Uvodno predavanje Retorika je ume e da se o svemu mo e lepo govoriti: Lomonsov Definicija ima izvori te u klasi nom poimanju. Retorika je nauka o ve tini besedni tva. Retorika je nauka, teorija i ve tina o besedni tvu, a besedni tvo je govorna praksa. Retorika se zasniva na etici i estetici. Platon: Retorika bez etike je pogubna za socijalni ivot On uvodi eti ku dimenziju u retoriku. Cilj(Ciceron): 1. 2. 3. Docere Delectare Movere

Teorija govornih inova D ona OstinaSvaki govorni in bilo da je iznet kao javni govorni ili pisani in zasniva se na 3 bitna momenta: 1. Momenat Lokucije(locutio) gramati ki nivo teksta to je sadr aj, ono ta je napisano 2. (I)Elokucija(elocutio) interpretirani nivo teksta interpretacija sadr aja: a) verbalni elementi - govorna radnja podrazumevamo na in govorenja koji se mo e definisati nekom glagolskom imenicom ili glagolom. Osnovni na in kako se kazuje tekst - govorna gesta svi propratni fenomeni koje mo emo proizvesti govornim aparatom b) neverbalni elementi - mimika - telesna gesta - pokret tela u prostoru neki aspekt(proksemika) * Edvard Hol Nemi jezik 3. Perlokucija(perlocutio) efekat koji se izaziva u auditorijumu komunikacioni rezultat

Actio izlaganje govora Vox verbalno Corpus - neverbalno

AKCENTI - Jezik ima dve dimenzije: 1. 2. Kvalitet akcenta melodija(silazna, uzlazna) Kvantitet akcenta du ina(kratka, duga)

- Jednoslo na re mo e da nosi silazne akcente. - Dvoslo na: na prvom slogu sve vrste akcenata, drugi slog nije akcentovan(jer je poslednji) - Troslo na: na prvom slogu sve vrste, na drugom samo uzlazne, poslednji neakcentovan - Vi eslo na: na prvom slogu sve vrste, poslednji je neakcentovan, a svi izme u mogu da nose samo uzlazne

OpisRetorska ve ba koja jasno predstavlja neki predmet kao da ga jasno stavlja pred na e o i. Predmet opisa mogu biti doga aji, zbivanja, pojave, procesi, kao i prostor i vreme. Na gr kom ekfraza U antici su postojale ustaljene tehnike opisa: opisani predmet mora itaoca da preobrati u gledaoca. Predstavlja va an deo govora, pogotovo sve anih i pou nih Opis ima uvodni deo, jedan pogled i drugi pogled na fenomen Sermocinatio op ti naziv za slikanje karaktera Posebna vrsta sermocinatia je etopeja slikanje karaktera odre ene li nosti. Subjekt je poznato lice a mi samo izmi ljamo njegov karakter Prozopopeja nastaje kada se izmi lja i lice i karakter Faze etopeje slo ena je kada se koriste svi elementi 1. patetikai prikazuje ose anja li nosti 2. etikai prikazuje osobine poznatog lica 3. miktai i ose anja i osobine Kultura je nenasledna informacija, na in njenog uvanja, akumulacije i preno enja na potomstvo. Kultura je uvek izraz dru tvenog bi a zajednice * Crnjanski Kod Hiperborejaca(majeutika) Retorika ima 2 oblasti 1. 2. a) Materia artis sadr aj Partes artis: inventio

b) dispositio c) elocutio stilski aspekt d) memoria e) actia - elocutio i actia na in kako e se ne to iskazati * Rakurs kretanje kamere po visini 1. ablji od dole prema gore, hiperbolisanje 2. Nulti na nivou ovekovog oka 3. Pri ji od gore prema dole

*Nastavak opisa Detaljan opis lica, stvari i doga aja koji autor daje na osnovu li nog ve inom izma tanog vi enja Iscrpno, do detalja opisivanje umetni kih dela, spomenika, gra evina ali i doga aja i ljudi Kada je re o doga ajima i zbivanjima naj e e se opisuju procesi ljudskog rada, postupanja i pona anja ljudi i drugih ivih bi a Hipotipoza srodna ekfrazi. Hypotiposis/opis, skica, nacrt/ Za hipotipozu va i da je to op irno prikazivanje fenomena ali sa izuzetno poja anom ivo u kao da se to to je prisutno nalazi pred na im o ima i kao da je prisutno Anti ka retorika razlikuje nekoliko vrsta opisa 1. Dijatipoza hipotipoza u u em smislu, najsugestivnija hipotipoza ili ekfraza, opis koji je pred nama ima takvu ivost da imamo ose aj kao da smo mi sami prisutni u doga aju 2. Pragmatografija ivo prikazivanje neke radnje 3. Efikcija opisivanje ljudskog tela i ode e 4. Ikon preuzan opis nekog fizi kog predmeta 5. Karakteriza opis osobina i karaktera bi a ili fizi ke prirode 6. Prozografija opis izgleda neke osobe 7. Prozopopeja (lat. personificatio) otelotvorenje, kada se o ne ivim stvarima ili apstraktnim pojmovima govori kao da su ivi. Participira u struktuiranju alegorija i metafora. Posebna vrsta je o ivljavanje u tekstu govora pokojnika, fiktivnih likova ili ivotinja kojima se daju osobine ljudi(basna) 8. Vizija hronotopizacija, opisuje se prostor i vreme: a) hronografija prenos u neko drugo vreme b) topografija prenos doga aja u neko drugo mesto - Tolkin

* Basna kao retorska ve ba Kratak, slo en anr oblikovan pomo u vi e stilskih postupaka: 1. 2. personifikovani naratio alegori ni naratio

Amplifikacija pro irivanje Deduktivni princip iz op teg ka posebnom: Promition -> telo basne Induktivni pristup(Dositejeva basna): Telo basne -> Epimition Promition, epimition naravou enije Shema: 1. 2. 3. a) 4. 5. Pohvala autoru U i tip naravou enija: izvodimo zaklju ak Ekfraza svih likova po fizi kim i karakternim osobinama Comparatio(similis/diferentia) Zaklju ak u vidu najop tijeg naravou enija

ProgymnasmataProgimnasmata vrste ve bi za praktikovanje govorne ve tine 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. fabula basna naratio nije isto to i fabula, pripovedanje usus pou an iskaz sententia nastaju iz uzusa, klasi na izreka refutatio pobijanje tvrdnje confirmatio dokazivanje, govor u korist ne ega locus communis op te mesto laus pohvala vituperatio prekor, ta je u tome to je lo e dobro comparatio pore enje

11. 12. 13. 14. 15.

sermonatio slikanje karaktera, imitacija descriptio opis, exfrasis positio teza, stav o ne emu legis latio govor u ime zakona amplificatio pro irivanje

NaratioAristotel: svako kazivanje koje ima po etak, sredinu i kraj Ne mora obavezno da ima radnju i doga aj Fabula ima elemente dramske radnje Sadr i veliki broj fragmentarnih nizova(Uliks) Naracija: 1. fabularna 2. fragmentarna, nefabularna Fabula je vrsta naracije

InventioOzna ava pripremu govora koja obuhvata razmi ljanja o temi koja je predmet na e pa nje, istra ivanje i pripremanje materijala koji je u vezi sa temom. Tema ono o emu elimo da govorimo, tj. ono to tvori jedinstveno zna enje sadr aja koji govorimo. Ulazi u upotrebu tek u 20. veku, a kasnije se umesto o temi govorilo o ideji ili poruci knji evnog dela. U tradicionalnoj krtici tema predstavlja apstraktni primer prikazivanja odnosno njegovu sredi nju ideju. Kralj Lir tragedija starosti, objedinjuje niz podtema: odnosi u porodici, nezahvalnost, egoizam, srebroljublje, slavoljublje, borba oko vlasti. Sveukupnost doga aja koji ine ivotnu osnovu ili situaciju iz koje izranja filozofski, socijalni, estetski ili ma koji drugi ideolo ki problem. Ruski formalisti temu defini u kao jedinstveno zna enje pojedina nih sadr aja nekog dela tako da se mo e govoriti o temi celog dela kao i o temi pojedinih njegovih delova. Boris Toma evski: Temu poseduje svako knji evno jezi ko delo koje ima neko zna enje. Faze inventio-a(iz ovoga se sastoji): 1. 2. 3. 4. Kriti ko razmi ljanje o predmetu govora Traganje u arhivi sopstvene memorije Prikupljanje informacija do kojih dolazimo razmi ljanjem o temi Zapisujemo

5.

Priprema fi a(izvodi, citati, sentence, podaci o izvoru)

Zadatak inventio-a: 1. 2. Izbor materijala tj. injenica koje e u i u govor Modeli njihovog dokazivanja

injenice se dokazuju putem naro itih postupaka u prezentaciji izlo enih injenica -> Silogisti ke figure: 1. Kategori ki silogizam najjednostavniji oblik dokazivanja, ima tri stava: - svi ljudi su smrtni - Marko je ovek - Marko je smrtan Primenjuje se u de ijem uzrastu. 2. Entimem skra eni oblik kategori kog silogizma gde se preska e drugi stav - Marko je smrtan kao ostali ljudi 3. Kvazidilema kada se u argumentaciji iznose 2 suda, od kojih je jedan izrazito sumnjivog karaktera a drugi vrlo privla an i istinit. Tako se sabesedniku ostavlja da bira izme u jednog o igledno nepo eljnog i o igledno po eljnog zaklju ka 4. Epiherema kada svaka premisa sadr i sopstveni sud 5. Sorites sud najslo enije strukture, niz ubedljivo povezanih stavova(pozitivnih ili negativnih) koji logi ki proisti u jedno iz drugog, a ne moraju biti istiniti. Za sorites je tipi no gomilanje glavne ideje i poantiranje. (Sirano de Ber erak) U osnovi se slu i duhovito u. 6. Retorski primer sf. analogijske argumentacije njime se neki doga aj, slika, li nost dovodi u vezu sa nekim zbivanjem, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, naj e e po sli nosti /argument ad hominem/ je argument kojim se dokazuje nedoslednost i licemerje protivnika, tako to se argument koji protivnik koristi okre e protiv njega. 7. Locus comunis op ta mesta misli i teme koje su svima poznate, kli ei o svakoj stvari; Govornikova ve tina kori enja fonda svog op teg znanja. Aristotel u Retorici izdvaja 3 vrste op tih mesta: Opoziti: a) b) c) mogu no nemogu no malo veliko univerzalno individualno openhaueru da napi e Eristi ku dijalektiku , ve tina

28 mesta logi kog silogizma, to slu i sva anja

U enje o mestima izla e u Topici (logi ki spis)

DispozicijaRaspored misaone materije koju smo odabrali za na e govorno izlaganje. U dispoziciji se u i kompoziciona struktura onoga o emu elimo da govorimo U antici se naziva hrija(kompozicija govora) Aristotelova hrija: 1. 2. 3. 4. Proemium uvod Protasis izlaganje Pristis jemstvo, vera, potvrda Epilogos zaklju ak

Kvintilijanova hrija: 1. 2. 3. 4. 5. Exordium uvod Naratio izlaganje Probatio obrazlaganje Refutatio pobijanje, obrazla emo negativne aspekte fenomena Conclusio zaklju ak

Ciceronova hrija: 1. 2. 3. 4. Protasis uvod, o emu je re Etiologia povod, uzrok; postavka, iznese se stanje o fenomenu i postavi se primer Amplificatio pro et contra razrada; debata, zaklju uje obrtom Conclusio zaklju ak

Aftonska hrija(osmodelna hrija) Hrija - gr ki: govor ili beseda po nekoj shemi 1 I 2 3 4 5 6 Exordium uvodna pohvala fenomenu, - bit i esencija fenomena Expositio pro irivanje teme Causa dokazivanje ta nosti Contrario pobijanje protivnih mi ljenja o fenomenu Simile comparatio navo enje srodnih pojava koje idu u prilog fenomenu Exemplum primeri potvrde istinitosti

II

7 8 III

Testimonium iuditium sli na iskustva drugih o posmatranju fenomena Conclusio exhortatio zaklju ak i podsticanje slu alaca da deluju u skladu s onim o emu se govori

U periodu prosvetiteljstva pretvara se u trodelnu hriju: 1. 2. 3. Uvod Razrada Zaklju ak

- Dositej Struktura paragrafa 1. 2. 3. Topic sentence Supporting sentences Ending sentence

Moramo se voditi na elom sklada 1. Progresija pronala enje najboljeg logi kog niza i veze me u tezama 2. Jedinstvo 3. Ravnomernost da se pojedinim podtemama vezanim za vremena temi daje onoliko prostora koliko je ta tema va na Gregori Megvajer

Posmatranje slikeTajna ve era 1. Priroda naracije fabularna(Van Gog); monta a je linearna, a dominanta je u prostoru nefabularna(Kandinski); mota a je nelinearna, a dominanta je u vremenu 2. Dinamika slike aktivna pasivna 3. Funkcije naracije Sadr aj: 1. funkcijsko jezgro 2. katalizator

Kvalitet: 3. indicije 4. informanti

Trodelna hrijaUvod prvi zadatak je da zadobije pa nju slu alaca (captatio benevolentiae), drugi da ga ve e za predmet o kojem govorite. Stvara ose aj samopouzdanja. Najgori po etak je komunikacioni um. Mora biti najbolje uve ban deo besede, valja ga zabele iti na konceptu. Valja ukazati na zna aj problema o kojem govorimo, dati primere koji e izazvati ok ili radoznalost, emotivni sloj se pokre e. Treba da se zasniva na nekoj ali, anegdoti. Dati kratak citat. Aluzija na neku misao prethodnika. Ciceron je svoje besede zapo injao nizom provokativnih pitanja. Topos skromnosti lo po etak. Formalne laskavosti. Dobar uvod se zavr ava jasnim nagove tanjem fenomena o kojem govorimo. najobimniji i glavni deo besede(body of the speech). Treba ih(delove razrade) Razrada ozna avati, naj e e arapskom nomenklaturom. Svi delovi razrade imaju 2 bitna dela: 1. expositio otvori problem u svim glavnim aspektima 1) irenje ideje koju obrazla emo divisio 2) razbijanje teme po pitanjima na sastavne delove particio 3) izno enje razli itih stavova o njima amplificatio 4) dokazivanje confirmatio 5) pobijanje suprotnih stavova refutatio Katon Jednostavnost je oblik istine simplicitas veri forma est Koristi se Ciceronova i Kvintilijanova ideja da se pomo u pitanja obrazla e tema 2. argumentatio da ponudi slu aocima svoju argumentaciju Bitni su dokazi i injenice koje emo upotrebiti, jer oni uti u na efektnost i ubedljivost. Primeri koje izla emo treba da budu jednostavni ali da ostave sna an utisak. Primeri ne treba da se gomilaju. Gre ka je kao dokaz uzimati sopstveni primer. Bitan je raspored dokaza, dokazi se mogu gradirati. Stilski postupci prilikom argumentacije: 1. Figura verovatno e verovatno je ono to se ve inom doga a; vrlo se esto koristi kao argument Eikos 2. Aristotel ukazuje na sli nost verovatnog i znakova 3. Va nost antiteze

4. 5.

Pore enje Metafore, alegorije

Potporni materijal mogu biti razli ita mi ljenja stru njaka, narodne umotvorine, definicije, dedukcije, statisti ki podaci, precizne numeri ke vrednosti. Izvor na koji se pozivamo mora biti kompetentan i aktuelan Zaklju ak za kraj govora dobro je dati neki citat, sentencu, duhovit obrt, da se istakne poenta sa po etka besede. Moderni zahtevi su da zaklju ak bude 5-10% celog govora, da bude dramati an i da sadr i izazov za slu aoce. Inauguraciona beseda D ona Kenedija. Delovi zaklju ka: 1. recapitulatio 2. peroratio bu enje emocija kod slu aoca. Po Kvintilijanu ima dva cilja: 1 - da osve i pam enje i 2 da deluje na afekte slu aoca pars patetika Ex tempore unapred pripremljen govor koji se u ivo realizuje na osnovu pripremljenih teza. Neponovljiv je, iv, nadahnut, imamo stalni kontakt sa publikom In promptu bez mogu nosti da govor unapred pripremimo, govor smesta; Da u momentu napravimo misaoni koncept re enica. Nikada ne treba da bude dug, treba da sadr i jednu do 3 podideje, obavezno primer, maksimum da traje 5 minuta. Glavna misao treba da kazuje jednu ideju; glavnih ideja ne bi trebalo da bude vi e od 5. Ono to elimo da naglasimo ozna imo cezurom. Timon(francuski teoreti ar besedni tva iz 19. veka) podela govornika: 1. Oni koji itaju ono to su napisali 2. Oni koji izgovaraju ono to su nau ili napamet 3. Oni koji improvizuju na osnovu dobre pripreme Istorija retorike Nau na teorijska disciplina koja prou ava i utvr uje principe i pravila govorni tva Platon: cilj govorni tva je istinu govoriti, bio je protiv Sofista Kvintiijan: da nau i dobro govoriti u skladu sa istinom Gorgija: zalagao se da je cilj govorni tva da estetskom snagom i ve tinom stvara uverenje o predmetu koji se govorom iznosi smatrao legitimnom da se samom lepotom govora(nadgovora) nadgovori po cenu istine i dobra 3. vpne, vreme stare Gr ke, nastaje kao posledica Trasibulove tiranije, sele se na Magna Greciju Konar, Tisija i Gorgija sa Magna Grecije prenosi ve tinu besedni tva u Atinu Smatra se da od Gorgije poti e podela besedni tva na tri kategorije: 1. politi ko savetodavno genus deliberativum 2. sudsko / juridi ko forenzi ko 3. paradno / pohvalno genus laudativum(epideikti ko)

Izmislio neke stilske figure, Georgijanske figure: kontrast 3 stila govorenja: Kvintilijan 1. Niska ili jednostavna stilska vrsta: genus subtile Prikladan za obi an govor, slu i za saop tavanje i pouku; docere 2. Srednji ili cvetni stil: floridum genus/genus medium Ugla en stil sa retorskim figurama s ciljem da da prijatan izraz. Du nos mu je delectare 3. Uzvi eni stil grande genus sublime Za krupne i pateti ne teme; slu i se svim raspolo ivim sredstvima i ukrasima(ornatus) kako bi pokrenuo slu aoce na akciju movere Sa Helenizmom sredi te retorike postaje Pergamon i ostrvo Rodos 323/21 gpne 1. Azijanizam aktuelan u 3 v.p.n.e, kida odmerenost i proporcije anti kog govornog stila, koristi se ukrasima 2. Aticizam reakcija na azijanizam, javlja se u 2. veku pne, a zala e se za povratak istog jasnog stila sa minimalnom ki eno u, za stil anti kih pisaca iz 5. i 4. veka pne, Tukidid i Demosten *Ciceronizam nastaje u renesansi i traje sve do kraja 19. veka jer se u renesansi i srednjem veku koristio stil koji se oslanjao na Ciceronove spise: jaka op ta mesta, indukcija, obrt, slikovitost i pore enje

Materia artis1. a) b) c) d) e) 2. a) b) 3. a) b) c) 4. a) b) Vrste beseda prema sadr aju: sudsko ili juridi ko politi ko ili deliberativno crkveno ili omilitika vojni ko prigodno ili orideikti ko prema na inu pripreme: pripremljen i pro itan improvizovan govor prema auditorijumu: namenjena masovnom auditorijumu u neposrednom kontaktu ciljnom auditorijumu gde vas slu aju kompetentni obra anje posredstvom medija(tv i radio) prema tehnici kojom se izvodi: klasi na beseda debata

3 osnovne funkcije govora 1. docere/probare pou iti 2. delectare/conciliare zabaviti 3. flectere/movere pokrenuti

Ve tineTehne/ars/art nastaje zajedni kim delovanjem prirode(talenta), ponavljanja svrishodnih aktivnosti(ve banja) i iskustva Svesno, plansko delovanje, opredme eno delovanje Vrhunac ve tine je virtuoznost sposobnost koja odgovara zahtevima savr ene ve tine vrlina(Grci, Rimljani) anete/virtus Kada vrlina postane mana; kakia, kakai/vilium Klasi ne ve tine se dele ili prema delu ili prema ve taku 1. Pojeti ke proizvo a ke, izvo a ke 2. Prakti ke 3. Teorijske etvoro lana deoba ve tina: Rim 1. Slu e profesionalnom sticanju novca i materijalne dobiti artes vulgares et sorbidae 2. Pozori ne artes ludicrae 3. Ubija vreme, dokoli arenja artes pueriles 4. Slobodne ve tine koje neguju gra ani da sti u novac artes liberales SEPTENIUM: Trivium: gramatika, retorika, dijalektika Kvadrivium: geometrija, aritmetika, astronomija, muzika

*Retori: Homer, Platon, Empedokle, Aristotel, Koraks, Sofisti, Gorgija, Katon, Ciceron, Kvintilijan, Tacit *Gr ko i rimsko besedni tvo: Ezop, Tisija, Antifont, Lisija, Isokrat, Demosten, Isej, Agripa