj štednji energije godišnje80

samo od

smanjene potrošnje. Ovo ne uključuje novčanu vrednost smanjenja uvoza. u takođe može dovesti do

ušteda u javnim fondovima. o se može uraditi na sledeće načine:

astavak unapređenja energetske efikasnosti u javnom, stambenom i privatnom

sektoru sa ciljem smanjenja potrošnje energije i stvaranja fiskalne uštede. Korišćenje

energije u javnim zgradama može da se smanji za više od 40 procenata bez gubitka udobnosti

zbog trenutno velikih energetskih gubitaka. Investicije od 79 miliona € u mere štednje

energije u opštinskim i centralnim javnim zgradama mogle bi spasiti blizu 19 miliona €

godišnje iz obračuna za energiju u javnom sektoru. VK treba da razmotri sprovođenje takve

investicije. Iako stambeni sektor predstavlja najveći deo potrošnje energije u građevinskom

sektoru i samim tim ima najviše potencijala, ušteda energije u stambenom sektoru je mnogo

teže za pokretanje I eventualno zahteva subvencionisane mere energetske efikasnosti.

Pažljiva studija o direktnim koristima i pilot studije mogu biti preduzete.

Promovisanje rasta održivi i obnovljivi energetski rešenja za prostor i grejanje

vode. Sa rastućim troškovima i izazovima koji ispunjavaju potražnju za električnom

energijom, potrošači koji koriste električnu energiju za grejanje prostora i vode moraju biti

motivisani i informisani da se prebace na pristupačnija i održiva rešenja za grejanje, kao što

su daljinsko grejanje, održiva biomasa, toplotne pumpe i solarno grejanje vode. Centralne i

lokalne vlasti treba da promovišu povoljno okruženje kako bi održiva rešenja za grejanje bila

na raspolaganju za domaćinstva koja koriste električnu energiju za grejanje, a takođe ih

podstičete da koriste druge izvore energije.

80

ISB Studija o građevinarstvu, strana 109; abela 10-22.

40

41

POGLAVLJE 4. TRANSPORT81

A. GLAVNE PORUKE

U poređenju sa drugim zemljama u jugoistočnoj vropi (J ), Kosovo ima veliki broj

puteva po kvadratnom kilometru i po dolaru BDP-a, ali stanje mnogih od njih treba da

se poboljša. U poređenju sa deset drugih zemalja u istočnoj Evropi, Kosovo zauzima prilično

visoko mesto na osnovu gustine puteva što potvrđuje da je potrebno prebacivanje fokusa u

sektoru saobraćaja sa izgradnje novih autoputeva na očuvanje postojećih puteva upotrebom

drumskih sredstava.

osovo je iskoristilo veliki deo svog kapitalnog budžeta na izgradnju samo jednog

autoputa iako bi manja poboljšanja putne infrastrukture donela veću ekonomsku stopu

prinosa. Investicije u saobraćaj u proseku od 4 odsto B P-a između 2007 i 2012, gde je

skoro 70 odsto upotrebljeno za izgradnju trase autoputa 7 za Albaniju. Istovremeno, su

investicije sa stopama prinosa do 1 odsto bile ignorisane i budžet za održavanje puteva je

smanjen.

Više pažnje treba posvetiti optimizaciji investicija u nove puteve, kako bi se povećala

njihova ekonomska i socijalna povratna dobit. Razmatranje novih velikih drumskih

investicija kao pojedinačnih entiteta, pre nego njihovo razlaganje na glavne segmente, nije

spojivo sa pozitivnim ekonomskim i finansijskim menadžmentom.

redstva za održavanje puteva mogla bi biti povećana kroz putarinu i povećanje takse

za registraciju vozila. Kosovo ima niske takse za registraciju u poređenju sa većinom

zemalja u Evropi i postoji prostor da se one povećaju. Povećanje ovih naknada će podići

sredstva za poboljšanje puteva, a takođe pomaže da se nadoknadi pad graničnih prihoda.

Železnička mreža osova za teva racionalizaciju. Nije jasno da li je železnica

najefikasniji način za ljude da putuju u maloj zemlji naročito kada će investicije u nove

puteve dodatno smanjiti konkurentnost železnice. Pored toga, bez velikih promene u načinu

poslovanja železnice, njene subvencije će biti samo veći teret na državu. kcije za

poboljšanje njihovih finansijskih rezultata uključuju pokrivanje troškova ekonomske analize

trase i zatvaranje putničkih usluga (kada alternativni prevoz autobusom obezbeđuje bolji

kvalitet usluga po nižoj ceni), i ne-komercijalne održive delove mreže. Za ostatak mreže

postoji potencijal za veći železnički saobraćaj minerala, kontejnera, nafte i cementa.

B. PREGLED SEKTORA TRANSPORTA 4.1. Glavna sredstva putovanja na Kosovu su putevi i pruge koji su bili u lošem stanju, pre

nezavisnosti, zbog efekata rata i godina malih investicije i održavanja, a potrebe su i dalje velike. Putevi predstavljaju glavni vid transporta na Kosovu i obuhvataju više od 90 odsto saobraćajne

infrastrukture po dužini i 9 odsto od usluga (tona/putnika, kilometara). Uprkos obnovi glavnih puteva i

železničkih objekata od rata i ulaganja u nove autoputeve, resursi nisu fokusirani na pružanje adekvatnog

nivoa održavanja za infrastrukturu.

81

Poglavlje pripremili Robin Carruthers i Baher El-Hifnavi.

42

4.2. elokupno gledajući, u poređenju sa drugim zemljama u jugoistočnoj vropi osovo je

visoko postavljeno. U poređenju sa deset drugih zemalja u istočnoj Evropi 82

, Kosovo se rangira visoko

po merama gustine drumskog saobraćaja”, definisanog kao prosek dužine puteva po kvadratnom

kilometru, po dolaru BDP-a, po glavi stanovnika, (Tabela 4.1) . Rangiranje Kosova po gustini je negde na

nivou proseka kada se meri prosečna dužina puteva po hiljadu stanovnika.

Tabela 4.1. Poređenje gustine drumskog saobraćaja po infrastrukturi

Zemlja

Kilometara po:

Po hiljadu stanovnika Hiljade kvadratnih km SAD dolara po BDP-u

Asfal

tirano

Bez

asfalta

Uku

pno

Asfal

tirano

Bez

asfalta

Ukup

no

Asfal

tirano

Bez

asfalta

Ukup

no Albanija 2.0 3.1 5.1 244 382 626 559 875 1,43

4 Bosna & Hercegovina 5.3 0.5 5.8 413 35 448 1,219 104

1,32

3

Bugarska 5.2 0.1 5.3 358 5 363 777 12 789

Hrvatska 5.9 0.6 6.5 471 48 519 471 49 520

Kosovo 2.9 2.1 5.0 461 327 788 780 553 1,33

3

Moldavija 1.8 0.3 2.1 238 38 276 1,111 177 1,28

8

Crna Gora 8.4 3.8 12.2 381 171 552 1,250 559 1,80

9

Rumunija 2.4 1.9 4.3 195 151 346 275 211 486

Srbija 3.5 2.1 5.6 300 174 474 688 400 1,08

8

Slovenija 19.0 0.0 19.0 1,920 0 1,920 857 0 857

Prosek 5.5 1.6 7.1 476 155 631 762 331 1,09

3 Kosovski prosek 27 215 70 51 352 125 54 278 122

Rangiranje Kosova 6 3 6 2 2 2 5 3 3

Izvor: Procene autora upotrebom podataka iz CIA knjige sa podacima (2012).

4.3. osovo se visoko kotira među drugim zemljama kada se poredi procenjena gustina

neasfaltiranih puteva. Procenat puteva koji su asfaltirani značajno varira u uzorku, od 100 odsto u

Sloveniji do 39 procenata u Albaniji (i 58 odsto na Kosovu) Visoko rangirana pozicija kada je u pitanju

ukupna gustina puteva je pokazatelj nivoa povezivanja unutar zemlje, dokle god su neasfaltirani putevi u

dobrom stanju. Ako nisu, poboljšanje njihovog stanja bi bio isplativ način povećanja povezivanja, bez

potrebe da se investira u asfaltirane puteve.83

Visoko rangirana pozicija kada je u pitanju asfaltirana

gustina puteva je pokazatelj koliko dobro su glavni centri međusobno povezani i sa dužinom po evru

B P-a, takođe je pokazatelj koliko dobro putna mreža može da odgovori na zahteve u saobraćaju.

4.4. edavni napori za poboljšanje osovske putne mreže koncentrisani su na autoputevima, a

mnogi nacionalni, regionalni i lokalni puteve nisu dobili mnogo pažnje. Većina glavnih puteva je

razvijeno i unapređeno na visokom nivou - nekoliko sekcija po standardima autoputeva. Od posebnog

82

Albanija; Bosna & Hercegovina; Bugarska; Hrvatska; Kosovo; Moldovija; BJR Crna Gora; Rumunija; Srbija; i

Slovenija. 83

Indikatori koji obuhvataju neasfaltirane puteve (takođe i ukupno sve puteve) treba da budu tretirani sa izvesnim

oprezom jer specifikacija šta se podrazumeva neasfaltiranim putem značajno varira od zemlje do zemlje. a jednoj

strani, neki uključuju svaku primetnu stazu dok sa druge strane samo putevi koji imaju neke inženjerske temelje se

uključuju na listu.

43

značaja je utoput 7, novi autoput za lbaniju, završen u novembru 2013. Od 200 , VK je takođe

sarađivala sa opštinama da unaprede oko 1.100 km lokalnih i regionalnih puteva od zemlje i šljunka da se

asfaltiraju na površini sa procenjenom cenom od 200 miliona €. Uprkos ovim naporima, mnogi regionalni

ili lokalni putevi i dalje su u lošem stanju, ograničavajući pristup preduzećima, školama i zdravstvenim

ustanovama.

4.5. ajnoviji trend u broju smrtni slučajeva na putevima i fatalni nesreća je pozitivan ali su

saobraćajne nesreće i povrede u porastu. Broj fatalnih nesreća naglo je porastao sa 107 u 2002, na 156

u 2006, pa je opao na 118 u 2008, kako bi ponovo porastao na 158 u 2010 (Tabela 4.2). Fatalne nesreće

su u silaznom trendu od 2011 do 2013 ali je trend u broju smrtnih slučajeva uglavnom bio u skladu sa

brojem fatalnih nesreća. Više kazne za prekršaje, strože sprovođenje i veliki program izgradnje puteva

(koji usporava saobraćaj) bili su glavni razlozi za smanjenje broja fatalnih nesreća i smrtnih slučajeva.

Međutim, dok su fatalne nesreće i smrtni slučajevi u silaznom trendu, broj povređenih osoba se više nego

učetvorostručio tokom protekle decenije sa 1.983 u 2002, na 8.561 u 2012. Iako se smrtnost, sa oko 6,7

smrtnih slučajeva na 100.000 populacije u 2012, može uporediti sa podacima u mnogim zemljama EU,

poginuli na 10.000 vozila (oko 4,2 u 2012) je 7- puta veći od najuspešnijih zemalja EU, a 4 puta više od

proseka što predstavlja značajan trošak za privredu.84

Izvori: (1) Podaci za 2002 – 2010 iz Strategije za sigurnost na putevima i Akcioni plan za Kosovo, Egis

Internacional Mart 2012; (2) Podaci za 2011 – 2012 iz Saobraćajne nesreće tokom poslednji pet godina 2007 -

2012.

4.6. Važno je ne samo da se održi smanjenje fatalni nesreća koje su se dogodile između 2 11 i

2013, već i da se smanji broj povreda u drumskom saobraćaju. a bi se zadovoljila bezbednost

saobraćaja na putevima, ciljeve postavljeni u Strategiji za sigurnost na putevima i kcionog plana iz

2012, sprovođenje akcionog plana treba ubrzati. Procenjeni troškovi implementacije kcionog plana do

2020 iznose 2,5 miliona evra. Pažljiva analiza razloga kontinuiranog povećanja saobraćajnih nesreća i

povreda treba da se sprovodi da bi se omogućilo bolje razumevanje i samim tim bolje pripremljeni

odgovor na problem.

84

Saobraćajne nesreće tokom poslednjih pet godina (2007-2012), IRTAD Godišnji izveštaj o bezbednosti na

putevima 2013.

Tabela 4.2. Podaci o saobraćajnim nesrećama 2002-2012

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

esreće sa

materijalnom

štetom 8,126 4,019 5,097 11,266 11,413 12,978 11,313 14,330 12,594 13,338 14,043

esreće bez

povreda 1,153 1,415 1,326 2,506 3,013 3,901 3,850 4,730 4,327 4,462 4,555

esreće sa

smrtnim

ishodom 107 107 141 145 156 127 118 152 158 128 116

Broj

poginulih 132 130 170 155 178 139 133 176 175 155 121

Broj

povređeni

osoba 1,983 2,012 2,053 4,206 4,789 6,264 6,427 7,984 7,731 8,324 8,561

44

4.7. Železnička mreža osova je mala u odnosu na većinu zemalja jugoistočne vrope, čak i

kada se razmatra njena veličina. Kosovo ima 330 kilometara pruge koja se sastoji od dve linije. Sever -

Jug linija ide iz Srbije kod mesta Polje preko Prištine do Makedonije kod mesta Elez Han, sa teretnim i

putničkim uslugama i deo je Koridora X u SEETO Transportne opservatorije Sveobuhvatne željezničke

mreže Jugoistočne Evrope. Istok - Zapad linija se proteže ka zapadu za oko 140 km od Prištine do Peći i

sa južnim krakom do Prizrena, a na istoku dostiže granicu sa Srbijom u Podujevu, sa putničkom stanicom

najdalje do mesta Bardoš. Kombinacija teretnih tona i putnika po kilometru pruge (intenzitet pruge) je

druga najniža u jugoistočnoj Evropi i samo 7 odsto od proseka železnice u Evropskoj uniji (Prikaz 4.1).

Međutim, treba razmotriti i geografiju kada se razmatra železnička gustina. Imajući u vidu mali

geografski prostor Kosova većina razdaljina za prevoz su suviše kratke za železnički saobraćaj kako bi on

bio održiva alternativa za puteve.

4.8. ao i putevi, železnička infrastruktura je

decenijama bila zanemarena kao i zbog rata što

dokazuje da je skupo i teško popraviti je. Mnogo

njenih stanica, mostova, tunela i vijadukta je

uništeno. i teretni ni putnički prihodi nisu u stanju

da pokriju operativne troškove i samim tim ne

pružaju dovoljno prihoda za održavanje

infrastrukture i njeno unapređenje. Međutim, možda

postoji nekoliko svetlih tačaka na horizontu. a

primer, povećana proizvodnja minderala i ruda i

izvoz mogu da obezbede mogućnost za rudarske

kompanije da ugovore neki deo teretnih operacija.

C. INVESTICIJE U SEKTOR TRANSPORTA

Ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu rastu

veoma brzo ali nisu uvek u skladu sa

potrebama 4.9. zmeđu 2007 i 2012, Investicije u

transport na Kosovu su bile fokusirane na

izgradnju puteva. Postojala je velika promena u

obimu i sastavu transportnog ulaganja mereno kako u evrima tako i u procenatima BDP-a između 2007 i

2012 ( Tabela 4.3). Kao udeo u BDP-u, prosek tokom perioda od šest godina je bio 4,0 odsto B P-a ali je

varirao od najmanje 0,4 odsto BDP-a u 2007 na neodrživo visokih 6 procenata BDP-a u 2011 i 2012.

Skoro sva ova povećanja investicija se desila zbog izgradnje autoputa 7, novog autoputa ka Albaniji85

.

Investicije u održavanje/rehabilitaciju puteva takođesu naglo porasle do 2009 pa su ponovo pale na manje

od 0,5 odsto BDP-a, kada su izdaci za autoput 7 počeli da potiskuju druge investicije u saobraćaju.

85 Vidi aneks 2 za diskusiju o trgovini i međunarodnoj saobraćajnoj infrastrukturi.

Prikaz 4.1. Intenzitet železničkog saobraćaja

(tona po km plus putnika po km za km po

liniji, 2009 (EU =100)

Izvor: Svetska banka (2011), Reforma železnice u

jugoistočnoj Evropi i Turskoj.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Ger

man

y

EU

Slo

ven

ia

Pola

nd

Turk

ey

Cro

atia

Ro

man

ia

Bu

lgar

ia

BH

ZF

BH

BH

ZF

BH

FY

RO

M

Ser

bia

BH

ZR

S

Mo

nte

neg

ro

Koso

vo

Alb

ania

Sa

ob

raća

jne j

ed

inic

e p

o k

m

45

Tabela 4.3. Kosovske investicije u transportnu infrastrukturu

Aktivnost

Godišnji izdaci u milionima €

2007 2008 2009 2010 2011 2012 Prosek

Prosek

kao %

BDP-a

Popravljanje puteva 6.0 8.4 9.7 11.2 8.6 6.6 8.4 0.20%

Održavanje puteva 10.3 50.0 64.1 48.1 20.2 13.4 34.3 0.81%

Izgradnja novih puteva 1.0 30.6 37.8 143.7 270.3 258.8 123.7 2.91%

Održavanje železnice 3.0 3.4 3.4 3.7 4.1 4.3 3.6 0.08%

Ukupne investicije 20.4 92.4 114.9 206.6 303.2 283.1 170.1 4.00%

B P (€ b) 3,461 3,940 4,008 4,291 4,776 5,012 4,248 100.0%

Investicije u sektor transporta

% BDP 0.6% 2.3% 2.9% 4.8% 6.3% 5.6% 4.0%

Izvori: naliza podataka iz budžeta od strane autora i MMF Globalna perspektiva, oktobar 2013

4.10. Uprkos niskoj ekonomskoj stopi povraćaja, izgradnja autoputa ima neke pozitivne

ekonomske efekte. Izgradnja autoputa 7 generisala je privremeno zaposlenje, pomogla da se razviju neki

lokalni lanci snabdevanja i da se generišu prihodi od poreza. Od početka projekta pa do sredine 2013,

procenjuje se novih 11.084 radnih mesta, od kojih je 73 odsto zaposlenih na projektu lokalno zaposleni.

Lokalno nabavljeni materijal za projekat je iznosio oko 52 odsto, pomažući da se održi lokalna privreda,

iako je tri četvrtine ovoga spadalo na uvezeno gorivo. U 2012, glavna ugovorena kompanija, Behtel, je

doprinela sa oko 19,5 odsto Poreza na dodatu vrednost (P V) i 3,9 odsto poreza na dobit preduzeća (PD)

primljen od strane Jedinice za velike poreske obveznike (JVPO). Ove beneficije treba odmeriti kako

protiv troškova kao i alternativnih upotreba resursa.

4.11. Odlaganje investicija u autoput bi povećalo ekonomski povraćaj investirani sredstava.

Procenjena ekonomska interna stopa povraćaja za autoput 7 je oko odsto.86

ije jasno da li je izgradnja

autoputa 7 imala najveću moguću stopu prinosa od investicije: izvan sektora transporta, čini se da su i

sadašnje i potencijalni potrebe investicije koje su veće od potrebe za Route 7. Čak i u samom

transportnom sektoru, nedavna analiza je pokazala ekonomske stope prinosa do 1 odsto za poboljšanje

većeg broja manjih puteva. Aktuelne investicije u saobraćaj se zbog toga izgleda razlikuju od onih koji će

obezbediti najviše ekonomske stope povraćaja.

4.12. Kosovo je prekomerno investiralo u nove puteve na račun drugi oblasti. U nekim

slučajevima se visok nivo saobraćajnih investicija može opravdati prethodnim periodima, slabim

investicijama koje su rezultirale suviše slabim stanjem infrastrukture da zadovolji zahteve širenja

privrede. li, čak i tamo gde je to slučaj, investicija treba da bude po pristupačnom nivou. abela 4.4

prikazuje neke međunarodne standarde za investicije i održavanje. U poređenju sa međunarodnim

primerim Kosovo je prekomerno uložilo u nove puteve i nedovoljno investiralo u održavanje i

rehabilitaciju drugih puteva u poslednjih nekoliko godina, kao i na održavanje pruga ( abela 4.5) (Vidi

neks 2 za više detalja o međunarodnim standardima saobraćajnih investicija.)

86

Egis Internacional, Ekonomska procena drumskih projekata: Primer 2: Autoput 7 od mesta Morina do Merdara na

Kosovu, jun 2011.

46

Tabela 4.4. tandardi za investicije u saobraćajnu infrastrukturu na Kosovu

MTF MED11/AICD Prosek Kosovo

Održavanje novih i postojećih 1.0% 1.0% 1.0% 1.0%

ovi i unapređeni putevi 0.6% 1.8% 1.2% 2.9%

Održavanje železnice 0.4% 1.2% 0.8% 0.1%

Ukupno 2.0% 4.0% 3.0% 4.0%

Izvori: Međunarodni saobraćajni Forum, Pregled statistike, 2012 i saobraćajne

infrastrukture za MED 11 ržave, CASE Izveštaji mreže 108, 2012.

Tabela 4.5. Poređenje aktuelnih i poželjnih investicija u saobraćaj, 2007 do 2012

Aktivnost

Aktuelni

prosek % BDP Potrebno % BDP

Održavanje i popravljanje 42.7.0 1.0% 42.7 1.0%

Izgradnja novih puteva 123.2 2.9% 51.0 1.2%

Održavanje železnice 4.3 0.1% 34.0 0.8%

Ukupne investicije 167.5 4.0% 127.4 3.0%

Izvor: Podaci iz prethodnih tabela.

4.13. Prosečna ulaganja osova u održavanje i re abilitaciju između 2 i 2 12 su bila u skladu

sa međunarodnim merilima ali su značajno opala u

poslednjih nekoliko godina. Izdaci za održavanje

puteva na Kosovu po kilometru su niski u poređenju sa

drugim zemljama u jugoistočnoj Evropi (Prikaz 4.2)87

.

Iako postoje značajna upozorenja ovakvog poređenja88

,

rezultati ukazuju na nedovoljno finansiranje održavanja

na Kosovu kako god da su troškovi mereni.

4.14. Železničke investicije su takođe bile niske i

zavisile od podrške iz budžeta. U 2011 železnice

Kosova su podeljene na dve kompanije da bi njihovo

poslovanje bilo u skladu sa zahtevima EU: infrastruktura

je sada odgovornost INFRAKOS-a a operativnost spade

pod kompanijom TRAINKOS. Prva je odgovorna za

održavanje 333 km železničke mreže, a odgovornost ove

druge je da obezbedi teretne i putničke vozne usluge.

87

Cene po jedinici za održavanje u Srbiji su administrativno postavljene, a ne kompetitivno, što će verovatno

rezultirati višim cenama od proseka. 88

Svaki nacionalni organ i međunarodna institucija koristi jedinstvene definicije održavanje puteva i obuhvata

različite vrste puteva. Na primer, u poređenju sa predstavljenim u ovom poglavlju, nacionalni putevi na Kosovu su

jedini putevi koji su uključeni. Međutim, u drugim zemljama, održavanje može da obuhvati samo rutinsko

održavanje ili može uključiti i rekonstrukciju asfaltiranih puteva. Konačno, aktivnosti mogu biti finansirani na

različite načine tako da mogu da budu uključeni ili isključeni iz procenjenih troškova održavanja. Na primer, ako je

rekonstrukcija finansirana iz MFI troškovi mogu biti izgubljeni u budžetskoj liniji za amortizaciju pozajmice.

Poređenja koja uključuju sve puteve i/ili različite troškove, mogu prikazati drugačiju indikaciju i podatke.

Prikaz 4.2. Izdaci održavanja nacionalnih

puteva, €/km

Izvor: Pregled javnih finansija u Albaniji, 2013.

01,0002,0003,0004,0005,0006,0007,0008,0009,000

10,000

Ro

man

ia (

201

1)

Ser

bia

(2

012

)

Bo

snia

(F

BH

, 20

11)

Bo

snia

(R

S, 20

11)

Koso

vo(2

00

7-2

012

)

Alb

ania

(20

12)

Od

rza

va

nje

pu

teva

€/k

m

47

4.15. Za poređenje, INFRAKOS i TRAINKOS planiraju da prime 6 miliona € ili 0.12 odsto BDP-

a u subvencijama i drugim grantovima iz VK tokom 2013.89

INFRAKOS poslovni plan90

za 2013 je

obuhvatio subvencije u iznosu od 2.3 miliona € i dodatna uplata od 1,9 miliona €, kao kompenzacija iz

Ministarstva infrastrukture koje zahteva da se smanji nadoknada za prugu od one nego koja je normalna

da se pruga održi u bezbednom stanju, bez nametanja strožijih zahteva brzine ili osovinskog opterećenja.

Među njima ovi prihodi, u vrednosti 0,08 odsto BDP-a, čine 71 odsto I FR KOS prihoda u 2013. Biznis

plan TRAINKOS-a za 2013 uključuje subvencije u vrednosti od dodatnih 1,9 miliona € ili 0,04 odsto

BDP-a, što čini oko 30 odsto njenih ukupnih prihoda. Mada ukupno, železničke kompanije koriste manje

od 2 odsto saobraćajnih investicija VK.

Slaba efikasnost sredstava investiranih u transport 4.16. U dodatku ovome, iako nisu u potpunosti usklađene sa potrebama, neke nedavne investicije

u transport su i prekomerno plaćene. Izgradnja autoputa 7 i građevinski troškovi su visoki u poređenju

sa prosečnim troškovima po kilometru za autoputeve sa četiri trake u zemljama u razvoju, ali o istom

trošku po kilometru sa autoputevima koji se nalaze u zemljama EU (Tabela 4.6).91

Visoki troškovi

Kosova se mogu delimično pripisati većim troškovima od prosečnih zbog građevinskih objekata

(npr.dužine tunela i useka, nasipa i mostova). a biste utvrdili da li su troškovi razumni, ukupna cena bi

trebalo da bude podeljena na glavne komponente, uključujući i ove vrste građevinskih objekata.92

eefikasnost u dobijanju ponuda je možda isto tako povećala izdatke.

Tabela 4.6. Poredenje troskova izgradnje A 6 i A 7 sa izgradnjom drugih

autoputeva

Zemlja Projekat € m/km

Argentina 2 bajpas projekta, ukupna dužina 17.7km 3.0

Indija 7,000 km novih brzih puteva 4.5

Sjedinjene ržave

Autoput sa 4 podeljenih traka u ruralnom i

planinskom regionu 10.4 to 14.8

Evropska unija

Projekat izgradnje brzih puteva u 14

zemalja

3.1 do 14.1 sa prosekom

od 8.1 Kosovo Autoput 7 10.6

Kosovo Autoput 6

12.5 (pa sve do 23 za

najjužniji deo puta15 km)

Izvori: COVI Ekonomske procene i Vladina procena ekonomske održivosti 6 i A 7, razni izvori

za druge.

4.17. Ipak, unapređenje autoputa 9 (M9) je bilo vrlo efikasno u poređenju sa troškovima. Iako su

neki delovi M 9 unapređeni u 2000, a deonica do aerodroma Priština u 2009, nekoliko preostalih deonica i

dalje treba da budu poboljšane. Prvobitno unapređenje 76 km uključuje rekonstrukciju i novu površinu,

ali ne i proširenje kapaciteta, po ceni od 1,9 miliona € (cene iz 2012) ili oko 25.000 € po kilometru.

89

Svi proračuni isključuju donatorskih sredstva, za koje ne postoje precizni podaci. 90

Vidi abelu .2 u neksu 2 za sažeti poslovni plan. 91

Poređenje se zasniva na troškovima prilagođenim po cenama sa kraja 2012. eki od puteva su izgrađeni u ranim

2000-ih i od tada je došlo do velikog povećanja troškova u projektima brzih puteva. 92

roškovi izgradnje novih autoputeva su se dramatično povećali u poslednjih 5 godina, pa poređenja sa ranijim

projektima nisu od pomoći.

48

D. POTREBE INVESTIRANJA U TRANSPORT

Putevi 4.18. Identifikovane potrebe saobraćajne infrastructure su i dalje velike ali nji ovo ispunjavanje

za teva fokus na održavanje puteva, a ne na nove puteve. Dve studije su detaljno prikazale potrebe

održavanja puteva na srednji rok ali mnoge od tih investicija nisu preduzete zbog efekta koji su proizveli

izdaci za autoput 7. Investicione potrebe su možda povećana sa pogoršanjem uslova na putu; međutim

baza podataka puteva izgleda da nije ažurirana tako da je teško proceniti promene koje su se desile. Ipak,

verovatno je da su slične potrebe ostale i danas i mogu da obuhvate i obim uštede procenjenih troškova

održavanja puteva uključenih u bazu podataka, naročito na lokalnom održavanje puteva.

4.19. Postoje dve široko divergentne lokalne procene održavanja puteva. Prvo, Registar lokalnih

puteva preduzet u 2010, pokazuje da postoji 39 deonica puteva sa "prihvatljivim prinosom od investicije"

koje zahtevaju ulaganje od oko 234 m € ili približno 46. m € uz proširenja na godišnjem nivou u periodu

od pet godina. ruga studija, takođe iz 2010, procenjuje godišnje investicione zahteve za lokalne puteve

na oko 25,4 miliona €.93

Ova procena je dizajanirana da bi bila u skladu sa Srednjoročnim radnim

okvirom rashoda (SROR) za period 2009 do 2011 i bio je zbog toga oštro ograničen budžet. Viša procena

iz registra lokalnih puteva nije pokušala da umanji troškove po jedinici korišćenjem alternativne dokazane

tehnologije i to prioritetne deonice puta sa Ekonomskom internom stopom povrata sredstava (EISP)

visoke i do 81 odsto.

4.20. Izgleda da je moguće da se smanje troškovi održavanja lokalni puteva. Registar lokalnih

puteva je identifikovao tri vrste aktivnosti koje će biti potrebne za održavanje lokalnih puteva: (i)

ravnanje površine na zemlji ili makadamu (koji je klasifikovan kao nova investicija, a ne održavanje); (ii)

asfaltiranje puteva (često onih koji su trenutno zemljani ili sa šljunkom); i (iii) oblaganje postojećeg

asfaltiranog puta sa novim slojem. Uštede se mogu identifikovati u svakom od ovih aktivnosti:

Potencijalne uštede troškova za zaptivanje (potiskivanje) zemljanih ili makadamskih puteva

su: prosečni nivo saobraćaja po zemljanim i makadamskim putevima uključenih u studiju je

bio samo 100 vozila dnevno - ispod minimum od 250/danu normalno potrebnog za nove putne

investicije. Kada se zaptivanje puta smatra poželjnim iz ne-ekonomskih razloga postoje

metode koje su manje skupe i dugotrajnije za postizanje ovog cilja. U stvari, putevi koji se

ravnaju potiskivanjem sloja mogli bi koštati oko četvrtinu od 370,000 € po km94

kao što je

navedeno u proceni.

Uštede za oblaganje postojećih asfaltnih puteva i asfaltiranje novih puteva: visoki troškovi

ovih procena u kombinaciji sa niskim obimom saobraćaja proizvedi veoma niske pa čak i

negativne ekonomske rezultate. Preklapanja i površinski prelivi su više od mogućih

intervencija s obzirom na nivo saobraćaja i troškove po jedinici. Moguće objašnjenje je da su

troškovi po jedinici za oko trećinu veći od proseka drugih zemalja.95

4.21. ve u svemu, to može biti moguće ako se smanje troškovi investiranja od asfaltni

projekata za oko četvrtinu od trenutni procena i smanje troškovi prekrivanja i površinski

preliva za najmanje jednu trećinu. Uticaj ovih smanjenih troškova trebalo bi da smanji ukupne

troškove lokalnih puteva sa € 234 m na 125 m € i poveća ekonomsku stopu prinosa od 21,2 odsto na 26,9

93

23 miliona € po cenama iz 2010. 94

Pristup upotrebom ajniže metode utiskivanja puteva se koristi u mnogim zemljama u razvoju može da obezbedi

dug život takvoj vrsti puteva (na primer kombinacijom Otta potiskivanja zemlje i Kejp metode za oko 0.000 € po

km. 95

Cena po jedinici je prikazan u € po km i radi se o istim numeričkim vrednostima kao što se nalaze na drugom

mestu u U $ po km.

49

odsto (Tabela 4.7). Prosečni godišnja investicioni troškovi će se smanjiti od 46. m € godišnje na 24,9 mil

€.

Tabela 4.7. Potencijalno smanjeni troškovi prioritetnih aktivnosti na lokalnim putevima

Aktivnost

užina

Km

Početno Izmenjeno

Cena/km ERR Ukupna c. Cena ERR

€ % € m € m %

Pokrivanje asfaltom 206 372,538 1.6 76.8 19.2 6.3

Prekrivanje asfalta 818 138,000 21.8 112.9 75.6 29.0

Popravljanje površine 531 84,000 23.7 44.6 29.9 31.5

Ukupno/Prosek 1,555 138,000 21.3 234.3 124.7 26.9 Izvor: Autorska analiza podataka iz registra lokalnih puteva na Kosovu, Finalni izveštaj, 2010.

4.22. istem za održavanje lokalni puteva treba da bude uspostavljen. Nacionalna vlada je

napravila značajne investicije u lokalne putne mreže od 200 ali se održavanje ovih puteva dešavalo na

neplanski način. Zbog toga je važno da se uspostavi sistem za održavanje lokalnih puteva, kako ne bi

izgubili investiciju koja je napravljena.

4.23. Dalje investicije će biti potrebne na nacionalnim i regionalnim putevima. Procena dizajnirana

da bude u skladu sa SROR ukazuje na godišnju investicionu potrebu od oko 46,4 miliona € 96

za

nacionalne i regionalne puteve.

4.24. Obrazac potražnje za saobraćajnom infrastrukturom će takođe uticati gde treba da budu

usmerena ulaganja. Zemlje kao što su Kosovo sa velikim poljoprivrednim i rudarskim sektorom, imaju

visok intenzitet transportne potražnje (tona-kilometara po €, B P) pa je potrebna obimna i dobro

održavana saobraćajna infrastruktura. Sa druge strane, u odnosu na prevoz putnika, uglavnom zemlje sa

ruralnom populacijom (poslednji podaci urbanizacije za Kosovo pokazuju nisku stopu od 35 odsto od

ukupnog stanovništva) imaju relativno niski transportni intenzitet (broj putovanja po glavi stanovnika) i

imaju teškoće u održavanju fiksnog režima (šina) transporta i oslanjaju se daleko više na autobuse i

neformalni saobraćaj.

4.25. Potražnja za transportom i potreba za održavanje postojeće infrastrukture ukazuju da

osovo za teva obimnu ali saobraćajnu infrastrukturu mali kapaciteta. Postoje važni izuzeci od

ovih uopštenih podataka, kao što je potreba za železničkom linijom za rudarske delatnosti i za saobraćajne

infrastrukturu na ključnim izvoznim koridorima ali oni pokazuju gde će Kosovske buduće transportne

investicije u infrastrukturu biti najkorisnije: (i) poboljšanje i održavanje regionalnih i lokalnih puteva; (ii)

unapređenje i održavanje vitalnih delova železničke mreže; i (iii) proširenje trgovinskih koridora za izvoz

proizvoda.

4.26. ao i pret odna ulaganja, budući investicioni planovi osova izgleda nisu dobro

dizajnirani da zadovolje potrebe zemlje. Vlasti su nedavno prihvatile ponudu za izgradnju velikog

autoputa od Prištine do granice sa BJR Makedonijom po procenjenoj ceni od oko 750 miliona € za period

od preko tri do pet godina97

(vidi Okvir 4.1). Iako će to doprineti poboljšanju trgovinskih koridora i veza,

verovatno će potisnuti investicije u drugu neophodnu saobraćajnu infrastrukturu za izvoz (kao i invesiticja

u autoput 7). o takođe može da potisne investicije u železnicu da podržavaju izvoz rudarskih minerala. S

obzirom da se za investicije u transport koriste oskudna budžetska sredstva, investicije u ljudski kapital

su veoma potrebne u mladoj zemlji a takođe mogu biti potisnute.

96

42 miliona € po cenama iz 2010. 97

600 miliona € za projekta i 150 miliona € za eksproprijaciju.

50

Okvir 4.1. Ekonomska procena autoputa 6

Procenjeni troškovi izgradnje autoputa 6 iznose 750 m € ili oko 12,5 miliona € po km, što je za oko 47 odsto

skuplje od visokih troškova autoputa 7 miliona uz dodatnih 150 m € sredstava koja su potrebna za eksproprijaciju.

Autput 6 na kraju će povezati Prištinu preko Skoplja do luke Solun preko planinskog terena na jugu Kosova i dalje

kroz Makedoniju. Trenutno vreme putovanja između Soluna i Prištine (312 km) je 4 sata 15 minuta. Udaljenost

između luke rač i Prištine (355 km) je trenutno 6 sati i 43 min ali će biti smanjeno za oko 1 sat upotrebom

autoputa 7.

Autoput 6 je prvobitno (2008) razmatran u dva dela, jedan severno od Prištine i drugog ka jugu. PSPI na severnom

delu procenjen je na 11,9 odsto ali je bio veoma osetljiv zbog projekcija u saobraćaju, sa potpunim smanjenjem od

20 odsto u saobraćaju koje sadrži PSPI od samo 3,3 odsto. Procena nije obuhvatila bilo koju kombinaciju testova

osetljivosti niti se daju bilo kakve vrednosti prekida98

za najbitnije parametre. Ekonomsko vrednovanje južnog dela

pokazuje negativne rezultate čak i sa parametrima osnovne vrednosti. estovi osetljivosti uključuju niz troškova

izgradnje od plus 20 odsto do minus 50 odsto, iako postoje zabeleženi slučajevi putnih projekata koji imaju

troškove ishoda toliko niže od osnovne vrednosti.

Naknadno revidirano ekonomsko vrednovanje obezbedilo je pozitivan rezultat (PSPI od 8,25) za dve sekcije

razmatrane zajedno. Međutim, to je u suprotnosti sa finansijskom i ekonomskom praksom da se kombinuju na ovaj

način dva projekta koji nisu međusobno povezani kako bi bilo moguće da se sakrije loša investicija i uključiti ga

kao deo inače vidljive investicije.

Međutim, alternativa procena koristi

rezultate druge studiji uklanjanjem

pretpostavke da će operativni troškovi i

vremenskih troškova vozila biti

umanjeni za 10 odsto (Tabela 4.8). Kada

se razmotre zajedno oni se mogu

smatrati ekvivalentnim za

pretpostavljanje 10 odsto manje

upotrebe vozila na putu od

prognoziranog. To bi smanjilo PSPI za

oko 17 procenata - što znači od 8,25 na

oko 6,9 odsto. Ako se uticaj ovog

smanjenja od 20 odsto saobraćaja

kombinuje sa predviđenim vrednostima

povećanja troškova izgradnje od 20

odsto onda dobijamo PSPI rezultat od

5,8 odsto.99

Imajući u vidu uticaj tih rezultata na kredibilitet projekta, više analiza pre nego je projekat

implementiran moglo bi rezultirati da se dizajnira isplativa investicija, naročito kada druge procene pokazuju

znatno veće ekonomske stope povrata sredstava ka drugim transportnim projektima a uz to Kosovo treba da ispuni

toliko potreba u drugim oblastima. Opcije bi mogle da uključe odlaganje izgradnju autoputa 6 ili izgradnju samo

deonica sa visokimPSPI stopama.

Tabela 4.8. Testovi osetljivost za glavni projekat u

Revidiranom ekonomskom vrednovanju A6

Izvor: žuriranje saobraćajne i ekonomske procene trase autoputa 6,

Nacrt izveštaja, decembar 2012.

Železnice

4.27. Održavanje železničke infrastrukture na osovu verovatno će za tevati investicije u

vrednosti između 14 i 21 miliona € godišnje ali s obzirom na prostor za upotrebu šina, nije jasno da

li bi to bila dobra upotreba ograničeni resursa. Oko 21.600 € po km je potrebno da se spreči

98 Kritična vrednost je ona koja će promeniti pozitivan u negativan rezultat. Obezbeđivanje prebacivanja vrednosti i

testova osetljivosti koji uključuju kombinaciju parametara su standardni uslov za ekonomske procene investicionih

projekata SB u transport i saobraćaj. Vidi beleške o transportu SB R 7, januar 2005. 99

Postoji nedoslednost u revidiranom izvještaju ekonomske procene i to između teksta koji opisuje testove

osetljivosti i tabele koja pokazuje rezultate. Tekst nam je izgledao verovatnije pa koristimo te procene.

51

pogoršanje železničke infrastrukture i držati je u dobrom stanju, uključujući i režijske troškove. Sa 333

kilometara pruge, oko 7,2 miliona € će biti potrebno godišnje na Kosovu. Međutim, železnička

infrastruktura na Kosovu je u lošem stanju i međunarodno iskustvo pokazuje da su ovi troškovi dvostruko

ili trostruko veći sa između 14 i 21 miliona € godišnje. eko predloženo renoviranje moglo bi se pokazati

skupim (Okvir 4.2).

4.28. Pored toga, većina ostarelog voznog parka kojim upravlja T O će morati da se

zameni na srednjeročnoj osnovi. Procenjuje se da će obnovljene lokomotive koštati oko 0,6 miliona €

svaka, a R I KOS će morati da kupi šest uz ukupne troškove od 3,6 miliona € ako se održi sadašnji

nivo rada i funkcionisanja.

Okvir 4.2. Predlog za re abilitaciju železničke trase stok-Zapad

Pored investicija potrebnih za održavanje tekućih nivoa usluga, projekat je u pripremi uz podršku EU kroz

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (IOZB) za rehabilitaciju i modernizaciju pruge Istok-Zapad, uključujući

železničke sekcije između Podujeva (srpske granice) i Peći, zajedno sa svojim južnim filijala linije: od Kline do

Prizrena i od Kosovo Polja i Prištine do aerodroma (Prikaz 4.3). Ukupna dužina koja treba da bude rehabilitovana

je oko 190 km po procenjenoj ceni od 104 m € ili oko 0.54m € po km - prilično niska s obzirom na broj objekata i

stanica kojima je potrebna rekonstrukcija.

Za povezivanje sa aerodromom biće potrebno izgraditi 1 km linije tako da se poveže sa postojećom prugom koja

prolazi pored ivice aerodromskog prostora. Studija ovog povezivanja navodno pokazuje pozitivan ekonomski

ishod. Međunarodno iskustvo sugeriše da je obično potrebno najmanje 5 miliona putnika godišnje na aerodromu (i

sa železničkim udelom od najmanje 35 odsto) za generisanje dovoljno prihoda da pokrije operativne troškove jedne

pruge do aerodroma.100

Sadašnji nivo putnika na aerodromu je oko 1,5 miliona putnika godišnje i raste po

prosečnoj godišnjoj stopi od oko 10 odsto od 200 . Po ovom kursu, nivo putnik će dostići 5 miliona u 2025 tako da

će se smatrati da je optimalan za vremenski period otvoranja povezivanja železničke trase i aerodroma. Sredstva za

rehabilitaciju još uvek nisu pronađena, niti je način na koji pruga može da funkcioniše kao javno/privatni

poduhvat. Čak i sa znatnim javnim finansiranjem, rad železnice neće biti finansijski prihvatljiv za privatne

operatere sa rastom saobraćaja na osnovu

trenutnog nivoa saobraćaja. Pažljivo

proučavanje povezanosti sa aerodromom

potrebno je odrediti optimalno vreme za

investicije.

Za investicije u veliku rehabilitaciju

železničke infrastrukture biće potreban

intenzitet jednak najmanje 5 miliona tona

po km godišnje (što bi moglo biti

kombinacija tereta i putnika) u saobraćaju.

Sa manje od 1 miliona tone robe i 0,3

miliona putnika na celoj železničkoj mreži,

teško je uvideti kako je ta rehabilitacija

prikazana da bude ekonomski izvodljiva,

osim ako se ne smatra dodatno povećanje

teretnog saobraćaja. Vizija za budućnost

uključuje veze iz Prizrena do Albanske

granice i na raču do luke.

Samo deo JIE Osnovne železničke mreže koja bi prolazila kroz Kosovo kao deo Koridora 10 koji bi povezivao

Koridor 10 sa tranzitom ka Srbijui njenom raskrsnicom sa Rutom 11 i Rutom VII u blizini Skoplja. Međutim,

mapa koju je predstavila Železnica Kosova u 2011 pokazuje umesto linka od Prizrena (terminala od južnog kraka

Prikaz 4.3. JIETO veobu vatna železnička mreža

jugoistočne vrope

100

Bez pristupa Studiji izvodljivosti nije moguće biti precizniji u vezi sa rezultatima ekonomske i finansijske

procene.

52

pruge Istok-Zapad) povezuje do albanske železnice i luke rač.

nalizu trase treba treba obaviti za svaki način da se utvrdi njihova finansijska i ekonomska održivost. ko trasa

pruža socijalnu uslugu i zahteva subvencionisanje, onda je važno da se proceni alternativa, posebno drumski

transport.

E. IZVORI FINASIRANJA ZA ODRŽAVANJE PUTEVA 4.29. redstva za održavanje puteva mogu biti delimično prikupljena kroz korisničke naknade za

puteve da se smanji opterećenje na budžet i potiskivanje koje nastaje kao rezultat izgradnje novog

autoputa. renutno se na Kosovu sprovode takse za registraciju vozila (plaćaju su u trenutku kupovine

vozila), takes za licenciranje vozila (plaća se po vozilu godišnje) i akciza na gorivo ali to nije prihod

namenjen za održavanje puteva. u bi moglo biti prostora za povećanje ovih naknada i da se izdvoje

sredstva na način koji će motivisati napore na prikupljanju i obezbediti sredstva koja se koriste da

pomognu u održavanju lokalnih i regionalnih puteva.

4.30. Dodatni prihodi mogli bi biti prikupljeni od taksi za registraciju vozila. Procenjeni prihod od

taksi za registraciju vozila je nešto ispod 16 m € u 2012, a s obzirom na projektovani porast broja vozila

(oko 6 odsto godišnje) to bi se moglo povećati na oko 25 m € od 2020101

. ko bi se prosečna taksa za

registraciju vozila Kosova povećala za 100 odsto (do 50 € za automobile i 100 € za kamione - još uvek bi

to bilo manje od četvrtine prosečne stope EU 102

) prihod će dostići oko 50 miliona € do 2020. Bilo bi

teško da se sprovede povećanje od 100 odsto u jednom trenutku, tako da bi jedna od opcija bila da se

svake godine povećaju takse za 20 odsto od 2014 do 201 , što dovodi do eventualnog udvostručavanju

takse sa prosekom od 65 € po vozilu. Kumulativno povećani prihod bi iznosio oko 170 miliona € između

2014 i 2020.

4.31. ajproduktivnije korišćenje pri oda od registraski taksi je da se finansira održavanje

puteva. Pošto većina izdataka za održavanje puteva pada u delokrug rada opština koje su zadužene za

održavanje lokalnih puteva, najbolje bi bilo da prihod bude dodeljen njima.103

Postoji nekoliko primera iz

zemalja koje imaju Fond za održavanje puteva kako prihod od taksi za registraciju vozila može biti

dodeljen za finansiranje održavanja lokalnih puteva i biti uslovljeno skladu sa tehničkim standardima.104

4.32. Od novembra 2012, cene na pumpama su

niže od cena u regionu, sugerišući da možda postoji

prostor da se poveća akciza na gorivo. Cena goriva

na pumpama na Kosovu se sastoji od uvozne cene,

akciza, troškova i profita distributera i P V-a na

konačnu cenu (tabela 4.9). Nije moguće razlikovati

potrošnju benzina od dizela, tako da se pretpostavlja

ista struktura prosečne cene za obe vrste goriva. S

obzirom da je srednja cena benzina i dizela u regionu

Jugoistočne Evrope oko 10-15 US $ centi viša od one

na Kosovu, postoji prostor za podizanje cene na

Kosovo iznad trenutne cene na pumpama (tabela 4.10).

101

Vidi Aneks 2 za pregled putarina i taksi za registraciju vozila u EU. 102

Prosečne cene za dve manje kategorije automobila su oko 220 € godišnje, za veće automobile oko 400 € godišnje

i za kamione oko 1.100 €. 103

Jedna opcija bi bila da se uslove izdvajanja za opštinu tako što će trebati dostaviti Plan održavanja puteva (POP) i

svake godine se planovi podvrgnu zadovoljavajućoj tehničkoj (da se osigura usaglašenost sa POP) i finansijskoj

reviziji u skladu sa POP-om o raspodeli iz prethodnih godina. 104

Na primer, procedure za raspodelu fondova između različitih drumskih agencija, Svetska banka,

http://www.worldbank.org/transport/roads/rf_docs/annex15.pdf

Tabela 4.9. truktura prosečne cene goriva

na Kosovu, 2012

Komponente cene € po litru, 2012

Uvoz 0.68

Akciza 0.35

PDV 0.16

Distribucija 0.10

Ukupno 1.29

Izvor: Autorska analiza na osnovu podataka iz

Ministarstva za ekonomski razvoj.

53

Da bi bilo koje sprovođenje povećanja akciza na gorivo bilo prihvatljivo, to je najbolje uraditi kada su

cene goriva sezonski niske.

Tabela 4.10. Cene dizela i benzina na pumpama, US $ centi po litru, iz novembra

2012105

Zemlja Benzin Zemlja Dizel

Slovenija 198 Srbija 180

Crna Gora 182 Albanija 179

Albanija 181 Slovenija 177

Srbija 178 Crna Gora 175

Hrvatska 177 Rumunija 173

Prosek 176 Prosek 171.5

Makedonija 175 Hrvatska 170

Rumunija 170 Bugarska 168

Bugarska 169 Bosna 162

Kosovo 165 Kosovo 160

Bosna 159 Makedonija 155

4.33. Dodatni prihodi u iznosu od 50 miliona € se mogu prikupiti. Pretpostavljajući isti porast od 6

odsto u vozilima kao i u proceni rasta u prihodu od taksi za registraciju i istim povećanjem kilometara po

vozilu i sa tako smanjenom potrošnjom goriva dodatni prihod od 50 miliona € mogao bi se prikupljati od

2014 i da naraste na oko 71 miliona € do 2020.

4.34. ajbolje bi bilo da se pri odi od povećanja akcize na gorivo koriste od strane Ministarstva

za infrastrukturu za održavanje magistralnih i regionalnih puteva. Ovo se zasniva na dve premise.

Prvo, prihod koji se prikuplja od korisničkih naknada treba da se koliko je to moguće biti dodeljen onom

nivou vlasti koji tu dažbinu prikuplja. Dakle, s obzirom da se takse za registraciju i upotrebu vozila

prikupljaju na lokalnom nivou vlasti, njihova upotreba je najprikladnija za održavanje lokalnih puteva.

Slično tome, akciza na gorivo se naplaćuje od strane nacionalne vlade tako da je najbolje da se ona

koristiti za održavanje i razvoj magistralnih i regionalnih puteva. Kao drugo, prihod od putarina se

prikuplja i naplaćuje od trenutnih korisnika puteva tako da je najbolji način koristiti ove prihode za tekuće

izdatke (održavanje) jer se prikupljaju od sadašnjih korisnika. Ulaganja u nove puteve su uglavnom

potrebna da se proširi kapacitet za dobrobit budućih učesnika u saobraćaju i tako se najbolje finansiraju iz

nacionalnih poreza i dodeljuju iz nacionalne vlade koja ima društvenu odgovornost da obezbedi uslove za

buduće kao i za sadašnju generaciju učesnika u saobraćaju. Okvir 4.3 razmatra opcije finansiranja za

održavanje železničke infrastrukture.

105

Međunarodne cene goriva, 2012-2013, GIZ, 2013 http://www.giz.de/expertise/downloads/Fachexpertise/giz2013-

en-ifp2013.pdf

54

Okvir 4.3. Opcije za finansiranje održavanja infrastrukture železnice

Bilo bi poželjno da se pokrije veći deo troškova održavanja koloseka iz prihoda na osnovu taksi na pristup

prugama. Tako bi bilo moguće koristiti trenutnu subvenciju za održavanje pruga za ulaganja u poboljšanje

kvaliteta infrastrukture za te deonice linije gde je to potrebno zbog poslovnih razloga. Četiri glavne opcije za

povećanje prihoda od taksi za pristup prugama: (i) povećanje železničkog saobraćaja; (ii) povećanje takse za

pristup prugama za korisnike; (iii) smanjenje troškova održavanja ; i (iv) odgovornost za održavanje delova

mreže prenosi se ka njihovom jedinom korisniku. Sa procenjenim troškovima od oko 300 miliona € za

unapređenje cele mreže malo je verovatno da neka kombinacija sve četiri mere može biti izbegnuta.

Povećanje u saobraćaju: Niski prihodi, i mali udeo prihoda od taksi za pristup prugama odražava vrlo nisku

frekventnost saobraćaja na mreži. Eliminisanje INFRAKOS deficita od trenutnih stopa takse za pristup106

bi

zahtevalo nivo saobraćaja 3,5 puta većeg nego što je sada (oko 3.5 m tona godišnje i 1m putnika godišnje) ili

neku kombinacija koje ukupno dovodi do istih vrednosti. a bi povećali izdatke za održavanje do nivoa koji bi

sprečio dalje propadanje (najmanje 14 mil € godišnje) prihod od taski za pristup bi trebalo da se poveća za

dodatnih 2 do 3 puta. Za pokriće deficita zbog tekućeg održavanja troškova potrebna je ukupna saobraćajna

stopa od oko 7 m tona godišnje (ili ekvivalent u tonama i putnicima) a za propisno održavanje potrebno je oko

14 m tona. Kako je malo verovatno da će ove stope saobraćaja biti realizovane u doglednoj budućnosti, čak i sa

potpuno rehabilitovanim prugama, posebno imajući u vidu da će se dva glavna autoputa u izgradnji direktno

takmičiti sa prugama. akle, očekujući da se pokrije svi troškovi održavanja infrastrukture kroz prihode od

visoke stope saobraćaja neće biti izvodljivo.

Povećanje takse za pristup prugama: e znajući koje su trenutno takse teško je znati šta bi moglo biti moguće

povećanje. Postoji mnogo različitih osnova na kojima troškovi mogu biti ocenjeni107

, ali većina ima neku

kombinaciju troškova po kilometru voza i troškova po bruto toni kilometra od vozova. Koji god da se sistem

koristi, neka raspodela troškova između putnika i tereta je takođe napravljena, jer putnički vozovi snose sasvim

različite troškove od teretnih vozova.

Prikaz 4.5 prikazuje pristupne takse u

zemljama EU u 2008. Za železnice sa

višim taksama se smatra da su za osnovu

obračunavanja takse koristili prosek

povraćaja troškova. Prosečna visina ovih

većih naknada u 2008 je bila oko 6,5 € po

kilometru voza, a za iste zemlje u 2012 je

bila oko 9,4 € po kilometru voza. Imajući

u vidu veoma nisku frekventnost vozova

na Kosovu, u odnosu na zemlje koje

koriste naplatu prosečnih troškova -

Češka, Bugarska, itvanija, Estonija i

Letonija, prosečna naknada za Kosovo

može biti u proseku 13 € po vozu km. Da

biste generisali prihod od 14 miliona €, to

bi zahtevalo u proseku oko 20 vozova

dnevno.108

Marginalni troškoci cene ne izgledaju realno za Kosovo.

manjiti troškove održavanja Jedan od načina da se smanje troškovi održavanja za oko 9 odsto bi bilo da se

smanji udeo nepredviđenih izdataka od 25 odsto u ukupnom udelu na samo 18 odsto što je uobičajeno. Ovo bi

proizvelo uštedu troškova od oko 9 procenata u stvarnim troškovima. ok je i smanjenje vredno, to ne bi samo

po sebi napravilo razliku između troškova održavanja i prihoda. Značajniji način koji železnice često koriste da

smanje svoje ukupne troškove održavanja je da suspenduje usluge i održavanje na delovima mreže koji imaju

najmanji saobraćaj, naročito tamo gde postoje druge alternative za oboje i teret i putnike. Za mnoge železnice

Prikaz 4.4. Pristupne takse (€ po vozu Km) za tipičan

960 bruto tona teretni voz (2008)

Izvor: Takse za upotrebu železničke infrastrukture 2008,

Međunarodni Transport Forum.

106

Ove nadoknade nisu dostupne, a ne mogu se proceniti iz malo dostupnih podataka o saobraćaju. Kao minimum bi

bio potreban broj saobraćajnih jedinica (zbir neto tonskih kilometara i neto putničkih kilometara). 107

adoknade za upotrebu infrastrukture železnice 200 , Međunarodni transport Forum 108

Iako ne postoje podaci malo je verovatno da prosečni teretni voz na Kosovu ima 960 bruto tona. Procena broja

vozova podrazumeva da svaki voz putuje 150 km.

55

odluka o zatvaranju saobraćajne linije zbog niske frekventnosti se donosi kada je potrebna velika investicija da

bi infrastruktura i poslovanje bili komercijalno održivi (ovo je bez nametanja prekomernih osovinskih

opterećenja i ograničenja brzine). Linija Istok - Zapad se približava ovom uslovu, ne samo sa osovinskim

opterećenjem ograničenja i ograničenja brzine ali i sa suspenzijama putničkih usluga preko nekih sekcija

njegove dužine. ko su železnice Kosova svedene samo na liniju Sever-Jug, možda kao jedini deo Osnovne JIE

železničke mreže, dužina mreže koja treba da se održava bi se smanjila na oko 43 odsto od sadašnjeg ukupnog

broja. ko su troškovi održavanja proporcionalni dužini trase, onda će prosečna godišnja cena održavanja opasti

od € 14 miliona na vrednost od 6 miliona €.

Održavanje delova mreže po ugovoru sa svojim korisnicima: eki delovi mreže samo nose minerale iz

lokalnih rudnika. Pošto troškovi korišćenja ovih delova infrastrukture nastaju samo u korist rudnika, njihova

puna cena održavanja može se prebaciti na teret rudniku, a ne da se ti izdaci subvencionišu od drugih korisnika

železnice. o bi moglo da se uradi kroz operativne koncesije ili više praktično preko operativnog ugovora.

Ušteda troškova od ove mere ne može biti procenjena sa trenutno dostupnim podacima ali dužina uključene trasa

je verovatno da će biti više od 20 odsto od ukupne celine a mnogo toga će biti na pravcu Istok-Zapad liniji koja

će biti zatvorena po prethodnom predlogu o uštedi troškova. Iako finansijski odvajanje železničke infrastrukture

od operativnosti pomaže da se razjasni koji delovi mreže su finansijski održivi, primena bilo koje strategije za

primenu bilo koje od predloženih metoda oporavka povećava efikasnost održavanja što će biti prednost.

F. PREPORUKE

4.35. redstva koja će verovatno biti korišćena za izgradnju autoputa 6 se mogu bolje upotrebiti

u drugim investicijama. Sa 750 miliona € procenjenih troškova izgradnje trase 6 do BJR Makedonije su

vrlo visoki po kilometru u poređenju sa sličnim putevima u drugim zemljama sa srednjim prihodima.

Ekonomske stope povrata su takođe mnogo niže nego izgradnja alternativnih puteva i identifikovanih

projekata održavanja i drugih sektora koji se navode u ovom izveštaju a imaju potrebe koje su barem

toliko velike kao i one za novi autoput. Ovaj izveštaj stoga preporučuje odlaganje izgradnje autoputa 6 i

upotrebu ovih sačuvanih sredstava na boljem poboljšanju i održavanju postojećih puteva, kao i ulaganje u

drugim oblastima.

4.36. Da bi se garantovalo dugoročno održavanje puteva, korisničke naknade i takse za

registraciju vozila mogu da se povećaju. Da bi motivisali napore na prikupljanju, korisničke naknade za

puteve se mogu prikupljati i staviti na raspolaganje za održavanje puteva po opštinama. Istovremeno, u

centrima za registraciju vozila, prikupljene takse bi mogle biti udvostručene između 2014 i 2020,

prikupljanjem dodatnih ukupno 170 miliona € u tom periodu uz i dalje među najnižim taksama u Evropi.

4.37. Trebalo bi da stupe na snagu sveobuhvatne i konzistentne intervencije koje treba da

osiguraju održivu bezbednost na putevima. Pored razložene primene i niskog izvršenja akcionih

planova, VK treba da angažuje potrebne ljudske i finansijske resurse.

4.38. Ozbiljna pažnju treba posvetiti pronalaženju načina da železnička mreža postane održiva.

o će verovatno zahtevati mešavinu smanjenih usluga i fokusiranje na servisiranju kompanija koje izvoze

teške rudarske proizvode.

56

57

POGLAVLJE 4. OBRAZOVANJE109

A. GLAVNE PORUKE

osovo može imati koristi od „demografske dividende” koja dolazi sa mladalačkom

populacijom samo ako podiže veštine svoji zaposleni . Obrazovanje je ključni deo

napora Kosova da poveća ekonomski rast, povećanje produktivnosti i plata i smanjenje

visoke nezaposlenosti. Velike regionalne razlike u obrazovnim rezultatima - čak i nakon

kontrole sa socio-ekonomskim karakteristikama - ukazuju na to da su potrebna dalja

poboljšanja u cilju smanjenja dispariteta kvaliteta obrazovanja između opština. elimično

kao rezultat toga, nestašice veština i sposobnosti su postale evidentne u pojedinim sektorima

privrede. Istovremeno, najveći deo stanovništva na Kosovu upravo treba da se uključi na

tržište rada u narednih nekoliko godina. a pomogne u borbi protiv ovih izazova, vlada

može da uradi mnogo više da podigne obrazovne standarde u celoj zemlji dodeljivanjem

nekih dodatnih resursa za obrazovanje i efikasnijim korišćenjem postojećih resursa.

Javna potrošnja na obrazovanje je porasla kao procenat BDP-a u poslednjih nekoliko

godina ali je još uvek niska u poređenju sa prosekom za Evropu i Centralnu Aziju

(ECA) i za druge srednje razvijene zemlje. a osnovu mere po učeniku, Kosovo i dalje

zaostaje za drugim zemljama u regionu, a u istoj grupi prihoda i razvoja. Veliki jaz između

tekućih potreba i resursa znači da dobro ciljano povećanje izdataka može biti opravdano.

Fiskalna ograničenja u kombinaciji sa projektovanim demografskim promenama takođe

mogu zahtevati od vlade da koriguje svoje obrasce potrošnje u okviru sektora za postizanje

efikasnih i pravičnih rezultata. emografske promene takođe mogu da pomognu Kosovu da

ispuni svoje izazove uz pametna ulaganja.

Demografska promena mogla bi poboljšati pristup obrazovanju da se lakše obrati sa

manje novi kapitalni investicija nego što bi inače bilo potrebno na srednji rok. Iako

je upis u javnom obrazovanju univerzalan u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju,

postoji potreba da se povećaju mogućnosti i pristup u predškolskom obrazovanju i srednjim

školama. VK se obavezala da ostvari potpunu pokrivenost u predškolskom obrazovanju

(razred 0) do 2016. Iako je ovo ambiciozan cilj, pritisci potrošnje mogu biti ublaženi ako

manje novih učenika ulazi u sistem usled demografskih promena. eke učionice će biti

oslobođene jer se đaci uzrasta osnovnog obrazovanja ne zamenjuju u punom broju novim

učenicima. S obzirom da predškolsko obrazovanje i primarni nivo imaju tendenciju da budu

integrisani u istoj zgradi, postojaće ograničena potreba da se investira u nove učionice,

posebno u seoskim sredinama, gde je prosečna veličina odeljenja mala. Manje dece će

takođe olakšati da se postigne puna pokrivenost u srednjim školama. Međutim, s obzirom da

gornje institucije srednjeg obrazovanja nisu integrisane sa ostalim nivoima obrazovanja, biće

potrebne investicije koje će dovesti do smanjenja prosečne veličine odeljenja i poboljšanje

okoline i okruženja za učenje.

Politike koje osnažuju razvoj nastavnika a ne linearno povećanje plata su neop odne.

Vlada je značajno povećala plate svih nastavnika, osoblja i menadžmenta u školama u

poslednjih nekoliko godina. Ova ekspanzija mase zarada može istisnuti ostale troškove koji

su od ključnog značaja za poboljšanje kvaliteta. Preliminarna analiza ukazuje da nivo i

109

Poglavlje pripremio ucas Gortazar i Flora Kelmendi uz doprinos o predškolskom obrazovanju iz U ICEF-a.

58

struktura plata dovoljna da privuče visoko kvalitetne diplomce u nastavničku profesiju110

.

Dakle, napori treba sada da se fokusiraju na sprovođenje novog sistema karijere nastavnog

osoblja a usmeravanje sredstava ka povećanim mogućnostima za obuku nastavnika i

profesionalni razvoj, posebno u svetlu novog nastavnog plana i programa. Povećanje plata

treba da bude depolitizovano ali ciljano i povezano sa razvojem i profesionalnom procenom

nastavnika - Zahtevi za uspon nastavnika po lestvicama u karijerei treba isto uzeti u obzir.

Dok se poboljšana kapitaciona formula finansiranja iz centralne vlade ka opštinskim

vlastima sprovodi od 2 8, neravnomerna implementacija formule iz opština po glavi

stanovnika u školama dovodi do neke neefikasnosti u potrošnjama. Kako bismo

poboljšali efikasnost trošenja, škole sa više učenika treba da dobijaju više sredstava, kako bi

finansiranje trebalo da prati broj učenika. Ovo je posebno važno na Kosovu sa visokom

stopom migracije iz ruralnih ka urbanism sredinama. Finansiranje iz opštine ka školi ili

finansiranje po broju učenika (FBU) je stoga isprobano u 2009 i izbačeno u 2011, sa

namerom da se podstakne efikasno korišćenje resursa. Međutim, implementacija PBU-a je

bila neujednačena. Dok su povećana autonomija škola i transparentnost realizovani u nekim

opštinama, dobici u efikasnosti su manje vidljivi. o je delimično zbog toga što parametri

konfiguracije nisu uvek ispravno primenjeni na lokalnom nivou. Bolje praćenje od strane

Ministarstva za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) kako bi se osiguralo da se

parametri konfiguracije poštuju od strane opština moglo bi da pomogne da se poboljša

sprovođenje FBU-a. Istovremeno, MO može nastaviti da podržava opštine u

implementaciji i omogući razmenu iskustava između bolje funkcionalnih opština sa onima

koje se još uvek suočavaju sa izazovima koristeći ovu formulu.

Donošenje naprednih politika će za tevati bolje prikupljanje i dostupnost podataka,

posebno za visoko obrazovanje. Na nivou visokog obrazovanja, informacije o unesenim i

dobijenim rezultatima i podacima je teško dobiti. Još uvek je teško dobiti zapise i

informacije o izdacima iz trezora, podatke o kadrovima, podatke o upisu po pravcima, stopu

diplomiranja ili rezultate zaposlenosti. Podaci su potpuniji za pred-univerzitetsko

obrazovanje ali i dalje ima prostora za poboljšanja u izveštavanju rashoda na lokalnom

nivou uprave i vrsti obrazovanja, integrišući pre svega automatski podatke procene i stepen

realizacije. Iako postoje dobri podaci o stanju školskih objekata, kao i za karakteristike

nastavnika i đaka, kao i neki podaci o ispitnim rezultatima, ovi podaci nisu povezani. eo

razloga leži u činjenici da se različiti identifikacioni brojevi škole koriste u svakoj bazi

podataka.

Obrazovanje je bitno

5.1. osovo može imati koristi od „demografske dividend” koje dolazi sa mladalačkom

populacijom ako obrazovanje načini svojim prioritetom. Kosovo ima mladu populaciju, sa 38 odsto

starosti stanovništva ispod 19 godina, mnogo više od susednih zemalja kao što su lbanija (33 odsto),

Bosna (25 odsto), Srbija (23 odsto), Slovenija (19 odsto) i Crna Gora (27 odsto). Ova mladalačka

populacija pruža mogućnost da se izgradi velika, obrazovna radna snaga sa manje fiskalnih i ekonomskih

pritisaka kojim se zemlja može opteretiti uz starenje stanovništva - problem sa kojim se suočavaju mnoge

110

Ova analiza u okviru poglavlja je kompletirana u 2013 pre objavljivanja linearnog povećanja plata za civilne i

javne službenike od strane Vlade u ranom periodu 2014. Za nastavnike, osnovne plate su povećane za 25 odsto od

01 aprila 2014. Zbog vremenskog i ograničenja u podacima, ovo poglavlje ne obuhvata analizu uticaja i posledica

ovog povećanja plata.

59

zemlje istočne Evrope.111

Ipak, ako Kosovo ne iskoristi svoju mladalačku populaciju, demografska

dividenda može postati demografska kletva.

5.2. Poboljšanje i ulaganje u obrazovanje što ranije i za sve će biti od suštinskog značaja da se

produktivnije razvije privreda da mogu imati koristi i nesrazmerno siromašnije porodice. Postoje

jaki dokazi da su obrazovanje i veštine radnika u širem smislu od suštinskog značaja za ekonomski rast.112

Jedna studija je zaključila da je obrazovanje jedini najbitniji i robustan faktor koji objašnjava rast BDP-a

po glavi stanovnika.113

Postoji više dokaza da ulaganje u prvih hiljadu dana posle porođaja, uključujući i

obrazovanju u ranom detinjstvu, daju veći prinos i bolje rezultate na pojedince i društvo nego bilo koji

drugi nivo obrazovanja. Heckman (200 ) smatra da učenici iz siromašnih domaćinstava imaju više koristi

od ove vrste intervencije od onih iz bogatijih domaćinstava, što znači da je ulaganje u ranoj fazi

obrazovanja jedno od najisplativijih i svakako ravnopravne obrazovne strategije koje vlada može da pruži.

Prošireni pristup obrazovanju u ranom detinjstvu stoga ne samo da pojačava rast već takođe pomaže deci

iz siromašnijih porodica da se probiju iz "zamke siromaštva".

5.3. Podizanje obrazovnog nivoa će takođe

doneti koristi na osovu sa srednjoročne i

dugoročne fiskalne pozicije. Iako postoje

kratkoročni troškovi u vezi sa ulaganjem u

obrazovanje i obuku, te troškove treba posmatrati

kao investicije u ljudski kapital od kojeg će na kraju

imati koristi čitava zemlja. Bolje obučena radna

snaga će generisati više prihoda od poreza kroz

povećanje poreza na dohodak građana (P ) i

doprinosa za socijalno osiguranje. Štaviše, bolje -

obučena radna snaga može lakše da se prilagodi

promenljivim ekonomskim trendovima i tehnologiji,

čime se smanjuje rizik od nezaposlenosti i

omogućava ljudima da rade duže. Produženje godina

učešća radne snage i povećanje šire zaposlenosti ne

samo da će povećati naplatu poreza već će takođe

smanjiti potrošnju vlade na socijalne programe, kao

što su oni u vezi sa stopom nezaposlenosti,

siromaštva i odlaska u penziju

5.4. estašice veština i nezaposlenost su ključni izazovi na koje bolje obrazovanje može da

pomogne u rešavanju. Istraživanje Svetske banke iz 2009 o preduzećima zaključuje da bi neadekvatno

obrazovana radna snaga bila velika ili veoma teška prepreka za preko 14 odsto anketiranih firmi.114

Velike i firme u brzom porastu115

bile su naročito spremne (oko 25 odsto) da prijavi ovo kao prepreku,

sugerišući da nestašica veština može ograničiti rast privatnog sektora. Istovremeno, nezaposlenost ostaje

111 Vidi Svetska banka, 2013, “Ublažavanje uticaja starenja stanovništva: Opcije za Bugarsku” i Svetska banka 2007

“Od crvenog do sive: reća tranzicija starenja stanovništva u istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu”. 112

Na primer: Hanušek, Voessmann i Zhang (2011); Jakubowski et al., (2011); Krueger i Lindahl (2001). 113

Sala-i-Marti et al. (2004). 114 Svetska banka, Ispitivanje poslovnog okruženja i performansi preduzeća (IPOPP) za Kosovo, 2009. Dostupno na:

http://www.enterprisesurveys.org/ 115

Definisane, kao one koje imaju preko 20 zaposlenih, i imaju više od 5 radnika zaposleno svake godine (prosek)

tokom prethodne tri godine.

Prikaz 5.1. Nezaposlenost po nivou

obrazovanja 2012

Izvor: Anketa o radnoj snazi na Kosovu 2012.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

No

Sch

oo

l

Bas

ic E

duca

tio

n

Sec

ond

ary

Vo

cati

onal

Sec

ond

ary

Gen

eral

Ter

tiar

y

Nacionalna stopa

nezaposlenosti

60

ozbiljan problem za mnogim segmentima populacije. Preko 60 odsto radnika bez ikakvog školovanja je

bilo nezaposleno prema Anketi o radnoj snazi (ARS) iz 2012, preko dvostruko od nacionalne stope

(Prikaz 5.1). Radnici sa srednjim ili nižim nivoom obrazovanja isto imaju stopu nezaposlenosti iznad

nacionalnog proseka. Bolje su prošli oni stručno osposobljeni na sekundarnom nivou na tržištu rada od

svojih kolega sa standardnim srednjim obrazovanjem.

5.5. Potražnja za veštom radnog snagom je velika. naliza ponude i potražnje upotrebom RS-a iz

2012116

otkrila je da su tehničari i profesionalna zanimanja kao i tercijarno i stručno obrazovanje, veoma

traženi na tržištu rada (Prikaz 5.2 i Prikaz 5.3). Postoji manjak kadra sa univerzitetom ili sa akreditivima

"Više pedagoške škole" (VPŠ)117

, ali i višak radnika sa opštim srednjim obrazovanjem ili samo sa

osnovnim obrazovanjem. Što se tiče zanimanja, postoji nedostatak rukovaoca mašina na tržištu rada, dok

zanimanja kao što su usluga prodaje ili službenci se nalaze u višku ponude. ajtraženije veštine imaju

tendenciju da odgovaraju radnicima sa visokim obrazovanjem. Stoga, ove grupe mogu da imaju bolje

šanse za zapošljavanje.

Prikaz 5.2. Nivo obrazovanja u višku ponude:

Višak radnika kao % nezaposlenih

Prikaz 5.3. Profesije u višku radne snage, Višak

radnika kao % nezaposlenih

Izvor: Anketa radne snage na Kosovu iz 2012 i

kalkulacije osoblja SB.

Izvor: Anketa radne snage na Kosovu iz 2012 i kalkulacije

osoblja SB.

116

Rutkovski (2009). Ova analiza koristi Anketu o radnoj snazi na Kosovu iz 2012 da proceni nivoe obrazovanja i

zanimanja u višku ponude upoređivanjem teoretske strukture nezaposlenih (na osnovu šeme zapošljavanja) sa

stvarnim zanimanjima nezaposlenosti i veštinama među radnicima. 117

o 2003 Kosovo je nudilo obuku nastavnika kroz više pedagoške škole, oblik visokog obrazovanja u trajanju od

2 godine. Od 2003 Više pedagoške škole su transformisane u tri godine Univerzitetskih studijskih programa umesto

prethodnog programa u trajanju od dve godine.

14.80%

5.03%

1.60%

0.52%

-1.74%

-2.47%

-2.52%

-5.63%

-9.26%

-15%-10%-5% 0% 5% 10%15%20%

Lower Secondary

Upper Secondary (general)

No school

Primary

Post university / Master

Vocational Secondary (2

years)

Vocational Secondary (4

years)

High School (Tertiary)

Tertiary University

% nezaposlenih

9.92%

5.65%

5.26%

2.12%

1.84%

1.29%

-0.69%

-3.10%

-20.19%

-30% -20% -10% 0% 10% 20%

Clerks

Sales Services

Elementary

Craft

Managers

Agriculture

Professionals

Technicians

Operators

% nezaposlenih

61

Okvir 5.1. Pregled obrazovnog sistema na Kosovu

Obrazovni sistem na osovu sledi standardnu međunarodnu praksu. Sastoji se od devet godina obaveznog

osnovnog obrazovanja, koji obuhvata pet godina osnovnog obrazovanja (obično počevši od šeste i traje od 1 do 5

razreda) i četiri godine niže srednje škole (od 6-9 razreda), dopunjen sa tri godine ne-obaveznog srednjeg

obrazovanja (četiri godine za neke vrste stručnih srednjih škola). Vlada, takođe, finansira neko pred-osnovno

obrazovanje kroz odeljenja u vidu vrtića u osnovnim javnim školama i javnim (nije obavezno) vrtićima gde služi

decu uzrasta od jedne do pet godina i pred-školskim obrazovanjem (razred 0) za decu uzrasta od pet do šest godina.

Visoko obrazovanje je obezbeđeno na Javnom univerzitetu u Prištini, Univerzitetu u Prizrenu (osnovan 2010) i

Univerzitetu u Peći (ranije filijala Univerziteta u Prištini osnovan 2012). U 2013, Vlada Kosova je osnovala

Univerzitet u Đakovici, Gnjilanu i Mitrovici - sve bivših ogranci Univerziteta u Prištini. Postoji i Prištinski

Univerzitet u Severnoj Mitrovici, a to je institucija koja služi Srpskim studentima na Kosovu i u velikoj meri je

finansirana od strane Srpske vlade, i o tome se ne raspravlja u ovom poglavlju.

Predškolsko obrazovanje se širi. Novi Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju je usvojen u 2011. Zakon

predviđa obavezno predškolsko obrazovanje (0 razred za decu od 5 do 6 godina) od školske 2015-16 godine, pod

uslovom da su fiskalne implikacije procenjene i da su se finansijski uslovi stvorili. On takođe obavezuje na

stvaranje novog plana i programa i standarda učenja za predškolsko obrazovanje učenika. Konačno zakon

omogućava da se predškolsko obrazovanje obezbedi u javnim i privatnim vrtićima, privatnim predškolskim

ustanovama i za predškolska odeljenja koja će biti organizovana u okviru osnovnih škola ili centara za rano

detinjstvo zasnovanih u zajednici, koji su licencirani u skladu sa odredbama Zakona.

Opštinske vlasti su odgovorne za realizaciju pred-univerzitetskog obrazovanja na Kosovu, dok je

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (MONT) ima nadzornu ulogu u izradi politika. Opštine

dobijaju namenska sredstva za pokriće minimalnih standarda za pružanje predškolskog (uključujući obdaništa),

osnovnog i srednjeg obrazovanja. Ova budžetska izdvajanja za opštine su poznata kao Poseban grant za

obrazovanje (PGO) i obezbeđuju sredstva za tekuće rashode. Grant se određuje po srazmernom odnosu učenik –

nastavnik (SOUN), nivoa obrazovanja i vrstama škola u opštini. akon što su budžetski plafoni odobreni od strane

Komisije za Grantove118

, opštinske vlasti su odgovorne za dodelu paušalnog budžeta školama sledeći formulu

opštinskog finansiranja ka školama na osnovu broja stanovnika (po učeniku). Javne predškolske ustanove i vrtići se

takođe finansiraju iz doprinosa roditelja. Pored toga, opštine mogu sopstvene prihode da koriste za dopunu

potrošnje u obrazovanju. Budžetom kapitalnih investicija upravlja MONT.

B. TRENDOVI UPISA I POHAĐANJA SE KRE U U DOBROM PRAVCU

5.6. Gotovo četvrtina stanovništva osova je upisana u školu. Obrazovni sistem Kosova služi

46 ,000 upisanih učenika u svim nivoima obrazovanja u 2012 /2013, skoro četvrtinu svog stanovništva

(vidi tabelu 12 i Prikaz 9 u neksu 3). U osnovnim i srednjim školama je oko 392.000 učenika

pohađalo u 2012, u odnosu na vrhunac od 419.000 učenika u 200 , u skladu sa demografskim

trendovima. Nakon perioda velike stope nataliteta (krajem 1980-ih sve do ranih 2000-ih), došlo je do

blagog pada u stopi rođenih nakon 2002, što je dovelo do 20 odsto smanjenja broja učenika osnovnih

škola iz 2004 do 2012. Broj upisanih u srednje škole je porastao za 50 odsto u istom periodu, delom i

118

Komisija za Grantove je ključna institucija u sistemu međuvladinih transfera na Kosovu, a bila je deo

zakonodavnih i institucionalnih aranžmana od 2001, u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i

odgovornostima (ZUJFO). Komisija za Grantove se trenutno sastoji od premijera ili njegovog zastupnika, ministra

za ekonomiju, ministra finansija, ministra za lokalnu samoupravu, ministra iz resornog ministarstva (kojeg je

odredila vlada), predsjedavajući Komisije za budžet i finansije u Skupštini Kosova i četiri gradonačelnika od kojih je

jedan iz opštine sa manjinskom populacijom. Funkcije, mandat i sastav Komisije za Grantove su dalje razrađeni u

Zakonu iz 2008 o finansiranju lokalne samouprave. Komisija ima jasno definisane odgovornosti u oblastima

opštinskih finansija, naročito u pogledu vladinih grantova. o je forum koji olakšava komunikaciju i dijalog između

centralnih i lokalnih vlasti.

62

zbog demografskih kretanja i delom zbog činjenice da su bruto stope upisa povećane od 2009119

, i ostale

su visoke za osnovno obrazovanje.120

Iako se broj učenika u školama na Kosovu značajno povećao

(posebno u nižim i višim srednjim školama) i dalje će morati da raste sve dok ne postigne univerzalnu

pokrivenost.

5.7. ako osovo zaostaje u ekonomskom razvoju za većinom zemalja u jugoistočnoj vropi,

stope upisa su slične u poređenju sa ovim zemljama za svaki nivo obrazovanja. Bruto stope upisa na

Kosovu su slične drugim zemljama jugoistočne Evrope: u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju, ove

stope su između 95 i 100 odsto - više nego u Bosni i Hercegovini ili Makedoniji (vidi Tabelu A15 u

Aneksu 3).

osovo je dostiglo paritet pune ravnopravnosti u osnovnom obrazovanju ali je potrebno da se

poveća upis učenika ženskog pola na srednji nivo obrazovanja. U poslednjih nekoliko godina, bruto

stope upisa (BSU) su praktično identične i skoro univerzalne za dečake i devojčice u osnovnom

obrazovanju, u rasponu od 97 do 101 odsto (Prikaz .10 u neksu 3). Međutim, upis u srednjim školama

nije ni univerzalan ni polno uravnotežen, iako je nedavno bilo poboljšanja. BSU za devojke u razredima

10-12 je porastao sa 1 odsto na odsto u periodu između 2010 i 2012, dok je za dečake porastao sa

odsto na 92 odsto121

. Stope tranzicije devojčica iz jednog razreda u narednom padaju značajno u 10.

razredu, gde je stopa bila 84,9 odsto prelaza za devojčice i 96, odsto za dečake u 2012122

. Međutim, kada

je u pitanju stopa završavanja školovanja za devojke jednom kada su u višem srednjem obrazovanju onda

su one veće nego za dečake (procenat devojaka u srednjem obrazovanju poslednjih godina bio je u

proseku 44,5 u 10. razredu ali 46,5 odsto u 11. razredu), čime se podrazumeva izbor devojaka da nastave

sa svojim studijama posle srednje škole. Ovo sugeriše da postoji potreba da se stopa prelaska devojaka

poveća od niže srednje do više srednje i poboljša stepen realizacije i uspeha dečaka u srednjem

obrazovanju.

5.8. Za decu iz siromašni i ekstremno siromašni domaćinstava manje je verovatno da će

nastaviti sa obrazovanjem prema nketi o potrošnji domaćinstava iz 2 11. Slabiji upis dece uzrasta

od 10 do 15 godina (koji se očekuje da bude u osnovnom obrazovanju) u domaćinstvima koja su

definisana kao siromašna, prema nacionalnom pragu siromaštva, je 2,9 odsto, a raste do 3,5 odsto za decu

u ekstremno siromašnim domaćinstvima (Prikaz 5.4 i Prikaz 5.5). Razlike su još veće za više nivoe

obrazovanja. ok je oko četvrtina svih iz uzrasta od 16 do 20 godina starosti ne nastavlja sa visokim

obrazovanjem taj broj je porastao na preko 30 procenata dece iz siromašnih domaćinstava i 40 odsto za

decu iz ekstremno siromašnih domaćinstava. Ovo sugeriše da bi napori da se poveća upis bili korisni sa

ciljem da se deci iz siromašnijih domaćinstava pruži šansa da se probiju iz ciklusa siromaštva.

119

Imajte na umu da deo promena može biti vezan za netačnost podataka do 2009. Usmeni dokazi ukazuju da je

poznato kako su opštine povećale broj učenika za potrebe finansiranja prilikom slanja podataka sa lokalnog nivoa,

što bi moglo da znači da stope upisa u osnovno obrazovanje nisu povećane koliko pokazuju podaci. Ova inflacija

može biti ublažena u poslednjih nekoliko godina sa novim poboljšanjima formule finansiranja i povećanja

pouzdanosti podataka (ISMO). 120

Od sada pa na dalje, osnovno obrazovanje se definiše kao celokupan deo osnovnog i nižeg srednjeg obrazovanja. 121

Izvor: UNICEF-MO Izveštaj za 2012-2013. 122

Izvor: ISMO 2013, MONT.

63

Prikaz 5.4. Stope neupisanih po statusu

siromaštva u domaćinstvima: uzrast 10-15

Prikaz 5.5. Stope neupisanih po statusu

siromaštva u domaćinstvima: uzrast 16-20

Izvor: nketa o potrošnji domaćinstava i kalkulacije

osoblja SB.

Izvor: nketa o potrošnji domaćinstava i kalkulacije

osoblja SB.

5.9. Učenici iz etnički manjina su samo delimično predstavljeni u zvaničnim podacima i manje

je verovatno da će se upisati. Prema zvaničnim podacima iz sistema ISMO123

, od ukupnog broja učenika

po školama uglavnom se sastoji od od albanskih učenika (96 odsto), kao i drugih etničkih grupa, kao što

su Srbi, urci, Bošnjaci, Romi, škalije, Egipćani i Goranci. Zbog činjenice da neke opštine sa srpskom

većinom prijavljuju malo ili nikakve informacije za ISMO, podaci iz ISMO prikazuju srazmeran odnos

učenika iz Srpske zajednice od samo 0,12 odsto. Međutim, drugi podaci pokazuju da Srpsko stanovništvo

predstavlja 5,7 odsto od ukupnog stanovništva Kosova.124

Ovaj disparitet u pogledu srpske manjine je

verovatno moguće objasniti nedovoljnim izveštavanje podataka u ISMO. Međutim, treba napomenuti da

ne postoje dokazi o nedovoljnom izveštavanju za druge manjinske grupe. Oko 11,3 odsto dece nesrpskih

manjina uzrasta 10-15 godina nije upisano u školu, prema nketi o potrošnji domaćinstava iz 2011

(APD), u poređenju sa stopom neupisanih od 1,3 odsto za ukupnu populaciju i samo 0,7 odsto za

Albansku decu (Prikaz A.12 i Tabela A.18 u Aneksu 3). Sva deca srpske nacionalnosti u uzorku bila su

upisana. u su velike razlike na višim nivoima obrazovanja. Skoro 60 odsto dece nesrpskih manjina

uzrasta 16-20 godina nije upisano u daljem obrazovanju u poređenju sa oko četvrtine za celu populaciju i

23 odsto za Albance. Bolje razumevanje prepreka sa kojima se suočavaju etničke manjine u obrazovanju

će pomoći vlastima da razviju politiku za povećanje mogućnosti za sve grupe i zajednice.125

123

Informacioni sistem u menadžmentu obrazovanja, MO . 124

istribucija stanovništva je izgrađena na osnovu podataka iz popisa 2011 i OEBS-a (Organizacija za evropsku

bezbednost i saradnju, Misija na Kosovu 2010). Vidi neks 1 za više detalja. 125 Istraživanje u anketi klasifikuje zajedno učenike iz “ urske, Bošnjačke, Crnogorske, Romske, škalijske i drugih

zajednica” tako da nije moguće da se napravi razlika između ovih grupa. Uzorak za srpsku decu je problematičan sa

ukupno samo 23 posmatranja, što znači da ove rezultate treba oprezno tretirati.

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

Population Poor Extreme poor

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

Population Poor Extreme poor

64

Okvir 5.2. Predškolsko obrazovanje i obrazovanje u ranom detinjstvu

Socijalna i ekonomska korist od ulaganja u obrazovanje u ranom detinjstvu (ORD) je najviša u ranom dobu.

Pored toga, ulaganje u ORD je posebno korisno za decu iz siromašnijih porodica, jer su manje šanse da dobiju

dovoljnu podršku u kući u odnosu na potrebe društvenog, komunikacijskog i kognitivnog razvoja. Uprkos tome,

sa 71.2, ORD za predškolski nivo (razred 0) je nizak u poređenju sa blizu 100 za osnovno obrazovanje, iako je

veći nego u drugim zemljama Jugoistočne Evrope (vidi Tabelu A.15 u Aneksu 3). Napori za proširenje

predškolskog obrazovanja bi doveli do širih društvenih davanja u srednjoročnom i dugoročnom periodu, u

smislu većeg zapošljavanja i produktivnosti zaposlenih i samim tim doprineli pozitivnoj fiskalnoj dinamici.

Prepoznajući značaj ORD-a,VK se obavezala da ostvari potpunu pokrivenost predškolskog obrazovanja (razreda

0, uzrasta od 5-6 godina) od školske 2015-2016 godine, pod uslovom da su fiskalne implikacije procenjene a

finansijski uslovi su stvoreni. Pošto su mnoga predškolska odeljenja smeštena u postojećim osnovnim školama,

a promena demografske slike će verovatno osloboditi neke učionice, predškolsko obrazovanje se može proširiti

sa minimalnim ulaganjima kapitala u nekim oblastima. edavni izveštaj U ICEF-a126

predstavlja tekuće

troškove sprovođenja sveobuhvatnog predškolskog obrazovanja na oko 600.000 € godišnje (0,01 odsto B P-

a).127

C. RASHODI U OBRAZOVANJU NISU FOKUSIRANI NA UČENIKE

5.10. Javni rashodi u obrazovanju su porasli u poslednjih nekoliko godina i uhvatili su korak sa

regionalnim prosekom. Javna potrošnja u obrazovanju je porasla sa 3,3 odsto BDP-a u 2007 na 4,1 odsto

u 2012. Uprkos ovom rastu, Kosovo i dalje troši manje od proseka (EC 4,6 odsto) ili od proseka zemalja

gornjo srednjih prihoda (5 odsto). Među zemljama jugoistočne Evrope, Kosovo troši više od Albanije (3,3

odsto) i Makedonije (3,5 odsto) ali manje od Hrvatske (4,4 odsto) i Srbije (4,7 odsto). Zemlje sa mlađim

stanovništvom, kao što su Kosovo, imaju tendenciju da troše više na obrazovanje kao procenat ukupnih

javnih rashoda u odnosu na one sa starijim stanovništvom. Kosovo troši oko 14 odsto ukupnih javnih

rashoda (UJR) na obrazovanje. Ovo stavlja Kosovo u skladu sa drugim zemljama sa srednjim dohotkom

sa sličnim starosnim profilom128

.

Prikaz 5.6. Rashodi na obrazovanje i mladu

populaciju

Prikaz 5.7. Ukupni javni rashodi i javni rashodi

u obrazovanju, % BDP

Izvor: Svetska banka statistika iz obrazovanja, MMF PSE, Kosovo BOOST, Popis na Kosovu.

126

U ICEF. Udružene snage: bolje detinjstvo. 2011. Priština, Kosovo. 127

With an average class size of 20 pupils. Vidi tabelu .13 i abelu .14 u neksu 3 za više detalja o vrtiću i

upisu dece u predškolsko obrazovanje. 128

Vidi abelu . u neksu 3 za sažetak poređenja sa drugim zemljama.

Albanija

Jermenija Bugarska

Croatia Dominikansk

a republika

Ekvador

Salvador

Gruzija

Gvatemala

Madarska

Jamajka

Kosovo Lithuania

BJR

Makedonija

Paragvaj Poljska

Rumunija Srbija

Slovenija

Tajland

5%

10%

15%

20%

25%

10% 20% 30% 40% 50%

Javn

i rash

od

i u

ob

razo

va

nju

ka

o

procen

at

u U

JR

Procenat populacije ispod 19

Albanija

Jermenija

Belorusija Bugarska

Hrvatska

Dominikanska

republika

Ekvador

Salvador

Gruzija

Gvatemala

Madarska

Jamajka

Kosovo

Litvanija

Makedonija

Paragvaj

Poljska

Rumunija

Srbija

Tajland

Turska

Ukraina

10%

20%

30%

40%

50%

1% 3% 5% 7%

Uk

up

ni

javn

i rash

od

i k

ao p

rocen

at

BD

P-a

Javni rashodi u obrazovanju kao deo BDP-a

65

5.11. Međutim, delom i zbog svog uspe a u stopama upisani , osovo troši manje po učeniku

nego u većini zemalja u poređenju (i manje od svi drugi zemalja u Jugoistočnoj vropi), kako u

osnovnom tako i u srednjem obrazovanju (Prikaz 5.10 i Prikaz 5.11). Druga mera rashoda pokazuje

da, zbog svojeg (uporednog) uspeha pri upisu, potrošnja na obrazovanje i dalje može biti nedovoljna.

Preduniverzitetska potrošnja po učeniku je samo 13 odsto prihoda po glavi stanovnika u oba osnovnom i

srednjem obrazovanju, niže od proseka zemalja sa srednjim prihodom, koji iznose 16,2 i 17,8 odsto,

respektivno. Ovaj jaz je još veći u odnosu na prosek EU 15+3129

zemalja (19.5 i 22.0 odsto) ili drugih

država članica EU, kao što su Poljska (23,5 i 24,6 odsto) ili Slovenija (26,9 odsto i za osnovno i srednje

obrazovanje).

Prikaz 5.8. Javni rashodi u obrazovanju kao

procenat BDP-a za Kosovo, Evropu i ostale

zemlje za poređenje (2011 ili kasnije)

Prikaz 5.9. Javni rashodi po učeniku kao %

BDP-a po glavi stanovnika, Pred-

univerzitetsko (2011 ili kasnije)

Izvor: Svetska banka statistika iz obrazovanja i Kosovo

BOOST.

Izvor: Kosovo BOOST, Svetska banka, statistika iz

obrazovanja i Svetska banka (2013).

5.12. Čini se da je sastav rashoda u visokom obrazovanju bolje usklađen sa O prosekom.

Raspoloživi podaci pokazuju da plate čine 67 odsto potrošnje, koja je usklađena sa OESR prosekom.

Međutim, kapitalni izdaci čine samo 3,2 odsto u 2012, niže od OESR proseka od 9 odsto u 2009. alja

analiza tercijarnih budžetskih izdataka za obrazovanje, uključujući i one iz privatnog sektora, nije bila

moguća zbog ograničenih podataka.

5.13. Rast izdataka na različitim nivoima obrazovanja je sličan; Međutim uglavnom su vođeni

povećavanjem plata za nastavnike. Povećanje izdataka za obrazovanje između 2007 i 2011 se

sprovodilo u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju u sličnoj meri (Prikaz 5.12 ). Međutim, veliki

porast plata nastavnika u 2011 doprineo je povećanju potrošnje u obrazovanja od 2, do 3,3 odsto B P-a

(prikaz 5.13). Zatim, kada je vlada eliminisala tri smene po školama u 2010, kapitalni izdaci su se

umanjili. Sve u svemu, u budžetu za obrazovanje, kapitalni izdaci, subvencije, komunalije i robe i usluge

čine izdatke u vrednosti od oko 0, -1 odsto BDP-a između 2007 i 2012.

129

Austrija, Belgija, Danska, Estonija, Finska, Francuska, emačka, Grčka, Irska, Italija, atvija, itvanija,

uksemburg, Holandija, Portugal, Španija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo.

0.00%1.00%2.00%3.00%4.00%5.00%6.00%7.00%8.00%9.00%

Do

men

ikan

ska

Re

p.

Turs

ka

Arm

enija

Mak

ed

on

ija

Slo

vačk

a

Par

agva

j

Ru

mu

nija

Bu

gars

ka

Ekva

do

r

Po

ljska

Ukr

ain

a

Litv

anija

Jam

ajka

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

Gu

atem

ala

Do

min

ican

Rep

.

El S

alva

do

r

Ko

sovo

Ecu

ado

r

Geo

rgia

Par

agu

ay

Up

per

-Mid

dle

Inco

me

Arm

enia

Slo

vaki

a

Ro

man

ia

Thai

lan

d

Cze

ch R

epu

blic

EU 1

5+3

Jam

aica

Hu

nga

ry

Lith

uan

ia

Bu

lgar

ia

Po

lan

d

Slo

ven

ia

Latv

ia

Serb

ia

66

Prikaz 5.10. Rashodi po nivou obrazovanja, %

BDP-a

Prikaz 5.11. Rashodi u obrazovanju po

kategorijama, % BDP-a

Izvor: Kosovo BOOST. Izvor: Kosovo BOOST.

5.14. Povećanje plata nastavnika može da potisne druge izdatke.130

Rashodi zbog plata pod

budžetom za obrazovanje povećani su za preko 25 odsto u realnim uslovima, između 2009 i 2012, čime

plate predstavljaju 5 odsto od ukupne potrošnje na osnovnom obrazovanju (0-9 razred) u 2009, na 92

odsto do 2012.131

Istovremeno, potrošnja po svim ostalim stavkama se smanjila. Kapitalni rashodi su se

smanjili za više od 60 odsto u realnim uslovima, opadajući od do 3 odsto od ukupnog broja. Robe i

usluge potrošnja ostala konstantna u nominalnom smislu , ali je odbio od 6 do 5 odsto od ukupnog iznosa.

Srednje obrazovanje je doživelo slična smanjenja u budžetu. Potrošnja na stavkama koje nisu vezane sa

platama ponovo je bila niska u odnosu na 2012 u poređenju sa OESR ili zemljama u regionu. U proseku,

zemlje OESR-a sprovode 22 odsto budžeta za obrazovanje na stavkma koje nisu povezane sa platama, a

oko 8,7 odsto na kapitalne izdatke.132

U Evropi, Slovenija odvaja 19 odsto ukupnih rashoda na ne-platne

stavke i 8 odsto na kapitalne izdatke, dok Bugarska i Rumunija odvajaju 26 odsto na stavke koje nisu

povezane sa platama i 6 i 4 odsto na kapitalne izdatke.133

Na Kosovu su odobrena povećanja u sektoru

obrazovanja gotovo u potpunosti posvećena za povećanje plata, a najvećim delom nisu usmerena na

poboljšanje kvaliteta ostalih investicija.

D. PLATE NASTAVNIKA SU DOV L DO POV J POT OŠ J U OB ZOV JU

5.15. korašnje promene strukture plata nastavnika su imale za cilj da poboljšaju kvalitet

nastavnika. U Oktobru 2008, pred-univerzitetski “sistem razlika nastavničkih plata” je stupio na snagu.

To je bio deo sveobuhvatnih napora za licenciranje nastavnika i njihov profesionalni razvoj, koji je imao

nameru da poboljša mogućnost nastavničkog sistema da privuče i zadrži kvalifikovano osoblje. Pre ove

reforme, nastavničke plate su bile jednake, gde je jedina razlika bila u tome kojem razredu se predavalo

(npr. različite plate za nastavnike razreda predškolskih, osnovnih i srednjih nivoa škole). Pod ovom

reformom, uvedeni su različiti nivoi plata, koji su se zasnivali na kvalifikacijama, razredu kojem se

predaje i iskustvu. Kao rezultat toga, svo nastavničko osoblje, osim onih koji nisu bili kvalifikovani i onih

130

Vidi abelu .19 u neksu 3 za više detalja o strukturi plata nastavnika. 131

Kao procenat trenutnih brojki u budžetu iznose 94 odsto, a 92 odsto za osnovne i srednje škole, respektivno. 132

OESR, Obrazovanje na dlanu 2012, Tabela B6.2. 133

Svetska banka, statistika iz obrazovanja.

2.1% 2.1% 2.3% 2.3%

0.6% 0.6%

0.8% 0.8%

0.7% 0.7%

0.7% 0.7%

0.3% 0.4%

0.4% 0.4%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

2009 2010 2011 2012

Other

Expenditures

Tertiary

education

Grades 10-

12/13

Grades 0-9

2.5% 2.6% 2.9%

3.6% 3.3% 3.3%

0.5% 0.5% 0.4%

0.5% 0.4% 0.4%

0.1% 0.1% 0.1%

0.1% 0.1% 0.1%

0.0% 0.0% 0.0%

0.1%

0.1% 0.0%

0.1% 0.2% 0.3%

0.3%

0.3% 0.2%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

4.5%

5.0%

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

Kapitalnitroškovi

Subvencije itransferi

KomunalneUsluge

67

koji su imali manje od jedne godine iskustva su dobili povećanje plata.134

Budžetski fond za obrazovanje

za 2009 godinu (koji finansira plate nastavnika na nivou opština) je porastao za nešto malo više od 20

procenata, samo kao odgovor za potrebe povećanja plata.

5.16. Reforma sistema razvoja karijere i plata za nastavnike je predstavljao dobrodošlo rešenje;

ipak, politički-motivisana povećanja koja su usledila 2 11 godine su loše uticala na reformu. Kako

bi održala izborna obećanja, vlada je povećala “osnovne plate”135

svih nastavnika za 50 procenata 2011

godine. ok se izmenjena struktura plata sačuvala, data odluka nije bila usklađena sa principima reforme

budućih povećanja plata, a koje su bile povezane sa performansom i profesionalnim razvojem. Štaviše,

povećanja su dodeljena i nastavnicima koji nisu imali kvalifikacije ili su bili početnici, što nije bio slučaj

sa povećanjima sprovedenim 200 godine. Kao rezultat toga, razlika u osnovnoj plati za jednog

nastavnika bez kvalifikacija/početnika, i jednog nastavnika sa fakultetskom diplomom136

je bila smanjena

na 1 procenata, poređeno sa 27 procenata 200 godine137

.

Okvir 5.3. Poboljšanje rezultata obrazovanja putem Poboljšanja selekcije nastavnika

Ponovno razmatranje politike selekcije nastavnika, kao deo budući reformi, može povećati

kvalitet obrazovanja. Poslednjih par godina se razvio jak konsenzus koji posebno navodi značaj veoma

kvalitetnih nastavnika. Pričajući o kvantitetu, istraživanje od strane Hanušek-a (2010) je pokazalo da

jedan dobar nastavnik može da predaje obrazovni sadržaj 1.5 godine tokom jedne školske godine, dok

jedan loš nastavnik predaje samo 0.5 školske godine. Štaviše, Hanušek (2009) je procenio da bi uticaj na

sveukupno učenje učenika pri zameni najgorih 10 procenata nastavnika, sa nastavnicima prosečnog

kvaliteta, povećao dostignuća učenika (mereno rezultatima ispita) za 0.5 standardnih devijacija*. Iako je

Kosovo u skorije vreme sprovelo značajna poboljšanja po pitanju akreditacije nastavnika, još uvek ima

mnogo nastavnika kojima nedostaje adekvatna certifikacija. Stoga, kako bi se povećao prosečni kvalitet

nastavnika, treba razviti određeni broj politika vezanih za selekciju i zadržavanje najboljih

profesionalaca, do otpuštanja najmanje efektivnih nastavnika u sistemu, putem npr. politika ranog

penzionisanja, i drugih politika.

* Kvalitet nastavnika se meri na osnovu performanse nastavnika pri ostvarivanju dobitaka putem dostignuća

učenika. To se vrši putem izdvajanja efekata nastavnika iz selekcije škola od strane nastavnika i učenika, kao i

pravljenja odgovarajućeg spoja nastavnika i učenika u učionici. Za ovaj deo istraživanja, jedan nastavnik po

pitanju kvaliteta distribucije se poredi sa drugim nastavnikom koji je standardnu devijaciju više po pitanju

kvaliteta distribucije (84-ti procenat), koji je označen kao “dobar nastavnik”. Slična računica se koristi kako bi se

definisali i označavali “loši nastavnici”. ideti Prikaz A. 13 u Aneksu 3.

134

Osnovna plata povećana za 10 do 35 odsto, zavisno od kvalifikacija: nastavnici sa (i) 5-godišnjom školom za

nastavnika su dobili 10 procenata povećanja; (ii) 2-godine Više Pedagoške Škole je dobio 19 procenata; (iii) nosioci

Univerzitetske diplome su dobili 27 procenata; i (iv) nosioci Magistarskih i Doktorskih zvanja su dobili 35

procenata. Dodatno, za svaku godinu iskustva, nastavnici su dobili i 0.003 procenata njihove osnovne plate. 135

“Osnovne plate” su plate koje su nastavnici primali 2007 godine, pre nastanka bilo kakvih poravnanja zbog

inflacije ili drugih povećanja. Poravnanje plata se ne pravi uvek u vezi sa trenutnim platama nastavnika, već sa

njihovim osnovnim platama. 136

Po Zakonu za Pred-univerzitetsko obrazovanje (2011), svi novi nastavnici moraju sada najmanje završiti

univerziet kako bi bili u mogućnosti da se priključe predavanju u školama. 137

Zbog kratkog vremena od poslednjeg povećanja plata u aprilu 2014 mi nismo bili u stanju da obavimo poslednje

proračune o trenutnoj razlici između nekvalifikovanih/nastavnika početnika i nastavnika sa univerzitetskom

diplomom.

68

5.17. U kratkom periodu, ipak, izgleda kao da su nastavnici dobili podsticaj da unaprede njihove

kvalifikacije, iako je to bilo kroz jedan program subvencioniran od strane vlade. Kada poredimo

kompoziciju nastavničke snage prema

kvalifikacijama iz 2008 sa podacima

dostupnim iz 2013, vidi se da su nastavnici

investirali u povećanje njihovih kvalifikacija

pre službe (Prikaz 5.14). Tokom datog perioda,

imamo veliki pad nastavnika sa Višom

Pedagoškom Školom (VPŠ), i odgovarajući

rast nastavnika sa Bachelor stepenom. Ova

promena se može pripisati inicijativi da se

finansira podizanje kvalifikacija pre službe

svih nastavnika sa VPŠ na Bachelor stepen do

kraja 2015. Broj nekvalifikovanih ili

nastavnika – početnika se smanjio za oko 20

procenata. Zbog nedovoljno podataka, nije

moguće da se posebno procene promene u

broju nastavnika koji su nekvalifikovani

(definisanih kao oni koji nemaju odgovarajuće

zvanje pre službe), i nastavnici početnici

(definisani kao oni koji imaju odgovarajuće

zvanje pre službe, ali bez minimalnog radnog

iskustva). Podaci za 2013 pokazuju da, od ukupnog broja nastavničkog osoblja bez kvalifikacija (2,474),

oko 1,17 njih imaju dve ili više godina radnog iskustva – oni verovatno nisu kvalifikovani ali nastavljaju

da predaju.138

5.18. Nakon procesa reforme i povećanja plata iz 2 11 godine, plate nastavnika su postale

uporedive sa drugim sektorima. Prosečna neto plata jednog nastavnika trenutno iznosi 347 €

mesečno139

. To je trenutno samo oko 5.7 odsto ispod prosečne neto plate u javnom sektoru, i oko 3 odsto

ispod prosečne plate u sektoru zdravstva.140

5.19. ajveća korist od bilo koji dodatni fondova za plate nastavnika bi bila da se daju

podsticaji za poboljšane performanse i profesionalni razvoj, nego da to budu politički motivisane

povišice.141

Nacionalni odbor za licenciranje nastavnika je razvio jedan mehanizam za procenu

profesionalnog razvoja i performansi, koji će nastavnicima pružiti jednu mogućnost da poboljšaju njihove

kvalifikacije i da se popnu na viši nivo lestvice karijere. ati sistem, koji se već koristi, daje nastavnicima

privremene i redovne licence. Oni koji poseduju privremene licence (oko 14 odsto trenutne nastavničke

snage, koji su početnici ili nekvalifikovani) će trebati da dostigne kriterijume kvalifikacije i treninga, kako

bi dobili redovnu licencu; ili rizikuju da izgube pravo da predaju u nastavi.142

Istovremeno, nastavnici koji

138

Dati prikaz ne uključuje Srpske nastavnike, jer nema dostupnih podataka o njihovim kvalifikacijama. 139

To je bilo u 2013 pre povećanja plata od 25 odsto usvojenog od aprila 2014. 140

Kosovska Statistička Agencija, Opšte Statistike, Kvartalni Bilten, Prosečna Mesečno Plaćena eto Plata u

sektoru Budžeta po godini, April 2013. 141

okom jeseni 2013, vlada je obećala još jednu povišicu plate od 50 procenata. Dok detalji predloga nisu poznati,

takva odluka bi štetno uticala na sprovođenje reformi razvoja karijera nastavnika. Štaviše, ako se povišica sprovede

slično kao i odluka iz 2011 godine, rezultujuća struktura plata bi još više sažela razlike vezane za kvalifikacije pre

službe. 142

U martu 2014, VK je donela odluku da poveća plate svim civilnim i javnim službenicima u iznosu od 25 odsto,

sa početkom sprovođenja od 1. aprila 2014. Kao što smo ranije pomenuli, zbog ograničenja u vremenu i podacima,

dalja analiza uticaja i posledica ovih povećanja nije mogla da bude predstavljena u ovom izvestaju. .

Prikaz 5.12. Distribucija nastavnika po

kvalifikacijama pre službe, 2008 i 2013

Izvor: Kosovo ISMO

0

2,000

4,000

6,000

8,000

10,000

12,000

Unqualified

/ Beginnerteachers

5-year

secondaryteacher

school

2-year

HigherPedagogical

School

BA (3-year

& 4-year)degrees

Masters and

Ph.Ddegrees

2008

2013

69

imaju redovne licence mogu biti promovisani kroz pet stepena karijere. Nastavnici trebaju prisustvovati

treninzima i dobiti najmanje jednu pozitivnu procenu performansi u periodu od pet godina kako bi prešli

sa jednog stepena na naredni.143

Dodatno, reforma karijere nastavnika je uvela kao obavezu za nastavnike

da učestvuju na najmanje 70 odsto “glavnih treninga”. Povezivanje budućih povišica plate sa treninzima i

obrazovanjem nastavničke snage će pojačati date reforme, koje si dizajnirane da povećaju kvalitet.

avanje politički motivisanih povišica, jednakih za sve bi, sa druge strane, rizikovalo njihovo

potkopavanje.

E. FINANSIRANJE PO OSOBI OPŠT PO Đ JA

5.20. Finansiranje po osobi je bilo dizajnirano da poveća adekvatnost i efikasnost potrošnje u

obrazovanju. Od 2 11 godine, finansiranje po osobi za individualne škole (po formuli opština-školi)

je prošireno na trideset opština144

(videti Prikaz 5.15 za šemu finansiranja škola). Cilj je bio da se

podstakne efikasnost i transparentno korišćenje resursa od strane opštine. Pošto postoji veliki broj škola

sa malim brojem učenika iz razloga demografskih promena i migracije iz ruralnih u urbane sredine,

osiguravanjem da opštine finansiraju škole u proporciji sa brojem učenika, neke manje škole bi postale

neodržive. akve škole, koje su uzimale resurse od većine učenika, bi mogle biti racionalizovane od

strane opština, koje nose tu odgovornost. Reforma je takođe bila praćena jednim povećanjem školske

autonomije tako što je delegirala autoritet finansijskog menadžmenta školama, iako sprovođenje toga nije

potpuno.

Okvir 5.4. Reforme Finansiranja Obrazovanja

2009 godine, vlada je pilotirala jednu reformu finansiranja pred-univerzitetski škola, koja je uključila i

reviziju državne formule za pred-univerzitetsko obrazovanje, uvođenje formule opština-školi i povećanje

finansijske autonomije škola. Sprovođenje formule opština-školi je započela u tri pilot-opštine 2009 godine, u

dodatnih deset opština 2010 godine, i uvedena je na nacionalnom nivou 2011 godine. akođe, 2009 godine,

parametri državne formule za specifični budžet za obrazovanje za opštine, su bili revidirani kako bi poboljšali

dodelu resursa pre-univerzitetskom obrazovanju. Revidirana formula je snizila razmeru učenik-nastavnik (SOBU

za predškolsko i stručno obrazovanje, i omogućila je dodatne fondove za škole u planinskim zonama. Ona je

takođe određivala i norme za administrativno pomoćno osoblje i dodatno finansiranje za porodiljsko odsustvo i

bolovanja. Za računanje finansiranja, podaci o upisu u škole su konvertovani u ekvivalentan broj nastavnika pod

punim radnim vremenom koristeći fiksne OBUN norme za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i za

učenike iz većinskih i manjinskih zajednica.

Uvođenje finansiranja zasnovanog na broju učenika za škole je imalo za cilj povećanje uloga opština pri

menadžmentu i dodeli resursa i o rabrivanje direktora individualni škola da budu više autonomni i

odgovorni za nji ov menadžment predodređenog školskog budžeta. Kroz ovaj proces, formula opština-školi se

treba koristiti kako bi se odredilo dodeljivanje ‘ukupne sume’ školskih budžeta, koje treba biti zavisno od dva

faktora: (i) broj učenika u svakom razredu i druge karakteristike škole, kao što su lokacija škole, vrsta grejanja,

itd.; i (ii) vrednosti parametara date formule koju opština izabere, kao što je razmera učenik-nastavnik za svaku

kategoriju učenika.145

akon što je dodeljena ukupna suma školskog budžeta, Upravni odbor Škole i irektor

Škole planiraju školski budžet po kategorijama, i iste podnose opštini na odobrenje.

143

Prema Administrativnom Uputstvu Br. 5/2010, licenca karijere nastavnika je važeća za 5 godina. Kako bi

produžili licencu, nastavnici najmanje moraju da imaju zadovoljavajuće procene performansi i da su kompletirali

najmanje 100 sati treninga, od kojih se 70 procenata vezuje za glavne programe treninga značajnih za službu, i 30

procenata za samo-izborne kurseve, tokom perioda od pet godina. Kriterijumi za unapređenje na višu licencu

zahtevaju najmanje 300 sati treninga za nastavnike tokom perioda od pet godina. 144

Iz već objašnjenih razloga, opštine sa većinskim Srpskim stanovništvom nisu bile deo procesa. 145

Vidite Aneks 3 za opis parametara po osobi.

70

5.21. Ipak su sprovođenje formule opština-školi, i finansijska

autonomija škole, do ovog trenutka, bile nejednake. Tokom 2011

godine, samo nekoliko opština je koristilo formulu kako bi odredilo

školske budžete za 2012 godinu, dok je svih trideset opština izvestilo

kako su koristile formulu tokom 2013 godine, kako bi odredile

njihove školske budžete za 2014 godinu.146

Ipak, bez obzira što su

dodele budžeta po školi zasnovane na formuli, nadzor sprovođenja

izvršen od strane MO -a tokom 2012 godine, je pokazao da je u

samo tri opštine školski budžet bio u skladu sa formulom

dodeljivanja za 2012 godinu. Procena je zaključila da su problemi

sprovođenja, vezani za ograničene kapacitete opština da koriste

formulu, uključivali: kratke vremenske rokove za planiranje školskih

budžeta, i u nekim instancama, ograničena politička volja od strane

opština da zatvore u potpunosti finansijski neodržive škole.147

Nadzor

MONT-a, vezan za sprovođenje Finansiranja po osobi (FPO), je

pokazao da je šesnaest od trideset opština sprovelo neke elemente

autonomije školskih finansija. U tim mestima, dodela budžeta

školama u kombinaciji sa školskom autonomijom, je omogućila veću

budžetsku autonomiju školama i veće odgovornosti za menadžment

škola kako bi upravljali resursima, i blisko sarađivali sa zajednicama za razvoj školskog planiranja,

budžetiranja i sprovođenja.

5.22. Analiza podataka za rashode po

opštinama sugeriše da je potrošnja po

učeniku veća od raspodele dobijenih

sredstava od strane centralne vlade.

Potrošnja po učeniku u osnovnom obrazovanju

(razredi od 0 do 9) po opštinama je bila u

proseku 50 € više od izdvajanja iz granta za

obrazovanje na osnovu formule.148

Izgleda da

opštine koriste svoje sopstvene prihode za

obrazovanje, jer one imaju pravo na to, pod

uslovom da su u skladu sa standardima

postavljenim od strane MONT-a, kao na

primer, veličina odeljenja. Usmeni dokazi

ukazuju na to da opštine ne dobiju uvek iznos

koji im je propisan iz posebnog granta za

obrazovanje, dakle oni dodatno koriste prihode

iz sopstvenih izvora pored redovnog

finansiranje sa centralnog nivoa za

obrazovanje. S obzirom da formula za posebni

obrazovni grant koristi broj učenika upisanih u

146

MEST je naručio softver namenjen formuli po opštinama kako bi olakšao rad opština pri dodeljivanju resursa

školama. 147

Službenik MO -a je izvestio da su samo tri opštine pokrenule proces za zatvaranje malih škola. 148

Konačna potrošnja po učeniku je izračunata na osnovu podataka iz finansijskih izvršenim po BOOS -u po

opštinama, i ISMO podataka za učenike, dok grantovi za obrazovanje koriste podatke iz ISMO za broj učenika i

prati njihove parametre. Prosek je izračunat samo za opštine iz prikaza u neksu 3 koji isključuje iz uzorka

opštine naseljene srpskom većinom.

Prikaz 5.13. Finansiranje škole

Prikaz 5.14. Odnos učenika i nastavnika i gustina

naseljenosti, po opštinama (2012)

Izvor: ISMO i Popis iz 2011.

Decane

Dragas

Uroševac

Kosovo

Polje

Glogovac Dakovica

Gnjilane

Elez Han

Istok

Junik

Kacanik

Kamenica

Malishevë

Mamusa

Novo Brdo

Obilic

Pec

Podujevë

Priština

Prizren Orahovac

Srbica

Suharekë

Strpce

Shtime

Viti

Vucitrn

Zubin Potok

8

10

12

14

16

18

20

22

0 100 200 300 400 500 600

Od

no

s uce

nik

a i

nas

tavnik

a

Populacija po Km2

71

prethodnoj školskoj godini, umesto procenjenog broja učenika, opštine će možda morati da izdvoje

dodatna sredstva za pokrivanje troškova novih učenika, posebno za nulti razred koji je u ekspanziji tokom

poslednjih godina.

5.23. Postoje velike varijacije u odnosu broja učenika i nastavnika širom opština.149

U proseku,

Odnos broja učenika po nastavniku (OBUN) u urbanim školama je iznad nacionalnog proseka, dok je u

ruralnim oblastima on niži od nacionalnog proseka od 17.2 za pred-univerzitetsko obrazovanje. Deo ovih

varijacija može se objasniti geografskim uslovima, kao što su gustina naseljenosti (Prikaz 5.16). Preostale

varijacije se mogu objasniti ili prisustvom drugog jezika u školi, zahtevima za dodatnim nastavnicima ili

udaljenosti (dodatni budžet se izdvaja za manje škole na nadmorskoj visini iznad 700 metara, zamena za

udaljenost). Međutim, ovo ne objašnjava sve varijacije i čini se da opštine odlučuju da dodatno finansiraju

seoske škole sa mnjim brojem upisanih učenika na uštrb troškova finansiranja pretrpanih gradskih škola,

rizik koji je registrovan i u prethodnom pregledu javne potrošnje Svetske banke.150

Implementacija je

stoga bila neujednačena i ograničen napredak je napravljen od strane opštine da bi mreže škola bile više

isplative sa racionalizovanim resursima. Pored toga, postoji velika nespremnost da se zatvore male seoske

škole i koriste alternativni pristupi, kao što su autobuske linije za učenike da obližnjih škola.

5.24. Vrlo verovatno postoje intra-opštinske subvencije, jer se odeljenja sa manjim brojem

učenika u nekim školama izdržavaju na ime troškova odeljenja sa većim brojem učenika unutar

iste opštine. Oko 369 škola (ili 30 odsto od ukupno 1,202 škola) je imalo manje od 50 upisanih učenika u

2010, od kojih je 114 (ili 31 odsto) na visokoj nadmorskoj visini.151

U dodatku, još 111 škola (ili 9 odsto

od ukupnog broja upisanih) sa 51 do 100 učenika, od kojih 39 (ili 35 odsto) su na visokoj nadmorskoj

visini. Stoga nije moglo biti mesta za optimizaciju mreže škola, posebno u osnovnom obrazovanju.

Dublja analiza podataka na nivou škola za svaku opštinu je potrebna da se identifikuju potencijalne

oblasti za povećanje efikasnosti i opštine će morati da obezbede kontinuirani pristup obrazovanju za decu

u udaljenim oblastima pružajući školski prevoz. Formula za finansiranje bi mogli dodati rastojanje

putovanja za učenike kao parametar za finansiranje kako bi se osiguralo da se dodatna sredstva fokusiraju

više na udaljenost.

5.25. Veličine odeljenja su neznatno opale nakon uvođenja formule, tako da su i dalje visoke.

Analiza podataka za trinaest opština koje su bile prve da koriste formulu finansiranja od opštine ka

školama152

je pokazala da je prosečna veličina odeljenja I dalje ostala visoka čak i posle uvođenja

formule. U školskim godinama 2011/12 i 2012/13, prosečna veličina odeljenja je bila 22,4 i 22,2 od 1-9

razreda i 32,3 i 31,1 od 10-13 razreda. Ovo su mnogo veće vrednosti od proseka EU 20 i 21,9

respektivno, i mnogo veći od Slovenije (1 ,5 i 19, ) i Mađarske (20,8 i 21,8).

5.26. ve u svemu, odnos između učenika i nastavnika je blago opao i sada se upoređuje sa

prosečnim odnosom za zemlje koje su gornje-srednje razvijene. Od 200 do 2011, odnos učenika i

nastavnika na Kosovu je smanjen od 18.1 na 16.9 u osnovnom obrazovanju i od 20.1 do 19.7 u srednjem

obrazovanju. U 2011, odnos je bio iznad proseka zemalja višeg srednjeg prihoda za srednje (15,4) i ispod

proseka za osnovno obrazovanje (18.5).

149

Vidi Tabelu A.10, Tabela A.11, Tabela A.17 i Prikaz A.11 u Aneksu 3. 150

Svetska banka, 2010, Pregled javnih izdataka na Kosovu. 151

Zamena za “udaljenost”. efinisano kao iznad 700 metara nadmorske visine. 152

Vidi diskusiju o Grantu obrazovanja finansiranju po glavi u Aneksu 3.

72

F. REZULTATI OBRAZOVANJA

5.27. Proceniti rezultate obrazovanja na Kosovu je izazov, zbog nedostatka podataka. Kosovo ne

učestvuje u međunarodnim procenama učenika poput PIS . akođe postoji nedostatak podataka o

stopama diplomiranja u visokom obrazovanju. Ispitima sprovedeni tokom pred-univerzitetskog

obrazovanja se može pristupiti ali je teško da se ovi podaci podudaraju sa drugim karakteristikama škola.

Kodiranje škola za ispite u 9 i 11 razredu se ne podudara sa školskim kodiranjem koje se koristi na

drugim mestima u MONT-u, pa podaci sa ispitivanja ne mogu biti dosledni tokom godina. Pored toga,

kodovi škola su određeni od strane opština, koji ne mora nužno da koriste konzistentno kodiranje tokom

godina (što otežava praćenje školskog nivoa ocean na ispitivanjima tokom vremena) i ne obezbeđuju

naziv škole. o čini problematičnim da se povežu ocene učenika sa regionalnim, školskim i

karakteristikama nastavnika i učenika. Ipak, procena 5. razred je sprovedena u 2010, kao probno

ispitivanje pre ulaska u PISA, što daje neke indikacije o rezultatima obrazovanja, kao što su starost, pol ili

etnička pripadnost.

5.28. Potrebno je dostupno i funkcionalno upravljanje visokim obrazovanjem i informacioni

sistem. U vezi sa ispitnim rezultatima, kodovi škola se određuju na opštinskom nivou i MO nije uvek

u stanju da dosledno identifikuje škole tokom godina, što čini gotovo nemogućim da se povežu regionalne

karakteristike i karakteristike škole, učenika i nastavnika sa ispitnim rezultatima. Ovaj izveštaj nudi, po

prvi put, napore da se sve ovo poveže. Međutim, pošto će ova informacija biti od ključnog značaja za

planiranje i pravac sektora, treba da se bolje povežu napori da se sistematski analiziraju ti podaci Na

nivou visokog obrazovanja, čak i razbacani podaci nisu dostupni. Pristupačan i funkcionalan viši

menadžment obrazovanja i informacioni sistem koji uključuje i javni i privatni sektor i redovno

izveštavanje o podacima iz visokoškolskih ustanova mogu postaviti stvari na pravo mesto. Pored toga,

podaci na nivou učenika (uključujući ispitne rezultate) treba da se prikupljaju za sve nivoe da se bolje

proceni uticaj politike, kao i da se pruže bolje informacije ka svim relevantnim akterima.

5.29. Vrednovanje učenički osnovnih veština će omogućiti vladi da se fokusira na razvoj i

sprovođenje politika na podizanju obrazovni standarda i veština. U tom cilju prva procena osnovnih

veština na Kosovu je održana u aprilu 2010 po uzoru na PIS metodologiju. Uzorak od 6.000 učenika (19

odsto od ukupnog broja) 5. razreda širom Kosova je bio testiran, kojim se ocenjuju znanje i veštine u

njihovom maternjem jeziku i matematici.153

Metodologija ove procene je usklađena sa međunarodnim

ispitivanjima154

, i sastojala se od utvrđivanja ne samo nivoa dostignuća učenika petog razreda, već i kreće

da prati faktore koji utiču na razlike u postizanju, kao što su pol, opštine ili lične karakteristike.

5.30. Rezultati na ispitivanju su se značajno razlikovali po opštinama i polu (Prikaz 5.15).

Rezultati su pokazali da devojke i učenici u gradu imaju bolje rezultate u čitanju, a nema tako velikih

razlika registrovanih u matematičkim rezultatima (Prikaz A.6, Prikaz A.7 i Tabela A.9 u Aneksu 3).155

Kontrola za individualne i školske faktore kao što su prihod, obrazovanje roditelja, odnosno geografska

naselja i vršnjački efekti, devojke dobijaju u proseku više rezultate u čitanju za 4, poena (ekvivalentno

0,25 standardnim devijacijama) od dečaka. Učenici iz urbanih sredina postižu u proseku četiri boda više

od svojih vršnjaka u ruralnim sredinama (ekvivalent od 0,2 standardnih devijacija), posle kontrole

153

Ispit je koordiniralo Ministarstvo za obrazovanje, nauku i obuku (MONT) u okviru Projekta Institucionalni razvoj

obrazovanja Svetske banke. Vidi: http://www.worldbank.org/projects/P102174/institutional-development-education-

project?lang=en&tab=overview 154

Konkretno, predmeti procene, vrsta pitanja i metodologija procene su inspirisani međunarodnom PIS

procenom, ispit zasnovan na kompetencijama koji ispituje učenike da primene svoje znanje u rešavanju problema u

stvarnom svetu sa veštinama kao što su kreativnost, kritičko razmišljanje i praktična primena znanja. 155

Iako su ispit polagali i učenici iz urske i Bošnjačke manjine, osoblje SB nije imalo pristupa podacima o

rezultatima ovih manjina.

73

individualnih i školskih faktora. U slučaju testa iz matematike, razlike su manje (1 bod za devojke i 1.5

poena za urbane učenike) i neznatne u regresionim modelima. U ispitu iz matematike, bilo je razlika od

od skoro 30 poena (skoro jedna i po standardna devijacija) između opština (od 100 poena prosečna skala

ocena u Gnjilanu je 56 poena, dok je prosečna ocena u ovom Brdu bila 29). Razlike su niže ali i dalje

značajne u ispitu iz čitalačke pismenosti, sa Gnjilanom i Novim Brdom kao najbolje i najgore opštine.

Uzimajući u obzir individualne i školske karakteristike smanjuju se ove razlike ali ne tako mnogo razlike

u kvalitetu sugerišući da postoje razlike u kvalitetu školskih resursa i nastavnika kao i društveno -

ekonomskog okruženja od strane opštine. Iako se među-opštinske razlike smanjuju kada se kontrolišu

društveno-ekonomski faktori, oni ostaju prilično visoki i ukazuju na velike razlike u efikasnosti

obrazovanja između opština.

Prikaz 5.15. Rezultati čitalačke pismenosti za peti razred po opštinama

Izvor: Kalkulacije osoblja SB zasnovane na bazi podataka o ispitivanju 5 razreda.

Napomena: Prikazani rezultati su regresija partiture koeficijenta čitanja i fiksnih efekata opštine, sa i bez

pojedinačnih kontrola socio ekonomskog porekla i uslova za učenje.

5.31. Kosovo planira da učestvuje u PISA ocenjivanju u 2015. Program za međunarodno

ocenjivanje učenika (PIS ) je najšire dostupna i korisna metoda. PIS je svetska studija OESR-a koja se

održava svake tri godine u zemljama članica i onima koje to nisu gde se ocenjuje kapacitet 15 -godišnjih

učenika da se bave problemima kritičnog razmišljanja u čitanju, matematici i naukama. Hanushek i

Voessmann (2009) su pokazali da povećanje od 50 poena u PIS rezultatima (mereno na skali od 1000),

što je ekvivalent za više od jedne godine školovanja, podiže stopu rasta jedne zemlje za jedan procentni

poen godišnje u decenijama koj slede. Da biste razumeli potencijal Kosova u 2015 PISA ispitivanju ne-

linearna regresija PISA rezultata i BDP-a po glavi stanovnika (PGS) je sprovedena. Predviđeni rezultat za

Kosovo u kategoriji čitalačke pismenosti je 393 (prosek OESR-a je 493), slično rezultatima u drugim

zemljama Zapadnog Balkana. Učešće u PIS će omogućiti da se prošire rezultati dobijeni u 2010

nacionalnoj proceni u 5. razredu (u kojem se koristila PISA metodologija) za mnogo sveobuhvatniju

analizu kvaliteta i pravednosti sistema i širih razlika između opština, etničkih grupa, rodne nejednakosti ili

tipova škole. Time će biti moguće predstaviti visok kvalitet podataka dobijenih iz učeničkih i školskih

upitnika u PISA. rugi glavni doprinos PIS studije će biti da se međunarodno uporede performanse

sistema obrazovanja na Kosovu, identifikujući prednosti i slabosti sistema usmereno prema potencijalnim

oblastima unapređenja.

-15

-10

-5

0

5

10

15

Han

i i

Ele

zit

Shtë

rpcë

Shti

me

Nov

obër

dë

Gll

ogoc

Jun

ik

Mal

ishev

ë

Kli

në

Suh

arek

ë

Kam

enic

ë

Pri

zren

Rah

ovec

Lip

jan

Mit

rovic

ë

Dra

gas

h

Fer

izaj

Kaç

anik

Mam

ush

Deç

an

Vush

trri

Vit

i

Pej

ë

Fush

ë K

oso

vë

Pod

uje

vë

Gja

kovë

Isto

g

Gji

lan

Obil

ic

Pri

shti

na

Without individual and school factors

With Individual and school factors

74

G. DEMOGRAFSKE PROMENE MOGU DONETI ŠTEDNJU U IZDACIMA

5.32. Projekcije upisa ukazuju da će doći do pada ukupnog broja upisani učenika. Struktura

stanovništva Kosova će se promeniti u srednjoročnom periodu, zbog kraja velike stope nataliteta u ranim

2000-tim. ok je broj dece mlađe od 19 godina bio 655,000 u 2010, projekcije o stanovništvu Svetske

banke pokazuju da će se taj broj smanjiti sa oko 634,000 potencijalnih učenika uzrasta od 0-19 u 2015 na

604,000 u 2025, uz procenjeni pad od odsto. S druge strane, stopa upisa će se verovatno povećati za

predškolski nivo (0 razred) sa 10.000 novih upisa za period do 2017, a u oblasti srednjeg obrazovanja

verovatno će se takođe povećati upis.156

Sve u svemu, kombinovani rezultat ovih kretanja će dovesti do

očekivanog pada upisanih učenika na svim nivoima obrazovanja sa 440.000 na 3 1.000 učenika do 2025.

5.33. S obzirom na evoluciju strukture stanovništva i preuzimanjem punog upisa do 2 18, nije

moglo biti potencijalne štednje od 4 odsto javni ras oda na obrazovanje. a osnovu gore opisanog

demografskog scenarija (uključujući proširenje predškolskog i višeg srednjeg obrazovanja), moglo bi se

godišnje prosečno uštedeti oko 4 procenta iz granta za obrazovanje (6,2 miliona € u proseku godišnje) -

pod uslovom da vlada podešava upotrebu obrazovnih resursa u skladu sa ovim promenama.157

Iako se

ova procena vrši pod pretpostavkom da će biti proširenja pristupa na predškolsko i više srednje

obrazovanje, potrebno je da kapitalni izdaci budu uzeti u obzir kako bi se to desilo, s obzirom da je odnos

učenika i nastavnika u višem srednjem obrazovanju sada veoma visok i da gimnazije i druge srednje

institucije nisu fizički integrisane sa osnovnim obrazovnim institucijama.158

Dodatno tome, ekspanzija u

pristupu može dovesti i do ekspanzije broja nastavnika na ovim nivoima.

5.34. Unutrašnja migracija će takođe promeniti demografsku sliku populacije na različiti način u

urbanim i ruralnim sredinama, zahtevajući optimizaciju mreže škola, posebno u osnovnom

obrazovanju, gde prevladavaju manje isturene seoske škole i niži OBUN159

. Sa opadanjem ukupnog

broja dece u školama, dolazi izazov da postoji previše nastavnika u odnosu na broj dece školskog uzrasta.

Zemlje u ovoj situaciji moraju da smanje troškove otpuštanjem viška nastavnika, konsolidovanjem

odeljenja i racionalizacijom škola. Na Kosovu, dobici od poslednje mere mogu biti ograničeni, jer je

prosečna veličina odeljenja visoka, naročito u urbanim sredinama. Međutim, uštede od konsolidacije

škola sa manjim brojem upisanih može da donese zabrinutost - barem u kratkom roku u naporima za

smanjenje prenatrpanosti u drugima ili povećanjem dostupnosti obrazovanja u predškolskom i srednjem

nivou. ažalost, veliki procenat škola se i dalje mogu smatrati malim i ne mogu biti uključene u interne

opštinske subvencije (tj. manje časova u nekim školama se održavaju po ceni većih odeljenja u drugima).

156 Model koji se koristi za procenu budućeg upis pretpostavlja da će do 2025, biti povećanje stope upisa u srednje

obrazovanje od 90 na 98 odsto. 157

S obzirom da su finansijski podaci iz predškolskih odeljenja integrisani u školama sa osnovnim obrazovanjem,

procene projekcija pretpostavljaju da je izdatak po učeniku jednak u obe obrazovne faze. eljenjem ukupnih

rashoda opština sa ukupnim brojem učenika u razredima 0-12, nalazimo da je cena po učeniku 377 € u 2012/2013. 158

Prema bazi podataka infrastrukture iz MO , nema viših srednjih institucija koje su integrisane sa drugim

nivoima obrazovanja. 159 Vidi abelu .16 u neksu 3 za više detalja o upisu prema veličini škole, uključujući i isturena odeljenja.

75

H. PREPORUKE

5.35. Pred-univerzitetsko obrazovanje može imati koristi od više resursa i poboljšanja efikasnosti

postojeći resursa. Demografske promene - proizilaze kako iz niže stope nataliteta tako i od migracije –

koje su delimično odgovorne za buduće uštede i smanjenje potrebnih povećanja potrošnje u budućnosti.

Ostale uštede i prilagođavanja potrošnje mogu se sprovesti prilagođavanjem politike. eko ukupno

povećanje potrošnje je takođe opravdano, posebno da se obezbedi veći pristup predškolskom

obrazovanju, koje ima visoku stopu individualnog i društvenog prinosa, posebno za siromašnije grupe.

Procena potreba u srednjem obrazovanju takođe može ukazati na povećanu potrošnju u ovoj oblasti.

5.36. Proširenje pristupa ka predškolskom obrazovanju je ključno.160

Na osnovu podataka iz

MONT-a, kombinovani BEP za nivo vrtića (uzrast 0-5) i predškolski nivo (uzrast 5-6) je 15.5 odsto161

,

dok je stopa upisa u predškolsko obrazovanje 75.2 odsto. ok se stope predškolskog upisa mogu povoljno

porediti sa drugim zemljama JIE, pristup mogućnostima ranog obrazovanja je izuzetno nizak, što znači da

većina dece na Kosovu neće imati priliku da steknu niz emocionalnih i kognitivnih veština koje vode ka

boljoj pripremljenosti za školu. Ovaj izveštaj stoga preporučuje:

tabilno širiti pristup predškolskom obrazovanju, finansirano delom kroz uštede koje

proističu iz demografski promena. Sistem mora da apsorbuje, kako se procenjuje 8,531

novih učesnika u naredne tri godine da ostvari prioritet vlade za dostizanje univerzalne

pokrivenosti do 2016 uz prosečne operativne troškove po učeniku koji se procenjuju na

najmanje 377 € po školskoj godini162

, što podrazumeva dodatnu raspodelu 3.2 miliona € ili

0.07 odsto BDP-a za 2012 u proseku da bi apsorbovali novo upisane163

. Međutim,

predškolska odeljenja su uglavnom integrisana u osnovnim školama i to su poludnevni

programi. u će biti ušteda od smanjenja upisa u osnovnom i srednjem obrazovanju, koje bi

mogle da se koriste za slobodan prostor za nove učenike na predškolskom nivou, bez potrebe

za novim investicijama, posebno u ruralnim sredinama, gde su veličine odeljenja manje.

etaljan pregled postojećeg školskog prostora u osnovnim školama za obrazovanje bi trebalo

da budu preduzeto kako bi bolje procenili implikacije za potrebe ulaganja u infrastrukturu,

ako ih ima, da se proširi pristup u predškolskom obrazovanju.

tabilno širi pristup predškolskom obrazovanju je ključan. Vlade je objavila da je cilj

postignuti 50 odsto pokrivenosti do 2016 što može biti ambiciozno s obzirom na trenutno

veoma niski nivo vrtića koji su javno finansirani. Ipak, postoji potreba da se trenutno detaljno

razmotri model punog radnog vremena obdaništa koji se finansiraju iz javnih sredstava.

Trenutno, ovi vrtići imaju tendenciju da se nalaze u urbanim sredinama i izgleda da su

160

Ovaj deo se delimično zasniva na izveštajima i analizama koje pruža U ICEF Kosovo. 161 Cifre za predškolski upis u javno finansiranim ustanovama, koji se obično nazivaju vrtić (44 od njih u 22 opštine)

i predškolska odeljenja koja posluju u postojećim školama. o ne uključuje informacije o procenjenih 55

licenciranih privatnih vrtića ili predškolskih ustanova koje ne prijavljuju podatke o upisu ili grupu dece u ovom

dobu. 162 Zbog ograničenih podataka, nije moguće prikazati prosečnu cenu po detetu za predškolsko obrazovanje. Za

potrebe ove analize, prosečna cena po učeniku na predškolskom nivou se dobija iz sveobuhvatne analize

predstavljene u sekciji 5.31. Podaci iz baze podataka BOOS i ISMO se koriste za obavljanje ove procene. S

obzirom da postoje neki drugi rashodi koji se finansiraju od strane centralne vlade koji su posvećeni opštinama,

verovatno je ovaj broj precenjen. 163 Pod pretpostavkom jednake raspodele do sadašnjeg perioda, a da će se upis povećati u jednakim godišnjim

stopama, u naredne tri godinama ,531 učenika treba da bude obuhvaćeno od strane sistema da se dostigne puna

pokrivenost. Godišnji porast potrebe za sredstvima će biti 1,07 miliona € godišnje (377 € puta 2, 44 učenika).

76

neefikasni i nepravedni.164,165

Zato postoji potreba da se razmotri opcija podele troškova koji

olakšavaju mnogo ravnopravnije povećanje upisa i šire pružanje pristupačnog upisa za sve

članove društva. a biste kreirali jasniju sliku o investicionim potrebama, postojeći kapaciteti

u okviru opština u smislu građevinskih objekata, nastavno osoblje i potrebu prevoza dece

treba preispitati. a bi se olakšao proces, jasni standardi treba da budu razvijeni da podstaknu

proces licenciranja postojećih i novih privatnih vrtića u cilju povećanja kvaliteta i pristupa

ovim institucijama.

5.37. Bolje razumevanje potreba u višem srednjem obrazovanju koje proizilaze iz demografski

promena, povećanog upisa i migracije iz ruralni ka urbanism sredinama. Iako projekcije pokazuju

da pad populacije može dozvoliti povećanje stope upisa u srednje obrazovanje, dve stvari treba imati u

vidu. Prvo, većina gimnazija i škola za stručno obrazovanje su u različitim objektima od škola za osnovno

obrazovanje, tako da i uz korekcije u institucijama srednjeg obrazovanja neće moći da pristupe praznim

učionicama koje se nalaze u objektima osnovnog obrazovanja pa neće biti u stanju da to iskoriste. Drugo,

prosečna veličina odeljenja u srednjim školama je visoka. Iako će pad broja stanovnika omogućiti sistemu

da apsorbuje više učenika, postoji potreba da se preispita postojeće sprovođenje školovanja u srednjim

školama. Potpunije razumevanje će biti potrebno uzimajući u obzir potencijalne politike, kao što su

smanjenje prosečne veličine odeljenja (posebno u urbanim sredinama), smanjenje broja smena, podizanje

kvaliteta infrastrukture i ulaganje u stvaranje boljeg okruženja za učenje.

5.38. Poboljšanje učinka nastavnika kroz profesionalni razvoj je kritično za poboljšanje kvaliteta

obrazovanja, pored potrebe da se osigura da je broj nastavnika adekvatan. Priprema kontinuiranog

profesionalnog razvoja je uslov za održavanje licenciranja ili re-sertifikacije kao načina da se poveća

kvalitet i preduzmu koraci kako bi se osiguralo da se standardi u nastavi održavaju. Ovaj izveštaj stoga

preporučuje:

Osigurati da nastavnici prolaze kroz obaveznu minimalnu obuku i da treba preduzeti

korektivne mere u slučaju lošeg izvođenja nastave. MO je procenio prosečnu cenu

jednog časa obuke na 1,5 €. a bi se zadovoljili samo minimalni uslovi potrebno je 100 sati

obuke godišnje, a VK će morati da izdvoji ukupno 3,7 miliona € ili 0,0 odsto B P-a u

narednih pet godina (ili u proseku 750,000 € po godini).166

ajveći izazov u vezi sa ovim

zahtevom, pored ograničenih resursa, je pružanje kvalitetnih programa obuke koji su

usklađeni sa novim nastavnim planom i stvaranje mehanizama za podršku ravnopravnom

pristupu ovim mogućnostima.

5.39. Formula za finansiranje iz opštine ka školama treba da bude pojednostavljena i upravljanje

resursima na nivou škole moglo bi biti bolje. Iako je bilo nekih poboljšanja, formula za finansiranje iz

opštine ka školama je trebalo da dovede do optimalnijeg korišćenja resursa nego što izgleda da se

trenutno radi. Međutim, da se iskoriste sve prednosti formule za finansiranje iz opštine ka školama,

potrebne su dalje reforme, uključujući:

164 Cena izdataka po detetu u vrtićima na Kosovu je tri puta veća (na oko 70 posto B P-a po glavi stanovnika) u

poređenju sa zemljama koje imaju slične vrtiće u Makedoniji, Jermeniji, Poljskoj i Rumuniji. Ova činjenica ukazuje

na značajnu neefikasnost i prekomernu upotrebu sredstava javnog fonda koji ide ka veoma ograničenom broju dece.

U ICEF Udruženi napori (2011). 165

Usmeni dokazi ukazuju na to da je jedan od kriterijuma za upis u javna obdaništa da je najmanje jedan od

roditelja zaposlen u javnom sektoru, što sugeriše na dalju nejednakost. 166

Procena je zasnovana na ukupnom broju nastavnika ( 24.930 ) i obuhvata i nastavnike koji su blizu starosne

granice i koji ne moraju da obnove licencu.

77

Obezbeđivanje dovoljno obuke za finansijske menadžere na nivou škola. Neki

menadžeri na nivou škole izgleda da nisu spremni za upravljanje resursima, a time se

umanjuje njihova efikasnost.

Pojednostavljivanje formule za finansiranje iz opštine ka školama i praćenje njenog

ispravnog sprovođenja. Bilo je povratnih informacija od opština da je formula za

finansiranje iz opštine ka školama komplikovana i Ministarstvo preduzima korake da

preispita formulu kao i razvoj kriterijuma za monitoring.

Podsticanje snažne političke posvećenosti na opštinskom nivou ka zatvaranju malih

škola. Ova formula za finansiranje iz opštine ka školama je ključni element u podsticanju

razvoja optimalne mreže škola zatvaranjem manjih škola (često seoskih sa malim grupama

učenika) i preusmeravanje resursa ka većim (često urbanim sa velikim odeljenjima).

5.40. Širok disparitet u veličinama odeljenja između škola znači da bi mreža škola trebalo da

bude dodatno optimizovana. Pošto opštine određuju koje škole ostaju otvorene i one koje mogu da budu

zatvorene, centralna vlada može samo da pruži informacije i ohrabrenje. Poboljšana implementacija FGS

formule treba da podstakne opštine da naprave promene u strukturi broja školskih insituticja. Međutim, da

im se pomogne, ovaj izveštaj preporučuje da MO preduzme odgovarajuće studije:

dentifikovanje oblasti za racionalizaciju mreže i procene obima potencijalni dobitaka

efikasnosti, uključujući i mogućnosti spajanja razreda u školama. Pored nadmorske

visine, studija takođe treba da uzme u obzir razdaljinu između škola i faktor udaljenosti

učenika. Studija takođe treba da proceni u kojoj meri programi autobuskog prevoza i

postojeći uslovi na putu dozvoljavaju racionalizaciju.

dentifikovanje geografski oblasti u kojima je najviše potrebno sačuvati sredstva.

astale investicije se mogu koristi za proširenje škola u oblastima sa velikim odeljenjima i

brzim rastom stanovništva.

5.41. Značajne investicije će verovatno biti potrebne da se poboljša postojeća oronula školska

infrastruktura i da se obezbedi pružanje dovoljno kvalitetnog obrazovanja gde to demografske

promene zahtevaju. Zbog demografskih promena, neke vrste škole u nekim oblastima će zahtevati dalja

ulaganja. o će verovatno uključiti urbane škole i više srednje škole. Pored toga, nedavna baza podataka

školske infrastrukture (mapa škola) ukazuje na značajne investicione potrebe. Konkretno, postoji oko 450

škola koje imaju bezbednosne probleme (nebezbedne i stare strukture, azbest krova ili kameni temelji),

još 400 škola ili nema vodu ili nema pijaću vodu i oko 5 0 škola je bez odgovarajućih toaleta. Sredstva

sačuvana od zatvaranja malih škola mogu da se iskoriste da pomognu u finansiranju nekih od ovih

potrebne investicije ali je malo verovatno da je to dovoljno ukazujući da su dodatna sredstva možda

morati da se pronađu. Ovaj izveštaj preporučuje:

Osigurati da pružanje obrazovanja održava korak sa demografskim promenama. o

uključuje obezbeđivanje da sredstva prate učenike kako se oni geografski kreću i kako oni

napreduju u školskom sistemu. o cposebno podrazumeva povećano pružanje višeg srednjeg

obrazovanja kao i prelazni nivo kada učenik prelazi iz osnovnog ka srednjim obrazovanjem

isto kao i povećanje stope upisa.

Odrediti visinu izdataka i potom preduzimati korake na rešavanju velikih nedostataka

u školama. o će morati da uključi prioritetne rashode i obezbediti da bezbednosni problemi

i pružanje osnovnih usluga, kao što su voda, budu prioritetno rešeni.

79

POGLAVLJE 6. FINANSIRANJE ZDRAVSTVA, REFORME SEKTORA,

EFIKASNOST I JEDNAKOST167

A. GLAVNE PORUKE

osovo je ostvarilo značajan napredak po brojnim zdravstvenim indikatorima ali rezultati

su i dalje relativno slabiji, posebno u odnosu na smrtnost majki i novorođenčadi. Očekivano trajanje života po rođenju na Kosovu je poraslo tokom vremena (od 69 godina u 2007

na 70.1 godina u 2011), ali je i dalje najniža u jugoistočnoj Evropi. akođe je niža nego u

urskoj (73.9 godina) i 10 godina niža od proseka EU ( 0,2 godina). Smrtnost povezana sa lako

preventivnim perinatalnim uslovima i smrtnost majki su manje česti. Ipak, stope smrtnosti deteta

i majki su i dalje visoke u poređenju sa prosekom EU. Stope mortaliteta zbog bolesti sistema

krvotoka i maligne neoplazme (mada i dalje znatno niže od proseka EU) su naglo u porastu u

poslednjih nekoliko godina. Bolesti sistema krvotoka su sada primarni uzrok smrti na Kosovu,

zatim neoplazme, perinatalna stanja i oboljenja disajnih puteva.

Izdvajanja Vlade Kosova za zdravstveni sektoru iz javni sredstava su ispod proseka i ne

ispunjavaju ZO makro kriterijum za finansijsku zaštitu udeo plaćanja „iz svog džepa” u

ukupnoj zdravstvenoj potrošnji prelazi preporučenu gornju granicu od 1 -20 odsto. U

2012,Vlada Kosova je potrošila 9 odsto od ukupnih rashoda ili 2,6 odsto BDP-a na zdravlje,

znatno manje nego za EU (12 odsto od opšte potrošnje vlade i 4,4 odsto B P-a u 2012) i

zemalja jugoistočne Evrope (13 odsto od opšte državne potrošnje i oko 5,3 procenata B P-a u

2012). Privatni izdaci, obično u obliku uplata iz svojih izvora (ISI) na mestu dobijenih usluga,

doprinosi sa oko 40 procenata od ukupne potrošnje u sektoru zdravstva. ajveći udeo ISI

potrošnje je na lekovima i dostigao je 85 odsto ISI-ja u 2011, verovatno zato jer su VK sredstva

usmerena ka drugim oblastima, ostavljajući potrošačima zdravstvene zaštite da pokupe račune za

lekove.

Potrošnja u Javnom zdravstvu je u velikoj meri usmerena na kapitalne investicije,

bolničku negu i plate i dnevnice. VK je realizovala relativno veliki deo javnog zdravstvenog

budžeta na kapitalne izdatke u 2007-2012 (11, odsto), u poređenju sa prosekom OESR-a od 4-5

odsto. ažalost, građevinski standardi su ispod proseka i novoizgrađeni objekti su često

povezani sa neadekvatnim dotokom vode i kanalizacije koji nisu obnovljeni godinama. Potrošnja

Bolnica čini 43,7 odsto ukupne potrošnje javnog zdravlja u periodu 2007-2012 i 44,6 odsto od

ukupne potrošnje u javnom sektoru u 2012 (u poređenju sa prosekom EU i OESR, koji redom

iznose najviše do 30 odsto u 2011) i deo bolničke potrošnje na dnevnice i plate je značajno

povećan između 2007 i 2012.

Najnovije ključne reforme u sektoru zdravstva na Kosovu su pokrenute na osnovu novog

Zakona o zdravstvu usvojenog u Parlamentu u decembru 2012. One uključuju osnivanje

medicinskih komora (da promoviše visoke i jedinstvene standarde prakse), sa razdvajanjem

kupaca i pružaoca usluga (sa novom agencijom za finansiranje zdravstva sa zadatkom da

osiguraju usluge iz insitucija/pružaoca usluga), uvođenje pruženih usluga provajdera na bazi

podsticajnih šema i proširenje osnovnih usluga ko-plaćanjem uz izuzeće novih kategorija

stanovništva. VK je takođe nedavno pojačala napore u pravcu racionalnije farmaceutske

nabavke, uz posebno aktivnijim upravljanjem na pozitivnoj listi lekova.

167

Poglavlje pripremio Karen Coulibaly (glavni autor), Marvin Ploetz i Aneesa Arur.

80

Uvođenje obaveznog zdravstvenog osiguranja finansiranog kombinacijom poreski

pri oda od plata i premija građana je trenutno u razmatranju. Od ove šeme se očekuje da

podigne dodatne prihode za zdravstveni sektor i poveća finansijsku zaštitu (posebno

nanajranjivijih) kroz ujedinjavanje rizika. Sa predloženim tarifama premija, projekcije

ukazuju da će zdravstveno osiguranje prikupiti dodatnih 66 miliona € prihoda za zdravstveni

sektor. Početni paket beneficija će verovatno obuhvatiti pružanje lekova i medicinskih potrošnih

dobara kroz van-ambulantno pružanje lekova.

Poboljšanja u efikasnosti potrošnje i kvaliteta nege mogu biti sprovedena. Na primer, napori

da se preusmeri potrošnja na primarnu i preventivnu zaštitu pre svega kanalisanjem nekih od

prihoda iz novog fonda za zdravstveno osiguranje (FZO) ka osnovnoj i preventivnoj zaštiti.

Zatim, kapitalne investicije mogu biti ograničene da bi se sredstava koristila za prioritetno

održavanje. Poboljšane prakse nabavki mogu uštedeti novac za farmaceutske proizvode.

Poboljšane usluge mogu biti stimulisani dodelom povećanja plate na osnovu učinka.

Uspe zdravstvenog osiguranja može biti poboljšan pridržavajući se nekoliko principa. Na

primer, potencijalno negativan uticaj na tržištu rada od premija zdravstvenog osiguranja može se

smanjiti uvođenjem najpre zdravstvenog osiguranja po relativno niskom nivou - na primer 5

odsto u odnosu na 7 odsto i tako obezbediti da siromašne grupe nisu izuzete. Pored toga,

sprovođenje Zakona o zdravstvenom osiguranju (ZZO) na način koji obezbeđuje da se ukupni

fiskalni deficit ne povećava i garantuje da drugi sektori (posebno oni kadrovski brojni kao što su

obrazovanje) ne pate kao rezultat povećanih premija u javnom sektoru će biti od pomoći.

Istovremeno, sprovođenje i dobro implementiranje donosi sve prednosti koje se pružaju u okviru

zdravstvenog osiguranja, uključujući i početne beneficije ambulantnih usluga i lekova, naročito

kroz izgradnju adekvatnih kapaciteta da upravljaju sistemom zdravstvenog osiguranja i

obezbeđuju glatku tranziciju iz Agencije za finansiranje zdravstva u Fond za zdravstveno

osiguranje. To će povećati stopu prihvatljivosti od strane onih koji plaćaju paušalni doprinos i

minimizira se neusklađenost.

B. PREGLED ZRAVSTVENOG SEKTORA

6.1. Sistem zdravstvene zaštite na Kosovu se sastoji iz mreže javni zdravstvenih institucija,

uključujući male ambulante za pružanje primarne zdravstvene nege, veće centre primarne

zdravstvene zaštite sa dijagnostičkim i specijalističkim uslugama, regionalnim bolnicama i

Univerzitetski Klinički Centar Kosova (UKCK). UKCK i sedam regionalnih bolnica spadaju pod

Ministarstvo zdravlja, dok se svim institucijama primarne zdravstene zaštite rukovodi od strane opština.

6.2. Reforma zdravtsvenog sistema je potrebna zbog finansijske održivosti kao i zbog povećanja

finansijske zaštite za građane i uvek je u vrhu prioriteta zdravstvenih politika na Kosovu tokom

poslednje dekade.168

Reforma finansiranja zdravstvenog sektora je isto tako jedan od pet ciljeva

navedenih u Strategiji zdravstvenog sistema 2010-2014. Četiri ostala cilja su povezana sa smanjenjem

mortaliteta i oboljevanja; reorganizacija i kompletna rekonstrukcija postojeće zdravstvene infrastrukture;

poboljšanje upravljanja postojećim resursima i kvalitet usluga; i razvijanje, pilotiranje i upotreba

zdravstvenog informacionog sistema za donošenje odluka na osnovu evidencije.

168

Zakon o zdravstvu iz 2004 obuhvata direktne reference za uvođenje šeme zdravstvenog osiguranja.

81

6.3. Najnovije reforme na Kosovu su pokrenute na osnovu novog Zakona o zdravstvu usvojenog

u 2012, a obuhvataju i organizacione i finansijske reforme. Na primer, osnivanje medicinskih komora

za unapređenje visokih i jedinstvenih standarda u praksi, odvajanje kupaca i provajdera sa novom

agencijom za finansiranje zdravstva (sa zadatkom da osiguraju usluge iz objekata / usluga ), uvođenje

usluga provajdera uvođenje pruženih usluga provajdera na bazi podsticajnih šema i proširenje osnovnih

usluga ko-plaćanjem uz izuzeće novih kategorija stanovništva. Uvođenje obaveznog finansiranja

zdravstvenog osiguranja kombinacijom poreskih prihoda od plata i premije građana je trenutno u fazi

rasprave.

6.4. Ovo poglavlje opisuje obrasce javne zdravstvene potrošnje sa fokusom na domaće

finansiranje javnih rashoda i pregleda i analize efikasnosti i pravednosti tekući izdataka. Ono

takođe razmatra potencijalni fiskalni uticaj uvođenja zdravstvenog osiguranja i daje preporuke za bolju

fiskalnu održivost, efikasnost i finansijsku zaštitu.

C. REZULTATI U ZDRAVSTVU

6.5. Kosovo je ostvarilo značajan napredak po brojnim zdravstvenim indikatorima ali rezultati

su i dalje relativno slabiji. Očekivano trajanje života po rođenju na Kosovu je poraslo tokom vremena,

od 69 godina u 2007 na 70.1 godina u 2011 ali je i dalje najniže u jugoistočnoj Evropi. Očekivano trajanje

života po rođenju je bilo 77 godina u Albaniji i otprilike 75 godina u Bosni i Hercegovini, Srbiji, BJR

makedoniji i Crnoj Gori u 2011. Očekivano trajanje života po rođenju na Kosovu je takođe niže nego u

urskoj (73.9 godina) i 10 godina niža od proseka EU (80.2 godina).

6.6. tope smrtnosti majki i deteta su još uvek razlog za zabrinutost. Stopa mortaliteta odojčadi je

smanjena sa 12 na 1,000 živih novorođenčadi u 2006 sa 9.8 na 1,000 u 2011.169

Stopa smrtnosti majki je

veoma nestabilna i teže je proceniti, delom i zbog manjeg broja porođaja svake godine: stopa je zvanično

7,2 na 100.000 živih novorođenčadi u 2011 ali veoma Visoka sa 43.3 na 100.000 u 2009. Smrtnost

povezana sa preventivnim perinatalnim uslovima i smrtnost majki su manje česti. Ipak, stope smrtnosti

majki i deteta su i dalje visoke u poređenju sa prosekom od 4,1 na 1000 i 5,8 na 100.000 u 2011 u EU.

ajčešći uzroci smrtnosti odojčadi na Kosovu su infekcije nižeg respiratornog trakta, akutni infektivni

proliv i kongenitalne malformacije.

6.7. Bolesti sistema krvotoka su sada primarni uzrok smrti na Kosovu, zatim neoplazme,

perinatalna stanja i respiratorna oboljenja. Kosovska standardna stopa smrtnosti (SSS) za bolesti

krvotoka (1 7,5 na 100.000 u 2011) je 13 odsto niža od proseka EU i 56 odsto niža od stope u Bosni i

Hercegovini ali je povećana u poslednjih nekoliko godina u odnosu na 137,1 na 100.000 u 2006. Smrtnost

krvnih bolesti varira i po polu i starosnoj grupi: više muškaraca nego žena umre od bolesti krvotoka na

Kosovu a kategorije preko 65 godina su posebno ranjive. SSS za maligne neoplazme je 70 odsto niža od

proseka EU ali se rapidno povećava (26 na 100.000 u 2006 u odnosu na 47,6 na 100.000 u 2011).

Smrtnost povezana sa respiratornim oboljenjima je takođe u porastu a porasla je sa 9,7 na 100.000 u 2006,

na 15,2 na 100.000 u 2011.170

169

NIJZK na osnovu podataka iz registra. 170

NIJZK.

82

D. PREGLED JAVNE POTROŠNJE U ZDRAVSTVU NA KOSOVU

6.8. Javna zdravstvena potrošnja se u velikoj meri finansira iz poreza ali postoji i dodatna

podrška donatora koja se ne ogleda u opštem budžetu. VK finansira zdravstvene troškove iz budžeta

putem transfera. U proseku, 93 odsto sredstava VK su bila iz opštih prihoda između 2007 i 2012.

Transferi bolnicama su zasnovani po broju korisnika (npr. postelja i osoblja), dok je finansiranje

primarnih zdravstvenih ustanova obezbeđeno opštinama na osnovu kapitacije.171

Oko 5 procenata

finansiranja van budžeta se finansira iz prihoda od sopstvenih izvora zdravstvenih ustanova (npr.

zdravstvenih usluga korisničkih naknada i participacije za lekove). Ostatak se finansira iz budžeta

domaćih i stranih donacija. onatorski prilozi koji se ne pojavljuju u opštem budžetu iznose 5,5 miliona €

u gotovini i procenjuje se 4,5 miliona € u naturi u 2013. Van-budžetska donatorska podrška za period

2014-2016 (uključujući podršku Vlade Luksemburga razvoju zdravstvenog informacionog sistema,

prevencije i lečenja, projekat Globalnog fonda za podršku lečenju i prevenciji TB/HIV-a kao i

snabdevanje lekova i potrošnog materijala kroz projekat "Hope") je projektovan u iznosu od 12,3 miliona

€.

6.9. Izdaci u sektoru javnog zdravstva172

su udvostručeni u realnim uslovima tokom poslednjih

pet godina. Ipak, celokupni nivo potrošnje je više ili manje konstantno ostao isti i kao procenat

BDP- a od ukupni troškova vlade, a osovo nastavlja da izdvaja sredstava ispod proseka za javni

sektor zdravstva. U 2012, VK je izdvojila 9 odsto ukupne potrošnje na zdravsto: dok potrošnja na

zdravstvo ostaje približno konstantna kao procenat B P-a u poslednjih nekoliko godina, raste od 2,5

procenata BDP-a u 2009 na 2,6 odsto u 2012 (Prikaz 6.1). Udeo u BDP-u i učešće opštih državnih

rashoda posvećenih zdravlju su niže od JIE regionalnog proseka (12 odsto opšte potrošnje vlade i 4,4

odsto BDP-a u 2012) , i EU proseka (13 odsto opšte državne potrošnje i oko 5,3 odsto B P-a u 2012).173

Izdvajanja Vlade Kosova na zdravlje su takođe ispod proseka potrošnje prijavljene od strane zemalja na

sličnim nivoima B P-a izvan regiona (Prikaz 6.2).

Prikaz 6.1. volucija javne potrošnje u

zdravstvu iz Vlade Kosova, 2007-2012

Prikaz 6.2. Javna potrošnja u zdravstvu i pri od

po glavi stanovnika, 2011

Prikaz: Kosovo BOOST v1.0 na osnovu podataka iz

MEF-a.

Izvor: SID, 2013.

Napomena: x-osa dnevnik skale.

171

Formula transfera za primarnu zdravstvenu zaštitu se zvanično zasniva na broju poseta i pruženih usluga i ima

elemente učinkovitosti ali se primenjuje isti prosečan broj poseta i usluga (i standardne cene) za sve opštine. Učinak

isplata je napravljen samo u 2009 i od tada se više ne proizvode jer podaci o specifičnim performansama ustanova su

bili nepouzdani ili nisu bili preneti ka nadležnim organima. 172

Detalji van - budžetske podrške donatora su nedovoljno dokumentovani. etaljna analiza u ovom poglavlju stoga

domaće finansiranu potrošnju tretira kao celokupnu javnu potrošnju sektora zdravstva. 173

ECA fiskalna baza podataka (FACE)

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Javni rashodi u zdravstvu (udeo u ukupnimrashodima)

Javni rashodi u zdravstvu (udeo BDP-a)

ALB ARM AZE

BLR

BIH CZE

EST

FRA

GEO

DEU

KAZ KSV KGZ LVA MKD

MDA MNE

POL ROM RUS

SRB SVK

ESP SWE CHE

TUR UKR

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1,000 100,000

Ja

vn

a p

otr

osn

ja u

zzd

zra

vst

vu

ka

o %

BD

P-a

)

BDP po glavi (trenutno SAD $)

83

6.10. Varijacije u javnoj potrošnji na regionalnom i opštinskom nivou su niske. Finansiranje

potrošnje iz sopstvenih izvora prihoda čini samo oko 7 odsto potrošnje na primarnu zaštitu u opštinama u

2012, a državna pomoć je na bazi kapitacije. Zbog toga su i razlike na regionalnom i opštinskom nivou u

potrošnji niske: koeficijent varijacije u potrošnji po glavi stanovnika na nivou opštine je 0,36 u 2012, ne

računajući Gračanicu koja je usamljeni primer (Prikaz 6.3).

6.11. Bolnička nega troši najveći deo izdataka u javnom sektoru zdravstva. Kosovski izdvaja veći

deo od ukupne potrošnje javnog zdravlja u bolnicama nego zemlje EU-a. Potrošnja u podsektoru bolnica

čini 43,7 odsto od ukupne potrošnje u javnom zdravstvu u period od 2007-2012, i 44,6 odsto ukupne od

potrošnje u javnom sektoru u 2012, u poređenju sa prosekom EU i OESR, koji su od reda ispod 30 odsto

u 2011 (Prikaz 6.4).

Prikaz 6.3. Regionalne razlike javne

potrošnje u zdravstvu po glavi stanovnika

(domaće finansirana), 2012

Prikaz 6.4. Evolucija potrošnje u javnom sektoru po

funkcionalnim kategorijama174

Izvor: Kosovo BOOST v1.0 na osnovu podataka

iz MEF-a.

Izvor: Kosovo BOOST v1.0 na osnovu podataka iz MEF-a.

6.12. Došlo je do promena u sastavu ras oda primarne zaštite i bolnički ras oda između 2 i

2 12, uz smanjenje izdvojeni sredstava utrošeni na robe i usluge (posebno medicinske zali e), i

povećanje udela potrošnje na plate i dnevnice i kapital. VK je potrošila 21,2 odsto od ukupne

potrošnje primarne zdravstvene zaštite (PZZ) i 33, odsto od bolničkih izdataka na robu i usluge u 2007.

Do 2012, ove proporcije su se smanjile za 13,2 odsto i 17,6 (Prikaz 6.5 i Prikaz 6.6), respektivno.

174

Kategorija mbulantne potrošnje obuhvata potrošnju na primarnu zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje kao i

raashode klasifikovane kao ambulantne rashoda unutar MEF sistema trezora; bolnički izdaci uključuju troškove

sekundarne zdravstvene zaštite.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Javn

i ras

ho

di u

zd

ravs

tvu

po

gla

vi s

tan

ovn

ika

(tre

nu

tno

, u E

vrim

a)

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2007 2008 2009 2010 2011 2012

Mili

on

i Ev

ra (

cen

e iz

20

07

)

vanjski pacijenti bolnicka nega

medicinski proizvodi i oprema administracija i ostalo

84

Prikaz 6.5. Javna potrošnja u primarnoj

zaštiti po ekonomskim kategorijama

Prikaz 6.6. Javna potrošnja u bolnicama po

ekonomskim kategorijama

Izvor: Kosovo BOOST v1.0 na osnovu podataka iz

MEF-a.

Izvor: Kosovo BOOST v1.0 na osnovu podataka iz MEF-

a.

6.13. elativno visok procenat zdravstvenog budžeta se izdvaja za kapitalne izdatke ali su

građevinski standardi ispod proseka. Kosovo u proseku izdvaja 11.8 odsto javnog budžeta zdravstva na

kapitalne izdatke u periodu 2007-2012 dok je prosek OESR-a 4-5 odsto. Srbija izdvaja 2,5 odsto iz javnih

potrošnje u zdravstvu u 2010 i Makedonija 4, odsto od ukupne potrošnje javnog zdravstva na kapitalne

investicije u 2011. Građevinski radovi i renoviranja preduzeta u periodu 2007 i 2009 su bila nažalost,

lošeg kvaliteta, sa novoizgrađenim objektima koji su često povezani sa neadekvatnin kanalizacionim i

vodovodnim sistemima.175

I pored toga, vrlo malo je tokom poslednjih godina investirano u kanalizacione

i vodovodne sisteme.

6.14. Potrošnja na medicinsku opremu je sada uglavnom na nivou bolnice. U 2012, 3 odsto javne

potrošnje na opremu su sprovele bolnice, uz povećanje od 5 odsto u 2007. Rashodi za specijalizovanu

medicinsku opremu na UKCK čine čak 45 odsto svih rashoda na opremi u 2011.

6.15. Udeo od potrošnje u bolnicama na plate i dnevnice je znatno povećan. Udeo od potrošnje

posvećen platama i dnevnicama na primarnom nivou je porastao sa 66,6 odsto u 2007 na 69,5 odsto u

2012; udeo troškova na plate i dnevnice je porastao još dramatičnije na nivou bolnice sa 47,5 u 2007 na

65,7 odsto od ukupne potrošnje podsektora u 2012. Ovaj rast zarada se uglavnom može pripisati

povećanju prosečnih plata.

6.16. osovo možda plaća više nego što je potrebno za farmaceutiku. Javna potrošnja na

farmaceutske proizvode i opremu čini 13,6 odsto od ukupne potrošnje javnog zdravlja u 2012 i 15,5 odsto

u proseku od ukupne potrošnje javnog zdravlja za period 2007-2012 (sa vrhom od 18,7 procenata u 2009).

akvi nivoi potrošnje su rame uz rame sa OESR prosekom, koji je redom oko 15 odsto. Međutim, u

apsolutnim uslovima po glavi stanovnika, na Kosovu je izdvaja oko 16 SAD $ u poređenju sa 110 dolara

u urskoj, koja ima prilično dobru farmaceutsku pokrivenost. Ipak, ograničena konkurencija putem javnih

tendera, mali broj usluga veleprodaje I odsustvo referentnih cena sugerišu da postoji prostor za dobijanje

bolje vrednosti za novac.

175

Projekat master plana svetske banke za mrežu zdravstvenog sistema na Kosovu, Izveštaj sa podacima, 2009.

66.6 69.5

21.2 13.1

5.1 12.9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2012

kapitalnirashodi

Subvencije itransferi

Opštinskirashodi/Režije

Robe i usluge

Plate idnevnice

47.5

65.7

33.8

17.6

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2007 2012

kapitalni rashodi

Subvencije itransferi

Opštinskirashodi/Režije

Robe i usluge

Plate i dnevnice

85

6.17. Lekovi iz oblasti onkologije obu vataju najveća izdvajanja farmaceutskog budžeta javnog

sektora iako samo oko 1.500 pacijenata koristi ovu vrstu tretmana svake godine. ekovi iz

onkologije čine oko polovinu povećanja potrošnje na farmaceutske prozivode između 2007 i 2012.

Lekovi za bolesti kancera su takođe najveća kategorija proizvoda u budžetu 2013, uz uz visoku raspodelu

sredstava u odnosu na potrošnju za hemodijalizu, vakcine i insulin sve zajedno.176

6.18. V je nedavno pojačala svoje napore na racionalizaciji farmaceutske nabavke, posebno sa

mnogo aktivnijim upravljanjem pozitivne liste lekova. Ministarstvo zdravlja (MZ) je takođe razvilo

protokole i kliničke smernice za uspostavljanje i standardizovanje kriterijuma za izbor i korišćenje

lekova za lečenje određeni bolesti ili obavljanje date zdravstvene procedure. MZ je nedavno (u

aprilu 2013) ažuriralo svoju klasifikaciju lekova i medicinskih potrošnih dobara (kao što gaze i zavoji,

ortopedski i materijal za dijalizu) po kategorijama uticaja na osnovu vitalnog, esencijalnog, potrebnog“ i

ABC” sistema.177

Ipak, potrebno je da se uradi mnogo više da se poboljša proces za definisanje liste

“esencijalnih lekova” i smernica koje tek treba da budu izrađene. renutno nema administrativnog

uputstva za cene lekova. U odsustvu zrelog i funkcionalnog zdravstvenog informacionog sistema178

,

sposobnost vlasti da pažljivo prate transakcije (primere izdavanja recepata i izdavanje lekova u

apotekama) i da intervenišu kako bi obuzdali prekomerno izdavanje lekova i/ili politike zaobilaženja

generičkih zamena je veoma ograničena.

E. EFIKASNOST IZDATAKA U ZDRAVSTVU

6.19. Fizički pristup objektima izgleda da nije

veliki problem na Kosovu. Od 2008, 80 odsto

stanovništva je imalo pristupa nekom nivou primarne

zaštite u roku od 10 minuta, preko 0 odsto

stanovništva je imalo pristup u roku od 45 minuta do

sekundarne jedinice koronarne zaštite i odeljenja

neonatologije i pulmologije.

6.20. Na sveobuhvatnom nivou, kapacitet

kreveta je na zadovoljavajućem nivou, sa 223.9

bolničkih kreveta na 100,000 stanovnika na Kosovu u

2011, u poredenju sa EU prosekom od 539.9 kreveta

na 100,000, i 251.7 bolničkih kreveta na 100,000

stanovnika u Turskoj.179

Postoji međutim, velika

razlika u broju kreveta u bolnicama u različitim

oblastima pokrivenosti, sa recimo šest puta više

kreveta u Prizrenu od bolnice u Uroševcu (Prikaz 6.7).180

6.21. Postoji deficit zdravstveni radnika širom zemlje. Bilo je 1.2 lekara i 3,5 medicinskih sestara

na 1.000 stanovnika na Kosovu u 2011, što je niska stopa u poređenju sa prosekom od 3,5 doktora i 8,3

medicinskih sestara u zemljama EU. Nivoi medicinskih kadrova su takođe niži u svim regionima i

opštinama (Prikaz 6.8 i Prikaz 6.9 ) nego u drugim zemljama Jugoistočne Evrope.

176

Podaci MZ-a i procene budžeta. 177

BC analiza klasifikuje lekove od najviše do najmanje skupih, lekovi kategorije su najskuplji. 178

Zdravstveni informacioni sistem je trenutno u pilot fazi i pilot implementacija se očekuje da počne u 2014 u

Prištini i Prizrenu. 179

NIJZK, 2013 i SZO HFA-DB. 180 Veoma mali broj kreveta u Vučitrnu, Mitrovici i Uroševcu sam po sebi predlaže da je potrebna reorganizacija i/ili

spajanje sa većim bolnicama ali ove opcije treba uzeti u obzir zajedno sa potencijalnim uticajem na vreme pristupa.

Prikaz 6.7. Broj kreveta u bolnicama na

100,000 u oblasti pokrivenosti

Izvor: Kosovska agencija za statistiku.

00.5

11.5

22.5

33.5

44.5

5

86

6.22. Iako su opali u poslednjih nekoliko godina, ne-medicinsko osoblje i dalje je prekobrojno.

Ne- medicinsko osoblje u regionalnim bolnicama iznosilo je oko 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih u

2012 u poređenju sa 40 procenata u 2009. o je visok procenat u poređenju sa mnogim EU zemljama, kao

kao što je Velika Britanija, gde je udeo ne-medicinskih radnika negde oko 13 odsto.

Prikaz 6.8. Lekari na 1,000 stanovnika, 2011 Prikaz 6.9. Sestre na 1,000 stanovnika, 2011

Izvor: NIJZK, HFA-DB (SZO). Izvor: NIJZK, HFA-DB (SZO).

6.23. tope iskorišćenosti ustanova Primarne zdravstvene zaštite (PZZ) su niske uz zabeležene

varijacije nivoa opština i znatne među-institucionalne razlike u produktivnosti PZZ. Bilo je u

proseku 2,4 poseta po stanovniku i 18.2 poseta po lekaru dnevno u 2012, dok je bilo 1,9 poseta po

stanovniku i prosečnih 1 ,4 poseta po lekaru dnevno u 2006. Poređenja radi, među zemljama jugoistočne

Evrope, samo lbanija beleži niže stope poseta (2.2 poste po glavi stanovnika u 2011). EU prosek je 7

poseta po stanovniku i Turske je 8,2 posete po stanovniku ali s obziromna demografski profil Kosova (i

veliki udeo omladine), jaz se može opravdati (prikaz 6.10). Dok su razlike na regionalnom nivou

ograničene, razlika u stopama iskorišćenja ustanova primarne zdravstvene zaštite je značajna na nivou

opština. Broj poseta po lekaru dnevno varira između niskog 2,9 u opštini Podujevo ili 61,6 u Ranilugu u

2012.181

Skoro da virtuelno ne postoje razlike u distribuciji medicinskog osoblja. Razlike u

demografskim profilima opština samo delimično imaju uticaja na varijacije na nivou opština u upotrebi i

produktivnosti, implicirajući da postoji prostor za poboljšanje efikasnosti (Prikaz 6.11).

181

2006 i 2012 podaci dobijeni iz Agencije za statistiku i MZ-a sa podacima na osnovu obračuna od 250 radnih dana

po godini i po lekaru.

1.15

3.46

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

3.48

8.36

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

87

Prikaz 6.10. Posete primarne zdravstvene

zaštite po glavi, 2011

Prikaz 6.11. Posete primarne zdravstvene zaštite

/BP/ Danu i profilu stanovništva

Izvor: HFA-DB (SZO), Kosovska agencija za

statistiku, Napomena: Srbija podaci iz 2010.

Izvor: MZ, Nacionalna agencija za statistiku.

6.24. Razlike u produktivnosti su takođe

zajedničke na nivou bolnice gde niske

zauzetosti stope odražavaju niske stope

iskorišćenosti. Stope iskorišćenosti bolničke

nege, merene u vidu broja plaćenih participacija u

bolnicama su niske. Bilo je u proseku u celoj

zemlji samo 9,6 priznanica za placenu

participaciju na 100 stanovnika u 2012 (sa

prosekom EU na 17,9). Prosečna dnevna stopa

zauzetosti kreveta u regionalnim bolnicama

Kosova bila je 54 odsto u 2012; Popunjenost

kapaciteta UKCK bila je viša sa 65,2 odsto.

Prosečna dužina boravka (5,4 dana u 2012 na

Kosovu u odnosu na prosek EU od 9,1 dana u

2011) i razlikje u pokazateljima produktivnosti,

kao što je broj otpuštenih pacijenata po lekaru

preko bolnice sugeriše obim neefikasnosti u

nekim ustanovama (Prikaz 6.12).

F. POTROŠNJA U ZDRAVSTVU I FINANSIJSKA ZAŠTITA

6.25. Javni zdravstveni izdaci čine samo oko 6 odsto ukupni zdravstveni izdataka jer je

učešće plaćanja iz svoji izvora relativno visoko. Privatna potrošnja, tipično u formi plaćanja iz svojih

izvora (ISI) u trenutku dobijenih usluga, doprinosi sa procenjenih182

40 odsto (38 odsto u 2011 da budemo

precizni) od ukupne potrošnje u sektoru. Ovaj udeo privatnih izdataka je u liniji sa zemljama jugoistočne

Evrope ali visok u poređenju sa prosekom u EU: u 2011, platni udeo u JIE zemljama iz ISI-ja u ukupnoj

182

Procene na osnovu podataka iz ankete o potrošnji domaćinstava.

2.15 2.48

5.3

6.1

6.98

8.1 8.2

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

Deqan

Dragas Ferizaj

Kosovo

Polje

Gjakova Gjilan

Glogovac

Gračanica

Hani i Elezit

Istog

Kamenica Kaqanik

Klina

Kllokot

Lipjan

Malisheva

Mamusha

Novo Brdo

Partes

Podujevo

Ranilug

Shterpce Shtime

R² = 0.3507

0

10

20

30

40

50

60

70

5.0 10.0 15.0 20.0 25.0

PZ

Z p

ose

te p

o l

ek

aru

po

da

nu

Udeo stanovnika iznad 60 godina starosti

Prikaz 6.12. Broj otpuštenih pacijenata po

doktoru u Regionalnim bolnicama i UKCK, 2012

Izvor: Kosovska agencija za statistiku.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

88

zdravstvenoj potrošnji je bio 3 ,2 odsto u proseku i značajno veći od 16,1 odsto udela u Turskoj i 16,2

odsto udela u proseku u EU.183

6.26. osovo ne štiti svoje građane od finansijski troškova plaćanja iz nji ovi izvora ( ) za

zdravstvo prema podacima smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Finansijska zaštita se

obično meri u smislu plaćanja ISI u odnosu na budžetski prag domaćinstva. Ukoliko zdravstvene

potrošnje iz džepa prelazi određeni prag ukupnog domaćinstva ili ukupne neprehrambene potrošnje, onda

se smatra katastrofalnom”. Potrošnja na zdravstvo dovoljno veliko da domaćinstvo pređe liniju

siromaštva se smatra da osiromašuje“. Kosovo ne ispunjava kriterijum SZO za finansijsku zaštitu, jer

njegov udeo ISI plaćanja u ukupnoj zdravstvenoj potrošnji prelazi preporučenu gornju granicu od 15-20

odsto.

6.27. ISI zdravstvena potrošnja po glavi stanovnika je nominalno neznatno porasla ali je ostala

približno konstantna u realnim uslovima u poslednji nekoliko godina. U 2009, svaki od stanovnika

je izdvojio po 29,4 € u proseku po zdravstvenim uslugama u odnosu na 31,2 € u 2011. Ispravkom zbog

inflacije (koristeći IPC), to dovodi do blagog smanjenja potrošnje sa nivoa iz 2011 ekvivalentno 2 .1 € u

stalnim cenama iz 2009.

6.28. Najveći deo ISI uplata pokriva troškove za farmaceutske proizvode i ostale medicinske

potrepštine. Udeo izdataka iz svojih izvora za lekove je bio u visini od 67 odsto ukupne ISI potrošnje u

2008; bio je čak i veći u 2011 i dostigao 85 odsto od ukupne ISI potrošnje.184

6.29. Bogatiji troše više iz svoji izvora na

zdravlje od siromašniji . U 2011, pojedinci iz

najbogatije petine izdvajaju u proseku 74,9 € u

odnosu na 10,7 € koliko izdvajaju pojedinci iz

najsiromašnije petine (Prikaz 6.13). Pojedinci ispod

linije siromaštva izdvajaju oko 20 € u proseku na

zdravlje iz svog džepa u 2011 u poređenju sa 37 €

za pojedince iznad linije siromaštva.

6.30. Plaćanja iz svoji izvora su umereno

progresivna ali se to može odraziti na ionako

ograničena sledovanja od siromašni . Kakvani

Indeks meri progresivnost finansiranja kao razliku

između indeksa koncentracije i bruto potrošnje Gini

koeficijenta. Kakvani indeks za ISI plaćanja bio je

efektivno na nuli u 2009, što pokazuje da je ISI

potrošnja jednako raspoređene na svim nivoima

prihoda. U 2011, međutim, Kakvani indeks iznosio

je oko 0,1, što ukazuje da su bogati izdvojili nešto

veći deo svog prihoda na ISI plaćanja za zdravlje

nego siromašni. ISI isplate čine 4,3 odsto ukupne potrošnje najviše Petina a ipak samo 2,6 odsto od

ukupne potrošnje najniže petine ( abele 6.1 i 6.2). o može da znači da siromašni imaju manje pristupa

zdravstvu.

183

HFA-DB (SZO). 184

APD procene.

Prikaz 6.13. Prosečna godišnja ISI zdravstvena

potrošnja po glavi po petinama korisnika, 2009

i 2011

Izvor: Kosovo APD 2009 i 2011.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

P 1(najniža)

P 2 P 3 P 4 P 5(najviša)

Pro

sek

po

gla

vi O

OP

ras

ho

di u

zd

ravs

tvu

2009 2011

89

Tabela 6.1. Progresivnost plaćanja Potrošnja po glavi

petine

2009 2011

P 1 (najniža) 6.5 6.9

P 2 10.5 11.0

P 3 16.6 15.2

P 4 18.3 18.8

P 5 (najviša) 48.1 48.1

Inkeds koncentracije 0.340*

*

0.384*

*

Kakvani indeks 0.028 0.096*

*

Izvor: Procene autora upotrebom ADePT i APD

podataka iz 2009 i 2011.

Napomena: *Indeks je značajan na 5%; ** indeks je

značajan na 1%.

Tabela 6.2. ISI uplate kao deo ukupne

potrošnje Potrošnja po glavi

petine

2009 2011

P 1 (najniža) 4.0 2.6

P 2 3.7 2.8

P 3 4.2 3.0

P 4 3.4 2.8

P 5 (najviša) 4.4 4.3

Ukupno 4.0 3.4

Izvor: Procene autora upotrebom ADePT i APD

podataka iz 2009 i 2011.

6.31. Posledične incidente potrošnje su ostale relativno stabilne između 2 9 i 2 11 i bile su češće

među siromašnima. U 2009, 11,5 odsto domaćinstava premašilo je prag od 10 odsto od ukupne

potrošnje domaćinstva na izdatke zbog zdravlja u poređenju sa 7,3 odsto domaćinstava u 2011. ko

poredimo sa neprehrambenom potrošnjom , njen udeo je bio 25,3 odsto u 2009, i ostao je isti i u 2011

( abela 6.3). Indeks koncentracije pokazuje koliko je koncentrisana katastrofična potrošnja bila između

različitih grupa bogatstva. U 2009, katastrofična plaćanja kao udeo u ukupnoj potrošnji domaćinstva su

češće među najsiromašnijima ali u 2011 ne srazmerno plaćanje kao udeo u ukupnoj potrošnji domaćinstva

postaje češće i među bogatijim grupama. Kao udeo neprehrambene potrošnje međutim, katastrofične

isplate su generalno više koncentrisane među siromašnima u 2009 i 2011 (Tabela 6.4).

Tabela 6.3. Incidence i intezitet posledičnih ISI uplata u zdravstvu, 2009 i 2011 Procentni udeo ukupne potrošnje domaćinstava

5% 10% 15% 25% 30% 40%

2009 Broj članova 26.6 11.5 6.3 1.5 1.1 0.3

Indeks koncentracije 0.013 -0.060 -0.105* -0.105 -0.129 -0.189

2011 Broj članova 19 7.3 3.1 1.0 0.7 0.4

Indeks koncentracije 0.097** 0.116* -0.012 0.090 0.141 0.322

Procentni udeo nepre rambene potrošnje

5% 10% 15% 25% 30% 40%

2009 Broj članova 40.4 25.3 16.9 7.3 4.9 2.8

Indeks koncentracije 0.005 -0.054* -0.107** -0.221** -0.221** -0.216**

2011 Broj članova 38.9 25.3 15.8 7.7 6.0 3.2

Indeks koncentracije 0.019 -0.033 -0.086** -0.180** -0.236** -0.233**

Izvor: Procene autora upotrebom Adept i APD podataka.

Napomena: *IK je značajan na 5 %; **IK je značajan na 1%.

90

Tabela 6.4. Incidence katastrofični uplata upotrebom udela od 40 odsto nepre rambene potrošnje Potrošnja po glavi u petinama 2009 2011

P 1 (najniža) 5.0 5.8

P 2 2.1 4.2

P 3 3.3 3.1

P 4 1.8 1.6

P 5 (najviša) 1.7 2.3

Ukupno 2.8 3.4

Indeks koncentracije -0.216** -0.233**

Izvor: Procene autora upotrebom ADePT i podataka sa Kosova 2009 i 2011 APD podataka.

Napomena: * IK je značajan na 5 %; **IK je značajan na 1%.

6.32. zdaci za zdravlje osiromašuju određeni broj domaćinstava. U 2011, 29,7 odsto stanovništva

je ispod linije siromaštva u poređenju sa 34,5 odsto u 2009. Međutim, ako se posmatraju troškovi u

zdravstvu kao suštinski i prag siromaštva se shodno tome prilagodi, onda se prag siromaštva povećava na

31,3 procenata u 2011 i 37,7 odsto u 2009. Ovo ukazuje da se oko 2 odsto stanovništva u 2011 ne računa

kao da živi u siromaštvu ali bi se zapravo trebali smatrati siromašnim ako su uzmemo u obzir plaćanja za

zdravlje. Ovo predstavlja porast od 7 odsto u stopi siromaštva za 2011. I u 2009 i 2011, procenjeni jaz

siromaštva povećan je za oko 10 odsto, kada je uzeto u obzir plaćanje zdravlja. Kada se ova izdvajanja za

zdravstvo dodaju neprehrambenim izdacima, normalizovano srednje pozitivan jaz povećan je za oko 1

odsto - sa 32,6 odsto na 32,9 odsto u 2009, a za 2,8 odsto u 2011 – od 25,1 odsto do 25,9 odsto do 2011

(Tabela 6.5). Ovo sugeriše da rast jaza siromaštva nastaje uglavnom zbog više domaćinstava koje su

dovedena na nivo siromaštva, a ne na produbljivanje siromaštva već siromašnih.

Tabela 6.5. Uticaj plaćanja iz svojih izvora na potrošnju u zdravstvu, 2009 i 2011

Bruto plaćanje u

zdravstvu

eto plaćanje u

zdravstvu

Prome

na

%

promene

2009 Broj osoba u siromaštvu 34.5 37.7 3.1 8.9%

Jaz siromaštva 50.8 55.8 5.0 9.9%

ormalizovan jaz siromaštva 11.3 12.4 1.1 9.9%

Normalni to jest pozitivan jaz

siromaštva 32.6 32.9 0.3 0.9%

2011 Broj osoba u siromaštvu 29.7 31.3 2.1 7.0%

Jaz siromaštva 46.2 50.9 4.6 10.1%

ormalizovan jaz siromaštva 7.4 8.1 0.7 10.1%

Normalni to jest pozitivan jaz

siromaštva 25.1 25.9 0.7 2.8%

Izvor: Procene autora upotrebom APD podataka iz 2009 i 2011.

6.33. Domaćinstva srednje klase su najugroženija zbog zdravstveni troškova. ok su zdravstvena

izdvajanja najveća na višim vrednostima ukupne potrošnje, upravo domaćinstva iz srednje klase su

dovedena ispod linije siromaštva kao rezultat zdravstvenih plaćanja. Situacija se neznatno pogoršala

tokom vremena (Prikaz 6.14).185

185

Za svako domaćinstvo, vertikalna linija (ili “obojena kriva”) pokazuje do koje mere uplate u zdravstvu smanjuju

potrošnju.

91

Prikaz 6.14. Grafički prikaz potrošnje po glavi bruto i neto ISI plaćanja, 2009 i 2011 2009 2011

Izvor: Kosovo APD 2009 i 2011.

G. FISKALNI UTICAJ RFORME ZDRAVSTVA: FOKUS NA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

6.34. Vlasti su nedavno izradile i usvojile novi Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO) koji bi

kad god stupi na snagu, obezbedio zakonsku osnovu za stvaranje šeme socijalnog osiguranja i

odgovarajućeg Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO). Očekuje se da šema podigne dodatne prihode

za zdravstveni sektor i povećanje finansijske zaštite (posebno za nanajranjivije) kroz ujedinjavanje rizika.

o bi se finansiralo kombinacijom poreskih prihoda od plata i paušalnih premija od građana. Pokrivenost

će biti obavezna, sa kaznama za one koji ne doprinose, mada bi domaćinstva koja primaju socijalnu

pomoć (vidi poglavlje socijalne zaštite) i druge siromašne grupe trebale da budu izuzete od premija i

participacije. Početni paket beneficija će uključivati pružanje lekova i medicinskih potrošnih dobara kroz

ambulantno izdavanje lekova.

6.35. a predloženim tarifama premija, projekcije ukazuju da će zdravstveno osiguranje

prikupiti dodatni 2 miliona € pri oda za zdravstveni sektor. Nacrt ZZO predviđa stopu doprinosa

formalnog sektora od 7 odsto koja bi se sprovodila i za javni sektor i P V - registrovana preduzeća.186

o će biti jednako plaćeno od strane zaposlenog i poslodavca. Svi članovi domaćinstva sa najmanje

jednim radnikom u formalnom sektoru će biti finansirani kroz doprinose formalno zaposlenog. Ostala

domaćinstva bi trebalo da plate proporcionalnu premiju od 3.50 € mesečno po pojedincu, za one koji nisu

oslobođeni te obaveze. ok su prihodi od poreskog doprinosa na plate relativno sigurni, ukupni

prikupljeni prihodi će zavisiti od stope prikupljanja među korisnicma koji plaćaju paušalni iznos u

neformalnom sektoru koji može da se poveća tokom vremena. Pod pretpostavkom da stopa prikupljanja

među korisnicima koji plaćaju paušalni iznos počinje od stope na oko 40 odsto, model pripremljen po

projektu Svetske banke pokazuje da na ovim nivoima premija (osnovni scenario), bruto prihodi bi iznosili

91 miliona €, ali naknade u budžet za izuzeća i doprinosi od poslodavaca u javnom sektoru od 25 miliona

€ (kako bi se osiguralo da ZZO ne dovodi do povećanja fiskalnog deficita187

) će smanjiti neto prihode na

186

Sa godišnjim prometom od preko 50,000 €. 187

o jest, ZZO je dizajniran da bude fiskalno neutralan tako da svaka nova potrošnja bude uparena sa novim

prihodima. Jedan od rizika je da potrošnja u drugim sektorima, kao što su obrazovanje, mora biti smanjena zbog

finansiranja novih doprinosa za zdravstveno osiguranje. U sektoru kao što su obrazovanje, gde se 0 odsto potrošnje

svodi na plate, finansiranje doprinosa od poslodavca u visini od 3,5 odsto bi značilo smanjenje od 14,3 odsto od

potrošnje van platnih izdataka (na osnovu cifara iz 2012). o ne bi mogli priuštiti u vreme kada postoji hitna potreba

da se proširi predškolsko obrazovanje (videti poglavlje o obrazovanju). akle, veom je važno da se pronađe

mehanizam da se osigura da premije javne potrošnje za zdravlje ne potiskuju ostale izdatke.

0

2

4

6

8

Co

nsu

mp

tio

n a

s m

ultip

le o

f P

L

0 .2 .4 .6 .8 1

Cumulative proportion of population, ranked from poorest to richest

pre-OOP consumption

post-OOP consumption

0

1

2

3

4

5

Co

nsu

mp

tio

n a

s m

ultip

le o

f P

L

0 .2 .4 .6 .8 1

Cumulative proportion of population, ranked from poorest to richest

pre-OOP consumption

post-OOP consumption

92

66 miliona €188

ili 1.3 odsto BDP-a (Prikaz 6.15). lternativni scenario pretpostavlja formalnu premiju

sektora od 5 odsto, sporiju apsorpciju za paušalne doprinose i povećane olakšice. eto prihod po ovom

scenariju je projektovan na 45 miliona €, ili 0,9 odsto B P-a. Oba slučaja obezbeduju značajna dodatna

sredstva za sektor zdravstva, sa povećanjem od oko 50 odsto ispod osnovne linije ili 35 odsto po

alternativnom scenariju. Sposobnost FZO da ovo sprovedu i da se vidi da mudro koriste ove resurse će

biti najvažniji faktor za uspeh šeme.

6.36. Nova korist od dobijanja usluga van ustanova bi trebalo da bude prvi znak postignutog

napretka pod ZZO. Kao što je prikazano ranije, troškovi iz džepa mogu biti veliki - i ponekad

katastrofalni - za domaćinstva. Pored toga, postoje dokazi da siromašna domaćinstva manje troše na

lekove, zbog drugih individualnih i društvenih troškova. Veruje se da je ambulantno davanje lekova kao

beneficija administrativno ostvarljivo u kratkom vremenskom periodu, kao i veoma vidljiva pomoć

siromašnima. Teško je proceniti troškove, jer (i dok korisnici trenutno troše oko 30 miliona € godišnje iz

ISI za farmaceutske proizvode, to će verovatno porasti kada se cena smanji nakon uvođenja beneficije;

(ii) MZ može da odluči da uvede ovu pogodnost postepeno pre nego za sve obuhvaćene farmaceutske

proizvode odjednom da obezbedimo da sistem dobro funkcioniše; (ii) centralizovana nabavka mogla bi da

dovede do uštede u poređenju sa privatnim sektorom, uključujući i povećano korišćenje generičkih

lekova. Eventualni troškovi će na kraju zavisiti od lekova koje pokriva, ponašanja potrošača (cena

elastičnosti), a stopa ko - plaćanja (preuzeta, u modelu da iznosi 10 odsto). Prema osnovnom scenariju,

tekući troškovi“ tokom prve godine šeme su projektovani da budu: 7,2 miliona € da izgrade i rezervni

fond189

; 1.2 miliona € za administraciju; 25,3 miliona € za nadoknadu budžetu kako bi osigurali da ZZO

ne istiskuje potrošnju ka drugim oblastima ili povećanje fiskalnog deficita. Biće odvojeno 63, miliona €

za povećane izdatke u zdravstvenom sistemu, uključujući novo ambulantno izdavanje lekova kao

beneficija (Prikaz 6.16). Po konzervativnijem alternativnom scenariju, sa nižim premijama i bržim

nagomilavanjem rezervnih fondova, bilo bi 34 miliona € za dodatnu potrošnju u zdravstvenoj zaštiti.

odatni prihodi po osnovnom scenariju bi doneli zdravstvenu potrošnju na Kosovu do 4 procenta BDP-a,

što je bliže EU proseku (4,4 odsto) i proseku JIE zemljama (5,3 odsto).

Prikaz 6.15. Scenario prihoda tokom prve

godine, Mil € .

Prikaz 6.16. Uticaj potrošnje tokom prve

godine, Mil €.

Izvor: kalkulacije osoblja Svetske banke. Izvor: Kalkulacije osoblja Svetske banke.

188

U konstantnim uslovima iz 2012. 189

Eventualna veličina rezervnog fonda trebalo bi da bude u vrednosti tri i šest meseci potrošnje. Međutim, osnovni

scenario pretpostavlja da se rezervni fond izgrađuje u periodu od pet godina da dostigne 41,2 miliona € ili blizu

vrednosti od projektovanih rashoda za pet meseci u petoj godini. Jasno je da uz promene u potrošnji, potreban

rezervni fond isto tako treba promeniti. Simulacija pretpostavlja da se rezerve izgrade u periodu od tri godine.

7.7 16.9

17.6 12.2

17.6 12.2

42.2 29.0

12.4

5.5

0

20

40

60

80

100

120

Osnova Simulacija

Ostatakstanovništva

PDV sektor

Javni sektor-zaposleni

Javni sektor-poslodavac

Izuzeca

18 12

8 17

7.2 9

34

6

30

30

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Osnova Simulacija

Beneficijeambulantnihpacijenata

Osnaženjekvaliteta

Administracija

Rezervni fond

93

6.37. Pri odi od premija zdravstvenog osiguranja će se povećati tokom vremena ako se doprinosi

iz neformalnog sektora povećaju. Po osnovnom scenariju, ukupni neto prihodi190

će se povećati do 72

miliona € u prvoj godini prikupljanja (pretpostavlja se da je to 2015) do nešto preko 100 miliona € do

četvrte godine (2018) (Prikaz 6.17), ako napori da se poveća doprinos iz neformalnog sektora budu

uspešni. Oko dve trećine ovog rasta bi trebalo da dođe od paušalnih korisnika uz uzimanje stope

povećanja sa 40 odsto u prvoj godini na blizu 100 odsto posle pet godina. Većina preostalih povećanja je

projektovana da dođe iz povećanih doprinosa iz formalnog sektora kao i povećanja radne snage. Povećani

prihod će omogućiti veću potrošnju, prvo verovatno na beneficijama ambulantnog izdavanja lekova a

zatim u drugim područjima u razlicitim sektorima unutar zdravstvenog sistema (Prikaz 6.18).

Okvir 6.1. Modeliranje uticaja Zakona o zdravstvenom osiguranju

Svetska banka je razvila model sa podesivim parametrima da bi bolje razumeli uticaj ZZO-a na prihode i rashode

u različitim scenarijima. Osnovni scenario koristi parametre u predloženom zakonu kako su i podneti Parlamentu.

Oni uključuju: (i) stopa doprinosa iz formalnog sektora od 7 procenata bruto zarada (potpuna usaglašenost se

očekuje - 40 odsto javnog sektora), podeljena ravnomerno između poslodavca i zaposlenog; (ii) 3,50 € linearnog

doprinosa mesečno za sve ostale pojedince koji nisu oslobođeni ove obaveze: napori će biti uloženi da se izvrši

lakše plaćanje ako je moguće kroz poreske uprave i poslovne filijale banaka; i (iii) olakšice za one primaoce

socijalne pomoći (vidi poglavlje socijalna zaštita), štićenici države kao što su siročad i zatvorenici, kao i nekoliko

drugih grupa - uključujući penzionere i ratne veterane - ako oni mogu da dokažu da su “siromašni” (Potrebno je

utvrditi definiciju podzakonskim aktima). Druge osnovne pretpostavke obuhvataju: (i) godišnji rast stanovništva

od 0,9 odsto (u skladu sa prognozom Svetske banke iz 2012); (ii) ekonomski rast od 4.5-5 odsto godišnje,

inflacija od 1,5 odsto godišnje; (iii) konzervativni rast plata koji se procenjuje jadnakim inflaciji plus polovini

ekonomskog rasta; i (iv) zaposlenost u javnom sektoru ostaje stabilna ali zaposlenost u privatnom sektoru raste u

skladu sa radno sposobnim stanovništvom tako da stopa učešća radne snage ostaje konstantna.

Prikaz 6.17. Neto izvori prihoda zdravstvenog

osiguranja, Mil €. Osnovna procena

Prikaz 6.18. Neto potrošnja zdravstvenog

osiguranja, Mil €. Osnovna procena

Izvor: Kalkulacije osblja Svetske banke. Izvor: Kalkulacije osoblja Svetske banke.

6.38. Uprkos riziku šeme za zdravstveno osiguranje povezanog sa potencijalnim izvlačenjem

sredstava sigurno da postoje rizici u sprovođenju ZZO-a. Prvo, zdravstveno osiguranje će

190 eto nadoknada za poslodavca nakon izuzeća i doprinosa u javnom sektoru.

0

20

40

60

80

100

120

2016 2017 2018 2019Plaćanje linearne stope premijePDV sektorJavni sektor-poslodavac

0

20

40

60

80

100

120

2016 2017 2018 2019Novi rashodi u zdravstvu

Administracija

Prikupljanje rezervnog fonda

94

predstavljati efektivno povećanje radnog poreza za radnike u formalnom sektoru. eto doprinosi su

projektovani na 1,3 odsto BDP-a, od kojih je 1,1 odsto iz formalnog sektora. To se poredi sa 1,8 odsto

prikupljenih od poreza na dohodak fizičkih lica i druge kategorije penzijskog doprinosa u 2012 (0,6 i 1,2

odsto, respektivno). Stopa doprinosa od 7 odsto bi povećala prikupljanje preza od preko 60 odsto. Kao što

je rečeno u poglavlju o prihodima, cene za socijalno osiguranje na Kosovu su niže nego u susednim

zemljama.191

Zdravstveno osiguranje predstavlja jedan od načina da se poveća ubiranje ovih sredstava.

Ipak to bi predstavljalo veliki porast na formalnom tržištu rada da apsorbuje u zemlji sa najvišim stopama

nezaposlenosti u regionu.192

Drugo, stopa obavezivanja među paušalnim korisnicima može biti niža od

očekivanog. Od korisnika koji plaćaju linearno određeni iznos se očekuje da doprinesu sa 12,4 miliona €

ili 17 odsto ukupnog neto ubirana pod osnovnom scenariju. Treće, iskustvo sa sektorom socijalne zaštite

ukazuje na to da mogu postojati politički pritisci da se povećaju izuzetci, posebno za ratne veterane i

druge grupe koje nisu nužno siromašne. Četvrto, iako FZO-u nije dozvoljeno da pokrenu svoje oblasti,

zdravstvene ustanove mogu da zaostaju (kao što se desilo u nekoliko susednih zemalja) u odsustvu

dobrog kapaciteta za upravljanje i fleksibilnosti nad troškovima rada. Peto, vlasti mogu preterano obećati

razne beneficije, što dovodi do razočarenja u šemu. Šesto, beneficije od šeme mogu biti ili podjednako

važne, mogu se smatrati slabo psovedenim što dovodi do negativnog stava javnosti ka šemi i

obeshrabrivanju daljeg doprinosa.

6.39. Međutim, vlasti mogu da odgovore na ove izazove i zaista su već preduzeli korake da ublaže

neke od ovih rizika. o će biti od suštinske važnosti da se koristi od zdravstvenog osiguranja dobro

implementiraju i budu vidljive. o će povećati stopu ubiraja paušalnih doprinosa i smanjiti neusklađenost

između radnika u formalnom sektoru. Sa tim u vidu, ako je šema uspešna, neformalno zaposleni mogu da

ohrabre svoje poslodavce da ih formalno registruju. Uspešna realizacija će takođe povećati javnu podršku

šemi i povećati poreski moral“ - to jest, dobrovoljno plaćanje poreza (videti poglavlje o oporezivanju).

Vlasti izgleda već preduzimaju konzervativan pristup beneficijama iz obećane šeme, fokusirajući se na

pokretanje vidljivih i administrativno izvodljivih vanbolničkih lekova i beneficija za siromašne, koje se

mogu proširiti ili ugovoriti da odgovaraju dostupnim prihodima uz relativnu elastičnost.

6.40. oristi od zdravstvenog osiguranja takođe mogu da opstane sa nižom stopom premija u

formalnom sektoru i niskom stopom prihvatanja među paušalnim korisnicima. Simulacije pokazuju

da bi šema zdravstvenog osiguranja obezbedila dodatna sredstva za sektor zdravstva, čak i ako premija u

formalnom sektoru trebalo da se postavi na 5 odsto i stope paušalnog plaćanja dostignu samo 40 odsto do

201 . Prema ovom niskom scenariju, neto prihodi su i dalje projektovani da dostignu 55 miliona €

godišnje (u poređenju sa više od € 100 miliona u okviru osnovnog scnarija) (Prikaz 6.19). Ovaj scenario

bi i dalje omogućio ambulantno pružanje beneficija sa lekovima i nekim dodatnim unapređenjem

kvaliteta u ostatku zdravstvenog sistema (mada manje nego u osnovnom scenariju) (Prikaz 6.20).

6.41. FZO ne bi mogao da pokrije deficit, pomažući da se obezbedi fiskalna održivost. ZZO sadrži

čvrstu fiskalnu kontrolu nad FZO, uključujući odredbe za uspostavljanje rezervnog fonda i obezbediti da

potrošnja ostane u okviru prihoda. Izdaci kroz FZO biće određeni svake godine kao deo budžetskog

191

Stope Socijalnog osiguranja na Kosovu su 10 odsto uz kombinovano plaćanje doprinosa od poslodavca i

zaposlenog (samo za penzije). Crna Gora ima slične stope, dok ostale zemlje prikupljaju između 1 i 27 odsto (ne

računajući BiH). edavna studija (predstojeća, Khwaja i Iyer) ukazuje na to da mnoge zemlje u regionu već

ugrožavaju rast usled prekomernog oporezivanja formalne ekonomije. 192 edavna studija (predstojeća, Khwaja i Iyer) sugeriše da, dok bi cela privreda na Kosovu mogla da podrži

dodatno oporezivanje, mali broj postojećih poreskih obveznika već je prekomerno oporezovan. Stoga će biti važno

da se osigura da su zdravstvene premije široko zasnovane koliko je to moguće. Koettl i Veber (2012) su utvrdili da

10 odsto povećanja u oporezivanju rada dovelo do povećanja neformalnog sektora od između 0, i 1,6 odsto, sa

nižim primanjima koja su više pogođena među novim članicama EU i za Kosovo nije verovatno da će biti drugačije

u tom smislu. akle, preveliki početni šok kada počne uvođenja poreza može imati negativne uticaje na tržištu rada.

95

procesa. Da bi se obezbedio dugoročni finansijski integritet FZO-a, izuzeci treba da bude strogo

ograničeni jedino na siromašne.

Prikaz 6.19. Neto izvori prihoda zdravstvenog

osiguranja, Mil €. Niski scenario

Prikaz 6.20. eto potrošnja zdravstvenog

osiguranja, Mil €. iski scenario

Izvor: Kalkulacije osoblja Svetske banke. Izvor: Kalkulacije osoblja Svetske banke.

H. PREPORUKE

6.42. Iako je bilo nekih poboljšanja u poslednjih nekoliko godina i dalje postoje mnogi potencijalni

dobici u efikasnosti u zdravstvenoj potrošnji. Konkretno, poboljšanja u efikasnosti potrošnje i kvaliteta

nege mogu se postići:

Ponovnim fokusiranjem potrošnje na primarnu zaštitu. VK udeo potrošnje zdravstvene

zaštite na PZZ i bolničku robu i usluge je opao između 2007 i 2012 sa 21,2 i 33,8 odsto na

13,2 i 17,6 odsto. Dok je zdravstvena potrošnja stabilna, to pomeranje od primarne

zdravstvene zaštite i bolničke robe i usluga ka platama i dnevnicama, troškovi iz ovih oblasti

se mogu dodatno poboljšati, na primer kanalisanjem nekih od neto prihoda od novog fonda za

zdravstveno osiguranje (FZO) ka primarnoj zaštiti.

Ograničenje daljih kapitalnih investicija i prioritetno održavanje. VK je izdvajala veliki

udeo iz javnog budžeta za zdravstvo na kapitalne invesiticije u periodu 2007-2012 (11.8

odsto), u poređenju sa OESR prosekom od 4-5 odsto. ažalost, građevinski standardi su

ispod proseka i novo-izgrađeni objekti su veoma često povezani sa neadekvantim sistema

protoka vode i kanalizacije koji godinama nisu obnovljeni.

Poboljšanje dobijenih vrednosti za dat novac prilikom farmaceutske nabavke i

povećanje potrošnje na lekove i potrošni materijal, naročito kroz korišćenje neki novi

sredstava prikupljenih kroz uvođenje zdravstvenog osiguranja u ovu svrhu. Siromašna i

domaćinstva srednje klase su posebno podložna zdravstvenim troškovima. ajveći udeo ISI

potrošnje odlazi na lekove i dostigla je 5 odsto od ISI-a u 2011. ovi FZO će ubrati

značajne prihode koji će obezbediti korisne beneficije za lekove u odnosu na ISI koje će

pomoći siromašnima. Pored toga, Kosovo izgleda da trenutno plaća više nego što je potrebno

0

20

40

60

80

100

120

2016 2017 2018 2019

Plaćanje linearne stope premije

PDV sektor

0

20

40

60

80

100

120

2016 2017 2018 2019Osnaženje kvaliteta

Beneficije ambulantnog lečenja

Administracija

96

za farmaceutske proizvode a nedavni napori da se racionalizuje proces nabavke treba da se

nastavi da se postigne bolja vrednost za investiran novac.

uzbijanje slabog učinka na osnovu povećanja plata za medicinsko osoblje. Bolnički

udeo potrošnje na plate i zarade je u značajnom porastu između 2007 i 2012. Buduća

povećanja bi trebalo da bude usmerena na poboljšanje podsticaja za kvalitet i efikasnost kroz

plaćanje na osnovu učinkovitosti.

6.43. Zbog niske potrošnje na izdatke primarne zaštite i uticaj osiromašenja zbog privatnih

izdataka na zdravstvo iz siromašni grupa, ovaj izveštaj preporučuje uvođenje zdravstvenog

osiguranja. U dodatku, zdravstveno osiguranje će pomoći da se kompenzuje zmanjenje u prihodima sa

granice (predstavljeno u poglavlju o prihodima). Uspeh ZZO-a može biti podstaknut uz:

Podešavanje stope doprinosa na 5 pre nego na 7 odsto. Iako nije jasno koji efekat će a priori

dominirati, jasno je da postoje rizici na tržištu rada, koje treba uzeti u obzir u zemlji sa

najvećom stopom nezaposlenosti u regionu. ko rizici dominiraju, to bi smanjilo ubiranje iz

privatnog sektora, uključujući u samom FZO. Rizici mogu biti svedeni na minimum

uvođenjem zdravstvenog osiguranja na relativno niskom nivou - na primer u iznosu od 5

odsto radije nego na stopi od 7 odsto. Time bi se smanjio pritisak na oporezivanje i dati

dovoljno vremena zdravstvenom sektoru da uspešno apsorbuje sredstva.

Osigurati da su samo stvarno siromašne grupacije izuzete od plaćanja premija i ko-plaćanja.

Osigurati da je ZZO implemntiran na fiskalno neutralana način kako bi očuvali održivost

budžeta i garantovali da ostali sektori (posebno oni sa velikim brojem osoblja kao

obrazovanje) ne pate zbog prevelikog opterećenja zbog ovih izdataka.

Implementirati i biti viđeni u implementaciji svih prednosti koje se pružaju u okviru

zdravstvenog osiguranja, uključujući početne beneficije ambulantnih usluga i lekova, naročito

kroz izgradnju adekvatnih kapaciteta za upravljanje sistemom zdravstvenog osiguranja i

obezbeđivanje glatke tranzicije od finansiranja iz Agencije za zdravstvo na Fond za

zdravstveno osiguranje. To će povećati stopu prihvatljivosti među paušalnim korisnicima i

minimizirati nepoštovanje u formalnom sektoru.

97

POGLAVLJE 7. SOCIJALNA ZAŠTITA193

A. GLAVNE PORUKE

Politika ili političke potrebe a ne demografija ili privredni ciklus su rukovodili potrošnjom

za socijalnu zaštitu. To je dovelo do nekih “nesrećnih” rezultata. Na primer, šema krajnje

socijalne pomoći, koja je pre svega usmerena ka siromašnima, se realno smanjila tokom

poslednjih nekoliko godina, dok su programi socijalne zaštite za politički mnogo vokalnije

grupe, kao što su ratni veterani i penzioneri koji nisu siromašni, povećani.

Penzije čine preko 8 odsto svi ras oda socijalne zaštite i imaju većinu udela u povećanju

potrošnje socijalne zaštite između 2 8 i 2 1 . Uz povoljne demografske okolnosti, Kosovo

se ne suočava sa velikim finansijskim izdacima na osnovu penzija, za razliku od mnogih zemalja

u istočnoj Evropi. Sadašnji penzioni sistem Kosova radi dobro i treba da se održava. Međutim,

politike koje povećavaju penzije znatno iznad stope inflacije mogle mogle bi da negativno deluju

i trenutno povoljne demografske okolnosti promene u dužem periodu.

Buduće velike energetske investicije i investiocije u zdravstvenim reformama će podići

troškove i premije koje će negativno uticati na ugrožena domaćinstva. Planirana potrošnja

na socijalnu zaštitu ne odgovara potrebama, a rešavanje uticaja energije i zdravstvenih reformi

treba da bude u fokusu socijalne zaštite. Idući napred, socijalna zaštita treba da se usredsredi na

preostale izazove: (i) zaštitu siromašnih i ugroženih i omogućavajući im da se izdignu iz

siromaštva; i (ii) ublažavanje uticaja modernizacije u drugim sektorima - posebno energija i

zdravlje.

acrt zakona o beneficijama veterana može da doprinese mnogim negativnim fiskalnim i

ekonomskim posledicama i treba pažljivo obračunati troškove njegovog sprovođenja. Nacrt

zakona predlaže visoka novčana davanja, donosi podsticaj neformalnosti na tržištu rada, nosi

rizike za uspeh Zakona o zdravstvenom osiguranju i stvaranje potencijalnih poreskih rupa.

akođe, rizici istiskuje druge mnogo hitnije potrebe potrošnje ili povećanje fiskalnog deficita.

B. PREGLED MEHANIZAMA SOCIJALNE ZAŠTITE

7.1. istem socijalne zaštite na osovu se sastoji od davanja nadoknada i drugu vrstu podrške.

ransferi dohotka koji spadaju pod budžet socijalne zaštite uključuju: (i) penzije, koje uključuju osnovnu

penziju koja se linearno isplaćuje i finansira se iz poreza ili starosne penzije koja se isplaćuje svima

onima preko 65 godina starosti, uz dodatak za one koji mogu da dokažu da su doprineli najmanje 15

godina u starom jugoslovenskom penzionom sistemu; definisani doprinos za penzije je osnovan 2002,

koji je u potpunosti finansiran i sastoji se od obaveznih doprinosa poslodavaca i zaposlenih; i Beneficije

rani odlazak u penziju za veoma mali broj korisnika194

; (ii) befenicije na osnovu rata, koje uključuju

obilje pogodnosti za civile i vojnike koji su postali invalidi tokom vojnog sukoba 1998-99; i zaštita

srodnicima poginulih boraca i civila, kao i za porodice nestalih; (iii) šema socijalne pomoći, koja je

poslednja instanca programa podrške finansirana iz poreza ali koja pruža pomoć samo ograničenom broju

korisnika; i (iv) ostali transferi, koji uključuju invalidsku penziju bez doprinosa; i beneficije za decu sa

smetnjama u razvoju. Pored ovoga, budžet socijalne zaštite takođe finansira i druge usluge, uključujući:

193

Poglavlje pripremila Anita Schvartz (glavni autor) i Aylin Isik-Dikmelik. 194

Ovo je za bivše zaposlene u rudniku repča i za bivše pripadnike Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) koji su

izgubili posao nakon transformacije KZK u Kosovske bezbednosne snage (KBS) u 2008.

98

uslugu socijalne zaštite, koje pružaju decentralizovani centri za socijalni rad i fokusiran uglavnom na

službu za zaštitu dece; i službe za zapošljavanje za one koji su registrovani kao nezaposleni ali su spremni

da rade. Konačno, iako nije deo budžeta socijalne zaštite, postoje subvencije za energiju za primaoce

pomoći šeme socijalne pomoći i energetskih troškova, koji su dizajnirani da pruže implicitne subvencije

od bogatijih ka siromašnijim potrošačima kroz razlike u energetskim tarifama; Ovo poglavlje se fokusira

na najveće transfere prihoda kao komponente socijalne zaštite - naime (i) do (iii) kao gore prikazano - a

takođe ukratko razmatra druge mere, kao što su energetske subvencije za siromašne porodice, koje nisu

deo formalne mreže socijalne zaštite.

7.2. Penzije predstavljaju najveću komponentu potrošnje socijalne zaštite na osovu. U 2013,

bilo je 116,512 pojedinačnih korisnika u okviru osnovne penzije (penzije prve kategorije). Oni primaju 60

€ mesečno, direktno finansiranih iz državnog budžeta. Ostalih 35,830 korisnika prima dodatak u iznosu

od 52 € mesečno u 2013 (pa ukupno u vidu penzije primaju 112 € mesečno). Ovaj dodatak je uveden u

januaru 200 za one koji mogu da dokažu preko 15 godina doprinosa u starom jugoslovenskom sistemu.

Konačno, u potpunosti finansiran, sistem doprinosa (2 kategorije penzija) je postao obavezan za sve

zaposlene u formalnom sektoru koji su bili mlađi od 55 u 2002, kada je pokrenut sistem. oprinosi se

plaćaju od strane poslodavca i zaposlenog (5 odsto od zarade svakog, plaćenih preko poreskog sistema).

Sredstva se održavaju na individualnim računima kojima upravlja Kosovski penzioni štedni fond

(KPŠF).195

Isplate od 100 € mesečno se sprovode da korisnicima sve dok njihovi računi ne ostanu prazni.

Pošto je ova druga kategorija u potpunosti finansirana (sredstvima kojima upravlja profesionalno telo i

koja se uglavnom investiraju u inostranstvu), smatra se održivom i ne zahteva budžetsko finansiranje.

Penzije su takođe plaćene za hendikepirana lica a postoje i šeme ranih penzije za rudare iz repče i za one

pojedince koji su izgubili zaposlenje kada je Kosovski zaštitni korpus (KZK) transformisan u Kosovske

snage bezbednosti. U 2013, 18.891 pojedinaca je dobilo invalidske penzije, manje od 21.200 u 2011, a

oko 3. 00 bivših rudara repče je dobilo prevremene penzije u 2013, u odnosu na 4.130 u 2011.

Konačno, 798 osoba dobilo je prevremenu penziju iz KZK-a u 2013, manje od oko 1.600 u 2011.

7.3. Obilje beneficija vezanih za rat pokrivaju one koji su povređeni tokom rata 1998-99 i

porodicama ubijenih ili nestalih. Beneficije vezane za rat su uvedene u 2000 od strane UNMIK-a a

dodatne kategorije su dodate u 2011 i pokrivaju oko 11.000 ljudi u 2013, u šest glavnih kategorija: (i) oni

vojnici koji su postali invalidi; (ii) porodice vojnika koji su poginuli; (iii) porodice vojnika koji su nestali;

(iv) civile koji su postali invalidi; (v porodice civila koji su poginuli; i (vi) porodice nestalih civila. Pored

ovih glavnih kategorija, postoje i pogodnosti za negovatelje invalida koji su više od 0 odsto invalidi i

isplate za udovice onih koji su bili invalidi i potom umrli. Ukupne pogodnosti koje primaju domaćinstva

zavise koliko mrtvih ili nestalih postoje u određenoj porodici kao i od stepena invaliditeta povređenih.

7.4. Oko . domaćinstava je koristilo poslednju instance šeme socijalne pomoći u 2 11 ali

taj broj je smanjen na 29.633 do kraja 2013. Korisnici spadaju u dve kategorije identifikovane kroz

filtere koji trebaju da testiraju nivo siromaštva. Korisnici prve kategorije treba da žive u domaćinstvu u

kome je svaka odrasla osoba onesposobljena, zavisna ili negovalac za drugu osobu. Korisnici druge

kategorije moraju da se registruju kao nezaposleni i domaćinstvo mora da ima najmanje jedno dete mlađe

od šest ili siroče manje od 15 godina. Od 2013, može biti maksimalno jedno radno sposobno lice u

domaćinstvu. Obe kategorije takođe obuhvataju dodatne filtere izuzetaka, kao što je posedovanje

automobila. Primaoci socijalne pomoći primaju u proseku oko 63 € mesečno, uslovljeno ispunjavanjem

uslova obrazovanja i zdravlja.

7.5. Energetske subvencije se izdvajaju kroz šemu socijalne pomoći i kroz tarifnu strukturu koja

je dizajnirana da pruži delimično implicitno subvencionisanje od bogatiji ka siromašnijim

195

a kraju 2013, KPŠF poseduje aktivu od oko 914 miliona €, od čega je 651 miliona € investirano u inostranstvu

a ostatak zadržan na Kosovu, bilo u gotovini ili državnim zapisima.

99

potrošačima.196

Sva domaćinstva koja primaju socijalnu pomoć imaju i koristi od subvencija za energiju

uz ukupne troškove od oko 4,5 miliona € godišnje. Istovremeno, energetske tarife su dizajnirane da pruže

implicitnu subvenciju od većih (pretpostavljeno bogatijih) potrošača ka manjim (pretpostavljeno)

siromašnijim potrošačima naplaćivanjem tarife se razlikuju po količini utrošene energije.

C. FINANSIRANJE SOCIJALNE ZAŠTITE

7.6. pored povećanja u 2009, socijalna zaštita nije bila prioritet u potrošnji tokom poslednji

nekoliko godina. Potrošnja u transferima (od kojih je oko 95 odsto socijalna zaštita) povećana od 3,6

odsto BDP-a u 2008 na 4 odsto u 2009 (Prikaz 7.1), uglavnom kao rezultat povećanja penzija za one koji

su plaćali doprinos u Jugoslovenskom sistemu. Ona je ostala relativno stabilna kao procenat BDP-a od

tada. Međutim, kao udeo u ukupnoj potrošnji, transferi su opali sa 14,3 odsto u 2009 na 13,9 odsto u 2012

(Prikaz 7.2), kada su organi odlučili da se fokusiraju na druge oblasti prioritetne potrošnje, posebno na

saobraćajnu infrastrukturu.

7.7. Politika ili političke potrebe a ne demografija ili privredni ciklus su rukovodili potrošnjom

za socijalnu zaštitu. ajveći porast potrošnje vođen politikom izvan penzionog socijalnog osiguranja u

periodu između 200 i 2012 je došao iz beneficija vezanih za rat, od kojih su neki bili plaćeni, bez obzira

na starost ili sposobnosti za rad korisnika davanja, mada su neki određeni i nivoom invaliditeta.

Povećanje beneficija vezanih za rat su odgovorne za skoro četvrtinu ukupnog porasta računa socijalne

zaštite, kao i skoro sva povećanja osim penzija, u ovom periodu. Osnovna penzija doprinosi sa dodatnih

6,4 odsto u porastu, isto kao rezultat političkih rešenja. Oštri relativni skokovi od 12 do 13 odsto u

osnovnim izdacima za penzije kako u 2009 tako i u 2012, kao rezultat povećanja penzija u ovim

godinama - prvo od 40 € na 45 €, a zatim na 50 €.

Prikaz 7.1. Rashodi transfera u € i % BDP-a Prikaz 7.2 Transferi kao udeo ukupne javne

potrošnje

Izvor: BOOST i kalkulacije osoblja. Izvor: BOOST i kalkulacije osoblja.

196

Isto tako, od manje ka više efikasnijim potrošačima.

3.0

3.2

3.4

3.6

3.8

4.0

4.2

4.4

0

50

100

150

200

250

2008 2009 2010 2011 2012

EVR (Mil.)

% BDP (rhs)

12.0

12.5

13.0

13.5

14.0

14.5

15.0

2008 2009 2010 2011 2012

100

Prikaz 7.3 Sastav rashoda na socijalnu zaštitu,

EUR, 2008-12

Prikaz 7.4. Doprinosi povećanja budžeta za

socijalnu zaštitu 2008-12

Izvor: BOOST i kalkulacije osoblja. Izvor: BOOST i kalkulacije osoblja.

D. GLAVNI TRANSFERI SOCIJALNE ZAŠTITE

Penzije

7.8. Penzije sačinjavaju 80 odsto od svih socijalnih davanja u 2012. Bilo je četiri penzionih šema

koje su se finansirale iz budžeta u 2012 (Prikaz

7.3). jihov udeo potrošnje za socijalnu zaštitu je

povećan sa 79,9 odsto u 2008 na 83,3 odsto u

2012. Sa 50 € mesečno, linearna osnovna penzija

gotovo da dovodi penzionere do praga

siromaštva, koji je iznosio 1,72 € po danu u 2011

(ili 51,60 € za mesec od 30 dana). Penzioneri koji

takođe koriste dodatak za doprinose iz bivše

Jugoslovenske šeme dobijaju više, a ovi dodaci

većinski doprinose rastu penzija u periodu između

2008 i 2010.

7.9. Uvođenje i širenje isplata onima koji su

plaćali doprinose bivšem Jugoslovenskom

penzijskom sistemu je prešao više od polovine

povećanja potrošnje socijalne zaštite od 2 8

(Prikaz 7.4). Potrošnja na penzije za one koji

mogu da dokažu minimum 15 godina doprinosa u

bivšem Jugoslovenskom sistemu se stalno

povećava od 1 ,4 miliona € u 200 - kada su

uvedene ove isplate - do 42 miliona € u 2012 -

skok od 14 do 36 odsto od ukupne penzione

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2008 2010 2012

Porodiljskiodmor

Socijalne usluge

Šema socijalnepomoći

Beneficije vezaneza rat

Invalidnebeneficije

Penzije

6.4%

55.6%

22.9%

2.7% 0.7% 3.1% 2.2% 6.8%

-0.4%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Contributions

Porodiljski odmor

Socijalne usluge

Šema socijalnepomoći

Kosovska Policija --PrevremenopenzionisanjeŠema prevremenogpenzionisanja (Trepča)

Invalidne Beneficije

Beneficije vezane zarat

Osnovne Penzije -Jugoslovenski sistem

Prikaz 7.5. Broj primalaca osnovne penzije (sa

izuzetkom onih koji su plaćali doprinos u staroj

Jugoslaviji)

Izvor: ASK, "Socijalno blagostanje na Kosovu".

Napomena: U 2009, penzioneri koji su koristili eks

Jugoslovensku dopunu više nisu bili klasifikovane kao

"primaoci osnovne penzije", iako su u stvari oni nastavili

da je primaju, što dovodi do velikog pada između 200 i

2009.

80,000

90,000

100,000

110,000

120,000

130,000

140,000

2008 2009 2010 2011

101

potrošnje. Ova povećanja dolaze delom kao rezultat većeg broja ljudi koji su demonstrirali podobnost i

delom od povećanja vrednosti dodatka sa 35 € na 51 € u 2011 (Prikaz 7.5). Međutim, ovo povećanje je

takođe delimično izvedeno iz redefinisanja osnovnih penzija. U početku, osnovne penzije su plaćane za

sve pojedince starosti preko 65 godina. Ovo je promenjeno u 2009, kada su samo oni koji nisu mogli da

dokažu doprinose iz penzijskog sistema bivše Jugoslavije ostali na kategoriji “osnovne penzije”. Oni koji

su mogli da dokažu ove doprinose su uključeni u novoj klasifikaciji i za njihovu osnovnu penziju i za

dopunsku korist.

Beneficije povezane sa ratom

7.10. Beneficije za svaku kategoriju povezanu sa ratom su stabilno povećavane od 2 9. Ukupna

potrošnja na beneficije povezane sa ratom je bila povećana sa 18.4 miliona € na 31.1 miliona € između

2008 and 2012. Skoro četvrtina od povećanja potrošnje socijalne zaštite u ovom periodu je otišla ka ovim

beneficija, koje su naglo porasle u vrednosti u ovom kratkom periodu (tabela 7.1). a primer, mesečna

davanja za porodice preminulih tokom rata su se povećale za više od 50 odsto za samo dve godine između

2009 i 2011. Zanimljivo, beneficije su najsporije povećane za one koji su najmanje u stanju da učestvuju

na tržištu rada. Ratni invalidi sa nivoima invaliditeta preko 0 odsto dobijaju povećanje od 97 odsto u

mesečnim stipendijama - sa 182 € u 2009 na 358 € u 2011 - dok su oni sa nivoom invalidnosti od 20

odsto dobili povećanje od 230 odsto.

Tabela 7.1. Beneficije povezane sa ratom 2009 2010 2011 %

povećanja

2009-11

Mesečne beneficije za ratne invalide sa različitim nivoima invalidnosti, €

Puna invalidnost 182 239 358.5 97%

71-80% 145.6 220 330 127%

61-70% 127.4 210 315 147%

51-60% 109.2 200 300 175%

41-50% 91 190 285 213%

31-40% 72.8 170 255 250%

20-30% 54.6 120 180 230%

Mesečne beneficije za porodice poginuli u ratu, €*

Jedan poginuli 234 239 358.5 53%

2 poginulih 280 285.8 428.7 53%

3 poginulih 304.2 309.2 463.8 52%

4 poginulih 327.6 332.6 498.9 52%

>4 poginulih 351 356 534 52%

* Samo za potpune invalide. Beneficije smanjene za one sa manjim stepenom

invaliditeta.

102

7.11. Beneficije na osnovu rata nisu

dizajnirane da obuhvate i siromašne. Smanjenje siromaštva ne može biti cilj davanja

vezanih za rat i postoji malo dokaza o proporciji

beneficija vezanih za rat koje idu ka različitim

grupama prihoda na Kosovu. Međutim, usmeni

dokazi i iskustva iz drugih zemalja u regionu

ukazuju na to da uprkos tome što su deo budžeta

socijalne zaštite, oni imaju tendenciju da ne

dosegnu ka siromašnima. U Bosni i Hercegovini,

na primer, više od 1 odsto davanja vezanih za

rat ide na najbogatiju petinu stanovništva, dok

nešto više od trećine ide ka najsiromašnijoj petini

(Prikaz 7.6).

Šema socijalne pomoći

7.12. Šema socijalne pomoći poslednje instance nije imala koristi od povećanja potrošnje

dodeljenog penzijama i beneficijama povezanih sa ratom. Između 2008 i 2012, potrošnja na šemu

socijalne pomoći je realno opala za ,6 odsto, jer je opala sa udelom od 19 odsto od ukupne potrošnje na

socijalnu zaštitu na 14 odsto ili od 0,7 na 0,6 odsto B P-a. Ovaj pad se ogleda kroz izbor politike i

prioriteta, koji usmeravaju davanja socijalne zaštite ka politički vokalnijim grupama - kao što su ratni

veterani i odabrana grupa penzionera – pre nego ka siromašnima. okom ovog perioda, vlada je pooštrila

kriterijume prilikom odobravanja socijalne pomoći pa su ukupna davanja malo porasla u korist ovih

kategorija. Time je smanjen broj korisnika (Prikaz 7.7) ali su nominalni troškovi očuvani stabilnim. Time

se takođe pomoglo da se obezbedi da socijalna pomoć bude visoka kao procenat ukupne potrošnje

davanja ka korisnicima. Zaista, sa 44 odsto, socijalna sigurnost predstavlja veći udeo potrošnje za

korisnike u najsiromašnijoj petini na Kosovu nego u drugim zemljama Jugoistočne Evrope (Prikaz 7.8).

Međutim, to je delimično zbog veoma niske potrošnje najsiromašnijih grupa na Kosovu - realno, prosečna

primanja pojedinaca vrede samo 7,2 odsto od minimalne zarade u 2011.

Prikaz 7.7. Broj domaćinstava koja primaju

socijalnu pomoć

Prikaz 7.8. Prihod od socijalne pomoći kao %

potrošnje domaćinstava korisnika u

najsiromašjnijoj petini

Izvori: ASK, "Socijalna slika na Kosovu" i MRSP. Izvor: Nacionalne uprave i Evaluacija i baza podataka i

socijalne potrošnje u Evropi i centralnoj ziji, Svetska

banka.

Napomena: Podaci su dobijeni iz sledećih godina ALB:

25,000

27,000

29,000

31,000

33,000

35,000

37,000

39,000

2008 2009 2010 2011 2012 20130.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

40.0

45.0

50.0

ALB BiH MNE MKD RKS SRB

Prikaz 7.6. Distribucija potrošnje na beneficije

povezane sa ratom u Bosni i Hercegovini

Izvor: Baza podatka socijalne zaštite regiona Evrope i

Centralne Azije.

103

2008; BiH: 2007; KOS: 2009; MKD: 2010; MNE: 2011;

SRB: 2010.

7.13. Šema socijalne pomoći na osovu pokriva najveći procenat siromašni i ima jedan od

najniži nivoa curenja ka najbogatijima u J . Procenjuje se da jedna trećina domaćinstava u

najsiromašnijoj petini prima prihod od socijalne pomoći u 2011 u poređenju sa prosekom od 19 odsto za

region (Prikaz 7.9). Manje od jedan odsto domaćinstava u gornjoj petini dobija ove prednosti - u proseku

sa regionom. Ciljanje je takođe dobro obavljeno: preko 70 procenata izdataka socijalne pomoći odlazi u

domaćinstva u donjoj petini, dok je manje od 3 odsto procurilo” ka domaćinstvima u gornjoj petini. To

se povoljno poredi sa regionalnim prosekom od 62 i 4 odsto, respektivno (Prikaz 7.10). Iako su

pokrivenost i ciljanje bili dobri, bilo je malo napora da se proširi šema socijalne pomoći od 200 .

Zapravo, vlasti su za cilj da preciziraju u detaljima filtere procene stepena siromaštva da bi se smanjio

broj korisnika, uključujući i smanjenje broja radno sposobnih ljudi koji su korisnici kao i domaćinstva

koja su u stanju da imaju prihode i uvođenje binarnih uslova takvih da su ljudi isključeni ukoliko

poseduju automobil. Istovremeno, gotovo sve ostale beneficije socijalne zaštite su porasle uključujući i

one koje ne ciljaju ka siromašnima. Ovo otkriva da prioriteti vlade leže u nagrađivanje onih koji su se

borili u ratu i povećanje prihoda penzionera na račun ublažavanja siromaštva. Smanjenje broja korisnika

se pojavljuje uprkos visokoj stopi siromaštva.

Prikaz 7.9. Pokrivenost: % domaćinstava

korisnika u najvišoj i najnižoj petini

Prikaz 7.10. Ciljanje: % Benficija koje odlaze

na domaćinstva u najvišoj i najnižoj petini

Izvor: Nacionalne uprave i Evaluacija i baza podataka i

socijalne potrošnje u Evropi i centralnoj ziji, Svetska

banka.

Napomena: Podaci su dobijeni iz sledećih godina ALB:

2008; BiH: 2007; KOS: 2009; MKD: 2010; MNE: 2011;

SRB: 2010.

Izvor: Nacionalne uprave i Evaluacija i baza podataka i

socijalne potrošnje u Evropi i centralnoj ziji, Svetska

banka.

Napomena: Podaci su dobijeni iz sledećih godina ALB:

2008; BiH: 2007; KOS: 2009; MKD: 2010; MNE: 2011;

SRB: 2010.

0.0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.6

0.7

0.8

0.9

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

ALB BiH MNE MKD RKS SRBDonja petina (leva skala) Gornja petina (desna skala)

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

10.0

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

ALB BiH MNE MKD RKS SRB

Donja petina (leva skala) Gornja petina (desna skala)

104

Okvir 7.1. Rashodi i energetske subvencije

Iako nisu deo budžeta za socijalnu zaštitu, siromašni Kosovari imaju koristi od eksplicitnih i implicitnih subvencija za

energiju. Subvencije imaju za cilj da zaštite siromašne grupe od rasta cene energenata, smanjenje energetskog

siromaštva“ - definisane kao potrošnje od preko 10 odsto na energiju od potrošnje domaćinstva i obezbediti dovoljan

pristup energiji za siromašnija domaćinstva.

Kao i mesečna stipendija od 63 € (u proseku), korisnici

socijalne pomoći dobijaju eksplicitne godišnje energetske

subvencije u rasponu od 120-130 € po domaćinstvu u periodu

između 200 i 2012. Ove subvencije su distribuirani po ceni od

oko 4,5 miliona € po godini ili 0,1 odsto B P-a. Pored toga,

tarifna struktura struje je dizajnirana da pruži implicitne

subvencije od velikih (pretpostavlja se najbogatijih) potrošača

ka manjim potrošačima naplaćivanjem niže cene po kilovat-satu

za manje potrošače u odnosu na veće. ok su eksplicitne

subvencije za energiju dobro ciljane, implicitne podsubvencije

čine malo da pomognu siromašnima. edavna analiza pokazuje

da je ovaj mehanizam zapravo regresivan sa bogatijim

potrošačima koji primaju više (27 odsto iz najbogatije petine)

nego onih siromašnijih u 2011 (najsiromašniji su dobili samo

11 odsto) (Prikaz B7.1.1).

Prikaz B.7.1.2. Cena struje i njen udeo u

ukupnoj potrošnji domaćinstva u regionu ECA

Prikaz B.7.1.3. Udeo potrošnje na energiju

na Kosovu, 2011, po petinama

Izvor: Svetska banka 2013, osveženo podacima sa

Kosova iz ERRA baze podataka i iz APD-a.

Izvor: APD Kosovo 2011.

Cene električne energije su niske u poređenju sa drugim zemljama u regionu ali struja predstavlja veći deo potrošnje

na Kosovu nego u drugim zemljama, posebno za siromašne . U 2012, prosečna tarifa za potrošače je 6, € centi/kVs,

nakon poreza, što je značajno ispod regionalnog proseka od 7,97 € odsto. Uprkos tome, Kosovska domaćinstva

izdvajaju veći deo svojih ukupnih troškova domaćinstva za energiju, nego gotovo bilo koja druga zemlja u Evropi ili

Centralnoj Aziji (Prikaz B7.1.2). U proseku siromašna domaćinstva izdvajaju 8,4 odsto svojih rashoda na struju u

2011, u poređenju sa 5.9 odsto za ne-siromašna domaćinstva (Prikaz B.7.1.3).

Buduća povećanja troškova energije će biti neophodna ali će verovatno predstavljati rizik za siromašna ili ugrožena

domaćinstva. Iako će verovatno biti nekog prilagođavanja u ponašanju, projektovano povećanje cena od 47 odsto po

scenarioju energetske strategije ( videti poglavlje o Energetici) bi teško udarilo neka domaćinstva. eo rešenja leži u

postepenom povećanju troškova kako bi dali vremena da se prilagode. Iako već postoje i eksplicitne subvencije (dati

primaocima socijalne pomoći) i (neefikasnih) implicitnih subvencija, socijalna zaštita za najsiromašnije grupe će

možda morati da se proširi da im pomogne da se nose sa povećanjem cene. Alternativa bi povećala siromaštvo i

povećala stopu neplaćanja potrošene energije. Sa 52 odsto najsiromašnije petine za koju se izveštava da nije imala

potrošnju na energiju u 2011 (u poređenju sa 6 procenata iz gornjih kategorija), situacija bi se mogla pogoršati bez

korektivnih mera socijalne zaštite. Kosovo treba da preduzme korake da stoga identifikuje najranjivije grupe i ako je

potrebno, izmeni kriterijume socijalne pomoći kako bi se osiguralo da najsiromašnija i najugroženija domaćinstva

budu u mogućnosti da imaju dovoljno pristupa.

Prikaz B 7.1 Distribucija implicitnih

subvencija za struju širom stanovništva,

Kosovo 2011

Izvor: APD Kosovo 2011.

Albania

Armenia Azerbaijan

Bulgaria Bosnia and Herzegovina Belarus

Estonia

Georgia

Hungary

Kazakhstan

Kosovo

Kyrgyz Republic

Latvia

Lithuania Moldova

Macedonia

Montenegro

Poland

Romania

Russia Serbia

Tajikistan

Turkey

Ukraine

Croatia

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

0% 2% 4% 6% 8%

pro

secn

a ce

na

str

uje

u c

en

tim

a u

SA

D/d

ola

rim

a

Struja kao deo ukupne potrosnje u domacinstvu

0

5

10

Poor Non Poor

Procen

at

uk

up

on

e

potr

osn

je

electricity share gas share LPG share

wood share oil share other fuel share

0

20

40

60

80

100

Po

or

Non P

oor

quin

tile

1

quin

tile

2

quin

tile

3

quin

tile

4

quin

tile

5

Od

nos

sub

ven

cij

a

prim

ljk

en

ih o

d s

vak

e

kate

gorij

e

105

E. BUDU E POTREBE SOCIJALNE ZAŠTITE

7.14. eforme politike i visoka tačka siromaštva u odnosu na jasne potrebe socijalne zaštite. ve

verovatne modernizacije u ključnim sektorima će stvoriti posledice na potrošnju domaćinstava i mogu

zahtevati odgovor socijalne zaštite. Velike investicije potrebne u energetskom sektoru će povećati

troškove energije (videti poglavlje o energiji i Okvir 7.1). Istovremeno, uvođenje zdravstvenog osiguranja

će verovatno doneti koristi za siromašnija domaćinstva ali će takođe povećati mesečne račune

domaćinstava koja nisu izuzeta od plaćanja premije. Kako za zdravlje tako i za energiju, identifikovanje

ugroženih domaćinstava i njihovo izuzimanje od plaćanja (u slučaju zdravstvenog osiguranja) ili ih

zaštititi od poskupljenja energenata će biti jednako važno. Bez pažljive identifikacije i obeštećenja

siromašnih, (neophodna) modernizacija energije i zdravstva nosi rizik negativnog uticaja na siromašne i

ugrožene.

7.15. Planiranja potrošnja na socijalnu zaštitu ne odgovara realnim potrebama. Šema socijalne

pomoći je pokrila samo jednu trećinu od najsiromašnijih 20 procenata stanovništva u 2011 I pooštravanje

kriterijuma prihvatljivosti će dodatno ograničiti tu pokrivenost. Istovremeno, vlasti planiraju da dodatno

povećaju davanja vezana za rat i postoje politički pritisci da se proširi pokrivenost penzijskog dodatka iz

bivše Jugoslavije. Pošto je osnovna penzija već dovoljna da bi penzioneria omogućila da pređu prag

siromaštva a beneficije povezane sa ratom su u mnogim slučajevima, veoma velikodušne, ovi koraci su

nedovoljni za borbu protiv siromaštva. Pored toga, proširenje beneficija vezanih za rat kao i penzija ne bi

uspelo da odgovori na izazove rasta cena energenata i zdravstvenog osiguranja. Vlada bi zbog toga

trebalo da ponovo razmotri svoje prioritete.

ocijalna zaštita, energija i modernizacija zdravstva

7.16. dući napred, politika treba da se fokusira na uticaj energije i zdravstvenih reformi za

sistem socijalne zaštite. Uticaj neophodne modernizacije u oblasti energetike i zdravstva će verovatno

obuhvatiti siromašne i socijalno ugrožena domaćinstva, osim ako sistem socijalne zaštite nije u stanju da

se uzdigne i odgovori na izazove kojih donose reforme.

7.17. Energija: Energetske investicije u vrednosti između 20 i 30 odsto B P-a će morati da se plate

preko povećanja računa, za koje se procenjuju da će se povećati od prosečnih 5, 0 € centi/KVs u 2013 na

između .55 i 10. 0 € centi/KVs197

u 2019. o bi predstavljalo povećanje od 47 do 6 odsto u realnim

uslovima. Od siromašnih koji već troše ,4 odsto rashoda na električnu energiju, to je povećanje koje će

predstavljati značajan teret. Pored toga, postoji rizik da će se stopa neplaćanja povećati. Komercijalni

gubici su bili jednaki 20 odsto energije koja se distribuira u 2012 a 52 odsto domaćinstava u donjoj petini

nije prijavilo ikakvu potrošnju električne energije u 201. To je klasifikovano kao neplaćanje” ili

komercijalni gubici od strane energetskih kompanija. Koristeći šemu socijalne pomoći sa proširenom

mrežom za obuhvatanje“ ugroženih domaćinstava moglo da pomogne da se siromaštvo smanji,

minimizira negativan uticaj na povećanje troškova i smanjenje neplaćanja potrošene energije.

7.18. Zdravstvo: Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju (ZZO) predviđa za one koji nisu formalno

zaposleni a nalaze se ispod granice siromaštva da budu izuzeti od plaćanja premije. o bi inače iznosilo

3,50 € mesečno po članu porodice. Za domaćinstva prosečne veličine od pet osoba (prema P iz 2011)

to bi dostiglo 17,50 € po domaćinstvu mesečno. ko se predstavi drugačije, domaćinstvo na liniji

siromaštva, trebalo bi da pronađe dodatnih 6, odsto od ukupne potrošnje domaćinstava za finansiranje

obavezne premije osiguranja. Postoje međutim, dokazi da lekovi predstavljaju veliki deo budžeta mnogih

siromašnih domaćinstava u 2011, a pored toga, mnogi siromašni verovatno manje od potrebnog

197

Pre poreza i po cenama iz 2012.

106

konzumiraju lekove (videti poglavlje o zdravstvu). Zbog toga te premije treba da budu nadoknađene

nižim troškovima zdravstvene zaštite za mnoga domaćinstva. Ipak, verovatno postoje siromašna

domaćinstva koje bi to povećanje potrošnje postavilo u ranjivom položaju. Zato će biti od suštinske

važnosti da identifikujemo siromašne i ranjive da se osiguramo da su oni ti izuzeci koji imaju pravo na to

po ZZO-u kojeg treba primeniti da se minimizira ovaj rizik.

7.19. Za borbu protiv negativnog uticaja energije i zdravstva na siromašne, potrebni su bolji

napori u identifikaciji siromašni . Sadašnja šema socijalne pomoći koristi stroge kriterijume za

identifikaciju siromašnih uključujući binarne filtere da jedna takva karakteristika može isključiti

potencijalne koristi, bez obzira na druge karakteristike. Međutim, ako je samo jedna trećina domaćinstava

u najsiromašnijoj petini pokrivena zbog neefikasnog ciljanja mehanizma. Proširenje pokrivenosti na

siromašna i ugrožena domaćinstva, dok sprečava curenje ka bogatim domaćinstvima treba da bude

prioritet za borbu protiv siromaštva i ublažavanje negativnog uticaja poskupljenja energenata. To se može

postići samo uz bolje ciljanje mehanizma. To će takođe biti važna za zdravstveno osiguranje, što će

zahtevati bolju identifikaciju siromašnih nego što trenutno postoji kako bi se osiguralo da su oni izuzeti

od premija zdravstvenog osiguranja. Identifikovanje siromašnih će biti prvi korak u borbi protiv

siromaštva i ublažavanja rizika u vezi sa neophodnom modernizacijom u oblasti energetike i zdravstva.

To, u kombinaciji sa spremnošću da se proširi šema socijalne pomoći u susret ovim izazovima, treba da

bude prioritet politike u socijalnoj zaštiti.

Beneficije povezane sa ratom

7.20. ove ratom povezane beneficije uključene u budžet za 2 14 povećavaju budžet socijalne

zaštite, a istovremeno ne uspevaju da odgovore na trenutne ili predstojeće izazove kojima se zemlja

suočava. Vlasti razmatraju proširenje i uvođenje nove kategorije dobijenih beneficija više nego da se

fokusiraju na beneficije koje treba usmeriti prema najsiromašnijima. Nove potencijalne beneficije

povezane sa ratom obuhvataju beneficije za ratne veterane i jednokratnu pomoć za političke zatvorenike:

Jednokratka isplata za političke zatvorenike: Predlozi za dodelom jednokratne pomoći za

političke zatvorenike pod srpskim režimom zbog svojih napora da se posvete cilju sticanja

nezavisnosti Kosova moglo bi se dokazati skupom. Zakon koji će omogućiti ove isplate je

već usvojen u Parlamentu (mada to nije bila vladina inicijativa). VK je odlučila u decembru

2013 da će ukupan iznos za političke zatvorenike biti 55 miliona € (1,1 odsto BDP-a) koje

treba isplatiti tokom perioda od četiri godine. Za isti iznos, potrošnja na zdravstvo mogla bi

biti povećana za 10,7 odsto godišnje, potrošnja u obrazovanju za 7 odsto godišnje ili se

potrošnja na socijalnu zaštitu za najsiromašnije i najugroženije mogla povećati za polovinu.

Beneficije ratni veterana mogle bi se dokazati izuzetno štetnim za fiskalnu održivost,

uz negativne posledice na tržištu rada i potiskivanje mnogo itnije potrošnje. Proces koji

će omogućiti ratnim veteranima isplatu je već napredovao. Relevantan zakon je pripremljen i

blizu 57.000 ljudi je registrovano. Proces verifikacije je u toku i očekuje se da bude završen

sredinom 2014. U budžetu za 2014 je izdvojeno 15 miliona € - jednako 54 odsto od

planiranog iznosa u budžetu za socijalnu pomoć. Međutim, ukupni troškovi mogu biti znatno

veći. Predložena minimalna novčana korist je jednaka minimalnoj zaradi ali zaposleni

veterani nemaju to pravo. o bi moglo da ima negativne posledice na tržištu rada, jer se

potencijalni korisnici kreću u neformalnom sektoru i mogu da primaju beneficije. Ako postoji

samo 20.000 prihvatljivih korisnika, troškovi u gotovini bi iznosili oko 40 miliona € godišnje

- blizu 1 odsto BDP-a. 70 odsto tih davanja moglo bi biti preneto ka članovima porodice.

odatne pogodnosti za ratne veterane su takođe uključene u nacrt zakona, uključujući one

povezane sa zdravljem, obrazovanjem, stanovanjem, transportom i nedefinisanih poslovnih

subvencija kao i poreskih i carinskih beneficija. Sva ministarstva će po zakonu biti u obavezi

107

da predloži šta oni mogu da ponude u ispunjavaju uslova veteranima. Konačni troškovi su

nejasni ali to može da dovede do: izgubljenih javnih prihoda; povećane poreske rupe;

podsticaj neformalnom sektoru na tržištu rada; poslovne subvencije koje su fokusirane na

manje održive biznise; veći udeo budžeta socijalne zaštite koji nije posvećen siromašnima; i

kombinacija povećanih fiskalnih deficita ili potiskivanja drugih mnogo hitnijih izdataka, kao

što su zdravstvo i obrazovanje. U zdravstvenom sektoru, zakon o veteranima može potkopati

novi ZZO jer borce i njihove porodice smatraju da su u stanju da imaju koristi od istog, dok

istovremeno izbegavaju doprinose pa drugi članovi društva vide manje koristi ako se sredstva

preusmeravaju ka veteranima.

Penzije

7.21. Kosovski penzioni sistem dobro funkcioniše i zbog mladog stanovništva, pa nije izgledno da

će se osovska penziona šema suočiti sa izazovom demografskog pritiska u srednjeročnom periodu. Kosovo je trenutno osiguralo univerzalnu ali dostupnu osnovnu penziju u vidu definisanog doprinosa

penzionoj šemi druge kategorije. Time je omogućeno da se penzionerima osigura da automatski priđu

blizu praga siromaštva dok se svima koji su formalno zaposleni omogućavaju veće penzije bez ili uz malo

rizika po budžet. Pored toga, postoje dugoročni demografski izazovi kao i rizici na nivou politika.

7.22. U dugoročnom periodu, kada trenutno mlada populacija počne da stari, pritisak na

penzijska izdavanja će rasti. Projekcije Svetske banke o stanovništvu predviđaju povećanje stanovništva

starijeg od 65 godina (starost posle se koje stice pravo na osnovnu penziju) od oko 119,000 u 2010 na

356.000 do 2050 (Prikaz 7.11). Istovremeno, broj radno sposobnih odraslih osoba koje treba da podrže

svakog penzioner će se smanjiti od današnjih deset na samo četiri do 2050. Sadašnji penzijski sistem je

dobro u stanju da se nosi sa ovom promenom, ako ekonomija nastavi da raste. ržanje osnovne penzije na

60 € mesečno, realno bi smanjilo potrošnju za penzije kao procenat B P-a na dugi rok, dostižući

procenjenih 1,2 odsto B P-a do 2050, uprkos rastućoj populaciji u penziji (Prikaz 7.12).

7.23. Međutim, pritisci da se odobri povećanje penzije su nedavno gurnuli penzijsku potrošnju

ka uzlaznoj putanji. Sve veći broj penzionera se uključuje u kategoriju korisnika zbog doprinosa iz bivše

Jugoslavije. Mnogi tvrde da bi postigli potrebnih 15 godina doprinosa, kako oni nisu izgubili posao tokom

godina latentnog ili otvorenog sukoba. Nastavnici i oni koji su radili u zatvorenim fabrikama naročito

spadaju u ovu kategoriju. Ako bivši Jugoslovenski dodatak nastavlja da se širi, više penzionera će se

prebaciti iz kategorije osnovne penzije od 50 € mesečno na penziju od 112 € mesečno, plaćene direktno iz

budžeta. ko svi penzioneri počnu da primaju 112 € mesečno (60 osnovna €, plus po 52 € dodatak),

potrošnja na penzije bi skočila na 3,2 odsto BDP-a do 2015, u odnosu na 2,3 odsto u 2012.

Prikaz 7.11. Broj penzionera i odnos zavisnosti

od starosti, 2010-2050

Prikaz 7.12. Godišnji izdaci na penzije, % BDP-

a

Izvor: Projekcije Svetske banke o stanovništvu. Izvor: Projekcije o stanovništvu i procene SB.

0

10

20

30

0

100

200

300

400

20

10

20

15

20

20

20

25

20

30

20

35

20

40

20

45

20

50

Ukuno starosti 65+, 000Odnos zavisnosti uzrasta

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

20

10

20

15

20

20

20

25

20

30

20

35

20

40

20

45

20

50

€ 60 € 112 € 150

108

F. PREPORUKE

7.24. ocijalna zaštita potrošnja može biti bolje usklađeni sa potrebama osova. Konkretno, bilo

kakvo povećanje socijalne zaštite treba da bude održivo i ciljano prema oblastima potrebe pre nego ka

specijalnim interesnim grupama. Značajni koraci su već preduzeti da zaštite one koji nisu u stanju da rade,

kao što su penzioneri i invalidi rata. Dakle, uz pogled napred, socijalna zaštita treba da se usredsredi na

preostale izazove: (i) zaštitu siromašnih i ugroženih i omogućavajući im da se podignu iz siromaštva; i (ii)

ublažavanje uticaja modernizacije u drugim sektorima - posebno energije i zdravstva. Socijalna zaštita

treba da bude kalibrisana da umesto što podstakne smanjenje učešća na tržištu rada i stoga treba da se

izbegne curenje ka bogatijim grupama koji su u stanju da rade. Ovaj izveštaj stoga preporučuje:

Preusmeriti sredstva koja su predložena za finansiranje dodatnih pogodnosti za radno sposobne

ratne veterane i političke zatvorenike, upravo na: (i) pokretanje napora da se uvede sistem koji

bolje identifikuje siromašne i ugrožene. To će pomoći u identifikaciji grupa pod rizikom nakon

reforme, kao što su novi ZZO ili povećanje cena energenata i borba protiv siromaštva,

dozvoljavajući poboljšanu pokrivenost socijalnih pogodnosti; (ii) proširiti pokrivenost šeme

socijalne pomoći, kako bi se smanjio dotok sredstava ka bogatijim grupama. o će pomoći da

se obezbedi sigurnosna mreža za siromašnija domaćinstva koja su pogođena povećanjem cena

energenata; i (iii) obezbediti da šema socijalne pomoći pruža neophodnu podršku za

domaćinstva da se podignu iz siromaštva, na primer, kroz organizovanje obuke i tako što se

beneficije ukinu kada korisnik pronađe zaposlenje a ne da odmah izgube beneficije.

astavljajući sa sprovođenjem sadašnjeg penzionog sistema, bez velikih promena. Sadašnji

penzijski sistem funkcioniše dobro i nema potrebe da se “dalje popravlja”. Konkretno, pažljivu

analizu treba preduzeti pre nego što se proširi obim dopunske koristi penzija na ime bivših

Jugoslovenskih obveznika i bilo kakvo povećanja budžeta za finansiranje penzije treba pažljivo

razmotriti u svetlu dugoročnih budžetskih rizika.

7.25. ovi predloženi Zakon o veteranima treba pažljivo razmotriti u vezi sa izdacima.

Potencijalne negativne posledice zakona se ne mogu ignorisati. Zakon sadrži podsticaje za neformalno

tržište rada, elemente koji bi mogli smanjiti efikasnost i šanse za uspeh ZZO-a i povećane poreske

olakšice ili praznine. o bi samo gotovini moglo da košta u iznosu od jedan odsto B P-a godišnje,

potiskivanjem drugih potrebnih izdataka i povećanjem fiskalnog deficita. Kompletni troškovi će

verovatno biti mnogo veći kada se razmotre i druge beneficije i poreske olakšice. Vlasti stoga treba

ozbiljno da ponovo promisle kako ovaj zakon može imati ozbiljne negativne fiskalne, ekonomske i

socijalne posledice.

109

POGLAVLJE 8. PORESKA POLITIKA I PRIHODI198

A. GLAVNE PORUKE

Kosovo ima jednostavan poreski sistem i relativno male poreske stope. Porez na dodatu

vrednost (P V) i poreza na dobit preduzeća (P P) imaju stalne stope od 16 odsto i 10 odsto, a

porez na lični dohodak (PLD) je progresivan na 0,4, 8 i 10 odsto za okvire primanja od 0-80

€, 81-250 €, 251-450 € i preko 450 € mesečno. Jednostavan poreski sistem bi mogla da olakša

Poreska uprava Kosova (PUK) da prilagodi direktne poreze za podsticanje formalnog tržišta

uz istovremeno povećanje kapitala i stope ubiranja. Poreski zakoni na Kosovu u odnosu na

PLD, PDV i PDP su široko usklađeni sa međunarodnim i EU standardima.

izična karakteristika poreskog sistema osova je visoka zavisnost od „granični

poreza”. U 2 12, 1 odsto pri oda prikupljeno je na granici u obliku trgovinski poreza i

PDV-a na uvoz. Sadašnja struktura kosovske privrede objašnjava trenutni profil poreske

osnovice. okom nedavne prošlosti, uvoz je bio vredan između 52 i 57 odsto B P-a.

Kombinacija supstitucije uvoza, niže cene goriva i građevinskog materijala199

i usporena

domaća potražnja u 2013 rezultiralo je sa 8,8 odsto manje od planirane naplate poreza na

granici i 1 odsto međugodišnji pad prvi put tokom poslednje decenije.

Potreban je prelazak sa granične na domaću naplatu pri oda. Rešenje za preterano

oslanjanje na indirektne poreze i granične prihode delimično leži u jačanju domaće

proizvodnje i smanjenju preteranog oslanjanja na uvoz. Ali potrebno je i jačanje PUK-a i

poboljšanje politike poreskog okvira za proširenje poreske baze je takođe potrebno. Postepeni

prelazak na prihode od direktnih poreza - porez na lični dohodak, porez na dobit preduzeća,

socijalno osiguranje, porez na imovinu i domaće generisanog P V-a i akciza, su neophodni za

održivi fiskalni razvoj. Preliminarne procene pokazuju da će poboljšano poštovanje i proširena

osnova domaće proizvodnje verovatno biti glavni izvor novih prihoda, sa povećanim

ubiranjem domaćeg P V-a, PDP-a, PLD-a i akciza doprineti pozitivnom doprinosu od 0.5,

0.5, 0.4 i 0.3 odsto BDP-a između 2012 i 201 . Manji stepen pozitivnog doprinosa takođe

može biti napravljen od poreza na imovinu uz rast od procenjenih 0,2 odsto.

isko ubiranje domaći pri oda ukazuje naprisustvo velikog poreskog jaza na osovu,

koji je procenjen na oko 35 odsto od aktuelne stope ubiranja. Preduzimanje analize

poreskog jaza je izazovno u okruženju sa ograničenim ili sumnjivim podacima, kao što je

Kosovo. Ipak, sprovedena analiza poreskog jaza je potvrdila da postoji značajna poreska

praznina ili rupa: jaz u PDV-u od oko 34 odsto se u velikoj meri pripisuje niskoj naplati P V-

a od domaćih dobavljača; jaz u PLD-u je oko tri puta veći od onog što je sada prikupljeno; i

PDP jaz procenjen na oko 17 procenata. Istraživanje percepcije utaje poreza200

sprovedeno od

strane Svetske banke u 2013 isto tako podržava ove zaključke. Ove rezultate bi trebalo uzeti sa

oprezom zbog kvaliteta podataka - naročito za P - ali rezultati ipak ukazuju na prisustvo

velikog poreskog jaza koji bi mogao biti sužen kroz pojačanu primenu poreske politike.

198

Poglavlje pripremio Munawer Khvaja i Sandeep Bhattacharya 199

Goriva i građevinski materijal predstavljaju veliki deo ukupnog uvoza i sve promene cena za ove robe se ogleda

u ukupnim graničnim prihodima. 200

Percepcija poreske implementacije (PPI) istraživanje je sprovedeno od strane Svetske banke u junu 2013.

110

Nedavno istrazivanje Svetske banke201

je otkrilo percepciju među firmama kako mnogi

od nji ovi konkurenata izbegavaju plaćanje poreza. Iako ovaj nalaz ne iznenađuje, s

obzirom da je Kosovo rangirano pored Etiopije i Tanzanije po Indeksu percepcije o korupciji

( ransparency International 2013) to ipak donosi velike troškove poreskom sistemu. Utaja

poreza se procenjuje na 5 odsto domaće prikupljenih P V-a i PDP prihoda i 12 odsto prihoda

od PLD-a. Visok stepen utaje rizikuje stvaranje silazne spirale nepoštovanja kada firme

izbegnu plaćanje poreza kako bi osigurali uslove na nivou sa svojim konkurentima, koje oni

vide kao izbegavanje poreza.

Direktni porezi prikupljeni u centru i porezi na opštinskom nivou su potencijalni izvori

domaći pri oda. Porezi na prihode (PDP i PLD) zajedno broje oko 2,5 odsto BDP-a, što je

najniže u regionu. Kosovo sledi dobru praksu sa progresivnim stopama PLD-a koji obezbeđuju

vertikalnu pravičnost - pojedinci sa niskim primanjima plaćaju niže poreske stope na njihove

prihode - iako postoji prostor da se one prilagode kako bi se povećao kapitala i podsticaji

formalnom tržištu rada. Prihodi ispod minimalne zarade treba da budu izuzeti od poreza, kako

bi obezbedili veću jednakost i privukli ljude iz sivog zapošljavanja i ekonomije. Istovremeno,

uvođenje zdravstvenog osiguranja može da pomogne da se proširi poreska osnovica i ako je

dobro implementiran, podstiče plaćanje poreza. Kosovo bi moglo da razmotri povećanje stope

PDP-a na 15 odsto. Porezi na opštinskom nivou mogu stimulisati odgovornost, fiskalnu

održivost i efikasne javne usluge. Porez na imovinu ima nekoliko prednosti u odnosu na druge

poreze i predstavlja potencijalni domaći izvor prihoda. Ovaj porez je takođe verovatno ispod

svoje optimalne stope, a trenutno ispod stope susednih zemalja.

B. PORESKA POLITIKA JE RAZUMNA ALI POSTOJE I NEKI DALJI RIZICI

8.1. Prava mešavina pri oda je od ključnog značaja za unapređenje ekonomskog rasta,

smanjenje siromaštva i osiguravanje održivi izvore pri oda za finansiranje preko potrebni

javnih investicija. Od kada je Kosovo usvojilo evro kao svoju zvaničnu valutu, nije imala nikakvu

kontrolu nad monetarnom politikom. Poreska politika i budžet stoga su jedini instrumenti na raspolaganju

VK za postizanje održivog ekonomskog rasta i

makroekonomske stabilnosti. Sa velikim

investicionim potrebama (zbog nipodaštavane

fizičke infrastrukture), fiskalno održiv tok prihoda

je neophodan da Kosovo izgradi i održi svoju

fizičku infrastrukturu i rešavanje njenih ključnih

izazova. Kao takav, poreski sistem treba da: (i)

ubire dovoljno prihoda za finansiranje javne

potrošnje koja poboljšava rast i smanjuje

siromaštvo u održiv način, bez prekomernog

opterećivanja poreskih obveznika; i (ii) postigne

pravu ravnotežu između pravičnosti i

maksimiziranja ekonomskih podsticaja za rad i

investiranje. U ovom poglavlju okvir poreske

politike Kosova i performanse administracija

prihoda se procenjuju sa ciljem identifikovanja

političke opcije koje će podstaći dodatne prihode za pokrivanje potreba potrošnje na održiv način.

201

Isto istraživanje koje je već gore pomenuto.

Prikaz 8.1. Trendovi u poreskim prihodima i

penzijski doprinos, % BDP

Izvor: Procene osoblja Svetske banke.

111

8.2. Kosovo je postiglo rane uspehe u fiskalnoj politici. Poreska politika i reforme administracije,

zajedno sa uvođenjem novih poreza i metoda prikupljanja, doprinele su petostrukom202

povećanju u

domaćim prihodima u periodu od 2000 do 2004. Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na

Kosovu (UNMIK) je uvela carinsku upravu u septembru 1999, kada je osnovana granična kontrola da

prikuplja porez na svu robu uvezenu na Kosovo. Ubrzo nakon toga stvorena je Poreska uprava.

8.3. eforme su pomogle osovu da održi nizak deficit i povećano ubiranje pri oda, mada oni

ostaju niži nego u drugim zemljama jugoistočne vrope. Kao rezultat reformi, Kosovo je uspelo da

održi fiskalni deficit ispod 3 odsto u poslednjih 7 godina. Poreski prihodi porasli su sa 1 ,4 odsto B P-a

na 21,9 odsto BDP-a u 2012; Rast prihoda je 18 odsto u 2011 i 5 procenata u 2012 (Prikaz 8.1). Penzijski

doprinosi za Kosovski penzioni štedni fond (KPŠF) (definisani obavezni doprinosi druge kategorije)

prikupljene od strane poreske uprave porasli su sa 2,2 odsto BDP-a na 2,7 odsto BDP-a u istom periodu.

Uprkos rastu poreskih prihoda, Kosovo ima jedan od najnižih ukupnih poreza prema B P-u u JIE

regionu.

C. STRUKTURA JAVNIH PRIHODA NA KOSOVU – VISOKA ZAVISNOST OD GRANIČNIH POREZA

8.4. Potencijalni rizik u poreskom sistemu Kosova je visoka zavisnost od poreskih pri oda od

uvoza ( 1 odsto) u odnosu na prilično nisku cifru od samo 29 odsto domaći pri oda. Iako je ovo

napredak od 2004, kada je samo 23 odsto sakupljeno u zemlji, to očigledno nije održiva dugoročna

situacija. ržava tako ne može da se osloni u velikoj meri na uvoz prihoda i moraće da izgradi jake

resurse domaćih prihoda koji su fiskalno održivi.

8.5. adašnja struktura privrede ima uticaja na način na koji se prikupljaju porezi. Potrošnja

domaćinstava čini u proseku 9 odsto B P-a tokom poslednje decenije, od kojih je većina potreba bila

uvezena (Prikaz .2). U 2012, uvoz čini 67 odsto potrošnje domaćinstava, a P V za primaoce uvoza je

iznosio 1 odsto od ukupnog prihoda od P V-a (Prikaz .3). U 2012 značajan deo potrošnje domaćinstva

i DSI je finansiran od doznaka, (oko 15 odsto B P-a) i međunarodna pomoć (oko 8 odsto B P-a).

Industrijski sektor je slab i većina ekonomskih aktivnosti u privatnom sektoru, trgovine na malo,

restorani/barovi i građevinski sektor su uglavnom manjeg obima, obično teški da se oporezuju a mnogi se

i ne oporezuju.

8.6. Problem granični pri oda je postao vidljiv u poslednje dve godine. Naplata prihoda nije

ostvarila svoj cilj i 2012 a dodatno je pogoršana u 2013, uglavnom kao rezultat manjka od prihoda

prikupljenih na granici. Ukupno manje 30 miliona € ili manjak od 0,6 odsto BDP-a u 2012, proširen u

2013 na 50 miliona € ili 1 odsto BDP-a. U 2013, po prvi put, ubiranje prihoda sa granice je bilo niže nego

u prethodnoj godini. Ovaj slab rezultat je vođen kombinacijom povećanja cena u glavnoj uvoznoj robi na

Kosovu, kao zamena efekta uvoza (smanjenje poreza prikupljenih na granicama) i pada domaće potražnje

za uvozom. omaće prikupljeni PDV nadoknađuje 1, puta manjak graničnog PDV-a. Ovo je veoma

važan razvoj u pravcu stvaranja poreske stabilnosti za nadoknadom manjka poreskih prihoda prikupljenih

na granici sa više održivim naplaćenim porezom u zemlji a posebno kada uvoz opada.

202

Ovaj odlični rezultat je nastao i zbog naplate prihoda koja je počela od veoma niskog nivoa u 2000. PUK je

osnovana tek u drugoj polovini 1999, nakon rata na Kosovu 1998-99.

112

Prikaz 8.2. Struktura BDP-a, % BDP-a Prikaz 8.3. Uvoz i PDV na Uvoz, % BDP-a

Izvor: Agencija za statistiku Kosova. Izvor: Procene osoblja Sveske banke.

8.7. Uska poreska osnovica i nisko učešće rada su takođe delimično odgovorni za visoku

zavisnost od poreski pri oda ubirani na osnovu potrošnje. Samo 15 odsto poreskih prihoda dolazi

od direktnog oporezivanja (uključujući i 1 odsto od poreza na imovinu), dok ostatak uglavnom potiče iz

poreza na potrošnju (P V i akcize) i carine (Prikaz .4 i Prikaz 8.5). U udelu ograničene pokrivenosti

direktnih poreza koje jeograničeno na usku poresku osnovicu, veoma niskoj stopi učešća radne snage (37

odsto) među radno sposobnim stanovništvom203

i visoke stope nezaposlenosti od 30.9 odsto. elimično to

takođe odražava veoma niske stope direktnih poreza: najviša stopa poreza na dobit je 10 odsto; a u 2009

porez na dobit je prepolovljen sa 20 odsto na 10 odsto.

Prikaz 8.4. Struktura poreza u 2012 (% od

ukupnog)

Prikaz 8.5. Dinamika poreske strukture (2004-12)

Izvor: Ministarstvo finansija. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

8.8. PDV se više nego udvostručio sa rastom od 12 odsto između 2 4 i 2 12 (Tabela A.20 u

Aneksu 4). Prihodi od PDV-a su porasli sa 42 odsto ukupnih poreskih prihoda u 2004-08 do 48 odsto u

2012. kcize su ostalr stabilne na 26 odsto a carina i dažbine na 12 odsto od ukupnih poreskih prihoda

između 2005 i 2012 (Prikaz .5). PLD je takođe porastao ali je ostao na oko 7 odsto ubiranja a porez na

dobit preduzeća na oko 6 odsto od ukupnih poreskih prihoda u istom periodu. PLD generiše samo 1,7

odsto BDP-a u istom periodu, što je oko polovine Jugoistočnog proseka od 3,5 odsto BDP-a.204

Kao

203

Ovaj nivo učešća radne snage je znatno ispod proseka među svim ekonomijama u tranziciji (65 odsto). 204

Grote, M, D. Benedek i Selcuk Caner. Kosovo: Predlozi reforme ka balansiranijem i produktivnijim prihodima

porskog sistema, novembar 2011, MMF, Vašington, DC.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

200

4

200

5

200

6

200

7

200

8

200

9

201

0

201

1

201

2

Other taxes

Property tax

Customs duties

Excise

VAT

CIT

PIT

113

rezultat prepolovljene stope poreza na dobit preduzeća (P P) prihod je opao sa 1,7 odsto BDP-a u 2008

na 1,3 odsto u 2012, što je niže od proseka od 2,0 odsto u zemljama jugoistočne Evrope. Porez na

imovinu je osigurao samo 1 odsto ukupnih poreskih prihoda (ili oko 0,3 odsto BDP-a), u odnosu na

prosek od oko 0,6 odsto BDP-a za region jugoistočne Evrope, uprkos skoku građevinskog sektora posle

rata. Imovinske poreske stope ostaju izuzetno niske po regionalnim standardima.

D. METODOLOGIJE KOJE SE KORISTE ZA MERENJE NEFORMALNOG SEKTORA I

POTENCIJALA ZA PRIHODE

8.9. nalizi neformalnog sektora i potencijala pri oda se može pristupiti iz različiti uglova i

mogu se obračunati upotrebom različiti metodologija. Iz perspektive poreske politike, važni su

poreska osnovica i obim olakšica, poreskih rupa i praznina koji sužavaju poresku osnovicu stvaranjem

praznine u prihodima koji bi mogli biti prikupljeni uz mnogo jednostavniji poreski režim. Jedan od načina

da pogledate performanse prihoda u zemlji koristi se pristup odozgo ka dole, gde se obračunava

produktivnost različitih poreskih prihoda. Produktivnost se meri po tome koliko poreske osnovice se

oporezuje i koliko je ostalo neoporezivo. U idealnom svetu, produktivnost će biti 100 posto ako se cela

osnova oporezuje, postoje izuzeci i nema curenja zbog utaje poreza ili dosluha. Drugi metod je pristup

odozdo ka gore detaljnog pregleda svakog od glavnih poreza da bi ispitali potencijalnu poresku osnovicu i

poreske praznine. Još jedna mera je da se proceni utaja na osnovu potražnje za valutom da se pokaže

veličina sive ekonomije. Za razliku od produktivnosti, poslednje dve metode pokazuju jaz iz perspektive

curenja zbog utaje poreza ili dosluha pre nego iz perspektive nepotpune poreske politke ili izuzeća.

Obim neformalne ekonomije

8.10. Nisko prikupljanje pri oda od domaći izvora ukazuje na veliko prisustvo sive ekonomije. Upotrebom Vito Tanzi modela koji se zasniva na potražnji za valutom, ukupna veličina podzemnog

raspoloživog prihoda kao otkrivene proporcije raspoloživih prihoda205

je u proseku 17 odsto viši nego u

periodu od 2004 do 2011. Ovaj model uzima u obzir novac u opticaju, monetarnu osnovu na odnos pasive

centralne banke, B P, inflaciju potrošačkih cena, najnižu kamatnu stopu, broj bankarskih kuća

(bankomati, filijale), protok novca, raspoloživi dohodak i odnos valute i depozita. Podzemni raspoloživi

dohodak je verovatno potcenjen u meri u kojoj je gotov novac u opticaju potcenjen u odnosu na

procenjeni BDP. Sa doznakama procenjenih na 15 odsto BDP-a i velike greške i emisije u skladu platnog

bilansa, procene gotovog novca u opticaju će verovatno biti na niskoj strani.

Poreska produktivnost206

8.11. Produktivnost PDV-a na Kosovu na 65 odsto je blizu proseka za ECA zemlje. o znači da na

Kosovu, za svaki 1 odsto PDV stope poreza, naplata PDV-a obuhvata 65 odsto od poreske osnovice PDV

(ta osnovica predstavlja potrošnju), ostavljajući 35 odsto potrošnje neoporezivom. Neoporeziva osnova

može biti posledica oslobađanja za određeni deo osnove PDV-a ili zbog utaje poreza i/ili slabosti u

poreskoj upravi da se spreči nepotpuno oporezivanje. Učinkovitost naplate P V-a je izgleda adekvatna

jer je blizu proseka za Evropu i Centralnu Aziju.

205

Raspoloživi dohodak bez vremenskog prilagođavanja. 206

Poreska produktivnost je stvarni porez prikupljen kao procenat poreske osnovice podeljen sa standardnom

stopom poreza. Za P V, potrošnja se obično uzima kao poreska osnovica jer B P isključuje uvoz (koji podleže

PDV-u) i B P koji uključuje izvoz (nulta stopa pod P V-om) i investicije (za koje je dat ulazni kredit pod PDV-

om). Za poreza na dohodak, B P se obično koristi kao poreska osnovica.

114

8.12. Produktivnost prihoda od poreza na dobit je veoma niska. Za PDPproduktivnost je 14 odsto,

što znači da se samo 14 odsto od osnovice poreza na dobit zapravo oporezuje. Za P situacija je još

gora. Produktivnost P prihoda je samo 12 odsto, što znači da se samo 12 odsto od osnovice poreza na

dohodak oporezuje. Jasno je da postoji mnogo prostora za poboljšanje u performansama prihoda u obe

kategorije, P P-a i P -a. o može da se uradi smanjenjem poreskih izuzeća i rupa u zakonu i jačanjem

kapaciteta poreske administracije da se efikasno bori protiv utaje poreza. S obzirom da je poreski sistem

već jednostavan, sa samo nekoliko rupa (i trebalo bi da ostane ovako), fokus treba da bude na poreskoj

administraciji. Jasno je iz analize produktivnosti da mogućnosti za poboljšanje performansi prihoda su

mnogo veće za P P i P nego za P V.

Analiza poreskog jaza207

8.13. Svetska banka je sprovela detaljnu analizu poreskog jaza za PDV, PDP i PLD. Ključni

nalazi su predstavljeni u nastavku kao i detalji metodologije procene i podataka koji se koriste su detaljno

predstavljeni u pratećem dokumentu. Važno je napomenuti da su predstavljeni rezultati u nastavku trebaju

posmatrati kao indikativni kako zbog raspoloživosti podataka i zbog kvaliteta nekih podataka. va pitanja

se posebno ističu: veruje se da podaci o prihodima u nketi o potrošnji domaćinstava nisu pouzdani jer

iznose oko četvrtine od potrošnje; i u nedostatku detaljnih podataka na nivou preduzeća i slučajne poreske

revizije kompanija, studija treba da simulira verovatni domet PDP jaza na osnovu ne-slučajnih revizija.

Ova pitanja su detaljno predstavljena u pratećem dokumentu, što takođe predstavlja potkrepljujuće

dokaze iz posebnog uverljivog istraživanja percepcije sprovođenja poreske politike kao i drugih

pokazatelja. Uprkos upitnih podataka, rezultati prikazani ukazuju na prisustvo velike količine utaje

poreza.

8.14. Poreska praznina PDV-a je proračunata na oko 34 odsto. naliza poreskog jaza P V-a je

sprovedena na osnovu podataka iz 2011 za potrošnju domaćinstava sa pregledom rashoda i detaljnim

kategorijama i izuzete potrošnje. Slični proračuni su napravljeni za vladine i nevladine organizacije

(Neprofitne institucije koje pružaju usluge domaćinstvima, IPUD). Na osnovu analize, ukupna osnovica

PDV-a, nakon uzimanja u obzir izuzetih sektora, je procenjena na 4.5 milijarde €. To je blizu BDP-a iz

2011, 4.77 milijardi €. Po stopi od 16 odsto potencijal prihod od PDV-a će biti 719 miliona €. U 2011,

Poreska uprava Kosova (PUK) je prijavila prihod od 121 miliona € a carina je prikupila 415 miliona € u

PDV-u, pa je ukupno 536 miliona €. To podrazumeva da je poreski jaz PDV-a negde na oko 34 odsto.

Ovaj broj je u skladu sa podacima za produktivnost PDV-a.

8.15. Poreski jaz u ubiranju PLD-a se procenjuje na oko tri puta više od onog što se sada

prikuplja. Podaci za P osnovu su izračunati iz kombinacije ankete o budžetu domaćinstava ( P ) i

podataka o potrošnji domaćinstava u odsustvu drugih izvora.208

Podaci o prihodima domaćinstva su

možda najproblematičniji u proceni poreskih praznina. Za jaz u P uključeni su sledeći: (i) porez na

platu, (ii) MSP porez, (iii) porez na kamate, dividende, rente i kockanje, (iv) porez na dobit i (v) drugi

porezi. U 2012, 91 milion € je prikupljeno od ovih poreza. Procenjuje se da se samo oko jedne trećine od

potencijalnog PLD prihoda trenutno prikuplja. Potencijal poreza je u rasponu od tri puta više od onog što

se sada prikuplja, odnosno, oko 270 miliona €, a poreski jaz bi iznosio oko 180 miliona €. Izgleda da

postoji veliki potencijal za prikupljanje dodatnih prihoda od PLD-a, delimično kroz povećanje

formalnosti i delimično smanjenjem poreskih prevara.

8.16. PDP jaz je procenjen na oko 17 odsto ali bolji podaci su potrebni da bi bili precizniji. U

nedostatku detaljnih informacija poreski jaz za PDP je obračunat na osnovu detekcije iz revizije. Podaci iz

207

naliza poreskog jaza je urađena od strane tima Banke zajedno sa Sandeep Bhattacharya, Vanredni profesor na

Sanford školi za javnu politiku na Univerzitetu juk. 208 a Kosovu se nacionalni računi ne procenjuju na strani prihoda.

115

revizorske detekcije pokazuju da je poreski jaz veoma visok za mikro i mala preduzeća. U osnovnom

slučaju, potencijal utaje je procenjen je na 10,6 miliona € ili 17 odsto prikupljenog PDP-a od 62,7 miliona

€ za 2012. alje prečišćavanje podataka - pre svega potpuno slučajnom revizijom uz poređenje sa rizikom

na bazi revizije, će biti potrebno da se napravi tačnija procena.

Utaja poreza209

8.17. edavno istraživanje vetske banke je pokazalo da firme smatraju da značajan procenat

nji ovi konkurenata izbegava plaćanje poreza. Istraživanje o Percepciji poreske implementacije

(PPI) dovodi u pitanje skoro četvrtinu od firmi u Jedinici za velike poreske obveznike” (JVPO), kao i

nekih srednjih preduzeća o njihovim pogledima na svoje konkurente i njihovo ponašanje u plaćanju

poreskih obaveza. ko percepcije odražavaju stvarnost, PDP i domaća utaja PDV-a od velikih firmi,

formalno same firme koštaju vladu najmanje 5 odsto na godišnjem nivou, i oko 12 odsto u samom

ubiranju PDP-a. Ovi rezultati ukazuju da je utaja poreza odgovoran za između 15 i 25 odsto poreskog jaza

o kojem se raspravlja gore u tekstu.

8.18. Šire društvene i ekonomske posledice su još veće. Za privatni sektor, posledice su velike: (i)

korupcija dodatno doprinosi i eventualno nepredvidivljive troškove poslovanja, što može obeshrabriti

investicije; (ii) korupcija može podstaći preduzeća da ulože napor ka izbegavanju poreza i izbegnu kazne

kada budu bila uhvaćena pre nego da postanu produktivnija uz ugrožavanje ekonomskog razvoja; i (iii)

varanje od strane nekih stvara neravnopravan teren u privatnom sektoru za firme sa boljim vezama, a ne

one koji su najproduktivniji, pa je više verovatno da će biti u stanju da to iskoriste. Pored toga, utaja

poreza od strane nekih firmi smanjuje naplatu poreza, koji se mora nadoknaditi većim porezima za firme

koje su u skladu sa porezom. Gore od toga, poreski usklađene firme mogu da više oklevaju da plate porez,

ako uvide da njihovi konkurenti izbegavaju plaćanje poreza. Konačno, percepcija su sposobne da

preokrenu trenutnu kulturu koja prihvata poreze kao moralno imperativne“.

8.19. straživanje je pokazalo da se političke veze smatraju potrebnim za izbegavanje ozbiljne

kazne zbog utaje poreza. Oko 31 odsto ispitanika veruje da ako je najmanje jedan od vlasnika

političar” to je jedan od najkorisnijih načina da se izbegne teška kazna za utaju poreza. Još nekih 30 odsto

ispitanika veruje da ako vlasnik ili menadžer najvišeg nivoa ima lične prijatelje u PUK-u“ je jedan

veoma koristan način da se izbegne kazna. Ovi rezultati ukazuju na značajnu visoki nivo dosluha u utaji

poreza, što bi zahtevalo robusne mehanizme izvršenja da se tome suprotstavi i da se izbegne silazna

spirala u nepoštovanju poreskih pravila.

Potencijal prihoda

8.20. Nedavna studija Khwaja i Iyera210

pokazuje da je potencijal pri oda osova (uključujući

socijalne doprinose) negde oko 25,9 odsto BDP-a u poređenju sa 21,9 odsto trenutno prikupljeni

prihoda. Studija koristi mešavinu strukturnih varijabli, institucionalnih varijabli i politike promenljivih,

koristeći panel podatke iz 61 zemlje da empirijski analizira potencijal zarade. Rezultati ukazuju da postoji

značajan potencijal za poboljšanje performansi prihoda uz izbor prave politike oporezivanja. To bi moglo

da se koristi kao prilika da se ispravi debalans između prihoda u zemlji i na granici. Međutim, ovaj

rezultat pretpostavlja da se neformalni sektor obuhvati poreskom mrežom. Isključujući neformalni sektor

prikazako je da se postojeća formalno mala poreska baza već previše oporezuje. Zato treba voditi računa

da se dodatno ne opterećuju poreski obveznici koji poštuju svoje obaveze ali da se proširi poreska

209

Ova sekcija je zasnovana na: Svetska banka (2014). “Kako moji konkurenti izbegavaju plaćanje poreza: Stavovi

o utaji poreza među firmama na Kosovu”. 210

Khvaja, Munaver S. i Indira Iyer (2013) “Potencijalni prihodi, poreski prostor i poreski jaz u EC zemljama:

komparativna analiza, Svetska banka, radna studija (nacrt).

116

osnovica ili da se zamene postojeći porezi - kao što su oni sakupljeni na granici - sa novim prikupljenim

unutar zemlje.

E. REFORMA OKVIRA PORESKE POLITIKE ZA KOSOVO 8.21. Zbog velikog oslanjanja Kosova na indirektne poreze prikupljene na granici rizikuje se

dugoročna fiskalna stabilnost pa je cilj ovog pregleda da se identifikuju karakteristike u tekućoj

poreskoj strukturi koje bi mogle biti izmenjene na način koji bi doprineo do veće ravnoteže između

direktni i indirektni poreza i između pri oda prikupljeni u zemlji i na granici. Indirektni porezi

se smatraju manje elastičnim - manje reaguju na promene u ekonomskom rastu - i više su regresivni nego

direktni porezi. obar okvir poreske politike treba da odražava usklađenost okruženju, veličinu sive

ekonomije i kapacitet poreske administracije koristeći najbolju međunarodnu praksu primereno situaciji u

zemlji.

8.22. majući u vidu slabu poresku upravu, pomak od poreza prikupljeni na granici treba da se

uradi postepeno u fazama za optimalnu stabilnost. Miks mera poreske politike treba da uključi: (i)

povećavanje prihoda od poreza na dohodak i poreza na dobit preduzeća; (ii) povećanje naplate od poreza

na imovinu; (iii) jačanje ubiranja domaćeg P V-a i akcize kroz bolje upravljanje usaglašenostima; (iv)

racionalizacija MSP poreskih režima i (v) unapređenje poreske administracije.

Povećavajući pri ode od poreza na lični do odak i poreza na dobit preduzeća

8.23. Porezi na prihode (PDP i PLD) iznose oko 2,5 odsto BDP-a što je najniža stopa u regionu

(Tabela 8.1). Kombinovana P P i P produktivnost na Kosovu je takođe među najnižim u JIE. a

Kosovu, PDP je prvobitno primenjen po stopi od 20 odsto na knjigovodstvenoj dobiti nakon

prilagođavanja za poreske svrhe. o je smanjeno za 10 odsto od januara 2009. Smanjenje stope poreza na

dobit dovelo do pada prihoda od 1,7 odsto BDP-a na 1,4 odsto BDP-a. Između 2009 i 2012, PDP je u

proseku iznosio 1,3 odsto BDP-a. Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Kosovo, Makedonija, Crna

Gora i Srbija su svi imali PDP I PLD stope od 10 procenata ili manje u 2011. Finansijska kriza je

primorala neke zemlje da povećaju poreske stope. U 2012, Srbija podigla PDP stopu sa 10 procenata na

15 odsto, dok je stopa PLD na prihode 6 puta iznad godišnje prosečne zarade je sada 15 odsto. U 2013,

Crna Gora je podigla stopu PLD-a za prihode iznad 720 € za 15 odsto.

8.24. Kosovski prati dobru praksu sa progresivnim stopama PLD-a koji obezbeđuje vertikalnu

pravičnost - pojedinci sa niskim primanjima plaćaju niže stope poreza na nji ove pri ode. Ostale

istočnoevropske zemlje koje imaju progresivne stope uključuju Hrvatsku, Moldaviju, Crnu Goru (od

2013), Srbiju, Sloveniju i ursku. a Kosovu, P stopa počinje sa stopom od 0 odsto za godišnji prihod

ispod 960 €, zatim 4 odsto za godišnje prihode iznad 960 € i marginalne stope od odsto iznad godišnjeg

prihoda od 3.000 €. ajviša marginalna stopa je 10 odsto za godišnji prihod iznad 5.400 €. Međutim,

progresivnost je tanka, jer razlika između vrha i dna marginalnih stopa je mala a niz okvira prihoda

između 960 € i € 5.400 je uzak.211

8.25. Postoji potencijal za osovo da dodatno poveća domaći pri od od PLD-a. Analiza poreskog

jaza o čemu smo ranije razgovarali pokazuje da je potencijal prihoda Kosova od P -a tri puta veći od

onoga što se trenutno prikuplja. Kosovo ima jednu od najnižih PLD produktivnosti prihoda u regionu

(Tabela 8.1). Makedonija, Bosna i Hercegovina i Bugarska prikupljaju oko dva puta više PLD prihoda

kao udeo u BDP-u sa sličnim poreskim stopama. Ovo je rezultat kombinacije nekoliko efekata: (i)

211

Minimalna mesečna zarada na Kosovu je 170 € (za osobe preko 35 godina starosti), sa kojom je godišnji prihod

nešto više od 2.000 €.

117

oslobađanje nekoliko kategorija od PLD prihoda kojim se sužava poreska osnovica; (ii) slaba poreska

administracija; i (iii) velika zaposlenost u sivoj ekonomiji koja nije adekvatno obuhvaćena. Poreska

uprava Kosova (PUK) treba da učini ozbiljne napore kako bi mnogo više poboljšala performanse da bi

sve ovo moglo da se uradi.

Tabela 8.1. egionalno poređenje učinkovitosti poreza na pri ode (isključujući unapred plaćene

poreze) 2011

Statutarna

PDP

stopa

ajviša

marginalna

PLD stopa

PDP prihodi

(% BDP-a)

PLD prihodi

(% BDP-a)

PDP+PLD

prinos (%

BDP-a)

PDP

Produktivnost

PLD

Produktivnost

Kosovo 10% 10% 1.3 1.2 2.5 0.13 0.12

Makedonija 10% 10% 0.8 2.1 2.9 0.08 0.21

Moldavija 12% 18% 0.7 2.2 2.9 0.06 0.31

Bosna i

Hercegovina 10% 10% 0.8 2.3 3.1 0.08 0.23

Tadžikistan 25% 13% 1.4 1.9 3.3 0.06 0.15

Albanija 10% 10% 1.5 2.1 3.6 0.15 0.21

Bugarska 10% 10% 1.9 2.9 4.8 0.19 0.29

Jermenija 20% 25% 2.6 2.2 4.8 0.13 0.09

Crna Gora

Turska

9%

20%

9%

35%

2.0

1.9

3.3

3.6

5.3

5.5

0.22

0.1

0.37

0.10

Azerbejdžan 20% 30% 4.3 1.4 5.7 0.22 0.05

Srbija 15% 15% 1.2 4.7 5.8 0.12 0.31

Hrvatska 20% 40% 2.4 3.5 5.9 0.12 0.09

Kirgijska

Republika 10% 10% 4.2 2.0 6.2 0.42 0.20

Belorusija 24% 12% 3.1 3.2 6.3 0.13 0.27

Ruska

federacija 20% 35% 4.2 3.7 7.9 0.21 0.28

Gruzija 15% 20% 2.8 5.9 8.7 0.19 0.30

Ukrajina 25% 17% 4.1 4.7 8.8 0.16 0.31

Kazahstan 20% 10% 8.2 1.4 9.6 0.41 0.14

Izvor: Porezi na dlanu u ECA zemljama, Svetska banka, 2013.

8.26. Kreatori politike treba da razmotre reorganizovanje strukture kursa za PLD da bi postala

pravednija i podstaći formalnost na tržištu rada uz uklanjanje neki izuzetaka koji nemaju mesto u

dobrom poreskom sistemu. Okvirni prihod je u rasponu od pola minimalne zarade do 2,5 iznosa

minimalne zarade čime se minimizira vertikalna pravičnost. Prihodi ispod minimalne zarade treba da

budu izuzeti od poreza, kako bi se obezbedila veća jednakost i da se privuku ljudi iz sive ekonomije.

akođe, okvirne prihodi treba proširiti i stope treba povećati za vise kategorije prihoda. edavni izveštaj

MMF-a212

pokazuje simulaciju pravednije strukture kursa, koristeći podatke iz 2010, sa stopama od 10

odsto, 15 odsto i 20 odsto za okvirena primanja 2.000 do 4.500 €, 4.500 do .000 € i preko .000 €,

respektivno. Prema izveštaju bi povećali prihode od PLD-a za 20 do 22 miliona €, što je povećanje od 42

odsto, povećanje PLD-a udela u BDP-a od 1,1 odsto na 1,6 odsto.

212

Grote, Martin, . Benedek i S. Caner. “Kosovo: Predložena reforma ka uravnoteženijim prihodima i

produktivnim poreskim sistemom”. MMF, Vašington, novembar 2011.

118

8.27. Treba voditi računa prilikom izmene poreskih okvira kako bi se osiguralo da oni zaista

podstiču formalnost i ne terete previše malu grupu postojeći formalni poreski obveznika. Ako

se pravilno uradi, reforma kao što je ova bi smanjila teret za poreske prihode manjih obveznika i prikupila

više prihoda od velikih poreskih obveznika. Jedna opcija bi bila da se proširi socijalno osiguranje kako bi

se uvela široko zahtevana šema zdravstvenog osiguranja (vidi poglavlje o zdravstvu). Prema podacima iz

KPŠF-a, bilo je 225.000 zaposlenih i 30.684 samozaposlenih koji su doprineli drugoj penzijskog

kategoriji u 2012. Pošto prihode iz druge kategorije ubire PUK, ovi brojevi takođe približno odražavaju

broj PLD poreskih obveznika.213

Ovo je samo 15 odsto od ukupnog broja stanovnika. Očigledno je da

postoji sektor pod velikom senkom (siva ekonomija), od kojih neki mogu biti smanjeni ako se poresko

opterećenje za niže nivoe zaposlenih spusti. Isto tako, kreatori politike treba da razmotre uklanjanje

sledeće poreske olakšice koje su možda korisne tokom posleratne obnove ali su nadživele svoju korisnost:

(i) dividende u vlasništvu stranih akcionara; (ii) kamate na finansijske instrumente koje izdaju javne

vlasti; i (iii) naknade koje obezbeđuje poslodavac.

8.28. nkluzivna šema zdravstvenog osiguranja će biti jedan od načina da se povećaju izvorni

pri odi i šira poreska osnova. Sa jednim od najmanje finansiranih zdravstvenih sistema u Evropi, kao

deo BDP-a koji je definisan nedostatkom pristupa i značajno katastrofalnom potrošnjom za siromašne

(videti poglavlje o zdravstvu), uvođenje šeme zdravstvenog osiguranja izgleda da je veoma popularno.

akva šema može pomoći da se pozabavi ovim pitanjima, koja nastaju zbog nedostatka sredstava iz

sektora, dok mogu da predstavljaju zamenu za pad graničnih prihoda sa onima koji se ubiraju unutar

zemlje. Pored toga, šema može da bude više nego samo inkluzivna formalnom sektoru prikupljanjem

premija od svih građana koji nisu izuzeti (npr. siromašni). o bi pomoglo da proširi osnovu prihoda.

Trebali bi naravno osigurati da budu preduzete sve mere da se minimizira negativan uticaj na tržištu rada,

da zaštite najsiromašnije grupe od plaćanja (videti poglavlje o socijalnoj zaštiti) i da se osigura da

zdravstveno osiguranje ne povećava ukupan fiskalni deficit, ni da predstavlja dodatno opterećenje za

potrošnju ostalim ministarstvima (videti poglavlje o zdravstvu). Pored toga, sistem bi trebalo da bude

funkcionalan kako bi se osiguralo da se isplate lako sprovode ka onima koji nisu formalno zaposleni, na

primer kroz komercijalni bankarski sistem. Međutim, ako šema zdravstvenog osiguranja bude u stanju da

isporuči vrednost za novac, mogla bi se povećati potražnja za uslugama, čime se daje pozitivan doprinos

poreskoj politici ubiranja. Koristi od dobrog funkcionisanja sistema stoga mogu biti potencijalno velike

uz bitan pozitivan doprinos državnim prihodima (delimično kompenzovanje pada u pograničnim

prihodima), povećanje poštovanja poreza i proširenje poreske osnovice.

8.29. Obrazloženje dato za smanjenje korporativne stope od 2 na 1 odsto je pod znakom

pitanja. ogika je bila da se Kosovo proglasi favorizovanom destinacijom za privlačenje stranih

investicija, smanjiti neformalnosti i korupciju. Što se tiče privlačenja stranih investicija, potpuno je

pogrešan stav da će smanjena stopa P P-a privući investicije. Prvo, ako su sve zemlje u neposrednom

susedstvu smanjile svoje stope, kao što je to bio slučaj u jugoistočnoj Evropi, onda se efekat smanjenja

stope neutrališe i priliv investicija će zavisiti od poslovnog okruženja i raspoložive fizičke i socijalne

infrastrukture (zdrava i kvalifikovana radna snaga). rugo, smanjenje stope u zemlji domaćinu (npr. , na

Kosovu) ne koristi stranim kompanijama koje ulažu, jer plaćaju porez na svom globalnom prihodu u

matičnoj zemlji (obično razvijena zemlja) i dobija odbitak poreza plaćenog u zemlji domaćinu, da bi se

izbeglo dvostruko oporezivanje. Manja stopa poreza u zemlji domaćinu, manji odbitak i veći udeo poreza

plaćenog u matičnoj zemlji strane države. ako, u stvari, tako što odredi nisku stopu PDP-a, Kosovo

prenosi korist iz svog oskudnog prihoda u riznicu razvijene zemlje, a ne investitoru. Ipak, prepolovljenje

stope PDP-a od 20 na 10 odsto u 2009 jeste smanjilo poreske prihode ali sa manje od 20 odsto, što

ukazuje da je bilo delimično uspešno u podsticanju plaćanja i formalnosti, iako je bilo mnogo zbunjujućih

faktora. Kosovo bi moglo da razmotri podizanje svoju PDP stope na 15 odsto da pokrije neke od ranije

213

Ovaj broj je postepeno porastao od 165.000 zaposlenih i 18.675 samozaposlenih u 2004.

119

pomenutih poreskih praznina ali bi morali da osigura ravnomerno poštovanje poreskih obaveza od strane

firmi kako bi se iskoristile sve prednosti.

Osnažiti ubiranje poreza na imovinu

8.30. Oporezivanje na podnacionalnom nivou je ključni izvor pri oda koji može da stimuliše

odgovornost, fiskalnu održivost i efikasne javne usluge. Kosovo ima prilično dobro osmišljen sistem

budžetskih grantova koji nažalost ostavlja malo podsticaja za opštine da povećaju prihode iz sopstvenih

izvora, što dovodi do izuzetno niskih opštinskih poreskih stopa. Minimalna stopa na porez na imovinu

prikupljena po opštinama trebalo bi povećati a grantovima centralne vlade treba nagraditi bolje

prikupljanje prihoda iz sopstvenih izvora. To zahteva pažljiv dijalog i reviziju sistema grantova. Pored

toga, porez na imovinu može biti politički težak i treba ga upravljati na način koji se smatra pravilnim.

8.31. Porez na imovinu ima nekoliko prednosti u odnosu na druge poreze i predstavlja

potencijalni izvor unutrašnji pri oda. Porez na imovinu ima tendenciju da se lakše prikuplja od

drugih oblika oporezivanja i relativno se manje narušava. Ovaj porez je teško izbeći (vidljiva imovina);

manje je verovatno da će uticati na ponašanje nego porez na dohodak; i porezi na zemljište ne mogu da da

deluju negativno na snabdevanje, jer je to fiksno. Zbog ovih prednosti, porezi na imovinu su pogodniji za

ekonomski rast nego ostali porezi, posebno u zemljama u razvoju (OESR, 2008). Pored toga, prihodi

imaju tendenciju da budu stabilniji od većine drugih izvora poreza (Norregaard, 2013). Nekoliko zemalja

(posebno Irska i Portugal), su pred nedavnim nedostatkom prihoda od više mobilnih ili isparljivih izvora,

odlučile da pojačaju svoju naplatu poreza na imovinu. Uprkos potencijalnim koristima od poreza na

imovinu, Kosovo nije do sada odredilo prioritetnim oporezovanje imovine.

8.32. Ubiranje poreza na imovinu je verovatno ispod svog potencijala. Kosovo je prikupilo oko 0,3

odsto BDP-a od poreza na imovinu u 2011. o u poređenju sa prosekom od 0,4 odsto za zemlje sa

srednjim prihodom je znatno ispod proseka kao i od 0,9 odsto proseka ostvarenog od strane zemalja sa

srednjim prihodom koje su među 5 najboljih u prikupljanju (Norregaard, 2013). Među zemljama

jugoistočne Evrope i Crna Gora i Srbija su bolje od Kosova jer poseduju ubiranje od 0,4 i 0,7 odsto BDP-

a, respektivno. Jedan od razloga može biti relativno niska imovinska poreska stopa na Kosovu i/ili uska

poreska osnovica. Drugi razlog bi mogao da bude veliki procenat nenaplaćenog poreza od onog što se već

obračunava kao porez na imovinu.214

8.33. Imovinske poreske stope na Kosovu su

niže od neki svoji suseda. Porez na imovinu na

Kosovu se naplaćuju po godišnjoj stopi od između

0,05 i 1 odsto vrednosti imovine sa umanjenjem za

glavnu rezidenciju (Tabela 8.2). Cene su više u Crnoj

Gori (0,1 do 1 odsto vrednosti imovine), Srbiji (0,4

do 2 odsto) i Albaniji (1 do 3 odsto van Tirane).

Cene su niže u BJR Makedoniji (0,1 do 0,2 odsto od

vrednosti nekretnine) i Bosanskoj Republici Srpskoj

(0.05 do 0.5 odsto). Kao na Kosovu, sve zemlje nude

potencijalna smanjenja na osnovu faktora kao što su

stanovanje. Porezi na imovinu se prikupljaju od

strane lokalnih vlasti u Srbiji, Albaniji, Makedoniji i

Bosni, kao i na Kosovu.

214

Podaci ukazuju da je tokom godine lokalnih izbora, naplata poreza na imovinu bila najslabija. Usmeni dokazi

ukazuju na to da lokalne vlasti nisu činile dovoljno napora za prikupljanje poreza tokom tih godina da bi se izbegao/

smanjio poreski pritisak na potencijalne birače.

Tabela 8.2. Stope poreza na imovnu JIE (%

vrednosti imovine)

Minimum Maksimum

Albanija* 1.00 3.00

Bosna i Hercegovina** 0.05 0.50

Makedonija 0.10 0.20

Kosovo 0.05 1.00

Crna Gora 0.10 1.00

Srbija 0.40 2.00

Izvor: Deloitte napomene o porezima, 2013.

Napomena: *van Tirane (Tirana koristi stope između

2 i 4 odsto); **samo Republika Srpska.

120

8.34. Prepoznajući da bi se poboljšanja mogla napraviti, osovo je povećalo svoje kapacitete za

prikupljanje poreza na imovinu. Značajni napori su učinjeni da se poboljša katastar kroz povećani

fokus na registraciju i veće korišćenja zemljišta kao osnovice. o je dovelo do udvostručavanja ukupnog

broja registrovane imovine na oko 0.000 u 2012. Slični napori su uloženi da se izradi registar zemljišta

(sa skoro 2,3 miliona parcela). Odeljenje za porez na imovinu Ministarstva finansija (MF) je unapredilo

svoj sistem informacione tehnologije (IT), tako da se sva imovina i parcele mogu identifikovati sa GPS

koordinatama i fotografijama. Odeljenje sada razvija sistem za kategorizaciju imovine na osnovu

korišćenja, veličine i kvaliteta, kao i efikasnosti zaštite životne sredine.

8.35. Od ovi napora se očekuje da povećaju pri ode poreza na imovinu za opštinske vlasti. Proširen registar katastra će pomoći da se proširi poreska osnovica i prikupe dodatni prihodi. Ministarstva

finansija procenjuje da će samo na osnovu registra zemljišta da se prikupi oko 2 miliona € godišnje za

opštinske vlasti. Ukupno, MF očekuje da će se porez na imovinu povećati od oko 35 odsto opštinskih

prihoda na oko 50 odsto, jednom kada se oseti puni uticaj poboljšanja.

Jačanje domaćeg PDV-a i ubiranja akcize

8.36. Osnovna struktura PDV-a na Kosovu je jasna i dizajnirana u skladu sa EU normama. Iako

je produktivnost P V-a među najvećim u regionu jugoistočne Evrope, mnogo efikasnosti se dobija iz

činjenice da se više od tri četvrtine istog prikuplja na granici gde su kontrole lakše i utaja manje

verovatna. ok je uvoz kao procenat potrošnje domaćinstava iznosio 67 odsto, P V na uvoz kao procenat

ukupno prikupljenog P V-a je 1 odsto. Ovo pokazuje da značajan deo domaće potrošnje ostaje

neoporeziv pod P V-om. izak nivo P V-a prikupljenog od domaćih dobavljača ukazuje da postoji

značajna utaja poreza. ešto od toga je rezultat slabosti u poreskoj administraciji za borbu protiv

izbegavanja placanja domaćeg PDV-a. Prag registrovanog PDV-a od 50.000 € je među najvišima u JIE.

Preduzeća ispod praga podležu paušalnom porezu. Iako visok prag smanjuje troškove poštovanja propisa

za poreske obveznike i administrativnih troškova za PUK, takođe stvara rizik da mnoga velika i srednja

preduzeća zloupotrebljavaju sistem svojim skrivanjem među malim preduzećima. Projektovanje MSP

poreskog režima koji smanjuje rizik od zloupotrebe i podstiče MSP da funkcionišu na normalnom režimu

PDV-a bi pomoglo eroziji poreske osnovice iz domaće dodate vrednosti.

8.37. osovo prikuplja oko , odsto BDP-a u akcizama koje je među najvećim u regionu.

Međutim, skoro sve se prikupljaju na granici a prikupljanje domaćih akciza je skoro ništavno. Sadašnji

nivo akciza ne zahteva mnogo izmena. Akcizni sistem ima specifične stope koje su odgovarajuće za

Kosovo.

Poboljšanje poreske uprave

8.38. Stvorena u 2000 godini pod pokroviteljstvom UNMIK-a, a verovatno najmlađa u vropi,

Poreska uprava osova (PU ) je imala razumno uspešnu kratku istoriju. PUK ima punu operativnu

autonomiju u okviru Ministarstva ekonomije i finansija. Ona upravlja porezom na lični dohodak građana,

porezom na dobit preduzeća, P V, kao i obavlja funkcije prikupljanja prihoda za drugu kategoriju

penzijskog fonda na ime Kosovskog penzionog štednog fonda. Kosovska carina obavlja carinske funkcije,

uključujući prikupljanje P V-a na uvo . Zato što je nova, imala je sreće da izbegne suočavanje sa

postojećim sistemima i stavovima koji postoje u mnogim drugim zemljama u tranziciji. Kao rezultat toga,

tokom poslednjih 13 godina, PUK je preduzela značajne korake da unapredi svoje kapacitete i usluge

poreskim obveznicima, uglavnom zahvaljujući podršci međunarodnih donatora, pre svega US I -a,

MMF-a, Svetske banke i Evropske komisije. Kosovo se rangira prilično visoko na 44. mestu od 1 6

zemalja po Pokazateljima plaćanja poreza tokom poslovanja. Produktivnost prihoda od P V-a na oko 66

odsto je blizu ECA proseka iako produktivnost PLD i PDP prihoda je i dalje ispod ECA proseka.

Obavezna upotreba fiskalnih kasa je pomogla da se poboljša naplata PDV-a.

121

8.39. PUK je razvila organizacionu strukturu koja se zasniva na funkcionalnosti i napori da se

poboljšaju njeni kapaciteti su evidentni. Ona ima relativno nezavisnu žalbenu jedinicu koja pruža

uravnoteženo rešavanja sporova u poreskim pitanjima. Kao rezultat toga, osam odluka je doneto u korist

poreskih obveznika, 19 odluka je odbijeno. Ona ima odeljenje interne revizije da istražuje kvalitet

poreskih funkcija i učinak osoblja je prihvatljiv. IT odeljenje u okviru PUK-a stalno nadograđuje svoje

kapacitete i nedavno je razvijena i implementirana E-prijava, integrisani sistem za registraciju biznisa,

elektronski sistem računa poreskog obveznika, a ima i funkcionalan pozivni centar. Obuka osoblja i

pristup javnosti poreskih obveznika je u toku. Većina njenih inspektora, i gotovo svi iz višeg

menadžmenta su visoko obrazovani i relativno dobro iskusni. Strateški menadžment se fokusira na

odeljenje akcija za buduće reforme i razvilo je Strateški plan PUK-a 2010-2015. akođe, godišnji planovi

usaglašavanja su proizvedeni u kući i veće vlasništvo je proizvelo bolje rezultate naplate. Efikasnost

poreske administracije je poboljšano u pogledu troškova ubiranja.

8.40. ovo T rešenje, uz pomoć D , je pomoglo da se završi pregled celokupne imovine na

Kosovu i konsolidaciju podataka o imovini, obuhvatajući dodatne karakteristike imovine. adamo

se da će ovo pomoći u poboljšanju naplate poreza na imovinu od strane opština.

8.41. Sada ostaju veliki izazovi: velika siva ekonomija i poreski jaz ukazuju na ozbiljne slabosti u

sposobnosti i spremnosti poreske administracije da se bavi utajom i izbegavanjem poreza. PUK

nema kapacitet da delotvorno prati aktivnosti privatnog sektora. U 2010, formirana je jedinica za poreske

istrage u okviru PUK da se direktno bavi poreskim prekršajima, za koju se očekuje da na srednji rok,

pomogne da se smanji poreska praznina. Efikasnost i održivost PUK-a je ozbiljno ugrožena zbog

nedostatka stručnog, transparentnog i efikasnog servisa za poreske obveznike. Iako je situacija nedavno

poboljšana215

kroz javne kontakte i usluge, još uvek postoje poreski obveznici koji ne razumeju svoje

obaveze plaćanja poreza. Na osnovu Globalnog integriteta iz 2011216

, poreski zakoni se ne primenjuju

uvek ravnomerno i bez diskriminacije, a čini se da je korupcij aveliki problem. Nedostatak realne i

podjednake primene i sprovođenja poreskih zakona u prikupljanju prihoda je kritična prepreka za

uspostavljanje kredibiliteta i stvaranja atmosfere koja pogoduje dobrovoljnom ispunjenju. Ubiranje

neizmirenih obaveza je veliki problem ali je PUK nedavno postao aktivniji u prisilnim radnjama za

prikupljanje uključujući i oduzimanje imovine i vozila u meri do 500,000 €. Ukupan iznos starih dugova

konstantno opada.

8.42. edostaci u ključnim oblastima poreske uprave za tevaju veći fokus na poboljšanje

efikasnosti upravljanja, obuku osoblja i završetak identifikacije i registracije oni koji ne

ispunjavaju obaveze. IT sistem poreske uprave, SIGTAS, mora da se nadograđuje na poboljšanju

kapaciteta za preradu, upravljanje rizikom, revizorske funkcije i prinudne naplate. Razvoj pouzdane baze

podataka i informacionog sistema usklađivanja biće kritičan za smanjenje broja onih koji ne ispunjavaju

ili prestanu da ispunjavaju svoe obaveze.

215

Istraživanje PPI je utvrdilo da se 90 odsto firmi se složilo da “su sve potrebne informacije o porezu lako

dostupne” a 4 odsto se složilo da “su poreski postupci jasni i jednostavni”. ri četvrtine firmi se složilo sa izjavom

“Poreski zakoni su dovoljno jasni i precizni kako bi je lako razumeli poreski obveznici i da se izbegnu pravne

nejasnoće u primeni”. 216

Izveštaj Glopbalnog integriteta 2011, Vašington, C.

122

F. PREPORUKE

8.43. Dobar okvir poreske politike treba da odražava usklađenost sa okruženjem, veličinu sive

ekonomije i kapacitet poreske administracije, koristeći najbolju međunarodnu praksu kako

odgovara situaciji u zemlji. Za održivi fiskalni razvoj, postoji potreba za postepeni prelazak sa prihoda

prikupljenih na granici na interno ostvarene prihode, kako iz direktnih poreza i domaće naplate PDV-a i

akciza. Nekoliko koraka bi trebalo preduzeti da bi se to postiglo u okviru postojeće poreske strukture:

Jačanje poreske administracije. o bi moglo uključiti povećanje kvaliteta i broja poreskih

inspektora, unapređenje modula za procenu rizika, uključujući i dodavanje prakse slučajne

revizije za procenu oblasti za poboljšanje procene rizika.

Preduzeti korake u borbi protiv utaje poreza. Preduzte analize za ovo poglavlje i PPI

istraživanja sugerišu na veliku utaju poreza. Usmeni dokazi ukazuju na to da čak i u

slučajevima u kojima PUK nastoji da protiv istih pokrene postupak, oni se suočavaju sa

preprekama u pravosudnom sistemu. reba uložiti napore da se suzbiju ove nelegalne prakse.

8.44. Mogu se izvršiti promene postojeće poreske strukturue bez da poreski sistem postane

komplikovaniji. Ove promene takođe mogu da pomognu da se podstakne formalnost, proširi poreska

osnovica i povećanje pravičnog viđenja poreskog sistema. apori mogu uključiti:

Projektovanje poreskog režima za M P koji smanjuje rizik od zloupotrebe i podstiče

M P da pređu na normalni režim PDV-a. o bi pomoglo eroziju poreske osnovice iz

domaće dodate vrednosti.

azmotriti povećanje PDP stope na 1 odsto, dok jača njeno izvršenje. Obrazloženje dato

za poslednje smanjenje stope poreza na dobit preduzeća sa 20 na 10 odsto je pod znakom

pitanja. o ne proizvodi nikakve efekte u privlačenju direktnih stranih investicija jer se isto

smanjenje P P-a isto desilo drugde u regionu. Međutim, u isto vreme kao i povećanje stope,

treba učiniti napore da se ojača sprovođenje višeg P P-a. Prepoloviti stope poreza na dobit

od 20 na 10 odsto, uz rezultat smanjenja poreskih prihoda od samo 20 odsto ukazuje da su

možda bile neke pogodnosti u pogledu saglasnosti. Svako povećanje moglo bi imati suprotan

efekat. akle, usklađenost mogućnosti bi trebalo da bude obezbeđeno i da garantuje

maksimalnu korist prihoda i da garantuje da su sve kompanije podjednako opterećene kako bi

se izbegli poremećaji u privatnom sektoru.

S obzirom na pojednostavljenje strukture kursa, PLD treba da bude progresivniji i

pravedan i da se uklone neki od izuzetaka koji nemaju mesto u dobrom poreskom

sistem. Sledeće poreske olakšice, koje su možda posebno bile korisne tokom posleratne

obnove, nadživele su svoju korisnost: (i) dividende u vlasništvu stranih akcionara; (ii) kamate

na finansijske instrumente koje izdaju javne vlasti; i (iii) naknade koje pruža poslodavac.

Uvođenje šeme zdravstvenog osiguranja koja pospešuje poresku osnovicu. Čini se da je

traži veliki deo stanovništva i ukoliko šema bude dobro implementirana mogla bi povećati

plaćanje poreza.

Povećanje napora da se proširi sakupljanje poreza na imovinu. Minimalna stopa na porez

na imovinu prikupljenog po opštinama treba da se poveća a grantovi centralne vlade treba da

nagrađuju ubiranje sopstvenih izvora prihoda. akođe, Vlada bi trebalo da nastavi sa svojim

naporima da proširi poresku osnovicu za imovinu koja počinje da poreski obuhvata

poljoprivredno zemljište i druge vrste imovine.

123

POGLAVLJE 9. KA BUDŽETU KOJI JE FOKUSIRAN NA POTREBAMA

9.1. Ovaj izveštaj je pokazao kako je osovo imalo koristi od budžeta fokusiranog na ulaganja

u fizičku imovinu tokom protekle decenije. Iako je vladino upravljanje privredom u poslednjih

nekoliko godina bilo dobro, gledajući u budućnost, jasno je da će Kosovo nastaviti da se suočava sa

mnogim izazovima, posebno u vezi sa ulaganjem u razvoj i svoj ljudski kapital. Iako će nastavak

planirane investicije u saobraćajnu infrastrukturu biti korisno za zemlju, prebacivanje nekih od tih

sredstava daleko od ne toliko hitnih autoputeva i ka nekim skromnijim ali i hitnijim oblastima - kao što su

lokalni putevi, obrazovanje i zaštita siromašnih moglo bi se dokazati boljom investicijom u budućnosti, sa

većim ekonomskim i socijalnim povratkom uloženih sredstava. Sena nad svim političkim opcijama na

Kosovu je energetska kriza koja se nazire kao i pitanje finansiranja izgradnje nove elekttrane. Investicija

iz privatnog sektora se smatra najboljom opcijom ali vlada ne može isključiti mogućnost da će značajna

javnainvesticija biti potrebna.

9.2. osovo će morati da se suoči sa ovim izazovima dok rešava opadanje granični pri oda. Vlasti su dobro svesne potrebe da se kompenzuju opadajući granični prihodi koji će biti isceđeni zbog

trgovinskih sporazuma i zamene uvoza. Bez odlučne mere da se nadoknadi pad prihoda, sposobnost

zemlje da zadovolji buduće potrebe potrošnje će se smanjiti.

9.3. osovo se u biti suočava sa dva izbora: (i) da ostane na trenutnom kursu (status kvo scenario)

ili (ii) da preuzme put postepenih reformi (adaptivni scenario).

Prva je pasivni opcija koja će dovesti do pada pri oda i fiskalni deficita koji ne

uspevaju da zadovolje fiskalno pravilo ili istiskivanje itni potreba potrošnje. Osim

toga, to bi značilo: malo napora da se smanje troškovi javne nabavke u oblastima kao što su

lekovi ili održavanje puteva gde su identifikovane potencijalne uštede; povećanja plata koje

nastavljaju da budu trenutno i politički motivisano a ne uspeva da motiviše poboljšane

učinkovitosti u zdravstvu i obrazovanju; samo nekoliko novih resursa kako bi obrazovni

sistem mogao da odgovori na demografske promene ili da se proširi predškolsko

obrazovanje; malo napora za borbu protiv siromaštva i podsticaja formalnog zapošljavanja; i

dovoljno sredstava da se u koracima obezbedi napajanje za zemlju, ako to postane potrebno.

Druga opcija bi podrazumevala nadoknadu za opadajuće granične pri ode od domaći

pri oda, a prilagođavanje prioritetne potrošnje da bolje zadovolji potrebe osova. o

bi značilo rešavanje problema niske potrošnje na zdravstvo i održavanje puteva,

preusmeravanje socijalnih davanja iz budžeta na socijalnu zaštitu, podsticanje dobrog

pružanje usluga u zdravstvu i obrazovanju dodelom povećanja plata delimično na osnovu

učinka i obuke, uz neke dodatne resurse na raspolaganju da se poveća predškolsko

obrazovanje i omogućiti da se sistem srednjoškolskog obrazovanja prilagodi demografskih

promenama.

U bilo kom scenariju, osovo može biti suočeno sa potrebom da pronađe javna sredstva

za investiranje u novu elektranu ako privatna investicija ne postane moguća. Uz

nedovoljnu dostupnost energije, privredni rast će biti onemogućen uz smanjenje raspoloživih

sredstava za finansiranje investicija i nauditi rastu zapošljavanja. Rešavanje izazova

dostupnosti električne energije može značiti donošenje teških odluka o potrošnji i

prilagođavanje prioriteta.

124

9.4. Ovo poglavlje daje ilustrativne primere kako budžet može izgledati po status kvo scenariju

a kako po adaptivnom scenariju. Nije mu cilj da pruži detalje o tome kako tačno može da se sastavi

budžet ali umesto toga predstavlja prikaz koji ilustruje kako se sredstva mogu rasporediti po različitim

scenarijima, uključujući i primenu neke od preporuka u ovom izveštaju. Ono pre svega razmatra i prvi i

drugi gore opisani scenario. alje, ono pokazuje kako bi mogao biti projektovani budžet ako se zahtevaju

značajna sredstva javnog sektora kako bi se osiguralo neprekidno napajanje električnom energijom za

zemlju.

A. KA Č MU T Ž OV J BUDŽ T?

Osnovni scenario –Status kvo 9.5. ako je teško prognozirati kako će tačno biti sastavljen budžet bez promene politike, ovaj

odeljak pokazuje kako će nastavak aktuelne politike uticati na budžet u srednjem roku. Posebno,

bez nastojanja da se prikupi više domaćih prihoda i bez promena poreske politike, prihodi su projektovani

da opadaju, kao procenat B P-a u srednjem roku. Istovremeno, iako će izdaci ka izgradnji novog

autoputa cusporiti, slobodna sredstva će se koristiti za finansiranje linearnog povećanja plata i beneficija

vezanih za rat.

9.6. Bez akcije, prihodi su projektovani da opadaju u srednjem roku. Granični prihodi će opasti

pod pritiskom u srednjem roku kao rezultat stupanja na snagu trgovinskog sporazuma sa urskom i EU.

Ova dva sporazuma zajedno će smanjiti prihode (granični trgovini porezi i P V na uvoz) za 1,6 procenata

BDP-a (videti poglavlje o prihodima). Međutim, pretpostavlja se takođe da će uvoz da bude zamenjen sa

domaćom robom i uslugama, pomažući da se poveća domaće prikupljeni P V, čak i u odsustvu promene

politike ili povećanih napora za prikupljanje.

Međutim, budući da će biti mnogo teže da se

prikupi interno nego na granici to u potpunosti

neće nadoknaditi izgubljeni granični prihod.

omaće prikupljeni P V se tako pretpostavlja da

se poveća za 2 odsto godišnje iznad nominalnog u

BDP-u. akođe očekuje se povećanje prikupljanja

ličnog i korporativnog poreza (kao što su tokom

poslednjih nekoliko godina) za 1 odsto iznad

nominalnog BDP-a godišnje. Očekuje se da će

porez na imovinu rasti u skladu sa nominalnim

BDP-om, dok se pretpostavlja da će van poreski

prihodi da se razvijaju u skladu sa prosekom od

prethodne četiri godine, bez koraka ka jačanjem,

na primer, prihoda povezanih sa transportom. Čak

i po ovim optimističnim pretpostavkama, domaći

prihodi neće nadoknaditi izgubljene granične

prihode i ukupne prihode (bez grantova) koji će

opasti sa 25,8 odsto BDP-a u 2013 na 24,4 odsto do 2018. Ova cifra mogla bi biti i niža ako je stopa rasta

samo prepolovljena od 4,5 odsto godišnje prognoze u osnovnom scenariju (Prikaz 9.1).

9.7. Čak i sa nastavkom tekući politika, obrasci potrošnje će se umereno promeniti u srednjem

roku. Očekuje se da će tempo izgradnje autoputa 6. biti sporiji i njegova cena niža nego autoputa 7

pomažući da se smanji udeo B P-a koji se izdvaja na izgradnju putevu od 5,7 odsto BDP-a u 2012 na 4,3

odsto do 2018 (Prikaz 9.2 i Prikaz 9.3). Subvencije za energetski sektor su projektovane da ostanu

Prikaz 9.1. Prihodi, bez grantova, Status kvo %

BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke.

21.0%

22.0%

23.0%

24.0%

25.0%

26.0%

27.0%

28.0%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

201

7

201

8

Bez reformi Spori rast

125

konstantne u nominalnom iznosu, čime opadaju kao deo B P-a od 0,8 do 0,6 odsto. Predviđeno je da se

potrošnja na socijalnu zaštitu poveća sa 3,9 odsto B P-a na 4,4 odsto, kao politika proširenja beneficija

ratnih veterana koja se nastavlja. Povećanje plata u javnom sektoru iznosi 120 miliona € (preko 2 odsto

BDP-a) u 2015, a oko tri četvrtine ovoga u 2014 rukovodi povećanjem projektovane potrošnje u većini

drugih oblasti, od kojih se veliki deo ukupnih sredstava odvaja na plate, uključujući zdravstvo (2,6 do 3

odsto BDP-a bez grantova donatora); obrazovanje (3,9 do 4, odsto B P-a isključujući donatorske

grantove) i javni red i odbrana (3.0 do 3.5 odsto BDP-a).

9.8. ažalost, opšta populacija verovatno neće moći da iskoristi puno beneficija od ovih

umereni promena u obrascima potrošnje. ok se na površini, projektovani sastav budžeta čini

razumnim, u praksi on čini malo da se bavi osnovnim izazovima Kosova. Prognozira povećanje potrošnje

socijalne zaštite zbog širenja davanja vezanih za rat - koji se konzervativno procenjuju da koštaju oko 40

miliona € godišnje - pre nego da se ulože napori da se zaštite siromašni ili ugroženi. Povećanje potrošnje

u zdravstvu i obrazovanju je vođeno povećanjem plata umesto značajnih dodatnih sredstava za

poboljšanje kvaliteta usluga.

Prikaz 9.2. astav potrošnje u 2012 bez

grantova, Status kvo % BDP-a

Prikaz 9.3. astav potrošnje bez grantova u

2018, Status kvo % BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

9.9. Prema ovom status kvo scenariju, kombinacija pada pri oda i obećanja ras oda će

rezultirati povećanjem fiskalnog deficita ili istiskivanjem suštinske potrošnje. Povećanje plata u

javnom sektoru i beneficija vezanih za rat i nastavljena visoka potrošnje (mada niža nego u nedavnoj

prošlosti) na novim autoputevima će rezultirati malim povećanjem potrošnje van grantova - od 28,7 odsto

BDP-a u 2013 na 30,1 procenata u 2016. Kombinacija ovoga i opadanja graničnih prihoda povećaće

osnovnu fiskalnog deficita na preko 5 odsto BDP-a do 2016 (Prikaz 9.5) u status kvo scenariju - znatno

veći od obavezujucih 2 odsto od strane Fiskalnog pravila (videti poglavlje o ekonomiji i fiskalnom

kontekstu). Jedini način na koji vlasti mogu da zadrže nivo deficita dok nastavljaju da finansiraju autoput

6 i beneficije novih veterana bilo bi da smanje potrošnju u drugim osnovnim oblastima. Sa tim u vidu,

vlasti su već najavile da se nadaju da smanje potrošnju na robe i usluge za 15 odsto u 2014 kroz

povećanje efikasnosti”. Tako velika dobit kroz efikasnost u jednoj godini izgleda puna nade a može čak

biti štetna ako nisu pažljivo izbegnuti rezovi u vitalnim službama.

Ostalo,

6.6%

Javni red i

odbrana,

3.0%

Zdravstvo,

2.6% Obrazovan

je, 3.9%

Izgradnja

puteva,

5.7%

Energija,

0.8%

Ostala

ekonomska

pitanja, 2.1%

Socijalna

zastita,

3.9%

Ostalo,

6.9%

Javni red i

odbrana,

3.5%

Zdravstvo,

3.0%

Obrazovan

je, 4.8%

Izgradnja

puteva,

4.3%

Energija,

0.6%

Ostala

ekonomska

pitanja, 2.3%

Socijalna

zastita,,

4.4%

126

Adaptivni scenario

9.10. lternativni budžet je moguć. Ovaj alternativni scenario pokazuje kako obrasci prihoda i

rashoda mogu da budu prilagođeni da bolje

zadovolje potrebe Kosova, u skladu sa

preporukama u ovom izveštaju. Posebno oni koji

uključuju povećanje prikupljanja domaćih prihoda

a sa strane rashoda: (i) naknade za nove ratne

veterane ne treba uvesti; (ii) velika povećanja plata

u javnom sektoru planirana za 2014 se ukidaju;

(iii) izgradnja autoputa 6 - od kojeg mnog delovi

imaju niske ekonomske stope prinosa - odložen

van analiziranog perioda; i (iv) subvencije

preduzećima u energetskom sektoru su

prepolovljena.

9.11. ombinacija jačanja poreske

administracije i neki promena politike može

pomoći u povećanju pri oda. Po adaptivnom

scenariju, opadajući granični prihodi su

kompenzovani alternativnim izvorima prihoda.

Procenjuje se da će zdravstveno osiguranje da

Prikaz 9.4. Rashodi bez grantova, Status kvo

% BDP-a

Prikaz 9.5. Primarni deficit bez neto budžetski

kredita i donacija, Status kvo % BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

Prikaz 9.6. Prihodi, bez grantova, Adaptivni

scenario, % BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke.

26.5%

27.0%

27.5%

28.0%

28.5%

29.0%

29.5%

30.0%

30.5%2

01

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

201

7

201

8

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

7.0%

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

Bez reformiReformiBez reformi i spor porastFiskalno pravilo

26.5%

27.0%

27.5%

28.0%

28.5%

29.0%

29.5%

30.0%

30.5%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

201

7

201

8

Bez reformi Reforme

127

prikupi oko 0,8 odsto BDP-a, kada je uvedeno od 2016 (vidi poglavlje o zdravstvu za detalje o

proceni).217

apori da se prikupi porez na imovinu, uključujući bolje registrovanje imovine i podizanje

poreske stope (koje su niske u poređenju sa većinom zemalja u Jugoistočnoj Evropi) se procenjuju do

skoro udvostruče prihod iz ovog izvora na oko 0,5 odsto B P-a do 201 . eško je proceniti uticaj napora

da se poveća poštovanje (kao što su recimo prekrsajni postupci na sudu za one koji izbegavaju porez) i

druge reforme prihoda (takav izbor politike promene poreskih stopa ili reformisanja PLD strukture).

Međutim, uz prepolovljenu stopu PDP-a u 2009 smanjen je prihod od samo 19,5 odsto218

, pa tako

povećanje od 10 do 15 odsto malo je verovatno da će povećati prihode za 50 odsto. Pretpostavlja se da je

elastičnost 1,5 puta veća nego tokom promene u 2009 jer mnogim PDP obveznicima neće biti tako lako

da izađu iz poreskog sistema. Kao rezultat toga, PDP naplata će se povećati od 1,3 do 1,6 odsto B P-a

između 2014 i 2018. Dodatni napori za primenu PLD-a i domaće povećanje P V naplate iz ovih izvora

će doprineti bržem rastu od 2 odsto od nominalnog BDP-a (u poređenju sa 1 odsto po statusu kvo). Ove

reforme zajedno će podići prihode od 25, procenata B P-a u 2013 na 26,2 odsto u 2018 - znatno više u

odnosu na 24,4 odsto projektovanog bez reformi (Prikaz 9.6).

9.12. Uštede napravljene od autoputa 6, borački davanja, smanjenja subvencija za energiju i

povećanje plata mogu se ulagati u drugim, itnijim sektorima. Uštede od ovih mera u poređenju sa

statusom kvo su značajne: oko 40 miliona € (0, odsto B P) manje godišnje će biti potrošeno na ratne

veterane; masa zarada u javnom sektoru će se smanjiti za oko 45 miliona € (0,9 odsto B P-a) godišnje u

početku i više eliminišući buduća povremena povećanja plata; smanjene subvencija za energiju procenjuje

se da spasi 20 miliona € godišnje (0,4 odsto BDP-a) ali to bi moglo lako da bude i veće. Konačno,

odlaganje autoputa 6 će uštedeti ukupno 750 miliona € između 2014 i 2018 (15 odsto BDP-a u 2013).

Adaptivni scenario raspodeljuje ove uštede u cilju rešavanja nekih od ključnih izazova razmotrenih u

ovom izveštaju i da obezbedi da se fiskalni deficit pridržava fiskalnih pravila. Posebne promene su:

Javnim službenicima se dodeljuje redovnije povećanje plata delimično na osnovu zasluga.

daptivni scenario pretpostavlja potrošnju dodatnih 10 miliona € na plate svake godine. o bi

bilo posebno korisno za sektor obrazovanja, gde rast plata na osnovu zasluga može da

pomogne da se poboljša kvalitet nastave.

eka od sredstava sačuvanih iz autoputa 6. se mogu ulagati u poboljšanje lokalnih i

regionalnih puteva gde procene pokazuju visoke ekonomske stope prinosa. Između 2014 i

2018, dodatnih 380 miliona € može biti izdvojeno za održavanje puteva i izgradnju manjih

puteva. To uključuje 171 miliona € procenjenih u poglavlju transporta jer su troškovi

unapređenja 39 lokalnih puteva čija nadogradnje je identifikovana jer ima pozitivne

ekonomske stope prinosa od 230 miliona € (46 miliona € godišnje) za održavanje i

unapređenje regionalnih i nekih nacionalnih puteva. odatnih 25 miliona € je obezbeđeno u

vidu rezerve.

Štednja može da se koristi za poboljšanje obrazovnog sistema - posebno za obrazovanje u

ranom detinjstvu, suštinskom ako Kosovo želi da iskoristi svoju mladu populaciju za

generisanje budućeg rasta. lternativno se predviđaju dodatna budžetska izdvajanja između

21 i 24 miliona € (oko 0,4 procenata B P-a) godišnje u okviru budžeta za obrazovanje u

odnosu na status kvo scenario. Ovi dodatni resursi su namenjeni da se koriste za poboljšanje

kvaliteta obrazovanja, a ne za linearno povećanje plata.

Uštede od strane gore pomenuto novih beneficija na osnovu rata mogu da se koriste za

proširenje i poboljšanje postojećih mehanizama socijalne zaštite - naročito važnih uoči rasta

cena energenata i uvođenja obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ukupno, šema poslednje

217

To pretpostavlja stopu doprinosa od 5 odsto, na predlog u poglavlju o zdravstvu ovog izveštaja. Veći prihodi bi

bili rezultat viših stopa doprinosa. 218

Kao udeo BDP-a.

128

instance socijalne pomoći ili sličan program su povećani za između 2 i 24 miliona € u

poređenju sa status kvo scenariom, što je povećanje od oko 75 odsto.

Dodatni resursi za zdravstveni sektor od oko 40-50 miliona € (0,4 do 0,5 odsto BDP-a)

godišnje u potpunosti finansiraju uvođenje zdravstvenog osiguranja, koje ne utiče na obrasce

potrošnje u drugim ministarstvima jer će doprinos poslodavaca u javnom sektoru biti

nadoknađen od strane Fonda za zdravstveno osiguranje.

9.13. Ove promene bi podesile sastav budžeta. Po ovom adaptivnom scenariju, predviđena je

potrošnja na izgradnji puteva od 2,2 odsto B P-a do 201 , u poređenju sa 4,3 odsto u polaznim

projekcijama (prikaz 9.7 i Prikaz 9. ). Subvencije za energetski sektor će se prepoloviti kada se

energetske tarife približe stopi povraćaja troškova. Ostali ekonomski poslovi, kao što su održavanje

puteva će biti nešto veći na 2,7 odsto B P-a u poređenju sa 2,3 odsto u okviru status kvo scenarija.

Potrošnja na socijalnu zaštitu će se povećati sa 4,4 odsto na 4,7 odsto B P-a da pomogne u borbi protiv

siromaštva i ublaži uticaj povećanja energetskih troškova za siromašne i ugrožene. Potrošnja na

obrazovanje i zdravstvo će biti veća nego u status kvo scenariju (obrazovanje na 4,8 posto BDP-a u

poređenju sa 4,5 odsto i zdravstvo na 3,7 odsto u poređenju sa 2,9 po prvom scenariju), jer ce se

zdravstvo finansirati od premija zdravstvenog osiguranja.

9.14. Ovo ponovno određivanje prioriteta ras oda treba da ide ruku pod ruku sa naporima da se

poboljša efikasnost. Povećanje rashoda u zdravstvu i obrazovanju, posebno treba rešavati uz poboljšanja

u efikasnosti potrošnje, kao što je diskutovano u relevantnim poglavljima, da se obezbedi isporučenje

pravih poboljšanja u službama. Istovremeno, strožije kontrole nad nabavkom bi mogle smanjiti troškove

smanjenjem korupcije. Građevinski sektor (uključujući i puteve) bi posebno mogao ostvariti značajnije

pogodnosti.

Prikaz 9.7. Procena sastava rashoda,

Adaptivni scenario % BDP-a

Prikaz 9.8. Sastav rashoda bez grantova u 2018,

Adaptivni scenario % BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

9.15. Po adaptivnom scenariju fiskalni deficit je pod kontrolom za valjujući povećanim

prihodima i smanjenim ukupnim rashodima. Ukupni rashodi bez grantova padaju od 28,7 procenata

BDP-a u 2013 na 27,8 odsto u 2015 (Prikaz 9.9) zbog ušteda napravljenih na autoputu 7 i iz nižih

energetskih subvencija, planiranog postepenog povećanja plata u javnom sektoru i odlaganja pogrešno

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018Ostalo Javni red i odbrana

Zdravstvo Obrazovanje

Izgradnja puteva Energija

Ostala ekonomska pitanja Socijalna Zaštita

Ostalo,

6.7%

Javni red i

odbrana,

3.3%

Zdravstvo

3.7% Obrazova

nje, 4.8%

Izgradnja

puteva,

2.1%

Energija,

0.3%

Ostala

ekonomsk

a pitanja,

2.7%

Socijalna

zastita,

4.7%

129

dizajniranih planova davanja za ratne veterane. Ova smanjenja potrošnje u kombinaciji sa povećanim

prihodima pomažu u održavanju fiskalnog deficit na 2 odsto ili nešto ispod svake godine posle 2015 u

adaptivnom scenariju (Prikaz 9.10).

Scenario energetske krize

9.16. Ako je ulaganje javnog sektora potrebno u energetici kako bi se osiguralo dovoljno

snabdevanje energijom onda će biti manje sredstava za većinu drugi sektora (Prikaz 9.11). Za

održavanje istog niskog fiskalnog deficita kao u adaptivnog scenariju, oko 550 miliona € spasenih zbog

odlaganja izgradnje autoputa 6 moglo bi da bude dostupno za jačanje snabdevanja energijom (Prikaz

9.12), verovatno kroz izgradnju nove elektrane, ENK. Treba da budu dostupna i neka dodatna sredstva i

za zaštitu siromašnih od rasta cene energenata i ona se mogu pronaći ako se odoli iskušenju za povećanje

davanja vezanih za rat, kao u adaptivnom scenariju. Mnoge od drugih poboljšanja efikasnosti

raspravljenih u ovom izveštaju se takođe može implementirati, kao na primer, dodela povećanja plata

delimično na osnovu učinkovitosti. Pored toga, ako povećanje zdravstvenih resursa izvire iz zdravstvenog

osiguranja, zdravstvena potrošnja će se takođe povećati. Međutim, nema predviđenog povećanja potrošnje

u drugim oblastima iznad onih predstavljenih u osnovnom scenariju ako se sredstva preusmeravaju ka

izgradnji nove elektrane. Rezime glavnih pretpostavki koje se koriste za procenu svakog od ova tri

scenarija je prikazan u Tabeli 9.1 ispod.

9.17. Čak i sa ovim dodatnim sredstvima osovo bi trebalo da donese neke teške odluke u

energetskom sektoru. Dostupna sredstva mogu biti dovoljna ili blizu dovoljnim da se izgradi jedna od

dva planirane jedinice ENK-a. o bi obezbedilo Kosovu 300 MV proizvodnih kapaciteta, umesto željenih

600 MV, dovoljno da se popuni energetska praznina u kratkom roku ali po ceni gubitka određenog većeg

obima ekonomije uz potrebu za izgradnjom dodatnih proizvodnih kapaciteta u dužem periodu.

Alternativno, VK bi mogla investirati u preduzeće osnovano za izgradnju elektrane 600 MV i tražila

investitore i/ili privatne donatore da ulažu u preostala potrebna sredstva. reći izbor bi mogao da bude da

Prikaz 9.9. Rashodi bez grantova, adaptivni i

atatus kvo scenariji u % BDP-a

Prikaz 9.10. Primarni deficit bez neto

budžetski kredita i donacija, adaptivni i

atatus kvo scenariji u % BDP-a

Izvor: procene osoblja Svetske banke. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

26.5%

27.0%

27.5%

28.0%

28.5%

29.0%

29.5%

30.0%

30.5%

201

0

201

1

201

2

201

3

201

4

201

5

201

6

201

7

201

8

Bez reformi Reforme

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

6.0%

20

10

20

11

20

12

20

13

20

14

20

15

20

16

20

17

20

18

Bez reformi Reformi

Fiskalno pravilo

130

se dodatna sredstva prikupe putem javnog duga. Ali, iako Kosovo ima nizak javni dug ima malo iskustva

u tržištima duga. Javni dug Kosova je oko 10 odsto BDP-a i ostaće na ispod 20 odsto, čak i ako bude

nasledilo svoj udeo u bivšem jugoslovenskom dugu219

, a oima samo malo i plitko domaće tržište duga 220

.

Kosovo je još uvek nije izdalo dugoročne domaće obveznice vezu zemlji i nije se izlagalo na

međunarodnim tržištima. Izdavanje dugoročnih obveznica je potrebno za plaćanje nove elektrane pa će

stoga biti izazovno i može se dokazati skupljim od drugih opcija jer Kosovo nema mnogo iskustva na

tržištu duga.

Prikaz 9.11. Procena sastava rashoda po

scenariju energetske krize, % BDP-a

Prikaz 9.12. Potencijalno dostupna sredstva za

ENK, mil €.

Izvor: procene osoblja Svetske banke. Izvor: procene osoblja Svetske banke.

219 o će se desiti ako Srbija, koja trenutno servisira ovaj dug, prizna Kosovo kao nezavisnu državu.

220 Kosovo je počelo da izdaje trezorske obveznice samo u 2011 počevši prvo sa emisijama na tri meseca i

povećanjem emisija na 12 meseca krajem 2013.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Ostalo Javni red i odbrana

Zdravstvo Obrazovanje

Izgradnja puteva Energija

Ostala ekonomska pitanja Socijalna Zaštita

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2014 2015 2016 2017 2018

131

Tabela 9.1. ljučne pretpostavke za svaki scenario

Scenario Status Kvo Adaptivni Scenario Scenario Energetske Krize

Prihodi

Granični

prihodi

Granični prihodi će pasti u totalu od

1.6 procenta u BDP tokom 2015 i

2016 kad će stupiti na snagu trgovački sporazum sa Turskom i EU.

Granični prihodi padaju kao u Status Kvo Scenariju.

Prihodi su isti kao i u Adaptivnom Scenariju.

omaći P V P V prikupljen na domaćem terenu

podiže nominalni B P za 2 procenta

jer je domaća proizvodnja subvencija za neki uvoz.

Prikupljanje domaćeg P V je povećalo za 2 posto

nominalni godišnji porast zahvaljujući boljem

prikupljanju.

PLD P povećava za 1 posto gore

nominalni BDP u pogledu podizanja

domaće proizvodnje i zapošljavanja.

P prikupljanje podiže za 2 procenta gore nominalni

porast godišnje zahvaljujući boljem prikupljanju.

PDP P Ppovećava 1 procenat gore

nominalni B P na ime povećavanja domaće proizvodnje i zapošljavanja.

P P je povećan do 15 procenta u 2016 ali i prihodi idu

gore za 30 percent (ne50posto) kao rezultat 1.5puta elastičnosti i uticaja na prihode kad je P P bio

redukovan od 20 na 15 posto u 2009.

Porez na

imovinu

Porez na Imovinu raste u istom nivou

kao i BDP.

Prihodi poreza na promet se približno dupliraju od 2013

do 201 zahvaljujući dobrom prikupljanju i naporima.

Vanporeski

prihodi

Vanporeski prihodi se povećavaju u

skladu sa prosekom prethodnih 4 godina.

Vanporeski prihodi se povećavaju u skladu sa prosekom

prethodnih 4 godina plus dodatna šuma vezana za pitanja transporta.

Zdravstveno

osiguranje

Nema zdravstvenog osiguranja Zdravstvenoo osiguranje je uvedeno od 2016

pretpostavlja se da će biti 5 procenta od cele plate,

podići će G P za 0. posto godišnje.

Troškovi

Štednja

Energetske

subvencije

Subvencije energije su redukovane na pola, štede oko €

20 miliona godišnje .

Štednja je urađena kao i u Adaptivnom Scenariju

Beneficije ratnih veterana

Predložene beneficije za veterane ukoliko nisu uvedene, uštedeće € 40 miliona godišnje.

Povećanje plata javnog sektora

Povećanje plata javnog sektora za 2014 nije urađena, sačuvaće €45 miliona godišnje.

Ruta 6 Odlaganje izgradnji šeste rute posle 201 štedi €750

miliona u totalu između 2014 i 201 , ili u proseku od

€150 miliona godišnje.

lternativna Potrošnja

Energetske

subvencije

Subvencije za sektor energije ostaju

konstantne u nominalnom obliku.

Plate javnog sektora povećane po €10 milliona svake

godine, delimično po zasluzi

Beneficije

ratnih veterana

Beneficije ratnih veteran u iznosu od

€ 40 miliona po godini od 2015.

Povećanje plata javnog sektora

Povećanje plat ajavnog sektora je €45 miliona u 2014 i oko €30 miliona u

2017.

Plate javnog sektora povećane po €10 milliona svake godine, delimično po zasluzi

Povećanje plate javnog sektora je urađeno kao i u daptivnom

Scenariju

Trasa 6 Izgradnja 6 trase košta oko €750 miliona između 2014 i 201 godine,

od kojih skoro 150 miliona € ide na

eksproprijaciju. €130 miliona je potrošeno u 2014 i €140-€160

miliona svake naredne godine.

€3 0 milliona od €750 milliona sačuvanih odlaganjem izgradnji 6 rute puta su investirani u održavanje ili

nadogradnju tokom celog perioda.

132

Obrazovanje odatnih €21-€24 milliona iz gornjeg Scenarija Status

Quo su alocirani za obrazovanje (i iskorišćeni u robi i uslugama, održavanju i drugim zahtevanim

investicijama bolje nego u povećanju plata, koji su uzeti

u obzir kod povećanja na osnovu zarađenih performansi).

Socijalna

zaštita za

siromašne i podložne

Zadnji deo socijalne šeme dobija dodanti fond između

€21 i €24 miliona od gornjeg Scenarija Status Quo za

godinu da bi proširio pokrivenost siromašnih i pomogne njima po pitanjima cena električne energije.

Zadnji deo socijalne šeme dobija

fondove kao i u Adaptivnom

scenariju.

Zdravstvo Zdravstveni sektor troši povećanja između €40 i €50

milliona godišnje od pomenutog Statusa Quo od 2016, potpuno finansiran od strane premija zdravstvenog

osiguranja.

Zdravstveni sektor troši

povećanja kao i u daptivnom Scenariju, poptuno finansiran od

strane premije zdravstvenog

osiguranja.. Redukcije

deficita

Ostala ušteđevina od redukcije je korišćena da se

osigura deficit ispod 2 posto G Pa kao što je

predviđeno fiskalnim pravilima.

eficit je održan ispod 2 procenta

G P kao što je i u daptivnom

Scenariu.

Izgradnja nove

elektrane

Ostala štednja nije zahtevana da

održava defici na 2 posto G Pa, nego se kanališe u sektor

energije. o je oko € 550 miliona

za taj period.

B. ZAKLJUČCI

9.18. osovo ima priliku i potrebu da proizvede alternativni budžet usmeren na prioritete koji će

zadovoljiti potrebe dugoročnog rasta zadržavajući svoj fiskalni deficit pod kontrolom. Bez mera

podsticaja prihoda i drugačijeg određivanja prioriteta rashoda ili će doći do brzog rast fiskalnog deficita

ili istiskivanja suštinski bitnih rashoda. Međutim, postoji prostor i za jačanje domaćih prihoda i smanjenje

potrošnje u manje hitnim oblastima. Sredstva sačuvana tokom ovog procesa mogu se ulagati u drugim,

prioritetnijim oblastima. Ovo ponovno određivanje prioriteta rashoda treba da ide ruku pod ruku sa

naporima da se poboljša njihova efikasnost.

9.19. Bez mera za jačanje domaći pri oda, ukupni prihodi su projektovani da opadaju kao

procenat BDP-a u srednjoročnom periodu ali kombinacijom ojačane poreske administracije i nekih

promena politike prihodi se mogu povećati. ajveći doprinos padu prihoda se odnosi na uvoz i ne

poreske prihode. Od nekih domaćih poreza se očekuje da delimično nadoknade taj pad ali to verovatno

neće biti dovoljno bez dodatnih mera u borbi protiv utaje poreza i neke promene politike, kao što su

podizanje PDP-a, uvođenje zdravstvenog osiguranja i primenu poreza na imovinu.

9.20. ko se nastavi sa postojećim politikama bez promena to neće biti dovoljno da se reše

osnovni izazovi Kosova. Kao takvo, ono neće zaštitit isiromašne niti će poboljšati rezultate u zdravstvu i

obrazovanju kao ključnih sektora za ekonomski rast. rugačiji scenario je potreban.

9.21. estrukturiranje budžeta će pomoći u održanju nivoa troškova i fokusa na najpotrebnije

oblasti. Po adaptiranom scenariju bi došlo do pada rashoda kao procenna BDP-a u početku zbog

postepenog i ravnomernog rasta plata, ako nove pogodnosti za ratne veneterane ne budu uvedene, a

potrošnja na novim autoputevima je smanjena. Javnom sektoru mogu biti potrebna sredstva kako bi se

sprečilo pojavljivanje nestašice energije iako različite opcije finansiranja treba da budu istražene.

9.22. Poboljšana efikasnost potrošenje je neophodna u svim oblastima. Povećanje potrošnje u

zdravstvu i obrazovanju posebno treba uskladiti sa poboljšanjima u efikasnosti potrošnje kako bi se

osiguralo da se isporučuju prava poboljšanja u službama. Istovremeno, strožije kontrole nad nabavkom

mogle bi smanjiti troškove uz smanjenje korupcije.

133

ANEKS 1: PODACI O OPŠTINAMA

Prikaz A.1. Opštine na osovu.

Izvor: Kalkulacije osoblja SB na osnovu popisa stanovništva na Kosovu iz 2011 i OEBS-a.

Napomena: Vidi kodne brojeve u Tabela A., Aneks 1 za svaku opštinu.

134

Tabela A.1. Dostupni izvori podataka za opštine. Kodni

broj

Albanski

naziv Srpski naziv BOOST naziv

BOOST

napom.

ISMO

napom.

POPIS

IZVOR

Procenat

Srba

POPIS

napom.

1 Deçan ečane 631 Opština ečane 2011 Popis 0.0 odsto

2 Dragash ragaš 621 Opština ragaš 2011 Popis 0.0 odsto

3 Ferizaj Uroševac 656 Opština Uroševac 2011 Popis 0.0 odsto

4 Fushë

Kosovë

Kosovo Polje 612 Opština Kosovo Polje 2011 Popis 0.9 odsto

5 Gllogoc Glogovac 611 Opština Glogovac 2011 Popis 0.0 odsto

6 Gjakovë Djakovica 632 Opština Djakovica 2011 Popis 0.0 odsto

7 Gjilan Gnjilane 651 Opština Gnjilane 2011 Popis 0.7 odsto

8 Hani i Elezit General Janković 659 Opština General Jankovič 2011 Popis 0.0 odsto

9 Istog Istok 633 Opština Istok 2011 Popis 0.5 odsto

10 Junik Junik 636 Opština Junik 2011 Popis 0.0 odsto

11 Kaçanik Kačanik 652 Opština Kačanik 2011 Popis 0.0 odsto

12 Kamenicë Kamenica 653 Opština Kamenica 2011 Popis 4.3 odsto

13 Klinë Klina 634 Opština Klina 2011 Popis 0.3 odsto

14 Leposaviq Leposavić 641 Opština eposavić NE, SRBI OEBS 96. 0 odsto NE, SRBI

15 Lipjan Lipljan 613 Opština Lipljan 2011 Popis 0.9 odsto

16 Malishevë Mališevo 625 Opština Mališevo 2011 Popis 0.0 odsto

17 Mamush Mamuša 626 Opština Mamuša 2011 Popis 0.0 odsto

18 Mitrovicë Mitrovica 642 Opština Mitrovica 2011 Popis 0.0 odsto

19 Novobërdë Novo Brdo 654 Opština Novo Brdo NE, SRBI OEBS 60.0 odsto

20 Obilic Obilić 614 Opština Obilić 2011 Popis 1.3 odsto

21 Pejë Peć 635 Opština Peć 2011 Popis 0.3 odsto

22 Podujevë Podujevo 615 Opština Podujevo 2011 Popis 0.0 odsto

23 Prishtina Priština 616 Opština Priština 2011 Popis 0.2 odsto

24 Prizren Prizren 622 Opština Prizren 2011 Popis 0.1 odsto

25 Rahovec Orahovac 623 Opština Orahovac 2011 Popis 0.2 odsto

26 Skënderaj Srbica 643 Opština Srbica 2011 Popis 0.1 odsto

27 Suharekë Suva Reka 624 Opština Suva Reka 2011 Popis 0.0 odsto

28 Shtërpcë Štrpce 655 Opština Štrpce NE, SRBI OEBS 66.7 odsto

29 Shtime Štimlje 617 Opština Štimlje 2011 Popis 0.2 odsto

30 Viti Vitina 657 Opština Vitina 2011 Popis 0.2 odsto

31 Vushtrri Vučitrn 644 Opština Vučitrn 2011 Popis 0.5 odsto

32 Zubin Potok Zubin Potok 645 Opština Zubin Potok NE, SRBI OEBS 93.3 odsto NE, SRBI

33 Zveçan Zvečan 646 Opština Zvečan NE, SRBI OEBS 96.1 odsto NE, SRBI

34 Graçanicë Gračanica 61 Opština Gračanica 2010 NE OEBS 86.2 odsto

35 Kllokoti Klokot 660 Opština Klokot 2010 NE OEBS 72.1 odsto

36 ZAMV AKSM 647 Ad. Kancelarija S. Mitrovica 2012 NE OEBS 76.5 odsto NE

37 Partesh Parteš 65 Opština Parteš 2012 NE OEBS 100.0 odsto

38 Ranillug Ranilug 661 Opština Ranilug 2010 NE OEBS 98.5 odsto

lbanska većina

Srpska većina

urska većina

Izvor: ISMO, BOOST, Kosovski popis, OEBS.

Napomena: U ne-priznatim srpskim ili većinski srpskim opštinama, podaci o popisu su dobijeni od OEBS-a. To je

učinjeno s obzirom da postoji malo ili nema podataka o srpskom stanovništvu u popisu iz 2011.

135

ANEKS 2: TRANSPORT

Tabela A.2. ažeti poslovni plan finansiranja železnice 2013

INFRAKOS

Rashodi € Udeo Prihodi € Udeo

Osoblje 1,393,125 26.0% Takse za prugu 894,500 15.3%

Materijali 2,962,100 56.0% Ostale usluge 838,600 14.3%

Režije 964,375 18.0% Subvencije 2,255,100 38.6%

100.0% Gubitak prist. takse 1,861,000 31.8%

Ukupno 5,319,600 100.0% Ukupno 5,849,200 100.0%

TRAINKOS

Rashodi € Udeo Prihodi € Udeo

Osoblje 1,412,220 23.0% Prihodi od usluga 2,680,564 43%

Materijali 3,413,381 55.0% PSO 1,241,308 20%

Pristupne takse 1,246,207 20.0% MED subvencija 500,000 8%

Ostalo 159,903 3.0% Subvencije 1,400,000 22%

Rezerve 427,572 7%

Ukupno 6,231,711 100.0% Ukupno 6,249,444 100%

INFRAKOS i TRAINKOS kombinovano

Rahodi € Udeo Prihodi € Udeo

Osoblje 2,805,345 27.2% Prihodi od usluga 2,680,564 28.7%

Materijali 6,375,481 61.9% Ostale usluge 838,600 9.0%

Pristupne takse 0 0.0% PSO 1,241,308 13.3%

Režije 1,124,278 10.9% Subvencije 4,155,100 44.5%

Iz rezervi 427,572 4.6%

Ukupno 10,305,104 100.0% Ukupno 9,343,144 100.0%

Deficit 961,960 10.3%

Izvori: INFRAKOS i TRAINKOS Poslovni planovi za 2013

Međunarodni standardi za investicije u transport

Ovaj deo Aneksa o transportu detaljno predstavlja međunarodne standarde za investiranje u sektor

transporta. Investicije Kosova u saobraćajnu infrastrukturu se porede sa tri repera iz Međunarodnog

transportnog foruma (MTF)221

i studijom jedanaest zemalja u Severnoj Africi i Bliskom Istoku

(obuhvatajući i ursku), kolektivno prepoznatih kao MED 11.222

investicioni izdaci u transport kao procenat BDP-a;

udeo te investicije u odnosu na vidove transporta, i;

udeo te investicije koji je raspodeljen za održavanje.

221

Međunarodni transport forum, podnesak statistike, 2012. 222

Infrastruktura transporta u ME 11 Zemljama, C SE izveštaji mreže 10 , 2012. Ova procena preduzete u 2011

za EU zasniva se na metodi koja se koristi u ijagnostici infrastrukture fricčkih ržava ( I ) preduzete od

strane Svetske banke u 2009.

136

MTF vrednosti se odnose na aktuelne troškove sektora transporta, bez procene da li su ovi nivoi potrošnje

dovoljni. Sa druge strane vrednostima ME 11, su zasnovane na investicijama koje će biti potrebne za

postizanje specifičnih standarde povezivanja da obezbede kapacitete za geografsku i ekonomsku veličinu

zemlje. M F reperi se odnose na zemlje OESR-a gde je saobraćajna infrastruktura uglavnom u dobrom

stanju, pa je investiciono održavanje relativno nisko. asuprot tome, vrednosti ME 11 se odnose na

infrastrukturu koja nije tako dobro održavana u prošlosti, pa su izdaci za održavanje veći. M F i ME 11

podaci se odnose na sve vidove transporta ali samo oni koji se odnose na puteve i železnice se ovde

koriste.

Tabela A.3. Poređenje Kosovskog prihoda po glavi sa zemljama

prikazanih standarda

Region/Zemlja BDP po glavi

(SAD $) Udeo Kosova

Kosovo 3,454 100% DIAD 7,862 44% MED 11 23,182 15% EU 27 34,064 10% OESR 37,010 9%

Izvor: OESR ekstrakt iz statistike: http://stats.oecd.org/index.aspx?queryid=558

Ukupni izdaci za investicije u transport kao % BDP-a

U zapadnoj Evropi, investiciju u saobraćajnu infrastrukturu kao udeo B P-a je u stalnom padu od 1,5

odsto u 1975, na 1,2 procenata u 19 0 i dalje na 1,0 odsto u 19 2, nakon čega je ostala u toj vrednosti.

Nivo investicija od 1 posto BDP-a je ostao kao norma za mnogo godina, tako da je postao de fakto

politički standard u 1980-tim, iako bez teorijske osnove. Potrebe za investicijama u infrastrukturu

transporta zavise od brojnih faktora, kao što su kvalitet i starost postojeće infrastrukture, geografskog

terena zemlje i intenziteta transporta proizvodnih sektora u zemlji, između ostalog. Činjenica da učešće

BDP-a posvećenog saobraćajnoj infrastrukturi ima tendenciju da ostane konstantno u mnogim zemljama i

tokom vremena sugeriše da je nivo investicija prilagođen drugim faktorima osim stvarnih investicionih

potreba, kao što su procedure dodele institucionalnog budžeta ili budžetska ograničenja.

Učešće investicija u infrastrukturu transporta u unutrašnjosti centralne i istočne Evrope, koje je do 2002

takođe ostalo na oko 1,0 odsto BDP-a, značajno je poraslo od tada da bi dostiglo vrhunac od oko 2,0

odsto u 2009. Pad na 1,7 odsto u 2010 izgleda da je posledica finansijske krize.

Prikaz A.2. Investicije u transport kao % BDP-a za svetske regione

Izvor: Međunarodni transport forum, podnesak statistike, 2012.

137

Investicije u različite vidove transporta

Učešće investicija u železnicu u odnosu na ukupne investicije za transport u zemljama OESR-a je

porastao sa 15 odsto u 1995 na 23 odsto u 2010. U Zapadnoj Evropi udeo železnica je bio veći, uz

povećanje do 20 odsto u 1995, do 30 odsto u 1975 i oko 40 odsto u 2010, kao odraz zrelosti putne mreže i

političke posvećenosti razvoju železnice.

Dok su Zemlje zapadne evrope (ZZE) sve više usmerene ka investicijama u železnicu, Zemlje centralne i

istočne evrope (ZCIE) i dalje ulažu u puteve i teže da se postigne slična zrelost njihovih mreža. Njihovi

putevi dele porast sa 65 odsto u 1995 na oko 80 procenata u 2005 i ostali su na tom nivou sve do 2010.

Tabela A.4. MTF procene stransportnih investicija u

odnosu na vidove transporta

Vid Region 1995 2010

Železnica OESR 15% 23%

ZZE 20% 30%

Putevi ZCIE 35% 20%

Izvor: Abaliza autora MTF podataka

Investicije u održavanje puteva

Ravnoteža između održavanja puteva i novih putnih investicija je relativno konstantna tokom vremena u

mnogim regionima, sa udelom u održavanje između 25 odsto i 35 odsto u zapadnoj Evropi i centralnoj i

istočnoj Evropi. Međutim, postoje značajne razlike između pojedinih zemalja. One zemlje koje imaju veći

udeo održavanja imaju tendenciju da imaju i zrelije putne mreže i manju potrebu da investiraju u nove

puteve ali i veći kvalitet putne mreže.

Prikaz A.3. Udeo putni investicija u održavanje

Izvor: Međunarodni transport forum, podnesak statistike, 2012.

EU takse za registraciju vozila i putne takse

Mnoge zemlje EU (20 od 27) primenjuje Porez na registraciju/taksu/naknadu/akcizu na najmanje nekom

učešću ili stupanju vozila (ponovo) u saobraćaju . Estonija, emačka, itvanija, uksemburg, Slovačka

Republika, Švedska i Velika Britanija su zemlje koje ne ubiru porez na registraciju vozila. Mnoge zemlje

EU koriste ovo kao priliku da promovišu ili obeshrabre upotrebu određenih vrsti vozila. U devet država

članica ( ustrija, Francuska, etonija, Malta, Holandija, Portugal, Rumunija, Slovenija i Španija) i u

138

flamanskom regionu Belgije19

, CO2 emisija (izražena u g/km) su glavni parametar pri odredivanju taksi za

registraciju. Kombinacije tipa goriva, važnih pokazatelja za emisiju lokalnih zagađivača kao što su azot

oksid (NOx) i praškastih materija, koristi polovina zemalja EU koje imaju porez za registraciju.

Polovina zemalja EU takođe koristiti vrednost (za nova vozila ekvivalent za kupovinu cenu, za starija

vozila starost ili akumulirana kilometraža se takođe uzimaju u obzir) vozila kao polaznu tačku za obračun

poreza. Četiri vrste vozila su korišćena kao osnova za poređenje između naknada za registraciju i

upotrebu vozila; mali automobil kao što je Pežo 207; automobil srednje klase kao što je Volksvagen Golf;

veliki automobil kao što je Ford Mondeo; i zglobni petoosovinski kamion sa 400 k.s. sa bruto masom

nosivosti od 40.000 kg.

U 2012 prosečna prva taksa za registraciju za najmanje automobile bila je 1.700 €, za najveći automobil

7.000 € i za kamion 1.400 €. Isključujući Dansku, koja je imala takse za registraciju od preko 10.000 € za

sve tipove vozila, sledeći najveće takse za automobile su u Holandiji i Malti (preko 5.000 €), dok Grčka

ima najveću stopu za kamione od 6.000 €. Osam zemalja EU ima takse od preko 1.000 € za automobile a

dvanaest imaju takse od preko 1.000 € za najveće grupe automobila. Uporedive cene na Kosovu su 25 €

za automobile i 50 € za kamione (plus 30 € za tablice i ostale nadokande prilikom prve registracije).

lasništvo nad vozila i upotrebni porez

Sve zemlje EU ubiraju periodično vlasništvo ili porez na promet. asuprot takse za registraciju, teška

vozila su predmet ovog oblika oporezivanja u gotovo svim zemljama, često uz poseban režim ciljanja

samo za ovu klasu vozila. Mnoge zemlje su u tranziciji iz jednog oblika u drugi gde oporezivanje obično

zavisi od veličine motora/snage do emisije CO2. Kao takav, sistem koji određuje poresku stopu zavisi od

godine prve registracije, sa novijim vozilima koje imaju koristi od savremenih tehnologija i nižeg odnosa

CO2/veličine motora koje im to pruža.

retiranje dizel vozila se značajno razlikuje. Zemlje koje imaju porez na osnovu CO2 emisije samo

favorizuju korišćenje vozila na dizel pogon. ista uključuje Francusku (samo za automobile kompanije),

Grčku, Irsku, Maltu i Veliku Britaniju. Holandija i Švedska sa druge strane nameće mnogo teže naknade

na vozila sa dizel pogonom u odnosu na vozila sa benzinskim pogonom. Finska sprovodi oba: čisti porez

zasnovan na CO2, za sva vozila, plus dodatni porez samo za dizel vozila, što rezultira u situaciji sličnoj

onoj u Holandiji i Švedskoj.

139

Prikaz A.4. Takse za registraciju za četiri vrste automobila u EU zemljama

Izvor: Registar mera za interni prikaz vanjskih troškova u transportu, DGMOVE, EU, 2012.

Oporezivanje teretnih vozila se uglavnom zasniva na kombinaciji njihove Bruto težine vozila (B V),

konfiguracije osovine i vrsti suspenzije, ciljanjem kamiona koji nameću visoke troškove održavanja

puteva. Zemlje koje koriste samo BTV kao osnovu za naplatu takse nedostaje važan deo korelacije

između osobina vozila i oštećenja infrastrukture, kao što će kamion sa većom osovinom izazvati manje

štete na putevima od onog sa istom bruto težinom ali manjom osovinom.

Prikaz A.5. Upotrebne takse za četiri vrste automobila u EU zemljama

Izvor: Registar mera za interni prikaz vanjskih troškova u transportu, DGMOVE, EU, 2012.

140

Trgovina i infrastruktura transporta

Kao zemlja bez pristupa moru, troškovi prevoza kontejnera na Kosovu su predvidljivo visoki. Kao što

abela 6 pokazuje, najveći trgovinski partneri Kosova su skoro sve susedne zemlje i sa mogućim

izuzetkom Italije, prevoz se odvija preko puteva, a ne na prugama. Veliki deo trgovine sa Italijom, koja je

dominirala u vrednosti i obimu od uvoza, koristi pomorski prevoz preko Albanije (ro-ro službe iz rača u

Albaniji ka Bariju u Italiji). Uvoz iz Kine dolazi sporednim putem u regionalno središte u luku poput

Rijeke u Hrvatskoj a zatim na Kosovo upotrebom drumova.

oš kvalitet i ograničena priroda saobraćajne infrastrukture se ogleda u visokim troškovima teretnih

kontejnera izvoza i uvoza. U poređenju trinaest zemalja jugoistočne Evrope, Kosovo zauzima

pretposlednje mesto pre Moldavije u pogledu transporta, logistike i troškova omogućavanja trgovine: ima

najviše izvozne troškove i treću najvišu cenu uvoznih troškova. Tabela 6 daje neka ključna regionalna

poređenja iz Istraživanja Svetske banke o aktivnostima poslovanja.

Tabela A.5. Prikaz osovski najveći 6 destinacija izvoza i zemalja porekla za uvoz

Destinacija izvoza Udeo Poreklo uvoza Udeo

Albanija 15.70% Srbija 12.40%

Italija 14.90% Italija 9.60%

Indija 11.70% emačka 8.90%

Makedonija 10.20% Makedonija 8.90%

Srbija 7.40% Turska 6.60%

Crna Gora 6.00% Kina 6.50%

Udeo najvećih 6 destinacija 65.90% Udeo najvećih 6 zemalja

porekla 52.90%

Ukupna vrednost izvoza (2011) 310 m € Ukupna vrednost uvoza

(2011) 2,400 m €

Međutim, dok visoki transportni troškovi mogu uticati na trgovinu, trgovinska neravnoteža takođe

doprinosi visokim transportnim troškovima. Kosovo ima veliki trgovinski debalans sa uvozom koji je

između devet i deset puta veći od izvoza u pitanju vrednosti (ali manje u pogledu obima jer je jedinična

vrednost uvoza veća od izvoza). Veliki trgovinski debalans utiče na efikasnost troškova transporta i

logistike međunarodne trgovine Kosova. Moguće objašnjenje za velike razlike između troškova uvoza i

izvoza mogu se naći u utovaru kamiona u svakom pravcu, kamioni koji odlaze sa Kosova imaju

tendenciju da budu u potpunosti prazni dok su kamioni koji uvoze robu mnogo preopterećeni.

141

Tabela A.6. Trgovina preko granice, 2013

Država Pozicija

Dokumenta

za izvoz

(broj)

Vreme

za izvoz

(dana)

Cena

izvoza

($ SAD za

kontejner)

Dokumenta

za uvoz

(broj)

Vreme

za uvoz

(dana)

Cena

uvoza

($ SAD za

kontejner)

Gruzija 43 4 9 1,355 4 10 730

Slovenija 48 5 16 745 7 14 1,810

Grčka 52 4 16 1,040 6 15 1,135

Crna Gora 53 6 14 985 5 14 1,200

Mađarska 70 6 17 885 6 19 1,760

Rumunija 76 5 13 1,485 6 13 1,480

Bugarska 79 4 20 1,375 5 17 1,365

Albanija 85 7 19 745 8 18 1,595

Srbija 98 6 12 1,455 7 15 2,175

Hrvatska 99 7 18 1,335 7 15 1,495

Bosna i Herceg. 107 8 16 1,260 8 13 985

Slovačka 108 7 17 1,500 6 16 1,870

Kosovo 121 8 15 1,775 7 15 1,185

Moldavija 150 7 32 1,545 8 35 1,200

Izvor: Poslovne aktivnosti 2013, Svetska banka.

Tabela A.7. Pet proizvoda sa najvećim udelom u izvozu i uvozu

Izvozni proizvodi Udeo Uvozni proizvodi Udeo

Legure: 31.4% Nafta i naftni derivati 13.8%

Metalni otpad 8.7% Motorna vozila 4.2%

Rude olova i koncentrati 5.5% Gvožđe i šipke čelika 3.3%

Bakarni otpaci i ostaci 4.5% Duvanski proizvodi 2.0%

Sirova koža 3.9% Cement 1.9%

Udeo glavnih u ukupnom 54.0% Udeo glavnih u ukupnom 25.2%

142

143

ANEKS 3: OBRAZOVANJE

Tabela A.8. Uporedna lista zemalja: ECA i zemlje van ECA regiona

Država

Udeo stanovništva

ispod 19 (2010)

Javna potrošnja u

obrazovanju kao procenat

BDP (2011 ili kasnije)

BDP po glavi (PKM) u

2011

Albanija 32.55 odsto 3.27 odsto 7848

Jermenija 29.11 odsto 3.21 odsto 5405

Belorusija 21.24 odsto 5.41 odsto 15056

Bosna i Hercegovina 24.62 odsto 0.00 odsto 8115

Bugarska 18.54 odsto 4.58 odsto 13812

Hrvatska 20.96 odsto 4.42 odsto 17850

Češka Republika 19.99 odsto n/a 27112

Gruzija 24.95 odsto n/a 5502

Mađarska 20.65 odsto 5.12 odsto 19571

Kosovo 38.08 odsto 4.19 odsto 6700

Latvija n/a 5.03 odsto 16717

Litvanija n/a 5.67 odsto 20343

BJR Makedonija n/a n/a n/a

Moldavija n/a 9.11 odsto 3382

Crna Gora 26.71 odsto n/a 11628

Poljska 21.52 odsto 5.09 odsto 20013

Rumunija 20.73 odsto 4.32 odsto 12520

Ruska Federacija 21.06 odsto n/a n/a

Srbija 23.71 odsto 4.71 odsto 10405

Slovačka Republika n/a n/a 23366

Slovenija 19.07 odsto 5.70 odsto 28436

Turska 35.42 odsto 2.86 odsto 14543

Ukraina 19.98 odsto 5.28 odsto 7210

Kina 26.11 odsto n/a 8391

Dominikanska Repub. 41.02 odsto n/a 9287

Ekvador 40.47 odsto 4.89 odsto 9552

El Salvador 43.77 odsto 3.21 odsto 7222

Gvatemala 52.59 odsto 2.80 odsto 5093

Jamajka 38.76 odsto 6.35 odsto 9027

Tajland 26.50 odsto 3.75 odsto 9390

Gornji srednji prihod n/a n/a n/a

Izvor: Svetska banka Statistika u obrazovanju, MMF SEO, UN podaci o populaciji, Kosovski popis.

144

Prikaz A.6. Distribucija rezultata čitanja i matematike po polovima

Izvor: procene osoblja SB na osnovu baze podataka Ispita u petom razredu.

Prikaz A.7. ezultati čitanja i matematike po podeli na urbane i ruralne

delove

Izvor: procene osoblja SB na osnovu baze podataka Ispita u petom razredu.

145

Tabela A.9. Prosečni rezultat na Ispitu u petom razredu iz

2010, po opštinama (od ukupno 100 poena)

Opština Rezultat

Matematika Albanski jezik

Dečane 50.4 52.5

Dragaš 54.7 52.9

Uroševac 44.8 54

Kosovo Polje 52.2 60.3

Glogovac 40.4 45.9

Ðakovica 54.5 57.8

Gnjilane 55.9 61.4

Elez Han 39.1 41.1

Istok 49.6 54.7

Junik 41.1 46.9

Kačanik 51.1 53

Kamenica 51.6 50.8

Klina 44.6 50.2

Lipljan 44.3 51.9

Mališevo 44.4 46.3

Mamuša 45.3 56.1

Mitrovica 50.9 54.3

Novo Brdo 29.2 35.6

Obilić 42.4 56.4

Peć 50.6 58.6

Podujevo 47 55.3

Priština 43.9 60.1

Prizren 41.7 52.8

Orahovac 55.3 54.4

Srbica 42.4 48.5

Suva Reka 41.6 50.1

Štrpce 46.5 39.8

Štimlje 36.3 40.3

Vitina 57.6 56.3

Vučitrn 50.6 52.8

Izvor: Izveštaj o rezultatima ocenjivanja Učenika razredne nastave,

MONT.

Napomena: Rezultati za opštinu Vitina su predstavljeni od strane

MONT-a uz određenu zabrinutost jer postoje sumnje u listu imena.

146

Tabela A.10. Prosečna veličina odeljenja i srazmeran odnos učenika i nastavnika po nivou

obrazovanja, samo odabrane opštine 1-9 razreda 10-13 razreda

Prosečna veličina

odeljenja SOUN

Prosečna veličina

odeljenja SOUN

2011/12 2012/13 2011/12 2012/13 2011/12 2012/13 2011/12 2012/13

Priština 24.8 24.6 19.7 19.5 33.3 33.1 19.5 19.4

Podujevo 22.0 22.0 17.4 16.5 35.8 35.0 23.2 22.5

Mitrovica 22.3 22.8 18.1 17.5 31.2 29.6 19.6 18.7

Peć 23.3 23.4 17.4 17.5 25.4 26.1 15.8 16.2

Istok 23.1 22.3 17.7 17.0 34.8 30.0 19.8 19.5

Klina 22.9 23.0 17.1 16.7 28.4 28.0 19.6 19.3

Ðakovica 23.0 22.3 16.7 16.1 33.6 33.0 19.8 20.2

Prizren 21.3 21.1 17.4 17.0 35.8 33.5 18.2 19.5

Suva Reka 23.0 22.6 16.6 16.5 36.0 34.5 21.7 20.8

Uroševac 23.5 23.7 17.5 17.5 36.5 35.8 21.5 20.5

Štimlje 22.2 22.9 17.3 16.8 30.2 29.4 18.9 19.8

Kačanik 19.3 19.6 15.9 15.2 30.2 29.2 18.9 18.3

Gnjilane 20.1 19.9 15.2 14.9 29.9 28.4 17.4 16.6

Ukupno

prosek 22.4 22.3 17.2 16.8 32.4 31.2 19.5 19.3

Izvor: procene osoblja SB na osnovu ISMO Kosovo.

147

Grant za obrazovanje i finansiranje po glavi

Ovaj deo dodatka za obrazovanje opisuje kako bi Grant za obrazovanje trebalo da funkcioniše od

centralne vlade ka opštinama.

Grant za obrazovanje za svaku opštinu = dnevnice i plate + robe i usluge + kapitalni izdaci

1. Dnevnice i plate = Ukupno dnevnice i plate za (a) nastavnike pomnoženo sa prosečnim platama

nastavnika; i (b) administrativno i pomoćno osoblje, pomnoženo prosečnimh platama na Kosovu.223

(a) Nastavnici: na osnovu srazmernog odnosa učenika i nastavnika: Učenici po nastavniku

Većinske opštine

Učenici po nastavniku

Manjinske opštine

Predškolsko (0 razred) 12 12

Osnovno (1-9 razred) 21.3 14.2

Više srednje

Gimnazija (10-12 razred)

Srednja stručna škola (10-13 razred)

21.3

17.2

14.2

11.5

Obrazovanje za specijalne potrebe 7.9 224

7.9

U planinskim predelima (iznad 700m) 14.9 14.2

- odatnih 3.33 odsto od ukupnog broja redovnih nastavnika da pokrije troškove zamene

nastavnika na bolovanju i porodiljsko odsustvo;

- 10 odsto od ukupne raspodele za pokrivanje troškova dodatnih nastavnika engleskog.225

(b) Administrativno i pomoćno osoblje: na osnovu sledećih kriterijuma: Pozicija osoblja

irektor po školi sa < 250 učenika 0.5

irektor po školi sa > 250 učenika 1.0

Zamenik direktora po školi > 1000 učenika 1.0

Bibliotekar po školi > 1500 učenika 1.0

Pedagog po školi > 1500 učenika 1.0

Sekretar za svaku školu > 500 učenika 1.0

Odnos učenika i sekretara u osnovnim školama 675

Odnos učenika i sekretara u višim srednjim školama 640

Odnos učenika i nastavnika 170

Broj čuvara za svaku školu 1

2. Robe i usluge = Fiksna suma za svaku školu (1,500 € za pred-školsko i osnovno i 3,250 € za

srednje) i suma po učeniku (23 € po učeniku iz većinske zajednice i 25 € po učeniku iz manjinske

zajednice).

223

MONT Administrativno uputstvo Br. 18/2009 o “Odnosu učenika i nastavnika i odnosa nenastavnog osoblja i

učenika i brojeva učenika po odeljenju su definisani za potrebe utvrđivanja (i) granta za obrazovanje države ka

opštinama i (ii) kadrovskih sredstava od strane opština u školama” izdato 28 avgustu, 2009. 224

Za 2014, budžet za obrazovanje sa posebnim potrebama će biti vezan za specifičnu raspodelu grantova za

obrazovanje. o sada, budžet je dodeljivan MO -u a zatim distribuiran školama. 225

Ovo je za pokrivanje troškova dodatnog nastavnog osoblja po novoj politici MONT-a da pokrenu nastavu iz

engleskog jezika za 1. razred, pravilo uvedeno u 2011. Dodatno izdvajanje je za nastavu u 1. i 2. razredu, a

pretpostavka je da svako odeljenje ima dva časa engleskog nedeljno (10 odsto od 20 sati).

148

3. Kapitalni izdaci = kapitalni izdaci: 7 € po učeniku.

Optimalan, minimalan i maksimalan broj učenika u odeljenju:

Odnosi prikazani gore se koriste samo za svrhu utvrđivanja granta za obrazovanje po opštinama. Opštine

nisu u obavezi da tačno implementiraju ove pokazatelje prilikom odlučivanja da izdvoje budžet ili osoblje

u školama, osim u posebnim slučajevima koji su opisani u tabeli ispod:

Tabela A.11. Maksimalni i minimalni broj učenika po kriterijumu formule Škola Optimalna

veličina

odeljenja

(većina)

Maksimalna

(svi)

Minimalna

većina

Minimalna

manjina

Minimalna u

planinskim

pred. (700 m

nadmorske vis.)

Predškolsko (0 razred) 24 sa dva

edukatora

26 10 10 5

Osnovno (1-9 razred) 30 35 10 5 5

Gimnazija (10-12 razred) 32 35 20 10 10

tručna škola (10-13 razred)

- Teorijski časovi

- Praktični časovi

32

16

35

19

20

10

10

10

10

10

Prikaz A.8. Razlike u aktuelnim rashodima i budžet granta za obrazovanje po učeniku po

opštinama (2012)

Izvor: BOOST Kosovo i MONT podaci o grantu za obrazovanje.

-40

-20

0

20

40

60

80

100

120

140

Dra

gash

Skën

der

aj

Mal

ish

evë

Shti

me

Feri

zaj

Po

du

jevë

Fush

ë K

oso

vë Vit

i

Kaç

anik

Vu

shtr

ri

Suh

arek

ë

Klin

ë

Lip

jan

Han

i i E

lezi

t

Pe

jë

Gllo

govc

Rah

ove

c

Mam

ush

ë

Gja

kovë

Pri

zren

Deç

an

Isto

g

Mit

rovi

cë

Ob

iliq

Gjil

an

Pri

shti

në

Exce

ss E

uro

Nacionalni prosek

149

Broj učenika po školama

Tabela A.12. Obrazovni sistem na Kosovu, 2012/2013

Nivo obrazovanja Broj učenika Broj škola

Vrtići i predškolsko (uzrast 1-6) 25,706 -

Vrtići 5,389 -

Predškolsko (uzrast 5-6) 20,317 -

Osnovno (1-9 razred) 288,378 998

Više srednje 104,268 115

Opšte (Gimnazija) (10-12 razred) 44,852 54

Stručno (10-12/13 razred) 59,416 61

Više obrazovanje226

49,841 2227

Ukupno 468,193 1,115

Izvor: Kosovo ISMO.

Prikaz A.9. Ukupno upisanih i Trendovi bruto stope upisa u opštem obrazovanju

Izvor: Kosovo ISMO.

Tabela A.13. Broj i procenat upisane dece uzrasta 5-6 godina po vrsti institucije

Uzrast dece i vrsta institucije Upisani broj

dece

Upisani %

dece

Upisani broj

dece

Upisani %

dece

2011/12 2012/13

Uzrast 5-6 u vrtićima 1,590 7.27% 1,655 7.53%

Uzrast 5-6 u školama (predškolsko) 20,284 92.73% 20,317 92.47%

Ukupno 21,874 100.00% 21,972 100.00%

Izvor: ISMO MONT.

226

Ne postoji pouzdan centralni sistem prikupljanja podataka sistema visokog obrazovanja za javne ili privatne

ustanove visokog obrazovanja, bilo za broj studenata ili za broj nastavnog i nenastavnog osoblja. 227

Brojevi su samo za Univerzitet u Prištini i Univerzitet u Prizrenu, za školsku godinu 2011/2012.

20,000

40,000

60,000

80,000

100,000

120,000

140,000

160,000

180,000

200,000

Primary

Lower

Secondar

y

Upper

Secondar

y (All)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2009/10

2010/11

2011/12

150

Prikaz A.10. Devojčice u procentu od ukupno upisani

Izvor: Kosovo ISMO i popis stanovništva 2011.

Prikaz A.11. Odnos učenika i nastavnika za osnovno i više srednje obrazovanje, 2011

Izvor: SB statistika iz obrazovanja, najnoviji dotupni podaci i ISMO Kosovo.

Tabela A.14. Upis u vrtiće i Predškolsko obrazovanje

Nivo

obrazovanja 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10 2010/11 2011/12 2012/13

Vrtić 5,108 5,051 4,830 5,091 5,066 5.154 5.167 5.389

Predškolsko 20,750 21,089 19,716 19,679 19,589 20,352 20,284 20,317

Izvor: Kosovo MONT.

42.00%

43.00%

44.00%

45.00%

46.00%

47.00%

48.00%

49.00%

2008 2009 2010 2011 2012

Osnovno

Niže Srednje

Više Srednje

0

5

10

15

20

25

30

35

Monte

neg

ro

Geo

rgia

Pola

nd

Hungar

y

Lat

via

Cro

atia

Bela

rus

Slo

vak

Rep

ubli

c

Mold

ova

Ser

bia

Ukra

ine

Mace

donia

, F

YR

Thai

land

Rom

ania

Koso

vo

Slo

ven

ia

Chin

a

Bulg

aria

Russ

ian F

eder

atio

n

Ecu

ador

Czec

h R

epubli

c

Alb

ania

Jam

aica

Dom

inic

an R

epubli

c

Guat

emala

El

Sal

vad

or

Osnovno obrazovanje

0

5

10

15

20

25

30

35

Cro

atia

Geo

rgia

Lat

via

Po

lan

d

Ser

bia

Ecu

ado

r

Hu

ng

ary

Slo

ven

ia

Mo

ldo

va

Cze

ch R

epu

bli

c

Gu

atem

ala

Bu

lgar

ia

Slo

vak

Rep

ub

lic

Bo

snia

Mac

edo

nia

Mo

nte

neg

ro

Ro

man

ia

Ch

ina

Tu

rkey

Th

aila

nd

Alb

ania

Ko

sov

o

El

Sal

vad

or

Do

min

ican

R.

Više srednje

151

Tabela A.15. Bruto stopa upisa po nivou obrazovanja, Poređenje zemalja (ECA i van ECA regiona),

2011 ili kasnije

BDP po glavi

(PKM) 2011

BSU

Predškolsko

BSU

Osnovno

BSU niže

srednje svi

programi

BSU više

srednje svi

programi

BSU visoko

(ISCED 5 i

6)

Albanija 7848 57.5 105.2 104 89.2 43.9

Bosna i Hercegovina 8115 17.4 90.5 92.1 86.4 38.1

Bugarska 13812 79.4 102.6 83.1 93.6 56.9

Hrvatska 17850 61.3 93 104.7 87 54.1

Mađarska 19571 85.2 101.7 100.1 100.1 60.7

Kosovo 7300 71.2228

98.1 96.4 91.8 n/a

BJR Makedonija n/a 25.5 90.1 90.2 77.8 38.6

Crna Gora 11628 40.2 118.8 96 97.6 47.6

Poljska 20013 71.1 98.6 97.3 96.7 72.4

Rumunija 12520 79 95.9 96.3 98 58.8

Srbija 10405 53.2 94.9 98 85.7 50.4

Slovenija 28436 89.7 98.4 95.3 98.6 89.6

Dominikanska Republika 9287 37.8 106.9 85.5 71.4 34

Ekvador 9553 150.5 120.6 97.2 77.6 39.8

Jamajka 9027 113 88.7 91.4 94.9 26

Tajland 9390 100.3 90.7 92.3 66.5 47.7

Gorni srednji prihod 10867 61.7 110.9 96 73.3 34.7

Izvor: Svetska banka statistika obrazovanja, MMF SEO, Međunarodna baza podataka Ujedinjene kancelarije za popis i

Kosovo MONT (2012).

228

Stope upisa u predškolsko obrazovanje mogu da variraju jer zvanični uzrast za predškolsko obrazovanje nije isti

u svim zemljama. U slučaju Kosova, predškolsko obrazovanje je zvanično definisano samo za jedan razred (0

razred).

152

Prikaz A.12. tope neupisani po etničkoj pripadnosti

Panel A: Uzrast 10-15

Panel B: Uzrast 16-20

Izvor: 2011 nketa o potrošnji domaćinstava i procene osoblja SB.

Tabela A.16. Broj škola po broju upisanih učenika (2010)

Broj učenika <50 51-100 101-300 301-500 501-3000 Ukupno

Ukupn

o

>

700

m

Ukupn

o

>

700

m

Ukupn

o

>

700

m

Ukupn

o

>

700

m

Ukupn

o

>

700

m

Ukupn

o

>

700

m

Ukupno 369 114 111 39 300 51 176 10 246 1 1202 215

% škola 100% 31% 100% 35% 100% 17% 100% 6% 100% 0% 100% 18%

Matične škole 129 89 26 23 191 13 168 0 239 0 753 125

% gl 100% 41% 100% 47% 100% 6% 100% 0% 100% 0% 100% 14%

Isturene škole 240 25 85 16 109 38 8 10 7 1 449 90

% istureni škola 100% 9% 100% 16% 100% 26% 100% 56% 100% 13% 100% 17%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

Population Albanian Serb Other

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Population Albanian Serb Other

153

Tabela A.17. Prosek odnosa broja učenika i nastavnika (OUN) po opštinama

Prosek Urbani Ruralni Iznad 700

m

Škole sa

drugim

jezikom

Škole sa

isturenima

Dečane 14.4 19.3 13.5 N/A 15.5 13.2

ragaš 20.6 17.3 21.2 21.2 17.3 23.2

Glogovac 18.7 19.4 18.5 17.6 N/A 16.2

Uroševac 19.3 19.9 18.9 18.3 N/A 16.9

Kosovo Polje 19.7 24.3 14.8 14.8 25.9 14.8

Ðakovica 16.6 21.4 15.0 10.2 N/A 14.7

Gnjilane 13.9 17.6 12.8 10.7 13.9 11.8

Elez Han 18.6 22.0 15.2 10.6 N/A 16.2

Istok 17.3 20.0 16.8 N/A 17.3 17.5

Junik 21.1 21.1 N/A N/A N/A 17.3

Kačanik 19.3 22.4 15.8 12.4 N/A 9.6

Kamenica 10.9 14.3 10.6 7.6 N/A 17.3

Klina 17.5 22.4 15.7 N/A N/A 22.1

Klokot 19.2 N/A 22.0 N/A N/A 17.1

Lipljan 16.9 18.9 16.7 16.8 16.8 18.5

Mališevo 19.7 20.5 19.6 20.1 17.8 15.2

Mamuša 27.9 27.9 N/A N/A N/A 11.7

Mitrovica 16.4 19.8 13.5 8.2 21.4 15.9

Novo Brdo 10.4 9.8 11.8 11.8 N/A 14.8

Obilić 15.2 16.0 14.8 9.6 20.6 15.5

Peć 16.6 18.2 16.1 3.7 17.4 10.1

Podujevo 17.2 20.9 16.3 15.2 20.6 16.0

Priština 17.6 19.9 11.7 5.1 22.5 16.8

Prizren 17.2 20.5 15.4 13.8 18.0 16.9

Orahovac 18.1 23.9 17.5 10.5 N/A 19.1

Štimlje 16.5 15.9 16.8 N/A N/A 16.7

Suva Reka 18.3 19.5 17.3 9.1 N/A 15.3

Vitina 16.9 21.0 16.2 12.9 7.7 15.7

Vučitrn 18.4 20.8 17.1 5.9 N/A 18.4

Svi 17.2 19.2 16.2 14.3 18.6 17.2

Tabela A.18. Distribucija po manjinama na Kosovu

Albanci Srbi Turci Bošnjaci Romi Aškalije Egipćani Goranci Ostali

Populacija 89.9% 5.7% 1.1% 1.6% 0.5% 0.9% 0.6% 0.6% 0.1%

EMIS 96.2% 0.1% 0.7% 1.2% 0.5% 0.9% 0.2% 0.1% 0.0% Izvor: kalkulacije osoblja Svetske banke na osnovu podataka iz popisa 2011, OEBS i ISMO.

154

Prikaz A.13. Uticaj neizabranih nastavnika na rezultate učinkovitosti učenika.

Izvor: Hanušek (2009).

Tabela A.19. Struktura plate nastavnika KS nastavnici (Evro, Mesečno)

Osnovna plata (u 2007) Osnovna plata na osnovu

kvalifikacija (u 2008) % povećanja

na osnovu

kvalifikacija

(u 2008)

renutna osnovna plata sa povećanjem od

50% na osnovu kvalifikacija (u 2011)

Aktuelni %

povećanja na

osnovu

kvalifikacija

(u 2011)

Pred

školsko Osnovno Srednje

Pred

školsko Osnovno Srednje

Pred

školsko

Osnovn

o Srednje

Nekvalifikovani /

Početnici229

201 216 236 201 216 236 0% 302* 324 352 0%

Nastavnik sa 5-

godišnjom

srednjom školom

201 216 236 221 238 260 10% 322** 346 377 7%

Sa dvogodišnjom

višom

pedagoškom

školom

201 216 236 239 257 281 19% 340 365 398 13%

Diploma fakulteta

(3-godiner & 4-

godine)

201 216 236 255 274 300 27% 356 382 417 18%

Master ili sa

doktoraturom 201 216 236 271 292 319 35% 372 400 436 23%

Izvor: Ministarstvo javne administracije, Platni spisak nastavnika, juli 2013; * Platni podaci ukazuju na to da su plate

nekvalifikovanih/nastavnika početnika takođe povećane za 50%, ** Povećanje od 50% i procenat povećanja za svaku

kvalifikaciju su obračunati na osnovnu platu iz 2007 godine.

229

Treba napomenuti da je broj nastavnika koji spadaju u kategoriju nekvalifikovanih 14 odsto od ukupnog

nastavnog osoblja, od kojih je oko 4 odsto nastavnici iz srpske zajednice koji ne prijavljuju podatke o

kvalifikacijama za MJA pa su stoga grupisani sa nekvalifikovanima.

155

ANEKS 4: PRIHOD

Tabela A.20. Pregled ukupnih prihoda na Kosovu

(miliona EUR)

2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupni prihodi 628.5 628.5 712.2 898.4 941.5 1145.8 1126.5 1278.0 1313.3

Poreski prihodi (neto prihod) 551.0 553.6 629.2 722.6 817.2 827.4 907.0 1057.4 1081.3

Direktni porezi 74.9 82.7 119.7 133.1 163.2 130.9 126.2 138.9 153.5

Porezi na prihod 49.1 58.6 75.4 103.7 127.9 114.2 121.6 133.8 148.7

Porez na lični dohodak 19.1 36.2 44.1 50.0 62.4 59.5 69.7 79.2 86.0

Porez na dnevnice 19.1 36.2 29.1 34.0 43.6 39.0 44.2 55.7 60.1

MSP porez 0.0 0.0 15.0 16.0 18.8 20.5 25.5 23.5 25.9

Porez na dobit preduzeća 30.0 22.4 31.3 53.7 65.5 54.8 51.9 54.6 62.7

Ostali direktni porezi 25.8 24.1 44.3 29.3 35.3 16.7 4.6 5.1 4.8

Porez na profit 12.9 12.7 9.4 3.4 4.4 8.4 0.6 1.8 0.1

Porez na kamate , dividende ,

rente i kockanje 0.0 4.7 5.8 2.0 1.2 2.9 1.5 1.4 1.6

PTK doplata za monopol 0.0 0.0 21.3 16.6 26.5 0.0 0.0 0.0 0.0

Ostalo 12.9 6.7 7.8 7.3 3.2 5.4 2.5 1.9 3.1

Indirektni porezi 476.1 470.9 501.0 581.2 641.3 684.9 767.4 905.2 914.2

orezi na potrošnju 403.2 396.1 416.2 495.3 544.7 584.6 657.6 784.8 796.4

PDV (neto prihod) 228.8 239.6 255.1 304.2 341.5 378.0 427.3 506.4 514.1

PDV na uvoz 186.0 195.2 210.8 255.0 304.8 327.7 359.9 415.0 416.5

omaći P V 42.8 46.4 47.8 58.8 58.4 75.5 95.0 121.4 130.0

PV povraćaj 0.0 -2.0 -3.5 -9.6 -21.7 -25.2 -27.6 -30.0 -32.4

Akcize (neto povraćaj) 174.4 156.5 161.1 191.1 203.2 206.6 230.3 278.4 282.3

Akcize na uvoz 171.1 164.3 161.9 191.4 203.3 206.9 230.6 278.7 282.6

omaće akcize 3.3 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Povraćaj akciza 0.0 -7.8 -0.8 -0.3 -0.1 -0.3 -0.3 -0.3 -0.3

Tarife i obaveze 72.9 74.8 84.8 85.9 96.6 100.3 109.8 120.4 117.8

Carinske tarife 69.9 71.9 77.7 79.8 94.8 99.5 109.0 119.6 117.0

Ostale naknade 3.0 2.9 7.1 6.1 1.8 0.7 0.8 0.8 0.8

Porez na imovinu 0.0 0.0 8.5 8.3 12.7 11.6 13.4 13.3 13.6

Prihodi van poreza 77.5 74.9 83.0 175.8 124.3 318.5 219.5 220.6 232.0

BDP po glavi 2912.5 3002.9 3120.4 3393.7 3851.4 3912.4 4192.0 4776.1 4946.4

Izvor: Ministartsvo finansija, Poreska uprava Kosova, Agencija za statistiku Kosova, Carine Kosova i podaci iz

KPŠF-a.

Napomena: Ukupni prihodi ne obuhvataju grantove.

156

ANEKS 5: MAKROEKONOMSKI INDIKATORI

Tabela A.21. Glavni makroekonomski indikatori, 2008-2015

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Procena Projekcija

Stopa Realnog Rasta

GDP realni porast 6.9 2.9 3.9 4.5 2.7 3.0 4.0 4.2

CPI, godišnji prosek 9.4 -2.4 3.5 7.3 2.5 1.9 1.5 1.5

Udeo GDP-a

Prihodi (uključujući i budžet

grantova) 23.9 28.3 26.7 27.2 26.7 26.5 26.8 26.3

roškovi (i neto pozajmica) 24.1 29.0 29.3 29.1 29.2 29.5 28.8 28.3

Primarni deficit -0.2 -0.7 -2.4 -1.7 -2.3 -2.6 -1.7 -1.7

Opšti deficit -0.2 -0.7 -2.6 -1.9 -2.6 -3.0 -2.0 -2.0

Bilansi vl.banaka (koji se

koriste) 10.8 8.7 5.8 3.5 4.3 3.2 2.8 2.6

Javni Dug 0.0 6.1 6.4 6.0 8.7 9.7 11.4 13.0

Investicije 28.6 32.3 33.9 33.2 32.6 33.2 32.3 32.1

FDI 8.7 6.8 7.6 7.9 4.3 6.0 6.5 6.5

Bilans renutnog Računa -11.7 -9.2 -11.9 -13.8 -7.6 -10.9 -9.5 -8.2

G P (€, Mil) 3,940 4,046 4,334 4,770 5,017 5,213 5,442 5,644

G P po glavi (€) 2,255 2,297 2,441 2,665 2,779 2,858 2,955 3,034

Stanovništvo (Mil.) 1.75 1.76 1.78 1.79 1.81 1.82 1.84 1.86

Izvor: MF, Agencija za statistiku Kosova i kalkulacije osoblja SB.

157

REFERENCE

BOOST baza podataka za Kosovo.

Boughzala, M. (2013), “Zapošljavanje mladih i ekonomska tranzicija u unisu”, Brukings globalna

ekonomija i razvoj Radne studije 57. Dostupno na:

http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.306.4768&rep=rep1&type=pdf

Centralna banka Republike Kosovo, Vremenske serije. http://www.bqk-kos.org/?cid=2,124

Deloitte (2013), Serija napomena o porezima. Dostupno na: http://goo.gl/0VWaUO

Globalni integritet (2011), Izveštaj globalnog integriteta 2011, Vašington, D.C.

Hanušek, E., Woessmann, . & Žang, L. (2011). Opšte obrazovanje, Stručno obrazovanje i rezultati

tržišne ekonomije na životni ciklus. NBER radna studija 17504.

Hanušek, E. & Woessmann L. Da li obrazovno praćenje utiče na performanse i nejednakosti? Razlike u

razlikama kao svedočanstva širom zemlje. NBER radna studija Nº 11124. Februar 2005.

Hanušek, E. (2009). Izuzimanje nastavnika. Stvaranje nove profesije predavanja. Vašington, DC. Urbani

pres institut, 2009, st. 165-180.

Hanušek, E. (2010). Ekonomska vrednost većeg kvaliteta predavanja. Pregled ekonomije u obrazovanju

30 466-479.

Hanušek, E. i Woessmann, L. (2009). Visoka cena slabih rezultata u obrazovanju: ugoročni uticaj

poboljšanja PISA rezultata. OESR, Paris.

Hekman, James J. (2008). "Škole, veštine i sinapse," Ekonomska upitnost, 46(3): 289-324.

Zakon o zdravstvu 2004. http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/2004_4_en.pdf

Jakubovski, M, Patrinos, H.A. Porta E.E, Visnievski, J. Uticaj reforme obrazovanja iz 1999 u Poljskoj.

OESR radna studija iz obrazovanja Nº49 (2011).

Kammen, D., M.Mozafari, i .Prull (2012), “Opcije održivog snabdevanja energije za Kosovo: Analiza

dostupnosti i cene resursa”. http://rael.berkeley.edu/kosovoenergy

Khvaja, Munaver S. i Indira Iyer (2013) “Potencijalni prihodi, poreski prostor i poreski jaz u ECA

zemljama: Komparativna analiza, Svetska banka, radna studija (nacrt).

Koettl, Johannes & Veber, Mihael, 2012. "Da li se formalni rad isplati? Uloga oporezivanja rada i dizajn

socijalnih pogodnosti u novim zemljama članicama EU,"IPR studija za razmatranje 6313, Institut za

proučavanje rada (IPR).

Agencija za statistiku Kosova. (2013), Popis stanovništva na Kosovu 2011, http://esk.rks-

gov.net/ENG/pop/tables

Agencija za statistiku Kosova. Istraživanje radne snage 2012, http://esk.rks-

gov.net/ENG/publikimet/cat_view/16-labour-market

Agencija za statistiku Kosova (2013), BDP uz pristup potrošnji 2004-2012. http://esk.rks-

gov.net/ENG/publikimet/cat_view/13-national-account

158

Agencija za statistiku Kosova, Opšta statistika, romesečni bilten, Prosečne mesečno isplaćene neto plate

u budžetskom sektoru po godini, april 2013. http://esk.rks-gov.net/ENG/publikimet/cat_view/36-general-

statistics

Agencija za statistiku Kosova, podaci iz nkete o potrošnji domaćinstava. http://esk.rks-

gov.net/ENG/publikimet/cat_view/17-living-conditions-

Kosovska carina (2014), izveštaj mesečnih prihoda.

Krueger, A. B. i Lindahl, M. (2001). Obrazovanje za rast: Zašto i od koga? Magazin ekonomske literature

39(4), 1101–1136.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Republika Kosovo (2012). Indikatori obrazovanja Kosova.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, Republika Kosovo, Zakon o pred-univezitetskom

obrazovanju.

Ministarstvo finansija, Republika Kosovo, Odeljenje trezora, Godišnji finansijski izveštaji 2008 - 2012.

http://mf.rks-gov.net/en-

us/ministriaefinancave/raportedhepublikime/raportimimujoritehyravedheshpenzimeve.aspx

Ministarstvo finansija, Republika Kosovo, Odeljenje za budžet, Budžet 2014. http://mf.rks-gov.net/en-

us/ministriaefinancave/buxhetiirepublikessekosoves/buxhetiqendrore.aspx

Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju http://www.energy-

community.org/pls/portal/docs/2570177.pdf

orregard, J. (2013), “Oporezivanje nepokretne imovine: Potencijal prihoda i izazovi u implementaciji”,

MMF radna studija, RS/13/129. http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2013/wp13129.pdf

OESR (2010), Reforma poreske politike i ekonomski rast, OESR Studija poreske politike, Br. 20,

http://www.oecd.org/ctp/tax-policy/taxpolicystudyno20-taxpolicyreformandeconomicgrowth.htm

OESR, Pregled obrazovanja 2012, Tabela B6.2

http://www.oecdbookshop.org/display.asp?K=5K9CV8N71Z9W&LANG=EN

OESR Objavljeno. http://dx.doi.org/10.1787/9789264091085-en

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju: Misija na Kosovu (2011). Profil zajednica na Kosovu.

Rutkovski, J. (2009). “Studija potražnje za radnom snagom u Ukrajini”. Svetska banka.

Sala-i-Martin, X., Doppelhofer, G., i Miller, R. I. (2004). eterminante dugoročnog rasta: Bajesov pristup

sa prosekom od klasičnih procena (BPPKP). regled Američke ekonomije 94(4), 813–835.

UNICEF (2011). Udružene snage: Bolje detinjstvo na Kosovu.

http://www.unicef.org/kosovoprogramme/Joined_Hands_ENG_web.pdf

USAID 2012. Uticaj nepouzdanog snabdevanja i kvaliteta energije na Kosovske poslovne kompanije.

Svetska banka (2010). Pregled javne potrošnje Kosova. http://www-

wds.worldbank.org/external/default/WDSContentServer/WDSP/IB/2010/07/05/000333038_20100705005

452/Rendered/PDF/537090ESW0P117101Official0Use0Only1.pdf

159

Svetska banka, Istraživanje poslovnog okruženja i performansi preduzeća (BEEPS) za Kosovo, 2009.

http://www.enterprisesurveys.org/

Svetska banka (2013). Socijalna Potrošnja: Od ekspanzije do pada u EU 11.

Svetska banka (2011) Osnovni dokument: Razvoj i procena opcija napajanja električnom energijom na

Kosovu. http://siteresources.worldbank.org/INTENERGY2/Resources/Kosovo_generation_options_report_12312011.pdf

Svetska banka (2013), “Siromaštvo zbog potrošnje u Republici Kosovo u 2011”. http://esk.rks-

gov.net/ENG/publikimet/cat_view/17-living-conditions-

Svetska banka (2013), “Aktivnost balansiranja: Skraćenje subvencija u energetici uz zaštitu dostupnosti” http://documents.worldbank.org/curated/en/2013/06/17910085/balancing-act-cutting-energy-subsidies-protecting-

affordability

Svetska banka (2013), “Ublažavanje uticaja starenja stanovništva: opcije za Bugarsku”. http://documents.worldbank.org/curated/en/2013/09/18262916/mitigating-economic-impact-aging-population-

options-bulgaria

Svetska banka (2007) “Od crvene do sive: Treća tranzicija od starenja stanovništva u istočnoj Evropi i

bivšem Sovjetskom Savezu”. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/ECAEXT/0,,contentMDK:21378474~pagePK:1467

36~piPK:146830~theSitePK:258599,00.html

Svetska banka (2012), naliza životne sredine u zemlji: Kosovo http://documents.worldbank.org/curated/en/2013/01/17485553/kosovo-country-environmental-analysis-kosovo-

country-environmental-analysis-cea

Svetska banka (2011), “Razvoj i procena opcija snabdevanja energijom na Kosovu”. Izveštaj dostupan na: http://siteresources.worldbank.org/INTENERGY2/Resources/Kosovo_generation_options_report_12312011.pdf

Svetska banka, statistika u obrazovanju. http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTEDUCATION/EXTDATASTATISTICS/EXTEDST

ATS/0,,menuPK:3232818~pagePK:64168427~piPK:64168435~theSitePK:3232764,00.html

Svetska banka, Projekat institucionalnog razvoja u obrazovanju http://www.worldbank.org/projects/P102174/institutional-development-education-project?lang=en&tab=overview

Svetska banka, Projekat master plana mreže zdravstvenog sistema na Kosovu, izveštaj sa podacima, 2009.

Svetska banka (2011), “Reforma železnice u jugoistočnoj Evropi i urskoj na pravom putu?” Izveštaj Br.

60223-ECA.

Svetska banka (2013), “ ktivacija i pametne sigurnosne mreže na Kosovu: ograničenja u profilu

korisnika, dizajn beneficija i institucionalnih kapaciteta.

Svetska banka. Evropa i centralna Azija, Rashodi socijalne zaštite i baza podataka za evaluaciju.